Kom, 2015, vol.

IV (1) : 7998

UDK: 284-22
2-22
27-22
DOI: 10.5937/kom1501079H
Originalan nauni rad
Original scientific paper

Boje otkrovenje ili religijsko iskustvo

analiza razliitih modela
razumevanja otkrovenja
Muamer Halilovi
Grupa za religijsku civilizaciju,
Centar za religijske nauke Kom, Beograd, Srbija
Postoje brojni modeli razumevanja onoga to se u religijskim tradicijama
naziva bojim otkrovenjem. U ovom radu, autor je obratio panju na sledea
etiri najvanija modela: psihoanalitiki model, socioloki model, model
prema kojem se otkrovenje smatra usavrenim oblikom religijskog iskustva
i propozicionalni model. Nakon objanjavanja osnovnih karakteristika sva
kog modela i ukazivanja na naunu i logiku neutemeljenost prvog i drugog
modela tj. psihoanalitikog i sociolokog autor opirno opisuje tri vrste
inkoherentnosti (epistemoloku, ontoloku i drutvenu) do kojih dovodi tre
i model razumevanja otkrovenja, tj. verovanje da je boje otkrovenje re
ligijsko iskustvo. Na taj nain, u ovom radu se najzad zakljuuje da je jedini
logino utemeljen i racionalno prihvaen model razumevanja otkrovenja pro
pozicionalni model, na osnovu kojeg nadmaterijalno bie nije samo predmet
otkrovenja, ve je i izvor otkrovenja. U tom modelu, verovesnik nije stvara
lac otkrovenja. Naprotiv, on zbog svoje duhovne spremnosti prima poruku
koja potie od Boga.
Kljune rei: boje otkrovenje, nadmaterijalno bie, religija, psihoanalitiki mo
del, socioloki model, religijsko iskustvo, propozicionalni model

Kontakt autora: m.halilovic@centarkom.rs

80

M. Halilovi, Boje otkrovenje ili religijsko iskustvo

analiza razliitih modela razumevanja otkrovenja

1. 0. Uvod
vrsta i veoma znaajna povezanost izmeu oveka i njegovog tela, od
nosno izmeu oveka i materije uopte, nikada u istoriji nije bila zanema
rena. Ta povezanost utie na sve aspekte ovekovog ivota, to znai da on
uvek najpre pojmi ono to je materijalno i to je direktno povezano s njego
vim telom. Takoe, on u psiholokom smislu tei onim ciljevima iji rezultati
su vidljivi i materijalno primetni za njega. Upravo zbog toga ljudi su uglav
nom bili sumnjiavi u pogledu saznanja o nadmaterijalnom svetu koja su izno
sile pojedine osobe u svojstvu proroka i verovesnika. Te osobe su najee
morale da na neki nain dokau istinitost onoga o emu govore kako bi ih
lanovi drutva u kojem su ivele prihvatili.
Takav pristup veeg dela lanova jednog drutva onome to su verovesni
ci nazivali bojim otkrovenjem delimino je bio i oekivan. Teko je pojmiti
sutinu neega to nismo prethodno iskusili naroito kada je re o nekom
novom izvoru saznanja. Upravo je to razlog to precizno definisanje bojeg
otkrovenja nipoto nije jednostavno. Slavni savremeni muslimanski mislilac
alama Muhamed Husein Tabatabai (19041981) boje otkrovenje je smatrao
tajanstvenim saznanjem (videti: Tabatabai 1957: 1025), dok je njegov sa
vremenik Ruhulah Homeini (19001989) verovao da je nemogue potpuno
razjasniti sutinu saznajnog procesa koji se dogaa prilikom otkrovenja (vi
deti: Homeini 2006: XVII/489, XIX/48). Ovakvi zakljuci u potpunosti imaju
svoj smisao. Da bi se izvesno govorilo o odreenoj pojavi, potrebno je pret
hodno imati o njoj dovoljno direktnih informacija, a to je u sluaju otkrovenja
nemogue. Boje otkrovenje su iskusili samo proroci i verovesnici tako da
nijedan oblik istraivanja o tom obliku neposrednog saznanja ne bi mogao
da bude sasvim objektivan. Ipak, to nije spreilo brojne mislioce u srednjem
veku, i posebno u modernom dobu, da iskau svoje stavove o sutini bojeg
otkrovenja. Razume se, svako je o otkrovenju govorio u skladu sa svojim ba
zinim uverenjima. Religijski mislioci su otkrovenje uglavnom prihvatali kao
najvaniji izvor izvesnog saznanja, dok su batinici sekularnih nauka njegovu
saznajnu vrednost redukovali na nivo psiholokih ili gnostikih iskustava
proroka, iskazanih u domenu njihove individualne linosti ili drutvenog
poloaja. Prema tome, u ovom radu emo najpre ukratko predstaviti etiri
razliita modela razumevanja bojeg otkrovenja. Zatim emo neto detaljnije
ukazati na odnos izmeu dva najvanija modela, tj. izmeu otkrovenja kao
izvora izvesnog iskaznog saznanja i otkrovenja kao empiristiki shvaenog
religijskog iskustva. Intelektualni sukob izmeu ova dva oprena stava danas
je predstavljen i kao glavni sukob izmeu tradicionalnog i modernistikog
razumevanja sutine otkrovenja.

Kom, 2015, vol. IV (1) : 7998

81

2. 0. etiri modela razumevanja bojeg otkrovenja

Istorija svedoi da pojava onoga to se naziva bojim otkrovenjem datira
jo iz vremena prvih ljudi. Naime, verujui ljudi tvrde da su ublaeni oblik
otkrovenja iskusili ak i verovesnici pre Mojsija, s kim se povezuje jedna od
tri najznaajnije religije na svetu. Otuda, sasvim je nelogino oekivati da o
sutini otkrovenja postoje samo etiri stava. Zapravo, bilo ih je mnogo vie.
Meutim, u ovom radu emo ukazati na etiri stava, koji su inae bili najuti
cajniji u drugoj polovini XX veka. S druge strane, poto se ovi stavovi razliku
ju i u metodolokom smislu, moemo ih smatrati razliitim modelima razu
mevanja otkrovenja. Ti modeli su:
psihoanalitiki model razumevanja otkrovenja;
socioloki model razumevanja otkrovenja;
otkrovenje kao religijsko iskustvo verovesnika;
otkrovenje kao saznajni iskazni kontakt verovesnika s nadmaterijal
nim biem (propozicionalni model razumevanja otkrovenja).
Psihoanalitiki i socioloki model razumevanja otkrovenja spadaju u gru
pu empiristikih saznajnih modela koji nisu direktno povezani s religijskom
tradicijom. Upravo zbog toga, kada je re o sutini bojeg otkrovenja, danas
su mnogo vanija poslednja dva modela koja su zagovarali teolozi i ostali
predstavnici religijske naune tradicije, kako u hrianstvu tako i u islamu.
U nastavku emo objasniti sva etiri modela, ali direktnije emo se foku
sirati samo na dva poslednja jer su ona danas najvie zastupljena. Razume
vanje otkrovenja kao religijskog iskustva zastupljeno je u velikom delu sa
vremenih teolokih kola koje su bile pod uticajem modernistike misli, dok
je otkrovenje kao saznajni iskazni kontakt verovesnika s nadmaterijalnim
biem prisutno u tradicionalnijim religijskim kolama.

Empiristiki modeli
razumevanja otkrovenja

Religijski modeli
razumevanja otkrovenja

psihoanalitiki model

otkrovenje kao religijsko iskustvo

socioloki model

otkrovenje kao saznajni

iskazni kontakt verovesnika s
nadmaterijalnim biem
(propozicionalni model)

82

M. Halilovi, Boje otkrovenje ili religijsko iskustvo

analiza razliitih modela razumevanja otkrovenja

2. 1. Psihoanalitiki model razumevanja otkrovenja

Ovaj model razumevanja sutine onoga to se u religijskim tekstovima na
ziva bojim otkrovenjem nastao je poetkom XX veka. Pod uticajem psihoa
nalize koju je utemeljio Sigmund Frojd (18561939), pojedini zapadni misli
oci pomislili su da boje otkrovenje nije odreeni oblik prisutnog saznanja
iji izvor je izvan samog verovesnika, ve da je ono proizvod verovesnikove
veoma napredovane i osnaene psihike moi. Ovi mislioci su tvrdili da su
verovesnici zbog svojih dobrih namera dui period provodili razmiljajui o
tome kako da moralno vaspitaju lanove svog drutva. A takvo psihiko sta
nje prouzrokovano njihovom velikom brigom za svoj narod dovodilo je do
toga da im se nekada u snu ili na javi priinjavalo da su primali nebeske po
ruke od nepoznatih stvorenja. Ove poruke, koje nisu bile drugo do subjektiv
na psihika iskustva, verovesnici su nazivali bojim otkrovenjem. Ovaj model
su izmeu ostalih zagovarali i Emil Dermengam (Vaddi 1971: X/712719) i
Ali Dati (Kadrdan Karamaleki 2002: 52).
Ovakav model razumevanja bojeg otkrovenja moemo kritikovati iz ra
zliitih perspektiva. Ovde emo spomenuti samo jednu kritiku, a ona e biti
sasvim dovoljna da se ukae na logiku neutemeljenost ovog modela. Nije te
ko primetiti da taj model ne zadovoljava osnovne principe naune metodo
logije, prema kojoj je potrebno da imamo objektivne informacije o odreenom
predmetu kako bismo mogli da sudimo o njegovoj sutini. Njihovi zakljuci
su bili empiristiki, a boja otkrovenja o kojima govore datiraju jo iz drevnog
perioda. Otuda, njihovi psihoanalitiki sudovi ostaju bez predmeta. A takva
procedura zakljuivanja suprotna je i samoj psihoanalitikoj metodi koja za
hteva da predmet psiholoke analize bude prisutan za vreme analize. Prema
tome, ovaj model razumevanja bojeg otkrovenja ne moe biti nauan, ni po
tradicionalnoj ni po modernoj empiristikoj definiciji nauke. Drugim reima,
taj model dovodi do sutog nagaanja, a ne do razotkrivanja istine.
Dakle, jedini period u kojem je model psiholokog razumevanja bojeg
otkrovenja mogao da bude prihvaen u akademskim krugovima jeste period
izmeu XVI i XIX veka. Tada je srednjovekovno razumevanje religijskih poj
mova zasenila moderna nauna revolucija, a metodologija modernih empiri
stikih nauka u to vreme jo uvek nije dobila preciznu definiciju kako bi od
stranila ovaj oblik pseudopsiholokog nagaanja. Meutim, ovaj model nije
bio uticajan u tom periodu, ve u XX veku, kada su metode psihoanalize ve
bile umnogome utemeljene. A one pak ne podravaju taj zakljuak jer govori
ti o otkrovenju koje se dogodilo vekovima ranije, po njihovoj definiciji nauke,
ne moe biti nauno. Prema tome, model psiholokog razumevanja bojeg
otkrovenja nije mogao da bude opravdan u ozbiljnim akademskim krugovi
ma, naroito u drugoj polovini XX veka.

Kom, 2015, vol. IV (1) : 7998

83

2. 2. Socioloki model razumevanja otkrovenja

Iako postoje odreene slinosti u rezultatima ovog i prethodnog modela
razumevanja bojeg otkrovenja, treba istai da je socioloki model znatno ute
meljeniji, prihvaeniji i sistematizovaniji od psiholokog. Ovaj model je ka
rakteristian i po tome to obuhvata celokupnu religiju, a ne samo otkrovenje.
U njemu se ne govori o tome da je otkrovenje netaan, subjektivan i psihiki
oseaj verovesnika da mu neko nepoznato bie izvan njega objavljuje odre
ene iskaze ili druge oblike saznanja, ve se istie da otkrovenje ima posebnu
objektivnu epistemiku vrednost. Meutim, predstavnici ovog modela tvrde
da je ta epistemika vrednost iskljuivo proizvod verovesnikove genijalnosti
a ne nekog drugog nadmaterijalnog bia. Iz ovog univerzalnog modela vre
menom su nastali brojni drugi modeli. Naime, svaki moderan sociolog je, u
skladu sa fundamentima svoje drutvene teorije, boje otkrovenje tumaio
kao proizvod verovesnikove drutvene genijalnosti. U tome se posebno isti
cao francuski sociolog i filozof Emil Dirkem (18581917). On je ovaj model
proirio i na ostale segmente religijskog uverenja. Po toj osnovi, ono to ve
rovesnike izdvaja od ostalih lanova njihovog drutva nije njihova tajanstvena
povezanost s Bogom ili s drugim nepoznatim nadmaterijalnim biima. Su
tinu njihovog superiornog poloaja u drutvu treba sagledati u njihovoj ge
nijalnosti i natprosenoj saznajnoj moi. Verovesnici su, kako tvrdi Dirkem,
uglavnom bili najmudriji i najpametniji lanovi svojih drutava. Otuda, da bi
svoje ideje jednostavnije pretoili u praksu u svom drutvu, predstavljali su
ih u obliku sistematizovane religije. A poto mnogi ne bi tako lako prihvatili
da slede njihove ideje, verovesnici bi pomenutu sistematizovanu religiju po
vezali sa superiornim nadmaterijalnim biem nekada sa anelom, a nekada
sa samim Bogom. Prema tome, kako ovaj francuski sociolog poruuje, reli
giju i otkrovenje treba tumaiti iskljuivo u okviru drutva u kojem su nastali
(videti: Eliade 1996: I/109121).
Ovaj model razumevanja otkrovenja, kao to ve rekosmo, mnogo je ute
meljeniji i sistematizovaniji u odnosu na onaj prethodni. Meutim, i u njemu
su primetni brojni nedostaci. Sagledati religiju na platformi novovekovne so
ciologije znai redukovati religiju na nivo drugorazrednih drutvenih pojava.
Takvo redukovanje u najmanju ruku ne potvruju brojne istorijske injenice
prema kojima su neki oblici religije nastali ili opstajali izvan delokruga dru
tvenog ivota. tavie, u svakoj velikoj religiji bilo je onih koji su iveli usam
ljeni u pustinjama ili na drugim nenaseljenim mestima.
Osim toga, u ovom modelu nipoto se ne obraa panja na neosporivu
injenicu da saznajni aspekti religije i bojeg otkrovenja nisu bili u skladu sa
metodolokim i sadrinskim okvirima naunih sistema, prisutnih i dominant
nih za vreme ivota verovesnika. Logika, literarna i metodoloka struktura

84

M. Halilovi, Boje otkrovenje ili religijsko iskustvo

analiza razliitih modela razumevanja otkrovenja

iskaza koji potiu iz otkrovenja ne moe se tretirati ni kao filozofska ni kao

istorijska. Osim toga, ti iskazi govore o nadmaterijalnom svetu koji je kasnije
u istoriji u velikoj meri postao jasniji u filozofskim tradicijama koje su ute
meljene u hrianstvu i islamu.
Prema tome, socioloki model razumevanja otkrovenja dovodi do redu
kovanja sutine religije, a to ne moe biti prihvaeno ni u istorijskom ni u
metodolokom kontekstu.

2. 3. Otkrovenje kao religijsko iskustvo verovesnika

Postoje dve vrste oseta u oveku: vanjski i unutranji. Vanjski oset je po
definiciji nuno prouzrokovan materijalnim biima izvan nas. Kada ugleda
mo sto ispred sebe, prozor na drugom kraju sobe i lie na grani koju kroz
prozor vidimo u dvoritu, kada ujemo cvrkut ptica koje nagovetavaju po
etak prolea, kada osetimo povetarac na svojoj koi, kao i kada osetimo mi
ris prolenog cvea mi smo zapravo doiveli razne oblike vanjskog oseta.
Takve osete moemo nazvati i vanjskim iskustvima. S druge strane, neki ose
ti nisu direktno povezani s materijalnim biima izvan nas iako su moda in
direktno prouzrokovani njima. Radost, tuga, ushienost, stres, strah ili bilo
koji drugi oset koji nije direktno povezan s vanjskim materijalnim svetom,
tretiraju se kao unutranje iskustvo. Ukoliko osoba svoja unutranja iskustva
u svojim reima povee s nadmaterijalnim biem Bogom, anelom itd.
njeno iskustvo nazivamo religijskim iskustvom. Ta sintagma je nastala u mo
dernom dobu i upravo njome su neki mislioci pokuali da protumae sutinu
onoga to se u religijskim tradicijama nazivalo bojim otkrovenjem. tavie,
neki su pokuali da na taj nain protumae i samu religiju.
Iako smo ve nakratko opisali neke pojmovne okvire pomou kojih se
razume religijsko iskustvo, ipak ovde ne treba zaboraviti da nipoto nije lako
precizno definisati tu sintagmu. Poto su je koristili razni filozofi, a svaki od
njih ju je sasvim oekivano upotrebio u skladu sa svojim misaonim sistemom,
ponuene su razne definicije ove sintagme. U tom nizu, Riard Suinbern
(Richard Swinburne) uspeo je da te definicije predstavi u okviru pet razliitih
kategorija. Njegova objanjenja su, po uverenju mnogih savremenih teologa,
najpotpunija kada je re o preciznom znaenju religijskog iskustva (videti: Pe
terson et al. 2000: 3841). Suinbern tvrdi da religijsko iskustvo moe pod
razumevati jedan od sledeih pet oblika:
a. Iskustvo Boga ili drugog nadmaterijalnog bia posredstvom najobi
nijeg kontakta s raznim materijalnim stvarima s kojima se svako od
nas susree u svakodnevnom ivotu. Ovaj oblik religijskog iskustva,

Kom, 2015, vol. IV (1) : 7998

85

tvrdi Suinbern, esto se pojavljuje u reima mistika. Iskustvo Boga pri

likom posmatranja mora ili zalaska sunca (Emerson 1965: 189) spada
u ovu grupu religijskih iskustava. Naime, ni zalazak sunca ni okean ne
predstavljaju Boga, ali neki mistici su se Boga prisetili ba onda kada
su posmatrali ove materijalne pojave.
b. Iskustvo Boga ili drugog nadmaterijalnog bia posredstvom kontakta
s materijalnim pojavama koje nisu primetne ostalim ljudima. Rasplam
sali bun koji u stvari ne gori moda primarno deluje kontradiktorno.
Isti je sluaj i sa drugim neuobiajenim iskustvima mistika. Meutim,
jedno je sigurno: saznajni kontakti s ovakvim udnim pojavama, ako
postoje, moraju biti materijalni. bun o kojem je u ovim iskustvima re
zaista postoji, ali ga mistik vidi u plamenu. Naime, on taj bun doivljava
na poseban nain i posredstvom njega moe da iskusi Boga ili drugo
nadmaterijalno bie. To je, tvrdi Suinbern, drugi oblik religijskog iskustva.
c. Iskustvo Boga ili drugog nadmaterijalnog bia u materijalnim okolno
stima, ali na nematerijalan nain koji se moe opisati materijalnim pri
merima. Ovo je jedan od najuestalijih oblika religijskog iskustva koji
postoji u raznim religijskim tradicijama. Mistik, primera radi, neke gre
he vidi u posebnom omraenom materijalnom obliku, dok neka pohval
na dela sagledava u prelepim prizorima (Rolle 1964: 161). Nije mali broj
mistika koji su isticali da pojedine ljude vide u obliku opakih ivotinja,
kao ni onih koji su tvrdili da dobre osobe posmatraju kao da su u pre
lepim mirisnim batama.
d. Iskustvo Boga ili drugog nadmaterijalnog bia u materijalnim okolno
stima, ali na nematerijalan nain koji se ne moe opisati materijalnim
primerima. Ovde je re o iskustvu koje po sebi ne moe da se opie, a
ne o onom iskustvu koje po sebi moe da se opie iako to iz raznih
razloga sam mistik ne uspeva ili ne eli da uini. Neke primere ovog ob
lika religijskog iskustva, tvrdi Suinbern, izmeu ostalog, primeujemo
u nekim delovima ivota Majke Tereze (Peers 1960: 249).
e. Iskustvo Boga ili drugog nadmaterijalnog bia bez posredstva bilo kak
vog materijalnog faktora. Ovo je, prema oceni Riarda Suinberna, naj
savreniji oblik religijskog iskustva. Suinbern istie da su o takvom
iskustvu pisali veliki mistici, poput slavnog nemakog kardinala i filo
zofa Nikole Kuzanskog (14011464) (Nicholas of Cusa 1960: 23).
Suinbern je pokuao da ovom klasifikacijom obuhvati razne definicije
religijskog iskustva. Dakle, svaki teolog sutinu religijskog iskustva povezuje

86

M. Halilovi, Boje otkrovenje ili religijsko iskustvo

analiza razliitih modela razumevanja otkrovenja

s jednim od predstavljenih oblika. Prema tome, ponuena klasifikacija nuno

ne prezentuje razliite stupnjeve jedne istine koju nazivamo religijskim isku
stvom, ve predstavlja razne poglede savremenih teologa. Upravo iz tog ra
zloga, na osnovu Suinbernove klasifikacije moemo primetiti da su skoro svi
oni koji su pisali o religijskom iskustvu bili saglasni u tome da to iskustvo
predstavlja neku vrstu epistemikog oseta, kao i u tome da je ono proizvod
mistika, proroka, verovesnika ili osobe koja ga doivljava, a ne Boga ili nekog
drugog nadmaterijalnog bia. Otuda, epistemika vrednost religijskog isku
stva povezana je iskljuivo s osobom koja ju je doivela i prenela, a ne s Bo
gom ili drugim nadmaterijalnim biem. Dakle, svi oni koji boje otkrovenje
smatraju religijskim iskustvom nezavisno od toga u koju ga kategoriju od
pomenutih pet svrstavaju prihvataju ova dva zakljuka. Oni se ipak ne
slau u sledeem. Jedna grupa tvrdi da religijsko iskustvo nastaje samostalno,
te da drutvene okolnosti u ivotu verovesnika ne utiu na to iskustvo. U tu
grupu spadaju: Fridrih lajermaher, Rudolf Oto, Vilijam Dejmz i Volter Te
rens Stejs (videti: Barbour 1983: 131). Oni tvrde da je ono to se u religijama
naziva bojim otkrovenjem zapravo jedan oblik religijskog iskustva samog
verovesnika, da ne potie od Boga ili bilo kog drugog nadmaterijalnog bia,
ali da nije povezano ni sa drutvom u kojem verovesnik ivi. Verovesnik do
tog iskustva dolazi, kako tvrde oni, iskljuivo zato to je proistio svoju duu.
Druga grupa mislilaca koji zagovaraju da je boje otkrovenje religijsko isku
stvo ne prihvata poslednji deo pomenute tvrdnje. Oni veruju da je verove
snikovo iskustvo prouzrokovano drutvenim stanjem u kojem je on iveo.
Ludvig Vitgentajn, Don Hik i Ninijan Smart spadaju u ovu grupu mislilaca
(videti: Kaeminija 2002: 112).
Oba pogleda sadre odreene nedostatke, o kojima emo govoriti u na
stavku ovog teksta. No, prethodno emo pojasniti osnovne elemente etvrtog
modela razumevanja bojeg otkrovenja. I u tom modelu otkrovenje se pred
stavlja kao proizvod saznajnog kontakta verovesnika s nadmaterijalnim bi
em. Meutim, glavna razlika izmeu tog modela i religijskog iskustva jeste
u tome to je tu re o Bogu kao izvoru a ne predmetu saznanja.

2. 4. Otkrovenje kao saznajni kontakt verovesnika s nadmaterijalnim

biem (propozicionalni model razumevanja otkrovenja)
Rekli smo da je osnovna razlika izmeu ovog pogleda na boje otkrovenje
i razumevanja otkrovenja u okviru religijskog iskustva u tome to predstavnici
ovog modela istiu da verovesnici nisu izvor otkrovenja. Verovesnici zbog
svog posebnog egzistencijalnog poloaja imaju tu mogunost da prime bo
ju poruku, direktno ili indirektno. Drugim reima, boju poruku koja je u

Kom, 2015, vol. IV (1) : 7998

87

ovom modelu predstavljena kao boje otkrovenje, mogu primiti samo osobe
koje su izabrane od strane Boga a te osobe su verovesnici. Upravo zbog
toga, u ovom modelu razumevanja bojeg otkrovenja, otkrovenje se dovodi
u neraskidivu i sutinsku vezu s verovesnitvom.
Ovde treba odgovoriti na jo jedno pitanje koje glasi: zato se ovaj model
naziva propozicionalni? Na ovo pitanje ponuena su dva razliita odgovora.
Jedna grupa veruje da otkrovenje nije izvorno pretoeno u pojmove, pa ka
snije i u propoziciju, ve da je verovesniku preneseno kao neposredno pri
sutno saznanje. Preciznije reeno, verovesnik prvo sazna sutinu poruke, pa
je kasnije svojim reima prepria. Ovaj oblik razumevanja bojeg otkrove
nja moemo nazvati ublaenim propozicionalnim modelom zato to je ovde
izvor saznanja Bog a izvor propozicije sam verovesnik. Vei deo hrianskih
teologa prihvata ovu analizu sutine otkrovenja. Druga grupa pak tvrdi da
Bog nije samo izvor saznanja, ve da je On osim toga i izvor same propozicije.
Naime, verovesnik se u tom sluaju suoava s bojom porukom koja je ve
pretoena u propozicije i iskazne okvire koje on samo treba da prenese na
rodu. Vei deo muslimanskih teologa, neki hrianski mislioci i predstavnici
kasnijih kola islamske filozofije spadaju u ovu grupu.
Pomenuta dva stava nisu nuno oprena. Mogue je pronai nain da se
oni sjedine, kao to su to ve uinili neki muslimanski mislioci, poput Taba
tabaija. Oni tvrde da postoje dve vrste otkrovenja i da svaka maloas pome
nuta grupa mislilaca ukazuje na jednu od njih. Nekada verovesnik boju
poruku dobija u obliku propozicije, a nekada u obliku sutog saznanja, bez
bilo kakve propozicije. Neki verovesnici su iskusili samo jednu vrstu otkro
venja, dok su drugi mogli da doive oba oblika. Prema tome, nije nuno re
o dva razliita stava u propozicionalnom modelu razumevanja otkrovenja,
ve je re o dvema razliitim vrstama otkrovenja. Alama Tabatabai o sutini
otkrovenja pie:
Otkrovenje je zapravo boji govor koji, poto nije materijalan, ne
moe biti ni pojmljen ulima. Ali on ne moe biti pojmljen ni razumom,
ne zato to je suprotan njemu, ve zato to ima drugaiju metodu. Da bi
bilo pojmljeno, otkrovenje zahteva posebnu duhovnu spremnost, a tu
spremnost poseduju samo odabrani verovesnici (Tabatabai 1974: 125).
O tome da je otkrovenje boja poruka koju primaju samo odabrani vero
vesnici pisao je i Tabatabaijev slavni uenik Murteza Mutahari. On istie da je
nelogino oekivati da do u tanine saznamo sutinu otkrovenja zato to je
ono nepojmljivo putem telesnih ula i razuma (Mutahari 1992: 78; arani
1984: 20). Naravno, nesaglasnost izmeu razuma i otkrovenja znai da im
metode nisu iste, a ne i ono o emu govore. Mutahari je na drugim mestima

88

M. Halilovi, Boje otkrovenje ili religijsko iskustvo

analiza razliitih modela razumevanja otkrovenja

u svojim knjigama eksplicitno isticao da je sutina poruke ovekovog razuma

i bojeg otkrovenja potpuno ista, ali da se oni metodoloki razlikuju. (Muta
hari 1992: 123).
U svakom sluaju, otkrovenje prema propozicionalnom modelu ima e
tiri osnovna elementa koji ine njegovu sutinu. Ti elementi esencijalno od
vajaju ovaj model razumevanja otkrovenja od prethodnih. A oni su sledei:
2. 4. 1. Nadmaterijalnost otkrovenja
Boje otkrovenje u ovom modelu nije sutinski povezano s materijom.
Ono je nadmaterijalno, te se zbog toga ne moe pojmiti posredstvom telesnih
ula. Zbog ovog elementa ovaj model razumevanja otkrovenja jasno se od
vaja od psihoanalitikog i sociolokog modela (Hasanzade 2011: 4648).
2. 4. 2. Izvor otkrovenja je Bog, a ne verovesnik
Otkrovenje potie od Boga. Verovesnikova uloga u otkrovenju ogleda se
u tome to on preuzima boju poruku i predstavlja je svom narodu. Prema
tome, otkrovenje nipoto ne treba tumaiti kao epistemiki rezultat verove
snikovog mistikog truda. Na ovaj nain, odbacuje se ideja da je otkrovenje
usavreni oblik religijskog iskustva.
2. 4. 3. Verovesnici prave jasnu razliku izmeu
bojeg otkrovenja i svojih gnostikih iskustava
Iako se ovaj element bojeg otkrovenja moe tretirati kao nastavak pret
hodnog, ipak on ima svoje samostalne efekte. Svaki verovesnik je ujedno i
veliki mistik. Prema tome, verovesnici su sasvim oekivano nekada imali i
odreena lina duhovna iskustva. Da bi narod jasno mogao da razazna kada
je re o verovesnikovim gnostikim iskustvima a kada o bojem otkrovenju,
verovesnici su na to eksplicitno ukazivali. Zanimljivo je da nam njihove ek
splicitne izjave o tome mogu posluiti i kao veoma pouzdana istorijska kri
tika ideje da je boje otkrovenje poistoveeno s religijskim iskustvom.
2. 4. 4. Poimanje posrednika koji verovesniku donosi boje otkrovenje
Pitanje posredovanja odreenog anela ili nadmaterijalnog bia u pro
cesu u kojem verovesnik dobija otkrovenje od Boga vodilo je do veoma op
irnih diskusija u raznim jevrejskim, hrianskim i islamskim teolokim i
filozofskim krugovima. To pitanje je posebno bilo zanimljivo muslimanskim
misliocima koji su tvrdili da je ontoloki poloaj verovesnika Muhameda

Kom, 2015, vol. IV (1) : 7998

89

neuporedivo vii u odnosu na ontoloki poloaj anela Gavrila (Dibrila) ko

ji mu je, kako stoji u predanjima, donosio kuranske ajete kao najsavreniji
oblik bojeg propozicionalnog otkrovenja. Naime, postavlja se sledee pita
nje: ako je Muhamed bio na viem ontolokom stupnju od Gavrila, zato
onda on boje otkrovenje i Kuran nije preuzimao sam, ve mu ga je donosio
Gavrilo? Na ovo pitanje ponueni su razni odgovori, a jedan od najvanijih
jeste odgovor koji je zasnovan na ontolokom poretku bitaka. Taj odgovor su
ponudili neki muslimanski mistici, a usavrio ga je i filozofskim reima na
pisao slavni Mula Sadra irazi. U nastavku saeto prenosimo taj odgovor.
Ontoloki poredak u Mula Sadrinoj transcendentnoj filozofiji zasnovan
je na doktrinama o primarnosti egzistencije i o personalnom jedinstvu egzi
stencije. To znai da samo jedna egzistencija proima spoljanju realnost.
Otuda, nii stupnjevi postojanja nemaju nita od sebe, pa ak ni samostalnu
egzistenciju. Oni u potpunosti prikazuju Apsolutno bie (Boga). Prema to
me, mnotvo koje na razum izvesno pojmi zaista postoji, ali ne u okviru
samostalnih egzistencija, ve u okviru manifestacija koje odslikavaju to Ap
solutno bie (Halilovi T. i dr. 2014: 231). To Apsolutno bie nije samo izvor
postojanja ve i izvor saznanja. Verovesnik kao savreni ovek jeste najpotpu
nija manifestacija tog Apsolutnog bia. On u ontolokom smislu proima sve
nie stupnjeve manifestacija sve ljude, svet intelekata, prirodu itd. Na taj
nain, on preuzima sredinju ulogu u manifestovanom svetu. On je zapravo
potpuni odsjaj bojeg postojanja, te samim tim biva posrednik pri pojavi
niih manifestacija (videti: isto: 243; Mula Sadra 2004: IX/123124; Mula
Sadra 1975: 361; Mula Sadra 1984: 586). Iz reenog moemo zakljuiti da ve
rovesnikovo postojanje obuhvata i ontoloki poloaj anela Gavrila. Prema
tome, ta god Gavrilo uini i kae, to e se zapravo odnositi i na samog ve
rovesnika. A tako se pribliavamo odgovoru na svoje pitanje.
Stupanj Gavrilovog postojanja u ontolokom smislu u neposrednoj je
vezi sa stupnjem materijalnog sveta. S druge strane, verovesnikovo postojanje
obuhvata kako materijalni svet, tako i anela Gavrila. Otuda, kada Gavrilo
donosi boje otkrovenje verovesniku, to zapravo znai da to otkrovenje biva
sputeno iz vieg (nadmaterijalnog) nivoa postojanja u nii (materijalni)
nivo a oba nivoa obuhvata verovesnik. Dakle, verovesnik to otkrovenje
preuzima direktno, ali ono, shodno opisanom ontolokom poretku, u mate
rijalni svet biva sputeno posredstvom anela Gavrila.
Dosada smo predstavili etiri razliita modela razumevanja bojeg ot
krovenja. Rekli smo da su dva poslednja modela danas najzastupljenija. Pre
ma tome, u nastavku emo pokuati da razjasnimo koji od ta dva modela
moe posluiti kao objektivan, ispravan i validan model za razumevanje ono
ga to se u religijskim tradicijama naziva bojim otkrovenjem. Najpre emo

90

M. Halilovi, Boje otkrovenje ili religijsko iskustvo

analiza razliitih modela razumevanja otkrovenja

pokazati koje grupe u hrianstvu i u islamu najee zagovaraju ideju o tome

da je otkrovenje usavreni oblik religijskog iskustva. Detaljnijom analizom te
ideje, u nastavku, saznaemo da je ona optereena brojnim logikim i filo
zofskim unutranjim neslaganjima.

3. 0. Otkrovenje kao religijsko iskustvo

u hrianstvu i islamu
Savremena hrianska teologija u velikoj meri je pod uticajem ovog mo
dela razumevanja bojeg otkrovenja. Veliki deo savremenih hrianskih te
ologa Isusovo otkrovenje smatra religijskim iskustvom, sa znaenjem koje
smo ve ranije naveli. A to nije bio sluaj i, ranije, sa srednjim vekom. Tada
je glavnina markantnih hrianskih teologa verovala u ono to smo ranije
nazvali ublaenim oblikom propozicionalnog modela. Dakle, nije bilo rei o
eksplicitnim propozicijama i iskaznim okvirima koje bi Isus preuzimao od
Boga, ve je posredi bilo uverenje da je samo Isusovo postojanje boje ot
krovenje, te da njegova dela i njegove rei predstavljaju Boga na Zemlji. To
znai da je sutina bila boja, a da su iskazi bili Isusovi. Meutim, danas je
situacija potpuno drugaija. Stavovi hrianskih mislilaca, poput Fridriha
lajermahera, Dona Hika i Jana Barbura, kao i uverenja hrianskih teologa,
poput Rudolfa Otoa, Vilijama Dejmza i Ninijana Smarta nikako se ne
mogu tretirati kao tradicionalno hrianski. Ovi mislioci govore i piu o ot
krovenju kao samostalnom religijskom iskustvu Isusa Hrista. A to dovodi do
jasnog epistemikog udaljavanja Boga i verovesnika to je nekada bilo su
protno osnovnom elementu bojeg otkrovenja.
Slina situacija je manje-vie nastala i u savremenom muslimanskom
svetu. Teoloke reformistike ideje Muhameda Abduha moemo smatrati pi
onirskim kada je posredi tretiranje bojeg otkrovenja kao religijskog iskustva
u islamu, iako Abduh nije esto govorio o tome. S druge strane, pakistanski
mislilac Ikbal Lahuri jasno je opovrgavao doktrinu da je izvor otkrovenja
Bog a ne verovesnik. On tvrdi da je otkrovenje kod svakog verovesnika di
rektno povezano s njegovim duhovnim stanjem i da verovesnik svojim du
hovnim naporom dolazi do vinjih, nadmaterijalnih saznanja (videti: Lahuri
b. d.: 145148). Slinu ideju danas zagovara i Abdol-Karim Soru koji tvrdi
da rei u Kuranu nisu boje, ve da njihov iskazni okvir pripada verovesniku
Muhamedu, a da je samo znaenje preuzeto od Boga (Soru 1998: 1113, So
ru 2000: 10, 21, 25).
Muslimanski mislioci koji su podravali ideju o tome da je boje otkro
venje zapravo unapreeni oblik religijskog iskustva, nisu se dvoumili ni oko
toga da na poseban nain protumae one kuranske ajete u kojima se ekspli

Kom, 2015, vol. IV (1) : 7998

91

citno govori da kuranski tekst doslovno predstavlja boju re objavljenu

verovesniku Muhamedu. Neki od njih su pisali da su mnogi meu nama bar
jednom u ivotu iskusili ublaeni oblik otkrovenja u kojem nam se priinjava
da nam se neko obraa. Oni bi zatim dodali da je boje otkrovenje u vero
vesnikovom sluaju u strukturi veoma slino naem ublaenom otkrovenju,
te da je razlika samo u tome to verujemo da su verovesnikova otkrovenja
istinita jer su potvrena od strane Boga (Soru 2002: 73). Nije teko primetiti
da ovakav stav prelazi preko granica ideje o tome da je boje otkrovenje usa
vreni oblik religijskog iskustva, te ulazi u sferu psihoanalitikog modela ra
zumevanja otkrovenja, koji je, kao to smo na prvim stranicama ovog rada
spomenuli, bio pod velikim uticajem empiristikih tokova misli na moder
nom Zapadu. Osim toga, nije potpuno jasno ta ovi mislioci tano podrazu
mevaju kada govore da su verovesnikova otkrovenja potvrena od strane
Boga. Nelogino je s jedne strane smatrati da je Muhamedovo otkrovenje u
strukturi veoma slino naim psiholokim doivljajima, a s druge strane tvr
diti da je koncept njegovog otkrovenja potvren od strane Boga i religije.
Zar taj koncept ne bi trebalo da bude potvren u sutini samog otkrovenja?
Ako ne, onda na koji drugi nain bi trebalo da izvesno poverujemo u tu
potvrenost? To su pitanja koja ostaju bez odgovora jer ove neloginosti i
unutranje nesaglasnosti oigledno ne primeuju autori takvih nedovoljno
naunih ideja.
Da bismo utemeljenije pokazali zato je neispravna ideja o tome da je
boje otkrovenje usavreni ili unapreeni oblik religijskog iskustva, u nastav
ku emo ukazati na tri stupnja neloginih rezultata do kojih ta ideja dovodi.
A kada su rezultati jedne ideje nelogini, onda je i ona sama nelogina i ne
ispravna.

4. 0. Nelogini rezultati poistoveivanja

otkrovenja i religijskog iskustva
Poistoveivanje onoga to se u religijskoj tradiciji naziva bojim otkro
venjem s religijskim iskustvom dovodi do brojnih neloginih rezultata, na
osnovu kojih moemo nedvojbeno da zakljuimo da je taj stav u potpunosti
neispravan. Da bismo te neloginosti pojmili sistematizovano, u ovom delu
emo ih kategorizovati u sledea tri stupnja:
epistemoloka inkoherentnost ideje o religijskom iskustvu;
ontoloka inkoherentnost ideje o religijskom iskustvu;
drutvena inkoherentnost ideje o religijskom iskustvu.

92

M. Halilovi, Boje otkrovenje ili religijsko iskustvo

analiza razliitih modela razumevanja otkrovenja

4. 1. Epistemoloka inkoherentnost
ideje o religijskom iskustvu
Ukoliko saznajnu vrednost bojeg otkrovenja redukujemo na religijsko
iskustvo, tada emo zapravo iskljuiti izvesnost iz sadraja tog otkrovenja.
Na taj nain, nee ostati nikakva epistemoloka razlika izmeu otkrovenja ve
rovesnika i otkrovenja bilo koje druge osobe. Takoe, nee biti mogue ra
zluiti koja otkrovenja su lana, a koja istinita. A sve to e dovesti do konanog
negiranja otkrovenja, verovesnitva i religije uopte (Nabavijan 2001: 53). Ovaj
rezultat je veoma vaan zato to osobe koje boje otkrovenje smatraju reli
gijskim iskustvom nipoto ne nameravaju da negiraju religiju. Ve smo spo
menuli da taj model razumevanja otkrovenja spada u religijske, a ne u seku
larne i empiristike modele.
Na ovu primedbu neki su odgovorili na sledei nain: istakli su da je sa
znanje koje potie iz religijskog iskustva prisutno, a ne pojmovno. A znanje
koje nije steeno posredstvom pojmova ne moe biti pogreno jer epistemike
greke nastaju samo onda kada pojam i injenica o kojoj bi taj pojam trebalo
da govori nisu meusobno podudarni. U ovom odgovoru, pobornici ideje o
religijskom iskustvu spominju filozofski potpuno ispravnu teoriju nepogre
ivosti prisutnog saznanja. Naime, tano je da epistemike greke nastaju
onda kada se pojmovi upotrebljavaju neispravno, te da u sluaju prisutnog
saznanja u kojem ne postoji pojmovno posredovanje ni epistemika gre
ka nee biti mogua. Meutim, treba obratiti panju na delokrug nepogre
ivosti tog prisutnog saznanja. To prisutno saznanje je nepogreivo za samog
poimatelja, ali ne i za ostale ljude. Osim toga, nepogreivost tog saznanja i za
samog poimatelja ograniena je na sam kontekst tog saznanja, a ne ire od
toga. Prema tome, ako neki mistik (u ovom sluaju verovesnik) iskusi da mu
neko nadmaterijalno bie alje odreenu poruku, on moe izvesno da potvr
di samo to da mu je neko nadmaterijalno bie poslalo odreenu poruku. Ali
da li je ta poruka objektivna ili ne, kao i to da li to nadmaterijalno bie koje
mu je poslalo poruku zaista postoji i izvan njegovih misli taj mistik (vero
vesnik) ne moe sasvim izvesno potvrditi. Prema tome, delokrug nepogre
ivosti njegovog iskustva veoma je ogranien i za samog poimatelja. Stoga,
ovaj odgovor ne moe otkloniti spomenutu epistemoloku inkoherentnost.
Jedino ispravno reenje jeste to da iz osnova negiramo da je boje otkrovenje
o kojem govorimo u religijama usavreni oblik religijskog iskustva, te da pri
hvatimo da je nadmaterijalno bie izvor tog otkrovenja, a ne samo subjekat
otkrovenja.

Kom, 2015, vol. IV (1) : 7998

93

4. 2. Ontoloka inkoherentnost
religijskog iskustva
Definisanjem bojeg otkrovenja u vidu religijskog iskustva, mi zapravo
osporavamo i ontoloku vrednost samog otkrovenja zato to e tako onto
loka razlika izmeu stupnja na kojem se nalazi verovesnik i stupnja na ko
jem se nalazi bilo koji mistik biti kvalitativna a ne sutinska i kategorina.
Drugim reima, u modelu koji podrazumeva poistoveenost bojeg otkro
venja i religijskog iskustva, razlika izmeu verovesnika i mistika jeste samo
u tome to su verovesnikova gnostika iskustva potpunija. Prema tome, tu
ne postoji nikakva sutinska razlika koja bi omoguila da ontoloki poloaj
verovesnika bude u potpuno drugaijoj kategoriji u odnosu na mistika. To
znai da bi trebalo da religije koje su propovedali verovesnici i opaanja o
kojima su govorili mistici imaju potpuno istu ontoloku vrednost. A takav
zakljuak ne moe biti validan jer se esto suoavamo s injenicom da su od
reeni stavovi u religiji i u kazivanjima pojedinih mistika meusobno pro
tivreni. Osim toga, takav zakljuak nikada ne bi prihvatili mislioci koji za
govaraju da je boje otkrovenje usavreni oblik religijskog iskustva.
S druge strane, ovom idejom mogue je negirati postojanje Boga, anela
i uopte svih nadmaterijalnih bia. Naime, ako boje otkrovenje svedemo na
duhovno iskustvo verovesnika, onda potpuno opravdano moemo zakljuiti
da nemamo nikakvog dokaza za to da postoji bilo ta ponad materijalnog
sveta. Takav zakljuak bio bi u suprotnosti sa brojnim snanim argumentima
koji dokazuju da postoji ono to nije materijalno. Takoe, ovaj zakljuak ni
kako ne bi mogao da ostane vaei kada bi se uporedio sa filozofski neospo
rivim argumentima za postojanje Boga (videti: Halilovi 2014: 3036).

4. 3. Drutvena inkoherentnost
religijskog iskustva
Kada se istie da je boje otkrovenje usavreni oblik religijskog iskustva,
to ne dovodi samo do epistemoloke i ontoloke inkoherentnosti. Takvo uve
renje sa sobom donosi i posebne drutvene rezultate koje nipoto ne bi pri
hvatili teolozi i filozofi koji zagovaraju tu ideju.
lajermaher je tvrdio da je religijsko iskustvo verujuih ljudi izvor i osno
va svake religije, tj. da iskustvo verovesnika ini teoriju, a da iskustva ostalih
ljudi ine praksu jedne religije. Takva iskustva, kako on istie, mogu biti veo
ma raznolika, ali ono to ih povezuje jeste iskustvo prisustva nadmaterijalnog
bia kog vernici nazivaju Bogom (Mohamadrezai 2002: 15). Takvo uverenje
za sobom povlai itav niz pitanja na koja bi trebalo ponuditi zadovoljavajue

94

M. Halilovi, Boje otkrovenje ili religijsko iskustvo

analiza razliitih modela razumevanja otkrovenja

odgovore, a na koja niti lajermaher niti njegovi naslednici nisu odgovorili.

Spomenuemo u ovom radu i neka takva pitanja koja su u neposrednoj vezi s
drutvenim aspektima ovekovog ivota kako bismo ukazali na drutvenu in
koherentnost ideje o poistoveenosti bojeg otkrovenja i religijskog iskustva.
Prvo pitanje glasi: da li nazivi nadmaterijalnog bia s kojim se suoava
verovesnik ili bilo koja druga verujua osoba tokom svog religijskog iskustva
imaju konkretno znaenje ili ne? Ako ti nazivi nemaju konkretno znaenje,
te ako ne ukazuju na odreeno bie, ta je onda to nadmaterijlno bie koje je
predmet tog iskustva? A ako oni imaju konkretno znaenje i ako ukazuju na
odreeno bie, koje je to bie? Koje su njegove karakteristike, odlike i vrline?
Da li smo to bie poznavali na neki drugi nain pre nego to smo se s njim
suoili tokom religijskog iskustva? Ako ga poznajemo odranije, to bi znailo
da nam religijsko iskustvo slui kao potvrda za ono to smo ve znali, a ne
kao osnova religije. Primeujemo da bilo koji odgovor na ovo pitanje dovodi
do negiranja prvotnog uverenja lajermahera da je religijsko iskustvo osnova
religije i verskog ivota.
Drugo pitanje je slino prvom, ali ima potpuno drugaiji smisao. Ono
glasi: da li nadmaterijalno bie s kojim se suoava verovesnik ili bilo koja
druga verujua osoba tokom svog religijskog iskustva zaista postoji (izvan
njega) ili ne? Ako ono samostalno postoji, onda bi bilo potrebno da pre svog
iskustva poznajemo njegova svojstva kako bismo tokom iskustva mogli da
presudimo da li se suoavamo ba s njim ili pak imamo neko lano iskustvo.
A ako ono ne postoji, onda nae iskustvo nema nikakve vrednosti. U oba slu
aja, religijsko iskustvo ne moe biti osnova religije. tavie, na osnovu ovog
pitanja moemo zakljuiti da je dunost tog nadmaterijalnog bia da nam se
predstavi na objektivan nain kako bismo imali konkretno merilo ispravnosti
za svoja iskustva, i kako ne bi dolo do opte zabune u drutvu zbog razliitih
okvira religijskih iskustava.
Tree pitanje je u sutini epistemoloko i ve smo o njemu govorili u pret
hodnim redovima. Meutim, ovde ga postavljamo da bismo pokazali na koji
nain ta epistemoloka inkoherentnost verovanja u poistoveenost bojeg ot
krovenja i religijskog iskustva moe dovesti do opte zabune u drutvu. Pita
nje glasi: da li je religijsko iskustvo svake verujue osobe osnova religije ili je
osnova religije samo religijsko iskustvo pojedinih ljudi? Ako se opredelimo
za to da sva religijska iskustva ine osnove religije, onda emo se suoiti sa
nezamislivom anarhijom u drutvenom ivotu (videti: Hadajli 2014: 151),
a ako budemo tvrdili da su validna samo iskustva pojedinih ljudi, onda emo
morati da odgovorimo na sledea dva pitanja: ija iskustva su validna i koja
je sutinska razlika izmeu njihovih iskustava i iskustava drugih ljudi? Jedini
konkretni i smisleni odgovori jesu sledei: verovesnici su oni ija iskustva
jesu validna, a sutinska razlika izmeu njihovih iskustava i iskustava drugih

Kom, 2015, vol. IV (1) : 7998

95

ljudi jeste u tome to je izvor verovesnikog iskustva nadmaterijalno bie, a

ne oni sami, kao i u tome to su oni primaoci a ne stvaraoci tog saznanja. A
to je upravo ono o emu smo govorili u okviru etvrtog, propozicionalnog,
modela razumevanja bojeg otkrovenja.

5. 0. Zakljuak
Trei model razumevanja otkrovenja, tj. verovanje da je boje otkrovenje
usavreni oblik religijskog iskustva, optereen je veoma ozbiljnim epistemo
lokim, ontolokim i drutvenim nedostacima koji su uzrok da se sutinski
odbaci njegova ispravnost. Otuda, ono to se u religijskim tradicijama naziva
bojim otkrovenjem verovesnika nipoto ne moemo smatrati usavrenim
oblikom religijskog iskustva. Takoe, potpuno neispravno je tvrditi da je re
ligijsko iskustvo osnova religije i verskog ivota.
Dakle, ispravan model razumevanja otkrovenja jeste propozicionalni mo
del koji podrazumeva saznajni kontakt verovesnika s nadmaterijalnim bi
em. Otkrovenje u tom modelu mora imati sledee karakteristike:
Nadmaterijalno bie s kojim se verovesnik suoava tokom otkrovenja
jeste i izvor i predmet otkrovenja, a ne samo predmet otkrovenja.
Verovesnik nije stvaralac otkrovenja. On zbog svoje duhovne sprem
nosti poseduje mo da primi poruku od nadmaterijalnog bia. A ta po
ruka zapravo predstavlja sutinu otkrovenja. Otkrovenje direktno ili
indirektno dolazi od Boga.
Epistemika vrednost otkrovenja, odnosno ontoloki stupanj koji vero
vesniku biva razotkriven tokom otkrovenja, direktno je povezana sa du
hovnim stupnjem verovesnika. Meutim, to ne znai da je otkrovenje
posledica verovesnikovog duhovnog stanja. Boja poruka svakom ve
rovesniku stie u skladu s ontolokim stupnjem na kojem se on nalazi.
Sutina otkrovenja je potpuno nematerijalna.
Zbog ovih karakteristika boje otkrovenje verovesnika jasno i bitno ra
zlikujemo kako od prostog religijskog iskustva obinih ljudi, tako i od slo
enog religijskog iskustva velikih mistika. Takoe, na ovaj nain otkrovenje
razlikujemo i od onih subjektivnih oseaja o kojima su govorili predstavnici
psihoanalitikog i sociolokog modela razumevanja otkrovenja.
Primljeno: 5. februara 2015.
Prihvaeno: 14. aprila 2015.

96

M. Halilovi, Boje otkrovenje ili religijsko iskustvo

analiza razliitih modela razumevanja otkrovenja

Literatura
Barbour, Ian (1983), Religion and Science: Historical and Contemporary Issues, pre
veo na persijski jezik Bahaodin Horamahi, Tehran, Markaz-e nar-e danegahi.
Eliade, Mircea (1996), Din-pauhi, preveo na persijski jezik Bahaodin Horamahi,
Tehran, Institut za humanistike nauke i kulturoloke studije.
Emerson, Ralph Waldo (1965), Nature, in: Selected Writings of Ralph Waldo Emer
son, New York, New American Library.
Hadajli, Mirsad (2014), Dinamika humano-boanstvene civilizacije s osvrtom
na stanovita Bernarda Luisa, asopis za religijske nauke Kom 3 (1): 131161.
Halilovi, Seid (2014), Najkrai argument za postojanje Boga u islamskoj filozo
fiji, asopis za religijske nauke Kom 3 (1): 2139.
Halilovi, T., Halilovi, S. i Halilovi, M. (2014), Kratka istorija islamske filozofije,
Beograd, Centar za religijske nauke Kom.
Hasanzade, Saleh (2011), Hakikat-e vahj dar Kuran va hekmat-e eslami, Hera
dname-je Sadra 16 (3): 4368.
Homeini, Ruholah (2006), Sahife-je emam, Tehran, Moasese-je tanzim va nar-e
asar-e emam Homeini.
Kadrdan Karamaleki, Mohamad Hasan (2002), Hakikat-e vahj: tarobe-je dini
ja erfani, Kabasat 7 (4): 5165.
Kaeminija, Ali Reza (2002), Vahj va af al-e goftari, Kom, Zolal-e Kousar.
Lahuri, Ikbal (b. d.), Ehja-je fekr-e dini dar eslam, preveo na persijski jezik Ahmad
Aram, Tehran, Nar-e pauheha-je eslami.
Mohamadrezai, Mohamad (2002), Negahi be tarobe-je dini, Kabasat 7 (2): 322.
Mula Sadra irazi, Sadrudin Muhamed (1975), al-Mabda va al-maad, Tehran,
Anoman-e hekmat va falsafe-je Iran.
Mula Sadra irazi, Sadrudin Muhamed (1984), Mafatih al-gajb, preveo na persij
ski jezik Mohamad Hadavi, Tehran, Moula.
Mula Sadra irazi, Sadrudin Muhamed (2004), al-Asfar al-arbaa al-aklija, Teh
ran, Bonjad-e hekmat-e eslami-je Sadra.
Mutahari, Murteza (1992), Vahj va nobovat: mokadamei bar ahanbini-je eslami,
Kom, Sadra, tree izdanje.
Nabavijan, Mahmud (2001), Hakikat-e vahj va tarobe-je dini, Ravak-e andie
1 (1): 4466.
Nicholas of Cusa (1960), The Vision of God, New York, Frederick Ungar.
Peers, E. Allison (1960), The Life of Teresa of Jesus, Garden City, NY, Image Books.
Peterson, M., Hasker, W., Reichenbach, B. & Basinger, D. (2000), Reason and Reli
gious Belief: An Introduction to the Philosophy of Religion, preveli na persijski
jezik Ahmad Naraki i Ebrahim Soltani, Tehran, Tarh-e no, tree izdanje.

Kom, 2015, vol. IV (1) : 7998

97

Rolle, Richard (1964), I Sleep and My Heart Wakes, in: OBrien, Elmer (ed.),
Varieties of Mystic Experience, New York, Holt, Rinehart and Winstor.
Soru, Abdol-Karim (1998), Seratha-je mostakim, Tehran, Serat.
Soru, Abdol-Karim (2000), Bast-e tarobe-je nabavi, Tehran, Serat.
Soru, Abdol-Karim (2002), Eslam, vahj, nobovat, Aftab 4 (3): 6378.
arani, Abol-Hasan (1984), Rah-e saadat (esbat-e nobovat), Tehran, Saduk.
Tabatabai, Muhamed Husein (1957), Vahj ja our-e marmuz, Kom, Dar al-ilm.
Tabatabai, Muhamed Husein (1974), Kuran dar eslam, Tehran, Dar al-kutub al-islamija.
Vaddi, Muhamed Farid (1971), Dairatul-maarif al-karn al-irin, Bejrut, Dar al-marifa, tree izdanje.

98

M. Halilovi, Boje otkrovenje ili religijsko iskustvo

analiza razliitih modela razumevanja otkrovenja

Divine Revelation or Religious Experience

Analysis of Different Models of
Understanding of Revelation
Muamer Halilovi
Department of Religious Civilization,
Center for Religious Sciences Kom, Belgrade, Serbia
There are numerous models of understanding of what religious traditions
refer to as divine revelation. In this paper, the author pays attention to the
following four main models: the psychoanalytical model, sociological model,
a model according to which revelation is considered a sophisticated form of
religious experience and propositional model. Having explained the basic
features of each model and indicatingscientific and logical groundlessness
of the first two models i.e. psychoanalytical and sociological the author
extensively describes three types of incoherence (epistemological, ontological and social) created by the third model of understanding of revelation,
that is, the belief that divine revelation is religious experience. In this way,
this paper finally concludes that the only logically grounded and rationally
accepted model of understanding the revelation is the propositional model
according to which supra-material being is not only the subject of revelation,
but also the source of revelation. In this model, the Prophet is not the creator
of revelation. On the contrary, due to his spiritual preparedness he receives
the message that comes from God.
Keywords: divine revelation, supra-material being, religion, psychoanalytical
model, sociological model, religious experience, propositional model