Zavisnost od drugih

Tekoe u funkcionisanju, nisko samopouzdanje, potinjavanje i tendencija

doputanja drugima da preuzmu odgovornost umesto njih, opisuje zavisne
osobe.
Govorimo o osobama koje su sklone ostajanju u odnosu u kojem se sa njima
loe postupa iz straha da ne budu same. Grevito se hvataju za drugog, ak i
kada je odnos u kome su disfunkcionalan. Imaju tekoa da zaponu neto novo,
kritika i neodobravanje ih lako pogodi, dok anksioznost i hronian stres prati
vei deo njihovog ivota.
Izbegavanje konflikta po cenu gubljenja identiteta najtipiniji je znak da je u
pitanju zavisan tip linosti. ive svoj ivot kroz druge i za druge, sreni su samo
kada su i drugi sreni. U potpunosti se podinjavaju eljama onih koje vole,
zanemarujui svoje potrebe i svoju linost.
Navedene karakteristike, meutim, esto su vrlo poeljne u naoj kulturi.
Podstie se potreba da smo sreni samo kada su i drugi sreni, da se rtvujemo
za druge i dajemo im to vie sebe. Meutim, da li je i u ovom sluaju vano
pitanje granica, koliine, i ta to jo moe da se krije iza ovog ponaanja.
Za tebe dau sve!

Zavisni tip linosti na povrini zrai toplinom i drueljubivou, ali ispod toga
krije se linost koja vidi sebe kao bespomonu, sa strahom da preuzme bilo
kakvu inicijativu. O njima neko uvek mora da brine, moraju nai osobu koja e
biti za to zaduena, a zauzvrat u njima ostaje submisivnost, potpuna
potinjenost.

ivotne okolnosti neretko zahtevaju od oveka da se oslanja sam na sebe i malo

je onih koji se mogu lagodno oseati u takvim situacijama, zavisne osobe,
meutim, karakterie panika u koju upadaju u takvim situacijama. Uznemirenost
ih preplavljuje i ne nalaze naina da se nose sa situacijom bez druge osobe pored
sebe.
Preputajui kontrolu nekom drugom, esto gue partnere, a zauzvrat jaaju
svoju ranjivost. Kako se ne bi nali u situaciji da ih neko ostavi, u potpunosti
zadovoljavaju elje i potrebe drugih u svom ivotu. Organizuju ivot tako da
izbegnu svaku situaciju u kojoj bi morali da se zaloe za sebe. Ukoliko se odnos,
pak prekine, ostaju oajni u svojoj tuzi koja moe dugo trajati, povlae se u
sebe, razoarani. Ovaj tip linosti ne trai podrku samo u tekim situacijama,
njima treba neko ak i za rutinske odluke.
Osnovne karakteristike zavisnog tipa linosti:

tekoe u donoenju svakodnevnih odluka bez saveta i ohrabrivanja drugih

potreba da drugi preuzmu odgovornost za najvei deo odluka u njihovom
ivotu
nemogunost iskazivanja neslaganja bilo koje vrste usled straha od gubitka
podrke
nemogunost iskazivanja inicijative i samostalnog delovanja, usled nedostatka
samopouzdanja

spremnost da se podini i zadovolji druge ak i kada se ne osea prijatno

radei to
izrazit oseaj neprijatnosti i bespomonosti kada su sami, usled straha da nee
moi da brinu o sebi
kada se jedna veza zavri odmah trae drugu kako bi se osigurala veza sa
nekim i zatita
nerealistian strah i preokupiranost idejom kako e biti ostavljeni

Odnosi sa drugima
Odnosi sa drugima kljuni su za razumevanje zavisnog tipa linosti.
Ovakav tip linosti, postaje izuzetno anksiozan u novim situacijama i odnosima,
razdvojenost i granice u odnosu ine da se oseaju preplavljano i neprijatno. S
toga se javlja potreba da se potine i izbegnu svaki mogui konflikt i
ispoljavanje agresije.
Skloni su da grade disfunkcionalnu bliskost u odnosima.
Preterana bliskost najee donosi vie tete nego koristi. Neretko se u dugim
vezama i brakovima, kod jednog partnera javlja oseaj gubljenja sopstvenog
identiteta kroz stopljenost sa partnerom, gubljenje granica, kada oba partnera
isto misle i oseaju, isto se ponaaju.

Treba naglasiti da je bliskost sa partnerom bitna i poeljna za izgradnju svake

veze, meutim, ukoliko partneri gube individualnost i oseaju se kao jedna
osoba dovode u rizik svoj odnosesto, bez svesnosti o tome, bar na poetku.
Sigurni znak da je neko u ovakvom odnosu je potpuno odsustvo konflikata i
idila, koja je samo privid. Dobar odnos se ne ogleda u neprekidnoj harmoniji ve
podrazumeva povremene razmirice. U prijateljstvu ili ljubavnim vezama, u
kome postoji ovakva povezanost svako neslaganje moe biti razlog prekida
odnosa.

Kada doe do ugroavanja ovakvog odnosa javljaju se oseanja krivice. Osoba

se osea loe zato to je htela neto za sebe a to nije bilo u skladu sa
partenorovim eljama. Sa druge strane, druga osoba se osea ljuto jer se o nju
partner ogreio. Osea se kao rtva prema kojoj su se poneli nepravedno. Ona
trai da se ,,prestupnik osea krivim za ono to je uradio i da onda uloi
ozbiljne napore kako bi ispravio stvari. Povreena strana ume da bude
neobjektivna i da ima nerealne zahteve. Javlja sa samosaaljenje, oplakuje
sopstveni ivot i uporno postavlja pitanje kako je druga osoba mogla da bude
tako bezoseajna i da je toliko povredi. Da bi ojaala svoju poziciju ona se pravi
jo vie slabom, to izaziva opet povean oseaj krivice kod partnera i tako u
krug.
Svoju potrebu da odgovornost prebaci na drugu osobu i jaa disfinkcionalnu
bliskost, zavisni tip linosti pravda, esto ne realnim ocenjivanjem druge strane:
On/a je tako sposoban, snaan i vlada svakom situacijom. Samim tim
okruenje ovog tipa linosti ine osobe koje o njoj vode brigu u zamenu za
njenu potinjenost. Ona zahteva da iznova bude u neto uveravana umesto da
trai reenje. Najei problem u ovakvim situacija je upravo to to se retko
deava da i jedna strana u odnosu primeti koju je ulogu prihvatila.
Biti potreban nekome, biti mu podrka i rame za plakanje,a zauzvrat dobijati
zahvalnost, u bilo kojoj vrsti odnosa, je esto potrebno mnogima, meutim
pitanje je da li se odnos zasniva samo na tome, da li je veza izmeu dve osobe
zasnovana samo na potrebi jedne strane da ne bude sama, a druge da nekome
bude potrebna.
A ta ti misli?
Kada su pod stresom, kada ivot zahteva nalaenje reenja, zavisni tip linosti
sklon je da preuzme tue miljenje kao svoje. Na pitanje o problemu odgovori
su On/a misli da.

Fokusiranost na druge, pasivnost, podrka i zatita koja se oekuje iz okruenja

su kljune rei za razumevanje odnosa koje grade. Skloni su da sve to uju od
drugih razumeju kao uputstva za ono to treba da misle i oseaju i kako treba da
se ponaaju.
Pored toga, karaterie ih odreeni stepen lakovernosti i naivnosti. Ulaenje u
nove situacije bez nepoverenja moe pozitivno da utie na njeno dalje pozitivno
razvijanje. Meutim odreeni stepen kritinosti je poeljan kako bi mogli da
budemo svesni situacije sa svih strana, kod zavisnih osoba, ona gotovo potpuno
izostaje.
Emotivnu teinu zavisne osobe oseaju najvie kroz nemo i oseaj
neadekvatnosti. Kako bi se sa tim izborili biraju strategiju vezivanja za druge
koja bi ih stalno uveravala u suprotno. Ovo je jedan od razloga zato izbegavaju
takmienja bilo koje vrste.
Zavisni tip linosti na poslu
Zavisne osobe na prvi pogled deluju veoma mirno i blago, podstiu topla
oseaja kroz ljupkost kojom zrae. To su one osobe koje najvei broj ljudi poeli
da zagrli i poljubi bez jasnog razloga za to.
Kako se celog ivota ue strategijama izbegavanja konflikta, vremenom postaju
pravi majstori za razumevanje istih. Retko e se nai u konfliktnoj situaciji na
poslu. Ova vetina je poeljna, i mnogi koji je nemaju rade na njenom
razvijanju, meutim kod zavisnih osoba razumevanje i izbegavanje konflikta
nije u cilju razvoja zdravog odnosa, ve u cilju razvoja zavisnosti i izbegavanja
ispoljavanja agresivnosti.

Postaviti novi ivotni cilj, strategiju dolaenja ka njemu, injenje prvog koraka u
manje poznato, najee, nije lak posao. Meutim, kada su u pitanju zavisne
osobe, za njih je ovo gotovo nemogue. Njihova strategija je preuveliavanje
svega potrebnog da se cilj ostvari, ak i kada se upuste u neto novo, zadatke e
obavljati neodluno, tako da se unapred oseaju poraeno.
Poseduju intimno ubeenje da ne ive prema oekivanjima i da su neadekvatni.
Iskustvo ih je nauilo da je najbolje reenje potiniti se nekoj zatitnikoj figuri
koja e umesto njih uvek da se bori sa svim to ivot nosi. Autentina inicijativa
konstantno nedostaje. Pokretaka energija uvek dolazi od nekog drugog.
Ostavljaju utisak nesposobnosti za delovanje van linih, uskih okvira.
Odnosi sa drugim osobinama
Kada je zavisnost u kombinaciji sa histrioninim crtama neretko se pasivnost
transformie u zavoenje, koje slui svrsi potrebe za zavisnou. Kada se
zavisnost poveze sa nekim narcistikim crtama, arogancija bude donekle
umekana, dok u sluaju povezanosti zavisnosti i izbegavajuih potreba, strah od
odbijanja i podsmeha je izraeniji pa se poveava potreba ka dranju uz bilo
kakvu podrku koja se moe nai koliko god da je neadekvatna.
Pored toga, ovaj sklop linosti sklon je uestaloj anksioznosti i agarofobiji
( strah od otvorenih prostora i javnih mesta) kao i depresiji.
Psihoterapija i zavisni tip linosti

Kroz psihoterapijski rad nakon prevazilaenja stava potinjenosti razvija se

poverenje. Pobuuje se afirmacija sopstvene linosti, radi se na pojaavanju
verovanja u samostalno funkcionisanje, bez potrebe za potinjavanjem.
Od kljune vanosti je uvianje da nije svako samopotvrivanje kobno po
odnos, da ga nee ugroziti i da nee navesti druge u napad. Kroz novu
perspektivu uvia se odnos potinjenosti i samopotvrivanja.

Putem psihoterapijskog rada linost se ne transformie u neto potpuno

drugaije, osobine koje osoba poseduje prilagoavaju se autentinim potrebamajaanjem snaga i minimiziranjem slabosti.
Sa ovim problemom esto se radi u okviru partnerskog savetovanja sa generalno
dobrom prognozom.
Osoba radi na razumevaju svog ponaanja, miljenja i svojih oseanja.
Razvija se zdrava interakcija sa okolinom, koja ohrabruje i jaa
individualnost.

Autor:
Ivana Paunovi