Rezultati tjedna (14-20. 01.

2015)
U ovim "rezultatima tjedna" ilustrirani su zakljuci u odnosu na situaciju u istonoj Ukrajini,
u Krimu, u gospodarstvu Ukrajine, a sadri i analizu meunarodnih i ukrajinskih medija te
trendova u meunarodnoj podrci Ukrajine.
Situacija u podruju ATO se osjetno pogorala. Teroristi pucaju po ukrajinskoj teritoriji
prema graninoj liniji (tjekom ovog tjedna teroristi su ispucali po snagama ATO vie od 600 puta).
Za vrijeme borbe za Donjecku Zranu Luku i druge djelove podruja, na kojima se vri ATO,
poginulo je 12 ukrajinskih vojnika, oko 80 su ranjeni, a u zarobljenitvu se nalazi oko 600
Ukrajinaca. Zbog stalnog pucanja sa strane terorista dolo je do rtava izmeu civila (u Jenakijevu
Donjecku, Avdijivci 16. sjenja, Popasnoj 17. sjenja,

Gorlovci 18. sjenja, Debaljcevu 19.

sjenja). Grupa OSCE je izjavila da teroristi pucaju sa stambene povrine, ugroavajui ivotu
civila. U pozadini ovih dogaaja ve vie od 800 tisua ljudi su ostavile okupirane teritorije.
Nekoliko drava lanica OSCE su izvlaili svoje posmatrae iz Donbasa zbog
komplikacije situacje u regionu. Ovog tjedna, osim toga da misiju OSCE nije bilo doputeno ka
Donjeckoj Zranoj Luci i na teritoriju LNR, OSCE se nala pod kanonadom blizu s. ermalik 17
sjenja.
Savjet za nacionalnu bezbednost Ukrajine izjavlja o mogunosti potpunog rata protiv
Ukrajine. Takvi su strahovi potvreni zbog poveanja broja ruskih vojnika u gradovima Donbasa,
19-20 sjenja na teritoriju Ukrajine je ulo oko 800 ruskih vojnika u sastavu dviju bataljonsko
taktike grupe. 20 sjenja prema podacima SNBO na 29-tu i 31-vu vojniku postaju su napale
redovne vojne jedinice Ruske Federacije. Umjesto toga Rusija najavljuje jo jedan humanitarni
konvoj u cilju dostaviti separatistima LNR i DNR novu seriju oruja i municije. Teroristi
takozvane LNR su izjavili o stvaranju sopstvenog ratnog vazduhoplovstva, koje moe biti
informatikom taktikom za sakrivanje ruskog ratnog vazduhoplovstva na teritoriji Ukrajine.
U uslovima ekstremnog pogoravanja situacije na Donbasu Ukrajina izrazito zove
meunarodnu zajednicu sa molbom o adekvatnom reagiranju na injenicu, da se na teritoriji
Donbasa odvija potpuna vojna kampanija izmeu Orunih snaga Ukrajine i redovnih vojnih jedinica
RF. Ovo je istakao premijer, sekretar SNBO i tab ATO. Oleksandr Turinov napomenuo je da du
granice sa Ukrajinom nalaze se oko 52 tisua ruskih vojnika u punoj borbenoj gotovnosti sa
snanim napadnim potencijalom. A. Jacenjuk rekao je da su ruski vojnici i vojna tehnika iz Ruske
Federacije uli na teritoriju Ukrajine.
P.Poroenko je rekao da ukrajinska strana mora da pone artiljerijsko pucanje u stranu
terorista, zbog poveanja teroristikih napada. Istovremeno MVP Ukrajine je objavilo izjavu u

kojoj tvrdi da je Ukrajina gotova za potpisanje o prekidu vatre u svakom trenutku, sa uslovom o
potpunoj usaglaenosti Minskih sporazuma. Jevgen Perebijnis je rekao da od potpisivanja Minskih
sporazuma lanovi DNR i LNR su uz podrku Rusije zauzeli 500 km ukrajinske teritorije.
Oficijalan Kijev izjavliva da su krvavi teroristiki napadi na teritoriji Ukrajine (Volnovaha,
Harkov, Odesa, Zaporoje) nastavak vojne kampanije, a takoer neuspjeh sastanka u Minsku
potpuno ostaje na savjesti Moskve i takozvanih predstavnika DNR i LNR. MVP je naglasilo da
vlada RF, koja finansira teroriste snosi odgovornost za ubistva civila. P. Klimkin je obavestio da
Ukrajina planira tuiti u meunarodne sudove protiv RF zbog prekraja poslednje konvencije o
finansiranju terorizma. Takoer je izrazio uvjerenje, da su akcije RF u Donbasu, a naroito, jaanje
borbe na cijelom frontu vojne kampanije, imaju za cilj prinuditi Zapad da pristane na promjene
Minskog sporazuma.
U svjetlu otre borbe na istoku Ukrajine, Evropa i svijet su otro osudili teroristiki napad u
Volnovasi, a takoer su svi izrazili duboku zabrinutost zbog otre eskalacije konflikta u Donbasu.
Posebno o ovom se govori u izjavama gensekretara OUN, SB OUN, OSCE, a takoer lidera
svjetskih drava. Savet bezbednosti OUN je otro osudio stranu paljbu kod Volnovahe. A.Merkel
je pozivala sve strane sukoba da nedopuste napore za teu fazu konflikta u Donbasu. M. Dempsi je
upozorio da je prvi put za dugo vreijeme SAD i saveznici su suoeni sa razliitim opasnostimaorunom sa strane Rusije, a takoer sa strane terorista.
U vezi

odluke evro-parlamentom rezolucije deputati su vrsto osudili agresivnu i

ekspanzivnu politiku Rusije, koja ugroava jedinstvu i nezavisnosti Ukrajine pa i stvara

potencijalno ugroavanje za EU. Zastupnici EP osuivaju neobjavljeni hibridni rat protiv Ukrajine,
koji obuhvata i informacioni rat s elementima kiberrata, korienje regularne i iregularne vojske,
propagandu, energetsku ucenu, ekonomski pritisak, diplomatsku i politiku destabalizaciju. lanovi
Evropskog parlamenta pozivaju Moskvu obustaviti eskalaciju situacije i neodlono zaustaviti tok
oruja, plaenih vojnika i trupe, koji podravaju separatistiku orunu snagu, a takoer iskoristiti
utjecaj Moskve na separatiste .
Evropski parlament smatra da EU mora nastaviti tekui reim sankcija prema Rusuje za
vrijeme budueg susreta Savjeta Evrope u oujku. U dokumentu radi se da ak i zbog uvanja
sadanje situacije sankcije moraju biti pojaane. Osim toga, lanovi Evropskog parlamenta su
pozvali drave EU iskotistiti ukidanje embargo i da daju Ukrajini oruje.
Uprkos donoenju Evropskim parlamentom rezolucije, kojom se strogo osuivaju
djelovanje Rusije na istoku Ukrajine, u EU je zapaeno otro debatiranje o naknadnim koracima
Evrope prema Kremlju. Izmeu ostalog , o tome svjedoi izjava F.Mogerini, u kojoj ona izraava

nameru da ublai ekonomske sankcije prema ruskim bankama i energetskim preduzeima.

F.Mogerini ponudila je kolegama iz Saveta Evrope razmisliti o postepenom oporavku veze EU sa
Rusijom. Istovremeno, istonoevropske drave su insistirale da zbog sadanje politike Kremlja to je
nedopustljivo. Protiv ublaivanja sankcija na kategoriki nain su natupili L.Linkjavius, E.Brok,
F.Hemond, K.Pentus-Rozimanus, M.Lidegor i G.Shetina.
Ukrajina je zabrinuta zbog ideja EU o ublaavanju pritiska sankcione politike prema Rusiji
i o nastavljenju saradnje sa ruskom vlau, pored toga da protiv nje Moskva pojaava agresiju.
Ukrajina upozorava da ustupci koji se tiu sankcija e znaiti gotovnost EU initi ustupci i u pitanju
primjenjivanja principa meunarodnog prava.
Izjave ruskih inovnika odlikuju se obinim iskrivljivanjiem fakata. U Ministarstvu
odbrane Rusije tvrde da nijedan ruski vojnik nije bio prebaen na teritoriju Ukrajine. A.Kelin misli
da ukrajinska vlast sprema se ka vojnom rjeenju konflikta na Donbasu. Ministarstvo inostranih
poslova Rusije istaknulo je da Zrana Luka u Donjecku mora biti predana terotistima.
U okupiranom Krimu i nadalje zapaeno je: 1) ukljuivanje ga u odbrambeni kompleks
Rusije (prebacivanje leteih maina, raketa, koje imaju sposobnost biti nosai nuklearnih bojevih
glava, uvjedena je kazna za izbegavanje ratnog komesarijata; 2) poremeaj prava krimskih Tatara,
koji bio je posebno istaknut Turskoj ( pretresi, nezakono hapenje, suenje jezikih prava, vojnika
sluba pod prisilom), i pojaavanje protestnog pokreta; 3) teka ekonomska situacija ( inflacija,
jaanje ekonomske izolacije u smislu sankcija). Svoj stav prema Krimu u kontekstu sankcija
potvrdila je EU ( izjave F.Mogerini i A.Merkel).
Ekonomska situacija i nadalje karakterizuje se tekom makroekonomskom situacijom (
pogorenje prognoze EBOR o padu BDP od 5% , povjeanje dravnog duga, porast nezaposlenosti
i smanjivanje plaa, devalvacija grivne i kriza bankarskog sektora) i nejasnom situacijom u sferi
energetike (smanjenje dnevnog dobijanja gasa od 23% ,ugovor sa Poljskom o graenju gasovoda,
nejasni stav Turske odnosno projekta Turski tok, problemi sa snabivanjem uglja).
Intenzivna meunarodna podrka Ukrajine u razliitim sferama uva pozitivnu
dinamiku i nastavlja zbrinjavati pomo Poljske ( konsultacije, saradnja u sferi energetike, ugovor o
graenju zajednikog gasovoda, kredit u 100 miliona evro, primiljeno je na rehabilitaciju
ukrajinskih vojnika), SADa (zajedniki mornariki treninzi u Crnom moru, finansijska pomo),
Japana (finansijska pomo od 300 miliona dolara), Nemake( humanitarna pomo), Australije
(predaja vojne uniforme).

Na razini meunarodnih organizacija bilo je zapaeno smanjivanje opsega meunarodne

pomoi, odnosno: pomoi EU (rezolucija EP), PSSE (rasprava o punomoi ruske delegacije)i
MMF( izjave K.Lagard o finansijskoj pomoi).
Svijet je blie k ozbiljnijoj destabilizaciji sistema meunarodnih odnosa. Eskalacija
konflikta, koja ima utjecaj i na regionalnu i na globalnu sigurnost, mora biti rjeena zajednikim
naporima svih drava, dok nema ratne opasnosti za itavu Evropu i itav svet.
U pripremi materijala za analitike zakljuke bili su koriteni izvori: slubene stranice Vlade
Ukrajine (stranica Predsjednika Vijea za nacionalnu sigurnost, Ministarstva vanjskih poslova),
Ukrajinska Pravda, Informacijnyj sprotyv, UNIAN, TSN, Korespondent, Novyny z Krymu,
Ukrajinski Tydenj, Livzj bereh, Dzerkalo tynja, Focus, Liha.Novyny i druge.