Ima li leka ljubomori

Pas je sinonim ili olienje vernosti. Da li ste videli i upitali

se zato pas besomuno juri i laje za automobilom koji proe mimo
njega, reskirajui ak i ivot? Ulice u gradovima su preplavljenje
naputenim psima. Ako mirno proete pored njih, oni ne reaguju. Ako
treim korakom proete, jure i laju za vama. Ako se dodajete loptom sa
nekim, va pas e cvilei, uporno pokuavati da loptu zaustavi i zadri za
sebe. To on ne radi zbog igre. Jednostavno ne voli da neto ne
poseduje. Psi u svim ovim primerima reaguju ustvari na odvajanje. Oni
ne vole odvajanje niukakvoj formi. Vie ih uznemirava odvajanje nego
opasnost od smrti. Pitbul je vrhunac strasti posedovanja. Njegov ugriz je
toliko jak, da mu pre moete oduzeti ivot nego njegov plen. Pas je simbol
potrebe za vezivanjem. ak postoji izreka koja kae da je pas oveku
najbolji drug. Nije sluajno to postoji tolika jaka veza veza izmeu ljudi i
pasa. I jedna i druga vrsta imaju izrazito jaku potrebu za vezivanjem i to
je ono to ih povezuje. Ovo nije tekst iz zoopsihologije. Primer sa psima je
posluio kao slikovit prikaz odnosa meu ljudima. Strast vezivanja je
jedna od najdominantnijih ljudskih osobina. elja za posedovanjem je
ljudska opsesija. Kada postoji povezanost meu ljudima to je prirodni
poredak meuljudskih odnosa. Ali, kada postoji opsesija za
posedovanjem onda je ona patoloka osobina. Teko je utvrditi tanu
granicu kada je posesivnost prirodna , a kada patoloka ovekova
osobina, kao to je teko utvrditi vremensku granicu kada tano prestaje
mrak i poinje svitanje. Najbolji kriterijum za kvalifikovanje posesivnosti
kao uobiajene ili patoloke crte linosti su posledice koje ona ostavlja na
oveka i njegove odnose sa drugima.

Opsesija posesivnosti

Posesivnost je strast posedovanja. Ona je u neraskidivoj

vezi sa ljubomorom, kao to je voda u odnosu sa parom ili temperatura
u odnosu sa vatrom. Moe li ovek biti posesivan, a da ne bude
ljubomoran? Posesivnost je seme ljubomore. Svako seme s obzirom na
svoju veliinu ima neverovatno veliku snagu izraavanja. Ljubomora je
manifestacija stanja posesivnosti. Ljubomora i posesivnost su lice i
nalije one rune strane ljudskog bia. Niko ne voli ljubomoru. Ni onaj ko
je manifestuje, ni onaj ko je izloen njenoj torturi. Neko e vam rei da je
ona prirodna pojava, ali nije. To to je uobiajena i masovno
rasprostranjena kao epidemija neke bolesti ne znai da je ovekova
sudbina. Protiv nje se treba boriti, jer je otrov due. Ako se inficiramo sa
ljubomorom, taj otrov ima tendenciju da se proiri na celo nae bie i
tako na ivot pretvori u mizeriju. Ljubomora je daleko od ljubavi kao
sever od juga ili kao leva strana od desne. Imaju neke veze, ali su potpuno
suprotne pojave. Ljubomora nije pokazatelj neije ljubavi kako bi to
voleli da istaknu njeni eksponenti. Naprotiv, ona je dokaz odsustva
ljubavi. Tamo gde je ljubomora, nema ljubavi, a po svoj prilici nije je
nikad ni bilo. Osnovno svojstvo ljubavi je negovanje i podsticanje drugog
ljudskog bia. Ljubav je za ovekovu duu blagodatna, kao to je Sunce
izvor ivota na Zemlji. Ljubomora je okov ljudske slobode i otrov koji
ubija puls ivota. Ne znam da li ste otkrili postojanje ljubavi, ali dah
ljubomore sigurno jeste. Ko zna, moda su to uobiajene etape
mukotrpnog poraanja ljubavi meu ljudima. Prvo imamo posesivnost,
pa grevitu borbu uvanja objekta svoga vezivanja. Zatim se desi trenutak
razumevanja, da nita ne moemo posedovati osim samih sebe. Tada
poinjemo da dajemo dozvolu drugom ljudskom biu da ima pravo na
sebe i putamo ga da leti u slobodu. Na kraju tog procesa imamo
nenasilan odnos to se zove ljubav u kome uivamo u slobodnom letu
naeg partnera, mada je zainteresovanost za njega jo uvek blagi eho
posesivnosti.
Ko hoe da razume problem svoje ljubomore, mora
kontemplirati ta je smisao posesivnosti. Posesivnost je zateeno stanje
bia koje je postojalo pre svitanja svesti. Posesivnost je greka razuma
kojoj se ne vidi poetak. Naa svest se zakaila za fenomen drugog bia i
poistovetila sa njim. Uopte nije vano kada je to nastalo. Bitno je da

prepoznate posesivnost kao svoju sadanju odliku, koja optereuje vas i

vaeg partnera. Obian ovek se razlikuje od svetog bia po
motivaciji.Obian ovek uvek neto hoe. Sveti ovek niti hoe, niti nee.
On samo biva. Zbog motivacije ili tenje oveka da ostvari neku svoju
nameru postoji i posesivnost kao odlika stanja njegovog bia. Posesivnost
je odlika usnulog bia, koje dok sanja nije svesno svoje istinske
prirode. Inae da ne sanja znao bi da se grevito dri onog drugog samo
zbog straha. Znao bi da se nalazi u strahu. Posesivnost je izraz straha da
u biti osiromaen ako izgubim objekat svoga posedovanja. Jo reitije,
ako izgubim "predmet svoje ljubavi" znai da neto sa mnom nije u
redu.Znai ja sam obezvreen. Vredan sam samo ako imam priveske i
ukrase u vidu materijalnih stvari i drugih bia. Bez njih ja nisam ovek.
Bez posedovanja , proizilazi ja sam niko i nita. Prelazak naeg voljenog
bia u ruke nekog drugog znai moje lino nestajanje sa pozornice
ivota. Ako je neko drugi jai od mene, nekako moniji, pametniji ili
lepi, odnosno poeljniji, znai ja sam siromaan, bezvredan, nemoan i
tako izloen opasnosti nestajanja.Svi strahovi su derivati straha od
smrti. Posesivnost je u krajnjem smislu manifestacija jednog oblika
straha koji poprima mnoge mene dok ne dokuite da je to strah od
nestajanja.

Ljubomora kao stil ivljenja

Ljubomora je itava strategija naina kako pobei svom

strahu od gubitka, osiromaenja i suoavanju sa doivljajem
bezvrednosti. O njoj se ne pria nikome, mada ljubomoran ovek uvek
ima aromu svoje ljubomore. Moete je osetiti u pogledu, u sumnjiavom
propitivanju, zamiljenoj odsutnosti i kroz stisak pitbula u odnosu. Kad
oseate da vam nedostaje daha u odnosu, to je pouzdan znak da vas gui
ljubomora. Kad ste opsednuti iz minuta u minut sa svojim partnerom i
kad je tu i kad nije tu, to je pouzdan pokazatelj da ste ogrezli u nezdravoj
ljubomori i posesivnosti, bez obzra to je ukraavate renikom
ljubavi. Smeno je insistirati da vam neko kae da vas voli. Ljubav nije

re. To je akcija u odnosu na ovaj ili onaj nain. Ali vi elite da vas neko
kroz iluziju rei nahrani potrebom za ljubavlju. To je uzaludno
nastojanje. Znate li zato su mase ljudi gladne ljubavi? Zbog pogrenog
razumevanja ta je ona. Ljubav nije uzimanje. Ko god je prosi, ne
dobija je, jer smisao ljubavi je davanje sebe. Obino svi prose ili ak
zahtevaju da budu voljeni, nesreni to ne ostvaruju svoju
nameru. Nezadovoljni, jure iz odnosa u odnos traei ljubav. Mnogi
rezignirano zakljue da ona u ivotu ne postoji i nastave ivot stvrdnutog
srca. Ljubomora je poseban vid prosjaenja ljubavi. Opsednutost
izvrnutom potrebom za ljubavlju se pretvara u pravu bolest duha koja se
zove paranoidna ljubomora. To je vrhunac sumnje da partner vara ili da
neko hoe da ga preotme, kad u realnosti uopte ne postoje povodi za
takve sumnje.Naravno, postoji i opravdani strahovi da e ptica ljubavi
odleteti u tui kavez. I jedan i drugi nain, najvie su pogubni za zdravlje
onoga ko manifestuje ljubomoru. Tuno je to kad energiju ljubavi
bespotedno rasipamo na ljubomorna proganjanja i opsednutost
partnerom.
Moda je to jedinstvena ansa da kroz razumevanje ta je
ljubav i potreba za ljubavlju preobrazite svoj ivot u atmosferu
voljenja. Ne postoji drugi nain. Shvatite, svetom vlada planetarna
zabluda kad je u pitanju njen smisao. Otud toliko destruktivnosti oko
nas. Svi se otimaju da je zadobiju. Niko ljubav ne ivi. ast, naravno
izuzecima. Ako ste u potrazi za nekim ko e vas voleti, vi pripadate armiji
destruktivnih ljudi. Ako vas ivot boli sigurno ste svoje srce zaogrnuli
ogorenjem i nepratate li, nepratate. Niste vi krivi za zabludu po kojoj
ivite, ali vi ste odgovorni. Svi su nas uili da se ljubav osvaja, da se
skuplja, a ne da se netedimice daje, od roditelja, prijatelja, do
pesnika. Na polju takozvane ljubavi vlada hiperinflacija. Muzika je kao
njoj posveena, a opeva posesivnost, plakanje i suze, rivalstvo i
ljubomoru. Romani i filmovi umesto glorifikovanja ljubavi, akcentiraju
nasilje meu polovima. Marketing je u slubi njene zloupotrebe. Svi
priaju o surogatima ljubavi, ne prepoznavajui njen pravi smisao. Sve su
to pouzdani znaci nezdravog shvatanja kako se do nje dolazi. Otud
hiperinflacija. Kao to novac nema nikakvu vrednost u vremenima
ekonomskog kolapsa, tako ni sve te manifestacije nazovi ljubavi nemaju
svoju istinsku vrednost. Novac, mo i slava su zamena za nedostatak
umea voljenja.To su oajniki indirektni ciljevi ostvarivanja

ljubavi. Dok grozniavo krimo puteve za sticanje novca, postizanje slave

i zadobijanje moi, muimo se na tim putevima rivalstvom, takmienjem
i ljubomorom. Ceo ivot moe protei, na tom uzaludnom putu. ta vrede
sva naa osvajanja ako ne posedujemo istinsku vrednost, samopotovanje
sebe koje u sebi ima dijamantsku postojanost.
Zamislite tu lepotu ivljenja. Nema nikog oko vas, svi su
negde otili u potrazi za ljubavlju, a vam je lepo sa samim sobom. Ne
mui vas enja za nekim drugim. Nema napetosti. Perete posue i
usisavate stan dok napolju vri od obilja mogunosti, a to vas ne dotie. Vi
uivate u percepciji istoe i reda oko vas i oekivanju zaslunog odmora
koji vas oekuje. Usmeravate svoju panju na potrebe vae dece kojoj
pomaete dok ue i znate da to mnogo vie vredi od manipulativne
vrednosti neije hvale i priznanja kako ste neodoljivi ili korisni
svetu. Ambicija da postanete priznati , slavni ili da dokaete da ste
neophodni svetu muti vau mo ljubavi prema sebi i svojoj okolini. ini
vas nespokojnim i nestrpljivim da osvojite okolinu, dok ustvari gubite nit
ljubavi sa okolinom u kojoj ve jeste. Dok je va voljeni partner na
slubenom putu ne grize vas sumnja da li e ari svoje ljubavi deliti sa
nekim drugim i da li e se vratiti,jer vi znate da ljubav nije uzimanje nego
davanje sebe. Dajete drugom podrku, jer ste sami samopouzdani.
Pruate strpljenje i toleranciju, jer vam je lepo u sopstvenoj
koi. Poklanjate svu svoju panju onom sa kime ste jer vas ne mue
sumnje i nezdrave ambicije. Pruate nenost i blagost, jer znate da niko
nije kriv za vaa nezadovoljstva do vi sami sebi. Nudite mir jer znate da
je umutranji mir najvea vrednost. I kada ste svesni nekih svojih
nastojanja ne zloupotrebljavate druge da vam zadovoljavaju ono to sami
niste u stanju sebi da date. Ljubav je prvo ljubav prema sebi, a onda
prema drugim. Kad to shvatite onda nema mesta za ljubomoru i patnju.