Oajna pesma

Polet je nasilje, nedoueni dane;

Nebo je dato pod napolicu lai.
Kuda u? ta u? Svuda me no trai;
Psi me recituju i gluve poljane;
Cvet i ptica uhvaeni su u lai!
Mi znamo okrutnosti prerane slobode
i san po meri noi kad nas takao,
krivotvornu zoru kojoj piu ode
i silazak u srce ko silazak u pakao
po ljubavno ubre uz sjaj nepogode.
Duo, ivotinjo koju prati seta,
upoznaj nas s mrazom koji pie pesme;
umo teka rimo na kraj bela sveta,
zar zlo pobeeno ni zapevati ne sme
pred novim zlom koje poinje da cveta?!
Misao koja ne ume da misli
zavlada svetom. I sada je kasno
bilo ta rei to bi bilo jasno
i oveku i ptici pod kojom smo kisli
i mrtvima koji istrunue asno.

BrankoMiljkovi