Smrtonosni Sjaj

Sa izvesnom sigurno{}u moèmo tvrditi da je na{e vreme vreme
opadanja; da su standardi kulture niì nego {to su bili pre pedeset

godina; i da se znaci ovog opadanja mogu videti u svakoj oblasti
ljudskih aktivnosti. Ne vidim razloga za{to propadanje kulture ne bi
odmaklo jo{ dalje i za{to ne bismo ~ak predvideli period (izvesne
duìne) za koji je mogu}e re}i da ne}e imati kulturu. Tada }e kultura
morati ponovo da izraste iz ne~isti.
T. S. Eliot, Ka definiciji kulture, 1948.
001
Biblioteka
the strategics of survival
D i g i t a l n o i z d a n j e ~ a s o p i s a T E HN O K R A T I A
U re d nik : D ra g a n J o v a no v i}
p rep res s : @eljk o S t a nk o v i} i D . J . V id eo ed it ing : V o jis la v I li} i V J J a k o v
CD design & graphics and production: Intervision
P R s e r v ic e : D r a g a n S t e v o v i} i Ma r k o K r o nja
e-mail: tehnokratia(u
usa.net
R e{enjem Minis t a rs t v a z a info rmis a nje R ep ub lik e S rb ije ~ a s o p is T ehno k ra t ia
je re g is t ro v a n p o d b r: 2470
002
the fatal glow
SMRTONOSNI SJAJ
MASOVNA PSIHOLOGIJA I ESTETIKA TURBO - FOLKA

MASS PSYCHOLOGY & AESTHETICS
OF TURBO - FOLK SUBCULTURE
1990 - 2000
Ivana Kronja
Beograd
2001
003
UVOD
SADR@AJ
DEFINICIJA TURBO - FOLKA KAO MUZI^KOG PRAVCA

1. [ta je turbo folk?
2. Nova srpska muzika i turbo - folk
str. 05 - 009
str. 010 - 014
NOVA NARODNA MUZIKA KAO PRETHODNICA TURBO-FOLKA

str. 014 - 023
1. Po~eci nove narodne muzike
2. Novokomponovani kulturni model kao omasoljena potkultura
3. Kritika novokomponovane kulture
USLOVI ZA NASTANAK I ODR@ANJE TURBO - FOLK A
str. 024 - 040
1. Dru{tveni uslovi za nastanak i odrànje turbo-folk zvuka
2. Primer NATO-bombardovanja
3. Odgovor pravih narodnjaka
4. Turbo-folk kao kriza potkulture
TURBO - FOLK KAO DEO MEDIJSKE KULTURE
str. 040 - 053
1. Medijski proboj turbo-folka
2. Ki~-estetika srpskih medija
3. Komercijalizacija kulture i estetizacija svakodnevnog ìvota:
WHOLE WORLDS A STAGE, SCREEN OR MAGAZINE
4. Estetika turbo-folka u konteksu svetske masovne kulture
UVOD U SVET TURBO - FOLKA
1. Turbo-folk 2000
2. Kako je turbo-folk postao masovna kultura mladih
3. Kako je turbo-folk postao gradski fazon
str. 054 - 061
TURBO - FOLK KAO MUZI^KI @ANR

1. Kretanje na doma}oj muzi~koj sceni
2. Me{avine ànrova
3. Prelazak iz folka u dens
4. Dens kao muzi~ki ànr i pomodna kultura 90-tih
str. 061 - 069
OBELE@JA I ZNAÊNJE TURBO - FOLK STILA

1. Odre|enje turbo-folk stila
2. Elementi stila u muzi~kom video-spotu
3. Ratni~ki {ik - poruke stila
4. Mu{ko - ènski stil
str. 070 - 083
STRUKTURA OSE]AJNOSTI
1. Ose}ajnost u eri turbo-folka
2. Kult nasilja
str. 084 - 092
TURBO - FOLK - POLAZI[TA I ISHODI

1. Studije slu~aja
Ceca i @eljko - Ko na grani jabuka ( 1994 )
Models - Pare, pare, pare ( 1990 - 2000 )
str. 092 - 103
NAPOMENE, BIBLIOGRAFIJA
004
str. 104 - 115
UVOD
Pojava TV stanica specijalizovanih za narodnu muziku u Srbiji - TV Palma
1991, i TV Pink 1994, ozna~ila je velike promene na doma}oj muzi~koj i
medijskoj sceni, kao i na planu op{te jugoslovenske kulturne situacije.
Dominacija turbo-folka, kao najaktuelnijeg vida novokomponovane naro d n e m u z i k e , p r a } e n a p o j a v o m densa ( d a n c e ) , d o g o d i l a s e u v r e m e
ogromne dru{tveno-ekonomske krize i gra|anskog rata na prostorima
biv{e Jugoslavije. Prazan prostor u medijima i sveop{ta kriza omogu}ili su
priliku za plasman novog i jednostavnog zvuka. O socijalnom kontekstu u
kome se novokomponovana narodna muzika i turbo-folk ustoli~uju kao
dominantni pravac ali i obrazac ìvljenja, jezgrovito pi{e Mla|an Dinki} u
svojoj knjizi Ekonomija destrukcije (1996). Pi{u}i o uzrocima i toku velike
jugoslovenske hiperinflacije (1993-94), jedne od najè{}ih u ekonomskoj
istoriji, Dinki} isti~e: Da bi spre~ila socijalne nemire, vlast je u tom periodu svesno podsticala sivu ekonomiju ({verc, uli~nu trgovinu i sl). (...) Na
kraju se pokazalo da je siva ekonomija zaista bila izuzetno dobar amortizer socijalnih potresa. Me|utim, ona je produkovala raspad morala i
ostalih objektivnih dru{tvenih vrednosti. Po{tenje je postalo mana, a
nepo{tenje vrlina i osnovni uslov za preìvljavanje. To je neminovno
uzrokovalo rast korupcije i kriminala, koji su poprimili zastra{uju}e
razmere. Stvoreno je sociolo{ki i psiholo{ki degenerisano dru{tvo.1
Kao veoma dobar amorti zer soci j al n i h potresa pokazao se i turbo-fol k,
zadivljuju}e efikasan izum srpskih medija pod reìmom Slobodana
M i l o{ e v i } a. Poj am t u rbo-fol k u kl j u ~ i o j e po~ e t kom de v e de s e t i h godi n a u
sebe ve} postoje}u novokomponovanu narodnu muziku i njen novi oblik,
turbo ili tehno-folk, kao i novokomponovane nacionalisti~ke i ratni~ke
pesme, koje su bodrile srpske borce za vreme gra|anskog rata u
Hrvatskoj i Bosni (1991 - 1995). Nove ratni~ke pesme pojavile su se u
isto vreme i kod Hrvata i Muslimana na prostorima biv{e Jugoslavije, a
od srpskih ratnih pesama razlikovale su se ~esto samo po tekstu (i to ~ak
n e z n a t n o , p a , n a p r i m e r , u m e s t o O j S r b i j o, m i l a m a t i , u h r v a t s k o j v e r z i j i
stoji Oj Hrvatska, mati, nemoj tugovati). Sve ove pesme obilato su koristi l e v e} poz n ate mel odi j e v oj n i h mar{ ev a, predratn i h patri ots ki h pes ama,
005
partizanskih i popularnih pesama iz stare Jugoslavije, {to predstavlja pose ban fe n ome n . D ok j e mu z i k a s rps k i h rat n i k a, k ak v u s u i z v odi l i popu l arn i
narodni peva~i bra}a Baji}, s obzirom na to da Srbija zvani~no ,,nije
u~estvovala u ovim ratovim, najvi{e bila prisutna na radio-stanicama,
m e | u k oj i m a j e n a j p oz n a t i j a b i l a b e og r a d s k i Ponos-radio, i piratskim
kasetama, a tek dozirano na televiziji, kao udarnom mediju, TV programe
preplavio je turbo-folk. Ovaj glamurozno zami{ljeni nacionalni muzi~ki
projekat trebalo je da skrene pa`nju stanovni{tva sa politike, bede i ratova i usmeri je ka privla~noj i nedosti`noj slici ìvota turbo-folk zvezda, koje
nastupaju na malim ekranima u {lja{te}oj i luksuznoj garderobi i voze
n aj modern i j a s ku pa kol a u s pot ov i ma, i z az i v aj u }i di v l j en j e i i den t i fi kaci j u
publike. Turbo-folk muzika i njena medijska prezentacija posluìla je tako
u Srbiji 90-tih godina kao politi~ki podobna, milionski potvr|ena zabava
za mase i etablirana ruì~asta kultura za bekstvo od sumorne realnosti.
O politi~koj funkciji turbo-folka Dinki} kaè: U svoj toj bedi i nema{tini
narod je (...) sav svoj bol veoma ~esto izraàvao i gasio kroz pesmu. U
tome su mu svesrdno pomagali doma}i mediji, forsiraju}i novokompono vanu narodnu muziku koja je u ljudima potiskivala nezadovoljstvo i
nesvesno gu{ila svaku pomisao na bunt.2 Datu politi~ku funkciju kulture
ispunio je najpre pomenuti ki~-patriotizam, ili novokomponovana ratna
kutura, a zatim i turbo-folk stil i muzika, kao prvorazredna ki~-estetika.
Sistem vrednosti koji je ruì~asta turbo-folk kultura plasirala u okviru svojih ,,bezbri`nih sadràja, zajedno sa sivom ekonomijom i kriminalizacijom
dru{tva, podrào je raspad moralnih normi u na{em dru{tvu. Taj sistem
vrednosti podrazumevao je ratno profiterstvo, kult kriminala i oru`ja, vladavinu sile i nasilja, korupciju, politi~ko jednoumlje i konformizam, ali i
odbacivanje gra|anskih vrednosti, kao {to su pravna dràva, brak, porodica, obrazovanje, moral, u korist ja~anja ratni~kog patrijarhata i prostituizacije ène. U skladu sa tim, insistiranje na ki~u dovelo je do raspada
estetskih normi. Kako su dobro i lepo, tj. etika i estetika, aksiolo{ke vrednosne kategorije, njihovim izostavljanjem iz svakodnevnog ìvota se i
sam pojam vrednovanja u velikoj meri raspada. Bez vrednovanja u goto vo svim aspektima ljudskog ìvota, od privatnog do dru{tvenog, prih vatanje ponu|enog je brè i lak{e. U nauci i knjièvnosti vi{e puta je ponavljana ova teorija o povezanosti dobrog i lepog kao osnovi zdravog
dru{tva. Manipulativna reìmska strategija i kontrola medija, uklju~uju}i tu
i represiju nad svima koji druga~ije misle, uspevala je, u najve}oj meri(ali
ipak ne u potpunosti), da spre~i iznena|enje i medijsku promociju
druga~ijeg pogleda na svet i prodor kulturnih strategija i stavova koji
006
imaju kriti~ki odnos prerma aktuelnoj dru{tvenoj situaciji..

Na~in na koji se narodna muzika u Srbiji transformisala u medijski i kulturno etablirani model masovne zabave ukazuje na vi{ezna~nost i
p a r a d ok s a l n os t k u l t u r n i h p r om e n a . P r e s v e g a , on od r a ` a v a p r oc e s m e n j an j a kul turn i h n avi ka usl ed dru{tven e tran zi ci j e ka potro{a~kom dru{tvu,
kakvo je zapadno, sa preovla|uju}om ulogom masovnih medija, pre
s v e g a t e l e v i z i j e i f i l m a , u i s p u n j a v a n j u s l o b o d n o g v r e m e n a , t j . dokolice.
Taj proces prati ustoli~enje vrednosti ameri~kog sna : slava, novac,
zapadni na~in ìvota, i star-sistem, sistem promovisanja zvezda {oubiznisa, doma}ih i stranih, ~iji izgled, profesija, bogatstvo i ljubavne avanture postaju kolektivni ideal. Tako doma}e folk-zvezde postaju na{a var i j an t a z apadn og gl amu ra, z a ~ i j i j e u s pe h pre s u dan ade kv at an T V-n as t up, video-spot u MTV maniru kao kod nas skoro otkrivena TV-forma,
koja prati ono {to je trenutni modni hit. Pojava turbo-folk i dens muzike i
s t i l a z a p r a v o j e i z r a z s p e c i f i ~ n og s u s r e t a n a { e p os l e r a t n e n ov ok om p on o vane kulture, zatim na{ih urbanih potkultura: pank, hipi, {minka, rok, novi
talas, rejv (rave) u 90-tim, i prodornog uticaja masovne i potro{a~ke kulture zapadnog tipa, koji dolazi preko ameri~kih filmova, TV serija, prikazi vanja revija zapadnih modnih kreatora, masovnog uvoza i reklamiranja
strane robe, itd. Kroz medijsku promociju novih hibridnih muzi~kih obraza ca i s ti l ov a : f o l k - r e p , f o l k - p o p , t u r b o - f o l k , d e n s - d ol a z i d o s v oj e v r s n e
krize simbola tzv. angaòvanih potkultura : roka, panka i drugih, i nji hovog utapanja u komercijalne tokove masovne, Neofolk kulture. Izvorna
n a r od n a m u z i k a j e u t om t r e n u t k u g ot ov o z a b or a v l j e n a , d ok j e m l a d i m a
uskra}ena prilika da kroz pozitivne aspekte rok i pop muzike dobiju
dragocene kanale za ispoljavanje svog bunta i kreativnosti i formiranje
svog identiteta.
Pojava turbo-folk i dens muzike i stila (u svim njihovim varijantama) je
jedinstven slu~aj potpunog prelaska proizvoda subkulture, suprotstavljene
vladaju}oj normi (u ovom slu~aju to je bila novokomponovana potkultura
suprotstavljena Dogmatsko-prosvetiteljskom i Elitisti~kom kulturnom modelu ), kao i proizvoda komercijalne masovne kulture, li{enih umetni~kih
vrednosti, u vladaju}u kulturnu normu. Ovakav slu~aj predstavlja svo jevrstan kulturni fenomen i u svetskim razmerama. Novokomponovana
n arodn a mu z i ka pos t oj i u n a{ oj s re di n i pos l e dn j i h 40 godi n a kao para lelni kulturni tok. I pre raspada druge Jugoslavije ona je ve} imala
izuzetno brojnu publiku, veliki kulturni uticaj i donosila je velike zarade. Ali
nikada kao u devedesetim nije se dogodilo stapanje narodne i zabavne
muzike i potpuno preovladavanje ovog modernizovanog folk zvuka u svim
007
medijima, pra}eno ga{enjem rok i zabavne scene i njihovim zapostavljan jem u medijima. Poslednjih par godina zapo~ela je stidljiva obnova pop,
rok i zabavne muzike - snimaju se spotovi rok-grupa, odràvaju se letnji festivali zabavne muzike - ali situacija na muzi~koj i medijskoj sceni do
5. oktobra 2000-te, a na nekim i dalje izuzetno mo}nim stanicama kao
{to je TV Pink - i kasnije, ostaje trajno izmenjena u korist folka i njemu
srodnih ànrova. U sklopu ovakve kulturne klime i klasi~na ili ozbiljna
muzika, koja pripada elitnoj kulturi, na{la se devedesetih godina u nepovoljnoj poziciji. Broj koncerata i gostovanja izvo|a~a klasi~ne muzike opao
je usled nedostatka novca i kulturnih sankcija, dok su mediji, u potrazi za
isplativim lakim sadràjima, bili nedovoljno zainteresovani za njenu
prezentaciju.
Turbo-folk u Srbiji devedesetih postaje, uz pomo} medija, nova elitna
kultura i neka vrsta dràvne umetnosti (da je tako, potvr|uje i nedavno
izdavanje sertifikata jednoj estradnoj zvezdi da je zaslu`na umetnica, ,,koja
je ostavila traga u na{em javnom i kulturnom ìvotu, od strane do skora
a k t u e l n og m i n i s t r a k u l t u r e , u p os l e d n j oj v l a d i S l ob od a n a M i l o{ e v i } a , k oj i
je pridodat njenom jubilarnom CD-izdanju). Svoju promociju ova muzika
duguje upravo masovnim medijima u Srbiji, a pre svega privatnim,
zapravo paradràvnim TV stanicama. Za njima, naravno, nije mnogo
zaostajala ni RTS, ali su ovakvi sadràji ipak ~inili samo jedan segment
n j en og programa, dok j e pu n i u dar n arodn j a~kog z vu ka i pak pre s vi h
omogu}ila TV Palma, da bi joj se kasnije prikljucio i TV Pink, a sigurno i
ve}ina lokalnih TV stanica u Srbiji. Televizijski nastupi zvezda narodne
muzike, u tzv. ìvim emisijama , tj. onima koje idu u direktan prenos:
Ruì~asti Europink, Muzi~ka planeta i sl., od koji su neke sponzorisane od
strane diskografskih ku}a: ZAM, Lazarevi}, Diskos, Grand production, City
Records, i zabavno-muzi~kim programima, igraju va`nu ulogu u {irenju i
odràvanju njihove popularnosti; ba{ kao i mnogobrojne top-liste
(pomenimo samo Palmin Folk-top), a u svima njima za izuzetno va`no
mesto izborio se i video-spot, kao glavni promoter novih trendova. Javni
proboj ,,narodnjaka inicirao je u velikoj meri i pojavu novog muzi~kog
pravca, densa, koji opstaje pre svega u okviru televizije kao medija. I
drugi masovni mediji : radio-programi, ~asopisi, bulevarska {tampa, kao
i sve druge vrste TV emisija, {iroko su otvorili svoja vrata turbo-folk i dens
muzici, i nastavljaju da u~vr{}uju njene vrednosti me|u stanovni{tvu..
Kao posebno zna~ajan za promociju turbo-folk muzike, vrednosti i stila,
pokazao se m u z i ~ k i v i d e o- s p ot . V e } s a m p r o c e s u b r z a n o g r a z v o j a
008
muzi~kog video-spota od individualnog proizvoda li{enog normi struke,

b i s e r a ~ u d o v i { n o g a m a t e r i z m a n a p o ~ e t k u r a d a T V P a l m a , do
tehni~kog usavr{avanja i kanonizacije svih aspekata produkcije muzi~kih
spotova, pokazuje kako su novokomponovana narodna muzika i turbofolk tokom 90-tih godina pre{le ubrzani put od dru{tveno nepriznate, sub kulturne pojave do etablirane ruì~aste kulture glavnog toka, koja je prodrla u sve pore srpskog dru{tva. Video-spot je televizijska forma ~ija je
proizvodnja kod nas postala masovna ba{ u okviru turbo-folk ere. On
je tokom 90-tih angaòvao najve}i broj profesionalaca srpske kine matografije, pogo|ene raspadom zemlje i hroni~nim nedostatkom materijalnih sredstava za proizvodnju filmova. Muzi~ki spot je jedan od tipi~nih
proizvoda Neofolk kulture, ravnopravno sa muzikom, tekstovima, rekla mama, {ou-programima i sli~no, i zajedno sa njima on savr{eno
funkcionalno prenosi elemente simboli~kog sveta na kojima po~iva
novokomponovana, turbo-folk i dens muzika.
Pojava i primat turbo-folk muzike na na{oj medijskoj sceni 90-tih god ina, sa svim svojim specifi~nostima, uzburkala je duhove i privukla ogrom nu pa`nju teoreti~ara. Od strane nezavisne doma}e kulturne javnosti, ukus
i vrednosti koje plasira ova muzi~ka industrija lokalnog dometa doìvljeni
su kao sporni. Ipak, obja{njenje turbo-folka kao vi{eslojnog medijskog,
muzi~kog i kulturnog fenomena jo{ uvek se ne nazire. Ova knjiga predstavlja jo{ jedan poku{aj da se do|e do takvog obja{njenja.
009
DEFINICIJA TURBO - FOLKA KAO

MUZI^KOG PRAVCA
[TA ZNAÎ TURBO - FOLK ?

Naziv je nastao po~etkom devedesetih godina i ozna~ava muzi~ki
pravac, potkulturni stil, i, {ire shva}eno, pogled na svet..
Turbo-folk je kovanica nastala iz re~i turbo, koja je pozajmljena iz
auto-sveta i stoji kao oznaka onih automobila (pre svega sportskih i dizel)
kojima je pove}ana snaga motora pomo}u specijalne turbine, i koji se
zato obeleàvaju sa turbo, turbo diesel i turbo diesel injection, i iz re~i
folk, koja ozna~ava narodnu muziku. U prenosnom zna~enju, re~ turbo
odnosi se na izazov, brzinu, neustra{ivost i u~e{}e u najnovijim trendovima, {to su osobine koje se pripisuju turbo-folku. Re~ folk sluì tome da
odredi turbo-folk kao jedan od pravaca doma}e (srpske) narodne muzike.
(Rok muzi~ar sa umetni~kim imenom Rambo Amadeus, prvi je, prema
sopstvenoj tvrdnji, skovao ovaj naziv, upotrebiv{i ga kako bi ironi~no
ozna~io pesme u kojima je parodirao narodnjake na svom albumu, ali je
ubrzo potom naziv stekao daleko {ire zna~enje).
NOVA SRPSKA MUZIKA I TURBO-FOLK

Turbo-folk je najva`niji deo muzi~kog korpusa koji ~ine novokomponovana narodna muzika, turbo-folk i dens, a koji se moè nazvati
Nova srpska muzika, zbog toga {to se ova tri ànra zajedno pojavljuju na
doma}oj muzi~koj sceni devedesetih godina.
Ova tri ànra imaju zajedni~ki medijski prostor, diktiraju isti ili sli~an
imid`, koriste se hibridnim muzi~ko-stilskim obrascima, i dele zajedni~ku publiku - posebno podànrovi novokomponovana-turbofolk i
turbo folkdens muzika. Ipak ono {to je najbitnije, jeste da oni imaju
010
zajedni~ki skup vrednosti, i da se stoga izdvajaju kao specifi~an model

masovne kulture u Srbiji.
Novokomponovana ili Nova narodna muzika ~ini prethodnicu turbofolka. Ova muzika sti~e ogromnu popularnost u biv{oj (drugoj)
Jugoslaviji u periodu od {ezdesetih do devedesetih godina.Ona je
podraàvala srpski folklor, dodaju}i mu radi komercijalnih efekata elemente turskog i gr~kog zvuka, ciganske muzike, ruskih i ma|arskih
romansi, i pribliàvala ga je u pojedinim slu~ajevima zabavnoj muzici.
Po~etkom devedesetih, me|utim, folk se transformi{e U turbo-folku se
folk muzi~ka matrica spaja sa potpuno druga~ijim zvukom: repom i
densom ameri~kih crnaca i belih zapadnih izvo|a~a, pa ~ak i sa tehno
muzikom. Evo jednog so~nog opisa kako je po~etkom devedesetih
izgledao procvat turbo-folk zvuka: Ova muzika je doma}oj publici bila
poznatija pod nazivom turbo-folk. Ona je predstavljala skladnu
me{avinu doma}ih narodnih ritmova, s primesama isto~nja~kog (turskog)
zvuka, zapadne disko-muzike 80-tih i ubita~nih jednoli~nih rep-ritmova
ameri~kih crnaca s po~etka 90-tih godina; iako je u to doba svetski
modni trend bila tzv. unplugged 3 muzika, interesantno je da su doma}i
narodni kompozitori i aranèri u svom muzi~kom izraàvanju obilato
koristili elektronska pomagala, ~iji zvu~ni efekti u pojedinim slu~ajevima
zaista nisu mogli prijati uhu normalnih ljudi. 4
Na{ poznati kompozitor umetni~ke i zabavne muzike Kornelije Kova~,
u razgovoru koji smo vodili tokom pripreme ovog izdanja, objasnio je
fenomen nastanka turbo-folka na slede}i na~in:
Postoje dva prilaza pravljenju novokomponovane narodne
muzike: prvi prilaz postoji kod onih kompozitora koji su nastavili da koriste stara sredstva izvo|enja, instrumente narodne
muzike frulu, harmoniku, dobo{ i gitaru, i nisu se previ{e
udaljili od muzi~ke klime na{eg folklornog miljea. Ovakav pristup preovladavao je tokom 50-tih i 60-tih godina, i donekle 70-tih. Drugi prilaz u komponovanju nove narodne muzike uslovljen je pojavom elektronskih instrumenata. Tu leì osnovni problem za{to se na{a muzika
udaljila od svojih izvora. Sa pojavom instrumenata koji se zovu sempleri
moète da kupite na CD-u razne ritmove - kupite ritam i u~itate ga u
sempler. Ti CD-i se, kao {to bi se i dalo o~ekivati, najvi{e proizvode u
Americi i Engleskoj. Poslednjih deset - petnaest godina na Zapadu je
etno-zvuk postao popularan, pa se izdaje mnogo CD-a sa etno-ritmovima. Primera radi, original bude snimljen u Turskoj, a izdaju ga
011
Amerikanci. Ti koji su proizvodili semplove nisu razmi{ljali o na{em folkloru, pa se na{i folklorni ritmovi i motivi nisu mogli na}i na CD-u. Od
80-tih godina i na{i kompozitori nove narodne muzike, koji su razmi{ljali
pre svega u komercijalnom klju~u, po~inju da koriste semplove, i tako
razli~iti strani ritmovi: turski, arapski, {panski, gr~ki dospevaju u na{e
pesme. Oni izbegavaju blage folklorne motive i okre}u se tursko-arapskom muzi~kom motivu, koji je mnogo agresivniji. To je po~elo da uti~e
i na glavnu temu ili kompoziciju doma}ih pesama. Mogu}nost elektronskog komponovanja muzike dovodi u pitanje budu}nost autorstva i
kreativnog pristupa u muzici. To je danas svetski problem, jer od kraja
80-tih do kraja veka stigli smo dotle da naj~e{}e u 80 % ukupne
muzi~ke produkcije elektronika svira sve.
Kompozitori nove narodne muzike preuzimali su elemente zabavne
muzike 70-tih godina, da bi bili moderni, pa su peva~i pevali poluzabavne melodije sa narodnim ukrasima - pravili su trilere. To je prihvatila na{a publika. Za{to? Ve}i deo zemlje se sastojao iz unutra{njosti, iz
malih gradova, i ta publika èlela je da bude u toku sa onim {to se
de{ava u gradovima. Kada se u gradu pojavila novokomponovana narodna muzika sa elektronikom i sa me{avinom tursko-arapskih motiva, i ova
publika je shvatila da joj se to svi|a i da joj je to blisko. Po~ela je da
razmi{lja o sebi: ja sam moderan, ja sam deo Evrope i sveta, nisam vi{e
zaostala unutra{njost. Izme|u ostalog, na taj na~in je u korist elektronske
narodne muzike preoteta prakti~no sva publika zabavne muzike.
Po mome li~nom mi{ljenju, koje moète uzeti uslovno, jer ja se time
nisam nau~no bavio, mo`da jedini originalni srpski folklor je onaj koji se
svira u [umadiji - ritam ,,dvojka (sva srpska kola su ,,dvojke) - ali to
nije previ{e napadno, nije toliko atraktivno za {iroku publiku prema
proceni kompozitora i aranèra novokomponovane narodne muzike. Kada
bi na{i kompozitori hteli da se ozbiljno bave temom na{eg {umadijskog
folklora, onda bismo mogli da kaèmo da imamo originalni srpski folklor
koji je tretiran na moderan na~in.
a kraju ovog dijapazona Nove srpske muzike nalazi se dens, koji je,
kao i turbo-folk, isklju~ivi produkt devedesetih godina. Muzi~ki uzori
doma}eg densa su plesni hitovi iz celog sveta, disko, tehno, komercijalni rep i dens. [ta je zajedni~ko densu i narodnoj muzici 90-tih? Na~in
na koji je folk ostvario dominaciju u svim medijima tokom 90-tih posluìo
je kao model za promociju densa. Hiperprodukcija turbo-folka, sa veoma
malim razlikama izme|u muzike i tekstova pesama raznih izvo|a~a, pokaza-
012
la je kako se lako moè proizvoditi i plasirati na trì{tu obilje dens-hitova.

Dens opstaje pre svega u okviru televizije kao medija. Javni nastupi dens
grupa i peva~a svode se na plej-bek ili na ,,ìvo pevanje uz muziku
pu{tenu sa matrice, pa je ugo|aj - koji najvi{e pruà izgled zvezde - gotovo televizijski. Srodnost izme|u turbo-folka i densa ne ogleda se u
muzi~kom ànru (iako neki doma}i dens nazivaju ,,turbo-folkom bez harmonike, ve} u komercijalnoj orijentaciji, na~inu plasmana na trì{tu i, {to
je najva`nije, u srodnosti stila i sistema vrednosti. Taj stil i njemu odgovaraju}i sistem vrednosti definisan je u na{oj literaturi kao ,,stil ratni~kog {ika5.
Snaàn medijski proboj turbo-folka i yu-densa pro{irio je publiku
Nove srpske muzike na veliki deo nacije, a njenu serijsku proizvodnju
izdvojio kao gotovo jedini mogu}i kanal li~nog (zapravo bezli~nog) izraza
mladih ljudi u Srbiji. Ovaj muzi~ko-scenski izraz toliko je pojednostavljen u smislu muzi~ke osnove, teksta, na~ina igre i obla~enja da u~e{}e
u njemu izgleda neodoljivo lako. Kao da za uslov da se postane zvezda
na doma}oj dens-sceni nije potrebna nikakva ve{tina, poznavanje
muzike, peva~ko ume}e, ili bilo koja vrsta znanja. Yu-dens svako moè
imitirati, i u tome je njegova osnovna privla~nost. S druge strane, za
uspeh na turbo-folk sceni potreban je minimalan muzi~ki dar i sirova
fizi~ka privla~nost. Ovo podse}a na pri~u iz knjige Holivud - godine
glamura (1919-1941) o prvim zvezdama Holivuda, koje su se samo po
svojoj privla~noj spolja{njosti razlikovale od sopstvenih sobarica i {ofera.
U to vreme (po~etkom 20-tih godina) zvezde su se selile iz Hotela
Holivud i po~injale da ìve u svojim privatnim ku}ama sa poslugom, od
koje je ve}ina bila jednaka sa svojim gospodarima u svemu sem u seksualnoj privla~nosti - {to ukazuje na razlog masovnog nesta{nog
pona{anja u filmskoj prestonici. Postavljanje u ìù javnosti
ogromnog broja ljudi koji bi u normalnim prilikama bili sobarice
i {oferi, kojima je data neograni~ena mo} i brzo ste~eno bogatstvo, moralo je da proizvede ìv i zabavan rezultat. 6 Dodu{e,
doma}a turbo-folk scena ne omogu}ava peva~ima, sem nekim
privilegovanim pojedincima, brzo boga}enje, ali im u svakom
slu~aju podiè ìvotni standard, i uglavnom ih samo na osnovu
njihovog fizi~kog izgleda pretvara u zvezde.
Interesantno je da se, u o~ima publike i u o~ima medija i
kriti~kog dela javnosti, novokomponovana narodna muzika, ili ,,~isti folk
i dens, dva od tri ànra koja ~ine Novu srpsku muziku devedesetih godina, poistove}uju sa turbo-folkom. Iako na{i kompozitori folk muzike sada,
013
krajem devedesetih, ~esto vi{e i ne koriste tehno-elemente u folku, ve} se

vra}aju podraàvanju folklora ( srpskog, gr~kog, turskog ), zbog promene
u stilu i vrednostima koju je doneo turbo-folk danas se prakti~no svaka
folk muzika svrstava u turbo-folk, a dens se shvata kao ,,turbo-folk bez
folka. Ovaj novi stil, tzv. ,,rratni~ki {ik, koji je glamurozan, agresivan i
pun demonstracija mo}i, ba{ kao i vrednosni poredak koji ga prati,
obeleìo je ~itavu kulturnu i medijsku scenu u Srbiji devedesetih godina.
014
NOVA NARODNA MUZIKA KAO

PRETHODNICA TURBO-FOLKA
Fenomen turbo-folka ne moèmo razumeti ako prethodno ne

sagledamo osobine i vrednosti nove narodne muzike i tzv.
novokomponovane kulture, koje mu prethode. Za{to? Zbog
toga {to je dotada{nji sistem vrednosti novokomponovane kulture, sa poku{ajem da istovremeno idealizuje seoski i tradicionalni na~in ìvota, ali i da svoje poklonike pribliì gradskom
ìvotu, 90-tih godina zna~ajno nadopunjen izokrenutim vrednostima dru{tva u krizi i ratnom okruènju. Turbo-folk je
zadrào mnoge osobine novokomponovane kulture.. To je pre
svega folk muzi~ka matrica, kojom se podraàva izvorni folklor (kome je, kao {to smo rekli, dodat i tehno-zvuk), i na~in pevanja
sli~an onom u novokomponovanoj narodnoj muzici. Ova folk matrica
blià je tzv. varo{koj narodnoj pesmi nego narodnoj pesmi.
Seoska pesma bila je obredna, sa~injavala je deo religioznog i
obi~ajnog obreda, vezanog za verske praznike i smenu godi{njih doba,
kao i za ìvotni ciklus - ro|enje, svadbu i umiranje. Za seljaka je primarna funkcija pesme, estetski doìvljaj je u drugom planu. U na{em narodu
zastupljeno je jednoglasno i dvoglasno pevanje: starije seosko dvoglasno
pevanje ,,iz vika ili ,,na glas, i novije seosko dvoglasno pevanje ,,na
bas, koje je u na{e krajeve doneseno iz Hrvatske tokom poslednjih stotinak godina. Muzi~ki instrumenti su prvobitno bili ,,zvu~no oru|e za dobijanje raznih zvukova i {umova i za preno{enje signala. ,,Najnaprednija
faza razvoja instrumenta je kad on postaje muzi~ka sprava u pravom
smislu re~i, a melodija ideal kome se teì. U na{oj narodnoj muzici instrumenti se uglavnom nalaze u ovoj poslednjoj fazi, tako da je njihova svirka ,,strogo namenska, vezana za neku konkretnu priliku (svadbu, slavu
ètvu, rabadìjanje - prevoènje tereta i sl.), ili jo{ ~e{}e - za narodnu
igru.7 U na{e narodne instrumente spadaju idiofoni - klepalo, zvona,
drombulje, kastanjete, }emane, membranofoni - bubanj, daire, tarabuka,
kordofoni-ì~ani - citra, cimbal, tambure, gusla, gusle i violina, aerofoni
- bi~, list, trava, usna harmonika, harmonika, ~igra, i duva~ki instrumen-
015
ti-svirale: narodne flaute, narodni klarineti - lejka i surla, paljka, diple,

gajde, narodne oboe - zurla i narodne trube - rog i rikalo. Tekst narodnih pesama je u dalekoj pro{losti komunicirao sa vi{im silama, a kasnije,
sa pojavom ljubavne lirike, dobija i drugu ulogu - da zabavi, razonodi i
sli~no.
Varo{ka pesma se melodijski, harmonijski i ritmi~ki dosta razlikuje od
seoske narodne pesme. Opseg melodije joj je veliki, dok je kod seoske
pesme mali; njena ritmika pokazuje simetri~ke oblike, ritmika seoske
pesme je slobodna; voli dinami~ke efekte, koje seoska narodna muzika
izbegava; na~in pevanja im je druga~iji - u narodu se peva glasnije,
punim grlom, itd. Srpska gradska pesma je u pojedinim delovima Srbije
za vreme vladavine Turaka orijentalizovana (bosanska sevdalinka, vranjanska gradska pesma), dok je u 19. veku u muzi~ko-formalnom pogledu bila pod sna`nim uticajem srednje Evrope (dur-mol sistem i refren). U
Srbiji se po~etkom veka sve vi{e koristi harmonika, kao uticaj ,,sa zapada; i melodiju frule svira harmonika. Varo{ka pesma kakvu je danas
znamo je muzika koja je nastajala i izvodila se u srpskim varo{icama i
gradovima u 19. i po~etkom 20. veka. To je mahom bila kafanska muzika i muzika izvo|ena na balovima i dvoru. Njen tekst odraàvao je
gradski duh, romanti~arske patnje, a autori tekstova starogradskih
pesama ~esto su bili na{i poznati pesnici, kao Branko Radi}evi} ili Jovan
Jovanovi}-Zmaj. Posle II svetskog rata, Radio-Beograd je popularisao
varo{ku narodnu pesmu, i tako je u poratnom periodu do{lo do
povratnog uticaja gradske pesme, nekada inspirisane seoskim folklorom,
na selo i muziku koja se u selu izvodi. Svaki seljak je prihvatao ono {to
slu{a preko Radio-Beograda, i do{lo je do prelaènja gradskih pesama
iz grada u selo.
U nekim ekstremnijim oblicima turbo-folka folklorna muzi~ka matrica je
potpuno zamenjena tehno i disko zvukom, pa se pripadnost neke pesme
folku moè odrediti samo na osnovu vokala - glasa, ta~nije
karakteristi~nog na~ina pevanja (,,zavijanje ili triler). Tekst novokomponovane muzike, ba{ kao i tekst turbo-folka, opeva tradicionalne vrednosti,
ljubavnu tugu i neverstva, ali ima i namensku komponentu - postoje pesme
posebno namenjene svadbama, ro|endanima, useljenju, ispra}ajima u
vojsku... Vrednosti novokomponovane (pod)kulture jesu, pre svega, te`nja
da se bude savremen, moderan, u skladu sa gradskom kulturom, zatim
te`nja ka ostvarenju statusnog stila ìvota (naro~ito vidljiva kod posebnog
dru{tvenog sloja, koji ~ine na{i ljudi na privremenom radu u inostranstvu,
016
gastarbajteri), ali i etika dokolice, bezbri`nost, ki~ i praznina. Turbo-folk

zadràva sve ove vrednosti, ali im pridodaje i neke njima suprotne vrednosti: tako se, primera radi, patrijarhalni ideali vernosti i slika naivne seoske
devojke (koji su, dodu{e, bili poljuljani i pre 90-tih, budu}i da je izgled
ènskih zvezda bio sve provokativniji pod uticajem zapadne industrije
zabave), ali i vera u iskrenu ljubav makar i po cenu siroma{tva, kao i
ideal po{tenja i dobrote, zamenjuju veli~anjem ratnog profiterstva, kriminala, prostitucije, i zastra{uju}eg glamura ìvota ,,s one strane zakona.
Ove nove vrednosti koje promovi{e turbo-folk sadràne su ne u samoj
muzici, ve}, implicitno, u novom stilu, vizuelnoj prezentaciji peva~a (spotovi, muzi~ke i zabavne emisije), ali pre svega u novom dru{tvenom kontekstu, u kome figuriraju kao vrednosti nove dru{tvene klase ratnih profitera, kriminalaca, biznismena i novih bogata{a, koji turbo-folk doìvljavaju
kao svoju muziku, investiraju u njega novac i omogu}uju mu nezapam}enu
medijsku promociju. Na dana{njoj folk-sceni u Srbiji 2000-te opstaje tako
kombinacija naivnih ideala novokomponovane kulture i agresivna, sadisti~ki
i pornografski erotizovana turbo-folk ikonografija, upe~atljivo stilizovani
odraz nemilih dru{tvenih promena.
POÊCI NOVE NARODNE MUZIKE

Novokomponovana, ili nova narodna muzika svoje
po~etke ima u ,,pevanju na narodnu, tj.u pevanju
unarodnom stilu, koje se moglo na}i u repertoaru
prvih predratnih i poratnih radio-peva~a (odnosi se
na II sv. rat). Ovo stvaranje pesama u narodnom
duhu, prema motivskim i stilskim obrascima tradicionalnog folklora, veoma malo je odudaralo od
izvornih pesama. Na{ poznati antropolog Ivan ôlovi} u svojoj studiji
,,Divlja knjièvnost (1985) kaè: ,,Za mnoge pesme tada nastale kao
rezultat podraàvanja folklora ili, jo{ pre, starog pevanja na narodnu,
na primer za one {to opevaju srpske vinograde i livade i bosanske |ulba{te i mahale, i danas se misli da su izvorne , da su potekle
neposredno iz naroda. Malo ko zna da je poznate pesme Jesen pro|e,
ja se ne oènih, Jesi l ~uo mili rode ili Lepo ti je biti ~obanica, koje kao
da nam dolaze iz pastoralne drevnosti, napisao oko 1950.
Kragujev~anin Dragi{a Nedovi}, a komponovao Miodrag Krnjevac.8
,
Ovo direktno podraàvanje narodnog folklora traje do po~etka {ezdesetih
godina. Tada se javlja pojam nove narodne pesme. Njeni autori se prema
017
na{oj narodnoj muzi~koj tradiciji odnose slobodnije od svojih prethodnika.

Sa razvojem doma}e diskografske industrije, kao i sa pojavom velikog
broja lokalnih radio-stanica u Srbiji i Jugoslaviji, naglo raste broj ovih
pesama i njihova popularnost. U pomenutoj studiji ôlovi} navodi pojavu
tri ,,talasa, odnosno tri generacije peva~a novokomponovane narodne
muzike. Prvi talas se javlja izmedu 1962. i 1969. godine - njegovi predstavnici su Lepa Luki}, Toma Zdravkovi} i Predrag @ivkovi} Tozovac; drugu
generaciju peva~a, koja stupa na scenu po~etkom sedamdesetih, ~ine:
[aban [auli}, Bora Drlja~a, Silvana Armenuli}, Meho Puzi}; i kona~no, s
kraja sedamdesetih, u okviru tre}eg talasa nastupaju Miroslav Ili}, Zorica
Brunclik, Mitar Miri} i Nada Top~agi}, uz jo{ mnogo novih
imena.
Tokom osamdesetih godina najve}a zvezda novokomponovane narodne muzike bila je Lepa Brena (umetni~ko ime
peva~ice Fahrete Jahi}), koja se pribliàva zabavnoj muzici.
Krajem osamdesetih zapo~inju karijeru i dve peva~ice koje }e
postati najpopularnije devedesetih godina, u eri turbo-folka:
Dragana Mirkovi} i Ceca Veli~kovi}-Ra`natovi}.
[ta su osnovne karakteristike nove narodne pesme? Preciznu definiciju dao je na{ knjièvnik Sveta Luki} u svojoj knjizi ,,Novi mediji - nova
umetnost(1989): ,,Muzi~ki i tekstualno ona predstavlja stilizaciju koja, s
jedne strane, upro{}ava izvornu narodnu pesmu a, s druge, je dopunjuje, evropeizuje i urbanizuje sluè}i se standardima srednjoevropske lake,
zabavne muzike toga doba. Smanjenih stvarala~kih ambicija i nièg nivoa,
ta novokomponovana narodna pesma èli ipak da se vrati u narod.9
Jedan drugi autor, Stanoje Ivanovi}, jo{ 1973. izvr{io je komparativnu
analizu lirske narodne poezije i popularnih pesama u duhu narodnog
melosa. On zaklju~uje da su po svojim unutra{njim svojstvima popularne
pesme daleko siroma{nije od narodnih melodija, da koriste smanjena lirska i poetska sredstva. I njihovi tematski sadràji se me|usobno razlikuju.
,,Narodne melodije vi{e izraàvaju potrebu za ljubavlju, opisuju prediskustveno stanje ovog ose}anja... Za popularne pesme moè se re~i
skoro obrnuto. Njihovi sadràji su okrenuti doìvljavanju ljubavi i narativnom opisivanju raspoloènja koje donosi prestanak emotivnih veza. 10
Drugim re~ima, danas se o samo}i peva vi{e nego ranije, a neverstvo se
znatno ~e{}e nego ranije pominje kao uzrok rastanka. Evo i nekih primera
koje navodi Stanoje Ivanovi}:
018
narodna pesma
nova narodna pesma
,,Crne o~i, curo, ima{,

@ali{ li ih ti?
Oh, da ih àlim
Ne bi ti ih dala
Da ih pije{ ti!
,,[ta }e mi ìvot bez tebe dragi,

K ad drugu ljubav ne èlim da imam,
Sanjam te, sanjam skoro
skoro svake
svake no}i,
Samo si ti u srcu mom No}as mi srce pati,
No}as me du{a boli
Te{ko
e{ko je dok se voli
K ad ostane{ sam!
,,Sitan sam biser prosula,

Do|i mi, dragi, skupi
skupi ga!
Ti }e{ mi biser kupiti,
kupiti,
A ja }u tebe ljubiti.
Vidimo da je u centru pa`nje teksta narodnih pesama doìvljaj ljubavi, dok

je u centru pa`nje nove narodne pesme bol usled rastanka, {to potvr|uje
Ivanovi}eva zapaànja.
Klju~ne re~i tekstova nove narodne muzike jesu narodni topos i11:
ljubav, neverstvo, tuga, sre}a, izdaja, dragi i draga, zatim obra}anje
bogu ili bogovima, ili natprirodnim bi}ima - vilama, sudbina, upotreba magije i kletve, obra}anje prirodi i ìvotu, kao i pozivanje i isticanje kolektiva. Tradicionalnim narodnim motivima smatra se i kafana i
kafansko pona{anje - opijanje (da se ubije tuga), razbijanje ~a{a i
ostajanje u kafani do zore. Ovim narodnim toposima u novoj narodnoj muzici pridodaju se moderni pojmovi - kola, ku}e, pi}e, cigarete,
i urbani àrgon kao na primer: odlepila ti, odlepio ja; ta mala luda
stva, {to se ljubav zove; otka~i sa mnom do ludila, itd. Smisao ove
modernizacije, ali i pojednostavljenja narodnih melodija i tekstova
pesama ne moèmo razumeti bez razumevanja karakteristika tzv.
novokomponovanog kulturnog modela, ~iji je novokomponovana narodna muzika osnovni kanal komunikacije.
NOVOKOMPONOVANI KULTURNI MODEL

KAO OMASOVLJENA POTKULTURA
U knjizi Neofolk kultura - publika i njene zvezde (1994), Dr Milena
Dragi}evi}-[e{i} dala je temeljnu analizu Neofolk kulture, kao veoma
rasprostranjenog, specifi~nog kulturnog fenomena na na{im prostorima.
Jedan od najve}ih doprinosa ove studije jeste upravo dinami~ko definisanje pojma Neofolk kulture, kao sloène pojave koja obuhvata kako
,,novokomponovane vrednosti socijalisti~kog proletarijata nasilno odcepljenog od sela, tako i poku{aj transformacije tih vrednosti u pravcu tema
019
i ikonografije svetske, a posebno ameri~ke masovne kulture, kao i ki~patriotizam i novokomponovanu ratnu kulturu. U toj studiji Milena
Dragi}evi}-[e{i} razlikuje pet kulturnih modela u na{em drustvu, me|u
kojima je i novokomponovani kulturni model12. To su:
A) Dominantni kulturni modeli Prosvetiteljsko-dogmatski model (politi~ki i privredni rukovodioci, kulturni
radnici i stvaraoci bliski dràvnom aparatu, tzv. pripadnici ,,ekskluzivnog
stila ìvota prema analizi Vesne Pe{i}) i Elitna kultura (kulturni radnici,
stvaraoci, inteligencija, pripadnici srednjih i vi{ih slojeva - rukovodstva
umetni~kih i nau~nih udruènja - statusni stil ìvota),
B) Kulturni modeli masovne kulture Standardni kulturni model (slu`benici, tehni~ka inteligencija, srednji sloj;
statusni stil), Populisti~ki (novokomponovani) kulturni model , Rok-kultura
kao masovna kultura mladih ({kolska i studentska omladina u urbanoj
sredini - prete`no deca roditelja ~iji je stil ìvota statusni i ekskluzivni),
C) Alternativni kulturni modeli alternativne potkulture, kontrakultura, dru{tveni pokreti (intelektualci,
{kolska i studentska omladina, umetnici),
D) Tradicionalni kulturni modeli Agrokulturni (poljoprivredni) model - seosko stanovni{tvo Modeli kulturnog
ìvota pojedinih etni~kih grupa (nacionalnih i etni~kih manjina), i
E) Marginalni kulturni modeli (marginalne dru{tvene grupe, u sukobu sa osnovnim dru{tvenim normama
i konvencijama) -Narkomanska i Delinkventska potkultura.
Populisti~ki - novokomponovani kulturni model pripada modelima
masovne kulture. Njegovi predstavnici su pripadnici
radni~kog stila ìvota, nià srednja klasa i deo seoske
populacije. U dru{tvu u kome se kao dominantan izdvajao Prosvetiteljsko - dogmatski kulturni model, koji se
u odnosu na sve {to nije odgovaralo trenutnim ideolo{kim zahtevima pona{ao redukciono i gu{e}i, Populisti~ki - novokomponovani model masovne kulture
javlja se i opstaje kao paralelni kulturni tok, kao subkultura u odnosu na priznate vrednosti Elitne, stvarala~ke
020
kulture. Dr Milena Dragi}evi}-[e{i} navodi slede}e njegove karakteristike:

te`nja ka ostvarenju statusnog stila ìvota, potro{a~ka orijentacija, zabava,
pasivnost, imitacija i identifikacija sa sopstvenom stvarala~kom referentnom
grupom - u kojoj zna~ajno mesto zauzimaju peva~i nove narodne muzike.
Oblici umetni~kog doìvljavanja, odnosno kanali komunikacije, su:
novokomponovana narodna muzika, savremene filmske doma}e komedije:
,,@ikina dinastija, ,,Lude godine, ,,Tesna koà itd., ènska {tampa, odgovaraju}a muzi~ka, revijalna i bulevarska {tampa (Sabor, RTV Revija, Ilustrovana politika, Svet, Pink revija...), ,,ljubi}i, stripovi ... Osim toga,
novokomponovani kulturni model odlikuje se izrazitom masovno{}u.
Pomenuti sadràji prenose se putem svih postoje}ih sredstava masovne
komunikacije, a pobornici novokomponovane kulture su naj{iri slojevi
stanovni{tva. ,,Medij od naroda stvara publiku, odre|enja narodne kulture
razaraju se zahtevima masovne1 kaè etnolog Ines Prica.
idimo da Novokomponovana ili Neofolk kultura (kako je naziva M.
Dragi}evi}-[e{i}) neosporno jeste masovna kultura, koju po definiciji ~ine ,,jednoobrazne forme zabavne, zabavlja~ke delatnosti velikih masa ljudi11, odnosno tvorevine uglavnom li{ene izrazitijih umetni~kih
vrednosti, ~iji sadràji pre svega po~ivaju na stereotipu. Ipak, svaki
ozbiljniji poku{aj njenog definisanja morao bi da u tu definiciju uklju~i ne
samo pojam masovne, ve} i pojam potkulture.
,,Potkultura moè nastati u okvirima ma koje od dru{tvenih kategorija
kad god pripadnici date kategorije ~e{}e op{te medusobno no s pripadnicima drugih kategorija. To se zbiva unutar dva mogu}a sklopa okolnosti: (1) kad me|u tim ljudima postoji na ne~emu zasnovan pozitivan afinitet
(npr. uzajamna korist, dugogodi{nje prijateljstvo, isto okruènje i interesi;
(2) kad su ti ljudi u znatnoj meri isklju~eni iz interakcije s drugim grupama stanovni{tva1113, kaè sociolog Arnold M. Rouz. Po ovoj definiciji, pripadnici populisti~kog, novokomponovanog kulturnog modela u Jugoslaviji, okupljeni na osnovu zajedni~kih kulturnih afiniteta, muzike, stila, zajedni~ke dru{tvene sredine u {irem smislu, ali i okupljeni na osnovu ose}anja
isklju~enosti iz gradskog na~ina ìvota, u koji su tek u{li i koji za njih
predstavlja nepoznanicu, mogu se smatrati potkulturom novokomponovanih.
Osim toga, izrazito opredeljenje za jedan muzi~ki pravac, kao {to je
novokomponovana narodna muzika, jeste zna~ajan pokazatelj da se kod
ove grupacije ljudi radi o potkulturi. Sociolog kulture dr Ratka Mari}
kaè: Muzika je kao parametar stila i specifi~an medij zra~enja
021
energije i emocija, bila presudna za oblikovanje stila. Zna~ajna je jer je

podsticala stvarnu izmenu selfa, opaànja i ose}ajnosti. Zbog toga su
omladinske potkulture neki autori izjedna~avali sa muzi~kim stilovima. 1114
Ovakvo definisanje potkulture odnosi se na mlade; stoga se moèmo zapitati {ta je sa ostalim slu{aocima nove narodne muzike ? Da li su i oni deo
potkulture ? O~igledno je da potkultura novokomponovanih daleko prema{uje
okvire omladinske potkulture, da, naprotiv, obuhvata mnogo {iru populaciju
svih uzrasta. Kriterijumi za izdvajanje ove potkulture su, dakle, razli~iti, ta~nije
kombinovani. Tu je i opredeljenje omladine za nju, izraèno kroz ( gotovo
nesvestan) stil, i opredeljenje populacije svih uzrasta za jedan muzi~ki pravac
- novu narodnu muziku, i za odre|eni sistem vrednosti koji me|u pripadnicima potkulture povezuje dve, pa i tri generacije ljudi (roditelje, decu, babe i
dede), po~ev{i od porodice, preko kom{ija, do mase oboàvalaca manje ili
vi{e ispravno nazvane narodom (kako isti~e etnolog Ines Prica, dana{nji
narod se odnarodio 15 ).
Zna~ajna zapaànja o idejama i te`njama ka {iroj drustvenoj afirmaciji novokomponovane potkulture izneo je krajem osamdesetih etnolog
Marko Stojanovi} u nau~nom radu: Miroslav Ili} - mit o narodnja~koj
zvezdi.16 Stojanovi} analizira mit o ovom peva~u stvoren u medijima, pre
svega u {tampi. U sadrìni ovog mita suprotstavljeni su urbani i tradicionalni seoski na~in ìvota, u korist seoskog. Put Miroslava Ili}a ka uspehu, prema mitskoj pri~i stvorenoj u masovnim medijima, ali i prema
uverenjima njegove publike, zasniva se na tradicionalnim kvalitetima kao
{to su: seosko poreklo, za{titni~ki uticaj majke, moralni ìvot kojim ìvi i,
naravno, lep glas. Po narodnom verovanju, talenat je boìji dar. Peva~ki
talenat Miroslava Ili}a, koji izvire iz tradicionalne kulture, u funkciji je
novokomponovane kulture koja èli da bude {ire dru{tveno prihva}ena.
Na zahtev publike, Miroslav Ili} je svoj repertoar, najpre sastavljen od
izvornog folklora, promenio u pravcu komercijalnijeg, novokomponovanog zvuka. ,,Takav spoj folklora, u tradicionalnom smislu, sa kreativnim novim folklorom NKN slu{alaca govori nam o {iroj promeni koju bi
nova potkultura novokomponovanih sprovela ako je bude prihvatila
javnost. Kroz medijativno delovanje avangarde novokomponovane
potkulture (Miroslav Ili}), etablirani kulturni segmenti bi trebalo da je prihvate17, kaè Stojanovi}.
U ovom kontekstu posebno je karakteristi~an odnos novokomponovane potkulture prema rok-kulturi, o kome izme|u ostalog govori mitska
pri~a o M. Ili}u. Na ovaj odnos upu}uju novinski ~lanci u kojima se
022
Miroslav Ili} upore|uje sa Elvisom Prislijem, legendom rok-kulture, u kojima se isti~e da je Miroslavu dìns omiljena ode}a i da njegovi koncerti
li~e na rok-koncerte. S tim u vezi, Stojanovi} izdvaja slede}e parove
relacija:
Miroslav Ili}: Elvis Prisli - Peva~ NKN muzike: Legenda rok kulture
NKN Muzika: Rokersko pona{anje - Folklorno: Savremeno Tradicionalno: Masovna kultura
Pore|enje novokomponovane sa rok-kulturom Stojanovi} ~ita kao

èlju za poistove}enjem, u zna~enju pozitivnog vrednovanja za koje se
izborila rok-kultura. Krajnji par relacije, me|utim, ostaje nejasan, jer
novokomponovana narodna muzika ne moè istovremeno pripadati tradicionalnom obrascu i prevazilaziti suprotnosti dva obrasca, tradicionalnog
i masovnog, za {ta se, po Stojanovi}u, njena publika i izvo|a~i zalaù.
înjenica je, me|utim, da je ova konfuzija izme|u pripadnosti tradicionalnom odnosno masovnom, modernom, jedno od glavnih obele`ja
novokomponovane muzike i kulture, {to je Marko Stojanovi} veoma dobro
zapazio.
Vidimo kako se magi~nim razre{enjem koje donosi mit o narodnja~koj zvezdi, ~iju je analizu dao M. Stojanovi}, mogu dovesti u su{tinsku vezu dva tako razli~ita, reklo bi se ~ak suprotstavljena pojma, kao
{to su Elvis Prisli, odnosno rok-kultura, i muzika Miroslava Ili}a. Ovakve,
pomalo i perfidne strategije potrebne su potkulturi novokomponovanih
kako bi bar donekle povezala udaljene pojmove modernosti i tradicionalnosti, narodnog folklora i masovne kulture. Dobar primer hibridnog povezivanja folklora i savremene, u biti postmoderne kulture, dala
je Dr Milena Dragi}evi}-[e{i} u knjizi Neofolk kultura - publika i njene
zvezde18, porede}i estradni lik peva~ice Lepe Brene i koncept lutke Barbike. Lepa Brena, uklapaju}i se u stari lik Lepotice Brene iz najpopularnije
doma}e radio-emisije {ezdesetih, Vesele ve~eri, uklapa se uspe{no svojim
izgledom - plavom kosom i dugim nogama, i u zapadni model lepote, ~iji
je simbol lutka Barbie. Pored toga, Lepa Brena je multimedijalno
prikazana: tu su plo~e, kasete, kafanski i hotelski nastupi, muzi~ki filmovi,
koncerti, kalendari, intervjui, pri~e iz njenog ìvota, fotosi, spotovi ... Ona,
poput Barbike, menja rasko{ne, {arene i sportske toalete, koje su uvek
seksi, i donosi razbibrigu, veselje i humor - ispunjavaju}i imperativ
zapadne potro{a~ke kulture. Ovo, slu~ajno ili namerno, opona{anje
023
Barbi-lutke kao zapadnja~ke ideal-devojke nije promaklo doma}im privatnim preduzetnicima koji su tokom osamdesetih na pija~nim i va{arskim
tezgama prodavali specificnu lutku: ona je bila sastavljena od tela Barbike i Brenine glave, koju je negde u unutra{njosti Srbije posebno proizvodio anonimni dovitljivi privrednik!
Kao osobina potkultura ~esto se isti~e i subverzivnost 19 u odnosu na
vladaju}e kulturne norme. U slu~aju novokomponovane potkulture nikako
ne treba zanemariti i njen delimi~no subverzivni karakter, implicitnu kritiku
(biv{eg) jugoslovenskog socijalisti~kog dru{tva: re~i pesama, kao i ~esto
neuverljiv karakter i poreklo ove muzike odraàvali su i posledice
(neuspe{nog) prilago|avanja seljaka gradu, kao i lo{e urbanizacije sela.
Jo{ subverzivnije za ono vreme deluje i plasman svojevremeno potiskivanih
(srpskih) nacionalnih vrednosti putem ove muzike (za~injenih, dodu{e,
turskom i gr~kom ,,aromom. Osim toga, i postojanje zasebnog stila
slu{alaca i interpretatora nove narodne muzike, poznatijeg kao novokomponovani ili dìberski stil 20, potvr|uje da se tu radi o potkulturi.
Populacija mladih izdvaja se kao referentna grupa novokomponovane
potkulture. Evo i zbog ~ega. Kreatori ovog stila, makar on bio i nekriti~no
pozajmljivanje tu|ih stilskih elemenata (npr. iz rok-muzike ili visoke mode)
i njihova ki~-interpretacija, pre svega su mladi. Pored toga, mladi su i
ve}ina izvo|a~a novokomponovane narodne muzike, koja kao i drugi
proizvodi masovne kulture podràva kult mladosti. Mladost je, uostalom,
jedna od glavnih tema izvornih narodnih pesama, bilo da se radi o
mladala~kom i{~ekivanju ljubavi211, o prvim ljubavnim iskustvima22 ili o àlu
za mladosti23. To se naravno odnosi i na nove narodne pesme.
I da zaklju~imo: novokomponovana kultura poseduje kako osobine
masovne kulture, tako i osobine potkulture - ona je zapravo omasovljena potkultura, koja se 90-tih godina priklonila vrednostima i osobinama
masovne kulture zapadnog tipa.
KRITIKA NOVOKOMPONOVANE KULTURE

Fenomen novokomponovane ili neofolk kulture je jo{ u biv{oj Jugoslaviji bio shva}en kao zna~ajan kulturni problem. U delima na{ih etnologa,
sociologa, knjièvnika i drugih koji su ovoj temi pristupali bez akademskih
predrasuda, izdvajaju se dva pola problema novokomponovane kulture i
posebno novokomponovane narodne muzike u drugoj Jugoslaviji. S jedne
strane, Stanoje Ivanovi}, Ines Prica i drugi isti~u da narod ovu muziku
doìvljava kao svoju, da ona pokazuje te`nju da izrazi i narodno i moder-
024
no. Ivan ôlovi} je defini{e kao folklorizovani folklorizam, ili ponarodnjeno

pevanje u narodnom duhu. Pomenuti autori ustali su u odbranu nove narodne muzike, koju su mnogi priznati kriti~ari i drugi kulturni radnici, zagovornici ~istote u kulturi, nazivali {undom i folkloromanijom, isti~u}i njenu
makar i posrednu vezu sa narodnom tradicijom. Pored toga, potpuno
odbacivanje ove muzike na margine dru{tva od strane kulturnog
establi{menta zanemarivalo je i njen subverzivni, angaòvani karakter;
implicitnu kritiku socijalisti~kog dru{tva.
Ovakvim razumevanjem fenomena nove narodne muzike ovi autori
se zapravo zalaù za o~uvanje njene subverzivne snage, koja izvire iz
vitalnosti narodnog humora i jakih emocija ljubavi, tuge, sete i nostalgije za
izgubljenom
nevino{}u
pastoralne,
seoske idile rodnog zavi~aja.
S druge strane, {ira kulturna javnost
nije ozbiljno shvatala ~injenicu da je nova
narodna muzika, kako kaè Sveta Luki},
,,od prate}eg fenomena postala prete}a
sila u kulturi24. Kvalitet tekstova, muzike,
izvo|enja i pevanja postajao je sve lo{iji, jer nije bilo kanalisanja ove
pojave u smislu pozitivne selekcije peva~a i vi{eg muzi~kog obrazovanja
izvo|a~a i ljubitelja ove muzike. Potpunim ignorisanjem ove pojave nije
moglo da se predupredi njeno sve ve}e omasovljenje, tj. ogromna produkcija i popularnost, a odsustvo pravih kriterijuma dovelo je do sve gore
banalizacije i ki~a u proizvodima novokomponovane industrije zabave.
Osim toga, potiskivanje novokomponovane narodne muzike i kulturnog modela na margine dru{tva nije bilo u skladu sa njegovom
masovno{}u. Samo donekle obaziralo se na upozorenja da je ova muzika osnovni kanal komunikacije ogromnog dela populacije - radnika i
radni~ke omladine, niè srednje klase, seoske populacije, ali i dela
prosvetnih radnika, slu`benika, studenata, novinara itd., te da stoga analizi njenih vrednosti treba posvetiti zasluènu pa`nju.
Sve u svemu, zna~aj nove narodne muzike zanemarivan je kako u
pozitivnom, tako i u negativnom smislu. Sveta Luki} 1989. godine pi{e:
nova narodna muzika i dalje ima {anse da - ostaju}i u arhetipu postane na{a, specifi~na, autenti~na, a visoko komunikativna vrsta
zabavne muzike. Umesto radikalnog se~enja, osuje}ivanja i zamene, nju
samo treba adekvatnom politikom kanalisati.25 Naàlost, na~inom na koji
025
se transformisala u etablirani model masovne zabave nova narodna muzika pokazuje upravo nali~je ovog ideala u godinama koje dolaze.
026
USLOVI ZA NASTANAK I
ODR@ANJE TURBO-FOLKA
DRU[TVENI USLOVI ZA NASTANAK I

ODR@ANJE TURBO-FOLKA
Pojava turbo-folka je podjednako zanimljiv fenomen kao i njegovo
opstajanje na doma}oj medijskoj sceni ~itavu deceniju (ako govorimo o
kontinuiranom odrànju novokomponovane narodne muzike, ~ija je turbofolk samo najaktuelnija varijacija, ono traje ve} 40 godina). Jasno je da
se novokomponovana narodna muzika javlja kao posledica promene
dru{tvenih uslova u posleratnoj Jugoslaviji - kao odgovor na urbanizaciju sela i ruralizaciju grada, tj. velike migracije stanovni{tva iz sela u
gradove (ne zaboravimo da je u predratnoj Srbiji 87% ukupnog
stanovni{tva ~inilo seosko stanovni{tvo). Ove migracije izrodile su i jednu
posebnu sociolo{ku kategoriju, tzv. polutane, ljude koji su tokom radne
nedelje ìveli u gradu, a preko vikenda na selu. Njihova ìvotna baza bilo
je selo, u kome su obra|ivali zemlju i iz koga su donosili hranu, ali su bili
i zaposleni u gradu, u nekom dru{tvenom preduze}u. Poloàj ovih ljudi
savr{eno opisuju stihovi iz nove narodne pesme ,,Ja u gradu ìvim, al se
selu divim. Novokomponovana narodna muzika, koja je kroz svoje tekstove prizivala seoske obi~aje i seoski na~in ìvota ali i poku{avala da se
pribliì gradu, bila je potrebna ovim ljudima da bi govorila o njihovom
ìvotu, da bi im olak{ala jaz koji je naprasno trebalo da savladaju. Kroz
nju oni su dobili priliku i da izraze svoje emocije, upotrebljavaju}i je u
svim va`nim prilikama: na svadbama, kr{tenjima, ispra}ajima u vojsku...
Seljaci su u grad doneli svoje obi~aje - to je bila logi~na posledica novog
na~ina ìvota. Ali obi~aji se nisu sa~uvali, ve} su se banalizovali i vulgarizovali; nova narodna pesma je u sebi samo sa~uvala pomenute bolne
protivre~nosti, potsti~u}i najniè emocije. S
druge strane, gra|anske vrednosti se me|u
ovim stanovni{tvom i danas usvajaju sa
velikim te{ko}ama.
Sli~no vaì i za gastarbajtere, na{e radnike na privremenom radu u inostranstvu ili
027
povratnike iz inostranstva, iz visoko urbanizovanih sredina, za koje Ines

Prica ispravno kaè da su ,,nejasnog statusa i sukobljenog sistema vrednosti 26. Nova narodna muzika za njih ozna~ava spasonosni spoj idealizovane narodne tradicije i ,,modernog, tj. osavremenjene tradicije, dakle,
ona za njih ozna~ava spasonosno re{enje problema identiteta. Na{ ~ovek
na privremenom radu u inostranstvu te{i se se}anjem na rodni zavi~aj,
kome }e se jednog dana vratiti: ,,Daleko od rodnog kraja u tu|ini radim,
znoj prolivam, zdravlje gubim, i za tobom ùdim 27.
Ve}i deo razloga za pojavu turbo-folka istovetan je sa razlozima za
pojavu nove narodne muzike, dok su neki od razloga potpuno novi i
specifi~ni. Kao i nova narodna muzika, i pojava turbo-folka po~etkom
devedesetih bila je inicirana specifi~nom promenom dru{tvenih uslova. U
slu~aju turbo-folka ti novi dru{tveni uslovi bili su dugotrajna ekonomska
kriza, gra|anski rat u Hrvatskoj i Bosni, veliki broj `rtava rata i izbeglica,
izolacija zemlje putem sankcija, i najzad bombardovanje SRJ od strane
zemalja ~lanica NATO-a. Sve to dovelo je do ekonomskog uru{avanja,
i krajnjeg osiroma{enja dru{tva, raspada dràve i porasta kriminala. Ratne
i krizne okolnosti sna`no su inicirale pojavu turbo-folka, za koju je ve}
postojala dru{tvena i kulturna podloga koja je bila i uzrok nastanka nove
narodne muzike, a ~ija je turbo-folk modernija i agresivnija varijanta. Ove
nove okolnosti nisu, dakle, i jedini uzrok pojave turbo-folka, ali se sigurno mogu okarakterisati kao pogodni uslovi za njegovu ekspanziju i
istrajavanje na doma}oj sceni.
Vi{e faktora uti~e na pojavu i odrànje turbo-folka. Na prvom mestu
to je propala ekonomija zemlje, koju je dokraj~ilo bombardovanje
Jugoslavije od strane 19 zemalja ~lanica NATO u prvoj polovini 1999.
godine, i njena me|unarodna izolacija. Lo{a ekonomska situacija
onemogu}ava ve}a ulaganja u vrhunsku kulturu i obrazovanje, kao i kontinuiranu kulturnu povezanost sa svetom, koju su dodatno oteàvale i do
skora prisutne sankcije, a ratna i odbrambena dejstva, kao i izuzetno brojne policijske snage, odnose najve}i deo ionako smanjenog dràvnog
budèta. Jedna od posledica ove lo{e ekonomske situacije jeste da su
medijske ku}e bliske reìmu finansijski najja~e, da imaju monopol i najve}i
opseg gledanosti i slu{anosti, i da stoga mogu superiorno da kreiraju
kompletnu medijsku sliku, javno mnjenje, politi~ki poèljan sistem vrednosti
i oblike pona{anja. U te svrhe ovi mediji ~itavu deceniju forsiraju turbofolk muziku, koja im pored pomenutih efekata donosi i najve}u zaradu.
Kriza i ogromna ratna stradanja izazvala je i psihi~ku destabilizaciju
028
stanovni{tva, depresiju i bezna|e, {to je uticalo i na ja~anje praznoverja i

pojavu mnogih vidovnjaka, ,,iscelitelja i tuma~a sudbine, poput Ljubi{e
Trgov~evi}a, Kleopatre i mnogih drugih. Svuda legalno ni~u agencije za
proricanje sudbine, alternativne metode le~enja i sli~ne usluge. Ovi ,,spasitelji ljudskih du{a, koji slobodno zakupljuju termine na televiziji, sti~u
ogroman kapital time {to navodno skidaju vrad`bine i le~e na daljinu.
Broj autenti~nih vidovitih ljudi i narodnih iscelitelja me|u njima je zanemarljiv. Smanjenje kriti~nosti i ose}anja za realnost u~inilo je ljude prijem~ivima za razne uljuljkuju}e sadràje, od vidovnjaka do turbo-folka.
oliti~ki razlozi uzimaju se kao najzna~ajniji faktor pojave i odrànja
turbo-folka. S tim u vezi postavlja se slede}e pitanje: da li je neko
za vladaju}u politi~ku elitu u Srbiji unapred genijalno konstruisao
plan instruiranja i zavo|enja doma}eg stanovni{tva pomo}u turbo-folka,
koji se po~etkom devedesetih javlja i kao ,,novokomponovana ratna kultura i kao takav podràva ekspanzionisti~ku i nacionalisti~ku politiku srpskih vlasti, dok krajem devedesetih zloupotrebom erotike podràva eroziju
moralnih vrednosti? Ili je pak, turbo-folk bio samostvoreni fenomen koji
je vladaju}a struktura podràla kada ga je prepoznala kao dodatno sredstvo vladanja. Mo`da je politi~ka uloga turbo-folka, kao veoma iritiraju}eg fenomena, od strane nezavisne intelektualne elite u Srbiji donekle i
precenjena, mo`da je, suprotno tome, ona u na{oj javnosti nedovoljno
ozbiljno shva}ena. Ono {to je izvesno, jeste ~injenica da je svaki ki~ ujedno i ideolo{ki proizvod par excellence. Bilo kako bilo, ova muzika je, potpomognuta zapadnim dizajnom, ta~nije dizajnom koji poku{ava da imitira Zapad, postala neka vrsta ,,,dràvne umetnosti. Takav utisak se barem
sti~e pri svakom pogledu na program na{ih medija, sponzorisanih od
strane vladaju}ih politi~kih snaga, koji pokazuju skoro nesmanjenu toleranciju na sadràje turbo-folka. Turbo-folk je pu~ka zabava; ali ona nije
samo {iroko rasprostranjena i uticajna ,,zabava za siroma{ne. Ona je i
zabava za bogate, za vladaju}u elitu, imu}ne izbeglice i bogate gastarbajtere, koji prepoznaju sopstveni sistem vrednosti u novokomponovanom
glamuru kao statusnom simbolu mo}i i u navodnoj vezi ove muzike sa
srpskom tradicijom.
rugi faktor koji uti~e na odrànje turbo-folka, kao i novokomponovane muzike uop{te, jesu velike migracije stanovni{tva. Zbog
ratnih stradanja stotine hiljada izbeglica iz Hrvatske i Bosne, a
sada i izbeglice sa Kosova, naselilo se u Srbiji i Crnoj Gori. Najve}i broj
ovih ljudi do{ao je iz malih sredina i ìveo je u najve}em procentu rural-
029
nim na~inom ìvota. Sa traumati~nim dolaskom u gradsku sredinu, ili,

pak, u novu seosku sredinu, koja nije njihova, oni su nastavili da slu{aju
novu narodnu muziku pa su tako, prirodno, prihvatili i turbo-folk, kao
njenu najaktuelniju varijaciju, iz istih razloga iz kojih se i nova narodna
muzika voli i slu{a. Prihvatili su ga kao laku zabavu koja im je bliska, kao
muziku koja sadrì lokalne folklorne elemente i peva o ìvotu na selu,
uprkos tome {to stil koji je prati nosi druga~ije poruke.
S druge strane, zbog ekonomske krize i nezaposlenosti doga|a se sistematsko iseljavanje najvi{e obrazovanih slojeva stanovni{tva - studentske
omladine, intelektualne i umetni~ke elite - u inostranstvo, a deo ovih emigranata ~ine i mladi ljudi koji nisu hteli da se odazovu vojnoj obavezi, jer
nisu hteli da u~estvuju u ratovima sa kojima se nisu slagali i ~ije razloge
nisu razumeli. Posledica svih ovih migracija bila je dodatno uve}anje onog
dela populacije koji ~ini stanovni{tvo nièg nivoa obrazovanja, sa nedovoljno razvijenim kulturnim potrebama kada je u pitanju vrhunska kultura.
Ali, kao {to kaè Ivan ôlovi} u pomenutoj studiji, ,,Pretpostavka da nove
narodne pesme mahom slu{a svet na niskom stupnju obrazovanja, s malo
ili nimalo {kole, nije od velike koristi, jer u milionskom auditorijumu
takvog sveta uvek ima najvi{e. 28 înjenica da je najve}i deo na{eg
stanovni{tva generalno na niskom kulturnom nivou tako|e doprinosi
opstanku turbo-folka. Turbo-folk muzika i medijski oblici koji je prate TV emisije, spotovi, specijalizovana muzi~ka i ùta {tampa (Sabor, Pink
Revija, Svet) - prijem~iva je ovoj publici kao privla~an i pitak ki~ proizvod za koji je potrebno du{evno ulaganje ,,neprimereno malo 29,
kako kaè Ludvig Gic u svojoj Fenomenologiji ki~a. Osim toga, ve}inu
stanovni{tva pogada siroma{tvo, egzistencijalna ugroènost i neimanje
perspektive. Tako turbo-folk ispunjava i jasnu eskapisti~ku funkciju,
obezbe|uju}i svojoj publici efikasan beg od realnosti.
Veza ove muzike sa srpskom tradicijom naàlost je samo iluzija, jer
ova muzika menja narodne obi~aje. Ona je napustila tradiciju i konzervativizam, koji je po{tovala izvorna narodna muzika. Neke njene osobine,
kao {to su raskala{nost i banalnost, lascivnost i oboàvanje svega {to u|e
u modu, strane su izvornoj narodnoj pesmi. Ovi elementi naro~ito su
prisutni u na~inu izvo|enja ove muzike, mo`da i vi{e nego u samim pesmama. To {to vizuelna prezentacija koja prati turbo-folk, spotovi i nastupi
folk-zvezda, ima dosta elemenata jeftine zapadne mode i zapadne
potro{a~ke kulture, mo`da samo olak{ava njenoj publici ulazak u ,,savremeni ìvot, u poku{aju da premosti jaz izmedu ruralnog ili provincijalnog
030
i modernog, potro{a~kog na~ina ìvota koji bi ona u jednoj generaciji trebalo da presko~i.
Uspeh i odrànje turbo-folka omogu}ava i jedan poznati faktor iz
sveta {ou-biznisa, a to je psiholo{ki mehanizam identifikacije. Kao i u
slu~aju filmske industrije, u kojoj je mehanizam identifikacije gledaoca sa
junacima na platnu omogu}io uspostavljanje star-sistema, sistema promocije i oboàvanja filmskih zvezda, i slava zvezda turbo-folka po~iva na
mogu}nosti identifikacije sa njima. Za{to se publika identifikuje sa filmskim
zvezdama? Glavni junaci filmova pre svega oli~avaju ideale hrabrosti,
juna{tva, ne`nosti i lepote. I pored toga, oni na filmu izgledaju dosti`ni i
bliski, more ih problemi koji more i obi~ne ljude. Propaganda koja prati
filmsku industriju pokazuje da svako moè postati filmski glumac, samo
ako ima sre}e. I najve}e zvezde, pre nego {to su to postale, bile su obi~ni
ljudi, radile su obi~ne poslove - kao kasirke, kelnerice, prodavci - i gotovo po pravilu do{le su iz malih mesta u Holivud. To olak{ava identifikaciju obi~ne publike sa njima i ~ini njen san o slavi i uspehu mogu}im. Publika turbo-folka tako|e ima sve razloge da se poistove}uje sa svojim zvezdama. Kao i ve}ina publike, one su do{le sa sela (Ceca je iz @itora|a,
Dragana iz Kasidola, Miroslav Ili} iz Mr~ajevaca), skromnog su porekla i
obrazovanja. Ako su to oni mogli, za{to ne bismo i mi? - pita se obi~an
narod. Ove zvezde deluju svojim oboàvaocima poznate i bliske, u njima
lako mogu da prepoznaju sebe, da zami{ljaju status do koga }e se
mo`da i sami uzdi}i jednog dana .Zvezde turbo-folka doma}oj publici
do~aravaju njen ruì~asti san.
ajnovija istraìvanja migracija stanovni{tva sa prostora biv{e
Jugoslavije, pokazuju, me|utim, da se u velike gradove u Srbiji,
pogotovo kada je u pitanju Beograd, nisu samo doselili manje
obrazovani ljudi iz malih sredina, ta~nije da se u njima nisu mnogo
zadràli. To je i razumljivo, jer je stanovni{tvu iz ruralnih sredina te{ko da
na|e posao u velikom gradu. U Beogradu i drugim ve}im gradovima
naselio se (u ve}oj meri) srednje ili visoko obrazovan svet, koji je
ekonomski bogatiji od Beogra|ana koje je zatekao. Ali i ovaj imu}an svet
prihvatio je turbo-folk i njegove nus-pojave - trendove, modu - kao
zabavu za bogate i vezu izmedu tradicije i vrednosti potro{a~kog
dru{tva, kojima i sam stremi.
Prevazilaènje hroni~no niskog kulturnog nivoa koji pruà lokalna folk
industrija zabave moè se ostvariti samo ako se ova pojava kanali{e
dugoro~nom kulturnom politikom, ~iju bi osnovnu strategiju ~inila
031
edukacija stanovni{va - od smanjivanja stope nepismenosti do podizanja op{teg obrazovnog nivoa gra|ana. Paralelno sa tim trebalo bi podsticati i razvoj vrhunske kulture i nauke, {to bi podiglo i op{ti kulturni nivo.
Medutim, to nije dovoljno. Ono {to je na{em dru{tvu preko potrebno
jeste i humanizacija me|uljudskih odnosa, dostojanstveni uslovi za ljudski ìvot, ve}a briga institucija dru{tva za njegove gra|ane. Mediji koji,
pored politi~ke propagande za vladaju}e partije, sada najvi{e promovi{u
silu i nasilje, trebalo bi da promovi{u druga~ije vrednosti: ljudskost,
odgovornost, solidarnost i zajedni{tvo. Za ovakve promene, i za pravu
dugoro~nu kulturnu politiku, za koju doma}a politi~ka elita do sada nije
bila mnogo zainteresovana, osim dobre volje, osmi{ljene strategije i
nacionalne odgovornosti, potreban je i novac, koji se sada, i kada ga
ima, usmerava u druge fondove. Za~arani krug proizvodnje i masovne
potro{nje turbo-folka tako ostaje neprekinut.
PRIMER NATO - BOMBARDOVANJA

Da alternativa medijskim manipulacijama turbo-folkom postoji,
pokazalo se tokom NATO bombardovanja SRJ. Kao {to je poznato, u
kriznim situacijama ljudima je potrebno da se javno okupljaju, da budu
zajedno. U te svrhe sluè im i pozori{ta. Nobelovac Alber Kami u
romanu ,,Kuga opisuje takvu situaciju u gradu Oranu, koji je zahvatila
epidemija kuge: ,,Kako da ne pozna reakcije koje su bile i njegove; (...)
hitanje ljudi u luksuzne restorane, njihovo zadovoljstvo da se tu sastanu
i {to duè zadrè; neuredno priticanje ljudi koji svakog dana ~ekaju u
redovima pred bioskopima, i koji pune pozori{ne sale pa ~ak i dansinge,
razlivaju}i se kao neka razjarena klima po svim javnim mestima; beànje
od svakog dodira, ali i nagon za ljudskom toplinom koja upu}uje ljude
jedne drugima, pol polu, i da se pribijaju jedno uz drugo. 30. O atmosferi unutar pozori{ta za vreme bombardovanja (u II svetskom ratu) govori i poznata drama Ronalda Harvuda ,,Garderober, koja je sa uspehom igrana u JDP-u. Sve vreme dok je trajala agresija NATO beogradska pozori{ta igrala su predstave jednom ili vi{e puta u toku dana. Karte
su deljene besplatno, par sati pre predstava, ili su imale simboli~nu cenu
(1-5 dinara). Dogodio se neo~ekivani fenomen. Odziv gledalaca bio je
neverovatan. Sve karte bile su unapred rasprodate, sva mesta za sedenje i stajanje bila su popunjena, a na jednoj od predstava bilo je ~ak 500
ljudi (u sali od stotinak mesta)! U pozori{te su za vreme bombardovanja
032
i{li svi, ~ak i oni koji ina~e nisu tamo odlazili.

Za ovako masovan odziv gra|ana postojao
je splet motiva. Prvi motiv bilo je traènje zajedni{tva. Ljudi su i{li u pozori{te da bi bi bili u gomili,
da bi u kolektivu lak{e savladali strah za sopstveni ìvot. Drugi motiv bio
je prkos. Okupljaju}i se u pozori{tima u centru grada, ~ak i dok je trajala vazdu{na opasnost, ljudi su poru~ivali: Ne damo da nas uni{te! Tre}i
vaàn razlog bio je taj {to su gra|ani duhovno uto~i{te potraìli u
pozori{tu. Od umetnosti su zatraìli odgovore na velika ìvotna pitanja,
pitanja smisla, ~asti i smrti, kakva je ta situacija postavljala. To je
potvrdilo da pozori{te ne{to zna~i, da moè da uti~e na ljude, da im pribliì velike istine. Postojao je jo{ jedan, motiv. Pozori{te je po prvi put bilo
svima podjednako pristupa~no, zato {to je bilo besplatno. To je doprinelo da teatar za vreme bombardovanja posete i oni koji to ina~e ne mogu
iz materijalnih razloga, kao i oni kod kojih pozori{te, kao sinonim
,,visoke kulture, izaziva strahopo{tovanje. Cene ulaznica nije bilo, i prestala je obaveza da se bude naro~ito odeven za pozori{te. Rado i
ponosno gra|ani su vodili sa sobom i svoju decu. Ovu autenti~nu potrebu, potrebu za umetno{}u koju su ljudi tako ubedljivo pokazali, treba
po{tovati i podràti. Pitanje da li je narodu potrebna vrhunska umetnost
pokazalo se kao sasvim izli{no, naàlost tek uz pomo} nemilog ratnog
eksperimenta 1999.
[to se turbo-folka ti~e, on je zbog ozbiljnosti situacije uklonjen sa programa svih televizijskih stanica. Tek u malom segmentu programa bile su
prisutne patriotske pesme, a na nekoliko koncerata odrànih u znak
protesta protiv bombardovanja najpoznatiji folk-peva~i izvodili su izvorne
narodne pesme i poneki od svojih hitova, trude}i se da o~uvaju nacionalni duh u najboljem smislu te re~i. Od turbo-folka ni traga. Moram re}i
da nikom nije nedostajao. Predrasuda da je narodu dovoljan turbo-folk i
masovna kultura da bi zadovoljio svoje duhovne potrebe, pobijena je na
neo~ekivano ubedljiv na~in.
ODGOVOR PRAVIH NARODNJAKA

Zbog trì{nog uspeha turbo-folka koji je usledio potpomognut efektima kao {to su lascivnost, raskala{nost i pomodnost, mnogi peva~i nove
narodne muzike koji su ve} ostvarili profesionalni uspeh i napravili ime na
doma}oj sceni, ustaju u odbranu svoje profesije. Najve}a zamerka koju
oni upu}uju turbo-folku jeste op{ti pad kvaliteta u narodnoj muzici, kao i
033
~injenica da svako ko uloì novac u svoj ,,projekat moè da postane

narodni peva~. Vi{e ne vaì zakon ponude i potra`nje - za uspeh je
danas dovoljna agresivna medijska promocija. Svako ko ima pare, i bez
peva~kog dara, moè da snimi kasetu i CD i da dobije ogromnu reklamu (nekada se to govorilo: ,,Prodaj kravu, snimi plo~u). U doma}em
turbo-folku se na zaista spektakularan na~in ostvaruje proro~anstvo Endija Vorhola da }e ,,u budu}nosti svako biti pet minuta slavan. U svim
emisijama na{ih televizija koje ~ine razgovori sa peva~ima gostima se
neograni~eno povla|uje, o njihovoj novoj muzici se govori da je
,,izvanredna, ,,sjajna, ,,veliki uspeh itd., a i o samim peva~ima govori
se da su talentovani, sjajni i bajni, ~ak i kada slika i ton pokazuju upravo suprotno. Nastupi u studiju su, naravno, na plej-bek, pa se peva~ki
,,talenat novope~ene zvezde ne moè ba{ lako utvrditi. Posebnu ,,perverziju turbo-folk ere predstavlja vulgarno nastojanje nekih doma}ih
medija da ovu osobinu turbo-folka potenciraju, tako {to }e u svojim
emisijama organizovati ,,takmi~enja u pevanju uìvo, odnosno dovesti
vi{e peva~a koji }e dobijati razne peva~ke ,,zadatke, kako bi se videlo
ko tu uop{te zna da peva. Moram da primetim da je tek poneki peva~peva~ica u ovim emisijama rasko{no pu{tao glas. Te, u mnogim slu~ajevima mu~ne ,,probe odoma}ile su se i u gotovo svim emisijama na TVji u kojima peva~i pojedina~no gostuju ili predstavljaju svoju novu plo~u.
Ova hipokrizija, pre svega na TV Pinku, je nepodno{ljiva. Najpre je
ustanovljen sistem po kome se od netalentovanih peva~a uzima novac za
medijsku promociju, i sistem vrednosti koji u prvi plan stavlja izgled
peva~a, ,,firmiranu ili provokativnu garderobu, a zanemaruje muzi~ke
kvalitete, a zatim se fabrikovane zvezde, produkti ovakvog sistema, izvrgavaju ruglu. Ako ni{ta drugo, barem bi se publika mogla po{tedeti
ose}anja da je vuku za nos.
Dakle, koga }e publika slu{ati i gledati, vi{e nije stvar njenog izbora
- kod publike se stalnim ponavljanjem ta~no odre|enih sadràja proizvode
nove potrebe. Nekada{nju eru radija, sa nastupima radio-peva~a koji su
pevali ,,na narodnu, smenila je era televizije - i pad kvaliteta. Ali do
devedesetih su ipak postojali stroìji kriterijumi za novu narodnu muziku, i
kod publike i kod urednika radio i TV-programa. U slu~aju turbo-folka
radi se, me|utim, o hiperprodukciji, te je stoga kriterijum kvaliteta malo
ili nimalo bitan. Zvezde nove narodne muzike srednje generacije, njeni
doajeni, poku{avaju da preìve u novim trì{nim uslovima. One se prilago|avaju turbo-folku snimaju}i i neke ,,modernije pesme i ulaù}i novac
034
u svoj imid` i spotove. Ovi peva~i se, medutim, uop{te ne ose}aju kao
deo turbo-folka, i svoje pevanje i rad vrednuju daleko iznad ovog novog,
komercijalnog zvuka. Predsednik Udruènja estradnih umetnika Srbije,
Zoran Kalezi}, posle pet godina mandata dao je 1999. ostavku na mesto
predsednika, izjaviv{i da nema vi{e snage da se bori protiv ,,sramote koja
nas svakodnevno zapljuskuje sa TV-ekrana i protiv sveop{te degradacije
nove narodne muzike.
O kakvoj se sramoti radi ? Na turbo-folk sceni ve} nekoliko godina
vlada vrhunski neukus. Mnogo novih peva~ica, a verovatno jo{ vi{e producenti i menadèri koji iza njih stoje, nastoji da skrene pa`nju na sebe
koriste}i vulgarne erotske efekte. U {ou-biznisu erotika je nezaobilazan
pratilac svakog sadràja, a izlaganje ènskog tela je oduvek kori{}eni
adut. Medutim, izgled i nastup mnogih zvezda turbo-folka deluje upravo
pornografski. I one koje tek po~inju, ali i one koje su ve} etablirane (Karleu{a, Vendi, Sneki) pojavljuju se na TV-u i u ilustrovanoj {tampi doslovce
polugole; sa ovim je nemogu}e takmi~iti se - peva~ice koje ne}e da se
toliko ,,skinu ostaju van igre, a o peva~ima da i ne govorimo. Ipak,
pitanje je da li je i sama publika tom golotinjom odu{evljena isto koliko i
mediji (sem, mo`da, ,,nezreli klinci,, i ,,vojnici, kako kaè Bora ôrba u
svojoj staroj pesmi ,,Lutka sa naslovne strane.
U ovakvoj situaciji renomirani peva~i narodne muzike, koji neguju svoj
peva~ki talenat (ve}ina na{ih najpoznatijih folk peva~a ima dobar i lep glas
- mo`da je samo manje lep na~in pevanja koji se od ranije forsira u novoj
narodnoj muzici, ,,zavijanje i ,,triler) i nastoje da odrè vezu sa izvornom
narodnom pesmom, moraju se ose}ati povredeno, kada vide kako im
,,starlete i netalentovani peva~i ,,kradu slavu i status koji su oni mukotrpno sticali godinama. Uostalom, svojih privilegija niko se nije dobrovoljno
odrekao. Osim toga poziv narodnog peva~a je zaista teàk i naporan
posao, koji uklju~uje stalna putovanja, gostovanja, no}ni rad, ali i velike
izdatke za reklamu, garderobu, kompozitore i aranère, pisce tekstova itd.
On je tako|e pun rizika, budu}i da zavisi od mode i promenljive }udi
publike. Stoga to {to su neki peva~i istrajali na folk sceni dvadeset pa i
trideset godina, kao Lepa Luki}, Miroslav Ili} ili Predrag @ivkovi}-Tozovac,
da pomenem samo neke od njih, treba zaista po{tovati. Ne treba zaboraviti ni to da su ovakvi peva~i me|u najve}im poznavaocima riznice na{ih
izvornih narodnih pesama. Stoga nije ~udo, iako nam moè izgledati
neobi~no, {to su doajeni nove narodne muzike, uz intelektualce i kulturologe, ozbiljni glasnogovornici zavo|enja reda u novokomponovanoj muzi-
035
ci i turbo-folku. Medu njima su Zoran Kalezi}, Miroslav Ili}, Zorica Brunclik, Lepa Brena, Merima Njegomir i drugi. Problem je, me|utim, u tome
{to kod ovih peva~a u potpunosti izostaje kriti~ka svest o ki~-kvalitetu sopstvenih pesama.
U intervjuu za ,,Radio-TV Reviju sredinom 1999. godine, Miroslav Ili}
je ovako analizirao stanje na doma}oj folk-sceni: ,,Nezadovoljan sam onim
{to se de{ava na kompletnoj estradnoj sceni kod nas. Naravno da svuda u
svetu postoji ki~, ali zna se gde mu je mesto, a postoji i ono {to se zove
li~ni i profesionalni moral. Ne moè peva~ da peva samo zato {to ima jaku
èlju, i ne moè to biti samo zato da bi zaradio pare. (...) U poslednje
vreme ponuda pesama sa dobrom muzikom i dobrim tekstom, koja istinski
pripada na{em podneblju, vrlo je siroma{na. Skoro i da ne postoji. Ne
stvaraju vi{e ni Dragan Aleksandri}, ni Predrag Vukovi}, niti oni koji su se
istinski bavili pravom narodnom muzikom, novokomponovanom u najboljem smislu re~i. Kad tvrdim da treba sa~uvati na{ prebogati folklorni milje,
ne mislim da ga ne treba nadogradivati, ali kolorit mora da ostane prepoznatljiv.
Miroslav Ili} smatra da je nelogi~no da folk stalno hrli ka popu i roku,
pa publika na kraju ne zna ni {ta slu{a. On se zalaè za to da svi peva~i
dobiju ravnopravnu medijsku pa`nju. ,,Mislim da najve}u odgovornost za
ovaj haos i neukus u medijima snose dràvne institucije i ku}a RTS, jer njih
ne interesuje kvalitet zabave, kaè Miroslav i dodaje: ,,Ja razumem da oni
nemaju para, ali neka nama daju prostor, a mi }emo ga adekvatno ispuniti
najbolje {to umemo. Iz produkcije PGP RTS oti{li su mnogi dobri peva~i, koji
jedva ~ekaju da se vrate kad se za to stvore uslovi, jer se zna da je ova
ku}a dala ono najbolje {to postoji u narodnoj muzici. Narodna muzika je
veoma va`na za na{e nacionalno bi}e i ja uvek isti~em da ho}u da budem
narodnjak, jer je to pozitivno i dobro. Na~in na koji narodna muzika danas
treba sebe da predstavlja, po Miroslavu Ili}u, jeste da nastoji da bude
atraktivna, a ne dokumentarna, i da kao klasi~na {ou-zabava vodi ra~una
o interepretaciji, izboru muzike i modernom pakovanju. Na ovakvo shvatanje nove narodne muzike niko ne moè imati primedbi.
TURBO-FOLK KAO KRIZA POTKULTURE

Turbo-folk ne bi bio tako zna~ajan kulturni i dru{tveni fenomen kada
bi ovu muziku slu{ali samo naj{iri slojevi niè obrazovanog stanovni{tva,
sa nerazvijenim kulturnim potrebama. On je fenomen upravo zbog toga
036
{to ga je, zajedno sa pomenutim delom populacije, prihvatila i druga,

srednje i vi{e obrazovana gradska publika. Turbo-folk preuzima elemente
stila urbanih potkultura, kao {to su rok, pank, pop, {minka31, rejv, i u potpunosti se izja{njava kao urbana, savremena, ultramoderna struja. Istovremeno, on odbacuje vrednosti za koje su se zalagale angaòvane urbane
potkulture. Zbog toga o turbo-folku moèmo govoriti kao o krizi potkulture.
U na{oj sredini 80-tih godina izdvaja se ~itav skup urbanih potkultura
- pankeri, {minkeri, hipici, novi talas, ~iji je kontinuitet 90-tih godina
ozbiljno naru{en. Ove potkulture imale su upori{te u rokenrolu i njemu
bliskoj muzici (panku, post-panku, hard-roku, popu, regeu, soulu itd.) i
ugledale se na analogne potkulture sa Zapada (punk, rock, hippy, new
wave). Polaze}i od tih okvira uspele su, medutim, da ispolje sopstvenu
originalnost i autenti~nost, kao i da ostvare veoma ìvu muzi~ku scenu na
liniji susreta Beograd - Zagreb - Ljubljana -Sarajevo. Neke od
najzna~ajnijih jugoslovenskih grupa iz tog perioda bile su [arlo Akrobata, Ekatarina Velika, Haustor i Lajbah (Laibach). U SFRJ potkulture su implicitno bile orijentisane nasuprot vladaju}em Prosvetiteljskodogmatskom kulturnom modelu, odnosno nasuprot marksisti~koj ideologiji
i dogmatskoj vladavini ,,staraca, partizansko-komunisti~kog establi{menta - novotalasna beogradska grupa
,,Elektri~ni orgazam u pesmi ,,Nebo (1981) kaè:
,,Moje su nebo vezali ìcom
po mome mozgu crtaju {eme
èle jo{ jednu kopiju svoju
da njome vrate nestalo vreme.
Urbane potkulture 80-tih, od krugova art-{minke do
novog talasa, u~estvovale su u svim aktuelnim kulturnim
zbivanjima. Njihovi pripadnici pratili su, osim muzike i
muzi~kih koncerata, performanse, alternativni film, savremenu video-produkciju i nekomercijalni film, dok su
mnogi akteri muzi~ke potkulturne scene bili i sami umetnici, fotografi, dizajneri, autori filmske i pozori{ne muzike i sli~no.
d 1990. godine, sa po~etkom gra|anskog rata i raspadom biv{e
Jugoslavije, zamrla su i de{avanja na potkulturnoj sceni srpskih i
jugoslovenskih gradova, a na scenu su, kako kaè sociolog kulture
Ratka Mari}, stupili novi debitanti32. Nacionalna ratna drama i ekonomska kriza, pra}ene raspadom svih sistema vrednosti dovode do realne
037
ekspanzije potkulturnih oblika ìvota - kriminala, narkomanije, prostitucije,

nasilja, plja~ke i ratnog profiterstva, a uporedo sa tim na upra`njenoj sceni
omladinskih potkultura dolazi do ustoli~enja potkultura koje se, osim na
simboli~kom planu muzike i mode, velikim delom preklapaju i sa stvarnim
delinkventnim i militantnim snagama dru{tva.U ovim potkulturama je,
razume se, u~estvovao i deo odraslih, koji ih je zapravo i inicirao. Ratka
Mari} na doma}oj potkulturnoj sceni 90-tih godina izdvaja ~itav korpus33
omladinskih potkultura ratni~kog {ika, za koje se vezuje folk, turbo-folk i
dens muzika. Potkulture ratni~kog {ika ova autorka sme{ta u Zonu prevare
i trivijalne upotrebe patriotskih ose}anja i u Zonu metka i zastra{ivanja. U
zoni metka, brzine, povrede i provoda izdvaja se turbo scena neo-folka,
raslojena na omladinske aktere dizela{e, krimose, reketa{e, povratnike sa
fronta i dilere.34 Dok je na listi prioriteta neutralne {kolske i studentske
omladine brak, porodica, obrazovanje i studije, orijentacija jednog dela
mladih ide u pravcu hedonisti~ki mahnitog uìvanja u potro{nji ratni~kog
{ika. Osim uzdrànosti prema ratni~kom kontekstu ~itavog dru{tva, mladi
ispoljavaju i suprotan stav - prepoznaju svoju {ansu i priklanjaju se izazovima snalaènja u haosu, unov~avaju}i tu|u zbunjenost , kaè Ratka
Mari}.
Vizuelna prezentacija peva~a, peva~ica i muzi~kih grupa, zajedno sa
stilom obla~enja i pona{anja stvarnih aktera nove potkulturne scene,
u~inila je da se konstitui{e svet Nove srpske muzike, odnosno svet
turbo-folka. Potro{nja modnih i presti`nih proizvoda sa Zapada - garderobe poznatih svetskih kreatora i firmi (Versace, Dolce&Gabbana, Nino
Cerutti, Armani, Replay, Diesel), parfema, zlatnog nakita, posedovanje
skupih i ,,ultrabrzih (turbo) kola, muzi~kih ure|aja, kao i povezanost sa
medijima - prezentacija na televiziji, u novinama i na radiju a potom i na
Internetu, pojavljuju se kao glavni imperativi turbo-folka, koji sebe predstavlja kao nosioca urbanog duha i glavnog promotera novih trendova,
drè}i se pritom folk muzi~ke matrice.
Horizont sveta Nove srpske muzike je drasti~no suèn, uprkos ovom
proklamovanom kosmopolitizmu. I pored toga, njegovi rodona~elnici i
istovremeno akteri imaju dosta jasan i definisan koncept ìvljenja u tom
svetu. Taj svet karakteri{e atmosfera privremenosti i ,,brzog i ,,opasnog
ìvota, ako ne ìvota ,,s one strane zakona, dakle u subkulturi kriminala,
ono barem ìvota u muzi~koj subkulturi koji odlikuje glorifikacija simbola sveta kriminala. Ratka Mari} o tome kaè: Najva`niji motiv potkulturnog aktera da prepozna sebe u ratobornom izgledu, zvuku i
35
038
pona{anju, simboli~ki ga razlikuje iako ga u ose}ajnoj strukturi ne odvaja od namera kojima stremi stvarni ratnik. Mladi prestupnik doìvljava
urbanu svakodnevicu kao neprijateljsko okruènje i simboli~ki se
tro{i kao da je u centru sukoba36.
Najzapaèniji na doma}oj potkulturnoj sceni po~etkom
devedesetih godina bili su dizela{i37. Opis stila dizela{a i njihovog
pona{anja koji daje Ratka Mari} simptomati~an je i za ostale
struje me|u potkulturama ratni~kog {ika:
,,Dizela{i sklapaju stil: ko`na jakna (400 nema~kih DEM), svetlucava trenerka, brze patike, utoka, turbo kola, stra{na cava, folkoteka, kra|e, te{ke droge, narodnjaci i doma}i disko. Spoj {lja{te}e varijante sportskog izgleda i grubih, prete}ih pokreta, agresivnog stava,
bu~nog nastupa dopunjen je otvorenim pretnjama oru`jem. Akteri su
zapaèni kad se razme}u prekr{ajima i nagla{avaju kupovnu i materijalnu mo}. Dugo snevani put do Olimpa potro{nje i samopredstavljanja sadrì {ifru urbanog povezivanja {ik prostora, kriminalnih
metoda mu{ke, patriotske, naplate tu|eg pogre{nog izbora i logike definitivnih re{enja. Akteri deùraju u oazama pseudo-imperijalne mo}i, zakupljuju kultna gradska mesta i opsedaju centre luksuzne potro{nje. Dizela{i su izazvali pa`nju medija, porugu dela vr{njaka, ali i odu{evljenje sledbenika.
Po~etkom devedesetih, imid` dizela{a ubrzano se rasprostirao, poja~avaju}i
retoriku stila. Poku{aji analize u medijima, spontane reakcije vr{njaka i
javnosti, kao i vicevi o dizela{ima doprineli su nastanku svesti o postojanju
stila.38 @enske akterke stila nosile su kombinaciju sportske i seksi firmirane
garderobe, dopunjenu jakom {minkom, zlatnim nakitom i dugom kosom, uz
karakteristi~ne ,,dizela{ke {i{ke u~vr{}ene pomo}u laka za kosu, kakve su,
primera radi, nosile estradne zvezde Gala (dens) i Ceca i Mira [kori} ( folk
). U svome hitu ,,Izaberi iz 1994 godine Gala je kriti~ki opisala ekstremnu,
kriminalnu mu{ku varijantu dizel-stila, dok je u spotu iz diskoteke koji je pratio pesmu nastupila kao njegov ènski predstavnik, isti~u}i do tada na
doma}oj sceni nepoznat princip agresivne ènske samosvesti:
Agresivna ènska samosvest bila je u skladu sa generalnom agre,,Kaè ima utoku, vozi bi - em - dabl - ju (BMW),
Ima mozak s lakim zastojem u razvoju,
Oko vrata okovi, to ni mama ne voli,
Idi {etaj malo vidi da li sam napolju Refren:
Izaberi frajera po svojoj meri,
I dobro pazi ne dozvoli da te gazi
Izaberi frajera po svojoj meri,
Dobra je vrsta {to se vrti oko prsta.
039
sivno{}u dizela{a i drugih pripadnika potkultura ratni~kog {ika. Ovaj novi

senzibilitet zajedni~ki densu i turbo-folku, verovatno je bio inspirisan
stavom crnih peva~ica plesne muzike i nekih belih rok i pop-zvezda, kao
{to su Madona ili Eni Lenoks, u kome ènska samosvest ima presudnu
ulogu, i ~ija muzika sadrì poruke mu{karcima da se aktiviraju i pruè èni
ono {to zasluùje. Pomenute peva~ice isti~u svoju ènstvenost, ali se u
odnosu na mu{karce postavljaju dominantno, {to je za doma}u estradu
bio novi momenat. Ipak, u turbo-folku }e ènska zvezda, uprkos
po~etnom dominantnom stavu kakav ispoljavaju Ceca i Gala, biti
pretvorena u klasi~ni seksualni objekat.
Krimosi su potkultura opasnih momaka iz kraja, koji su uklju~eni u
kriminal kao paradràvni i privatni biznis. Oni izazivaju sudbinu i
proveravaju stepen budnosti sistema.( R. Mari} ) Tu su jo{ i reketa{i,
dèparo{i, pla}ene ubice, lopovi, narko-dileri, makroi itd., od kojih niko
nije prin|en da se skriva od javnosti. Doma}i mediji su, naime, pozitivno odgovorili na zov militantnih potkultura, podràvaju}i prestupni~ko
prevrednovanje svakodnevnog ìvota i menadèrsko poimanje zlo~ina.
Mladima je ponu|ena naknadna sudbina prestupnika, a potom
otkup pro{losti crnih bisera, prihvatanjem patriotskih simbola39, isti~e
Ratka Mari}.
Ubrzo potom u okviru ovih potkultura izdvojili su se i novi srpski
biznismeni. Devedesetih godina kod nas se formira nova kategorija
poslovnih ljudi, koja nelegalno ste~eni novac, pored ostalog i novac od
ratnog plena sa ex-jugoslovenskih rati{ta, ulaè u legalne poslove, zakupljuju}i kafi}e, klubove, diskoteke, otvaraju}i kockarnice ili bave}i se
trgovinom na veliko. Poslovi ove grupe ljudi u znatnoj meri pokrivaju segment no}nog ìvota, pa otuda, izme|u ostalog, poti~e i njihova veza sa
estradom i turbo-folkom. Naziv novi srpski biznismeni, koji je nastao u
na{oj javnosti, odnosi se kako na ove poslovne ljude, ~iji je novac sumnjivog porekla, tako i na bogate privrednike, privatnike ili direktore
povla{}enih dràvnih firmi, koji u uslovima ekonomske krize ostvaruju
veliku dobit na legalan na~in.
Osobine potkultura ratni~kog {ika koje okruùju turbo-folk druga~ije
su, moèmo re}i ~ak suprotne u odnosu na osobine angaòvanih
omladinskih muzi~kih potkultura, koje su dominirale i u na{oj sredini do
devedesetih godina. Potkulture po svojoj definiciji, a jo{ vi{e po svojoj
su{tini, predstavljaju odstupanje od vladaju}ih dru{tvenih normi, simboli~ku
pobunu mladih. Muzi~ke potkulture od kraja II svetskog rata do danas
040
imaju dugu tradiciju borbe protiv hipokrizije vladaju}ih slojeva dru{tva,

borbe za slobodu mi{ljenja i ose}anja, kao i politi~ke angaòvanosti.
Rokenrol pedesetih i {ezdesetih godina tekstom i muzikom provocirao je
malogra|anski dvostruki moral osvajaju}i nove seksualne slobode. Dok su
se hipici suprotstavljali u~e{}u SAD u vijetnamskom ratu, pankeri su se
anarhisti~kim porukama borili protiv otu|enja, sivila i represije. Alternativne umetni~ke potkulture, kao {to je potkultura popa, destabilizuju postoje}e gra|anske kulturne obrasce (brak, karijera) i opredeljuju se za
alternativne oblike ìvota kako bi kroz umetni~ku slobodu ostvarile potpunu slobodu li~nosti.
Pojam sub, ili pod-kultura u sociologiji ozna~ava uì pojam koji se
nalazi u okviru {ireg pojma - kulture. Bilo je, me|utim, i onih potkultura koje su u javnom mnjenju dobijale negativan prizvuk, kao ,,niè
(sub) kulturne pojave, u negativnom vrednosnom zna~enju. Tako su
delinkventne i narkomanske potkulture suprotstavljene svim dru{tvenim
normama i konvencijama i izrazito destruktivne i samo-destruktivne (ali,
kao {to kaè dr Milena Dragi}evi}-[e{i}, u svojoj studiji Neofolk kultura. govore}i o marginalnim kulturnim modelima - narkomansku
potkulturu ne treba me{ati sa alternativnim potkulturama koje koriste
drogu kao stimulans).
Vrednosti potkultura koje se vezuju za turbo-folk najbliè su vrednostima
marginalnih potkultura u sukobu sa osnovnim dru{tvenim konvencijama. Ali
kako se one javljaju u dru{tvu ~ije se moralne i druge norme raspadaju,
one nisu toliko protest protiv dru{tva koliko su veran odraz dru{tvenog
haosa. Umesto da negiraju gra|anske vrednosti iz protesta prema
gra|anskom dru{tvu, kao {to ~ine angaòvane muzi~ke potkulture, potkulture ratni~kog {ika odbacuju gra|anske vrednosti (brak, porodicu, po{teno
sticanje novca) opona{aju}i dru{tvenu i dràvnu toleranciju prema
nepo{tenju i nemoralu. One se ne bore za bolje uslove ìvota u dru{tvu;
one su anarhi~ne i bore se za {to gore dru{tvene uslove i za poredak stvari
u kome }e sila i mo} imati presudnu ulogu. Zbog toga su one zastra{uju}a
slika krize same su{tine omladinskih potkultura koja se dogodila na ovim
prostorima. U gra|anskom dru{tvu, one bi mogle biti shva}ene kao potkultura u negativnoj konotaciji; u dru{tvu koje prestaje da bude gra|ansko i
pravno, one vi{e nisu potkultura, ve} naàlost postaju njegova masovna kultura.
041
TURBO-FOLK KAO DEO

MEDIJSKE KULTURE
MEDIJSKI PROBOJ TURBO-FOLKA

Uticaj mas-medija, pre svega televizije, u na{em javnom ìvotu ve}i je
nego ikada do sada. Na{i gra|ani pred TV ekranima provode i po nekoliko ~asova dnevno, ,,gutaju}i strana~ke politi~ke duete,
serije, filmove i video-spotove. Lokalna muzi~ka industrija
zabave, zasnovana na turbo-folku i doma}em densu, pruà
u surovim ekonomskim prilikama efikasan beg od stvarnosti. Politi~ki, kulturni i modni doga|aj nije se ni dogodio dok
se ne prikaè na televiziji. Otu|enje se pove}ava. Sa izvesnim zaka{njenjem u odnosu na najrazvijenije zapadne
zemlje, TV je postala klju~ni faktor porodi~nog i javnog ìvota u Srbiji.
Medijski proboj turbo-folka poklopio se sa ekspanzijom mas-medija u
Srbiji. Ekspanziju turbo-folka po~etkom devedesetih godina omogu}ila je
pojava privatnih, zapravo paradràvnih TV stanica, specijalizovanih za narodnu muziku - TV Palma 1991, TV Pink 1994. Za njima, naravno, nije
mnogo zaostajao ni RTS (Radio-televizija Srbije), ali su ovakvi sadràji ipak
~inili samo jedan segment njegovog programa, dok je ,,puni udar ,,narodnja~kog zvuka ipak pre svih omogu}ila TV Palma, da bi joj se kasnije
priklju~io i TV Pink, a sigurno i ve}ina lokalnih TV stanica u Srbiji. I drugi
masovni mediji - radio-programi, ~asopisi, ùta {tampa - kao i sve druge
vrste TV emisija, {iroko su otvorili svoja vrata neofolku, i nastavljaju da
u~vr{}uju vrednosti neofolk kulture u populaciji.
Interesantno je da se 1999. godine pojavila jo{ jedna TV stanica
specijalizovana za narodnu muziku, TV Ritam iz Pan~eva, ~iji program u
trenutku pojavljivanja deluje gotovo identi~no kao program na po~etku
rada TV Palma. Naime, ve}i deo njihovog programa ~ine ìvi nastupi
anonimnih lokalnih peva~a narodne muzike u skromnoj studijskoj
scenografiji (gotovo soc-realisti~koj), kombinovani sa naivnim, ne mnogo
modernim spotovima i filmovima za zabavu. Izgleda da svaka mala TV
stanica u Srbiji koja èli da osvoji {iri narodni auditorijum igra na ovakvu
kartu. Ne zaboravimo, posle ovakvog, skromnog i naivnog po~etka, TV
042
Palma po~inje da forsira moderniji turbo-folk zvuk i glamurozni, ultramoderni stil folk zvezda, koji se kroz video-spot pribliàva Zapadnim
uzorima.
Finansijski daleko mo}nija, TV Pink od 1994. do danas postaje generator ,,ruì~aste medijske slike neofolk kulture, koju
etablira kao dominantan kulturni model u Srbiji. Radio
Pink po~eo je sa radom godinu dana pre televizije
(1993). Program Radija i TV Pink emituje se iz studija u
zgradi u kojoj se nekada nalazio CK (u biv{oj zgradi biv{eg Centralnog
komiteta biv{eg Saveza komunista biv{e Jugoslavije) na Novom Beogradu.
Krajem devedesetih RTV Pink stasa u gigant i ulaè zna~ajna nov~ana
sredstva u izgradnju novih TV studija - studija u Zemunu i studija u zgradi NU ,,Bra}a Stamenkovi}. Deo sistema TV Pink ~ini, pored RadioPinka, i Radio-Pingvin, sme{ten u Sportskom centru 11. april kod Studentskog grada i producentska ku}a City records.( Jedan od suvlasnika
ovog medija sistema je i SKPJ (~lan JUL-a), minorna politi~ka partija ali
pravni naslednik mo}nog, do raspada Jugoslavije, Saveza komunista
Jugoslavije) Kako je biv{a zgrada CK bila ozbiljno o{te}ena prilikom bombardovanja, od septembra 1999.i Radio Pink i sedi{te TV Pink sele se u
zgradu Genex-a. TV studio u Genex-u nasledio je prvi, najmanji studio TV Pink koji se nalazio u CK, i sada se iz njega emituju emisije A {to
ne bi moglo, Nedelja kod Minimaksa, Ljubav i moda,Manda za
decu i zakupljeni termini u kojima se predstavljaju vidovnjaci - vidovita
Zorka, Kleopatra itd.
Studio u Zemunu po~inje sa radom 1996. godine, i iz njega se emituju popularne emisije Maksovizija, Zam, Grand parada, Europink,
koja se emituje i preko satelita . Emisija Maksovizija, koju je do skora
vodio poznati voditelj Milovan Ili}-Minimaks, koji je jo{ u vreme biv{e
Jugoslavije radio i TV i radijske emisije humoristi~kog tipa, koje su plasirale lak{i, odnosno popularno-narodnja~ki zvuk, za{titni je znak televizije
Pink. Ona se emituje jedanput nedeljno u ve~ernjim ~asovima, uìvo, a u
njoj je prisutna i ne mnogo brojna publika. U prvom redu sede poznate
li~nosti, koje su obi~no u nekoj vezi sa aktuelnim gostima emisije - mu`,
kum, menadèr i sli~no, kao i sponzori - uobi~ajeno je da neko iz publike
od sponzora-poslasti~arnice dobije tortu. Ovaj poklon deo je indoktrinacije putem TV Pink, koja svojim gledaocima navodno nudi sladak ìvot. U
Maksoviziji gostuju poznate li~nosti estrade i sporta, a odnos koji prema
njima ima voditelj izraàva i istovremeno name}e gledaocima bespogov-
043
orno po{tovanje i ugled koji ovakve li~nosti, po kriterijumima za koje se

zalaè TV Pink, treba da uìvaju u ~itavom dru{tvu. Minimaks ih, dodu{e,
za~ikava, ali strogo vode}i ra~una o njihovoj hijerarhiji: folk-zvezda Ceca,
udata za uticajnog biznismena Arkana, uvek je po{tovana kao prava dama,
dok je manje poznate li~nosti dozvoljeno mnogo vi{e zavitlavati. U
me|uvremenu Milovan Ili}-Minimaks je otpu{ten sa TV Pink, posle gostovanja trupe ,,Indeksovo radio-pozori{te u ,,Maksoviziji (u emisiji je emitovan snimak pesme u kojoj se kritikuje situacija u zemlji, ,,Zamisli ìvot u
kome moè{ da kupi{ nove cipele, koju izvodi ova trupa). Po obja{njenju
TV Pink, do otkaza je do{lo jer nemaju vi{e mogu}nosti da TV-zvezdi Minimaksu ispla}uju previsoke honorare koje on o~ekuje. Prema pisanju bulevarske {tampe, Minimaks je ve} pre{ao na programski srodnu televiziju, TV
Palma.
Studio u NU Bra}a Stamenkovi} otvoren je za potrebe jo{
ambicioznijeg programa. U ovom studiju snimaju se rasko{ne
muzi~ke emisije sa publikom, atraktivno obu~enim izvo|a~ima i
plesnim grupama, sa lajt-{ouom i luksuznom scenografijom. To su emisije posve}ene folku i densu, dakle Novoj srpskoj muzici. Emisija
posve}ena densu, ,,City Klub, ima modernu tehno-scenografiju, jednu
centralnu i vi{e malih bina-kaveza, dok se folk-emisija ,,Grand {ou(koju
vode ljudi iz muzi~ke ku}e ,,Grand Production) snima u scenografiji ~iji
su glavni aduti veli~ina, ogromno gledali{te i bogato osvetljenje. înjenica da je u decembru 1999. (pod nerazja{njenim okolnostima) izgoreo
studio u NU ,,Bra}a Stamenkovi}, verovatno }e samo na kra}e vreme
omesti ekspanziju TV Pink. Jer, od 1999. godine (posle agresije na SRJ)
emituje se satelitski program TV Pink - Pink Plus, i to 24 ~asa dnevno.
Program satelitskog kanala TV Pink, koja tako postaje, uz odgovaraju}u
karticu, dostupna gledaocima {irom sveta, sastoji se iz najpopularnijih
muzi~kih emisija sa Pinka, posebno snimljenih najava u studiju i emisija
o sportu - on ima mnogo vi{e sporta nego obi~na, zemaljska TV Pink.
Jo{ jedno zna~ajno mesto na srpskom medijskom nebu zauzima i TV
Ko{ava, koja po~inje sa radom 1998. godine.(Od 5.oktobra 2000 bez
signala) Ova TV svoju ponudu zasnivala je na zabavnom programu, na
filmovima i video-spotovima strane i doma}e produkcije, ali i na
muzi~kim emisijama sa doma}im densom, kao {to je ,,Ko{ava klub. Ova
TV stanica je deo sistema koji ~ine i Radio-Ko{ava i Muzi~ka industrija
Ko{ava. Program RTV Ko{ave sli~an je, i ~ini ga uglavnom inostrana dens
i pop muzika (ili spotovi) i doma}i dens, ~iji se zna~ajan deo snima u
044
okviru Muzi~ke industrije Ko{ava. Dakle, forsirao se komercijalni zvuk koji

se u doma}im uslovima proizvodi gotovo serijski, bez izrazitijih umetni~kih
kvaliteta. Nije redak slu~aj da devojke koje na TV nastupaju sa dens-grupama nisu i one koje pevaju (u studiju su snimljeni drugi, kvalitetniji ènski
vokali), kao u slu~aju grupe ,,Models, ali i mnogih drugih. Ipak, ima i
kvalitetnih dens grupa, ali njihova muzika je sloènija, bogatija i blià
popu ili repu - Tap 011, Monteniggers, Fokus, Luna.
O programu pomenutih TV stanica Dr Milena Dragi}evi}-[e{i} u jednom intervjuu kaè slede}e: ,,Kroz konzumiranje masovne kulture mi
proìvljavamo tu|e ìvote i dok otupljeni leìmo pred TV ekranom,
ma{tamo da smo negde drugde. I sami nazivi TV stanica koje plasiraju
masovnu kulturu su Pink, naziv koji simbolizuje bezbri`nost i mladost, Palma
koja nas asocira na pe{~ana ostrva sre}e sa palmama, Ko{ava, koja
podse}a na vetar koji }e ne{to oduvati i doneti drugo, nova radio-stanica
koja se zove COOL, {to moè zna~iti Komitet univerzitetske levice ali i
ne{to drugo40 - na primer opu{tenost, dobro raspoloènje, itd.
KI^ - ESTETIKA SRPSKIH MEDIJA

Agresivni turbo, a zatim i ,,ruì~asti folk, dao je osnovnu notu
dominiraju}oj ki~-estetici srpskih medija. Prvo, to zna~i da sadràji turbofolka i oni bliski turbo-folku kvantitativno ~ine
najve}i deo programa srpskih medija, pa tako
odre|uju i njegovu ki~-estetiku, i drugo, da se stil
i vrednosti koje konstitui{u turbo-folk estetiku, iz
odre|enih razloga {ire i na sve ostale sadràje i
ànrove srpskih medija (sem muzi~kih), da toliko
na njih uti~u da ovi drugi medijski ànrovi formiraju svoju estetiku koja se pokazuje kao analogna
stilu i vrednostima estetike turbo-folka. Ki~-estetika srpskih medija
podrazumeva tako ,,paket u kome se nalaze video-spotovi, emisije o
kriminalcima i ljudima sa margine (,,Crni biseri), TV kvizovi na Pinku,
emisije o estradi (,,Maksovizija i druge), ameri~ke TV serije i filmovi puni
nasilja - nasilje je najlak{i na~in da se prikaè mo}, pa se ovakvim serijama i filmovima u svrhu isticanja sopstvene mo}i sluè sve vladaju}e
politi~ke struje, i doma}e i strane, latinoameri~ke serije pune naivnosti i
patetike, ali po mnogima veoma bliske na{em narodnom mentalitetu (vi{e
generacija jedne porodice ìvi zajedno, sna`no se ispoljavaju emocije,
prisutna je lakovernost, intrige, kom{ijska solidarnost, itd.), sport kao srp-
045
ski ma~izam i jo{ jedan odraz ovda{nje politi~ke igre ,,hleba i igara,
itd.
Ipak, treba razlikovati na~in na koji su folk-sadràji u srpskim medijima
plasirani na po~etku i krajem devedesetih godina. U vezi sa tim Dr Milena
Dragi}evi}-[e{i} u pomenutom intervjuu isti~e: ,,U na{oj zemlji postoji razlika u formama ispoljavanja masovne kulture. Od 1992. do 1995. formirala
se nacionalna, neofolk kultura. Od 1995. forsira se takozvana pink masovna kultura koja propagira ruì~asti ìvot i ìvot nalik na video-spot. S druge
strane, bombardovani smo latinoameri~kim telenovelama, koje nam pruàju
mogu}nost da se ispla~emo nad tu|om, a ne nad sopstvenom sudbinom.
Kad se nagledamo dovoljne koli~ine ,,sapunica, dolazi nam ,,Minimaksovizija, koja nam daje privid uspe{nih, estradnih li~nosti, realizovanih izme|u
vaè}ih kodova sre}e i nade. 41
KOMERCIJALIZACIJA KULTURE I ESTETIZACIJA

SVAKODNEVNOG @IVOTA:
WHOLE WORLD S A STAGE, SCREEN OR MAGAZINE
Iako se turbo-folk, kao najpre subkulturni, a zatim masovni fenomen, javlja u
uslovima jednog zatvorenog dru{tva, koje
je ekonomski i kulturno u prili~noj meri
izolovano, ipak bi pogre{no bilo misliti da
se ova pojava javlja potpuno nezavisno
od nekih svetskih procesa vezanih za kulturu.
Granice izmedu ,,visoke i ,,niske
kulture, izmedu komercijalnog dizajna i
umetnosti, u velikoj meri su dovedene u
pitanje u dana{njem svetu. Svi predmeti
svakodnevnog ìvota su estetizirani, dizajnirani; savremena likovna umetnost
poku{ava da kroz plasti~ne skulpture, privremene postavke (installations)
i svesnu upotrebu ki~a odgovori na izazove potro{a~kog dru{tva. Poslednji slikar svetskog zna~aja je Pikaso (Pablo Picasso) - danas vi{e nema
svetski zna~ajnog slikara, ali svi znaju za svetskog modnog dizajnera
Versa}ea (Gianni Versace). Sve je postalo lo{ ili dobar dizajn (ili ki~).
Na{ poznati slikar Milan Cile Marinkovi}, koji od 1992. godine ìvi i
046
radi u Parizu, o svetskom trì{tu umetnosti kaè: ,,Dok se kod nas jo{
uvek smatra da slikaru treba da bude ~ast da izlaè, na Zapadu
najva`niju ulogu imaju veliki trì{ni sistemi kojima je ~ast da postanu
mecene umetnika. Tako rade Reno (Renault), L Oreal, Kartije (Cartier) ...
meni se najavio Reno42. Ovo je jo{ jedan primer preplitanja trì{ne
ekonomije i umetnosti.
roces komercijalizacije kulture, koja
postaje kulturna industrija, zahvatio je
ceo svet. Govore}i o kulturnim prilikama u Velikoj Britaniji krajem devedesetih,
teoreti~ar kulture An|ela Mek Robi (Angela
McRobbie) u knjizi ,U dru{tvu kulture umetnost, moda i zabavna muzika (1999)
kaè: ,,u Velikoj Britaniji kasnih devedesetih
ceo svet je pozornica, filmski i TV ekran ili
magazin (stage, screen or magazine) 43.
Ova autorka isti~e da {irok dru{tveni proces
takozvane ,,estetizacije svakodnevnog ìvota
otvara mnoga pitanja: ,,Moja je namera da
ispitam neke posledice ,estetizacije svakodnevnog ìvota iz ugla Britanije kasnih devedesetih, fenomen koji su opisali
razni teoreti~ari kulture kao Dèjmeson (Jameson) 1984., Fedrstoun
(Featherstone) 1991. i La{ (Lash) i Ari (Urry) 1994. Ovaj {irok dru{tveni
proces otvara mnoga pitanja. Tu je uklju~ena i promena smisla umetnosti
u takvom kontekstu; dalje implikacije sloma razlike izme|u ,,visoke i
,,niske kulture; porast trì{ta kreativnog rada; i izazov prosu|ivanju onoga
{to bi trebalo da bude kulturna vrednost. Sve ove ~etiri dimenzije problema su nedavno postale i uo~ljive kada ispitujemo novi kulturni trijumvirat
(vladavinu trojice): modu, umetnost i zabavnu muziku, koje su i subjekat
politi~ke pa`nje u GB. 44 Proces ,,estetizacije svakodnevnog ìvota kroz
dizajniranje svih sadràja ogleda se i u fenomenu turbo-folka, koji za razliku od stilski neosve{}ene novokomponovane kulture nastoji da imitira
zapadni dizajn, pre svega kroz video-spotove i modu; ako mu to i ne
uspeva, uspeva mu da pokaè odu{evljenje potro{a~kim mentalitetom
zapadnih dru{tava i njegovo bezrezervno preuzimanje i prihvatanje.
Ovakav stav zagovornika turbo-folka je, naravno, u neskladu sa siroma{tvom na{eg dru{tva, i on jo{ vi{e potencira oboàvanje i identifikaciju publike sa zaista malobrojnom doma}om folk i ostalom elitom (ve}ina
047
peva~a folk i dens muzike su zapravo samo ,,tezgaro{i, odnosno ìve od

nastupa po kafanama, svadbama i diskotekama, i daleko su od bogatstva).
U daljem tekstu Mek Robi navodi tezu F. Dèjmesona, izre~enu jo{ pre
petnaest godina, da je kultura postala logika kasnog kapitalizma, kao i
nema~kog sociologa Hermana [vengela, koji je 1991. rekao da ìvimo u
,,kulturnom dru{tvu. ,,Ako su obojica u pravu, obja{njava Mek Robi, ,,i
kultura sada pali motore ekonomskog rasta, nije ~udno da ona postaje i
klju~no pitanje za britansku vladu. Kako kulturne pojave traè globalna
trì{ta sa upori{tem u doma}oj kreativnoj energiji, i kako kultura postaje
,strate{ki vezana za unutra{nje investicije , New Labour propagira svoj
entuzijazam za umetnost, modu i pop muziku vijore}i zastavom Britanije.41
Zvezde roka i mode Petsi Kensit i Lajam Galager (Liam Gallagher), Naomi
Kembel (Campbell) pojavljuju se uvijene u englesku zastavu - Union Jack;
,,to pokazuje {ta se de{ava kada se kulturne prakse, kao {to su modni
dizajn i pop muzika, dave na populisti~kom talasu da bi promovisale
nacionalnu robu u inostranstvu45, zaklju~uje Mek Robi.
vaj primer kulturne politike u Velikoj Britaniji navela sam da bi se
uo~ila paralela izme|u {irenja industrije kulturnih dobara u
Velikoj Britaniji, koje se otvoreno stimuli{e u nacionalne, da ne
kaèm nacionalisti~ke, svrhe, i {irenja nove narodne muzike, turbo-folka i
densa u mo}nu ,,kulturnu industriju lokalnog dometa (ali koja se, sem
gastarbajterima, iz razumljivih razloga nije mogla izvoziti u inostranstvo).
Ova muzi~ka i medijska industrija ima tako|e svoju politi~ku konotaciju,
svoju politi~ku poruku, koja ima izrazito nacionalisti~ki predznak, namenjenu dodu{e samo doma}im glasa~ima. Paradoksalno je to da se turbofolk muzika, koja u na~elu ima ~isto nacionalisti~ki karakter jer, koriste}i
elemente narodnih melodija, navodno izraàva oboàvanje doma}eg folklora, u okviru sredstava svoje medijske ekspanzije (spotovi, reklamne
fotografije, star-sistem, TV {ou-programi), najvi{e oslanja na model
zapadne masovne kulture, glavne ispostave ameri~kog kulturnog imperijalizma koji preti da poni{ti svaku nacionalnu razli~itost.
Dominacija turbo-folka u doma}oj medijskoj kulturi tako odraàva
pomenutu svetsku tendenciju da ~itavo kulturno stvarala{tvo postane deo
masovne mas-medijske kulture, da mu se nametne privla~na spolja{njost
ki~a i uz pomo} toga neograni~ena komunikativnost. Ali ovaj doma}i
proizvod daleko je, naàlost, od standarda gra|anske kulture koje kulturna roba na Zapadu, ma koliko bila komercijalizovana, makar u izvesnoj
048
meri mora da ispo{tuje. Na Zapadu se kao kulturni problem javlja problem komercijalizacije ostvarenja elitne kulture; problem sa turbo-folkom je
ne{to druga~iji. Paralela izme|u ova dva problema ogleda se pre svega
u tome {to mehanizmi masovne kulture prodiru u sve pore dru{tva, ru{e}i
ograde izme|u ki~a i vrhunske umetnosti i name}u}i marketin{ku kampanju kao jedini na~in plasiranja umetni~kih dela. Tako se, pokoravaju}i
se logici kasnog kapitalizma, u oblast vrhunske umetnosti i kulture surovo
uvode trì{ni principi, redefini{u}i njene granice i vrednosti. Rezultat ovog
procesa na Zapadu jeste da elitna kultura postaje roba na trì{tu i gubi
svoju samostalnost. U slu~aju turbo-folka, me|utim, doga|a se obrnuto:
u Srbiji 90-tih masovna kultura turbo-folka postaje dru{tveno etablirani
kulturni model, i po{to je finansijski mo}nija od elitne gra|anske kulture,
tretira se kao vrhunac kulturnog delovanja. Institucionalizacijom medija koji
svoj program baziraju na neofolku, ona dobija legitimitet na{e zvani~ne
dràvne kulture, ili barem njenog potpuno ravnopravnog dela (uz od
dràve priznatu nacionalno orijentisanu knjièvnost, klasi~nu muziku i
sport). Kao da nekada{nji populisti~ki, novokomponovani model prerasta
u deo pomenutog Dogmatsko-prosvetiteljskog modela.
ESTETIKA TURBO-FOLKA U KONTEKSTU

SVETSKE MASOVNE KULTURE
Estetika turbo-folka figurira kao prvorazredna ki~ - estetika. Sam naziv najpopularnije i
najve}e TV stanice u Srbiji specijalizovane za
folk - TV Pink (pink engl. - ruì~asto, roze)
jedan je od sinonima za ki~, kao za{e}erenu,
ulep{anu sliku sveta koja se nudi u ki~proizvodima. Primera radi, jedna studija o ki~u
na{eg knjièvnika Zorana Glu{~evi}a iz 1990.
godine nosi naziv @ivot u ruì~astom, (objavljena je ~etiri godine pre osnivanja TV Pink). Ki~
-estetika je, uop{te, primarno obele`je proizvoda masovne kulture, ta~nije re~eno, masovne
industrije zabave na svim meridijanima. Velika
prethodnica turbo-folka - novokomponovana
narodna muzika - prva je ustoli~ila obele`ja
estetike ki~a na kulturnom prostoru posleratne
Jugoslavije. Novokomponovana ki~-estetika
049
glavni izraz imala je u sopstvenoj ikonografiji i tekstovima pesama, u kojima je propagirala svoje vrednosti. To je najpre bila idealizacija sela i
starog, patrijarhalnog na~ina ìvota, koji za novokomponovanu kulturu
oli~ava prave i iskonske vrednosti. U ovome novokomponovana narodna
muzika ima paralelu sa svim sli~nim ànrovima popularne muzike u svetu
koji se oslanjaju na nacionalni folklor, kao {to to ~ini i ameri~ka kantri
muzika (ukoliko se kao nacionalni folklor prihvati muzika belih doseljenika). @al za pro{lo{}u, idealizacija seoskog na~ina ìvota, lepa i ~edna plavokosa devojka iz naroda i mladi kauboj, opremljen prepoznatljivim simbolima ameri~ke kantri ikonografije - kaubojski {e{ir, kaubojske ~izme,
dìns itd., koji se javljaju u spotovima zapadnih kantri peva~a, izraàvaju
àl za nevino{}u pro{losti koja je izgubljena prilikom prelaska sa seoskog
na gradski na~in ìvota. Ovi spotovi muzi~kih TV kanala specijalizovanih za
ameri~ku kantri muziku su savr{eno ,,upakovani i odlikuje ih veoma rafinirana ki~-estetika. U tom smislu daleko eksplicitniju paralelu sa srpskom
novokomponovanom muzikom i njenom ikonografijom predstavlja osiroma{ena verzija ameri~kog folka koju nudi film americkog reìsera Roberta
Altmana ,,Ne{vil (1975). Ne{vil, Tenesi na ameri~kom Jugu je grad u
kome se odràva najve}i festival kantri-muzike u Americi.
U filmu Ne{vil prikazana je novokomponovana ameri~ka kantrivestern muzika, ispra`njena od pravih ose}anja i sadràja, koja je dovedena u direktnu vezu sa pokvareno{}u dru{tva i moralnom izvitopereno{}u
junaka, ili pak njihovom beznade`nom naivno{}u. Tokom filma bi}e
prikazano kako je ova muzika, kao i kod nas, u Americi upotrebljena u
politi~kom, nacionalnom i kona~no zabavnom kontekstu. Teme, tekstovi i
izvo|enje kantri-vestern muzike, dati u ovom filmu, sa doma}om
novokomponovanom narodnom muzikom pokazuju zapanjuju}e sli~nosti.
Pesma Barbare Dìn kao da opisuje konzumenta srpske novokomponovane narodne muzike:
On ima kaseta{ u traktoru
I slu{a lokalnu stanicu
I ore slu{ajuci kantri-bluz!
I stil peva~a i slu{alaca kantri-vesterna u ovom filmu vi{e nego nalikuje dìberskom stilu slu{alaca novokomponovane narodne muzike i njenoj
estradnoj varijanti. Haljinu kao {to je crvena ki~asta haljina peva~ice Koni
Vajt, menadèr iz Njujorka, skepti~ni komentator doga|aja u filmu,
poslednji put je video na maturskoj ve~eri, a za Hejvena Hemiltona,
obu~enog u belo sa {ljokicama, kaè da ima ~itavu galaksiju na ko{ulji.
050
Njihove frizure su sme{ne i staromodne - natapirana kosa, veliki zulufi, a

Barbara Dìn, najve}a zvezda u filmu, svojim stilom opona{a stil naivne
seoske devojke - nosi duga~ku belu haljinu sa {irokim rukavima i
podignutim strukom i bele ma{nice u dugoj crnoj kosi. Opis ,,dìberskog
stila, stila koji prati novokomponovanu narodnu muziku, koji daje etnolog
Ines Prica u jednom od svojih tekstova, mogao bi se lako primeniti i na
publiku i peva~e kantri muzike u filmu ,,Ne{vil: ,,Jedno je sigurno; za
razliku od muzi~kog i tekstualnog, ovaj element n.n. muzike kao kulturnog
fenomena, nije nikada teìo da simbolizuje narodno, selja~ko. Naprotiv,
njegova formula je: izgledati savremeno, urbano, moderno. Me|utim, od
strane kriti~kog dela javnosti imid` ,narodnjaka shvatan je samo kao
te`nja za savremenim i modernim, po pravilu neuspela, a ponekad dovedena i do karikature47. Ovaj imid` kre}e se od svakodnevne ode}e
nadopunjene naivnim simbolima sve~anosti, do {lja{te}ih izazovnih toaleta i kitnjastih odela zvezda estrade kakve nose i junaci filma Ne{vil.
ao i u analizi Ivana ôlovi}a, i u tekstovima ovih pesama narodni
toposi - dragi, ljubav, seoski sokak, mama i tata, rodni kraj povezani su sa banalnim iskazima, a rimu i poetske metafore zamenili su slobodan stih i bukvalnost. Tako Hemilton peva banalnu pesmu
Ne poklekni na odu{evljenje publike:
Ako se ubode{ na ruù ili trn, ne poklekni!
Zagrizi udicu i dalje se trudi - ne poklekni!
Kad je lo{e vreme
Kad treba raditi da bi se stiglo do vrha
Kad doktor kaè da si gotov - ne poklekni! (Keep it going!)
Dok na{a novokomponovana narodna pesma kaè: Zbog cura sam
tarabe preskak o, ameri~ka folk-peva~ica Koni Vajt peva: Poveo si me,
slatki Dò{ua, seoskim sokakom, da bi je Dò{ua zatim iskoristio i
ostavio. Ovde se, naime, sa ljubavnim pesmama de{ava istovetan proces
koji se dogodio i u na{oj novokomponovanoj narodnoj muzici, a koji je
u pomenutom tekstu opisao Stanoje Ivanovi}. Dok izvorne narodne pesme
pevaju o ljubavnom ose}anju vitalno, u radosnom i{~ekivanju, ili pak o
samom doìvljaju ljubavi, u novokomponovanim ili kako ih Stanojevi} lepo
naziva popularnim pesmama o ljubavi se najvi{e peva kao o nesre}noj,
neuzvra}enoj, i àli se zbog ljubavnog rastanka.
Na planu moralnih vrednosti, ova muzika se formalno zalaè za konzervativne vrednosti - za vernost, patrijarhat, brak i porodicu, a zapravo
isti~e i toleri{e pravu eroziju morala. Stihovi popularne pesme For The
051
Sake of the Children (Za dobrobit dece) koju izvodi jedan od peva~a u filmu, Hejven Hemilton, to
odli~no pokazuju:
Raspakuj kofer i trudi se da ne pla~e{,
R
Ne mogu da ostavim svoju ènu, ima tri razloga.
To su Keti, i Dìmi, i slatka Lorelaj Za dobrobit dece moramo se oprostiti.
Ova pesma naizgled ~uva patrijarhalne vrednosti
- otac voli svoju decu i trudi se da ne ostavi svoju
ènu, da sa~uva brak. Ali ako pogledamo malo bolje, ona ~uva samo
njegovu lju{turu - taj ~ovek je ve} po~inio preljubu i odràvao paralelnu
vezu, a sada ho}e da formalno radi dece odrì brak. Ovakva hipokrizija
potpuno je strana konzervativizmu i pravom patrijarhalnom moralu, koji je
daleko od toga da podràva ovakve izlete. Poruka pesme je tako upravo odvratna: ona propagira preljubu, ali takvu koja ne}e ugroziti brak,
dok s druge strane bra~nu zajednicu sa ènom shvata kao formalnost, ~ija
je jedina svrha da èna izrodi mu{karcu decu. Uàsan primitivizam i
ma~izam prisutan je i u odnosu prema deci - tu su ~ak dve k}erke,
prema kojima otac ispoljava posesivnost: Keti ima 13 godina, i moja je
mala kraljica, moram da vidim ko }e biti njen momak. Ova sirova patrijarhalna nota je, me|utim, ono {to je zavodljivo u ovoj pesmi, {to udara
na pateti~na ose}anja publike i njene predstave o pravim vrednostima i
izaziva identifikaciju. Na stranu to {to je doti~ni mu{karac manipulisao
ose}anjima svoje ljubavnice - to se u savremenom dru{tvu smatra
dopu{tenim. Te{ko je re}i da li u ovom tekstu vi{e iritira isticanje surove i
arhai~ne patrijarhalne nadmo}i muà, ili pak moralna i ose}ajna hipokrizija - autenti~nim ose}anjima nema mesta ni u braku ni van njega. U
~itavom Altmanovom filmu, u prvom planu je hipokrizija ameri~kog
dru{tva.
Osnovni problem ove muzike, kantri-vesterna ili kantri-folka (zar to ne
zvu~i kao turbo-folk?), jeste to {to joj nedostaju prave emocije; njena
izraàjna sredstva su fraze i patetika, i ona jedva da ima dodirnih ta~aka
sa autenti~nim ameri~kim kantrijem, na koji se poziva, a za kojim daleko
zaostaje u kreativnom smislu. U ovom izvanrednom filmu, Altman je o{tro
i bolno prikazao hipokriziju ameri~kog dru{tva, njegovu prazninu, zaglupljivanje ljudi i la`ne emocije, a novokomponovani kantri-vestern upotrebio je kao savr{eno pogodan okvir u kome }e sve to prikazati. Jedna od
ubita~nih metafora kojima se Altman koristi, jeste, da su deca, peva~ice
052
gospela ro|ena gluva - kao kontrast sveop{toj larmi ameri~kih narodnjaka.

îtava pri~a o peva~ima kantri-vesterna od po~etka do kraja filma
ima politi~ku pozadinu - svi akteri }e na kraju pristati da pevaju na promociji predsedni~kog kandidata na izborima. U zavr{nici filma najtalentovanija peva~ica u filmu, koja ima rasko{an glas i peva na autenti~an
kantri-na~in, i koja je jedina dodirna ta~ka pravog kantrija i novog, osiroma{enog zvuka, bi}e ubijena u atentatu. Dosledno sprovedena veza
izme|u politike i nekvalitetne muzike kao sredstva za zabavu masa i
manipulaciju, prikazana u ovom filmu, ima mnogo podudarnosti sa
sada{njom jugoslovenskom stvarno{}u.
Jedna druga~ija paralela je tako|e prisutna kada je u pitanju nova
narodna muzika. Na 19. nau~nom skupu Esteti~kog dru{tva Srbije,
odrànom decembra 1999. godine48, u~esnici su zabrinuto istakli da bi se
turbo-folk mogao shvatiti i kao jedna od markantnijih pojava u svetskom
procesu islamizacije, o kome se poslednjih godina mnogo govori.
Prime}eno je tako|e da i druge kulturne sredine ~iji muzi~ki folklor, budu}i
da su u svojoj istoriji bile ili jo{ uvek jesu pod islamskim uticajem, ima
srodnih elemenata sa na{im, kao {to su Gr~ka, Turska, Egipat, Tunis i
Maroko, [panija i Portugal, imaju problema sa lokalnom muzi~kom industrijom sumnjivih vrednosti, naj~e{}e {undom, koji predstavlja neku vrstu
pojednostavljene obrade doma}eg folklornog zvuka. Osim toga, na svetskoj muzi~koj sceni tokom poslednje decenije naro~itu popularnost stekli
su upravo oni peva~i i grupe koji donose egzoti~an zvuk, iz {panije,
Latinske Amerike, sa Bliskog i Dalekog istoka. Ve}i broj ovih izvo|a~a
zapo~eo je karijeru u Francuskoj. Pre par godina Tuniànin Kaled (Khaled)
snimio je prelepu pesmu ,,Aj{a (,,Aisha), u kojoj su svaka strofa i refren
otpevani dvojezi~no - na francuskom i na arapskom. Pesma je bila veliki
hit u ~itavoj Evropi i svetu. Svetsku slavu poslednjih godina stekao je i
Tarkan, francuski peva~ turskog porekla, koji peva na francuskom i arapskom jeziku i izgleda kao isto~nja~ki princ iz bajke - visoki crni mladi}
toplog osmeha i plemenitih crnih o~iju. Uspesi Dìpsi Kingsa (Gipsy Kings),
Kaleda, Tarkana, I{tar i drugih jo{ jednom su potvrdili neutaìvu èlju stare
Evrope za egzotikom i ~arima Orijenta.
lu~aj peva~ice I{tar49 jedan je od dobrih primera kako se polaze}i od
izvorne, tradicionalne muzike moè napraviti komercijalni kulturni
koktel. Ova peva~ica prvi put se pojavila krajem leta 1996. na francuskoj televiziji sa pesmom ,,Alabina, {to zna~i ,,Hajmo, hajde, u prat-
053
I{tar
nji grupe indikativnog imena ,,Los Ninos de Sara50,

jo{ poznatije kao ,,Cigani iz Monpeljea, francuskog
kvarteta koji izvodi muziku {panskih Cigana. ,,Sarini sinovi, plavokosa I{tar i jo{ ~etvorica francuskih
muzi~ara oformili su zajedno grupu ,,Alabina, koja
je naziv dobila po istoimenom hitu. Ova grupa
postala je izuzetno popularna i kod nas. Spot za
pesmu ,,Alabina - ta~an naziv je ,,Jalabina, kako
isti~e I{tar, vrteo se kao glavna atrakcija na svim
doma}im televizijama, a njeno gostovanje u
Beogradu novembra 1997. izazvalo je ogromno
interesovanje. I{tar Eti Zak odrasla je u Izraelu, njena majka je Jevrejka,
poreklom iz Egipta, dok joj je otac tako|e Jevrejin iz Maroka. Muzika I{tar
predstavlja kombinaciju egipatskog tradicionalnog melosa, orijentalne
mediteranske i ciganske muzike. Ona sama peva isklju~ivo na arapskom,
dok ljudi iz prate}e grupe pevaju na {panskom. O svom repertoaru I{tar
kaè: ,,Ovo nisu novokomponovane pesme! Sve moje pesme su stare,
tradicionalne, uglavnom arapske ili pesme {panskih Cigana. Razume se,
aran`mani su savremeni. (...) Tek kada sam odrasla saznala sam da su
pre pet vekova u Egiptu ìveli Cigani koji su se otuda kasnije raselili po
Evropi. Prema tome, koreni te stare narodne muzike zajedni~ki su i Arapima i Ciganima i Jevrejima, a rekla bih i svim ostalim mediteranskim
narodima51. Pored toga, isti~e da su oni svetska grupa - ni francuska, ni
jevrejska, ni {panska, ni ciganska. ,,Mi smo internacionalisti52, kaè I{tar.
Da li sli~ne pretenzije ima i doma}i neofolk kada se inspiri{e gr~kim,
turskim i arapskim melosom?
oma}a publika sa odu{evljenjem je do~ekala ovaj islamizovani
multietni~ki zvuk, prepoznaju}i ga kao ,,nama blizak i ,,srodan,
{to nije ni ~udno s obzirom na srodnost turskog melosa, koji je
izvr{io veliki uticaj na na{u narodnu i novokomponovanu muziku, i arapskog melosa. Atraktivan spot, vitka i egzoti~na I{tar, veliki studio sa lajt{ouom, publikom, vi{e bina i zgodnim, moderno obu~enim devojkama
koje su igrale na isto~nja~ki na~in, uspeo je da podi|e ukusu kako ,,narodske, tako i urbane doma}e publike i dobro pripremio teren za koncert.
Oba koncerta I{tar u Centru ,,Sava bila su rasprodata do poslednjeg
mesta, a ulaznice su se ispod ruke prodavale i za 150 maraka! Na koncertima je I{tar, uz burno odobravanje publike, pored peva~kog ume}a
prikazala i bogat repertoar trbu{nog plesa, a prema pisanju ovda{nje
054
{tampe, na hit ,,Alabina ,,dvorana se podigla na noge i publika je

po~ela da ska~e i igra u ritmu trbu{nog plesa tako da je nastao pravi
rusvaj!53 Peva~ica je izjavila: ,,Prijatno sam iznena|ena mentalitetom naroda koji me je primio tako toplo i sa puno ljubavi54. Doìvljaju I{tar kao
na{e i nama bliske verovatno su doprinele i glasine, vi{e puta ponovljene
u doma}oj {tampi, da je ona u to vreme bila saputnica na{eg svetski
poznatog fudbalera Pe|e Mijatovi}a.
Poznato je da su mnogi srpski peva~i, jo{ 80-tih godina, pre pojave
turbo-folka, ali i za vreme turbo-folk ere 90-tih, odlazili u Gr~ku, Tursku i
Egipat i donosili muzi~ke kasete sa popularnom muzikom iz tih zemalja, i da
su na ovda{njem trì{tu plasirali ,,obrade ovih pesama, kojima su malo
promenili aran`man i pridodali tekst na srpskom jeziku (dodu{e, ovi peva~i
priznavali su te pesme kao obrade). Danas se turske, iranske i druge pesme
mogu jo{ lak{e ,,skinuti uz pomo} brojnih visokotehnolo{kih sredstava
komunikacije, sa satelitskih TV-kanala i Interneta. Me|u tim peva~ima su i
na{e najve}e zvezde Dragana Mirkovi} i Ceca Veli~kovi}-Ra`natovi}, kao i
Aca Lukas, koji je krajem 90-tih turskim pesmama sa novim tekstom pridodao nedvosmisleni rok-imid`, koji podse}a na nekada popularnu hard-rok
grupu ,,Motorhead - on nosi kaubojske ~izme, crnu ko`nu jaknu, dugu kosu
pro{aranu belim pramenovima i vezanu u rep, i vozi crni motorcikl Harley
Davidson. Njegovi nastupi na splavovima, poput splava ,,Lukas na Novom
Beogradu po kome je i dobio umetni~ko ime, trajali su neverovatnih 8 do
14 sati, a njegov koncert u beogradskoj ,,Hali Pionir, novembra 1999,
najavljen je kao spektakl sa dotada nevi|enim svetlosnim efektima i
pirotehnikom, kao ,,velika ùrka (u terminologiji gradske omladine koja ga
simboli~no odvaja od ostalih narodnjaka) koja }e trajati pet sati. U liku i
pesmama ovog nesvakida{njeg izvo|a~a uspe{no su spojeni sirovi rok-imid`
i gitarski rifovi sa narodnim dertom (persijski derd, turski dert - tuga, àlost,
jad, briga, bol55), tragi~kim ose}anjem koje se u na{im krajevima tradicionalno ispoljava uz narodnu muziku.
A. Lukas
055
VODI^ KROZ SVET TURBO FOLKA
TURBO-FOLK 2000
Svet turbo-folka je urbani, gradski svet, iako se on podjednako slu{a i u
seoskoj sredini. Ve} je re~eno da turbo-folk sebe vidi kao reprezenta urbanog
duha, kao ultramodernu struju koja je na gradskoj sceni najvi{e upu}ena u
svetske trendove kada su u pitanju obla~enje, pona{anje i provod. Ovo se
odnosi, me|utim, isklju~ivo na svetske trendove mode i komercijalne muzike,
medija i filma. Svetovi potro{nje su tako glavna odrednica onog kosmopolitizma56 za koji se turbo-folk zalaè. Akteri turbo-folka bi, sude}i po porukama koje nosi njihova muzika, èleli da budu gra|ani zapadnog, potro{a~kog
sveta. Poruku da prati sve svetske tokove, trasiraju}i superiorno na{ (srpski)
put u planetarnu budu}nost, turbo-folk oda{ilje i putem naslova najnovijih
projekata svojih zvezda: ,,Ceca 2000, ,,Zorica Brunclik 2000, ,,Keba
2000, ,,[aban - Za novi milenijum, itd.
Ipak, daleko pre se ovde radi o predstavama koje akteri turbo-folka
imaju o spoljnjem svetu, ali i o samima sebi, a koje nisu sasvim realne.
Zvuk i ideologija koje oni nude nisu ba{ ono
{to se traì u svetu, ta~nije na Zapadu, gde jo{
uvek komercijalni efekti u muzi~koj produkciji
zavise od muzi~kog dara, i gde, zahvaljuju}i
ogromnom i ekonomski stabilnom trì{tu, postoje jasne granice izme|u glavne struje (mainstream), komercijale i alternative u pop i
zabavnoj muzici, {to kod nas nije slu~aj. Na
Zapadu je sada u trendu izvorna etno-muzika
- brazilska i arapska, na primer, a jasno je
koliko je turbo-folk daleko od na{e izvorne
narodne muzike. [to se ti~e ideologije, simboli~ke predstave ène kao objekta i robe i
predstave o privla~nim stranama ìvota ,,s one
strane zakona mnogo su sofisticiranije pripojene proizvodima zapadne potro{a~ke kulture,
dok su otvorene manifestacije ideologije nasil-
056
ja i kriminala rezervisane za siroma{na latinoameri~ka i crna~ka geta,

urbane favele. Turbo-folk jeste jedna specifi~na urbana kultura stvorena na
ovim prostorima, ali je on i izrazito autoreferentna kultura, tj. okrenuta
sama sebi, koja ne priznaje ono {to je bilo pre nje, niti ono {to }e do}i
posle nje; zbog toga ona ne moè biti pravi predstavnik urbanog duha,
koji podrazumeva i istoriju na{ih gradova i na{e kulture, gra|anske vrednosti, ali i posleratnu tradiciju angaòvanih urbanih potkultura, o kojima
sam govorila.
Uprkos tome, samouverenost i inspiracija zapadnim trendovima jesu ba{
ono {to ~ini turbo-folk tako privla~nim i interesantnim, ~ime on tako
sna`no imponuje svojim mnogobrojnim sledbenicima i publici. U èlji da,
s jedne strane, ozbiljno preispitam razloge za samouverenost aktera turbofolka, ali i da se, s druge strane, zajedno otisnemo putem kontraverznog
sveta turbo-folka, sveta glamura, seksa i opasnosti, i osetimo njegove
privla~ne i mra~ne strane, u tekstu koji sledi preispita}u sve one faktore
stila koji ga konstitui{u - zapadne uticaje, muzi~ki ànr, video-spotove,
modu, uticaj filma, strukturu ose}ajnosti, dakle sva ona simboli~ka sredstva kojima se turbo-folk koristi, da bi nama, i samom sebi, preneo
odre|ene poruke i sistem vrednosti. Nadam se da }e ovaj poku{aj bar
donekle doprineti razja{njenju tajne turbo-folka, koji ve} ~itavu deceniju
sna`no uzurpira i i potresa ovda{nji kulturni prostor.
KAKO JE TURBO-FOLK
POSTAO MASOVNA KULTURA MLADIH
Muzi~ki pravci i potkulture na Zapadu ve} dugo vremena su, zapravo,
mas-medijski fenomen. U trenutku svog pojavljivanja potkultura nosi
sveìnu i subverzivni naboj, i ima ograni~en broj sledbenika - ona je
istovremeno podzemna i ekskluzivna; posle odre|enog vremena, kada se
njene ideje, stil i muzika pro{ire u javnosti i steknu ve}i broj pristalica,
zapo~inje neminovan proces komercijalizacije potkulture i njenog utapanja u masovnu kulturu. Najizrazitiji proces rekuperacije (rekonstrukcije) i
usvajanja potkulture od strane medija, da bi se suzbio njen subverzivni
potencijal, dogodio se sedamdesetih godina sa hipi potkulturom i rok
muzikom. Hipi potkultura, koja je u Americi bila povezana sa politi~kim
pokretom koji su vodile levi~arske grupe na ameri~kim univerzitetima,
transformisala se iz alternative u deo masovne kulture i njenih vrednosti.
057
o~etkom osamdesetih pojava muzi~kih video-spotova i legendarnog

24-~asovnog kanala kablovske televizije MTV (Music Television) u
Velikoj Britaniji, a zatim i u Americi i drugim zemljama zapadne
Evrope, omogu}ila je suptilnu politi~ku kontrolu rok-muzike i zarobila je
unutar potro{a~ke kulture. U tekstu MTV: 24-~asovna reklama Virdìnija i
Donald Fraj kaù: Dok video-tehnologija moè imati {iroku oblast
izraàjnih mogu}nosti koje nisu promotivne - reklamne, ona se pre svega
koristi upravo kao reklamna izraàjna forma. Takva upotreba garantuje da
}e MTV potvr|ivati (funkcionisati u pravcu odràvanja kodova) pre nego
potkopavati (funkcionisati u pravcu stvaranja novih kodova) potro{a~ki orijentisanu kulturu u okviru koje egzistira.57 Teoreti~ar Dòn Fiske isti~e da
MTV pruà vizuelno uìvanje, i tako se opire smislu, koji je izraz autoriteta
odraslih i politi~ke kontrole. Po njemu, MTV je orgazam - kada ozna~itelji
eksplodiraju usled preobilja fizi~kog, i otvara prostore slobode. Ali mladost
kupuje samo iluziju slobode, koju daje radikalizam forme spotova.
Oslobo|enje i uìvanje nalaze se unutar unapred ogra|enog prostora za
mlade, unutar kablovske televizije, koja je samo jedna od institucija poznog
kapitalizma.
Neke od vrednosti, kao i posebna obele`ja stila koja predstavljaju autenti~an doprinos odre|ene potkulture, ostaju, me|utim, na muzi~koj i
medijskoj sceni kao deo zajedni~ke potkulturne ba{tine sa jasnim
zna~enjem. Spotovi na MTV-ju, koji obiluju i rok, i pank, i rejv simbolima, figuriraju tako kao pregled potkulturnih stilova. Poslednja izrazitija
potkultura na svetskoj sceni kasnih osamdesetih i devedesetih godina bila
je Esid haus (Acid house - ,,Esid ku}a), plesna klupska kultura koja
je mutirala u rejv (rave) nakon senzacionalnih medijskih izve{taja o
upotrebi droga na Esid haus zabavama. Ova potkultura primer je kako
pored aktera i mediji stvaraju omladinske potkulture58. Mikromediji,
slikovite pozivnice - flajeri, detaljne liste doga|anja i fanzini, okupljali su
rejv ekipe. Alternativni mediji, muzi~ka i omladinska {tampa, snabdevali su
aktere podacima i zainteresovano svedo~ili o potkulturi. Masovni mediji i
tabloidi objavljivali su skandale i zna~ajne doga|aje sa rejv scene. Tako
je i ova potkultura na kraju usvojena od strane medija.
Navedeni primeri ukazuju na to da devedesetih godina nema vi{e
jasnih granica ni podela ni izme|u samih potkultura, ni izme|u underground-a, alternative, potkultura i masovne kulture. Turbo-folk se u ovu
tendenciju vi{e nego uklapa. Na mati~noj, jugoslovenskoj sceni, on je
do devedesetih bio Novokomponovana potkultura (o ~emu je bilo re~i),
058
koja je imala zaseban stil, te`nje i vrednosti, kao i sopstvene kanale

komunikacije - lokalne radio-stanice, emisije pozdrava i èlja, kafanska izvo|enja, koncerte itd., ali nije bila deo kulturnog establi{menta. TV
Palma je jo{ uvek bila samo kanal te subkulture, dodu{e podràvan iz
politi~kih razloga, da bi se saniralo narodno nezadovoljstvo uz pomo}
apoliti~nih sadràja. Ali kada su mediji u ovom fenomenu prepoznali
njegov ogroman ekonomski potencijal, i kada su dràvna i paradràvne
televizije postale producent Neofolka, on postaje velika kulturna industrija i dominantna masovna kultura u Srbiji. Ta kultura preuzima elemente zapadne masovne kulture, a novokomponovanoj ki~-estetici pridodaje urbani senzibilitet devedesetih, koji poseduju potkulture ratni~kog
{ika. Stil turbo-folka i njegovo usvajanje Zapadnih vrednosti i modernih
trendova poti~e usvajanje potro{a~kih vrednosti, promovi{u}i istovremeno
neke od elemenata lokalnnih tranzicijskih procesa potrebnih vladaju}oj
eliti. Turbo-folk je istovremeno i nacionalno obojen, a stil koji ga prati
je hibridan, vi{ezna~an, prioritetan u medijima, i veoma ozbiljno prihva}en i nametnut.
KAKO JE TURBO-FOLK POSTAO GRADSKI FAZON
Ceca
U trenutku kada je vladaju}a struktura prepoznala u turbo-folku nesvakida{nji ekonomski i

manipulativni potencijal i dala mu veliku finansijsku i medijsku podr{ku, okolnosti pod kojima se
do tada odvijala proizvodnja folka veoma su se
izmenile. Zahvaljuju}i novcu kojim su njeni producenti sada raspolagali, turbo-folk muzika
mogla je da angaùje one ljude koji }e joj svojim poznavanjem kulture, filma, umetnosti, fotografije i mode omogu}iti
ravnopravan ulazak na gradsku scenu i osvajanje novih prostora. Odbaciv{i
lokalni novokomponovani ki~-stil, turbo-folk se opredeljuje za savremen,
svetski imid`: ova promena se najpre o~ituje u muzi~kom video-spotu. U
tom prelomnom trenutku za na{u medijsku scenu uop{te, 1994-1995,
kada se folk definitivno okre}e turbo-folku, peva~ Ivan Gavrilovi} snima
himnu turbo-folka ,,200 na sat, TV Pink po~inje sa radom i pojavljuje se
dens- muzika, najve}e zvezde turbo-folka - a to su pre svega Ceca
Ra`natovi} i Dragana Mirkovi} - snimaju spotove koji su druga~iji od svega
{to se do tada pojavilo na folk-sceni: brze, atraktivne i potpuno moderno
dizajnirane. Autori ovih spotova su ljudi koji su sa sobom na turbo-folk
059
scenu doneli nasle|e alternativnih muzi~kih potkultura, urbanog stila i

umetni~kog dizajna - alternativni i modni fotografi, {kolovani primenjeni
umetnici i filmski i tv snimatelji. Podstaknuti kombinacijom motiva interesa
i izazova, ovi autori su dali novi vizuelni identitet folk i dens muzici, jedinom muzi~kom mejnstrimu koji im je bio dostupan za rad devedesetih
godina.
I pre devedesetih bilo je poku{aja da se novokomponovana narodna
muzika smesti u gradski, moderan okvir, i da se tako pribliì ~itavoj gradskoj omladini. Imid` Lepe Brene, u kome su bili objedinjeni du{a narodne cure i zapadni model lepote, bio je inspiracija jednoj od najpopularnijih peva~ica nove narodne muzike krajem osamdesetih i tokom
devedesetih godina, Dragani Mirkovi}, koja je Breninom ki~astom sjaju,
{ljokicama i resama a la Ne{vil, pridodala i jedan novi element:
urbanost, tj. vezu sa urbanim potkulturama i muzikom, pre svega rokenrolom (Draganin imid` se u velikoj meri prepoznaje po crnoj koì i rokerskim jaknama). Ovakav status Dragane Mirkovi} u~vrstio je film Slatko
od snova, snimljen 1994, koji je istovremeno pretendovao da bude
andergraund film "pomerene" estetike, ali i da predstavi folk-zvezdu Draganu Mirkovi} i igra~ku zvezdu \ogani Fantastika, tada mnogo manje
poznatog nego danas. Dizajn, reìja i kamera filma bili su istovremeno
psihodeli~ni, naivni i glamurozni: film su krasili za tadanje pojmove
nevideno luksuzni enterijeri ku}a i diskoteka, ultramoderne zgrade u staklu i crveni ferari kao Draganin za{titni znak. Dragana zra~i naivno{}u
dobre seoske devojke, {to je ne spre~ava da ostvari ljubavnu vezu sa
"gradskim momkom", ljubimcem ènskog dela publike Neboj{om
Bako~evi}em. Autori (scenario: Vladimir @ivkovi}, Srdan Dragojevi},
reìja: V. @ivkovi}) se nisu mnogo ni trudili da razjasne protivre~nost
izme|u parodije novokomponovane muzike, koju je u filmu ponudio
Rambo Amadeus (alternativni rok i rep muzi~ar), i inauguracije Dragane
Mirkovi}, folk peva~ice, u veli~anstvenu zvezdu koja peva na engleskom
("zapevaju}i" uz obavezni triler) razvodnjenu pop-numeru "Red ferrari". Po
svoj prilici bili su nedovoljno svesni posledica preklapanja simbola rok i
folk potkulture, u kome je folk uz "ja~e argumente" (novac) odneo prevagu devedesetih godina.
utor spotova koji se krije iza umetni~kog imena Zli, sredinom 90tih, uvodi brojne inovacije: izuzetno dinamicnu montaù, dramsku
radnju, kontinuirani pokret kamere i kombinovanu upotrebu crnobele i kolor slike; Dejan Mili}evi} posebnu pa`nju posve}uje glamuru folk-
060
zvezda, isti~u}i njihov stajling59rasko{nu i seksi ode}u, {minku i

frizuru uz pomo} neutralnih belih
pozadina i forsiranja krupnog
plana, a ne{to kasnije koriste}i i
pri~u koja odgovara fantazijama
publike o njihovom ìvotu; Z. D`.
- Dèf koristi kompjutersku animaciju, Igor Ku{i} sofisticiranu
scenografiju i kostim, itd. Ovi autori radili su spotove i za druge muzi~ke
ànrove - pop, rok ili dens (svoj doprinos razvoju doma}eg video-spota
90-tih godina dali su, razume se, jo{ neki autori). Grubo govore}i, S. @.
- Zli i Mili}evi} predstavljaju dva osnovna pristupa, dve glavne struje kada
je estetika turbo-folka u pitanju: dok Zli u spotove uvodi rok-ikonografiju - crnu koù, motore, sportska kola, nasilje i agresivnu erotiku, Mili}evi}
folk-dive odeva na holivudski na~in, u ekskluzivne ve~ernje toalete i
namenjuje im besprekornu {minku i frizuru iz najnovijih modnih ~asopisa,
postupaju}i tako kao prvoklasni modni stilista (dodu{e, na uzorku ne{to
druga~ijem od svetskih foto-modela). Ovi autori vizuelno oblikuju i dens:
Zli je uspe{no uobli~io agresivni ma~o-imid` najprofitabilnije doma}e dens
grupe Moby Dick, dok je Mili}evi} izuzetno kreativno izveo transformaciju
poznatog peva~a Ivana u protagonistu tehno-scene. Sve to nije ~udno
kada se zna da je Zli, ina~e diplomirani filmski i TV snimatelj na FDU,
vi{e od pet godina radio kao alternativni rok-fotograf prate}i zbivanja u
kultnom beogradskom rok-klubu Akademija, dok je Dejan Mili}evi}, pre
nego {to je po~eo da snima spotove, radio kao modni fotograf, ~ime se
i danas bavi, i poha|ao {kolu za umetni~ku fotografiju u îkagu. Imid`
turbo-folka i kasnije densa unutar agresivnosti ratni~kog {ika definisan je
tako izme|u roka i pomodnosti.
Pomenuta ekspanzija turbo-folka i densa imala je, iako to moè
zvu~ati neverovatno, i jednu va`nu pozitivnu stranu: ona je tokom
devedesetih godina dovela do naglog razvoja doma}e video-produkcije u
pravcu tehni~kog usavr{avanja i kanonizacije svih aspekata proizvodnje
spotova, od scenografije i {minke do reìje, kamere i montaè. Doma}i
spotovski izraz se osavremenjuje i pribliàva svetskim standardima. Rad
ovih umetni~ki osve{}enih dizajnera turbo-folka, upu}enih u gradske
stilove, uticao je i na one reditelje ,,narodnja~kih spotova koji su ve}
dugo radili na folk-estradi po{tuju}i standardne, dosta ograni~ene obrasce
061
prikazivanja folk-zvezda: mali broj kadrova, hroma-ki, elektronski trikefekti, snimanje u pejzaù ili u studijskoj scenografiji. Prate}i novi trend, i
ovi reditelji se trude da osavremene reìju spota, uvedu pri~u, usavr{e
imid` zvezde i primene neke tehni~ke inovacije- npr. zamu}enje slike,
impresionisti~ki ili ,,sfumato efekat (Marijana Ukraden, Ne{o Je).
U intervjuu koji je dao za ~asopis ,,Kvadart, jedan od kultnih reditelja doma}e video-produkcije, S.@. Zli, ovako obja{njava svoje opredeljenje da radi spotove za narodnu muziku:
,,U to vreme, ipak, ra|eni su spotovi i za drugu vrstu muzike. Pravi
razlog bio je taj {to je za mene ve}i izazov bio da radim spotove za
peva~e narodne muzike, jer su oni bili izvan svakog kalupa, pa ih je trebalo ukalupiti, formirati njihov imid`. Zbog toga mi je tada bilo najzanimljivije da radim za narodnjake - prilago|avao sam ih sebi, tj. oni su se
prilago|avali meni, a ne ja njima, dok u rokenrolu ti kao autor spota
uvek mora{ da se prilagodi{ izvoda~u. Pored toga, ja sam ustvari imao
sre}e, jer sam uleteo i popunio prazninu koja je nastala u jednom
trenutku u produkciji spotova. Ispostavilo se da je meni li~no dru{tvena
situacija u kojoj smo se tada na{li koristila, jer mi je omogu}ila afirmaciju.
(...) Jedino je komercijala istinski kreativna. Mislim da je komercijala
jedina prava stvar, jer je dostupna {irem krugu ljudi i o njoj sude drugi i oni sa razvijenim i oni sa ograni~enim ukusom i intelektom. Ako je ono
{to se uradi dobra stvar, dopa{}e se i jednima i drugima. (...) Ja ìvim od
komercijale i èlim da se bavim komercijalom. Time uop{te ne èlim da
kaèm da radim samo za pare i zbog para. (...) Va`no mi je da klijenta
uspe{no promovi{em, a ne samo da mu uzmem pare i da posle zaboravim na njega.60
potovi turbo-folka i densa dali su legitimnu potvrdu Nove srpske
muzike kao urbanog fenomena. U periodu od 1996-1998. godine
izvr{ila sam istraìvanje pod nazivom ,,Muzi~ki promotivni video-spot
u Srbiji devedesetih kao izraz Neofolk kulture61, koje je obuhvatilo spotove za novokomponovanu, turbo-folk i dens muziku proizvedene 90-tih
godina u Srbiji. U okviru tog istraìvanja ispitivala sam i socijalni okvir,
odnosno sredinu u kojoj se odvija radnja spota. Dru{tvena sredina u spotu
se javlja kao osnovni vizuelni identifikator vrednosti, uverenja, ambicija i
èlja slu{alaca narodne muzike.
[ta se dogodilo sa seoskom sredinom u doma}em video-spotu, o
kojoj se toliko peva u tekstovima novih narodnih pesama? Seoske sredine,
062
odnosno prikazivanja seoskog dvori{ta, seoskih ku}a, polja i vinograda,

seoskih obi~aja i skupova-posela, prakti~no nema unutar izabranih spotova. Seoska sredina kao samostalna, jedina sredina u kojoj se odigrava
radnja prikazana je samo u jednom spotu - u spotu Dragane Mirkovi} za
pesmu ,,Pitaju me u mom kraju, iz 1993., u kome se iza rasko{no
obu~ene Dragane talasaju ìtna polja u pozadini (slika je uokvirena u
pravougaonik i isko{ena). âk i ovde Dragana se u seoskoj sredini ne
nalazi prirodno, ve} je izme|u nje i ìtne pozadine uspostavljena izri~ita
distanca - polja su uokvirena pravougaonikom, iza njih i Dragane je krajnja pozadina u boji koja se menja, a sama Dragana je obu~ena u
ve~ernju mini-haljinu sa velovima koji lepr{aju, ima visoke {tikle i oki}ena
je biùterijom (ki~-stil, daleko od tradicionalne seoske no{nje). U jo{ tri
spota javljaju se elementi seoske sredine - }uprija na reci, drvo i vatromet
koji prati muziku truba~a - u kombinaciji sa dominantnom, gradskom
sredinom. Za izvestan broj spotova karakteristi~no je prisustvo prigradske
sredine - predgrada, skromne periferije, vikendica - ili nedirnute prirode.
Ovakvi ambijenti prizivaju sentimentalnost starogradskih pesama, dok se
idili~ne slike prirode uklapaju u pojam narodnog. Vikendice svedo~e o
dostizanju vi{eg statusa.
Evo kako to izgleda na uzorku od 50 video-spotova:
Iz gornje tabele vidimo da u spotovima folk i dens muzike kao socijal*
*
*
*
SOCIJALNA SREDINA U SPOTOVIMA FOLK I DENS MUZIKE

.
SEOSKA SREDINA
1 spot
GRADSKA SREDINA
36 spotova
SEOSKA I GRADSKA SREDINA (kombinovano)
3 spota
PRIGRADSKA SREDINA ili PRIRODA ({uma i sl.)
10 spotova
ukupno: 50 spotova
ni okvir ubedljivo preovladava gradska sredina. Ambijent gradske sredine

u spotovima ~ine ulice, izlozi prodavnica, kafi}i, pristani{ta, enterijeri gradskih stanova i luksuznih vila (to su pre svega vile u srpskom gra|anskom
stilu 19. veka). U spotovima snimljenim u studiju, enterijer studija, sa ili bez
uzdignute pozornice, sa reflektorima, ozvu~enjem i elementima dekora
poput fotelja, stolica i draperija, takode upu}uje na gradsku sredinu. To se
odnosi i na spotove koji imaju apstraktnu, ali veoma savremenu
scenografiju: pozadinu u vi{e boja, sa tehno-efektima - svetlucanje, okretanje slike, ili pak imaju futuristi~ku scenografiju ura|enu u tehnici kom-
063
pjuterske animacije. Dok se za dens muziku gradska sredina podrazumeva, kod folk-muzike ona iznenaduje. Gradski karakter spotova folk-muzike
nedvosmisleno pripisuje folk muziku gradu i gradskoj, urbanoj kulturi.
Dodu{e, smatra se da je ~itava novokomponovana narodna pesma
proiza{la iz varo{ke pesme, varo{kog folklora, tj. narodne muzike koja se
pevala u ve}im srpskim mestima i gradovima u 19. i po~etkom 20. veka.
Ugledni muzikolog dr Vinko @ganec ovako govori o odnosu seoskog i
gradskog folklora: ,,Varo{ka popijevka jest ona, koja je nastala u gradu i
kojoj je autor {kolovan ~ovjek, a postigla je toliku popularnost, da se
op}enito smatra narodnom te se ne vodi ra~una o njezinu autoru. Antiteza
joj je selja~ka narodna popijevka. (..) Neki muzikolozi smatraju da varo{ka
pjesma ne ide u folklor. Imaju krivo. Ona odgovara svojim osnovnim obilje`jima pojmu folklorne muzike, a samo po svojim sporednim obilje`jima
pripada posebnom stilu muzi~koga folklora. Budu}i pak da i u muzi~kom
folkloru mogu postojati razli~iti stilovi, moramo se sprijateljiti s time, da
na{oj varo{koj pjesmi kona~no priznamo gra|anstvo u jugoslavenskom
muzi~kom folkloru.62 Ali u vreme kada je nastajala na{a varo{ka ili gradska pesma vitalne veze izme|u seoskog muzi~kog folklora i seoske tradicionalne, patrijarhalne kulture, s jedne strane, i na~ina ìvota u gradu, s
druge, jo{ uvek nisu bile prekinute, {tavi{e, u velikoj meri su odre|ivale
ìvot u gradu i tada{nji sistem vrednosti. To se ni u kom slu~aju ne moè
re}i za posleratno jugoslovensko dru{tvo, izgra|eno na druga~ijim temeljima, a pogotovo ne za period vladavine turbo-folka devedesetih godina, u
kome se, nasuprot nominalnoj vezi sa srpskom tradicijom, koju akteri
turbo-folka misle da ostvaruju na moderan i savremen na~in, radikalno
negiraju sve tradicionalne vrednosti.
064
TURBO-FOLK KAO
MUZI^KI @ANR
KRETANJA NA DOMA]OJ MUZI^KOJ SCENI

Tokom devedesetih godina folk se oslanja na prakti~no sve postoje}e
ànrove na doma}oj sceni - od roka, preko zabavne do tehno-muzike.
Ovo ima barem dve posledice: opstanak folka uprkos bilo kakvim promenama na muzi~koj sceni - jer on }e im se prilagoditi, kao i ~injenicu da
~itava muzi~ka scena Srbije dobija folk-predznak. Nova srpska muzika folk, turbo-folk i dens - potisnula je u drugi plan ànrove koji su na
gradskoj sceni dominirali do devedesetih - novi talas, rok i pop. Kretanja na aktuelnoj doma}oj muzi~koj sceni moèmo tako izraziti kroz slede}i
obrazac:
FOLK
TURBO-FOLK
DANCE; REP; POP; ROK; TECHNO

(tako|e produkt 90-tih)
folk+techno/dance
Nova srpska muzika
Vidimo da novokomponovana narodna muzika, koju smo ozna~ili sa

folk, naginje turbo-folku (koji predstavlja kombinaciju novokomponovane
muzike, tehno-ritmova i densa), a da se i doma}i dens uliva u turbo-folk,
iz koga je u velikoj meri proizi{ao. Na na{oj sceni, dakle, upadljivo
dominira turbo-folk, potpomognut srodnim ànrovima (folk, dens); pop i
rok ostali su sasvim po strani, dok je rep, kao aktuelna muzika
devedesetih, u tek ne{to boljoj poziciji, budu}i da ima muzi~ke srodnosti
sa densom.
Na koji na~in Nova srpska muzika - folk, turbo-folk i dens obeleàva doma}u scenu? Ovi ànrovi imaju zajedni~ki medijski prostor,
koriste se hibridnim obrascima i imaju zajedni~ku publiku, posebno parovi:
novokomponovana - turbo-folk i turbo-folk - dens muzika. Dens muzici
065
moè se priznati status zabavne muzike, pa se ona javlja kao skoro nezavisna od narodne, po strogo muzi~kom kriterijumu. Me|utim, u sociolo{kom klju~u, u pogledu zna~enja stila njenih izvo|a~a i sledbenika i
sadràja tekstova pesama, nju sa folkom veù jake veze, a sa turbofolkom ima i muzi~kih preplitanja.
Doma}a scena devedesetih (onaj njen deo koji ne pripada folku)
okre}e se novim ànrovima iz sveta, koji pripadaju plesnoj muzici: densu,
hip-hopu, komercijalnom repu, gangster-repu. Doma}i hip-hop i rep
inklinira densu na muzi~koj osnovi, ali ga od Nove srpske muzike razdvaja jasna urbana idejna koncepcija - angaòvanost i kritika dru{tva. I
ovde ima, dodu{e, nekih grani~nih slu~ajeva, kada peva~i repa u~estvuju
u dens projektima. U muzi~koj produkciji ovih ànrova koriste se elektronske matrice, sintisajzeri, ritam-ma{ine i kompjuteri. Njihov zvuk je
daleko jednostavniji od popa i roka, a akcenat je na tekstu i stilu
izvo|a~a. Ovi ànrovi su pre svega komercijalni, i bliì su masovnoj kulturi nego alternativi. Sa ekspanzijom turbo-folka, koga prati kriminal i
ekskluzivni stil, i na ostalom delu muzi~ke scene se {ire ànrovi koji tematski obra|uju svet kriminala, glamura i sirove seksualnosti. Elektronska
pop i dens muzika, koja je potisnula nekada{nji pop i rok, potpuno je
osvojila i muzi~ku scenu u Hrvatskoj. Interesantno je da u ekskluzivnim
beogradskim krugovima, u kojima se ne slu{a komercijalna i dens muzika, po~ev od devedesetih godina, postaju popularni trens (trance), fanki
(funky), esid-dèz (acid jazz), razni oblici haus muzike : esid-haus (acidhouse), ~il, ili ledeni haus (chill-house), duboki haus (deep-house), diskohaus (disco-house), dram-en-bejs (drum n bass), goa, jungle i progresiv
(progressive), ànrovi koji opet predstavljaju vidove alternativne elektronske
muzike.
ME[AVINE @ANROVA
Na na{oj muzi~koj sceni muzi~ki podànrovi nisu jasno izdvojeni, pa bi
gore nave|enu osnovnu podelu mogao da prati veliki broj podvrsta: folkdens, folk-rep, folk-pop, folk-rok, pop-dens, pop-soul, tehno-dens, hip-hop,
rep, komercijalni rep, rep-rok, hard kor, alternativni rok ili brit pop, pop-rok,
zabavna muzika - {lageri, balade, itd., itd.... Scena, me|utim, nije toliko
bogata, kao {to bi se na osnovu ovog spiska dalo o~ekivati, ve} razni
podànrovi imaju jedva jednog predstavnika, a mnogi izvoda~i i lutaju u
ànru, odnosno ~esto menjaju fah. Neretko je na jednom istom nosa~u
zvuka svaka pesma u drugom podànru.
066
Kako je turbo-folk dominantan ànr na doma}oj sceni, logi~no je da

}e on imati i najvi{e podvrsta, jer, kao {to je ve} re~eno, upravo to mu
omogu}ava da opstane i da privu~e svaku publiku. U rezultatima
pomenutog istraìvanja video-spota kao izraza Neofolk kulture nalazimo
slede}e kombinacije ànrova u okviru 50 spotova koji pripadaju folku i
densu (snimljenih 90-tih godina):
MUZI^KI @ANR:
FOLK (podraàvanje folklora)
FOLK - BALADA
FOLK - ZABAVNA MUZIKA
FOLK - ROK
DISKO - FOLK (disko 80-tih + folk)
TURBO/TEHNO - FOLK (rep, dens, tehno + folk)
FOLK - DENS (dens + folk vokal)
DENS
DENS - BALADA
TEHNO
25 pesama
4 pesme
4 pesme
3 pesme
2 pesme
3 pesme
1 pesma
6 pesama
1 pesma
1 pesma
ukupno: 50 pesama (spotova
Vidimo da se folk javlja u mno{tvu razli~itih oblika, od ~ega polovina

od ukupnog broja pesama spada u novokomponovanu narodnu muziku,
odnosno u podraàvanje folklora, dok sve ostale varijante folka zalaze u
druga~ije ànrove: baladu, zabavnu muziku, rok, disko i tehno. Iako su
samo tri pesme ozna~ene kao ~isti turbo-, ili tehno-folk, i za sve druge
varijacije folka (folk-rok, disko-folk itd.) u devedesetim godinama moèmo
re}i da pripadaju turbo-folku ako turbo-folk shvatimo u {irem smislu, {to
mislim da je sasvim opravdano, kao svaku modernizaciju folka tokom 90tih koja se vezuje za stil ratni~kog {ika. Sam dens tako|e se javlja u par
varijacija, kao tipi~ni dens, dens-balada i tehno. To zna~i da i dens, kao
i folk, koristi ,,podr{ku drugih ànrova (u ovom slu~aju sebi srodnih)
kako bi se duè odrào na doma}oj sceni.
067
DENS KAO MUZI^KI @ANR I

POMODNA KULTURA 90-TIH
Doma}a dens-muzika javlja se po~etkom 90-tih godina. Rodona~elnik
ovog muzi~kog pravca je \ogani Fantastiko, dens-igra~ i vlasnik istoimene
{kole plesa, koji je, prema sopstvenim
re~ima, svojevremeno nastupao na italijanskoj televiziji kao igra~ u okviru
presti`nog {ou-programa [ou Fantastiko. Po~etak muzi~ke karijere ove
grupe 1994. godine pratio je atraktivan
spot za numeru na engleskom jeziku Do
You Want To Do It, u reìji Stanka
Crnobrnje, za kojim je usledilo jo{
mnogo hitova i albuma ove grupe, propra}enih uglavnom visokobudètnim spotovima.
Pored \oganija Fantastika i njegove supruge, peva~ice i plesa~ice
Sla|ane \ogani, sopstvene dens-grupe osnovali su jo{ brat i sinovac
\ogani Fantastika, koji su se tako|e bavili plesom. To su grupe Fanki Dì
- Funky G i Bi-fri - B-3. Muzika i nastup \oganija i grupe Fanki Dì
najbliì su disko-zvuku na doma}oj sceni, dok muzika grupe B-3, osnovane ne{to kasnije, pripada ànru dens-muzike sa elementima hip-hopa
(podvrste repa) i sastoji se uglavnom od obrada crnih rep izvo|a~a.
Ubrzo nakon pojave muzi~ara iz porodice \ogani, na doma}oj denssceni javlja se jo{ mno{tvo novih imena. Me|u njima su: Dr Iggy, Moby
Dick, Leontina, Ivan, Duck, Mars Venus, Zorana, Tap 011, Energija, Modelsi, Twins, Code i mnogi drugi. Muzi~ki uzori doma}eg densa su plesni
hitovi iz celog sveta, disko, tehno, komercijalni rep i dens. Neautenti~nost
i kopiranje su neke od glavnih osobina doma}eg densa. Veliki deo densprodukcije ~ine prepevi dens hitova crnih izvo|a~a, koji se nazivaju
obradama. Osim toga, kod najve}eg broja doma}ih densera postoji
upadljiva uzajamna sli~nost u na~inu izvo|enja i stilu spotova, kao
uostalom i u narodnoj muzici.
Tokom devedesetih godina doma}i dens prolazio je kroz razli~ite razvojne faze. Nastupi dens-grupa najpre su se odvijali u okviru TV emisija na
Pinku, koje je vodio Dejan Panteli}, poznat kao DJ Deki. DJ Dekijeva Pink
068
diskoteka, emisija koja je sluìla za spektakularnu promociju densizvo|a~a, svojom koncepcijom u~vr{}ivala je i problemati~ni sistem vrednosti turbo-folk ere. Dok je emisiju vodio mu{ki voditelj, ~itavu brojnu
publiku u studiju (sa neznatnim izuzecima) ~inile su ène, ta~nije mlade
devojke. Devojke su se obla~ile neukusno i provokativno, po ugledu na
dens-peva~ice, i neprestano su igrale uz svaku pesmu gr~evito se trude}i
da ih kamera, ali i DJ Deki primeti. îtava emisija je zapravo simulirala
harem, kao privla~no nasle|e iz ne tako davne srpske pro{losti, kada su
Srbijom vladali Turci, ali pre svega kao klju~nu erotsku fantaziju Zapada
o svetu Orijenta, prema kojoj je jedan mu{karac, sultan ili velikodostojnik,
mogao imati nebrojeno mnogo èna za svoje seksualno zadovoljstvo.
Ovako koncipirana emisija je one koji su se nalazili visoko u hijerarhiji TV
Pink, ~iji je predstavnik bio DJ Deki, pretvarala u svemo}ne gazde, a publiku koja je u emisiji u~estvovala, mlade devojke, pretvarala u jato trbu{nih
plesa~ica ~ija se uloga sama po sebi razume. Kao odgovor na ovakve
sadràje glavnim gradom je kruìla po{alica-kletva: ,,Dabogda ti devojka
igrala u Pink-diskoteci. Muzika je bila u drugom planu, ona je zapravo
bila konstanta, po{to su razlike izme|u pesama i izvo|a~a bile male, i
izvo|ena je na plej-bek, {to govori o tome da za uspeh u svetu densa
nije vaàn muì~ki talenat, ve} izgled i veza sa onima koji su na vrhu
dru{tvene lestvice. Osim toga {to je predstavljala privla~nost i skupu
garderobu kao osnovne ljudske kvalitete i propagirala netalentovanost i
prose~nost, ova i sli~ne emisije {irila je i zabrinjavajuce poruke
stanovni{tvu o odnosima mo}i u dru{tvu, stavljaju}i sve one koji ne pripadaju novoj, izme|u ostalog i medijskoj, srpskoj eliti u poziciju nemo}i
i pasivnosti.
Nakon Pink diskoteke, pojavila se druga, manje ekstremna muzi~ka
emisija, koja je tako|e odraàvala osrednjost i prazninu dens-scene,
Mega Deki. Glavnu podr{ku densu nastavlja da pruà Radio Ko{ava, koja
na svojim talasima emituje gotovo isklju~ivo dens i disko muziku, agresivno forsiraju}i doma}i dens-zvuk. Radio-stanica Ko{ava objavila je u
tom periodu ve}i broj kompilacija doma}ih dens-hitova i organizovala je
grupne nastupe doma}ih dens-grupa po diskotekama, a posebno u
tehni~ki superiorno opremljenoj diskoteci Madona u Poàrevcu, u vlasnistvu sina predsednika Republike Srbije, Marka Milo{evi}a. Ove nastupe
prenosila je u velikoj euforiji TV Pink. Godine 1998. novootvorena TV
Ko{ava (vlasni{tvo k}erke predsednika Milo{evi}a, Marije), ~iji su program
069
~inili isklju~ivo zabavni i muzi~ki sadràji, pokre}e jo{ jednu va`nu emisiju za promociju doma}eg densa: Ko{ava klub, dok Muzi~ka industrija
Ko{ava postepeno preuzima sve domace pop i dens izvo|a~e. Na samom
kraju devedesetih na TV Pinku institucionalizovana je emisija City Club,
veliki {ou-program za potrebe predstavljanja dens i pop-dens muzike,
koja je sada u ekspanziji. Krajem devedesetih i 2000-te, na doma}im
medijima postaju veoma prisutne balade i festivalska zabavna muzika, kao
apoliti~ni sadràji, a me|u njihovim izvo|a~ima su Lidija, @eljko
Samardì}, Sa{a Vasi}... Rok muzika, ~iji tekstovi gotovo po pravilu sadrè
dru{tvenu kritiku, morala je da sa~eka promenu vlasti u Srbiji kako bi
dobila prostor u medijima.
U slu~aju densa moze se govoriti samo o pomodnoj kulturi, ali ne i o
nekom definisanom omladinskom pokretu. Okupljanja sledbenika dens
muzike odvijala su se samo uz posredstvo medija, na grupnim koncertima dens-grupa i peva~a uz muziku pu{tenu sa matrice, u okviru TV
emisija, kao i prilikom nastupa doma}ih dens-zvezda po diskotekama,
koje snima televizija i kasnije gotovo beskona~no reprizira. Da ova nesebi~na medijska podr{ka densu ima i odre|enu politi~ku pozadinu, ta~nije
interes, jasno je pokazala promotivna kampanja jedne od dve do skora
vladaju}e politi~ke partije u Srbiji, JUL-a (Jugoslovenske levice) za 1996.
godinu. Tu kampanju ~inio je ve}i broj propagandnih spotova ura|enih u
dens-maniru. Ovi spotovi su svesno opona{ali dìnglove - me|u{pice TVkanala Pink, bliskog JUL-u, na kome su najvi{e i emitovani, {tavi{e radila ih je ista autorska ekipa. Manekeni i manekenke, koji su se u {lja{te}oj
ode}i sme{ili sa reklama za TV Pink, i dalje su promovisali pomodni
glamur, uvijaju}i se u ritmu dens-muzike, pevu{e}i sada uz to i politi~ki
slogan ,,JUL je kul. Ova izrazito manipulativna propagandna tehnika
imala je za cilj da JUL predstavi kao partiju koja prati potrebe mladih i
mladala~ke trendove, kako bi se privukao {to ve}i deo mla|eg glasa~kog
tela. Dublja poruka ovakvih spotova bila je da }e JUL pruìti mladima sve
ono {to im nedostaje, ako se prilagode JUL-ovom poretku i prihvate
vladaju}e politi~ke i modno-estetske obrasce : dok ostali ìve u bedi, oni
koji nam se pridruè, poput svuda prisutnih lica manekena sa Pinka, bi}e
lepi, veseli, ima}e novca, lepe haljine i medijsku promociju - u
najglamuroznijem stilu iza}i }e iz sivila i anonimnosti, poru~uju reklamni
spotovi JUL-a.
Lica manekena sa TV Pinka pojavljivala su se u svim zna~ajnijim spo-
070
tovima dens-produkcije, a neki od njih, poput Ivana Sexpress-a, osnovali

su i sopstvene dens-grupe. Neprestana medijska propaganda, naro~ito
medija bliskih vlastima : TV Pink, TV Palma, RTS, Radio i TV Ko{ava, sve
do oktobra 2000. godine, jeste i osnovni argument, ipak nedovoljno
ubedljiv, za tvrdnju o postojanju densa kao zasebnog pokreta i stila na
doma}oj muzi~koj sceni 90-tih.
Stil dens izvo|a~a, kao {to se moè i o~ekivati, predstavlja me{avinu
raznih stilova popularne muzike i kulture. I pored toga, on ima svoje
osnovne karakteristike, kao {to su sve~ani i obnaèni izgled ènskih
igra~ica i peva~kih zvezda, strogo pra}enje modnih noviteta i veza sa
potkulturama ratni~kog {ika. Izgled mu{kih izvo|a~a u prvoj polovini
devedesetih odlikuje stil novih biznismena - skupa odela poznate robne
marke, ekskluzivne {arene kravate (kakve reklamira Minimaks), mobilni
telefoni, ili dizel stil, dok je krajem devedesetih na sceni prisutniji tehnohaus imid` mu{kih zvezda, kakav ima Ivan Sexpress, u koji spada ode}a
od tehno-materijala, bojena kratka kosa i koketerija sa gej-stilom, ili
obrijana glava, tatu i bodi-pirsing (body-piercing), u kojima uìva Ne{a
Twins. Grupa \ogani Fantastiko, u jednom od spotova, neguje i otka~eni
stil po ugledu na sedamdesete, vezan za muziku soul, haus, esid, fanki
(re~i pesme Igraj, igraj).
Dok folk pozajmljuje muzi~ke motive iz Egipta, Gr~ke i Turske, dens to
~ini iz Amerike, Engleske i Nema~ke, podleù}i povremeno i ,,narodnja~kim, naro~ito orijentalnim uticajima. Ali to nije sve. Neke folk-zvezde,
slede}i, kako kaù, pre svega, svoj unutarnji poriv, pre{le su iz folka u
dens: Ivan, Hani, Dajana. Tako|e, neki od igra~a u spotovima narodne
muzike osnovali su svoje dens-grupe: Ljuba i Beba osnovali su Beat
Street, dok je Ksenija Paj~in bila ~lanica grupe Duck, da bi potom
zapo~ela solo-karijeru. Dogada se i da dens-peva~i u~estvuju u folk-projektima, kao Knez u obradi narodne pesme i spotu Giljam dade. Folk i
dens izvo|a~i nastupaju zajedno u tv-emisijama, na koncertima i priredbama, kao {to je dodela Oskara popularnosti. Osim toga, i folk i dens
izvo|a~i svi lice jedni na druge, imaju sli~no pona{anje na sceni, i
uglavnom prose~no, ili ~ak slabo pevaju. Zajedni~ki su im i pomodni
glamur, nekriticna fascinacija svim modnim novitetima i uticaj drugih
potkulturnih stilova.
Tekstovi dens izvo|a~a mahom govore o ljubavi i mu{koj ~asti. Pored
toga, oni imaju i odre|enih zajedni~kih karakteristika sa tekstovima folk-
071
zvezda. Ovo je naro~ito karakteristi~no za peva~ice, koje pevaju ode

ènskom mazohizmu, {to u slobodnom stihu (dens), {to u rimi (folk). Kao
ilustraciju ove tvrdnje (za koju se moè na}i mnogo primera), nave{}u
uporedo stihove popularne dens-peva~ice Leontine i folk-peva~ice Maje
Marijane, u kojima se peva o tome kako (u na{oj kulturi prirodna i o~ekivana) mu{ka sklonost promiskuitetu slama ènska srca:
Bila sam samo jedna od sto,
Leontina -
srce ti dala, ti dao mi bol,
a ljubav za ljubav trebala ja,
i sve ti pra{tala.
Maja Marijana - Jutros se mene ne se}a{, k o da si pamet izgubio,
za{to si sa mnom spavao, kada me nisi voleo.
Grupa Zana oti{la je u ènskom mazohizmu jo{ korak dalje, slede}i
ovakav trend kako bi stigla do ,,lagane pesmice i ,,{aljive analize
korena nasilja:
Od modrica tvojih plava sam ja,
Plava ko nebo bez oblaka,
Otvori mi srce, karte na sto
[ta te vu~e na to [ta te to tera na to !
Izme|u densa i folka, naravno, ima i razlika - pre svega, oni pripadaju
razli~itom muzi~kom ànru. Ipak, njihove va`ne zajedni~ke osobine ostaju isklju~ivo komercijalna orijentacija, politi~ka podobnost, odsustvo umetni~kih kvaliteta, pomodnost i sklonost lakim sadràjima, kopiranju i ki~u.
PRELAZAK IZ FOLKA U DENS

Ve} je bilo re~i o tome da je dens proizi{ao iz turbo-folka, {to po
logici stvari deluje veoma ~udno. U prilog tome mo`da najbolje svedo~i
prelazak vi{e zvezda iz folka u dens.
Neke zvezde doma}e estrade zapo~ele su karijeru kao folk peva~i, a
zatim pre{le u vode dens i zabavne muzike. U takve izvo|a~e spadaju i
Ivan, Dajana i Hani. Najve}a zvezda me|u njima, Ivan Gavrilovi}, posle
himne turbo-folka 200 na sat snimio je album tehno-dens zvuka
Ho}u s tobom da |uskam i potom ostao u okvirima densa. Dodu{e,
protekle godine izjavio je kako }e se mo`da vratiti u turbo-folk, jer tu ima
072
vi{e para (!). Osim toga, neki od igra~a u folk spotovima osnovali su
svoje dens grupe. To su ~lanovi grupe Beat Street Ljuba i Beba, kao i
Ksenija Paj~in, koja je bila ènska polovina u prvoj postavi grupe Duck
da bi zatim zapo~ela solo-karijeru. Ljuba iz Bit strita plesao je u spotu
Ne}u da budem k o ma{ina Cece Veli~kovi}, kao i u mnogim drugim
spotovima narodne muzike - Dragane Mirkovi}, Viki itd. Ksenija i Beba
igrale su i pevale prate}e vokale u spotu Dragane Mirkovi} Opojni su
zumbuli.
Neki peva~i na svom repertoaru imaju i folk i zabavne ili dens
numere. Folk peva~i koji pevaju i zabavnu muziku su: Dragan Koji}-Keba,
Slavko Banjac, Ana Bekuta, @eljko Samardì} i @eljko [a{i}. S druge
strane, ima peva~a zabavne i dens muzike koji pevaju i folk. To su: Ekstra
Nena, Ro|a Rai~evi} i Knez. Da su se na doma}oj muzi~koj sceni gotovo izgubile granice me|u ànrovima, ~emu je naro~ito doprinela ekspanzija folka, pokazuju brojni zajedni~ki projekti folk peva~a sa zvezdama
zabavne i dens muzike. Tako su narodnjaci Sa{a Popovi} i Beki Beki} sa
Knezom snimili pesmu i spot Giljam Dade, a Sa{a Popovi}, Roda
Rai~evi}, [aban Bajramovi}, peva~ tradicionalne ciganske muzike i Dragan Koji}-Keba zajedno su snimili modernu obradu ciganske pesme
Ciganka.
Ukr{tanje folka i densa nastoje da primene i mnoge dens-grupe, kako
bi se pribliìle i publici narodne muzike, budu}i da je ona najbrojnija.
Najnoviji primer za to je grupa ,,Energija, ~iji novi CD sadrì i pesmu
,,Sedam dana, koja po~inje kao dens ,,stvar, da bi nakon toga (veoma
neprirodno, u sasvim drugom ritmu) usledio potpuno ,,narodnja~ki refren!
073
OBELE@JA I ZNAÊNJE
TURBO - FOLK STILA
il tubo-folka moèmo smatrati najzna~ajnijim

elementom koji konstitui{e njegov svet. Stil je,
sasvim sigurno, najatraktivniji, najoriginalniji
proizvod koji se vezuje za fenomen turbo-folka.
Zna~enja tog stila postaju jasna tek kada se
sagledaju u problemati~nom dru{tvenom kontekstu
u kome se kre}u akteri turbo-folk scene, od kojih
su neki visoko u hijerarhiji turbo-folka, kao aktivni
u~esnici, a neki su tek njihovi verni sledbenici i
oboàvatelji, koji dati stil prate onoliko koliko im to dozvoljava sopstvena,
velika ili mala, plate`na mo}. Stil turbo-folka je hibridan, i ~ini ga
me{avina vi{e potkulturnih stilova i drugih uticaja. On se sastoji iz
novokomponovanog stila, stila potkultura ratni~kog {ika i elemenata stila
doma}ih i zapadnih urbanih potkultura 80-tih i 90-tih godina - pop, rok,
hipi, rep, tehno i drugih. Me|u njima u turbo-folku dominira stil ratni~kog
{ika. Osim toga, stil turbo-folka primio je brojne zapadne uticaje, po~ev
od igranog filma, tv-serija, reklama i video-spotova, preko mode i modne
fotografije do kulturolo{kih uticaja, kao {to su kult kriminala i nasilja u
ameri~kom filmu ili (kod nas prikrivena, u inostranstvu dosta otvorena)
gej-kultura.
Interesantno je da su pomenuti osnovni stilovi koji sa~injavaju stil
turbo-folka i sami hibridni, tj. da se i oni ve} sastoje iz me{avine nekih
stilova. Novokomponovani stil obuhvata stil tzv. dìbera, predstavnika
doma}e mode i slu{alaca nove narodne muzike, koji se odlikuje nesve{}u o neoriginalnosti, i stil odevanja i pona{anja zvezda folk muzike do
90-tih. Jedno je sigurno, kaze Prica, za razliku od muzi~kog i tekstualnog, ovaj element n.n. muzike kao kulturnog fenomena, nije nikada
teìo da simbolizuje narodno, selja~ko. Naprotiv, njegova formula je:
izgledati savremeno, urbano, moderno.63 Me|utim, od strane kriti~kog
dela javnosti imid` narodnjaka shvatan je samo kao te`nja za savremenim i modernim, po pravilu neuspela, a ponekad dovedena i do
karikature : Zlatni zubi, dlakave noge, svakodnevna ode}a nadopunjena
074
naivnim simbolima sve~anosti..64

Za novokomponovani stil etnolog Ines Prica kaè: ,,Stil odevanja i
scenskog pona{anja pripadnika nove narodne muzike jedini je medijski
obrazac koji se razvijao bez jasnog stilskog uzora (za razliku od ,,zabavnja~kog, rokerskog i ostalih medijskih ànrova), ni iz ~ega, a opet iz
,,svega, jer je ,,brikolirao elemente iz svih postoje}ih modela ... osnovni
kod koji predstavlja jedinstvo ovog stila u stvari je nedostatak koda65. Stil
potkultura ratni~kog {ika ~ini me{avina uli~ne sportske mode, italijanske
visoke mode, izgleda crnih rep-izvo|a~a i {lja{te}eg glamura: ,,Preovla|uju}e turbo, dizel, tehno, disko verzije mladih doma}ina sa utokom,
u svilenoj trenerci, razvezanim patikama, sa ma{inom i zlatnim lancima,
rastvaraju barokni mit o originalnosti i
duhovnosti srpske kulture.65 Stilski elementi
urbanih potkultura 80-tih i 90-tih prisvojeni
su od strane neofolk muzike i stila,
,,podre|eni su i uklopljeni u folk muzi~kostilski obrazac.
Pojam potkulturnog stila shvatam onako
kako ga defini{e Dik Hebdid` (Dick Hebdige),
britanski teoreti~ar potkultura veoma poznat
kod nas: ,,Tenzije izme|u vladaju}ih i
pot~injenih grupa nalaze svoj odraz u
povr{inama potkulture - u stilovima sa~injenim od svetovnih predmeta koji imaju dvostruko zna~enje. (...) Na{ zadatak je
... da otkrijemo sakrivene poruke upisane u {ifri na sjajnim povr{inama stila,
da ih sledimo kao mape zna~enja . Su{tina Hebdidòve teorije potkultura
jeste da je stil u potkulturi - koji akteri grade pretvaraju}i delove ode}e,
{minku, frizuru, ukrasne predmete, àrgon i odre|ene
gestove u svoje simbole - bogat zna~enjem. Stoga se
stil svake potkulture moè analizirati kroz njegove
simbole, koji se formiraju u odre|enom socijalnom
kontekstu. Ovo se uspe{no moè primeniti i na
turbo-folk. Po{to su ekspanziju turbo-folka omogu}ili
masovni mediji u Srbiji, a pre svega televizija, kao
vizuelni medij, logi~no je zaklju~iti da je identitet
turbo-folka u velikoj meri zasnovan na njegovoj
vizuelnoj reprezentaciji odnosno stilu.
075
ELEMENTI STILA U MUZI^KOM VIDEO-SPOTU
ideo-spot, televizijska forma ~ija je proizvodnja kod nas postala masovna ba{ u okviru ,,turbo-folk ere, najpotpuniji je pokazatelj stila koji prati
folk, turbo-folk i dens muziku. U najve}em broju spotova, naro~ito u
onima snimljenim od 1994. godine do danas, preovladava stil ratni~kog
{ika, koji se javlja ili samostalno ili u kombinaciji sa druge dve pomenute
vrste stilova: novokomponovanim i stilom urbanih potkultura, pre svega
rok stilom. Stil ratni~kog {ika najsna`nije je obeleìo vladavinu turbo-folka
na doma}oj sceni. Njemu se pridodaju elementi novokomponovanog stila
da bi se naglasila veza izme|u neofolk muzike i narodne tradicije, a elementi stila urbanih potkultura da bi se, nasuprot tome, naglasila savremenost turbo-folk scene i da bi se za ra~un turbo-folka iskoristila atraktivnost simbola koji u sebi nose ve} poznata potkulturna zna~enja - kao
{to rokerske ko`ne jakne, ~izme i {tampane marame asociraju na slobodu, avanturu i akciju.
Filmski elementi spota funkcioni{u istovremeno i kao elementi potkulturnog
stila, uzajamno se dopunjuju}i u zna~enju. Evo kako to izgleda u slu~aju tri stila
koja sa~injavaju turbo-folk stil:
FILMSKI ELEMENTI SPOTA KAO ELEMENTI

NOVOKOMPONOVANOG STILA:
kostim:
- {arena turska garderoba - stre~, karneri, ma{ne, zlatni
ukrasi
- zlatne biùterijske min|u{e
- bela ko{ulja sa ~ipkom, donji deo rukava se {iri - stil
seoske devojke
- ozbiljna elegancija - ve~ernje haljine, kostimi
- frizura: mini-val - ène, dìberska frizura - poluduga kosa,
repovi - mu{karci
scenografija:
- palme na obali mora - ki~ znak - slika turisti~kog raja
(D. Mirkovi}: Dve sudbine)
- luksuzni stilski enterijer - vila 19. veka - statusni ìvotni stil
(M. Njegomir: Bol bolujem, Dèj i Brena: Nisam ja
mali)
- kafanski ambijent - kao popri{te zbivanja u folk-pesmama
076
(Dèj: Upalite za mnom sve}e)

-reka,
}uprija,
priroda
veza
saselom
(D. Mirkovi}: Pla~i zemljo)
rekvizita:
- stilski name{taj - statusni ìvotni stil
- sadnica drveta - drvo kao simbol narodnosti
radnje aktera:
- truba~i u narodnim no{njama sviraju u studiju - veza sa
srpskim folklorom
- animirani an|eli igraju kolo - veza sa srpskim folklorom
reìja i kamera:
- konvencionalan reìjski postupak: mali broj kadrova, spora smena kadrova
zna~enje, smisao: jednostavno i ne mnogo moderno, konzervativizam
(Ceca: ,,Volim te, i dr.)
- dinami~nost, veliki broj kadrova, brza smena kadrova, vizuelni efektizna~enje, smisao: te`nja da se deluje savremeno, moderno
(Dragana : ,,Pla~i zemljo, i dr.)
FILMSKI ELEMENTI SPOTA KAO ELEMENTI STILA

URBANIH POTKULTURA: ROK, REP, DENS, REJV ITD.
kostim:
- crne rokerske ko`ne jakne, {tampane rokerske marame, gitare - ROK STIL
(FOLK: Ceca:Ne}u da budem k o ma{ina, Dragana M.:Ljubav se meni
de{ava, i drugi ;
DENS: Moby Dick:Na zadnjem sedi{tu moga auta, i dr.)
- plastificirana crna mini-haljina (Funky G:Budi tu),
crveno-crni komplet od skaja (Lina:Bumbar)
- devojke, uske majice uz telo sa V-izrezom (Hani:Kocka
od {e}era, Ivan:Biti najbolji i dr.)
- mladi}i, buba nao~are i nao~are za plivanje
(Funky G, Ivan) - REJV, TEHNO
- crne ko`ne jakne, farmerke, majice, patike i kai{evi sa
nitnama - BREJKDENS STIL Dara Bubamara {ou bend:
Mese~ina)
- jakna od jelenske koè sa resama (Nino:O da li veruje{), kaubojske ~izme (Nino, O da li veruje{
@eljko [a{i}, Sr|an - Moby Dick) - ROK-KANTRI STIL
- crna ko`na jakna, {tampana marama vezana preko glave - REP STIL
077
(Moby Dick: Na zadnjem sedi{tu moga auta)

scenografija:
- srebrni futuristi~ki ambijent (Ivan,@eljko) - REJV, TEHNO
- laserski snop (Zorica Brunclik) - REJV, TEHNO
- {arene spirale koje se vrte u pozadini (\ogani F.) DENS: ESID, FANKI
rekvizita:
- kaktusi, ~udni napici koji se pu{e - REJV, TEHNO
- elektri~ne gitare, veliki motorcikl (Dragana:Crni leptiru, Jasu Srbijo) ROK STIL
reìja i kamera:
- pokret kamere,brza smena kadrova, vizuelni efekti, crno-bela i kolor slika u zna~enju savremenog,urbanog,modernog
FILMSKI ELEMENTI SPOTA KAO ELEMENTI

POTKULTURA RATNI^KOG [IKA:
kostim:
- crne pantalone, bela majica, crni ko`ni mantil - NOVI BIZNISMENI,KRIMOSI, REKETA[I (@eljko Samardì}:Slutim)
- skupa crna odela,ekskluzivne {arene kravate-BIZNISMENI,
KRIMINALCI (vi{e spotova)
- ekskluzivna crvena satenska ko{ulja za ve~e (Sr|an iz Moby Dicka) isto
- pamu~ne ili {u{kave trenerke, sportske jakne sa kapulja~om, patike (Dragana M.:
Dve sudbine/mladi}/,Dr Iggy:Kao pre,\ogani
F.:Igraj, igraj, itd.) - DIZEL STIL
- crna ko`na haljina, visoke {tikle, providna zelena haljina, crni ve{ - agresivno-seksi
(Ceca) - fatalna èna po ukusu NOVIH BOGATA[A i
opasnih momaka
- veoma moderna i skupa uska crna ode}a - majica i
pantalone, krzneni okovratnik, crvena
ve~ernja haljina bez le|a i crveno perje (Dragana) - glamur NOVIH
BOGATA[A
- Duga plava kosa, crna majica-top sa zvezdicama (Ana-Moby Dick) EKSKLUZIVNI DIZEL STIL
078
scenografija:
- tunel iz koga izlaze kola kao simbol podzemlja (Ceca i
@eljko:Ko na grani jabuka)
- ,,rols-rojs na {umskom drumu, luksuzna vila - statusni
simboli novih bogata{a (Ceca:Idi dok si mlad)
- skupoceno opremljen enterijer prodavnice ode}e
(Ceca:Idi dok si mlad)
- ekskluzivni kafi} - jedno od sastajali{ta aktera potkultura ratni~kog {ika
(Ceca i Mira: Ne ra~unaj na mene, Hani:Kocka od {e}era)
- Modna pista - odu{evljenje modnim trendovima i pomodnost
(Ceca:Neodoljiv, neumoljiv), itd.
rekvizita:
- pi{tolj i futrola za pi{tolj
- plasti~ne vre}ice sa drogom, beli prah
- mobilni telefon
- luksuzni automobil - ,,mercedes, ,,rols-rojs - statusni simbol novih
bogata{a
- kutija cigareta Marlboro, itd.
radnje aktera:
- pripreme telohranitelja za obezbe|ivanje peva~ice (V. Zmijanac: Malo
po malo)
- policija obezbe|uje koncert (V. Zmijanac: Malo po malo)
- bogata{ki garden party (Ceca: Idi dok si mlad)
- kupovina skupe ode}e (Ceca: Idi dok si mlad)
- vo`nja skupim kolima (vi{e spotova)
- ubistvo iz tri pi{tolja (Moby Dick: Kralj kokaina)
ìvotinje - pomo}ni akteri:
- pas haski kao simbol prestià i mo}i
- mali tigar kao simbol rata i opasnosti
reìja i kamera:
- moderan reìjski postupak: pokret kamere, brza
smena kadrova, vizuelni efekti, crno- bela i kolor slika
- u zna~enju savremenog, urbanog, modernog.
079
STIL DO DEVEDESETIH: NOVOKOMPONOVANI STIL

U na{oj sredini zna~enjem stila omladinskih potkultura bavila se
etnolog Ines Prica, koja je rezultate svojih istraìvanja objavila u knjizi:
Omladinska potkultura u Beogradu - simboli~ka praksa (1991). U ovoj
studiji, kao i u nau~nim radovima koji su joj prethodili-65, Prica je, pored
ostalog, opisala i analizirala stil pripadnika novokomponovane potkulture. Njene analize stila izvo|a~a novokomponovane narodne muzike i
njenih slu{alaca, tzv. dìbera, posluì}e nam da bismo definisali stil koji
prati novu narodnu muziku, pa tako i potkulturu novokomponovanih, do
90-tih godina.
Prica posebno analizira stilski izgled-imidz pripadnika omladinskih
potkultura, a posebno muziku kao parametar stila. Ona najpre govori o
potkulturi pankera, sminkera i hipija, u ~ijem je komunikacijskom sistemu
izgled, ili imid`, izrazito stilski, a formira se pod uticajem istoimenih zapadnih potkultura. Kao neutralno u odnosu na namerno komuniciranje izgledom pomenutih stilista, izdvaja se re{enje normalnih, koji pokazuju
nezainteresovanost za u~e{}e u zna~enjskom sistemu navedenih stilova.
Ako bismo normalno odevanje shvatili kao nultu ta~ku stila, onda je jedan
na~in odevanja - od koga su se ogra|ivali i normalni i stilisti, nazivaju}i
ga pezorativno selja~kim, dìberskim, a njegove pripadnike {arplanincima, repro-materijalom i sl. - mogao predstavljati onu negativnu,
neuspelu stranu stila - antistil.67
Tako se u okviru zna~enjskog sistema odevanja kod beogradske
omladine (80-tih godina), prema mi{ljenju ove autorke, izdvaja specificna pozicija dìbera, koji su shva}eni kao predstavnici jugoslovenske mode
sa o~igledno pezorativnom konotacijom. Time se uspostavlja slede}a
relacija:
STIL:
ANTISTIL =
STRANO :
DOMA]E
pankeri:
dìberi =
zapadno :
selja~ko
{minkeri
gde, dakle, doma}e odgovara selja~kom.67
Beogradski stilisti svesno podraàvaju svoje zapadne uzore i ponose se
svojim poznavanjem zna~enja sopstvenog izgleda. Stoga oni najostrije
zameraju dìberima upravo ne-svest o zna~enju ode}e i skrnavljenje uzora
neve{tim, nesvesnim kopiranjem. Dìberi su, dakle, za ostale aktere
potkulturne scene, ,,seljaci i ,,antistilisti sa ne-sve{}u o neoriginalnosti,
a za njih se, prema istraìvanju autorke, vezuje novokomponovana naro-
080
dna muzika. Stil odevanja i scenskog pona{anja interpretatora n. n.

muzike. . . je nagove{tavan kroz spontanost, gotovo dokumentarnost svojih prezentacija, kroz nedostatak svesti o izgledu kao napravljenom, simboli~kom ~inu. U ovome je on adekvatan stilu dìbera, samo predstavlja
njegovu estradnu, do krajnosti razvijenu varijantu.68
Prema istraìvanjima ove autorke, ,,pravi predstavnik stila je peva~ica
n. n. muzike, a na promenama izgleda onih koje su popularne vi{e od
deset ili ~ak petnaest godina, o~ituje se razvitak stila u malome.69 Stil
zvezde na po~etku karijere odlikovao je kafanski erotizam, nakon ~ega
se javlja sve~ana i ozbiljna toaleta kao znak da je peva~ica presla
prvu, neizvesnu fazu svoje popularnosti. Ovakav stil neguje Merima Njegomir, zrela peva~ica {kolovanog glasa. U jednom od svojih spotova, Bol
bolujem, ona nosi dugu crnu haljinu sa tamnozelenim pojasom i crnozeleni bolero sa aplikacijama u etno-stilu, plavu kosu skupljenu u pun|u
i zlatni nakit. Finu eleganciju zrele ène, kao jednu od varijanti svog
imidà, koristi i Vesna Zmijanac u spotu Malo po malo (1996). Ovde
izgled Vesne Zmijanac odudara od za nju uobi~ajenog seksepilnog, vamp
stila: u ovom spotu ona je prava dama. Bela satenska haljina, ne mnogo
otvorena, duge bele rukavice i besprekorna frizura pripadaju visokom {iku
i svedo~e o njenoj zrelosti i odmerenosti, kojoj je suprotstavljen prosti
estradni imid` mlade trbu{ne plesa~ice, koja je jedan od aktera spota.
Druga mogu}nost razvoja stila zvezde je njen prelazak na sofisticifanu
pin-up varijantu70, holivudski izgled i pra}enje visoke mode. Sirovu verziju ovakvog stila daju nam fotografije na naslovnim stranama folk-magazina Sabor. One predstavljaju poku{aj (manje uspe{an od spotova narodne muzike) da se objedine kafanski erotizam i sumnjivi glamur folkpeva~ica grubih crta lica, koje poziraju kao filmske dive. Stil peva~ica na
ovim fotografijama odlikuje jaka {minka, ki~asta i oskudna garderoba i
vulgarna erotska provokacija.
Primer peva~ice koju odlikuje prevashodno seksepilan stil - oskudno
odevanje i zamamne erotske poze, jeste Sneàna Babi}-Sneki. Osnovna
odlika njenog stila su cipele sa jako visokim potpeticama, tesno pripijene
pantalone i uski kratki {orcevi, korseti ili dekolte i mnogo krupnog la`nog
nakita - zlatne min|u{e i lanci. Njena sminka je veoma nagla{ena, sa
crno iscrtanim o~ima, {picastim isko{enim obrvama i sjajnim karminom,
uz koje ide natapirana duga svetla kosa, oblikovana u frizuru lavlja
griva, sa posebno izvu~enim svetlim pramenovima. I ona, me|utim,
povremeno pribegava umerenijem, holivudskom izgledu, kao na primer
081
u spotu Ljubavnica, u kome nosi dugu ve~ernju haljinu crvene boje, sa

dekolteom i dubokim izrezom.
Izgled najve}ih ènskih zvezda novokomponovane narodne muzike
karakterise ipak veoma {irok dijapazon stila. Analiza fenomena Lepe Brene
u postmodernom kontekstu, uklju~uju}i tu i ikonolosku analizu njenih koncerata, koju je uradila Dr Milena Dragi}evi}-[e{i} 71, svedo~i tome u
prilog. Presvla~enje toaleta u toku koncerta shva}eno je kao demonstracija mo}i razli~itih imidà, mogu}nosti preobraàja od vesele devoj~ice
u smirenu, elegantnu, zrelu ènu, od duhovite sportistkinje, do zavodljive
vamp ène - mno{tvo imidà u jednom72. Prvi javni nastupi Lepe Brene u
hotelu Slavija jesu primer kafanskog erotizma: tu su poza kafanske
peva~ice sa rukama na kukovima, minimum garderobe (mini suknja,
dekolte), visoke potpetice i sjajna, {lja{te}a ode}a. Nakon toga dolaze
mini suknje sa resama, trake oko glave i sportski stil - {orcevi i kaji{evi,
majice - primereni {aljivim i de~ijim pesmama. I kona~no, u skladu sa
rastu}om popularno{}u, Lepa Brena stiè do holivudskog glamura,
mjuzikhol i Ne{vil stila - elegantne ve~ernje haljine i glamurozni detalji
- stras, ~ipkane rukavice, krzno, u kombinaciji sa njenom plavom kosom
i oblinama, upu}uju na Brenin novopostignuti status. Sli~ne tendencije ka
objedinjavanju raznovrsnih sopstvenih imidà pokazuju i dve najve}e
zvezde devedesetih: Ceca i Dragana. Spotovi pokazuju nekoliko razli~itih
stilova ovih peva~ica, od {arene turske garderobe i nagla{enog seksiimidà, bliskog kafanskom erotizmu, koju nose i jedna i druga na po~etku
karijere, do glamuroznih ve~ernjih toaleta Cece Ra`natovi} i, s druge
strane, sportsko-elegantne, firmirane ode}e i crnih ko`nih jakni koje nosi
Dragana Mirkovi}.
Stil mu{kih zvezda kre}e se od sportskog (kakav vi{e od 15 godina
neguje [aban [auli}) , do elegantnog (ve~ernje odelo), koje moè biti i u
estradnoj, ruì~astoj boji (Nedeljko Baji}-Baja), sa prelaznim oblikom u
vidu casual ode}e mladog poslovnog Italijana ili biznismena (novi izgled
Nina).
Dok muzika i tekst novih narodnih pesama upu}uju na ruralno
(pesni~ki motivi po ugledu na motive tradicionalnih narodnih pesama,
muzi~ki dekorativni elementi, prekomerna sekunda, harmonika, dobo{ i
drugi narodni instrumenti), njihova vizuelna prezentacija upu}uje na
urbano, moderno. Ova dva aspekta su samo prividno u sukobu. Oni se
zapravo dopunjuju kada ih shvatimo kao izraz celog jednog dru{tvenog
sloja koji sa~injavaju ,,skora{nji doseljenici u grad, kao i radnici na
082
privremenom radu u inostranstvu ili povratnici iz inostranstva, ,,iz visoko

urbanizovanih sredina - gastarbajteri73, isti~e Ines Prica. Propinjanje ka
svetskim (~itaj zapadnim) trendovima i glamuru protagonista folka u 90tim, vidljivo u spotovima, analogno je ovoj skorojevi}skoj borbi za simbole vi{eg socijalnog statusa - kao {to su ve} ozlogla{ena vila sa
bazenom, skupa kola, stilski name{taj... U stilu interpretatora ove muzike
i njenih slu{alaca, od nevesto ekskluzivnog do dìberskog, ostale su fiksirane pomenute dru{tvene protivre~nosti. Kao {to neobi~no ukru}en
kvalitet, paralizovan izgled, tupost koja nalazi nemi glas u glatkim
povr{inama gume i plastike izraàva zamrznutu dijalektiku izme|u crne
i bele kulture - dijalektiku koja posle izvesne ta~ke (tj. etni~nosti) ne moè
vi{e da se obnavlja, zato~ena u svoju istoriju, zatvorena u svoje
nesavladive protivre~nosti74 koju Dik Hebdid` nalazi u samom srcu
potkulture panka75 (pank je svoju muzi~ku inspiraciju nalazio kako u roku
pedesetih i {ezdesetih, kada su crna~ki uticaji bili najja~i, tako i u savremenom regeu).
RATNI^KI [IK: PORUKE STILA

Analiza stila ratni~kog {ika }e nam najbolje omogu}iti da do|emo do,
{to skrivenih {to direktnih, poruka i zna~enja koje nalazimo u pesmama,
spotovima,
te`njama,
stavovima,
pona{anju, obla~enju i celokupnom stilu
bogatih protagonista turbo-folk scene,
glamuroznih folk-zvezda i njihovih vernih
sledbenika. Ekskluzivni oblik turbo-folk
stila i vrednosni stavovi koji ga prate
mo`da najvi{e podse}aju na spotove
crnih dens i rep-izvo|a~a, u kojima je
odnos izme|u dominantnog crnog kralja
podzemlja, kako se ovi peva~i u svojim spotovima deklari{u (neki su to i
u stvarnom ìvotu), i gomile poèljnih crnih lepotica, koje im stoje na
usluzi, pra}en tenzijom izme|u ratobornih mu{kih i podatnih ènskih poza,
dok su junaci i junakinje spota ukra{eni leopardskim i tigrastim dezenima,
{lja{te}im povr{inama ode}e i ogromnog zlatnog nakita.
MU[KO-@ENSKI STIL
083
Stil potkultura ratni~kog {ika podrazumeva razli~ite varijante mu{kog i

ènskog stila, kao i svaki drugi potkulturni stil.
Mu{ki i ènski stil unutar ratni~kog {ika u skladu
su sa unapred jasno odre|enim ulogama koje
mu{ki i ènski akteri zauzimaju u turbo-folk
svetu.
@ena je poèljni objekat i roba. Ona svojim
izgledom treba da privu~e mu{karca, da ga
uzbudi; njen izgled najvi{e sluì tome da potvrdi status mu{karca u ~ijem je dru{tvu, ili, pak,
da predstavlja potencijalni statusni simbol u mu{kar~evom odsustvu. Izgled
protagonistkinja turbo-folka, koji ~ine ve~ernje haljine, uska crna garderoba, ode}a poznatih modnih kreatora (svetskih robnih marki), skupa
obu}a i nakit, ili svetlucavi minimalisti~ki ki~-kompleti u skromnijoj varijanti, kao i izuzetno popularnih manekenki, koje sa peva~icama dele
medijski prostor i stil, izraàva jo{ i fascinaciju bogatstvom i potro{njom
kao ìvotnim stilom. Tom izgledu se na samom kraju milenijuma (19992000) pridodaju silikonske grudi i efekti plasti~nih hirur{kih intervencija na
licu, kao modni hit, u cilju postizanja {to ,,savr{enijeg izgleda. Ovakva
moda konstantno se plasira na televiziji, i u nedostatku boljeg identifikacionog obrasca u ovim kriznim vremenima sledi je zapanjuju}e veliki broj,
pre svega mladih, èna, kojima televizija nudi iluziju brzo dosti`ne slave i
statusa. Ovo izraàva dodatnu te`nju turbo-folk ène, povezanu sa njenim narcizmom, da joj se druge ène dive i da joj zavide, kao uspelom
objektu koji se dobro ,,prodao.
Mu{karac treba da izgleda opasno, robusno; on je ma~o-tip koji vozi
skupa i brza kola, nosi mobilni telefon a po potrebi moè da potegne i
pi{tolj. Nosi crna i siva odela, crnu koù ili najskuplju sportsku garderobu
(inostranih robnih marki). Njegovu osnovnu preokupaciju i sistem vrednosti
~ini novac, na bilo koji na~in ste~en. On je kriminalac ili, ~e{}e, novi srpski biznismen. @ene sluè tome da ih on ,,tro{i, ili, s druge strane, da se
fascinira do oboàvanja njihovim ,,vamp izgledom. Ceni ène koje su se
u njegovim krugovima izborile za visok status zahvaljuju}i svom izazovnom
izgledu i vezama sa mo}nim mu{karcima. Po{to ne voli obaveze niti da se
emotivno vezuje, opredeljuje se za lako dostupne ène, ali ga uzbu|uju
one nedosti`ne. U èni koju izabere za svoju saputnicu - najvi{e su na
ceni folk-peva~ice - oboàva sopstvenu snagu i mo}.
Statusni simbol neofolk scene je i droga, koja prati kriminal i estradu.
084
Droga je atraktivna kao novina i izazov, kao skupa zabava; sluì za razbijanje dosade, ispunjavanje dokolice, ali i za smanjivanje napetosti koja
nastaje usled stresa u kome akteri sveta kriminala stalno ìve, ~uvaju}i se
od raznih ìvotnih opasnosti. Ona je, me|utim, i sama pogubni pratilac
ovakvog na~ina ìvota.
Kao i u slu~aju novokomponovanog stila, u kome izgled zvezda estrade
predstavlja vrh stila, dok dìberi ~ine njegovu skromniju, uli~nu varijantu, i
gore opisani visoki ratni~ki {ik predstavlja vrhunac tog stila, koji poprima i
razne oblike uli~ne mode. U uli~noj verziji ovog stila nose se jeftine imitacije stranih robnih marki; devojke nose majice i pantalone, najvi{e crne, pripijene uz telo, dugu farbanu kosu, cipele sa debelim potplatama i visokim
{tiklama od jeftinijih materijala (plastika, ve{ta~ka koà), jaku {minku - o~i
jako uokvirene crnim kreonom i usta iscrtana olovkom, i nezaobilazni ,,vonder-bra, odnosno bilo koji grudnjak koji podiè i uve}ava grudi, koji se
jasno ocrtava ispod uskih mikro-majica - po logici turbo-folka, ènske grudi
i celo telo moraju obavezno da budu u prvom planu, ili kako se to bezobrazno kaè ,,na izvol te; mu{ka verzija uli~nog stila opona{a luksuzni
izgled kriminalaca i biznismena uz pomo} jeftinije ode}e: nose se odela i
crne cipele, ili pak farmerke, majice i patike. Nagla{eni su ma~o i krimielementi mu{kog izgleda, kao crne nao~are, upadljivi ko`ni kai{evi, zlatni
lanci, krstovi i sl., a obavezni znak prepoznavanja je mobilni telefon. Iako
postoje raslojavanja u stilu, zavisna od plate`ne mo}i aktera, sistem vrednosti ostaje isti.
Repertoar mu{ko-ènskih uloga u svetu turbo-folka je vrlo ograni~en
i nudi samo gore pomenute, surovo utvr|ene oblike ispoljavanja mu{kog
i ènskog identiteta. Da bi uop{te bila priznata kao ènsko, da bi potvrdila svoj ènski identitet, devojka koja pripada turbo-folk svetu prinu|ena je
da prihvati ovakav obrazac. Mladi mu{karac tako|e je prinu|en da prihvati nasilni~ke obrasce mu{ke seksualnosti radi potvrde svoje mu{kosti.
Dok kriminal, koji bar kratkotrajno u dru{tvu razorene ekonomije moè da
od mu{karca napravi nadmo}nog posednika, vodi u smrt, veza uslovljena materijalnom koristi (koja ne mora, ali moè da pre|e i granicu prostitucije), na kakvu se navode mlade ène, dovodi do emocionalne deprivacije76, lo{ih ose}anja i usamljenosti, koji se ne~im moraju kompenzovati,
na primer drogom. I mu{karac u takvoj vezi ostaje emocionalno uskra}en.
Strategije koje se nude mu{kim i ènskim akterima unutar turbo-folk sveta
ostaju amoralne, kratkoro~ne, surove i kao takve moraju imati porazan
ishod.
085
no {to je najve}i problem kada su u pitanju poruke turbo-folk

stila, odnosno stila ratni~kog {ika, jeste ova izrazita prostituizacija ène, koju podsti~e siroma{tvo, rat, ekspanzija kriminala,
ja~anje tvrdokornog patrijarhata, ali i direktan uticaj proizvoda zapadne
masovne kulture, u kojima se èna ~esto predstavlja kao seksualni
objekat. Postoji i prikrivena prostitucija ène, poznata kao fenomen ,,sponzoru{a, a kao paravan za svodni{tvo moè posluìti i manekenstvo. Izraziti ma~izam, s jedne strane, i otvorena ili prikrivena prostitucija ène, s
druge strane, podse}aju na neveselu situaciju u portorikanskom i
crna~kom getu, na koje sve vi{e li~e ulice na{ih gradova. Analogija
izme|u ikonografije turbo-folka i scene iz crna~kog geta koju opisuje poznati crni dèz-muzi~ar ârls Mingas (Charles Mingus) u svojoj autobiografiji Beneath The Underdog (Niè od samog dna) je prosto zapanjuju}a:
,, - To je skoro nemogu}e objasniti - kako se ose}a{ kao klinac kada
se kraljevi makroa vra}aju u tvoje susedstvo. Oni poziraju, vrte lancima
od sata i paradiraju u novim ,,kadilacima i ,,rols-rojsevima prikazuju}i
svoja skupa, po meri {ivena odela. To je ostavljalo utisak. Tamo odakle ja
poti~em - to je bio na~in da dokaè{ da si mu{karac.
- I kada si to postigao, {ta si onda èleo?
- Da sviram muziku, samo to.77
Me|u akterima turbo-folka razlog za bavljenje muzikom je, jo{ uvek,
samo poku{aj da se stigne do vi{eg statusa.
@ensku poziciju unutar sveta turbo-folka precizno opisuje tekst pesme
,,Bumbar, koju izvodi dens-peva~ica Lina. U ovoj pesmi mit o bogatom
de~ku, lepom kao Arkanovi fudbaleri (i sam Arkan je za ìvota predstavljao standard zgodnog i privla~nog mu{karca u na{em dru{tvu), u koji
veruju sve devoj~ice koje èljno prate program TV Pink, poprima realisti~ne tonove:
,, Te no}i sam iza{la
i sama u diskoteci svoje sam dru{tvo traìla.
Negde iz mraka pri{ao mi on,
s kravatom oko vrata, teàk kao slon.
I rekao mi da bi hteo da me vodi negde preko bare,
ali prvo u separe.
Kad smo seli skupa pitao me odmah {ta }u piti,
vidim ne}e dobro biti.
Kad po{la mu je ruka negde oko moga struka,
086
Shvatila sam sve, i bilo mi je muka REFREN:
Bumbar, kome treba bumbar,

pun para bumbar - meni ne treba!
Bumbar, kome treba bumbar, pun para bumbar, debeo i star!
Ovo je jedna od retkih pesama koja otvoreno kritikuje seksualni
poredak u okviru turbo-folka, {to je zna~ajno ~ak i ako se posumnja u
njenu iskrenost. Tekst opisuje bogatog, zadriglog ,,bumbara, ,,novog srpskog biznismena, naslednika mo}nih komunisti~kih direktora, tzv. ,,jagnje}ih brigada, u potrazi za mladom sponzoru{om. Vidimo da je odnos
posedovanja devojke, kojoj }e on zauzvrat pla}ati pi}e i eventualno
garderobu, ujedno i jedini zamislivi odnos za ovog rigidnog aktera potkultura ratni~kog {ika. Da se ovakav odnos prema ènama za jednog biznismena koji drì do sebe podrazumeva, govori i naziv organizacija koje
vode nasilnici, kriminalci i makroi za koje se ène prostitui{u, a koje su
prekr{tene u ,,agencije za poslovnu pratnju.
Spot za pesmu ,,Bumbar, osim priglupog debelog bogata{a sa zlatnim lancem i mobilnim, i Line koja se koketno buni (prava svrha buntovni~kog tona pesme jeste da se Lina, kao ,,nepokorna, u~ini
privla~nijom), sadrì i jedan novi momenat: u njemu se pojavljuje mladi}
manekenskog izgleda, do pola obnaèn, sa duòm kosom, koga Lina
mazi i kome se obra}a. Izgled ovog mladi}a ~ini kombinacija ma~o-izgleda - nabildovanog tela i feminiziranog stava i lika. On je upadljivi znak
prikrivene gej-kulture, uvezene sa Zapada, ~iji uticaj se
proteè kroz t/f i dens spotove, reklame, modnu fotografiju, ~asopise, dìnglove (me|u{pice) na TV Pinku, gde je
uostalom ovaj uticaj najvi{e i prisutan ( videti tekst Mi{e
\urkovi}a ,,Nadziranje i podvo|enje , list Republika,
2000). Mladi feminizirani mu{karci stupaju tako|e na
turbo-folk scenu, u èlji da privuku ponekog bogatog i
mo}nog sponzora (toleri{e se, naravno, isklju~ivo mu{ki
homoseksualizam). Ekstremnom krimi-ma~izmu sada vi{e
ne mora biti potrebna nikakva èna, i ina~e svedena na
upotrebni predmet, da bi zadovoljio svoje potrebe i potvrdio svoju mo}.
Poruke turbo-folk stila mo`da najbolje obja{njava
specifi~na struktura ose}ajnosti koja se formirala u vreme
vladavine turbo-folka.
087
STRUKTURA OSE]AJNOSTI
OSE]AJNOST U ERI TURBO-FOLKA
Turbo-folk svoj izraz i delovanje zasniva na ta~no odre|enoj strukturi
ose}ajnosti. Ta ose}ajnost u skladu je sa vrednostima protagonista potkulturne scene koja se vezuje za turbo-folk: to su vrednosti tolerancije prema
kriminalu ili samog kriminala, ideja da cilj opravdava sredstva, pozitivan
odgovor na militantni zov ratnih akcija, isticanje statusa pomo}u novca,
skupih kola i ekskluzivne garderobe, vrednovanje ène kao statusnog trofeja i seksualnog objekta i robe, nekriti~ko odu{evljavanje modnim novitetima kao i samom turbo-folk scenom. Na gra|anske vrednosti gleda se s
podsmehom i sa ose}anjem superiornosti (obrazovanje, brak, moralnost i
miran ìvot su na donjem kraju lestvice vrednosti turbo-generacije). Ovaj
sistem vrednosti nije ~udan kada se zna da t/f funkcioni{e na liniji susreta estrade, politike i mafije u desetogodi{njem ratnom okruènju. Strukturu ose}ajnosti koja je rezultat ovih vrednosti ~ine militantni stav, agresivnost, sirovi erotski naboj, nekriti~ko ose}anje superiornosti (ne{to kao
Ja sam OK - ti nisi OK iz transakcionalne analize), èlja za izazovima
rata i opasnosti, a kod èna i èlja za vrednovanjem od strane drugih
(mu{karaca) kao robe i isklju~ivo erotskog objekta - priznanje od strane
militantnih mu{karaca i strasno predavanje poziciji zavisnosti su prostori iz
kojih poèljna èna turbo-folka crpe svu svoju snagu.
Ove vrednosti i ose}ajnost najvi{e nam do~arava video-spot, osnovni
vizuelni reprezent Neofolk kulture. U njega se u eri turbo-folka unose
droga, ubistva, oru`je, telohranitelji, novi bogata{i, luksuz i fatalne ène,
koje su istovremeno i ène-objekti. Ovakvi sadràji ispoljavaju novu crtu
ose}ajnosti narodne i dens muzike devedesetih godina, a to je nasilnost.
Osim toga, primarni zna~aj koji se u turbo-folku pridaje vizuelnom predstavljanju i samom ljudskom izgledu, govori o veoma izraènom narcizmu.
Narcizam ili narcisizam se defini{e kao ljubav prema sopstvenoj slici, kao
samodopadljivost, sklonost zaljubljivanju u samog sebe. Naziv poti~e od
mitolo{ke li~nosti Narcisa, osu|enog da ve~ito promatra svoju sliku u vodi
zato {to je odbio ljubav nimfe Eho.
Sigmund Frojd koristi pojam narcisoidnosti da bi ozna~io sve one
088
manifestacije u pona{anju li~nosti koje se odnose na ,,investiranje seksualnih potencija ,,za sopstveni ra~un, u vlastito telo. Nemogu}nost
preva-zilaènja ovog ranog autoeroti~kog obrasca vodi u psihopatologiju. Izvan psihopatologije (u kojoj ozna~ava psihozu, a naro~ito shizofreniju), ovaj termin koristi se da bi ozna~io izvesna ideolo{ka, kulturna i
moralna opredeljenja, koja su obeleèna sna`nom narcisisti~kom komponentom. Narcizam kao jednu od glavnih odlika savremene kulture i civilizacije izdvajaju mnogi poznati teoreti~ari, pored ostalih i Kristofer La{,
autor fundamentalne studije ,,Narcisti~ka kultura (1979). Dr Jovan
Ra{kovi}, na{ poznati neuropsihijatar, u svojoj zapaènoj studiji ,,Narcizam (1988) o socijalnoj dimenziji narcizma kaè slede}e:
,,Savremeno dru{tvo pruìlo je mno{tvo dokaza ~vrste veze narcisoidnosti i sistema vrednosti. Totalna komunikacija, totalna kontrola informacija i visoki publicitet masovnih medija omogu}uju narcisti~koj grupi vrlo
visoki stupanj ispoljavanja. Nikada se jeftinije i sna`nije nije prodavala
slava nego u modernom vremenu. Narcisu je omogu}eno da se stalno
pojavljuje na stupcima novina i drugim sredstvima komunikacije. Vrlo se
lako pribavlja auditorijum. (...) Grupna narcisoidnost ... nije samo
olak{anje manipulacije, ve} i otklanjanje anksioznosti i straha. Slabi u
narcisti~koj grupi postaju jaki, nedou~eni i nesigurni dobivaju osje}aj
pove}ane vrijednosti, a uznemireni se u grupi relaksiraju.78
Ra{kovi} poreklo dru{tvene narcisoidnosti vidi u tome {to se od deteta traì poslu{nost i usvajanje tu|ih normi pona{anja i merila, na u{trb
spontanosti. Jedini izlaz iz te situacije je da se subjekt pro{iri na druge i
da njihova realnost postane njegova realnost. Zbog toga narcis o~ekuje
da ga svi drugi po{tuju i oboàvaju, nekriti~no i bez merila objektivnosti.
Prema svemu {to remeti njihove norme pona{anja, narcisoidne grupe
iskazuju aroganciju i netolerantnost. Zbog toga moderni narcizam ne
moè bez agresivnosti, i uvek mu je potrebna ideologija. Za razliku od
Narcisa iz legende, koji je zatvoren, blag,
iza{ao iz ìvota i sam, dana{nji dru{tveni narcis ,,je stvaran, vrlo otvoren, nasilan, ~vrsto
stoji na zemlji i duboko je usa|en u ìvot,
zaklju~uje Jovan Ra{kovi}.
Ovakvo tuma~enje narcizma dodatno
obja{njava fascinaciju silom i nasiljem koja je
prisutna u svetu turbo-folka. Opsesija
,,savr{enim i ,,lepim izgledom (po kriterijumi-
089
ma koje, po sopstvenom naho|enju, uspostavlja sama turbo-folk scena, pre

svega mediji) dovela je do trenda nasilnog menjanja sopstvenog izgleda
putem hirur{kih intervencija, od smanjivanja nosa, zatezanja o~iju, zadebljanja usana do uve}avanja grudi - folk-peva~ice, me|u kojima je danas
najve}a zvezda Jelena Karleu{a, po{to se Ceca Ra`natovi} privremeno
povukla sa scene, utrkuju se koja }e pre ugraditi silikonske grudi, smatraju}i to pitanjem prestià, ali i na~inom da se pove}a tira`, i dobije {to vi{e
gostovanja na televiziji i po diskotekama. U ovoj tu`noj trci za sada vodi J.
Karleu{a, seks-simbol i za{titini znak turbo-folka s kraja 90-tih. Agresivan
izgled J. Karleu{e ~ini: oskudna ode}a od ve{ta~ke koè i techno-materijala
pripijena uz telo, donji ve{, {ljokice, ogromne {tikle, prenagla{ene grudi,
ve{ta~ki nokti i napadna {minka u vamp stilu. Sociolog Marina Blagojevi} u
tekstu ,,Nevidljivo telo i mo}na bestelesnost: mediji u Srbiji 90-ih ovako
obja{njava Karleu{in paradoksalan imid`: ,,Sa Jelenom Karleu{om zavr{ava
se (nadajmo se da dalje ne moè!) ciklus proizvodenja imidà koji jede sve
pred sobom. To je ujedno faza u kojoj se, od intervencije u prirodu koja je
bila skrivena, prekr{aj, izuzetak, malo popravljanje, do{lo do intervencije
koja je sama sebi cilj. Jelena Karleu{a nije prirodna niti je to cilj, jer je ona
postala prirodnija od prirode, ona je sebe samu proizvela, i za to joj je bila
potrebna ne priroda, ne talenat, ne sre}a - ve} mo} da sebe proizvede.79
Ali za strukturu ose}ajnosti u turbo-folku veoma je zna~ajan i sam
tekst folk muzike. On isti~e va`nu crtu ose}ajnosti aktera folka - mazohizam, ~iji je sastavni deo i samosaàljenje. înjenica da mazohizam
privremeno olak{ava ~ovekovu savest, jer ga osloba|a odgovornosti za
sopstveni ìvot (,,Ja sam nemo}an), verovatno obja{njava toliku
privla~nost koju on ima za autore i publiku narodne muzike i uop{te
masovne kulture.
@enski mazohizam prisutan je, pored ostalog, u svim najve}im hitovima glavne zvezde neofolka - Cece Veli~kovi}-Ra`natovi}. U pesmi Mrtvo
more ona kaè:
SSto puta sam ja zbog tebe tonula,
I sto puta sam ve} na hrid izronila,
Zbog lepote u tom bolu
Ja sam propustila sve.
Sad vi{e nemam te Moj je ìvot mrtvo more
REFREN:
Bez ijednog talasa
Samo uspomene plove
090
Tragom ùtih oglasa.

Ti si ostao i bi}e{ moja zvezda vodilja
Al se srce sa snom bori kao stara dadilja.
Vidimo da se ovde nudi posebno obja{njenje za{to se junakinja pesme
prepu{ta mazohizmu - ona govori o lepoti u tom bolu (!). Ovo je
vrhunski mazohizam, koji se povezuje sa propa{}u. Junakinja ne nalazi
nikakav drugi smisao svog ìvota sem u oboàvanju ~oveka koga (pretpostavljamo) voli, ma kako da se on prema njoj pona{a, da je ostavlja
i zanemaruje. Ovakav ènski mazohizam zaista je te{ko razumeti, sem
ako ga shvatimo kao metaforu èninog seksualnog podavanja partneru
(u kome mazohizam rezultira u orgazmu), ~ime se nikako ne iscrpljuje
njegovo zna~enje u turbo-folk kontekstu. Bilo bi nepo{teno ne priznati
da, kada se ovako shvati, Cecina pozicija postaje savr{eno eroti~na, i
ne sasvim neprivla~na.
Ali to nije slu~aj sa svakom Cecinom pesmom. U ve}ini njenih pesama
nije ponu|ena ovako suptilna erotska metafora u vidu mazohizma. Mazohizam je u njima banalan i povezan sa militantnim, ratni~kim idejama.
Primer toga je i pesma Kad bi bio ranjen koja glasi:
a pre bih ove svoje ruke èljne svega vezala u ~vor
Ja
Pre nego da ih grli, ljubi neki drugi vra`ji mu{ki stvor
Pred vratima spavala k o pas
Kroz vekove gorela zbog nas.
REFREN:
Kad bi bio ranjen krvi bih ti dala

Oba svoja oka kad bi bio slep
Al uzalud
Bez du{e si led.
Pored ènskog javlja se i mu{ki mazohizam, koji je ~esto povezan sa

idejom gubitka i smrti. Mu{karac mazohista po pravilu i dalje voli ènu
koja mu je fatalna, koja ga je ostavila, obi~no zbog drugog:
Dèj:
Upalite za mnom sve}e kao da me nema,

jer i ova moja du{a odavno je njena,
puklo mi srce k o da je od stakla
091
put do njenih usana je pre~ica do pakla.

Pesma Zlobnica (drugi peva~) verovatno je naslov dobila po
istoimenoj latinoameri~koj seriji:
Zlobnice, ìvi{ od moje tuge,

ista si, ista si k o i druge,
Zlobnice, dadoh ti ìvot ceo,
Sad àlim {to sam te sreo!
Posebno interesantan je slu~aj Miroslava Ili}a, koji shvataju}i prirodu
Balkana i njegove kulturolo{ke nu`nosti (patrijarhalnu mu{ku dominaciju)
u svojoj staroj, poznatoj pesmi Tebi, moja verna drugo, ni manje, ni
vi{e, oplakuje mazohizam svoje drage!
TTebi ko ja verno ~eka{ u sve ove no}i duge,
tebi koja zna{, a }uti{, da sam pored ène druge.
Tebi, moja verna drugo, moja sre}o, moja tugo,
Tebi da}u srce ludo, sve sam dao, nemam drugo.
Ipak, mu{ki mazohizam nas manje opija i zanosi nego ènski mazohizam - kada bismo ovo podrobnije analizirali, stigli bismo pre~icom do
feminizma.
Dok se u tekstovima folka kao glavna osobina ose}ajnosti javlja
mazohizam, u dens-tekstovima preovla|uju agresivnost, represija, ma~oopredeljenja, ljubomora i ubila~ka raspoloènja:
Moby Dick:
Moby Dick
092
TTo me no}as bejbe navelo na greh Ja ubio sam ~oveka zbog tebe,
I gde }e{ sada bejbe kad bio ti je drag.
Ne znam {ta ti bi
U mrak da ode{ s njim,
Kad zna{ da imam laku ruku
Da potegnem za takvu bruku Bum bum beng
Ravno u srce
Bum bum beng

Pa neka boli te
Bum bum beng
Ravno u srce
Neka boli kao mene {to je bolelo
Bum bum beng.
Models:
Muzi~ka je milicija neophodna stvar,

U svakome gradu da otkloni kvar,
Muzi~ka patrola da zavede red,
I utvrdi neki novi redosled ...
U pesmi Trideset dana grupe ,,Twins, glavni akter, tj. peva~, àli
{to trideset dana i no}i ne}e mo}i da provede sa svojom devojkom (tj. {to
ne}e mo}i da kontroli{e sa kim ona spava), dok ga zatvorska kazna, koju
prihvata sa lako}om, uop{te ne poga|a :
Twins:
Nije meni te{ko zbog trideset dana,

Nego {to mi moja mala no}as spava sama,
Nije meni te{ko zbog trideset no}i,
Nego {to mi moja mala ne}e mo}i do}i!
Vojni~ki re~nik i nasilni~ki sistem vrednosti uvukao se
i u ljubavne dens-pesme sa podru~ja Hrvatske, poput
ratne pesme ,,Petak Vlatke Pokos i velikog hita
,,Ginemgrupe Magazin:
Vlatka Pokos:
Kad }e taj petak,

Da te opet vidim, vidim ja,
Ooo,
Ti si k o metak,
Kojeg stra{no èlim, èlim ja !
093
Magazin:
Ginem,
Za tobom ljubavi ginem,
K o vojnik na no}noj straì,
K o ~ovjek koji sre}u traì Oo, Ginem,
I samo za jedno jo{ brinem,
[to priznat }u si sve ja
Kad ubiju me sje}anja !
U dens - tekstovima javlja se i ènski mazohizam, kada peva~ice sebe
dovode u poziciju `rtava nesre}nih ljubavi, iskori{}enih od strane mu{karaca:
Leontina:
Funky G:
Energija:
Fokus:
Lidija:
094
Bila sam samo jedna od sto,

Srce ti dala, ti dao mi bol,
A ljubav za ljubav trebala ja,
I sve ti pra{tala ....
Dala bih sve, veruj mi,
Za jednu mrvu tvoje ljubavi,
Al i to malo je, jer ti
Moj nikad ne}e{ postati.
Za{to moje suze teku sad,
Kad izdao si me,
Odneo si zadnje zrno sre}e
I sve moje sne, oo...
Samo jednom nije dovoljno,
Ose}am se jako zlovoljno,
Samo jednom nije dovoljno,
Da ljubi{ me i mazi{ me.
Boli me imena tvoga svako slovo,
Ti si kraj nje,
A kraj mene tuga, ni{ta novo,
I kad ti postanem samo
Recka na zidu, imaj u vidu,
Da moje suze sve na tvoju du{u idu.
KULT NASILJA
Spotovi densa ~esto sadrè scene nasilja, od ubistva iz
tri pi{tolja u pesmi Kralj kokaina grupe ,,Moby Dick
(1995), do {amaranja devojke u spotu Ivana Ja nikad
ne}u biti tvoja sudbina (1999). Kontraverzni spot za
pesmu ,,Kralj kokaina uveo je na doma}u scenu
otvoreno prikazivanje kulta nasilja. Elementi ovog spota sa~injavaju pravi
,,paket upori{nih ta~ki sveta podzemlja. Po~etak spota prikazuje ubistvo:
peva~a ubijaju iz tri pi{tolja. Diler droge nosi preko ko{ulje pi{tolj i preti
pi{toljem. On svojoj devojci baca kese s drogom u krilo i daje joj da
u{mrkava drogu - o~i lutke (koja simboli{e sina) namazane su belim prahom. U slede}oj, nadrealnoj sceni devojka stoji u kadi u beloj devi~anskoj
haljini, a po njoj odozgo pada beli prah. Peva~ i prate}i mu{ki vokali, kao
i zlokobni diler droge, nastupaju u stilu novih bogata{a, kriminalaca i
biznismena, nose}i luksuzna crna odela i bele ko{ulje. Peva~ica Ana
obu~ena je atraktivno i glamurozno, u leopardsku bundu, zlataste pantalone, crni ,,bra i providnu belu majicu, u stilu ratni~kog {ika
devedesetih. Pi{tolji, droga i luksuzna garderoba ~ine nagla{ene elemente
ratni~kog pogleda na svet. Spot odi{e fascinacijom nasiljem, ali i bogatstvom u svetu podzemlja, uprkos natpisu: ,,Stop droga, stop nasilje - Be
Your Best, ispisanom na kraju spota.
Spot za folk-numeru ,,Malo po malo Vesne Zmijanac (1996) uveo
je ozlogla{ene simbole ratni~kog {ika i u folk muziku, potpomognute luksuznim dizajnom visokobudètnog spota. Glavni junak spota Vesne Zmijanac je njen telohranitelj, uz koga ide najve}i deo simbola ratni~kog {ika:
mobilni telefon, crne nao~are, luksuzna kola, crna odela, pi{tolj i futrola
za pi{tolj, kao i crno-bela slika, koja te simbole isti~e, simboli{u}i istovremeno ,,hladno (odsustvo emocija kod ,,profesionalaca) i ,,moderno
(~isti i savremeni dizajn enterijera, u kombinaciji metala i stakla, u stanu
telohranitelja). Telohranitelja odlikuje luksuzan ,,krimi-look , kakav tokom
devedesetih upra`njavaju dobro pla}eni telohranitelji, biznismeni na veoma
095
fleksibilnoj crti izme|u biznisa i kriminala, jaki kriminalci, uteriva~i dugova i sl., ali i oni koji samo preuzimaju stil (na primer peva~ @eljko
Samardì} u spotu za pesmu ,,Slutim). Izgled Vesne Zmijanac je veoma
sofisticiran, neobi~no damski i elegantan - njena haljina pripada visokom
{iku. Antipod Vesni (ali i njena druga strana) je trbu{na plesa~ica, koja u
Knez-Mihajlovoj ulici igra uz ciganski duva~ki orkestar. Plesa~ica je
obu~ena u {ljokice, ukra{ena {arenim nakitom i igra sa dairama u rukama. Ova plesa~ica i orkestar su tu da nazna~e vezu izme|u moderno
obu~enih Vesne Zmijanac i telohranitelja i izvornog srpskog folklora. Treba
dodati i to da je okosnica radnje spota verovatno pozajmljena iz filma
,,Telohranitelj, sa peva~icom Vitni Hjuston i Kevinom Kostnerom u glavnim ulogama.
I ,,Malo po malo i ,,Kralj kokaina odlikuju se travestijom, upotrebom
ratni~kih simbola, odnosno kriminalnih radnji ,,na pravoj strani, u borbi
protiv kriminala i nasilja. Ustvari, ovi spotovi pokazuju otvorenu fascinaciju ìvotom ,,s one strane zakona i ne ostaju du`ni militantnom duhu vremena.
096
TURBO-FOLK
POLAZI[TA I ISHODI
STUDIJE SLUÂJA
Na kraju ove studije èlim da izdvojim dva muzi~ka video-spota, koji
su paradigmati~ni za epohu vladavine turbo-folka. Vizuelna semantika
ovih spotova sadrì simbole turbo-folk sveta kao {to su skupi automobili
i obnaèno ènsko telo, pracene nizom veoma va`nih detalja iz podru~ja
ratni~kog {ika. Njihov simboli~ki jezik je visoko kodiran i stilizovan, i predstavlja uticajni obrazac preno{enja poruka i zna~enja stila i vrednosti
turbo-folk ere.
To su: ,,Ko na grani jabuka Cece i @eljka (1994) i ,,Pare, pare,
pare dens-grupe Models (2000).
STUDIJA SLUÂJA 1: CECA I @ELJKO -

KO NA GRANI JABUKA (1994)
Kombinuju}i simbole ratni~kog {ika i elemente
rok-stila, ovaj spot bio je prakti~no prvi spot koji
je uspostavio simboli~ki jezik sveta TURBO-FOLKA.
U njemu je prikazano simboli~no ven~anje folka i
urbanih potkultura, kroz ljubavnu pri~u i susret
estradne zvezde Cece Ra`natovi}, inaugurisane u
kraljicu folka, i peva~a @eljka [a{i}a, koji je
prikazan kao predstavnik urbanog duha i rok-kulture. U ovakvom pristupu
vidljivo je prisvajanje i uzurpacija simbola angaòvanih urbanih potkultura
od strane folka, koja rezultira u hibridnom turbo-folk stilu, pri ~emu se
turbo-folk prikazuje kao svima nadre|en, nadmo}an i dominantan
obrazac, koji svojom snagom privla~i i moè da u sebe uklju~i sve ostale
097
struje na doma}oj muzi~koj sceni. Motivi izvorne narodne muzike i poezije uzurpirani su u ovoj pesmi da bi bili stavljeni u jedan potpuno druga~iji
kontekst: na ulice modernog grada na kojima se susre}u junaci podzemlja i ratni~kog {ika.
muzika:
- balansirani rok-folk zvuk od instrumenata kori{}ene su klavijature, gitara, frulica, dobo{ i ritam
ma{ina, a vokali su Ceca - folk, @eljko - kombinacija pop/rok na~ina
pevanja i folka (upotreba trilera)
tekst:
,, Da sam pio, pio sam, sve sam reke popio

pre{lo mi u naviku, otkad sam te ja izgubio.
Da sam krala, krala sam, sve sam zvezde pokrala
Pre{lo mi u naviku, otkad sam bez tebe ostala.
REFREN:
Ko na grani jabuka, u mom telu zri

Jedan ìvot, jedna mladost
Cvet bez ljubavi
Ovakav tekst pesme predstavlja kombinaciju tekstova zabavnih pesama
i folk-tekstova, ali je po tome {to ima konkretnu radnju - pri~u, iskazanu
kroz dijalog dvoje zaljubljenih, i po formi slobodnog, otvorenog stiha bliì
tekstu zabavnih pesama. Folk-elementi prisutni su u tekstu da bi naglasili
utemeljenost pesme i izvo|a~a u izvornoj folk-muzici i narodnoj kulturi,
uprkos njenom potpuno modernom zvuku. U toj funkciji u tekstu su prisutni slede}i folk-elementi:
- uvod pesme je razvijen od tzv. kafanskih pesama, i govori o kafanskom pona{anju koje se smatra tradicionalnim u na{em narodu, o opijanju da bi se ubila tuga zbog nesre}ne ljubavi
- zvezde, grana, jabuka, cvet, ljubav - jesu narodni toposi, stalne poetske metafore ~esto prisutne u na{oj narodnoj knjièvnosti
kostim:
@eljko:
098
- vise}a min|u{a na levom uvu, hipi nakit - tri crne koìce sa srebrnim
privescima, ogrlica
- duga, blago talasasta kosa, vezana u rep, zatim pu{tena
- rokerska crna ko`na jakna, bela majica
- ispod jakne crni prsluk sa ukrasima
- svetle farmerke, crne kaubojske ~izme
- manje nao~are za sunce - crna neprovidna stakla - sa srebrnim okvirom
- srebrni sat
- tatu na mi{ici
Ceca:
- duga crna kosa - u~vr{}ena lakom za kosu
- kra}e ,,dizel {i{ke
- velike crne ,,Versace nao~are za sunce sa ,,zlatnim dr{kama
- mnogo krupnog zlatnog prstenja sa belim kamenjem
- zlatni lanac iz krupnih karika, kra}i (slaè se sa dr{kama nao~ara)
- dugi ~etvrtasti svetlo namazani nokti
- estradna {minka - la`ne trepavice, jako nagla{ene usne
- ve~ernja crna-mini haljina sa obnaènim le|ima, naramenicama i
trakom oko vrata
- tatu iznad grudi - sa leve strane
- crna bunda - koja spada
- obi~ne crne, a zatim mreàste crne najlon-~arape
- kratke crne ko`ne ~izmice na {tiklu sa metalnim kai{evima, {picaste gotovo ,,pank stil
ambijent spota (scenografija):
- kola izlaze iz tamnog tunela
- ulica sa parkiranim automobilima
- fasada oronule zgrade s belim re{etkama na prozorima
- ulaz u zgradu - unutra{njost hodnika staklena vrata, mermerni zidovi
rekvizita:
- auto 1 - mercedes 190 - luksuzan, udoban
- auto 2 - honda crx - skup, sportski automobil
- fla{a sa pi}em uvijena u novinu
- upaljena cigareta
099
radnje aktera:
- Cecina kola sa {oferom izlaze iz tunela;
- @eljko sedi na asfaltu, naslonjen na automobil, drì fla{u uvijenu u novinu u ruci
- Ceca zaustavlja auto pored @eljka - on ulazi
u kola
- zajedno ulaze u hodnik zgrade; stoje - pevaju u ljubavnom zagrljaju
- @eljko ide pored oronule zgrade, stoji i peva oslonjen na grubo
o`bukani zid
- Ceca i @eljko izlaze iz hodnika; Ceca uvla~i dim iz cigarete, ispu{ta ga
i odlazi
- @eljko ostaje da sedi pored kola, Cecina kola odlaze ka tunelu
reìja, kamera, montaà:
Reìja spota je savremena, moderna:
- spot odlikuje brza smena kadrova i filmskih planova, izvanredan ritam,
nagla{ena upotreba krupnog plana i zanimljivo vo|enje pri~e, koja je
ve{to nagove{tena mno{tvom asocijacija
- kori{}ena je crno-bela slika, koja poja~ava stilske oznake aktera, i daje
spotu pre~i{}en vizuelni izraz
- kamera je povremeno iskrivljena iz leì{ta, daju}i isko{en kadar
dramaturgija:
- spot se sastoji iz tri paralelna dramska toka, koji se me|usobno
ukr{taju:
1. Ceca prolazi u kolima pored @eljka, koji sedi oslonjen na auto i pije,
on ulazi u njena kola, ona mu u kolima stavlja ruku na koleno, ulaze u
haustor, grle se i Ceca odlazi.
2. @eljko stoji oslonjen na fasadu oronule zgrade, hoda, naslanja glavu
na grubo o`bukani zid i peva.
3. Ceca se sama vozi u kolima i peva.
- dramski zaplet u spotu prikazan je kroz glavni dramski tok - prvi (1), u
kome se Ceca i @eljko susre}u i rastaju; ukr{tanje ovog i prate}ih tokova
jeste deo uslovnosti savremenog spotovskog izraza, kojom se postiè
dodatna dinamika i isti~e lik i pojava izvo|a~a.
Interpretacija:
Nijedan detalj u ovom spotu nije prepu{ten slu~aju. Svaki element
100
kostima, radnje, ambijenta i slike ima simboli~ku funkciju. Tunel, iz koga

izlazi beli mercedes, i unutra{njost tunela, kroz koju mercedes juri, jeste
simbol podzemlja, sveta kriminala i no}nog ìvota, kome je imanentna
turbo-folk muzika, kao popularni okvir kroz koji se moè plasirati stil koji
nosi njegove vrednosti. Beli mercedes, skup i luksuzan auto i prepoznatljivi
znak novih bogata{a, pripisan je Ceci, neprikosnovenoj kraljici folka; za
razliku od toga, @eljku, kao gradskom momku, ~ak i rokeru, pripisan je
skupi sportski auto - honda crx - koji treba da u njegovom imidù pomiri
bogatstvo kao ideal novih bogata{a i non{alantni sportski imid` urbanih
rokera.
@eljku je omogu}en rok-imid`, izme|u izgleda hard-rokera - crna
ko`na jakna sa rajsfer{lusima, tatu, i miroljubivog hipika - on ima
duga~ku talasastu kosu, farmerke i hipi nakit - koìce sa srebrnim
privescima, vise}u min|u{u i ogrlicu od perli. Ovakav imid`, me|utim,
sluì samo tome da podrì svet bogatstva, nasilja i pretnje. Samo u turbofolk eri bilo je mogu}e pomiriti simbole hipi-potkulture, koja se izri~ito
zalagala za mir i ljubav medu ljudima, za ìvot u komuni, i simbole
potkultura ratni~kog {ika, koje izraàvaju ratoborni stav prema okruènju
i nasilje kao ìvotni stil. U tom smislu, ovde se radi o te{koj zloupotrebi
potkulturnih simbola koji se uklju~uju u stil turbo-folk muzike i ratni~kog
{ika, kao novog, dominantnog obrasca srpske popularne kulture.
Ceca je prikazana kao vamp-èna, fatalna èna obu~ena u crno, ~iji
izgled krase sva dominantna obele`ja turbo-folk stila: duga crna kosa,
dizel-{i{ke, te{ka {minka, oskudna garderoba, krupni zlatni nakit i luksuzna bunda. Tatu na njenim grudima sugeri{e njenu ,,sumnjivu pro{lost,
odnosno sada{njost: sti~e se utisak da su ona i @eljko ranije bili zajedno,
ali da je ona usled neke melodramske neminovnosti bila prinu|ena da ga
ostavi i postane ,,kraljica no}i. Ovakvu dramsku ulogu Cece treba shvatiti
simboli~no, kao na~in da se istakne njena eroti~nost i fatalnost, {to je
veoma uobi~ajen postupak u literaturi ili u proizvodima masovne kulture,
kao {to je film. U kontekstu potkultura ratni~kog {ika, me|utim, ovakvo
odre|enje peva~ice deluje opasnije, po{to potvr|uje status ène kao
objekta koji se moè i kupiti, koji postoji unutar njih.
Vizuelna atraktivnost ovog sjajno ura|enog spota i njegova sentimentalnost, sa Cecom kao zanosnom lepoticom i @eljkom
kao lepim i zgodnim mladi}em, koji se vole, ali ne mogu
da ostvare svoju ljubav, njegov moderan dizajn pre~i{}ena crno-bela slika, u kojoj ode}a, modni detalji
101
102
poput nao~ara i automobili jo{ lep{e dolaze do izraàja, odli~no kadriranje i pokreti kamere, kao i dosta prijatan, dobro izbalansiran zvuk
pesme, privla~e publiku i izazivaju zavodljivu erotsku nasladu i estetski
doìvljaj. Tako poruke turbo-folk stila preko vizuelnog uìvanja stiù direktno u na{a srca.
STUDIJA SLUÂJA 2: MODELS PARE, PARE, PARE (2000)
Za razliku od prethodnog spota, u kome svi

ikonografski elementi imaju simboli~ku funkciju,
i tako posredno prenose odgovaraju}e poruke,
poruka ovog spota zajedno sa tekstom pesme je
potpuno direktno eksplicirana. Stoga je dovoljno
pobrojati vizuelne elemente koji sa~injavaju ovaj
spot, i poslu{ati tekst pesme, pa da ideja koju prenose bude vi{e nego
jasna. Kako sam o sli~nim porukama ve} govorila na vi{e mesta u okviru
ovog rada, ostavljam ~itaoca da i sam razmisli o zna~enjima ovog spota,
koji predstavlja ishodi{te, pravu sliku, onoga do ~ega se stiè kada se
dosledno prihvate vrednosti turbo-folk ere.
Akteri ovog spota su devojke iz muzi~ke grupe ,,Models, ~ija je ovo
druga ili tre}a postava. Grupa je nastala pre tri godine sa idejom da se
seksepil ovih devojaka, koje su ina~e lokalne manekenke i foto-modeli,
iskoristi tako {to }e se formirati muzi~ka grupa, u kojoj }e se devojke
pojavljivati, a profesionalne peva~ice }e pesme otpevati u studiju. Ovaj
slu~aj, podudaran sa svojevremeno aktuelnim slu~ajem grupe ,,Milli
Vanilli, kojoj je su|eno zbog prevare, kod nas nije bio zakonski
sankcionisan. Tako je i bilo na albumu ,,Made in Belgrade iz 1997.,
koji je sadrào dve obrade i {est originalnih pesama, koje su, pritom,
veoma dobro zvu~ale, zahvaljuju}i u mnogome ,,soft aran`manima i
dominantnom vokalu na{e poznate dèz-peva~ice Tanje Jovi}evi}. U
me|uvremenu devojke su savladale pevanje i, ponovo pod patronatom
svog menadèra, snimile drugi album. Grupa ,,Models svoj uspeh zasniva pre svega na provokativnom izgledu ~etiri peva~ice, koje, isti~u}i
svoje velike grudi, reklamiraju ode}u modne ku}e ,,STEM, nastupaju na
modnim revijama i poziraju za novogodi{nji ,,MODELS kalendar za
1998., 1999. i 2000. godinu. Kako vreme proti~e, one se pojavljuju sve
vi{e i vi{e obnaène - da li je to odgovor na potrebe trì{ta ili nastojanje da se formira ukus trì{ta, te{ko je proceniti - a vrhunac njihovog
103
obnaìvanja predstavlja spot ,,Pare, pare, pare u kome su bukvalno

svu~ene skoro do gole koè.
muzika: dens
tekst:
refren:
,,Pare, pare, pare, volim samo pare

mojoj du{i napa}enoj samo pare fale,
pare, pare, pare, volim da me kvare
pare, pare, pare, va`no da su pare.
kostim:
- devojke u kupa}im kostimima, na visokim {tiklama, tela su im premazana srebrnom bojom.
ambijent (scenografija):
- ~etiri devojke stoje pore|ane ispred zida. Zid i pod premazani su srebrnom bojom.
radnje aktera:
- devojke stoje ispred zida ili sede na foteljama i izvode erotsku koreografiju îtav spot je aluzija na grupnu striptizersku ta~ku u nekom
no}nom baru.
reìja, kamera, montaà:
Reìja spota je potpuno upro{}ena, sa ciljem da se akcenat stavi na
tela peva~ica. Spot je ura|en u jednom master kadru, u kome je prisutna vo`nja kamere horizontalno, s leva na desno - lagani far, koji je kombinovan sa kratkim kadrovima i zumovima in - aut (na grudi, noge, zadnjicu, usta), radi postizanja èstoke erotske tenzije i fascinacije ènskim
telom koje je spremno da se preda svakome (ko ima pare). U fotografiji
su kori{}eni filteri. Pristup kamere akciji je potpuno frontalan, kao da
devojke nastupaju na pozornici, jednoli~an, plo{an, bez planova po dubini Ritam montaè prati ritam seksualnog ~ina.
Interpretacija:
Da nije tu`no bilo bi tragikomi~no - mogli
bismo da kaèmo za smisao ovoga spota. Novac
kao presti` i mo} - definitivno je jedna od klju~nih
vrednosti turbo-folka i potkultura ratni~kog {ika,
koje se vezuju i za dens - muziku, i koju ova
104
pesma i spot podràva. Novac se sti~e ne biraju}i sredstva, on je osnovna

preokupacija. Ali pored ovakvog shvatanja pojma novca, koji podrazumeva i glamur i mo}, mogu}e je jo{ jedno, mnogo ogoljenije shvatanje.
Opsesija novcem na ovim prostorima moè slobodno da se shvati kao
gola èlja za opstankom ljudi napa}enih nema{tinom, kojima je novac
misaona imenica. Da li je shodno tome, su{tinski smisao ove pesme
ekonomski - da ona verno odslikava èlje slu{alaca u zemlji koju je zadesio ekonomski sunovrat?
Vidimo da se, u najgoroj seksisti~koj tradiciji, pojam velikog novca (jer
ko bi uop{te pevao o malim parama) dovodi u vezu sa obnayenim ènskim
telom. Direktna poruka ovakvog povezivanja jeste - da se ènsko telo kupuje. I to ne bilo koje ènsko telo, ve} ono izloèno na javnom trì{tu - sjajno, savr{eno gra|eno telo lepih manekenki spremnih na sve (barem sude}i
po tekstu pesme) da bi do{le do novca. Njihova tela su ~isto otelovljenje
glamura, ne~eg izuzetnog, bogatstva sjaja, rasko{i, onako zategnuta i obojena srebrnom bojom. Ona su nedosti`na za obi~ne smrtnike, i dosti`na za
sve one koji imaju para; gledali{tu se sugeri{e da je jedino prirodno da
pokaè ogromnu nezaja`ljivu èlju za takvim telima, da bi potom ona za
njega postala izvor trajne frustacije, po{to ih ne moè imati. Da li ovako
ogoljeno, u su{tini ponièno telo uop{te moè izgledati eroti~no, ili ova
hipertrofija erotskih sadràja na na{oj televiziji dovodi do stanja potpune
bespolnosti ? Teoreti~ar Herbet Markuze je govorio o potiskivanju ljudskih
ose}anja i progresivnoj deseksualizaciji tijela, o represivnoj desublimaciji,
koja predstavlja osloba|anje seksualnosti na takve na~ine i u takvim oblicima koji reduciraju i slabe erotsku energiju.80 Kult tela, kakav je vidljiv i u
ovom spotu, isti~e bezimeno, obezglavljeno telo, namenjeno (~ijem?) uìvanju. Da li je glupo upitati se - a {ta je sa du{om?
105
ZAKLJUÂK
TURBO - FOLK je svoje osvajanje doma}e muzi~ke i medijske scene,
zapo~eo kao novokomponovana ratna kultura i pu~ka zabava, kao srpski MTV na TV Palmi po~etkom devedesetih godina, sastavljen od nepreglednog nià narodnja~kih spotova snimljenih po izuzetno niskim standardima, od kojih su neki imali patriotski ton, da bi se zatim 1994 1995 transformisao u nosioca urbanog duha, visoke mode i savremenog
dizajna, putem novih, visokobudètnih spotova po ukusu novih bogata{a,
visokoh kriminalaca i novih srpskih biznismena, na odu{evljenje {iroke
populacije èljene glamura i bekstva od sumorne realnosti. Sa izrastanjem
TV Pinka u najmo}niju TV stanicu, turbo-folk postaje etablirana, ruì~asta
srpska kultura glavnog toka, koja propisuje poèljne standarde pona{anja,
odevanja, ose}ajnosti i stavova prema ìvotu, edukuju}i svoju publiku da
ceni luksuz, prihvati potro{a~ki mentalitet i oboàva zvezde turbo-folka,
stasale u novu srpsku elitu, da bi krajem devedesetih toliko obnaìo svoje
zvezde da ulazi u polje ogoljene amoralnosti - jer izgleda da nijedna
atrakcija nije dovoljno isplativa u situaciji potpuno osiroma{enog trì{ta i
publike. Taj medijski svet izgleda kao da sam sebe produkuje. Ipak, da li
je ba{ tako - ne zavisi li opstanak turbo-folka, tog razorno pitkog ki~a,
~iji sistem vrednosti svesno ili nesvesno ve} dugo usvajamo i prihvatamo,
ipak, i od nas samih?
106
Napomene:
1. Mla|an Dinki}, Ekonomija destrukcije, Stubovi kulture, Beograd 1996,

str. 247
2. M. Dinki}, op. cit, str. 256
3. Muzika koja se izvodi uìvo na akusti~nim instrumentima.
4. M. Dinki}, op. cit, str. 247
5. Prema mojim saznanjima, ovaj termin prva je upotrebila dr Ratka Mari} u
svojo doktorskoj disertaciji Zna~enje potkulturnih stilova - istraìvanja omladinskih
potkultura, Beograd 1996, str .236 - 268
6. Izjava Anite Lus (Loos), navedena u knjizi Robin Lengli Somer
(Robin Langley Sommer) Hollywood - The Glamour Years ( 1919-1941), Hamlyn, London 1987, str .23
7 Narodna muzika Jugoslavije, Dimitrije O. Golemovi}, Muzi~ka omladina Srbije, Beograd 1997, str. 45.
8. Ivan ôlovi}, Divlja knjièvnost, Nolit, Beograd, 1985, str. 141.
9. Sveta Luki}, Novi mediji - nova umetnost, Sloboda, Beograd, 1989, str. 52.
10. Stanoje Ivanovi}, Narodna muzika izme|u folklora i kulture masovnog
dru{tva, Kultura br. 23, Beograd 1973, str .179.
11. Toposi - zajedni~ka mesta u knji~evnosti i narodnoj knjièvnosti.
12. Dragi}evi}-[e{i} Milena, Neofolk kultura - publika i njene zvezde, Sremski
Karlovci - Novi sad, 1994, poglavlje Oblici kulturnih modela, str. 11 - 26.
13. Ines Prica, O kritici novokomponovane narodne muzike-elementi mita o
narodu, GEI SANU, Beograd 1986, knj.XXXV, str. 59.
14. Arnold M.Kose Potkultura starih:Tema za sociolo{ka istra~ìvanja,~lanak
potkulture 3, Beograd 1987, str. 102-106
15. Dr Ratka Mari}, op.cit., str. 235.
16. Ines Prica, O kritici ...str. 52.
17. Marko Stojanovi}, Miroslav Ili} - mit o narodnja~koj zvezdi, GEI SANU, knj.
XXXVI-XXXVII, Beograd 1988.
18. Marko Stojanovi}, Miroslav Ili} - mit o narodnja~koj zvezdi, str. 92.
19. Milena Dragi}evi} [e{i}, Neofolk kultura-publika i njene zvezde, Sremski
Karlovci_Novi sad 1994, u poglavlju: Posmoderna i fenomen Lepe Brene,
str. 137-159.
20. Subverzivan - razoran, ru{ila~ki, prevratan, prevratni~ki.
21. O dìberskom stilu, koji detaljno opisuje Ines Prica u svojoj knjizi, Omladinska potkultura u Beogradu - simboli~ka praksa, Beograd 1991, kasnije }e biti vi{e
re}i.
22 .Kao u pesmi Jedva ~ekam da nedelja do|e, Srbija, nepozntati autor.
23. Kao u: Ko ti pokida sa grla |erdane, Srbija, nepoznati autor.
24. Najpoznatija pesma ove tematike jeste Da znae{ mori mome, ju`na Srbija,
nepoznatog autora, koja je u{la i u dramsku knjièvnost i umetnost (Ko{tana Bore
Stankovi}a),u kojoj glavni junak Mitke traì od mlade ciganke Ko{tane Poj Ko{tano
107
àl za mlados, za moju slatku pustu mladost {to mi tak u ni{ta ode. Poj Ko{tano
vikaj ku da se vrne - poj, poj, poj ...I ona peva; Da znae{ mori mome, da znae{,
kol ka je àlba za mladost. . .
25. Sveta Luki}, Novi mediji - nova umetnost, Sloboda, Beograd 1989, str. 44.
26. Sveta Luki}, op .cit. str. 54-55.
27. Ines Prica, O kritici novokomponovane narodne muzike (elementi mita
o narodu), GEI SANU, knj. XXXV, Beograd 1986, str. 58.
28. Domovino voljena, peva Z. Ivkovi}, tekst R. Radovanovi}, navedeno kod
Divlja knjièvnost, Beograd 1985.
29. Divlja knjièvnost, Nolit, Beograd 1985, str.146-147.
30. Ludvig Gic, Fenomenologija ki~a, BIGY, Beograd 1979.
31. Alber Kami, Kuga, Prosveta, Beograd 1963, str. 168.
32. Miroslav Ili} o neukusu na folk-scen: Ko to tamo tako peva, D.Milanovi}
33.Ibid.
34. O potkulturi {minkera videti u Ines Prica, Omladinska potkultura u Beogradi-simboli~ka praksa, Beograd 1991., ili I. Prica, Zna~enje i funkcija stila u odevanju beogradske omladine, ~lanak, Beograd 1985.
35. Ratka Mrari} op.cit. str. ,234.
36. Korpus - celina, skup.
37. R.Mari}, op.cit, str. 259.
38. Ibid, str .250.
39. Ibid, str 254.
40. Naziv je potekao od {irokih farmerki marke dizel (diesel)u koje su dizela{i
upasivali svu ostalu ode}u, kao i od vrste automobila, sa mogu}no{}u razvijanja
velikih brzina, ~iji tip motora nosi oznaku dizel
41. R.M.,,str. 25, op. cit..
42. Ibid, str. 252.
43. Ibid.
44. Sanja Domazet, @ivot u tu|im ìvotima- intervju sa Milenom Dragi}evi}[e{i}, D.J.Danilovim i T. Pan~i}em, Danas, 31.12.1999 - 03.01.2000.,
str. 46-47.
45. Izjava M.D. [e{i}, isti intervju, str. 46.
46 .Intervju: Milan Cile Marinkovi}- Slikar do poslednjeg daha, M .Marjanovi},
Blic, 15. Decembar 1999. str. 11.
47 .Angela McRobbie, In the culture Society - Art, fashion and popular Music,
London: Routledge,199, str. 22.
48. A.McRobbie, op.cit., str.3.
49. A.McRobbie, op.cit.,str 4
50. Glu{~evi} Zoran, @ivot u ruì~astom, Prosveta, Beograd 1990
51. Ines Prica, O kritici novokomponovane kulture., str .57-58.
52. Skup je nosio naziv SRPSKA ESTETIKA XX veka - II deo (6-7 dec. 1999)
Vi{e muzikologa izlagao je o poetikama srpskih kompozitora, o teoriji i estetici
muzike kod nas, a zapaànje koje sledi pojavilo se u diskusiji povodom mog izlaganja ,,Estetika turbo-folka kao ki~- estetika srpskih medija,,
108
53. I{tar - jevrejska boginja plodnosti i ljubavi, persijska boginja rata. Ime
peva~ici dala je njena najvoljenija baka, kaka je sama I{tar izjavila u {tampi.
54. U prevodu ,,Sarini snovi,, .Sara je starozavetni lik, èna Avramova i pramajka svih Jevreja.
55. Radio TV revija, Nosim poruke mira i ljubavi - razgovor sa I{tar,
14.11.1997.
56 .Ibid.
57 .Ibid.
58. ^lanak Gostovala grupa ALABINA, Politika, 07.11.1997.
59. Obja{njenje dato u: Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, Prosveta,
Beograd 1986., str 206.
60. Kosmopolit - gra|anin sveta, tj onaj koji ceo svet smatra svojom bra}om.
61. Virginia H.Fry, Donald L.Fry, MTV: The 24 hour Commercial, JOURNAL OF
COMMUNICATION INQUIRY, winter 1986, v.10,n.1, str. 29-30.
62. O ovome detaljno izve{tava Sara Tornton (Sarah Thornton) u svojoj knjizi
CLUB CULTURES- MUSIC, MEDIA AND SUBCULTURAL CAPITAL, Polity Press, Cambridge 1995. u poglavlju : The Media Development of Subcultures ( or the Sensational Story of Acid House), str. 116-162.
53. Styling- termin iz modne industije koji ozna~ava na~in na koji je uobli~en
kompletan izgled modela ili zvezde, u kome dominira jedan ili se kombinuje vi{e
modnih stilova.
64. S.Z.ZLI: Video spot kao primenjena alternativa, tekst i intervju , KVAD- ART,
br.10, maj 2000.
65.Istraìvanje je bilo podprojekat u okviru ,,Teatroilo{kih i filmolo{kih istraìvanja,, na Institutu za film, pozori{te, radio i TV, Fakulteta dramskih umetnosti u
Beogradu, i izvr{eno je pod pokroviteljstvom Mimistartva za nauku i tehnologiju
Republike Srbije. Mentor istraìvanja bila je prof. Dr Milena Dragi}evi}- [e{i}, a
istraìva~ - stipendista Ivana Kronja..Uzorak je formiran prema kriterijumima kvotnog
i reprezentativnog uzorka, tj. ~inili su ga tipi~ni spotovi folka, t/f-a i densa za pesme
koje su osvojile prva mesta na top- listama narodne i dens muzike u periodu od
1990 -1997. godine.
66 .Dr Vinko Zganec, Folklor sela i grada, Narodno stvarala{tvo - Folklor, sv.1,
Beograd, januar 1962., str. 7- 8.
67. Termin Pomodna kultura koristi antropolog Mir~a Elijade u svojoj knjizi
Okultizam, magija i pomodne kulture , GHZ Zagreb 1981, kojim ozna~ava popularne teorije i filozofije koje su u modi medju intiligencijom.Ono {to je u modi ne
moè ds uni{ti nikakva kritika,isti~e Elijade. Ovde se termin koristi u zna~enju
omladinske pomodne, popularne kulture.,
68. Ines Prica, Omladinska potkultura u Beogradu- simboli~ka praksa, Etnografski institut SANU, Beograd 1991.,str 87-88.
69. I. Prica, op. cit. str. 87-88
70. Ratka Mari}, Zna~enje potkulturnih stilova-istraìvanja omladinskih potkultura - doktorska disertacija, BU, Fakultet politi~kih nauka, Beograd, 1996, str .241
71. Dik Hebdi`, Potkultura:zna~enje stila, Rad, Beograd 1980, str. 77
109
72. Milena Dragi}evi}-[e{i}, Neofolk-kultura- publika i njene zvezde,Sremski

Karlovci - N.Sad 1994, Poglavlja Posmoderna i fenomen Lepe Brene i Ikonografija
koncerta-Ikonolo{ka kritika koncerta Lepe Brene str. 137-180
73.Ibid, str. 146
74. Ines Prica, Omladinska potkultura u Beogradu - simboli~ka praksa , Etnolo{ki institut SANU, Beograd 1991, str .41.
narodu, GEI, SANU, knj. XXXV, Beograd 1986, str. 58.
76 Leksikon filmskih i televizijskih pojmova,Nau~na knjiga,Beograd 1993, donosi
slede}e obja{njenje pinap gerl (engl pin-up-girl):Oznaka za izazovne , seksepilne
ène, naj~e{}e starlete i glumice, koje svojim izgledom, odevanjem i telesnim draìm
izazivaju kod mu{kog dela bioskopske publike odgovaraju}e erotske efekte(...)
77.Ines U radovima Zna~enje i funkcia stila u odevanju beogradske omladine
GEI, SANU, Beograd 1985, i O kritici novokomponovane narodne muzike-elementii mita o narodu, GEI, SANU, Beograd 1986
78. Ines Prica, Zna~enje i funkcija stila ...~lanak, GEI, SANU, beograd 1986.
79. Ines Prica, Omladinska potkultura u Beogradu - simboli~ka praksa, Etnolo{ki institut SANU, Beograd 1991, str. 41
narodu, GEI SANU, knj.XXXV, 1986, str. 58.
81. Dik Hebdid`, Potkultura: zna~enje stila, Rad, Beograd 1980, str. 74.
82. Ibid.
83.. Deprivacija - uskra}enost, li{enost.
84. Charles Mingus, BENEATH THE UNDERDOG, Kopf, New York, 1972, citirano iz knjige : George F. Gilder, SEXUAL SUICIDE, Bantam Books, New York,
1975.- prevela I.K.
85. Jovan Raskovi}, Narcizam, NIO, Univerzitetska re~, Nik{i} 1988.,
str. 55-56.
86.Ibid, str. 57
87. Marina Blagojevi}, Nevidljivo telo i mo}na bestelesnost: mediji u Srbiji
90-ih , Zbornik: @ENE, SLIKE, IZMI[LJAJI, Centar za èn{ke studije, Beograd
2000, str 197.
88. Herbert Markuze (Herbert Marcuse), Eros i civilizacija, Naprijed, Zagreb
1965., citirano u knjizi Teodora Rozaka (Theodor Roszak) Kontrakultura, Naprijed,
Zagreb 1978.
BIBLIOGRAFIJA TURBO-FOLKA:.
BLAGOJEVI], MARINA, NEVIDLJIVO TELO I MO]NA BESTE
LESNOST: MEDIJI U SRBIJI 90-IH, Zbornik: @ENE, SLIKE, IZMI[LJAJI, Centar za ènske studije, Beograd, 2000.
110
BODRIJAR, @AN, SIMULAKRUMI I SIMULACIJA, Svetovi, Novi Sad,

1991.
ÔLOVI], IVAN, DIVLJA KNJI@EVNOST, Nolit, Beograd 1985.;
drugo, dopunjeno izdanje XX vek, Beograd, 2000.
ÔLOVI], IVAN, BORDEL RATNIKA, XX vek, drugo izdanje, Beograd,
1994; tre}e, dopunjeno i ilustrovano izdanje, Beograd, 2000.
ÔLOVI], IVAN, POLITIKA SIMBOLA, Ogledi o politickoj antropologiji, Radio B 92, Beograd, 1997.
DINKI], MLA\AN, EKONOMIJA DESTRUKCIJE, Stubovi kulture,
Beograd, 1996.
DRAGI]EVI] - [E[I] MILENA, UMETNOST I ALTERNATIVA,
Institut za pozori{te, film, radio i televiziju FDU, Beograd, 1992.
DRAGI]EVI] - [E[I], MILENA, NEOFOLK KULTURA - Publika i njene
zvezde, Izdava~ka knjiàrnica Zorana Stojanovi}a, Sremski Karlovci - Novi
Sad, 1994.
\URKOVI], MI[A, NADZIRANJE I PODVO\ENJE, ogled,
list REPUBLIKA br. 226., Beograd, 1-15. decembar 1999.
ELIJADE MIRÂ,
OKULTIZAM, MAGIJAI POMODNE KULTURE
GHZ,Zagreb 1981
ELIOT, T. S., KA DEFINICIJI KULTURE, Prosveta, Nis, 1995.
FISKE, JOHN, MTV: POST STRUCTURAL POST MODERN,

MTV - Journal of Communication Inquiry, Zbornik, vol. 10, no. 1,
winter 1986., The University of Iowa - Iowa Center for Communication
Study. Prevedeno u casopisu NEW MOMENT br. 1, Beograd.
FRY, VIRGINIA H., FRY, DONALD L., MTV: THE 24 HOUR COMMERCIAL, MTV - Journal of Communication Inquiry, Zbornik, 1986.
GIC, LUDVIG, FENOMENOLOGIJA KIÂ, XX vek, Beograd, 1979.

GILDER, GEORGE F., SEXUAL SUICIDE, Bantam Books, New York,

1975.
GOLEMOVI], O. DIMITRIJE, ETNOMUZIKOLO[KI OGLEDI, XX vek,
Beograd, 1997.
GOLEMOVI], O. DIMITRIJE, NARODNA MUZIKA JUGOSLAVIJE,
Muzi~ka omladina Srbije, Beograd, 1997.
HARVUD, RONALD, GARDEROBER, drama, Jugoslovensko dramsko
pozori{te, Beograd, 1994.
HEBDID@, DIK, POTKULTURA: ZNAÊNJE STILA, Rad, Beograd, 1980.
ILI], ALEKSANDRA, MIT O ARKANU KAO INTERNACIONALNOM
ANTIHEROJU, ogled, list REPUBLIKA br. 235, 16 - 30. april 2000.
IVANOVI], STANOJE, NARODNA MUZIKA IZMEDU FOLKLORA I KULTURE MASOVNOG DRU[TVA, ~asopis KULTURA br. 23, Beograd, 1973.
IVI] MILKA, O ,,narodnjacima s jezi~ke ta~ke gledista, Jo{ jednom o
narodnjacima, eseji u knjizi O VUKOVOM I VUKOVSKOM JEZIKU, XX vek,
Beograd, 1997.
JAMESON, FREDERIC, POSTMODERNIZAM U KASNOM KAPITALIZMU,
KIZ ,,Art Press, Beograd, 1995.
JEVREMOVI] ZORICA, TELEVIZIJSKA PREZENTACIJA NOVIJE NARODNE PESME, ~asopis SOCIOLO[KI PREGLED, vol. XXVII, no. 1 - 4,
Beograd 1993.
KAMI, ALBER, KUGA, roman, Prosveta, Beograd, 1963.
KLOSKOVSKA, ANTONJINA, MASOVNA KULTURA, Matica Srpska, Novi
Sad, 1985.
KRONJA, IVANA, MUZI^KI VIDEO-SPOT U SRBIJI 90-TIH: ESTETIKA
FILMSKOG JEZIKA KAO NOSILAC ZNAÊNJA STILA NEOFOLK KULTURE,
Magistarski rad, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Fakultet dramskih umet-
112
nosti, Beograd, 1998.

KRONJA, IVANA, FILMSKI JEZIK U DOMA]EM VIDEO-SPOTU FOLK I
DENS @ANRA (1990-1997), Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti,
Beograd, 1998.
KRONJA, IVANA, MUZI^KI VIDEO-SPOT U SVETLU TEORIJE MEDIJA
MASOVNIH KOMUNIKACIJA I NAUKE O FILMU, ~asopis KNJI@EVNA RE^
br. 501, Beograd, jun 1998.
KRONJA, IVANA, PREDSTAVE O LJUBAVI U MASOVNOJ KULTURI,
~asopis KNJI@EVNA RE^ br. 505, sveska prva - esej 98, Beograd, novembar/decembar 1998.
KRONJA, IVANA, ZAVISNOST OD MEDIJA ili KOLONIZACIJA LJUDSKOG DUHA, ~asopis PSIHOLOGIJA DANAS, broj 6, godina II, Ni{, leto
1999.
KRONJA, IVANA, POTKULTURA NOVOKOMPONOVANIH, ~asopis
KULTURA br. 99, Beograd, 2000.
KRONJA, IVANA, S. Z. ZLI: Video-spot kao primenjena alternativa,
prilog & intervju, ~asopis KVAD-ART br. 10, Beograd, juni 2000.
KRONJA, IVANA, ESTETIKA TURBO-FOLKA KAO KI^-ESTETIKA SRPSKIH MEDIJA, ZBORNIK ,,SRPSKA ESTETIKA XX VEKA I, II, Esteti~ko dru{tvo
Srbije, Beograd 2000.
KRSTI], DRAGAN, PSIHOLO[KI RE^NIK, Iro ,,Vuk Karadì}, Beograd,
1988.
KVAD-ART br. 10, dizajn i umetnost XX veka, ~asopis, Beograd, maj
2000.
LANGLEY SOMMER, ROBIN, HOLLYWOOD - THE GLAMOUR YEARS
(1919- 1941), Hamlyn, London, 1987.
LASCH, CHRISTOPHER, NARCISTICKA KULTURA, Naprijed, Zagreb,
1986.
113
LONGINOVI], TOMISLAV, KRV I PESMA U RATU I MIRU (Muzi~ki

ratovi: Krv i pesma na kraju Jugoslavije), Zbornik: @ENE, SLIKE, IZMI[LJAJI,
Centar za ènske studije, Beograd, 2000.
LORIMER, ROWLAND, MASS COMMUNICATIONS - A comparative
introduction, Manchester University Press, Manchester and New York, 1994.
LORIMER, ROLEND, MASOVNE KOMUNIKACIJE, Clio, Beograd, 1998.
LUKI], SVETA, UMETNOST NA MOSTU, mala edicija Ideja, Beograd,
1975.
LUKI], SVETA, KULTURA MEDU NARODIMA, Ideje, Beograd, 1982.
LUKI], SVETA, U MATICI KNJI@EVNOG @IVOTA, Gradina, Nis, 1983.
LUKI], SVETA, NOVI MEDIJI - NOVA UMETNOST, Sloboda, Beograd,
1989.
LJUBIÎ], DRAGOLJUB MI]KO, NACIONALNI PARK SRBIJA, ilustrovao
DOBROSAV BOB @IVKOVI], Kreativni centar, Beograd, 2000.
MARI], Mr RATKA, ZNAÊNJA POTKULTURNIH STILOVA ISTRA@IVANJA OMLADINSKIH POTKULTURA, Doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Fakultet politi~kih nauka, Beograd, 1996.
MARI], RATKA, POTKULTURNE ZONE STILA - Kontekst ratni~kog sika,
~asopis KULTURA br. 96., Beograd, 1998.
MARCUSE, HERBERT, EROS I CIVILIZACIJA, Naprijed, Zagreb, 1965.
McROBBIE, ANGELA, IN THE CULTURE SOCIETY - ART, FASHION
AND POPULAR MUSIC, Routledge, London - New York, 1999.
MINGUS, CHARLES, BENEATH THE UNDERDOG, Autobiografija,
Knopf, New York, 1972.
MOREN, EDGAR, DUH VREMENA, Kultura, Beograd, 1967.
114
MTV - Journal of Communication Inquiry, Zbornik, vol. 10, no. 1,

winter 1986., The University of Iowa - Iowa Center for Communication
Study.
PAKARD, VANS, SKRIVENI UBE\IVAÎ, Dosije, Beograd, 1994.
PAPI], @ARANA, TELO KAO PROCES U TOKU, ~asopis SOCIOLOGIJA br. 2, Beograd, 1992.
PORO, ANTOAN, ENCIKLOPEDIJA PSIHIJATRIJE, Nolit, Beograd, 1990.
POTKULTURE 1, 2, 3, 4, Istraìva~ko-izdava~ki centar SSO Srbije,

1985/86/87/89.
PRITCHARD, ELEANOR, AN ANALYSIS OF THE RISE AND EVOLUTION
OF TURBO-FOLK IN SERBIA. BA Dissertation. School of Slavonic and East
European Studies. University of London, 1998.
PRICA, INES, ZNAÊNJE I FUNKCIJA STILA U ODEVANJU
BEOGRADSKE OMLADINE, Glasnik Etnografskog Instituta - GEI SANU, knj.
XXXIV, Beograd, 1985.
PRICA, INES, O KRITICI NOVOKOMPONOVANE NARODNE MUZIKE
- ELEMENTI MITA O NARODU, GEI SANU, knj. XXXV, Beograd, 1986.
PRICA, INES, BEOGRADSKI [MINKERI, ~asopis POTKULTURE 3,
Beograd, 1987.
PRICA, INES, OMLADINSKA POTKULTURA U BEOGRADU - SIMBOLI^KA PRAKSA, Etnografski institut SANU, Beograd, 1991.
RA[KOVI], JOVAN, NARCIZAM, NIO ,,Univerzitetska rije~, Nik{i},
1988.
RISTIC, RADOJKA, YUGOSLAV FOLK STARS AS THE MADONNAS OF
NATIONHOOD, MA Dissertation, School of Slavonic & East European
Studies, University of London, 1999.
ROSE, ARNOLD M., POTKULTURA STARIH - TEMA ZA SOCIOLO[KO
115
ISTRA@IVANJE, ~asopis POTKULTURE 3, Beograd, 1987.

ROSZAK, THEODORE, KONTRAKULTURA, Naprijed, Zagreb, 1978.
STANKOVI], BORISAV, KO[TANA/TA[ANA, Prosveta, Beograd, 1970.
STOJANOVI], MARKO, MIROSLAV ILI] - MIT O NARODNJA^KOJ
ZVEZDI, GEI SANU, knj. XXXVI - XXXVII, Beograd, 1988.
STOJANOVI], SMILJKA, FOLK PARADA - ELEMENTI STILA, Zbornik MSC,
knj. 23/a, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane. STILISTI^KI ASPEKTI
PROUÂVANJA SRPSKOGA JEZIKA, Beograd, 1995, str. 109 - 116.
SVESKE, knjièvnost-umetnost-kultura, ~asopis, br. 50, decembar 1999.,
LEPE UMETNOSTI: ÂRLS MINGAS, tematski blok, tekstovi A.
Radovanovi}a, Stefano Zenija i ârlsa Mingasa
THORNTON, SARAH, CLUB CULTURES - Music, Media and Subcultural Capital, Polity Press, Oxford, 1995.
VUJAKLIJA, MILAN, LEKSIKON STRANIH REÎ I IZRAZA, Prosveta,
Beograd, 1986.
ZBORNIK ,,SRPSKA ESTETIKA XX VEKA I, II, Esteti~ko dru{tvo Srbije,

Beograd 2000.
ZMIJANAC, VESNA, KAD ZAMIRI[U JORGOVANI, Poku{aj autobiografije, Evro, Beograd, 2000.
@ENE,SLIKE, IZMI[LJAJI, Zbornik, priredila Branka Arsi}
Centar za ènske studije, Beogead 2000
ZGANEC, DR VINKO, FOLKLOR SELA I GRADA, NARODNO STVARALA[TVO, Organ Saveza udruènja folklorista Jugoslavije, sv. 1, januar
1962.
NOVINSKI ^LANCI:
SACCHARINE SUPERSTARS HOLD SWAY IN SERBIA,
Bousfield, Jonathan, The European, 4-10 march 1994.
116
LEPOTICA I KOMANDANT, Buli}, Vanja, Duga br. 1607, 21. januar

1995.
SERBIAN FOLK FRENZY BRINGS CULTURE CLASH,
Chazan, Yival, Guardian, 18. june 1994.
INDUSTRIJA ILUZIJA, ]iri} Sonja, Vreme, 5. decembar 1994.
DAMA IZ VISOKOG DRU[TVA LELA ANDRI], Profil br. 11, Beograd
1997.
@IVOT U TUDIM @IVOTIMA: Intervju sa Milenom Dragi}evi}-[e{i},
Draganom Jovanovi}em-Danilovom i Teofilom Pan~i}em. Domazet, Sanja,
Danas, 31. dec. 1999 - 3. jan. 2000.
NOVOKOMPONOVANA RATNA KULTURA,
Dragi}evi}-[e{i} Milena, Vreme, 3. februar 1992.
TELEVIZIJA PINK - BESPLATAN HLEB ZA NAROD: Razgovor sa @eljkom
Mitrovi}em. Jankovi}, Ivana, Nin br. 2571, 6. 4. 2000.
@ELETI DOBRO I SEBI I DRUGIMA: INTERVJU SA CECOM
RA@NATOVI], Jankovi}, Vesna, Srpsko jedinstvo, List stranke srpskog jedinstva br. 11/12, jul - avg.1995.
SERB OFFENSIVE ON DISCO-FOLK,
Judah, Tim, Times, 17. june 1994.
FENOMENI: SPONZORU[E - LOVCI NA BOLJI @IVOT, Kosanovi},
Marina, Bazar br. 856, 20. februar 1998.
DRVOSEÂ I DAMA, Kremer, Dragan, Vreme, 15. novembar 1997.
MILAN CILE MARINKOVI]: SLIKAR DO POSLEDNJEG DAHA, Intervju,
Marjanovi}, Milena, Blic, 15. decembar 1999.
ZMIJANCI, LJUBITELJI REGALA I IMENJACI MITRA MIRI]A: TALENTI I
OBO@AVAOCI - DA LI SMO SVI MI NOVOKOMPONOVANI? Markovi},
Zoran, Duga, br. 355, 15. maj 1988.
117

Smrtonosni Sjaj

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Smrtonosni Sjaj

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Sa izvesnom sigurno{}u mo`emo tvrditi da je na{e vreme vreme

opadanja; da su standardi kulture ni`i nego {to su bili pre pedeset

the fatal glow

MASOVNA PSIHOLOGIJA I ESTETIKA TURBO - FOLKA

DEFINICIJA TURBO - FOLKA KAO MUZI^KOG PRAVCA

NOVA NARODNA MUZIKA KAO PRETHODNICA TURBO-FOLKA

str. 054 - 061

TURBO - FOLK KAO MUZI^KI @ANR

str. 061 - 069

OBELE@JA I ZNA^ENJE TURBO - FOLK STILA

str. 070 - 083

str. 084 - 092

TURBO - FOLK - POLAZI[TA I ISHODI

str. 092 - 103

str. 104 - 115

imaju kriti~ki odnos prerma aktuelnoj dru{tvenoj situaciji..

muzi~kog video-spota od individualnog proizvoda li{enog normi struke,

DEFINICIJA TURBO - FOLKA KAO

[TA ZNA^I TURBO - FOLK ?

NOVA SRPSKA MUZIKA I TURBO-FOLK

zajedni~ki skup vrednosti, i da se stoga izdvajaju kao specifi~an model

la je kako se lako mo`e proizvoditi i plasirati na tr`i{tu obilje dens-hitova.

krajem devedesetih, ~esto vi{e i ne koriste tehno-elemente u folku, ve} se

NOVA NARODNA MUZIKA KAO

Fenomen turbo-folka ne mo`emo razumeti ako prethodno ne

ti-svirale: narodne flaute, narodni klarineti - lejka i surla, paljka, diple,

gastarbajteri), ali i etika dokolice, bezbri`nost, ki~ i praznina. Turbo-folk

PO^ECI NOVE NARODNE MUZIKE

na{oj narodnoj muzi~koj tradiciji odnose slobodnije od svojih prethodnika.

nova narodna pesma

,,Crne o~i, curo, ima{,

,,[ta }e mi `ivot bez tebe dragi,

,,Sitan sam biser prosula,

Vidimo da je u centru pa`nje teksta narodnih pesama do`ivljaj ljubavi, dok

NOVOKOMPONOVANI KULTURNI MODEL

kulture. Dr Milena Dragi}evi}-[e{i} navodi slede}e njegove karakteristike:

energije i emocija, bila presudna za oblikovanje stila. Zna~ajna je jer je

Pore|enje novokomponovane sa rok-kulturom Stojanovi} ~ita kao

KRITIKA NOVOKOMPONOVANE KULTURE

no. Ivan ^olovi} je defini{e kao folklorizovani folklorizam, ili ponarodnjeno

DRU[TVENI USLOVI ZA NASTANAK I

povratnike iz inostranstva, iz visoko urbanizovanih sredina, za koje Ines

stanovni{tva, depresiju i bezna|e, {to je uticalo i na ja~anje praznoverja i

nim na~inom `ivota. Sa traumati~nim dolaskom u gradsku sredinu, ili,

PRIMER NATO - BOMBARDOVANJA

i{li svi, ~ak i oni koji ina~e nisu tamo odlazili.

ODGOVOR PRAVIH NARODNJAKA

~injenica da svako ko ulo`i novac u svoj ,,projekat mo`e da postane

TURBO-FOLK KAO KRIZA POTKULTURE

{to ga je, zajedno sa pomenutim delom populacije, prihvatila i druga,

ekspanzije potkulturnih oblika `ivota - kriminala, narkomanije, prostitucije,

sivno{}u dizela{a i drugih pripadnika potkultura ratni~kog {ika. Ovaj novi

imaju dugu tradiciju borbe protiv hipokrizije vladaju}ih slojeva dru{tva,

TURBO-FOLK KAO DEO

MEDIJSKI PROBOJ TURBO-FOLKA

orno po{tovanje i ugled koji ovakve li~nosti, po kriterijumima za koje se

okviru Muzi~ke industrije Ko{ava. Dakle, forsirao se komercijalni zvuk koji

KI^ - ESTETIKA SRPSKIH MEDIJA

KOMERCIJALIZACIJA KULTURE I ESTETIZACIJA

peva~a folk i dens muzike su zapravo samo ,,tezgaro{i, odnosno `ive od

ESTETIKA TURBO-FOLKA U KONTEKSTU

Njihove frizure su sme{ne i staromodne - natapirana kosa, veliki zulufi, a

gospela ro|ena gluva - kao kontrast sveop{toj larmi ameri~kih narodnjaka.