Branko Golubović Pisma Iz Avganistana

Branko Golubovi
Pisma iz Avganistana
Branko Golubovi
Branko Golubovi
Mojoj pokojnoj majci Dragici, ocu Dragoljubu, sinovima Neriju i Leu, i supruzi E
lizabeti
Dalalabad
30. januar 2003.
Kao to vi di te (i ta te), iv sam i zdrav! Ja vljam se iz naj ve e vu ko je bi
lj skoj, zva ne Da la la bad1. Ov de sam ve ne de lju da na i tru dim se da se pr
da vam kaem? Skoro sve kue n aprav ljene su od bla ta , a naa j e meu n a
ata), plus, s agraena je od betona ! Struju im am o svako g drug og dana , po eti
ko da smrdi mo ka o ergari. Zajebav am se, imamo a gregat , ali je su v ie sla
k o d a se k upamo hlad nom vo dom , odnosno, nekupamo s e, ton a k r aj u ispa
dimo kao ergar i. Asf a lt sam po s lednji put video u Pa k istan u, k oji je u
ao La s Veg as centar ci v ilizacije( gle ok simo rona! ).Ate k ene ! Za
e uz da m udobru me morij u. Tei me kolega koji jeradio u Timur u i k ojem do
dana (es t meseci!) nisu na pravili vrat a na kui u ko joj je iv eo, tako da n
d da misli. to se m ene ti e, ja ih imam, i to vie k omad a vrata,naravno. Al
i , a lizato se j ede kao u najboljim f ilm ov ima. Ima m svog kuvara i moe se re
ui ( pasuljin a je pala ve tre e g dana)! P roblem sa lok a l cima je u tometo s
aeni.Obraajum i se sa ser, od ega mi se die kosana g la v i . Kad sam i
r,p oeli su da me zo v u m is te r. Jebi ga, nemoe ih ni kako za jebati! Gore
e samo kole ginica G., koja je, kada su joj se obratili sa se r, toli ko poludela
hvatilaza obe sis e i reklaim: Je l vidi tev i ovo? Jasam e nsko, ja nis a
i se prepado e, a boga m i i zbu ni e njenim plast inim pr ikazom en st ve no
orry, mis te r. Odtada je G. p ostala M is ter G. tose tie brzog u enja, napo
ji l okalci v e ukap irali ta znai jebi ga. A ka d prolaz im pored njih, sk a
ren i. Ne mo g u nikakoda im objasn imda to net reba d a rade. Je bem li ga,val
njihove kulture. obzir S om da jenaulicama totaln i haosodlj ud i, ri k i,
a l a, teko j e voz it i s e dipom, pa je t ako pre dv a dana mo j ofer udario
lis t u , to je o vde najnorm al nij a pojava. J a sam bio okiran, a jadni bici
ao sa zemlj e, otres ao prai nu i, kada je vide o u kolima hari ija ( stranca),
i osm eh r ee mi hello. ta rei d a lje...? Siromat vo je na najviem nivou i
a ko oviljudi bedno i ve. Al i, toli kos u gos top rim ljiv ida ih jen emogu
do e kodn jih na rua k ili
1
Ja la la bad (orig.)
1
30.1.2003.
veeru , a b ila bi t o i uvred a.P ored s pomenut e gostoprimljivo sti, napominjem

ak a kuaima bar jedan k a l a njikov,koji id e utradicionalnom kompletu sazolj
r unih bom bi , pa ti s ad odbij ru ak! to se ti e kraja gde iv im( na pom
), j a sa m uonomsanajvie dece. Im a ih preko dve sto tine. Od jutra do mraka su
ra ju s e us red ka na lizacije. Neverovatno su lepi i nev erovatn o prljav i. Ve s
apira li kao co ol tipa, t ako da sam o d n ji h dobio moj prvi avga ni stansk i
to je Very good. im me vide pon u da viu Very good ! i tr e za di pom k ao l
lj Baba ima i h osamn aes t komada mu kih deset, enski h osam. J a sa s inom Ner
kao Ju go slavij a H olandija u f udbalu, pr e dve godine na ev ropskom p r ve
ov atno mi sli da je gre ka do mene! Jue mi jed va sata priao o lepot i svoje
dan ta drugo ne go da mu veruj em ! Ionako jen ikada ne u v ideti.S ve u s v
ao cr t ani fi lm. O ko pos la je s ve OK . Ve sam p oeo da o bi lazim t
iz g ub io na uvenoj pl anini Tora Bora, gd e se kr il a Alkaida . V ideo sa
ru evine) Osame B in Lad ena. Fraj er je imao st r uju, e rkondine i sve o st
de materine dalek oo d naj bl ie ci v i li za cije. P utovalis mo do s el
ur ( pe de set ki lometar a udaljeno) tri jeb ena sa ta , jer put je taka v da jed
m (n ek ih de set kilom et ara ), koris ti rek u ume sto nepos tojeeg k ol o
gra ninip re lazi? T o je te k pria! Na gr ani ci sa Avganistan om , u policijs
a
Foto 1: Ispred kue Osame Bin Ladena (Chaparhar District)
2
30.1.2003.
nema ni vrat a ni proz ore (a kada bi u nju sme st io ne ku ivotin ju, pokret zel e
te sigurnou bi o zbog kr enja s v ihnormio tretm an u ivotinja ), sedi ba ja s
metra (k o vojvoda ur ii),koji mi, n a odgovor d a idem u Avganistan da radim,
im p odr igom ka kav u i votu nisa m uo ! Valjda j e to nai n da mi poeli
dr ugih f irmi ima ok o 30 i svi su u ra zn or aznim stanjima duevnih t egoba (od
si je do euforij e). Kau dau ija bi ti kao o ni , samo moramb iti strpl jiv. V
lj ubomoran, ta li j e? Ov de se ne r adi petko m, pa su etvrtkom uve e lud e
m p is ati ka d bude m poho dio bar jednu. Priase d a se na nj imanae i pivo,
t ne i sve tri ene ko je rade za meu na rodne organ izacije. Luda u rk a traje
kada poinje policijs k i as , tou pr evoduznai: p ucaj na s ve tose mrd a.
ema op ijatima , najsl aesam os tavio za k raj. O vd e se p ui najkvalite t
j ednog gram a tridesetf en inga (m a nje o d de set dinara) , moete misliti ko
sr cima mnog ih. A kao speci ja li t et kue k on zumira se h a i sa o su
e banim i ot rovnimdo bola. O v o nisam , niti u p robati!
Foto 2: Biljka marihuane u dvoritu kancelarije u Kabulu
3
30.1.2003.
Foto 3: Po lja m aka n a T or a Bori s ni mljenakrio m
e N kapiram ta sedesi sao trovo m k adase korpion os ui? On i t v rdeda je

da, kada se pui, u dara t otalno d r u gaije? ! Probao sam i uve no (i jedi
holnopie u Avga nistan u. Zove se be ngau,a pra v i se odkami lj eg mleka, me da,
i h a ia. P osle polasata sa m ukapirao z at o se z ov e benga u , j er dobih
, kakav oda v n o nisam doi veo. Od ostal ih kul t urni h do bara, ovde se pra
0 ame rikih dol ara po kilogr am u), ali t o je ve neto to j e veza no za maf
o, v rl o za jebana. P olja m ak a se pro teu kilome tri ma, aUN poku a vaju o
lovuseljacima da odbiju sadnju maka za mafiju. Rezult a t ov e briljantnek ampa
ao se u et voro mrtvih radnika UN,i to samo za opomenu ( de si lo se pre kjue!)
hteli mogli su i h poubi ja ti sve na ka mari. to b i r ekli Pi roanci:
, bre! Ina e, po podacima ameri kog St ejt dep ar tme nta za 2000. go dinu, pr
ijuma u Avg an istanu dosegla je (tada ) rekord ni h 3. 656 ton a, to p re ds
pne svetske proizvod nje. A n a poetk u vla davine Talib ana, 1985. g odi ne (k oj
ah zabrani li pr oizvodnju opijuma), Avgan istan je imao ude la od svega 3 % u u
k oj proiz vo dn j i. Ovo zn ai da su m aj stori u sp el i da po ve aj u pr
% , u ro ku od 1 5 g od ina. Inae, samu posve eno st posl u, profesionala n pr
j e, pokazuj e i i nj en ica da je 2005 . godine dost ignut vrhunac sa pr oizvede
tona ,
4
30.1.2003.
topred sta vlja oko 75 % od ukupne proizvod nje us ve t u 2.Po nek imizvorim
3 j e jovia i ide do 5.4 45 tona .S amo etir i p rovincijez as lune su za p
upne av ganista ns ke , odnosno 60 % ukup ne svetske proizvo dn je: Helmand, Ur
ariNanga rhar. upne N ajnovija vest najn oviji rekord : U2006. uspeno pro izv ede
na op iju ma4, uk vred nosti 2,7m ilijardi ameri kih d ola ra.Kakvi c ar ev i!
se post av io prem a ov om hroni nom pr ob l emu (umoralnoms mislu te rei),
da se o n moe posmatrat i s razl ii tih asp ekata. is to da bih va m do ar
e situacije, dau vam po da tak k oji sam s k inuo sa UNOD C5sa jta u k oj em se
vju ura e n sa je dn im od pr oi z voaa opij uma izN ang arhara. Lik i ma tri
ne zemlje i o d proizvodn jeopijuma za radi godinje 1 .10 0 dolara.U kol iko bi o
bavi pro izvod njo m ne ke dr ug e (legal ne) kultu re, kao t o je n a primerlu
od i nje o ko 300 dolara i , verovatno, u mro od glad i! Jouvek nem a al terna
mak a (od koj eg se prav i opijum),tako dapragmati n e akcije tipa uni ti i
da ne sade da ju ko ntrover zn e rezultate polja m aka se sm anjuju u odnosu
aen te god ine, a l i uisto v re mesve vie i viep orodic a je na gr an i
obl em bude jo ve i, zn aj ui da e imp olja p odma kom biti delimi n
v a nu nad ok na du uko li ko sam i un i te svoj a 7 po lja , uzgaj iva i k
dnj u, to je i dovel o do ovakvog por asta koliine opijuma proizvedenog u Avganista
poslednjih nekoliko godina. Toliko za sada. Pojedite jednu svinjsku niclu za moju
duu!
Po da tak ve ri fik o van od stra ne UNODC, web stra ni ca: http://opi o ids.co
an/
Ro bert Lon gley, Sta te Dept. re port shows Afg han opi um pro duc tion tri p
ce 2003, web stra ni ca: http://usgovinfo.about.com/od/defenseandsecurity/a/afghan
drugstate.htm kao i izvetaj State Departmenta: www.state.gov/g/inl/rls/nrcrpt/200
5/vol1/html/42366.htm 4
http://news.bbc.co.uk/2/hi/south_asia/5308180.stm 5
U.N.
Office for Drug Control and Crime Prevention 6 Prepoznavi problem sadnje maka ka
o jedinog vida preivljavanja za veinu porodica uzgajivaa, meunarodna zajednica zajed
no sa vladom Avganistana reila je da izvri eradikaciju odreenog procenta svake obra
dive povrine (2004 2005) smatrajui da e na taj nain smanjiti ukupnu koliinu proizvede
nog opijuma, a u isto vreme omoguiti kakvu-takvu zaradu. 7
Godine 2003. uzgajivaim
a maka bila je isplaivana novana nadoknada ravna onoj koju bi dobili od trgovaca o
pijumom, ukoliko bi se odluili da unite svoja polja.
2 3
5
Dalalabad
6. februar 2003.
Da nastavim sa priama iz Nepriave! U ovih nekoliko dana doiveh prosvetljenje vezano
za razliite stvari koje su deo Avganistana i avganistanske kulture, a koje se di
rektno tiu mog bivstvovanja ovde. Vi koji me dobro poznajete, znate da loe stojim
sa jebenom piletinom, a piletina je na repertoaru bar jednom dnevno za ruak ili v
eeru. Pre dol aska, psiholoki sam se pripremio na ovu jezivu injenicu, ali sada sam
doao i do nekih saznanja za koja nisam bio spreman! S obzirom na to da je danas p
ala kia posle skoro sedam meseci (to je lokalno stanovnitvo proslavilo viestrukim kl
anjanjem u svim damijama, zahvaljujui Alahu na velikodunosti), iz onih (u prvom pis
mu pomenutih) otvorenih kanalizacija, isplovie sva govna israna u poslednje dve n
edelje, to je celokupnom ugoaju dalo posebnu dra. Klinci sreni to se nivo vode podiga
o 25 santimetara, ceo dan nisu izlazili iz kanala, veselo se brkajui, a ja shvatih
tunu i surovu istinu da su ti kanali sjajan izvor hrane kokokama i patkama. Misli
m da u postati vegetarijanac!
Foto 4: Klinci se kupaju u kanalizaciji (Dalalabad 2003)
6
6. 2. 2003.
Onda saznadoh i da ceo Dalalabad bruji o tome da sam neka vrsta ex specijalca, ko
ji je u ko zna kakvoj tajnoj misiji. Ovo ceo Dalalabad nije zezanje, jer ovde se ve
sti ire kao kuga i zamenjuju nepostojanje televizije i radija. Jedini problem je t
o za dva dana u Mazaru8 ima da stigne pria da Kolin Pauel lino ljaka za Intersos9,
kao to se najee deava kod pokvarenih telefona. Kako je do toga dolo? Kada su me videli
prvi put, im presionirani mojom visinom (u odnosu na njih ja sam din!), skontae u
svojim glavama da sam jebeno ozbiljan igra. A onda je stigao poziv lino od komanda
nta odbrane grada, koji je eleo da ruamo i bolje se upoznamo, priajui o tipinim mukim
stvarima (kako enu tui kandijom na 150 naina; uticaj Kristijana Diora na razvoj diza
jna burki i fereda; koje je govno najbolje za ishranu kokoaka...), to je bilo sasvi
m dovoljno da ovi ludaci saberu 1 i 1 i dobiju 3, tj. da sam ja, u stvari, otiao
kod njega da bih mu objasnio neke stvari. Jo traje moje razuveravanje da nemam nika
kve veze sa vojskom. Kada e to ukapirati, bog zna! Likovi su takvi da se ne zna d
a li je gore raditi sa onima koji natucaju engleski, ili pak sa onima koji nemaj
u veze sa ivotom. Prvi (mislei da govore engleski do jaja) posle tri rei poinju da kli
maju glavom kao da su ukapirali sve, pri emu im celokupna koncen tracija i fokus o
be modane polutke odlaze u nepovrat u roku od jedne milisekunde. Na kraju, kad ih
pita ta treba da urade, obino te gledaju belo, ne znajui da li je to bilo pitanje i
li konstatacija. Druga grupa me slua pomno, verovatno umirui od smeha meni koji no
gama i rukama pokuavam da im objasnim ta mi treba. Kau mi: Yes, mister, okrenu se i o
du na isto mesto odakle su i doli ne shvatajui da sam im rekao neto to bi trebalo da
urade. Na primer: jue smo primili izvetaj o bezbednosnom stanju u regionu, u koje
m nam je reeno da je sve OK, ali da skrenemo panju straarima da dre kapije zatvorene
i da non-stop kibicuju na ulicu (to je sigurno sigurno, jebi ga). Odmah na kon to
sam im rekao ta treba da rade, oba moja straara ostavie otvorenu kapiju i odoe da po
piju aj. Kad su videli kako bljujem vatru na njih, skoro izvrie samoubistvo to su me
doveli do tog stanja, ubeeni da nisu krivi nego da je sve bilo pitanje nesporazu
ma (verovatno izazvanog mojim loim engleskim i isto tako loom pantomimom). Jue sam
iao na veeru kod jednog lokalca (ve znate da nema odbijanja veere i ruka), gde sam na
kraju cele seanse, koja trajae puna tri sata dranja, bio ponuen haiom lino proizveden
im od strane njegovog tate (by the way, ovde svi pue hai i to mu doe kao rakija kod
nas). Ne elei da se domain uvredi (jebi ga!) povukoh par dimova i kroz veselo avrlja
nje shvatih da se ne radi o istom haiu, ve o specijalitetu koji se pui samo kad dou ce
njeni gosti, a to je onaj, ve pomenuti miks sa osuenim korpionom. Zamalo
8 9
MazareSharrif (orig.), grad na severu Avganistana
koju radim
7
Ime italijanske organizacije za
6. 2. 2003.
se ne izbljuvah po gazdi, uz opravdanje da sledei krug moram preskoiti zbog dijare
je, koja me mui poslednjih nekoliko dana (najbolji izgovor koji moe nai u Dalalabadu
je dijareja ili, to je ee za letnji period, malarija). Moete misliti kako to izgleda:
baja vas ponudi dokavcem, a vi mu mrtvi ladni odgovorite: Ne, hvala! Znate, upravo
sam preleao malariju pa ne bih da brljam previe! Vee se zavrilo pokazivanjem linog na
oruanja koje gazda ima, gde oaran mojim znanjem da rasklopim kalanjikov, on poele da
mi ga pokloni, a ja uz izgovor da imam dijareju, te zbog toga ne mogu da ga uzm
em, ostavih gazdu u rebusu. Verovatno moram pronai bolji izgovor za odbijanje oruj
a. Ako imate ideju, piite! Kao to vidite, brzo uim, a istovremeno koristim i prilik
u da vam svoje znanje nesebino prenesem jer nikad se ne zna kada moete zaglaviti u
Avganistanu (poslovno, turistiki...). Stoga, sledeih nekoliko dana oekujem salve z
ahvalnosti sa vae strane. Nisam ja skro man momak samo udrite!
Foto 5: Deak sa kalanjikovim
8
Dalalabad
7. februar 2003.
emu ovako iznenadno pismo samo dan kasnije? Zbog toga to kia pada jo uvek (drugi dan
za redom), tako da je proglaen nacionalni praznik ovo se nije desilo u poslednji
h trideset godina. Kanalizacija ve preliva na ulicu, pa su oni isti (prljavi) kli
nci od jue, sada crni ko Avgani (to bi rekla Minka u Nadrealistima). Meutim, to nije p
ravi razlog javljanja. Pravi razlog je moja obaveza da vas upoznam sa socijalnim
dogaajima u Dalalabadu. Kao to rekoh, etvrtak je dan za urke, a jue je bila ispraajna
rka mog prethod nika Lapoa. Ako se seate onih konotacija na raun seksa, onda moete r
azumeti moje ushienje spoznajom da e sve tri ribe (devojke, ene, hanume...) koje ra
de u Dalalabadu, biti prisutne na ovoj gala zajebanciji. Ushienje je zamenjeno okom o
nog trenutka kad sam shvatio da na urci ima ak est riba, jer su i tri nove dole iz K
abula, poslovno, na par dana. Koliko je ovo bitno za nastavak prie govori injenica
da se na stolu pojavila svinjetina (ovde toga nema ni u snovima), koja je skren
ula panju svih mukaraca sa riba, tako da smo jeli ko stoka, ne marei za lepi pol. S o
bzirom na policijski as, urke poinju u 17 sati, tako da se moe rei da smo svi bili mo
rtus nakon tri sata ubijanja turk menistanske votke preferans i jebene svinjetine
. U isto vreme, svih est ena napustie uraju, uvreene ovako bahatim ponaanjem mukog rod
. Kad smo kasnije doli svesti, ve je bilo kasno. Sve devojke su odjezdile, a mi ko
nstatovasmo sa aljenjem da se blii vreme policijskog asa, te jo po jednom aom votke za
lismo tugu i napravismo fajront. Kao to vidite, ovde se ivot svodi na osnovne norm
e animalnog (u se, na se i poda se). Na se svako jutro kad se oblaim, u se kad go
d postoji ansa za to, a poda se, praktino ni u snovima (na Danielino veliko zadovo
ljstvo). Inae, kako nae koleginice gledaju na isti problem, govori komentar jedne
Holananke koja, posmatrajui masu mukaraca na malom prostoru lokalnog bazena za inte
rnacionalce u Kabulu, ree: Odds are good but goods are odd. Ehhh... Ovde ekipa pije
kao luda, tako da sam (trenutno) za njih samo jadni amater. Razloga za alkohol
ima na tisue, a najbitniji je trenutna bezbednosna situacija, koja nije ni malo n
aivna. Od kada sam doao zabeleeno je 56 ubistava, od kojih je sluaj od pre nekoliko
dana sam stakato. Talibani su u Kandaharu digli u vazduh autobus pun civila i t
ako ubili 18 ljudi. Koliko je to relativna stvar, govori i podatak da se niko u
Dalalabadu nije ni setio
9
7. 2. 2003.
Foto 6: Bombaki napad u Dalalabadu
evakuacije jer ovde se opasnost ne meri kilometrima udaljenosti od zona ratnog d

ejstava, ve satima putovanja do njih. Tako, na primer, pre nekoliko dana poginulo
je etvoro UN lokalaca u Kogjani10 distriktu, koji se nalazi u mojoj oblasti (Nan
garhar provincija). Poto je trebalo da moji ljudi samo dan kasnije rade vinteriza
ciju u mestu koje je svega 20 kilometara od mesta zloina, oekivao sam da e UNHCR su
spendovati nae aktivnosti. Desilo se to da su sutradan momci ladno otili tamo jer j
e to mesto (zaboga) punih 20 ki lometara udaljeno od Kogjanija, to u prevodu znai t
ri sata drndanja po najgorem putu koji sam ikada u ivotu video. Inae, itavo ludilo
nema veze sa politikom ili religijom (o tome neto kasnije), nego (kako sam ve obja
snio), sa opijumom. Ceo opijumski rat pii u zonama oko Tribala11, i mislim da sko
ro (itaj: nikad) nee stati. Naravno, prisustvo stranaca je poslednja stvar koju ele
, tako da, ako su sloni oko jedne stvari, onda je to: ubiti s vremena na vreme pa
r radnika UN (lokalaca, naravno), isto za opomenu, ako se muvaju gde im nije mest
o! to se tie stranaca, njih obino samo prebiju, veu za neko drvo i ostave dok ne doe p
va spasilaka ekipa. Video sam fotku koju je na radnik napravio tajno, dok se etao j
ednom pijacom u okolini Kogjanija, i ostao sam nem od uda! Na njoj se vidi baja k
oji na tezgi prodaje raketne
10 11
Khoyghani (orig.)
10
Granini pojas izmeu Avganistana i Pakistana
7. 2. 2003.
bacae, dok prvi koma do njega valja heroin i hai na kilo (ali bukvalno)! Tipovi iz gl
edaju tako jezivo da je sama pomisao na to ta bi se desilo mom ortaku, da je otkr
iven kako fotografie, gora od najgoreg horor filma.
Foto 7: Moj kolega Fabricio u umi marihuane (Tora Bora)
Rat u Avganistanu vodi se na vie nivoa.
Prvi je religijski nivo. Kao to znate, ovde ive preteno muslimani plemena Patun, ali
ima i Hazara, Hindusa, Persijanaca, Kuia (nomadi), Sika, kao i neto hriana. Ako pos
matramo Avganistan u celini, ve pomenutom miksu treba dodati i Uzbeke, Tadike i Tu
rkmene. Niko ni sa kim ne pria, to znai da se najee kibicuju preko niana. Iako ih ja k
piram kao muslimane, oni i te kako kue razliku i koriste je kao dobar razlog za k
lanje (kao to smo svi mi za njih hriani, a koljemo se meusobno, jer smo pravo slavci
i katolici). U religijski nivo moemo svrstati i krljanje na relaciji iiti Suniti,
gde malobrojni iiti (preteno pripadnici Hazara) redovno izvlae deblji kraj. To ide
tako daleko da Hazari obino ljakaju na najgorim radnim mestima, to zbog veoma nisko
g obrazovanja, to zbog nemogunosti da dobiju bilo kakav bolji posao. Najee rade kao is
tai, kuvarice, pralje... Politiko-ideoloki nivo sastoji se iz dva podnivoa. Po prvo
m, sve ih moemo podeliti na umbie i Damiate, dok, po drugom, imamo podelu na pristal
ice Karzaija, Dostuma, Kanunija...
11
7. 2. 2003.
Meuplemenski nivo je zapetljanija pria jer postoji pun kurac raznoraznih indijanac
a, a u mom regionu najbrojniji su pripadnici naroda Patun. Samo u okolini Dalalaba
da ima oko desetak razliitih plemena/porodica Patuna, i veina njih krlja se ve vekov
ima, zbog ra zloga koje su odavno zaboravili. U svakom sluaju, povod da se ovde ne
kome skine glava nije preterano bitan. To je vie stvar folklora. Sva sranja dolaz
e od tzv. ura (vea staraca) jer jedino oni mogu da spree krvoprolie, ali to se do sa
da nikad nije desilo jer bi ispalo da su pike i da nemaju muda da se bore do kraj
a. Unutarplemenski nivo ili tzv. komijska (pre) pucavanja. Ukoliko je koma radozna
o, pa proviri kroz prozor dragog mu kome te vidi njegovu hanumu bez burke, stvar
se reava kalanjikovim, gde se posledice obino belee minimalnim gubicima: mrtav koma,
nekoliko (sluajno nastradalih) kokoaka, kao i neko
Foto 8: Spomenik (za ivota) generalu Dostumu u Maimani
Foto 9: Vojna parada regularne Avganistanske nacionalne armije (ANA)
12
7. 2. 2003.
liko poginulih koza, koje se zatekoe u unakrsnoj vatri. Deca (obino) bivaju poteena,
a hanuma obavezno silovana. U ovim sluajevima, ukoliko ve nije kasno, ura moe spreit
i sranje i pronai neko reenje za obe familije, a to se obino reava parama. Politiko-i
storijski nivo. U ovu grupu spada (itaj: spadao je) rat izmeu Talibana i Severne a
lijanse, Mudahedina i Severne alijanse... Ali, ovo je ve stvar prolosti s obzirom d
a Severna alijansa vie ne postoji, dok je re Mudahedini totalno promenila znaenje. M
eudravni nivo. Ovde mislim na veoma zategnute odnose izmeu Avganistana i Pak istana.
Pakistanci se smatraju izdajnikim pikama iz dva razloga: prvi je podravanje taliba
nskog reima (do dolaska NATO), dok je drugi izdaja tog reima (u toku samog rata).
Globalni nivo. O ovome ve znate dovoljno putem medija. Svakog dana ima krljanja i
zmeu NATO koalicionih snaga i loih momaka iz take pet (politiko-istorijski nivo). Mr
tvih ima ko pleve (preteno ovih iz pomenute take) mada, u poslednje vreme, im perija j
e estoko poela da uzvraa udarac. Ekonomski nivo. Rat se vodi izmeu ratnih profitera
koji se sada bave ruralnom poljo privredom (uzgajanje maka opijuma) i njihovih prot
ivnika (koji su u stvari ljubomorni na prve, jer nisu bili dovoljno moni da sami
zaponu isti biznis). Treba istai da sve zaraene strane iz prethodnih est grupa (izuz
ev NATO), esto uspostavljaju primirje ne bi li se borili protiv zajednikog neprija
telja (vlade), koja atro eli da sprei uzgoj maka. Takoe, zna se da su maltene svi uz
gajivai bliski vladi! Duhovni nivo. Mrnja prema Rusima je tolika da, ukoliko ubije
Rusa, ne ide u zatvor, nego (uz priloen dokaz i dva svedoka-oevica) ima ekstra bodov
e na listi za dobijanje dravnog stana. Odstrel je otvoren 24 sata dnevno. Problem
je u tome to nijedan Rus nije lud da doe ovde, tako da sve ostaje samo na duhovno
m nivou12. Nadam se da vam je sada sve jasno! Ako jeste, molim vas da objasnite
i meni. Do tada sve najbolje, a u sledeoj epizodi neto vie o vonji, saobraajnim pravi
lima i sportu u Avganistanu.
12
Moram priznati da je vreme ipak uinilo svoje pa sam, u poslednjoj godini mog ivota
u Avganistanu, video nekoliko Rusa koji su radili za raznorazne organizacije.
13
Dalalabad
22. februar 2003.
Sledi pria o sportu u Avganistanu. Iako su visoki metar i ilet, ili, to bi Ameri re
kli 1,36 Nedeljko Nedi13, (jedan Nedeljko Nedi = 0,76 metara), oboavaju da igraju o
dbojku (naj popularniji sport!) verovatno leei tako komplekse nie vrednosti (ali buk
valno). Koliko su u toku svetskih dogaaja iz ove oblasti govori injenica da su umr
li od smeha kada smo im moje kolege i ja pokuali objasniti da su Juga i Italija t
atamate za ovu igru. S druge strane, moj novi kuvar ima oko dva metra i sigurno
je najvii ovek u distriktu, kojeg su (u to sam 100% siguran) Talibani koristili da
okae satelitske antene za vreme svog reima. Ja ga, elei da napravim fazon, nazvah K
arim Abdul Dabar14, a on me, zajedno sa os talima, pogleda bledo, kao to prosean srp
ski politiar ume da te pogleda kada ga pita za ekonomski program njegove partije.
Nikad uli! Onda sam im priao o zlatu u Ljubljani, o Kii, Moki, Ciboni, Divcu, Sakra
mentu, Dordanovim bravurama, orevievim tricama u poslednjim sekundama... ali nita ne
kapiraju! Najzad, spomenuh ko, rupu
Foto 10: Detalj sa bukai mea u Kabulu

Moj dragi prijatelj i bivi bubnjar grupe Gobli
ni, poznat po tome to zbog kratkoe nije mogao da se vidi iza bubnjeva 14
uveni amerik
profesionalni koarka
13
14
22. 2. 2003.
gde treba ubaciti loptu, a oni poskoie od sree mislei da priam o sportu broj dva u Av
ganistanu. Nastao je na severu zemlje i zove se bukai. Jedina razlika izmeu njega i
(prave) koarke je u tome to je rupa u zemlji, igra se na konjima, a u rupu se (ve
rovali ili ne) ne ubacuje lopta, ve mrtva, svee obezglavljena ovca. Ovako to izgle
da: baje se skupe, izaberu dovoljno veliku ovcu, otfikare joj glavu i pred nje no
ge i vreme je za malo sportske razonode. Teren je obina livada, na centru se nala
zi rupa, a na jednom od krajeva zastava. Prva ekipa uzme (pomenutu) obezglav ljen
u ovcu i krene da galopira oko livade, trudei se da obie krug oko zastave (nosei ov
cu), dok se druga (okupljena Foto 11: Detalj sa bukai mea u Kabulu u centralnom del
u livade, oko rupe) sprema da brani rupu. U jednom trenutku, ovi sa ovcom krenu
prema centru, sa eljom da je ubace u rupu i postignu... (pa valjda gol, jebem li
ga!), dok se protivnika strana trudi da ih odbije od rupe. Posle gola/koa/hrkljua,
pozicije se menjaju, i napadai postaju odbrana. I tako se oni guraju na konjima,
znojavi, krvavi i (prirodno) ludi, nekoliko sati. Kada se zavri utakmica, ovca, koj
a je dobrano izmrcvarena od finti, zakucavanja, dodavanja i epanja, biva pojedena
u slast (ovu informaciju sam dobio od jednog naeg lika, ali je neprover ena). Mes
o od takve blejare mora da je strano sono i meko. Trudiu se da ga ne probam (lekcij
a sa korpionom nauila me pameti, pa sad prvo pitam pre nego to konzumiram). Tree mes
to na listi popularnosti dele fudbal i kriket. Jo nisam video nijedan stadion za
njih, kao ni bilo koga ko se bavi ovim sportovima. Zanimljivo je da je za vreme
Tal ibana, u centru Dalalabada, podignut spomenik fudbalskoj lopti, koji i danas t
u stoji, iako je u njihovo vreme bilo zabranjeno bavljenje sportom. Moda je to bi
o spomenik u
15
22. 2. 2003.
ast neigranja fudbala? Od ostalih sportova, na ceni je rvanje, koje se obino upranj
ava po livadama i izbeglikim kampovima (toliko su dokoni i jaki, da nekako moraju
da se isprazne), dok sve ostalo nije vredno ni pomena. Zamislite mene koji dola
zim iz grada rukometa, a ne mogu ak ni da se kurim na raun Metaloplastike. to se vat
erpola tie, moda bi i oni voleli da ga igraju, kad bi: a) imali bar jedan dovoljno
dugaak bazen i, b) znali da plivaju. ivot je ponekad zaista zajeban! Kada je re o
saobraaju, ovo u ivotu nisam video. Na ulicama je totalni haos. Pravilo je da prav
ila nema! Jedino koje se potuje: mora da upali etiri migavca kad si na krunom ili na
raskrsnici, a eli da ide pravo. Obilazi se sa svih strana, a umesto pravila desne r
uke, imaju pravilo jaeg (ili, da budem precizniji, pravilo veeg). Evo kako to izgl
eda u praksi: ako na raskrsnici stoje kamion, dip, rika i kamila, onda prvenstvo i
ma kamion, zatim dip, a u zavisnosti od veliine kamile, voza rike e se usuditi da kre
ne prvi ili da joj ustupi prednost. Ovo pravilo ne vai samo kada u dipu sedi harii
(stranac). Tada, uz duno potovanje prema njemu, kamion proputa dip. Saobraajke su sva
kodnevna pojava i, s obzirom na to da nisu smrtonosne (kvalitet puta je takav da
se ne moe voziti bre od 35 kilometara na sat), ja uivam u njima. Poenta je u polic
iji koja je smena kao Mapet ou. Baje imaju stare ojane SMB uniforme, izgledaju gore
od srpskih treepozivaca, a umesto oruja imaju granu (ne paliju, nego bukvalno pare
odvaljene grane) kojom tuku vozae po glavi (ako ne potuju tzv. pravila), ili (to j
e ee) po kolima. Da stvar bude jo komplikovanija, ovde se voze auta koja su u 99% sl
uajeva uvezena iz Pakistana, gde se vozi levom stranom, to znai da je volan sa desn
e. Da stvar bude maksimalno zakomplikovana, u Avganistanu se vozi desnom stra nom
, tako da nita ne vidi nego obilazi na instinkt ili na navoenje. Kako se obilazi na
navoenje? Voza koji pokuava da pretekne kamion a ne vidi nita, eka da dobije znak od
suvozaa, koji se izviruje, ne bi li video da li je put slobodan. Onda, kad usta no
vi da jeste, suvoza daje vozau znak da pone sa obilaenjem. Verovali ili ne, ovaj sis
tem funkcionie puno bolje Foto 12: Trudan kamion na auto putu
Peavar - Islamabad
16
22. 2. 2003.
nego onaj na instinkt. Prvi put sam se usudio da sednem za volan (i to bez suvoz
aa, koji bi mi sluio kao navi gator), pre dva dana. Zajebano do koske! Od silne vonj
e dobije iaenje vrata. (By the way, pria se da u dobiti od UN jednu tojotu sa normalni
volanom. ivim za taj mo menat!) Kada govorimo o putevima, znajte da veliki deo Avg
anistana nije njima pokriv en. Kad kaem nije, to znai da je jedini nain da doe do odre
nih mesta da uzme helikopter ili da koristi kamile. Jo jedna opaska o saobraaju: naj
normalnije je videti prostrt tepih nasred puta. Ja sam u poetku mislio da ga je n
eko tu zaboravio, te krenuh da obilazim, da bih kasnije saznao da ga oni namerno
prostiru, kako bi ga mi, vozei preko njega, tresli od praine. Jo jedna caka: avganis
tanski tepisi su svetski priznati i cena im raste to su stariji. Ukoliko stavi nov
i tepih na put i automobili prelaze preko njega, posle nekoliko dana on e izgleda
ti kao stari, to znai da e mu cena drastino porasti. Naravno, takav tepih ne moete pr
odati Avganima, ovaj trik slui za uvaljivanje nama, glupim strancima! Higijena e b
iti vie zastupljena u jednom od mojih sledeih pisama, gde u vas upoznati i sa avgan
skim pogledom na seks. Ne znam zato sam ove dve stvari povezao, mora da postoji d
obar razlog za to. Za kraj, ono to me zaista iznenadilo jeste zaprega sa magarcim
a. Obino je voze deca, ne starija od sedam godina. Kad pomislim da moj sin ima eti
ri godine i drim ga za ruku kad prelazimo ulicu, pravo udo je da deaci malo stariji
od njega uveliko upravljaju tim kolici ma, potujui sva pravila (ona koja ovde post
oje) o saobraaju. Inae, klinci esto rade i u rad njama, gde prodaju raznoraznu robu
i uivanje je gledati ih kako se uspeno cenkaju sa odras lima i koliko ih ovi uvaavaj
u u celom tom spektaklu. Bez cen kanja nema kupovine, tako da morate biti spremni
da odvojite (izgubite) najmanje pola sata, ta god nameravali da kupite. Sve se z
avrava tako to mislite da ste zajebali klinca i kupili tepih ili Foto 13: Ovca u a
utobusu, a putnici na autobusu lep kamirski al ispod cene, ali
17
22. 2. 2003.
kad stignete kui, brzo shvatite da je klinac zajebao vas i uvalio vam nov novcat
tepih, napravljen (oparanom) vunom od starog izanalog tepiha ili da je uveni kamirs
ki al proizveden u predgrau Kabula. Eto, tako je u Avganistanu! Dok je ovaca bie i P
.S. aljem vam mali dodatak o saobraaju... Danas je moj voza opet skrljao jednog bic
iklistu, samo to je ovog puta nesreni dobitnik poljupca haube poprilino velikog dipa
bio ni manje ni vie nego policajac lino. Kad je ofer shvatio ta je uradio, preblede
o je od straha, izleteo napolje da pomogne panduru, a ovaj, kad doe sebi, izvadi
svoju policijsku granu i poe da ga marie po glavi, uz salve psovki (bar mi se uinil
o da je psovao, s obzirom na to da mu je svaka druga re bila hara, to u prevodu znac
i govno)! Voza, branei se jednom rukom od grane koja ga je nepogreivo pogaala u glav
u, i to uvek u isto mesto, drugom rukom ieprka iz depa 100 rupija (1 rupi = 1 dinar
) i dade mu u znak odtete, to pandur prihvati, smiri se i pogleda ka meni. Videvi d
a sam stranac ree mi hello, ali me ovog puta ne dodirnu ni blizu kao prolog puta. Sp
oznaja da sam ovde tri nedelje i injenica da me ovake stvari ve ne pogaaju, veoma m
e zabrinjava. Uklopiti se u ovu ludnicu i funkcionisati normalno, znai biti nenorma
lan. im doem u domovinu nai u dobrog psihijatra, ispovediti se, i dati mu ansu da dok
torira na mom sluaju. Ludilo, roaci!
18
Dalalabad
13. mart 2003.
Reih da vie panje posvetim susednoj i nesvrstanoj dravi, poznatoj po svom de mokratsk
om ureenju i borbi za ljudska prava radnika, aka i seljaka, a koja se zove Pakista
n. Proveo sam u Peavaru nekoliko dana, pokuavajui da to vie ukapiram stvari oko sebe,
ne bi li vam utiske preneo u potpunosti. im se pree granica Torkham u zoni uvenog
Kajber pasa15, koja se nalazi u zoni jo uvenijeg Tribala (ili niije zemlje), a u ko
ju ni teko naoruani Ameri ne zalaze, uviaju se stanovite promene, kako socioloke, ta
ko i kulturoloke prirode. Alah kao da je digao ruke od Avganistana, tako da prela
skom u Pakistan, odjednom, poinje da se pojav ljuje drvee, reice, trava, asfalt, lju
di koji priaju engleski, reklame za pepsi, mobilni funkcionie (ne ba savreno, ali, j
ebi ga, daj ta da), a nae se i poneki saobraajni znak. Sve u svemu, civilizacija!
Foto 14: Karavan Kuija na putu Dalalabad - Peavar
15
Khyber Pass (orig.) poznat je po dva velika poraza britanske kolonijalne sile u
dva Angloavganistanska rata. U jednom od njih, pri povlaenju iz Kabula prema Peavar
u, Britanci su izgubili oko 16.000 ljudi (ni ene ni deca nisu bili poteeni), ostavl
jajui samo jednu ivu osobu da pripoveda o ovom klanju doktora Vilijama Brajdona.
19
13. 3. 2003.
Ej, da ne zaboravim ono najlue: da biste proli zonu Tribala, obavezni ste da iznaj
mite oruanu pratnju. Mislio sam da e mi dati nekog opakog baju, ex-specijalca koji
na dui ima bar stotinak Rusa iz onog rata i bar duplo vie Talibana iz ovog poslednje
g, kad ono ne lezi vrae. Moje obezbeenje ne moe ni da ue u kola bez moje pomoi, jer j
teak invalid i ima oko sedamdeset godina. Moete li zamisliti starca bez noge, koj
i vie podsea na Broj 1 iz Alan Forda, nego na opakog ratnika? ta je tu je, uzeh ga
(ubacih u kola), pa krenusmo ka Peavaru. Na pola puta neko pripuca, matori vrisnu
i baci kalanjikov meni u ruke, a ja ga hrabro dodah mom kolegi, koji ga bez razm
iljanja baci kroz prozor. Matori jarac poe da jaue za pukom, a ja naredih vozau da st
ane i vrati se po nju. Iskoih iz kola, zalegoh u jebeni jarak i onda se setih da
mi je obezbeenje ostalo u kolima i da ne moe izai bez nae pomoi! Moete li zamisliti ka
ko izvlaimo iz auta nesrenog deku, koji bi, by the way, trebalo da bude na telohran
itelj! Sreom, ustanovismo da je u toku svadba i da su veseli Patuni pripucali od s
ree to im se drugar eni. Oistismo se od govana (znate ve ta se moe nai u kanalima por
puta), i veselo nastavismo put, s tom razlikom to sam sada ja drao kalanjikov. to se
vie pribliavate Peavaru, gore pomenuta civilizacija poinje da podsea na onu civiliza
ciju koju mi znamo kao civilizaciju, a ne na onu civilizaciju koja nas samo u po
reenju sa Avgani stanom podsea na onu prvopomenutu. Da prestanem da serem, jednom r
eju: civilizacija! Ne treba zaboraviti da je Pakistan (ipak) bio engleska kolonij
a, kao i da Peavar ima blizu tri miliona stanovnika, tako da je moje oduevljenje z
amenjeno euforijom kada sam video pica restoran (Pizza Hut), u kojem sam ostavio
poveu sumu rupija16, ubijajui se od hrane koju u normalnim uslovima ne bih ni pog
ledao svi znate da jedino sranje koje mogu da svarim, a koje potie iz Mek Donalds
a i ostalih fast food restorana, jeste milkejk. U ovim uslovi ma, dank fud doe kao m
elem za duu, kao doruak za ampione, to bi rekao veliki ameriki filozof Dim Darmu. Uz
to, dozvoljeno je i puenje, to ce loj prii daje posebnu dra. Foto 15: Riblja pijaca
u starom gradu (Peavar)
16
20
Pakistanska novana jedinica
13. 3. 2003.
Posle prijatnog okrepljenja krenuh da zujim po gradu ne bi li ukapirao kako ovde
stvari stoje. I odmah sam primetio da pojedine ene nose burke, dok druge furaju m
arame, pri emu su napadno naminkane i prilino ukusno odevene. Ovo ukusno treba uzet
i sa rezervom, s obzirom da sam ovde proveo ve dovoljno vremena i da su mi kriter
ijumi svih vrsta dodirnuli samo dno. Znak da ste skroz u kurcu je kad krenete da
kupujete pakistansku garderobu svojoj devojici, uz totalnu samouverenost da e ova o
tkaiti od sree kad vidi poklon! Moju konfuziju pojaala je spoznaja da su i jedne i
druge pripad nice Patun plemena. Razlika je u tome to su pakistanske Patunke vie seku
larne i ne jebu preterano radikalni islam, dok su njihove avganistanske sestre p
od njegovim total nim uticajem. Interesantno je da se meu sobom uopte ne vare, jer
Peavar u glavama
Foto 16: Muakhbat Kanova damija u Peavaru
Avganistanaca (pripadnika plemena Patun) predstavlja glavni grad nepostojee drave t
zv. Patunistana (drave svih Patuna), dok Pakistanci ne daju ni pola rupija za tu id
eju. U njihovim glavama, Avgani su necivilizovane, zaostale ivotinje koje samo pr
ave sranja. S druge strane, Avgani ne podnose Pakistance, zato to su ih ovi zajeb
ali vie puta i to samo u poslednjih nekoliko godina. Inae, grad ima i svojih lepih
strana. Ja nisam najupuenija osoba da pria o tome, ali za ono malo vremena to sam
proveo u njemu impresija ima na pretek! Krenimo od najstari je damije (Muakhbat Ka
nova damija), koja je pravi biser, sagraene u periodu od 1658. do 1670. godine. Pr
edstavlja kulturnu batinu Peavara i nalazi se u najlepem delu grada, zvanom Sadr Ci
ty (Stari grad). Dobra strana posete ovoj damiji je to i ene mogu da uu u nju (ipak,
ne smeju se zajebati pa da dodirnu stare kurane koji su izloeni u samom hramu to
enama nije dozvoljeno). Stari grad je samo srce Peavara i u njemu se nalazi bazar
sa celim spletom uliica koje vode u razliite delove grada. U zavisnosti od zanatl
ija
21
13. 3. 2003.
Foto 17: Muakhbat Kanova damija u Peavaru (pogled iz dvorita)
koji se u njemu nalaze, naleteete na proizvode prilino jeftinije nego u Avganistan
u, posebno u Kabulu. Ne dajte da vas uplai dumbus i haos prisutan na ulicama. Mest
o je poprilino bezbedno i nee vam faliti ni dlaka sa glave! Ono to je posebno inter
esantno, jeste da ete sigurno dobiti ponudu jednog od mnogobrojnih lokalnih (doko
nih) moma ka da vam pokae kompletan Stari grad. Tipovi su ljubazni i drueljubivi, p
a e sa zadovoljstvom provesti par sati sa vama, a na kraju e vam ponuditi i ukusan
ruak u jednoj od lokalnih kafana, a ima ih mali milion. im se spustite ulicom koj
a ide para lelno sa damijom, na sledeem uglu naleteete na Avgan market i u njemu pun
o malih prodavnica (preteno anti kvarnica) sa raznoraznom robom. Ovde moete za smeno
male pare kupiti nev erovatno vredne antikvitete (ukradene) iz budistikih manasti
ra. Jedan takav kupio sam za sto dolara, a predstavlja statuu Bude i potie iz man
astira Tahta Bai, koji se nalazi severno od Peavara. Problem je kako u ga izneti i
z Pakistana, pored nev
22
Foto 18: Baja ispira zlatnu prainu
13. 3. 2003.
erovatno rigorozne kontrole na aerodromu. U svakom sluaju, oekujem da e to biti tol
iko zanimljiv dogaaj, koji e zasluiti pojavljivanje u nekom od buduih pisama. Nadam
se, ne iz zatvora!17 U jednoj od mnogobrojnih uliica naletim na likove, naduvane
kao konji, kako ispi raju zlatnu prainu. Nakon to su doli sebi, pokazali su mi kompl
etan proces ispiranja, kao i sistem dobijanja 15-, 17- i 24-karatnog zlata. Pore
d toga, oni rade i srebro i platinu. Ispod njihove prodavnice je ulica koja vodi
ka drugom delu Starog grada, u kojem se nalazi mali trg sa starim peavarskim Big
Benom, ostatkom kulturne batine iz vre mena kolonijalizma. Od Big Bena (Sahat kula)
, na samo dves ta metara, nalazi se prelepi gradski park, opasan delovima zidina
stare engleske tvrave. Na samom ulazu su ostaci starog budistikog hrama, poprilino
ouvani. Ne propustite priliku da obiete ovaj deo grada. Neete se razoarati. to se tie
Pakistana i civilizacije, svaka medalja ima dve strane, pa tako i ova. Aj sad mal
o o tome... Reih da odem do neke (bolje opremljene) laboratorije u gradu ne bih l
i izvrio pregled krvne slike i uradio testove na hepatitis A i B, AIDS... Bolje o
p remljena laboratorija na pakistanski nain izgleda tako da u nju jedva moe ui od koj
ekakvih skalamerija, koje slue za ispi tivanje ko zna ega (ukoliko su jo uvek u ispr
avnom stanju), tako da se vaenje krvi radi na ulici, ispred laboratorije, gde te
baja (koji sebe naziva doktorom) posadi na jednu
17
Foto 19: Sahat kula u Peavaru
Foto 20: Prekriva tarparka dizajna juni Pakistan
Statuu sam izneo umotanu u prljave gae. Carinik nije hteo da im prie na kilometar!
23
13. 3. 2003.
stolicu, slinu onoj koju frizeri koriste kada iaju decu. Fali samo konjieva glava sp
reda, za koju se moe uhvatiti dok te ovaj ia, odnosno vadi krv. Onog trenutka kad sa
m seo na stolicu, s obzirom da sam stranac, oko mene se okupi jedno stotinak lju
di, ne bih li uivali u spektaklu putanja straneve krvi. Ja krenuh da vritim a oni da
se smeju. Posle sam saznao da sam zdrav i da se mogu vakcinisati protiv hepatit
isa A i B. Odoh u bolnicu da dobijem recept za vakcine i u ordinaciji doktora opt
e prakse zamalo ne padoh u nesvest. U jednoj prostoriji veliine 5 puta 5 metara,
nalaze se dva mala stola i za svakim rade tri doktora, oko kojih se gura jedno ped
eset ljudi. Ja stadoh u red (koji, u stvari, ne postoji) odmah pored lealjke na k
ojoj se nalazila ena pokrivena burkom. Trebalo mi je deset minuta da skontam da j
e svee mrtva (oigledno joj se nije ispunila poslednja zelja da vidi doktora!) to sa
m ustanovio po muvama koje su se skupljale po njoj, kao i ne ba prijatnom mirisu
koji je poela da iri oko sebe. Prosean pregled traje pet minuta (moe misliti!) i nako
n guranja sa ivima i mrtvima, posle sat i po, dooh na red. Baja mi prepisa vakcine
i ja krenuh u avanturu njihove nabavke. U apoteci mi pokuae uvaliti vakcinu za he
patitis B, ubeujui me da ona pokriva i hepatitis A, samo to to ne pie na kutiji! Ja
otvorih kutiju da proitam deklaracioni list, i na njemu je jasno pisalo da je vak
cina samo za hepatitis B. Tip me pogleda kao dete koje uhvati sa prstom umoenim do
kraja u teglu sa demom, i priznade mi svoju malu la. Da bi ispravio nesporazum, dade
mi adresu glavnog nabavljaa lekova u Peavaru. Tamo sam naleteo na samozvanog gosn
doktora koji mi je objasnio da se vakcina za hepatitis A daje deci od jedne do 1
8 godina, ali poto ja imam 35 mogu uzeti duplu dozu (staro medicinsko pravilo mnoe
nja godina starosti sa brojem doza). Ja mu objasnih da, iako sam zavrio samo sred
nju medicinsku, nisam sisao veslo i da znam da je vakcina puna umrtvljenih bacil
a, koji ako se unesu u veoj koliini od propisane mogu izazvati oboljenje, a on mi
maltene ponudi posao zamenika generalnog direktora (valjda zbog moje upuenosti u
problematiku steenog imuniteta). Na kraju nita nisam uradio tako da sam otiao u Meun
arodni crveni krst i naruio vakcine. Sutradan sam se posvetio vaenju vize za prola
z kroz uvenu zonu Tribala i tamo sam imao intervju sa ministrom Tribalskih poslov
a. Posle razgovora, baja mi ponudi aj to je bio znak da emo veselo avrljati. Tema ra
zgovora: pravni sistem u Pakistanu. Tu mi on objasni da Pakistan nije kao Avgani
stan (zemlja bezvlaa) i da u Pakistanu nema ubistava i kriminala. ak i u uvenom Trib
alu, ree on, kriminal je sveden na minimum, kombinacijom engleskog pravnog sistem
a i lokalnih obiaja. Kako to izgleda u praksi: na primer, ukoliko se dva Tribalca
posvaaju, oni e dentlmenski odloiti vatreno oruje i pobosti se noevima. Ukoliko jedan
od njih zapuca na drugog i promai ga, lokalna ura e izai na teren da izvri uviaj koj
e sastoji od brojanja aura koje je ovaj ispalio. Broj aura pomnoi se sa 1.600 rupij
a (zato ba 1.600 jebem li ga?) i dobije se cifra koju okrivljeni mora da isplati ot
eenoj strani. U isto vreme optueni i njegova porodica bivaju proterani iz sela, a
njihova celokupna imovina se dodeljuje oteenom (kako je to samo humano)! Ako, ne d
aj Boe, ovaj sluajno ubije oteenog, u tom sluaju ura zapali
24
13. 3. 2003.
njegovu kuu, sve zajedno sa njim i njegovom porodicom (vrhunac pravne drave). Uz p
rijatno askanje stie i viza, te uz napomenu ministra da ne zaboravim, pre povratka
u Avganistan, da pokupim obezbeenje (sigurnost iznad svega!), ja napustih kancel
ariju. Pravi razlog mog dolaska u Pakistan bio je sastanak sa arhitektama. Treba
lo je da mi oni daju nacrte za kolu i kliniku koje gradimo u Dalalabadu. Ja baji o
tankom budetu, a on meni o humanizmu i renesansi, uticaju Aleksandra Makedonskog
na arhitektu ru istonog Avganistana i bitnom momentu uklapanja reenja dizajna kole
sa samim prirodnim okruenjem, uz potovanje osnova tradicionalne arhitekture. Otvor
eno mu rekoh da sere i uzeh olovku, pa mu objasnih da kola treba da ima etiri zida
, da je pokrivena krovom ispod kojeg se nalaze uionice, kancelarije i ako je mogue
klonja. On se sloi sa mnom i sastanak se zavri potpisivanjem ugovora, sa cifrom d
va puta niom od poetne. Jednostavno, mora stalno da se cenka. Na kraju sam morao da
trpim jadikovke svojih kolega koji su se alili na uslove rada u Pakistanu (hrana
u restoranima je oajna, testo za picu predebelo, internet prespor, ponekad su bez
struje i gasa...), na koje ne od govorih, nego spakovah kofere i bre-bolje se upu
tih svojoj kuici u Dalalabad. Usput pokupih obezbeenje, ovog puta u vidu petnaestog
odinjeg balavca, kojem je to bilo prvi put da ide kroz Tribal, te je bio vidno up
laen. Odmah mu iskusno oteh kalanjikov i posle sat i po klackanja uosmo u Avganista
n, bez linih gubitaka. Eto, tako je izgledala moja pakistanska avantura.
Foto 21: Trni centar u Islamabadu
25
Kandahar
22. mart 2003.
Kao to nedavno obeah, tema dananjeg pisma bie higijena u Avganistanu. Na poetku, ispr
iau vam anegdotu od pre dve nedelje. elei da posvetimo malo vie panje upotrebi WC-a (j
er je u okviru rekonstrukcije kua predviena i njihova izgradnja), osnujemo mi tim
koji bi trebalo da obie nae korisnike i objasni im emu klozeti slue. Verovali ili ne
, WC je ovde vrlo retka pojava. Ljudi se radije prazne na livadi, pa ak i u samom
centru grada. (To ni u Beogradu nije strana pojava, s razlikom to Patuni posao ob
avezno obave uei). Da bi smo pokrenuli akciju, dali smo oglas u novinama. Pristigoe
i prve biografije, pa izabrasmo nekoliko kandidata za razgovor. Za vreme prvog i
ntervjua, moj program-menader eleo je da uje miljenje kandidata o vanosti upotrebe WC
-a, kao i o ulozi higijene uopte, a prevodilac ga je bledo pogledao i upitao (cit
iram): A ta je to higijena? S obzirom na to da su ljudi koji govore engleski u ov
om delu sveta retki i najee dolaze iz viih slojeva drutva, moete misliti ta o higijeni
misle proseni (uglavnom nekolovani Avgani). Da vam olakam posao, rei u vam da oni ume
sto da koriste WC-e (poljske, naravno) za vrenje nude, uglavnom ih pret varaju u sk
ladite za drva ili u ostavu. Kada ovoj prii dodamo nepostojanje zatvorene kanaliza
cije (ve sam vam poslao i slike klina ca koji se veselo brkaju u kanalima), dolaz im
o do poraavajuih zakljuaka. Mortalitet novoroene dece je izuzetno visok i iznosi 174
na hiljadu roenih. Raznorazne boleure su prisutne uvek i svuda, i to od najobinijih
crevnih infekcija (od kojih pate svi interna cionalci, im kroe na tlo Avganistana)
, pa do kolere i tifusa. Kako izgleda prosena crevna infekcija? S obzirom na to d
a se hranimo namirnicama kupljenim na lokalnoj pijaci, i pored svih mera predost
ronosti nemogue je izbei Foto 22: Znak za zabranjeno puenje i crevnu infekciju. Svu
hranu obavezno ispiramo pljuvanje (Kandahar)
26
22. 3. 2003.
flairanom (kupovnom) vodom sa dodatkom dezinfekcione tenosti za povre i voe, ali i p
ored svega toga, dan jednog humanitarnog radnika zapoinje otrim bolom u stomaku (k
ao da si progutao no) i tranjem u WC. Posle obavljanja krajnje intimnog ina, mirni
ste 24 sata, odnosno do sledeeg jutra. Meso se kupuje u improvizovanim mesarama k
oje nemaju nita to bi ga zatitilo od spoljnih uticaja (praine, muva...), a o friideru
da i ne
Foto 23: Lokalna Open Air mesara u Dalalabadu
govorim. Najbolje je kupovati ga rano ujutru, im se ivotinje zakolju (Patuni ne kor
iste meso starije od jednog dana). Prolazei pored bazara, video sam na ta meso lii
posle nekoliko sati sunanja. Ima boju izmeu ultramarin i bordo. Dijareja je isto o
vo, ali na kvadrat, to znai da ste primorani da krevet preselite u WC, iz kojeg nee
te izai najmanje tri dana, ako se pridravate rigorozne dijete (voda i ja buke). Uko
liko se ne pridravate dijete, dijareja e vas drati i do sedam dana! Bol je nepodnolj
iv tako da ste primorani da leite i ne mrdate. Za tri dana izgubi se od pet do se
dam kilograma, to je jedina dobra strana cele prie, s obzirom na to da se ovde, zb
og ubitano pasivnog dnevnog tempa (kancelarija kua) gojimo kao svinje! Malo dijare
je doe mu kao fina i prikladna turbo dijeta. Malarija je ve jebenija varijanta. Le
kovi koji slue kao preventiva prave su bombe za jetru tako da ih niko ne upotrebl
java. Svi veruju u Alahovu milost da ne izabere ba njega da fasuje malariju. Ovde
u Dalalabadu prisutan je endemini oblik koji te zakuca za
27
22. 3. 2003.
krevet nedelju dana. Bitno je da ne izgubi tenost iz organizma i da se pridrava kure

prepisane od strane lokalnih doktora koji su za ovu bolest pravi majstori. Za r
azliku od evropske brae. Denge je prisutna na severu zemlje (hvala ti Boe!) i nije
zabeleen nijedan sluaj ovde na istoku. Denge je cerebralna malarija koja (kao to s
ama re kae) napada mozak i izaziva visoku temperaturu. U najgorem sluaju dolazi do
smrti ili trajnog oteenja mozga. U najboljem, doiveete dve najcrnje nedelje u svom iv
otu pokuavajui da skinete visoku temperaturu u periodima izmeu dva sranja ili povraa
nja. Za razliku od obine ma larije koju prenose obini komarci, denge prenose tigrasti
omarci, poznati po tome to ujedaju iskljuivo danju. Kala-azar (Leishmaniasis visce
ralis) je bolest koju prenosi peana muva, a ogleda se u fatalnoj (esto i letalnoj)
hemoraginoj groznici. Ima je prilino u Kabulu, a rtvu ove bolesti prepoznaete po nev
erovatnom izoblienju lica na mestu uboda muve. Lice izgle da kao najneslanija ala k
oju moete nekom prirediti, uz dobro poznavanje i upotrebu Adobe Photoshop program
a. Dodatan problem predstavlja to to je peana muva noni stvor koji leti beujno (ne kao
komarac) pa kad skontate da ste bili u kontaktu sa ovim kukinim sinom, moe se rei
da je kasno i da samo moete da plaete. Kolera je neto rea i javlja se u letnjem peri
odu. Bitno je ne jesti namirnice mlenog porekla proizvedene od strane lokalaca, k
ao i paziti na upotrebu vode. to se tie tifusa, vraam vas na priu o otvorenim kanali
zacijama! Jasno vam je da je on ovde domaa ivotinja i da naroito napada decu. TBC j
e jo jedna domaa ivotinja. rtva je uglavnom najsiromaniji sloj, koji ivi u kuama od bl
ta, punim vlage i nedovoljno zagrejanim u zimskom periodu. Hepatitis A dolazi od
prljavtine i vode zagaene fekalijama. Ostala sranja su minorna (besnilo, strahovi
te dehidratacije na letnjim temperaturama koje premauju +50...) tako da vas ne bi
h time gnjavio. Za pohvalu je da AIDS skoro i ne postoji, to udi, s obzirom da je
homoseksualizam prisutan (javno ne, ali tajno i te kako). Moda bi bilo blie istini
ako bismo re homoseksualizam zamenili reju biseksualizam jer je on izazvan nemanj
em odreene svote koja je potrebna da bi se kupila mlada (od 5.000 do 10.000 dolar
a, u zavisnosti od statusa mladine familije). Ako se ova cifra podeli sa prosenom
platom, koja iznosi od 50 do 100 dolara, jasno vam je da za veinu njih nema anse
da nau enu, tako da se okreu istom polu. Kada sam stigao ovde, oekivao sam bradate l
jute guje, a naleteh na masu pedera (to overenih, to latentnih). Na primer, to se t
ie obiaja vezanih za ovu oblast, najnormalnije je videti dva bradata tipa kako se
dre za ruice dok se veselo etkaju bazarom i avrljaju o jaanju avganske lokalne valute
. Takoe, najnormalnije je videti iste te mukarine kako se etkaju naokolo sa cvetom
28
22. 3. 2003.
zadenutim za uho (ljudi vole cvee, pa to ti je...). Po pitanju muko-enskih odnosa,

za pohvalu je seksualna revolucija koja je u toku u svim veim gradovima (u koje s
pada i Dalalabad). Naime, jue sam bio na novogodinjem ruku (21. mart je ovde kao kod
nas 31. decembar, po persijskom kalendaru), i posle nekoliko aica ve opevane votke
preferans ili kako je mi zovemo homerua (ovde krui vic da, ukoliko kupi karton pre
feransa, dobije slepaki tap za dabaka), momci razvezae jezike i poee da priaju o seks
Ja ostadoh u rebusu ubeen da oni nikada u ivotu nisu takli ensko. Kad tamo, Sodoma
i Gomora na avganistanski nain. Par momaka iz Intersosa via se sa devojkama, a kak
o to izgleda saznaete ako nastavite da itate ovo pismo. Da bi se dvoje videli nasa
mo, moraju da imaju zajednikog prijatelja, sigurnog da nee nikome otpevati o tome.
Obino je to prijatelj sa mukareve strane. Randevu se deava u njegovoj kui, u koju mo
mak i devojka dolaze odvojeno (jo jedna od mera predostronosti), jer ukoliko bi ih
policija zatekla u riki zajedno, kapirajui da nisu ni kakav rod, nastao bi golem p
roblem. Tip bi najverovatnije bio ubijen zbog prljanja aure devojke sa kojom je
delio riku, dok bi ona bila proglaena kurvom, proterana iz grada i verovatno do kr
aja ivota ostala bez mua. Onda se drugar gubi iz kue na nekoliko sati, dok mladi za
ljubljeni par poinje svoju intimnu urku. (Nastavak prie nije za moje roditelje, one
sa slabim srcem, kao i za mlae od 18 i starije od 60 godina.) Skidaju se goli go
lcijati i poinju sa maenjem (dozvoljeno je pipanje od struka na vie). Ljubljenje ni
je dozvoljeno, kao ni oralni seks (na ovo se izuzetno gade), ali je zato doz volj
en analni seks (zaboga, devojka posle toga i dalje ostaje nedeflorisana, jel te?)
. Ovo zadnje me je dotuklo, jer me je vratilo u kvaku 22, vezanu za ve pomenuti hom
osek sualizam. ta sad misliti o njima? Zaista me je sramota da kaem, ali moj lini vo
za, na primer, smatra za najnormalnije da me uhvati za ruku elei da tako proetamo zg
radom UNHCR-a! Zamislite mene kako otimam ruku usred hodnika ove organizacije! J
eza, roaci! Jedno je sigurno dupe nisam prodao! (U sluaju da krenu vicevi na moj r
aun a propo ovog pisma uvajte se kad doem kui!) Jo jedna istinita pria, ovog puta vez
na za moju bivu administratorku (lokalka iz Ka bula). Udala se ona, a mi svi sreni e
kamo da se vrati na posao, sa osmehom od uha do uha izazvani ovim priama o seksu.
Eto ti nje, ulazi u kancelariju, a umesto osmeha, mala samo to ne zaplae. Ja pozo
vem svoju koleginicu Alesandru i kaem joj da provede malo vie vremena sa H. (to je
inicijal mladinog imena) i da ispita situaciju ili u prevodu: da li je pevac na
gazio mladu, i ako jeste, ta se to desilo i kako da se pomogne (i kome: mladi ili
pevcu?). Ona poe da provodi vie vremena sa njom tako da, mic po mic, jednog dana
skontam da su se njih dve zakljuale u Alesandrinoj kancelariji. Posle par seansi
shvatih da stvari idu na dobro, s obzirom na to da se jedno jutro pojavi H. sva
srena, sa
29
22. 3. 2003.
uvenim pogledom tipa: Nemate pojma kako je lepo! Mesec dana kasnije Alesandra se
napi, otvori srce (i rasplete jezik), te mi saznasmo ta se, u stvari, desilo. Prv
e brane noi, H. i pevac (jebi ga, ne znam mu ime, tako da u ga zvati pevac) odoe u s
voju sobu da sveano odrade premijerni seks. Problem nastaje u trenutku kad H. sh v
ata da ne zna u koju bi rupu trabalo staviti ono za ono, a u isto vreme i da pevac
nema blage veze u kojoj bi rupi njegovo ono za ono trebalo da zavri (pored toliko
razliitih, prirodnih i tako egzotino primamljivih i vlanih telesnih otvora koji se
u istom trenutku prikazae pred njim nije ni udo). Ceo dogaaj se zavrio bolno (ne elim
ni da zamis lim koju rupu je ovaj balvan izabrao da proba) i naa, uveliko istraum
irana H. reila je da odustane posle nekoliko pokuaja. Ovo je veoma opasno i moe ima
ti za posledicu da mu trai razvod, s obzirom na to da mu ena nije spremna/sposobna
za seksualni in, odnosno za raanje (mnogobrojne unapred isplanirane) dece. Takav j
e aria zakon, i verovatno nijednom od proroka, staraca i mudraca nije palo na pam
et da bi u celoj toj prii mukarac trebalo da preuzme na sebe dobar deo krivice. Al
i to je ve neka druga tema. Da se vratimo na nau junakinju! Posle nekoliko dana H.
otvori srce i sve ispria Alesandri, a ova rei da joj pomogne nekom vrstom instant s
eksualnog vaspitanja, slinog onim uvenim knjigama Engleski bez muke u pedeset lekci
ja. Prvo su krenule sa crtanjem one stvari i onog za ono, pa pokuajem objanjenja coitu
a usmenim/teoretskim putem. Kad je Alesandra videla da to nee upaliti, krene sa s
kidanjem porno fotografija sa interneta. Tu H. skonta sve iz prve, te nogu pred
nogu, ode kui da obraduje mua. Sledeeg dana objasni ona Alesandri da je sve prolo do
jaja (bukvalno, do jaja), te da joj asovi vie nisu potrebni (to bi rekli nai ljudi p
riroda je uinila svoje). Meutim, dve nedelje kasnije, evo ti nje opet uplakane. ta s
e desilo? Pevac reio da proba oralni seks i to potpuno spontanim, proaktivnim preuz
imanjem inicijative, galantno se nudei da poljubi H. tamo gde ona piki. (Za moju mam
u i mog tatu: izvinite, ali lepo sam vam rekao da ne itate ovaj deo!) Ova se prep
ala na samu ideju o tom poduhvatu, izvue se rekavi da ima dijareju (seate se jednog
od mojih prvih pisama, gde sam vam objasnio kako je najlake da se izvuete u Avgan
istanu, iz bilo kog tipa neobranog groa), te trk nazad u kancelariju, ne bi li se
posavetovala sa Alesandrom. Ona joj objasni da je to pot puno prirodno (znao sam
da je perverzna!) i da samo treba da se prepusti svojim ulima i da uiva u transu (ci
tiram od rei do rei). Sledeeg jutra eto H. sa osmehom kakav nije imao ni baja koji
je otkrio Ameriku (iako je oekivao Indiju), te objasni kako je bilo su per i do jaja
(ovog puta u prenesenom znaenju), pa se poe zahvaljivati Alesandri. Ova je pogled
a, osmehnu joj se i ree: E, draga moja H., jue si ti uivala a noas je na njega red! ta
se dalje desilo nisam uspeo doznati. Obavestiu vas kada sledei put sretnem Alesand
ru, posle nekoliko popijenih aa vina. Za kraj, neto o svadbama. Postoje tri naina da
se doe do mlade:
30
22. 3. 2003.
Foto 24: Nadaleko uvene lepotice iz Kogjanija
Kupovinom: u sluaju da mlada i mladoenja nisu iz iste familije (ovo u vam objasniti
u sledeem paragrafu), mladoenja mora da kupi mladu. Ceo dogaaj se obavlja tako to m
ladoenjina mama vodi glavnu re i ona je ta (jedina) koja moe videti mladu i krenuti
sa pregovorima. Kada se dogovori cena kree se sa pronjom. Cena zavisi od statusa
mla dine porodice (najvia, za koju sam ja do sada uo, bila je 10.000 dolara), kao i
od regiona iz kojeg mlada dolazi. U istonom delu najskuplje su devojke iz Kogjan
i distrikta. Ne bih ulazio dublje u analize, s obzirom da krui pria da su devojke
iz ovog distrikta najlepe u celom istonom Avganistanu. Kako to neko moe rei, a da pr
i tom nije video nijednu od njih, nemam pojma! U svakom sluaju, Avgani veruju u o
vu novinarsku patku, a oteavajuu okolnost predstavlja podatak da se porodice tih dev
ojaka nerado odluuju da ih udaju za momke koji nisu iz Kogjanija. Svaki pokuaj da
se oenite jednom od njih, ukoliko niste Kogjanac, zavrava se udvostruavanjem i onak
o visoke mladine cene. Pripadnici drugog plemena ili etnike grupe (Kogjanke su Pat
uni), nemaju ta da trae u ovoj prii nema tih para... I tako, doe dan prosidbe, odnos
no dan kada e mladoenja prvi put videti svoju draganu i imati anse da sedi sa njom
i proaska dve-tri o uticaju postmoderne umetnosti na dizajn kalanjikova, ali u pri
sustvu mnogobrojne mladine porodice. Tog dana se dogovara svad ba, a posle toga m
ladoenja moe videti mladu, uz zvanino odobrenje njenog oca, i uz budno oko njene go
spoe mame (nema pipanja). Tek posle svadbe, mladoenja e imati ansu da obalavi mladu.
Inae, interesantno je da prilikom pregovaranja, mladoenja ne isplauje (keira) mladu
u totalu, nego jedan deo daje u lovi, jedan deo u zlatu (nakitu),
31
22. 3. 2003.
a jedan deo u skupocenoj odei (za mladu i njenu celu porodicu). Postoje razlike u
tome kako e ova lova i zlato zavriti: kod Patuna sve ide mladinoj porodici, i jebe
im se ivo to e ovo dvoje umirati od gladi sledeih nekoliko godina (s obzirom da mla
doenja obino da svu svoju uteevinu za isplatu). Za razliku od Patuna, na svadbama u K
a bulu, jedan deo love i zlata ide mladinoj porodici, dok drugi deo ide mladi (net
o kao miraz), tako da ona i njen suprug imaju neku vrstu poetnog kapitala za ivot
(vidi ta ti je metropola, bre). Na severu Avganistana nalazi se provincija Farjab
, a u njemu Astanina dolina gde ive Uzbekistanci i Tadikistanci. Tu, po priama moma
ka iz nae Maimana kancelarije, nalaze se (opet) najlepe devojke, (ovog puta) sa se
vera zemlje. Jednom prilikom UN HCR je stanovnicima te regije podelio magarce, ko
ji su stigli iz Kunduza (nekih trista kilometara severno od Astane). S obzirom d
a je bila sua i da seljaci nisu imali vodu, svi magarci pocrkae toga leta, a UNHCR
, gledajui da se izvue iz govana, bre-bolje posla svog strunjaka za magarce koji je ob
jasnio seljacima Astane i ostalim (ne)strunjacima u enevi, da su magarci riknuli j
er su doiveli stres usled nagle promene klime(?). Ra zumeo bih da su dovukli crne
medvede na severni pol, ali magarci iz Kunduza da pocr kaju zato to su ih prebacil
i trista kilometara junije (nadmorska visina skoro ista)... To mi ba i ne pije vod
u. Kakve veze imaju magarci iz Kunduza sa devojkama iz Astane? Problem je nastao
kada se jedna od devojaka iz tog sela udala u Kabul, i nekoliko meseci kasnije
preminula. Astana seljaci povezae ovo sa priom o magarcima iz Kunduza i zakljuie da e
sve njihove cure umreti ukoliko se udaju van Astane. Tako vie nema anse da ode tam
o i kupi mladu, ukoliko nisi i ti odatle, ili ukoliko ne namerava da se preseli u A
stanu. Ipak, najbolesniji sluaj predstavlja onaj za koji sam uo na sastanku Legal
Protection Child Group (tim za pravnu pomo deci) u Heratu. Porodica, iji je sin st
ar punih osam godina, kupila mu je mladu koja ima osam meseci! ta rei ... Ukoliko
mlada i mladoenja dolaze iz iste familije: u tom sluaju je fraj. Nema kupovine, sv
e tee ko med i mleko (pored sitnice da se s vremena na vreme rodi unuk sa tri noge
, ili da moe da vam nabroji prvi tim reprezentacije Brazila, koristei svih jedanae
st prst iju na rukama). Izuzeci: momak se ne moe venati svojom roenom sestrom, majko
m ili babom (bilo kojom babom s aletove ili kevine strane). Sve ostalo je dozvolj
eno. Poenta je u tome da Avgani daju prioritet ovoj vrsti venanja verujui da e brak
biti mnogo uspeniji ukoliko deca dolaze iz iste porodice. U tom sluaju, mladoenjin
a majka odlino poznaje mladu, a dodatne poene predstavlja i fakat da su porodice
ve uveliko u dobrim odnosima to umanjuje mogunost nekog naknadnog varnienja na relac
iji mlada
32
22. 3. 2003.
mladoenjina majka (ovo nam zvui poznato18). Trei nain da doete do mlade je visoko riz
ian i naziva se kidnapovanje ili kraa (ili otimaina): jednostavno, mladi nekako uspe
da vidi devojku i toliko mu se svidi (a para nema), pa odlui da je otme. Implika
cije su doivotne prirode, i ogledaju se u konstant nom beanju od mladine porodice k
oja, kad ga uhvati, ima da veba gaanje u stojeem stavu na (ne)pokretnu metu. Postoj
i i druga verzija (neto rea), a odnosi se na zajedniku odluku momka i djevojke da s
e odmetnu od svojih porodica. U tom sluaju, ukoliko ih uhvate, najebali su oboje!
to se tie odnosa stranci lokalne devojke, ukoliko vam neko kae da je ita imao sa Av
gankom, slobodno ga pljunite (vie puta) u oi i recite mu da je teak, hronian laov. Do
gaaj za koji sam uo od ljudi koje poznajem, a koji je bio najblii seksu, jeste onaj
kad je moj geolog F. otiao na veeru kod svog lokalnog inenjera A. (i ne pomiljam da
im spomenem imena). Cela pria dogaa se na severu Avganistana. A. je pripadnik uz b
ekistanske etnike grupe i zavrio je fakultet u (tadanjem) inostranstvu. Kad mu ue u k
uu, videe mu majku i sestre koje etaju bez burke i slue ti hranu. Jednom reju, deko je
pen minded, jebo te! I kako se u Avganistanu jede na podu, jedna od sestara se sa
gla da posluzi F., te joj ispade leva sisa iz neto dubljeg dekoltea. F. skoro pre
svisnu, ne zato to joj je video sisu, nego zato to se usrao da je sve to video i n
jen burazer, pa e ga na mestu ubiti (kad kaem open minded morate to uzeti u avganist
anskom kontekstu znaenja te rei). Jebi ga, sve ima svoje granice... a sestrina lev
a sisa... to bi rekao jedan avganistanski filozof/pesnik 19 s kraja XVIII veka...
je svetinja! Na sreu sve se zavrilo u najboljem redu. Eto, to je bio dogaaj najblii
seksu (moete misliti). Ja vam se mogu pohvaliti sledeim anegdot ama: u Dalalabadu s
am imao linog ofera po imenu Rabani. Jedan ivahan mladi prepun hormona i elje da istr
auje svet, a naroito njegovu lepu polovinu. Vozi mene Rabani sa nekog sastanka, a u
susret naim kolima kreu se tri devojke/ene/vanze
Proitaj tekst pesme Snajka grupe Atheist Rap
Serem
33
Foto 25: Moji prijatelji, u nastupu ludila, karaju stub na jednoj od urki
18 19
22. 3. 2003.
maljca u burkama. Rabani poskoi ko oparen, pa mi ree: Au, vide li ti onu u sredini?
Al je dobra, jebo te! ta da mu kaem? ovek razradio rend genski sistem! Kao Supermen. D
ugom prilikom krene Rabani da me muva da odemo na sladoled u nadaleko uvenu dalala
badsku poslastiarnicu Pamir. Tre balo mi je dva sata da odgonetnem koji mu je kurac!
Naime, oko pola est posle podne, u poslastiarnici se skupljaju devojke koje dolaz
e na sladoled. Logino, jedini nain da se pojede slad oled, a imate burku, jeste taj
to ete je skloniti sa glave. I eto vam patun-pornografije! Devo jke jedu sladoled,
a vi im vidite lice! Rabani od uzbuenja nije spavao sledeih nedelju dana!
Foto 26: Veliki meker Rabani
Ulazim u oping centar u Heratu, koji se zove Day Today. Na jednom tandu, u delu vezan
m za kozmetiku, vidim pet-est ena, pokrivenih burkama, kako raspravljaju o nekim p
roizvodima, koji su im privukli panju. U isto vreme, prodavac je pokuavao da da sv
oje miljenje. I ta slika, gde one razgovaraju sa mukarcem (kojeg ne poznaju), o nee
mu linom da li je to koa lica, ili miris, ili kosa bee mi interesantna, i navede me
da priem. Kad sam video o emu se radi, nisam izdrao a da ne kupim par proiz voda. N
apravih i fotku (koju vam aljem), jer sam siguran da ne biste verovali u ono to u v
am rei. Radi se o proizvodi ma koji ili treba da pospee, ili da uine zanimljivijim s
eksualni ivot! Pogledajte paljivo 27. sliku pa u vam onda objasniti detalje vezane
za svaki od proizvoda. Idemo s leva na desno: Prvi pred stavlja neku vrstu kreme
koja se utrljava na bradavice, a tre balo bi da pojaa uitak sisanja u toku ljubavno
g odnosa. Drugi je tenost, a naziv Lady Virgin govori sve. Utrljava se unutar vag in
e i prouzrokuje njeno skupljanje.
Foto 27: Proizvodi namenjeni avganistanskim ljubavnicima, za pospeenje seksualnih
aktivnosti
34
22. 3. 2003.
Samim tim pojaava se fiziki oseaj u toku snoaja (jebi ga, neto me jednostavno navodi d
upotrebim frazu snoaj, valjda zato to se tripujem da piem knjigu, ta li je! U svako
m sluaju, gde god napiem snoaj, misli se na karanje). Mogu misliti koliko je popula
ran meu Avganistancima, naroito onima koji ve imaju petoro ili vie dece! Trei produkt
je tzv. muki proizvod i navodno stabilizuje i produava erekciju. etvrti je, kao i dr
ugi, namenjen enama i izaziva istu reakciju, samo to se proizvodi u obliku pilula.
Poslednji, peti, namenjen je mukarcima za vei uitak tokom masturbiranja. U ovoj pr
ii fascinira me to su proizvodi uvezeni iz panije, Nemake i Engleske, ali kao da su
bili predvieni za eksport u zemlje tipa Avganistan. Naime, u uputstvu za upotrebu
ne postoje rei: partner, ljubavnik, mukarac ili ena. Svuda je naglaeno: brani part ne
ri, mu i supruga, to znai da se pazilo na to da je upotreba ovih proizvoda opravdan
a iskljuivo u okviru braka! I pored toga, znajui kako islam u ovom delu sveta defi
nie polne odnose (nita uivanje samo pravljenje dece tj. produetak vrste), nije mi ja
sno kako su ovi produkti dospeli u javnu prodaju, a da oni koji ih prodaju ne za
vre na stubu srama. Mislim, kakva masturbacija, kakvo sisanje bradavica, kakvi ba
krai! I jo da im neko valja kremice od kojih e oseaj prilikom masturbacije biti nepon
ovljiv. ta to znai? Kao da ga tua ruka mije? Jebem li ga ... ... Putujemo iz Mazar-i
-arifa za Maimanu i negde na pola puta se zaustavljamo da bismo se odmorili od loe
g druma i ruali. Mesto se zove irin Tagab20. Nalazi se usred najvee severnoavganist
anske pustinje Leila Dat i prototip je onoga to se u naem jeziku naziva vukojebina.
U centru irin Tagaba nalazi se mali restoran i u njemu se jede (verovali ili ne)
fantastian i kebab. S obzirom na to da je bio februar (jo je hladno da se jede ispr
ed restorana), mi (uveni inenjer A., moja italijanska koleginica Pia i ja), uosmo u
nutra i naruismo klopu. U prvom trenutku primetismo udnu napetost koja se prostira
la u trodimenzionalnim pravcima celog restorana, ili, u prevodu, svi su buljili
u nas. Nekih tridesetak likova u udnim uniformama, teko naoruani, gledali su u naem
pravcu, skenirajui svojim ubojitim pogledima nesrenu Piu. Pored toga to je Italijan
ka, ona ima i mali problem, koji se ogleda u dugoj plavoj kosi, lepom licu i popri
lino uoljivim oblinama, vidljivim ak i ispod evar amia, koji je pravljen za uspeno sak
ivanje istih. Naviknuti na ovakve scene mi se iskulirasmo, ali samo desetinku se
kunde posle toga ugledasmo televizor (nakaen na akumulator), a na njemu, verovali
ili ne, snimak svadbe koja se odigrava (to smo kasnije saznali) negde u Iranu.
Na njemu masa lepih devojaka, obuenih s ukusom, koje igraju, piju i uvijaju kukov
ima! Zgranut, upitah A. o emu se
20
Shirin Tagab (orig.)
35
22. 3. 2003.
radi, a ovaj mi odgovori da je u severnom Avganistanu prava pomama za vercovanim
video zapisima kojekakvih iranskih svadbi, na kojima se mogu videti mlade devojk
e kako igraju (i nita vie od toga). To mu doe kao hard core pornografija za ove bra
date delije, to se i moglo videti iz njihovih (poprilino) izbezumljenih pogleda. O
krenuh se ka koleginici i rekoh joj da pourimo sa dranjem, s obzirom na to da e ona
biti uskoro i jebena, uzimajui u obzir stepen ludila koji je zraio iz njihovih oij
u. Pia se sloi sa mnom, a u sledeem trenutku gazda restorana iskljui televizor (uz
nae olakanje). Po mislih da je majstor skontao neprijatnost cele situacije, pa da j
e eleo da nas izvue iz govana. Al ne lezi vrae! Umesto te video kasete, on ubaci vid
eo zapis neke lude urke iz Majami Bia, na kojem su se mogle videti ribe u kupaim ko
stimima, naoruane ki logramima silikona, pravilno rasporeenim po telu. Nai bradati p
rijatelji krenue da nekontrolisano balave i uvru oima, a ja shvatih da se poetna sit
uacija sa potencijalno loim ishodom po Piju, drastino dodatno iskomplikovala, sa m
oguim krajem koji bi vodio ka potencijalnom silovanju ne samo Pije, nego i mene (
a na kraju bi verovatno i Aovo dupe nastradalo)! Platismo hranu (na kusur nismo e
kali) i izletesmo iz restorana, sve se udarajui noicama u bulju. Posle toga, kad s
am svario par bensedina i doao k sebi, A. mi ispria da su takvi video zapisi total
no in u severnom Avganistanu, i da nije bilo anse da budemo silovani i pored seks
ualne tenzije izazvane Majami Bi parti video za pisom. ovek se (kao lud) smejao nar
edna etiri sata, koliko nam je trebalo da stignemo u Maimanu, a ja sam utao, mislei
u sebi: Smej se ti, smej, al cela biva Juga zna da je moj ortak video sisu tvoju
sestre!
36
Kabul
9. novembar 2004.
itam svoja stara pisma i shvatih da se dosta toga promenilo i ne bi bilo fer da v
as o tome ne obavestim. U meuvremenu sam dobio i puno mejlova podrke, iz svih kraj
eva bive nam domovine (BiH, Makedonija, Hrvatska, Srbija...), te osetih obavezu d
a vas apdejtu jem o svemu onome to se deava/deavalo od mog poslednjeg pisma. Isfrust
riran svojim (ah, zar ve) dvogodinjim boravkom u Avganistanu, imam nevero vatnu pot
rebu da gore pomenutu frustraciju (itaj: frustracije) podelim sa vama. Ima vie tip
ova frustracija na koje se ovde moe naleteti, ali tri najbitnije i najopasnije su
: Inalah faktor, Yes paranoja i Marfijev zakon. Krenimo redom! Teko je u dve rei op
isati ta je inalah faktor (u bukvalnom prevodu dae Bog), ali najblie objanjenje moglo
bi se svesti na onu nau uvenu izreku: Nema problema. Ra zlika je u tome to, kad Bal
kanac nekom nesreniku iz inostranstva kae nema problema, ovaj e bar iveti u nadi da
zaista nema problema, za ta god da je pitao. U avganistanskom kontekstu izreka dae
Bog pre svega vam daje do znanja da zadatak koji ste postavili pred Avgana, ne
zavisi uopte od njega, nego od Boga lino. Znajui ko liko je Alah poslovan ovek i koli
ko je njegov radni dan ispunjen raznoraznim poslovima i obavezama, prva misao ko
ja e vam proi kroz glavu je da Alah nema puno vremena za vau nabavku rezervnih guma
, kupovinu cigle za bolnicu, sutranji put u Kabul, ili za neka druga, bizarnija p
itanja. U prevodu: neete spavati cele noi mislei o tome ta e se desiti kad doete u kan
celariju i kad zateknete neobavljen posao. Faktor inalah frustracije je vei to ste
vie vremena proveli u Avganistanu, a njegov vrhunac obino se belei pred povratak kui
, odnosno pred odlazak iz Avganistana. Yes paranoja. Pretpostavljam da e osoba ko
ja uspe da objasni u detalje sve oblike ove paranoje zavriti kao dobitnik Nobelov
e nagrade, a njeno ime e krasiti i naziv ove jo uvek neispitane psihokulturoloke (j
oj, al se nasrah ovde) enigme, koja e i zvanino (i zaslueno) postati priznata bolest
, zbog koje e psihijatri troiti dane i noi, ne bi li joj nali leka. Radi se o tome d
a u kulturi Avgana ne postoji odgovor ne! Naroito ukoliko to ne tre ba rei gazdi, ef
u, ocu ili nekoj drugoj linosti od potovanja. Dva su razloga za to:
37
9. 11. 2004.
Egoistino-sujetni: rei nekome ne znai priznati svoju nemo/neznanje da uradi/obavi odre

ni zadatak. Kulturoloki razlog je jo simptomatiniji. Rei ne svom gazdi ili efu, znai p
oniziti ga! Ne se nikad ne kae nadreenom u bilo kom obliku, a i sam nadreeni bi tak
av odgovor mogao shvatiti kao uvredu. Stoga, proseni Avgan e pre prihvatiti da mu
njegov radnik kae da i ne uradi posao, nego da mu poteno kae da nema blage veze sa i
votom. Sve ovo dovodi do rezultata da e vam prosean Avgan (mrzim generalizovanje,
ali jebi ga) rei da, ak i kad je 100% siguran da:
nije sposoban da obavi to to se
od njega oekuje;
da nema pojma ta ste ga uopte pitali iako pria engleski; ne r
me ni re engleskog; jednostavno, ne eli to da uradi;
razumeo je, eli
to da uradi, zna da uradi to to ste od njega traili, ali sutradan nee doi na posao.
Zamislite ovaj primer: u poetku, dok ste jo nenaviknuti na celu priu, jednostavno et
e pitati jednog od vaih radnika da vam (na primer) isfotokopira nekoliko dokumena
ta. On e (naravno) rei da i u roku od pola sata vratie se sa 20 metaka kalibra 7,62
(za kalanjikov), ili e skuvati aj, ili e iscepati i baciti dokumenta (najgora verzi
ja), ili e vam doneti uzorak fecesa u maloj plastinoj kutiji, ili... Verovatnoa da e
uraditi upravo ono to ste od njega oekivali, obrnuto je proporcijalna jednostavno
sti postavljenog za datka! Stare kuke, koje su odsluile vie od godinu dana u Avgani
stanu, prepoznaete po nev erovatnoj sposobnosti da ukapiraju kada njihovo osoblje
nije skontalo ono to se od njih trai. A da biste bili sigurni da je vae osoblje sko
ntalo o emu se radi i ta hoete od njih, morate krenuti sa potpitanjima koja e vas uv
eriti u stopostotnost uspenosti datog zadatka. Evo kako e novajlija u Avganistanu
pitati svoje osoblje: Novajlija: Gospodine Azem, da li moete da mi iskopirate ova
j dokument? Gospodin Azem, sa najneverovatnijim osmehom na licu: Da, gospodine!
Posle toga, umesto iskopiranih dokumenata, slede iznenaenja opisana u prethodnom
delu teksta. Iskusna avganistanska domba uradie to na drugaiji nain: Iskusna domba: G
ospodine Azem, da li moete da mi iskopirate ovaj dokument?
38
9. 11. 2004.
Gospodin Azem: Da, gospodine. Iskusna domba: Gospodine Azem, da li to znai da u ja
dobiti fotokopiju dokumenta koji sam vam upravo dao, i koji u ovom trenutku drite
u vaoj levoj ruci? Gospodin Azem: Da, gospodine. Iskusna domba: Gospodine Azem, p
okaite mi vau levu ruku! Gospodin Azem, sa uzdignutom levom rukom u kojoj dri dokum
ent: Evo je, gospodine. Iskusna domba: Da li znate gde se nalazi fotokopir maina i
moete li mi je pokazati? Gospodin Azem pokazuje kaiprstom slobodne desne ruke u p
ravcu fotokopirke: Eno je tamo, u desnom uglu kancelarije, gospodine. Iskusna dom
ba: Hvala vam, gospodine Azem. Gospodin Azem: Nema na emu, gospodine. Obrati panju
: Sve ovo pada u vodu ukoliko gospodin Azem na drugo pitanje da bilo koji odgovo
r osim da. Ukoliko gospodin Azem odgovori na sva vaa pitanja, kao to je napisano u
ovom primeru, moete biti sigurni da: a)
Gospodin Azem e vam doneti fotokopije. b
)
Gospodin Azem e vam iskopirati upravo onaj dokument koji ste traili. c)
Gospodin Azem razlikuje levu od desne ruke. d) Gospodin Azem zna ta je fotokopi
r maina. e)
Gospodin Azem zna da koristi fotokopir mainu. f)
Gospodi
n Azem ima sjajan oseaj koordinacije u zatvorenom prostoru, s obzirom da je izaao
iz svoje kancelarije, otiao u drugu, gde se nalazi kopir ka, iskopirao dokument, d
oneo ga u vau kancelariju i na kraju se vratio na svoje radno mesto, a da se (u m
euvremenu) nije izgubio u jednoj od mnogo brojnih prostorija na koje je naleteo, is
to onako usput. Marfijev zakon. to bi rekao jedan moj kolega, mi se ne sreemo ovde
sa Marfijevim zakonom, ova zemlja je Marfijev zakon! U normalnoj zemlji, anse da e
vam se neto runo desiti su 50 prema 50. Manje-vie jednak je i broj situacija kada et
e izbei sranje. U Avganistanu ovaj zakon ne funkcionie jer, ukoliko postoji i najm
anja ansa da neto krene naopako krenue naopako! Primera je mnogo, a ja u navesti nek
oliko:
39
9. 11. 2004.
1.
Reismo da zamenimo sve slavine u naoj zgradi, u Kabulu. Ako uzmemo u obzi
r i tueve, trebalo je postaviti osam pari slavina (8 za toplu i 8 za hladnu vodu)
. Iako su slavine za toplu vodu obeleene crveno, a one za hladnu imaju plavu kapi
cu, majstor je uspeo da zajebe stvar u totalu, i da sve instalira naopako. Rezul
tat: par opekotina drugog stepena, dok se nismo navikli na ovaj novi i nadasve o
riginalan raspored. 2. Zidar treba da zameni ploice na podu naeg kupatila i da n
apravi zid od iverice, kako bi veliko kupatilo podelio na dva manja. Ali, majsto
r je prvo postavio zid, pa tek onda krenuo da menja ploice. Rezultat: zid se rasp
ao u trenutku kad je krenuo da ga potkopava (logino, zar ne?). 3.
Va logis
tiar treba da, s vremena na vreme, doda benzin u agregat kako biste imali struju
i mogli da radite. Uvek e vam to uraditi kad ste u sred posla (piete neki vaan izvet
aj ili aljete e-mail) i nikad mu nee pasti na pamet da to obavi pre nego to uete u k
ancelariju i ponete da radite. Rezultat: masa izgubljenih dokumenata i pregorelih
kuita za raunare. 4.
Reili ste da odete na urku: Upravo toga dana neki nesreni
e se dii u vazduh (zajedno sa nekoliko vojnika iz sastava koalicionih snaga) u bl
izini zgrade gde treba da bude urka tako da ete dobiti zabranu izlaska iz kue (i na
roitu zabra nu odlaska u tu inkriminisanu zgradu) sledeih 48 sati. 5.
Kolike
su anse da vam otpadne toak sa auta? Recimo 0,9%. A kolike su anse da vam se to des
i ba u krivini ili na otvorenom putu? Recimo 0,09%. Otkako sam doao u Avganistan,
otpao nam je toak sa auta bar tri puta i svaki put se to desilo na otvorenom putu
, pri brzini od 60 kilometara na sat (hvala ti boe da se bre ne moe!), i to u punoj
krivini. Za sada nismo imali gubitaka, ali oseaj kad vidite svoj toak ispred svog
vozila, koje se kree 60 km/h, jeziv je i neponovljiv! 6.
Kaem kuepazitelju
da mi proveri kvaku na vratima od kancelarije jer se dobro ne zatvaraju. Poto su
nam stan i kancelarija u istoj zgradi, on ima samo dve mogunosti: da potrefi pra
va vrata ili da stvar zasere do kraja. Naravno, desilo se ono drugo! Sad mi se v
rata na kancelariji i dalje ne zatvaraju kako treba, dok su vrata na mojoj sobi
rasturena i ponekad ne mogu da ih otvorim (zaglave se)! 7.
Struje e nestati
uvek kad radite neto vano, a dok va radnik reaguje i ukljui agregat, struja e u meuvr
emenu doi! Uzastopno nestajanje (ponekad i na sva kih desetak minuta) i vae stalno
nerviranje nee ga navesti na ideju da kancel ariju prikljui na agregat i ostavi ga
ukljuenog na sat-dva. Strpljivo e ekati da mu vi kaete da vie ne prikljuuje kancelarij
u na gradsku liniju... Ako mu ne kaete nikom nita!
40
9. 11. 2004.
8.
iveti u Centralnoj Aziji, znai doi u dodir sa drugim kulturama. Samim tim
i nain ishrane je drugaiji, a esto je propraen namirnicama i zainima za koje niste ni
uli! Onaj zain koji vam zaista ne odgovara, i koji ne moete da smislite, volebno e p
ostati kuvarev omiljeni i bie stavljan u sva jela! Trebae vam bar mesec dana da ot
krijete koji je zain u pitanju i tako spreite njegovu (zlo)upotrebu!
41
Kabul
17. novembar 2004.
U ovom poglavlju ne bih eleo da vam previe popujem o tome ta je Avganistan i da do ka
zujem (bombardujui vas kojekakvim podacima) kako sam ja, u stvari, vrlo pametan dek
o. elja mi je da vam skrenem panju na odreene injenice, koje bi vam pomogle da shvat
ite da je Avganistan u prolosti predstavljao vrlo bitnu geografsku taku Centralne
Azije kako kulturnu, tako politiku i istorijsku. Iz mojih pisama je najlake zakljui
ti da je ovo jedna vukojebina, sazdana od kamenja i praine, ali moram napomenuti
da je to samo deli onoga to, u stvari, ini Avganistan. Ovde sam sreo izuzetno naitan
e, inte resantne i srdane ljude, koji su mi dan za danom otvarali oi i doprineli da
se zaljubim u ovu zemlju. Ne znam kako bih drugaije objasnio injenicu da u ovde pr
ovesti skoro pune etiri godine. Pitaete se zato u istom poglavlju opisujem istorijs
ke spomenike Avganistana i mesta (restorane) na koja izlaze internacionalci. Da
budem iskren, nemam pojma! Eto, tako mi dolo...
Evo kako Nensi Hac Dupre21 opisuje Kabul u prvoj reenici svoje knjige o Avganista
nu, objavljene 1977. godine, a napisane na zahtev tadanjeg avganistanskog turistik
og save za: Kabul, jo od 1776. prestonica Avganistana, grad je, koji se razvija nev
erovatnom brzinom, u kojem se visoke moderne zgrade naslanjaju na krcate ivahne b
azare, a gde se iroke avenije prepliu arenim turbanima, srednjokolkama u miniima... m
eavina simpatinih lica, na ulicama zaguenim mnogobrojnim kolima22. Da ne poveruje! In
ae Avganistan, a naroito Kabul, moe vas vrlo prijatno iznenaditi svojim kulturnim s
adrajima. Naleteete na mnogo izlobi slika, fotografija, promocija novih knjiga Naalos
t, veina toga to se deava u lokalnim krugovima, totalno je nedostupna nama strancim
a, iz prostog razloga to nas bezbednosna situacija (i pravila ponaanja vezana za n
ju) obavezuje da se ne pojavljujemo na mestima gde se okuplja vei broj ljudi, a k
oja
Kabul
Nancy Hatch Dupree (orig.) Spisateljica i istoriar. Supruga uvenog antropologa Lou
isa Dupreea. 22
N.H.Dupree, Historical guide to Afghanistan (Afghan Tourist Orga
nization)
21
42
17. 11. 2004.

Foto 28: Zalazak sunca iznad Kabula
ujedno nisu osigurana standardnim merama obezbeenja. Zato u priati o sadrajima vezan
im za nas, strance, kojih samo ovde u Kabulu ima oko 4.000 (ne raunajui ISAF i koa
licione snage). ta to znai? Pa, znai da u najvie priati o dranju i alkoholisanju!
Restorani
Restorana u Kabulu ima na pretek. Mogu se podeliti na dve osnovne grupe: pravi r
estorani, gde moete sesti i jesti, i oni drugi, slini naem fast food kiosku, gde moete
naruiti i kebab, kabuli palau ili neto tree i derati s nogu. Drugu grupu bih toplo pr
eporuio svima (jede se fantastina a jeftina klopa), ali uz upozorenje novajlijama
da saekaju nekoliko meseci, ne bi li im se stomak navikao na ovakve bakterioloke ok
ove, pa tek onda da krenu u istraivanje pomenutih specijaliteta. Prvu grupu moemo
podeliti na dve podgrupe: nacionalni restorani (sve ee zabranjeni za nas strance) i
internacionalni restorani. Danas u vam priati o ovim drugim. Nemaki restoran. Ehhh
, kada kaemo nemaka kuhinja oigledno je da smo upravo izgovorili oksimoron, ali u a
vganistanskom kontekstu to izgleda potpuno drugaije. S obzirom da je nemaka kuhinj
a bazirana na ogromnim koliinama svinjetine, horde stra naca dolaze da se poaste sa
sauercrauten (verovatno mi je spelovanje ko kurac, ali ete me razumeti), flaish,
Wiena snitzel ili nekim drugim specijalitetom. Pije se bavarsko pivo, a gazda orga
nizuje i Octoberfest u istom periodu kad se ovaj odrava u Nemakoj. Restoran ima odvr
atno izbetoniranu batu sa dugakim drvenim stolovima. Unutranjost
43
17. 11. 2004.
je neto bolja, ali pogled na cene (i sam kvalitet usluge i hrane) sigurno e vas od
vratiti od elje da ponovo doete na ovo mesto. Kelneri su spori, ne zapisuju narudbi
ne nego pokuavaju da ih zapamte, pa se redovno dogaa da umesto flae vina, dva piva
i usa, dobijete dva litra flairane vode i koka kolu! Jo jedan kuriozitet: pored tog
a to su cene visoke, u trenutku kad shvatite da vas gazda dere u evrima (jedini r
estoran gde se plaa u evrima), doe vam da povratite sve to ste pojeli i da traite pa
re nazad. Za kraj, spektakl: u restoranu se nalaze i karaoke, pa kad najzad dobi
jete svoj dugo ekani, i poteno (pre) plaeni obrok, varenje e vam oteati pijani Irac,
koji eli da samo za vas, i drutvo iz oka, otpeva My Way, od starog dobrog Frenka Sinat
re. Sve u svemu (ocene od 1 do 5): a)
hrana: 2 b) usluga: 1 c) cene: 5 (udo!)
d) atmosfera: 3 Indijski restoran Anar. U Anaru se kombinuje indijska i tajlandska
kuhinja. Restoran se nalazi na lepom mestu, ima divnu batu, dok je unutranjost de
korisana mnogobro jnim ilimima i tepisima, koje gazda restorana proizvodi koristei
klasian avganistanski nain pletenja i zapadnoevropski dizajn. Tepisi izgledaju do
jaja (kao i cene majstor dere budale i do 2.000 dolara po komadu). Za razliku od
tepiha, cene hrane su pristojne i jedne od najniih u gradu (za 10 dolara se moe p
ristojno pojesti). Toplo preporuujem jagnjea rebarca u sosu od jogurta, sa prilogo
m u vidu sojinog sira, pripremljenog u pi kantnom sosu od spanaa. Usluga je pristo
jna, a jedinu zamerku imam na nedostatak alkohola. Ipak, iako ne slue alkohol, os
oblje e vam dozvoliti da unesete flau vina i da je pijuckate uz veeru. Da svedemo:
a) hrana: 4 b) usluga: 4 c) cene: 1 d) atmosfera: 4 Tajlandski restoran Lai Thai.
Ovo je prvo mesto u koje sam uao kad sam stigao u Kabul, posle pet meseci provede
nih u Dalalabadu. Pravi ok se desio kad sam ugledao enteri jer restorana, koji me j
e roknuo kao najcrnji dejavu, uz komentar: Pa, ja sam ovde ve bio! Dok sam ja tak
o kontao o svom uzdrmanom psiholokom stanju, pojavi se vlasnica restorana, stara
Tajlananka, koju kad ugledah, doiveh drugi dejavu uz komentar: Pa ja znam ovu babu
! Tu zautah i poeh da kujem planove o odlasku kui, shvativi da sam totalna lujka i d
a u, ukoliko ovako nastavim, uvrteti sebi u glavu da sam u prethodnom ivotu bio Ta
liban i da sam iveo u Kabulu. A onda se desilo prosvetljenje! Ne verujem u reinka
rnaciju, NISAM bio Taliban, i NISAM iveo u Kabulu u svom prethodnom
44
17. 11. 2004.

ivotu! Ali, JESAM bio u ovom restoranu i JESAM upoznao babu Tajlananku! O emu se ra
di: baba je drala isti restoran u Pritini (pre toga je bila u Istonom Timoru) i poz
nata je po tome to putuje svuda gde su prisutni internacionalci koji rade u post k
onfliktnim zemljama, vukui za sobom kompletan enterijer svog restorana! Hrana nij
e loa. Omiljena mi je govedina barena na belom i crnom luku, uz nezaobilazne prol
ene rolnice (vegetarijanske) kao predjelo. Inae, ovo jelo se zove neto kao Tod Pric
k kra tiem... (jebem li ga!), ali posto je jelovnik numerizovan (za debile kao st
o sam ja, koji imaju problema da izgovore/proitaju tri jednostavne rei na tai jezi
ku), olakau vam posao i rei da treba da naruite jelo pod brojem 604. Osoblje je pred
stavljeno u obliku simpatinih mladih Tajlananki (zna baba ta vole internacionalci!)
, pomalo arogantnih za moj ukus. Obratite panju kad naruujete klopu i traite da vam
konobarice obavezno ponove ta ste naruili, s obzirom da imaju fantastian i nadasve
originalan nain da vas orobe, tako to e vam doneti minimum tri jela vie nego to ste
naruili. Cene su OK, ali ste najebali ukoliko elite popiti bocu vina ili pivo (cen
e alkohola su disproporcijalne ceni hrane i puno vie u odnosu na cene hrane). Muz
ika je tajlandsko sranje, ali atmosfera i nije toliko loa. Upozorenje nepuaima: u t
oku zime izbegavajte Lai Thai, jer je pros torija vrlo mala i sa loim sistemom ven
tilacije, tako da ete umreti od duvanskog dima! Da saberemo: a) hrana: 3,5 b) usl
uga: 3 c) cene: 3 d) atmosfera: 3,5 Steak House Red Hot Sizzling. Ovo je tipian ame
riki stek haus. Gazde su Filipinci, kao i kompletno osoblje restorana. Kuriozitet
predstavljaju konobari koji imaju svoj hevi metal bend i koji svakodnevno vebaju
, ne bi li jednog dana sav taj trud isplatili nekim koncertom u Manili ili (daj
Boe) u Kabulu! Restoran ima batu (nita posebno) u kojoj se nalazi enka avganistansko
g ovara sa svoja dva teneta (bolje rei medveda), koji e vas spopadati sve vreme veere
i pojesti vie vae hrane nego vi sami! Unutranjost je predstavljena u obliku deseta
k odvojenih prostorija (neto kao sobe), u kojima se nalaze (ik pogodite ta?) karaok
e. Dobra strana ovakvog dizajna enterijera je u tome to vam pijani japanski koleg
a, koji se prosto ueleo da svojoj japanskoj dragani otpeva She loves me od Bitlsa (
sa tipinim istonjakim akcentom, neto kao: end si lof mi, ve, ve, ve, end si lof mi, v
e, ve, ve), nee upropastiti veeru, s obzirom da ga neete ni uti jer se nalazi u sasvim
drugoj prostoriji! Klopa je sjajna, bifteci su ekstra, a moete ak i iz voljevati i
zahtevati od osoblja da vam ih pripreme na razne naine: krvav, srednji, dobro pee
n... Da bih vas spustio na zemlju, isto da vam kaem da, ta god naruili, na kraju e za
vriti u obliku veoma ukusnog i (uvek) srednje peenog bifteka. Toplo preporuujem T-b
one stek, koji e vas ukusom neodoljivo podsetiti na fiorentinski odrezak. Za pred
jelo:
45
17. 11. 2004.
pohovani kolutovi crnog luka i gun smoked mushrooms! Restoran ima i svoju pekaru
, tako da je hleb sve, topao i mekan (neto kao dekin). Pije se do jaja i ovo je jed
no od retkih mesta gde moete naruiti margaritu, krvavu meri, cuba libre, podmornic
u... Cene su ubitane (sa sve piem minimum 20 do 25 dolara po osobi), ali nee vas od
vratiti od elje da se ponovo pojavite na ovom mestu, bar jednom meseno. Usluga je
OK i iznad svega srdana! Sve u svemu: a) hrana: 5 b) usluga: 4 c) cene: 5 d) atmo
sfera: 4 (kad nema Japanaca u okolini) Hrvatski restoran Zadar. Eh da, imamo mi i
hrvatski restoran u Kabulu! Zove se Za dar, a dri ga, ko drugi nego Zadranka po imen
u Saka! Ajd dok ste jo u oku, da vas dotuem sledeim podacima: dalmatinski prut, paki
, dalmatinska loza, peene paprike na ulju, ruska salata, ajvar, domaa kobaja, beka n
icla, zadarski odrezak (za one sa srpskog govornog podruja: karaoreva nicla), cigans
ki odrezak (za one politiki korektne: romski odrezak), rotilj (evapi, pljeske, ranjii
, digerica...), hercegovako vino plavac, peljeaka vina, razne vrste morske ribe, kal
amari... Izmeu ostalog moete naruiti i sledee akonije (ali morate se unapred najaviti
ne bi li Saka sve pripremila na vreme): sarma, pasulj, burek... Jednom reju: do j
aja! Triput ura za Saku: ura! ura! ura! Saka ne da samo dobro kuha (za one sa srps
kog govornog podruja: kuva) nego je i majstor araniranja svojih specijaliteta. Uko
liko naruite Antin odrezak, jelo e vam stii u vidu ogromne nicle, nasaene izmeu dva ja
jeta (slikovito, ne?). to se tie glazbe: Gibonni i masa Dalmosa za koje nikada nis
am uo, ali koji prijaju uima posle sve one tai muzike i karaoka, na koje moete nale
teti u ostalim restoranima. Cene su prihvatljive (naroito ako ste na listi omilje
nih Sakinih gostiju, pa vam na kraju stignu i dve boce loze, na raun kue), a usluga
je izuzetno dobra. Restoran ima neto to bi se trebalo naz vati batom, dok je unutran
jost pomalo aut, sa izuzetno loom ventilacijom zbog koje stranci lude, (posle veere
odelo vam smrdi na ulje i zaprku kao u najboljim kafanama na Balkanu), a zbog koj
e ja dolazim redovno, sa setom u oima (i nosu). I pored svih nedostataka, Saka se
zaista trudi da ispravi navedeno, a atmosfera u restoranu je uvek pozitivna! Naj
novija stvar je Balkanski parti, svakog petka. Ulaz je svega 20 dolara, a za te
pare moete se odrati i oblokati, do mile volje. Uz krajnje (ne)objektivan prilaz r
ekao bih (ponosno i glasno): a) hrana: 5 b) usluga: 5 c) cijene: 3 d) atmosfera:
5 e) kuharica: 10!
46
17. 11. 2004.

Hrvatski restoran Villa Velebita. Trenutno je veoma in, s obzirom da se tamo pee ub
ed ljivo najbolja pica (ak to i Italijani tvrde), a i ostala klopa nije za baciti.
Koliko je popu laran govori i podatak da ukoliko elite da veerate, obavezno morate
rezervisati sto ili ete ga ispuiti. U restoranu rade konobarice iz Gruzije (mlade
i podatne obratiti panju na moje dve favoritkinje: Nina i Miranda), tako da one
dodatno doprinose dobroj atmosferi. Na prvi pogled, ribe deluju kao ee radodajke (b
ar nama, avganistanskim zagorelim vukovima), mada jo nisam uo da se bilo ko ogreba
o za snoku. Postoje i druge teorije, kao ona da su te ribe, u stvari, diplomate (
zavrile fakultet za diplomatiju, jebem li ga!), koje su zajebane od strane nekih
trgovaca belim robljem (izvini Sandra za ovo, ali sam morao!), pa rade u restora
nu umesto u gruzijskoj ambasadi. By the way, niko im ne ree da je najblia gruzijsk
a ambasada verovatno u Kirgistanu, al dobro, ta sad! Pored pet diplomata koje e vas
sluiti celu no, ono sto je najlue, jeste da je pica majstor iz Sarajeva i zove se
Zijo. Baja razbija pice, a ja bih toplo preporuio Frutti di Mare i Sa lami. Od ost
alih zanimljivosti izdvojio bih i orija, koji je ef kuhinje (lik je iz Rijeke) i ko
ji e vas zabaviti najneverovatnijim priama iz svog ivota. Moja omiljena je ona o ti
pu koji je imao rudnik zlata u Australiji i davao ga onom koji odlui da se oeni nj
egovom kerkom, koja se u to vreme vodila kao najrunija cura june hemisfere. (Naravn
o, dok je boravila u Australiji. Onog trenutka kada se vratila u Hrvatsku ponosn
o je ponela titulu najrunije cure severne hemisfere!) ef sale i menader restorana j
e Nedeljko (ili Domi nique), koji je sjajan lik i posvetie vam svakako bar pet min
uta svog vremena, pazei da je klopa OK i da ne fali pijae!
Foto 29: U restoranu Zadar (Saka je trea s desna)
47
17. 11. 2004.
Ocene bi shodno tome bile sledee: a) hrana: 5 b) usluga: 4 (Jebi ga, jesu lepe al
i su malo loije kao konobarice tako da im se sprema ut karta. etvorka je samo zbog
Nedeljka!) c) cijene: 4 (Ukoliko se napijete, diplomatkinje e vam se najebati mrtve
majke, sa podebelim raunom.) d) atmosfera: 5 (Zaista lepo ureen restoran sa sjajn
om atmosferom.) Kineski Restoran Beijing Duck. Ovo je jedan od tri kineska restora
na koji rade u Ka bulu. S obzirom da nisam bio u ostala dva, nekoliko rei o ovom,
koji je stekao veoma lou (rekao bih zaslueno) reputaciju meu Avganistancima, s obzi
rom na to da, pored (moram priznati) odline klope, kao dezert moete izabrati i jed
nu od (ponovo moram priznati) privlanih konobarica, atraktivno obuenih u tradicion
alnu kinesku nonju, sa neto jae izraenim licem, koji vam u svakom trenutku otvara enig
mu vezanu za pitanje: Koje li boje gaica ona nosi ove noi? Nakon to je pukla bruka i n
akon to su agencije koje su zaduene za bezbednost stranaca otkrile ovu neverovatnu
tajnu, o kojoj samo to nisu poele pevati ptice na grani, restoran je postao zabranj
en za nas tako da je ovo to piem vezano za period do marta 2004. Klopa je, kao to r
ekoh, izvrsna moete naruiti i alkohol, a cene su pristojne. Osoblje (za mene, tada
jo uvek neupuenog) pri jatno i isto, ali posle svih ovih fakata rekao bih da ukolik
o postoji ikakva polna bolest koja se prenosi hranom, budite spremni da je fasuj
ete na licu mesta. Problem je i sam restoran, koji se nalazi praktino pod zemljom
tako da unutra nema nijednog prozora, uz ne ba dobru ventilaciju. Da skratim: kl
austofobiarima ne bih preporuio da ulaze u ovo zdanje! Na kraju: a) hrana: 4 b) us
luga: 3 (Jebi ga, ako nita drugo bar su lepe!) c) cene: 2,5 d) atmosfera: 3 (Ukol
iko se odluite za gore pomenuti dezert, onda se i ovo bodo vanje verovatno menja,
u vidu vie poena na raun atmosfere.) Picerija u italijanskom ISAF. Italijanska vojna
baza ima svoju piceriju koja je subotom uvee otvorena za civile (strance koji ne
rade pri stranim vojnim snagama). Pica je vrhun ska, izbor jo bolji, ali poto je g
ratis morate se bukvalno tui sa ljudima i ostalima (itaj: vojnicima i vojnim pandu
rima) okolo, da biste doli do svog pareta. Upozorenje pripad nicama lepeg pola: s ob
zirom da 90% populacije koja poseuje ovu piceriju predstavljaju italijanski vojni
ci i karabinjeri (mukog pola), budite spremne na konstantna udvaranja i flert, ko
ji e vas u jednom trenutku tako smoriti i pored vaih najpozitivnijih predrasuda o
istim. Problem nije u tome da oni nee da vas ostave na miru! Problem je taj to je
IQ karabinjera nii od Mujinog i Hasinog iz najgorih verzija uvenih viceva, tako da
morate
48
17. 11. 2004.

zaista biti slikoviti ne biste li im objasnili da vas seks ne interesuje i da st

e doli samo da biste se ogrebali za pare gratis pice. I pored svega, baje jednosta
vno ne znaju za granicu i to vie odlazim na to mesto, sve vie dolazim do zakljuka da
je ISAF reio da otvori piceriju za strance-civile samo da bi svojim vojnicima om
oguio pristup ribama! Atmos fera je sjajna, muzika dobra, a ekipa se super zeza! S
toga: a) hrana: 4 (Nisam dao 5 poena samo zbog toga to pored pice nema nieg drugog
za klopu i to se za nju morate tui sa likovima koji se najee zovu uzepe i lie jedan n
drugog ko jaje jajetu niski, sa jareom bradicom, crni i sa po kile elatina u kosi,
koji se cedi i upada im direktno u picu.) b) usluga: 1 (Vidi pod takom a. Hrana par
agraf vezan za uzepea.) c) cene: 0 (Dabe, besplatno, bre!) d) atmosfera: 3,5 (to se
mene tie ista petica, ali mnogobrojne devojke koje su posle uzepea imale plave vra
tove, ne bi se sloile sa mnom!) Engleski restoran/hotel Gandamak Lounge. Vlasnik
je Brit (Englez ili Australijanac), a sam restoran je stekao slavu saznanjem da
je u vreme Talibana bio u vlasnitvu Bin Ladenove etvrte ene. Ukusno je ureen, sa pre
lepom batom i jo lepim sobama, ije se cene za jedno noenje kreu od 60 pa do 120 dolara
(cijena je prava sitnica!). Otimaina! Ali, s obzirom da u njemu odsedaju UN glav
onje koje dolaze na kratke misije, kao i novinari za koje njihove kue plaaju sve t
rokove, i nije tako skupo. Gazda je poznat kao veliki kolekcionar oruja, tako da n
a zidovima restorana moete videti sjajne primerke starog oruja, dok na ulazu u res
toran naleete na malu statuu druga Lenjina lino! Hrana je teko sranje, ali je zato
uitak doi na bran, petkom od 10 do 13, kada se moe naruiti prena slanina, jaje na oko,
kobasice, razne vrste evropskih sireva, uz gratis neograniene koliine prirodno cee
nih sokova. Osoblje je sauvaj me boe, a cene su udri me do zore. Doruak, sa sve kaf
om i gratis sokom, kotae vas oko deset dolara! Jedina dobra stvar je zaista sjajna
atmosfera i mogunost da se izvalite na travnjak u bati i varite svoj doruak ili rua
k do mile volje! Na kraju, ta rei: a) hrana: 2,5 (Veera je sranje tako da mogunost ui
vanja u svinjetini za doruak ne izvlai stvar u totalu.) b) usluga: 1 c) cene: 4 d)
atmosfera: 4 Italijanski restoran Popolano. Ovo je jedan od najstarijih internaci
onalnih restorana u Kabulu, a ujedno i jedan sa najgorom hranom. Nije to to ja ivi
m u Italiji jednostavno, klopa je teko sranje! Najbolji poslovni potez vlasnika o
vog ugostiteljskog objekta bio bi da ubije kuvara! Atmosfera je tako-tako, a usl
uga manje-vie kao i hrana. Sve u svemu, mesto na koje odete jednom i nikad vie.
49
17. 11. 2004.
Ukratko: a) hrana: 1 b) usluga: 2 c) cene: 3 d) atmosfera: 2 Libanski restoran Ta
verna du Leban nalazi se u srcu Kabula, u delu grada koji se naziva Vazir Akbar K
an. Sama njegova pozicija, kao i dobar izbor zgrade, opasane visokim zidovima i
sa naoruanim osobljem na ulazu, postavila je ovo mesto na listu nekoliko restoran
a koji su odobreni za UN osoblje. 23 Meni se bavi iskljuivo libanskom kuhinjom i
zapanjujue je koliko su dobri u tome: od predjela, gde moete naruiti desetine razlii
tih vrsta salata (fattoush, baba ghan nouj, hummus, taboulleh) i ostalih akonija, p
a sve do glavnih jela koja e vas nate rati da svratite jo koji put u ovaj restoran.
Izbor vina je sjajan, ali zahteva poznavanje ileanskih i junoafrikih, koja dominir
aju vinskom kartom. Ukoliko (kao ja) nemate pojma o ovoj oblasti, gledajte cene
i neete se zajebati (stari fazon, ali uvek pali). Pored vina moete naruiti i bilo ta
to se vodi pod estinom, kao i vie vrsta piva. Ono to je mene oduevilo jeste prava fu
runa, u kojoj se pee libanski hleb, koji izgleda kao nadu
Foto 30: Libanski restoran spolja
Sama lista varira u broju i zavisi od situacij
e u kojoj se nalazimo. Kad je situacija najmirnija, broj restorana se popne i do
deset, dok u malo zategnutijim danima, spadne na tri do pet.
23
50
17. 11. 2004.

vani balon. Pee se tokom cele veeri i pakuje u velike korpe, koje osoblje nosi izm
eu stolova. To znai da sve vreme jedete upravo ispeen hleb, koji ima sjajan ukus i
idealan je za razne premaze tipa hummus. Kao to se da primetiti sa fotografije (b
roj 30), restoran ima ogroman prostor u prizem lju, kao i vie manjih, a fiziki odvo
jenih prostorija na spratu (prikladno za slubene rukove). Preko leta je otvorena i
bata, a kao lag na tortu je neizbena ia, koja se slui posle veere, zajedno sa arapsko
kafom, zainjenom kardamonom. Duvan za iu moe biti sa ukusom rue, jabuke ili jagode (
moj omiljeni). Posle ovako gurmanskog pristupa opisu samog restorana, jasno je d
a: a) hrana: 5 b) usluga: 4 (Osoblje jo uvek deluje zbunjeno, naroito u danima kad
je restoran pun kao brod.) c) cene: 5 (Jebi ga, ako e da jede dobro, uz kvalitetan
servis, onda to mora i da plati!) d) atmosfera: 4 Pored ovih restorana, spomenuu i
iranski, australijski, turski, kao i francuski restoran Atmosphere (za koji sam uo
da je odlian, ali u isto vreme sam uo od nekih ljudi da su tu zakaili trovanje hra
nom). U njemu sam bio samo jednom. Posle manjeg inci denta sa nekim Francuzom (bati
ce, nadam se da su ti zubii napravljeni kako treba i da ti vilica radi kao sat!)
proglaen sam za personu non grata (nepoeljna osoba), te vam sa mim tim dugujem info
rmacije o hrani i ostalom. Tu su jo i restoran u hotelu Interconti nental (fantast
ini rukovi petkom, koji su meavina tradicionalne avganistanske kuhinje i neizbenog z
apadnjakog smea, uz prijatno osoblje, niske cene, predivan pogled na Kabul sa tera
se restorana, i sranjem od avganistanske muzike uivo koja se ogleda u triju tolik
o depresivnom da vam doe da zaplaete), onda restoran Karavan Saraj, itd.
Pabovi
U Kabulu ima nekoliko pabova ili bar onoga to lii na poten pab. Ajmo redom: Elbow Roo
m. Pravi pravcati pab, sa pravim pravcatim ankom, na koji se moete nasloniti i cir
kati do etiri ujutro. Izbor pia je takav da ima ta god vam srce eli, sa cenama ne ta
ko popularnim, ali ta je tu je. Pab ima tri celine koje su predstavljene u obliku
bate, unutranjeg dela ovekoveenog ogromnim fensi ankom (sa par lepih separea sa str
ane) i dela koji je rezervisan za morone koji se odlue da dou na ovakvo mesto da v
eeraju. Bata je pomalo kierica, ali ipak ima svoju dra. Od pre nedelju dana gazda je
reio da u ponudu ubaci i ivu svirku, to je doekano ovacijama nas, mnogobrojnih oboav
atelja takve vrste zabave. Bend ine etiri internacionalca (bubanj, bas, gitara i p
evaica) koji sviraju obrade The Clash, The Velvet Underground, Catherine and the
Waves Sve u
51
17. 11. 2004.
svemu odlina zabava. Da sve to izgleda lepo ne mora biti i savreno govori sledee: ga
zda kafea ima neke veze sa plaenicima, tako da ovi krenue da opsedaju pab dolazei u
njega sa sve orujem za pojasom, teko alkoholisani i krajnje neprijatni (i svi do
jednog se zovu Don Smit; republikanci su i dolaze iz Alabame ili neke druge amerik
e vukojebine). Nemaju obzira prema devojkama (naroito onim u pratnji svojih mladia
), tako da posle ponoi sve krene da varnii i este su svae, koje na sreu nikad ne zavra
vaju tuama, ali moram priznati da su uvek na granici. Da bi im doakao, gazda poe d
a primenjuje pravilo koje obavezuje i omoguuje mukarcima da uu u pab, etvrtkom uvee,
iskljuivo u drutvu lepe polovine. Ova odluka je za posledicu imala prepolovljenu po
setu i isto toliko niu zaradu gazdi, s obzirom da su Donovi pili ko smukovi. Druga
loa strana Elbowa su konobari. Nadrkani kreteni koji se tripuju da rade u parisko
m Ricu, umesto u Kabulu. Ipak, na kraju cele prie lepo je pojaviti se u Elbowu s
vremena na vreme i ubiti par krigli starog dobrog Guinessa. Moj poslednji odlaza
k tamo ovekoveen je takmienjem sa stjuardesama UN (prelepe i provokativne Junoafrik
anke) ko ima lepu guzu! Mi smo, naravno, izgubili me, a najgore je proao moj ortak
Amir, ija je devojka ula u pab u trenutku kad smo nas dvojica pokazivali gola dupe
ta stjuardesama... Teko je to bilo objasniti... Pue i uvena fraza: Ali maco, nije b
a tako kako izgleda da je bilo... Maco, macoooo... Ocene bi ile ovim redom: a) usl
uga: 3 b) cene: 5 c) atmosfera: 5 (Kad plaenici nisu unutra, kad su umesto njih t
u junoafrike stjuardese i/ili kad je iva svirka.) d) odnos poseenosti (mukarci ene):
0:50% Feelings Bar. Veoma lepa bata sa ne tako lepim unutranjim delom kafea. Pab j
e u vlasnitvu jednog baje (nisam siguran odakle je) i njegove kineske devojke. Na
jea pria vezana je za klopu. Moete je naruiti, ali znajte da Feelings nema svog kuvara
, tako da ona stie iz oblinjeg Popolano restorana. Osoblje je prijatno, a po ariji k
rue prie da i ovo mesto ima svoje kineske prostitutke. U unutranjem delu se nalazi a
nk (ne tako lep kao u Elbowu) i bilijar sto. Ocene su sledee: a) usluga: 4 b) cen
e: 2,5 c) atmosfera: 3 d) odnos poseenosti mukarci ene: 65:35% UNICA bar. Ovo je UN
kompleks u kojem se nalaze bar, restoran, TV sala, bilijar sala, teretana, otvo
reni bazen, teren za odbojku, prelepa bata i teren za skvo. Jebada je to, da biste
uli u ovaj bar, morate biti u pratnji UN osoblja. Veoma glup obiaj koji je povezan
52
17. 11. 2004.

sa nemilim dogaajem iz 2002. kad je neki moron, koji je u to vreme radio za jednu
od nevladinih organizacija, iakijao jednog UN radnika. Od tada, bar 95% ljudi koj
i su radili u Kabulu se promenilo, ali ovaj zakon je i dalje na snazi. U unutranj
osti se nalazi bar sa malim neuglednim ankom, za kojim radi jedan Hazar, koji e va
s celo vee sma rati Deep Purpleom i Led Zeppelinom. Ipak, atmosfera i nije tako loa
posebno leti. Da sumiramo: a) usluga: 3 b) cene: 2 c) atmosfera: 3 (na bazenu 4
) d) odnos poseenosti mukarci ene: 60:40 % (na bazenu 50:50%) Global Bar. Nalazi se
u Ulici cvea 24 i vlasnitvo je privatne firme za obezbeenje, koja se zove Global.
Mala prostorija sa jo manjim ankom, jeftinom cugom, dobrom muzikom i masom tipova
zlog izgleda, ali (definitivno) velikog i dobrog srca. Iako plaenici, tipovi koji
rade za Global su sjajni, ne kure se kao ostali (naroito, ne kao oni iz Dynacorpa
) i u par navrata pokazali su se kao veliki prijatelji nas, radnika koji ljakamo
za NVO, spasavajui nam dupeta iz veoma zajebanih situacija. Sve u svemu, kad si u
Global baru zna da e se dobro provesti i da ti niko nee stati na ulj. Ovde se cuga,
zeza i nita drugo. Eh, da: bar ima i mali internet kafe! Stoga: a) usluga: 3 b) c
ene: 2 c) atmosfera: 5 d) odnos poseenosti mukarci ene: 85:15 % (ene neto i ne vare o
vo mesto da budem iskren, nemam pojma zato). Krajem 2005. je otvoren Samarkand ba
r. Jo nisam bio u njemu, tako da u izostaviti davanje bilo kakvih komentara. Po mo
m miljenju (i dobrom poznavanju Kabula), ovo su jedini pabovi u prestonici.
Svakog etvrtka imate izbor od tri-etiri urke, organizovane od strane raznih NVO ili
pojedinaca koji rade za agencije prisutne u Kabulu. urke poinju oko 22 a zavravaju
se onog trenutka kad nesreni organizatori uspeju da izbace najgore sluajeve iz sv
oje kue (oko 6 ujutro). Muzika i nije tako loa, a zavisi od toga ko organizuje urku
i odakle dolazi ta nevladina organizacija. Tako, na primer, ako zavrite na urci o
rganizovanoj od strane Francuza, budite spremni da naletite na 90 odsto onih koj
i vas nee jebati ni
urke
24
Flower street (orig.)
53
17. 11. 2004.
za suvu ljivu, zajedno sa vaim problemom neznanja francuskog jezika, te e cele noi p
arlati francuski. Muzika e biti preteno francuska, a alkohol sa svih svetskih pod n
eblja. Devojke nisu loe, ali ponavljam: ukoliko ne znate francuski, ne pomiljajte
na muvanje! Upozorenje strejterima: ne ii na urke Handicap International, s obzirom
da su u veini sluajeva gej orijentisane! Da budemo naisto: urke su do jaja, samo nem
a ni pomisli o moguem snoaju! Na italijanskim urkama moete uti najneverovatnije mikse
ve od Stereo MCs, preko nezaobilaznih Bregovia i Manu Chao, do odvratnih latino hi
tova u izvedbi Riki Mar tina. Jezik koji se koristi u komunikaciji je preteno ital
ijanski. Za razliku od Francuza, koji znaju engleski ali vas ignoriu, Italijani n
e govore nijedan drugi jezik do svog ma ternjeg, pa e koristiti i ruke i noge ne b
i li vam doarali to to vam ele rei. Devojke su raspojasane, vole da flertuju, ali da
biste zavrili u krevetu sa njima, morate se poteno potruditi! Panja: pre nego to kr
enete u napad, raspitajte se da ona nije sluajno devojka nekog od karabinjera, ob
avezno prisutnih na ovim partijima. Ukoliko jeste, a vi se ipak odluite na akciju
, budite spremni na krajnje neprijatne konsekvence, gde e vas ponosni vlasnik sta
rtovane (potencijalne) rtve, ispraiti skupa sa svojih desetak drugova (zajebi fer
borbu!). Najbolje italijanske urke su organizovane od strane ene prvog sekretara i
talijanske ambasade. Ako nita drugo, a ono odlina klopa, vina u potocima, lepe dev
o jke i sjajna glazba! Nemaki partiji su vrhunac neukusa, ali i dekadentnos ti, na
kojima masa likova sa frizurama ehoslovakih hard rockera s kraja sedamdesetih (rep
ovi i zulufijaneri) i obaveznim brkovima, uska uz hitove DJ Boboa i kojekakvog ne
makog smea, za koje nikad nisam ni uo. Alko hola je pregrt, a devojaka jo vie! Spremne
su za akciju, ali morate biti vrlo fokusirani na to to elite jer treba provesti ce
lu no sa pijanom stokom i pret varati se da uivate u na Foto 31: Pripadnica lepeg pol
a sa jedne (oigledno) nemake jodvratnijoj muzici koje urke. (Obratiti panju na ogrli
cu!)
54
17. 11. 2004.

su vae ui ikad ule. Najpoznatije (itaj: najodvratnije) nemake urke organizovane se u G

ete institutu. Ulaz je sa pozivnicom, a ukoliko je nemate uvek moete folirati da
dolazite iz neke ambasade i da ste pozivnicu zaboravili. (Ja obino koristim ime F
abricija Falkonea, koji je poznata parti ivotinja, a radi za italijansku kooperac
iju). Osoblje je toliko uplaeno od mogueg izazivanja diplomatskog incidenta da vas
nita nee pitati i pustie vas da uete na uraju. S obzirom da nas Balkanaca ovde ima p
un kurac (a nemamo svoju NVO), mi se s vre mena na vreme organizujemo i pravimo B
alkan parti! Glavni krivci za ovaj dogaaj su: Amir i Branka, dok ostatak tima, ija
imena ne bih navodio u ovom pismu (plaim se da ne izostavim nekog bitnog), ne moe
ni prismrdeti ludilu ovih dvoje. Balkan parti kree (kako je Alah rekao) oko 12 (
tano u podne), a zavrava se sledeeg dana! Na njemu se jede prava balkanska klopa za
koju je zaduena Branka, uz veliku pomo Amira, i moju ulogu levog smetala koje se
kree po kuhinji sa flaom piva u ruci pokuavajui da napije kuvare pre vremena. Na par
tiju se uvek nae i neto domae rakije, koju ljubomorno uvamo od stranaca, ne elei da ba
amo bisere pred svinje! Slua se iskljuivo naa muzika (aban Bajramovi Bog, Rambo Amade
s Car...). Parti se zavrava tako to kad stranci (koji se najedu ko svinje) vide Ami
ra kako poinje da razbija tanjire o glavu, bre bolje krenu da bee mislei: bog zna ta e
sledee biti. Na kraju, obino se sve svri tako to mi Balkanci,
Foto 32: Brankine akonije spremne da se poiste (Balkan parti, februar 2004.)
55
17. 11. 2004.
uz vatrenu podrku nekoliko kolega i koleginica iz Engleske, Kolumbije, Irana i Gr
uzije (takozvana JOKS25 ekipa), zaginemo do rujne zore i odemo u kancelariju sa
neverovat nim mamurlukom lako prepoznatljivi po naoarima za sunce koje ne skidamo
celog dana (a i due).
Foto 33: Najizdrljiviji na kraju Balkan partija
urke u Meunarodnom crvenom krstu (ICRC) nadaleko su poznate i na njima se okupi i

do dvesta ljudi. Za razliku od ostalih urki, na kojima ste duni da ponesete pozivn
icu u vidu kakve flajke vina ili tekile, na ICRC parti dolazi se praznih ruku a
pije do zore. Sjajna muzika, sjajna gajba i jo sjajnija bata. Poto sam davao korisne
podatke mukim itaocima o tome kako se muvaju ribe na razliitim urajama, oseam obavezu
da dam jedno uputstvo i enskoj populaciji: potreb na je samo dobra volja! Mukarci
su ovde toliko u oaju da je samo na vama da kaete his torijsko da, i oas posla zavrava
e u njihovom krevetu! Jebem li ga, ako emo iskreno, po ovome to napisah, ja i ne v
idim neku razliku izmeu ovih mukaraca u Kabulu i onih koji ive u ostatku sveta
25
Jebo nas Onaj Ko nas Sastavi
56
17. 11. 2004.

Avgan partiji
Ne bi bilo fer da ne spomenem este pozive od strane naih avganistanskih kolega da
prisustvujemo venanjima njihovih lanova porodice, roenju deteta ili da doemo na veeru
za vreme iftara (momenat kad se prekine post u vreme Ramazana poinje u kasnim po
podnevnim satima). Nemogue je opisati stepen gostoprimljivosti koji dolazi sa nji
hove strane, kao i koliinu i kvalitet hrane koju iznose pred nas. Interesantno je
da i pored popriline razlike u obiajima izmeu itelja Kabula i ljudi iz unutranjosti,
na venanjima je nemogue videti ene u istoj prostoriji sa mukarcima. One slave (ta go
d da je u pitanju) u posebnoj sobi rezervisanoj samo za njih. Toplo preporuujem o
d laske na ovakve sveanosti, iz prostog razloga to svojim prisustvom odajete i neku
vrstu potovanja prema vaem radniku kolegi.
Foto 34: Na avganistanskoj urci
Ostali sadraji
Ove godine (2004.) u Kabulu se pojavio i prvi teren za golf koji jo uvek nisam vi
deo, a ne verujem da u ga ikad i videti jer me golf apsolutno ne interesuje. uo sa
m da se na lazi na mestu gde nema nijedne jedine travke. Bez obzira na ovaj mali i
nebitan detalj, pojedinci ipak smatraju golf fensi igrom tako da redovno poseuju ov
o igralite. Sredom uvee, nevladina organizacija AINA organizuje bioskopske predsta
ve na kojima se mogu videti filmovi, kako novije produkcije tako i klasici. Dogaa
j slui vie kao
57
17. 11. 2004.
dobar povod da se izae iz kue, nego da se odgleda film, ali u svakom sluaju vredan
je spomena. U domu moje prijateljice Kiran, sredom uvee su Salsa partiji (zezanje
do jaja), a pojavila se i grupica ludaka koja ponedeljkom uvee gleda na DVD-ju b
alete i opere, pijucka vino i jede plave francuske sireve. Znam nekoliko likova
koji pripadaju ovoj druini (nesrenici eljni elitizma!) i sa sigurnou tvrdim da bi vam
posle sat vremena provedenih s njima mozak bio trajno oteen. Ukoliko, bez obzira
na moje dobronamerno upozorenje, reite da im se pridruite, evo vam par predloga o
tome koje teme za razgovor moete inici rati u pauzi izmeu projekcije Labudovog jeze
ra i Seviljskog berberina, a koji e vam sa sigurnou garantovati popularnost i dobar
prijem unutar same grupe: 1.
analiza rezultata sa upravo zavrene londonske Ko
nferencije o Avganistanu, 2.
prognoze o budetima razliitih donatora za sledeu g
odinu, 3.
mesta u koja ste putovali i opisi aerodroma irom sveta (Ovo drug
o vam garantuje da e vam ljudi poverovati da ste upravo i bili u tim mestima. Naj
gori aerodromi po njihovom miljenju su sledei: Kabul, Islamabad, Dubai terminal II
, Akabad, nezaobilazni arl De Gol... ), 4.
pljuvanje po razliitim avio komp
anijama koje vam redovno zagoravaju ivot tokom gore navedenih putovanja (najpopular
nije su: Airfrance, Alitalia i UNHAS), 5.
najbolja vina po vaem ukusu (Nem
ojte se zajebati pa da spomenete australijska, amerika ili junoafrika vina. Ova eki
pa samo priznaje vina sa mediteranskog pod neblja.), 6.
najbolji sirevi po vaem
ukusu (Ako elite da budete istog trenutka izbaeni na ulicu, pomenite fetu ili edam
er.), 7.
ogovaranje vaih kolega po pitanju oblaenja, 8.
kritika najnovi
jih filmova, kojekakvih iranskih, kurdistanskih ili kineskih reisera, koje samo o
ni poznaju (i priznaju), 9.
u tenisu obavezno navijate za one rune igraice (N
e spominjati Ruskinje ili ove nae lepotice.), 10.
israti se o tome kako d
obijate ponude od raznih UN agencija da preete u Keniju, Tajland, Maldive, Indiju
, Trinidad i Tobago... ali jednostavno ih odbijate, jer vam se ne sviaju uslovi p
onueni u ugovoru, 11. kupujete (ili ste ve kupili) stan u nekom od sledeih grad
ova/delova sveta: Firenca, Njujork, Kosta del Sol, Azurna obala (poeljno u Nici),
Rim, Pariz... vaka treba da ide u sledeem pravcu: koliko te banka odrala za kamat
u, koliko si se isprsio za neki besan komad nametaja (runo raen sto od tikovine, sa
ploom od crvenog mermera ili neto slino), koliko ti je kupatilo i koja ti je marka
akuzija... 12.
itajte Dena Brauna, Danijelu Stil, kao i Paula Koelja.
58
17. 11. 2004.

Nikada, ali nikada se preterano praviti pametnim (to bi ih uplailo i stvorilo od

bojnost prema vama). Nikada se ne kuriti uspenim seksualnim ivotom (s obzirom da su
svi oni preteno paenici koji su ili izgubili nevinost u jednom od bankogkih bordel
a ili e je izgubiti svoje prve brane noi) i nikada se ne izjanjavati kao socijalista
ili komunista (u principu, izbegavajte prie o politici jer se one vode kao aut va
ka). Nego da se mi vratimo na Kabul. Do pojave prvih bombaa-samoubica, uobiajeno i
omiljeno mesto stranaca za etnju predstavljale su dve najuvenije ulice u gradu: U
lica kokoaka 26 i Ulica cvea. U vezi imena prve ne mogu vam nita rei, s obzirom na t
o da se u njoj definitivno ne prodaju kokoke. Ulica kokoaka prepuna je antikvarnic
a u kojima se moe nai sve i svata: od starog oruja, titova, maeva i lemova, preko star
h satova, ruskih uniformi, nametaja iz Nuristana, Kui nonji, starog novca... Pored
antikvarnica, ovde se nalaze i mnogobrojni opovi, gde moete kupiti nadaleko poznat
e avgani stanske tepihe, kone kapute, krzno, nakit i ostalu robu pri mamljivu halap
ljivim strancima. U Ulici cvea nalaze se mnogo brojne cveare, kao i par DVD opova u
kojima moete kupiti najnovije svetske naslove na pi ratskim diskovima, a kotaju 2,5
dolara. U istoj ulici nalazi se i masa prodavnica sa robom koja dolazi sa zapad
a (Nutela, strane cigarete, sirevi, Barila testo i pas ta, govea unka...), a koja i
ma svoje kupce (mi, stranci) i pored roka upotrebe koji je istekao nekad i pre v
ie od dve godine. Kad priamo o kupovini, mora se pomenuti i Supreme mar ket (neto ka
o fri op) u kojem moete nabaviti alkohol, klopu i ostalu robu koja dolazi sa za
Foto 35: Opustela Ulica kokoaka posle bombakog napada
26
Chicken street (orig.)
59
17. 11. 2009.
pada), Chelsea market (isto kao Supreme, samo sa cenama dva puta viim) i italijan
ski market Cianno, sa robom koja dolazi iz Italije (to je i logino). Preko dana moe s
e otii na bazar, na brdo iznad Kabula gde se nalazi grob Zair ahovog27 oca, na oli
mpijski stadion gde su Talibani imali obiaj da izvravaju javne egzekucije kamenova
njem, kabulski muzej (jo uvek u fazi rekonstrukcije, ali ipak otvoren za po setioc
e), kabulski ZOO (u kojem se nalazi i moj vuk sa dve enke koje uveliko kara)... N
aroito bih preporuio grob (mauzolej) Zair ahovog oca, koji se nalazi na prelepom me
stu iznad samog Kabula, i sa kojeg moete videti itav grad, kao na dlanu. Kada su d
ani lepi i vetroviti, mnogi Avganistanci dolaze ovde da putaju zmajeve (jedna od
njihovih omiljenih zabava), tako da je nebo bukvalno preplavljeno njima. Kad kaem
putaju zmajeve mislim u stvari na takmienje: kanap na kojem se nalazi zmaj natapa s
e meavinom vode pirinanog brana i izdrobljenog stakla. Jednom, kad podignete zmaja,
trudite se da se to vie pribliite drugom zmaju i da svojim konopcem odseete konopac
protivnika, pri emu on gubi zmaja, kao i samu igru. Igra je kao to rekoh veoma po
pu larna, a tokom vladavine Talibana bila je zabranjena. Tu je i Mauzolej Amir Ab
dul Rahmana, jednog od najdinaminijih vladara Avganistana. Nalazi se u Zarnegar p
arku, a pria se da je sedamdesetih godina bio prekriven zlatom.
Foto 36: Grob Zair ahovog oca
27
Zhair Shah (orig.)
60
17. 11. 2004.

On je vladao do 1901. godine i poznat je po izgradnji tvrave (citadele) koja je p
redstav ljala i kraljevsku palatu, uspeno demoliranu od strane Britanaca u drugom
angloav ganistanskom ratu (1878 1901). Stari gradski zid poinje od tvrave Bala Hisar
a 28 , visok je 7, a debeo celih 3,7 metara. Sama tvrava nalazi se na proplanku i
sa nje se prua predivan pogled prema prestonici. U njoj je, u XVI veku iveo Babur
, osniva indijske Mogul 29 imperije, a tu je u znak protesta prema britanskoj imp
eriji ubijen (na kvarnjaka) i ser Louis Cavagnari, sa svojim eskortom (septembar
1879.), to je izazvalo eskalaciju sukoba i dovelo do osvajanja Bala Hisara. Kao
i svaki drugi grad sa preteno muslimanskim ivljem, Kabul vrvi od damija. Neke su iz
graene nedavno, dok ostale predstavljaju veoma stara zdanja, vredna da se posete.
Gah damija se nalazi preko puta Gazni stadiona (olimpijski stadion) i predstavlj
a glavnu damiju u Kabulu. U njoj se obavljaju slube tokom najbitnijih verskih praz
nika (naroito zavretak Ramazana). Zapoeta je godine 1893. od strane Amir Abdur Rahm
ana, a zavrena etiri godine kasnije. Pul-i-Kisti 30 damija je sagraena od strane aha
Zamana, krajem XVIII veka. Nalazi se odmah pored najstarijeg mosta u Kabulu (tzv
. Most od cigle).
Foto 37: Zmajevi nad Kabulom
Bala Hissar (orig.)
28 29
61
Moghul (orig.) 30
Pul i Khishti (orig.)
17. 11. 2004.
Sah-Do-Samsira 31 damija nalazi se na temeljima bogomolje izgraene 1544. godine. S
adanja graevina napravljena je po elji majke kralja Amanulaha 32 . Naziv damije u pr
evodu znai Damija Kralja dvaju maeva, i iza istog se krije interesantna legenda: pria
kae da je jedan muslimanski vojskovoa poginuo u herojskoj bici protiv hindu snaga
koje su branile svoj hram. On je predvodio konjicu, drei u obe ruke po ma, iako je
prethodno, kod Bala Hisar tvrave izgubio glavu. Sahranjen je blizu samog hrama, a
njegov grob danas predstavlja vrlo vano svetilite. Obavezno obiite mauzolej Timur a
ha, sina Ahmad ah Duranija. On je bio jedan ne tako oputen vladar (1772 1793), ijom j
e smru zapoeo pravi politiki haos, koji je i spreio dovretak izgradnje samog mauzolej
a. Mauzolej njegovog oca nalazi se u Kanda haru (posmrtni ostaci Timur aha prebaeni
su iz Kandahara u Kabul), a ovaj u Kabulu je trebalo da predstavlja manje ili v
ie repliku istog. Kabul ima i nekoliko parkova, a najpoznatiji su Babur bata, Cils
itun bata 33 , ari Nau 34 park... Ukoliko je sigurnosna situacija zadovoljavajua, moe
se otii van Kabula i posetiti Bam jan 35 (uvene rupe u brdu, koje bi trebalo da pre
dstavljaju ostatke statua Bude, unitenih za vreme Talibana), Salang pass (nalazi
se na nekih 3.363 metara nadmorske visine, na putu ka Mazar-i-arifu), Panir36 vall
ey (dolina iz koje dolazi veliki voa revolucije protiv Talibana, rahmetli Masud 3
7 )... Statue Bude napravljene su krajem III, ili poetkom IV veka nove ere. Statu
a malog Bude (bila) je visoka 38 metara, a osnova joj je bila izgraena od specija
lne vrste peanog kamena. Na tu osnovu dodat je gips, koji je na kraju oslikan. Luk
u kojem su se figure nalazile, bio je oslikan ikonama, koje su kombinovale simb
olizam Grka, sasanske Persije i Indije. Scena predstavlja kosmiko otelotvorenje B
ude, koji evoluira iz sunca u elji da obasja svet totalnom spoznajom (ovo ak i ne
kapiram ta znai preveo sam iz knjige Nensi Dupre i ona je ta pametnica, a ne ja!).
U samim lukovima iza statua nalazi se kom pleksan splet peina i monakih elija, u ko
jima i dan-danas ive stanovnici Bamijana. Veliki Buda bee visok 55 metara i pretpo
stavlja se da je zavren poetkom VII veka. Mogao bih napisati celu knjigu samo o ov
oj, jednoj od najlepih graevina oveanstva, ali, umesto toga, zaustaviu se ovde i osta
viti vas u totalnom neznanju.
33
31 32
34
35
36
37
Shah Do Shamshira (orig.) Amanullah (orig.) Chihlsitoon (orig.) Shahr i Now (ori
g.) Bamyan (orig.) Panchir (orig.) Massoud (orig.)
62
17. 11. 2009.

Ljubitelji najvanije sporedne stvari na svetu fudbala (za one sa hrvatskog govorn
og podruja: nogomet), okupljaju se petkom ujutro na ISAF sta dionu, gde se u 9 sat
i odigrava utakmica izmeu NVO i ISAF tima. Prvo se krenulo u 10, s obzirom da svi
humanitarci etvrtkom uvee zaginu na ve pomenutim urkama, tako da pre 10 nisu sposobni
ni da razmiljaju, a kamoli da igraju fudbal. Posle nekoliko debaka la koje su ISA
F-ovci doiveli na startu (ponosni autor ovih pisama igra centarfora i redov no pos
tie eurogolove), vojna ubrad nam prodadoe vaku da moramo da promenimo ter min i da kr
enemo sa igrom u 9. Od tada nam srea okrenu lea, a ponosni autor ovog tek sta nije
mogao da se sastavi sam Foto 38: Ostaci statua Bude u Bamijanu sa sobom, s obzir
om da je teko igrati veliki fudbal (11 protiv 11), trati ko lud, a usput, u ruci no
siti olju sa kafom. U poetku smo igrali protiv Engleza, koji su opravdali naziv fe
r plej fudbalske nacije, igrajui izuzetno ist fudbal, bez grubih startova. Kad oni
napustie bazu, dooe ludi Rumuni, koji vie gledaju kako da ti po lome noge, nego da d
aju gol. Ipak, poslednji put smo ih odrali 7:2, tako da e ih to nauiti pameti (pre
thodne noi nisam imao nikakav parti, te sam se fino naspavao i roknuo im dva gola
). Ostale aktivnosti: odbojka petkom popodne u bati NVO AINA, skvo u UNICA, je beni
golf, bazen u UNICA i salsa veeri kod Kiran na gajbi.
63
Herat
9. jul 2005.
Po dolasku u Avganistan (januar 2003.) bezbednosna situacija u poreenju sa ovom d
ananjom bila je mnogo bolja, to je omoguavalo NVO da imaju svoje kancelarije irom Av
ganistana, sa prilino velikim brojem internacionalaca. Ovo je bitno za nau priu, s
obzirom da je drutveni ivot internacionalaca u gradovima kao to su Kandahar, Dalalab
ad, Herat ili Mazar-i-arif u mnogo emu zavisio od broja ljudi koji rade u nevla din
im organizacijama ili UN agencijama, kao i o njihovoj starosnoj dobi. Ve tokom 20
03. u veini gradova nije bilo preporuljivo zujati naokolo i izigravati turistu, s
obzirom da se situacija zakuvavala iz meseca u mesec. Samim tim, sve se svodilo
na urke etvrtkom i (po koji put) odlaske na veere kod lokalnog stanovnitva (preteno o
nog koje radi sa vama). Unapred napominjem da nisam video neke od bitnijih grado
va Avganistana, pa u vam samo preneti prie koje sam uo od drugih, ne bih li vam doar
ao deli atmosfere.
Dalalabad
Najbolje je da ponem sa gradom u kojem sam proveo dobrih godinu dana. Dalalabad je
osnovan 1570. godine od strane mogulskog imperatora Dalaludina Akbara 38, nalazi
se na oko pola puta od Kabula do Peavara (4 sata vonje do Kabula i tri sata vonje
do Peavara) i predstavlja administrativni centar provincije koja se naziva Nangar
har, a koja je jedna od najrazvijenijih u dravi (naravno, posle Herata). Ovo najra
zvijenija je relativan po jam, s obzirom da priamo o najbogatijima meu najsiromanijim
a! U svakom sluaju, blizina Pakistana i put koji ga povezuje sa Kabulom, doveli s
u do toga da Dalalabad predstavlja bitan ekonomsko-trgovaki centar cele istone regi
je. S veinskim Patunskim stanovnitvom (99%), Dalalabad predstavlja jednu rigidnu i n
e tako fleksibilnu sredinu za novotarije koje dolaze sa zapada. I pored toga, ne
bi bilo fer a ne priznati da grad poseduje neverovatnu koliinu bilijarskih stolo
va (ludi su za bilijarom), nekoliko video klubova, u kojima moete nai najnovije na
slove bolivudske (indijske) produkcije, kao i sve naslove omiljenih patunskih jun
aka sa one strane bare: varceneger, Van Dam, Stalone... Ispod tezge se moe nai i po
rnografija koja je u Avganistanu strogo zabranjena, ali uvek prisutna. Da se kul
tura ne zaustavlja na holivudskim hitovima Stalonea, govori i podatak
38
Jalaluddin Akbar (orig.)
64
9. 7. 2005.
da se svake godine u Dalalabadu organi zuje Muaira 39 ili kongres pesnika, koji se
odrava u vreme cvetanja narande. ta videti ukoliko se zateknete u Dalalabadu? Pored
nekoliko interesant nih stvari, kao sto su Kraljeva zimska pal ata, razvaljena kak
o od bombardovanja, tako i od velikog skandala koji je izbio zbog toga to je kral
j Amanulah reio da ukloni veo sa glave svoje ene, kraljice Soraje40; veliki gradsk
i park, podeljen na muki i enski deo; Guvernerova palata; deo grada koji se naziva
Farm Hada, a koji je izgraen od strane Rusa za vreme okupacije, jedan od loijih b
azara... Ali, glavnu zabavu predstavljaju oku pljanja etvrtkom uvee, u jednoj od kua
Foto 39: Fotograf u Dalalabadu (dalalabadski bazar) internacionalaca. Naalost, nji
h je sve manje i manje, tako da poslednje pola go dine moemo rei da je ivot u Dalalab
adu poprilino dosadan. Za one koji ne podnose visoke letnje temperature, koje vla
daju gradom od maja pa sve do oktobra, prisutna su i tri bazena u kojima se moete
rashladiti po zavretku radnog vremena. Prvi (i najvei) se nalazi u UNICA, i pozna
t je po tome to se moe ui samo ako se plati dva dolara. UN osoblje reilo je da ojadi
internacionalce (radnike NVO), bez obzira to bazen uglavnom zvrji prazan! U svak
om sluaju, i pored ovoga, internacionalci se redovno okupljaju pet kom i igraju om
iljenu igru, koja se zove dalalabadski vaterpolo. Igra se u pliem delu bazena, igrai s
podeljeni na dva tima, a cilj je dati gol protivnikoj ekipi, uz korienje svih (ne)
dozvoljenih sredstava koja vam padnu na pamet. Interesantno je napomenuti da u o
voj igri ravnopravno uestvuju i lanice lepeg pola, koje nas izgrebu po faci, udaraj
u kolenom u jaja ili koriste neku drugu prljavtinu, im za to dobiju ansu. Ostala dv
a ba zena zahtevaju od nas popriline drutvene sposobnosti ulihtavanje vlasnicima. Pr
vi se nalazi u zgradi Meunarodnog crvenog krsta (ICRC), dok je drugi u kui iznajml
jenoj od strane nekoliko radnika UN i koja se naziva Zulu haus. Za one koji plan
iraju da ostanu due u Dalalabadu a imaju problema sa kuhinjom, tu
39 40
Mushaira (orig.)
65
Soraya (orig.)
9. 7. 2005.
Foto 40: Razbijena ekipa iz oska na UNICA bazenu
je i gospoa Stana (udata za gospodina Amirija41), koja ivi u Avganistanu due od 20
godina. Upoznali su se u Beogradu dok su studirali na Poljoprivrednom fakultetu.
Za vreme Nadibulahove42 vladavine (era komunista), Amiri je bio zamenik ministra
poljo privrede, dok je Stana ljakala u naoj ambasadi. Danas ive u Dalalabadu i s obz
irom da je Stana iz Kikinde i da sjajno kuva, uvek e vas obradovati nekim naim spe
cijalitetom. Likovi su do jaja i toplo preporuujem da ih posetite. Stanuju u ulic
i u kojoj ivi i uveni policijski komandant Gul Karim43, pedeset metara od UNICA, t
ako da ih ne moete promaiti. Pored Stanine kuhinje, u Dalalabadu se nalazi i novoot
voreni restoran Kon tinental, u kojem moete naruiti picu, hamburger ili kinesku hranu
. Klopa nije nita naroito, ali posle est mes eci boravka ovde, verujte da e vam vie ne
go prijati! Pored ovog, u gradu ete naleteti na mnotvo nacionalnih restorana sumnj
ivog higijenskog sta
Foto 41: Kod Amirija i Stane (Dalalabad, Uskrs 2003.)
Amiri je preminuo 2005. Moje sauee Stani, koja me zajedno sa Amirijem prihvatila ka
o svoje dete i uvek mi bili pri ruci, kad god mi je neto trebalo. 42
Najibullah (
orig.) 43 Gul Qarim (orig.)
41
66
9. 7. 2005.
tusa i jo loije hrane! Za odsedanje, preporuujem lihtanje kod internacionalaca, koji
na kraju nee imati srca da vas odjebu, a u najgorem sluaju tu su i dve oficijelne
opcije: UNICA guest house (ona sa bazenom) u kojoj moete odsesti za 60 dolara po
danu ili Spin Gar44 hotel u kojem su cene manje-vie iste kao u UNICA. Oba objekt
a imaju oruano obezbeenje, tako da nema zime. Za kraj, poslastica za ljubitelje eg
zotinih mesta: U distriktu koji se naziva Gota45, na lazi se selo Ganda Gar46, ili
u prevodu Prljava rupa! Zamislite kakvo je to selo kad su mu Patuni, koji nisu ba pr
vaci sveta u higijenskim navikama, dali ovako egzotino ime!
Kandahar
Svaki put kad bih zapalio za ovaj grad, ekipa iz Beograda bi mi slala pisma setn
e sadrine tipa: Blago tebi, ide u Kandahar... i koja su me prilino bacala u rebus!
Onda saznah da se jedan od beogradskih fensi kafia zove Kandahar, tako da je upravo
on razlog cele fame, koja se die oko svetskog proizvoaa praine broj jedan Kandahara
. Kandahar je najvei grad u junom Avganistanu, rodni grad predsednika Karzaija i n
a lazi se na etiri sata vonje od Kabula i dva i po sata vonje od Kvete47, prvog veeg
grada u Pakistanu. Postoje dve verzije prie o tome ko je osniva Kandahara: po prvo
j, sagradio ga je Aleksandar Veliki, po kojem nosi i ime (Aleksandar Ksandar Kan
dahar), dok je po drugoj tvorac bio Ahmad ah Durani, 1761. godine. Ne zna se da l
i je grad zaista dobio ime po Aleksandru Velikom, ali se sa sigurnou zna da je ova
j koristio Argandab, mesto u blizini, kao odmorite za svoju osvajaku armiju, koju
je inilo trideset hiljada ljudi, sa sve slonovima. Grad je bio okruen visokim i de
belim zidinama, sa est glavnih kapija. Imao je izuzetan logistiki znaaj za Duranije
vu vojsku, jer se nalazio na putu ka teritorijama koje je planirao da osvoji (Hi
ndu Ku 48, Herat, Bamijan, Balk49, Kunduz...), a u povratku je predstavljao odmor
ite, na putu ka rodnoj Indiji. Iako eljan kue, ovaj ratnik je Kanda haru posvetio sl
edee stihove:
46
44 45
47
48
49
Spin Ghar (orig.) Goshta (orig.) Ganda Ghar (orig.) Quetta (orig.) Hindu Kush (o
rig.) Balkh (orig.)
67
9. 7. 2005.
I nakon to sve zemlje osvojim na svetu Tvoje prelepe bate zaboraviti neu Kad se set
im tvojih prelepih planina Zaboravim na sjaj trona to me u Delhiju50 eka... Uvek p
o povratku u Kandahar, kralj Durani bi nekoliko nedelja posvetio odsecanju glava
onima koji su kovali zavere protiv njega dok je bio u ratnim pohodima. Zbog tog
detalja (a i nekih drugih razloga), kasniji kralj, Abdur Rahman Kan, u ali je zn
ao da Kandahar zove Jagistan (Zemlja nepokorenih), a poznati antropolog Luis Dupre 5
1 kae: Nije dan Patun ne voli da bude potlaen od strane bilo koga, naroito ne onog ko
je iz drugog plemena, podplemena ili ak druge podplemenske sekcije (familije)... A
ko se vratimo u noviju istoriju, odmah posle pada talibanskog reima, Kandahar je
imao gomilu problema vezanih za bezbednost, s obzirom na to da je predstavljao j
edno od najjaih uporita ovog ekstremistikog pokreta. Interesantno je i to da je Kan
dahar rodni grad avganistanskog predsednika Karzaija, a vrhunac je da ete ovde na
leteti i na fotografije biveg crvenog predsednika Nadbulaha, tako da e vam cela ova z
avrzlama proizvesti dodatne glavobolje vezane za razumevanje politike situacije n
a jugu zemlje. Pored toga to je ovo jedno od najasfaltiranijih mesta u Avganistan
u (jebi ga, predsednikov rodni grad), malo toga moete videti, s obzirom da bezbed
nosna situacija ne dozvoljava
Foto 42: Baja humanitarac iz Ronco bara na svom rad(t)nom zadatku
Nju Delhi, prestonica Indije
Lous Dupree (orig.), antropolog (1925 1989) i pisac
knjige Afghanistan, izdate 1980. godine.
50 51
68
9. 7. 2005.
etnje. U svakom sluaju, pored osiromaene kulturne batine grada, toplo preporuujem odl
azak u Ronko bar, koji dre baje to rade za privatnu deminersku firmu. Ukoliko nist
e pri lovi a voleli biste da cugnete, pojavite se u baru sa bar jednom pripadnic
om lepeg pola, i ona e vam (budite u to uvereni) omoguiti da celu no pijete na raun k
ue. U isto vreme, vaa koleginica e uivati u maltretiranju od strane likova koji poseuj
bar i koji e pokuavati da joj objasne kako oni nisu pijuni, ubice ili neto tree, neg
o istokrvni humanitarni radnici, koji eto izgledaju kao da su jue izali sa robije.
Pored ovog, u igri je i privatni bar sa bilijar stolom u UNHCR kui, a da biste to
ko ristili morate se ulihtati likovima koji tu ive. Najbolje je da krenete od osob
e koja se zove Marin i potie iz Pritine. Balkanske veze jo uvek nisu omanule! Sve o
sim ove dve opcije, jednako je nula! Ukoliko imate ansu da proete okolinom, spiite
do najvee pustinje na jugu Avgani stana, koja se naziva Zare Dat 52 (uta pustinja) i
u kojoj se nalazi najvei kamp interno raseljenih lica u tom delu zemlje. U kampu
ivi pedeset hiljada ljudi, preteno Patuna (i neto Kuija), koji su jedva uspeli da sp
asu ive glave beei sa severa zemlje posle pada talibanskog reima. Naime, postojala j
e velika opasnost od osvete Uzbeka i Tadika nad Patunima, ali su ovi to skontali n
a vreme i dali se na put. Ostatak ljudi koje ete tu zatei preteno su nomadi (Kui), k
oji su morali da se povuku ka jugu, jer im je sua pobila stoku.
Foto 43: Zare Dat, kamp za interno raseljena lica
Interesantno je videti i novonastali grad (jo uvek u izgradnji), nazvan Habibi si
ti, a koji je u privatnom vlasnitvu policijskog komandanta Habibija. Majstor je u
zeo pare zemlje, proglasio ga gradom (nazvao po sebi!) i krenuo da gradi infrastru
kturu. Neto kao ona igra Age of Empires! Prvo oping centar, zatim damija, onda malo bu
nara
52
Zhare Dasht (orig.)

69
9. 7. 2005.
sa vodom, i na kraju kue! Raspitau se koliko kota je dan plac u Habibi sitiju pa u va
m javiti. Ono to sigurno treba posetiti je svetilite (Da Kherka Serif Ziarat 53) u
kojem se nalazi jedna od najvanijih relikvija islama: kerka, ili u prevodu Muhame
dov ogrta. Sam ogrta je naputao svetilite u izuzetnim trenucima, a moderna istorija p
amti dva: tridesetih, u toku velike epi demije kolere i za vreme Tal ibana. Tada j
e Mula Omar54, njihov lider, uspeo da izazove incident ogrnuvi se ovom svetinjom
i izjavljujui da je on princ islama!
Foto 44: Kandaharske peane oluje
Ukoliko imate vremena (i pouzdanog vodia) obavez no obiite i sledea mesta: Mauzolej
Ahmad ah Dura Foto 45: Praina u Kandaharu nija, oca Avganistana, koji je vladao u p
eriodu 1747 1772. Mauzolej se praktino nalazi u samoj blizini svetilita. Kao to rek
oh, u to vreme Kan dahar je bio avganistanska prestonica, pa se zato mauzolej i n
alazi tu. Unutranji dizajn mauzoleja je poprilino spartanski, sa ukrasnim tepisima
na mermernom podu. Sarkofag je takoe od mermera, ukraen zlatno-plavim satenom, po
red kojeg je sto sa kuranom, lemom i titom, koji su pripadali kralju Ahmadu. ilzina
55 ili 40 koraka predstavlja 40 stepenika uklesanih u litice brda na zapadnoj str
ani Kandahara, a vode do neke vrste peine (elije), koju uvaju dve lavlje statue. Ra
55
53 54
Da Kherqa Sherif Ziarat (orig.) Mullah Omar (orig.) Shihlzina (orig.)
70
9. 7. 2005.
nije sam uo priu da sama graevina potie iz praistorije, ak se govorilo i o tajnom gra
du koji se nalazi unutar samog brda, sa jezerom koje ga okruuje, ali istina je po
tpuno drugaija: graevina je napravljena 1531. godine po elji osvajaa Kandahara, Babu
ra, a neimar bee njegov sin, Mohamad Kamran Babur. Pored ovoga, vredi videti i sv
etilite koje se nalazi u severnom delu Kandahara. Posveeno je Hazratji Babi, itelju
ovog grada pre nekih 350 godina i okrueno je grobovima svih kandaharskih vladara
(serdara) to njime upravljae u prvoj polovini XIX veka: Kohendil kan 56, Merdil k
an 57, erdil kan 58, Purdil kan 59 i Ramdil kan60. Za kraj, upozorenje astmatiarim
a! Blizina pustinje i stalni vetrovi koji duvaju ka Kan daharu, ine ovaj grad neve
rovatno pranjavim. Ukoliko imate problema sa respiratornim sistemom, obavezno zao
biite Kandahar.
Mazar-i-arif
Ovaj grad, centar Balk provincije, najprljaviji je grad u kojem sam do sada bora
vio! Nalazi se na svega sat vremena od uzbekistanske granice (sever Avganistana)
i na oko pet sati vonje od Kabula (u letnjem periodu). Zimi je put u veini sluajev
a zatvoren, zbog snega na prevoju Salang Pas. Pre prvog odlaska u Mazar-i-arif bi
o sam neverovatno ushien, oekujui da vidim bog zna ta! Ni danas mi nije jasno kako s
am uspeo sebi da stvorim itavu famu o ovom gradu. No, ta je tu je. Pozitivna stran
a Mazara je to u nje mu ivi i radi preko sto internacio nalaca, tako da je drutveni iv
ot na visini! Internacionalci su osnovali i svoj Social club, u koji, da biste se ula
nili, morate imati dobru volju, zdravu jetru i da se uipite 50 dolara svakog mese
ca. Te pare se stavljaju na gomilu, a onda se pali za Uzbekistan, gde se moe kupi
ti alkohol. Pie se skladiti u kui i kojoj ive radnici IRC-a, a odatle se svakog etvrt
ka
Foto 46: Ludo zezanje na ringipilu u Mazaru i arifu
58
56 57
59
60
Kohendil Khan (orig.) Merdil Khan (orig.) Sherdil Khan (orig.) Purdil Khan (orig
.) Ramdil Khan (orig.)
71
9. 7. 2005.
prevlai u prostor NVO koja organizuje urku! to se tie izbora pia, cuga se uzbeki stans
ka votka ili jo uvenije pivo baltika. Baltika je poznata po tome to je ima deset ra
zliitih vrsta. Od baltike 0, pa sve do baltike 9. Baltika 0 ima 0% alkohola, a ist
o da bi vam doarao efekat konzumiranja baltike 9, rei u da je baltika 3 neto kao sta
ndardno pivo na Balkanu (4,4% alkohola). Od pet flaa baltike 9 biete komirani, a s
utradan, bolee vas glava ko pelarskog pomonika! Radi to boljeg ugoaja, isto da vam ka
i to da su flae iskljuivo zidarske (po litra)! Jo jedna dobra strana Mazara je bezbe
dnost. Situacija je prilino mirna, tako da se moete proetati i gradom i bazarom. Ba
zar je do jaja i u njemu moete nai uvene av ganistanske ilime (uzbekistanskog dizajna
) i tepihe, po cenama duplo niim nego u Ka bulu. Jedan od najinteresantnijih tepih
a je obi61 dizajna (pogledaj fotografiju 47). Odli kuje ga materijal kojim je raen,
a to je runo eljana vuna, farbana iskljuivo prirodnim bojama. Kad rukom preete preko
tepiha koji su raeni mehaniki eljanom vunom, uoiete da su vlakna tanka, ravna i prava
. U sluaju obi tepiha, vlakna su izuzetno de bela i uvijena podseaju na oviju vunu. P
ored toga, vuna bojena prirodnim bojama ne upija boju jednako, te se vide preliv
i. Sve ovo tepihu daje unikatan izgled i ini ga jednim od najlepe dizajniranih u A
vganistanu. U samom centru bazara nalazi se restoran Pamir sa sjajnom klopom i zad
ovoljavajuom higijenom. Odmah u sledeoj, paralelnoj ulici je moj omiljeni op u koje
m se mogu kupiti strane cigarete, kafa, italijanska pasta... Jedino upozorenje j
e po pitanju roka upotrebe! Nemojte ga itati, jer ete se uplaiti! Moj rekord predst
avlja tegla nutele kojoj je rok upotrebe istekao u avgustu 2002.
Foto 47: Tepih klasinog obi dizajna 61
72
Chobi (orig.)
9. 7. 2005.
Od ostalih sadraja, obavezno obiite glavnu gradsku damiju, koja je ujedno i svetilit
e Hazrat Alija, koji bee oenjen kerkom proroka Muhameda. Ubijen je 661. godine u Ir
aku a sahranjen u Kufi, blizu Bagdada. Legenda kae da su graani Kufe, plaei se os vet
e i skrnavljenja groba, stavili njegov le na lea bele kamile i pustili je da ode.
Kamila je stigla do Mazara i tu umrla, a njegovo telo je ponovo sahranjeno. Damij
a je veoma lepa, sa jo lepim parkom koji se prostire svuda naokolo. Mazar-i-arif je
nekada bio prestonica turkmenistanskog Avganistana (1866). Kao bitno mesto ovog d
ela centralne Azije, bee izloen nemilosti raznih osvajaa, poput Dingis Kana, timurid
skog sultana Huseina Baikara62... Grad je poznat i po rivalitetu izmeu dva lokaln
a boga: Ata i Dostuma. Oni predstav ljaju sve i svja u Mazaru, a imaju i svoje lokaln
e TV. Inae, kad ste ve tu, skoknite i do ibergana63, rodnog grada generala Dostuma.
Grad je poznat i po tome to ima preko dvadeset fudbalskih klubova! U centru se n
alazi fudbalski stadion, a odmah iza njega, na nekih 300 metara, i Dostumova kua
koja vie lii na oping centar! Ogromna i sva u staklu (naravno u boji)!
Maimana je grad na severu, skoro na tromei Avganistana, Turkmenistana i Uzbeki sta
na, i centar je provincije Fariab64, jedne od meni najdraih. Po pisanju arapskog
geo grafa i istoriara Jakuta (XIII vek), Maimana je osnovana od strane Izrailjaca,
koje je iz
Maimana
Foto 48: Ulaz u gradski park (Miamana)
64 Faryab (orig.)
62 63
73
Hussein Baiqar (orig.)
Shibergan (orig.)
9. 7. 2005.
Jerusalima poslao Nabukadnezar. Krajem XIX veka je predstavljala jedan od najveih

uzbekistanskih gradova (pod uticajem Uzbek kanova) u tom delu Avganistana. Dana
s, sa oko 60.000 stanovnika (ovo su poprilino neprecizni podaci, s obzirom na to
da je poslednji popis stanovnitva obavljen 1979. godine), predstavlja jedno od si
romanijih mesta u dravi, ali u isto vreme i jedno od najbezbednijih, sa neverovatn
o miroljubivim i srdanim iteljima. Kao i u drugim gradovima severa, svi su ludi za
fudbalom, tako da lajt motiv Maimane predstavlja centralni gradski park sa nekoli
ko velikih fudbalskih stadiona na kojima se po ceo boiji dan pii fudbalica. Jedini
nain da doete do Maimane (pored redovne avionske linije iz Kabula) jeste iz Mazar
i-arifa prolazei kroz ibergan, Leila Dat65 (uvenu severno-avganistansku pustinju) i i
in Tagab. Ukupno nekih devet sati puta po najgorim rupama koje moete zamisliti. P
ravi je spektakl videti Leila Dat, pustinju koja je dobila ime (kako legenda kae)
po princezi Leili, koja je bila zaljubljena u momka to bee ispod njenog socijalnog
(i ekonom skog) statusa. Njeni roditelji nisu eleli ni da uju za to i odmah su zab
ranili Leili da se via s njim (o udaji i da ne sanja). Jedne noi, Leila je s tim l
ikom pobegla od kue, a znajui da su prekrili sve zakone tog (a bogami i ovog) vreme
na, morali su da se sakriju negde gde ih niko nikada nee nai. Izbor je pao na pust
inju u kojoj su iveli (kao u holivudskim film ovima) sreno i berietno do kraja ivota.
Zbog ove legende, i u ast Leile i njene ljubavi koja nije poznavala i priznavala
nikakve zakone, pustinja dobi ime Leila Dat. Nego, da se vratim na Maimanu; ovo
je grad u kojem ste prilino bezbedni i (ak) moete upranjavati redovne vieasovne etnje,
a da se ne oseate marsovcem u kojeg svi ivi
Foto 49: U Leila Dat pustinji
65
Leila Dasht (orig.)
74
9. 7. 2005. Pisma iz Avganistana

na ulici bulje. Ljudi su izuzetno prijatni i najgore to moete oekivati je da vas gazd
e raznoraznih prodavnica ponude ajem i keksom, ne bi li imali priliku da razmene
sa vama po koju re na (loem ali ipak razumljivom) engleskom. Grad je poznat i po p
arku, u kojem se na svakih pedesetak metara nalazi zvunik sa kojeg pii program lok
alne radio stanice. Ono to e vas zaista baciti u konfuziju jesu ostaci starih vreme
na (iz perioda sovjetske okupacije), vidljivi na svakom koraku. U centralnom delu
parka nalazi se neka vrsta brdaceta (uzvienja), gde su jo vidljivi ostaci starog r
estorana, koji se nalazio na samom vrhu i sa kojeg se prostirao predivan pogled
na ceo grad. Sa leve strane nalazi se rupaga puna kojekakvih govana i otpada, a p
re 25 godina predstavljala je pravi pravcati bazen, u kojem su se kupali uticajn
iji itelji Maimane i porodice sovjetskih oficira koji su tu slubovali. Ulice su ko
mpletno neasfaltirane tako da se tokom zime (kad je Maimana prekrivena snegom) m
orate kretati u ribarskim izmama! Internacinalna scena svodi se na svega desetak
(ali prilino ludih) radnika koji ug lavnom ljakaju za IOM, UNHCR, UNAMA i INTERSOS.
Kuriozitet predstavlja jedna nemaka porodica koja ivi u Maimani sa sve estoro dece
. urke su (naravno) etvrtkom uvee, a policijski as (koji ovde niko ne potuje) poinje u
deset uvee i traje do pet ujutro. Za spavanje preporuujem rezidenciju radnika INT
ERSOS-a u kojem ete dobiti sobu za daba i imati priliku da provedete ugodne veeri s
a mojim vukovima iz Maimane Majklom i Serom. Momci su do jaja. Uvek spremni za ale i
doskoice. U ostale interesantne stvari spada i selo uma66 Bazar, koje se nalazi n
a pola sata od Maimane, i u kojem se petkom igra jedan od najveih bukai meeva u Avga
nista nu (uestvuje i do 200 konja). Inae, igralite je livada na kojoj se sade lubeni
ce tako da sezona bukaija poinje posle sezone lubenica. Ukoliko imate vremena da ob
iete okolna sela u distriktima Almar i Kai zar67, iskoristite ansu da kupite ilim ko
ji se proizvodi u ovom delu Fariab provincije. Nije kvalitetan kao oni sa zapada
Avganistana, ali u svakom sluaju predstavlja jednu od glavnih odlika ovog kraja.
Dizajn je ivopisan a cene izuzetno niske, s obzirom na to da imate ansu da se cen
kate direktno sa proizvoaima. ilim povrine est kvadratnih metara kota maksimalno do st
o dolara.
Foto 50: Maimana ilim
66 67
Juma (orig.): u prevodu: petak Qaisar (orig.)

75
Herat
Herat
16. februar 2006.
Grad u kojem ivim i radim od juna 2005. drugi je po veliini u Avganistanu. Nalazi
se na zapadu zemlje, na tromei Avganistana, Turkmenistana i Irana, ili na dva dan
a vonje od Kabula (relativan podatak, koji vie govori o kvalitetu puteva nego o ki
lometrima udaljenosti) i predstavlja glavni grad Herat provincije. Do iranske gr
anice ima oko 2,5 a do turkmenistanske dva sata vonje. Ima savrenu infrastrukturu
i ubedljivo je najrazvi jeniji grad Avganistana (parkovi, zelenilo, struja, voda,
asfalt, kole, bolnice...). Najvea zasluga za sve pripada Ismail Kanu68, gospodaru
rata, koji je poznat i pod pseudonimom Lav iz Herata, a koji je drao grad pod svoj
om upravom sve do septembra 2004. go dine. Baja je kontrolisao sve granine prelaze u
toj regiji i uzimao reket, pardon, takse svim kamionima koji ih prelaze. U prev
odu: dnevna zarada ovog ike iznosila je i do nekoliko miliona dolara! I pored tog
a, lokalno stanovnitvo ga je oboavalo69 i poginulo bi za njega. Razlog je jednosta
van: u zamenu za ovako lep posao koji ima, Ismal Kan im je dao neverovatnu slobo
du i bezbednost na ulicama, kompletnu infrastrukturu, park ove, kole... ene se kreu
slobodno (sa burkama, naravno), imaju kole i univerzitet i nisu toliko potlaene kao
one nesrenice koje ive u gradovima sa veinskim Patun stanovnitvom. Kada je poeo da pre
teruje (itaj: poto im je konano pukao film), vlada Avganistana ga je smenila sa te
funkcije, ali da bi se zadovoljile sujete svih uesnika u ovoj igri, njemu je odma
h ponuena pozicija ministra za rude, energetiku i ta ti ja sve znam. Na taj nain, o
n nije izgubio ugled kod svojih ljudi, a drava je zaustavila krau. Da bi ipak stva
ri bile jasne i da bi se videlo ko je ko, Ismail Kan je za kraj (12. septembra)
organizovao spontano okupljanje naroda i spalio sve kancelarije UN i NVO agencija
koje su se nalazile u Heratu. Pedesetak internacionalaca je jedva uspelo da izvue
ive glave tog dana. Znam ta hoete da pitate, a odgovor je sledei: kad god treba da
se donese odluka, za koju se unapred zna da nee biti prihvaena od srca, i da e narod
burno reagovati, drava stavi u prvi plan UN agencije. Na taj nain najebu oni ni kr
ivi ni
Ismail Khan (orig.)
Ovaj komentar (kao i ostali koje sam do sada dao) moe izazvat
i razliite reakcije ljudi koji su proveli neko vreme u Heratu i Avganistanu. S to
ga bih jo jednom napomenuo da svi komentari predstavljaju moje lino miljenje i refl
ektuju utiske koje sam ja stekao boravei ovde i razgovarajui sa ljudima.
26 69
76

duni. Isto je bilo i sa izborima! Dabe se trubilo o tome da su izbori lina stvar Avg
ana i da je uloga UN i ostalih u tome da im omogui uslove u kojima e imati mogunost
da izaberu one koji su to i zasluili. Drava je na svoj, jedinstven nain uspela da p
re baci krivicu na meunarodne organizacije i to tako perfidno da su se ak i oni koj
i su se kandidovali za poslanike (a izgubili) okupljali ispred UN kancelarija i
protestovali zbog ovog ili onog... I pored svega ovoga, Herat vai za jedan od naj
mirnijih gradova u zemlji, sa izuzetno malim (skoro nikakvim) uticajem Talibana.
S vremena na vreme, oni izvedu poneku akciju tako to dou iz drugih provincija i o
drade posao po principu udri i bei. Talibani ovde nemaju podrku naroda i toga su ite
kako svesni. U gradu trenutno egzistira masa nevladinih organizacija (NVO) i vie
UN agencija. Sve u svemu, puno mladih humanitaraca koji se svakog etvrtka okuplja
ju u jednoj od kua i dobrano zezaju. U gradu je aktivan i tzv. pokretni bar 70. Cel
a stvar funkcionie ovako: s obzirom da je u Heratu teko doi do alkohola, skoro je n
emogue napraviti uraju i pozvati masu ljudi, a da pri tom budete sigurni da ete ih
i dobro napojiti. Ekipa se orga nizovala tako da alkohol stie tajnim kanalima iz Kab
ula, a ukoliko elite da napravite urku, dovoljno je pozvati ljude iz pokretnog bar
a koji e dovui alkohol na vau gajbu i tu ga prodavati po veoma niskim cenama (svako
pie je dva dolara). Zaraene pare slue za kupovinu pia za sledei parti, a viak love st
avlja se u posebnu kasu. Na kraju godine, lanovi Mobil bara ili kako oni to zovu S
ocial Club Princess Leah, alju izvetaj svima o tome koliko se zaradilo i kako e se k
inta utroiti. Lova najee odlazi hendikepiranoj deci i deci bez roditelja, odnosno or
ganizacijama koje ih pomau. Pored pokretnog bara, u gradu egzistiraju i dva priva
tna fiksna bara: jedan u WFP 71 hausu, a drugi u ICRC72 hausu. Pored bara, ICRC im
a u okviru svog objekta bazen i saunu. Bazen je otvoren (za one koji ne rade za
njih) petkom i subotom. Za razliku od bazena, jedini nain da koris tite saunu jest
e da se uvuete u dupe nekom od radnika pomenute organizacije. Kad smo kod alkohol
a i kako ga nabaviti na to jednostavniji i bezbolniji nain, moram napomenuti i pri
sustvo ISAF snaga (italijanske i panske trupe), koje u okviru svoje vojne baze im
aju i PX (ili dragstor jebem li ga, ne znam bolji prevod). Kako kupiti alkohol u
vojnoj bazi? E pa ovako: pri dolasku u Herat, kad se po prvi put pojavite u ita
lijanskoj bazi, morate se prijaviti kod oficira zaduenog za strance (civile) i po
puniti zahtev za izdavanje knjiice za kupovinu alkohola. Ona vam omoguava nabavku sl
edeih proiz voda: etiri litre vina, trideset konzervi piva i jedan litar estine. To je
koliina odobrena za jedan mesec, a sa ovom praksom poelo se u oktobru 2005. Pre t
oga se moglo kupiti koliko god hoe. Na pitanje zato su uvedena ogranienja, postoje d
va odgovora: po
Mobile bar (orig.)
World Food Programme (UN Svetski program hrane) 72
Internatio
nal Committee Red Cross (Meunarodni komitet crvenog krsta)
70 71
77
16. 2. 2006.
Foto 51: urka u Heratu, na temu 70-ih
prii italijanske vojske, neko od nas inter nacionalaca kupovao je alkohol i prepro
davao/poklanjao Avganima. A s obzirom da je stanovnicima Avganistana upotreba al
kohola zabranjena, ovo je bio nain da se to zaustavi. Pria internacionalaca-civila
razlikuje se u odreenim detaljima i sit nicama od one koju ire Italijani. Po njoj, i
talijanska vojska se toliko razbijala od alkohola (u okviru prodavnice je i kant
ina) da je komanda morala reagovati svoenjem kupovine na gore navedene koliine. Zn
ajui da e se ovi oas posla povezati sa nama, civilima, te da emo im mi kupovati vatren
u vodu, reie da nas izjebu ni krive ni dune, te uvedoe ogranienje i nama! O sudbo klet
a...
to se tie kulturnih dogaaja, doi u Herat a ne videti najlepu damiju u celom Av ganista
u, pravo je bogohuljenje! Zove se Masid-i-ami73 to u prevodu znai Pla
Foto 52: Plava damija u Heratu
73
MasjidiJami (orig.)
78
va damija 74 a izgraena je u periodu izmeu VIII i XII veka. Svoj sadanji izgled i pri
blinu formu dobila je poetkom X veka, a za to je najzasluniji sultan Gorid Gijasu di
n75. Izgleda fantastino i nalazi se u centru grada, okruena bazarom. (Damije su bil
e i ostale, pored svog religijskog znaaja, i centri socijalnog okupljanja i imaju
izuzetnu vanost u ivotu muslimana kako duhovnom tako i onom drugom.) Naziv plava do
lazi od ploica koje su napravljene od keramike i pokrivaju celu graevinu. U okviru
hrama postoji i fabrika ploica, u kojoj se proizvodnja odvija po tehnologiji sta
roj koliko i sama damija. Dizajn ploica moemo podeliti na gorid (rani dizajn) i tim
urid (kasniji dizajn). Pravo je uivanje videti je u punom sjaju, naroito u odreenim
delovima dana, kad joj odsjaj sunca samo daje dodatnu dra i lepotu. Ispod severn
og portala damije nalazi se i grobnica sultana Gijasudina, koja je jedno od bitni
jih svetilita u Heratu. Osim damijom, Herat se moe pohvaliti i uvenom timuridskom kr
aljicom, Go var ad76, enom kralja Ruka77, sina Tamerlana. Po mom miljenju, ona je je
dna od najzaslunijih osoba to ova varo predstavlja avganistansku Firencu grad koji na
tako malom prostoru ima puno toga da pokae. Tokom XV veka, Govar ad se posvetila
razvoju tradicije arhitektonskog tipa, prisutnog u ovom delu Avganistana, koji j
e u tom periodu dostigao svoj vrhunac. Ljudi su svesni toga i vidi se da uivaju u
davanju infor macija o bilo emu to je vezano za kulturu i istoriju Herata. Govar ad
se potrudila da ovaj grad dobije neto to e ga izdvojiti od ostalih u regiji (pa i i
re), neto to ga ini originalnim ali i bitnim kulturoloki, istorijski i socioloki. Po
njenoj ideji, godine 1417. izgraen je Musala kompleks. Lord Bajron ga je opisao k
ao najlepi primer arhitekture, posveene slavi boga i samog oveanstva. Kompleks je sain
avalo 20 do 30 minareta, koji su se nalazili u irem gradskom jezgru i svi su bili
pokriveni istim plavim ploicama, u kombinaciji sa poludragim lapis lazuri kamenj
em. Tu su bile i verska kola, biblioteka i mauzolej. Od veine ovih graevina nije os
tala ni cigla na cigli. Unitene su tako to su Britanci savetovali lokalnim vojskov
oama da oiste vidik ka severu grada, koji bi im omoguio da na vreme primete dolazak R
usa. Naime, godine 1885. Rusi su napali i zauzeli deo severnog Avganistana i sam
o je bilo pitanje dana kada e krenuti ka za padu i zauzeti Herat, to bi im otvorilo
put ka indijskom potkontinentu. Napad se nikad nije desio (desila se sovjetska
okupacija stotinak godina kasnije), ali je veina minareta unitena zauvek! Ostalo i
h je bilo svega devet, zajedno sa mauzolejom. Par minareta (jedan ili dva) uniten
i su u toku rata sa Sovjetima, a dva su se sruila zbog jakog zem
Petkom se ovde odvija glavna molitva koja poinje negde oko podneva (u zavisnosti
od kalendara). Obiaj je da se ova molitva obavlja u najbitnijem religijskom objek
tu svakog grada uz prisustvo najvienijih linosti. 75
Gorid Ghiyasuddin (orig.) 76
Gowhar Shad (orig.) 77 Shah Rukh (orig.)
74
79
16. 2. 2006.
ljotresa ranih tridesetih godina prolog veka. Danas se minareti koji su preiveli o
vako burnu istoriju (ima ih pet) restauriraju, a za taj posao zadueni su isti lju
di koji su uspeli da obnove Krivi toranj u Pizi. U strogom centru grada nalazi s
e i tvrava (citadela), prilino dobro ouvana ili, da se bolje izrazim, nedovoljno br
zo unitena. Zove se Kala-i-Ikhtijarudin78 i izgradio ju je 1305. godine guverner
Kart Malik Fahrudin79. Dingis Kan i Tamerlan su se borili pod zidinama ove tvrave,
pokuavajui da je osvoje, a to je polo za rukom tek Tamerlano vom sinu, ahu Ruku. Pre
dstavljala je srce timuridske carevine sve do njenog kolapsa (u XIX veku), kada
je bila pod stalnim napadima Persijanaca i Uzbeka. Kvalitet konstruk cije je toli
ko dobar da se tvrava do 2003. godine koristila u vojne svrhe. Danas, ona je pod
zatitom UNESCO i grada Herata, a za njenu rekonstrukciju zaduena je Aga Kan fondac
ija. U centru bazara nalazi se vrlo zaputen Karavan saraj, ija lepota privlai panju mn
o gobrojnih internacionalaca. Pria se da je neko (najverovatnije Aga Kan) otkupio
saraj i da se sprema rehabilitacija i pretvaranje u hotel. Mesto koje treba poseti
ti jeste i grob Kaa Galtan Valija80, jednog od najpriznatijih her atskih svetaca,
koji je postao veliko svetilite i bogomolja. Oko njega se okupljaju sufiji
Foto 53: Karavan Saraj u starom gradu (Herat)
78 79
80
QalaiIikhtiyaruddin (orig.) Kart Maliq Fakhruddin (orig.) Khaja Ghaltan Wali (orig
.)
80

(mistici), koji u toku molitve padaju u trans i neverovatnom se brzinom rolaju p
o okol nom prostoru, bez ikakve upotrebe udova i snage tela! Pored nabrojanih zna
menitosti, tu je i grobnica pesnika amija81. iveo je u XV veku i veoma je populara
n u ovom delu Avganistana. Evo samo jedan deli iz njegove poezije: ... lice ti je
skriveno od mene, kao mesec sakriven u tamnoj noi. Iako razlih zvezde od suza no
je i dalje ostala mrana i pored svih tih zvezda to sjaje ... Ne zaboravite obii i f
abriku i prodavnicu uvenog heratskog plavog stakla kao i pro davnice uvenih (i meni
omiljenih) heratskih tepiha. Poto sam proveo tri godine u Avganistanu, smatran s
am udakom jer nisam kupio nije dan tepih. Teko je bilo objasniti nekome da za mene
tepih ima svoju upotrebnu funkciju pokrivanje golih podova, po kojim vam ne prij
a da hodate bosi tokom zime i da ja osim toga ne vidim nita drugo. O umetnosti da
ne priamo! Tepih za mene nikad nije pred stavljao umetniko delo. Ne elim da se foli
ram i da se vadim te sam stoga vrlo iskren. Sve se promenilo za 180 stepeni onog
trenutka kad sam stigao u Herat i video lepotana sa fotografije 54 tepih u mush
oani stilu koji, u stvari, predstavlja kombinaciju tepiha i ilima. Neki delovi ur
aeni su klasinim nainom, na vorove, gde se kao materijal koristi ovija vuna, dok su d
rugi raeni stilom prepoznatljivim za tkanje ilima, pri emu se kao materijal koristi
konac. Inae, tepih potie iz provincije Badgis82, koja se granii sa Heratom. Pored
mushoani tepiha, za pohvalu je i bukhari ilim, koji dolaze iz pomenute provincije
, ali je dizajn poreklom iz Turkmeni stana. Ponosan sam vlasnik jednog takvog pri
merka, predstavljenog na
Foto 54: Tepih u muoani stilu
81 82
81
Jami (orig.)
Badghis (orig.)
16. 2. 2006.
fotografiji 55. Cene ovih lepotana kreu se od 450 dolara za ilim prosene veliine (est
kvadratnih metara), pa do hiljadu dolara za mushoani iste veliine. Pomenuu i uvenu
Maliki83 famil iju, koja se ve vekovima bavi tkan jem ilima i vrlo je poznata u cel
om zapadnom Avganistanu. Njihovi proizvodi su izuzetnog kvaliteta, neto skuplji n
ego proseni, a dizajn predstavlja neku vrstu kombinacije klasinog bukarija i savre
menog dizajna, ukomponovanog u veo ma bogato zamiljenu strukturu. Boje, koje ova f
amilija koristi, idu od crvene, preko bele, pa do crne i smee, a iskljuivo su proi
zvedene Foto 55: ilim bukhari dizajna od prirodnih materija (ekstrakti biljaka).
Najee su od ovije vune, ali se mogu nai (mada retko) i primerci uraeni od kamilje dlak
e. Cene tepiha i ilima idu i do nekoliko hiljada dolara, posebno za one ogromnih
kvadratura (preko dvanaest kvadrata), koji su retko u prodaji i zahtevaju viemesen
i rad (ak do godinu dana). Isto vai za svilene tepihe, bilo da su raeni u Avganista
nu (ne tako kvalitetna svila, esto kineska) ili su uvezeni iz Irana, koji predsta
vljaju prave male umetnike radove kvalitet svile je takav da se ne moete odvojiti
od tepiha koji ete poeti da mazite/pipate/trljate i neete moi da se zaustavite. Plav
o staklo takoe predstavlja jednu od karakteristika heratskog tradicionalnog zanat
stva. Proizvodi se u svega nekoliko fabrika, u kojima majstori rade na nain koji
se koristi ve vekovima. Najpoznatija je Sultan Hamidijeva fabrika. Iz njegovih aa p
ilo se du cele Persije i mnogi dvorovi bili su ponosni na njih, a imati ih u svoj
oj kolekciji bila je i stvar prestia. Na zidovima radnje jo vise izbledeli sertifi
kati sa uea na mnogim izlobama stakla u Teheranu, Istambulu, Karaiju... Tajna plavog
stakla lei u storiji iznetoj u knjizi Kristine Lemb84: s obzirom da je svaka aa runi
rad, prilikom izrade bi zanatlija (duva stakla), izgovorio jedan lep stih, kako
bi aa dobila duu! Posle smrti jednog od svojih sinova, u ratu sa Sovjetskim Savezom
(1979. godine), sultan Hamidi rei da izgovori ime sina pri izradi ae (a kasnije i
njegovih palih saboraca), i od tog dana
83 84
Maliqi (orig.)
Christina Lamb, The Sewing Circles Of Heart, A Memoir Of Afghanis
tan (Flamingo, An Imprint of HarperCollinsPublishers, 2002)
82
svaka bi aa u dui nosila ime jednog od ehida85. Kada je re o proizvodnji, uo sam da s

binom staklu dodaje kobalt tako da se dobija ta plava nijansa, ali poto je recept
tajna nad tajnama, moe biti i da nisam u pravu. Po Kristini Lemb, staklu se dodaj
e izmrvljeni poludragi kamen koji ai daje taj lepi plavi ton. Trenutno sam u tekim pr
egovorima oko dozvole da uem u fabriku stakla i da me naue kako se duva. Sultan Ha
midi (na fotografiji 56) veoma je nepoverljiv, ali mogue je i da uspem da ga nago
vorim do kraja svog boravka u Heratu. Za spavanje bih vam preporuio hotel Marko Po
lo, u kojem pored pristojnih soba i vrlo ukusne hrane imate i pristup internetu.
Pred skorim otvaranjem je i hotel za koji se pria da e imati pet zvezdica, a koji
se nalazi na ulasku u Herat, kad se dolazi iz pravca Irana. Uko liko se sprijatel
jite sa internacio nalcima koji ovde rade, dobijate mogunost da prespavate u jedno
j od mnogih kua u kojima oni ive. Najkvalitetnije su WFP, IOM i UNICEF kue, a za je
dnu no pre spavanu u nekoj od njih platiete od 25 do 30 dolara. Toliko kota konak sa
tri obroka. Zgrade u kojima ive radnici NVO neto su skromni jeg izgleda, ali je za
to prenoite dabe. Toplo preporuujem kue Handicap International France, War Childe i I
RC.
Foto 56: Vlasnik fabrike i prodavnice plavog stakla u Heratu
Foto 57: Jedna od mnogobrojnih prodavnica tepiha i ilima u Heratu
85
Titula koja se dodeljuje muslimanu koji je dao svoj ivot ispunjavajui religioznu o
bavezu/zadatak ili koji je izgubio ivot u samom (verskom) ratu branei islam (wikip
edia: http:// en.wikipedia.org/wiki/Shahid_(martyr))
83
Herat
23. februar 2006.
Posvetiu malo panje lokalnim verovanjima, s obzirom na to da ponekad doseu nivo baj
ke. Seate se prie o magarcima iz Kunduza, opisane u poglavlju vezanom za brak? E,
takvih pria ima na tone, pa u vam preneti najzanimljivije. Ne pada mi na pamet da e
laboriram one ustaljene, tipa: samoubica koji ide u denet (raj), gde ga ekaju devic
e... to su ve klasici! Vie u se baviti verovanjima koja sam uo od ljudi.
Zbog neverovatnih padavina 2005. godine, koje Avganistan nije video u poslednjih
30 godina, doe i do prvih poplava koje nas bukvalno zatekoe nespremne86! Tokom je
dnog putovanja kroz provinciju, voza poe da mi pria o njima, pri emu me ovek baci u r
ebus kad spomenu ajkule. Po verovanju lokalnog stanovnitva, sa poplavama koje su
izazvali nabujali potoci, a koji su se slivali u ve prepuna rena korita, dooe i ajku
le. Tako su zabeleeni sluajevi ljudi koji su nestali tokom ovih nepogoda, a narod
nae sjajno objanjenje vezano za njihov nestanak: POJELE IH AJKULE!
Ajkule s planina
Nakon osloboenja zemlje od Talibana zavlada sloboda, i ljudi opet dobie mogunost da
gledaju TV i uivaju u filmovima. Dva anra zavladae lokalnim video klubovima (bar j
e tako bilo u Dalalabadu): indijski bolivud filmovi i ameriki/nemaki pornii. Oba su za
sluna za kojekakva verovanja, preteno vezana za nas strance. Naime, u ovim prvim, e
ste su scene u kojima prelepe indijske glumice sa svojim draganom vode ljubav ispo
d vodopada, na obali mora, itd. Poenta je u tome to sve one imaju prelepe duge ko
se, pa reiseri ne ele da propuste mogunost dodatnog erotskog naboja scene u kojima
ove lepotice mokre kose uivaju u bezobrazlucima svoje jedine ljubavi do groba, pred
stav ljene u brkatoj mukarini koji lii na dripca obuenog u kone pantalone s nitnama i
najee se zove Sanin (a tepaju mu Doni). Cela pria je ustoliila verovanje (kod Patuna)
je jedna od najseksipilnijih stvari koje ovek moe videti (uivo), zapravo
Ko ta radi, mi se samo karamo!
86
U Avganistanu je 2004. godine deklarisana hronina sua. Praktino, poslednjih devet god
ina Avganistan kuburi sa manjkom padavina, to je primoralo meunarodne agencije da
zatrae ekstra fondove kako bi se borile protive sue.
84

ena mokre kose i da takva situacija obino predstavlja ili sam poziv na seks ili in
for maciju da se seks ve desio. Moete li da zamislite lice mog kuvara Alagula kad m
e svako jutro vidi kako uivam u prvoj jutarnjoj kafi, dok moje dve koleginice, mo
kre kose (posle jutarnjeg tuiranja), dorukuju, veselo cvrkuu i spremaju se za posao
? Nikad nisam imao srca da mu kaem istinu... Sa pornografijom je jo gora situacija
: likovi veruju da pristup seksu u naoj, zapadnjakoj civilizaciji ne odudara od on
oga to vide u samom filmu. Znai, ovako: Hans eta ulicama Minhena. Usred bela dana ula
zi u mesaru da kupi tri kile kobaja, a u mesari prodavaica (Helga ili Inge) u min
i suknji, sa visokim tiklama, naguena preko maine za mlevenje mesa, daje Hansu tajni
znak, tako to ima kobaju u ruci i nedolino se igra njome! Hans preskae preko pulta i
oas posla evo ti akcije... Oni zaista misle da je to tako i sve nas zapadnjake posm
atraju kao gomilu bludnika, a zapadni svet kao Sodomu i Gomoru.
85
Kabul
7. mart 2006.
Posle tri godine u Avganistanu osetih se pametnijim, a samim tim i sigurnim da ue
m i u neke ozbiljnije teme, koje e vam pomoi da dobijete (bar se nadam) jasniju slik
u o ovoj zemlji. S obzirom na to da sam se (neke davne) 2003. bavio prirodom raz
liitih vrsta su koba i polariteta koji ovde postoje (ili su postojali), bilo bi ne
ophodno spomenuti kljune igrae i pokloniti im vie panje jer je oigledno da to zasluuju
. Veinu podataka skinuo sam sa BBC web sajta, mada, ukoliko neko od vas poeli da s
azna vie o bilo kome iz ovog Hall of Famea, dobri stari Google e odraditi posao i do
biete gomilu informacija vezanih za ove linosti87.
Ponimo od sadanjeg efa drave. Karzai je prvoizabrani predsednik Avganistana (decemba
r 2004.) a bio je na toj dunosti jo kao interim u periodu tranzicije, pa sve do sa
mih izbora. Izuzetno harizmatian. Patun je, iz plemena Popolzai, a rodom iz Kandah
ara. Tokom karijere izgradio je zavidnu meunarodnu reputaciju, naroito na zapadu,
a usput stekao i jaku podrku SAD. Sama podrka stvorila mu je i odreene probleme, s
obzirom na to da je, kada te podravaju Amerikanci, mnogo podozrenja i sumnjiavosti
. U startu je podravao Talibane sve do ubistva njegovog oca, takoe (biveg) politiara
zbog kojeg su osueni pripadnici ovog pokreta. Menjanje dresova je prilino normaln
a stvar za avganistansku realnost i u daljem delu teksta ete se uveriti kako to f
unkcionie. U veini sluajeva doete do zakljuka da pripadnost jed noj od strana/partija/
ideologija nema nikakve veze sa samim verovanjem u istu(e), nego ima veze sa lini
m motivima i koriu. Jedna od Karzaijevih elja je da osnuje politiku stranku i tako o
jaa svoje pozicije u zemlji, s obzirom da je vie njegovih oponenata odb ilo mesto u
vladi da bi formirali vrstu opoziciju, a sve u nameri da mu zagoraju ivot. Njegovi
glavni zadaci su da oslabi mo ratnih profitera, da osnuje i ojaa avganistanske vo
jne i policijske snage, da se s njima bori protiv narko mafije, kao i da nastavi
pritisak na meunarodnu zajednicu da mu alje pare za obnovu (totalno) sjebane zeml
je. Funkcija predsednika Avganistana je neto to bih ja poeleo samo svom najgorem ne
prijatelju!
Hamid Karzai
44
Svi podaci su vezani za period do marta 2006.

86
7. 3. 2006.
General Raid Dostum88
Ovaj pripadnik uzbekistanske etnike grupe bio je jedan od vodeih kandidata koji su
mogli (teorijski) ugroziti pobedu Kar zaija na izborima 2004. godine. ivi u sever
nom Avganistanu, odakle upravlja Nacionalnim islamskim pokretom, koji ine frakcij
e raznih uzbekistanskih milicija. Veteran je vie ratova i najpoznatiji po menjanj
u dresova u toku tih ratova, a sve sa ciljem da sauva svoju guzu! Tako, na primer
, osamdesetih je podravao sovjetske okupacione snage koje su se tada estoko borile
protiv mudahedinskih pobun jenika, a najvei uspeh (kojim moe ukrasiti svoju autobiogr
afiju) jeste unitenje dobrog dela Kabula i smrt hiljade nevinih u tom periodu. Go
dine 2001. (kada je pomagao SAD), njegova milicija je optuena za smrt nekoliko hi
ljada Talibana. Zakljuavali su ih u brodske kontejnere, bez vode i hrane, i u Lei
la Dat pustinji, na 45 stepeni, ostavljali da umru! Uzimajui u obzir njegovu jo uve
k prisutnu vojnopolitku mo, general Dostum predstavlja najbitniju figuru i lidera
uzbekistanskih Avgana koji ive na severu zemlje.
Jedan od najmonijih ljudi u zemlji. Na meunarodnom planu nije poznat kao ova dvoji
ca pre njega i jo neki o kojima emo kasnije priati. Bio je komandant armije sastavl
jene od vie hil jada Tadika, koja se borila na strani Severne alijanse. U toku pred
izborne kampanje izazvao je ok odlukom da pree u opozic iju predsedniku Karzaiju, p
odravi jednog Tadika, Junusa Kanunija90. Seam se da je po objavljivanju ove vesti za
vedeno vanredno stanje u svim UN i NVO agencijama, jer niko nije mogao pretposta
viti kako e se stvar zavriti. Na sreu, nije bilo veih sranja! Bio je ef tajne slube Se
verne alijanse na ije je elo doao posle ubistva svog prethodnika, generala Ahmada ah
Masuda91, neto pre uvenog 11. septembra. Dugo je drao monu poziciju ministra odbran
e, sa koje je otiao onda kad se pridruio opoziciji. Danas nema nikakvu funkciju u
vlasti (bar zvanino).
Maral Mohamed Kasim Fahim89
Rashid Dostum (orig.)
Mohammed Qasim Fahim orig.) 90 Yunus Qanuni (orig.) 91
Ate
ntat su izveli Talibani: dva Talibana koja su se predstavila kao novinari jedne
TV agencije, dola su da ge intervjuiu. U trenutku kad im je general Masud priao, ba
je su aktivirale bombu skrivenu u kameri, ubivi sebe, Masuda i jo nekoliko ljudi k
oji su stajali okolo.
88 89
87
7. 3. 2006.
Ismail Kan
Ismail Kan, ili Lav iz Herata, jo jedan je iz plejade slavnih tadikskih vojskovoa. Bi
vi je guverner Herata i jedan od najjaih regionalnih vladara, kojeg je Karzai skin
uo sa funkcije u septembru 2004. Zbog svega toga najebae NVO i UN agencije (zato m
i, jebem li ga!), ije su kancelarije pokradene i spaljene tokom demonstracija itel
ja ovog grada, koji su tim inom eleli da pokau svoju podrku tada ve bivem guverneru. D
a bi se situacija smirila i Ismail Kanu povratila ast, Karzai ga krajem 2004. ime
nova za minis tra energetike, to je isto kao kada bi mene postavili za mikrohirurg
a. Opasno se bogatei od prihoda koji su mu svakodnevno stizali sa graninih prela za
, koje je drao pod kontrolom (kao guverner), uspeo je da dobije podrku lo kalnog st
anovnitva, ulaui (verovatno) manje od 1% svog teko steenog bo gatstva u infrastruktur
bezbednost Herata, kao i transformiui ga u, za Avganistan, veoma liberalnu sredin
u. Grad procveta i danas predstavlja jed no od najrazvijenijih mesta u dravi, a on
nastavlja da uiva u slavi i bogatstvu. Ismail Kan se borio za osloboenje Herata o
d sovjetskih okupacionih snaga i predstavl jao je trn u oku tadanje avganske komun
istike vlade. U borbi protiv Talibana, uspeo je da ih potisne do Kandahara izlaui s
e opasnosti da mu se vojska razlije po prevelikoj teritoriji oni koji igraju riziko
znaju o emu priam: mnogo drava a premalo tenkia! To mu se i desilo i za kaznu gubi H
erat od strane generala Palavana92, 1997. godine. Bio je zarobljen (pria se da ga
je na mulu zajebao lino general Dostum), ali nije ubijen, s obzirom da su Talibani
znali da bi likvidacijom od njega napravili heroja. Bei im iz zatvora tri godine
kasnije. Od tada postaje jedan od najveih protivnika reima. Danas, iako vie nije p
risutan u Heratu, i dalje predstavlja vanu linost, iza koje stoji mnogo moi i bez k
ojeg se ne moe priati o bilo kojoj bitnoj stvari.
On je voa Hezb-e-Islami stranke i odmetnik koji se ve due vreme krije po vukojebina
ma severnoistonog pojasa, na granici izmeu Avganistana i Pakistana, odakle napada
amerike vojne snage po starom dobrom partizanskom receptu hit and run94!
Gulbudin Hekmatjar93
94
92 93
Pahlawan (orig.) Udri i bei
Gulbuddin Hekmatyar (orig.)
88
7. 3. 2006.
Predstavlja militantnu opoziciju Karzaiju i Koalicionim snagama i vodi se kao gl

avni krivac za par eih napada na njih. SAD su ga zvanino astile titulom teroriste 2003
godine iako im je predstavl jao glavni oslonac u borbi protiv sovjetskih okupaci
onih snaga. Osamdesetih godina, udruivi i ujedinivi vie mudahedinskih frakcija pod sv
oje okrilje, postaje voa najjae stranke u tom periodu, i biva prepoznat od strane
pakistanske i amerike tajne slube kao najbitniji kanal za doturanje novca i oruja i
stim. Posle osloboenja zemlje od Sov jeta, mudahedinska administracija mu oduzima d
eo moi koju pokuava da sauva udruivanjem sa generalom Dostumom. Inae, u samoj borbi z
a Kabul, koji je u to vreme bio pod kontrolom avganistanskog komandira Ahmada ah
Masuda, ova dva junaka ubila su preko 25.000 civila. Nema ta, znaju baje zanat
Zahir ah
Nakon to je skinut s vlasti od strane svog roaka (ko e kome ako ne svoj svome!) Dao
uda, za vreme evropske turneje 1973. go dine, kralj Zahir ah provede 30 godina u e
gzilu sve do 2002. Najvie vremena boravio je u Italiji, jer zna i on ta valja! Patu
n je, iz plemena Durani, to znai da mu slava jo uvek ne jenjava u junom pojasu Avgan
istana, gde oni ine veinsko stanovnitvo. Mnogi Avgani kau da su razoarani to kralju Za
hiru ahu nije data neka aktivnija uloga u politikim ivotu posle pada talibanskog rei
ma. Inae, 1994. godine Talibani su objavili mogunost njegovog povratka u zemlju, d
a bi ubrzo promenili miljenje. Niti ko ima pojma zato su hteli da ga dovedu u Kabu
l, a jo manje zato su mu to kasnije uskratili! Lino, ne vidim Zahira aha kao ozbiljn
ijeg igraa meu ovim ajkulama, ve vie kao istorijsku linost.
Ostali majstori
to bi rekli dobitnici Oskara pri dranju govora: Plaim se da ne zaboravim nekog bitn
og! I ja imam isti problem. Masa je lokalnih bogova koji na viem nivou nisu bitni
, ali zato na svom pragu predstavljaju najjae mae, i bez njihovog aminovanja ne moete
uraditi ama ba nita! Jedan od tih je Junis Qanuni. Svrstava se meu vodee figure Sev
erne alijanse, koja je podravala ameriko obaranje talibanskih snaga. Posle rata je
postao ministar unutranjih poslova koji misteriozno daje ostavku 2002. Onda post
aje ministar obrazovanja i Karzai jev specijalni savetnik za nacionalnu bezbednos
t. Kakve veze imaju obrazovanje i bez bednost, nemam pojma! Verovatno nema ni on!
Tokom predsednikih izbora, njegova kandidatura biva podrana od strane marala Muham
eda Fahima, s kojim pravi opozici
89
7. 3. 2006.
ju Karzaiju. Zavrio je na drugom mestu, ali sa puno manje glasova nego to ih je Ka
rzai dobio. Odmah posle izbora, predsednik ga je nogirao iz svog kabineta (decem
bar 2004.). General Ata Muhamed95 jedan je od glavnih rivala generalu Dostumu. O
vaj rivalitet je jo iz vremena sovjetske okupacije, kada su se borili na razliitim
stranama. Lik je po profesiji bivi uitelj, a da je i dobar diplomata, sa odlinim o
rganima za varenje, govori i podatak da i pored tolike mrnje prema Dostumu, ulazi
s njim u koaliciju i oslobaa Mazar-i-arif od Talibana 2001. godine. I dan danas i
ma vaan regionalni znaaj. Da spomenem i jedinu enu koja se borila za mesto predsedn
ika Avganistana Masudu Dalal96. Kao takva uspela je da privue veliku panju medija,
ali nita vie osim toga. Bila je poprilino aktivna tokom talibanskog reima, to bi joj
donelo solidnu poziciju u posttalibanskoj vladi da od samog starta nije krenula
da oponira Karzaiju. I pored toga, decembra 2004. postaje ministar za enska pitan
ja. Bez obzira na izborni neuspeh, analitiari ocenjuju da je njena kandidatura oh
rabrila mnoge ene Avganistana da ak tivno uu u politiku i da krenu u borbu za svoja
prava! Tu su jo i Shanavaz Tanai97, Sajed Mohamad Gulabzoi98, Abdul Rasul Sajaf
99, Vakil Ahmad Mutavakil100, Gul Aga Serzai101, Mohamed Mohakik 102, Hadji Din
Numan103... O svima njima bi se mogla napisati posebna knjiga ali eto, ja im pos
vetih par redaka, isto da se zna!
Atta Mohammad (orig.)
Masooda Jalal (orig.) 97 Shahnavaz Tanai (orig.) 98
Sayed
Mohammad Gulabzoi (orig.) 99 Abdul Rassoul Sayyaf (orig.) 100
Wakil Ahmad Mutawa
kil (orig.) 101 Gul Agha Sherzai (orig.) 102 Mohammed Mohaqiq (orig.) 103
Haji D
in Numan (orig.)
95 96
90
Herat
23. maj 2006.

Kad ve pomenuh lokalne zakone Tribala, pomislih da bi bilo interesantno doarati va
m kako to izgleda u Avganistanu, za vreme i posle Talibana. Krenuemo od samih Tal
ibana i nekih zakona koji se i dan-danas prepriavaju kao bajke, ali sa vrlo runim
krajem: Svi mukarci su bili duni da idu u damiju za vreme molitvenih slubi, pet puta
dnevno. ene nisu mogle da izlaze na ulicu bez mahrama (pratioca ili zatitnika). Mah
ram je mogao biti njihov otac, mu ili brat104. enama je bilo zabranjeno da kupuju
u prodavnicama gde su prodavci mukarci. ena mora biti pokrivena burkom. Ukoliko se
eni vide noni zglobovi ispod burke, ona e biti bievana. ene na ulici ne smeju da pria
ju ili se rukuju sa mukarcima. ene ne smeju da se smeju u javnosti. Stranac (osoba
koja je ne poznaje a koja se nalazi u njenoj blizini) ne sme da uje njen glas. en
e ne smeju nositi obuu s visokim potpeticama, ili bilo ta slino to proiz vodi zvuk to
kom hoda. Mukarci ne smeju da uju enski hod na ulici. Zabrana kozmetike. Ukoliko se
na ulici uhvati ena lakiranih noktiju, bie joj odseeni prsti. enama je zabranjeno d
a se bave sportom i da ulaze u sportske objekte. Zabrana odee s prisustvom seksual
no atraktivnih boja (sve boje sem svetlo plave i oker nalaze se na toj listi). Za
brana noenja pantalona, ak i ispod burke. Zabrana enama da peru ve na obalama reka i
li bilo kojim drugim javnim mestima. Zabrana enama da izlaze na balkone ili da st
oje na prozorima. Svi prozori moraju biti ofarbani neprovidnom bojom tako da se e
ne ne mogu videti sa ulice. Zabrana sluanja muzike. Zabrana upotrebe TV i video u
reaja.
Danas, mahram moe da bude ak i dete njen sin. U svakom sluaju, u dananje vreme mahra
m se koristi samo tokom putovanja iz jednog mesta u drugo.
104
91
23. 5. 2006.
Zabrana igranja karata. Zabrana igranja aha. Zabrana putanja zmajeva. Zabrana gaje
nja ptica. Svaki vlasnik ptice bie zatvoren dok e ptica biti ubi jena105. Mukarac ne
sme brijati bradu. Brada se mora gajiti dok minimum ne dostigne duinu pesnice ko
ja se nasloni na vrh brade. Mukarci moraju da se odevaju po islamskim principima.
Koulje sa kragnom strogo su zabranjene. Svako ko se uhvati sa neislamskom knjigom
da bude ubijen. Zabrana fotografija/slika kako u knjigama tako i u kuama. Svi muka
rci moraju da imaju klasino islamsko ime. Ako mesto ili ulica nose ensko ime, da o
dmah bude zamenjeno nekim drugim. Svi studenti mukog roda moraju nositi turbane.
Svaki nemusliman mora da priije pare utog platna na svoju odeu kako bi se razlikovao
od lokalnog stanovnitva. Svi sportisti moraju imati ruke i noge pokrivene odevni
m predmetom. Posetioci sportskih terena moraju da se suzdre od navijanja i tapanja
. Jedino je dozvoljeno uzvikivati: Alah je veliki!
Ovako bih mogao da nastavim do sutra. Poenta je da se shvati kako su Talibani, u
prin cipu, zabranjivali bilo kakvu vrstu uitka. Kako prema pripadnicima Suni grup
e, zakoni su se primenjivali (ak i u otrijoj varijanti) i prema onima koji su dola
zili iz Sia religijskih grupa (Persijanci u zapadnom Avganistanu, Hazari). Upotre
ba persijskog jezika bila je strogo zabranjena. Policijski as je poinjao u osam sa
ti uvee, a zavravao se u sedam ujutro. Svako uhvaen na ulici u ovom periodu zavravao
je u zatvoru (ak i u najekstrem nijim situacijama kao to su teke bolesti, poroaj).
Od obiajnih zakona koji se danas koriste u Avganistanu, najupeatljiviji su oni sa
istoka i juga, gde Patuni ine veinsko stanovnitvo. Napominjem da se od plemena do pl
emena zakon moe razlikovati u odreenim finesama, ali u globalu, ovo to sam vam napi
sao, osnova je. Zakon se primenjuje tako to se posle bilo kakvog incidenta saziva
irga106 koja odluuje koja e se kazna primeniti. Krenimo od najeih primera:
Patuni
105 106
Ovo vai za ptice kune ljubimce Jirga (orig.)

92
23. 5. 2006.
Ubistvo Patunski tradicionalni zakon razlikuje ubistvo iz nehata od ubistva sa pr
edumiljajem. Ako grupa ljudi ubije jednu osobu, cela grupa odgovara za ubistvo, a
li deli jednu ka znu, pri emu najdeblji kraj izvlai onaj koji je izvrio sam in likvid
acije. Ukoliko ne postoji elja za osvetom i ukoliko ubica zatrai od oteene familije
oprost (a ovi mu ga daju), tada se kazna svodi na (materijalnu) isplatu. U ovom
sluaju to znai da je familija ubice duna da isplati dve krave i jednu devicu koja e
se udati za nekog od lanova familije ubijenog. Patuni preferiraju da daju devicu j
er se, samim inom udaje, familije zbliavaju u krvi i prestaje neprijateljstvo izmeu n
jih! Ukoliko se familija ubijenog odlui na osvetu i ubije ubicu, tada e oni biti k
anjeni (dae devicu oteenoj strani). Interesantno je da je, u sluaju da ubica uzme (ukr
ade) oruje ubijenog, njegova porodica duna da dodatno isplati oteenu stranu. Ostala
plemena, u slinim situacijama, pribegavaju varijacijama na istu temu, a osnovne s
u tri kazne: ubistvo, pare za krv/plaanje krvi107 ili devica108. Ranjavanje Napad
koji ostavi trajna fizika oteenja kanjava se na razliite naine, a u zavisnosti od vrs
te oruja koje je korieno i povrede koja je naneta. Tako, na primer, Nerkh pleme ima
sledei zakonik: Deo tela koji je povreen:
oko
oba oka
uho
oba uha
jezik
obe noge
obe usne
prednji zubi
ostali zubi
odsecanje polnog organa
obrve (iseene ili spaljene)
brkovi (sluajno odseeni)
brkovi (odseeni s namerom)
Kazna k
oja se izrie (ekvivalent): pola ubistva ubistvo pola ubistva ubistvo ubistvo ubis
tvo ubistvo ubistvo 1/12 ili 1/13 ubistva dva ubistva specijalna kazna vie od jed
ne specijalne kazne
pet specijalnih kazni109
Novana isplata porodici ubijenog.
Izrazi variraju od plemena do plemena. Tako npr
. Ahmed Zai pleme isplatu u devici naziva Pighlas, dok Vazir pleme istu kaznu na
ziva Soara. 109
Patuni smatraju da se odsecanjem brkova ugroava mukost rtve.
107 108
93
23. 5. 2006.
Pored ovoga, rana napravljena pitoljem, noem ili maem, ekvivalentna je jednom ubist
vu, dok se povreda tapom (bez trajnih posledica) moe i oprostiti. Preljuba i silov
anje to se tie kazni vezanih za zloine u kojima je motiv ena, Patuni imaju posebne za
kone, koji izgledaju ovako:
Ukoliko neko ukrade udatu enu, kazna predstavlja
ekvivalent sedam ubistava. Ovo se zaista retko dogaa jer je svima jasno da e se c
ela pria zavriti tragino i po familiju kidnapera. U sluaju seksa izmeu dvoje koji s
u u razliitim brakovima, oboma se izrie smrtna kazna. ena, ako je bila silovana, a
dokae se da se nije dovoljno branila, proglaava se krivom kao i silovatelj i oboje
se osuuju na smrt. Ako se ena branila i vritala, silovatelju se odseca uho,
ili se nad njim izvri seksualni in, a posle toga se ponekad i ubija. U sluaju ubist
va, lanovi oteene familije koji izvravaju ubistvo duni su samo da plate pola kazne fa
miliji silo vatelja. Ako ena ue u kuu nesrodnika i zatrai zatitu (azil) a ovaj jo
j to da, vlasnik kue smatra se kidnaperom i kao takav se kanjava. Ukoliko, umesto
toga, on odmah obavesti njenu familiju, ne plaa kaznu i ak se smatra da je uinio do b
ro delo kako bi unapredio ivot jednog nevinog ljudskog bia.
A propo ulaska
u kuu, moram da vam ispriam i ovo: Patuni su duni da daju zatitu onome ko im zakuca n
a vrata. ak i u sluaju da je taj izvrio ubistvo jednog od njegovih lanova porodice,
domain je duan da ga pusti u kuu! Ali, im ovaj napusti kuu, domain istog trenutka moe
ktivirati osvetu i ubiti ga (u tom sluaju, nee morati da plati odtetu).
Ako muka
rac skine eni maramu sa glave ili opali metak u vazduh (enlui) zbog dobijanja njene
ruke pri prosidbi, on je gubi, ak i ukoliko je njen otac ve odobrio svadbu. Jedno
m dobijen negativan odgovor vai do kraja ivota, to jest, odluka se vie ne moe promen
iti. Posle udaje, ena prelazi u mladoenjinu kuu i postaje namos (njegov ponos, sv
ojina i odgovornost). Ukoliko je on tue, polomi joj kost ili ubije, njen otac ima
pravo da trai odtetu ili ak da izvri ubistvo.
Za kraj, strahota: udovica se m
oe preudati samo za brata ili roaka svog po kojnog mua. Ukoliko takvi ne postoje, on
a postaje vlasnitvo celog plemena! Drugo pleme nema pravo na nju, a ukoliko se ud
a za nekog iz drugog plemena, ceo sluaj se smatra kidnapovanjem i kanjava se kao t
akav.
94
23. 5. 2006.
Zloin nad imovinom U sluaju krae imovine, lopov je duan da vrati sve to je ukrao, kao
i da plati dodatnu kaznu, koja se naziva arm110. Ukoliko se neto od ukradene imov
ine nae u njegovoj kui, onda se on mora i javno izviniti oteenom. Pored ovoga, posto
je i specijalne kazne za one koji kradu ito, vodu (preusmeravaju je iz irigacioni
h kanala u svoje bate) i nezakonito seku drvee. Obino se plaaju u novcu. Ostali zako
ni Upotreba narkotika i nezakonito noenje oruja, takoe se kanjava (hmmm). Postoje raz
liite kazne vezane za ove delikte. Od ostalih primera, interesantno je spomenuti
bad ili verbalni delikt (uvreda neije ene). Kazna za bad razlikuje se od plemena d
o plemena. Pas se smatra uvarem kue i imovine. Zbog toga, ubistvo psa je ozbiljan
prekraj. U sluaju ubistva iz nehata, odreuje se novana kazna, dok u sluaju namernog u
bistva psa ubica mora da plati ceo poar, a ponekad se osuuje i na smrt!
Hazari
Za razliku od Patuna, Hazari imaju neto drugaije zakone. Oni su pleme mongolskog po
rekla koje preteno naseljava centralne delove Avganistana. Vekovima su bili diskr
i minisani od strane ostalih plemena, a vrhunac je bio u vreme talibanskog reima.
Njihov kulturni i istorijski centar je Bamijan (mesto gde su unitene statue Bude)
. Pripadaju iitskim muslimanima i pod uticajem su dve islamske kole koje su ve veko
vima u su kobu. Uzrok svae je razlika u verovanju prvi tvrde da je u istoriji bilo
12 imama, dok drugi misle da postoji samo jedan, ija je trenutna reinkarnacija A
ga Kan. Hazari svoj sud nazivaju Maraka i on se sastoji od 15 do 30 lanova, a bro
j prisutnih odreuje sama teina sluaja. Interesantno je da je in izvinjenja vrlo bita
n u Hazara i naziva se ozrana. Grupa za iz vinjenje sastoji se od lanova razliitih
porodica meu kojima su i ene. Pored izvinjenja, grupa nosi oteenima i darove kako bi
ovi prihvatili izvinjenje. Ubistvo Za razliku od Patuna, Hazari su u sluaju ubist
va duni da okrivljenog predaju dravi i on se stavlja u pritvor. Ako obe strane nap
rave dogovor, a dravne vlasti ga prihvate, sluaj se vraa Maraki. Za sve vreme veanja
okrivljeni ostaje u pritvoru. Za ubistvo se
110
Sharm (orig.)
95
23. 5. 2006.
obino odreuje kazna koja se kod Hazara naziva deijat111 a ide od 50 pa sve do 1.00
0 ovaca koje se mogu isplatiti i u protivvrednosti svili, zemlji ili novcu. Pone
kad, ceo sluaj se zavrava izvinjenjem, a ukoliko ubica odbije da plati kaznu ostaj
e u zatvoru. Preljuba Hazari su veoma osetljivi po pitanju seksa izmeu mukarca i en
e koji nisu u braku (posebno, ako svako ima svoj brak). Ovakve stvari se veoma r
etko deavaju i oni preferi raju da takve sluajeve predaju dravnom sudu. Maraka e sudi
ti samo ukoliko je posto jao oevidac i ako ena rodi dete svog ljubavnika. Tada, za
razliku od Patuna, koji bi stvar reili po kratkom postupku, Hazari primenjuju sled
ei zakon: mu, ija je ena izvrila preljubu, ima pravo na razvod. Njen ljubavnik mora j
e oeniti, a svoju sestru ili ker dati oteenom, kako bi se on ponovo oenio. U sluaju da
ovaj nema sestara i keri, morae oteenom da plati trokove kupovine nove ene (i nije ta
ko lo dil: staro za novo i to jo bez doplate112). U sluaju da dvoje ljubavnika nisu v
enani (niti vereni), ili ukoliko je jedno ili oboje udovica/udovac, oni se moraju
uzeti, a okrivljeni e pored toga morati da plati tzv. pare za mleko, odnosno obeteen
je majci koja je dojila i odgajila devojku. Obeteenje ide do 30.000 avgana (oko 60
0 dolara), a okrivljeni plaa i sve trokove venanja. Silovanje Taman htedoh da pohva
lim Hazare kako su do jaja humani, kad ne lei vrae: u sluaju silovanja, ena se kanjav
a sa 60 udaraca biem, dok silovatelj biva kamenovan do smrti. Posle toga, mu rtve i
ma pravo na razvod, a ova nesrenica najee bude proterana iz sela, a familija je se o
drie (ovo sa odricanjem je moja pretpostavka). Ranjavanje U sluaju ranjavanja, pre
bijanja ili torture bilo koje vrste, vee staraca retko e odluiti da sluaj preda sudu
. Ovakvi sluajevi reavaju se apliciranjem aria zakona. Po aria za konu, oteeni mora da
dobije formalno izvinjenje, a na tome se esto problem i zavrava. U nekim teim sluaje
vima, okrivljeni mora da, pored izvinjenja, da familiji oteenog tzv. lekove, to u nji
hovom sluaju predstavlja: ulje, brano, meso, pirina i slino. Vee staraca e sve uiniti
a ne doe do krvoprolia (u bilo kojem od gore navedenih sluajeva), a u sluaju kad su
zaraene strane iz dva razliita plemena, ili sela, vee staraca
Deiyat (orig.)
alu na stranu, oteeni gubi ast i teko da e je ikada uspeti povratiti
ada, s obzirom na tako laku kaznu, mogue da se na sve ovo i ne gleda tako drastino k
ao kod nekih drugih etnikih grupa.
111 112
96
23. 5. 2006.
(koje e zasedati) dolazi iz neutralnog plemena ili sela. Na taj nain, Hazari ele da
budu sigurni da e suenje biti fer, bez favorizovanja bilo koje strane! Kraa Krae su
vrlo retke. Zbog toga je i zakon prilino blag prema lopovima (a moda i zbog injeni
ce da su Hazari u veini vrlo siromani). U sluaju krae, lopov je duan da oteenom nadokn
di gubitak (ni vie, ni manje).
Nuristan
Severnoistona provincija Nuristan (Zemlja svetlosti) nalazi se na obroncima Hindu

Kua. Aneksirana je od strane Avganistana 1896, kada je i prihvaen islam. Do te go
dine, Nuristan se nazivao Kafiristan, to u prevodu znai Zemlja nevernika. Maltene, n
ema take nie od 3.000 metara nadmorske visine, to u kombinaciji sa veoma negostolju
bi vom klimom ini Nuristan zemljom u kojoj samo roeni u njemu mogu da (pre)ive! est pl
mena ivi u ovoj regiji: Kata, Kom, Kusla113, Parsun114, Akun115 i Guar. Svako selo
, kao najmanja socijalna elija, ima svoj savet izabran od strane samih metana. U s
avet ulaze istaknute starije osobe, religijski lideri i ostali vieniji ljudi. U N
uristanu postoje dve vrste saveta: Valisi irga116 (ili Avra117 ) i Marano irga118 (
ili Landijar119). Prva se bavi ne tako bitnim sluajevima, dok je druga neto kao vii
savet i bavi se vrlo ozbiljnim stvarima. Znai, posle odreenog incidenta, itelji se
la zajedno sa vienijim metanima pokuavaju da izmire zaraene strane i da nau reenje za
bilo koju vrstu problema. Ukoliko to ne upali, poziva se i religijski predstavni
k (mula), a posle izricanja kazne, (nakon to se obe strane sloe), stvar se predaje
irgi. Ako okrivljeni odbije da isplati kaznu, bie proteran iz sela. Interesantna
stvar vezana je za osobe koje se zovu uvari ili u naoj kulturi poznatiji kao advokat
i. Kad jedna strana nema dovoljno hrabrosti ili znanja da predstavi i zatiti svoj
a prava, onda ima pravo na uvara. On je zastupa tokom celog, jebem li ga, valjda sue
nja!
Kuslha (orig.)
Awra (orig.) 118
113 114
97
Parsoon (orig.) 115

Ashkoon (orig.) 116
Walisi Jirga (orig.) 117
Mashrano Jirga (orig.) 119
Landhyar (orig.)
23. 5. 2006.
U toku suenja, svaka strana ima pravo da pozove oevice. E sad, oevici ne mogu biti
senilne osobe ili osobe koje su bolesne, a interesantno je i to da u sluaju ena oev
idaca, izjave dve ene vae kao izjava jednog mukarca-oevica! Ukoliko jedna strana ima
samo ene oevice, ona ih ne moe koristiti na suenju. Njihove izjave nee se sasluati! U
veini sluajeva sve se zavrava izvinjenjem i plaanjem obeteenja koje oni nazivaju kazn
a. Kazna obino predstavlja dvostruki ekvivalent ukradene ili unitene robe, ali ona
moe imati i drugaije oblike (koze, brano) Ubistvo U sluaju ubistva, irga zaseda kako
bi ozvaniila prirodu samog ina: ubistvo s predumiljajem, ubistvo iz nehata, odbrana
asti, samoodbrana Jednom, kad je ustanovljen razlog samog incidenta, irga odlazi k
od oteene familije i poinje sa pregovorima. Kad se utvrdi ta oteeni zahtevaju i kad se
postigne sporazum sa fa milijom okrivljenih, irga izvea kaznu. Za ubistvo s predum
iljajem najea kazna je smrtna kazna, ali u svakom sluaju, familije se mogu dogovoriti
o plaanju u krvavim parama umesto ubistva. To u Nuristanu iznosi od 200 do 250 kra
va. Ukoliko okrivljeni ne prihvata kaznu, a ne eli ni da se izvini oteenima, njegov
a familija je duna da ga preda irgi, koja ga isporuuje porodici rtve. Preljuba Retki
su sluajevi preljube. Ponekad, ukoliko mu puno voli svoju enu i ne eli da je izgubi
, kao i u situacijama gde porodica eli da se zatiti od sramote, preljuba e se drati
u tajnosti. U suprotnom, primenie se vrlo surovi zakoni: ako su oboje bili u brak
u, oboje bivaju i ubijeni. Posle presude, kamenuju se do smrti! Ako se preljubni
ci otkriju za vreme seksualnog odnosa, mogu biti likvidirani odmah, na licu mest
a, od strane oevidaca! Ukoliko je otkrivena veza izmeu dvoje koji nisu u braku, fa
milija devojke tajno odlazi do irge i trai da ona obavesti momkovu familiju. Momko
va familija e posle toga ja vno zatraiti ruku devojke, a ovi e je s ponosom dati, te e
tako biti izbegnuta sramota! Ukoliko je devojka oteta i na silu odvedena u kuu muk
arca, irga e naterati tog baju da je oeni. On e morati i da plati kaznu njenoj famil
iji, kao i cenu devojke, a mora da plati i samu irgu (trokove suenja). U retkim slua
jevima devojka e odbiti da se uda za kid napera. Tada porodica mukarca mora platiti
ekstremno visoku kaznu i pola cene devojke, a ona se vraa svojoj kui, gde e biti uv
ana u izolaciji, pod ekstremno zajebanim uslovima. Ranjavanje Ovo je klasian sluaj
u nadlenosti Avra irge. Obino se zavrava neizostavnim izvin jenjem, kao i plaanjem od
reene kazne i oteenom i irgi. Ostali zakoni su manje-vie slini onima kod Patuna i Haza
a.
98
23. 5. 2006.
Severni Avganistan
Sever Avganistana ima svoje specifine zakone koji su neto kompleksniji i razlikuju
se od provincije do provincije, a zavise od etnikog sastava koji u njima dominir
a120. Izvrnu vlast ini ura kojom predsedava imam (mula ili ulema). Pored njega, uru i
ne valkil121 (predstavnik sela koji je veza izmeu seljana i vlade) i vieniji starc
i. Sam valkil ne mora da bude star i on je (obino) pismena i viena osoba tog sela
(esto jedini pismeni stanovnik). Interesantno za zasedanje ure jeste da obe strane
pre poetka suenja moraju da isplate uri makalga122. Makalga znai depozit kojim se uri
sigura da e imati mogunost za isplatu novane nadoknade (kazne), ukoliko jedna od st
rana na kraju pro cesa ne prihvati odluku. Ukoliko je jedna od strana u sukobu ens
kog pola, ona mora biti predstavljena od strane mukarca, kojeg izabere njena fami
lija. Sama ena ne moe da uestvuje u sudskom procesu. Pored ure, na severu Avganistan
a su i lokalni komandanti (War Lords) imali svoje sudove, u kojima su se vodili
sluajevi ljudi koji potiu iz krajeva pod njihovom kontrolom. U sluaju ubistva okriv
ljeni biva zatvoren, a kaznu odreuje kralj ili njegov izaslanik (pretpostavljam d
a u dananje vreme kralja zamenjuje guverner provincije). Uglavnom se zavrava tako t
o se oteenoj strani dodeljuje zemlja, isplata u novcu, ili devica. Ovo pravilo vai
u delovima gde preteno ive Ismailiti. Ostali zakoni (kao i zakoni u prede lima u ko
jima Turkmeni nisu veinsko stanovnitvo), manje ili vie slini su onima kod Hazara i N
uristanaca. U sluaju Turkmena (Balk provincija), ubistvo podrazumeva osvetu i tu
nema nikakvog ustupka! Jer oni kau da se krv krvlju spira!. Za ostale prekraje, kao t
o je prevara, kraa, silovanje, preljuba itd., kazne su sline onima koje sam ve nabr
ojao.
120
Specificnost severnog Avganistana je u veoma velikoj meavini razliitih etnikih
grupa. Sami procenti zastupljenosti variraju od grada do grada i od provincije
do provincije. 121
Walkill (orig.) 122
Machalga (orig.)
99
Herat
19. jun 2006.
Vreme je da se ide kui kada...
se zabavljate u kuhinji, pripremajui Pesto Genove
se, dok svega dvesta metara od vae kue besne demonstracije u kojima iiti uspevaju da
odseku glavu jed nog Sunita, a ovi im uzvraaju odsecanjem genitalija jednog od uh
vaenih iita;
se ljubite i grlite sa Avganima (mukarcima, naravno), kad god ih
vidite, a da vam to uopte vie ne predstavlja problem;
pokuavate da uhvatite to
bolji kadar iitske damije, koju su zapalili Suniti, a da ne primeujete kako vam mec
i rikoetiraju oko glave;
saznate da vam je uveden policijski as zbog mogunosti kid
napovanja i/ili prisustva i aktivnosti bombaa-samoubica, a vi totalno popizdite j
er neete moi da idete na urke i u restorane;
postanete zalueni serijama kao to
su: Oajne domaice, Sopranos, Pri jatelji, Ameriki idoli... ;
smatrate da
slamabad i Baku idealna mesta da u njima provedete godinji odmor;
Foto 58: Zapaljena damija u Heratu (februar 2006.)
100
19. 6. 2006.
previe obraate panju na stopala ena (pokrivenih burkama) na ulici i tvrd ite da
jima moete da provalite da li je mlada ili stara (blai oblik ludila), odnosno lepa
ili runa (kritino mentalno stanje);
ste kupili svoj prvi CD sa avganistansk
om muzikom;
ste kupili svoj prvi indijski film na DVD;
nauite pravila k
riketa;
smatrate da personalna higijena i nije toliko bitna i da je sve u unutr
anjoj lepoti;
pone da vas nervira BBC-jeva reportaa o sranju koje se desilo u A
vganistanu, jer znate da e to videti i vai roditelji, pa ete morati da im objanjavat
e kako je ustvari sve super do jaja; itate svoju knjigu bez ikakve nervoze, d
ok mali putniki avion kojim se pre bacujete do Dalalabada upravo praktikuje prinudn
o sletanje (obruavanje sa polulupingom), radi izbegavanja mogueg gaanja raketom zem
lja vazduh od strane Talibana;
izjavite kako vam je vie muka od haia i prestanet
da ga duvate;
kad vam se digne na Kondolizu Rajs123;
drite na radnom sto
ljicu od rune bombe (kao kutiju za olovke); koristite frazu inalah124 vie od de
set puta dnevno, tokom komunikcije s lju dima. Vreme je da idete da se leite kada.
..
se vozite taksijem po Kabulu;
ponete da se palite na Avganistanke i jo
verujete da imate anse da karate neku od njih;
na televiziji se pojavljuje sni
mak devojke kidnapovane tog dana u Kabulu, a vi posmatrate snimak i umesto da va
s obuzme oseaj saaljenja, pred oima vam igraju slike njenog vrstog seksi dupeta koje s
te videli na UNICA bazenu, prolog leta;
ste ubeeni da vas nee metak;
vam
e veeri, u krevetu, riba kae: ... eto, u poslednja tri meseca nisam imala vremena d
a obrijem noge... a vi joj kaete da vas to ustvari i pali; verujete da su
Amerikanci u Avganistanu iz humanitarnih razloga;
proglasite Chianti Davi
d sjajnim crnim vinom;
nemate pojma s kim je va omiljeni fudbalski klub igrao p
role nedelje, niti gde
80
124
Condoleeza Rice (orig.) Inalah dae Bog

101
19. 6. 2006.
se trenutno nalazi na tabeli; vidite svoju koleginicu pokrivenu maramom i izj
avite da je... ista Deki Onazis;
je proglasite za Deki Onazis125 i jo istripujete
kako je to bio sjajan kompliment te vam uopte nije jasno zato vam to nije upalilo
kod nje;
postanete ljubomorni na kolegu koji je dobio premetaj u Pakistan
;
prelazite preko planinskih venaca Hindukua, i pri tome vam ne padne na p
a met da uzmete foto aparat i napraviti nekoliko snimaka;
kad vam se dign
e na Madlen Olbrajt126 ;
verujete u izraz inalah i upotrebljavate ga u svoj
im zvaninim izvetajima donatoru. Napominjem da ovi simptomi, naroito oni iz prve gr
upe, i nisu toliko opasni, tj. ne ostavljaju neeljene posledice za ceo ivot. Veina
njih nestane posle nekoliko nedelja provedenih u Evropi, te stoga ne treba previe
brinuti. Ali, ono to mene brine je fakat da sam ja tiklovao bar 80% njih, a ugovo
r mi istie (tek) u decembru! He, he, he... i ne san jajte o tome da u vam rei (i da u
vam ikad rei!) koje su to take! Mada, imam potrebu da vam kaem jo uvek nisam doiveo
erekciju na Kondolizu i Medlin! Sve to je do sada napisano moe zvuati kao sjajna za
bava i divan nain da se odrade i potroe etiri godine ivota. Ali, nije ba tako.
Foto 59: Glava bombaa-samoubice (Herat, 18.05.2006.)
125 126
Jacky Onasis (orig.) Madlene Olbright (orig.)

102
19. 6. 2006.
Ukoliko se odluite na ovakav ivot, onda budite spremni da uzmete ceo paket aranman ko
ji vam se nudi. Tako, na primer, morate biti kul kada vam glava Talibana-samoubi
ce padne ispred same haube auta (pogledaj fotku 59), ili budite spremni da krene
te istim putem kojim je iao UNICEFov konvoj ije je vozilo pogoeno tromblonom, i pri
tome su dva humantitarca poginula, a jedan ostao bez obe noge.
Foto 60: UNICEFovo vozilo pogoeno tromblonom u Kiruk distriktu (Herat provincija)
Mogunost da vas presretne vozilo puno eksploziva, koje e potom otii u vazduh, takoe
je jedna od mogunosti koju morate posmatrati sa pozitivne strane u veini sluajeva n
ajebe niko drugi nego voza (jo uvek su amateri i nemaju pojma kako se to radi, kao
na primer Iraani).
Foto 61: Ostaci vozila punog eksploziva, dignutog u vazduh ispred kasarne italij
anskih snaga
103
19. 6. 2006.
Zabavi nikad kraja. Ukoliko imate sree moe vam se desiti i kamenovanje usred Kabul
a (i to u po bela dana), kao to se desilo onim nesrenicima sa fotografije 62, nako
n to je jedan od njihovih kamiona naleteo na minibus. Pola sata posle incidenta,
narod krete da se spontano okuplja to je prouzrokovalo paljenje i unitavanje zgrada
i kancelarija u kojima ive i rade humanitarci (IOM je tada izgubio tri kue, koje s
u potpuno izgorele).
Foto 62: Kamenovanje US vojnih snaga u Kabulu (jun 2006.)
Ako ste jedan od srenika kojima zgrada nije spaljena ili opljakana, ne bojte se! Jo i
ma nade da i vi doivite neto to ete sa ponosom priati svojim unucima. alu na stranu. O
d 2004. do danas, blizu pedeset humanitarnih radnika izgubilo je ivot127, a deset
ak ih je kidnapovano. Za ove etiri godine izgradio sam ogromno potovanje za ljude
koji ive i rade u Avganistanu. Verujte, nema tih para koje mogu da ublae oseaj da s
te hiljadama kilometara daleko od kue, od porodice, od prijatelja... Veina humani t
araca su mladi, puni energije i vere u to to rade, i to je, u stvari, pokreta koji
ih tera i ne dozvoljava im da budu stopirani negativnim stvarima iz okruenja. Iz
tog razloga sam
Human Rights Overview Afghanistan http://www.hrw.org/english/docs/2005/01/13/afg
han9827.htm
127
104
19. 6. 2006.
i probao da doaram ono to me je najvie impresioniralo tokom boravka u ovoj zemlji,
ali i da prenesem i one crne (rune) stvari, koje su sastavni deo ovdanjeg ivota. Ov
im zavravam svoje poslednje pismo mada ostaje mnogo nedoreenog, mnogo neisprianog..
. Na kraju krajeva, ono to sam zadrao za sebe ini me drugaijim i srenijim od svih koj
i proitaju moje pisanije. Neke stvari, naroito emocije, ne mogu se u potpunosti pr
eneti na papir i bilo kakav pokuaj samo bi ih banalizovao i izgubile bi svoj arm.
Velike poruke nema. Ipak, drago mi je da su neki ljudi imali priliku da proitaju
delove o ivotu u Avganistanu, pre nego to su doli ovde, i tako iskoristili informac
ije da bi se to bolje pripremili za ono to ih eka. Da budem iskren, to nije bio raz
log zbog kojeg sam poeo da piem, ali ponekad nismo ni svesni zato odreene stvari rad
imo i gde je njihovo mesto u globalnom lancu dogaaja.
105
Hvala mojim roditeljima to su me podravali da istrajem i ne prestanem sa pisanjem

u trenucima kad mi nije bilo ni do ega; mojoj rodbini i prijateljima iz ex-Jugosl
avije jer su mi slali pisma podrke iz kojih sam crpeo ogromnu energiju; Stevanu i
Ani Marinkovi; Nedi aponji, Duku Radosavljeviu i Ivanu Velisavljeviu za recenziju; D
avoru jaranu za neverovatan trud i podrku, Ani i ekipi iz abakog letnjeg festivala (LF
), jer bez njih, ova knjiga bi jo dugo ekala finalizaciju kao i svima koji su radi
li u Avganistanu, i imali priliku da proitaju neka od mojih pisama; i naravno: El
izabeti, Leu i Neriju!
Ove knjige ne bi bilo bez vas!
HVALA VAM! Branko Golubovi
Beleka o autoru
Branko Golubovi rodjen je 1968. godine u apcu. Po obrazovanju je inenjer poljoprivr
ede. Devedesetih godina prolog veka bio je frontmen Goblina, jedne od najpopularnij
ih domaih rok grupa. U Radiju 99 (Drugi program Radio apca) bio je urednik i voditel
j rocknroll emisije Ritual crnog patuljka. Radei u amerikoj nevladinoj organizaciji AR
obilazio je sva krizna podruja u bivoj Jugoslaviji, a poetkom 2003. godine, kao lan
italijanske nevladine organizacije Intersos, odlazi u Avganistan, gde ostaje do k
raja 2006. godine. Od 2007. godine boravi u ri Lanki. Govori engleski i italijans
ki jezik. Oenjen. Ima dva sina.
Osim putopisnog predstavljanja jedne zemlje, kontroverznog koliko i sam Avganist

an, Branko Golubovi nam u pismima nudi neto vie: autentian, insajderski pogled na est
o opasnu svakodnevicu, ali po gled opisan ironino, neposredno, i uz zdravu dozu hu
mora.
Golubovi je od pankerskih dana provedenih u rok sastavu Goblini do mirovnjakih dana u
Avganistanu zadrao energinost, anarhian stav, odlunost da se govori istina bez pardo
na i pie bez dlake na jeziku. Bez obzira da li pria o kafiima, udnim obiajima u ishra
ni koje kao stranac morate potovati, ili vam u maniru turistikog vodia ukazuje na k
ulturnu batinu, klimatske osobenosti i muko-enske odnose, ili pak prelazi na pro vok
ativnije teme poput opijuma, haia, oruja, politike situacije, bombaa-samoubica, talib
ana i neprekidnih oruanih sukoba (prema pievim reima, u Avganistanu se vodi devet ra
tova!), Golubovi nikada ne gubi iz vida sloenost situacije i paradokse u kojima se
nalaze i on kao mirovnjak, i Avganistan kao drava. Najvea vrednost ove knjige uprav
o lei u osobenom i iskrenom pristupu tako aktuelnim temama: Golubovi se u pisanju
neobinog bedekera koristi, naravno, injenicama, nita ne ulepava i ne ini gorim nego t
este, ali daje i duboko lini doivljaj okruenja i okolnosti u kojima se naao a upravo
takvu meavinu zahtevan italac i oekuje kada u ruke uzme ovakvu knjigu. Ivan Velisa
vljevi, prof.
Svojim debitantskim delom, Branko Golubovi nas vodi na putovanje nekim novim svet
om, daleko drugaijim od onog kojeg poznajemo. Ovaj brutalno iskren, a pri tom veo
ma duhovit pogled na jednu nama daleku zemlju i nepoznatu kulturu, daje mogunost
novih i drago cenih saznanja. Avganistan i kulturu tog podnevlja, autor nam otkri
va na sebi svojstven nain, nain na koji ga veina nikada nije sagledala.
I sam zaprepaen sopstvenom situacijom, autor nas vodi kroz serijal pria, koje su est
o strane, bizarne, a ponekad i smene. Njegov opis tog dela sveta je lucidno, nadah
nuto svedoanstvo iz prve ruke. Komine, a istovremeno dirljive prie, protkane slikovit
im portretima lokalaca vas prosto teraju na itanje u jednom dahu. Jezik je pripoved
aki originalan, autor neodoljivo sarkastian, a pria autentina, mada na momente pomal
o haotina. Sama knjiga dopunjena je fotografijama koje dodatno obogauju njen sadraj
. Sve to zajedno oslikava zapanjujuu sliku o nekom novom, nama nepoznatom svetu.
Poetak putovanja obeleava autorovu potragu za sopstvenim bivstvovanjem u datim egz
istencijalnim uslovima, dok kasnije sebe posmatra u miljeu kakav tvori drugaija s
redina, istorija, jezik i kultura, drugaije navike i obiaji, druge legende i mitov
i. Au torovo pripovedanje razapeto je izmeu sna o slobodi pojedinca i svesti o ist
orijskim i drutvenim kretanjima, koje najee ukidaju ak i samu pretpostavku takve slob
ode. On takoe preispituje i politike metode koje vie nisu prikladne da se bave prob
lemom, iji koreni duboko lee u globalnoj nematini i sve veoj provaliji izmeu razvijen
ih zemalja i onih drugih. Dato okruenje autor ne doivljava samo kao fiziko, ve i kao p
rostor koji u sebi sadri odreeni pogled na svet, istoriju i niz dogaaja koji su vani
za razumevanje ljudske sudbine. On sebe stavlja na jasnu socijalnu i psiholoku m
arginu, a stvari posmatra iz ugla nekog ko je izvan datog sistema vrednosti i ko
se tom sistemu suprotstavlja. Autor u izvesnoj meri ima oseanje doivljaja apsurdn
osti situacije u koju zapada, i utoliko je loginije to pred kraj dela ulazi u jeda
n sasvim drugi prostor, asimilira se u njemu, ali istovremeno ostaje i dalje pri
sutna dimenzija nastojanja da se u tom novom prostoru zadri neto od onog identitet
a koji je poneo sa sobom, da u jednom novom ivotnom videokrugu uspostavi i novi o
dnos prema novim vrednostima, a pre svega prema samom ivotu. U momentu, u kome je
autor podvrgnut pritisku da ouva sopstveni ivot, oseaj apsurda se gubi, a javlja s
e strah od njegovog gubitka. Delo zaista predstavlja izuzetno vredan i originala
n autorski doprinos novijoj putopis noj literaturi. Pre svega njegova sistematinos
t, preglednost, te informativnost, zajedno sa jednostavnou jezika kojim se autor o
braa itaocu, ovu knjigu ini nezaobilaznom
buduom literaturom svih onih koji e se na bilo koji nain baviti predmetnom prob lema
tikom. Posebna zanimljivost knjige je da se tematski pozabavila i nekim dogaajima
koji pune stranice i naih novina. Ono to je izuzetno znaajno za itaoca jeste i da a
utor govori o istoriji, religiji, politici, odnosno o nizu stvari koje su vane za
razumevanje nje govog poloaja u datom okruenju. Kako ivot jedinke, tako i ivot gener
acija i naroda, esto mogu izgledati kao zbir detalja, sluajnosti i kretanja, koja
se odvijaju nasumice u vremenu i prostoru. Jednostavno reeno, ovo nisu prie koje t
reba shvatiti pojedinano, ve su autorove pretenzije, pre svega, bile da prikae jedn
o vreme, jedno okruenje i sta tus jedinke u datom vremenu i okruenju. mr Neda aponja
Kome bog ukazuje svoju naroitu milost, alje ga u dalek svet

(Egipatska poslovica)
Dabogda iveo u zanimljiva vremena
(Kineska izreka)
Za Avganistan sam uo krajem 80-ih, u jednoj meavini politikih, rok i sportskih vest
i. Politike - Uli Rusi u Avganistan, sportske - Amerikanci ne idu na Olimpijadu zbog
Avganistana, bile su vesti koje su toj zemlji pribavljale skoro mitski oreol, kao
izvesnom popritu teke borbe interesa ondanjih velesila, koju smo mi, mislim na ExYu prostore, naravno, sa indignacijom i visokom sveu o svo joj nesvrstanoj superior
nosti, glatko odbijali i osuivali, kao i mnogo puta pre, kao i mnogo puta kasnije
, moliu lepo.
Zapoinjala je jedna teka pat-pozicija, koja i dan-danas traje na tim prostorima. S
ov jetska imperija je krenula na put bez povratka (nema tog Lukas-Putina koji e sn
imiti Imperija uzvraa udarac), ali, i YU-Atlantida se nije najbolje oseala. Umorni V
oa revolucije je okonavao zemaljsko trajanje, pa se naa javnost, ba kao i celokupna
svetska, ako to uopte i postoji, okrenula drugim temama i dilemama (Jer drugi e cir
kus doi u va grad!). Bilo-kako-bilo, ostale su naim prostorima bar dve rok-izvedbe u
kojima se pominje Avganistan. Prva, Zastave u prvom planu, Pankrta, koje su svoji
m pod naslovom, tri godine posle prodora, jasno govorile o emu se radi, sa monstruoz
nom minimalnou opisujui ivot vojnika sovjetskih okupacionih jedinica, vrsta ruka, stis
nuta pest, svaki dan nam daju jest, te gledamo olimpijadu, sad se odvija u Avganis
tanu, gledamo vou kako je ozbiljan na ekranu, i zastave kako se vijore u prvom pl
anu, koja je implicirala mnoga kasnija dogaanja, za koja smo poetkom te decenije mi
slili da su nemogua, kad ono, ne lezi vrae... Druga pesma je bila Neka ti nita ne br
ine, Prlja vog Kazalita, sa stihom neka te nita ne brine... smrt djeaka u Kabulu..., z
koju sam oduvek mislio da je isforsirana, te, popuna u redosledu na, inae dobro
koncipiranom komercijalnom vinilnom proizvodu (tako se to onda zvalo), smetena da
leko iza hitova Mi pleemo i Crno-bijeli svijet. Elem, pesme su odsluane, neke i zapame
e, Voa je otiao, Olimpijada se zavrila (bez Amera, naravno), Avganistan je ostao na
istom mestu. General Gromov je dobio cvee na povratku, ostalo je samo da Avgani
nau mir
sa samima sobom. To je ono to je najtee i to traje ve dvadeset, moda i vie godina. Ili
, to bi rekli zli ljudi, to traje oduvek! Avganistan je ono to se u drutvenim nau ka
ma zove dis-funkcionalno drutvo, koje jo nije uspelo da stvori odgovarajuu dravnu fo
rmu (ono to ak i u-dravu-uvek-sumnjajui F. Fukujama zove izgradnja drave). Potezi onog
to se zove meunarodna zajednica su odve esto bili nerazumljivi da ne kaemo, samo bez
sovanja, molim! Razlozi za to su mnogobrojni, i tu se mi, na literarnom predloku
sreemo sa Brankom Goluboviem Golubom, koji je imao tu nesreu (precrtati po izboru),
da se zatekne tamo i sve to posmatra, a bogami, dosta stvari da i zabelei. I, u
autoru ove recenzije pobedio je ovek nad analitiarom, itao sam ova pisma, mnoga mi
je na zajedniki prijatelj Steva Marinkovi prosleivao mnogo ranije, nego to se krenulo
u poduhvat objavljivanja istih, sa dozom ushienja da uhvatim taj ivotni optimizam l
judi koji tamo ive, kao i motive onih silnih meunarodnih despera dosa/avanturista/a
ltruista/ljubitelja okretnih igara, koke i zaborava, koji su tamo traili paniju svo
je mladosti, sa ne-iskrenom eljom da se neto, bolji ivot, priuti i Avg anima (Ima li
, pre smrti?). I, svega tu ima, za dokumentariste, obilje podataka (i, slika, nar
avno!), za ljubitelje lepe rei i iskaza, Golub je pisao pisma nervom rokera i pre
ciznou digitalnog foto-aparata, za one koje ne vole teka tiva, prijatan ton i relaksir
ajua atmosfera, itd. Svako vreme ima svoje Isidore, ona velika iz Preka, je putov
ala u Norveku, takvo je bilo vreme, tada nam je to bio nepoznati kraj. Zaduila nas
je (koliko je danas itamo?), obogatila je nau kulturu, hvala joj. Branko Golubovi,
darovan milou boga, barem onoga, egipatskoga, a ivei u zanimljiva vremena, koja moda
nije ni zahtevao (moda je samo eleo da svira, da se otkai, i to je sve?), napisao je
pisma, pisma u markesovskom maniru, pisac pie jer mu nema leka, pribliio nas Avgani
stanu, jednom nepoznatom predelu. Hvala mu za to. Takoe i svima onima koji su omo
guili da se ova knjiga pojavi. Ovo je jedan izuzetan poduhvat za nau, u biti jo uve
k zatvorenu, kulturnu sredinu. Prof. dr Duko Radosavljevi
Fotografije:
Nepoznati autor: 1, 5, 33, 34, 41, 60, 61 B. Golubovi: 2, 3, 4, 8, 9, 15, 16, 17,
18, 19, 20, 21, 22, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 35, 36, 37, 40, 43, 44, 47, 48,
49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 57, 58, 59. J. Llanderal: 38. G. Sanikidze: 6,
42, 46. G. Ajami: 7, 12, 39. R. McKinney: 10, 11. L. Somigli: 13, 14, 23, 45. A.
Migniardi: 31. A. Omeragi: 32. AFP: 62
Recenzenti: Prof. dr Duko Radosavljevi Mr Neda aponja Ivan Velisavljevi, prof. Grafik
i dizajn i korice Milo Jankovi Prelom Branko Jovanovi Tira 1500 primeraka tampa Demo
Print 95, abac Izdava abaki letnji festival www.sabackiletnjifestival.com ISBN 978-8
6-912619-0-0 abac, maj 2009.
CIP - , 821 . 163 . 41 - 992

. : 22 cm ISBN 978 - 86 - 912619 - 0 - 0 a) - COBISS, SR - ID 167313932
...Zamisli da si uao u vremeplov i da se vraa u osamnaesti vek...

ISBN
- - -

Branko Golubović Pisma Iz Avganistana

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Branko Golubović Pisma Iz Avganistana

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Branko Golubovi

veeru , a b ila bi t o i uvred a.P ored s pomenut e gostoprimljivo sti, napominjem

e N kapiram ta sedesi sao trovo m k adase korpion os ui? On i t v rdeda je

Ime italijanske organizacije za

evakuacije jer ovde se opasnost ne meri kilometrima udaljenosti od zona ratnog d

Granini pojas izmeu Avganistana i Pakistana

Foto 10: Detalj sa bukai mea u Kabulu

krevet nedelju dana. Bitno je da ne izgubi tenost iz organizma i da se pridrava kure

zadenutim za uho (ljudi vole cvee, pa to ti je...). Po pitanju muko-enskih odnosa,

Egoistino-sujetni: rei nekome ne znai priznati svoju nemo/neznanje da uradi/obavi odre

17. 11. 2004.

17. 11. 2004.

17. 11. 2004.

17. 11. 2004.

zaista biti slikoviti ne biste li im objasnili da vas seks ne interesuje i da st

17. 11. 2004.

17. 11. 2004.

17. 11. 2004.

su vae ui ikad ule. Najpoznatije (itaj: najodvratnije) nemake urke organizovane se u G

urke u Meunarodnom crvenom krstu (ICRC) nadaleko su poznate i na njima se okupi i

17. 11. 2004.

17. 11. 2004.

Nikada, ali nikada se preterano praviti pametnim (to bi ih uplailo i stvorilo od

17. 11. 2004.

Pul i Khishti (orig.)

17. 11. 2009.

Zhare Dasht (orig.)

Hussein Baiqar (orig.)

Jerusalima poslao Nabukadnezar. Krajem XIX veka je predstavljala jedan od najveih

9. 7. 2005. Pisma iz Avganistana

Juma (orig.): u prevodu: petak Qaisar (orig.)

16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

16. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

svaka bi aa u dui nosila ime jednog od ehida85. Kada je re o proizvodnji, uo sam da s

23. 2. 2006. Pisma iz Avganistana

Svi podaci su vezani za period do marta 2006.

Predstavlja militantnu opoziciju Karzaiju i Koalicionim snagama i vodi se kao gl

23. maj 2006.

Ovo vai za ptice kune ljubimce Jirga (orig.)

Severnoistona provincija Nuristan (Zemlja svetlosti) nalazi se na obroncima Hindu

Parsoon (orig.) 115

Condoleeza Rice (orig.) Inalah dae Bog

Jacky Onasis (orig.) Madlene Olbright (orig.)

Hvala mojim roditeljima to su me podravali da istrajem i ne prestanem sa pisanjem

Osim putopisnog predstavljanja jedne zemlje, kontroverznog koliko i sam Avganist

Kome bog ukazuje svoju naroitu milost, alje ga u dalek svet

CIP - , 821 . 163 . 41 - 992

...Zamisli da si uao u vremeplov i da se vraa u osamnaesti vek...

You might also like