Bitola

Bitola

Enciklopedija lekovitih bilja

i recepti

Bitola

Lekovito bilje
Od davnina je ovek koristio biljke za ishranu saznajui o njima istovremeno kakvo dejstvo imaju na organizam.
Uoavao je dali su dobre za ishranu,nekada moda i kao lek.Najdad mnoge od njih pokazale su svoju negativno
dejstvo,pa su tako bile svrstane u tetne,odnosno otrovne biljke.Meutim,njihova upotreba time nije bila
iskljuena.Naprotiv,veina njih dragocena su sirovina za spravljanje vanih lekova.
Nae moderno doba raspolae izvanredno dobrim biohemijskim lekovima i antibioticima koji se sve vie
usavravaju.Nasuprot tome,lekovite biljke svakim se danom sve vie upotrebljavaju. Sve je vea upotreba biljnih
ajeva,ekstrakata i sirupa.Kod nekih bolesti lenik je upravo primoran da se obrati lekovitom bilju.
Leenje lekovitim biljem, fitoterapija, je trenutno veoma popularno. Svima je poznato da smo nuku o lekovitom
bilju nsledili od nih predk, koji su vekovim briljivo prikupljali informcije o bilju, ztim ih koristili u
leenju mnogih bolesti. Mnoge biljke se koriste u sloenim kombincijama, kko bi se postigo njbolji mogui
efekat u leenju. Leenje biljem, kao i drugi naini leenja, im svoje prednosti i mane. Kod leenja biljem treba
biti strpljiv, jer se rezultati uglavnom ne postiu tako brzo kao kod upotrebe konvencionalnih lekov.
U nekim sluajevima leenje biljem im bolji efekt od leenja drugim metodama, a postoje i sluajevi kada se
sintetizovnim lekovima ne moe postii pozitivn rezultt u leenju, pa se pribegava upotrebi bilja. Kao i kod
konvencionalnih lekova, pre upotrebe lekovitog bilja neophodno je konsultovati odgovarajueg strunjaka.
Leenje lekovitim biljem nije tako jednostavno kako to pojedinci zamiljaju. Na vrednost bilja i njegovu lekovitu
mo runo svetlo baca injenica to se to bilje prodaje na naim trnikim tezgama onako napamet bez
potrebnog poznavanja bilja i davanja uputa za upotrebu.
Sadraj ove knjige neka bude pomo zdravstvenom prosveivanju naih radnih ljudi.
U ovoj knjizi moete pronai tekstove sa opisima, primenom i nainom upotrebe lekovitog bilja.
Autor

Bitola

Opisi, primena i nacin upotrebe lekovitih

biljaka

Bitola

Aloe vera - Aloe vera Barbadensis Miller

Narodna imena. Aloja

Botanike karakteristike. Ovo je zeljasta biljka, visine 80-100 cm. Ima sabljaste, picaste listove, sa testerastim
ivicama, koji po obliku podseaju na ruu, rastu pri zemlji. Iz sredine rue raste cvetna drka koja se zavrava u
vidu utog ili crvenkastog cevolikog cvea. Aloja spada u porodicu ljiljana.
Stanite. Prirodno raste samo u podrujima sa toplom i suvom klimom (najbolji uslovi su tamo gde je prosena
godinja temperatura iznad 22C npr. Karibi, Meksiko).
Upotrebljivi delovi biljke. List.
Hemijski sastav. Aloe vera sadri vitamine ( A, B1, B2, B3, B6, B9, B12, C, E i folnu kiselinu), minerale
(magnezijum, mangan, cink, bakar, hrom, kalcijum, kalijum i gvoe), mukopolisaharide, antioksidanse,
aminokiseline (od toga 8 esencijalnih), enzime (16 enzima iz grupe proteaza, amilaza, lipaza i celulaza),
antrakinine, lignine, saponine, sterole.
Primena. Podstie varenje, neutralizuje povienu eludanu kiselinu, uravnoteuje delovanje gastrointestinalnih
simbiotinih bakterija, smanjuje gljivice, normalizuje pH stolice, pomae kod iritabilnog crevnog sindroma, kolitisa,
proliva i zatvorenosti. Prodire kroz zidove trakta za varenje, ispira tetne bakterije i isti crevne resice od naslaga.
Na taj nain smanjuje upale i poveava apsorpciju hranjivih materija. Poboljava rad jetr, regulie i sniava nivo
eera u krvi, jaa srani mii, sniava nivo holesterola u krvi i krvni pritisak, sadri faktore koji unitavaju
tumore, podstie imunoloki sistem. Kao dopunska terapija, smanjuje tetne nuspojave hemo i radio terapije.
Ublaava simptome astme i alergija. Ublaava akutne i hronine upale.Pomae kod neuralgija, iijasa i
glavobolje.Izvanredna je za suvu, osetljivu i oteenu kou
Nain upotrebe. Najvie se upotrebljava gel koji se dobija iz lista, a upotrebljava se i kao aj i tinktura.

Bitola

Amerika kleka Thuja occidentalis (otrovan)

Narodna imena.Grbava tuja,vita jela, erav,tuja.

Botanike karakteristike.Zimzeleno drvo visoko 15 metara.Grane su polozene pod pravim uglom prema
stablu.Iglice su pravilno rasporedene,imaju uljne ljezde.
Stanite.Poreklom je iz Amerike ,a kod nas se gaji kao ukrasno drvo u parkovima ii vrtovima.
Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se mladi izdanci ,iji je miris vrlo prijatan.
Hemijski sastav.Otrovni glikozid,etarsko ulje,taninska kiselina.
Primena.Iz izdanaka nekad su Indijanci pravili mast protiv bolova od reume.Sa obzirom da je tuja jako otrovna ne
preporuuje se kao lek.

Bitola

Anelika - Angelica sylvestris

Narodna imena. Divlja angelika, aneoski koren, aneosko drvo, divlja pirevina, siri i iviz.

Botanike karakteristike. Anelika je dvogodinja biljka iz porodice titarki.Listovi su veliki i trostruko perasti sa
ovalnim nailjenim listiima. Na vrhu stabljike u nakupinama ima skupljene cvetie bele ili zelenkaste boje. Debela
stabljika naraste i preko dva metra visine i esto je crvenkastosjajna. Grana se samo na gornjim delovima. Koren
je smee do crvenkastosmee boje.
Stanite. Raste na umskim istinama, u gutarama, oko ivica uma na vlanom tlu.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.
Hemijski sastav. Angelika sadri: angelicin, eterina ulja, tanin, organske kiseline, pektine, smole i dr.
Primena. isti krv, lei izgubljeni apetit, umiruje greve u elucu, lei i glavobolju, povoljno utie na miie, na
ivani sistem, creva i disajne organe. Uklanja oseaj umora. Deluje protiv katara, nadimanja i nepravilne
menstruacije.
Nain upotrebe. Ekstrat sirove biljke,aj,prah. aj se priprema tako to se 10gr korena i 10g ploda (semena)
prelije sa pola litre kljuale vode. Jo jae deluje ako se u litru belog vina 25 g korena natapa 24 sata i od toga se
uzima dvaput dnevno po jedna aica. Kupka se priprema tako to se na tri litre kljuale vode stavi 250 g korena i
ostavi da stoji 10 minuta; tada se doda vodi za kupanje.

Bitola

Anis - Pimpinella anisum

Narodna imena. Anason, slatki jane, slatki komora, slatki kopar, slatki kumin.

Botanike karakteristike. Anis je jednogodinja biljka visine 50-100cm. Stabljika je uplja, razgranata i
pokrivena dlaicama. Donji listovi su okruglasto-breuljkasti, a gornji tri puta rasporeni. Cvetovi su beli, sastavljeni
u titovima. Plodovi su obrnuto-krukastog oblika i prilegnuto dlakavi, zeleno-sive boje.
Stanite. Trai zatieno sunano mjesto. Gaji se kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se zreo plod.
Hemijski sastav. Sadri eterina ulja (najvie anetola, anisov aldehid, acetaldehid, anisova kiselina), trigliceride,
makro i mikroelemente.
Primena. Anis se koristi protiv astme, kalja, za pojaavanje apetita, kod nesanice, histerije, slabog eluca,
plunih bolesti i nadimanja.
Nain upotrebe. Za aj se uzima jedna kaikica na 200 g kljuale vode ili u obliku praka etvrt kaikice i zalije
vodom. Moe se koristiti i prah anisa pomean sa medom.

Bitola

Ari - larix europaea

Narodna imena.Ari, arievina, gorski mecesan, macesan.

Botanike karakteristike. Ari je jedino cmogorino drvo to svake godine gubi listove, tj. iglice. Drvo je visoko
od 20 do 40 metara, s tankim pognutim granama, crvenosmeom ispucanom korom i iljastom kronjom. Fine i
mekane iglice rastu zasebno na dugim i tankim izdancima u kiticama po dvadeset do ezdeset u broju, koje u
jesen otpadaju. Ari je jednodomna biljka koje se crveni, mirisavi cvetovi razvijaju u male iarice. Kora, smola i
iglice imaju balzamian miris, nalik na limun. Smola ima miris na balzam, a okus poput terpentina.
Stanite. Ari ponajbolje uspeva u planinama, a esto sainjava goleme umske prostore. Brzo raste i zbog toga
se sadi i uzgaja.
Upotrebljivi delovi biljke.Za lek se skupljaju zeleni eeri u prolee i poetkom Ieta, iglice u toku cele godine, a
smola i kora u jesen.
Primena.Iglice i mladi eeri koriste se za kupku u leenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako
slabih osoba. Isto tako, iglice i kora koriste se za pripremanje obloga za leenje upaljenih rana, prignjeenosti i
ireva.aj pripremljen od kore aria tera na mokrenje, lei vodenu bolest u poetku, uticu, reumu u zglobovima,
osip i ireve.
Smola pripremljena s vinom i medom isti zaepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz ui, bubrega
i mokranog meura, a kod upale grla koristi se za grgara.

10

Bitola

Arnika - Arnica montana

Narodna imena. Branka, veprovac, vuji zub , moravka.

Botanike karakteristike. Arnika je viegodinja biljka. Podzemni deo je debeo i valjkast. Iz njega izraste slabo
razgranata stabljika visoka do 50 cm sa jednom ili tri cvetne glavice, zlatnoute boje, smetene pojedinano na
vrhu stabljike. Cveta od juna do avgusta, ima specifino smolasti miris. Listovi su smeteni pri dnu i dugoljastojajastog su oblika. Gore na stabljici znatno su manji i ui. itava biljka je pokrivena kratkim dlakama.
Stanite. Raste na vlanim planinskim livadama, ponegde se moe nai u umi.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste cvet, listovi i koren.
Hemijski sastav. Sadri arnicin, eterino ulje, smolu, vosak, tanine, eer, organske kiseline, karotinoide
(zeaksantin), vitaminC, flavonoide, poliacetilene, makro i mikroelemente.
Primena. Arnika povoljno deluje na uboje i svee rane koje krvare usled povreda, kod iscrpljenosti organizma,
bolesti srca i ivaca, paralize i kapi u mozgu. Pospeuje bolje luenje mleka kod majki dojilja, tera znoj,mokrau i

11

Bitola

crvie kod dece, olakava menstruaciju i lei beli cvet kod ena. Treba je oprezno upotrebljavati jer u veim
koliinama moe izazvati neugodne smetnje.
Nain upotrebe. aj, tinktura, ulje za masau. aj: 3 kaike cveta preliti jednom aom vrele vode, poklopiti i
nagrevati u vodenom kupatilu 15 minuta. Drati na sobnoj temperaturi 45 minuta i procediti. Tinktura: 5 g suvih
cvetova preliti sa 100ml 70% alkohola. Ostaviti 2-3 nedelje ( umeuvremenu protresati nekoliko puta), ocediti i
uvati u zatamnjenoj boci. Moe se isto tako pripremiti sa domaom rakijom. Ulje za masau: jedan deo suve
arnike staviti u pet delova kvalitetnog ulja (maslinovo, suncokretovo).

12

Bitola

Badem Prunus amugdalus

Narodna imena.Amendula,pitomi badem,bajan,mendalj.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 5 metara.Listovi duguljasti,po ivici testerasti.Cvetovi bledoruiasti.Plod

kotunica.
Stanite.Raste u tople krajeve.
Upotrebljivi delovi biljke.Seme gorkog i slatkog badema.
Hemijski sastav.Masno ulje,gorke materije,guma,cijanogenski heterozid,belanevine,sluz.
Primena.Upotrbljava se u kozmetici.Slatki badem je veoma koristan u ishrani.Gorki badem je sedativ,protiv
bolova i greva,kod zapaljenja disajnih organa i dr.

13

Bitola

Bela detelina Trifolium repens

Narodna imena.Puzaa,puzea detelina.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka.Ima snaan koren,koji ima razvijen sistem za sakupljanje
azota, koji se zatim pretvara u nitrat.Stablo je golo i puzavo dugo do 40 sm.Listovi su trodelni,sa tri liske na
kojima postoji beliasta ara.Cvetovi obrazuju glaviaste cvasti ,na dugim drkama,okrugle i rastresite.Plod je
mahuna,sa tri semena koji su u poetku narandzasto uti a potom mrki.
Stanite.Raste uglavnom u niziji na veim nadmorskim visinama,a uzgaja se i po parkovima.
Primena.Koristi se protiv gihta, reumatizma i groznice.aj se upotrebljava za ienje krvi.

14

Bitola

Bela emerika Veratrum album (otrovna)

Narodna imena.Beli kukurek,boinjak,planinska emerika,kihavac.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa razvijenom podzemnom stabljikom rizomom.Listovi su

elipsasti,mekano dlakavi,naizmenicni,obavijeni oko stabljike.Gornji deo razgranut,nakien belim ili zelenkastim
sitnim cvetovima.Plod je aura.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se osueni rizom.
Hemijski sastav.Alkakoide,skrob,smola, eer.
Primena.Za pravljenje tinkture protiv liajeva i konih bolesti,ali zbog otrovnosti nije dozvoljena upotreba bez
lekarskog saveta.

15

Bitola

Bela imela - Viscum album

Narodna imena. Amelje, veska, visk, vice, lepak, mela, melina, melje, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova
imela.

Botanike karakteristike. Bela imela je poluparazitska zimzelena biljka koja raste na granama raznog drvea.
Ima oblik okruglastog grmia ije granice su zelene, lankovito razgranjene i na njima se nalaze naspramni sedei
listovi ukasto zelene boje. Listovi su koasti, goli, duguljasto obrnuto jajasti, po rubu celi, 2-6 cm dugaki i 1-2
cm iroki. Cvetovi su jednopolni, ukasto zeleni. Biljka je dvodomna. Plod je bela okrugla bobica. Pun je lepljivog
soka i sadri nekoliko crnih semenki.
Stanite. ivi na raznom belogorinom i crnogorinom drveu.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.
Hemijski sastav. Sadri lektin, polipeptide, flavonoide, lignine, biogene amide.
Primena. Koristi se protiv histerinih napada, za srane tegobe, za regulisanje krvnog pritiska, zaustavlja
krvarenje iz nosa, protiv zakreenja krvnih sudova, vrtoglavice i greva, kod poremeaja hormonalnog sistema,
hroninog poremeaja metabolizma, dijabetesa. Pospeuje rad citavog limfnog sistema. Otklanja tegobe vezane za
klimaks: aritmija, lupanje srca, valunzi, strah, guenje. Deluje preventivno protiv loga. Pripisuju joj antitumorski i
antikancerogeni uinak.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: aj od imele priprema se samo hladnim natapanjem. Jedna puna mala kaika
imele ostavi se preko noi u etvrt litre hladne vode. Ujutro se malo ugreje i procedi. Ako vam je potrebna vea
dnevna koliina, aj uvajte u termos-boci koju ste isprali vruom vodom, ili ga ugrejte u drugoj posudi sa vodom.

16

Bitola

Svei sok: operite svee listove i stabljike i jo vlane ih iscedite u sokovniku. Spravljanje melema: svee bele
bobice imele pomeajte sa hladnom svinjskom mau (kod promrzlina melem upotrebiti spolja).

17

Bitola

Bela rada (krupna) Anthemis nobilis

Narodna imena.Rimska kamilica,jarmen,kamomila,romantika.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka visoka do 30 sm.Listovi dvostruko perasti.Cvetovi

krupni,loptasti,pojedinani.U sredini su ute boje,a okolo latice srebrnasto bele boje.
Stanite.Raste na livadama i panjacima.
Upotrebljivi delovi biljke.Cvetne glavice.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,gorke materije,holin.
Primena.Umiruje greve,deluje slino kamilici.Dobro je sredstvo za negu kose.

18

Bitola

Bela rada (sitna) Mutricaria chamomila

Narodna imena.abja trava,lepa kata,lipica,titrica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka koja izraste do 40 sm.Listovi sitno rascepljeni,stabljika

brazdasta,cvetovi na vrhovima granice.U sredini cvast je uta,oviena belim jeziastim cvetiima.
Stanite.Raste kraj puteva i na poljima.
Upotrebljivi delovi biljke.Cvetovi.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,smola,guma,gorke materije,vosak,soli,mast i poznato ulje kamilice u kome je
plaviasti azulin.
Primena.Protiv svih zapaljenja sluzokoe.Ve u prvim danima ivota daje se odojanadi za smiranje greve u
stomaku.Dobar je lek protiv neuroza,nesanice,premorenosti,iijasa,kod reuma.

19

Bitola

Beli bor Pinus silvestris

Narodna imena.Belobor,divlji bor,umski bor,altica.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 40 metara,sa kronjom nepravilnog oblika.Listovi igliasti,po dve iglice
polaze sa istog mesta.
Stanite.Raste na planinama,a sadi se po parkovima.
Upotrebljivi delovi biljke.Mladi izdanci.
Hemijski sastav.Smola,vitamin C,gorke materije,eer,etarsko ulje.
Primena.Kao sirup za iskaljavanje.Lei giht i reumatizam,a dobar je i za inhaliranje.

20

Bitola

Beli luk - Allium sativum

Narodna imena. esan, esan luk, eanj, luk esan, luk enjak.

Botanike karakteristike. Beli luk je jednogodinja zeljasta biljka. Stabljika je okrugla visine do 1 metar. Listovi
su zeleni i zailjeni. Cvast se sastoji od lukoviastih pupoljaka sa manjim brojem beliastih cvetova.
Stanite. Gaji se kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi lukovica.
Hemijski sastav. Sadri fitoncide, kristalnu materiju aliin koja pod uticajem enzima alinaze stvara alicin koji ima
jako baktericidno dejstvo. Sadri i trigliceride, etirino ulje, inulin, fitosterin, vitamin C, makro i mikroelemente.
Primena. Beli luk je antiseptik i antibiotik. Lei crevne bolesti, spreava nadimanje i bolne greve u crevima, iri
krvne sudove, sniava holesterol u krvi, poboljava prokrvljenost. Lei akutne i hronine katare svih vrsta u
organima za disanje, u tankom i debelom crevu. Sniava krvni pritisak, ublaava nesanicu, odstranjuje otrovne
materije, pomae da se sluz lake izluuje. Jedan je od najdelotvornijih lekova protiv tuberkuloze i gripe.

21

Bitola

Nain upotrebe. Prosena dnevna doza je 4g sveeg belog luka. Tinktura: 40g narezanog belog luka prelijemo sa
100ml 70% alkohola i ostavimo da odstoji 10 dana. Koristi se po 10-20 kapi tinkture na dan. Ulje: Cele ili jednom
prerezane enove potopiti u vruu vodu i ostaviti 15 minuta. Osuiti ih krpom ili papirom. Preliti ih priblino
dvostrukom koliinom maslinovog ulja. To ulje koristimo za salate ili ga uzimamo tri puta na dan po jednu kaiku.

22

Bitola

Belonoga Saponaria officinalis

Narodna imena.Sapunjaa,crvena saponarija,sapun trava,sapun koren.

Botanike karakteristike.Viegodinja ,ukrasna zeljasta biljka,izraste do 1 m.Stabljika ravasta,listovi uski i

dugaki.Cvetovi ruiaste boje.
Stanite.Raste na vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Koren.
Hemijski sastav.Saponizidi.
Primena.Smatra se da je dobar ekspektorans.

23

Bitola

Besnik Digitalis lanata (otrovan)

Narodna imena.Maljava zubaica,ponjavica,pustikara.

Botanike karakteristike.Biljka visoka do 1 metar.Stabljika prava,na gornjem delu vunasta,pokrivena

gustim,sitnim dlaicama.Listovi duguljasti,goli.Cvetovi su u klasu,sakupljeni svuda oko biljke.Plod je aura sa sa
sitnim semenkama.
Stanite.Raste svuda,najvie na krenjaku.
Upotrebljivi delovi biljke.List.
Hemijski sastav.Kardiotonini heterozid i saponizidi.
Primena.Jedan od najpoznatijih lekova za srce.Jaa rad sranih miia,regulie ritam otkucaja.Upotrebljava se
samo po savetu lekara,jer je veoma otrovan!

24

Bitola

Bor obini - pinus silvestris

Narodna imena.Bijeli bor, am, divlji bor, luevina, umski bor.

Botanike karakteristike.Beli bor ima stablo koje moe narasti vie od 10 metara. Koren belog bora prodire
duboko u tlo. Dok je mlai, njegove grane i deblo pokriveni su smee-crvenkastom korom koja posle postaje sivosmeom. Grane se ire u obliku kiobrana. Iglice beloga bora sastavljene su u upercima po dvije zajedno, duge
su 5 do 6 cm, a boja im je sivo-zelena. Cvetovi su jednodomni. Iz enskih cvetova oblikuju se mali eeri, koji u
poetku imaju crvenkastu, a posle smeu boju i postaju drvenasti.
Stanite.Beli bor rasprostranjen je po celoj Evropi, a raste kako u brdskim tako i u nizinskirn podrucjima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju mladi izdanci i iglice. Iglice bora, kao i sve iglice etinara,
valja upotrebljavati, po mogunosti, neposredno nakon branja, jer se vitamin C gubi suenjem, tako da iglice
(etine) koje se uvaju vie od godinu dana potpuno izgube svoja lekovita svojstva.
Primena.Mladi izdanci bora koriste se u leenju zastarjelih katara dinih putova, promuklosti, kalja, laganijeg
bronhitisa, za inhalaciju i sl. Mladi izdanci i iglice koriste se, takoer, u leenju astme ,leenju reumatskh bolesti i
gihta. Kod greva izazvanih unim kamencima koristi se tek istekla smola.

25

Bitola

Bob Vicia faba

Narodna imena.Bobac,konjski bob,veliki bob,beb.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,visoka do 1,5 m.Lie sitno,okruglasto.Cvetovi beli.Plod je

mahuna.
Stanite.Raste u batama,gaji se za ishranu.
Upotrebljivi delovi biljke.Cvet i mahuna.
Hemijski sastav.Asparagin,tirozin,leucin.
Primena.Cvet ublaava bolove i pomae kod izbacivanja kamenca.Dobar je lek kod upale beike.

26

Bitola

Bokvica uskolisna- Plantago lanceolata

Narodna imena. Konjska rebra, mala bokvica, koncula, ilovlak, trputac.

Botanike karakteristike. Muka (uskolisna) bokvica je viegodinja zeljasta biljka visoka 10-30 cm. Ima
uspravnu stabljiku sa 5 uzdunih brazdi. Listovi se nalaze pri osnovi stabljike, imaju kratku drku, lancetastog
oblika sa 3-7 paralelnih nerava, sa celim ivicama. Cvetovi su sakupljeni u gust cilindrini klas dug 2-5 cm. Cveta
krajem prolea i za vreme leta.
Stanite. Nalazi se na livadama, umama sa dosta svetla.
Upotrebljivi delovi biljke. Koren, listovi, seme.
Hemijski sastav. Sadri flavonoide, fenolkarbonske kiseline, organske kiseline, tanine, enzime, fitoncide, sluz,
eer, vitamin C.
Primena. Koristi se kod obolenja disajnih organa, plune astme, upale plunih alveola, kalja, pa ak i
tuberkuloze. isti krv, plua i eludac kao nijedna druga biljka. Koristi se kod uboda insekata ili ujeda zmije, kod
rana koje teko zarastaju, ak i otvorenih, ogrebotina, posekotina, uboda osa, kod ugriza besnih pasa. Pomae kod
guavosti, tromboze, oboljenja jetre i beike.
Nain upotrebe. aj: jednu punu malu kaiku listova popariti sa etvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko
vreme. ajna meavina: jednu punu malu kaiku meavine istih delova lista bokvice i timijana popariti sa etvrt

27

Bitola

litre vode. Oblog od listova: oprani svei listovi uskolisne ili irokolisne bokvice se na dasci izgnjee oklagijom tako
da se od njih dobije kaa koja se potom upotrebljava za oblaganje. Sirup, prvi nain: dve pune pregrti opranih
listova bokvice samleti u maini za mlevenje mesa. U dobijenu kau dodati malo vode da se masa ne bi slepila,
zatim 300 g nerafinisanog eera i 250 g pelinjeg meda. Stalno meajui, masu za sirup kuvati sve dotle dok se
ne pretvori u gustu tenost kojom se, dok je jo topla, pune staklenke. Ove treba uvati u friideru. Sirup, drugi
nain: u teglu za zimnicu naizmenino stavljati po sloj opranih listova bokvice i nerafinisanog eera. Sve dobro
nabiti. Ostaviti masu da se slegne. Sledeeg dana teglu dopuniti novim slojevima listova i eera koje treba
stavljati sve dok ima mesta. Na zatienom mestu u bati iskopati rupu i u nju staviti teglu zatvorenu sa tri ili etiri
sloja pergamenta. Teglu poklopiti daskom, pa dasku privrstiti kamenom. Sve to potom zatrpati zemljom, ali tako
da se daska i kamen mogu videti. Pod uticajem ravnomerne toplote koju zemlja oslobaa, eer i listovi e se
vrenjem pretvoriti u sirup. Posle otprilike tri meseca, teglu izvaditi iz zemlje, sok iscediti u sokovniku (ne kroz
platno), jednom ga dobro prokuvati i njime napuniti staklenke sa patent-zatvaraima. Ako ne moete da
sprovedete ovaj nain dobijanja sirupa vrenjem, teglu ostavite na suncu ili blizu grejnog tela, gde treba da stoji
sve dok se na dnu ne stvori sirup. I ovaj sirup se jednom dobro prokuva.

28

Bitola

Bora Borago officinalis

Narodna imena.Boraina,lisiina,pore,volovsli jezik,kozmelj.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka ije je stablo visoko da 60 sm. Sono i obraslo dlakama.Listovi
naizmenino rasporeeni,donji sakupljeni u rozetu.Po obliku jajasti,talasasto nabrani.Cvet plav ili beo.
Stanite.Raste divlji na ubristima,livadama,obalama jezera.
Upotrebljivi delovi biljke.List,cvet i cela biljka.
Hemijski sastav.Tanin,saponin,etarsko ulje,masne i smolne kiseline,kalcium malat,kalium nitrat.U mladoj biljci
ima alantoina.
Primena.Kao aj za otvrdnute jetre,a toplim oblozima lee se zapaljenje oiju.Kalium nitrat izaziva pojaano
znojenje i mokrenje.Cvetni aj olaksava iskaljavanje.Sve sok utie na brzo izbacivanje hlorida.

29

Bitola

Borovnica - Vaccinium myrtillus

Narodna imena. Borovinka, borovnjaa, brusnica, crna borovnica, crna jagoda, mra.

Botanike karakteristike. Borovnica je trajan uspravan grmi visok do 50 cm. Listovi su jajastog ili duguljasto
jajastog oblika 2-3 cm dugi i 1,5-2 cm iroki, po ivici sitno nazubljeni. Imaju kratku peteljku. Svetloruiasti
cvetovi su cevasto-zvonastog oblika i vise pojedinano u pazuhu listova. Plod je crno-modra sona bobica prijatnog
slatko-kiselkastog i malo oporog ukusa.
Stanite. Raste na kiselim terenima, u crnogorinim i belogorinim umama.
Upotrebljivi delovi biljke. Listovi (skupljaju se pre sazrevanja plodova) i plod.
Hemijski sastav. Sadri tanine, antocijane, flavonske glikozide, organske kiseline, mnogo pektina, invertni eer,
vitamin C, beta karoten.
Primena. Listovi se upotrebljavaju kod upale mokrane beike i mokraovoda, kod leenja eerne bolesti. Listovi
su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego to sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Suve
bobice zaustavljaju proliv i krvarenje hemoroida. Svee bobice deluju kao blagi purgativ. Koriste se protiv
neuredne stolice i slabog apetita. Borovnice utiu na vid i uvaju onu mrenjau.
Nain upotrebe. Najdelotvorniji je sirov sok. Bobice se jedu svee ili osuene i stavljene u rakiju ili vino. Pravi se i
marmelada. Od listova se pravi aj. aj od listova: jednu kaiku iseckanih listova preliti oljom vrele vode, ostaviti
da stoji i nakon 10 minuta ocediti i piti tokom dana svakog sata po gutljaj. Sok: cede se svee bobice. Suve
bobice: sue se na temperaturi od 45C. Tinktura: 4 pregrti bobica natapamo 4 nedelje u litri domae rakije.
Uzima se u kapima. Vino od borovnica: bobice natapamo u crnom vinu 10 dana. Uzima se esto po kaikicu.
Marmelada: kuvaju se zrele bobice.

30

Bitola

Bosiljak - Ocimum basilicum

Narodna imena. Bosiok, bosilje, faslian, maslian, misloin, murtela, bazilika.

Botanike karakteristike. Bosiljak je jednogodinja zeljasta biljka. Visine je 30 do 40cm. To je vrlo razgranata
biljka sa jajasto-kopljastim listovima nasaenima na peteljci. Cvetovi su beli, crvenkasti ili ukasti, razvijeni u
klasove na kraju stabljike. Cela biljka veoma ugodno mirie. Cveta celog leta.
Stanite. Gaji se kao kulturna biljka na sunanom mestu, bogatom humusom. Biljka je naroito osetljiva na niske
temperature, a ne podnosi ni zalivanje hladnom vodom.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka sa semenom.
Hemijski sastav. Nadzemni deo biljke sadri eterino ulje, tanine, glikozide, saponine, mineralne materije,
askorbinsku kiselinu, eer. Eterino ulje sadri eugenol, cineol, metilhavikol, kamfor. U semenu se nalaze
trigliceridi, karotin, rutin.
Primena. Primenjuje se za leenja upala (eluca, creva), greva u elucu, kalja, astme, poetnih stanja
tuberkoloze, bolesti mokranih organa (bubrega, beike). Koristi se za umirenje ivaca, protiv nesanice i protiv
nesvestice. Pojaava polni nagon.

31

Bitola

Nain upotrebe. Upotrebljava se sve, zelen, ali se najee primenjuje u obliku ajeva: jedna kaika (stabljika
sa listovima) se prelije sa dva decilitra kljuale vode.Ostavi se da stoji 10 minuta pa se ocedi. Pije se pomalo
nekoliko oljica na dan. U belom vinu kuvan plod koristi kod tvrdokornog zatvora.

32

Bitola

Boje drvce Artemisia abrotanum

Narodna imena.Ciper,turski neven,aborat,brodan.

Botanike karakteristike.Raste kao polubun,visok do 1 m.Viegodinja biljka sa perastim listovima.Cvetovi u

utim glavicama.
Stanite.Raste divlje,ali se i gaji.
Upotrebljivi delovi biljke.Vrhovi grana u cvetu.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,tanin,gorke materije.
Primena.Protiv bronhitisa,za iskaljavanje i za bolji apetit.

33

Bitola

Bour Paeonia officinalis (otrovan)

Narodna imena.Bourak,arape,turkarica.

Botanike karakteristike.Raste divlje,ali se i gaji kao ukrasna biljka,viegodinja,zljasta,visoka do 60 sm.Listovi

krupni,razdeljeni u reznjeve.Cvetovi sastavljeni od mnogo crvenih latica.Ponekad je bour ute ili bledo ruicaste
boje.
Stanite.Raste na stenovitim obroncima.
Upotrebljivi delovi biljke.Koren i cvet ,a nekad i seme.
Hemijski sastav.Seharoza,organske kiseline,skrob, glikoza, kalcijum oksalat,alkaloid peregrinin,sluz.
Primena.Kao lek protiv gihta,migrene i greva.Protiv utice i bolesti bubrega.

Breskva Prunus persica

34

Bitola

Narodna imena.Praska,breskev.

Botanike karakteristike.To je listopadno drvo, naraste od 5-10 m .Listovi su joj iljati, dugi od 7-15 cm i 2-3
cm iroki. Cveta rano, pre listanja. Cvetovi su usamljeni ili u paru,ruiasti sa 5 latica. Plod je kotunjiav, sa
jednom velikom semenkom zatvorenoj u tvrdoj kotici. Plod breskve ima uto ili belkasto telo, vrlo ukusno, sa
glatkom i mekanom koom zavisno od sorte.
Stanite.Gaji se po batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Plod,cvet i list.
Hemijski sastav.eer,masti,belanevine,vitamin A i C,folna kiselina,kalijum.
Primena.Za regulisanje stolice,smiruje nerve,a spravlja se i sirup protiv glista.Breskvepospeuju varenje,
posebno teko svarljive i masne hrane jer poveavaju luenje eludanih sokova i zaustavljaju muninu i
povraanje. Zahvaljujui vitaminu B2, korisna je za ouvanje dobrog vida, mekane i elastine koe i uopste
mladalakog izgleda. Breskva se naroito preporuuje deci u razvoju jer je vitamin B2 odgovoran za pravilan rast i
razvoj.

Brest Ulmus campestris

35

Bitola

Narodna imena.Poljski brest,crni brest,bezovina,brist.

Botanike karakteristike.Snano drvo.Nekad raste kao ib.Kora mladog drveta je glatka,a kasnije prska i
postaje rapava.Lie elipsasto,dvojno testerasto.Cvetovi su skupljeni u loptice,a plod oraica.
Stanite.Raste u umama,retko usamljeno.
Upotrebljivi delovi biljke.Kora.
Hemijski sastav.Tanin,sluz,smola,razne soli.
Primena.Protiv katara slizokoe,krvarenja i reumatizma.Dobro sretstvo koje pojaava znojenje i izluivanje
mokrae.Od kore prave se i obloge protiv opekotine.

36

Bitola

Breza betula

Narodna imena.Brez, brezua, briza, brizovina, metlika.

Botanike karakteristike.Postoje dve vrsti breza: bela ili obina breza i cvetna ili severna breza. U leenju
lekovitim biljem obe imaju jednaku vrednost.
Breza je 10 do 25 m visoko drvo s tankim, vitkim granicama i belom glatkom korom to se moe Ijutiti na listie
tanke poput papira. Listovi na peteljkama su koso etvrtasti ili trokutasti, zaiIjeni i dvostruko pilasti. Cvetne rese
dugake su 3 do 4 cm, a razvijaju se zajedno s liem.
Stanite.Rasprostranjena je na planinama, a nalazi se pojedinano ili u skupinama. Najee se nalazi na
movamom i vlanom tlu, i kao ukrasno drvo po parkovima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju sok, rese, listovi i kora. Sok se vadi krajem februara ili poetkom
marta, a lie se bere za vreme cele vegetacije. Kora se prikuplja u proljee i jesen.

37

Bitola

Nain upotrebe.U proljee, kad ponu kolati sokovi, probui se rupa u stablu. U nju se stavi tanka cevica
pomou koje dobivamo brezov sok. U soku se nalazi eer te, ukoliko ga grejemo da provri, dobivamo brezovo
vino. Sok i vino su odlian lek za leenje ateroskleroze, gojaznosti, bubrenih kamenaca i drugih bubrenih bolesti.
Uklanja slabo rnokrenje, belanevine u mokrai i isti krv.
aj od brezovog lia i resa pojaava izluivanje mokrae, odstranjuje kiselinu iz organizma te lei groznicu,
reumatske bolesti i vodenu bolest.

38

Bitola

Broika - Galium aparine

Narodna imena. Prilip, broenika, broenica, divlji bro, hvatavac, korenika, prilipaa, priljepaa, turica.

Botanike karakteristike.Broika je izrazita penjaica. Uspravna dlakava stabljika, zadebljala u kolencima,

dostie visinu od 60 do 150cm. Listii su duguljasti, kopljasti i zavravaju malim, otrim bodljama. Mali zelenobeli
cvetovi smeteni su u pazuhu lista i ine pahuljaste cvasti.
Stanite. Raste po suvim travnjacima, panjacima, pored puteva, nasipa, ivica.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka u cvatu bez korena.
Hemijski sastav. Sadri eterino ulje, flavonoide, saponine, tanine, organske kiseline.
Primena. Smiruje greve, pospeuje znojenje i mokrenje. Dobro deluje kod nervnih bolesti, padavice, nervoze.
Koristi se kod probavnih smetnji, upale beike i bubrega, vodene bolesti, enskih bolesti, obolenja slezine i
guterae, oteanog mokrenja, utice. Spolja se koristi kod oteklih limfnih lezda, raka koe, osipa, liaja, gnojnih
izraslina i otvrdnua.

39

Bitola

Nain upotrebe. Koristi se kao aj, tinktura, praak, kupka. Od sveeg soka i maslaca priprema se lekovita mast.

Brljan - Hedera helix

40

Bitola

Narodna imena. Brtan, brtika, brljika.

Botanike karakteristike. Brljan je do 20 m duga povijua sa trajno zelenim listovima i mnogobrojnim

korenjem po stabljici kojim se privruje za drugo drvee i kamenje. Pri svojoj osnovi stabljika je poloena, a
zatim puzava. Listovi su koasti. Gornji listovi po obodu su celoviti, dok su donji srcoliog oblika i razdeljeni u 3 do 5
renjeva. Cvetovi su sitni, spolja mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u poluloptasti tit.Plod je loptasta bobica
modro-crne boje.
Stanite. Javlja se na vlanim i humusnim zemljitima, po umama, ali dobro podnosi i kamenita i krenjaka tla,
voli vlaan vazduh. U gradovima se uglavnom gaji kao ukras na zidovima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi .
Hemijski sastav. Saponini, glukozidi, inozit, tanin, mravlja kiselina, jabuna kiselina, karotin, fitoncidi.
Primena. Koristi se za leenje bronhitisa, kalja, crevnog i eludanog katara, astme, slezine, polipa u nosu,
reumatskih bolesti, tegoba sa unom kesicom. Deluje na srce i krvne sudove, lei belo pranje, regulie neredovnu
menstruaciju. Spolja se koristi za ienje koe, protiv vaaka, svraba, kurjih oiju. isti telo od trovanja
pesticidima i radioaktivnog zraenja.

41

Bitola

Nain upotrebe. Recept za aj od brljanovog lista: etiri brljanova svea lista ili do dve kaike usitnjenog suvog
lista staviti u jednu litru hladne vode, zakuvati, odmah procediti, i piti nekoliko puta tokom dana po jedan decilitar
aja. Nije preporuljivo uzeti vise od dve kaike usitnjenog lista brljana na litru vode.

Brusnica Vaccinium vitis

42

Bitola

Narodna imena.Borovka,branjaa,medvee groe,rdea,borovnica.

Botanike karakteristike.Mali zimzeleni bun,visok 30 sm.Iz pazunih pupiljaka pri zemlji izlaze lisnati i cvetni
izdanci.Listovi u dva reda,naizmenini.Cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti bele ili crvene boje.Plod je crvena
bobica,gorkog ukusa.
Stanite.Raste u umama i na peanoj podlozi.
Upotrebljivi delovi biljke.Listovi.
Hemijski sastav.Arbutin,tanin,flavonol,hidrohinom.
Primena.Protiv groznice,kamenca u bubregu,bolesti eluca,reume i gihta.Bobice se jedu svee ili se od njih pravi
kompot.

Bujad Pteridium aquilinum

43

Bitola

Narodna imena.Paprat,poprat,stelja.

Botanike karakteristike.Razgranata paprat visoka i preko 1 metra.Listovi dvostruko ili trostruko perasto
deljeni,sa dugakim ukastim drkama.Pokriva velike povrine, gusto raste i ima dugaak horizontalni rizom,koji
se koristi kao stona hrana.
Stanite.Raste po suvim kamenitim proplancima, u svetlim umama,naroito na peskovitim zemljitu.
Upotrebljivi delovi biljke.Rizom.
Hemijski sastav.Skrob,tanin,sluz,gorki sastojci,masno i etarsko ulje,mineralne materije.
Primena.Kod katara eluca i creva.Ne moe da zameni pravu paprat kao sredstvo protiv crevnih parazita.

Bukva Fagus silvatica

44

Bitola

Narodna imena.Buk,buka.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 30 metara,sa velikom,razgranatom kronjom.Kora glatka,sive

boje.Listovi jajasti,po ivici testerasti,obrasli dlakama.Cvetovi su sa odvojenim polovima.Muki su u cvasti glavica,a
enski cvetovi iznad mukih na kratkim drkama.Plod je oraica.
Upotrebljivi delovi biljke.Seme i masno ulje koje se dobija iz semena.
Hemijski sastav.Plod sadri skrob,eer,ulje.
Primena.Ugljen od drveta ,koristi se za leenje poremeaja rada crevnog trakta,kod dizenterije i protiv trovanja
fosfatima.

Bukvica Betonica officinalis

45

Bitola

Narodna imena.Betonika,ranjenik,istac,crna bokvica.

Botanike karakteristike.Iz kosog viegodinjeg rizoma izraste do 60 sm. duga gruba i dlakava stabljika.Listovi
naspramni sa dugom drkom.Ivica zupasta.Cvetovi su sakupljeni u klas na vrhu stabljike,crvene su boje.
Stanite.Raste svuda,po umama,brdima,livadama.
Hemijski sastav. Alkaloidi (betonicin, stachidrin, trigonelin),tanini.
Primena.Za reumu,nerve,povoljno utie na organa za verenje.

Bulka Papaver rhoeas

46

Bitola

Narodna imena.Divlji mak,boliglava, itni mak,turinak

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,visoka do 1m.Lie je veliko,perasto,sedece.Cvetovi su usamljeni

na vrhu stable,jarko crvene boje,sa 4 krunicna listica.Ako se biljka zasece potecice mleko.
Stanite.Raste svuda kao korov.
Upotrebljivi delovi biljke.koriste se cvetovi koji su nezni i dok su svezi veoma su oporog mirisa.Beru se po
suvom vremenu,suse brzo u sto tanjem sloju.
Hemijski sastav.Alkaloid reading,readinska kiselina,mason ulje,smola,sluz,guma,eer.
Primena.Kao lek protiv kalja jer sadrzi dosta sluzi ali i za prehladu.

Bunika Hyoscuamus niger

47

Bitola

Narodna imena.Trava od bunila,zubljaa,zubna trava,balam,bun.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka.Prve godine izrastu listovi koji su sivo zelene boje,lepljivi,perasto
razdeljeni.U drugoj godini izraste stabljika do 50 sm. Visine,prljavozelena,dlakava.Lie grubo nabrano,cvetovi
sedei , uti sa ljubiastim prugama.Plod je aura.
Stanite.Raste na zapustenim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni izdanak i semenke.Svi delovi biljke su otrovni,ali i lekoviti.
Hemijski sastav.Otrovni alkaloidi,hiosciamin,skopolamin,etarsko ulje,kalijev nitrat.
Primena.Za smirenje kalja.Sa obzirom na veliku otrovnost,ali i lekovitost u medicinu se mnogo koristi.Lei
astmu,bronhijalne smetnje,reumatizam,a daje se i kao sedativ.

Celer - Apium graveolens

48

Bitola

Narodna imena. Ak, ereviz, pitomi celer, celon, selen, selin, zelena.

Botanike karakteristike. Celer je dvogodinja zeljasta biljka. Koren je mesnat, gomoljast i odebljao. Stabljika
mu je razgranata, a dostie visinu od 40 do 80cm. Tamnozeleni i sjajni listovi su veliki i perasto razdeljeni, dok su
listii klinastog oblika, gore urezani i nazubljeni.Kuglasti plod je rebrast.
Stanite. Celer raste kao divlja i kulturna biljka koja se uzgaja u povrtnjacima. Kao divlja raste na obalnom
podruju i na vlanim podrujima gotovo cele Evrope, a nalazi se i na drugim kontinentima.
Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i seme.
Hemijski sastav. Sadri veliku koliinu soli kalijuma i natrijuma, purine, etersko ulje, trigliceride, vitamine (A, B,
C, E). U korenu ima eterskog ulja, eera, apina, asparagina, tirozina, holina, alosorbusena, pentozana i masti.
Primena. Smatra se se da je divlji celer otrovan pa ga zato ne upotrebljavamo u leenju lekovitim biljem. Nekada
se verovalo da celer pospeuje polnu mo. Danas se zna da pospeuje uspeno razmenu materija. Koristi se za
leenje astme, katara plua, promuklosti, bolesti ivaca, mokranih puteva, bubrega, gihta, reume, poboljanja
apetita, otklanjanja probavnih smetnji, jaanje eluca, u leenju vodene bolesti, preterane gojaznosti. Isto tako,
celer poboljava krv i cirkulaciju krvi.

49

Bitola

Nain upotrebe. Slatkasti odebljali koren celera najee se koristi za spravljanje salate, variva ili kao zain za
supe i orbe. Peteljke i listovi koji imaju jak aromatian miris, takoe slue kao zain. aj od celera: U litri vode
kuva se 40 grama celerovog lia nekoliko minuta. Poklopljeno stoji dok se ne ohladi. Procedi se i pije mlako
nekoliko puta dnevno, a u trajanju od nekoliko nedelja. Protiv bubrenih tegoba treba piti sok od sveih listova
celera, sam, sa medom ili kao tinkturu-30 kapi dnevno.

50

Bitola

Crna goruica Brassica nigra

Narodna imena.Crna slaica,gorica,senf,mutarda

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka.Stablo visoko do 1 metar.Listovi na drsci pri vrhu elipsasti.Cvetovi

uti ina vrhu stable i granja.Plod je ljuska,uspravno stoji.Semenke tamno crveni.
Stanite.Raste na vlanom zemljistu i na peskovitom terenu.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se seme.Susi se u tamnom sloju i prevrce se.
Hemijski sastav.U semenu ima sinigrozida,masnog ulja,belanevina,sluzi,enzima,mirozina i tragovi sinalbozida.
Primena.Povecava apetit i protiv poremecaja varenja.Pospesuje izlucivanju mokrae i pravilan rad krvotoka,kao i
obolenju plua.Koristi se i za nervna poremecaja i reume.

51

Bitola

Crna jova Alnus glutinosa

Narodna imena.Jahovina,jeja,jova,jaha,jaika.

Botanike karakteristike.Raste kao drvo ili ib,na vlanim mestima,najcesce na obali reka.Lie joj je
zatupasto,po ivici testerasto.Opadne jos u jesen dok je zeleno.pupoljci su na kratkom drskama.Do jeseni se na
drvece razvija zenske i muske rese.
Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se listovi i kora.
Hemijski sastav.Tanin,emodin,masno ulje,galna kiselina.
Primena.Za ireve, eludane bolesti,.Zbog velike kolicine tanina kora deluje kao jak adstrnigens.Koristi se i
protiv groznice.

52

Bitola

Crni dud Moris nigra

Narodna imena.Murgav dud,crnica, andud, amdud.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 15 metara sa gustom kronjom.Listovi su nepravilnog oblika po ivici

testerasti,obrasli dlakama.Cvetovi su sa odvojenim plodovima,sakupljeni u cvasti zvanoj maca.Plod postaje od cele
cvasti,tako da ga cine sitne sone loptice mrko-crvene boje ili crne boje.
Upotrebljivi delovi biljke.Plod i list.
Hemijski sastav.Invertni eer,jabuna i limunska kiselina,pektini,vitamin C,sluz.
Primena.List se daje za leenje eerne bolesti i organa za mokrenje.Plod je zbog eera i vitamina C veoma
hranljiv.

53

Bitola

Crni luk Allium cepa

Narodna imena.Papula,crveni luk,lukac,kromid.

Botanike karakteristike.Zeljasta biljka sa razvijenom lukovicom.Podzemno stablo je sploteno.Sa njega polaze

debeli,uplji soni listovi.Lukovicu tite crvenkaste ljuske.Cvetovi su na vrhu u titu bele boje.
Stanite.Gaji se po batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se lukovica biljke.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,sluz,sumporni heterozid (otuda ljutina),fosforna kiselina,eer,kvercitin, vitamini
A,B1,B2,E,P,K,onda alicin,belanevine,biljna vlakna,biljne masti,biljni hormoni.
Primena.Veoma je koristan u ishrani.Crni luk je jedan od najstarijih biljnih lekova. pomae kao lek za:
Akne,alergije,astma,bolesti srca i krvnih sudova,bolesti usta i organa za disanje,bradavice,bronhitis, prehlade i
grip,bubuljice,glavobolja,gljivine infekcije,grevi,gubitak apetita,deje gliste, dijabetes,zatvor,infekcije mokranih
puteva,imunodeficijencija,infarkt,kaalj,kurje oi,mnoge vrste raka,modani udar,nesanica,poremeaj
metabolizma,povieni krvni pritisak,poemeaj krvnih sudova
povieni nivo holesterola i triglicerida,problemi sa varenjem,problemi sa jetrom i elucem,
problemi sa nervima,problemi sa cirkulacijom,proliv,razne infekcije,rak eluca,regulisanje eera u krvi

54

Bitola

spreavanje ugruavanja krvi,stabilisanje crevne flore,tromboza. Poboljava rad stomaka,srca,iri krvne

sudove,olakava iskaljavanje,pospeuje mokrenje.Spolja sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka
povoljno deluje protiv: ireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, liajeva,
bradavice, gljivinih infekcija koe i raznih konih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata,promrzline,otoci.

55

Bitola

Crni slez - Malva vulgaris

Narodna imena. Guernjak, urea trava, crni ljez, velika slezovaa, planinski slez, veliki ljez, divlja kura,
divlji papel, divlji slez, urea trava, urija trava.

Botanike karakteristike. Crni slez je jednogodinja ili viegodinja biljka. Raste puzavo, a deo stabljike iznad
korena malo je drvenast. Listovi su na dugim lisnim drkama, zaobljeni i nazubljeni, a cvetovi su bledoroza do
ljubiasti. Plod je okrugao i pljosnat kao pogaa.
Stanite. Raste pored plotova i puteva, na razvalinama i starim zidovima, ali i u neposrednoj blizini naseljenih
mesta.
Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i stabljike, koren i seme.
Hemijski sastav. Sadri sluzi i antocijane.
Primena. Koristi se za otklanjanje probavnih smetnji, gastritisa, greva u elucu i crevima, kod ira na elucu,
bolnog mokrenja i bolnog zaustavljanja mokrae, kod upala sluznice beike, rastvaranje sluzi, kod upala grla,
leenje kalja, promuklosti, upale drela, nadutosti plua (emfizem) . Koristi se jo za ispiranje usta, kod bolesti
oiju, zubnih otoka, alergijskih osipa, otoka nogu ili ruku koji potiu od preloma ili od upala vena.

56

Bitola

Nain upotrebe. Pripremanje aja: Samo hladno natapanje! Jedna puna mala kaika sleza u etvrt litre vode
ostavi se preko noi. Ujutro se malo zagreje. Kupka ruku i nogu: puna pregrt crnog sleza dri se preko noi u 5
litara hladne vode. Sledeeg dana sve se ugreje do temperature koju ruke i noge mogu da podnesu. Kupka traje
20 minuta. Ugrejana, ova voda moe da se koristi jo dva puta. Oblozi: biljni ostaci (talog) od pripremanja aja
malo se ugreju u neto vode i sa jemenim branom pomeaju u kau. Melem se stavi na pamunu tkaninu i jo
topao upotrebi kao oblog.

57

Bitola

Crvena detelina Trifolium pratense

Narodna imena.Detelina,kravjaa,trolist.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka,sa snanim korenom.Stablo uspravno,malo razgranuto,obraslo

dlakom.Donji listovi su polegli,na dugim drkama.Gornji su sa kratkim drkama i uspravni.Cvetovi su u glavici
ruiaste boje.Plod je jajasta mahuna sa semenkom.
Stanite.Raste na livadama,njivama,panjacima.
Upotrebljivi delovi biljke.Cvetovi.
Hemijski sastav.Trifolin,etarsko ulje,vitamin C.
Primena.Dobar je aj za iskaljavanje,kod astme i nazeba.

58

Bitola

Cikorija - Cichorium intybus

Narodna imena. Vodopija, vinjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, eltenica, jandreica, andivija, kaiput,
konjska trava, modrica, plavo cvet, plavulja, podronik, radi, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora.

Botanike karakteristike. Vodopija je viegodinja zeljasta biljka. Naraste i preko 1,5 m. Koren je vretenast.
Prizemni listovi su okupljeni u rozetu, krupni, dugaki, po obodu duboko i nejednako urezani. Listovi na stabljici su
krai, duguljasto kopljasti, manje deljeni. Stabljika je prava, veoma tvrda, u gornjem delu razgranata. Stabljika i
listovi su pokriveni kratkim dlaicama. Cvetovi su svetlo plavi, jeziasti, pojedinani ili udrueni u cvasti. Cveta
preko celog leta.
Stanite. Raste svuda kao korov, najvie pored staza i puteva, po panjacima i livadama, po obodima uma. Voli
suva tla. Gaji se i kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste koren, cvetovi i listovi. Od druge polovine marta do kraja maja kopa
se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvetanja.
Hemijski sastav. Sadri polisaharid inulin koji hidrolizom daje samo levulozu, fruktozu, pentozane, alkaloide,
gorki glukozid intibin, belanevinaste materije, eer, smolu, mnogo kalijuma.

59

Bitola

Primena. aj od cikorije je lek za bolesti jetre, uticu, slezinu, bubrege. Pospeuje izluivanje mokrae. Svei sok
od listova, cvetova i korena pospeuje stvaranje i izluivanje ui, proiava krv, izbacuje suvinu u. Lei
hipohondriju i potitenost. Zbog inulina vrlo je korisna za dijabetiare. Deluje protiv ekcema, potkonih ireva,
protiv dejih glista, suzbija temperaturu, otklanja otekline, pospeuje rast kose.
Nain upotrebe. Svei sok od listova, cvetova i korena proiava krv i izbacuje suvinu u.Moe se kuvati sa
vinom ili siretom. Sok od cvetova kao oblog lek je za umorne oi. aj: 1 kaiku korena skuvati u 400ml vode,
ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola ae 3 puta na dan pola sata pre jela. aj: 1 kaiku
biljke skuvati u 400ml vode, ostaviti da odstoji 1-2 sata, procediti, zasladiti i piti po pola ae 2-3 puta na dan pola
sata pre jela. Oblog: 20g biljke na 0,5 litara vode. Koristi se i kao kupka.

60

Bitola

Cvekla - Beta vulgaris

Narodna imena. Crljena blitva, cveka, cikla, crvena repa.

Botanike karakteristike. Cvekla je dvogodinja biljka. Koren je mesnat, zadebljao, crvene boje. Listovi su
tamnozeleni proeti crvenilom. Iz osnovne biljke proizale su mnoge kulturne sortne repe. Iz poetnog tankog
korena, stoletnim uzgajanjem dobijen je gomoljasti podzemni deo biljke.
Stanite. Gaji se u vrtovima i na njivama.
Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se itava biljka,
Hemijski sastav. Pored izuzetnog bogatstva belanevinama, mastima i ugljenim hidratima, antocijanima, cvekla
sadri gotovo sve mineralne sastojke: kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, magnezijum, gvoe, fluor, mangan,
bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom...Znaajno je i prisustvo vitamina B1, B2, C , kao i vitamina B12.
Primena. Obnavlja crvena krvna zrnca, proiava krv, pospeuje rad eluca, creva i ui, deluje antikancerozno.
Izuzetni su zdravstveni efekti cvekle u sluajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda ini je

61

Bitola

dragocenom u borbi protiv arterioskleroze i usporavanja procesa starenja. Osnov viestruke lekovitosti ove biljke
ine ipak betanin i betain, jer podstiu razmenu materija, reguliu krvni pritisak, smanjuju holesterol, odravaju
krvne sudove, podstiu rad jetre. Primenjuje se za suzbijanju tumora i leenje leukemije. Zatim se koristi u leenju
malarije, akutnih fibroznih bolesti i gripe u poetnom stadijumu. Povoljno utie na ivce i rad mozga.
Nain upotrebe. Za sve vrste leenja koristi se svee ceeni sok iz cvekle, a iz 1 kg cvekle moe se dobiti 700 do
750 g soka. Kuvanjem gubi svoju lekovitost pa je najbolje piti sok od presne cvekle. Cveklu treba tanko oljutiti,
sitno narendati, preliti sokom od limuna i medom. Kada malo odstoji istisnuti sok i pita ga u gutljajima celog dana.
Kod teih oboljenja popiti dnevno od 1/2 do 1 litre soka. Kada se oseti poboljanje smanjiti na 1/4 litre.

62

Bitola

empres Cupressus sempervirens

Narodna imena.Selvija,kiparis,cipres drvo,kupres.

Botanike karakteristike.Zimzeleno drvo sa primorja,visoko do 20 metara.Stablo uspravno,krosnja

elipsasta,prema vrhu se suava.Plod iarka.
Stanite.Gaji se u parkovima.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka.
Hemijski sastav.Tanin,etarsko ulje.
Primena.Za leenje proirenih vena i hemoroida.

63

Bitola

iak - Arctium lappa

Narodna imena. iak zeleni, gorki lepuh, konjski iak, lepuina, repuh, veliki iak, veliki lepuh.

Botanike karakteristike. iak je viegodinja zeljasta biljka. Koren je debeo, vretenast i dugaak do 60 cm.
Stabljika je uspravna, tvrda, ilava, razgranata i visoka do 150 cm. Listovi su krupni, na dugim drkama, jajasto
okruglasti, po ivici talasasto useeni, sa donje strane dlakavi a sa gornje zeleni. Donji listovi su krupniji i imaju
uplju drku. Okruglaste glaviaste cvasti crvenkaste boje rasporeene su na vrhu biljke na dugakim drkama.
Obavijene su dosta tvrdim zelenim ovojnim listovima koji su na vrhovima savijeni u obliku kukica i zbog toga lako
prianjaju za predmete prilikom dodira.
Stanite. Raste uz puteve, na livadama i neobraenom zemljitu. Voli sunani poloaj i naubrenu zemlju.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju koren, listovi i seme.Dvogodinje korenje sakuplja se u
prolee i jesen, listovi dok su jo mladi, a seme kad sazre .
Hemijski sastav. Sadri ugljovodonik inulin, proteine, palmitinsku i stearinsku kiselinu, glukozide, alkaloide,
tanine, eterino ulje, mnogo vitamina C.

64

Bitola

Primena. Sok od ika je izvrstan kod bolesne jetre. Pospeuje izluivanje ui, pomae dijabetiarima. aj lei i
proiava krv. Svei sok od korena lei vlane liaje, potkone ireve, neistu kou, mladalake akne, otvorene
rane, opekotine. aj od semena je dobar protiv bubrenih kamenaca, tera na mokrenje, zaustavlja dizenteriju i
regulie menstruaciju. Seme ika koristi se za pravljenje ikovog ulja koje je jako dobar lek protiv peruti i
ispadanja kose.
Koren, listovi i seme ika nakon godinu dana gube svoje lekovito delovanje.
Nain upotrebe. Lek protiv gore navedenih bolesti priprema se tako da se 1 velika kaika sitno narezanog
korenja i lia kuva u pola litre vode 5 minuta, zatim se ostavi poklopljeno 10- 15 minuta i na kraju procedi. Piju
se po 2 velike kaike dvaput dnevno, ujutro i uvee. Ako se 60 grama korena kuva 5 minuta u 1 litri vode, moe
se uzimati po oljica ujutro i uvee. Prah od suvog korena pomean sa zejim lojem izvlai strana tela iz rane. U
sluaju poremeaja licnog ivca (Nervus facialis), kada se usta iskrive, zdrobi se sve koren i lie sa donjim delom
stabljike ika i privije na zdravu stranu. Na 1 litru vode uzme se 10g suenog lia i pije ujutro i uvee po 1
oljica. U vinu skuvano lie ika lei od mokranih kamenaca. Oni nestaju i kada se uzima sitno izrezan ikov
koren (ili prah) od suvog korena, pomeano sa medom. Za aj se na jednu litru vode uzima 1 velika kaika
iseenog korena i skuva.Pomeaju se jednaki delovi toga aja i sireta (jabuni) pa se time natrlja koa glave
dvaput dnevno, zaustavlja se ispadanje kose. ikovo ulje: aka suvog i sitno istucanog semena, polivena sa
malo 90 % alkohola, ostavi se da stoji 14 dana , zatim se dolije pola do tri etvrt litre ulja (najbolje maslinovog, ali
ako ga nema dobro je i suncokretovo), pa se opet ostavi 4 nedelje na toplom mestu, uz povremeno mukanje. Da
bi alkohol ispario, bocu sa uljem ne zatvaramo epom nego sa malo gaze ili papirom u kome su izbuene sitne
rupice. Mast od ikovog korena: Dobro se oistiti i opere ikov koren. Narezati ga na male komadie i iz njih
istisnuti to vie soka . Pripremiti kvalitetnu i istu, nesoljenu svinjsku mast. Koliina masti zavisi od toga koliko se
istisnulo soka, jer njihovim meanjem treba postii gustu kaastu masu. Tako pripremljenu lekovitu mast staviti u
porculansku (nikako u metalnu) posudu, dobro je zatvoriti i uvati u friideru. Nekoliko puta na dan nanosi se na
opeenu kou, a koristi se i kod ireva, rana i liajeva.

65

Bitola

kalj mleni - Silybum marianum

Narodna imena. Gujina trava, bijeli striak, gospin trn, divji artiok, magarea salata, osljebad, oebalj,
sjekavica, arena badeljka.

Botanike karakteristike. Mleni kalj je krupna trava , snana impozantna dvogodinja zeljasta biljka, visoka
do 150cm. Listovi su tigrasto proarani belim prugama. Cvetovi i listovi su bodljikavi. Cvasti su krupne i crvene.
Cveta celog leta, u drugoj godini.
Stanite. Raste pored puteva i naselja, na sunanim poloajima, na obraenim zemljitima.
Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se zreo plod, ree list.
Hemijski sastav. U semenu sadri trigliceride, eterino ulje, smole, sluzi, biogene amine (tiramin, histamin),
flavonolignane. Ima bakra i selena.
Primena. Zahvaljujui prisustvu tiramina, plod mlenog kalja poveava krvni pritisak. Ima zatitno i regeneriue
dejstvo na jetru. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i koprivnjae. Upotrebljava se i kao gorko

66

Bitola

sredstvo za jaanje, naroito posle tekih operacija i bolesti . U narodu se upotrebljava za ublaavanje napada
ui, protiv eerne bolesti, zatvora, za leenje hemoroida i dr.
Nain upotrebe. Seme se moe vakati. Seme se moe koristiti u obliku praha. aj od semenki: 3 g semenki
preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 10-15 minuta. Piti po jednu olju aja tri do etiri puta na dan, pola
sata pre jela. aj od lista: pola kaikice lista preliti sa preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 5 do 10 minuta.
Piti po 2-3 olje na dan.

67

Bitola

uvarkua - Sempervivum tectorum

Narodna imena. Divlje smilje, gromovna trava, uvarka, netres, pazikua, vazda iva, zeji kupus, uhovnik,
uvara.

Botanike karakteristike. uvarkua je viegodinja biljka visoka 10-60 cm. Ima debele, vrlo sone listove, koji
su na vrhu zailjeni i sloeni u rozetu. Listovi su zeleni, a pri vrhu crveno mrki. Stabljika je uspravna i gusto
pokrivena listovima. Na vrhu stabljike nalazi se cvast sastavljena od cvetova otvoreno crvene boje. Cveta od juna
do septembra.
Stanite. Raste na stenama, po krovovima, zidovima. Biljke su veoma skromne i nemaju
gotovo nikakvih zahteva.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju listovi, leti, za vreme cvetanja.
Hemijski sastav. Sadri polisaharide, tanine, sluzi, flavonoide, alkaloide, smolu, kalcijev malat, trigliceride,
mravlju i jabunu kiselinu.
Primena. aj pospeuje izluivanje mokrae, a kod proliva zatvara. Pomae kod jake menstruacije, krvave
dizenterije, upale uha. Sok lei opekotine, ubode insekata, kurje oi, bradavice, sunane pege, nervnu
rastrojenost, padavicu. U novije vreme upotrebljava se sok od svee biljke protiv zapaljenja zuba i upala grla.

68

Bitola

Nain upotrebe. Svei listovi. Sok istisnut iz sveih listova. aj: 2 kaiice listova preliti sa aom vrele vode,
ostaviti da stoji 2 sata, procediti, piti po 1/ 4 ae 4 puta na dan pre jela. Tinktura: svei listovi se razreu i dre u
jednakim delovima u 70% alkohola ili domae rakije.

69

Bitola

Dan i no - Viola tricolor

Narodna imena. Mauhica, mauha,boji cvit, viola, gospina ljubica, dikino oko, kokoja ljubica, modra iskrica,
poljska ljubica, sedmiica, trobojna ljubica, udovica.

Botanike karakteristike. Dan i no je sitna jednogodinja zeljasta biljka, visoka do 40cm. Stabljika je uglasta,
prosta ili razgranata. Listovi su iri nego dui, po obodu zupasti, donji su srcoliki, a gornji duguljasti. Cvetovi su
pojedinani, na dugim peteljkama, trobojni (ljubiasti, uti i beli). Cveta od prolea do leta.
Stanite. Raste po naputenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), po usevima, suvim i
kamenitim mestima. Kod nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i formi ove vrlo rasprostranjene biljke.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava samo divlja, poljska podvrsta, iji su cvetovi sitni, 8-14 mm
dugaki, uti, belo ukasti sa jaim ili slabijim ljubiastim prelivom. Upotrebljava se itava nadzemna biljka za
vreme cvetanja.
Hemijski sastav. Sadri flavonoide (rutin, violantin, izokvercetin, astragalin...), eterino ulje (najvie metiletar
salicilne kiseline), s aponine, vitamin C, karotenoide, kumarine, sluzi, tanine, mineralne materije.
Primena. Za leenje raznih konih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, gihta, utice, hroninog bronhitisa,
histerije, obinog i velikog kalja, za jae izluivanje mokrae i protiv upale mokrane beike.

70

Bitola

Nain upotrebe. aj se pravi od dve kaikice biljke sa vrelom ili hladnom vodom. Treba da odstoji 8-10 sati i pije
se 2-3 olje na dan. Ovaj aj se koristi i za pranje i za obloge.Zbog neprijatnog ukusa moe se zasladiti sirupom od
malina, ribizla, vianja ili limuna.

71

Bitola

Dimnjaa Fumaria officinalis

Narodna imena.Rosopast,dimica,rusnica,rosno zelje.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka.Stablo poleglo,razgranato,visoko do 50 sm.Listovi perasto

deljeni,cvetovi sakupljeni u grozdaste cvasti ,ljubiaste boje.
Stanite.Raste svuda.
Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo u cvatu.
Hemijski sastav.Alkaloid fumarin,tanin,smola,gorke materije,eer.
Primena. Dimnjaa je diuretik,ubrzava izluivanje mokrae,poboljava varenje,izaziva apetit.

72

Bitola

Divizma - Verbascum thapsus

Narodna imena. Beloperka, divlji tabak, svenik, lepuh, olji rep, utocvijet, vuji rep.

Botanike karakteristike. Divizma je dvogodinja biljka. U toku prve godine razvije se samo prizemna rozeta, a
druge godine izraste 1,5-2 m visoka, uspravna, nerazgranata stabljika gusto obrasla dlakama. Listovi su takoe sa
obe strane pokriveni dlakama. Na gornjem delu stabljike nalaze se uti cvetovi skupljeni u izdueno grozdastoj
cvasti. Biljka cveta celog leta.
Stanite. Raste po sunanim kamenitim breuljcima i na kamenitom tlu.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi i listovi u vreme cvetanja.

73

Bitola

Hemijski sastav. Sadri sluzi, saponine, eer, kumarin, beta karotin, flavonoide, eterino ulje.
Primena. Divizma se upotrebljava protiv kalja, prehlade, promuklosti, teranja znoja i reume. Vrlo je dobra kod
plunih bolesti, uljeva, bolesti jetre, slezine, kalja. Spolja je dobra za masau protiv reume i protiv hemoroida.
Nain upotrebe. aj od cvea 810 g na 300 g kljuale vode dva puta dnevno po jedna olja. Jo je efikasnije
ako se cvet divizme prelije kljualim mlekom i pije nekoliko puta dnevno po jedna oljica. aj od divizme treba
procediti kroz gusto platno, poto na cveu ima maljavih dlaica koje izazivaju golicanje u grlu. Za obloge kuvati
aj od cveta u mleku 2 minute. Ulje od divizme priprema se tako da se boca napuni do polovine sitno iseckanim
listovima divizme, prelije istim maslinovim uljem, zaepi vatom i ostavi na suncu 40 dana. Tinktura: 50g cveta
staviti u pola litre alkohola ili rakije, ostaviti 2 nedelje i utrljavati na bolna mesta.

74

Bitola

Divlja salata Lactuca virosa (otrovna)

Narodna imena.Loika.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka do 1 metra visine.Stablo uspravno ,gore razgranuto.Listovi su pri

osnovi rozetasti,na donjoj strani imaju bodlju.Cvast slina maslaku,sakupljena u metlici.Kad se zasee kora izlazi
mleni sok laktukarijum.
Stanite.Raste po livadama.
Upotrebljivi delovi biljke.Mleni sok se koristi kao narkotik.
Hemijski sastav.Laktukon,laktucerin,gorki laktucin,laktopikrin,smola,balanevine,oksalna kiselina,guma,vitamin
C.
Primena.Danas se retko upotrebljava.

75

Bitola

Divlja tikva Bryonia alba (otrovna)

Narodna imena.Bljutac,luda tikva,kukovina,divlji rep.

Botanike karakteristike.Viegodinja tikva raste do 3 metra.Ima debeo koren,nalik na repu, ute boje,sa
otrovnim mlenim sokom.Stablo razgranuto,puza pomou raljika,obraslo je grubim dlakama.Lie slino vinovoj
lozi,duboko useeno,na kratkim drkama.Cvetovi su jednopolni.Muki su sakupljeni u grozdastoj cvasti,zelenkaste
boje.enski cvetovi su nalik na tit.Plod je crna bobica.
Stanite.Raste u ipraiju uz ograde.
Upotrebljivi delovi biljke.Koren.
Hemijski sastav.Glikozidbrionin,smola,mravlja kiselina,invertni eer,tanin.
Primena.Davno su ovom bi;jkom leili ireve.Ne preporuuje se upotreba,jer je veoma otrovna.U sluaju trovanja
odmah se obratiti lekaru !

76

Bitola

Divlja vrbena Verbena officinalis

Narodna imena.Ljutovnica,brstica, vrstac.

Botanike karakteristike.Jednogodinja ili viegodinja biljka ,visoka 80 sm. Stablo vrsto,uspravno,gore

razgranuto.Listovi naspramni,grubo dlakavi,okrenuti na dole,zailjeni.Cvetovi su u dugim klasovima na vrhu
granica,ljubiasta.
Stanite.Raste svuda,na livadama,kraj puteva.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se gornji deo biljke u cvetu.
Hemijski sastav.Verbenozid,tanin,sluz,emulzin,etarsko ulje,gorke materije.
Primena.Lek za jetru i u,rane i otoke,nesanicu i neurozu.Isto tako i protiv kalja,greva,migrene.

77

Bitola

Divlji perun Aethus cynapium (otrovan)

Narodna imena.Drobna trubelika,kukuta,pasji perun,sitna trubelika.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka sa vretenastim korenom,bele boje.Stablo uspravno,visoko do 1

m.Listovi perasto useeni,lie na domai perun.Cvetovi beli u titastoj cvasti.
Stanite.Raste divlje kao korov.
Upotrebljivi delovi biljke.Listovi i cela biljka.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,alkaloid,gorke i smolaste materije,glikozid.
Primena.Ne treba je nikako koristiti u narodnoj medicini,jer je vaoma otrovna.U naunoj medicini se koristi za
pravljenje lekova.

78

Bitola

Dobriica - Glechoma hederacea

Narodna imena. Brtan po zemlji, brtan-trava, niski brljan, vrednjak, groi, dobriava trava, dobriavica,
dobrianova trava, dobriarica, dobrievica, dobrcanova trava, kotur, koturac, mesenjak, okrugljak, samobojka,
stravna trava.

Botanike karakteristike. Dobriica je trajna zeljasta. To je niska (20-40cm) puzava biljka sa etvrtastim
uspravnim stabljikama. Listovi su okrugli i bubreasto nasuprotni, na gornjoj strani su tamnije boje. Cvetovi su
ljubiasti, duguljasto levkasti. Iz stabljike teraju mnogobrojne vree koje slue za razmnoavanje.
Stanite. Raste obilno svuda u umama, na vlanim livadama i drugim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke. Vrhovi granica u cvetu, list, cela nadzemna biljka.
Hemijski sastav. Sadri holin, eterino ulje, saponine, tanine, smole, siretnu i vinsku kiselinu.
Primena. Deluje naroito jako na disajne organe i lei njihove razliite bolesti: katare, sluz u pluima, katar
drela, bronhijalnu astmu. Lei i upaljene mokrane organe, pospeuje probavu. Dobro utie na nervni sistem,
ublaava tegobe izazvane histerijom. Odstranjuje gliste, pospeuje menstruaciju, lei iijas i uticu, ublaava
eludane i crevne tegobe. Lei rane koje teko zarastaju. Regulie holesterol.

79

Bitola

Nain upotrebe. Sok od dobriice: pripremiti to vie mladih i sveih dobriica. Dobro ih oprati i sitno narezati. U
sokovniku , ili jednostavno kroz istu platnenu tkaninu, istisnuti to vie soka. Pola ae soka uzimati svaki dan. Za
grgljanje: uzeti 30g dobriice, 1 veliku kaika meda, 125g jabukovog sireta i 125g vode. Kuvati 10-15 minuta.
Tim se ajem mogu ispirati ui kad iz njih curi gnoj. Lie kuvano u jabukovom siretu stavlja se kao vru oblog
protiv krstobolje, gihta i reume. Ako vas boli glava, a ne elite piti tablete, napravite kuglicu od sveeg lista
dobriice, i stavite je u nozdrvu. Glavobolja po pravilu prestaje za 10 minuta. aj se koristi i kod upalnih procesa
eluca i creva i pije se 1,5decilitar svaka dva sata.

80

Bitola

Dragoljub - Tropaeolum majus

Narodna imena. Dragoljub divlji, kapucinka.

Botanike karakteristike. Viegodinja biljka koja se kod nas gaji kao jednogodinja. Ima razgranat koren I
stabljiku koja pue. Naraste do 1,5 m duine. Listovi su naizmenini, gusto protkani ilama, sa dugom peteljkom.
Cvetovi rastu na pojedinanim drkama. Latice su narandaste, crvene ili viebojne. Plod je trodelni tobolac.
Stanite. Gaji se kao ukrasna biljka, a raste i u svetlim bukovim umama.
Upotrebljivi delovi biljke. Poto cveta u junu i julu, upotrebljavaju se svei listovi i cvet, a ponekad i zrelo seme.
Lie i cvet se skupljaju za vreme cvetanja, a plod u kasnu jesen, kada sazri.
Hemijski sastav. Sadri sumporni heterozid glikotropaeolozid-zbog kojeg deluje
antibiotski, enzim mirozid, smolu, pektin, gumu, tanin, eer i vitamin C.
Primena. Koristi se kod infekcija mokranih puteva i upale mokrane beike, kod hronine upale bubrega, kod
infektivnog bronhitisa i infekcija organa za disanje posle gripe. Koristi se i za poboljanje metabolizma i za
suzbijanje nadutosti. Zbog sadraja vitamina slui kao prolena salata.

81

Bitola

Nain upotrebe. Salata: mlado lie treba sitno iseckati, malo posoliti i dodati limunov sok. Svei sok dragoljuba
se koristi kod hroninog katara bronhija. Tinktura: iseckati sitno 100 g sveeg lia dragoljuba, koprive (Urtica
dioica), imira (Buxus sempervirens), pa se sve to prelije sa 500 g alkohola. Ostavi se da stoji 21 dan. Za to
vreme jednom dnevno promukati. Procedi se , pritiskanjem. Tom se tinkturom trlja koa glave pomou mekane
etkice, nakon 1 sat treba glavu oprati mlakom vodom. To se ponavlja svaki dan tri nedelje. Ista tinktura slui i za
spoljnu upotrebu kod nekih konih bolesti. Koristi se i kao aj.

82

Bitola

Draguac Nasturtium officiale

Narodna imena.Vodeni kres,dragui,bobavnjak,drezga.

Botanike karakteristike.Viegodinja vodena biljka visoka do 90 sm. Stablo poleglo pri osnovi,inace raste
uspravno.Listovi perasti,soni.Cvetovi beli,grozdasti.Plod je kamuska.
Stanite.Na vlamom zemljistu,pored reka,izvora i potoka.
Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se svezi nadzemni izdanci.
Hemijski sastav.Glikozid,goruino ulje,azotne materije,drvena vlakna,vitamine A,C i
D,kaliumnitrat,gvode,tannin, eer.
Primena.Kao dodatak povru ili salate.Korisno kod avitaminoze.Ubrzava telesne funkcije,lei plune zapalenja i
poboljava izluivanje mokrae.Nije pozeljna dugotrajna upotreba kao ni upotreba u velikim koliinama.

83

Bitola

Dren - Cornus mas

Narodna imena. Bila svibovina, drenak, dreni, drenka, drenovina, drenj, drijen, drijenak, drinika, drin,
drinovina, uti drenak, kuroslipnik, rumeni dren, tvrdi drijen, crveni drijenak.Plod drena narod naziva: drenka,
drenjina, drenjka, drenjula.

Botanike karakteristike. Dren je listopadni bun ili nisko drvo, do 8 m visine. Mlade granice su
zelenkastosmee i veinom fino dlakave. Listovi su jajasti i jako zailjeni, nenazubljenih rubova. Cvetovi su uti.
Javljaju se rano, pre listanja. Cveta u februaru i martu.Plod je crvena duguljasta kotunica kiselkastog , ali
prijatnog ukusa.
Stanite. Raste svuda, a najvie po suvim, sunanim, kamenitim stranama svetlih listopadnih uma zajedno sa
drugim grmljem i ibljem. Gaji se i u vrtovima i parkovima zbog lepih utih cvetova i jestivih plodova. Najbolje
uspeva na krenjakim toplim i suvim stanitima.
Upotrebljivi delovi biljke. Zreo plod i kora drveta.

84

Bitola

Hemijski sastav. Plod sadri eer, organske kiseline,tanine, vitamine, fitoncide. Kora sadri glukozid kornin,
tanine, organske kiseline. U listovima ima vitamina C i E.
Primena. Koristi se za leenje za leenje groznice, bolesti creva, proliva.
Nain upotrebe. Plod i kora se koriste u obliku aja. Od zrelih drenjina se pravi sok, slatko, kompot, dem, vino,
rakija.

85

Bitola

Dubac - Teucrium chamaedrys

Narodna imena. Dubac, mali dubac, digerinjak, gavranov kuk, mravak, podubica, trbuac, turica.

Botanike karakteristike. Dubac je viegodinja zeljasta biljka. Raste kao mali polugrm do 30 cm visine.
Stabljika je uspravna i razgranata. Listovi su usko ovalni, po obodu duboko nazubljeni. Cvetovi su ruiasti i
smeteni u prljenovima pri vrhu granice. Cveta tokom leta.
Stanite. Raste na panjacima, livadama, kamenjarima, krenim zemljitima, po svetlijim umama.
Upotrebljivi delovi biljke. Sakuplja se cela biljka bez korena za vreme cvetanja.
Hemijski sastav. Sadri tanine, alkaloide, eterina ulja.
Primena. Lei katar, probavu i kaalj. Ima antiseptiko svojstvo, u stanju je da ubija bakterije. Ba zbog tih
svojstava moe se upotrebiti protiv svih groznica. Koristan je u leenju eerne bolesti, odnosno guterae.

86

Bitola

Pospeuje mokrenje, pomae da se sluz bolje izluuje iz plua i eluca, lei une tegobe, belo pranje, rane,
hemoroide.
Nain upotrebe. aj se priprema tako to se jedna kaika biljke stavi na 200 g vode. To jedan sat natapati i
zatim 2-3 minute kuvati. Pije se triput dnevno po jedna olja. Moe se stavljati u supe i dodavati povru. Kod
slabokrvnosti pije se crno vino u kome se 8 dana natapa 200g dubaca na jednu litru vina. Vino od dubaca (200 g
na 1 litar crnog vina ostaviti da stoji 8 dana).

87

Bitola

Dunja Cydonia obloga

Narodna imena.Gunja,dunjac,turunda,funja,dunka.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 7 m.Grane i lie obrasli dlakama.Cvetovi krupni,ruiasti.Plod u obliku

jabuka,nepravilno grbav,ut,pokriven dlakama.
Stanite.Raste svuda gde uspeva i vinova loza.
Upotrebljivi delovi biljke.Seme i plod.
Hemijski sastav.eer,pektin,masno ulje,jabuna i vinska kiselina,amagdalin,tanin,sluz.
Primena.Kao voe veoma je zdravo u ishrani.Daje se kaolek kod zapaljenja grla i stomaka,protiv proliva,a spolja
kao dobar lek protiv rana i bradavica.

88

Bitola

Duvan Nicitiana tobacum (Otrovan)

Narodna imena.tobak,amerikanski duvan,tutun,virdinija duvan.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,stablo uspravno,malo razgranato.Listovi

naizmenicni,izdueni,po obodu celi.Cvetovi skupljeni u cvasti metlica.Plod je aura.Cvet je crvene boje a postoji i
duvan sa uto zelenim cvetom.
Stanite.Kod nas se gaji u Hercegovini i Makedoniji.
Upotrebljivi delovi biljke.Listovi.
Hemijski sastav.Alkaloid nikotin,smola,etarsko ulje,soli fosfata,mast,vosak,nitrat,kalcium i kalium.
Primena.Kod opstipacije,tekog mokenja,vodene bolesti.Jo se veruje da isti stomak od gliste.

89

Bitola

umbir - Zingiber officinalis

Botanike karakteristike. umbir je tropska zainska biljka koja veoma podsea na trsku. Biljka naraste do
jedan metar visine, njeno korenje je mesnato kao prst debelo do 20 centimetara duine i veoma aromatino.
Aroma korenja je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma sve.
Stanite. Pradomovina umbira je jugozapadna Azija , a glavni proizvoa je Indija, a posebno dobar ukus ima
umbir iz Jamajke.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi koren.
Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (koje daju umbiru karakteristian ukus), smolaste materije, makro i
mikroelemente.
Primena. umbir je veoma ukusan kao zain pa se koristi u razne svrhe , kao dodatak jelima, za kolae, za pivo i
likere. Ima antiseptiko dejstvo i smiruje kaalj zbog ega se koristi kao dodatak toplim napicima tokom zime.
Stimulie perifernu i uopteno cirkulaciju, zagrejava, pojaava znojenje, otklanja greve i spazme, stimulise
funkciju jetre, snaan je antioksidans. Koristi se kod izostale menstruacije, upale jajnika, reumatskih bolova.
Koristan je kod uklanjanja edema, napada vruine, raznih munina. U kombinaciji sa drugim biljkama pojaava
njihovo dejstvo .
Nain upotrebe. aj: 1 kaiicu umbira u prahu razmutiti u pola litre vrele vode, uzimati po 1 oljicu toplog aja
(polagano srkati) 3-4 puta dnevno. umbir sa medom je najpoznatiji kuni lek u Americi za leenje kalja. kod

90

Bitola

dece. Koristi se i sve koren, ekstrat umbira i tinktura. Sok od sveeg umbira, pomean sa sokom od sveeg
belog luka i meda se koristi kao lek za astmu. Oblozima otklanja reumatske bolove.

urevak - Convallaria majalis

Narodna imena. urica, marnica, urevac.

Botanike karakteristike. urevak ima izuzetno lepe, bele mirisne cvetie, visee i rasporeene u grozdovima.
Svaki cveti sastoji se iz est belih latica, tako da podseca na zvoni. Cveta u maju. Tamnozeleni kopljasti listovi,
obino po dva- tri, obavijaju cvetnu drsku cele sezone, sve do jeseni. urevak ima debeo koren, lankovit,
beliast i horizontalan. Iz njega se razvija 1-3, a najee 2 lista, koji su na dugoj peteljci i cvetna stabljika koja je
kraa od listova. Svi delovi urevka su ljutog i gorkog ukusa. Cvetovi su snenobeli, prijatnog mirisa, stvaraju
jednostrane cvatove. Plod je crvena bobica oko 8 mm u preniku, sadri 2-6 plavih semenki.
Stanite. Raste u senovitim belogorinim umama, posebno u hrastovim, u ikarama, brdskim livadama, a uzgaja
se i oko kue.Ova biljka je izuzetno dobar pokriva tla i moe se koristiti za sadnju na senovitim mestima i na
umereno plodnim zemljitima.
Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se cela biljka, cvetovi, lie i koren.

91

Bitola

Hemijski sastav. Sadri vie od 20 sranih glukozida, flavonoide, alkaloide, saponine, jabunu i limunsku kiselinu,
eterino ulje, vitamin C, makro i mikroelemente. Biljka je otrovna!
Primena. Biljka je otrovna-OPREZNO! Protiv-otrov: kod trovanja urevkom kuvati hrastovu koru u mleku! Koristi
se za leenje sranih bolesti, regulie rad srca, jaa ga, ublaava greve i deluje povoljno na krvne sudove. Sadri
otrovne glikozide i alkaloide. Za leenje sranih nervoza kombinuje se sa tinkturom valerijane. Cvet se
upotrebljava kod vodene bolesti, bolesti srca, epilepsije, apoplektickog udara (modani udar-kap). Svea biljka je
lekovitija i postojanija i jae deluje.
Nain upotrebe. U narodnoj medicini se upotrebljava u obliku tinkture. Svee cvetove urevka staviti u bocu od
pola litre (napuniti je do 3/4), dopuniti je rakijom do vrha, ostaviti da stoji 2 nedelje, procediti. Uzimati po 10-15
kapi na dan sa vodom.

92

Bitola

Ehinacea - Echinacea angustifolia

Narodna imena. Rudbekija.

Botanike karakteristike. Ima uplju stabljiku koja dostigne od 50-100cm visine. Listovi su uski, duguljasti, i
kao i stablo, prekriveni sitnim dlaicama. Cveta celo leto. Cvet je od roze do crvenoljubiaste boje. Uzgaja se kao
lekovita biljka i ne iri se spontano .
Stanite. Gaji se kod nas i u drugim zemljama.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka, ali najee koren.
Hemijski sastav. Sadri ehinacin, eterino ulje (dvadesetak komponenata), smole, fitosterole, alkaloide, skrob,
eer, glukozide sa antibakterijskim dejstvom, inulin, vitamin C.
Primena. Koristi se kao imunostimulans: jaa obrambeni sistem organizma tako da poveava proizvodnju antitela
i leukocita u krvi. Deluje protivupalno i zaceljujue: putem posebnog enzima zaustavlja irenje bakterija i

93

Bitola

favorizuje proizvodnju tkiva koja lee i zatvaraju rane. Lei kone rane: akne, ireve, upaljene opekotine, ekceme,
upalu konih lezda, ubode i ugrize insekata. Stimulie jetru i bubrege u procesima detoksikacije. Deluje
antiviralno i laboratorijski (in vitro) pokazano je svojstvo unitavanja elija tumora. Koristi se sa ostalim lekovima
kod raka i AIDS-a. Kod infekcijskih bolesti deluje sporije od antibiotika, ali vremenski efekat je dui. Aktivna
svojstva biljke nemaju nus pojave, za razliku od farmaceutskih proizvoda, zato se savetuje njeno korienje kao
preventiva. Koristi se protiv dejih bolesti, herpesa, gripe, upale sinusa, bronhitisa i bolesti disajnih organa. Lei
upalu prostate i beike.
Nain upotrebe. Koristi se u obliku aja, ekstrakta, tinkture, masti i kreme. aj: 30-50 g seckanog korena staviti
u litru kljuale vode. Uzimamo 3-5 aa dnevno.

94

Bitola

Estragon - Artemisia dracunculus

Narodna imena. Trkanj, tarkanj, troskotnica, zmijina trava.

Botanike karakteristike. To je viegodinja biljka ija je stabljika bogato razgranjena, ima grmolik izgled,
visine 60 do 120cm. Listovi su uski i lancetasti. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jeziasti cvetovi su ute bolje.
Biljka ima svojstven, prodoran miris i ugodan, aromatian okus.
Stanite. Biljka voli topla i sunana mesta. Na jugu Evrope raste samonikla na neobraenom tlu. Gaji se u
vrtovima kao miroijska biljka za pripremanje razliitih zaina,
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka je lekovita i vrlo aromatina. Koriste se izdanci ili pojedinani listovi.
Hemijski sastav. U nadzemnom delu sadri karotin, alkaloide,eterino ulje, flavonoide, askorbinsku kiselinu,
kumarine, U korenu sadri tragove alkaloida.
Primena. Koristi se kao zainska biljka. Preporuuje se za podsticanje apetita i leenje eludca. Diuretik je, dobar
je protiv vodene bolesti, reume i gihta. Podstie rad bubrega i beike. Deluje na degeneraciju zglobova, artrozu.
Nain upotrebe. Koristi se u obliku ajeva i kao zain.

95

Bitola

Gavez - Symphytum officinale

Narodna imena. Sodul ili sodula, crni koren, veliki gavez, crni gavez, volovski jezik, kilnjak, plju, svatovci,
svenik i kuhinjsko zelje.

Botanike karakteristike. Gavez je viegodinja zeljasta biljka. Stabljika naraste 30-100 cm, a pokrivena je
dlakama. Listovi su takoe pokriveni dlakama; donji su eliptini na kratkoj drci, srednji i donji su izdueni. Cvetovi
su skupljeni u cvasti na gornjem delu razgranate stabljike. Latice su ljubiaste boje. Plod je suv i raspada se na 4
oraia. Koren je mesnat i razgranat, spolja crn, a na preseku beo. Cveta u toku leta.
Stanite. Raste po vrlo vlanim livadama i na plavnim mestima, pored reka.
Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i koren.
Hemijski sastav. Sadri karotin, alkaloide, tanine, klikozide, sluzi, smole, eterino ulje.
Primena. Od svih lekovitih biljaka gavez sadri najvie alantoina, a on je potreban za stvaranje elija kod
zarastanja rana. Gavez je jedan od najboljih lekova za zacelivanje spoljanjih i unutranjih rana, posekotina,
ogrebotina, kontuzija, lomova i krvarenja, kod uganua, iaenja, nategnua miia i tetiva. Oblozi su delotvorni i
kod ireva, kod proirenih vena, kod zadebljanja koja izazivaju reuma i giht, kod upale kostiju. Gavez se koristi i

96

Bitola

kod bronhijalnog katara, upale plua, krvavog ispljuvka, gripe. Gavez je lek i za eludani katar, proliv, dizenteriju,
bubrene bolesti, jaku i bolnu menstruaciju.
Nain upotrebe. Pripremanje aja od korena: dve male kaike isitnjenog korena potope se u etvrt litre hladne
vode i ostave preko noi. Ujutro se sve to malo ugreje i procedi. Meavina aja (kod ira na elucu): puna mala
kaika ajne meavine prelije se sa etvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji 3 minuta. Oblozi od kae: dobro
osuen koren se fino izmelje i u jednoj olji sa malo vrele vode i nekoliko kapi jestivog ulja brzo izmea u kau.
Kaa se nanese na pare pamune tkanine i tako topao oblog se stavlja na obolelo ili bolno mesto, a zatim povee.
Oblozi od sveih listova: svei listovi gaveza se operu, na dasci izgnjee oklagijom, stave na obolela mesta i
poviju. Oblozi od poparenih listova: listovi gaveza se popare vrelom vodom i stave na bolno mesto. Dodatak za
kupku: 500 g sveih ili osuenih listova gaveza ostavi se preko noi u 5 litara hladne vode. Sledeeg dana sve se
zagreva do kljuanja i dodaje vodi za kupanje. Dodatak za sedeu kupku: kao kod potpune kupke, samo s 200 g
listova. Tinktura od gaveza: koren gaveza oprati i oistiti etkom. Nasitno ga isei i njime rastresito do grlia
napuniti bocu te ga preliti rakijom od ita ili nekog voa. Bocu 14 dana drati na suncu ili na toplom mestu. Rakija
mora da prekrije koren. Mast od gaveza: 4 do 6 opranih korenova (zavisno od veliine) veoma sitno isei i kratko
propriti u 250 g iste svinjske masti od sala; ostaviti preko noi i narednog dana zagrejati, procediti i protisnuti
kroz pare platna. Odmah staviti u iste male tegle i uvati u friideru.

97

Bitola

Ginseng Araliacea

Narodna imena. Zen sen, enen.

Botanike karakteristike. Ginseng je viegodinja zeljasta biljka sa debelim mesnatim korenom i stablom koje
se zavrava sa dva-tri lista.Cvetii su bele boje. Plodovi su crvene bobice sa belim pljosnatim semenom. Visok je
30-70 cm.
Stanite. Raste na Dalekom Istoku. Raste u meovitim i kedrovim umama, bunju, na plodnom zemljitu, a gaji
se i kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren.
Hemijski sastav. Koren sadri glukozide, sluzaste i smolaste materije, fitosterole, masne kiseline, eterino ulje,
vitamine B1, B2, askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente, itd. Biljka je otrovna.
Primena. Delotvorno lei, izmeu ostalog, impotenciju i poremeaje krvnog pritiska (niske doze povisuju, dok
visoke doze sniavaju krvni pritisak). Isto tako povoljno deluje na slabokrvnost, upalne bolesti zglobova, probavne
smetnje, otklanja nesanicu, umor i cirkulacijske smetnje, spreava hipoglikemiju (pomanjkanje eera u krvi).
Pored navedenog, uticajem na lezde s a unutranjim luenjem (endokrine lezde), ginseng posebno pomae u

98

Bitola

potpunom iskoritavanju vitamina i mineralnih materija u organizmu. Usporava proces starenja i omoguava
ouvanje ivotne snage i mentalne sveine.
Nain upotrebe. Preparati ginsenga u pravilu se uzimaju na prazan eludac, sa mnogo tenosti, jer samo tako
mogu u punoj meri manifestovati svoja lekovita svojstva. Koristi se u obliku ekstrakta, tinkture, praha.

99

Bitola

Glog - Crataegus laevigata

Narodna imena. Beli glog, bela draca, beli trn, crveni glog, gloginja, glogovac.

Botanike karakteristike. Glog je 2-5 m visok grm ili onisko, vrlo razgranato drvo, sa mnogo bodlji i glatkom
sivom korom. Listovi su raseeni na 3-5 delova koji su nejednako nazubljeni. Cvetovi su sakupljeni u metliastim
cvastima koje su sline titu. Cveta krajem prolea. Plod je tamnocrvena kotunica.
Stanite. Raste pored puteva, po ikarama, krevinama, na livadama, kamenjaru.
Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, listovi i plodovi bez peteljke.
Hemijski sastav. U cvetovima sadri eterino ulje, tanine, flavonoide, organske kiseline, acetilholin, holin. U
plodovima sadri organske kiseline, steroide, triterpenoide, vitamin C, karotin, tanine, flavonoide, acetilholin, holin,
selen.

100

Bitola

Primena. Glog je jedan od najdragocenijih lekova za srce. Jaa i regulie rad srca. Delotvorno regulie krvni
pritisak. Kod starijih ljudi lei mane i upale sranog miia. Pomae kod napetosti, razdraljivosti, nesanice. Koristi
se kod upale plua, gripe, kalja, bronhitisa.Naroito je vaan kod sranog infarkta jer poboljava prokrvljenost
sranog miia. Tinktura od bobica deluje protiv bubrenih kamenaca, gihta, belog kranja.
Nain upotrebe. aj se priprema od cvetova i listova ili ploda. Zasladjuje se medom i pije gutljaj po gutljaj.
Plodovi se mogu i istucati, namakati 8 sati u hladnoj vodi, kratko zakuvati, ocediti i piti dnevno 2-3 olje gutljaj po
gutljaj. Od cvetova i plodova moe se napraviti i tinktura (20g preliti sa 100ml 70% alkohola).

101

Bitola

Gorovez Usnea barbata

Botanike karakteristike.Jedna vrsta liaja. ini je jedna gljiva i jedna alga u zajednici zvanojsimbioza.Alga
spravlja hranu,a gljiva snabdeva vodom i mineralnim solima.
Primena.Ponegde se koristi za lake iskaljavanje i za obloge za ireve.

102

Bitola

Graak Pisum sativum

Narodna imena. Graok, zeak.

Botanike karakteristike.Jednogodinja,mahunasta biljka,sa korenom do 1 metar u zemlji.Stablo je tanko,slabo

razgranato.Biljka moe biti polegla.List parno perast sa nekoliko liski i raljom na vrhu.Cvetovi su belo
leptirasti,smeteni u pazuhu listova.Plod mahuna sa 4-10 zrna.
Stanite.Gaji se u batama kao povre za ishranu.
Hemijski sastav.Belanevine,ugljani hidrati,galaktin,fruktoze,skrob,mast,lecitin.Vitamin C se javlja u proklijalom
plodu.Plod u suvom stanju bogat je vitaminom B1.
Primena.Mladi graak jer je odlicno prirodno sredstvo za ubrzavanje metabolizma, povecanje energije tela i
stabilizaciju nervnog sistema. Redovnim konzumiranjem ove namirnice osigurava se stalni priliv energije
usporavajui pri tom porast glukoze i holesterola u krvi, kao i pravilan rad creva. Graak je veoma koristan za
metabolizam osobama koje su dui vremenski period bile pod dejistvom antibiotika.

103

Bitola

Grica Menyanthes trifoliata

Narodna imena.Gorki trolist,gorka detelina,vodena bokvica,grenka deteljica.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,visoka do 30 sm.Ima dug i jak rizom.Listovi su na dugim

drkama sastavljeni od tri liske koje su sedee, gole,dugake,elipsastog oblika.Cvetovi su ruiasti,sakupljeni u
grozdastu cvast.
Stanite.Biljka raste na visokim planinama,na tresavama.
Upotrebljivi delovi biljke.List.
Hemijski sastav.Gorki heterozid.
Primena.Koristi se kao gorak tonik,protiv groznice.Jaa eludac,smiruje greve,lei u.

104

Bitola

Hajduka trava - Achillea millefolium

Narodna imena. Hajduica, spori, stolistnik, ravanj, romanika, ravan, roman, romonika.

Botanike karakteristike. Hajduka trava je viegodinja zeljasta biljka koja ima uspravnu i vrstu, ponekad na
vrhu razgranatu stabljiku, visoku do 50 cm, retko vie. Listovi su lancetasti do linearni, dvostruko do trostruko
perasto deljeni. Pri osnovi stabljike listovi su sloeni u rozetu i imaju peteljku, dok su oni na stabljici sa kratkom
peteljkom ili sedei i manji od prethodnih.Na vrhu stabljike se nalaze glaviaste cvasti ukaste ili svetloruiaste
boje. Cela biljka je manje ili vie dlakava.
Stanite. Rasprostranjena je od nizije do planinskih predela i moe se nai na livadama, pored puteva,
zaputenim stanitima i umskim istinama.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.

105

Bitola

Hemijski sastav. Sadri etarsko ulje, flavonoide, vitamin K, gorku materiju ahilein, smole, stereole, tanine i dr.
Primena. Lekovita biljka za enske bolesti, kod mokrenja u krevet dece i starijih ljudi, kao i kod belog pranja.
Koristi se protiv nesvestice, migrene, nagona za povraanje, zatim kod oboljenja oiju praenih sekretom i
suzenjem, kod jakih bolova u oima i krvarenja iz nosa. Hajduka trava direktno deluje na kotanu sr i u njoj
podstie stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Pomae kod krvarenja iz plua i eluca, kod hemoroida koji jae krvare,
kao i kod pritiska u elucu i jake garavice. Upotrebljava sekao antitrombiko sredstvo kod modane i srane
tromboze. Osim toga koristi se kao snano antibakterijsko sredstvo protiv stafilokoka, eerihije, kandide i dr.
Nain upotrebe. aj:jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.
Tinktura od hajduke trave: cvetovima hajduke trave, ubranim na suncu, do grlia napuniti bocu i preliti rakijom
od ita, ili vonom rakijom jaine 38-40%, te na suncu ili blizu izvora toplote ostaviti 14 dana. Mast od hajduke
trave: dobro ugrejati 90 g neosoljenog maslaca ili svinjske masti i dodati 15 g sveeg isitnjenog cveta hajduke
trave i 15 g sitno naseenih listova maline. Pustiti da baci dva do tri kljua, promeati i skloniti sa vatre. Sledeeg
dana masu zagrejati, procediti kroz platno i njome napuniti pripremljene iste tegle. Mast uvati u friideru!
Sedea kupka: 100 ghajduke trave (cele biljke) preko noi ostaviti u hladnoj vodi, sledeeg dana zagrevati dok ne
provri a potom dodati vodi za kupanje.

106

Bitola

Hmelj - Humulus lupulus

Narodna imena. Blust, kudiljice, kuke, melika, melj, meljevina, miljevina, falon, hmel, hmelina, hmeljevina.

Botanike karakteristike. To je povijua. Listovi su trokrpasti i petokrpasti i hrapavi. Okien je laganim

iarkama koje su se razvile iz mukih resica na enskim biljkama. iarke hmelja su jajaste, lake, rastresite
cvasti, dugake 3-4, iroke oko 2cm, neto pljosnate, toplog i gorkog ukusa, prijatnog svojstvenog aromatinog
mirisa. Oko krivudave osovine, poreani su plodni listii unaokolo u cik cak, kao crepovi na krovu. Na njihovoj bazi
golim okom se mogu videti, oble, sjajne, prozirne, ute lezde, koje se mogu lako istresti (lupulin). Plodni listii
(brakteje) su vrlo tanki, hartijasti, jajasti, uto-zelenkasti ili uti, oko 10mm dugaki i oko 7mm iroki, mreasto
iarani sitnim nervima i lako se mogu odvojiti. Upotrebljava se samo gajeni hmelj.

107

Bitola

Stanite. Kod nas raste uz grmlje po vlanim mestima kao divlja povijua. Gaji se kod nas i u drugim zemljama u
velikim koliinama za potrebe pivara.
Upotrebljivi delovi biljke. iarka. Cela biljka je lekovita.
Hemijski sastav. iarke sadre smolaste materije koje predstavljaju smeu hmeljevih kiselina, eterino ulje,
flavonoide, kumarine, tanine, alkaloide, vitamine.
Primena. Snano utie na izluivanje mokrae i odvodi nakupljenu vodu. Lekovito deluje na giht i reumu. Deluje
smirujue na nerve: telesna i nervna napetost poputa, regulie se ubrzani puls, stiava depresija, omoguuje
normalan san. Lei zapaljenje bubrega, bolesnu jetru,unu kesicu, slezinu, groznicu, lo apetit, stiava polnu
nadraenost. Uzet u veoj koliini hmelj izaziva trovanje: gaenje, povraanje, glavobolju, usporavanje cirkulacije i
dr.
Nain upotrebe. U prolee se mladi izdanci mogu jesti. aj: jedna kaika na pola litre vode. Pije se triput na dan
pre jela po jedna olja. Praak iarki, koji se dobija lupanjem po njima, uzima se na vrku noa jedanput dnevno.

108

Bitola

Hrast Quercus

Narodna imena. Dub, dubovina, hrast lunik, luni hrast, lunjak, rani hrast.

Botanike karakteristike. Hrast je mono i veliko drvo, a moe dostii visinu viu od 40 metara, debljinu 2 do 2
1/2 m i starost vie od 1000 godina.
Stanite. Hrast lunjak uglavnom raste na niim poloajima, a kitnjak na viim.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju mlado lie i mlada kora, koji se skupljaju u prolee, a plod u
jesen .
Hemijski sastav. Kora sadri tanine, organske kiseline, flavonoid kvercetin, triterpenoide, steroide, katehine,
pantotensku kiselinu, vitamine B1, B2, B6, C,PP.
Primena. Stiava krvarenje creva, eluca, krvavi kaalj i izbacivanje krvi. Spolja slui kao oblog protiv konih
bolesti. Vrlo je dobar protiv prehlade beike i povratne groznice. Preporuuje se kod ira eluca i creva. aj od

109

Bitola

hrastove kore pomae kod trovanja gljivama ili bilo kojom drugom hranom, lei rane, zagnojena mesta, ireve,
potkone ireve. Kafa od ira regulie rad titne lezde (isto kao i aj i obloge od kore). Preporuuje se za ienje
krvi, kod eerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih uljeva.
Nain upotrebe. aj od mladog hrastovog lia. aj od mlade hrastove kore. aj od mlade hrastove kore
pripremljen sa vinom i medom. aj od mlade hrastove kore kuvan u mleku. Tinktura pripremljena od mlade
hrastove kore. Kafa pripremljena od prenog ira. Kupka.

110

Bitola

Hrastova mahovina Evernia officinalis

Narodna imena.Hrastov liaj

Botanike karakteristike.Ova biljka je vrsta liaja ,pogreno nazvana mahovina.Raste na kori hrasta i drugog
drvea.Nalik je na grmi,visok nekoliko santimetara.Gore je sivo zelen,a sa donje strane ruiaste boje.
Upotrebljivi delovi biljke.Liaj i mora biti dobro oien.
Hemijski sastav.Etarsko ulje.
Primena.Iskljucivo u parfimeriskoj industriji.

111

Bitola

Irvasov liaj Carragen

Stanite.Karagen je mesavina talusa dveju mladih crvenih alga koje se skupljaju po stenovitim obalama Severnog
Atlantika,a narocito u Irskoj,Bretanji,Kanarskih ostrva i dr.
Hemijski sastav.Ima 80% membranske sluzi (karagin),a koji dalje hidrolizom daje galaktozu,glikozu i soli
sumporne kiseline,a ima i tragova joda.Membrana jako nabubri u vodi,a stari stanovnici Irske koristili su ga kao lek
u dijetalnoj ishrani.Danas se koristi kao sredstvo za emulgiranje.U Norvekoj koristi se za pravljenje enskih
dugmadi ,hartije i dr.

112

Bitola

Iirot - Acorus calamus

Narodna imena. Temivarka, vodeni bour, kalmus, komu, tatarsko zelje.

Botanike karakteristike. Viegodinja biljka.Njena korenska masa vodoravno lei u blatu obala i iz nje rastu
brojni listovi oblika maa, visoki do 1 metra. Na sredini pljosnate stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do
smeeute boje. Koren dugaak do 1 metra je debljine palca i u sveem stanju ima gorak zainski ukus. Vreme
cvetanja jun-jul.
Stanite. Raste na vrlo mokrom tlu, veinom u barama, movarama, kaljugama i na obalama mirnih voda.
Upotrebljivi delovi biljke. Koren.
Hemijski sastav. Sadre skrob, eterina ulja, gorke glukozide, alkaloid, gume, smole, sluz, tanin, vitamin C,
holin, jod.

113

Bitola

Primena. Preporuuje se i kod usporenog metabolizma i lenjosti creva, kao i kod bledila koe i vodene bolesti, kod
slabosti organa za varenje, kod nadutosti eluca i creva, kod greva,povraanja, proliva, bolesti unih puteva, kod
oboljenja lezda i kod gihta. Takoe izuzetno mnogo doprinosi pokretanju tromog eluca i tromih creva i
otklanjanju katara ovih organa. Poboljava apetit, pomae kod bubrenih oboljenja i dobro je sredstvo za ienje
celog organizma. Deluje kao sedativ, analgetik, diuretik. Koristiti za ispiranje usta i za pranje gnojnih rana.
Sredstvo za poboljanje vida i memorije.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: aj od korena iirota priprema se iskljuivo hladnim natapanjem. Jedna ravna
mala kaika ostavi se preko noi u etvrt litre hladne vode. Ujutro se zagreje i procedi. Pre upotrebe aj se ugreje
u drugoj posudi sa toplom vodom. Svei sok: svei korenovi se paljivo oiste i jo vlani iscede u sokovniku.
Potpuna kupka: oko 200 g korena iirota ostavi se preko noi u 5 litara hladne vode. Sledeeg dana se sve to
zagreva do kljuanja, ostavi da odstoji i doda vodi za kupanje

114

Bitola

Islandski liaj - Cetraria islandica

Narodna imena. Islandska mahovina, islandska pletika, planinska mahovina, planinski mah, plunik.

Botanike karakteristike. Islandski liaj je viegodinja biljka tipa liaja iji talus ima oblik malog razgranatog
grmia visokog do 15 cm. Gornja povrina liaja je maslinaste ili kafeno zelene, a donja je svetlo sive boje sa
belim takama. Pojedini ogranci su na vrhovima raireni, nazubljeni i kovrdasti, dok su donji delovi ljebasti,
zavijeni u obliku cevi i crvenkaste boje.
Stanite. Raste na visokim planinskim panjacima, na kamenitim mestima, po svetlim smrekovim umama.
Najrasprostranjenije raste u tundrama severne Evrope i Azije.
Upotrebljivi delovi biljke. Steljka (talus).
Hemijski sastav. Sadri polisaharide rastvorljive u vodi (lihenin, izolihenin), liajne kiseline (deluju antibiotiki),
sluzi, alkaloide, eere, masti, vosak.

115

Bitola

Primena. Koristi se kao sredstvo za jaanje tela nakon iscrpljujuih bolesti, za poboljanje apetita i probave, kod
suvih, razdraujuih upala usne upljine i drela, kod upala sluznica probavnih organa. Donekle suzbija i
povraanje. Moe se koristiti kod preteranog znojenja i za smanjenje nivoa eera u krvi.
Nain upotrebe. aj: 2 kaikice biljke staviti u hladnu vodu, ugrejati do vrenja, ostaviti da stoji 10 minuta. Pije
se po 2-3 olje nezaslaenog aja na dan.

116

Bitola

Ivanjsko cvee - Galium verum

Narodna imena. Broac, broika, ivan-cvet, ivanova trava, sirite, siritica, uto ivanjsko cvee, gospin prostira,
gospina stelja i jovanova travica.

Botanike karakteristike. Biljka visine 60 do 150 cm. Stabiljka je etvorouglasta sa etiri izrazito ispupene
linije. Stabljika je na clancima odebljala. Ima zlatno ute cvetove. Beru se u julu, kada cvetaju.
Stanite. Raste na brdskim i pretplaninskim livadama, pored puteva, listopadnih uma i ibljaka.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi gornji dio biljke u cvetu.
Hemijski sastav. Sadri flavonoide, gkikozide, etarsko ulje, organske kiseline.
Primena. Smiruje greve, pospeuje znojenje i mokrenje. Koristi se kod nervnih bolesti, padavice, nervoze, kod
probavnih smetnji, upale beike i bubrega, vodene bolesti, enskih bolesti, obolenja slezine i guterae, konih
bolesti.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: jednu punu malu kaiku popariti sa etvrt litre vode i ostaviti da odstoji kratko
vreme. Svei sok: svee ivanjsko cvee se opere i jo vlano iscedi u sokovniku. Spravljanje masti: svei sok se
pomea sa maslacem sobne temperature. uva se u friideru.

117

Bitola

Jaglika - Primula officinalis

Narodna imena. Jagorevina, galcina, jaglac rani, jaglac, krstata jaglika, bela bukvica, gajin, galina, grmuljica,
jaglica, jagorina, jagotac, krstato jaglie, krstato jeglie, kunjavac, lestedaj, petoprs, piskalica, pramalie, prvi
cvit, sunace, cviac.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka sa kratkim valjkastim korenom. Nadzemni delovi biljke
pokriveni su vieelijskim i lezdanim dlakama sa crvenim glavicama. Listovi su u prizemnim rozetama, veinom
jajasti, postepeno ili naglo prelaze u lisnu drku, na naliju dlakavi, pa zato beliasti. Cvetovi su u titastoj cvasti
na vrhu stabljike. Plod je ovalna aura, 6 -10 mm dugaka. Cveta u aprilu i maju.
Stanite. Raste na gotovo svim livadama, na obodima uma i ispod bunova.
Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, list, koren.
Hemijski sastav. Sadri saponozide, triterpene, flavonoide, karotenoide, vitamin C.

118

Bitola

Primena. Koristi se za leenje plunih bolesti, nesvestice i lupanja srca, migrene, neredovne menstruacije,
bolesnih bubrega, reumatizma. Pospeuje cirkulaciju krvi.Odlino deluje na kaalj, bronhitis, nazeb i uopte kod
nagomilavanja sluzi u organima za disanje. Deluje kao umirujue sredstvo za stiavanje glavobolje, nervoze,
nesanice, vrtoglavice i nesvestice.
Nain upotrebe. aj: jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko vreme.

119

Bitola

Jasen Fraxinus excelsior

Narodna imena.Beli jasen,poljski jasen,obini jasen,liki jasen.

Botanike karakteristike.Drvo koje dostize visine do 40 metara,razgranate krosnje.Listovi su

naspramni,perasti.Cvetovi sakupljeni u metlice crvene boje,dvopolni.Plod je oraica,leptirasta,visi kaogrozd.
Stanite.Raste u umama,a sadi se po parkovima i pored puteva.
Upotrebljivi delovi biljke.Listovi,kora i seme.
Hemijski sastav.Inozit,manit,dekstroza,jabuna kiselina,guma,etarsko ulje,tannin.
Primena.Daje se kod reumatizma,poremecaja mokrenja i za leenje gihta.

120

Bitola

Jeam Hordeum vulgare

Narodna imena.Belo ito,jamen,vieredac,ozimac,jemak.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka visoka do 1m.Prema vretenu klasa,razlikuju se dvoredni

od vierednih vrsta jema.Sa klasa polazi dugako osje.Brzo sazriva.
Stanite.Uzgaja se na njivama.
Upotrebljivi delovi biljke.Zrno i proklinjala biljka.
Hemijski sastav.Alkaloid hordenin,koji se nalazi u proklinjalom jemu.Zrno sadri skrob,sluz,vitamin A,B,D i E.
Primena.Kao aj dobar je protiv groznice,skorbuta,dijareje.Koristi se i u proizvodnji piva.U farmaceutskoj
industriji spravlja se brano iz proklijalog i osuenog jema.Jeam ima visoko hranjlivu vrednost.

121

Bitola

Jela Abies alba

Narodna imena.Borika,am,jala,elka,jelovina.

Botanike karakteristike.Zimzeleno drvo, kronja nalik na piramida.Stablo pokriveno ljuskavom,crvenkastom

korom.Iglice gusto naikane oko grana.Izraste i do 50 m.enski cvetovi su visei,muki su slini maci, ute
boje.Plod je iarka.
Stanite.Raste u etinarskim umama i po vlanim dolinama.
Upotrebljivi delovi biljke.Mladi izdanci,jo dok su u smeim ljuskicama.
Hemijski sastav.Abietin,terpentin,etarsko ulje,bornilacetat,pinen i limonen.
Primena.Dobar je lek za inhaliranje kod bronhijalnih smetnji,kao sirup za jaanje i regulacije krvotoka.

122

Bitola

Jeternjaa Marchantia polymorpha

Botanike karakteristike.Biljka raste na zemlji,poleglo.Uspravljaju se plodonosni pehari i u njima plodonosna

telaca.Biljka se vegetativno razmnoava.
Stanite.Raste na vlanoj zemlji,na stenama.
Primena.U pojedinim krajevima koristi se za leenje obolele jetre (otuda ime).Uz to dokazani je diuretik.

123

Bitola

Kajsija Prunus armeniaca

Botanike karakteristike.Kajsija je listopadno drvo srednje veliine, guste, iroke kronje. Naraste od 8-12 m
visoko. Listovi su joj srcoliki, malo zailjeni na vrhu, dugi oko 8 cm, a iroki od 3-4 cm. Cvetovi su beli ili
ruiasti. Plod joj je slian breskvi ute ili narandaste boje, ponekad s crvenim sjajem. Povrina ploda je glatka i
gotovo bez dlaica. Kajsije su kotunavo voe, u sredini ploda nalazi se tvrda kopica, koja sadri semenku.

Stanite. Danas se uzgaja u celom svetu. Iako se smatra da je kajsija suptropska biljka, ona je vie prilagoena
regionima s hladnim zimama.
Hemijski sastav. Od vitamina sadri najvie C, vitamine B kompleksa i beta karoten (provitamin A). Od minerala
ima dosta kalijuma, zatim kalcijuma, magnezijuma, fosfora, sumpora i gvoa.
Primena. Kajsija deluje blagotvorno kod sranih bolesnika. Zahvalna je i za odbranu organizma od infekcije,
jaanje zuba i kostiju, poboljanje vida i obnovu tkiva. Uzeta pre obroka, dobro utie na varenje, a zbog sadraja
gvoa treba da se nae na jelovniku malokrvnih.Zbog velikog sadraja kalijuma i niskog sadraja nartijuma , kao
i uticaja na snienje loeg holesterola, kajsija deluje blagotvorno kod osoba sa bolesnim srcem i povienim krvnim
pritiskom.Sve sok od kajsija je korien kod groznice, konih bolesti i opekotina. Kajsija i sok od nje, ne samo da
je ukusan i osveavajui, ve i ubrzava izbacivanje toksinih materija iz organizma.Danas najvie koristi za
proizvodnju sokova, demova i kompota.

124

Bitola

Kalina Ligustrum vulgare

Narodna imena.Beli jorgovan,biserovo drvo,zimzelen,crna boba.

Botanike karakteristike.Raste kao ib visok do 4 m.Listovi uski,elipsasti,sa kratkim drkama.Cvetovi sakupljeni

u cvasti metlica,bele ili zelenkaste boje.Plod je crna sjajna bobica.
Stanite.Raste na svetlim mestima,gde ima mnogo sunca.
Upotrebljivi delovi biljke.Kora i listovi.
Hemijski sastav.Glikozid,gorke materije,tanin,smola,saharoza,ligustrol.
Primena.Za ispiranje usta i grlo,protiv proliva i za kone bolesti.

125

Bitola

Kamilica - Matricaria chamomilla

Narodna imena. Titrica, abnjak,boliva.

Botanike karakteristike. Jednogodinja zeljasta biljka, tankog razgranatog korena, 15-60 cm visoka. Stabljika
je uspravna i gola veinom razgranata. Listovi su dvostruko perasto rascepljeni. Cvetne glavice su pojedinane,
imaju ispupenu i uplju cvetnu lou a sastavljene su od dvopolnih utih cevastih cvetia u sredini i belih jeziastih
cetia na ivici, koji su povijeni prema dole. Cveta od aprila do septembra.
Stanite. Raste na njivama, na glinovitom zemljitu, umskim livadama, obroncima i na itnim i kukuruznim
poljima, krompiritu, detelini i tamo gde se gaji repa.
Upotrebljivi delovi biljke. Cvet i list.
Hemijski sastav. Sadri eterina ulja, fitosterole, tanine, glikozide, sluzi, vitamin C, niacin, sluz, prirodnu gumu,
proteine, eterinia ulja i druge supstance.
Primena. Pomae kod nadutosti, kod proliva i osipa na koi, zatim kod oboljenja eluca i u sluajevima kada je on
pun sluzi zbog katara, zatim kod poremeaja ili izostanka menstruacije i kod drugih oboljenja materice i jajnika,
kao i kod nesanice, upale pasemnika, kod groznice, zubobolje i bolnih rana. Korisna je u leenju bubrega, jetre i
uci. Izaziva znojenje, deluje smirujue, deluje dezinfekciono i spreava upale svih vrsta, posebno upale sluzokoe.
Spolja se upotrebljava za obloge i ispiranje kod zapaljenja oiju,upale venjae, kod osipa koji vlae i svrbe. Koristi
se za ispiranje usne upljine i za ispiranje rana. Dobra je za pranje kose,olakava pranjenje creva i na taj nain
indirektno lei hemoroide,. Inhalacija pare kamilice doprinosi brzom poboljanju kada je re o kijavici i upali
sinusa. Ima ublaavaujue dejstvo na groznicu i sniava temperaturu. Koristi se u leenju razdraljivosti,

126

Bitola

preosetljivosti kod neuralgije, reumatizma, krstobolje, unutarnjeg nemira, nesanice, duevne klonulosti,
premorenosti i sl.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika se popari sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko
vreme. Dodatak vodi za kupanje: za kupanje u kadi uzeti dve pune pregrti, a za pranje lica i kose po jednu punu
aku cveta od kamilice, pa prokuvati i ostaviti da malo odstoji. Oblozi: etvrt litre vrelog mleka prelije se preko
jedne pune velike kaike kamilice, ostavi da malo odstoji, procedi i upotrebljava za pravljenje toplog obloga.
Inhalacija: puna velika kaika kamilice popari se litrom kljuale vode. Para se udie ispod pekira. Jastue sa
kamilicom: platnenu vreicu napuniti osuenim cvetom kamilice i zaiti je. Jastue dobro ugrejati u suvom tiganju i
staviti na bolno mesto. Ulje od kamilice: jednu boicu do grlia rastresito napuniti sveim cvetom kamilice ubranim
na suncu i preliti hladno ceenim maslinovim uljem. Ulje treba da prekrije kamilicu. Bocu dobro zatvoriti i ostaviti
da stoji na suncu 14 dana. Ulje uvati u friideru! Mast od kamilice: 250 g svinjske masti zagrejati kao za peenje
pa joj dodati punu pregrt sveeg cveta kamilice. Kada se zapeni, promeati, poklopiti i sve ostaviti preko noi u
toploj prostoriji. Sledeeg dana masu lako ugrejati i procediti kroz gazu. Iskustvo pokazuje da je najbolje postupiti
ovako: nad posudu sa "kljunom" okaiti sito ije je dno pokriveno komadom gaze i iscediti masu. Meati je sve dok
ne bude jednolina a potom njome puniti iste staklenke ili keramike tegle.

127

Bitola

Kamonika Artemisia vulgaris

Narodna imena.Crni pelin,trlomet,divlji pelin,komotljika.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa glaviastim rizomom crvene boje.Stablo uspravno ,visoko do 2

metra.Donji listovi rozetasti,gornji perasti,reljevasti.Cvetovi u glavicama u cvasti metlica, ute ili crvene mrke
boje.
Stanite.Raste na peanoj,glinovitoj i vlanoj podlozi.
Upotrebljivi delovi biljke.Granica u cvetu.Sui se brzo na promaji.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,cineol,sluz,smola,masno ulje,tujon.
Primena.Protiv nazeba,reumatizma i epilepsije.

128

Bitola

Kandilica Aquilegia vulgaris (otrovna)

Narodna imena.Grliek,zvonce,lulica,popina kapica.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka,visoka do 80 sm.Stablo uspravno,golo,razgranato,obraslo

dlaicama.Donji listovi viestruko deljeni.Cvetovi su vrlo lepi,kao zvonii bele,ruiaste ili ljubiaste boje.
Stanite.Raste po umama i livadama.
Upotrebljivi delovi biljke.Seme,svea i osuena biljka,kao i sok biljke.
Hemijski sastav.Cijanogenetski heterozid koji je lekovit ali i otrovan,Vitamin C i masno ulje.
Primena.Za leenje skorbuta,za izluivanje mokrae i pojaano znojenje.

129

Bitola

Kantarion - Hypericum perforatum

Narodna imena. Gospin cvet, bljuzgavac, ivanjica, krvavac, marina ruica i gospino zelje.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka ija je stabljika uspravna i razgranata u gornjem delu.
Visoka je 15 do 60 cm. Listovi su naspramni, sedei, ovalno eliptini do ovalno lancetasti, po obodu celi. Na
vrhovima stabljike i granica nalaze se cvasti sastavljene od pravilnih petodelnih cvetova zlatnoute boje. Cveta od
juna do avgusta. Plodovi sazrevaju u avgustu - septembru.
Stanite. Raste na travnatim ledinama, na ivicama uma, umskim proplancima, na bregovima i livadama, pored
puteva, u brazdama, na ivicama polja.
Upotrebljivi delovi biljke. Stabljika, lie, cvee.
Hemijski sastav. Sadri tanine, flavonoide, etarsko ulje, smole, saponine, karotin, vitamina C, nikotinsku
kiselinu, holin, tragove alkaloida.
Primena. Upotrebljava kod oteenja nerava i kod ivanih tegoba svih vrsta, kod povreda od udarca i kod
posledica jakog naprezanja. Takoe je odlian lek protiv proliva. protiv trigeminusne neuralgije, kod nervnih
tegoba, kod upala ivaca, neuroza, nesanice i kod ivane slabosti.Lei i govorne smetnje, napade histerije i

130

Bitola

mesearenje, kao i mokrenje u krevet i depresiju. Podstie razvoj enskih organa i regulie neredovne
menstruacije. Koristi se kod otvorenih rana, sveih povreda, krvarenja, oteklih lezda i kao sredstvo za negu
hrapave koe lica, kao sredstvo za utrljavanje kod bolova u leima, zatim kod krstobolje, iijasa i reume. protiv
opekotina od sunca, hemoroida, za leenje bolesti digestivnog trakta (ulkus, gastroenterocolitis), jetre, une
kese, ireva, bolesti usta, za inhalaciju gornjeg respiratornog trakta, itd. Biljka stimulie apetit, stimulie aktivnost
razliitih lezda, podstie regeneraciju (obnovu) tkiva.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko
vreme. Ulje od kantariona: mala boca se do grlia rastresito napuni cvetovima ubranim po suncu koji se preliju
kvalitetnim maslinovim uljem. Ono mora da prekrije cvetove. Boca se dobro zaepi i nekoliko nedelja ostavi na
suncu ili blizu izvora toplote. Posle izvesnog vremena ulje pocrveni. Procedi se kroz gazu, istisnu se ostaci i boca se
odloi na tamno mesto (za upotrebu kod opekotina umesto maslinovog moe da se upotrebi laneno ulje). Tinktura
od kantariona: u jednu litru rakije stavi se dve pregrti na suncu ubranih cvetova i boca ostavi tri nedelje na suncu
ili na toplom mestu. Sedea kupka: kofa puna kantariona (cvetnih drki, listova i cvetova) ostavi se preko noi u
hladnoj vodi. Pre kupanja sve se zagreje do kljuanja i doda vodi za kupanje.

131

Bitola

Keleraba Brassica oleracea

Botanike karakteristike.Povrtarska dvogodinja biljka,koja ve prve godine formira zadebljalo stablo kao
jabuka iz koje rastu lisnate peteljke.Osnovna podela kelerabe je na sitna i krupna.Sitnija je ukusnija i
meka.Krupne jabuice su grube,manje ukusna i tvrde. Keleraba moe da se jede samo dok je mlada. Mlad plod je
vrlo soan, mekan i ukusan, pa moe da se jede sirov kao salata
Stanite.Gaji se po batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Mladi plod, lie i stabljika.
Hemijski sastav.Vitamin C,tiamin, niacin, pantotensku kiselinu, vitamin B 6,folnu kiselina,Od minerala najvie
poseduje kalcijum, gvoe, magnezijum, fosfor, bakar i mangan.
Primena.Delotvorno deluje na kardiovaskularni sistem, a smanjuje i koliinu loeg (LDL) holesterola u krvi.
Redovna upotreba svee kelerabe u ishrani,poveava energiju. Ovo povre povoljno deluje i na zdravlje kostiju,
limfni i sistem za varenje, vezivno tkivo, zube i desni. Pokazala se i vrlo efikasnom kod ublaavanja edema,
kandidijaze i virusnih infekcija. S obzirom na to da stabilizuje nivo eera u krvi, preporuuje se kod hipoglikemije i
dijabetesa. A ako se redovno jede, smanjuje rizik od pojave kamena u bubregu, dok zahvaljujui prisutnom
kalijumu sniava povieni krvni pritisak. Deluje i kod opstipacije, a dobro upueni tvrde i da pomae u prevenciji
karcinoma debelog creva.

132

Bitola

Kesten Castanea sativa

Narodna imena.Kotan,maron,gora,kosten.

Botanike karakteristike.Pitomi kestan je visoko drvo do 20 metara,a ponekad i vie.Kora mu je maslinaste boje
sa mnogo kvrice.Listovi su naizmenicno rasporeeni,elipsasti dugi do 30 sm.Po ivici su nazubljeni i zavrsavaju sa
mekom bodljikom.Koasti su,tamnozelene boje,pri osnovu imaju zaliske.Cvetovi su odvojenih polova.Muki cvetovi
su kao loptice na dugom vretenu,a enski pri osnovu vretena u upavoj cvasti.Plod je lopta obrastao bodljama.
Stanite.Raste na blagoj klimi.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se list,kora i seme.
Hemijski sastav.Skrob,sluz,ulje, eer,soli.
Primena.Protiv kalja,za leenje dijareje.

133

Bitola

Kesten divlji - Aesculus hippocastanum

Narodna imena. Gorki kesten, maal.

Botanike karakteristike. Divlji kesten je veliko drvo visine do 30 metara. Ima gustu pravilnu kronju. Kora mu
je debela i siva. Grane se pri kraju sputaju. Mlade granice su smee, a zavravaju se lepljivim pupoljcima sa
ljuskama koje uvaju cvetne i lisne zametke. Cvasti su uspravni grozdovi. Cvetovi su dvopolni i simetrini. Plod je
tobolac sa bodljama sa 1 do 4 vrlo velike sjajno-smee semenke.
Stanite. Raste u umama. Gaji se u drvoredima, parkovima i pojedinano. Raste u najveem delu Evrope.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju u prolee pupoljci i cvetovi, a u jesen semenke-kesteni .
Hemijski sastav. Kesteni (semenke) sadre meavinu triterpenskih saponina koji su poznati pod nazivom escin.
Listovi, cvetovi i kora sadre malo saponina, njihovi su glavni sastojci flavonski glukozidi. U listovima i kori nalaze
se i kumarinski glukozidi. U listovima, kori i semenu nalaze se tanini, proantocijanidi i razliiti steroli.U kestenu se
nalaze eer, skrob, ulje.

134

Bitola

Primena. Koristi se u leenju poremeaja krvotoka i limfotoka. Ublaava upale. Ublaava greve krvnih sudova.
Umanjuje sedimentaciju krvi. Koristi se za leenje navale krvi u lice, otoka, za poboljanje prokrvljenosti bubrega,
za leenje hemoroida, proirene prostate.
Nain upotrebe. aj: uzeti jednu kaiku suvih listova, preliti vrelom vodom, ostaviti da odstoji 5-10 minuta. Pije
se po jedna olja tri puta na dan. Isto se pravi i aj od suvih cvetova (2 kaike). Ekstrakt: Desetak sveih i
naribanih kestenovih semenki zajedno sa njihovom korom sipamo polako u 2,5 dl kipueg konjaka, ime se
unitavaju fermenti i spreava kvarenje rastvora, pa kad se ohladi, procedimo, profiltriramo; drugi nain: naribani
kesten prelijemo hladnim konjakom i ostavimo da stoji u braon boci irokog grla, zatvorenoj staklenim epom,
sedam nedelja , zatim ocedimo, profiltriramo. Ekstrakt slui za unutranju upotrebu: pije se u obliku kapljica za
leenje vena i krvotoka. Ako se boca do polovine napuni semenkama, a ostatak dopuni pupoljcima i cvetovima
kestena, pa se sve prelije konjakom i ostavi da stoji deset nedelja, zatim procedi i filtrira, pomea sa jednakom
koliinom terpentinskog ulja, dobija se meavina za spoljnu upotrebu-masau-pogotovo reumatinih mesta.
Meavina se ne pije. Prah: semenke jo svee oguliti, samleti, osuiti na pei i usitniti u prah.

135

Bitola

Kiica - Centaurium erythraea

Narodna imena. Ger, gorka kitica, gorko zelje, grozniavka, drago cvee, dupi, zlatna u, jezernica, kinin,
kitiica, mala semenina, mali stozlatnik, suneni cvit, crvena kiica, orno zelje.

Botanike karakteristike. Kiica je jednogodinja ili dvogodinja zeljasta biljka visoka 15-30 cm. Stabljika je
uspravna i pri vrhu razgranata. Prizemni listovi su izdueno obrnuto jajastog oblika i sainjavaju rozetu. Listovi na
stabljici su naspramni, duguljasto lancetasti, zailjeni i sedei. Petodelni cvetovi ruiaste boje skupljeni su u
metliastim cvastima na vrhovima granica i stabljike. Cveta sredinom leta.
Stanite. Raste po suvim brdskim i planinskim livadama, po svetlim umama.
Upotrebljivi delovi biljke. Nadzemni deo biljke.
Hemijski sastav. Sadri alkaloid gencianin, glukozide, flavonoide, organske kiseline, etarsko ulje, sluzi.
Primena. Proiava i poboljava krv kod malokrvnosti i regulie krvotok. Utie na rad jetre i une kesice,
regulie smetnje u jetri i ui, olakava tegobe izazvane unim kamencima, lei uticu. Koristi se kao lek za
eludac (katar eluca, pritisak u elucu), prehladu, eernu bolest, otklanja smetnje kod menstruacije.

136

Bitola

Nain upotrebe. Upotrebljava se u obliku vodenog ekstrakta, praka, vina i tinkture. aj: uzima se 10 g ili jedna
kaika na pola litre vode i kuva 2-3 minute. Pije se dnevno gutljajima po jedna olja. Delotvornija je ako se ne
kuva ve samo natapa u hladnoj vodi. U obliku praka koristi se do 2g dnevno. Tinktura se pravi u odnosu 1:1.
Koristi se po 10-15 kapi na dan.

137

Bitola

Kija Polygala amara

Narodna imena.Gomoljica,gorka,modra,gorski krstuac.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa vretenastim korenom ute boje.Stablo visoko do 20 sm.

nerazgranuto.Listovi pri dnu rozetasti,jajasti.Oni na stablu su duguljasti.Cvetovi su grozdastoj cvasti,plava
boje,nekada crveni ili beli.
Stanite.Raste svuda,na livadama i panjacima.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka sa korenom,a skuplja se u vreme cvetanju.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,neutralni saponizid,poligalska kiselina,gorke materije,senegin,eer,sluz,guma.
Primena.Protiv bolesti organa za disanje,astme,bolova u elucu,dijareje i poboljanje varenja.

138

Bitola

Kilavica - Herniaria glabra

Narodna imena. Kilavnik, priputac, priputnica, sitnica, trava od kile, turska trava.

Botanike karakteristike. Kilavica je jednogodinja, dvogodinja, a moe biti i viegodinja zeljasta biljka.
Podanak je kratak, stabljika je ukasto zelena, sa puno ogranaka rasporeenih na sve strane. Donji listovi su
jajasto kopljastog oblika, nasuprotni su, u parovima nejednake veliine. Gornji listovi su naizmenini, goli i vrlo
slabo dlakavi. Klupaste cvasti na kratkim drkama rastu iz pazuha listova. Cvetovi su mali, dvopolni, petolani.
Latice su linearne i belkaste. Plod je tobolac sa jednom semenkom. Cveta od jula do septembra.
Stanite. Voli suve obronke, raste pored puteva ali i uz vodotokove.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se bere itava biljka u cvetu.
Hemijski sastav. Sadri vee koliine kumarina (miris sveeg sena), glukozide, flavonoide (rutin,
kvercetin),saponine, malo alkaloida, eterino ulje. Alkaloid paronihin sveoj biljci daje neprijatan miris.Biljka je
otrovna.

139

Bitola

Primena. Kilavica je odlian lek kod vodene bolesti kao i za leenje bolesti plua, bubrega i beike. Posebno se
preporuuje kod upale mokranih kanala, bolnog pritiska na mokrenje, bolesnog zadravanja mokrae, izluivanja
belanevina u mokrai kao i kod kamenaca i drugih taloenja u mokranim organima.
Nain upotrebe. Koristi se kao aj.

140

Bitola

Kim - Carum carvi

Narodna imena. Divlji kumin, kumin, kom, komin, kimin, kumin pitomi, pitomi kim, poljski kim.

Botanike karakteristike. Kim je jednogodinja ili dvogodinja biljka, sa stablom visine do 150 cm. Listovi su
dvojno ili trojno perasto deljeni, pri povrini zemlje na dugim drkama, a na vrhu stabla sedei. Cvetovi su
sakupljeni u titoliku cvast bele ili bledoruiaste boje. Plod je dvodelan, duine do 7 mm i 1,2 mm irine. Na plodu
se nalaze kanalii ispunjeni etarskim uljem. Miris semena jako je aromatian.Koren ima ista, ali neto blae
izraena svojstva mirisa i ukusa.
Stanite. Raste kao samonikla biljka na livadama. S obzirom na veliku potranju gaji se kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Seme i koren.

141

Bitola

Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (do 8,2%), trigliceride (do 22%), tanine, flavonoidi, belanevinaste
materije. Sadri selen.
Primena. Diuretik je, otklanja vetrove, smiruje greve, ojaava eludac, dezinfikuje creva, sluzokou i kou. Lei
bubrege, deluje protiv kamenaca u bubrezima i beici. Otklanja smetnje u elucu i polnim organima, pospeuje
izluivanje mleka, isti sluz iz plua, pospeuje periferni krvotok. Kim pojaava vid i sluh.
Nain upotrebe. Koristi se kao zain i kao aj. aj se moe kuvati i sa mlekom i u tom sluaju je bolje
iskorienje aktivnih materija.

142

Bitola

Kiseljak Rumex acetosa

Narodna imena.Kiselica,kiseljaa,kiselj,kiselec.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka visoka do 1 metar.Rizom veoma razgranat.Stablo uspravno.Listovi

pri osnovi srcasti,gore kopljasti.Na vrhu biljke je granata cvast crvene ili ute boje.
Stanite.Raste na vlanoj zemlji,kraj potoka i na livadama.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka.
Hemijski sastav.Kalcium oksalat,vitamin C,oksalna kiselina,mast, eer.
Primena.Smatra se da isti krv,poboljava varenje,obogauje organizam neophodnim vitaminom C, lei srdobolju
i skorbut.

143

Bitola

Kleka - Juniperus communis

Narodna imena. Barovica, borovac, brika, brinje, klekovina, obicna borovica, smrek, smreka, smrekovina, smre,
smrika, smria, smrkva, mra, fenja, crna smrekinja, crna smrekva.

Botanike karakteristike. Kleka raste kao manje vie zimzelen uspravan grm. Ima igliaste listove koji stoje po
tri u prljenu. U pazuhu listova u aprilu imaju pojavljuju se sitni jednopolni cvetovi. Jo iste godine se razvijaju
plodovi koji te godine ostaju zeleni. Dozrevaju tek idue godine u jesen, kad postaju tamnomodri, skoro crni.
itava biljka je lekovita, ali se najee koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli plodovi.
Stanite. Kleka uspeva na kamenitim i krakim terenima od primorskih do planinskih i brdskih podruja. Kod nas
se najvie nalazi po brdskim i planinskim suvim krevinama, panjacima,
suvatima, zaputenim i neobraenim zemljitima.

144

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke. itava biljka je lekovita.

Hemijski sastav. Sadri eterino ulje, flavonske glikozide, tanine, invertni eer, pektin, gume smole i voskove.
Eterino ulje ini 40-70 razliitih terpena (najvie ima pinena koji daje karakteristian miris terpentina).
Primena. Koristi se protiv zastoja mokrae, za dezinfekciju mokranih organa, kao diuretik, za poboljanje
varenja, iskaljavanje, protiv nazeba, kalja, vodene bolesti, gonoreje, astme, za stomak, znojenje i slino, a
spolja za obloge i trljanje protiv nazeba, reumatizma i slinih bolesti. Kleka ima baktericidno dejstvo, te se koristi u
leenju infektivnih bolesti plua i leenju zapaljenskih procesa eluca i creva. Kleku treba koristiti obazrivo, jer
preterana upotreba moe dovesti do oteenja bubrega.
Nain upotrebe. aj: Jednu kaikicu smrvljenih bobica preliti sa 1 oljom kljuale vode, ostaviti poklopljeno 5-10
minuta, a zatim procediti i piti nezaslaeno .Tinktura: 20g smrvljenih bobica natapamo u 100ml 70% etanola ili
domae rakije. Koristi se spolja za utrljavanje u kou ili razreena za obloge kod bolova miia, zglobova i
neuralgija.

145

Bitola

Kokotac - Melilotus officinalis

Narodna imena. Velika detelina, vodnika, dralika, uka, uti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata
trava, nokatac, noktec, orlov nokat, peniica, svinduh.

Botanike karakteristike. Kokotac je dvogodinja zeljasta biljka koja moe dostii visinu i do jednog metra.
Stabljika je uspravna i razgranata u gornjem delu. Listii su dugi od 1,5-2,5 cm, po obodu su nazubljeni, na
gornjoj strani su goli, dok su na naliju malo dlakavi. Cvetovi su vrlo sitni, ute boje, nalaze se na vrhovima
granica, sloeni u grozdastu cvast. Cveta od jula do septembra.
Stanite. Raste po livadama, nasipima, pored puteva, na oranicama, rubovima uma.
Upotrebljivi delovi biljke. Skupljaju se vrhovi granica biljke u cvetu.
Hemijski sastav. Sadri glukozide, kumarine, organske kiseline, molibden, selen.

146

Bitola

Primena. Spreava nastanak edema i podstie cirkulaciju krvi i limfe. Koristi se kod svih tegoba koje su posledica
hronino slabog rada vena, kao to su noni grevi u listovima, oteale noge, svrab i otekline nogu. Koristi se kao
dodatno sredstvo pri leenju upala krvnih sudova, nakon tromboze, kod hemoroida i zastajanja limfe. Koristi se
kod bronhijalnog katara, bolesti eluca, creva, bubrega, beike i kod oteanog mokrenja. Svojim karakteristinim
mirisom tera iz ormana moljce i druge insekte. Slui za aromatizaciju loih vrsta duvana. Osuena biljka prijatno
mirie na med, jer prilikom suenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida, i pritom se oslobaa kumarin.
Nain upotrebe. Koristi se kao aj, tinktura, mast, melem, parno kupatilo, kupka.

147

Bitola

Komora - Foeniculum vulgare

Narodna imena. Divlja miroija, jane kopar, mora, slatki jane, slatki janu, slatki kopar, slatki mora,
koroma.

Botanike karakteristike. Komora je dvogodinja biljka ili viegodinja zeljasta biljka visoka 1-2 metra. Koren
je vretenast i mesnat. Stabljika je uspravna, okrugla, gola, uplja, modrozelene boje. Listovi su tri do etiri puta
perasto deljeni, alistii poslednjeg reda su biastog oblika. Cvetovi su sitni I sakupljeni u prilino velike sloene
titove, iji prenik iznosi I do 15 cm. Kruniini listii su ute boje. Cveta u toku leta, a plodovi dozrevaju u jesen.
Stanite. Gaji se kao kulturrna biljka, ali se moe nai i kao poludivlji u prirodi naroito u kamenjarima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja koren, cela biljka u leto, a seme kad dozre.
Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (vie od 60% anetola, 20% fenhana), trigliceride, belanevine. Sadri selen.

148

Bitola

Primena. Deluje antiseptiki i zaustavlja crevne upale. Pospeuje izluivanje crevnih gasova i mokrae, regulie
probavu i ublaava greve. Otklanja prehladu, lei bubrene bolesti. Kod dojilja pojaava stvaranje mleka.
Zaustavlja povraanje i tucanje. Lei promuklost i upalu grla.
Nain upotrebe. Upotrebljava se i kao zain. aj: kafenu kaiku usitnjene biljke preliti sa 200ml kljuale vode.
Ostaviti da kljua 5 min. Sud i ostaviti da stoji 10-15min.aj procediti i piti 2-3 olje aja dnevno posle jela.
Umesto vode moe se upotrebiti i mleko. Uzima se u obliku praka: jedna etvrtina kafene kaike posle jela.
Komoraev aj se moe koristiti i za obloge.

149

Bitola

Konoplje - Canabis sativa

Narodna imena.Konopljika,konop,marihuana.

Botanike karakteristike.Konoplja je jednogodinja zeljasta biljka. Ima uspravnu stabljiku i prstasto razdeljene
listove. Stabljika dosee visinu od 2 metra. Konoplja je dvodomna biljka. enske jedinke su vee i nose brojne
neugledne cvetove u skupinama poput klasova. Muke jedinke su manje i tvore cvatove u obliku metlice. Plodovi
su sitni, jednosemeni oraii.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste listovi i seme.
Primena.Koristi se u leenju utice i drugih bolesti jetre, tekog zatvora i hroninog reumatizma

150

Bitola

Kopitnjak Asarum europaeum

Narodna imena.Kopitnik,verih,kopitnica,virh.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka.Rizom se prua vodoravno,iz njega izbija tanka stabljika,sa
tri etiri lista.Listovi su srcasti,koasti i sjajni.Cvetovi su smeteni izmeu dva lista.Plod je kapsula.
Stanite.Raste u umama,na vlanim mestima,kraj potoka.
Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo sa rizomom i sam rizom
Hemijski sastav.Etarsko ulje,tanin,sluz,skrob,smola,azaron,gorke materije.
Primena.Ranije se davao za povraanje,znojenje i uredno mokrenje.Zbog tetnog dejstva azorona biljka je
otrovna,pa se ne preporuuje upotreba.

151

Bitola

Kopriva - Urtica dioica

Narodna imena. Velika kopriva,pitoma kopriva, ara, pasja kupina.

Botanike karakteristike. Kopriva je dvodoma biljka sa velikim korenom.Stabljika dostie visinu do 150 cm, a
listovi su dugi od 3 do 15 cm. Listovi srcolikog oblika se nalaze na kratkim peteljkama i imaju kratke dlaice.
Listovi i peteljke su pokriveni arnicama, i zbog toga ih je jako neugodno dodirnuti, jer izliju otar sok na kou.
Cvetovi koprive su zeleni i neugledni. Kopriva ima lekovita svojstva. Cveta od prolea do jeseni, a za vreme zime
ostaje u zemlji.
Stanite. Raste u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi. Raste na zaputenim mestima kao korov.
Upotrebljivi delovi biljke. Kopriva je jedna od najboljih lekovitih biljaka koje imamo.Ona je, poev od korena pa
preko stabljike i listova sve do cveta, dakle u celosti, lekovita. Za lek se skuplja korenje (u prolee i jesen), listovi
i vrike (u prolee), a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.
Hemijski sastav. Izuzetno je bogata raznim korisnim sastojcima: belanevinama, ugljenim hidratima, mastima,
kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Sadri
flavonoide,organske kiseline, azotne materije i dr.

152

Bitola

Primena. Kopriva je naa najbolja lekovita biljka za proiavanje krvi od koje istovremeno raste i broj crvenih
krvnih zrnaca. Poto ona povoljno utie i na guterau, ajem od koprive se skida i nivo eera u krvi. Njome se
lee i oboljenja i upale mokranih puteva, kao i patoloki zastoj mokrae. Posebno se preporuuje za prolenu kuru
s obzirom da isti i creva. U narodnoj medicini se vienedeljna kura ajem od koprive preporuuje protiv oboljenja
jetre, ui i slezine, pa ak i u sluaju tumora ovog organa, zatim kod katara eluca, oboljenja disajnih organa,
eludanih greva i ireva, ira na dvanaestopalanom crevu i kod plunih oboljenja.Odlian je i za leenje bolesti
izazvanih virusima i bakterijama. Kod vodene bolesti (edema) kopriva pomae izvlaenjem velike koliine vode iz
organizma. Posredstvom aktivnih materija koje jaaju krv pomae kod bledila, malokrvnosti, anemije i kod tekih
bolesti krvi. Zajedno s drugim lekovitim biljkama kopriva se uspeno primenjuje i kod leukemije (vidi. Ako je re o
nekom alergijskom oboljenju (i polenska, odnosno senska kijavica spada ovamo) treba tokom dueg vremenskog
perioda piti aj od koprive. Kopriva smanjuje sklonost ka prehladi i pomae kod gihta i reumatskih oboljenja.
Tinktura od koprive posebno blagotvorno deluje na svaku kosu. I kod suenja krvnih sudova ("puakih nogu")
kopriva izvanredno pomae, kao i kod iijasa, krstobolje sa probadanjem i kod upale ivaca ruku i nogu.
Nain upotrebe. aj: 1 puna mala kaika popari se sa etvrt litre vrele vode i posle kratkog vremena se procedi.
Tinktura od koprive: korenovi, koji se vade u prolee i u jesen, operu se etkom, sitno naseckaju i stave u bocu,
do grlia. Preliju se rakijom od ita jaine 38-40% te se boca 14 dana dri na toplom mestu. Kupka za noge: jedna
puna pregrt dobro opranih korenova i stabljike s listovima svee koprive preko noi se dre u 5 litara hladne vode
a sledeeg dana se ista voda zagreje do kljuanja. U to toplijoj vodi (na temperaturi koju moete podneti) kupajte
noge 20 minuta. Kopriva za vreme kupke ostaje u vodi. Ova kupka, podgrejana, moe da se koristi jo dva do tri
puta. Pranje kose: 4 do 5 punih pregrti svee ili osuene koprive stavi se u lonac od 5 litara napunjen hladnom
vodom i na tihoj vatri zagreva dok ne prokljua. Posudu skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 5 minuta. Ako se
koristi koren koprive, jedna puna pregrt se preko noi ostavi u hladnoj vodi, a sledeeg dana se voda zagreva do
kljuanja. Posle toga treba da odstoji jo 10 minuta. Za pranje kose upotrebiti kvalitetan toaletni sapun.

153

Bitola

Korijander - Coriandrum sativum

Narodna imena. ivica, kinec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papric, paprica,
cimavica.

Botanike karakteristike. Korijander je jednogodinja zeljasta biljka, visoka 50-80cm. Stabljika je gola i na vrhu
razgranata. Donji listovi su krupni, okruglasti, na dugim drkama i vrlo izrezani, a gornji su sitniji, perasto deljeni i
duguljasti. Cvasti su bele, sastavljene od sitnih cvetova. Plod je okruglast (sastavljen od dva simetrina ploda, dva
merikarpa vrsto spojena). Cveta poetkom leta .
Stanite. Korijandar ne bira zemlju, ali bolje uspeva na krenoj, sitnoj, propustljivoj, toploj i dobroj zemlji i na
sunanoj strani . Gaji se kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. itava biljka je lekovita.
Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (vie od 20 komponenata), rutin, askorbinska kiselina, karotin. Sadri
selen.
Primena. Koristi se naroito protiv tromosti organa za varenje i za isterivanje gasova. Najvie korijandera troi
industrija likera, peciva, slatkia i piva, a mnogo se troi i kao zamena za biber.

154

Bitola

Nain upotrebe. Kao zain i kao aj (jedna kaiica na olju kljuale vode).

155

Bitola

Kozlac Arum maculatum (otrovan)

Narodna imena.Bula,zmijim ealj,lisinjak,kalendar.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka.Ima snane krtole,krupno lie i uspravne stabljike.Plod je

crvena bobica u klipu.Cvetovi su jednopolni i miriu na trulo meso, to i privlai i neke insekte.
Stanite.Raste na obodu uma i livade kraj drveta i ograda.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se rizom,u rano prolee i sui na sunce.
Hemijski sastav.Sadri mnogo skroba,onda flavonine,kumarine,etarsko ulje,alkaloide,saponine.
Primena.Rizom se koristi samo u hemopatiju,ali se time treba prestati zbog velike otrovnosti sveog rizoma i
estog trovanja.

156

Bitola

Krastavac Cucumis sativis

Narodna imena.Krastavica,kukumar,ugorak,kumor.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka sa dugim poleglim stablom.Listovi su sa

drskom,petoreznjasti ,po obodu zupasti i dlakavi.Muski cvetovi su grupisani ,zlatno uti.Zenski su u pazuhu
listova iste boje.Plod je valjkast,zelen a kasnije zut.
Upotrebljivi delovi biljke.Plodovi ,seme i sok.
Hemijski sastav.Belanevine,eer,voda,celuloza,vitamin A,B i C, kao i mineralne soli.
Primena.Sok deluje protiv groznicavog stanja i izlucivanje otrovnih sastojaka iz mokrae.Sok ili salata smanjuje
kolicinu eer,korisno za dijabeticare.Kone bolesti ,rane,opekotine

157

Bitola

Krasuljak Bellis perennis

Narodna imena.Bela rada,gusja ruica,belka,margetica,petrovi.

Botanike karakteristike.Viegodinja niska biljka,sa kratkim stablom.Lie skoro polozeno na zemlji.Cvetovi

sakupljeni u cvastu na dugim drskama,u sredini uti,a okolo su bele boje.
Stanite Raste svuda,po livadama i pasnjacima.
Upotrebljivi delovi biljke.Sakupljaju se cvetovi i lie.
Hemijski sastav.Saponin,smola,etarsko ulje,eer,belanevine,sluz,gorke materije.
Primena.Kao sredstvo protiv kalja i groznice.Smiruje bolove i greve, isti krv.Sok iz biljke je blagotvoran za
leenje rana.

158

Bitola

Kravljak - Carlina acaulis

Narodna imena. Vilino sito, bodic, kravinac, kravijac, krmski koren, protak, pupavac, ikavac, veliko sito.

Botanike karakteristike. Kravljak je trajna biljka, niska i prilegla sa vrlo kratkom stabljikom sa jako
rascepljenim i bodljikavim listovima. Cvetne glavice su velike, zvezdaste, sjajnobele boje, a razvijaju se
pojedinano. Koren je dubok i stubast, spolja sme, a iznutra svetliji i raspucan. Miris mu je sladunjav, a ukus
otar i aromatian.
Stanite. Raste i u nizijama i u planinskim predelima do 2600m.
Upotrebljivi delovi biljke. Koren. Vadi se u rano prolee ili jesen.
Hemijski sastav. Glavne aktivne materije su eterino ulje sa antibakterijskim karlinaoksidom, tanini, smole,
inulin.
Primena. Biljka se koristi kao sredstvo za izluivanje vode, ienje creva i izluivanje mokrae. Uspeno se koristi
kao sredstvo za suzbijanje raznih crevnih nametnika. aj od korena koristi se za ispiranje usta i spolja za leenje
teko zaceljivih rana i ireva.
Nain upotrebe. aj: 1-2 kaikice korena pomeati sa 1/4 litre hladne vode, brzo dovesti do kljuanja, malo
kuvati i procediti. Piti 1-3 puta na dan nezaslaeno ili zaslaeno malim gutljajima.

159

Bitola

Krompir Solanum tuberosum

Narodna imena.Kompir.

Botanike karakteristike.Zeljasta biljka,koren iliast.Stablo uspravno,pri vrhu krivudavo.Listovi veliki,po ivici

useeni.Rasporeeni su po dva vea i dva manja lista zajedno.Podzemno stablo je veoma razgranato to je krtola
razliitog oblika i veliine.Cvetovi su beli ili ljubiasti.Plod je bobica ute boje.
Stanite.Gaji se po batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Krtola u sveem stanju.
Hemijski sastav.Skrob,azotne materije,mast, vitamin A,B,C,F, belanevine, ugljene hidrate i dr.Nezreli plodovi
sadre otrovni alkaloid solanin.
Primena.Veoma vano povre u naoj ishrani preko cele godine. Stari narodni lek protiv glavobolje ili visoke
temperature su obloge od krompira. Protiv herpesa, otvorenih rana, ispucale koe, ireva, bubuljica i nekih drugih
konih oboljenja preporuuju se obloge natopljene sokom od krompira. Krompir se ne preporuuje dijabetiarima.

160

Bitola

Kruina Rhamnus frangula

Narodna imena.Pasja leska,astica,krhlika,pasjakovina,krkovina.

Botanike karakteristike.Raste kao grm ili drvo visoko do 5 metra.Listovi su tanki, pri vrhu
zailenji,naizmenino rasporeeni.Cvetovi su smeteni u pazuhu listova,i beli su.Plod je kotunica,kad sazri bude
mrkoljubiaste boje.
Stanite. Raste na vlanim mestima,pored reke i potoka.
Upotrebljivi delovi biljke.Kora.
Hemijski sastav.Skrob,emodin,izoemodin,mineralne soli,frangulin.
Primena.Dobar je lek protiv opstipacije,glista,hemoroida,za leenje ui i jetre.

161

Bitola

Kukolj Agrostemma githago (otrovan)

Narodna imena.Grahor, urek,kakol,crni kulim,gopa,urodica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,do 1 metar visine.Stablo uspravno,ravasto.Listovi

linearni,dlakavi.Cvetovi dvopolni,zvonastog oblika,purpurne boje.Plod aura.
Stanite.Raste u itnim poljima kao korov.
Upotrebljivi delovi biljke.Seme kukolja i koren.
Hemijski sastav.Otrovni saponin.
Primena.Koren se daje protiv hemoroida i konih bolesti.Semenke su otrovne i zato ito treba dobro istiti od
kukolja.Sa obzirom na otrovnosti ,danas kukolj se ne koristi kao narodni lek.

162

Bitola

Kukurek Helleborus viridis (otrovan)

Narodna imena.Zdravac,kurica,mali spre,pastorka.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa snanim crnim rizomom.Stablo uspravno,malo razgranato.Listovi

renjeviti,dvojno perasti.Cvetovi zelene boje,sa pet latica.Plod meak.Pored zelenog, postoji crni i mirisni kukurek.
Stanite.Raste na livadama,u svetlim umama i vonjacima.
Upotrebljivi delovi biljke.Rizom biljke.
Hemijski sastav.Kardiotonini bufadijenolidni heterozidi,steroidni saponini kao i alkaloida, kao to su sprintilin,
sprintilamin i celiamin.
Primena.Nekada se smatrao kao jako sredstvo za ienje. Zbog draenja creva i teranja na mokrenje kukurek je
upotrebljavan u bolestima jetre, u vodenoj bolesti, u akutnoj formi groznice, protiv glista i kao lek za regulaciju
belog pranja. Kao lek za kone bolesti ali i kao lek protiv duevnih bolesti.Zbog velike otrovnosti danas se vie ne
sme koristiti !

163

Bitola

Kukuruz - Zea mays

Narodna imena. Koruza, kuruz, kuruza, turska penica,penka.

Botanike karakteristike. Kukuruz je jednogodinja biljka visine 1,5 do 3 metra. Stabljika je snana, srcikasta
sa irokirn linearnim listovima. Muki i enski cvetovi odvojeni su na stabljici. Muki su cvetovi smeteni u obliku
metlice, na vrhu stabljike, dok se enski cvetovi nalaze u pazuhu donjih listova i izbijaju izmeu lista i stabljike. Za
vreme cvatnje iz lisnih omotaa izbijaju nitasti enski cvetovi to se stvaraju u parovima, a nazivaju ih
''kukuruznom svilom''. Vreme cvetanja ove biljke protee se od juna do avgusta.
Stanite. Gaji se kao kulturna biljka.

164

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava kukuruzna svila (skuplja se pre opraivanja) i seme.
Hemijski sastav. Kukuruzna svila sadri sitosterol, stigmasterol, trigliceride, eterino ulje, pantotensku kiselinu,
smole, gorki glukozid, saponine, inozit, kriptoksantin, malo alkaloida, vitamin C, vitamin K3. Semena sadre skrob,
trigliceride, pentozane, materije alkaloidnog karaktera, zeaksantin, zeakarotin, kvercetin, izokvercetin i druge
flavonoide, vitamine B1, B2, B6, nikotinsku kiselinu, pantotensku kiselinu, biotin.
Primena. Kukuruzna svila uspeno lei bolesti beike, bubrega, vodenu bolest, odlino je sradstvo za izluivanje
mokrae. Otklanja reumu i giht, edeme, preporuuje se i kod rahitisa. Mora biti pravilno osuena jer u protivnom
gubi lekovita svojstva. Kukuruzno brano sniava krvni pritisak.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: jedna puna mala kaika kukuruzne svile prelije se sa etvrt litre kljuale vode.
Poto odstoji kratko vreme, pije se nezaslaen. Jednu kaiku kukuruznog brana natapati u ai vode preko noi i
ujutru popiti.

165

Bitola

Kukuta Conium macalatum

Narodna imena.Beleglav,bucuni,mije zelje,trbulja

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljenasta biljka sa otuznim mirisom.stabljika je visoka do 2,5

metra,snazna ,razgranata zelena i uzduz prugasta. Listovi iscrpan i zupasti dugi oko 12 sm.
Cvetovi su u titastoj kruni beli ,sitni.
Stanite.Raste na svakom mestu i podnebju.
Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se zeljasti delovi I zeleni plodovi.Svezu bilku treba odmah preraditi.Cela biljka
je veoma otrovna !
Hemijski sastav.Otrovni alkaloid konin,konhidrin,pseudokonhidrin,metilkonin, i izuzetno otrovni konnicin !
Primena.Konin deluje sedativno i analgeticki.Zbog otrovnosti malo se koristi.On je prvi sintetski biljni alkaloid.

166

Bitola

Kupina - Rubus fruticosus

Narodna imena. Crna jagoda, crna malina, divlja kupina, kupinjaa, brestova ostruga.

Botanike karakteristike. Kupina je viegodinja bilka koja raste kao bodljikav grm. Listovi su perasto deljeni
sastavljeni od 3-5 listia, po obodu su nazubljeni. Donja strana lista je svetlija zbog mnogo dlaka. Du glavnog
nerva i lisne drke nalaze se bodlje. Cvetovi su beli i ruiasti i na vrhu granica obrazuju cvast. Plod je sloen od
mesnatih kotunica. Kad sazri, crne je boje i slatkog ukusa. Cveta poetkom leta.
Stanite. Raste svuda po ikarama, na neplodnom zemljitu, na rubovima uma, pa i u samim umama.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u prolee i jesen skuplja koren, mladi listovi i izdanci u prolee, cvetovi za
vreme cvetanja, a plodovi kad su zeleni ili zreli.
Hemijski sastav. Listovi sadre tanine, flavonoide, organske kiseline. Plodovi sadre eer, pektine, tanine,
organske kiseline, karotin,vitamin C, vitamine grupe B, soli kalijuma.
Primena. aj od listova ili sok od bobica odlino deluje protiv proliva (i krvavog). Pomae kod krvarenja iz eluca,
upale creva, belog pranja. Proiava krv, povoljno deluje na kone bolesti, osipe i liaje. Lei promuklost, kaalj,

167

Bitola

temperaturu, hemoroide i bolesne krajnike. Stucani listovi se stavljaju kao oblozi na rane, osip i potkone ireve.
Svei plodovi, preraeni ili stavljeni u rakiju, pomau nervoznim ljudima da bre zaspe. Izvrsna su hrana za
poboljanje krvne slike.
Nain upotrebe. aj: jedna kaika ieckanog lia sa izdancima kuva se 3 minute u 2-3 decilitra vode i ostavi
poklopljeno 10-15 minuta da stoji. Tada se ocedi, zasladi medom i toplo pije vie puta dnevno. Za grgljanje nije
potrebno zasladiti .

168

Bitola

Kupus Brassca olercea capitata

Narodna imena.Zelje,zelka,kupusta.

Botanike karakteristike.Dvogodinja ili viegodinja biljka.Prve godine obrazuje se glavica koja je u stvari lisni
pupoljak,iz koga e se sledee godine razviti stablo i cvetovi.Stablo naraste do 1 metar.Donji listovi su iroki i
plaviasti,gornji su duguljasti i nabrani.Cvetovi su uti.Plod je ljuska.
Stanite.Gaji se na njivama.
Upotrebljivi delovi biljke.Upotrebljava se biljka iz prve godine.
Hemijski sastav.Bogat je eerima,azotnim materijama,mineralnim solima i vitaminima.
Primena.Jede se u sirovom stanju ili se kiseli.Narod od listove pravi obloge za rane i ireve.Za kiseo kupus smatra
se da je dobar lek za stomak,za skorbut,da stvara krv i daje zdravu boju.Sok od isceenog sveog kupusa je
odlian lek za gastritis.

169

Bitola

Ladole Convolvulus sepium

Narodna imena.Poponac,hladole, atore,slatkovina.

Botanike karakteristike.Viegodinja visoka biljka do 5 metara.Listovi krupni,do 6sm. Dugacki goli i

sjajni.Stablo je polozeno ili raste uz ogradu.Cvetovi su levkasti,beli i ruiasti,u pazuhu listovi usamljeni.Plod je
sitna aura sa mnogo semena.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se koren i list.
Hemijski sastav.Smola,tannin,flavonoidi.Smola deluje kao laksans.

170

Bitola

Lan - Linum usitatissimum

Narodna imena. Glaviica, kuina, len, pitomi lan, pravi lan.

Botanike karakteristike. Lan je jednogodinja biljka. Stabljika je tanka, vlaknasta i slabo obrasla sitnim
duguljastim listovima. Na vrhu ogranaka ima po jedan sitan, vrlo nean, plav cvet. Plod je okruglasta aura. Seme
je spljoteno, glatko i duguljasto, svetlosmee boje.
Stanite. Lan se gaji kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi zrelo seme.
Hemijski sastav. Seme sadri trigliceride , belanevinaste materije, ugljovodonike, sluzi, vitamin A, organske
kiseline, fermente.
Primena. Laneno seme skuvano kao aj ublaava iskaljavanje jer omekava sluz. Pomae kod plunih, crevnih i
eludanih bolesti, promuklosti, loeg apetita. Deluje kao purgativ. Kao oblog se koristi kod napada reume i gihta.
Laneno ulje slui kao sredstvo za otvaranje, za leenje hemoroida i opekotina.

171

Bitola

Nain upotrebe. aj od semena: 2-3 kaikice semena drati 6-8 sati u olji vode. Sluzavi aj ocediti, malo
ugrejati i piti u manjim gutljajima 3-4 puta na dan. Seme kao oblog. Samleveno seme sa medom.

172

Bitola

Lanilist Linaria vulgaris Miller

Narodna imena. uta zevalica,divlji lan,mala maica,abor.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka do 50 sm. Stabljika pri dnu razgranata.Listovi uski ,kao
perca,sabljasti,sedei.Na vrhu su cvetovi u grozdastoj cvasti.Cvet ima po dve na drelu,poznat kao cvet zevalica,
ute boje do narandaste.Plod je aura.
Stanite.Na peskovitom i ljunkovitom terenu,kraj puteva,uz zidove.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se nadzemni deo biljke.
Hemijski sastav.Tanin, uta bojena materija,linarin,sluz,belanevine, eer,soli.
Primena.Za leenje utice,kamena u beici,kao diuretik za bre izluivanje mokrae,
Za hemoroida.Osnovna namena je za izbacivanje toksina iz organizma.

173

Bitola

Lavanda - Lavandula angustifolia

Narodna imena. Despik, lavanda, lavandl, levanda, mirisni despik.

Botanike karakteristike. Raste kao nizak bun visine 50-80 cm. Stabljike su mnogobrojne, dlakave i
etvorougaone. Listovi su linearno-iljasti, sedei (bez lisnih drki) i naspramno su rasporeeni. Cvetovi su sitni i
sakupljeni u klasolike cvasti i jako lepe ljubiaste boje, zbog ega se gaji i kao ukrasna biljka. Cvetovi kao i itava
biljka su izuzetno prijatno miriljavi. Cveta u julu i avgustu.
Stanite. Raste na livadama, na suvim, toplim i krevitim padinama Mediterana. Inae se gaji kao ukrasno bilje u
vrtovirna i parkovima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lekovite potrebe beru se listovi i cvetovi pre nego to se otvore.
Hemijski sastav. Eterino ulje cvetova najvie sadri linalilacetat i linalool.Osim toga sadri i tanine, flavonoide,
fitosterole i kumarine.

174

Bitola

Primena. Lavanda se koristi kao blago sredstvo za smirivanje kod nervne iscrpljenosti, kod problema sa
spavanjem, za poveanje luenja ui, za ublaavanje greva probavnog trakta, protiv gasova u crevima i kao
diuretiko sredstvo. Upotrebljava se i kod probavnih smetnji, kod lenjosti creva. Eterino ulje dovodi do
poboljanja prokrvljenja, blage nadraenosti i poboljava regenerativne procese u dubljim slojevima koe.
Nain upotrebe. Najee se koristi za pripremu ajeva, tinktura, eterinog ulja, kupki ili inhalacija. aj: kafenu
kaiku usitnjene biljke preliti sa 200ml kljuale vode. Sud poklopiti i ostaviti da stoji 15-20 min. aj procediti i piti
2-3 olje aja dnevno. Tinktura: 20g suvih cvetova natopiti u 100ml 70% etanola. Kupka: 50-100g suvih cvetova
preliti sa jednom litrom vrue vode, ostaviti da stoji 10 minuta, ocediti i dodati vodi u kadi.

175

Bitola

Lazarkinja - Asperula odorata

Narodna imena. Divlji bro, jari bro, lazarkinja mirisna, lazina trava, marinka, prvenac.

Botanike karakteristike. Lazarkinja je viegodinja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna I tanka, visoka do 30
cm. Listovi su rasporeeni prljenasto oko stabljike. Ima ih obino 6-9 u jednom prljenu. Na vrhu nerazgranate
stabljike nalaze se sitni beli cvetovi sakupljeni u cvast. Plodovi su mali oraii slini iku. Cveta od maja do juna.
Stanite. Raste po belogorinim, senovitim umama.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljavaju listovi (skupljaju se pre cvetanja).
Hemijski sastav. Sadri eterino ulje, tanine, alkaloide.
Primena. Lazarkinja se koristi kod zastoja ui u jetri, za leenje mokranih organa, vodene bolesti i utice. Koristi
se kod nepravilnog rada srca, nervnih bolesti, migrene, neredovne menstruacije. Delotvorna je protiv greva i
glista. Oblozi se koriste kod oteklina i nagneenja.

176

Bitola

Nain upotrebe. aj: jedna kaiku lazarkinje preliti sa 200-300 ml kljuale vode, ostaviti da stoji poklopljeno 6-8
minuta, zasladiti medom i doda ti limunov sok.

Leska Corylis avellana

Narodna imena.Lesjak,liska,lenik,jegra.

Botanike karakteristike.ib visok da 5 m.Listovi srcasti,po obodu testerasti.Cvetovi su sa odvojenim

polovima.Muki cvetovi su u cvasti resa,a enski lie na pupoljak.Plod je oraica smetena u kupu ko jaje,ponekad
sva u dlaicama.
Stanite.Raste samoniklo,po brdima,umama,oko naselja.
Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se rese i plodovi.
Hemijski sastav.Masno ujle,belanevine.
Primena.Protiv nazeba,zapalenje plua,za znojenje,protiv malokrvnosti,lupanje srca,krvarenje.Ako se mnogo
upotrbljava ,poveava krvni pritisak.

177

Bitola

Likovac Daphne mezereum (otrovan)

Narodna imena.Vuija lika,ajduka oputa,maslinica,zmijska trava.

Botanike karakteristike.Visegodisnji grm,visok 1 m. sa granama kao pruce.Listovi uski,a cvetovi na vrhovima

grancice,ruiasti i prijatnog mirisa.Plod bobica kad sazri,postane jarko crvene boje.
Stanite.Raste na vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se koren.Oguljenu koru treba svezu isitniti.
Hemijski sastav.Ljuta i gorka smola mezerein,a ima i neotrovniglikozid dafnin,kao i isomer eskuletin.
Primena.Kao lek protiv reumatizma i konih bolesti.Sa obzirom da je biljka veoma otrovna,sve manje se koristi.

178

Bitola

Lincura - Gentiana lutea

Narodna imena. Sranik, gencijana, koutnik, lecijan, licijan, ravan, ravet.

Botanike karakteristike. Lincura je viegodinja biljka koja u zemlji razvija vrlo debeo, prstenasto izbrazdan
rizom, iz kojeg se grana mesnato, debelo, do 1m dugako korenje. Tek posle pete godine razvije se uspravna,
nerazgranata stabljika visoka do 1,5 metara. Listovi na stabljici su naspramni, sedei, izdueno jajasti, do 15 cm
dugaki, po rubu celi sa paralelnim nervima. U pazuhu listova, na gornjem delu stabljike, nalaze se grupe cvetova
ute boje. Cveta u toku leta.
Stanite. Raste na planinskim panjacima i livadama i meu grmljem.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u jesen ili rano prolee sakuplja koren od starijih biljaka. Svei koren ima
neugodan miris, dok je miris osuenog korena aromatian.
Hemijski sastav. Sadri gorke glukozide, trisaharid gencianozu, alkaloid gencianin, ksanton, askorbinsku kiselinu,
flavonoide.

179

Bitola

Primena. Ubraja se u najbolja sredstva za leenje eluca. Pospeuje probavu,otklanja pritisak

u elucu, muninu, napade nesvestice. Pridonosi poboljanju sastava krvi i poveanju broja crvenih i belih krvnih
zrnaca. Koristi se protiv groznice, kalja, astme,kod hronine zaepljenosti, za leenje rana i drugih ozleda.
Nain upotrebe. aj: Kafenu kaiku usitnjene lincure preliti sa 1litar hladne vode. Ostaviti da stoji10 sati uz ee
mukanje.aj procediti i piti tri puta dnevno po jednu olju pre jela. Tinktura: 10g lincure preliti sa 100ml 70%
etanola.

180

Bitola

Lipa - Tilia platyphyllos

Narodna imena. Lipac, lipolist, lipa velelista, zimska lipa.

Botanike karakteristike. Lipa je drvo visine od 25 do 30 metara sa vrlo razvijenom kronjom. Listovi su na
dugakoj drci, po obodu nazubljeni. Cvetovi su bledo ute boje, sakupljeni u cvast na dugoj drci koja je do
polovine srasla sa cvetnim priperkom. Plod je orai.
Stanite. Raste u umama, gaji se u parkovima i drvoredima uz puteve.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se bere cvet sa pricvetnim listovima (ako je lepe zelene boje, bez re). Inae
se beru samo cvetovi u vreme kada su se otvorili i pre nego to ostare i promene boju.
Hemijski sastav. Lipa sadri eterino ulje, flavonoide, saponine, glukozid, polisaharide, fenolkarbonske kiseline,
tanin, vitamin C.

181

Bitola

Primena. Lipov cvet se koristi za pospeivanje znojenja i za smirivanje (kod uznemirenosti, nesanice,
iscrpljenosti), za ublaavanje greva glatkih miia, za pojaanje luenja ui, za poveanje luenja mokrae,
eludanih sokova i za poboljanje probave. Upotrebljava se za grgljanje kod upale usne duplje.
Nain upotrebe. aj: 2 kaike usitnjenog cveta lipe preliti sa 300-400 ml kljuale vode, ostaviti 5-10 minuta,
procediti. Moe se zasladiti sa medom. Kupka: kupati se u vodi u koju je dodan jak lipin aj.

182

Bitola

Lisiji rep Escium vulgare

Narodna imena.Vuji rep,lisiina.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka visoka 2,5 metra.Cvet ljubiaste boje, ima veoma ugodan
miris i je odlina paa za pele.
Stanite.Raste svuda , po zapustenim njivama i oko puteva.
Primena.Protiv sranih obolenja,kao diuretik (pospeuje mokrenje).

183

Bitola

Livadska vlasulja Festuca pratensis

Narodna imena.Livadska vlesenika,travnika bilnica,livadski vijuk, visoki tipac.

Botanike karakteristike. Vlasulja ima kratak busen i koren koji naraste do dubine od 1 m. Stabljika naraste do
120 cm, uspravna je, glatka, slabo obrasla liem i sklona poleganju. Listovi su dugi 10 20 cm,ravni, glatki,
tamnozelene boje i nazubljeni su. Cvet je uspravan, duguljast i metlica duine 10 35 cm. Klasii su ukasti ili
zelenkasti, cilindrini do duguljasti katkada s ljubiastom nijansom. Plod je zrno koje je duguljasto, zailjeno, utosive boje, duine 5 6 mm.
Stanite.Raste kao trava svuda,a na livadama gradi prave zelene busene.
Primena.Biljka je korisna za spreavanje erozije zemljita ,a koristi se i kao stona hrana.

184

Bitola

Lokvanj Nymphaea alba

Narodna imena.Beli lokvanj,plutnjak,lopa,bijeli lopuh.

Botanike karakteristike.Vesegodisnja zeljasta biljka,koju nalazimo u barama,na jezerima.Srcasti,dlakavi,veliki

listovi plivaju po povrini vode.Na glatkoj drci su lepi,ukrasni,beli cvetovi.Rizom je zavuen u mulju.
Upotrebljivi delovi biljke.Rizom,list i cvet.
Hemijski sastav.Tanin,smola,skrob,vitamin C,alkaloid,heterozid.
Primena.Protiv neuroze i nesanice ,uzima se aj od cveta.Zbog prisustva tanina uzima se i protiv diareje.

185

Bitola

Lovor Laurus nobilis

Narodna imena.Lorber,lovorika,zelenika,javorika.

Botanike karakteristike.Zimzeleni grm ili nisko drvo,do nekoliko metara visine.Ima crnu koru.Listovi
naizmenicno rasporeeni,elipsasti,malo nabrani,koasti.U pazuhu listovi smeteni su cvetovi svetlo zelene
boje.Plod je kotunica.
Stanite.Raste u primorju.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se list i plod.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,masne materije.
Primena.Osueni list koristi se kao zain.Nekad se daje i kao lek za jaanje eluca i pojaivanje mokrenja i protiv
hemoroida.

186

Bitola

Ljoskavac Physalis alkekengi

Narodna imena.Zmijino groze,bebinjak,vuja jagoda,divlja paprika.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,do 60 sm. Visoka.Rizom je vodoravan,razgranat.Stablo

uspravno,razgranato.Lice jajasto,na dugakim drkama. Cvetovi su pojedinacni beli.Plod je narandzasta bobica
umotana u papirnatu mrezastu okruglu auricu.
Stanite.Raste po svetlim umama,uz ograde.
Upotrebljivi delovi biljke.Zreo plod a poneka i cela biljka.
Hemijski sastav.Karotenoid,organska kiselina,eer,malo alkaloida,vitamin C.
Primena.Kao diuretic za luenje mokrae i kod obolenja bubrega.

187

Bitola

Ljubiica Viola odorata

Narodna imena.Ljubica,mirisna ljubiica,fijola,babji stolek.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,prijatnog mirisa,vesnik prolea.Ima kratak rizom i koren.Iz

rizoma izbijaju srcasti listovi na dugim drkama.Cvetovi su sitni,ljubiasti,pojedinani.
Stanite.Raste svuda,na livadama,obroncima i obodu uma.
Upotrebljivi delovi biljke.Cvet i rizom.
Hemijski sastav.Alkaloide,guma,sluz,saponin.
Primena.Daje se za iskaljavanje,za spravljanje lekova protiv astme,bronhijalnog katara.Tinktura se daje protiv
promuklosti.Mnogo se koristi u industriji kozmetike,za spravljanje parfema i dr.

188

Bitola

Ljulj Lolium temulentum (otrovan)

Narodna imena.Ljuta trava,miiji kukolj,vrtoglavica,luda trava.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,visoka do 1 metar.Stablo kruto i uspravno.Listovi su tanki,uvijeni

du stabljike.Cvetovi u klasu,obavijeni plevom i otrim osjem.Seme sitno,jajasto,veoma otrovno.
Stanite.Raste u itu kao najotrovniji korov.
Upotrebljivi delovi biljke.Seme biljke se sakuplja.

189

Bitola

Hemijski sastav.Velika otrovnost potie od alkaloida temulina.Na semenu ivi i jedna otrovna gljiva.Zatim sadri
tanin,mast,gorki glikozid,vosak.
Primena.Biljku treba odbaciti zbog otrovnosti.U narodi mnogo koriena ranije,a sada samo u naunoj medicini za
spravljanje lekova.Smatra se da lei kone bolesti,liajeve i ireve.

190

Bitola

Maji repak Phleum pratense

Botanike karakteristike.Maji repak je busenasta biljka sa nenim korenom i pripada porodici trave. Stablo je
uspravno, visoko izmeu do 1,5 metara. Listovi su ravni, postepeno sueni pri vrhu, bledozelene boje. Rukavci su
glatki, goli, donji su naduveni, dok gornji nisu. Metlica je najee klasolika, uska, cilindrina, obino je zelene, a
ree ljubiaste boje. Plod je loptastog do jajolikog oblika.Cvet je u klasastoj cvasti,koja mnogo podsea na maji
rep.
Stanite.Raste po umama,livadama i panjake.
Primena.Populacije ove trave imaju izuzetno veliki znaaj kao krmna biljka.

191

Bitola

Majina duica - Thymus serpyllum

Narodna imena. Timijan livadski, majkina duica, popovac, materka, tamjanika, bakina duica, bukovica,
vreskovina, vrisak, divlji bosiljak, duiina, duika, materina duica, materka.

Botanike karakteristike. Majina duica je trajna 20 - 30 cm visoka, grmasta biljka. Ima uske elipsaste sivo zelene listie sa kratkim peteljkama. Roza do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i
ugodnog mirisa.
Stanite. Raste na sunanim breuljcima i padinama, na posnim rubovima uma i esto, na malim livadskim
mravinjacima. Potrebno mu je mnogo toplote i sunca, pa se zato dobro dri na kamenitim povrinama i planinskim
suvatima, gde se iz zemlje oslobaa mnogo toplote.
Upotrebljivi delovi biljke. List i cvet.
Hemijski sastav. Eterino ulje (fenoli-timol,karvakrol), flavonoidi, organske kiseline, tanini, saponini.
Primena. Upotrebljava se, pre svega, kao lek za leenje organa za varenje, ree i organa za disanje. Majina
duica se daje protiv crevnih parazita, narocito protiv dejih glista. Preporuuje se kod greva u elucu i u materici,
kao i kod menstrualnih bolova i kod epileptinih napada.

192

Bitola

Nain upotrebe. aj: jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre provrele vode i ostavi da odstoji kratko
vreme. Kupka: za potpunu kupku potrebno je 200 g majine duice. Tinktura od majine duice: na podnevnom
suncu ubranim cvastima rastresito napuniti jednu bocu do grlia, preliti rakijom od ita ili od voa, jaine 38-40%,
i ostaviti na suncu 14 dana. Ulje od majine duice: na podnevnom suncu ubranim cvastima napuniti jednu bocu i
preliti hladno ceenim maslinovim uljem, tako da nivo ulja bude vii za dva prsta. Ostaviti 14 dana na suncu ili
blizu grejnog tela. Jastue: biljke staviti u jastue i zaiti otvor. Sirup od majine duice: cvetove i stabljike ubrane
na suncu ovlaenim rukama stavljati u teglu. Slojeve biljke i nerafinisanog eera dobro sabiti u tegli. Ostaviti na
suncu oko tri nedelje. Pri ceenju eerom natopljenih cvetova i stabljika mora se dodati malo vode, kako bi se
one isprale. I ova tenost se doda sirupu. Potom se posuda sa sirupom stavi na najslabiju vatru kako bi suvina
voda isparila a da se on ne kuva. Sirup ne sme da bude ni previe redak ni previe gust. Da bi se postigla
odgovarajua gustina, hladiti ga jednom ili dvaput, i probati.

193

Bitola

Majorana - Majorana hortensis

Narodna imena. Babina dua, mauran, majuran miriljavak.

Botanike karakteristike. Maurana je uglavnom jednogodinja biljka oblika maloga grma visine 20 do 40 cm.
Listovi su maleni, eliptini, celovita ruba, sivo pustenasti i s kratkorn peteljkom. Cvetovi su beli ili bledo-ruiasti.
Stanite.Biljka je iz severne Afrike proirena po Sredozernlju, a posle po junoj Evropi. U veoma toplim krajevima
biljka traje dve i nekoliko godina. Uzgaja se u vrtovima, ali ne podnosi mraz. Miris joj je jako arornatian i
prepoznatljiv, a ukus malo gorak.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se sabiru listovi i gornji cvatui delovi biljke.
Primena.Iz svee biljke maurane destilacijom dobiva se eterino ulje, a priprema se i mast to ublauje
glavobolju i koristi za oivljavanje ivaca. Ulje koristi se za masau gihta, protiv reumatizma, ukoenih zglobova
nakon due bolesti, kod napomog peaenja, otvrdnua lezde. Lagani aj od maurane izvanredno pomae u

194

Bitola

leenju crevnih greva kod dece. Jai aj koristi kod odraslih osoba za leenje vodene bolesti u poetnom
stadijumu, kod utice, tekoa s jetrom, sluzi u prsima, nadutosti i pokvarenog eluca.

195

Bitola

Mala mleika - Epilobium parviflorum

Narodna imena. Sitnocvetna mleika.

Botanike karakteristike. Biljka visine 0,7-1m. Cvetovi sitni i crvenkaste, bledoroza ili gotovo bele boje.
Smeteni su na duguljastim uskim semenim mahunama nalik na zakivke, iz kojih, kada se raspuknu, vrcaju
semenke obrasle belim vunastim dlaicama.
Stanite. U brdima, na umskim stazama, na rubovima potoka i ogolelim padinama, u mnogim batama, meu
jagodama, povrem i ukrasnim biljkama.
Upotrebljivi delovi biljke. Stabljika sa listovima i cvetovima.
Hemijski sastav. Flavonoidi, tanini, fitosteroli.

196

Bitola

Primena. Daje dobre rezultate u leenju bolesti prostate i mokrane beike.

Nain upotrebe. Pripremanje aja: jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji kratko
vreme.

197

Bitola

Malina - Rubus idaeus

Narodna imena. Crvena jagoda, crvena kupina, malina planinska, pitoma kupina,himper.

Botanike karakteristike. Malina je viegodinji bun sa uspravnim, zeljastim stablom. Listovi su sloeni od 3-7
listia, po obodu nazubljeni, sa donje strane dlakavi. Cvetovi su beli sa dugakim cvetnim drkama, sakupljeni na
vrhovima grana ili u pazuhu listova u grozdaste cvasti. Plodovi su mnogobrojne kotunice koje su spojene
razraslom, sonom cvetnom loom crvene, ree ute boje. Ima ugodan miris i sladak ukus.
Stanite. Raste po umama, krevinama, proplancima, osunanim padinama, agaji se i kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi i plodovi u vreme dozrevanja.

198

Bitola

Hemijski sastav. Sadri u plodovima ugljovodonike (fruktozu, glukozu, saharozu), organske kiseline (jabunu,
limunsku, vinsku, salicilnu), tanine, vitamine C i B, karotin, eterino ulje,flavonoide, kumarine, pektine. U semenu
sadri trigliceride i fitosterole.
Primena. Od plodova maline priprema se izvrstan sirup koji se uspeno koristi kod svih bolesti kod kojih se javlja
groznica, jaa srce i celi organizam. aj od listova maline je izvrsno sredstvo za enske bolesti, pogotovo za
ienje jajovoda i neplodnost, lei proliv i dizenteriju, zaustavlja i proiava krv, lei kone bolesti i otklanja
katare, ublaava crevne upale.
Nain upotrebe. aj od listova, oblog od zgnjeenih listova (za umanjenje bolova),sok od plodova.

199

Bitola

Maslaak - Taraxacum officinale

Narodna imena. Vetrokaz, uanica, milosavka, mleac, popino guvno i talijanska salata.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka sa utim cvetnim glavicama sloenim iz velikog broja
cevastih I jeziastih cvetova.Cveta od marta do maja.
Stanite. Maslaak uspeno raste na svim zemljitima, ali mu najvie odgovaraju vlane livade. Nalazi se na
livadama i travnjacima, po pustim mestima i naputenim njivama, pored puteva i oko naselja.
Upotrebljivi delovi biljke. Koren, list i cvet
Hemijski sastav. Sadri gorke materije, smole, vosak, eterino ulje, flavonoide, inulin, hetrerozide, ugljene
hidrate minerale, vitamin C, provitamin A, kalijum, gvozdje, natrijum magnezijum, organske kiseline.

200

Bitola

Primena. Koristi za opte jaanje organizma i proleno ienje krvi. Pojacava luenje ui, podstie varenje,
izaziva znojenje, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, pomae kod leenja gihta, reumatizma, konih
ekcema, ireva, kod pomanjkanja apetita, malokrvnosti, neredovne menstruacije, oboljenja slezine. Pomae kod
eerne bolesti, oboljenja ui i jetre, utice, smanjenog luenja mokrae. Smatra se odlinim sredstvom protiv
guste krvi.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika korena stavi se u etvrt litre hladne vode, a sledeeg
dana se greje do kljuanja, i procedi. Ovu koliinu aja treba piti pola sata pre i pola sata posle doruka, gutljaj po
gutljaj. Salata: priprema se od sveih listova i sveih korenova.

201

Bitola

Maslina - Olea europaea

Narodna imena. Maslinka, olika, oljika, uljenika, ulika.

Botanike karakteristike. Maslina raste kao drvo sa stablom visokim do 10 metara. Listovi su koasti, sa donje
strane zbog malih ljuskica srebrnasti, a sa gornje plaviastozeleni. Cvetovi su beli i zvonasti u grozdastom obliku.
Plod je maslina , a njena boja zavisi od vrste: zelena, smea, tamnocrvena, ljubiasta, crna.
Stanite. Ne podnosi veliku udaljenost od mora. Raste u obalnim podrujima Sredozemlja.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koriste listovi i plodovi masline.
Hemijski sastav. Masline su bogate uljima (50-80%), sadre belanevine, pektine, eere, vitamine B, C, E, soli
kalijuma, fosfora, gvoa, katehine, fenolkarbonske kiseline, pektin, saponine. U listovima ima organske kiseline,
fitosterol, glukozide, smole, flavonoide, alkaloide, tanine, eterino ulje.

202

Bitola

Primena. aj od listova masline slui za sniavanje krvnog pritiska. Maslinovo ulje je lagan purgativ, pospeuje
luenje ui, smiruje upalu eluca i tankog creva, pomae u leenju hemoroida koji krvare. Ulazi u sastav mnogih
melema i masti za masiranje.
Nain upotrebe. aj: jednu ili dve kaike suvih ili sveih listova i olju vode kuvamo 5 minuta. Pije se po 2-3
olje na dan pre ili za vreme jela. Tinktura: 50g osuenih listova prelijemo sa 100ml 70% etanola. 15-20 kapi
uzimati 2-3 puta na dan. Ulje za masau: u 100ml hladno presovanog maslinovog ulja natapamo jednu aku
osuenih biljaka kao to su ruzmarin, neven, gospina trava, lavanda, paprena metvica...

203

Bitola

Matinjak - Melissa officinalis

Narodna imena. Metvica, pitoma metvica, elina trava, elinjak, limunka, maternjak, matinik, melisa, pelinja
ljubica, pelinja metvica, pelinja trava, rojevnica.

Botanike karakteristike. Matinjak je viegodinja biljka. Ima oko 60 cm visoku zeljastu stabljiku. Listovi su
jajastog oblika, nazubljeni i slabo dlakavi. Cvetovi su sitni, beli, ruiasti ili ukasto beli. Cveta od jula do
septembra. Mirie na limun.
Stanite. Gaji se kao kulturna biljka, ali se kao poludivlji moe nai u blizini naselja uz ograde, ivice, u umi.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi pre nego to procvetaju, a cela biljka sa vrikama i listovima za
vreme cvetanja.
Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (citrol, geraniol), vitamin C, karotin, tanine. Sadri i selen.
Primena. Matinjak smiruje greve, regulie probavu, jaa i okrepljuje srce, dezinfikuje i zaceljuje rane, spreava
srani gr i povraanje na nervnoj osnovi, smiruje migrenu, nesvesticu, jako lupanje srca. Upotrebljava se kod

204

Bitola

neredovne menstruacije i depresivnih stanja. Pospeuje luenje ui. Poboljava pamenje, daje novu snagu.
Dobar je za masau kod reume, gihta, umora udova i kontuzija.
Nain upotrebe. aj: 2 kaike sveih listova preliti oljom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 minuta, procediti. Pije
se nekoliko puta na dan. Tinktura: 20g svee osuene biljke preliti sa 100ml 70% etanola. Uzimati po 20-30 kapi
pre spavanja. Ulje za masau (matinjak se natapa u maslinovom ulju). Koristi se i kao kupka. Mogu se koristiti i
listovi kao oblog.

205

Bitola

Meija apa Heracleum sphondylium

Narodna imena.Medvei dlan,paonjak,apica,blatarica.

Botanike karakteristike.Dvogodinja ili viegodinja biljka snana biljka,neprijatnog mirisa.Podzemno stablo

debelo i vretenasto,u njemu je uti sok.Stablo visoko do 1,5 metra,uspravno,sa otrim dlakama.Listovi
nejednaki,razliitog oblika.Na vrhu stabla i grana nalaze se titasti cvasti bele ili ute boje.
Stanite.Raste svuda,u umama i u ravnicama.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,heterozin,sterol,holin.
Primena.Koren vai za lek protiv dizenterije.Veruje se da lei katar creva i poboljava apetit.

206

Bitola

Meiji jezik Scomopendrium vulgare

Narodna imena.jelenak,jeziac,jelenski jezik.

Botanike karakteristike.To je veoma rasprostranjen paprat.Listovi su grupisani,uspravni i veoma dugaki,ak

do 60 sm.
Stanite.Raste na vlanim, mranim umama.
Upotrebljivi delovi biljke.List.
Hemijski sastav.Vitamin C,tanin,holin.
Primena.Kao aj za brzo izluivanje mokrae,a i dobar je adstringens,lei rane.

207

Bitola

Miloduh - Hyssopus officinalis

Narodna imena. Hisop, izop, sipan, ipant.

Botanike karakteristike. Miloduh je viegodinja bunasta biljka koja izraste do 60 centimetara. Stabljike su joj
u osnovi drvenaste, a listovi naspramno rasporeeni, mali, izdueni i na vrhu iljasti. Koasti su i sjajni na licu, dok
im je nalije prekriveno lezdama sa etarskim uljem. Cvetovi su ljubiasti, ili plaviasti, a ree ruiasti, ili beli.
Grupisani su u prividne klasove u gornjem delu stabljike i granica. Cveta od juna do septembra.
Stanite. Miloduh raste samoniklo u prirodi na suvim i kamenitim mestima, a gaji se i kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u beru listovi, cvetovi i cela biljka (za vreme cvetanja).

208

Bitola

Hemijski sastav. Specifian miris biljke potie od eterinog ulja koga ine terpeni pinen, kamfen, cineol. Sadri i
tanine, organske kiseline, alkaloide i pigmente.
Primena. Koristi se kod oboljenja organa za disanje, posebno kod hroninog bronhijalnog katara, nonog
znojenja, zatim protiv greva u grudima, kod prekomerne sluzi u crevima, slabosti probavnih organa, vodene
bolesti, utice i dr.
Nain upotrebe. Koristi se kao aj (jedna kaika lia ili cveta prelije se sa 300ml kljuale vode).

209

Bitola

Milogled Sanicula europea

Narodna imena.Milie,liarka,,zdraviica,omilen.

Botanike karakteristike.Zeljasta biljka,viegodinja,visoka do 50 sm. A lie testerasto,sjajno tamnozelene

boje.Cvetovi beliasti ili crveni skupljeni u male titove na vrhu biljke.
Stanite.Raste u hladovini ,po umama.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se cela biljka,list i koren.
Hemijski sastav.Nije dovoljno ispitan.Osnovni sastojak je saponizid.
Primena.Kao lek za zaustavljanje krvarenja i leenje rana.

210

Bitola

Miroija - Anethum graveolens

Narodna imena. Anita, dil, kopar, koper, kopra, kopr, kopric, mirodija, mirudija, sladki jane, smrdilj.

Botanike karakteristike. To je jednogodinja biljka sa tankim, vretenastim korenom. Stabljika je uspravna,

okrugla, izbrazdana, uplja, visine i do 120cm. Listovi su od 3 do 4 puta perasto razdeljeni. Donji listovi stabljike
imaju uplje peteljke, a gornji su sedei. Na vrhu stabljike nalaze se sitni cvetovi, izrazito ute boje. Najvea
koncentracija lekovitih i aromatinih materija nalaze se u plodovima biljke, ali ima ih i u listovima i cvetovima.
Stanite. Raste u umama i ikarama, po meama, od nieg do brdskog regiona. Mirodija je poznata zainska
mirisna biljka koja se gaji, a i sama se razmnoava po vrtovima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi zreo plod, ree vrhovi granica u cvetu.
Hemijski sastav. Plod sadri eterino ulje, flavonoide, trigliceride, srebro i selen. List sadri manje eterinog ulja
od ploda, a sadri i flavonoide,

211

Bitola

Primena. Mirodija je, pre svega, dobar, nekodljiv, jevtin i zbog toga svakom pristupaan zain. To je
istovremeno i lek koji se vekovima uspeno koristi protiv gasova, nadimanja, tekoa u organima za varenje .
Nain upotrebe. Domaice stavljaju lie miroije u krastavce za zimu, u sosove i drugo, a plod se, na alost,
vrlo malo koristi, iako je plod lekovitiji od lia. Pripremaju se sledei ajevi: Za leenje hemoroida (uljeva): 10 g
miroije popariti sa 200g kljuale vode i posle 2 sata u dvaput popiti pre spavanja. Istovremeno spraviti jak aj:
25g miroije popariti sa 250g kljuale vode i posle 2 sata odliti, pa tim ajem se svako vee zapirati. i jedno i
drugo vriti u toku 6 uzastopnih dana. Pomae kod tucanja: 4 kafene kaike semena miroije ili 2 kafene kaike
usitnjene biljke (svee ili osuene) preliti sa 1/4 l prokuvane vode i ostaviti poklopljeno 3-4 minute. Procediti i
nezaslaeno piti.

212

Bitola

Miinac Cynogglossum officinale

Narodna imena.Minjak,pasji jezik,trpunjac,mali gavez.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka visoka do 80 sm. Sa korenom dugim 30 sm. Stablo dlakavo,na
njemu su gusto rasporedjeni listovi,izduzeni ielipsasti.Cvetovi su sakupljeni u metliaste cvasti,tamno crvene boje.
Stanite.Raste na suvim i sunanim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se koren,a ponekad i list.
Hemijski sastav.Tanin,alkanin,cinoglosin,smola,mast,inulin,etarsko ulje.
Primena.Koren se upotrebljava kao adstringens protiv hemaroida.Ugnjeeno lice se stavlja na rane.Zbog
neprijatnog mirisa lice rastureno po kuci tera miseve i pacove,pa je biljka po tome dobila ime.

213

Bitola

Mlaa Corydalis cava (Otrovna)

Narodna imena.Golubija gua,petlii,kokoica,pijevac.

Botanike karakteristike.Viegidinja zeljasta biljka sa krtolastim korenom.Stablo uspravno,neno.

Listovi dvojno i trojno useeni.Cvetovi u grozdastoj cvasti,crvenkaste boje.
Stanite.Raste na najee u bukovim umama.
Upotrebljivi delovi biljke.Koren.
Hemijski sastav.Alkaliod,koridalin,protopin,bulbokapin.
Primena.Zbog velike otrovnosti,nije dobro da se koristi.Zna se da smiruje centralni nervni sistem,kao i protiv
krvarenja zuba i za izbacivanje glista.

214

Bitola

Mrazovac Colchicum autumnale (otrovan)

Narodna imena.Jesenji kaun,baluak,mrazova sestrica,divlji kukuruz,voak.

Botanike karakteristike.Iz viegodinje krtole sa smeim ljuskama razvijaju se duge peteljke, na

ijem se vrhu razvija cvet sa est ljubiastih latica.Plod je aura.
Stanite.Raste na panjacima i livadama.
Upotrebljivi delovi biljke.Seme i lukovica biljke.
Hemijski sastav.Kolhicin,veoma otrovan alkaloid.
Primena.Iskljuivo u naunoj medicini,sa obzirom na veliku otrovnost.

215

Bitola

Mumula Mesoilus germanica

Narodna imena.Nevestica,bastula,upca.

Botanike karakteristike.Omanje drvo,nalik na ib,visoko do 4 metara.Divlja mumula ima trnje,a pitoma

nema.Listovi su izdueni,na kratkim drkama,gore tamno zeleni,a sa donje strane obrasli dlaicama.Cvetovi su
usamljeni,beli na vrhu.Plod kad sazri bude mrke boje.
Upotrebljivi delovi biljke.Plod i list.
Hemijski sastav.Plod sadri vodu,celulozu,jabunu kiselinu,bornu kiselinu,tanin,pektin,vitamin C,saharozu, i
glikozi ,kao i smolu.
Primena.Veoma povoljno deluje na rad eluca i jetre,smanjuje krvarenje,koristaj je protiv dijareje.Ima i tonino i
adstringentno dejstvo.

216

Bitola

Nana - Mentha piperita

Narodna imena. Crna nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, paprena nana.

Botanike karakteristike. Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka sa podzemnim podankom iz koga rastu
nadzemni i podzemni korenasti izbojci. Stabljika je uspravna ili polegnuta, getvorougaona, razgranata, esto
ljubiasta, a naraste do visine od 80 cm. Listovi imaju peteljke, nasuprotni su i ukrteni, jajasto kopljasti,
crvenkasti, a na naliju vunasto dlakavi. Cvetovi su na drkama, uglavnom dvopolni, svetloljubiasti. Cveta od juna
do avgusta. Plodove faktiki i ne stvara, ve se razmnoava vegetativnim putem. Cela biljka mirie.
Stanite. Gaji se kao kulturna biljka.Divlja nana raste na vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i cela biljka.

217

Bitola

Hemijski sastav. Glavna aktivna materija je eterino ulje koje se najvie sastoji od monoterpena mentola,
mentona, mentilacetata, mentofurana, i dr. Osim toga listovi sadre karotin, betain, organske kiseline. Nana sadri
i cink, selen, molibden , stroncijum.
Primena. Nana se koristi za umirenje ivaca, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u uima, histeriju i
hipohondriju, groznicu, slabost i nono znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povraanje, greve u elucu i
materici, pospeuje krvotok, utie na izluivanje ui, mokrae i eludanih sokova, lei prehladu, promuklost i
kaalj.
Nain upotrebe. Destilacijom se od nane proizvodi eterino ulje koje ima viestruku upotrebnu vrednost u leenju
raznih bolesti. Kod unutranje primene srednja dnevna doza iznosi 6-12 kapi, a za inhalaciju se uzima 3-4 kapi
ulja. aj: dve do tri kaikice sveih listova ili suve biljke prelijemo vruom vodom i ostavimo pokriveno 5-10
minuta. aj se pije izmeu obroka 3-4 puta na dan. aj se koristi i za inhalacije. Tinktura: 20 g suve biljke
prelijemo sa 100ml 70% etilalkohola. Uzima se 15-20 kapi.

218

Bitola

Naprstak Digitalis purpurea (otrovan)

Narodna imena.Digitalis purpurni,pustikara crvena,babin naprstak.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka.Stablo visoko da 2 m.Prve godine razvije se prozemna rozeta sa

velikim listovima.Druge godine izraste stabljika i purpurni zvonii u grozdastoj cvasti.Plod je aura.
Stanite.Raste samoniklo na vlana mesta,ali se i sadi na velikim povrinama zbog lekovitosti.
Upotrebljivi delovi biljke.Listovi biljke.
Hemijski sastav.Glikozidi,saponin,razne kiseline.
Primena.Vaan lek za srce,zapalenja plua,regulie pritisak.Zbog velike otrovnosti ne treba je koristiti.

219

Bitola

Nar - Punica granatum

Narodna imena.ipak, mogranj, pitomi ipak, kalinka, zrnata jabuka.

Botanike karakteristike. Nar raste kao niski grm ili malo drvo. Grane su mu uglaste i trnovite. vrsti i na
vrhovima zailjeni listovi nalaze se nasuprotno na kratkim peteljkama. Cvetovi su levkasti, crvene boje, sa malo
pranika. Plod je veliine jabuke sa mnogo semenki crvene do zagasitocrvene boje. ipak koji raste u prirodi
naziva se divljim ipkom. Njegov je plod sitan i kiselkast, zbog ega se naziva ipak ljutunac. Plod gajenog ipka
znatno je vei i prijatnog ukusa.
Stanite. Nalazi se u prirodi i u vrtovima kao kultura.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se koristi kora drveta i kora ploda ipka.
Hemijski sastav. Sadri dosta tanina.Plod sadri eer, organske kiseline, fitoncide, vitamin C. U kori ima
alkaloida koji imaju jako dejstvo protiv glista.

220

Bitola

Primena. Nar se veoma ceni kao dobar lek protiv glista, proliva i greva u trbuhu. Ima i antiseptiko dejstvo.
Nain upotrebe. Koristi se u obliku aja od kore drveta i aja od kore ploda.

221

Bitola

Neven - Calendula officinalis

Narodna imena. Nevenovo cvee, utelj, prstenac, zimorod, ognjac, vrtelni neven.

Botanike karakteristike. Neven je jednogodinja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su duguljasto
jajasti, naizmenini. Cvetovi su glaviasti, ute ili narandaste boje. Cveta od prolea do jeseni.
Stanite. Sadi se po vrtovima i vinogradima, a divljeg ima neto na livadama oko naselja.
Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, stabljika i list.
Hemijski sastav. Sadri etarsko ulhje, tanine, eere, likopen, proteine, karotenoide, gorke supstance, minerale
(kalijum,sumpor...).
Primena. Biljka je baktericidna, i slui kao antibiotik, upotrebljava se za unutranje i spoljno leenje raznih bolesti
i stanja. Za spoljnu upotrebu: za gnojne rane i posekotine, kraste i osipe, oteene lezde, kostobolju, pomae u

222

Bitola

leenju psorijaze, kod ireva, opekotina, promrzlina, upale vena. Neven se koristi u leenju zatvora, utice, bolesti
eluca i creva, a naroito ireva u elucu i crevima. Diuretik je, sredstvo za pospeivanje znojenja i stolice, regulie
menstruaciju, upotrebljava se kod nervnih bolesti.
Nain upotrebe. aj: jednu punu malu kaiku biljke staviti u etvrt litre vode. Sedea kupka: za jednu kupku
upotrebiti dve pune pregrti sveeg ili 100g osuenog nevena. Ispiranje: na pola litre vode ide puna velika kaika
nevena. Tinktura: u litru domae rakije staviti punu aku cvetova nevena i 14 dana drati na suncu ili na toploti od
oko 20 stepeni. Mast od nevena: sitno se iseku dve pune pregrti nevena (listova, cvetova i stabljika). Zagrejati
500 g masti od sala svinje hranjene prirodnom hranom, ili druge kvalitetne svinjske masti, tako kao da e se u njoj
pei nicle. U vrelu mast staviti isitnjeni neven, pustiti da baci klju, promeati i skloniti sa grejnog tela. Sud
poklopiti i ostaviti da odstoji jedan dan. Sledeeg dana sve to malo ugrejati, pa procediti kroz platno i staviti u
pripremljene iste posude. Svei sok: listove, stabljike i cvetove oprati i jo vlane iscediti u sokovniku.

223

Bitola

Oajnica Marrubium vulgare

Narodna imena.Pepeljuga,gorika,rna meta,sumrak.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka.Stablo vrsto,visoko do 50 sm.razgranato je ,ima

iroke,testeraste listove obrasle dlakama.Cvetovi su beli,u prljenastoj cvasti.
Stanite.Raste na vlanim mestima,a ima je mnogu i u umama.
Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo biljke.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,tanin,gorka materije.
Primena.Za leenje hemoroida,za lake iskaljavanje i u industriji aromatinih napitaka.

224

Bitola

Ogrozd Ribes grossularia

Narodna imena.Agras,bodoak,gre,kosmaa,morsko groe.

Botanike karakteristike.Samonikli grm,ali se i gaji.Visina biljke zavisi od podneblja i zemljista.Listovi su

najee petoclani,grubo testerasti.Cvetovi su grozdastoj cvasti,
ute boje.Plod je bobica.U mesu ploda su duguljaste semenke.
Stanite.Raste svuda.
Upotrebljivi delovi biljkeKoristi se zreo plod.
Hemijski sastav.Kalium,vitamin C,organska kiselina,pectin,heksoza,invertin.
Primena.Protiv skorbutnih oboljenja,ubrzava izlucivanje mokrae.

225

Bitola

Oman - Inula helenium

Narodna imena. Ivanjsko zelje, obrati, ovnjak, tucak, veliki koren, veliko zelje.

Botanike karakteristike. Oman je viegodinja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna i u gornjem delu granata.
Biljka je visoka do 2m. Donji listovi su krupni (20-40cm). Listovi na stabljici su manji, sedei i po obodu nejednako
nazubljeni. Glaviaste cvasti na vrhu stabljike su veoma krupne, iroke, ute boje. Cveta od jula do avgusta.
Stanite. Moe se nai u grmlju uz ivice i puteve, u blizini obraenih povrina i rubovima uma.
Upotrebljivi delovi biljke. Koristi se koren sa podankom.
Hemijski sastav. Sadri eterino ulje, polisaharide (najvie inulina), male koliine alkaloida, saponine, vitamin E,
smole. Sadri selen.

226

Bitola

Primena. Oman ubrzava cirkulaciju krvi, izluivanje ui i mokrae, otklanja zastoje, smekava sluz. Proiava
krv, jetru, bubrege i plua. Deluje kao antiseptik kod veine bolesti disajnih organa: angine, bronhitisa, kalja,
astme, upale plua. Ubrzava metabolizam, pomae kod eerne bolesti, proliva, utice, upale creva. Deluje protiv
reume i gihta. Kao oblog pomae kod svraba.
Nain upotrebe. Moe se upotrebljavati sve koren ili samleven u prah. aj od korena: pola kaikice osuenog
korena preliti sa vrelom vodom, ostaviti da stoji 15 minuta i piti u toku dana nezasladjeno u manjim gutljajima po
jednu oljicu. Vino: 40g omanovog korena preliti sa toliko 70% etanola, ostaviti da stoji 24 sata, doliti do jednog
litra belo vino i nedelju dana ostaviti na suncu. Ocediti i uvati na hladnom. Omanova mast.

227

Bitola

Omorika Pisea excelsa

Narodna imena. am, smreka, omara, smra.

Botanike karakteristike.Rasre u visinu do 6 metara,stablo moze biti preko 1 metra u preniku.Stablo je pravo
,a kronja u obliku piramide.S obzirom da se granje protee u irinu smreke,raste i na plitkoj zemlji.Iglice su 1
mm iroke . enski cvetovi su purpurno crveni i iz njih se razvijaju iarke ,dok muki su crveno ute boje.
Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se mladi izdanci i iglice.
Hemijski sastav. Smola, etarsko ulje, gorka materija , tannin.
Primena. U narodu slui za leenje reume i gihta, a kuvane iglice sa eerom kao aj protiv kalja, za jaanje
eluca i mokranih kanala.

228

Bitola

Oputina Polygonum aviculare

Narodna imena.Troska,niska ptija trava.

Botanike karakteristike.Neugladna jednogodinja biljka.Stabljika je puzava,grane pokrivene liem raznih

oblika.Cvetovi beli ili ruiasti,smeteni u pazuhu listova.
Stanite.Raste svuda kao korov.
Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni izdanak.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,sluz,tanin,siliciumova kiselina.
Primena.Za leenje beike i bubrega.U narodu se veruje da pomae u izbacivanju kamena.Lekovita je kod
eernih bolesti,dijareje, ira u elucu i na duodenumu.

229

Bitola

Orah - Juglans regia

Narodna imena. Obini orah.

Botanike karakteristike. rah je listopadno drvo visine do 25-30 metara, ravnog stabla koje moe biti debelo do
1-2 metra. Kronja je iroko ovalna i dosta retka. Kora je tamnosiva, debela do 2 cm, u mladosti glatka, kasnije
uzdu ispucala. Korenov sistem je jako razvijen sa dubokim centralnim korenom. Listovi su neparno perasti,
aromatini, 20-40 cm dugi, sastavljeni od 5-9 listia, gornji je neto dui na svojoj peteljci. Muki cvetovi cvetaju
pre listanja u obliku debelih i dugih resa. enski cvetaju posle listanja pojedinano ili po 2-3 zajedno. Plod je 3-5
cm velika kotunica, zri u jesen i jestiv je.
Stanite. U umama se pojavljuje samoniklo, a uzgaja se i kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Lie, plod.
Hemijski sastav. Sadri hinone, flavonoide, vitamin B, askorbinsku kiselinu, tanine organske kiseline,
karotenoide, eterina ulja, amino kiseline, gliceride.

230

Bitola

Primena. aj od orahovih listova proiava krv i deluje okrepljujue. Koristi se i kod eerne bolesti, slabih
ivaca, utice i belog pranja, upale grla. Preporuuje se trudnicama koje pate od zatvora. Kao kupka se koristi kod
oteklih limfnih lezda, gnojnih osipa, liaja, krasta, rahitisa, znojenja nogu. Svei listovi se stavljaju na zagnojene
rane. Orahova rakija pomae kod eludanih tegoba. Rese ojaavaju kapilare, a aj od njih je dobar kod krvarenja
(i unutranjih), jakih menstruacija, hemoroida, dizenterije.
Nain upotrebe. aj: jednu punu malu kaiku nasitno iseenih listova oraha popariti sa etvrt litre vrele vode i
ostaviti da odstoji kratko vreme. Dodatak za kupke i za ispiranje: 100 g iseckanih listova upotrebiti za potpunu
kupku, a za ispiranje jednu punu malu kaiku na etvrt litre vode. Za jai aj uzima se dvostruka koliina. Rakija
od oraha: oko 20 zelenih oraha iseku se na etvrtine i stave u bocu sa irokim grliem pa se preliju litrom rakije od
ita i to tako da ih rakija prekrije sa dva do tri prsta. Dobro zatvorenu, bocu 14 dana do etiri nedelje drati na
suncu ili na toplom mestu. Posle tog vremena tenost procediti i njome napuniti bocu. Po potrebi, uzeti jednu punu
kafenu kaiku ove rakije. Veoma ukusan liker od oraha dobiete ako zelenim orasima dodate 2 do 3 karanfilia,
koricu cimeta, malu ipku vanile i neprskanu opranu koru od pola pomorande. U etvrt litre vode skuvajte 500 g
eera i ovu koliinu, poto ste je ohladili, dodajte proceenoj rakiji od oraha.

231

Bitola

Origano - Origanum vulgare

Narodna imena. Vranilovka, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, crnovr, crnovrka,
dodan, duica, babina dubica, bolmet, bolja duica, vrigan, zabrta, zavrta, ksaberta, mauran, majoran,
mravinjac, mravic, mravinac, mravlinjak, miriljavac, origanj, rigan, rohogan, sovr, sovro, suica, tosta, crljena
meta, crljena metvica, crnovrh.

Botanike karakteristike. Origano je viegodinja zeljasta biljka. Ima drvenasti rizom sa izbojcima, iz koga rastu
stabljike sa listovima i cvetovima, visine do 90 cm. Stabljike su uspravne ili polegnute, od tamno zelene do
crvenkasto smee boje, obino valovite i dlakave, etvrtaste. Listovi imaju kratke peteljke, jajasti su, celoviti ili
plitko urezani, lezdani. Cvasti su zbijene u obliku tita i nalaze se na vrhu stabljike. Cvetovi su dvopolni ili enski,
petolani. Cveta od jula do avgusta. Plodovi su smei oraii.
Stanite. Svuda. Gaji se i u vrtu.
Upotrebljivi delovi biljke. Seku se vrhovi granica u cvetu, oko 20cm dugaki.

232

Bitola

Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (timol, cimol, karvakrol..), flavonoide, tanine, askorbinsku kiselinu. Sadri
gvoe, molibden, selen.
Primena. Blagotvorno deluje na sve unutranje organe: jetru, slezinu, bubrege, beiku, plua. Koristi se kao aj i
lek za jaanje, za leenje bolesti organa za varenje (naroito proliva) i disanje. Pomae kod reumatizma, nervnih
smetnji. Spolja se upotrebljava protiv raznih zapaljenja koe i sluznica.
Nain upotrebe. aj: jednu kaiku usitnjene vranilovke preliti sa 200 ml kljuale vode.Sud poklopiti i ostaviti da
stoji 30 min.aj procediti.Piti tri olje aja dnevno pre jela. Ulje za masau: aku osuene biljke drati u 100 ml
hladno presovanog maslinovog ulja. Posle dve nedelje ocediti i koristiti. Kupka: 100 grama osuene biljke preliti sa
pola litre vrue vode, ostaviti pokriveno 15-20 minuta, dodati vodi za kupanje. Tinktura: 10 g biljke na 150 ml
70% etilalkohola. Ostaviti da stoji 7-10 dana na tamnom mestu pri sobnoj temperaturi, Uzimati 30-40 kapi 3-4
puta na dan.

233

Bitola

Osat Cnicus benedictus

Narodna imena.Blaeni kalj,bibino zelje,biskupova brada,meki trn.

Botanike karakteristike.Jednogodinja ili dvogodinja zeljasta biljka,bodljikava i veoma razgranata.Visoka do

50 sm.Listovi dugi i zailjeni,perasto deljeni.Po obodu su otro testerasti.Cela biljka je ukasta i dlakava.Cvetne
glavice su na vrhu granice,ute boje.
Stanite.Raste divlje kao korov,najvie na primorju.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se biljka u cvatu.
Primena.Vrlo malo se koristi.Nekad se isceeni sok biljke koristio za zaceljivane rana.Mnogo vie se upotrbljava u
industriji gorkih napitaka.

234

Bitola

Oskorua Sorbus domestica

Narodna imena.Kudija,skorunjak,brekanica,kudija,diva krua.

Botanike karakteristike.Drvo visoko do 15 metara.Listovi perasti,sloeni parno na drugoj drci.Cvetovi

sakupljeni u grozdastoj cvasti,beli, ili ruiasti.Plod ute boje.
Stanite.Raste u umama,na zemljitu sa dosta vlage i krea.
Upotrebljivi delovi biljke.Plod oskorue.
Hemijski sastav.Sorbit,eer,sarboza,dekstroza,tanin,etarsko ulje,vosak,jabuna kiselina,sorbinska i
parasorbinska kiselina.
Primena.Sueni plodovi koriste se protiv dijareje,za ienje mokranih organa,regulisanje rada stomaka.Biljka je
dobra i za leenje kalja,skorbuta,kamenca, ienje krvi.

235

Bitola

Paije gnezdo Anchusa officinalis

Narodna imena.Runjava trava,volujski jezik,volujak,volnjak.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,visoka do 80 sm.Listovi dugi,perasti,obrasli

dlaicama,naizmenino rasporeeni.Cvetovi smeteni na gornjem delu biljke,sitni plavi ili ruiasto crveni.
Upotrebljivi delovi biljke.List i cvet.
Hemijski sastav.Alkaloid,kalium nitrat,tanin.
Primena.Za bre izluivanje mokrae,za znojenje i lake iskaljavanje kod nazeba.

236

Bitola

Palamida Cirsium arvense

Narodna imena.Njivska palamida.

Botanike karakteristike. Palamida je viegodinja biljka visoka 30 do 160 sm. Ima vrlo jak korenov sistem sa
pupoljcima, iz kojih se razvijaju nadzemni izdanci. Razmnoava se vegetativno (izdancima) i generativno
(semenom). Na jedan kvadratni metar moe se nai preko 500 korenovih pupoljaka, koji mogu dati nove biljke.
Stablo je uspravno i razgranato, poinje rasti rano u prolee. Za kratko vreme moe se razviti i osemeniti. Listovi
su naizmenini, razdeljeni, imaju bodlje.Cvetovi su skupljeni u glaviaste cvasti ruiaste boje.Cveta leti i u
jesen.Palamida je vrlo est, ilav i tetan ,takorei neunitljiv korov.
Stanite.Raste na oranicama, u vinogradima, vonjacima i na livadama, a takoe i na nepoljoprivrednim
terenima.Ova biljka je domain za neke gljivine bolesti, insekte i nematode.

237

Bitola

Pamuk Gossypium herbaceum

Narodna imena.bolebaevac,buba,bumbak,pambuk.

Botanike karakteristike.Stablo uspravno sa naspramnim listovima,grubo useenim.Na gornjem delu stabljike

,bela perjesta cvast.Kora biljke je ilava, tanka oko 1 milimetar.
Upotrebljivi delovi biljke.Kora, koja je opora i ljuta.
Hemijski sastav.smola,tanin,etarsko ulje,trimetilamin,amini.
Primena.Smatra se da je lekovita biljka i da ima analgetskih i anti inflamatorskih funkcija,ali kod nas se retko
upotrebljava.

238

Bitola

Panieva omorika - Picea omorika

Botanike karakteristike Panieva omorika je crnogorina vrsta drvea i endemska je vrsta u Srbiji, ali je
rairena po parkovima irom Europe i Sjeverne Amerike, koristi se i kao boino drvce. Otkrio ju je1875.
botaniar Josip Pani na planini Tari, a 1887. dao joj je nauni naziv i opis.
Naraste do 30 m na strmim. Stablo je ravno i vitko. Gornje su grane usmerene prema gore, a donje prema dole,
dok su srednje horizontalno usmerene. Donje su grane najdue, a vrhovi su im savinuti prema gore. Iglice su oko
2 cm dugake, odozdo s 2 bele pruge , na donjoj strani izbojka raeljane.Korenje je vodoravno postrano,
prilagoava se prilikama u tlu.Kora je tanka i crvenosmea, ljuti se u obliku veih nepravilnih ploica.Muki
cvetovi su svetlocrveni, a enski crvenkasti, smeteni pri samom vrhu kronje. iarke su do 6 cm dugi,i u poetku
su tamno-plavkasti do ljubiasto-smei, a kasnije smei s prelijevanjem na plavu boju.

239

Bitola

Stanite.U prirodi uspeva na nadmorskoj visini od 300 do 1700 m, a ak i u vrlo mokrim stanitima i otporna je
na tete od snijega, zahvaljujui posebnom izgledu kronje. Vrlo je otporna na tetne gasove i prainu, esto se
sadi u gradovima i industrijskom podruju. Raste polako, doivi do 150 - 200 godina. Panieva omorika kao ivi
fosil svetske flore predstavlja naunu zagonetku ( poreklo, smanjivanje prirodne sredine samo na srednji tok
reke Drine, slabost u konkurenciji sa drugim biljnim vrstama, osetljivost na negatino delovanje oveka u prirodnim
stanitima, a sa druge strane jako dobro uspevanje u zagaenim urbanim uslovima ).

240

Bitola

Paprat slatka - Polypodium vulgare

Narodna imena. Sladi, slatka bujad, slatki koren.

Botanike karakteristike. Koren slatke paprati je puzav, vorasti rizom koji raste skoro na povrini zemlje.
Naraste i vie od 1 metra sa nasaenim listovima na dugakim golim drkama. Listovi su koasto perasti sa
duboko urezanim renjevima koji su prema vrhu sve krai. Sa donje strane, na perastim delovima listova razvijaju
se dva reda okruglih smeih tvorevina u kojima se stvaraju spore. Koren je debeo, mesnat i slatkog ukusa.
Stanite. Raste u senovitim umama, na mahovinom obraslim brdovitim mestima, na trulim panjevima.
Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren biljke
Hemijski sastav. Sadri neznatnu koliinu eterinog ulja, tanine, alkaloide, saponine koji joj daju slatki ukus.

241

Bitola

Primena. Slatka paprat lei plua, poetnu tuberkulozu, jetrene bolesti, tegobe u unoj kesici, oteenu slezinu,
promuklost, katar, kaalj, astmu, omekava sluz. Koristi se kod nedostatka apetita, slui kao diuretik, lei rane i
raspucanu kou. Koristi se i kod duevnih bolesti.
Nain upotrebe. Jednu punu kaiku usitnjenog korena staviti u pola litre vode da stoji 6-9 sati i piti bez kuvanja.
Na ostatak korena moe se naliti 200 g vode i pustiti samo da provri. Odmah skinuti, a ako se pomea sa hladnim
ekstraktom, jo je efikasniji.

242

Bitola

Paprena metvica Mentha pulegium

Botanike karakteristike.Cveta oddruge polovine leta do duboke jeseni.

Stanite.Raste po vodoplavnim zemljistu,pored reka i potoka.
Hemijski sastav.Etersko ulje,tanin.
Primena.Za leenje organa za disanje,varenje i kod gripa.

243

Bitola

Paprika Capsicum annuum

Narodna imena.Crvena papar,piperka,paparata,piter,pasji dumpir.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,visoka do 50 sm.Stablo golo uspravno,slabo razgranato.Listovi

elipsasti,cvetovi pognuti, ute ili ljubiaste boje.Plod mnogosemena bobica,okrugla ili
duguljasta,mesnata,koasta.Boja zelena ili jarkocrvena.
Stanite.Raste u batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Mesnati deo ploda.
Hemijski sastav.Vitamin C,provitamin A,citrin,ksantofil,kapsantin,alkaloid kapsaicin.
Primena.Osim u ishrani,koristi se i za leenje alkoholizma i narkomanije,ali u naunoj medicini. Zbog velikih
koliina C vitamina preporuuje se za zatitu od prehlade i paradentoze, poboljanje vida i probave, a izvrsno
deluje i na prohodnost i elastinost krvnih ila.Paprika je sredstvo koje pospeuje apetit, a pri tome potie rad
eluca jer pojaava luenje eluanog soka i potie peristaltiku. Sadri dosta kalija kojem se pripisuje diuretsko i
antikarcinogeno delovanje.Verovanje u afrodizijako svojstvo temelji se na uticaju paprike na pojaanu cirkulaciju.

244

Bitola

Od ljute paprike u narodnoj medicini postoji niz pripravaka za leenje reumatskih bolova.Sokom od paprike lee se
razni upalni procesi kao to su upala grla ili poeci infektivnih bolesti. Prah ljute crvene paprike koristi se za leenje
probavnih smetnji i hemeroida.

245

Bitola

Pasji kupus Vincetoxicum officinale (otrovan)

Narodna imena.Divlja paprika,pasja riga,krvnik,listavina.

Botanike karakteristike.Iz jakog rizoma,izraste stabljika,razgranata, uplja,dlakava, visoka do 1,5 m.

Listovi naspramni pri dnu stabljike,elipsasti.Gore su lancetasti.Cvetovi beliasti ili uti u titastoj cvasti.
Stanite.Raste na sunanim,suvim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se biljka u cvetu.
Hemijski sastav.Glikozidi,saponin.
Primena.Dobra je za znojenje,mokrenje,ali poto je veoma otrovna treba je izbaciti iz upotrebe.

246

Bitola

Pasji trn - Hippophae rhamnoides

Narodna imena. Vuji trn.

Botanike karakteristike. Pasji trn je listopadni bun, ree drvo, visine 1-3 metra.Listovi su kopljasti, sa lica
zeleni, a sa nalija srebrnasto-beli. Biljka je dvodoma. Cvetovi su mali, uti, mirisni. Plodovi su okrugle zlatno ute
male bobice, kiselog ukusa, sa malo gorine.Korenov sistem se razvija pri povrini (ne dublje od 40 cm). Cveta u
aprilu i maju, a plodovi sazrevaju u septembru i oktobru.
Stanite. Raste u dolinama reka, na liticama i padinama, a gaji se i u vrtovima.
Upotrebljivi delovi biljke. Plod.

247

Bitola

Hemijski sastav. Plod sadri trigliceride do 8%, u semenu do 12%. Osim toga u plodovima sadri fosfolipide,
sterole, karotin, vitamine (C, B1, B2, E, F, P, folnu kiselinu), eer, inozit, organske kiseline, tanine, flavonoide.
Ulje pasjeg trna sadri tokoferole, karotin, vitamine K, B1, B2, sterole, masne i organske kiseline, eer, fitoncide.
Primena. Deluje protivupalno, baktericidno i titi kou. titi jetru od uticaja raznih tetnih materija. Sniava
koliinu fibrina u krvi pa deluje antikoagulativno. Poveava elastinost krvnih sudova i sniava pritisak. Deluje
stimulativno na imunoloki sistem i spreava nastanak tumora. Koristi se za zaceljivanje rana, opekotina i oiljaka
od operacija. Smanjuje i uklanja bol i upalu, ubrzava epitelizaciju.
Nain upotrebe. Koristi se u obliku aja, tinkture, soka, marmelade i ulja od semena. Spolja se koristi kao vodeni
ekstrakt i ulje.

248

Bitola

Pasulj Phaseolus vulgaris

Narodna imena.Faol,grah,taka,grav,pletenac,,rogai.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,duina stabla zavisi od vrste ima oko 500 vrsta.Listovi
sastavljeni od 3 jajasta listia.Cvast zvonasta,uta,bela ili ljubiasta boja.Plod mahuna sa 3 8 semenke.
Stanite.Uzgaja se u batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Svea mahuna i seme iz zrele mahune pasulj.
Hemisjki sastav.Belanevine,celuloza,mast,skrob.
Primena.Suva mahuna dobro je sretstvo za eernu bolest.

249

Bitola

Patrnak Pastinaca sativa

Narodna imena.Pakanat,pastrnak,slatka trava.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka,visoka do 1 m.Koren vretenast,debeo ,beliast.Stablo

uspravno,listovi perasti,cvetovi titasti.
Stanite.Sadi se u batama,ali i raste divlje.
Upotrebljivi delovi biljke.Koren i plod.
Hemijski sastav.Etarsko ulje.
Primena.Dobar je diuretik,umiruje bolove,lei groznicu.Koren je dobar za jaanje eluca.

250

Bitola

Patlidan Solanum lycopersicum

Narodna imena.Crvena jabuica,paradajz,tolead,domat,rajica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja povrtarska biljka.Obrasla dlakom.Visoka do 1,5 metara.Listovi su

rascepljeni,duguljasti,sa donje strane sivozeleni.Cvetovi su sakupljeni u grozdove, ute boje.Plod je veliine
jabuke,jarko crvene boje.
Stanite.Gaji se po batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Plod.
Hemijski sastav.Voda,azotne materije,ugljeni hidrati,limunska kiselina,masti,nerastvorljive organske
materije,vitamine A,C i E.
Primena.Zreli plodovi su vrlo zdrava hrana,a sok treba koristiti tokom cele godine zbog velike hranljivosti.
Paradajz u sebi sadr i dosta lekovitih materija, ima antioksidansko i antisepti ko dejstvo, ista je organizma i
diuretik. Dokazano je da veoma povoljno deluje na alergiju,anemiju,artritis,astmu,bolesti srca i krvnih sudova,
prehlade i grip i drugo.

251

Bitola

Pavit Clamatis vitalba (otrovan)

Narodna imena.Bela loza,viljuga, krobut,kristueva brda

Botanike karakteristike.Dugovena biljka,snanog stabla debelog i do 5 sm.Penje se po drvecu.Lie

perasto,neparno ,elipsasto.Cvetovi sitni,beli,pokriveni dlakama.Plodovi kao beliaste ,dlakave izrasline.
Stanite.Raste svuda,narocito pored reke.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se kora,pupoljak i list.
Hemijski sastav.Sadrzi otrovni sastojak protoanemonin.
Primena.Protoanemonin ima veliku antibakterisku mo i antimikrobski spektar ali nazalost izaziva plikove i rane.

252

Bitola

Pelin - Artemisia absinthium

Narodna imena. Akenac, gorika, gorki pelin, osena, pelinek, vakenac.

Botanike karakteristike. Pelin je viegodinja zeljasta biljka visoka do 1m. Raste kao polugrm sa odrvenjenim
donjim delovima. Stabljika je zeljasta, uspravna, razgranata, dlakava. Cvetovi su zlatnoute ili zelenoute boje,
sitni i sloeni u metliastu cvast. Cveta u toku leta.
Stanite. Raste kao korov po poljima, meama, kraj puteva, oko naselja, po suvim i kamenitim obroncima.
Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i cvetne vrike, (gornji deo grane sa cvetom i listovima), u vreme dok se
cvetovi jo nisu potpuno razvili, odnosno otvorili.
Hemijski sastav. Sadri gorke seskviterpenske laktone (absintin, anabsintin, matricin...), eterino ulje (tujon,
tujol, azulen...), flavonoid artemizetin, tanine, saponine, organske kiseline, vitamin C, karotin, molibden, selen,
brom...

253

Bitola

Primena. Pelin je odlino sredsvo za poboljanje apetita. Brzo otklanja sve probavne smetnje i nadimanje. Treba
ga koristiti i kod nervne iscrpljenosti. Odlino deluje kod proliva, greva u probavnim organima, garavice, utice,
eludanog katara, kod suvine eludane kiseline. Pospeuje rad bubrega, jaa jetru, srce, plua, eludac.
Posebno se preporuuje enama kod poroaja. Kao aj uspeno isteruje gliste. Natopljen u rakiji koristi se za
utrljavanje kod reume i gihta. Prokuvan u siretu deluje protiv otrovanja gljivama.
Nain upotrebe. aj: jedna kaikica pelina prelije se sa 200 ml kljuale vode, ostavi se da odstoji 3-5 minuta.
Pije se jedna oljica na dan Pelin u obliku praha: dva puta dnevno na vrh noa u supi ili pomeano sa jelom.
Natopljen u rakiji slui za utrljavanje kod reume i gihta.

254

Bitola

Pepeljuga Chenopodium ambrosioides

Narodna imena.Divlji spana, rvenka,pepeljuga miriljiva,samirao.

Botanike karakteristike.Jednogodinja,sivozelena biljka neprijatnog mirisa.Stablo uspravno,razgranato.Listovi

su na dugim drkama,mali.Cvetovi sakupljeni u metlicu na vrhu grana.
Stanite.Raste svuda,naroito na zaputenim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Iz biljke proizvodi se ulje koje je veoma otrovno.
Hemijski sastav.Trimetilamin,etarsko ulje,kamfor,askaridol.
Primena.Protiv greva,histerije,reumatizma,glista,ameba,dizinterije.

255

Bitola

Perun Petroselimum hortense hoffm

Narodna imena.Ak,magdonos,petrosimul,prun.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka prijatnog mirisa. Koren vretenast,stablo izraste tek druge godine.Na
njemu su naspramno rasporeene grane.Na vrhu je titasta cvast,zelenoute boje.Cvetovi su dvopolni.
Stanite.Raste divlje,a gaji se i u batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Koren,biljka u cvatu,seme i listovi.
Hemijski sastav.Voda,azotne materije,eer,mast,celuloza,glikozid apihgenik,sluz,apnin,etarsko ulje u kome ima
apiola.
Primena.Koren i plodovi su dobar diuretik.List poboljava apetit i varenje.Ulje otklanja grevi groznice.Kod
mokrenja krvi moe se upotrebiti samo pod nadzorom lekara.Spoljano upotrebljava se protiv uboda komaraca i
protiv vake na glavi.

256

Bitola

Perunika Iris germanika

Narodna imena.Batenska perunika,modri liljan,nebeski cvet,perunika bogia.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa razgranatim rizomom,po kome se odreuje godine

starosti.Listovi sabljasti,dugi uspravni.Iz pazuha listova izlaze stabljike sa lepim,krupnim cvetom,ljubiaste ili ute
boje.plod je aura.
Stanite.Raste na sunanim mestima,a sadi se i kao ukrasna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke.Rizom.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,smola,sastojci nalik na tanin,glikozid iridin.
Primena.Rizom u obliku praha koristi se u kozmetici.Smatra se da isti krv i rastvara sluz.

257

Bitola

Petrovac - Agrimonia eupatoria

Narodna imena. Ranjenik, kostolom, trava od poseke, kraljevska trava.

Botanike karakteristike. Petrovac je viegodinja biljka. Dostie visinu 40-150 cm. Stabljika je uspravna,
ponekad razgranata, prekrivena grubim dlaicama, a zavrava dugim, najee jednostavnim cvatom. Listovi su
perasto razdeljeni, sa ovalnim, nazubljenim liskama i sivim dlaicama na donjoj strani. Cvast ima oblik grozda , sa
utim cvetovima. Cvetovi su dvopolni, imaju po pet tamnoutih latica. Cveta od juna do avgusta. Plod je orai sa
kukastim bodljama.

258

Bitola

Stanite. Raste na sunanim i suvim stanitima, pored puteva i na ivicama uma, na padinama, brdima i
strminama, pored ibljaka, na poljima.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.
Hemijski sastav. Sadri tanine, gorke materije, triterpene, flavonoide, etarsko ulje, steroide, organske kiseline,
vitamine C, B1, K.
Primena. Lek za leenje proliva, srdobolje, rana, posekotina, konih bolesti, skrofuloze, katara eluca i creva,
oboljenja uci i jetre, belog pranja, kod svih upala u grlu, usnoj upljini i drelu.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: Jednu malu kaiku biljke popariti sa etvrt litre vode i ostaviti da odstoji
kratko vreme. Kupka: za jednu kupku uzima se 200 gr biljke. Spravljanje masti: puna pregrt nasitno iseenih
listova, cvetova i stabljika pomea se sa 250 g svinjske masti.

259

Bitola

Pirevina - Agropyrum repens

Narodna imena. Pirika, pir, pirak, pirnika, pirovina, puzava pirika, rubetka, pasja penica, zubaa.

Botanike karakteristike. Pirevina je trajna zeljasta biljka. Stabljika je uspravna. Listovi su tanki, uski, pljosnati,
dugaki, pod prstima grubi. Cvetovi su udrueni u guste klasove. Rizom je vrlo razvijen. Biljka se uglavnom
razmnoava rizomom i tako veoma brzo zakorovljuje polja. Cveta celog leta.
Stanite. Raste svugde, po njivama, vinogradima, uz vice, puteve.
Upotrebljivi delovi biljke. Podanak i koren.
Hemijski sastav. Sadri ugljovodonike, soli jabune kiseline, mineralne soli, belanevinaste materije, sluzi,
saponine, trigliceride, eterino ulje, karotin, askorbinsku kiselinu.

260

Bitola

Primena. Rizom pirevine izvanredno je sredstvo za ienje i jaanje krvi i ivaca. Isto tako, veoma je dobar u
leenju reumatizma i gihta, kod vodene bolesti, bolesti beike, zadravanja mokrae, kod stvaranja kamenaca u
mokranim organima, kod bolesti ui, jetre, slezine, utice, katara eluca i creva. Koristi se kod bolesti plua, a
duom i redovnom ajnom kurom od podanka pirevine moe se uspeno leiti i tuberkuloza plua. Ne treba je
predugo uzimati jer je bubrezi ne podnose dugo.
Nain upotrebe. Koristi se isceeni sok iz sveeg korena, aj, kao oblog. Ako se u litru vode stavi 3 kaike sitno
iseckanog, i u avanu dobro istucanog korena od pirike, poklopi i polako kuva dok se pola ne ukuva, i ako se taj aj
pije triput dnevno (po jednu oljicu) 6-8 nedelja, onda emo krv osloboditi od svake neistoe. Petnaest grama
podanka pirevine kuvati 10 minuta u poklopljenoj posudi, ostaviti 4 sata, procediti. Piti po 1 kaiku 3-4 puta na
dan. etiri kaike suvih podanaka natapati 12 sati u ai hladne vode (koja je prethodno provrela), procediti.
Ostatak podanka natapati 1 sat u jednoj ai vrele vode, procediti. Pomeati i piti svakodnevno po pola ae 2-4
puta na dan 3-4 nedelje za kone bolesti. Svee pripremljen sok pirevine piti 3-4 meseca po pola do jedne aice
na dan, 3-4 puta, 20-40 minuta pre jela.

261

Bitola

Pirina Oryza sativa

Narodna imena.Oriz,ria,pilav.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka sa uspravnim i razgranutim stablom.Listovi su dugaki,kao tanka

pera.Cvetovi su sakupljeni u cvasti metlica plevica obrasla sitnim dlakama.Plod je zatvoren plevicama.
Stanite.Gaji se na vlanim mestima u Aziji.Gaji se i u Makedoniji.
Upotrebljivi delovi biljke.Zrno pirina koristi se za jelo,a koristi se i pirinano brano.
Hemijski sastav.Skrob je glavni sastojak.
Primena.Kao hrana,kao lek,a pirinana voda za zaustavljanje proliva.

262

Bitola

Piskavica - Trigonella foenum graecum

Narodna imena. Grohotua, grko sjeme, grka detelina, kozji rog, prosenica, ronjaa.

Botanike karakteristike. Piskavica je jednogodinja zeljasta biljka do 60 cm visoka. Stabljika je uspravna,

nerazgranata, listovi su trodelni, a cvetovi pojedinani, uti u pazucima listova. Cveta ujunu i julu.U sabljastim 310 cm dugim mahunama, nalazi se 4-20 spljotenih, jajolikih ili kockastih utosmeih semenki. Zrelo sjeme je
jakog, aromatinog mirisa, vrlo tvrdo, 3-4 mm dugo.
Stanite. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krenjakog sastava. Uzgaja se kao lekovita i
krmna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje (iz mahune), koje je slino
lanenom semenu.
Hemijski sastav. Sadri sluzi, belanevine, trigliceride, eterino ulje, alkaloide, flavonoide, saponine, sterole,
mineralne materije.
Primena. Piskavica regulie eer u krvi, isti disajne i probavne organe od nagomilane sluzi, otvara apetit i lei
hemoroide. Spolja u vidu obloga piskavica ublaava bolove kod gihta, neuralgije i iijasa, lei oteene lezde,

263

Bitola

ireve na koi, otvorene rane i opetoktine. Seme piskavice deluje na izvlaenje gnoja, spreava trovanje krvi i
stvaranje divljeg mesa.
Nain upotrebe. Koristi se kao aj, kaa ili prah. Samleveno u prah je delotvornije .aj: jedna kaikica
zdrobljenog ili samlevenog semena preliti aom vrele vode. Pije se po 2-3 oljice na dan. Kaasti oblozi: 50-100
grama mlevenih semenaka preliti sa 50-100 ml vode i meati dok se ne dobije gusta kaa. Nanese se na lanenu ili
pamunu krpu i stavi na obolelo mesto. Mleveno seme: po jednu kaiicu mlevenog semena pomeanog sa
marmeladom uzimati tri puta na dan.

264

Bitola

Plunjak - Pulmonaria officinalis

Narodna imena. Digerinjak, lisac, liac, medunica, medunika, kudrovac, plunik, trava od guje, igerinjak.

Botanike karakteristike. Plunjak je viegodinja zeljasta biljka, visoka do 20 cm. Stabljika je uspravna i
obrasla otrim dlakama. Prizemni listovi su sa drkom, jajastog su oblika i zailjeni, po obodu celi. Gornji listovi su
sedei i znatno manji od prizemnih. Po listovima se nalaze beliaste ili svetlozelene pege. Cvetovi se nalaze na
vrhu stabljika, levkastog su oblika. U poetku cvetanja su ruiaste boje, a to su stariji boja prelazi u plavoljubiastu. Cveta vrlo rano u prolee (mart-april).
Stanite. Raste svuda po umama, ivicama, meu grmljem, posebno u vlanim i dubokim zemljitima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja cela biljka, bez korena.
Hemijski sastav. Sadri sluzi, tanine sa dosta polifenola, malo alkaloida, karotin, vitamin C.
Primena. Vai kao prva pomo kod svih plunih bolesti. Pomae kod katara disajnih organa, kod kalja sa
ispljuvkom, upale plua, gripe, bronhitisa, tuberkuloze. Lei promuklost, upalu grla, ubrzava izluivanje mokrae,
lei hemoroide.

265

Bitola

Nain upotrebe. aj: jedna kaika biljke na 300-400 ml kljuale vode ostaviti da stoji 10-15 minuta. Zatim
procediti i preko dana piti nekoliko puta po jednu oljicu. Ako se pretvori u praak, dobar je za posipanje starih
rana.

266

Bitola

Podbel - Tussilago farfara

Narodna imena. Konjski lopuh, kozja brada, repuh, marta, belo kopitnjakovo lie, konjsko kopito.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka sa razgranjenim korenom i podzemnim izdancima. Ima
vei broj stabala koji su pokriveni ljuspastim, zelenim ili ruiastim listiima. Na vrhu stabaoceta je zlatnouta
cvast. Krupni, zeleni listovi na dugakim drkama obrazuju se posle cvetanja.
Stanite. Na vlanom zemljitu, ogolelim padinama, pearama, u parlozima i na utu.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka bez korena.
Hemijski sastav. Sadri glikozide, saponine, karotenoide, polisaharide, eterino ulje,flavonoide, jabunu, vinsku i
askorbinsku kiselinu, makro i mikroelemente.
Primena. Podbel se koristi kao lek kod bronhijalne astme, promuklosti, katara disajnih organa. Proiava krv,
otvara apetit, deluje protiv probavnih greva. Lei svee i zagnojene rane, upale, otekline, upaljene vene.

267

Bitola

Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika cvetova (kasnije se cvetovi pomeaju sa listovima u
jednakim delovima) prelije se sa etvrt litre kljuale vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Oblog: svei listovi se
izgnjee u kau i stave se kao oblog. Inhalacija: puna velika kaika cvetova i listova prelije se vrelom vodom pa se
para udie ispod pamune tkanine ili pekira. Kupka za noge: punu pregrt listova podbela popariti odgovarajuom
koliinom vode; ostaviti da odstoji kratko vreme. Svei sok: svee oprane listove iscediti u sokovniku.

268

Bitola

Pokosnica Polugonatum officinale

Narodna imena.Solomonov peat,divlji urevak,zaliz,zglobaa.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,do 50 sm. Visoka.Stablo je golo,uspravno,a

listoviizduzeni,jajasti.Duz stabljike su bledo uti,nezni cvetovi.Plod je mrka bobica.
Stanite.Raste na brezuljcima,obroncima,kraj puteva u svetlim umama.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se rizom.
Hemijski sastav.Sluz,eer,asparagin,organske kiselina,skrob,alkaloid,vitamin C.
Primena.Za leenje zapalenja zglobova.Kao melem za rane i ireve.Isto tako isti i regulie protok
mokrae.Smatra se da je dobar lek protiv uge.

269

Bitola

Poljska grahorica Lathyrs sativis

Stanite.Raste kao korovska vrsta na obradljivim povrinama.Gaji se kao krmno bilje u sastavu leptirnjaa.Nema
znaenje u medicini.

270

Bitola

Poljski rastavi Equisetum arvense

Narodna imena.Barska metlica,konjski rep,rastavi,njivska preslica.

Botanike karakteristike.Veoma rasprostranjen korov.Rizom je u bonom poloaju.Iz njega polaze nerazgranate

stabljike sa prljenastim listovima.Na vrhu je klas sa sporama.Zatim se pojavljuju neplodne stabljike visoke do 25
sm. iju listovi podseaju na malu jelu.
Stanite.Raste svuda,naroito na vlanoj podlozi.
Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se neplodne stabljike.
Hemijski sastav.Kremina kiselina,saponin,jabuna i oksalna kiselina,hloridi.
Primena.Smanjuje krvarenje,umirije kaalj,kod plunih bolesti,poboljava krvnu sliku,jaa eludac,lei ireve i
rane, dobar je diuretik.

271

Bitola

Pomonica Solanum nigrum (otrovna)

Narodna imena.Crna pomonica,pasje zelje,kokoje groe,torica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka sa uspravnim stablom,visokim do 50 sm.Listovi su trouglasti,po

ivici testerasti.Cvetovi su sakupljeni u grozdastoj cvasti,nalik na veni.Plod bobica,crne boje.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka.
Hemijski sastav.Alkaloid,solanin.
Primena.Protiv greva u stomaku,za reumu,hemoroida.Sa obzirom na otrovnosti,ne preporuuje se u narodnoj
medicini.

272

Bitola

Potonjak Lythrum salicaria

Narodna imena.Vrbica,vrbiica,drenak,ibrija.

Botanike karakteristike.Izraste do 2 m.Stabljika razgranata,listovi duguljasti.Cvetovi sakupljeni u cvasti,crvene

boje.
Stanite.Raste na vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se vrhovi sa cvetovima.
Hemijski sastav.Tanin,pektin.
Primena.Lei zapalenje sluznice.

273

Bitola

Potplotua Nepeta cataria

Narodna imena.Macina metvica,maje zelje.

Botanike karakteristike.Stablo visoko do 1,5 metara.Lie srcoliko,cvetovi u pazuhu listova,u cvasti bele ili
crvene boje.
Stanite.Raste svuda po poljima.
Hemijski sastav.Etarsko ulje.
Primena.Smiruje bolove u stomaku,i smiruje nerve.Make je rado jedu i otuda potie i ime.

274

Bitola

Povrati Tanacetum vulgare (otrovan)

Narodna imena.Brati,vratielja,grliek,konopljika.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka do 1 metar visine.Stabljika prava,malo razgranata,ponekad

crvene boje.Lie krupno,prosto ili kitnjasto deljeno.Cvetovi su na vrhu stabljike,sakupljeni u titove,ute
boje,cevkastog oblika.
Stanite.Raste na vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Cvast bez drke,a ponekad i vrhovi stabljike sa cvatovima.
Hemijski sastav.Tanacetin,smola,etarsko ulje.

275

Bitola

Primena.Protiv crevnih parazita,kao i za poboljanje apetita.Opasno je upotrebiti ga u vecoj dozi,jer je

otrovan.Zato i manje se koristi.

276

Bitola

Praziluk Allium porrum

Narodna imena.Porjak,praz,perasti luk,puri.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka,visoka do 80 sm.Listovi dugi,sivo zelene boje.Cvetovi u titastoj

cvasti,beliasti.
Stanite.Gaji se na batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se lukovice,nadzemni zeljasti izdanci i semenke.
Hemijski sastav.Vitamini A,B i C,etarsko ulje sa sumporom.
Primena.Koristi se u ishranu,deluje povoljno na organe za varenje i izluivanje mokrae.Pojaava
apetit.Zgnjeene listove narod stavlja na mesto uboda ose ili pele.Njime lee ireve,kostobolju,za specijalne dijete
kod obolele od bubrega.U velikim koliinama praziluk postaje kodljiv.

277

Bitola

Preica - Lycopodium clavatum

Narodna imena. Plavun, prauljica, crvotoina, kijaasta crvotoina, lisijak, lisiji rep, plavun, zmijina mahovina.

Botanike karakteristike. Ova mahovinasta zimzelena biljka ima vitice dugake jedan do dva metra, sa finim
tankim koreniima pomou kojih "puzi" po umskom tlu. Iz vitica rastu 7 do 10 cm duge razgranate stabljiice,
veoma meke. Ova etvorogodinja biljka u leto donosi ukaste klipove koji sadre cvetni prah ili preicino brano.
Stanite. Uspeva samo na osojnim stranama visokih uma i na ivici uma koje se nalaze na preko 600 metara
nadmorske visine. Na prisojnim stranama koje su osunane biljka brzo pouti da bi ubrzo sasvim nestala poto
izgubi svoju ivotnu snagu zbog izloenosti direktnim sunevim zracima.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka i seme (preicino brano).
Hemijski sastav. Sadri alkaloide, fitosterole, glicerol, eer, proteine i druge azotne materije.

278

Bitola

Primena. Pomae obolelima od reume, od kostobolje, koristi se u leenju gihta i reumatinih bolesti. itava biljka
primenjuje se u leenju bolesti mokranih i polnih organa, kod bubrenog peska i grevitih bubrenih napada, u
leenju rahitisa. Preporuuje se kod hemoroida (uljeva) i hroninih proliva. Rane od leanja (dekubitis) treba
posuti prahom, i one vrlo brzo nestaju. Nezamenljiva je kod svih oboljenja prostate. Zapaeno je njeno dejstvo
kod upale jetre.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: jedna ravna kaika preice popari se sa 1/4 litre kljuale vode i ostavi kratko
da odstoji. Pije se samo jedna olja dnevno, gutljaj po gutljaj, i to ujutro natate, pola sata pre doruka. Jastuii
sa preicom: jastue napuniti osuenom preicom (uzima se 100,200 ili 300g zavisno od povrine zahvaene
grem) i preko noi ga drati na bolnom mestu. Ovo jastue zadrava svoje lekovito dejstvo do godinu dana.

279

Bitola

Proljevak Gratiola officinallis (otrovan)

Narodna imena.Milica,vodeni dubaac,gorski troskotac, abljak.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa tankim rizomom.Stabljika visoka do 50 sm.Listovi

naspramni,sedei,sitno testerasti po ivici.Cvetovi krupni,na dugim drkama u pazuhu listova,svetle boje sa crvenim
ili utim prugama.Plod je aura.
Stanite.Raste na vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo biljke,pre cvetanja.
Hemijski sastav.Graciolin,tanin,guma,smola,soli,masno ulje.
Primena.Za napada ui i bolova u jetri.Spolja lei ireve.Zbog otrovnosti ne treba ga koristiti.

280

Bitola

Zbog estih trovanja,na dozvoljava se upotreba u narodnoj medicini.

Proso Panicum miliaceum

Narodna imena.Muhar,proja,prosa,jagle.

Botanike karakteristike.Visoka jednogodinja biljka sa stablom da 1 m.Listovi su dugi i iroki.Cvetovi su u

klasu sa tri zatitne plevice.
Stanite.Raste svuda,ne podnosi veliku hladnou.
Upotrebljivi delovi biljke.Seme bilke.
Hemijski sastav.Fosfat,kalium,magnezijum,kremena kiselina,skrob.
Primena.Od davnina poznata kao hrana i lek.Dobar je diuretik,podstie znojenje,lei groznicu,isti krv.
Obnavlja crevnu floru i dobar je za dijetu.Koristi se i u industriji kozmetikih proizvoda.

281

Bitola

Penica Triticum vulgare

Narodna imena.Meka penica, ito, enica,peno,penica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,dragocena zitarica.Pripada porodici trava.Iz zrna razvija se biljka

do 1,5 metara visoka,na cijem se vrhu nalazi klas.Klas se sostoji odzrna u pljevici.Zrno u ljusci sa dlakavim vrhom
kad sazri opadne.Tada je klas zlatnoute boje.
Stanite.Raste kao ozima ili jara.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se skrob,prasak za posipanje koe.
Hemijski sastav.Skrob i belanevine.

282

Bitola

Primena.Penini skrob u obliku brasna lei nadrazenu kou,a sluz od skrobi lei diareju.Penine klice sadrze vrlo
korisne bioloske sastojke: eer,belanevine,mineralne materije,vitamine A i B, kao C i D vitamin.Time poseduju
izuzetnu vrednost u normalnom funkciunisanju organizma. Penina kaa je korisna u leenju poremecaja
varenja,jacanju eludaca,kao i kod nervne napetosti.

283

Bitola

Rastavi - Equisetum arvense

Narodna imena. Preslica, barska metlica, konjorep, zglobara, konjski rep, koseterka, njivska preslica, poljska
preslica, utkavac.

Botanike karakteristike. Viegodinja biljka sa tankim horizontalnim korenom. Trajna podzemna stabIjika cme
je boje i poput niti rasprostranjuje se u dubinu i irinu. Jako je otporna. Stabljika je uspravna s tankim i brojnim
listovima u prljenu pa je zbog toga zovu konjskim repom.
Stanite. Raste u movamom tlu , na peskovitim livadama, poljima, nasipima i padinama.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja cela biljka.

284

Bitola

Hemijski sastav. Sadri alkaloide, flavonoide, glikozide, karotin, vitamin C, organske kiseline, tanine, smole,
makro i mikroelemente.
Primena. Rastavi sadri silicijumovu kiselinu koja lei oteena mesta u tkivima (npr. u pluima i zidovima krvnih
sudova) i zbog toga se preporuuje kod tuberkuloze. Kod hirurke operacije plua i kod arterioskleroze. titi tkivo
mokranog sistema od oblaganja raspadnim produktima iz urina (spreava nastanak kamenaca). Primenjuje se
kod upale mokranih puteva i protiv krvarenja. Pospeuje stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
Nain upotrebe. aj: jednu punu malu kaiku popariti sa etvrt litre vode. Parni (vrui) oblog: punu pregrt
rastavia staviti u sito koje se okai nad posudu sa kipuom vodom. Kada zelje omeka, jo vrue ga umotati u
pamunu tkaninu i oblog staviti na bolno mesto. Obavezno je toplo pakovanje! Ostaviti da deluje nekoliko sati
tokom noi. Sedea kupka: 100 g rastavia ostaviti preko noi u hladnoj vodi, sledeeg dana ugrejati i dodati vodi
za kupanje koje traje 20 minuta. Ne brisati se; na vlano telo obui bade-mantil i u krevetu se pariti jo jedan sat.
Voda pri kupanju treba da je iznad bubrega. Tinktura: 10g sveeg rastavia potopiti u 50g domae rakije od ita i
14 dana drati na suncu ili na toplom mestu. Svakoga dana promukati! Oblog od kae: svei rastavi dobro oprati
i gnjeiti na dasci sve dok se ne pretvori u kau.

285

Bitola

Razliak Centaurea cyanus

Narodna imena.Plavica,plavka,modar cvet,metlica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,razgranata stabljika,visoka do 70 sm. Gornji listovi su

linearno lancetasti a donji perasto deljeni.Na vrhovima su pojedinacne ljubiaste cvasti.
Stanite.Raste kao itni korov,ima ga mnogo na naputenim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se cvet sa aicom ili bez aice.Sakupljaju se tekprocvale cvasti i vodi se
rauna da na promaji suenjem sauvaju boju.
Hemijski sastav.Modra boja,tanin,pektin,vosak.
Primena.Kao sredstvo koje pospeuje mokrenje,kao i kod zapaljenje i katara oiju.

286

Bitola

Razvodnik Salamum dulcamara

Narodna imena.Peskavica,ugaslica,gorkoslad,timbonja.

Botanike karakteristike.Raste kao grm.Viegodinja biljka sa povijenim steblom.Listovi razliitog oblika,obino

srcasti.Cvetovi u grozdastoj cvasti,ruiaste boje.Plod crvena bobica.
Stanite.Raste svuda ,a posebno na vlanoj podlozi.
Upotrebljivi delovi biljke.Osuena stabljika.
Hemijski sastav.Gorki glikozid,slatki durkalin,alkaloid solanin,tanin,mineralna soli.
Primena.Dobar diuretik,pospeuje mokrenje.Onda za reumatizam,kone bolesti,katar organa za disanje,zapalenje
zglobova.

287

Bitola

Ra Secale cereale

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka.Raste u visini do 2m.Stabljika tanka,uspravna,na vrhu

dlakava.Listovi su sabljiasti,plaviaste boje.Klas na vrhu stabla vrlo dugaak.Plevica ima kratko osje.Od svih
itarica najbolje podnosi hladnou,pa uspeva i na severu Evrope.
Upotrebljivi delovi biljke.Plod tj.zrna biljke.
Hemijski sastav.Mnogo skroba i belanevine.
Primena.Od raanog brana veoma je zdrav hleb.Spolja se brano stavlja kao obloga na rane i ireve.

288

Bitola

Ren Cochlearia armoracia

Narodna imena.Hren,ljuti ren,torman,hrelj.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,sa debelim korenom ukaste boje.Stablo uspravno,gore

razgranuto.Listovi su veliki elipsasti,na dugim drkama.Cvast je metlica od grozdastih belih cvetova.
Stanite.Raste u vrtovima ili kao divlja biljka kraj potoka,na vlanoj podlozi.
Upotrebljivi delovi biljke.Sve koren i svea biljka sa cvetovima.
Hemijski sastav.Sumporni glikozid,enzimi,mineralne soli.
Primena.Za poboljanje varenja,za iskaljavanje,kod skorbuta,reumatizma,ubrzava cikulaciju krvi i
mokrenja,izaziva znojenje.Koren se rado koristi u ishrani kao salata,koja izaziva apetit.Nije dobro jesti ren u veim
koliinama.

289

Bitola

Resnik Eupatorium cannabium

Narodna imena.Konjska griva,divljika,konopljua,grozninica.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka do 1,5 metra visoka,rizom valjkast ,stablo uspravno i
pokriveno kratkim dlakama.Listovi naspramni,grubo testerasti.Cvetovi su crvene ili bele boje i su na krajevima
izdanaka,sakupljeniu glavice,grozdasti.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se cela biljka sa korenom.
Hemijski sastav.Vazan sastojak je glikozineupatorin.
Primena.U malim kolicinama deluje kao dobar lek za znojenje,mokrenje i ciscenje.Ne upotrebljava se mnogo.

290

Bitola

Ribizla crna - Ribes nigrum

Narodna imena. Ribiz crni, grozdi, samorodina, svib.

Botanike karakteristike. Grmovita biljka visine 1 do 2 metra. Listovi su dlanasto krpasti sa testerastim rubom,
sa donje strane imaju uljane lezde. Zelenkasto-uti cvetovi vise u grozdovima. Plodovi su crne bobice kiselkastoslatkog i osveavajueg ukusa. U mesu ploda nalaze se duguljaste semenke.
Stanite. Raste po vlanim ikarama i umama. Gaji se kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Listovi bez peteljki i bobice za vreme dozrevanja.
Hemijski sastav. Plod sadri vitamine (C, B1,P), karotin, eer, organske kiseline, tanine, fenolkarbonske
kiseline, pektine, eterino ulje, flavonole, antocijane, katehine, selen, cink. Lie sadri vitamin C, eterino ulje,
cink, molibden, selen.

291

Bitola

Primena. Listovi se koriste kao pomono sredstvo kod hronine upale mokranog sistema, kao jedan od sastojaka
koji podstiu znojenje, kod infektivnih upala disajnih puteva, za smanjenje kapilarnog krvarenja, kao sredstvo za
pojaanje metabolizma, kod artritisa i reumatskih bolesti.
Nain upotrebe. Bobice, sok od bobica, aj od bobica, aj od lia.

292

Bitola

Ribizla crvena - Ribes rubrum

Narodna imena. Ivanovo groe, ribez, ribizla crvena.

Botanike karakteristike. Ribizla crvena je grmovita biljka visine 1 do 2 metra. Neke vrste rastu u obliku malog
drvea koje ima jako lomljive grane. Listovi su dlanasto krpasti sa testerastim rubom. Zelenkasto-uti cvetovi vise
u grozdovima. Plodovi su izrazito crvene boje. Veliina bobice iznosi 5 do 7mm. Jako su sone U mesu ploda nalaze
se duguljaste semenke. Biljka je bez mirisa, a bobice su kiselkasto-slatkog i osveavajueg ukusa.
Stanite. U prirodi raste kao poludivlja, a gaji se kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Plod.
Hemijski sastav. Sadri eer, organske kiseline, pektin, tanine, mineralne soli, bojene materije, vitamin C.

293

Bitola

Primena. Sok ribizle smanjuje temperaturu, uklanja oseaj munine, poboljava peristaltiku creva, pojaava
znojenje i izdvajanje mokrae, pojaava izdvajanje soli sa mokraom, pojaava apetit, rad eluca i creva, pomae
kod hroninog zatvora.
Nain upotrebe. aj, sok, plod. aj: tri kaike ploda crvene ribizle natapati 4 sata u ai vrele vode, ocediti, piti
po jednu aicu 4 puta na dan pola sata pre jela.

294

Bitola

Rotkva - Raphanus sativus

Narodna imena. Rodakva, rokva, rakva, rotkva vrtna, rotkva povrtnica, povrtnica, trupka.

Botanike karakteristike. Rotkva povrtna nastala je razvojem iz divlje rotkve. Razlikuje se od divlje rotkve po
svojem mesnatom korenu, koji moe biti razliitog oblika; boja mu se menja od bele preko sive do crvene.
Uspravna stabljika je uplja, a listovi su razliitog oblika, ve prema vrsti biljke. Beli i svetloljubiasti cvetovi imaju
Ijubiaste ilice.
Stanite.Uzgaja se po batama.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek koristi se koren to se kopa od jula do kasne jeseni, kada se u biljke nije jo
razvila stabljika, tj. u biljke koja ima samo listove.
Hemijski sastav.Sumporna jedinjenja, eer,mast,celuloza,azotne materije,fosforna kiselina,skrob.
Primena.Rotkva je korisna u leenju bolesti unih kamenaca i peska. Svei sok rotkve deluje na izluivanje ui i
veoma je dobar za leenje upale unog mehura, a pomean s medom koristi se za leenje katara bronha .

295

Bitola

Rusa - Chelidonium majus

Narodna imena. Rosopas, uta trava, zmijino mleko, zmijsko grodje, Marijina trava, Boji dar, zlatni koren ,
koren za oi, lastavicina trava.

Botanike karakteristike. Viegodinja zeljasta biljka uspravnog stabla koje je obraslo otrim treim dlakama.
Listovi su krupni, neparno perasto deljeni, na naliju sivi i dlakavi. Donji listovi su sa drkom, a gornji bez (sedei
su). Cvetovi su uti, sakupljeni na vrhovima stabla u retke titaste cvasti. Plod je izduena aura. Svi delovi biljke
sadre otrovan utonarandasti sok.
Stanite. Rraste na zaputenim mestima, putevima, u blizini ljudskih naselja, uz ograde, plotove i zidove, medju
kamenjem.
Upotrebljivi delovi biljke. itava biljka.

296

Bitola

Hemijski sastav. Sadri alkaloide, saponine, organske kiseline, flavonoide, proteolitike enzime.
Primena. Koristi se u leenju bolesti probavnog trakta, posebno kod eluca, ui i jetre. Isto tako, korisna je u
leenju astme, bubrega i mokrane beike. Spolja se koristi u leenju liaja, krasta i drugih konih bolesti. Deluje
na Gram pozitivne bakterije. Postoje i podaci o citostatikom dejstvu ove biljke. Njen uti sok tradicionalno koristi
u skidanju bradavica, uljeva, liaja, ekcema i drugih promena na koi. Takoe se u narodnoj medicini koristi za
leenje tumora i promena na enskim polnim organima (tumori, miomi, ranice, upale i dr.) kao aj i sredstvo za
ispiranje.
Nain upotrebe. aj: jedna ravna mala kaika popari se sa etvrt litre vode. Svei sok: oprane listove, stabljike i
cvetove, jo vlane, iscediti u sokovniku (za spoljnu upotrebu). Tinktura. Vino sa rusom: 30 g ruse, zajedno sa
korenom, preliti sa pola litre belog vina i ostaviti 1 do 2 sata. Potom procediti.

297

Bitola

Rusomaa - Capsella bursa pastoris

Narodna imena. Taruak, ou-neu, devojaka trava, poljska preslica, torbiica, pastirska torbica.

Botanike karakteristike. Rusomaa je jednogodinja ili dvogodinja zeljasta biljka. Listovi na stabljikama su
vrlo sitni, duguljasti, iljasti, po obodu celi i obuhvataju stabljiku. Prizemno lie je krupnije, perasto je izdeljeno i
gradi rozetu. Plodovi su sitne trouglasto-srcaste ljuice, koje kad sazru pucaju na dva ava. Cveta od ranog
prolea do kasne jeseni.
Stanite. Pored puta, na livadama, u parlozima, u jarku, na padinama, njivama i u povrtnjacima.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.

298

Bitola

Hemijski sastav. Sadri amine (holin, acetilholin,tiramin), glikozide, flavonoide, tanine, organske kiseline, inozit,
saponine, vitamin C, tiamin, riboflavin.
Primena. Koristi se za zaustavljanje krvarenja iz sluznica probavnog sistema, kod jakog menstrualnog krvarenja,
kao diuretik sa blagim antiseptikim delovanjem, kod akutne upale mokrane beike, kod pojave krvi u mokrai,
za poboljanje izmene materija, kod arterioskleroze i za sniavanje krvnog pritiska. Ne sme se koristiti u trudnoi i
za vreme dojenja.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika popari se sa etvrt litre vode i ostavi da kratko odstoji.
Sedea kupka. Parni oblog: punu pregrt rusomae, po mogunosti svee, staviti u sito i skuvati na vodenoj pari.
Tako skuvanu rusomau umotati u pamunu tkaninu i upotrebiti kao oblog. Tinktura od rusomae: svea rusomaa listovi i stabljika zajedno sa cvetovima i mahunicama - nasitno se isee i njome rastresito napuni boca do grlia, pa
se prelije rakijom od ita ili od voa, jaine 38-40% (ona mora da prekrije sve delie rusomae) i ostavi 14 dana
na suncu ili na toplom mestu.

299

Bitola

Ruzmarin - Rosmarinus officinalis

Narodna imena. Rozmarin, rosmarin, romarin, rusmarin, rumarin, ruzman, zimorad.

Botanike karakteristike. Ruzmarin je grmolika biljka koja naraste i do dva metra visine. Grane ruzmarina su
odrvenele i gusto su obrasle koastim, dugim iljastim listovima bez peteljaka. Cvetovi su svetloplavi, sitni i u
gornjim delovima granica skupljeni u cvasti. Ugodnog je i intenzivnog mirisa.
Stanite. Nalazi se na osunanim i kamenitim stranama obalnog podruja,a kao ukrasna biljka gaji se po
vrtovima, parkovima i u loncima. Osetljiv je na mraz pa ga je potrebno zatititi.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skupljaju cvetovi, izdanci u cvetu i listovi.

300

Bitola

Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (iji su glavni sastojci cineol, borneol, bornilacetat, kamfor i kamfen),
alkaloide, organske kiseline, flavone, smole.
Primena. Ulje ruzmarina poboljava prokrvljenost i iri krvne sudove. Pomae kod loe probave, anemije i
tromosti eludca. Ruzmarinovo vino ili rakija pospeuje rad jetre i izluivanje ui, ublaava padavicu, podie nizak
krvni pritisak, pospeuje krvotok, lei vodenu bolest sranog porekla, uticu,iscrpljenost, neplodnost, belo pranje,
vrtoglavicu, nadimanje, zastoj mokrae. aj deluje protiv greva, kalja, mokranih kamenaca, astme, migrene,
istrebljuje gliste. Oblozi od aja se stavljaju na uganua, iaenja, modrice, edeme, kontuzije.
Nain upotrebe. aj: aj pripremljen od 30 g ruzmarina u litri vode, gde se natapao 2-3 sata, procediti i piti dva
puta dnevno pre jela. Taj aj podstie stvaranje eluanih sokova. Kupka od ruzmarina: 4 pregrti na 5 litara vode
kuva se 3-5 minut. Tinktura ruzmarina: 2 kaike usitnjenog lia i cveta na litru 60% alkohola, ostaviti da stoji 10
dana. Nakon toga ocediti. Od tog leka uzeti 6-10 kapi na kocku eera ujutro natate. Moe se uzeti i sa medom.
Ruzmarinovo vino: 20 gr biljke drati nedelju dana u litri kvalitetnog vina. Ruzmarinovo ulje.

301

Bitola

Salata Lactuca sativa

Narodna imena.Vrtna salata,morulja,pitoma loika.

Botanike karakteristike.Dvogodinja biljka visoka do 1m .Koren vretenast,stablo uspravno,razgranato.Listovi

pri osnovi obrazuju rozetu,a gornji su krupni,okrugli sedei,savijeni oko stabla.Glavice su srednje veliine,cvetovi
sakupljeni u metlicu,sitni,uti.
Stanite.Gaji se kao povre.
Upotrebljivi delovi biljke.Listovi.
Hemijski sastav.Belanevine,kalium,natrijum,magnezijum,kalcijum,sumporna i salicijumova kiselina,vitamin C i
E.
Primena.Korisna biljka u svakodnevnoj ishrani.Uz to deluje umirujue.

302

Bitola

Salep - orchis morio

Narodna imena. Kaun, vrani luk, kukovec.

Botanike karakteristike.Salep je viegodinja zeljasta biljka s uspravnom stabljikom visine do 35 cm. Listovi su
sabljasti i soni. Cvetii su beli ili ruiasti, skupljeni u klas. Ima dva gomolja.
Stanite.Raste na vlanim i suvim mestima, u planinama, kraj potoka i na vodoplavnim livadama.
Upotrebljivi delovi biljke.Za lek koriste se rizom.
Primena.Salep koristi se kao lek protiv katara i dejih proljeva. Pomijean s drugim Iekovitim biljkama koristi se u
leenju mnogih drugih bolesti.

303

Bitola

Sapunjaa Saponaria officinalis

Narodna imena.Sapun trava,milnica,sapunika,penavac.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka sa dugakim podzemnim vreama.Ukrasno

je,kitnjasta,visoka do 80 sm. Listovi su naspramni i goli.Cvetovi su ruiasto bele boje,na gornjem delu
stabljike.Plod je aura.
Stanite.Na vlanim mestima,pored reka,u ikarama,kraj potoka.
Upotrebljivi delovi biljke.Koren a ponekad i nadzemni deo.
Hemijski sastav.saponizid,smola,guma.
Primena.sa vodom prokuvan koren peni i upotrebljava se za pranje rublja.Kao lek daje se protiv prehlade,za
iskaljavanje,kao i za bre izluivanje mokrae.Za bolji rad eluca,izaziva znojenje.

304

Bitola

Sasa Anemone pulsatilla

Narodna imena. ukunded,dremnidedo,zaspanka,kuika

Botanike karakteristike.Trajna biljka visoka do 40 sm.,sa vrstom stabljikom.Listovi su rozetasti i razvijaju se

posle cvetanja.Stablo nosi jedan cvet.Cvetna aica je razbijena u bicaste latice obrasle belim dlaicama.Cvet je
zvonast,svetlo ljubiaste boje.
Stanite .Raste na suncanim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se sveza biljka ,dok je u cvetu.Susenjem bi izgubila lekovitost.
Hemijski sastav.sadrzi ranunkulin koji se raspada na protoanemonin i glikozu.Ima saponina ,tanina i smole.
Primena.protiv kalja,ospi i nervoze.Anemonin moze da izazove trovanje,pa da se o tome strogo void paznju !
Jaci lekovi o dove biljke prave se samo pod nadzorom lekara.prasak od suve sase stavlja se na rane,a takodje
razara divlje meso i ubrzava ozdravljenje.

305

Bitola

306

Bitola

Selen - Levisticum officinale

Narodna imena. Ljubac, ljupac, ljubaac, belestika, veledin, velestika, lesandrina, milobud, miloduv, selim.

Botanike karakteristike. Selen je viegodinja zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je vrlo krupan i razgranat.
Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Ima sitne, ute cvetove koji su udrueni u titaste cvasti. Cveta
od juna do avgusta. Plodovi su pljosnati, sa otrim rebrima i sazrevaju u jesen. Ima specifian prijatan miris.
Stanite. Gaji se u vrtovima i esto podivlja, posebno u planinama.
Upotrebljivi delovi biljke. Cela biljka.

307

Bitola

Hemijski sastav. U korenu i plodu ima do 1% etarskog ulja (u kome je glavni sastojak butilftalid koji biljci daje
karakteristian miris), zatim ima i smole, gume, tanin, eer, skrob, organske kiseline.
Primena. Selen je bezopasan diuretik, podstie apetit, ublaava greve. Uspean je kod pojave belanevina u
mokrai, upale bubrene aice, kod reume i gihta, sranih obolenja, vodene bolesti. Ublaava probavne smetnje,
spreava stvaranje bubrenih kamenaca, pospeuje protok krvi, jaa ceo organizam.
Nain upotrebe. aj: 2 kaike biljke preliti hladnom vodom I ugrejati do vrenja. Piti po 2 olje aja na dan.

308

Bitola

Sena - Cassia angustifolia

Botanike karakteristike. Sena je bunasta biljka sa parno perastim liem. Listovi su su tanki, koasti, lomljivi,
po obodu celi, zeleno ukaste boje.

Stanite. Sena je biljka koja ne raste na naim podrujima, nego se nalazi na podrujima Afrike i Azije.
Upotrebljivi delovi biljke. Lie od sene.
Hemijski sastav. Sadri glukozide, flavonoide, organske kiseline, sluzi, smole.

309

Bitola

Primena. aj od sene pomae prirodnom varenju, spreava lenjost creva i zatvor .Senino lie se ne sme
upotrebljavati za vreme trudnoe, zapaljenja mokrane beike ili zapaljenja materice.
Nain upotrebe. Od lia se spravlja aj na taj nain to se 1 kaika (oko 10 g) lia prelije oljom kljuale vode,
ee promea i posle 20 minuta procedi i pije.

310

Bitola

Slez beli - Althaea officinalis

Narodna imena. Bili sliz, dobri slez, il, linja, pitomi ljez, ljez, ljezovina, veliki sliz.

Botanike karakteristike. Beli slez je viegodinja biljka. Rizom je jak i zadebljao. Stabljika je uspravna,
vunasto dlakava sa tankim granicama. Naraste do 1,5 m visine. Listovi stabljike su ovalni, sa sitnim dlaicama na
obadve strane. Cvetovi rastu pojedinano ili u vrnim grozdovima. Veliki su, dvopolni, sa sjajno belim ili ruiastim
laticama i ljubiastim pranicima. Cveta od jula do septembra. Plod je u obliku diska.
Stanite. Raste u kanalima uz puteve, uz obale reka, na vlanim mjestima.

311

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke. Lekoviti delovi su: koren (koji se vadi u prolee ili u jesen nakon cvaetanja), cvetovi
(beru se za vreme cvetanja), listovi (beru se u jesen nakon cvetanja).
Hemijski sastav. Biolokom aktivnou se odlikuju sluzi kojih ima do 35% i sastoje se od neutralnih polisaharida i
kiselog galakturonoramnana. U korenu sadri skrob, organske kiseline, eterino ulje, steroide, vitamin C, tanine,
trigliceride, betain. Listovi i cvetovi sadre sluzi (do 5,8%), eterino ulje, flavonoide, kumarin, fenolkarbonske
kiseline.
Primena. Koristi se za leenje katara gornjih disajnih puteva, kalja, ira na elucu, protiv upale usne upljine i
grla, mokrane beike i mokraovoda. Spolja se koristi protiv raznih vrsta ireva. Koristi se kao ublaavajue i
diuretiko sredstvo.
Nain upotrebe. Macerat : uzmu se 1-2 velike kaike sitno izrezanog korena i natapa se u 2-4 dl hladne vode 2-3
sata, uz ee mukanje. Na taj nain se ekstrahuje samo sluz. Koren se ne sme ni kuvati ni pariti, jer tada izlazi
skrob, tenost postaje gua, mutna i lako se i brzo kvari. Osim toga, smanjuje se lekovito delovanje. aj od lia:
jedna velika kaika lia (usitnjenog) prelije se s 2-3 dl kljuale vode i poklopljeno pusti da se hladi 10 minuta,
procedi se i pije u gutljajima tokom dana. aj od korena: 10 g suvog korena (ili 5 g sveeg), kuvati 25 minuta u
2,5 dl meavine od 12 vode i 12 vina i dodati 1 veliku kaiku meda. Piju se dnevno po 2 oljice-svaki sat po
kaika.

312

Bitola

Smilje - Helichrysum arenarium

Narodna imena. uto smilje,smili, cmilje, zlatnocvita trava, zneljek, laska kamilica, marjetica, sneljek.

Botanike karakteristike. Smilje je trajna zeljasta biljka sivkaste boje od obilja vunastih dlaka. Stabljika je
visoka 10-40cm, uspravna, nerazgranata, obrasla duguljastim listovima, a na vrhu nosi nekoliko utih glaviastih
cvasti. Cveta leti.
Stanite. Raste na pesku.
Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljavaju se cvetne glavice kad se cvetovi ponu otvarati.
Hemijski sastav. Cvetne glavice sa vrhovima stabljike sadre flavonoide, flavon apigenin, kumarin, smole,
organske kiseline, eterino ulje, sitosterin, vitamin K, tanine, alkaloide.
Primena. Lek za leenje ui (za izbacivanje unog kamena) i organa za mokrenje.
Nain upotrebe. aj:3 supene kaike cveta popari se sa pola litra kljuale vode, poklopi, ostavi celu no i
sutradan popije u 3 doze pre jela.

313

Bitola

Smokva - Ficus carica

Narodna imena. Smokvinica, smokvenica, figovnik.

Botanike karakteristike. Smokva je relativno nisko drvo sa jako razgranatom kronjom. Starije grane su sive
boje, a mlade tamnozelene. Listovi su naizmenini, veliki i nepravilno useeni. Na mladim granama se pri dnu
nalaze zalisci. Cvetovi smokve zatvoreni su omotaem krukastog oblika. Od tog cveta posle nastaje soni plod sa
mnotvom semenih kotica. Oplodnju vre insekti u unutranjosti cvetnog omotaa.
Stanite. Gaji se u podruju Sredozemnog mora.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek koristi se sve ili osuen plod.
Hemijski sastav. Plod sadri eer, pektine, organske kiseline, triterpenske saponine, vitamine C, B1, B2, A, E,
PP. Listovi sadre furokumarine, organske kiseline, eterino ulje, steroide, triterpenoide, flavonoide.
Primena. Plod smokve regulie probavu. Kao aj koristi se kod jakih prehlada. Mleni sok smokve se koristi za
leenje rana.
Nain upotrebe. Plodovi se koriste svei, suvi, u obliku aja.

314

Bitola

Smrdljiva kopriva Galeopsis dubia

Narodna imena.Mrtva kopriva,ranjenica,zebrat,konopljenka.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,visoka do 50 sm.Stablo uspravno,razgranato,dlakavo.Listovi

jajasti,obrasli suvim dlaicama,na dugim peteljkama.Cvetovi su unjati,svetlo ute boje.
Stanite.Raste na peskovitom zemljitu,stenama,kraj puteva.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka u cvetu.
Hemijski sastav.Kremana kiselina,eer,mast,tanin,gorki fruktozid,pektin,etarsko ulje,holin.
Primena.Protiv zapaljenja plua,za iskaljavanje,kod astme.Isto tako isti krv a spolja lei ireve.

315

Bitola

Soivo Lens esculenta

Narodna imena.Lea.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka.Stablo uspravno,pri osnovi razgranuto.Listovi

perasti,izdueni.Pri dnu lisne drke je raljika koja obavije oko ograde,drveta.Cvast ine nekoliko cvetova plave
boje,ponekad beli.Plod je mahuna,sa po dve semenke.
Stanite.Uzgaja se po batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Seme biljke.
Hemijski sastav.Belanevine,celuloza,masti, eer,fosfati,skrob,ekstraktivne materije bez azota,vitamin B.
Primena.Veoma hranljivo seme.Dobar je lek za crevnik katara. Zbog visoke koncentracije vitamina B i velikih
koliina ugljenih hidrata, soivo je idealno za aktivne osobe, sportiste i ljude izloene velikim fizikim
naporima. Soivo je u lekovitom smislu svakako vredna namirnica, jer njegova rastvorljiva vlakna sniavaju nivo
glukoze i holesterola u krvi, i na taj nain smanjuju potrebu organizma za insulinom kod osoba obolelih od
dijabetesa. S druge strane, nerastvorljiva vlakna pospeuju varenje i skrauju vreme zadravanja hrane u
digestivnom traktu, zbog ega se smatraju dobrom zatitom u smanjivanju rizika od pojave karcinoma debelog
creva. Soivo je i pravi rudnik vitamina B kompleksa, koji povoljno utiu na nervni sistem, dok visoka
koncentracija gvoa pomae u spreavanju pojave slabokrvnosti. Bogatstvo kalijuma doprinosi regulisanju
sranog ritma i prometu materija u organizmu, kontrolie ravnoteu vode, pa samim tim i krvni pritisak.

316

Bitola

Soja Glycine hispida

Narodna imena.Japanski bob.

Botanike karakteristike.Omalena,jadnogodinja biljka ,sitnog semena.Ima razgranutu stabjiku,velike listove i

ljubiaste cvetove.Seme je bubreasto.
Stanite.Raste svuda,gaji se i kao lekovita biljka.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se seme iz koga se proizvodi masno ulje,sojino brano i sir.
Hemijski sastav.Belanevine,masna ulja,razne kiseline,vitamine B6 i K. Osim toga sadri puno minerala, vlakana,
proteina, esencijalnih masnih kiselina (omega- 3 masne kiseline),Izoflovona i fitoestrogena.
Primena.Kao hrana za dijetalce.Povoljno deluje na eludac. Soja ne sadri holesterol pa se preporuuje i onima
koji imaju problem sa bolestima srca povieni krvni pritisak, dijabetes, aterosklerozu. Dokazano je da se sniava
koliina holesterola ako unos ivotinjskih belanevina zamenimo sojom, ako u svoju ishranu unesemo 50% sojinih
proizvoda, za isti postotak e se smanjiti rizik od sranih obolenja. Fitoestrogeni iz soje lie na hormon estrogen,
ali su nekoliko hiljada puta slabiji od njega, zbog toga pomau obolelima od raka, usporavaju bujanje stanica raka
koji je ovisan o hormonima. Izoflavoni (genistein i daidzein) potpomau regulaciju hormona kod ena.

317

Bitola

Somina Juniperus sabina (otrovna)

Narodna imena.Gluva smreka,gluac,smrdljika,savina.

Botanike karakteristike.Zimzelen grm visok do 4,5 metara.Ima dve vrste listova:jedni su mali,polegli,drugi su
dui, iljasti.Iz enskih cvetova druge godine sazru crne bobice.
Stanite.Raste na kamenitom kru,pored mora,a sadi se u parkovima.
Upotrebljivi delovi biljke.Upotrbljavaju se granice biljke u cvatu.
Hemijski sastav.Jak otrov sabinol,sir etna i mravlja kiselina,etarsko ulje,smola,gorke materije.
Primena.Zbog velike otrovnosti ne treba je upotrebljavati.Koriena je kao sredstvo za izazivanje pobaaja,spolja
u mastima,za jaanje kose.U naunoj medicini koristi se za spravljanje lekova.

318

Bitola

Spana Spinacia oleracea

Narodna imena.Spinat,pinat,spanak,zelje obino.

Botanike karakteristike.Jednogodinja ili dvogodinja biljka.Stablo uspravno,razgranato,golo.Listovi su na

dugim drkama,jajasti meki su,zelene boje.
Stanite.Raste i sadi se po batama zbov velike hranljivosti.
Upotrebljivi delovi biljke.Listovi.
Hemijski sastav.Belanevine,masti,eer,materije bez azota,celuloza,mineralne soli,mnogo gvoa,oksalna
kiselina.
Primena.Veoma koristan za malokrvne.Lako se vari,pa se preporuuje kao dijetalna hrana. Supstance u listovima
jaaju sluzokou i pospeuju rad ui i creva. Mineralne materije utiu na prolepavanje tena koe. Dobra je hrana
za skorbut i kod obolenja bubrega,jer izaziva mokrenje. Ne proporuuje se konzumiranje u veoj koliini zbog
oksalne kiseline, jer moe pogorati stanje bubrenim i reumatinim bolesnicima. Oksalne kiseline ima najvie u
peteljkama i rebrima listova.
Spana je najbolje jesti sve, po mogustvu sirov (u salatama), zainjen hladno ceenim maslinovim uljem,
limunovim sokom i mlekom (ili jogurtom, kiselim mlekom i sirom). Oksalna kiselina vezuje kalcijum iz mleka i
stvara nerastvotljivo jedinjenje kalcijum-oksalat, koje organizam odbacuje. Ostatak kuvanog spanaa obavezno
treba baciti jer se nitrati fermentacijom u hladnjaku pretvaraju u opasne nitrite (koji je otrov za organizam).

319

Bitola

Spana se kuva se u malo kljuale vode oko 5 minuta. Voda, u kojoj je kuvan spana, bogata je nitratima i ne
treba je ostavljati za dalje korienje.

320

Bitola

Srcopuc Antennaria dioica gearthner

Narodna imena.Smilje,bubka,zeja noica,maje tace.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,visoka 20 sm. i sva obrasla sitnom dlakom.Iz razgranutog
rizoma izbijaju ruiaste listove.Na vrhu su cvetovi crvenkaste boje,sakupljeni u glavice.Cvetovi su dvopolni.
Stanite.Raste po panjacima i livadama.
Upotrebljivi delovi biljke.Cvet i nadzemni deo biljke u cvetu.
Hemijski sastav.Alkaloidi,tanin,karoten,etarsko ulje,vitamin C,smola.
Primena.Za bolesti ui,a kao aj za iskaljavanje.

321

Bitola

Srdaica Leonurus cardaca

Narodna imena.Kopriva od srca,sranik,trava od kraknica,sranica.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa ijeg korena izraste nekoliko upljih stabljika,crvenkaste

boje.Kistovi srceliki,krpasto nazubljeni.Cvetovi ruiasti,sitni,u pazuhu listova.
Stanite.Raste svuda,na neobraenim zemljitu.
Upotrebljivi delovi biljke.Sakuplje se biljka u cvatu.
Hemijski sastav.Jabuna,vinska i limunska kiselina,gorka materija,leonurin,kalium,smola,tanin.
Primena.Dobar je lek za slabo srce,lupanja srca,poremeaja u elucu,kod tekog disanja.Kod tekih neuroza
mnogo pomae,protiv straha,nemira,nesanice.

322

Bitola

Sranik - Polygonum bistorta

Narodna imena. Srenica, srenjak, trava od srca.

Botanike karakteristike. Sranik ili srenica je viegodinja biljka jakog i vijugavog korena. Koren je spolja
sme, a iznutra ruiast. Razmnoava se izbojcima iz vorova na korenu, koji se razvijaju u nove korene od kojih
svaki za sebe samostalno ivi. Srenica se moe razmnoavati semenom, u jesen, odmah nakon to sazri.
Stabljika naraste i vie od 1 metra. Listovi su dugaki, kopljasti a pri dnu imaju peteljku. Gornji su listovi ui i
obuhvataju stabljiku. Sa gornje strane listovi su tamnozeleni, a sa donje sivo-zeleni. Cveta ruiasto-belim
cvetiima koji su na vrhu stabljike sloeni u klas i imaju vrlo ugodan miris.
Stanite. Raste na planinskim i brdskim livadama i panjacima .
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se skuplja korenje koje se vadi u decembru.

323

Bitola

Hemijski sastav. Korenje sadri najvie tanina (7-36%), fenolkarbonske i organske kiseline, steroide,katehine,
vitamin C, skrob (26%). Sadri barijum, selen, stroncijum.
Primena. Sranik svoju lekovitost zahvaljuje razmerno velikom prisustvu tanina. Lei krvarenja i prolive, bolesti
sluzokoe, a celi crevni trakt potie na rad. Preporuuje se za leenje slabokrvnosti, dizenterije, rana u ustima i
slino.
Nain upotrebe. Upotrebljava se u obliku aja ili kao praak. aj: 2 kaike usitnjenog korena (50 g) za litru
mlake vode, ostaviti da stoji 2-3 sata pa i due. Nije ga dobro kuvati zbog prisutnosti skroba. Pije se 2-3 olje
dnevno . Kao praak uzima se na vrh noa i popije s a vodom ili mlekom i to pre jela 2 puta dnevno.

324

Bitola

Sremu - Allium ursinum

Narodna imena. Cremo, sremu, sremua i sremua, medvei luk, divlji luk.

Botanike karakteristike. Sjajni zeleni listovi kopljastog oblika, nalik na listove urevka, rastu iz duguljaste
lukovice obavijene belom providnom ljuskom. Glatka svetlozelena stabljika sa okruglom belom cvasti dugaka je
do 30 cm.
Stanite. Raste na vlanim livadama bogatim humusom, zatim na senovitim vlanim plodnim ravnicama, ispod
bunova i u listopadnim i planinskim umama.
Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i lukovice.

325

Bitola

Hemijski sastav. Sadri glikozid alin, eterino ulje, askorbinsku kiselinu, mineralne materije.
Primena. U naem narodu postoji uverenje da nijedna biljka ne isti tako dobro krv i sistem za varenje kao
sremu. Ima jako dejstvo na crevne parazite, spreava infekcijske upale sluzokoe creva, sniava visok krvni
pritisak, a i odbrana je od gripa i groznice. Pored delovanja na crevni, sremu povoljno deluje i na kardiovaskularni
sistem spreavajui arteriosklerozu, otklanjajui nesanicu i nesvesticu. Rane koje teko zarastaju bivaju brzo
izleene ako se premau sveim sokom od sremua.
Nain upotrebe. Kao zain: svei listovi sremua se iseckaju pa se ovaj zain stavlja u supe i orbe, umake,
salate i jela od mesa, ili se njime pospe hleb. Esencija od sremua: sitno naseckanim listovima ili lukovicama
rastresito se napuni boca do grlia a zatim se masa prelije rakijom od ita ili nekom drugom domaom rakijom
jaine 38-40%. Boca se 14 dana dri na suncu ili na toplom. Vino od sremua: puna aka sitno naseckanih listova
se prokuva u etvrt litre belog vina, po ukusu zasladi medom ili sirupom i tokom dana pije polako, gutljaj po
gutljaj.

326

Bitola

Stea petoprsta Potentilla anserina

Narodna imena.Bezanica,gusja trava,srcepuc.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa snanim rizomom.Listovi perasto deljeni,duguljasti i

testerasti.Cvetovi sitni,ute boje.
Stanite.Raste svuda naroito na podlogama bogatim solima.
Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni izdanak i koren.
Hemijski sastav.Tanin,soli,gorke materije.
Primena.Dobar je lek protiv srdobolja,krvarenja,greva,dijareja.

327

Bitola

Striua Sisymbrium officinale

Narodna imena.Ognica,oranj,striica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,obrasla dlakom.Stablo razgranato,visoko do 80 sm.Listovi

perasto useeni.Cvetovi sakupljeni u utu cvast na vrhu granice.
Stanite..Raste svuda,na naputenim mestima,kraj puteve i nasipe.
Upotrebljivi delovi biljke.Sve list i svea biljka u cvatu.
Hemijski sastav.Sumporni heterozid,vitamin C.

328

Bitola

Primena.Protiv zapalenja grla,izaziva luenje eludanog soka tako da se apetit poboljava.Olakava

iskaljavanje,ublaava bolove kod napada kamena u ui ili bubrezima.

329

Bitola

Suncokret Helianthus annuus

Narodna imena.Sunanik,dirasol,sonogled,sunani cvet.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,visoka do 2,5 metara.Stablo snano, uplje,obraslo

dlakom.Uspravno je,a na vrhu ima jednu ili dve krupnih glavica cvetova.Listovi krupni,naizmenino
rasporeeni.Cvetovi dvopolni,mrke boje.Spoljni deo cvasti ine krupne jeziaste latice,jarko ute boje.Cvast se
okree prema suncu. Semenke duguljasti i mrki.
Stanite.Gaji se na nivama i batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Plod iz koga se vadi masno jestivo ulje.
Hemijski sastav.Ulje se sastoji od glicerida,nezasienih masnih kiselina.
Primena.za spravljanje dijetalne hrane,naroito za obolele od dijabetis.Tucane semenke upotrebljavaju se za
leenju reumatizma.

330

Bitola

afran Crocus sativus

Narodna mena.Caforan,crevni ufran,krok,brndua.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka do 30 sm.Iz krtole izbija prvo nekoliko listova a zatim nekoliko
ljubiaste cvetova.Listovi uspravni uz stabliku,uski i trepljasti.Ima otar miris.
Stanite.raste na Orijentu i u nake zemlje Evrope,gde se gaji.
Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se igovi koje se sue.
Hemijski sastav.Glikozidna bojena materija,smola,etarsko ulje,glikoza.
Primena.Povoljno utie na rad eluca,umiruja san.U veoj koliini je otrovan.Koristi se i kao zain.

331

Bitola

argarepa - Daucus carota

Narodna imena.Mrkva, uta repa,mrkvica,stidak,morkov.

Botanike karakteristike.Jednogodinja ili dvogodinja biljka.Koren vretenast,crveno- ute boje.Stablo

uspravno,razgranato.Listovi su naizmenicno rasporeeni,sitno perasti.Na vrhu stable su titovi,plod lako puca.
Upotrebljivi delovi biljke.Koren biljke.
Hemijski sastav.Izuzetno bogata karotinom iz koga nastaje vitamin A, ecer,vitamini iz grupe B,vitamin
H,vitamin E,pantotenska kiselina,etarsko ulje,pectin,glutalin,lecitin,asparagin,celuloza,sluz i skrob.
Primena.Sok od korena osim hranjlive vrednosti,koristi se za olaksavanje mokrenja.Lei ireve i rane.Dobar je
kod katara organa za disanje.Takoe se preporuuje kod malokrvnosti.Karoten se veoma mnogo vadi iz mrkve i
koristi u farmaceutska svrhe.

332

Bitola

eerna repa Beta vulgaris

Botanike karakteristike.Dvogodinja zeljasta biljka.Prve godine razvije se debeo koren teak od 1-2 kg i lie.
Ukoliko se ne izvadi, tokom drugog vegetacionog perioda hranljive materije iz korena koristi biljka za proizvodnju
cveta koji su dvopolni i semena. Druge godine izraste steblo.Prve godine repa je ve zrela za branje.tada se koristi
za preradu. Duina stabla se kree od 40-60 cm sa listovina organizovanim u rozetu. Od nje se dobija
eer,neophodan za jludsku ishranu.
Stanite .Gaji se u komercijalne svrhe radi proizvodnje eera u umereno kontinentalnim klimatskim podrujima.
Hemijski sastav. eerna repa sadri 75% vode, 16-18% eera, 5-6 % celuloze i 2-3 % ostalih supstanci,
ukljuujui i minerale.
Primena. Primarno, eerna repa ima znaaj kao sirovina za dobijanje eera, ali od vanosti su i nusproizvodi
bogati kalijimom i mineralnim materijama, zbog ega se koriste kao stona hrana.

333

Bitola

imirika Berberis vulgaris

Narodna imena. uti ipak, utotrn,kiseli trn, utokora, babkovina, brebenika.

Botanike karakteristike.Raste kao ib,do 3 metra visoko.Kora je crvenkaste boje.Listovi su obini ili se
delimino pretvaraju u trnje.Cvetovi su u grozdastoj cvasti, ute boje.Plod je bobica,crvene boje.
Stanite.Raste kao divlji grm,ali se i sadi kao iva ograda.
Upotrebljivi delovi biljke.Plod,kora a ponekad i koren.
Hemijski sastav.Vona kiselina,pektoza,guma,berberamin,eer i neki alkaloidi.
Primena.Za zaustavljanje krvarenja,protiv dijareje,povraanja,kod bolesti bubrega i jetre,pospeuje izluivanje
ui, proiruje krvne ile i time pospeuje cirkulaciju krvi uz istovremeno snienje krvnog pritiska. Isto tako,
korisna je u leenju bolesti ui, jetre i proljiva. Pomeana s drugim lekovitim biljkama koristi se u leenju
mnotva drugih bolesti.

334

Bitola

ipak - Rosa canina

Narodna imena. ipurika, divlji ipak, divlja rua, pasja draa, pasja rua, srbiguzica, ipurina, epurika.

Botanike karakteristike. ipurika raste kao grm ili omanje drvo visine 2 do 3 metra. Stabljike su tane, vitke, u
obliku poluluka savijene nanie, obrasle trnjem. Listovi su neparno perasti, sastavljeni od 5-7 listia jajastog
oblika, po rubu otro nazubljeni. Dosta veliki cvetovi ruiaste, retko bele boje javljaju se pojedinano ili po dva do
tri zajedno. Plod je jajastog oblika, spolja gladak, crvene boje. Spoljni mesnat oklop nastao je od cvetne loe, a u
njemu se nalaze poreani tvrdi plodii i mnogobrojne dlaice.
Stanite. Najee se javlja po ivicama uma, kamenjaru, meu grmljem, pored puteva, po meama, uz ograde.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se uzimaju plodovi i cvetne latice.

335

Bitola

Hemijski sastav. Plod sadri karotenoide, steroide, vitamine C, E, P, flavonoide, pektine. Semena sadre
trigliceride, tokoferole, karotenoide.
Primena. Otklanja tegobe povezane sa nedostatkom vitamina C. Koristi se i protiv groznice, kamenca u
bubrezima, crevnog katara, bolesti mokranih organa, vodene bolesti. Cvetne latice ipurka upotrebljavaju se za
pripremanje aja kod krvarenja iz eluca, creva, plua i hemoroida kao i protiv proliva i eludanih greva.
Nain upotrebe. Pekmez od zrelih plodova iz kojih se povade semenke. aj od mesa ploda i semenki. aj od
zdrobljenih semenki. aj od cvetnih latica.

336

Bitola

ljiva Prunus domestica

Narodna imena.Madarka,poega,bistrica,sliva,cepika.

Botanike karakteristike.Drvo do 10 metara,razgranato u grane i granice sa ovalnim testerastim listovima i

belim sitnim cvetovima.Cvetovi su na kratkim drkama ,obino po dva zajedno.Plod je soan duguljast,
ute,crvene ili tamno plave boje, to zavisi od vrste.U plodu je iljasta kotica.
Stanite.Raste svuda,a uzgaja se u vonjacima,i postoje mnogo sorte.
Upotrebljivi delovi biljke.Plod.
Hemijski sastav.Plod je vrlo hranljiv jer sadri belanevine,ugljene hidrate,mineralne sastojke, vitamin C, ima
velike koliine kalijuma, eljezo, vitamin B6, magnezium, mangan, bakar, vitamin B2, vitamin B3 i vitamin K.
Primena.Lekovite su ukod obolenja bubrega,gihta,bolesti jetre i pojave reumatizma.Povoljno deluju i na organe za
verenje,reguliu rad creva. Posljednja istraivanja pokazuju da ljiva smanjuje lo" holesterol, jaa kosti,
smanjuje neke faktore rizika raka debelog creva.

337

Bitola

pargla - Asparagus officinalis

Narodna imena. paroga vrtna, belu, kuka, pitoma paroga, pitomi sparog, sparoga, parog, vilina metla.

Botanike karakteristike. pargla je viegodinja biljka sa drvenastim i jako razvijenim podankom koji je
uglavnom vodoravan. Iz podanka izbija duboko i debelo korenje. U prolee iz podanka izbijaju jaki beli izdanci koji,
izlaskom na dnevnu svetlost, belu boju menjaju u zelenu. Izdanci su pokriveni mesnatim ljuskama, a kad dostignu
visinu od 20 do 25cm reu se i koriste kao povre. Iz preostalih izdanaka raste stabljika dugaka i do 1,5 metara,
koja se grana u male granice, koje na sebi nose male, suve ljuskave listie. Tek tree godine izdanci donose
cvetove zelenkasto-bele boje. Plodovi su crvene bobice veliine graka.
Stanite. pargla raste u prirodi du itavog primorja, a gaji se kao povre u povrtnjacima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se uzimaju izdanci u prolee,a podanak sa korenom u jesen.

338

Bitola

Hemijski sastav. Koren sa podankom sadri asparagin, saponin, karotin, vitamine B i C. Zreli plodovi sadre
eer, trigliceride, kapsantin, fizamin, malo alkaloida.
Primena. Izdanci pargle koji se koriste kao povre, pospeuju rad bubrenih elija, a time i izluivanje vode iz
tela; osim toga koriste se i kao blago sredstvo za otvaranje. Izdanci pargle izvrsna su hrana za eerne bolesnike
i za one koji se oporavljaju nakon tee bolesti. Njeno seme se koristi za smirivanje eluca i povraanja, a koren se
koristi kao sredstvo za otvaranje.
Nain upotrebe. Koriste se svei izdanci, aj od korena sa podankom i aj od
plodova.

339

Bitola

tavelj Rumex obtusifolius

Narodna imena.Kiseljak,konjsko zelje,konjtak,tavalj.

Botanike karakteristike. Odrasla je biljka crveno smee boje i visine oko 1 metar.Ima krupne i mazne listove
koji niu iz prizemne rozete.Semenke su sjajno smee,koren biljke je velik,viliasto razgranat,ute boje.
Stanite.Raste uz puteve,u poljima,na zaputenom zemljitu.Voli bogato,vlano i teko tlo.
Upotrebljivi delovi biljke.Koren,seme i list.
Hemijski sastav.Antrahinonski derivati,tanin, tavske materije,gorke materije.
Primena.Kao laksans,za malokrvnost,regulisanje pravilnog rada organa za varenje,kone bolesti.

340

Bitola

tir Amarathus retroflexus

Narodna imena.Amarant.

Botanike karakteristike.tir je jednogodinja zeljasta biljka, i jedan je od najstarijih varijeteta itarica koje je
ovek upotrbljavao.Bio je osnovna hrana Asteka i Inka. Njegovo seme bogato je belanevinama i izuzetno zdravo,
a lie mu je popularno i kao povre i kao zain. Zrno se u vidu brana koristi za pravljenje hleba, kolaa i
testenina, dok se celo upotrebljava za pripremu razliitih jela, pa ak i kokica.
Stanite. Njeno prirodno stanite je Severna Amerika. Aktivnou oveka tir je postao kosmopolitski naseljen,
uglavnom u vidu korova po usevima, degradovanim prirodnim ekosistemima, naputenim ljudskim naseljima i
pored puteva.

341

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke.Seme i listovi.

Hemijski sastav.Izuzetno visokim savrajem belanevina nadmauje sve ostale itarice. Razlog za to je
esencijalna aminokiselina lizin koja se retko nalazi u biljkama. Pored toga, ima visok sadraj gvoa i kalcijuma,
dva minerala koja esto nedostaju u ishrani ena i devojica. Porcija od 60 g barenog amaranta sadri 80%
preporuene dnevne doze kalcijuma.Ova biljka sadri veoma malo masnoa i kalorija i mnogo vlakana. Lie
amaranta mnogi smatraju ukusnijim od spanaa, a sigurno je bogatije kalcijumom, gvoem i fosforeom. Sadri i
znaajne koliine vitamina A i C.
Primena.Seme, pored mnogobrojnih povoljnih uinaka za zdravlje, iznad svega ojaava nervni sistem, mozak i
metabolizam.
U nekim krajevima se koristi za ishranu ljudi i domaih ivotinja.

342

Bitola

umarica obina Anemone pratensis

Narodna imena.Sasa,ukunded,zaspanka,mali lesjak.

Botanike karakteristike.Viegodinja,niska biljka iz ijeg korena izrastu po dve do tri cvetne stabljike.Cvetovi
su jlubiasti,nalik na zvonie.Listovi izrastu posle cvetanja,perasti su i dvostruko deljeni.Plod je oraica.
Stanite.Raste na sunanim mestima,po livadama i panjacima.
Upotrebljivi delovi biljke.Sakuplja se biljka u cvatu.
Hemijski sastav.Anemonal,belanevine srednje otrovnosti, i jo nedovoljno ispitan sastojak koji ubija klice.

343

Bitola

Primena.Od davnina je korien kao lek protiv bolesti oiju,i kao antidepresivni lek.Treba biti obazriv prilikob
branja,jer moe da izazove osip na koi.

344

Bitola

umska jagoda Fragaria vesca

Narodna imena.Rdea jagoda,fragula,sunica,jagodnjak.

Botanike karakteristike. Viegodinja polegla biljka,visoka 15 sm.Listovi na dugoj drci,dlakavi i testerasti.Na

vrhu su beli cvetovi.Plod je mek,soan,crvene boje.
Stanite.Raste u umama,na proplancima,na livadama i panjacima.
Upotrebljivi delovi biljke.Listovi,nadzemni deo biljka bez cvetova,i rizom.
Hemijski sastav.Tanin,sluz,rganske kiseline,mnogo vitamina C,eer,vone kiseline.
Primena.Protiv bolesti jetra i proliva.Plod se mnogo koristi u ishrani.

345

Bitola

Tikva Cucurbita pepo

Narodna imena.Dulek,bundeva,ludaja,misiraa.

Botanike karakteristike.Jednogodinja puzava biljka,sa stabljikom dugom do 10 m.Listovi su

veliki,srcasti,plitko petodelni,testerasti.Cvetovi su u pazuhu listova zlatno ute boje.Odvojenih su polova.Plod
loptasta ,malo spljotena,boba,beliasto ute boje,iznutra narandasta i mesnata.U sredini ima mnogo semenke.
Stanite.Gaji se po batama i njivama.
Upotrebljivi delovi biljke.Zreo plod i seme.
Hemijski sastav.Masno ulje,fitosterin,belanevine,globulin,eer,lecitin,smola,natrujum.
Primena.Za leenje psorijaze,zapalenja tankog creva,tekoa organa za mokrenje,kod hroninog nefrita,kod
sranih bolesti,protiv gihta i reumatizma.

346

Bitola

Tikvica Cucurbita moschata

Botanike karakteristike.Tikvica raste poleglo kao niza bun.Cvetovi uti,krupni kao i listovi.Plod
duguljast,bledozelene boje.
Stanite.Gaji se batama.
Upotrebljivi delovi biljke.Plod.
Hemijski sastav.Voda,kalium,mangan,vitamin A.
Primena. Tikvice su niskokalorino povre i odline su za urinarni trakt, neka ispitivanja pokazuju da su dobre za
prostatu kao i za dobro funkcionisanje bubrega, protiv zatvora i savrena su hrana za dijabetiare jer ne sadre
eer.

347

Bitola

Timijan Thumus vulgaris

Narodna imena.Bosiljak,manja maurana, timas, majina duica.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka,manji grm,slian majinoj duici,visok do pola metra.Stabljika

uspravna,etvorouglasta,obrasla kratkim dlakama.Listovi naspramni,duguljasto jajasti,na kratkoj drci.Cvetovi su
smeteni u pazuhu listova,svetlo crvene boje.
Stanite.Raste kao divlja biljka po livadama i planinama,ali se i gaji po vrtovima.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka u cvatu.
Hemijski sastav.Etarsko ulje sa imolom,barneol,menten,saponin,tanin,smola,glikozid.
Primena.Protiv velikog kalja,za stomane poremeaje,za ispiranje rana a koristi se i u kozmetici.

348

Bitola

Tisa Taxis baccata (otrovna)

Narodna imena.Tisovina,tis,tisenj.

Botanike karakteristike.Zeleni ib,a nekad raste kao drvo do 15 metara.Kora je vrlo crvena,a kasnije postaje
mrka.Kronja je kao piramida.Grane su poloene ili vise.Iglice su zelene boje,zailenje.Biljka je dvopolna.Muki
cvetovi su kao glavice,a enski su kao lisni pupoljci.Semenka je sona i crvena,nalik na malu iarku.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka je otrovna !
Hemijski sastav.Otrovnost potie od jednog alkaloida koji se zove taksin.
Primena.Biljka se ne upotrebljava i treba se dobro uvati trovanja.Kod znakova trovanja hitno traiti pomo
lekara.

349

Bitola

Trava od srdobolje Pantentilla tormentilla

Narodna imena.Trava od srca,stea,srenjak,petoprtnik.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa jakim rizomom od 1-3 sm. debljine.Stablo skoro uvek
uspravno.Listovi uglavnom troclani,sedei sa kratkim dlakom.Cvetovi su ute boje,sa tri ,etiri latica.
Stanite.Raste svuda,narocito na vlanim terenima.
Upotrebljivi delovi biljke.upotrebljava se rizom,skupljaju se oni stariji,u vreme cvetanja.
Hemijski sastav.Tanin,glikozid,tarmentilin,smola,guma.
Primena.Kada je harala kuga i kolera smatralo se daje izuzetno lekovita biljka.Kao izrazito taninska droga koristi
se za leenje bolesti stomaka (katara,paratifusa, utice,tuberkoloze ceva).Za ciscenje krvi,protiv reumatizma,za
ireve,liajeve i escema.Isto tako i za dijarea i hronicnog kolitisa.

350

Bitola

Trava od uljame Veronika officinalis

Narodna imena.Rani list,verunika,razgon.

Botanike karakteristike.Trajna,zeljasta,dlakava biljka.Visoka 10 do 20 sm.Raste polegla a grane i cvetovi su

uspravni.Listovi su elipsasti,naspramni,pepeljavo zeleni,po obodu nazubljeni.Cvetovi grozdasti,ljubiasti.Plod je
aura.
Stanite.Raste na visini do 1000 metara,na vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se biljka u cvetu.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,tanin,vosak,eer,smola,gorka materija.
Primena.Za iskaljananje sluzi,protiv zatvora.Kao i za bolesti plua,protiv katara i drugo.

351

Bitola

Trbulja vodena - Oenanthe aquatica

Narodna imena. Bedreniak, konjski mora, krpilo, mokrorok, vodeni mora.

Botanike karakteristike. Vodena trbulja je viegodinja zeljasta biljka sa upljom i razgranatom stabljikom
visine do 1,5 metar. Veliki listovi sa peteljkom dvostruko su do trostruko perasti sa potpornim listiima. Koren je
dvogodinji, oblika mrkve. Sitni i beli cvetovi su sakupljeni u tit. Plod je sa strane duguljasto-jajastog oblika,
gotovo okrugao, sa gornje i donje strane malo iljast, go, zelenkasto-smee do uto-smee boje.
Stanite. Vodena trbulja raste u barama, movarama, stajaoj vodi, na movarnim zemljitima i u jarcima.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se sakupljaju dozreli plodovi, odnosno seme.
Hemijski sastav. Sadri eterino ulje, trigliceride, smole, vosak.

352

Bitola

Primena. Vodena trbulja po lekovitom delovanju lii na komora, samo mnogo jaa. Njena upotreba delotvorna je
kod veoma zaputenih i tvrdokornih bronhijalnih katara sa gnojnim i zaudarajuim ispljuvkom, kod tuberkuloze
plua i gnojenja kostiju. Osim toga, preporuuje se u leenju plua, astme, greva u elucu i crevima i kod jakog
nadimanja. Spolja se seme vodene trbulje koristi kao melem za rane jer ih isti i spreava upale.
Nain upotrebe. Koristi se kao aj i kao melem.

353

Bitola

Tresetnica Sphagnum

Botanike karakteristike.Tresetnica je vrlo svetle sivozelene boje i lie joj ima krupne elije u obliku bureta, i
one pomau upijanje i nagomilavanje vode.Iz godine u godine raste biljka nad biljkom.Donje izumiru i taloe
se,tako redom dok ne stvori naslage.
Stanite.Raste na movarnom zemljitu. Nalazi se i na obalama jezera, u barama i malim jezerima, gde moe da
je bude toliko da napravi pravu movaru.
Primena.Zbog sposobnosti da upija tenost, tresetnica je koriena poetkom prvog svetskog rata za previjanje
gnojnih rana,ima antiseptino dejstvo.

354

Bitola

Trnjina - Prunus spinosa

Narodna imena. Trn crni, trnovina, draa, kukinja, mrki trn, trnina, trnjina, trlinka.

Botanike karakteristike. Trnjina je listopadni, vrlo razgranat, trnovit grm sa crnom korom. Naraste do 4 m
visine. iri se po okolini pomou izbojaka iz korena. Listovi su naizmenini, imaju peteljke, jajoliki su, nazubljenog
oboda, dlakavi po ilicama nalija. Cvetovi su dvopolni, petolani, rastu pojedinano na kratkim drkama, a cvetaju
pre listanja. Latice su bele. Cveta u aprilu i maju. Plodovi su okrugle, tamnoplavo-sivkaste kotunice, oporog i
kiselog ukusa.
Stanite. Raste po grmovitim obroncima, obodima uma, krevinama i drugim pustim nizijskim i brdskim
predelima.
Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, plodovi i kora sa korena.
Hemijski sastav. Plod sadri tanine, organske kiseline, vitamin C. Semenka ploda je otrovna jer sadri otrovni
glukozid amigdalin koji daje cijanovodoninu kiselinu.

355

Bitola

Primena. Cvet se koristi kao diuretik, on poveava luenje soli, kao blagi laksativ i za poboljanje metabolizma i
poveanje nepropusnosti kapilarnih zidova. Plod se koristi kod probavnih smetnji praenih prolivom, a spolja za
ispiranje usta i drela kod upale sluzokoe. aj od kore korena se preporuuje za leenje groznice. aj od cvetova
se ne sme uzimati za vreme trudnoe i dojenja.
Nain upotrebe. aj od cvetova: 2 kaikice cvetova trnjine natapati 8 sati u jednoj ai ohlaene provrele vode,
procediti. Piti po 1/4 ae 4 puta na dan. aj od kore sa korena: 5g kore korena trnjine kuvati 15 minuta u 1,5
aa vode, ostaviti da odstoji 2 sata, procediti. Piti u gutljajima sa malim prekidima. Pekmez od zrelih plodova.
Sirup od cvetova. Svei zreli plodovi.

356

Bitola

Troskot Polygonum aviculare

Narodna imena.Troska,niska ptija trava.

Botanike karakteristike.Neugledna ,jednogodinja biljka.Stabljika je puzava,grane pokrivena liem raznih

oblika.Cvetovi beli ili ruiasti,smeteni u pazuhu listova.
Stanite.Raste svuda kao korov.
Upotrebljivi delovi biljke.Koriste se svezi nadzemni izdanci.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,sluz,tannin,silicijumova kiselina.
Primena.Za leenje beike i bubrega.Veruje se da pomaze oko izbacivanja kamena.Lekovita je kod eernih
bolesti,dijareje, ira na elucu i na dudenumu.

357

Bitola

Trska - Pharagimites communis

Botanike karakteristike.Trska je viegodinja biljka koja raste na vlanom i movarnom tlu, na obalama reka,
jezera i ribnjaka. U vodi i mulju nalazi se podzemno stablo sa snanim korenima. Tanko nadzemno stablo dostie
visinu od 4 m. Vetru i nepogodama odoleva zahvaljujui vorovima koji tu i tamo presecaju uplje, cilindrino
stablo. Oko tih vorova razvijaju se uski, dugi i otri listovi. Cvetovi su grupisani u metlicu na vrhu stabljike.
Stanite.Obina trska je samonikla biljka koja raste u movarnim predelima i ije rezerve je gotovo nemogue
iscrpeti.
Primena.Osuene stabljike trske koristile su se nekada a danas jo nalaze primenu u graevinarstvu, tako to se
njime prekrivaju krovovi kua, za pravljenje ograda i slino.iroka upotreba ove barske biljke opravdana je
injenicom da je ovaj prirodan materijal odlian izolator, koji zadrava tetna ultravioletna zraenja i predstavlja
veliku zatitu od insekata i glodara.

358

Bitola

Trubeljika Cicuta virosa (otrovna)

Narodna imena.Glavobolja zelje,kukuta otrovna,guguta,trobelika.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa uspravnim stablom do 1,5 metra visine.Lie veliko,dva do tri
puta perasto,useeno, po ivici testerasto.Cvetovi su na vrhu biljke skupljeni u titastu cvast bele boje.
Stanite.Raste na vlanim mestima.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka u cvatu.
Hemijski sastav.Cikutoksin (jak otrov),cikutin,etarsko ulje,smola, eer.

359

Bitola

Primena.Samo po lekarskom savetu.Koristi se u malim koliinama kod proizvodnje lekova za reumatizma i

nateenih ljezda.Zbog velike otrovnosti ,strogo je zabranjena upotreba za narodna lekarstva !

360

Bitola

Turica Agrimonie eupotorija

Narodna imena. repnik,mali iak,ranjenik.

Botanike karakteristike.viegodinja biljka sa rizimom,sa dugom cvetnom drskom,raste do 1m. visine.Listovi

su perasto deljeni,po obodu zupasti.Dlake sa obe strane lista,sa gornje strane su tamnije zelene boje.Cvetovi
mali,sedei, uti na gornjem delu stabljike.
Stanite.Raste na suncanim livadama na obodu ume.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se nadzemni deo biljke u cvatu, kao i listovi koji se suse za caj ili prah.

361

Bitola

Hemijski sastav.Tanin,gorki sastojci,etarsko ulje,kremenska kiselina.

Primena.Povoljno deluje na bolesti bubrega,jetre,slezine,zui.Pomaze kod leenju katara eludca i creva,i nekih
konih bolesti.

362

Bitola

Tut Portulaca oleracea

Narodna imena.Portulak

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka,raste do 30 sm.u visini.Veoma je socna.Stablo je

polozeno,razgranuto,crvene boje.Cvetovi su uti,usamljeni ili po 2-3 zajedno.
Stanite.Raste svuda.
Upotrebljivi delovi biljke.Upotrebljivi su zeljasti delovi biljke.
Primena.Svez zeljasti deo koristi se kao salata.Nekad se koristio za leenje zapalenja bubrega,besike i protiv
krvarenja.

363

Bitola

Uva - Arctostaphylos uva ursi

Narodna imena. Medvee groe, medvjetka, medvedovo uho, medvedovo groice, medvedi groe,
medvjedica, meije groe, mlivnjak, mlivnjaa, opernik, opirnik, oprnik, planika, crvena planika, gornik, bubina
boba, divlja maginja, gornik, vuja jabuka, jabuica.

Botanike karakteristike. Uva je viegodinja zimzelena biljka koja raste kao nizak, puzav grm. Glavne grane su
obino prilegle uz podlogu, a vrhovi granica su uspravni i gusto obrasli listovima. Listovi su koasti, debeli, goli,
sitni, loptastog oblika. Rub lista je ceo i malo savijen prema naliju. Cvetovi su mu sitni, zvonasti, ruiasti ili beli i
vise u malim grozdovima. Plod je lepa crvena, branjava, okrugla mnogosemena bobica.
Stanite. Raste po suvim, osunanim mestima planinskih predela.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se beru listovi od maja do jula.

364

Bitola

Hemijski sastav. Listovi sadre tanine galotaninskog i katehinskog tipa, fenole i njihove glukozide (arbutin,
metilarbutin), flavonoide, katehine, triterpenoide, etarsko ulje, fenolkarbonske kiseline, vitamin C, karotin, iridoide,
organske kiseline.
Primena. aj od listova uve se koristi za dezinfekciju mokranog sistema i kao adstringent kod leenja upala
beike i bubrega, kod problema sa mokrenjem, kod stvaranja bubrenih kamenaca i naroito kod akutnih upala
beike do kojih dolazi zbog oteanog izluivanja mokrae i njenog zakiseljavanja. Uzimanje veih doza moe
prouzrokovati muninu.
Nain upotrebe. aj: jedna kaika izdrobljenog lista kuva se u 4 decilitra vode 3 minute. aj: jednu kaiku
izdrobljenog lista preliti hladnom vodom, ostaviti 12-24 sata da stoji, procediti, zagrejati i piti. Prah: efikasnije je
lie uzimatiu u obliku praha dva puta dnevno: ujutro i uvee po pola kaikice zalivene sa malo vode.

365

Bitola

Valeriana - Valeriana officinalis

Narodna imena. Odoljen, baldrijan, kozli, majina trava, maja trava.

Botanike karakteristike. alerijana je viegodinja zeljasta biljka visoka 25-100 cm. Ima kratak rizom koji je
obrastao mnogobrojnim dugakim, tankim korenjem. Stabljika je uspravna, uzduno izbrazdana i u gornjem delu
razgranata. Listovi su neparno perasto deljeni, sa 13 do 21 par jajasto-kopljastih listia koji su po obodu grubo
nazubljeni. Donji listovi imaju drku dok su gornji sedei. Cvetovi su sakupljeni u cvasti sline titu. Boje su bele
do svetlo ruiaste. Cveta od kraja prolea do sredine leta.
Stanite. Raste na vlanim livadama, u ipraju pored reka i potoka, po rubovima uma sve do 1500 m
nadmorske visine.
Upotrebljivi delovi biljke. Podanak sa korenom.

366

Bitola

Hemijski sastav. Sadri eterino ulje (skoro 100 jedinjenja), alkaloide, organske kiseline, tanine, glukozide,
fitosterole, smole. Sadri gvoe i selen.
Primena. Koristi se kod jae nervne razdraenosti, iscrpljenosti, oseaja teskobe, kod sranih smetnji ivanog
porekla, kod funkcionalnog poremeaja rada srca i krvnih sudova, kod nesanice izazvane neurotinim reakcijama.
Pomae i kod glavobolja prouzrokovanih grem krvnih sudova u miiima, kod lupanja srca izazvanog psihikim
razlozima. Koristi se i kod probavnih preblema, u menopauzi i kod povraanja psihogenog porekla.
Nain upotrebe. Hladan aj: jedna kaika korena na 2dl hladne vode ostavi se da stoji 10 sati. Od tog aja uzima
se 6 puta dnevno po jedna kaika. Ne sme se kuvati. Tinktura: tinktura se priprema tako da se 20 g usitnjenog
korena prelije sa 100 ml 70 % etilalkohola, zatim se to, dobro zaepljeno, ostavi da stoji 14 dana, uz ee
mukanje; nakon toga se procedi. Uzima se 20-40 kapi na kocki eera sa vodom, najbolje pre spavanja.

367

Bitola

Velebilje Atropa belladonna (otrovno)

Narodna imena.Devesinje,luda trava,kozjak,volovek,bun.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka,raste kao grm sa jako razvijenim belim,debelim korenom i

razgranatim korenjem.Stablo je snano,visoko do 1,5 metra,ravasto.Listovi su krupni,u parovima,leoljivi.Iz
svakog para po jedan list je upola manji.Cvetovi su zvonjasti,smee boje,smeteni u pazuhu listova.Plod je
bobica,crne boje,nalik na trenju,u zelenoj aici.Plod je pun soka ljubiaste boje.
Stanite.Raste na proplancima,planinskim obroncima.
Upotrebljivi delovi biljke.List i stabljika sa listovima,a posebno je vredan koren.
Hemijski sastav.Otrovni alkaloidi-atropin i hioscijamin.
Primena.Atropin iri zenice,protiv astme,neurologije, eludanih greva,protiv bolova zbog kamena u ui i
bubrezima.Ne sma se upotrebljavati bez saveta lekara,jer je veoma otrovna.

368

Bitola

Veliki podbel - Petasites officinalis

Narodna imena. Repuh, repuv.

Botanike karakteristike. Zeljasta, viegodinja miriljava biljka sa dugim, snanim i mesnatim korenom. Stablo
joj je pravo, jednostavno, prekriveno sitnim, mekim vlaknima i na sebi nosi male listie crvenkaste boje. Bazalni
listovi su rasporeeni u rozeti, irine do 1 m u preniku: imaju srcasto-bubreast oblik, nejednako su nazubljeni
kratkim trouglastim zubcima, na poleini su vlaknasti, a kasnije glatki. Cvetovi su cilindrinog oblika, prljavo-bele
do ruiasto-ljubiaste boje, rasporeeni u vidu ansambla sitnih cvetia na gornjem delu drke i to tako da
podseaju na klip kukuruza. Smeteni su ispred listova.
Stanite. Raste pored potoka, izvora, na vlanim mestima, periferiji uma i u jarku.
Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i koren.
Hemijski sastav. Sadri alkaloide, organske kiseline, polifenole, pektin, eterina ulja.

369

Bitola

Primena. Izaziva znojenje i zato se upotrebljava kod temperature (groznice), zatim kod guenja, gihta i padavice
(epilepsije). Pomae kod uganua, iaenja, gangrene, zloudnih tumora i rana koje peku.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 ravna mala kaika korena velikog podbela ostavi se tokom noi u etvrt litre
hladne vode, a ujutru se ugreje i procedi. Oblozi: svei oprani listovi se izgnjee i upotrebe kao oblog koji treba
stavljati vie puta dnevno.

370

Bitola

Veronika - Veronica officinalis

Narodna imena.estoslavica, zmijina estoslavica, lekovita estoslavica, prava veronika, umska veronika, trava
od uljame, veronika, vetrovalj, bela boa.

Botanike karakteristike. Veronika je viegodinja zeljasta biljka iz porodice bokvica.Ima puzei rizomom iz
koga izbijaju skoro odrvenele, dlakave stabljike. Osim stabla i listovi i cvetovi su pokriveni gustim, lezdastim
dlakama. Listovi su sitno nazubljenog oboda i sivozelene boje i naspramnog rasporeda. Cvetovi su sa dugakim
pranicima, svetloplave do ljubiaste boje i proarani tamnoplavim ilicama. Sakupljeni su u grozdaste cvasti koje
su u poetku zbijene, a kasnije se izduuju. Plod je aura pokrivena lezdanim dlakama. Cveta od maja do
avgusta.

371

Bitola

Stanite. Raste po suvim livadama,obodima uma, uz ograde.

Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se nadzemni deo biljke u cvetu.
Hemijski sastav. Veronika sadri glikozide, saponine, gorke materije, malo etarskog ulja, organske kiseline,
provitamin A, eere, vosak i dr.
Primena. Veronika se koristi u narodnoj medicini kod oboljenja disajnih organa, za olakano iskaljavanje i
izbacivanje sekreta, kod grozniavih stanja, kao antiseptino sredstvo, aperitiv, pomae varenju hrane, otklanja
katar eluca, bolove u grudnom kou, staraki svrab, povienu temperatur. Koristi se kod hroninih konih
oboljenja, ekcema.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika prelije se sa etvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji
kratko vreme. Svei sok: cvasti se operu i neosuene iscede u sokovniku. Male boce napune se sokom i uvaju u
friideru. Tinktura: dve pune pregrti isitnjene biljke u cvatu potopiti u rakiju od ita jaine 38-40% i 14 dana
ostaviti na suncu ili u blizini izvora toplote. ajna meavina: 1 puna mala kaika prelije se vrelom vodom i ostavi
da odstoji kratko vreme.

372

Bitola

Vidac - Euphrasia officinalis

Narodna imena. Dragoka,oajnica,dragonka, radoka, vidica, vidova trava.

Botanike karakteristike. Vidac ili oanica jednogodinja je biljka, visine 10 do 15 cm. U gornjem je delu
razgranjena i pokrivena mekanim dlaicama. Biljka je polunametnik jer se svojim usisnim korenjem privrsti za
livadne trave i sie im sokove. Listovi su nasuprotni, jajastog oblika i na vrhu otro nazubljeni. Cvetovi se
pojavljuju u pazucima gornjih listova, a boja je bela ili bledoljubiasta. Po cevastim cvetovima nalaze se male
ute mrlje.
Stanite.Raste na suvim livadama, umskim istinama i neplodnim zemljitima.

373

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke. Za lek sakuplja se itava biljka, bez korena.

Primena.Osnovno delovanje biljke koristi se u leenju oiju. Upotrebljava se kod upale one spojnice, slabosti
oiju zbog premorenosti od itanja ili pisanja, upale rubova vea, upale arenice, glaukoma, ira na ronici, upale
suzne vreice i sl. Vidac se preporuuje i kod bolesti dinih organa, kao to su grip, bronhitis, probavne smetnje,
eluanih i crevnih.

374

Bitola

Vidovica Analgallis arvensis

Narodna imena.Vidova travica,vidac,zelenika,esnica.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka do 30sm. Visoka,stablo poloeno.Mlada biljka je pokrivena gustim

dlaicama.Listovi naspramni,elipsasti,sedei.Cvetovi su smeteni u pazuhu listova na donjoj drci,crvene boje.Plod
okrugla aura.Kad sazri poklopac aura otpadne.
Stanite.Raste svuda.
Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo biljke u cvatu.
Hemijski sastav.Enzimi,saponini,tanini,gorke materije.
Primena.Nije dovoljno prouena.U narodu koriena za leenje ula vida.

375

Bitola

Vilina kosa Cuscuta europeae

Narodna imena.Predence,samovila,strica,vraji trik,ele trava.

Botanike karakteristike.Jednogodinja parazitna biljka.Ima tanku,konastu razgranatu,uto zelenu

stabljiku,bez listova.Cvetovi su joj sitni,bez drke skupljeni u okrugle glavice.Cveta preko leta.Plod je
aura sa sitnim semenjem.
Stanite.Parazitira na koprivi,hmelju,konoplju i drugim biljkama.
Upotrebljivi delovi biljke.Nadzemni deo biljke u cvetu.
Hemijski sastav.Tanin,glikozidi i dr.
Primena.Ranije se upotrbljavala za leenje gripa i enskih bolesti.U novije vreme se preporuuje u vidu
aja,kao sredstvo za proiavanje,ali poto se smatra da je otrovna,treba biti veoma obazriv prilikom upotrebe.

376

Bitola

Vinova loza - Vitis vinifera

Narodna imena. okot, loza, trs, vinoloza, vinska loza, vinski trs.

Botanike karakteristike. Vinova loza je trajan grm, odnosno penjaica koja dostie visinu od 5 do 15 metara.
Kod vinove loze razlikuju se dugaki izdanci koji se razvijaju iz osnovnih mladica, i kratki izdanci koji se razvijaju iz
pazuha listova. Plod je veoma sona, slatka i kiselkasta bobica sa nekoliko semenki. Plodovi, odnosno bobice
sainjavaju grozd.
Stanite. Gaji se kao kulturna biljka.
Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se upotrebljava groe, cvetovi, listovi i vitice.
Hemijski sastav. Groe sadri eer, organske kiseline, soli kalijuma,kalcijuma, magnezijuma i gvoa, tanine,
pektine, vitamine A, B1, B2, C. Listovi sadre eer, organske kiseline, tanine, inozit, kvercetin, karoten, holin,
betain.

377

Bitola

Primena. aj od listova vinove loze koristi se kao lek za leenje reumatizma, gihta, povraanja i krvavog
ispljuvka. Sok to istie iz svee obrezane loze deluje na umirenje krvarenja, stee, a razreen sa vodom koristi se
i za obloge za jaanje oiju. aj od cvetova vinove loze koristi se za leenje oslabljene funkcije mozga i kimene
modine. Groe se uzima kao lek za ienje krvi, regulisanje probave, uklanjanje masnih naslaga iz tela, za
leenje upalnih procesa probavnih organa, za uklanjanje reumatinih potekoa i konih osipa. Svei sok od groa
obiluje vitaminima A, B i C i raznim mineralnim materijama, a koristi se za jaanje probavnih organa, izluivanje
otrovnih materija iz tela, za leenje proliva i katara creva, uklanjanje zaepljenosti i sl. Kada se uzima u manjim
koliinama, vino deluje lekovito jer oivljuje i potie na aktivniji rad mnoge organe. Vinsko sire hladi i stee,
smiruje prolive i krvarenje. Povremeno pranje celog tela meavinom vinskoga sireta i vode isti kou i otvara
pore, pospeuje cirkulaciju krvi, a time organizam postaje otporniji na razne bolesti i tetne spoljanje uticaje.
Nain upotrebe. aj od listova. Prah od listova. aj od cvetova. Groe. Svei sok od groa. Vino. Vinsko sire.

378

Bitola

Virak - Alchemilla vulgaris

Narodna imena. Vrkuta, rosanica, biserak, gospin plat, trava od uljeme i plat device Marije.

Botanike karakteristike. iegodinja biljka. Ima kratak rizom iz koga raste prizemna lisna rozeta i polegnuta ili
uspravna razgranata lisna stabljika koja naraste do 50 cm. Listovi su dlanasti, imaju dugu peteljku, nazubljeni su i
imaju sjajne dlaice sa donje strane. Cvast je na vrhu u obliku grozda. Cvet je zelenkastoukast. Cveta od maja
do avgusta. Plod je orai.
Stanite. Raste u rubnim oblastima uma i pored puta, na padinama i vlanim livadama u viim planinskim
predelima.
Upotrebljivi delovi biljke. Stablo,lie, cvet.
Hemijski sastav. Sadri tanine, katehine, flavonoide, fenol karbonske kiseline i njihove derivate, lignin, lipide,
vitamin C. Takoe sadri gvoe, bor, mangan, bakar, cink, molibden, nikl.

379

Bitola

Primena. Kod poremeaja menstruacije, belog pranja, genitalnih tegoba i nelagodnosti u prelaznim godinama,
zajedno s hajduicom moe da regulie neredovni menstrualni ciklus. Ova lekovita biljka deluje tako to skuplja
krvne sudove i brzo lei, a koristi se i kao diuretik i sredstvo za jaanje srca, zatim kod groznice zbog zapaljene
rane, kod zagnojene rane, pa i neleenih i zapostavljenih ireva. On takoe otklanja slabost miia i udova i
pomae kod malokrvnosti.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: 1 puna mala kaika biljke popari se sa etvrt litre vrele vode i ostavi da kratko
odstoji. Oblozi: odgovarajua koliina svee biljke brzo se opere, izgnjei oklagijom i upotrebi kao oblog. Dodatak
vodi za kupanje: za potpunu kupku uzme se 200 g osuene ili nekoliko pregrti svee biljke i stavi se u kofu sa
hladnom vodom, da prenoi. Sledeeg dana se sve zagreje i doda vodi za kupanje.

380

Bitola

Vlasaa Bromus inermis

Narodna imena.Klasaa,uulija,bezosac,vlasen bezosni.

Botanike karakteristike.Trava visoka 30 140 sm.Stabljika uspravna,glatka ili u gornjem delu malo
rapava,obrasla liem.
Stanite.Raste na renim obalama,na suvim breuljcima,uz obode uma i livadama.
Primena.Nema primena u leenju.

381

Bitola

Vodeni oraak - Trapa natans

Narodna imena.Vodeni orah,vodeni kesten.

Botanike karakteristike.Koren se nalazi obi no u mulju i on odr ava plutajuu rozetu koja se nalazi na vrh
podvodnog stabla. Stablo je tanko, dugo, nalazi se pod vodom i prose
ne du ine je oko 4 m mada mo e da
naraste i do 6 m. Li e je romboidnog oblika veli ine do 4 cm. Na povr ini vode obrazuje rozetu koja pluta
zahvaljujui sunerastoj strukturi lista i lisnim dr kama.Na podvodnoj stabljici se nalaze izmenjeni zeleni listovi
koji podse aju na pera.Cvetovi su beli,a seme je crno, strukture sli
ne kestenu, sa etiri picasta izra taja
veliine oko 4 cm i razvija se pod vodom. Plo d, u jesen, kada je zreo pada na dno, tu prezimi i u prole
e se
razvija nova biljka.
Stanite.Raste u pliacima jezera i reka (maksimalne dubine do 5 m) kao i u vlanom i blatnom zemljitu.
Upotrebljivi delovi biljke.Plod biljke.
Primena.Plodovi imaju hranjive semenke, koje su slatkaste (kao kesten), a jedu se sirove, pr
samljevene.Osim toga koristi se i za ishranu stoke.

ene, kuvane ili

382

Bitola

Vrab seme Lithospermum officinale

Narodna imena.Vrapje proso,biserka,divlja proja.

Botanike karakteristike.Viegodinja biljka sa razgranatim vretenastim korenom,sa koga polaze nadzemni

izdanci.Stablo visoko do 1 m. veoma razgranato..Listovi kopljasti,cvetovi zelenkasti.Plod oraica.
Stanite.Na vlanom zemljitu.
Upotrebljivi delovi biljke.Sitni plodovi biljke.
Hemijski sastav.Tanin,saponizidi,silikati,ulja,gume.
Primena.Protiv kamenca,a dobar je diuretik - za bre izluivanje mokrae.

383

Bitola

Vrtni mak Papaver comniferum (otrovan)

Narodna imena.Drijemak,afion,aa,pitomi mak.

Botanike karakteristike.Jednogodinja letnja biljka.Stablo uspravno,malo razgranuto,plaviaste boje.Cvetovi

usamljeni,na vrhu beli,ljubiasti ili crveni.Plod je aura sa mnogo sitnog semena.U seloj biljci nalazi mleni sok,koji
je gorak. Sredite cveta ima vijugave pranike okruene okruglim ili peharastim skupom etiri do est latica. Pre
cvetanja latice su zguvane u pupoljak, i kako cvetanje prestane latice esto lee ravno pre nego to otpadnu.
Polen orijentalnog maka, Papaver orientale, je tamno plave boje. Polen poljskog maka je od tamno plave do sive.
Pele koriste mak kao izvor polena.
Upotrebljivi delovi biljke.Seme i opium,sok iz nezrele aure.
Hemijski sastav.U soku se nalazi morfin i preko 20 alkaloida (Kodein, Papaverin, Noskapin i dr.) .
Primena.Opium iz nezrele aure,dobar je sedativ,hipnotikum,za smirenje kalja i dr.Duga upotreba dovodi do
navike o emu treba voditi rauna.Vee doze i duga upotreba razaraju nervni sistem.

384

Bitola

Vuja stopa Aristolochia clematitis (otrovna)

Narodna imena.Vuja jabuka,kokotinja,zeeva lubenica.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka visoka do 1 metar.Stabljika uspravna, uto zelene boje.
Lie jajasto,a pri dnu srcoliko savijeno.Cvetovi su smeteni u pazuhu listova jarko ute boje.
Stanite.Raste na neobraenim sunanim obroncima,mnogo u vinogradima kao korov.
Upotrebljivi delovi biljke.Koristi se podzemni deo stabljike rizom.
Hemijski sastav.Alkaloid aristolohid,etarsko ulje,jabuna i taninska kiselina,gorke materije,smola.
Primena.Ranije je koriten za leenje ireva i rana.Zbog velike otrovnosti ne sme se upotrebljavati ,iako je narod
zove narodni jod.

385

Bitola

Zeja loboda Hieracium pilosella

Narodna imena.Runjika,ovja brada,lije uho,zlatnik.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,izraste do 35 sm.Obrasla dlakama,ima poleglo jajasto lie

i uspravnu stabljiku.Na vrhu glaviasta cvast svetlo ute boje.
Stanite.Raste na suvom zemljitu.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka sa korenom.
Hemijski sastav.Tanin,sluz,smola,gorke materije,flavonski derivati.
Primena.Protiv poremeenog mokrenja,zapaljenja beike i za leenje liajeva.

386

Bitola

Zeja soca - Oxalis acetosella

Narodna imena. Kisela detelina, uta detelina, zeji kiseljak i zeja detelina.

Botanike karakteristike. Zimzelene viegodinja biljka, visine 5-12 cm. Lie je u obliku trolista, cvetovi su
veoma mali. Cveta krajem prolea.
Stanite. Listopadne i etinarske ume.
Upotrebljivi delovi biljke. Listovi.
Hemijski sastav. Sadri karotin, rutin, askorbinsku kiselinu, organske kiseline.
Primena. Otklanja smetnje koje izaziva eludana kiselina. Pomae kod lakeg poremeaja varenja. Upotreblava
se kod utice, upale bubrega, osipa na koi. Preporuuje se u poetnom stadijumu raka eluca i kod unutranjih i
spoljnih kanceroznih rana i tumora kao i kod Parkinsonove bolesti.

387

Bitola

Nain upotrebe. aj: 1 velika kaika sveih listova popari se sa pola litre vode. Treba da odstoji kratko vreme.
Svei sok: oprane listove iscediti u sokovniku.

388

Bitola

Zeji trn - Ononis spinosa

Narodna imena. Gladi, glade, gladinik, gladika, gladuka.

Botanike karakteristike. Zeji trn je viegodinja biljka koja raste kao korov sa veoma dugakim, jakim i
ilavim korenjem. Stabljika je grmolika, vrsta i razgranata, sa trnovitim izdancima, a visoka je do 50cm. Listovi u
vrnom delu stabljike su jednodelni, dok su donji listovi trodelni, tj. sastavljeni od tri listia. Cvetovi se nalaze na
trnovitim izdancima u pazucima listova, leptirastog su oblika, grimiznocrvene boje.
Stanite. Raste uz rubove uma, na suvim i mravim zemljitima livada, oranica i panjaka.
Upotrebljivi delovi biljke. U prolee ili jesen skuplja se koren, a cela biljka za vreme cvetanja.
Hemijski sastav. Koren sadri neotrovne glukozide ononin i onospin, tanine, skrob, smole, eterino ulje.
Primena. Koren zejeg trna veoma je dobro sredstvo za izluivanje mokrae. Koristi u leenju vodene bolesti,
posebno kod uklanjanja vode iz trbune upljine. Preporuuje se kod leenja upale bubrega, kamenaca i peska u
bubrezima, upale mokrane beike i kamenaca u beici, kod gihta, reumatizma i hroninog reumatizma zglobova.

389

Bitola

Za iste namene koristi se i aj od nadzemnog dela biljke. Spolja se zeji trn koristi za pripremanje obloga za
leenje rana.
Nain upotrebe. aj od cveta: 3 kaike cveta na litru kljuale vode. Pije se triput dnevno po jedna oljica. aj od
korena: 2 kaikice korena preliti vruom vodom i ostaviti poklopljeno pola sata. Piti po 2-3 oljice toplog
nezaslaenog aja izmeu obroka.

390

Bitola

Zelenika - Ilex aquifolium

Botanike karakteristike.Zelenika je zimzeleni bun ili drvo, visine do 10 m. Listovi prosti, naizmenino
postavljeni,koasti, nazubljeni, zupci se zavravaju trnovima.Cvetovi grupisani u titastim cvastima. Plod je
okruglasta crvena i sjajna kotunica.
Stanite: bukovo-jelove ume.
Upotrebljivi delovi biljke.Listovi, bobice.
Hemijski sastav.Gorka materija,ilicin,vosak,guma,ileksova kiselina.
Primena.Lie je gorkog, oporog i neprijatnog ukusa. U staroj medicini je korieno protiv
zapaljenja organa za disanje, protiv reumatizma,boginja. Bobice ove biljke jako drae organe za
varenje.Tucakov navodi da je ova biljka otrov za srce i da je ne treba upotrebljavati za lek.
.

391

Bitola

Zlatnica - Solidago virgaurea

Narodna imena. Zlatica, zlatna rutvica, elebi-grana, zlatna iba, tapika.

Botanike karakteristike. Viegodinja biljka. Stabljika, gusto obrasla zlatnoutim zvezdastim cvetovima,
dostie visinu od 80 cm. Listovi jajasti ili elipsasti. Cvetovi se skupljaju od jula do oktobra.
Stanite. Viegodinja biljka. Stabljika, gusto obrasla zlatnoutim zvezdastim cvetovima, dostie visinu od 80 cm.
Listovi jajasti ili elipsasti. Cvetovi se skupljaju od jula do oktobra.
Upotrebljivi delovi biljke. Cvet, list, seme.
Hemijski sastav. Sadri organske kiseline, terpenoide, saponine, fenolna jedinjenja, fenolkarbonske kiseline,
flavonoide, polisaharide.

392

Bitola

Primena. Upotrebljava se kod crevnih oboljenja, kod krvarenja iz creva, bronhijalne astme, gihta, reumatizma,
diareje. Ceni se kao lekovito sredstvo protiv oboljenja bubrega i mokrane beike. Deluje diuretino. Pozitivno
utie na duevni (emocionalni) ivot oveka.
Nain upotrebe. Pripremanje aja: jedna puna mala kaika zlatnice popari se sa etvrt litre vrele vode i ostavi da
kratko odstoji.

393

Bitola

Zob Avena sativa

Narodna imena.Ovas,krupa,oves,ovaz,pitoma zob.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka.Stablo uspravno,visoko do 1,5 metra.Listovi dugi,obrasli

dlakama.Cvast metlica.Plod srastao sa plevicom.

Stanite.Uzgaja se po njivama.

394

Bitola

Upotrebljivi delovi biljke.Seme.

Hemijski sastav.Skrob,masno ulje,lecitin,fosfat,kalcium,vitamin C,jod,eer,provitamin D,vosak.

Primena.Od zrna pravi se aj protiv kalja i katara creva.Ovsena kaa stavlja se na ireve,lei i
reumatizam.Ovsene pahuljice u savremenoj industriji,proizvode se kao koristan sastojak u dejoj ishrani.

395

Bitola

Zova - Sambucus nigra

Narodna imena.Bazga,baz, baza, bazgovina, crna bazga, cma zova, zovina, zovika.

Botanike karakteristike. Zova ili bazga raste kao grm ili drvo visoko 3 do 10 metara. Na donjem delu stabla
kora je svetlosmea, a u gornjem delu sivo-bela, pomalo izbrazdana i bradaviasta. Ve u blizini zemlje izbijaju
postrane krhke i lako lomljive grane. Drvo okruuje plutasta, bela i veoma lagana sr. Nasuprotni listovi nepravilno su perasti s jajastim, zailjenim, tamnozelenim liskama, koje su po rubu pilasto nazubljene. Cvetovi su
sakupljeni u plosnati patitac, a boja im je bela do ukasto-bela. Iz cvetova se razvijaju bobe, u poetku zelene,
zatim crveno-smee i na kraju sjajnocme. Bobe su male i sone. Cvetovi su jakog i veoma ugodna mirisa, koji u

396

Bitola

suvom stanju postaju blai. Okus cvetova je gorkast i aromatian. Sirove bobe (plodovi) imaju neprijatan ukus,
dok su pripremljeni kao kompot ukusni.
Stanite.Raste na rubovima uma i osunanim umskim krevinama. na zaputenim mestima i u blizini naselja.
Upotrebljivi delovi biljke. Mladi izboji i mladi listovi sabiru se u proljee, cvetovi za vreme cvatnje, plodovi
nakon dozrevanja.
Primena.aj od listova i mladica zove ili bazge koristi se za pospjeivanje izluivanja mokrae, nakupljene
tekuine u telu, za leenje eerne bolesti kao i za ienje i poboljanje krvi. aj od cvetova bazge koristi se u
leenju prehlade, bronhitisa, kalja, gripe, hripavca, poetne upale plua,kijavice, ospica, arlaha, tekog disanja,
astme, kod poetne tuberkuloze i kod svih reumatinih bolesti. Kora od grana i stabla koristi se za pripremanje
aja kojim se odstranjuju potekoe kod mokrenja, smetnje u radu bubrega i meura, lei vodenu bolest, razne
edeme te tvrdu stolicu. Sok od sveih boba koristi se u leenju neuralgije trigerninusa (neurlagija linog ivca), za
jaanje, za blago reguliranje stolice, ienje krvi, umirenje trbunih greva i crevnih kolika, za tek i poboljanje
cirkulacije krvi.

397

Bitola

ablja trava Senectio vulgaris

Narodna imena.Draguica,draguac,goludravka.

Botanike karakteristike.Jednogodinja biljka visine do 60 sm.Stabljika je uspravna i obrasla duguljastim

listovima.Plod je jako sitan .
Stanite.Raste kao korov po zaputenim mestima,starim manastirskim zidinama.
Upotrebljivi delovi biljke.List kao i cela biljka u cvetu.
Hemijski sastav.Vosak,tanin i sluz.
Primena.Preporuuje se kod neuredne menstruacije,u obliku aja.Daje se i domaim ivotinjama kod crevnih
parazita.

398

Bitola

abljak Ranunculus sceleratus (otrovan)

Narodna imena.Ljuti, abljak otrovni,slanovrat.

Botanike karakteristike.Raste na vlanoj podlozi do visine od 1 metra.Stabljika je visoko razgranata,sa mnogo

cvetova jarko ute boje.
Stanite.Raste na muljevitim obalama i na vlanim livadama.
Upotrebljivi delovi biljke.Biljka je veoma otrovna kad je svea,dok je u osuenom stanju manje kodljiva.
Primena.Vie se ne koristi kao lek ,iako sadri neke korisne sastojke.

399

Bitola

alfija - Salvia officinalis

Narodna imena. Kadulja, krina kadulja, ljekovita kadulja, kadunabeli diger, vrtni ajbel, goloper, avbej, ajbl,
alvija, alfa, janovdene, kadilja, kaloper, kaluper, krastatica, ljekovita slavulja, nemaki kaloper, pelin, peruina,
pitomi pelin, prava kadulja, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, crnogorski pelen, lekovita slavulja,
krstaica.

Botanike karakteristike. Viegodinja razgranata biljka iz familije usnatica. Visoka je 5090 cm. Stablo je
delom odrvenelo i etvorouglasto na poprenom preseku. Listovi su srebrnozeleni, sitno naborani, uski, sa
duga;kom peteljkom. Cvetovi su plavo-ljubiasti, ponekad ruiasto-beliasti. Cela biljka je vrlo aromatina i
svojstvenog mirisa.
Stanite. Raste divlje, po kamenitim i neplodnim mestima, a uzgaja se i u vrtovima.
Upotrebljivi delovi biljke. Listovi i mlade granice.
Hemijski sastav. Sadri flavonoide, alkaloide, tanine, smole,etarsko ulje, organske kiseline, vitamine B, P i PP,
terpene, fenolna jedinjenja.

400

Bitola

Primena. Koristi se kod probavnih smetnji, kod nedovoljnog luenja eludane kiseline, kod anoreksije, kod
infekcija probavnih organa i zapaljenja sluzokoe. Poveava otpornost zidova krvnih sudova. Koristi se kod leenja
dijabetesa. Smanjuje preterano znojenje. Spolja se koristi za ispiranje usta i za grgljanje kod upalnih infekcija,
angine, kod leenja konih oteenja koja sporo zaceljuju.
Nain upotrebe. aj: jedna mala kaika prelije se sa etvrt litre kljuale vode i ostavi da malo odstoji. Sire od
alfije: boca se do grlia rastresito napuni cvetovima livadske alfije i prelije prirodnim siretom; nivo sireta treba
da bude iznad nivoa biljke. Bocu 14 dana ostaviti na suncu ili na toplom mestu. Sedea kupka: dve pune pregrti
listova stave se u hladnu vodu i ostave preko noi. Sledeeg dana sve se greje do kljuanja i dodaje vodi za
kupanje.

401

Bitola

avornjak Delphinium consolida (otrovan)

Narodna imena.Samorotka,vid,granica,kokoti.

Botanike karakteristike.Jednogodinja zeljasta biljka,razgranata,visoka do 60 sm.Listovi sitno izdeljeni.Cvetovi

su u grozdastoj cvasti,plave boje.Semenje crne boje.
Stanite.Raste u itu,naroito posle etve.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka i seme.
Hemijski sastav.Alkaloid,masno ulje,heterozid.
Primena.Cela biljka je otrovna,ne treba je nikako koristiti u narodnoj medicini.U naunoj medicini se koristi za
spravljanje lekova.

402

Bitola

iva trava Erodium cicutarium

Narodna imena.Iglica,maak,crvene noice,apljina.

Botanike karakteristike.Viegodinja zeljasta biljka,visoka do 50 sm.Ima dugaak koren,razgranato

stablo.Listovi su perasti i su u rozeti.Cvetovi su na kratkim drkama,sakupljeni u titu crvene boje.Plod je nalik na
kljuni.
Stanite.Na livadama,blizu ume.
Upotrebljivi delovi biljke.Cela biljka u cvatu.
Hemijski sastav.Biljka nije dovoljno ispitana.Sadri amine pirokahetol.
Primena.Izuzetno dobar hemostatik zaustavlja krvarenje.

403

Bitola

uta mrtva kopriva - Lamium galeobdolon

Narodna imena. Rainik.

Botanike karakteristike. Iz robustnog korena izbijaju stabljike visoke do 50 cm, a listovi su naspramno
ukrteni, jajastog oblika i reckavi po obodu dok su cvetovi rasporeeni u prividnim prljenovima. Cveta u aprilu i
maju, a u planinskim predelima i kasnije.
Stanite.Raste u vlanim umama, u jarku pored puta, ispod bunova, plotova i ivica, na mestima gde ima uta,
na vlanom zemljitu u hladu i svuda gde inae raste kopriva.
Upotrebljivi delovi biljke. List i cvet.
Hemijski sastav. Sadri hlorofil, karotenoide, tanine, vitamin C, pantotensku kiselinu.

404

Bitola

Primena. Pomae kod velikih tegoba povezanih s matericom, jajnicima i menstruacijom. Proiava krv, otklanja
nesanicu izazvanu nervozom. Pomae kod slabog izluivanja mokrae, raznim bolestima mokranih puteva, tekim
oboljenjima bubrega i vodenoj bolesti srca, kod poremeenog varenja, kod skrofuloze i osipa na koi.
Nain upotrebe. aj: jedna puna mala kaika popari se sa etvrt litre hladne vode i ostavi malo da odstoji.
Oblozi: tri pune male kaike popariti sa pola litre vode i ostaviti da odstoji kratko vreme. ajem natopljeni povez
upotrebljava se kao topli oblog. Dodatak za sedeu kupku: upotrebiti celu biljku! ajna meavina: pomeati iste
koliine ute mrtve koprive, ivanjskog cvea i zlatnice. Jednu kaiku meavine popariti sa etvrt litre vode.

405

Bitola

uta ovsenica Avena flavesscens

Narodna imena.uta zob,uti ovsinik,zobika,ovsika,ovsulja.

Botanike karakteristike.Pripada familiju trava.Visoka je od 30 do 80 sm.Stabljika uspravna,a cvetovi su ute

boje.
Stanite.Raste na livadama.
Primena.Ubraja se u bolje trave za ishranu stoke.Nema medicinski znaaj.

406

Bitola

uti bagrem Colutea arborescens (otrovan)

Narodna imena.Zveak,pucalina, uta bagra.

Botanike karakteristike. To je unsko drvo visoko do 8 metra.Lie jajasto,zeleno.Cvetovi jarko uti nalik na
zevalicu,grozdasti.Plod mahuna.
Upotrebljivi delovi biljke.List i cvet.
Hemijski sastav.Etarsko ulje,koluteinska kiselina.
Primena.Pije se kao caj protiv zatvora.

407

Bitola

Narodni recepti

Trenutni nuni i tehnoloki npredk ovenstv nas sve vie vrju n narodne metode leenja bolesti, koje su
se prenosile sa kolena na koleno. Narodne metode leenj postju sve populrnije i upotreb lekovitog bilj je sve
rasprostraljenija, ak i u modernoj medicini. Ne postoji biljka koja je beskorisna, ve samo ljudsko neznanje o
njenoj primeni.
U ovoj rubrici, posveenoj narodnim sredstvima leenja bolesti, pokuli smo d prikupimo to vei broj recepata
za leenje razliitih bolesti. Iskreno se nadamo da ete ovde pronai ono to traite. Imajte u vidu da je
samoleenje, ukljuujui i narodnim sredstvima leenja, opasno, i obavezno se konsultujte sa Vaim lekarom.

408

Bitola

ALERGIJE

Alergija je poviena osetljivost organizma na uticaj nekih faktora sredine koji se nazivaju alergeni (hemijske
materije, mikroorganizmi, prehrambeni proizvodi, polen nekih biljaka, i dr.). Ispoljavanje alergije je individualno.
Simptomi alergijske reakcije mogu biti opti ili lokalizovani na organ ili organski sistem putem kog je alergen uao
u telo (koa i sluznice, probavni ili disajni sistem). Simptomi alergijske reakcije znatno se razlikuju u brzini
nastanka i intenzitetu. Nekad se simptomi razvijaju izrazito brzo pa mogu ugroziti ivot bolesnika (anafilaktiki
ok).
U alergijske bolesti najee se ubrajaju alergijske bolesti sistema za disanje (alergijska kijavica, astma, alergijski
alveolitis), alergijski konjunktivitis, alergijske bolesti koe (urtikarija, atopijski i kontaktni dermatitis), probavne
alergijske bolesti, alergijske reakcije na lekove, anafilaktike reakcije, naroito preosetljivost na otrove insekata.
Recepti:
Ocediti sok iz sveeg korena celera. Piti po 1-2 kaikice soka na dan, pola sata pre jela. Moe se pripremati i aj (2
kaike samlevenog korena ostaviti 2 sata u ai hladne vode, procediti. Piti po 1/3 ae 3 puta na dan pre jela.
Koriste se kod koprivnjae.
Koren maslaka i koren ika izgnjeiti u avanu i pomeati. Uzeti 2 kaike smese, preliti sa tri ae vode i ostaviti
preko noi. Ujutru kuvati 10 minuta, ostaviti 10 minuta i procediti. Piti po pola ae pre jela i nou (5 puta na dan).
Jednu kaiku ruse preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 4 sata. Piti po 1/4-1/2 ae ujutru i uvee.
Deset grama cveta nevena preliti sa pola ae vrele vode, ostaviti 2 sata. Piti po 1 kaiku 2-3 puta na dan.
Jednu kaiku cveta kamilice preliti aom vrele vode, ostaviti 20-30 minuta. Piti po 1 kaiku 2-4 puta nadan.
Deset grama mente preliti sa pola ae vrele vode, ostaviti 20-30 minuta. Piti po jednu kaiku 3 puta na dan.
5 supenih ravnih kaika gorice, kantarion- 4 supene kaike, maslaak (koren)-3 supene kaike, preslica -2 supene
kaike, kuukuruzna svila- 1 supena kaika, ipurak-plodovi isitnjeni-4 supene kaike. ipurak i koren maslaka
samleti na maini za meso. Meavinu dobro izmeati. Jednu supenu kaiku ove meavine sipati u emajliranu
posudu i preliti sa 1,5 aom hladne vode uvee i ostaviti preko noi. Ujutru staviti da se kuva, ali ne dopustiti da
provri, skloniti, dobro umotati i ostaviti 4 sata da odstoji, zatim procediti. Popiti sadrinu jedne ae u toku dana,
tj. piti po 1/3 ae tri puta dnevno pre jela. uvati u friideru. Alergija e poeti da prolazi. U poetku e biti tvrde
otekline u nosu, zatim na podbratku, rukama, na gornjem delu nogu sa jakim svrabom. Premazivati te delove tela
anestezirajuom tenou. Posle mesec dana poinje ozdravljenje. Treba se leiti 6 meseci i ne uzimati alkohol.
Ova meavina je dobra i za decu kada kod njih kao da alergija odlazi unutra i ona postaju preosetljiva. Ovakva
alergija se deava zbog poremeaja u razmeni materija zbog nepravilne ishrane.
Jednu supenu kaiku suvih ili sveih cvetova koprive na jednu au vrele vode. Ostaviti da odstoji dobro pokrivena
posuda pola sata, procediti. Piti po pola ae 4-5 puta dnevno ili po jednu au tri puta dnevno, toplo. Koristi se
kod alergijskih osipa, koprivnjae, furunkuloze, ekcema, krofula kao dobro sredstvo za ienje krvi.
1 kaiicu dobro oprane trave vodene soivice na 50 ml 40 % alkohola. Ostaviti da odstoji sedam dana, procediti.
Piti po 15-20 kapi u ae vode tri puta dnevno. Suvu vodenu soivicu isitniti u prah i pomeati ga sa medom u
jednakom odnosu, uzimati po 1-2 g dva, tri puta dnevno. Koristi se kod vitiliga, kao desenzibilno sredstvo kod
alergijskih bolesti, kod koprivnjae, anginoneurotskih otoka.

409

Bitola

Iscediti sok iz sveeg korena celera. Piti po 1-2 kaiice tri puta dnevno pola sata pre jela. Moe se uzimati i
tinktura: dve supene kaike isitnjenog korena ostaviti da odstoji dva sata u ai hladne vode, procediti. Piti po 1/3
ae tri puta dnevno pre jela. Celer se koristi kod bolesti bubrega, kostobolje, alergijske koprivnjae, dermatitisa,
kao i diuretik i blagi laksativ.

Polenska kijavica
Polenska kijavica je uzrokovana alergijskom reakcijom i predstavlja zapaljenje sluzokoe koja oblae nos i grlo.
Polensku kijavicu uglavnom izaziva polen trave, drvea ili korova, kao i plesan iz spoljanje sredine. Pre svega,
javlja se u prolee kada je visoka koncentracija polena u vazduhu.Simptomi polenske kijavice se javljaju ubrzo
nakon kontakta sa alergenom. To su: svrab u nosu, esto kijanje, zapuen nos i esta sekrecija iz nosa,
nadraene, crvene i suzne oi, slivanje sekreta iz nosa u grlo. Ukoliko je dolo do teeg oblika zapaljenja sluzokoe
nosa, usled hronine iritacije moe doi do krvavljenja iz nosa. Kod pojedinih osoba glavobolje su est pratilac
alergijskih kijavica. Bolest poinje naglo, a tegobe obino traju nekoliko nedelja.
Recepti:
Poto kopriva pomae kod svake alergije, a kod senske (polenske) kijavice je takoe re o alergiji, za relativno
kratko vreme moe da se izlei ako se pije aj od koprive, tri do etiri olje dnevno, a svakoj olji doda jedna mala
kaika veden bitera.
Kiica 5 delova, kantarion 4 dela, koren maslaka (istucan) 3 dela, rastavi 2 dela, kukuruzna svila 1
deo, kamilica 1 deo, plod ipurka (istucan) 4 dela. Sve dobro izmeati i 4 kaike ove smese preliti aom vode
i natapati tokom noi. Ujutu staviti na vatru i dovesti do kljuanja (ne kuvati!). Drati utopljeno 4 sata i procediti.
Piti po jednu au na dan, 3 puta, pre jela. Moe se napraviti odmah za 2-3 dana i uvati u hladnjaku. Za mesec
dana poinje ozdravljenje. Treba se na ovaj nain leiti 6 meseci.

410

Bitola

BOLESTI BUBREGA I MOKRANIH KANALA

Kamen i pesak u mokranoj beici

Kamen u mokranim organima moe biti razliite veliine, od zrna peska do kamena teine jednog kilograma.
Takoe moe biti razliitog oblika, boje, vrstine i razliitog hemijskog sastava.
Najee nastaje u bubrezima, ali moe da se pomeri i zaglavi u mokraovodima (urether), u beici ili u
mokranom kanalu (urethra). Veliko kamenje u bubrezima esto izaziva jake kolike koji se prostiru sve do donjeg
stomaka i polnih organa. Simptomi karakteristini za kamenje u beici su bolovi pri hodu, krv u mokrai,
isprekidan mlaz mokrae ili peckanje za vreme mokrenja.
Kamenje u mokranim organima nastaje usled prevelike koncentracije odreenih supstanci koje se kristaliu, a
kristali se pretvaraju u grudvice. U 80 odsto sluajeva re je o naslagama iz kalcijuma i oksalata, ali kamenje moe
da nastane i od mokrane kiseline, kalcijum-fosfata, cistina i drugih supstanci.
Recepti:
50 g pirevine (podzemni deo), 50 g listova breze, 50 g listova medveeg groa, 40 g korena i plodova jeovine
(Ruscus aculeatus), 20 g stabljike rastavia, 10 g stabljike majine duice. Trave jako usitniti i pomeati. U 2 litre
prokljuale vode staviti 15 g meavine trava i kuvati poklopljeno 3 minute. Kad se aj ohladi, procediti ga u boce i
dodati mu 1 kaiku sveeg limunovog soka. Popiti dnevno 2 litre aja umesto vode.
Rastavi, medvee groe, smrekove bobice (samleveno) i list umske jagode - po 2 kaike; suve ljuske od
mahuna - 3 kaike, preica jedna kaika na 2 litre vode dok se ne ukuva na polovinu. Od tog aja piti po jednu
oljicu triput dnevno pre jela.
Dve kaike kotica od divljih treanja istue se u avanu i stavi u decilitar 96% alkohola. Boca se dobro zaepi i
ostavi 10 dana da stoji. Od tog leka uzima se jedanput dnevno 6-10 kapi razreeno sa malo vode.
Jednu kaiku semena od dinje istui u avanu i kuvati 2-3 minute u 2 decilitra vode. To piti vie puta dnevno.
Uzeti 3 kaike smilja (cvet), preliti sa pola litre vrele vodei ostaviti poklopljeno 8-10 sati. Ocediti, piti u 3 navrata.
aku lanenog semena preliti sa pola litre vrele vode. To piti svaka dva sata po 1 decilitar. Svaki dan pravi se svei
aj.

Kamen u bubregu
Kamen u bubregu nefrolitijaza, je bolest stvaranja kamena, kamenca ili peska u bubrenoj karlici, aicama i
parenhimu bubrega. Mukarci ee obolevalu od ena. Veliku ulogu igra naslee, a najvaniji uzroci su zastoj
mokrae i infekcija. Stvaranju kamenca u bubregu doprinose alkalna reakcija mokrae, hiperkalcemija (izluivanje
kalcijuma putem mokrae), oligurija (smanjeno izluivanje mokrae) i prisustvo jezgra kristalizacije (uromukoid
nastao od soli ili belanevine oko koga e da naraste kamen). Kod bolesnika sa adenomom parotidnih lezda se
esto javljaju bubreni kamenci obostrano. Dugotrajno leanje, iz bilo kog razloga, poveava sklonost ka stvaranju
kamenaca. Kamen sadri matriks, jedan kompleks mukoproteina, a od minerala kalcijum, magnezijum, oksalate,
fosfate, mokranu kiselinu i cistin. (izvor: www.zdravstveniportal.com)
Recepti:
40 g stabljike kilavice, 40 g listova medveeg groa, 40 g korena zejeg tma, 30 g stucanog ploda ipurka, 30 g
listova breze, 30 g listova i cvetova hajduke trave, 20 g koprive. Trave jako usitniti i smeati. U 2 litre vode preko

411

Bitola

noi namoiti 15 g meavine trava. Ujutro staviti na tihu vatru i kad prokuva drati na vatri 1 minutu. Ohladiti
poklopljeno, procediti u boce i dodati svei limunov sok (iz 1 limuna). aj piti umesto vode. Dnevno popiti
najrnanje 1,5 lit5ra. Osim toga, za vrijeme jela 3 puta dnevno popiti po 1/2 dcl slabijeg aja pripremljenog od
korena i stabljike jeovine (bodljikave veprovine - Ruscus aculeatus).
60 g listova breze, 60 g pirevine (podzemni deo), 40 g stabljike preslice, 40 g samlevenog ploda ipurka, 20 g
stabljike timijana. aj se priprema i uzima kao u prezhodnoj recepturi.
Po 50 g rusomae i kukuruzne svile. Tri kaike toga prelije se sa jednom litrom vrele vode i poklopi; 2 sata posle
pije se umesto vode.
Uzeti po 20 g hajduke trave (list), breze (list), medveeg groa, kukuruzne svile i peteljke od vianja. 3 kaike
te meavine preliti sa 5 decilitara vrele vode i ostaviti poklopljeno preko noi, zatim piti umesto vode.
Jedan kg suvih kotica od dinje staviti u 5 litara vode i kuvati dok se ne ukuva do 3 litre. Kad se smlai, ocedi se i
prelije u boce. Od tog leka pije se triput dnevno po jedan decilitar. Terapija traje sve do potpunog izleenja.
Cvet trnjine -jednu kaiku staviti u pola litre kljualog belog zdravog vina i ostaviti poklopljeno 10-15 minuta.
Nakon toga se ocedi i pije dvaput dnevno po aica.
U pola litre vode stavi se 30-35 zrna suvog ploda od ljoskavca i kuva 4-5 minuta, zatim se uz kraj poreta ostavi
poklopljeno da stoji 10-15 minuta, ali da ne kuva. Nakon toga se ocedi i pije po aica vie puta dnevno.
2 kaike ploda ipka (divlje rue), prelije se sa litrom kljuale vode i pusti poklopljeno da stoji 8-10 sati. Nakon to
se ocedi, doda se 4 kaike pravoga meda i sok od pola limuna i pije triput dnevno po oljicu pre jela.
Gavez (koren) 60 g, lazarkinja, kleka - po 10 g, dobriica, kopriva - po 20 g, list divlje kruke 30 g. Sve dobro
promeati i od te meavine 8 kaika staviti u litru vode i pustiti da preko noi stoji. Ujutro staviti na poret da
provri i odmah skinuti, ostaviti poklopljeno 10 minuta. Tada ocediti. Pije se ujutro i uvee po pola litre.
U litru dobrog belog vina stavi se 3 kaike brljana i 3 kaike bojeg drvca i ostavi da stoji 2-5 sati. Nakon toga se
ocedi i doda 400 g maslinovog ulja. Pije se tri puta dnevno pola sata pre jela po aica. Pre upotrebe treba bocu
dobro protresti.
Samelje se laneno seme i dnevno uzima po kaika s a mlekom ili vodom. Oblozi lanenog sjemena stavljaju se
spolja na bolno mesto.
Kamence u bubrezima uklanja sok od crne rotkve (arapke) koju treba naribati i pustiti da stoji 2-3 sata. Nakon
toga sok se vrsto iscedi i pije triput dnevno po pola decilitra. Pije se 20-30 dana.
Kamenci koji se stvaraju u bubrezima, unoj kesici ili u beici, najsigurnije se odstranjuju (ako nije gnojna upala)
sa Herminimum monorehis (biljka raste u umama Slovenije). Svee nabrana, izrezana kao rezanci, stavi se u
maslinovo ulje u odnosu 1 : 10 i ostavi 3 meseca izloeno na suncu, a 3 u umereno toploj prostoriji. Nakon toga
lek je gotov. Uzima se po kaiku svako jutro natate. Kako je neugodnog ukusa kapne se nekoliko kapi limunovog
soka u kaiku pre nego to lek progutamo. Uvee izvadimo iz boce nekoliko rezanaca hermelike, dobro
provaemo i progutamo. Ako eludac ne podnosi ukus hermelike, tada se moe ista skuvati u obliku aja i po elji
zasladiti eerom i toplo piti.
Esenciju od koprive, koja se upotrebljava u homeopatiji i koju najtoplije preporuujem, treba uzimati razblaenu.
Moe da se kupi u apotekama, specijalizovanim prodavnicama i drogerijama, i uz nju su priloena potrebna
uputstva.
Sedee kupke od rastavia, uz istovremeno pijenje aja od ove lekovite biljke, pomau da veoma brzo nestanu
pesak iz mokrane beike i bubrega i kamen iz bubrega.
U starim knjigama moe se nai da se kamen iz bubrega takoe brzo i pouzdano izbacuje pomou zdravca
(Geranium species), mirisne ljubiice i medveeg groa ( uva, medvetka, vuja jabuka).Neki ljudi ne podnose
medvee groe zbog toga to ono sadri mnogo tanina. U ovakvim sluajevima dolazi do povraanja, munine i
gubljenja apetita. Tada se umesto medveeg groa mogu upotrebiti listovi od slatke kruke koji ga kod kamena u
bubregu potpuno mogu zameniti.

412

Bitola

Petrovac je veoma pogodan za aj protiv peska i kamena u bubregu, a i protiv kamena u ui. U narodu ga ne
zovu uzalud "lekom za sve" i "kraljem svih lekovitih biljaka". Odlino pomae meavina od po 20 g petrovca,
zejeg trna, rusomae i lista breze. aj treba, razume se, samo popariti i ostaviti da odstoji jedan minut.
Mokrenje krvi
Hematurija predstavlja prisustvo krvi (eritrocita) u mokrai. U odnosu na broj eritrocita u urinu postoje mikro i
makroeritrociturija (makroskopska hematurija). Uzroci hematurije su brojni. Moe da se javi kod nebubrenih
oboljenja: hematoloka (hemofilija, trombocitopenija, srpasta anemija, talasemija); kardiovaskularna
(dekompenzacija srca, tromboembolijska bolest); gastroenteroloka (ciroza jetre, holestazna kolika, apendicitis,
peritonitis); toksoalergijske reakcije. Hematurije bubrenog porekla su uzrokovane: uroenim ili steenim
anomalijama bubrega, uroenim ili steenim oboljenjima krvnih sudova bubrega, kalkulozom bubrega i mokranih
puteva, primarnim glomerulonefritisom i sekundarnim glomerulopatijama, zapaljenjem mokranih puteva,
neoplazmama bubraga i mokranih puteva. (izvor: www.stetoskop.info)
Recepti:
Jedna kaikica lia medveeg groa stavi se u 200-300 g vode i kuva 4-5 minuta. Pije se gutljajima vie puta
dnevno po jedna oljica. Jo je efikasnije ako se uzima u obliku praka ujutro i uvee po pola kaiice.
U pola litre vina stavi se 4 kaike usitnjene hajduke trave i kuva 5 minuta, nakon toga ostavi poklopljeno nekoliko
minuta po strani. Tada se procedi i pije triput dnevno po jedna olja. Gornji aj koristi i kod utice i vodene bolesti.
List breze, petoprste, koprive - po 2 kaike; cela biljka peruna (koren i list), zeji trn (koren) jedna kaika.
Dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. To piti vie puta dnevno.
Rastavi, plod ipka (divlja rua), medvee groe, nana, kukuruzna svila - u podjednakim delovima dobro
promeati. Jednu kaiku te meavine preliti sa 2 decilitra kljuale vode. To piti vie puta dnevno.
List divlje kruke, enske bokvice, zejeg trna - po jednu kaiku, koprive (cela biljka) - 3 kaike. Sve dobro
promeati. Od te meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode. To piti vie puta dnevno. Moe se piti i
hladno.
Medveeg groe, koren gaveza - po 3 kaike, kukuruzna svila, vodopija - po 2 kaike. Dobro promeati. Jednu
kaiku te meavine preliti sa 2 decilitra kljuale vode. To piti vie puta dnevno.
Uzeti po 20 g srenjaka, hajduke trave, kamilice, plunjaka i tratinice. 4 kaike te meavine preliti sa pola litre
vrele vode i ostaviti poklopljeno 4 sata. Procediti i piti po 1 kaiku svaka 2 sata.
Izmeati po 20 g troskota i koprive (list) i po 30 g borovnice i korena vodene paprike. Uzeti 3 kaike, kuvati 10
minuta u pola litre vode, tri sata nakon toga ocediti i piti 3 puta po jednu olju pre jela.

Mokrenje u snu
Nono mokrenje (Enuresis nocturna) je nehotino mokrenje u krevet za vreme sna, kod djece iznad navrene pete
godine ivota. Moe se produiti i do kolskog doba, ali to je krajnja granica da se neto uini. Ako kontrola
mokrenja nije nikada uspostavljena, govorimo o primarnoj enurezi, a ako dete pone ponovo mokriti u krevet
nakon suvog perioda od est meseci radi se o sekundarnoj enurezi, koja obino nastaje uslijed nekog stresa.
Recepti:
Ljupine od jaja dobro se operu, osue i u avanu dobro istuku u fini prah. Taj prah daje se bolesniku na vrku noa
svako jutro natate. To se ponavlja tako dugo dok bolesnik ne ozdravi.
Rastavi, divizma cvijet, kantarion - po jednu kaiku; medvee groe, hajduka trava - po 2 kaike. Sve dobro
promeati i od te meavine jednu kaiku preliti s a 2 decilitra kljuale vode. Pije se triput po jedna olja.

413

Bitola

Svake veeri pre spavanja uzeti pola kaiice praka od petrovca. To vredi i kod nepovoljnog mokrenja kod ena.
Uzima se due vrijeme.
Uzme se sok od pola kg limuna u koji se stave ljuske od pet jaja, prethodno dobro opranih. Kad se ljuske u
limunovom soku rastope, dobro se promea i nalije u jednu bocu. Od tog leka uzima se triput dnevno po jedna
oljica u obliku limunade. Mora se vodom razrediti.
Deca koja mokre u snu u postelju treba da piju aj od jema ili prosa svake veeri pre spavanja po jednu olju.
Jedna kaika prosa na 300 g vode, kuvati 2-3 minute.
20 g zdrobljenog koprivinog semena i 60 g raenog brana, pomea se i doda malo vode i meda da se dobije
testo, napravi 5 kolaia i ispee. U toku 20-30 dana uvee pojesti po 1 kolai.

Slabost mokrane beike

Inkontinencija je nemogunost kontrolisanja mokrenja, a obuhvata smetnje od povremenog "beanja" mokrae do
kompletne nemogunosti zadravanja mokrae. Najei uzroci inkontinencije su: infekcije mokranog trakta,
ograniena pokretnost, mentalna konfuzija, nuspojave nekih lekova ( diuretici, antikolinergici, antidepresivi),
poveani unos tenosti, psiholoki uzroci.
Ako imate iznenadnu potrebu za mokrenjem koju ne moete da kontroliete, tada se kod vas verovatno radi o
urinarnoj urgentnoj inkontinenciji. Za ovaj poremeaj okrivljuje se laka infekcija mokranih kanala. Ako samo malo
gubite kontrolu, i to onda kada kaljete, kijate, smejete se ili kada podiete teret, tada imate stres inkontinenciju.
Ova inkontinencija je prouzrokovana slabljenjem miia karlinog dna koji podupiru mokranu beiku i zatvaraju
uretru. Ti miii se mogu povrediti tokom poroaja, prerastegnuti usled preterane gojaznosti, ili promeniti
procesom starenja. Inkontinencija moe biti prouzrokovana nekim neurolokim poremeajem ili boleu, kao to je
Alchajmerova. Simptomi i znaci: nevoljno mokrenje, male koliine mokrae izlaze na pritisak, kod kijanja i
kaljanja.
Recepti:
U ovom sluaju pomau, pre svega, sedee kupke od hajduke trave i preslice - 100 g zelja za jednu kupku. Uz to,
dnevno treba piti etiri olje poparenog aja od virka i na mesto gde se nalazi beika utrljavati esenciju od
rusomae, koja spolja oivljava miie. Ovde moete proitati kako se spravlja ova esencija. Preporuuje se da
istovremeno primenite i sedee kupke od rusomae. I ovde se za jednu kupku uzima 100 g lekovite biljke.
Jedinstveno dejstvo imaju i sedee kupke sa kuhinjskom solju. U vodu umerene toplote stavi se
puna aka kuhinjske soli i kupka ponavlja svake veeri sve dotle dok beika ne ojaa.

Upala beike
Upala beike (Cistitis) je najee bakterijska infekcija beike. Cistitis poinje naglo, a ukljuuje dizuriju (bolno
mokrenje), uestalo mokrenje malih koliina mokrae (polakisuriju), urgenciju mokrenja (neodlonu potrebu za
mokrenjem) i ponekad bolove iznad pubine kosti. Cistitis nastaje kada se normalno sterilan donji deo urinarnog
trakta (mokrana cev ili uretra i beika) inficira bakterijama, uz posledinu upalu. Preko 90% sluajeva cistitisa
uzrokovano je Escherichiom coli. Bakterije koje dospeju u beiku obino se uklanjaju tokom mokrenja. Meutim,
ako bakterije ostanu u beici, lako i brzo se razmnoavaju to dovodi do infekcije. Cistitis je esta bolest. Najei
je kod polno aktivnih ena u dobu od 20 do 50 godina, ali se moe pojaviti i kod polno neaktivnih ili devojica.
ene su sklonije razvoju cistitisa zbog svoje krae uretre, i zbog relativno kratkog razmaka izmeu otvora uretre i
anusa. Cistitis je redak kod mukaraca sa anatomski normalnim urinarnim traktom. Kod starijih osoba rizik od
razvoja cistitisa je veliki.
Recepti:

414

Bitola

60 g stabljike rastavia, 60 g stucanoga ploda ipurka, 50 g listova i cvetova hajduke trave, 20 g hrastovih
listova, 10 g stabljike majine duice. Trave jako usitniti i pomeati. U 1 litru prokljuale vode staviti 10 g
meavine trava i kuvati poklopljeno 1,5 minuta. Ohladiti poklopljeno i procediti u bocu, jako zaepiti i drati na
hladnom i tamnom mestu. Piti svakih 1/2 sata po 1/2 dcl aja. Osim toga, za vreme leenja 3 puta dnevno pre jela
piti 1/2 dcl beloga ne suvie jakog vina u kome je kuvan beli luk. Taj se napitak priprema tako da se 250 g
neoguljenih enjeva beloga luka kuva u 1 litri dobrog beloga vina 30 minuta (poklopljeno i na tihoj vatri). Kad se
ohladi, napitak procediti u tamnu bocu, jako zaepiti i drati na sobnoj ternperaturi. Rakijom lozovaom potrebno
je jako masirati slabine i podruje ispod pupka, jako utrljati da rakija ispari i, na kraju, previti lanenom ili
pamunom krpom. Hranu pripremati na biljnom ulju. Koristiti to vie povra i voa. Hranu jesti svjee
pripremljenu. Zabranjeno je uzimati: konzervirane preraevine, jako slano jelo, masnou ivotinjskog porekla,
alkoholna pia i hladne napitke.
List breze, list medveeg groa, kukuruzna svila, slatki koren, koren pirike - od svakog po 20 g. Jedna kaika
gornje meavine prelije se sa 250 g kljuale vode i ostavi 10 minuta poklopljeno da stoji. Nakon toga se ocedi i
pije triput dnevno po jedna oljica posle jela.
Po 50 g korena belog sleza, brezovog lista, lista medvetke, alfije i rastavia. Uzeti 4 kaike, preliti sa pola litre
vrele vode, pokriti, 2-3 sata iza toga odliti, piti 4-5 puta dnevno po jednu au.
Pomeati po jednu kaiku peruna (stucanog ploda), komoraa i kima. Preliti sa 5 decilitara vrele vode, ostaviti
poklopljeno 2 sata, zatim piti u 3 navrata pre jela.

Upala bubrega i gnoj u bubregu

Akutna upala bubrega je infekcija gornjeg dela urinarnog trakta, koja najee nastaje prodorom bakterija iz
mokrane beike putem mokraovoda u bubreg. Ukoliko se ne pone na vreme sa leenjem, upala bubrega moe
prouzrokovati nepopravljiva oteenja bubrega ili se infekcija moe proiriti krvotokom uzrokovajui po ivot
opasno stanje sepsu. Mokrani sistem se sastoji od bubrega, mokraovoda (uretera), mokrane beike i
mokrane cevi (uretre). Infekciju bubrega najee izaziva gram-negativna bakterija Escherichia coli koja, inae,
poreklom iz debelog creva ulazi kroz mokranu cev u mokranu beiku i tu se poinje razmnoavati i iriti.
Staphylococcus saprophyticus je drugi najei uzronik. Ostale vrste su Klebsiella, Proteus mirabilis, Ureaplasma
urealyticum iEnterococci. Infekcija bubrega moe nastati i putem krvi, ali u reim sluajevima.Simptomi bolesti su:
bolovi u slabinama ili leima, jaka abdominalna bol (povremena), temperatura - iznad 38 stupnjeva Celzijusa, u
trajanju od preko 2 dana, drhtavica, topla koa, zaarenost ili crvenilo koe, vlana koa (dijaforeza - izraeno
znojenje), povraanje, munina, malaksalost, bolovi u celom telu, mokrenje, bolno poveana uestalost mokrenja,
tjeranje na ee mokrenje, potreba mokrenja nou (nokturija) urin zamuen ili nenormalne boje, krv u urinu,
neugodan ili jak miris urina, promene svesti ili konfuzija.
Recepti:
U ovim sluajevima, uz primenu sedeih kupki od kukuruzne svile, svee ubrane zeje soce, ute i bele mrtve
koprive i rastavia treba piti i mleko sa troskotom (3-4 olje dnevno) koje ima izvanredno dejstvo. Troskot - na
jednu olju puna mala kaika - preliti vrelim mlekom i piti toplo, u gutljajima.
Ljuske mahune, zobena slama, lie bele breze - po 30 g. Peteljka trenje, koren peruna, lazarkinja - po 10 g.
Preslica i zova (srednja kora, spoljanja se ostrue) po 20 g. Gornja se koliina dobro promea. Od ove meavine
jedna se kaika uvee stavi u 300 g vode da preko noi stoji. Ujutro dodati 1-2 kaike meda, staviti na poret. im
zavri, odmah skinuti i ostaviti poklopljeno da stoji 10 minuta. Zatim se ocedi, doda soka od limuna i pije vie puta
dnevno po kaikica. Preporuuje se to vie groa i lubenica.
Kupina, beli slez, anelika, pirika i zova - od svakog uzeti koren - po 30 g. Gornja se koliina stavi u 2 litre belog
vina i ostavi 810 sati da odstoji. Nakon toga se kuva tako dugo dok se ne ukuva na trietvrtine litre i ostavi jo
13 sata po klopljeno da se pari. Tad se ocedi. Pije se triput dnevno po oljicu.
U pola litre kvalitetnog ruma stavi se 2-3 kaike ploda trnjine (Prunus spinosa). Ve nakon 24 sata moe se uzeti
svako jutro, natate pola do jedne aice. To je izvanredan lek i za bolesti beike.

415

Bitola

Plod alfije, plod divlje rue (ipak), preslica, kleka, enska bokvica u jednakom odnosu. Dobro promeati i od te
meavine jednu kaiku preliti sa 200-300 g kljuale vode i ostaviti poklopljeno 10-15 minuta. Pije se dvaput
dnevno -ujutro natate i uvee pre spavanja.
Pelin, alfija, kiica, majina duica, smrekova vrika, rastavi, zovin list uzima se sve u jednakim delovima. To
se dobro promea i od te meavine stavi se 4-5 kaika u litru vode, kuva 4-5 minuta i ostavi poklopljeno jo
nekoliko minuta. Nakon toga se ocedi i pije nezaslaeno vie puta dnevno po malu oljicu. Uvee pre spavanja
treba popiti pola litre. Kura traje due vremena.
Rastavi, breza (list) po 40 g i 20 g imele. Uzeti 3 kaike i kuvati 10 minuta u pola litre vode, ostaviti preko noi i u
pet navrata popiti.
2-3 kaike breze (lia) preliti sa 2 decilitra vrele vode, ostaviti 15 minuta, zatim procediti. Tome dodati na vrh
noa sodu bikarbonu. Piti 2-3 puta na dan.
40 g svile od kukuruza , 40 g stabljike preslice, 40 g stabljike rusomae, 40 g listova nane pitome, 40 g listova i
cvetova gospine trave (Hypericum perforatum), 40 g stabljike timijana, 40 g stucane kleke, 20 g listova celera, 20
g listova bokvice muke. Trave jako usitniti i smeati. U 1 litru prokljuale vode staviti 10 g meavine i kuvati
poklopljeno 1,5 minuta. Kad se aj ohladi, procedi se u tamnu bocu, zaepi i dri na tamnom mestu. Pije se 3 puta
dnevno po 1 dcl prije jela i izmeu obroka, svakih 2 sata po 1/2 dcl. Posle napitaka koji se uzimaju pre jela, pojesti
1 kaiku rafinisanog maslinovog ulja, a posle drugih napitaka uzima se jedna kaika meda sa nekoliko kapi
isceenog limunovog soka. Maslinovo ulje moe se uzimati pomeano sa hranom. Bolesnici koji ujedno boluju od
eeme bolesti med zamenjuju narandinim sokorn. Hranu pripremati iskljuivo na biljnom ulju i sa vrlo malo soli,
ili bez soli, jako raskuvanu hranu, orbastu i sa to vie zeleni. Bolesnik treba da ivi u prozranoj sobi sa
ujednaenom temperaturom. Ujutro i uvee mlakom meavinom maslinovog ulja i rakije lozovae namazati lea,
slabine, podruje bubrega i ispod stomaka. Posle toga se toplo obui i leati u toploj prostoriji. Preporuuju se
lagane etnje na istom vazduhu. Za vreme leenja bolesti zabranjeno je: meso i mesne preraevine, slano jelo,
alkohol i vee koliine poslastica, crna kafa, cigarete, fiziki rad.
aj za tei oblik bolesti: 40 g koprive, 40 g stucane kleke, 40 g svile od kukuruza, 40 g stabljike preslice, 30 g
stabljike timijana, 30 g stabljike majine duice, 30 g stabljike nane divlje, 30 g korena beloga sleza, 30 g listova
peruna, 20 g stabljike kilavice. Pripremanje aja, nain upotrebe i sva druga uputstva isti su kao i kod lakeg
oblika akutne upale bubrega, stim to se u ovom sluaju uzima lagani aj od meavine jednakih koliina majine
duice i glogovog cveta. Ne uzimati suvie tenosti.
aj kod hronine upale bubrega: 50 g pirevine (podzemni deo), 50 g stabljike rastavia, 40 g listova i cvetova
hajduke trave, 40 g istucanih bobica kleke, 30 g istucanog ploda ipurka, 30 g stabljike timijana, 30 g stabljike
majine duice, 30 g listova bokvice muke, 30 g lanenog semena, 30 g listova gaveza, 20 g korena valerijane.
Priprema se isto kao i prethodni aj. Piti hladan aj sa malo limunovog soka. Ujutru i uvee mlakom rakijom
lozovaom namazati lea, krsta i slabine. Posle toga, lanenu ili pamunu krpu natopiti maslinovim uljem i obloiti
rakijom namazana mesta, umotati suvom lanenom ili pamunom krpom.

Zastoj mokrae
Retencija (zastoj) mokrae je pojava kada bolesnik ne moe uopte da mokri ili se nedovoljno izmokrava. Moe biti
inkompletna (nepotpuna) i kompletna (potpuna). Mokraa koja ostaje u beici posle mokrenja zove se reziduum ili
rezidualna mokraa. Uzroci retencije su: mehaniki (suenje uretre, povreda uretre, jai otok kod akutnih
zapalenja uretre, strana tela ili kamen uretre, akutne promene na prostati, hipertrofija prostate, tumori u karlici
kod ena) i dinamiki (povrede kime sa lezijom centra za mokrenje, oboljenja kimene modine, akutna oboljenja
mozga i kod akutnih tekih obolenja).
Recepti:
List peruna, koren peruna, koren zejeg trna, plod kleke, slatki koren po - 20 g. Sve dobro promeati i od te
meavine 1 kaiku preliti sa 250 g kljuale vode i hladno piti.

416

Bitola

Ako se mokraa zaustavi i ne moe se mokriti, uzme se 50 g lia i korena od celera u jednakim delovima i stavi u
litru belog vina i pusti da kuva 1-2 minute. Treba presaviti istu belu krpu, nakvasiti u vrue vino i poloiti na mali
trbuh, zatim previti s nepropusnim platnom da se zadri toplota. To se svake veeri ponavlja do potpunog
ozdravljenja.
Samelje se koren peruna na maini za mlevenje mesa i istisne 10-15 kapi soka na kocku eera. Uzima se triput
dnevno. Isti lek vredi i kod vode u bubrezima i zapaljenja mokranih kanala, poveane prostate i kamenca u
bubrezima.
Skuva se 2 kaike rastavia na pola litre vina i pije nezaslaeno vie puta dnevno po jednu oljicu.
Uzeti po 25 g nane (list), peruna, zubae (Cynodon dactylon) (ile) i krkavine (kore). 3 kaike smese preliti sa
pola litre vrele vode, poklopiti i ostaviti celu no. Piti umesto vode.
Uzeti po 20 g anisa, peruna, celera, mrkve i kima. 3 kaike pomeanih i zdrobljenih plodova preliti sa pola litre
vrele vode, poklopiti, ostaviti 3 sata, zatim piti u 3 navrata nakon jela.

417

Bitola

BOLESTI ENDOKRINOG SISTEMA

Guavost
Struma (guavost) oznaava svako poveanje titaste lezde koje moe da se dokae kliniki. U uem smislu
termin struma odnosi se na poveanje titaste lezde bez poremeaja njene funkcionalne aktivnosti. Osnovni uzrok
nastanka endemske strume je nedostatak joda u ishrani. Sporadinu strumu moe da izazove vie faktora kao to
su strumogene supstance iz povra, uroeni enzimski defekti u biosintezi tireoidnih hormona i cirkuliui
imunoglobulini koji stimuliu deobu tireocita. Bolesnici sa strumom obino nemaju subjektivne tegobe. Samo
ukoliko je struma velika moe da izazove simptome i znake zbog kompresije traheje ili ezofagusa (jednjak).
Recepti:
Bilo da je izrasla spolja, bilo iznutra, gua e nestati ako se grlo ee ispira grgotanjem ekstraktom ustupnika
(trave od apa, Scrophularia nodosa) ili ivanjskog cvea. Ustupnik (travu od apa) moete nai na obali potoka, u
umskim jarugama i na vlanom tlu ispod bunova. Biljka ima neugledne crvenosmee cvetove i tamnozelene
duguljaste iljaste listove, iji je miris otar, slian mirisu listova zove; na taj nain se - po mirisu - ne moe
pobrkati sa drugom biljkom. Dok se od ustupnika skuplja samo list koji se upotrebljava za grgotanje a ne i za aj
koji se pije, od svih delova ivanjskog cvea pravi se aj koji, osim to slui za grgotanje, moe i da se pije.
Gornju koru starog hrasta ili mlaeg drveta ostrugati, usitniti i 6 kaika staviti u pola litre vode. Kuvati 15-20
minuta. Pekir nakvasiti u toj tenosti i staviti na guu. Preko toga oviti topao al i lei u krevet. Treba piti aj od
kadulje po nekoliko puta dnevno.
Guu pod vratom lei praziluk (njegova sredina). Izree se na sitno, pomea sa morskom soli i cvetom od ljiljana.
Taj lek treba priviti na guu svako veer pre spavanja.

Oboljenje limfnih lezda

Najee bolesti limfnog sistema su limfangitis, limfadenitis i limfedem. Zapaljenja limfnih sudova i lezda
(lymphangitis i lymphadenitis) su najee posledica povreda i zapajenja koe, naroito izazvanih stafilokokama i
streptokokama. Regionalna limfna lezdi je uveana, bolna i osetljiva na pokrete ekstremiteta i pritisak. Pod
limfedemom se podrazumeva otok ekstremiteta, koji je uzrokovan poremeenim oticanjem limfe. Razlikujemo
primarni i sekundarni limfedem. Prvi je kongenitalnog porekla, a drugi posledica razliitih poremeaja. U
sekundarnom limfedemu oticanje limfe je oteano zbog postojanja malignih oboljenja, traume, iradijacije,
opstrukcije limfnih puteva izazvane parazitima, alergijskog limfadenitisa i drugih poremeaja.
Recepti:
Majoranom iz poslednje etve, do grlia napuniti bocu i usuti maslinovo ulje. Ostaviti da na suncu ili blizu
tednjaka odstoji deset dana. Obolele lezde mazati ovim uljem od majorana, mau od nevena ili uljem od
kantariona. Oprati i na dasci oklagijom izgnjeiti svee listove uskolisne ili irokolisne bokvice i velikog podbela,
svee ivanjsko cvee ili svee stabljike i listove nevena. Listovi moraju da se izgnjee dok su vlani, zbog toga to
voda pomae da se iz njih izvue sok. Kaa od listova navedenih biljaka stavlja se naizmenino na obolele limfne
lezde. Sam bolesnik e najbolje odrediti koja kaa mu vie prija. Ukoliko je operacija ve izvrena, pored svee
biljne kae, etiri sata dnevno moe da se koristi i oblog sa veden biterom, eventualno da usledi i masaa njime.
Takoe su preporuljivi parni oblozi od rastavia, po dva sata, u krevetu. Dnevno, u gutljajima, obavezno piti litru i
po do dve litre aja od meavine koja sadri 300 g nevena, 100 g rastavia, 100 g hajduke trave i 100 g koprive na etvrt litre vode uzeti punu malu kaiku. Kada postoji zloudno oboljenje limfnih lezda, veoma esto dolazi do
pojave tvrdih otoka na rukama i nogama, do tzv. elefantijaze. Ruke i noge naglo poinju da otiu, postaju tvrde I
neosetljive, a bolesnik ima oseaj da mu oboleli udovi o trupu vise kao da su od drveta. U ovakvom sluaju mogu

418

Bitola

se staviti opisani oblozi od biljne kae, i to poev od limfnih lezda. Oblozima sa biljnom kaom pokrivaju se i
otekla mesta. Jedinstveno dejstvo imaju i listovi meje ape. I kupke od crnog sleza, koji uvee treba potopiti u
hladnu vodu, doprinose da se bolesnik osea bolje. Zahvaljujui kupkama, otoci na rukama i nogama se postepeno
povlae. Uspeh obeava i mazanje ovih tvrdih oteklina sveim sokom od zeje soce.

Oboljenje limfnih lezda

Najee bolesti limfnog sistema su limfangitis, limfadenitis i limfedem. Zapaljenja limfnih sudova i lezda
(lymphangitis i lymphadenitis) su najee posledica povreda i zapajenja koe, naroito izazvanih stafilokokama i
streptokokama. Regionalna limfna lezdi je uveana, bolna i osetljiva na pokrete ekstremiteta i pritisak. Pod
limfedemom se podrazumeva otok ekstremiteta, koji je uzrokovan poremeenim oticanjem limfe. Razlikujemo
primarni i sekundarni limfedem. Prvi je kongenitalnog porekla, a drugi posledica razliitih poremeaja. U
sekundarnom limfedemu oticanje limfe je oteano zbog postojanja malignih oboljenja, traume, iradijacije,
opstrukcije limfnih puteva izazvane parazitima, alergijskog limfadenitisa i drugih poremeaja.
Recepti:
Majoranom iz poslednje etve, do grlia napuniti bocu i usuti maslinovo ulje. Ostaviti da na suncu ili blizu
tednjaka odstoji deset dana. Obolele lezde mazati ovim uljem od majorana, mau od nevena ili uljem od
kantariona. Oprati i na dasci oklagijom izgnjeiti svee listove uskolisne ili irokolisne bokvice i velikog podbela,
svee ivanjsko cvee ili svee stabljike i listove nevena. Listovi moraju da se izgnjee dok su vlani, zbog toga to
voda pomae da se iz njih izvue sok. Kaa od listova navedenih biljaka stavlja se naizmenino na obolele limfne
lezde. Sam bolesnik e najbolje odrediti koja kaa mu vie prija. Ukoliko je operacija ve izvrena, pored svee
biljne kae, etiri sata dnevno moe da se koristi i oblog sa veden biterom, eventualno da usledi i masaa njime.
Takoe su preporuljivi parni oblozi od rastavia, po dva sata, u krevetu. Dnevno, u gutljajima, obavezno piti litru i
po do dve litre aja od meavine koja sadri 300 g nevena, 100 g rastavia, 100 g hajduke trave i 100 g koprive na etvrt litre vode uzeti punu malu kaiku. Kada postoji zloudno oboljenje limfnih lezda, veoma esto dolazi do
pojave tvrdih otoka na rukama i nogama, do tzv. elefantijaze. Ruke i noge naglo poinju da otiu, postaju tvrde I
neosetljive, a bolesnik ima oseaj da mu oboleli udovi o trupu vise kao da su od drveta. U ovakvom sluaju mogu
se staviti opisani oblozi od biljne kae, i to poev od limfnih lezda. Oblozima sa biljnom kaom pokrivaju se i
otekla mesta. Jedinstveno dejstvo imaju i listovi meje ape. I kupke od crnog sleza, koji uvee treba potopiti u
hladnu vodu, doprinose da se bolesnik osea bolje. Zahvaljujui kupkama, otoci na rukama i nogama se postepeno
povlae. Uspeh obeava i mazanje ovih tvrdih oteklina sveim sokom od zeje soce.

BOLESTI KOE

Akne
Akne (lat: Acne vulgaris) su inflamatorno (upalno, zapaljensko) obolenje koe, uzrokovano promenama u
pilosebacealnoj jedinici (strukturi koja se nalazi u koi i sastoji se iz folikula dlake i njemu pridruene lojne lezde).
Uobiajeno je da se akne nazivaju bubuljice. Ovo stanje obino nastaje tokom puberteta, i naroito je zastupljeno
u populaciji zapadnih zemalja, to se objanjava veom genetskom predisponiranou. Akne su pojavni oblik
preteranog odziva lojnih lezdi na uobiajene nivoe mukog hormona testosterona. Kod veine ljudi ovaj
prenaglaen odziv nestaje tokom vremena i oko dvadesete godine akne nestaju ili se u najmanjoj meri povlae,
bilo delimino bilo privremeno. Meutim, ne postoji nain pomou koga se moe pouzdano predvideti koliko dugo
vremena e one opstati, i kod nekih osoba one se zadravaju decenijama, i opstaju u tridesetim i etrdesetim
godinama ivota, pa ponekad i kasnije. Akne pogaaju veliki procenat populacije u nekom od ivotnih razdoblja.

419

Bitola

Recepti:
Treba izbegavati jako zainjena i osoljena jela, kisele salate i napitke. Salate treba zainiti kiselom pavlakom.
Protiv akni treba piti, u gutljajima, litru aja od koprive dnevno, rasporeenog na ceo dan. Spoljna upotreba:
ujutro i uvee se na vlano lice nanese melem od rena i sireta i ostavi da deluje deset minuta. Naribani ren se
stavi u bocu i prelije vinskim ili vonim siretom; ono treba da prekrije ren. Ostavi se 10 dana na sobnoj
temperaturi. Poto se melem upotrebljava direktno iz boce a da se sire prethodno ne odlije, trebalo bi ga stavljati
u iskuvanu plastinu bocu s rupiastim poklopcem. Ren uzima ljutinu od sireta, a sire je uzima od rena. Dobija se
blaga siretna esencija koju mogu da podnesu svi tipovi koe lica.
Crveni vetar
Crveni vetar ili erizipel je akutno infektivno obolenje koje se kliniki manifestuje lokalizovanim, otro ogranienim
crvenilom, otokom koe i simptomima opte infekcije. Uzronik ove bolesti je bakterija Streptococcus beta
haemolythicus grupe A, koja uzrokuje i druge sline bolesti. Mnogo ree se kao uzronici mogu pojaviti i
streptokoke iz grupe C, D ili G, dok kod novoroenadi uzronik erizipela moe biti i bakterija iz grupe B.
Rezervoar infekcije je osoba obolela od neke vrste streptokokne infekcije, koja se najee prenosi neposrednim
kontaktom sa inficiranom osobom. Oboljenje nije zarazno (kontagiozno), a javlja se sporadino i to uglavnom u
hladnijem vremenskom periodu kada ima vie drugih streptokoknih oboljenja. Inkubacija traje od nekoliko sati do
3-4 dana. Bolest poinje naglo sa simptomima opteg infektivnog sindroma: skok temperature (38-40C), jeza,
groznica, glavobolja, malaksalost i povraanje. Lokalni znaci se javljaju nakon 12-24 asa. Prvo se javlja zatezanje
koe i lak svrab na delu zahvaenog podruja. Sledeeg dana se javlja crvenilo koje je otro ogranieno prema
zdravoj koi. Ono se brzo iri i izdie, zbog otoka koji je elastian. Zbog nagomilavanja eksudata moe doi do
raslojavanja delova koe sa stvaranjem vezikula i plikova koji su ispunjeni seroznim ili krvavim sadrajem. Nakon
5-7 dana od poetka bolesti (kada su simptomi najizraeniji), dolazi do postepenog stiavanja. Opti znaci infekcije
nestaju, a promene na koi se povlae istim redosledom kojim su i nastajale. Crvenilo bledi od centra ka ivicama,
a istovremeno se smanjuje otok, bol i zategnutost koe koja poinje da se peruta.
Recepti:
Oprati svee listove podbela, oklagijom ih izgnjeiti na dasci i dobijenom kaom obloiti zapaljena mesta
napadnuta crvenim vetrom. Od listova moe da se pripremi i ekstrakt (listovi se isitne, popare vrelom vodom i
kratko vreme ostave da odstoje) koji se, kada se ohladi, upotrebljava za oblog. Isto tako su delotvorni i listovi
kelja i kupusa, koji se operu i izgnjee oklagijom. Lee svaku upalu kod crvenog vetra. Veoma blago ali povoljno
deluju i listovi uvarkue. Oni se iscede u sokovniku i sokom se mau zapaljena mesta ili se nekoliko listova
presee po duini i, sa sonom stranom nagore, stave na tanjir. Sok koji iscuri iz listova utrlja se u zapaljene
povrine zahvaene crvenim vetrom. Za unutranju upotrebu, ujutro, pola sata pre doruka, treba piti po olju
toplog aja od razgona (veronike), a rasporeeno na ceo dan, u gutljajima, tri do etiri olje aja od koprive, i to
sve dotle dok se lekarskom kontrolom ne utvrdi da je bolest popustila.
Sveu koru od zovinog drveta (spoljanja kora se ostrue) - 8 kaika na litru vode - kuvati 8 minuta i na bolna
mesta stavljati obloge od uvarka.
Pleva od sena (trinje) i list podbela dobro se popare i stave kao oblog na bolna mesta.
Cvet kamilice dobro se popari, stavi u jednu platnenu vreicu i privee na bolno mesto.
Divizma, list i cvet, stavi se u jednu istu malu vreicu. To se dobro ugreje nad poretom i stavi na bolno mesto.
Zbog odranja stalne toplote potrebno je imati dve vreice: dok se jedna nalazi na bolnom mestu, druga se greje.

Oboljenja koe
Ako je re o zatvorenom zloudnom oboljenju koe, kou treba tokom dana ee mazati narandastoutim sokom
rosopasa (ruse). Onima koji nemaju mogunost da iz bate ili iz prirode donesu svee listove i stabljike ruse,
predlaem da ovu biljku posade u saksiju. Ukoliko je rana ve otvorena i iz nje se lui sekret neprijatnog mirisa,

420

Bitola

treba je naizmenino ispirati ili kupati mlakim ekstraktom od rastavia i ajem od crnog sleza dobijenim hladnim
potapanjem. Ivice rane najpre se namau sokom od ruse, a kada je koa upije, mau od nevena. Listovi uskolisne
ili irokolisne bokvice, oprani i izgnjeeni u kau, stavljaju se direktno na ranu. Ukoliko zbog zatezanja ili pritiska
na ranu bolesnik ne bi odmah mogao da podnese ovu kau, treba je otkloniti; napraviti novu i ponovo je staviti.
Ovo ponavljati sve dotle dok kod bolesnika ne nastane oseaj prijatnosti. I preko noi mogu da se stave oblozi sa
ekstraktom od rastavia i crnog sleza. Za ienje krvi treba piti aj od meavine istih delova koprive, razgona,
nevena i hajduke trave. Na etvrt litre vode uzme se puna mala kaika ajne meavine. Ova se popari i kratko
ostavi da odstoji. Posle operativnog otklanjanja mladea ili tvrdih voria na koi, mogu da se stvore zagnojene
rane i one koje su stalno vlane a koje su zloudnog karaktera. U ovom sluaju sprovodi se ista terapija kao kod
navedenih otvorenih rana u truljenju, iz kojih se lui smrdljiv sekret. Ako se one pojave po celom telu, treba
primeniti potpune kupke od rastavia i crnog sleza. Bolesnika preko noi umotati u arav koji je prethodno
obloen kaom od sveih listova uskolisne ili irokolisne bokvice. Sve je vie zloudnih oboljenja koe sa
ogranienim tamnim mrljama nalik na kraste; dobri rezultati se postiu sveim sokom od ivanjskog cvea kojim se
ove rane mau vie puta dnevno. Male boce napunjene sokom ivanjaskog cvea mogu se uvati u friideru.

Opekotine
Opekotina (combustio) je vrsta hipertermike povrede koja moe nastati dejstvom elektrine struje, hemikalija,
suve toplote, vrele tenosti i gasa, zraenja ili trenja. Opekotina moe biti razliite veliine, u zavisnosti od
zahvaene povrine tela, razliite teine, u zavisnosti od stepena oteenja tkiva sa razliitim komplikacijama.
Oteenja miia, kosti, krvnih sudova i unutranjih organa, nastaju kod dubokih opekotina (u odnosu na povrinu
tela) i praena su jakim bolom zbog povreda ivaca. Zavisno o stepenu oteenja opekotine mogu biti praene
brojnim potencijalno smrtonosnim komplikacijama, ukljuujui ok, infekcije, poremeaj metabolizma elektrolita i
poremeaj disanja (kod udahnutih vrelih gasova i para). Brojna fizika oteenja na povrini tela, kao komplikacija
opekotina, mogu izazvati ozbiljne psiholoke i emocionalne probleme kod opeene osobe zbog oiljaka i
deformacija. Zavisno od dubine oteenja opekotine delimo na: opekotine prvog stepena, opekotine drugoga
stepena, i opekotine treeg stepena.
Recepti:
Sirovi krmpir naribati i staviti na opekotinu kao oblog.
Dobro je opekotinu mazati lanenim uljem - pomou vate ili peruke.
Na istu belu krpu obilno namazati pravi pelinji med i time oviti opeena mesta. Oblog treba menjati svaka tri
sata.
Kupusni list dobro rastui, sok iscediti i pomeati s a belanetom od jajeta. Time preko dana ee mazati
opekotinu.
Opekotinu od vrele vode i vatre sigurno lei oblog s liem od nevena.
Kad se domaica opee na poretu, neka nad vruim poretom dri ruke. Za kratko vreme bolovi e popustiti.
Mehuri nee izbiti poto e preko opekotine nastati zatitna koica.
Najbolji su oblozi od hladnog mleka. Tada nee nastati mehuri.
100 g cveta i lista lipe prelije se sa 1 litrom vrele vode, poklopi, ostavi 3 sata ocedi i upotrebi.
Opekotine se lee meavinom jednakih delova lanenog ulja i krene vode. Muka se dok meavina ne pobeli i tom
meavinom mazati opekotine.
Stavljati obloge od vina koje nije kiselo. Prethodno ga treba malo smlaiti, jer ako nije hladno, manje boli. Oblog
se dri pola sata. Zatim se uzme 100 g maslinovog ulja i komadi voska (veliine kao tri kocke eera). Kuva se
tako dugo dok se vosak ne rastopi i pomea sa uljem. Kad se ohladi, tom mau mau se opekotine i oparena
mjesta. Jednom dnevno se previje, ali svaki put se ponovo stavljaju oblozi od vina na pola sata. Vino mora biti
mlako. Vino spreava gnojenje.

421

Bitola

Svei ovekov urin je odlino sredstvo protiv opekotina. Kvasiti opekotine urinom, praviti tampone nakvaene
urinom i ne dozvoliti da se opekotina osui. Kod jakih opekotina izvoditi ovu proceduru nekoliko dana.
Oistiti sve krompir, izrendati, staviti na gazu, a onda na povreeno mesto. im se kompres zagreje, promeniti
ga.
Jednu kaiku ulja, dve kaike pavlake, jedno umance sve dobro izmeati i dobro namazati opekotinu i previti.
Previjanje izvoditi 1 dnevno.
1 deo sveih cvetova kantariona ostaviti da odstoji 21 dan u dva dela ulja, biljnog, zatim iscediti i procediti.
Dobijeno ulje se sa uspehom koristi u leenju opekotina, ak i kada je povreeno 2/3 povrine tela. Na oteena
ppovreena mesta stavljaju se kompresi od ulja.
100 g nesoljenog, kravljeg maslaca dobro promeati sa dva svea jajeta i tom smesom premazati povreena
mesta. Kada se mast osui zameniti novom. Ova mast lei ak velike opekotine.
Koristi se sve sok od aloje kojom se natapaju tamponi i kvase rane.
Odvar od kore hrasta se koristi za ispiranje i kvaenje rana.
Za leenje opekotina koristi se mast od nevena jedan deo tinkture na dva dela vazelina.
Svei listovi od kupusa koriste se za previjanje.
Na opekotine se stavlja kaiica od sveih listova ika.
Izrendana argarepa stavlja se na opekotine.
Svei isitnjeni listovi ivovlaka stavljaju se na opekotine.

Otvorene gnojne rane

Otvorene gnojne rane brzo e zarasti ako rane posipamo s a ugljem lipovog drveta kojeg smo prethodno pretvorili
u prah i prosejali. Nakon toga se rana povee istom belom prokuvanom krpom ili gazom. Za nekoliko dana na
rani e nastati debela kora (suva krasta) koja e jako svrbeti. Mora se paziti da nou ranu ne udarimo ili
ogrebemo. Za mjesec dana rana e zaceliti.

Psorijaza
Postoji vie tipova ove neprijatne bolesti: tzv. crvena psorijaza, koja se ispoljava jarkocrvenim ogranienim
mrljama na koi, zatim jedan drugi tip kod kojeg je koa pokrivena ljuspama nalik na riblje krljuti, i trei, koji se
odlikuje ispucalom, tvrdom i debelom koom ije se pukotine uvee produbljuju, pucaju i kod bolesnika izazivaju
velike muke. Uz to ide i veoma jak svrab koji predstavlja dodatno optereenje za svakog bolesnika. Sa koe
dnevno otpada ogroman broj ljuspi, one se osipaju pri svakom pokretu. Ovakva bolest moe da se lei samo
dijetom i lekovitim biljkama koje proiavaju krv pa tako organizam oslobaaju raznih otrova. Ovo oboljenje
nastaje usled poremeene funkcije jetre. To znai da se uz upotrebu lekovitih biljaka mora sprovesti i stroga
dijeta: treba izbegavati suhomesnate proizvode (osim dijetalne kobasice), dimljeno i svinjsko meso i orbe
spravljene od njih, sve kiseline kao to su sire, ira, vino, limun, pomoranda, grejpfrut, jagodasto voe i sokovi
od njega, crna ribizla. Poto sirova jabuka, kafa, okolada, kakao i med stvaraju kiselinu koju obolela jetra ne
podnosi, i njih treba izbegavati. Nadalje, ne treba jesti ni konzerviranu i dimljenu ribu, meso iz konzervi,
mahunasto povre kao to su graak, pasulj i soivo, ni piti alkohol bilo koje vrste. Dozvoljen su mleko i mleni
proizvodi - salate treba zainiti kiselom pavlakom - nemasno meso kao to je teletina, ivinsko meso i kuvana
govedina, divlja, svea ili zamrznuta riba, lako povre i kompot od jabuke, kao zamena za svee voe. Kompot
treba jesti svakoga dana.

422

Bitola

Recepti:
ajna meavina: 10 g hrastove kore, 30 g rosopasa, 30 g vrbove kore, 50 g koprive, 40 g suruice, 30 g razgona,
20 g dimnjae, 30 g nevena, 20 g ljuske oraha i 20 g hajduke trave. Biljke se dobro pomeaju. Puna mala kaika
popari se oljom vode i ostavi da deluje tri minuta. Po mogunosti, biljke koristiti u sveem stanju. Ova aj piti, u
gutljajima, tokom celog dana, ukupno 1,5-2 litre. Organizam odmah prihvati i preradi svaki gutljaj. Kou
svakodnevno dvaput mazati mau od svinjskog sala. Ako je re o psorijazi sa krastavim ljuspama kojih ima po
celom telu, napraviti mast od soka sveeg, dobro opranog rosopasa, dobijenog ceenjem biljke u sokovniku, i
svinjske masti od sala, u odnosu 5 g soka od rosopasa prema 50 g masti. Ovu mast uvati u friideru. Za
spravljanje masti moe se upotrebiti i svee isceeni sok od crnog sleza. Uz sve to, preporuuju se kupke sa
dodatkom ekstrakta od zdravca. Svrab se moe ublaiti a bolest leiti i potpunim kupkama od crnog sleza i
rastavia (pomeati iste koliine biljaka i preko noi ih potopiti u hladnu vodu - 200 g zelja za jednu kupku - 20
minuta kupanja, srce izvan vode). - Sve navedeno pomae i kod neurodermitisa.
Moe se spreiti dalji razvoj bolesti ako se gornja bolesna koa polako, oprezno, ostrue i skine do zdrave i namae
arnikovom tinkturom. Ujedno treba piti aj od meavine: ikovog lia, ruzmarina, vodopije, koprive (cela biljka
sa korenom), hmelja, gospine trave - od svakog po 15 grama na litru i po vode kuva se 6-8 minuta. Pije se vie
puta dnevno po jedna oljica, a kura traje 3-6 meseci.
Obolele delove tela navlaiti i ispirati ajem od meavine trava: 40 g listova gaveza, 30 g listova utog ruzmarina,
20 g plodova crnog trna (suvih ili sveih), 10 g preice. Trave jako usitniti i izmeati. U 1 litru prokljuale vode
staviti 20 g meavine trava i kuvati poklopljeno 5 minuta. Kad se aj ohladi, procediti ga u bocu. Nakon to su se
ovlaila i ispirala obolela mesta, osuiti i namazati melemom koji se priprema od sledeih sastojaka: 4 dcl
domaeg maslinovog ulja, 4 kaike netopljenog mladoga masla iz kiselog mleka, 4 kaike pavlake sa slatkog
mleka, 20 g cvetova i listova obinog ruzmarina, 20 g cvetova i listova lavande, 20 g kore od zovinog drveta, 10 g
listova muke i enske bokvice (jednakih koliina). Sastojke staviti u dublju posudu i lagano meati na tihoj vatri
dok se maslo i pavlaka rastope. Zatim dodati 2 dcl kantarion ulja i dalje meati 40 minuta, pazei da temperatura
meavine ne bude vea od 70C. Meati svee istesanim drvetom gloga ili cmog trna. Vru melem procediti i
staviti u staklenku. Kad se ohladi, zaepiti i drati zaepljeno.

Rane i uboji
Ako na uboj, koji je od udarca pocrneo, stavimo sve sitno iseckani crni luk obilno natopljen finim uljem, za kratko
vreme uboj e proi.
List brljana dobro se oisti i namoi u vodu u koju smo stavili troprocentnu bornu kiselinu. Listovi treba u vodi da
stoje 2-3 sata. Nakon toga stavljaju se na rane i istom belom prokuvanom krpom ili zavojem zavije.
Na svjee rane koje krvare treba izgnjeiti aku hajduke trave i priviti na ranu. Krv e ubrzo prestati i rana
zaceliti.
Vrlo dobro sredstvo protiv modrica i rana je arnika koja se upotrebljava u obliku tinkture. Cela biljka sa cveem
stavlja se u alkohol gde stoji deset dana. Zatim se ocedi i ostavi da se u sluaju potrebe nae.
20 g arnike, 50 g glicerina, 60 g vode. Ovaj se lek koristi kao oblog za rane.
Ako su rane gnojne i dugotrajne, onda se 100 g ranjenika (Stachys officinalis) skuva u litri belog vina i od toga
stavljaju oblozi na rane, pa i kad su one otvorene od proirenih vena. Prethodno ranu treba namazati ribljim uljem.
Petrovac ini istu uslugu kao ranjenik i upotrebljava se na isti nain.
Neven, kantarion, cvet zove - u podjednakim delovi ma dobro promeati i od te meavine 4 kaike preliti litrom
kljuale vode i jedan sat ostaviti da stoji. Na ranu stavljati oblog, istom prokuvanom belom krpom i isto tako
istom i suvom sve previti. Obloge menjati svaka 2-3 sata.
Kopriva, cela biljka sa korenom - 4 kaike, kuvati 5 minuta u litri vode. Ostaviti jedan sat da stoji. Na ranu stavljati
oblog, istom prokuvanom belom krpom i isto tako istom i suvom sve previti. Obloge menjati svaka 2-3 sata.

423

Bitola

Jaglac: koren, cvet i list - 5 kaika na litru vode kuvati 5 minuta. Vrlo je dobar lek kao oblog na rane i uboje.
Ranu iz koje raste divlje meso treba svake veeri posuti mlevenim eerom. To se ponavlja sve dok rana ne zaceli.
Na stare rane koje ne zaceljuju stavlja se u prah samleven pelin. To se ponavlja sve dok rane ne zacele.
Muka bokvica (svea) dobro se opere i stavi u ulje da se natapa 24 sata. Nakon toga je izvadimo iz ulja, ranu
dobro (vatom natopljenom u ulju) obriemo i zavijemo bokvicom. Zavoj se menja dvaput dnevno: ujutro i uvee.
Slatku pavlaku (kajmak) pustimo da stoji u erpi dok se ne uhvati plesan ravo-zelene boje. Ta plesan se pokupi u
posudu i tiho na umjerenoj vatri (vatra ne sme biti jaka jer lako zagori), kuva se dugo dok masa ne postane zlatnocrvena. Kad se ohladi, posuda se zatvori pergament papirom ili celofanom. To je odlian lek za rane i kraste.

Rane iz kojih tee gnoj

Zovinog lista (nabranog u prolee) staviti jednu aku na pola litre vinskog sira i kuvati 4-6 minuta. Time se oblae
rana.
Rane treba posipati sa prakom agave i istom belom krpom ili gazom zavezati. Ponavlja se sve do ozdravljenja.

Rane koje trunu i ne zarauju

Rane treba posipati sa prakom srenjaka (Polygonum bistorta), ak i one rane od raka.

Ranice po itavom telu i na pojedinim mestima

Prema povrini ranica treba pripremiti masu od nesoljene svinjske masti ili od goveeg jestivog loja i finog
peninog brana. Sve se zajedno pomea na pei i ispri kao gusta zaprka. Tada se doda malo mleka i pusti da
provri. Tu smesu podebelo namazati na istu krpu i priviti preko noi na ranjava mesta. To se ponavlja nekoliko
veeri dok ranice ne prou.

Svrab
Svrab, (lat. pruritus), je subjektivna patoloka pojava na koi i sluzokoi koja prati neke kone i druge bolesti, a
manifestuje se neprijatnim senzacijama koje izazivaju elju (refleks), za eanje ili grebanje. Svrab ne treba
meati sa drugim subjektivnim oseajima kao to su gmizanje, parestezija, peckanje i bol. Svrab u ustima je
izuzetno redak i tada je obino lokalizovan na tvrdom nepcu, a provocira ga dodir jezika.
Koni ili neuropatski svrab potie iz koe i periferni je ili pruritoceptivni oblik svrabea, a moe biti izazvan raznim
uzronicima koji mogu biti mehaniki, hemijski, toplotni i elektrini. Neuropatski svrab moe da potie iz bilo koje
take du aferentnog puta, kao rezultat oteenja nervnog sistema. Moe biti izazvan bolestima ili poremeajem
funkcija centralnog nervnog ili perifernog nervnog sistema.
Psihogeni svrab je takoe povezan za neke simptome psihijatrijskih poremeaja kao to su taktilne halucinacije,
parazitalne iluzije ili opsesivno-kompulzivni poremeaji (povezani sa neurotinim eanjem- grebanjem).
Svrab je neprijatan oseaj koji najee izaziva eanje ili grebanje, nakon koga mogu nastati posledice u vidu
ogrebotina (lat. exscoriatio), koje se naknadno mogu zagaditi. Pojava sekundarnog zapaljenja izazvanog
infekcijom ogrebotina, jo vie pojaava svrab a time i eanje. Na taj nain nastaje zaaran krug koji se esto
teko moe prekinuti.

424

Bitola

Recepti:
Bolesna mesta mazati uljem u kome se natapao ruzmarin. Nakon jednog sata ta ista mesta namazati pravim
pelinjim medom. To se ponavlja nekoliko dana.
Zovin list - dve kaike, potonjak (Lythrum salicaria)- 3 kaike, staviti u litru kljuale vode i ostaviti po strani pola
sata. Tim ajem ispirati bolesna mesta po nekoliko puta dnevno.
Svrab na polnom organu ili na drugom mestu po telu treba spirati svake veeri slanom vodom kojoj se doda isto
toliko sira. Uz to dnevno piti aj od hajduke trave i potonjaka u jednakim delovima.
U tri litre vode stavi se kg bijelog pasulja. Kad se pasulj dobro raskuva, ocedi se. Tom vodom peru se bolesni
delovi tela. Ve nakon nekoliko pranja primetie se vidljiv uspeh.
Svrab i ugu sigurno lei ovaj lek: uzme se 5 kaika sumpora u prahu i pet kaika gaenog ili negaenog krea. Na
to se nalije litra vode i kuva 10-15 minuta. Treba paziti da se kuva na tihoj vatri jer lako pokipi. Nakon toga
ostaviti da se ohladi. Kada se kre i sumpor slegnu na dno posude, ista voda se odlije u posebnu posudu. Voda je
u meuvremenu postala ukasta. Kre i sumpor se baci. Tom vodom mae se itavo telo 2-3 puta dnevno i to tri
dana. Nakon tri dana bolesnik je sasvim zdrav.
20 g cvetova i listova majine duice, 20 g cvjetova i listova gloga, 20 g listova masline, 20 g listova matinjaka,
20 g ive trave (bez ila),10 g listova rumarina. Trave jako usitniti i smeati. U 1 litru prokljuale vode staviti 5 g
meavine trava i kuvati poklopljeno 1/2 minute na laganoj vatri. Hladan aj procediti i po elji zasladiti medom.
Umesto meda, moe se dodati malo sveeg limunovog ili narandinog soka, to je i korisnije. Piti 3 puta dnevno
pre i posle jela po 1 dcl, a preostalu koliinu od 4 dcl popiti izmeu obroka u toku dana.

Upala zanoktice, krti i oteeni nokti

Zanoktica je upalni proces na korenu nokta, a nastaje pucanjem uskog oronelog dela koe koji pokriva koren
nokta. Zanoktice nastaju zbog toga to nokat raste mnogo bre nego koica oko nokta, zbog ega dolazi do njenog
razvlaenja i pucanja i stvaranja ranica. Koica oko nokta ubrzo natekne i jako se zacrveni, uz jake bolove
propraene pucanjem. Ako se upala blagovremeno ne lei, ona se iri pod sam nokat, to jo vie pojaava bolove.
Osim toga, zanoktice se mogu inficirati, a tada nastaje gnojna upala koja moe dovesti do gubitka nokta.
Najei uzrok nastanka zanoktica je suva koa. Meutim, zanoktice mogu prouzrokovati i razne kemikalije, kao
npr. agresivna sredstva za ienje, pa ak i nedostatak nekih vitamina i minerala u organizmu, a najee
kalcijuma i gvoa.
Recepti:
Kod upale zanoktice 50 g crnog sleza preko noi ostaviti u hladnoj vodi; ova voda se (ugrejana), pre spavanja
koristi za kupke ruku ili nogu, u trajanju od 20 minuta. Ako se uva na hladnom, moe da se upotrebi jo dva do
tri puta. Zapaljeni koren nokta namae se mau od nevena i preko toga stavi oblog od vedske granice. (2)
Krte ili oteene nokte treba mazati sokom od crnog luka ili ljutia; crni luk prepoloviti i njime ee trljati nokte.
On se moe i iscediti. S uspehom se upotrebljava i sok od ljutia, koji raste na rubovima uma i livada. Otvoriti
debelu stabljiku okruglog preseka i njenim sokom ee mazati nokte. Jednim mazanjem ne moe se nita postii,
ono mora da se ponavlja kroz dui period.

irevi po telu
To je akutna upala lojnih i znojnih konih lezda kojuizazivaju bakterije. Uglavnom su to gnojni bacili to ulaze kroz
kone pore i stvaraju pupane vorie, a kasnije sve vee i tvre vorove. Oni se nalaze duboko u koi, a zbog
svoje napetosti stvaraju velike bolove. Posle nekoliko dana nastaje gnojno omekanje ira, zapoinje u sreditu a

425

Bitola

dopire do povrine koe. Uokolo ira sve je crveno, vrue i nateeno. Nekad upala prodire u dublje slojeve i
uzrokuje gnojenja. I eema bolest esto izaziva ireve.
Recepti:
Po 3 kaike koprive i orahovog lia i 2 kaike preslice dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku preliti s tri
decilitra kljuale vode i piti triput dnevno po olju.
Dobro je na ir stavljati obloge od kuvanog lanenog semena.
Pokojni Vasa Pelagi je tvrdio da ivu ranu iz koje stalno tee gnoj sigurno lei ovaj lek: 50 g lista kukute treba u
istom loncu kuvati 10-15 minuta. Rana se tom vodom ispira dva puta dnevno. Kuvano lie svaljati u kolai, s a
jedne strane namazati medom, priviti namazanu stranu na ranu i ostaviti da stoji do drugog pranja. Onda staviti
novo. To se ponavlja 6 dana. Lie, nakon to se skine s rane, treba spaliti.
Na ireve je dobro stavljati sitno izrezan crni luk i ranu zaviti istom prokuvanom krpom ili istom gazom.
Ispei luk, rasei na polovine i unutranjom stranom staviti na ir, previti. Menjati svakih 4-5 sati. Doprinosi brzom
sazrevanju ireva.
Stavljati nekoliko puta dnevno na ireve svei, izrendani krompir, preliti. Menjati svaka tri sata.
Ubrati list aloje, odrezati kraj, razrezati ga uzdu ili isitniti i staviti na bolno mesto, previti. Dobro izvlai gnoj i
ubrzava sazrevanje.
Uzeti laneno ili maslinovo ulje i pomeati po pola sa sokom od aloje. Natopiti gazu dobijenom tenou i staviti na
bolno mesto, previti. Menjati 1 dnevno. Ovo je dobro baktericidno sredstvo.
10 g travnatog dela i korena maslaka na au vode. Ostaviti da odstoji 3 sata. Piti po 1 kaiku 1 dnevno kao
sredstvo za ienje krvi i poboljanje razmene materija.
1 supena kaika suvih cvetova koprive na au vrele vode. Ostaviti pokrivenu posudu 30-40 minuta, procediti. Piti
pola ae 3-4 puta dnevno kod gnojnih ireva i ekcema kao sredstvo za ienje krvi.

BOLESTI MIIA, KOSTIJU I ZGLOBOVA

Artroza, artritis i koksartroza

Artritis je upala zgloba. Upaljeni zglob je oteen, bolan, topao, neretko pokriven crvenom koom, a obilno mu je
naruena funkcija. Uzroci upale zgloba razliiti su i brojni. Pojam monoartritis oznaava upalu samo jednog zgloba,
pojam oligoartritis upalu nekoliko zglobova (obino 2-5), a poliartritis upalu vie zglobova.

426

Bitola

Artroza je bolna i oteana pokretljivost zglobova. Degenerativna bolest zglobova koja uzrokuje propadanje
hrskavica zglobova i degenerativne promene na zglobovima.
Koksartroza je artroza kuka.
Recepti:
Uputstva koja slede vae i za upalu, deformaciju i istroenost zglobova. Ova oboljenja su izleiva - bolovi polako
prestaju, ak se i deformacije postepeno povlae u roku od jedne ili dve godine. Ujutro, pola sata pre doruka, i
uvee, pola sata pre veere, treba popiti olju aja od poparenog (pola minunta) rastavia, u toku dana etiri olje
aja od koprive, takoe kratko poparenog. Od ove etiri olje triput dnevno se oduzme po pola olje i uspe velika
kaika veden bitera. Ova koliina se rasporedi tako da se pije pre i posle svakog obroka. Gde god da se pojave
bolovi, u kolenu ili u nekom drugom zglobu, pomoi e oblog sa veden biterom, koji se tokom etiri sata dri na
bolnom mestu. Ne sme se zaboraviti mazanje koe svinjskom mau ili mau od nevena pre i puderisanje posle
stavljanja obloga, kako ne bi dolo do pojave svraba. Bolovi se mogu ublaiti i listovima kelja ili obinog kupusa,
ugrejanim peglom, ako se stave na bolni zglob i poveu toplom maramom. Bolovi e biti podnoljiviji i ako se
esencija gaveza utrlja u zglob. Kod upale zglobova treba primeniti vrui (parni) oblog od rastavia. Pored listova
kelja i kupusa najtoplije se preporuuju oblozi, pre svega, od listova herakleuma (Heracleum sphondilium), koji je
u narodu poznat i kao meja apa, poponac ili popanjak. Veoma je preporuljivo jednom meseno primeniti sedeu
kupku od rastavia; 100 g zelja se preko noi dri potopljeno u hladnoj vodi; sledeeg dana se voda ugreje, a
kupanje treba da traje dvadeset minuta. Voda jo dvaput moe da se sipa na zelje, ugreje i upotrebi za jo dve
sedee kupke.
Hajduka trava i list ika po 4 kaike; rusomaa, kalj - po 2 kaike. To sve pomeati. Od te meavine 2 kaike
kuvati 5 minuta u 3 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 15-20 minuta. Tada ocediti, dodati sok od poveeg
limuna (obavezno) zasladiti po elji medom i piti svaki sat-dva po nekoliko gutljaja.
Jednu kaiku ovsa kuvati 2-3 minute u dva decilitra vode, ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu olju. U isto
vreme stavljaju se na bolna mesta vrui oblozi od kuvanog ovsa - svaka 4 sata.
Divlji se kesten istue kladivom na istoj daski. Litrenu staklenku napunimo time do polovine, onda nalijemo do
vrha 96 postotnog jakog alkohola. Tako pripremljenu bocu dobro zatvorimo pergament-papirom i ostavimo da stoji
etiri nedelje. Nakon tog vremena procedimo i tom tenou masiramo bolna mesta, triput dnevno toliko dugo dok
bolest potpuno ne prestane.
Treba svaki dan bolna mesta masirati smrekovom smolom dok bolest sasvim ne prestane.

Atrofija miia
Atrofija miia ili redukcija miine mase moe biti primarna (miogena) koja je prouzrokovana oboljenjem
miinog vlakna, neurogena koja je posledica oteenja ivca ili atrofija usled imobilizacije kod leenja preloma.
Recepti:
Kod atrofije miia dokazala se kao delotvorna sledea primena lekovitih biljaka: opranu sveu rusomau isei
nasitno, staviti u bocu i preliti 40%-nom rakijom od ita, ili vonom rakijom, te ostaviti 10 dana na suncu ili blizu
grejnog tela. Posle 10 dana esencijom napuniti manju bocu i doliti alkohola koliko nedostaje da bi boca bila puna.
Ovom biljnom esencijom se dnevno tri puta trljaju oboleli miii. Za unutranju upotrebu, piti etiri olje aja od
virka, u gutljajima, rasporeeno na ceo dan; po mogunosti, upotrebiti svee ubrane biljke.
Bolesti nogu
Ko pati od bolesti nogu i teko hoda, neka svake veer i pre spavanja 15 minuta pere noge u vodi u kojoj se kuvao
matinjak. Kupka treba da je to toplija. Nakon kupanja noge zaviti u tople krpe i odmah u krevet.

427

Bitola

U jednu poveu posudu stave se 2-3 pregrti sitno iseckane zobene slame. Na slamu se nalije toliko vrele vode da
se bez tekoe noge mogu drati u vodi. Ako je voda previe topla prieka se da se voda do potrebne temperature
smlai. Kupka treba da traje najmanje 20-30 minuta. Ako se voda pre tog roka ohladi, dolije se vrua. Nakon ,
pekirom koji je umoen u hladnu vodu, noge se naglo obriu i zaviju u suv pekir. Kad su noge ve sasvim suve,
na njih se stavi pelinji vosak, zavojem povee i poe odmah u krevet na spavanje. Vosak se ostavi do drugiog
dana uvee kad se kupanjem skine i zavoj s voskom ponovi. Ponavlja se do potpunog ozdravljenja.
U vruu vodu stavimo aku morske soli i kaiku goruicinog brana. U toj vodi drimo noge 20 minuta, zatim ih
operemo u istoj vodi, dobro obriemo, obuemo vunene arape i legnemo u krevet.
Bolesna stopala i donji deo noge treba svako jutro ovlaiti krpom namoenom u vinskom siru, zatim se stopalo i
noga do kolena masira. Nakon masiranja noga se dobro
omota dobrim zavojem, koji se skine tek pre spavanja. Leenje se ponavlja 15 dana, ako je potrebno jo i due.
Dvije pregrti bukovog pepela prelije se s 2 litre kljuale vode i u toj vodi peru noge. Ponavlja se svake veeri pre
spavanja 8 dana.

Bolovi posle amputacije

Fantomski bol je bol koji se javlja posle amputacije nekog ekstremiteta. Pacijent osea bol u ekstremitetu koga
vie nema (amputiran je).
Recepti:
Jo dugo, esto i godinama posle amputacije, nastupaju izuzetno jaki fantomski bolovi. Iskustvo pokazuje da
oblozi od kae gaveza (vidi tekst o gavezu, odeljak Naini upotrebe) doprinose ublaavanju bolova koji postepeno
sasvim nestaju.
Isto tako izvanredno deluje i esencija od crnog luka. Na kolutove iseenim crnim lukom napuni se boca do grlia, a
preko njega se naspe rakija od ita, jaine 38-40%, pa se 10 dana ostavi na suncu ili na toplom mestu, a potom
uspe i boice. Ovom esencijom mau se amputacioni patrljci.
Mnogo pomae i aj od korena perunike, koji se vadi u oktobru, opere etkom i okaen sui. Osueni koren se
samelje u prah, najbolje u isluenom mlinu za kafu, mak ili za prezlu. Pola male kaike ovoga praha preko noi
ostaviti da stoji u etvrt litre vode; u toku dana piti jednu do dve olje, u gutljajima.
Amputacione patrljke trebalo bi triput nedeljno kupati u timijanu (prva kupka moe da se upotrebi, ugrejana, jo
dva puta). Za jednu kupku uzima se puna aka timijana. - Preporuuje se stavljanje obloga od jastuia
napunjenih timijanom ili preicom. U platnenu navlaku stavi se 100 do 150 g navedenih lekovitih biljaka.

Bolovi u peti
Jedna aka majine duice stavi se u posudu. Na nju se nalije 4 litre kljuale vode. Kad se voda toliko ohladi da se
mogu u njoj drati noge, moimo ih 15 minuta. Nakon toga noge se vlanim rpekirom dobro izbriu i zaviju u
tople flanelske krpe. Ponavlja se svake druge veeri 4 nedelje.

Drhtanje udova
Drhtanje je naizmenino stezanje razliitih grupa miia koje dovodi do pojave drhtanja udova. Tremor ili drhtanje
se sastoji od vie ili manje ritmikih oscilacijskih pokreta. Uzrokovan je naizmeninim kontrakcijama pojedinih
miinih grupa i njihovih antagonista.
Recepti:

428

Bitola

Za leenje ove bolesti uzeti 50 g kantariona, 20 g kauna (salepa), 20 g jaglike i 10 g klekinih bobica, preliti
rakijom od ita ili voa jaine 38-40%, te 14 dana drati na suncu ili u blizini tednjaka. Uzimati 15 do 20 kapi
dnevno, i to u aju iji sastav sledi, a od kojeg se pije tri olje dnevno. Na jednu olju se uzme puna mala kaika
biljne meavine. Sastav je sledei: list jasena, cvet kantariona, hajduka trava, alfija i rastavi, sve po 20 g.
Dobro promeati. Uz to treba primenjivati sedee kupke od sveih jelovih iglica, kantariona, hajduke trave i
timijana, za jednu sedeu kupku 20 g meavine. Poto deluje spolja, preko koe, doprinosi brem uspehu.

Edem ili otok

Edem (otok) je nenormalno nakupljanje tenosti u unutarelijskim i meuelijskim prostorima i telesnim
upljinama, zbog ega edematozna tkiva i organi postaju vlani i nabreknu. Tenost se moe nakupljati i u
elijama, to rezultira bubrenjem elije.
Recepti:
Dve pune male kaike isitnjenog zejeg trna (Onosis spinosa) na jednu olju potopi se uvee u hladnu vodu, ujutro
se sve malo ugreje i procedi. Jedna olja se podeli i pije pola sata pre i pola sata posle doruka.
Jo jedna mogunost da edem splasne je upotreba kore zovinog stabla ili grane. Na jednu olju uzeti nepunu malu
kaiku kore (poto vea koliina izaziva proliv ili povraanje, dozirati veoma oprezno) i drati preko noi u hladnoj
vodi. Moe da se doda jo pola olje vode. Malo ugrejati i piti po pola olje posle tri glavna obroka.

Ekcem
Ekcem je zapaljenski proces na koi. Koa koju zahvati ekcem je crvena, suva, hrapava, prati je svrab, a nekada i
bol. Moe se javiti na koi bilo kog dela tela ali se najece pojavljuje na koi laktova i zglobova ruku, kolenima, a
kod beba na obrazima.
Recepti:
Narenda se jedna povea cvekla i sok iscedi. Tim sokom lagano masiramo obolelo mesto. Ponavlja se 8 dana, 8
dana ne, zatim ponovno 8 dana itd. Cveklu moe zameniti i svinjsko salo.

Hladne noge
Hladne noge znak su loe cirkulacije krvi i slabokrvnosti.
Recepti:
Noge treba kupati barem dva do tri puta nedeljno u vruoj vodi u kojoj se kuvalo trinje ili zobena slama, prethodno
usitnjena. Ako svega toga nema, moe se u vruu vodu staviti 4-6 kaika morske soli.
Svake veeri treba pre spavanja oprati noge, ruke i vrat hladnom vodom u koju se ulije malo prirodnog sira. Sat
prije ruka treba popiti olju toplog aja od listova zove. Na pola litre vode stavi se 10-15 listova i kuva 1-2
minuta.

Kurje oi

429

Bitola

Debele i tvrde promene na koi koje se mogu pojaviti bilo gde na koi stopala gde je koa izloena stalnom
trljanju obue. Najee nastaju na peti i na postranim delovima prstiju, gde neudobna i uska cipela najjae
pritiska kou. Na poetku, zahvaeno podruje postaje crveno, bolno, a ponekad se javljaju i uljevi. Kako vreme
prolazi, promene postaju tvre, deblje, a kako rastu dublje esto pritiskaju ivac, pa postaju izuzetno bolne. Kurje
oi se javljaju u dva oblika. Meki se javljaju meu prstima kao posledica pojaanog pritiska na kou i znojenja tog
podruja. Tvri oblici se nalaze na gornjim stranama prstiju ili na tabanima zbog pojaanog mehanikog pritiskanja
prilikom hodanja.
Recepti:
U toploj slanoj vodi sa iseckanim belim lukom moiti nogu. Pomalo se kurje oko ljuti dok nestane i ep.

Noge koje se znoje i zaudaraju

Govei loj pretopiti - kad se ohladi toliko da je postao tvrd, njime se svako jutro i vee dobro izmasiraju noge.
Dve ake mladog brezovog lista kuvati nekoliko minuta u 3-4 litre vode. Zatim staviti na stranu. Kad se ohladi,
toliko da se ruka u vodi moe drati, onda se u vodu stavi kaika sodebikarbone, dobro promea i ocedi. U toj
tenosti noge kupati svake veeri due vremena i znojenje i zaudaranje e nestati.
Hrastova kora je odlino sredstvo protiv znojenja nogu: 8 kaika usitnjene kore kuva se etvrt sata u litri vode.
Tada se ocedi i nekoliko veeri peru noge u toj vodi.

Oteene noge
Protiv oteklina nogu treba istucati koren mrtve koprive - 2 kaike na 200 g ulja. Kuva se 3-5 minuta. Ovim lekom
mazati bolna mesta. Ovaj lek e otkloniti i ostale otekline na telu, ma gde one bile.

Oteene noge, sa upaljenom koom

Kad noge oteku i na koi se pojave crvene pege ili vodeni mehurii, treba dlakavu stranu oveeg lista ika
namazati jestivim goveim lojem i preko noi oviti bolna mesta. To se ponavlja nekoliko veeri sve dok otok ne
proe. Treba paziti da ikov list ne bude suvie star.
U 3 litre vode kuvati 12 kaika zovinog lista i u tome (ne ocediti) oteene noge prati ujutro i uvee.
U litru vrue vode staviti jednu kaiku jodne soli i u toj tenosti prati noge i masirati ih 20 minuta. Masira se tako
da se najpre uhvati jednu nogu levom rukom za petu, a desnom masira od prstiju prema gore do kolena, zatim
drugu. Nakon pranja i masiranja potrebno je noge dobro zaviti. Postupak se ponavlja barem 30 dana.
Ilovau zemlju treba izvaditi iz dubine (barem pola metra ili 80 cm ispod povrine). Tu ilovau dobro oistimo od
kamenica i dobro na poretu osuimo. Zatim je usitnimo u prah .Napravimo testo dodavanjem sira drvene
destilacije. To testo namaemo prst debelo na jednu krpu i privijemo na bolno mesto svake veeri pre spavanja.
To se ponavlja sve dok noga ne ozdravi.
Oteene noge su znak da s bubrezima ili srcem neto nije u redu. Stoga je potrebno piti aj protiv bolesti bubrega i
uiniti sledee: nabrati jednogodinje smrekove vrike, preko noi ih kao oblog staviti na bolno mesto ili pripremiti
kupke od istih vrika. Kod kupanja polivamo noge 20 minuta od kolena prema stopalu. To ponavljamo dok noge ne
ozdrave.
Uboj na nogama ili bilo gde na telu masira se alkoholom u kome se natapala arnika.

430

Bitola

Zovinu koru (gornju koru ostrugati) ili list (10 kaika) staviti u litru vode i kuvati 5 minuta (sa dodatkom malo
soli). Tom tenou peru se due vremena bolesni delovi noge.
5 kaika mrtve koprive (suve), 4 ovea enja belog luka stucati u avanu ili samleti u maini za meso. Tome se
doda 100 g finog ulja. Sve se to kuva 4-6 minuta i ostavi poklopljeno 10 minuta. Tada se ocedi kroz ispranu,
prokuvanu istu krpu. Tom oceevinom noge se masiraju dvaput dnevno.

Oteeno koleno
Ujutro i uvee stavimo na oteeno koleno obloge od pelinjeg saa i za kratko vreme koleno e ozdraviti. Ako ispod
kolena bole noge, dobro je povezati sae ispod kolena.

Oboljenje kostiju
Dnevno piti etiri olje aja od hajduke trave poto ona na kotanu sr deluje tako to je podstie na stvaranje
crvenih krvnih zrnaca. Uz to piti jo po dve olje aja od nevena i od koprive (po mogunosti sveih!). Na etvrt
litre vode ide puna mala kaika biljke. Dodatno u jednu olju aja usuti veliku kaiku veden bitera; pola sata pre i
pola sata posle svakog obroka piti po pola olje. Istovremeno, svakoga dana vie puta sprovesti masae tinkturom
od hajduke trave i gaveza i veden biterom. Ako tumor i pored toga ostane na kosti, treba sprovesti leenje
onako kako je opisano u odeljku o zloudnim tumorima. Ukoliko su bolovi u kostima posledica metastaza, leiti
mesto od kojeg su se one proirile.

Ozebline
Ozebline su lokalna akutna oteenja koe i potkonog tkiva prouzrokovane hladnoom. Najee zahvataju
periferne dijelove tijela. Ozebline mogu biti povrinske i duboke. Na poetku smrzavanja javlja se nagli prestanak
oseaja hladnoe, manja osetljivost na dodir, tvrdoa i bledilo, a kasnije plavkasta boja koe. Posle nekog vremena
se pojavljuju plikovi ispunjeni bistrom tenou. Dubinske ozebline nastaju kada se smrzne i potkono tkivo ili ak
miii i kosti. Na povrini se pojavljuju plikovi ispunjeni krvavom tenou.
Recepti:
Protiv ozeblina na telu i lancima treba pripremiti kupku od hrastove kore. 3-4 ake kore na 5 litara vode, kuvati
15 minuta i u toj vodi prati ozebline 10-15 minuta (svake veeri). Pre spavanja ozebline treba masirati maslinovim
uljem, toplo zamotati i ii u krevet.
Na 2 kg bukovog pepela nalijemo 4-5 litara kljuale vode. Zatim dodamo 100 g terpentinskog ulja i 70 g sirovog
maslinovog ulja. U toj vodi kupamo noge. Pre spavanja bolesne noge dobro izmasiramo glicerinom. Kupka se
ponavlja 8 dana.
Smrznuti krompir treba zgnjeiti i staviti na ozebline nekoliko veeri. Proi e i vie se nee pojaviti.
Ako se ozebline dobro natrljaju sokom od krastavaca, to je siguran lek. Dobro je za vreme sezone krastavce
nabrati, uzdu prerezati i osuiti na suncu. Kada zimi budu potrebni stavimo ih u mlaku vodu da omekaju i
stavimo u obliku obloga na smrznute delove tela.
U pola litre vode stavi se 100 g usitnjene kore od mladog hrasta i kuva 15 minuta. U toj se vodi peru ozebline
svake veeri pre spavanja.

431

Bitola

Izdubi se rotkva ili repa, u to udubljenje nalije se pola ae maslinovog ulja. Stavi se na plou poreta i ostavi dok
ne provri ulje u repi. Kad se ohladi, ulje se nalije u au ili prikladnu boicu. Tim lekom nekoliko puta dnevno mae
se obolelo mesto.
Najbolje sredstvo protiv ozeblina je pravi pelinji med kojim se ozebline namau i gustom krpom poveu.

Povreda kime
Ovde izvanredno pomae mast od ivanjskog cvea, koja se spravlja isto kao i mast od nevena (vidi odeljak
Neven. Mast mazati odozgo nadole du kimenog stuba. Vane su i masae esencijom od hajduke trave i gaveza i
potpune kupke od timijana i hajduke trave

Reumatoidni artritis
Reumatoidni artritis je hronino zapaljensko reumatsko oboljenje koje zahvata zglobove, ali ponekad i unutranje
organe, nervni sistem i kou. Spada u grupu tzv. sistemskih bolesti vezivnog tkiva. Zapaljenje poinje u
sinovijalnoj membrani - opni koja oblae unutranjost zgloba i koja obezebeuje ishranu zglobne hrskavice i
stvaranje zglobne tenosti. Kao posledica toga dolazi do stvaranja panusa - umnoenog tkiva zapaljene sinovijalne
membrane koje ima zloudne osobine. Panus izjeda zglobnu hrskavicu, zglobne okrajke kostiju i ostale strukture
zgloba. To se manifestuje bolovima, ukoenou, deformacijama i poremeajem funkcije zahvaenih zglobova.
Uzrok bolesti je jo uvek nepoznat. Pretpostavlja se da kod genetiki predisponirane jedinke pod uticajem faktora
spoljne sredine (najverovatnije nekih bakterija ili virusa) dolazi do pojave bolesti.
Reumatoidni artritis poinje postepeno, sa sporim razvojem simptoma i znakova, to moe trajati nedeljama pa i
mesecima. Prve tegobe koje osete oboleli su najee jutarnja ukoenost jednog ili vie zglobova, to je praeno
bolom pri svakom pokretu. Broj zahvaenih zglobova je razliit, ali je obino vei od pet. U poetku broj
zahvaenih zglobova moe biti i manji, ali se kasnije umnoava. Najee su zahvaeni mali zglobovi aka i
stopala. Neto ree su zahvaeni laktovi, kolena i skoni zglobovi, a jo ree ramena i kukovi. Zahvatanje
zglobova je simetrino. Jutarnja ukoenost, koja traje due od 1 sata, predstavlja moda i najznaajniju odliku
bolesti koja reumatoidni artritis razlikuje od drugih zapaljenskih reumatskih oboljenja. Mogu biti prisutni i opti
simptomi zapaljenske bolesti: gubitak apetita, telesno propadanje i poviena telesna temperatura.
Od pet klasinih znakova zapaljenja najee su prisutni otok zgloba i poremeaj funkcije, to je uz prisutan bol
sasvim dovoljno za dijagnozu artritisa. Naroito znaajan podatak za tano postavljanje dijagnoze je postojanje
simetrinog artritisa odnosno postojanje promena na istim zglobovima (npr. obe ruke ili oba kolena). Znaci
artritisa mogu postojati na sitnim zglobovima aka, ruja, lakatnim zglobovima, kolenima, lancima itd. Bol pri
pasivnim pokretima zgloba se smatra moguim znakom zapaljenja, a u uznapredovaloj fazi bolesti mogu se nai
deformiteti i ogranienja pokreta.
Recepti:
Zobenu slamu sitno izrezati - 40 kaika, uzeti smrekovih iarki - 40 kaika. Sve nasuti u lonac od 10 litara i kuvati
dva sata. Zatim izliti sve u kadu za kupanje i dodati toliko hladne vode da se moe kupati. Kupanje traje 20
minuta. Posle kupanja odmah u krevet da se bolesnik
dobro iznoji. Kupanje se ponavlja svake veeri osam dana.
Na tri kaike naribanog jakog rena nalije se 50 g jake 40% domae rakije. To se dobro promea i obaviju bolna
mesta. Preko zavoja se stavi vreica vrueg renog peska. Oblog e ispoetka (oko dva sata) jako pei, ali je
uspeh velik.
Jaka reuma i masnoa u krvi. Telo masirati komovom rakijom (lozovaom) u kojoj je rastopljen plavi kamen
(galica) i nariban jaki ren. Piti meavinu aja. U posudu stavimo koprivu i gospinu travu po 30 g, hajduku travu i

432

Bitola

metvicu paprenu po 15 g, koprivu mrtvu, kim mleveni, kadulju i kiicu po 8 g, bokvicu ensku 75 g, vrike od
klekinih granica 40 g. Na tu masu naliti litru vode i ostaviti 24 sata da stoji. Nakon toga kuvamo meavinu 3 sata
na vatri tako da se raskuva. Procedimo, dodamo meda ili eera i kuvamo jo 40-60 minuta. Sirup mora biti gust.
Kad se ohladi, stavimo ga u staklenku i hermetiki zatvorimo. Uzima se svako jutro natate 6 nedelja po 1-3
kaiice.
U obinu litrenu bocu stavi se 250 g terpentina, isto toliko amonijaka i jedno celo jaje. To se dobro promea (boca
protrese). Time se masiraju bolna mesta triput dnevno. Taj lek kako lei deformacije (Artritis deformans).
Reumatina bolna mesta treba oblagati itavom biljkom poljske stee.
Reumu u zglobovima treba namazati preienim petroleumom i zamotati suvom flanelskom krpom. Ponavljati vie
puta.
Kod upale zglobova treba piti aj od kadulje, kleke, lista breze, koprive, ljuske od mahuna, ili pasulja i podbela
(list) u jednakim delovima. Sve dobro promeati i jednu kaiku te meavine kuvati 2-3 minute u 200-300 g vode.
Pije se triput dnevno po jednu olju pre jela.
Cvet divljeg kestena, cvet zove, cvet lipe, cvet vrbe, rastavi i kora breze u jednakim delovima. Sve dobro
promeati i jednu kaiku te meavine kuvati 2-3 minute u 200-300 g vode. Pije se triput dnevno po jednu olju pre
jela.
Na dve do tri kaike ploda kleke nalije se pola litre dobre komove rakije, zatim se dobro zaepi. Stavi se na toplo
mesto 4 dana. Nakon toga se ocedi. Tom tekuinom masiramo bolna reumatina mjesta.
Pola litre belog vina ugreje se do 70 stepeni i tim vruim vinom svake veeri pola sata se masiraju bolna mesta.
Nakon toga povee toplom flanelskom krpom i odmah ide u topao krevet. Ponavlja se svake veeri do potpunog
ozdravljenja.
Korisno je kupati se u vodi u kojoj se kuvala zobena slama. U 5 litara vode kuva se 15 minuta 4-5 pregrti
usitnjene zobene slame. Od iste vode stavljati obloge -ali mora biti vrua.
aku morske soli priti u posudi na pei. Kad je dobro isprena, dodati jaku domau komovicu, promeati i time
masirati obolela mesta.
Uzeti jednu kaiku kleke (zgnjeeni plod), preliti sa 2 decilitra vrele vode i ostaviti 5 minuta. Piti u toku dana po 1
decilitar.
Oblog od kvasca hleba (kvasac od samog testa). Kvasac se rairi na vunenu krpu, na to se pospe sitno istucana
paprika i to prelije maslinovim uljem. Tim oviti bolno mesto i ostaviti 12 sati. Ponavljati nekoliko dana.
Oblog ilovae (dobro umesiti) oko 5 cm debeo oviti na bolno mesto i drati ga preko noi.
Oblog testa od peninog brana pomean sa toplim siretom staviti na bolno mesto.
Naribati ren na gazu i staviti na bolno mesto.
Miini reumatizam: jedna kaika suvog lia belog jasena (Fraxinus excelsior) prelije se sa 200 g kljuale vode i
ostavi poklopljeno 5-10 minuta da stoji. Nakon toga se ocedi i pije tri puta dnevno po jednu olju.
Zastareli reumatizam: bolesne delove tela treba masirati svako jutro i vee rafinisanom naftom. Otekline kao i
bolovi ubrzo e proi.
Cvetovi zove , list koprive, koren peruna, kora vrbe- sve u jednakim koliinama. Jednu supenu kaiku isitnjene
meavine preliti aom vrele vode, kuvati pet minuta na tihoj vatri, ohladiti i procediti. Piti po dve aednevno
ovog odvara kod artritisa razliitog porekla.
U narodnoj medicini plodovi vinje sa mlekom upotrebljavaju se kod upale zglobova- artritisa.

433

Bitola

Jednu supenu kaiku ptiije trave preliti aom vrele vode. Umotati i ostaviti da odstoji 4 sata, procediti. Piti po
ae etiri puta dnevno pre jela kod kostobolje i artritisa.
Kilavica ( lat. Herniaria ). Tri kaiice svee trave na 500 ml vrele vode. Umotati i ostaviti jedan sat, procediti. Piti
po 1/3 ae 3-4 puta dnevno kod artritisa, reumatizma i kostobolje.
1 supenu kaiku sveeg tuka na jednu au hladne vode. Kuvati 10 minuta, umotati i ostaviti dva sata. Procediti i
piti po 1-2 supene kaike 3-4 puta dnevno kod artritisa.
20 gr cvetova divljeg kestena ostaviti dve nedelje u 0,5 l 40% alkohola. Tinkturu koristiti za utraljavanje kod
bolova od artritisa.
50 gr cvetova divljeg ika ostaviti dve nedelje u 0,5 l 70% alkohola. Ovu alkoholnu tinkturu koristiti za utrljavanje
kao analgetsko sredstvo kod artritisa, a posebno kod bolova nervnog porekla.
Tri kaiice korenja i korena lincure kuvati an tihoj vatri 20 minuta u tri ae vode, umotati i ostaviti da odstoji dva
sata, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno pre jela kod artritisa razliitog porekla.
Uzeti flau od 0,5 l, staviti pare kamfora, dodati 150 ml terpentina, 150 ml maslinovog ulja i 150 ml 70 %
alkohola. Pre upotrebe promukati. Utrljavati dok koa ostane suva pre spavanja i uvijati tkaninom od iste vune
na itavu no.

Reuma, giht i iijas

Dva puta dnevno dobro izmasirati bolna mesta sa toplim jestivim lojem, gimnasticirati. Zatim bolna mesta dobro
zaviti toplom flanelskom krpom.
Iijas odlino lei aj od zobi. Jedna kaika zobi kuva se u dva decilitra vode 15 minuta. Taj aj se pije triput
dnevno pre jela. Istovremeno treba stavljati obloge od vrue kuvane zobi u vreici. Svaka 4 sata obloge treba
menjati (da su uvek vrui).
Iijas lei vrlo sigurno med koji se pomea sa negaenim kreom, podebelo namae na krpu i privije na bolno
mesto. Svakih 4-5 sati zavoj treba menjati.
Reumatine delove tela koji su natekli treba mazati rafinisanom naftom i zaviti u suvu krpu. Taj postupak vie puta
ponoviti.
Skuvani ili pirjani kupus, jo topao, zamotati u mekano platno i onda poviti na bolno mesto.
1 kg kukuruznog brana (domai), 20 dkg naribanog rena, 1/2 1 rakije (jake). Sve izmeati i to stavljati kao oblog
na bolno mesto. Pri tom treba leati. Kura traje 24 sata.
Zamesiti testo od raanog brana. Kada testo postane kiselo uzeti gazu presavijenu nekoliko puta, staviti na nju
testo debljine 1-2 cm. Ponavljati svakodnevno, uvee. Dovoljno je do 10 ovakvih procedura i iijas prolazi.
Divlji kesten zajedno sa braonkastom korom samleti. Isei crni hleb na tanke krike, namazati kamforovim uljem ili
nesoljenim maslacem, a zatim posuti prahom od divljeg kestena. Staviti na bolno mesto, povezati. Pomae kod
iijasa.
Oistiti i izrendati crnu rotkvu, staviti na pamunu ili lanenu krpu tanak sloj rotkve i prekriti drugom krpom. Staviti
na bolno mesto, prekriti nepromoivom hartijom, a zatim toplo povezati. Drati kompres dotle dok je prijatno. Pri
tom se ima oseaj sporog, ali dubokog zagrevanja. Ponekada je dovoljno uraditi ovo nekoliko puta i bolest prolazi.
Izrendana rotkva koristi se za spoljno utljavanje kod iijasa, reumatizma, kostoboljne prehlade.
Stavljati komprese od valerijane na bolna mesta i drati ih dok su prijatni.

434

Bitola

Svei list ika oprati i nalijem staviti na bolno mesto, previti. List je dobro analgetsko sredstvo. Leti se mogu
sakupiti listovi ika, osuiti i zimi je dovoljno nakvasiti ih u toploj vodi.

Umorne noge
6 kaika usitnjenih smrekovih iarki kuva se 10 minuta u 3 litre vode. U toj vodi kupaju se noge svake veeri pre
spavanja 15 minuta. Zatim se osue flanelskom krpom.
Pelin i detelina u jednakom odnosu vrlo dobro ini umornim nogama.

Upala ivaca u nozi

Uglavnom se lei dijetom. Jedno vreme treba jesti to manje belanevina: jaja, mesa, sira. Jesti to vie voa i
povra u presnom stanju u obliku salate s a uljem i limunovim sokom. Alkohol je zabranjen.

Veliki bolovi u kolenima

Tri kaike kleke isitni se u avanu i u pola litre sira (od jabuka) raskuva i razmuti sa utom ilovaom. Tom vruom
masom (neka je gusta) namae se nadebelo bolno mesto. Preko toga se zavije mokra krpa, a zatim suva. Svaka 4
sata oblozi se menjaju.

Vene na nogama
Proirene (varikozne) vene su iroke, vijugave, okom vidljive povrne vene na nogama. Skoro su uvek izazvane
oteenjem zalistaka vena koji kontroliu tok krvi od periferije ka srcu i pluima. Ako ovi zalisci (ventili) ne
funkcioniu dobro onda krv ne ide samo prema srcu ve se deo vraa u nii deo vene izazivajui, njeno proirenje,
nepravilnosti u zidu vene itd.
Uzroci proirenih vena su prvenstveno genetski. Pojavljuju se i pogoravaju u trudnoi i tokom uzimanja
kontracepcijskih tableta, zbog trauma, udaraca, debljine, visokih potpetica, sputenih stopala, dueg sedenja i
stajanja.
Recepti:
50 g lanenog semena kuvati u 3 litre vode 20 minuta. Tom tekuinom treba prati noge i stavljati obloge na bolna
mjesta. Paljivo izravnati nekoliko listova kiselog kupusa, koji se stave u 3% bornu kiselinu da stoje 3 sata. Tim
kupusom se oblau bolna mesta.

Voda u kolenu
Ako se u kolenu skuplja voda, uzme se pregrt kamilice, prelije sa litrom kljuale vode i ostavi poklopljeno dok se
temperatura ne spusti da se u tekuini moe prst drati. Na bolna mesta treba stavljati to vrue obloge, koliko se
samo moe izdrati. Oblog se ne sme osuiti, u tom sluaju treba ga zameniti novim. Oblozi se ponavljaju sve dok
ima vrue vode, svake veeri pre spavanja sve do ozdravljenja.

Zagnojen prst

435

Bitola

Vie puta dnevno primeniti polusatnu kupku od kamilice. Posle staviti zavoj od gline, ispod kojeg se prst namae
mau za apsces. "Beli luk skuvati u mleku i u ovoj tenosti kupati prst pola sata", glasi jedan stari domai lek.
Ukoliko se prst gnoji, oblae se kaom od lanenog semena. Otvori li se pri tom ir, prst kupati u aju od kamilice.
Najzad staviti oblog sa uljem od kantariona.
Jedan drugi stari domai lek upuuje na bedrinac, beli slez, koren od paprati i zovin cvet, koje treba pomeati u
jednakim koliinama. U pola litre hladnog belog vina potopi se 15 g biljne meavine i ostavi da odstoji preko noi,
a sledeeg dana se zagreva do granice kljuanja. Kad se biljno vino smlai, drati u njemu prst dva sata, a potom
sa krede noktom skinuti malo praha i staviti na ranu, te povezati pamunom tkaninom.

BOLESTI NERVNOG SISTEMA

Bolesti ivaca
Koren i cvet jaglaca, iarke empresa (kiparis), imirika - u pojednakim delovima. Sve dobro promeati i od te
meavine jednu kaiku preliti s 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 10-15 minuta da stoji, zatim ocediti,
medom zasladiti, dodati malo soka od limuna i piti triput dnevno posle jela.
Uzme se do 3 puta dnevno praha valerijane na vrh noa. Popije se sa vodom ili mlekom.
Sat-dva pre spavanja dobro je proetati se na istom sveem vazduhu i duboko udisati.
Uzeti lipovog cveta, divljeg bosiljka - po 2 kaike; hajduke trave - 3 kaike, divljeg imira (list) jednu kaiku.
Sve dobro promeati. Od gornje meavine jednu kaiku preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15
minuta, ocediti, pravim medom zasladiti i piti triput dnevno pre jela i jednu olju pre spavanja.
U litru prirodnog vina staviti 100 g maka da stoji 10 dana. Svaki dan jedanput treba bocu protresti. Od tog vina
pije se pre spavanja po 1-2 aice.
Dve glavice crnog luka sameljemo i taj sok popijemo pre spavanja. To se radi svake veeri dok bolest ne proe.
Metvice 50 g i po 25 g gorke deteline i valerijane, od toga se uzme 3 kaike, prelije sa pola 1itre vrele vode,
poklopi i 2 sata iza toga procedi i pije umesto vode.

Epilepsija
Epilepsija (ili padavica) je naziv za neuroloko oboljenje, koje se manifestuje povremenim motornim, senzornim,
neuropsihikim i doivljajnim poremeajima, uz gubitak svesti. Gotovo kod treine obolelih od epilepsije

436

Bitola

pretpostavlja se genetiki uzrok koji nije trenutno mogue utvrditi postojeim dijagnostikim metodama, a kod
ostalih se zahvaljujui primeni magnetne rezonance mogu registrovati izvesne abnormalnosti koje su odgovorne za
patoloko funkcionisanje nervnih elija. Najpouzdaniji i najobjektivniji fizioloki indikator epilepsija je EEG koji
belei karakteristine patoloke promene modanih talasa. EEG pokazuje iznenadno, brzo, lokalno prekomerno
pranjenje u sivoj modanoj masi.
Recepti:
Jesti to vie crnog luka ili piti njegov sok. Od luka napadi postaju slabiji i ree se ponavljaju.
Jednu kaiku samlevenog korena valerijane preliti hladnom vodom (prethodno je prokuvati), natapati 6-8 sati,
procediti. Piti po 1 kaiku 3 puta na dan.
Tinkturu valerijane uzimati po 15-20 kapi, 2-3 puta na dan.
Uzeti 15 g cvetova urevka na 200 ml vrele vode. Uzimati po 2 kaikice 3 puta na dan.
Preliti 10 g origana sa 300 ml vrele vode, kuvati 15 minuta, procediti. Piti po pola ae 3 puta na dan, 15 minuta
pre jela.
Svei sok broike (Galium aparine) piti po jednu kaikicu 5-6 puta na dan.
Dve kaike ivanjskog cvea preliti sa dve ae vrele vode, natapati 2 sata, procediti. Piti po pola ae 4 puta na
dan pre jela.
Jednu kaiku suvih samlevenih listova ruzmarina preliti sa 2 ae vrele vode, ostaviti 2 sata, procediti. Piti po pola
ae 3 puta na dan pre jela.
Petnaest grama granica sa listovima i plodovima bele imele preliti sa 200 ml vrele vode. Piti po 1 kaiku 3 puta na
dan.

Glavobolja
Pod glavoboljom se podrazumijeva bol u glavi, trajna, ili povremena, retka ili uestala, difuzna koja zahvata celu
glavu ili lokalizovana. Glavobolja je jedan od najeih simptoma sa kojima se susreemo u svakodnevnom ivotu.
Vrlo esto je propratni simptom mnogih bolesti. Veina glavobolja nije znak neke opasne bolesti, ve ih je 90%
simptom blagog poremeaja koji se relativno lako moe otkloniti. Glavobolja moe nastati samo u onim tkivima ili
strukturama glave koje imaju osetne tj. senzitivne zavretke za bol. Ostale strukture, kao kosti, meke modane
ovojnice, motorni ivci i najvei deo modanog tkiva ne mogu reagovati pojavom boli. Glavobolja se pojavljuje
samo u odreenim uslovima, u kojima dolazi do promene poloaja ili stanja u bolno osetljivim strukturama i traje
dok postoji taj uzrok. Bol prestaje kada promena poloaja ili stanja prestaje spontano ili pod uticajem leenja.
Recepti:
2-3 glavice crnog luka samelje se na maini za mlevenje mesa. To se pomea sa finim uljem i doda malo soli. Tom
smesom se masira glava, zatim se ta masa stavi u gustu krpu i privee na glavu. Preko krpe stavi se suva marama
i malo prilegne.
Koren maslaka, korijen anelike, matinjaka jedna kaika; majine duice - pola kaike; zovinog cveta jedna
kaika; metvice dve kaike. Sve se to dobro promea i od te meavine jedna kaika se prelije sa 2 decilitra
kljuale vode i ostavi da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi i pije hladno vie puta na dan.
Kiica, lincura - po jedna kaika, koren valerijane 2 kaike. Dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti s
2 decilitra kljuale bode i ostaviti da stoji 10-15 minuta. Nakon toga se ocedi i pije hladno vie puta na dan.
Od jednog oveeg limuna iscedi se sok i dobro promea sa kaikom fino samevene prave kafe. To se popije i malo
prilegne.

437

Bitola

Valerijana - 2 kaike, stea jedna kaika, kim pola kaike, kuva se u mleku i toplo pije vie puta na dan.
Nekoliko listova glavice kupusa stavi se u penicu da se smekaju i ugreju. Time se obloi glava triput dnevno, sve
dok bol ne proe.
Kad glava boli od prehlade , skuvati pasulj sa belim lukom. Kad je kuvan, dobro se zdrobi i pomea sa finim uljem.
Tom smesom mau se slepoonice.
Jednu supenu kaiku meavine od ljute metvice 1 deo i majorana 1 deo, preliti sa 500 ml vode, umotati i
ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola do jedne ae.
15 g matinjaka preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti. Piti po 1 2 supene kaike 5-6
puta dnevno. Koristi se kod bolova srca, lupanja srca, nesanice, kolitisa, naduvenosti creva, kolika u bubrezima,
nesvestice, glavobolje, kod pojave buke u uima, anemije, kao sredstvo za umirivanje nervnog sistema, kod bolnih
menstruacija.
Jednu supenu kaiku suvog majorana preliti sa 0,5 l vrele vode. Umotati i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po pola
ae 2 3 puta dnevno kod glavobolje. Trudnice ne smeju piti ovu tinkturu.
Kod prehlade i kijavice sa glavoboljam namazati mentolovim uljem elo, slepoonice, iza uiju, potiljak. Veoma
dobro otklanja glavobolju u njenom poetnom stadijumu.
Skuvati jak aj od zelenog ili crnog aja, dodati malo mente. Popiti au ovog aja nakon 15 20 minuta nestaje
glavobolja.
U narodnoj medicini se koriste svei plodovi crvene borovnice protiv glavobolje.
Tinktura od cetova zove se koristi protiv glavobolje, tako to se jedna supena kaika suvih cvetova prelije aom
vrele vode, ostavi 20 minuta, procedi. Piti po ae sa medom 3-4 puta dnevno pre jela.
Tinktura i odvar od valerijane se koriste u borbi protiv glavobolje. Efikasnost se manifestuje posle due redovne
upotrebe. Tinktura: jednu supenu kaiku isitnjenog korena valerijane preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na
pari, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku tri puata dnevno. Odvar: jednu supenu kaiku
isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na pari, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu
supenu kaiku tri puta dnevno.
Tinkturu od korena omana piti 4 puta dnevno po ae pola sata pre jela. Nain pripreme: jednu kaiicu
isitnjenog korena preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 10 sati, procediti.
Kod glavobolje se koristi odvar od kantariona: jednu supenu kaiku isitnjenog kantariona preliti aom vrele vode,
kuvati 15 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po ae tri puta dnevno. Stavljati svee listove od kupusa na
glavu.
Piti po sveeg soka od krompira kod uporne glavobolje.
Jednu supenu kaiku od cvetova livadske deteline preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po
pola ae tri puta dnevno.
Svee listove jorgovana stavljati na bolna mesta kod glavobolje.
Piti po ae sveeg soka crne borovnice kod jakih glavobolja tri puta dnevno.

Modani udar

438

Bitola

Modani udar, cerebrovaskularni insult ili log oznaava prestanak funkcionisanja odreenih grupa modanih elija
(oteenje modanog parenhima), a nastaje usled nedostatka hranljivih materija i/ili kiseonika. Nedostatak ovih
materija se javlja kao posledica poremeaja krvotoka usled zaepljenja krvnih sudova ili usled njihovog prskanja i
izliva krvi u modano tkivo ili modane ovojnice. S obzirom da modane elije ne poseduju rezerve hranljivih
materija i kiseonika, dolazi do njihovog propadanja to se kliniki manifestuje ispadom onih funkcija za ije su
izvrenje elije odgovorne. Ovo se kliniki manifestuje u vidu oduzetosti pojedinih delova tela, poremeajem
govora, ispadom pojedinih vrsta oseaja, smetnjama u koordinaciji pokreta i hoda ili raznim psihikim ispadima i
poremeajima svesti, a u skoro 33% sluajeva dolazi do smrtnog ishoda. Posledice modanog udara ine najveu i
najteu grupu invalidnosti. Osobe koje su doivele modani udar su u velikoj meri zavisne od ljudi iz okruenja u
zadovoljavanju osnovnih ivotnih potreba. Postoje dva tipa modanog udara: ishemijski i hemoragijski (krvarei).
Modani udar moe da nastane naglo ili postepeno. U veini sluajeva poetak je postepen (nekoliko sati ili dana) i
bez pojave bola, za razliku od sranog napada. Meutim, sve vrste modanog udara zahtevaju hitnu medicinsku
intervenciju. Najei simptomi koji se esto mogu i prevideti od okoline su: slabost motornih funkcija ili utrnutost
jedne polovine lica ili tela, iznenadna pojava vrtoglavice sa nemogunou hodanja i stajanja, koja je praena
nagonom na povraanje i povraanjem, a pogorava se sa promenom poloaja glave i tela ili posle fizikog napora,
nagle pojave glavobolje, najee sa poetkom u potiljanom predelu koje mogu biti praene pojavom slabosti
pojedinih delova tela, povraanjem ili izmenom stanja svesti, oteano izgovaranje pojedinih rei, nemogunost
govora ili nerazumevanje tueg govora, poremeaji vida: pojava duplih slika, potpuni gubitak vida na jednom ili
oba oka, suenje vidnog polja itd. Sve ove tegobe mogu nastati naglo ili postepeno (u veini sluajeva), a esto se
i spontano povlae. Prepoznatljivi znaci koji prethode ovoj bolesti su uznemirenost, nesvestica, strah, izoblieno
lice i slune halucinacije. U svakom sluaju, odmah se treba obratiti lekaru!
Recepti:
Modani udar (preventiva)
Preporuuju se, pre svega, umerenost u jelu i lagane etnje na sveem vazduhu. Strogo su zabranjeni svaka vrsta
alkohola (osim veden bitera), puenje i konzumiranje kafe. Ujutro i uvee treba piti po jednu olju aja dobijenog
hladnim natapanjem bele imele i, preko dana, dve olje poparenog aja od alfije, a uz to na bubrege stavljati
oblog sa veden biterom, a na srce hladan oblog. Kao aj, preporuuje se meavina od istih delova aneoskog
korena( korena angelike), petoliste stee (srcopuca, Potentilla anserina), korena odoljena (valerijane), petoprsnice
(Potentilla argentea), cveta lavande, majorana, lazarkinje, zeje stope (Geum urbanum), ruzmarina, alfije,
mirisne ljubiice i izopa. Sa etvrt litre vrelog mota od jabuke popariti punu malu kaiku navedene meavine i tri
minuta ostaviti da se ekstrahuje. Ako se ova koliina svee priprema i upotrebi nekoliko puta dnevno im se
primete navedeni simptomi, moe spreiti modani udar.
Modani udar (sa oduzetou)
Najpre treba sprovesti terapiju belom imelom: tokom est nedelja svakodnevno piti tri olje, tri nedelje dve i dve
nedelje jednu olju aja od imele. Punu malu kaiku imele potopiti preko noi u etvrt litre hladne vode, ujutro
malo ugrejati i procediti. Da bi se izbeglo ponovno grejanje tokom dana, aj usuti u termos-bocu ispranu vruom
vodom, ili ga grejati u drugom sudu sa toplom vodom.
Pomeati iste koliine kantariona, veronike, lavande, matinjaka, ruzmarina i alfije. Punu malu kaiku popariti sa
etvrt litre vrele vode i kratko vreme ostaviti da odstoji. Piti pre i posle podne po jednu olju.
Stavljanjem obloga sa veden biterom na potiljak obezbeuju se prokrvljenost i osveenje modanih elija.
Oduzetu polovinu tela masirati esencijom hajduke trave, kantariona, rusomae ili timijana.
Preporuuje se i masaa oduzetih delova tela uljem od timijana i kantariona. Jednu bocu do grlia napuniti biljkom
i, pri spravljanju esencije, preliti prirodnom rakijom od ita ili voa, jaine 38-40%, ili, kod ulja, hladno ceenim
maslinovim uljem. I jedno i drugo treba da pokrije biljku i da 10 dana odstoji na suncu ili blizu grejnog tela.
Dodatno se primenjuju sedee kupke od hajduke trave i rastavia sa 100 g zelja i potpuna kupka od timijana sa
200 g zelja za jednu kupku. Biljke se preko noi potope u hladnu vodu, a ekstrakt se ujutro ugreje i doda vodi za
kupanje. Ono traje 20 minuta. Kod potpune kupke, srce je izvan vode. Upotrebljena voda moe jo dvaput da se
sipa na zelje i, ugrejana, koristi za jo dve kupke. U toku jedne nedelje za kupke upotrebiti samo jednu vrstu
biljke.

439

Bitola

Oivljavanju oduzetih delova tela doprinose topli oblozi od listova gaveza. Treba ih popariti, jo tople umotati u
povez i upotrebiti kao oblog Nou bolesnik moe leati na jastuku napunjenom suvim listovima paprati bez
stabljika. Oseae se veoma prijatno.

Multipla skleroza
Multipla skleroza (MS) je neurodegenerativno obolenje koje prvenstveno zahvata belu masu centralnog nervnog
sistema. Multipla skleroza zahvata aksone, dugake produetke nervne elije - pojedini delovi mijelinskog omotaa
aksona upalno reaguju i propadaju. Stoga se multipla skleroza smatra upalnom, demijelinizirajuom boleu. Kad
je odreeni deo mijelinskog omotaa upaljen i oteen, prenoenje impulsa kroz akson je poremeeno, usporeno,
isprekidano zbog ega poruke iz mozga dolaze na cilj sa zakanjenjem, pogreno ili ih uopte nema. Od multiple
skleroze u svetskoj populaciji boluje oko 1 milion ljudi i to uglavnom u razvijenim zemljama.
Recepti:
Rusomau oprati, nasitno isei, do grlia njome napuniti bocu i preliti rakijom od ita ili vonom rakijom jaine 3840%. Potom 10 dana bocu drati na suncu ili blizu grejnog tela. Ovu esenciju dva do tri puta dnevno utrljavati u
obolele miie. Rasporeeno preko dana, gutljaj po gutljaj piti etiri olje aja od virka i dve od alfije. Oprati
svee listove zeje soce (Oxalis acetosella) i iscediti ih u sokovniku. est sati dnevno, na svaki sat, piti tri do pet
kapi razblaenih u aju. Povoljno deluje i utrljavanje ulja od kantariona, kamilice i timijana. Na suncu nabrane
cvetove ovih biljaka odvojeno staviti u boce i preliti hladno ceenim maslinovim uljem (ono mora da prekrije
biljku) i 10 dana drati na suncu ili na toplom mestu u kui. Sa cvetovima kantariona, kamilice i hajduke trave
postupiti isto kao sa rusomaom. Ovom esencijom trljati kimu, zglobove i kukove. Za utrljavanje se preporuuje i
koren od gaveza, opran, oien etkom, isitnjen i preliven 40%-nom rakijom. Ako je kima ukoena, na krsta se
stavlja oblog od tople kae nainjene od gavezovog brana. Ono se sa toplom vodom pomea u kau. Da bi se
lake mogla naneti na platno, doda joj se nekoliko kapi ulja. Osim toga, ujutro i uvee treba piti po olju aja od
hajduke trave i,jo, u gutljajima,tri velike kaike veden bitera razblaenog u biljnom aju i rasporeenog na ceo
dan. Vie puta treba na potiljak stavljati i obloge od vedske granice, i drati ih po etiri sata. Ne treba zaboraviti
sedee kupke od jelovih iglica, kantariona, kamilice, alfije, hajduke trave, timijana i rastavia, poto sve ove
biljke veoma povoljno deluju kod oduzetosti. Uzima se 100 g biljke za jednu kupku. Ona se uvee potopi u hladnu
vodu, a sledeeg dana ugreje i doda vodi za kupanje. Ono traje 20 minuta, a voda treba da pokrije bubrege. Posle
kupanja, u krevetu se pariti jo jedan sat. Voda moe da se upotrebi jo dvaput tako to se ponovo sipa na biljke I
ugreje. U toku jedne sedmice za kupke koristiti samo jednu vrstu biljke. Naroito su preporuljive potpune kupke
od timijana, koje pozitivno utiu na miie i na tkivo, ali se ne smeju ispustiti iz vida ni potpune kupke od koprive
koja ima tako udesno dejstvo na prokrvljenost. U ovom sluaju se upotrebi 200 g za jednu kupku; sa biljkom se
postupa isto kao kod sedee kupke.I voda moe da se upotrebi triput uzastopno. Srce mora da bude izvan vode.
Nova i pozitivna iskustva postignuta su sa oblozima od listova meje ape koji se skupljaju preko celog leta. Listovi
meje ape (u narodu poznate i kao medvei dlan, popanak i paponjak - smatra se najboljom hranom za zeeve)
se operu, oklagijom izgnjee na dasci, rasprostru po krevetskom aravu u koji se bolesnik umota, "upakuje"
frotirskim ubrusom i ostavi da no provede u krevetu. Ukoliko se bolesnik uznemiri ili oseti zatezanje na naroito
osetljivim mestima, treba skinuti arav s njega. Meutim, oboleli veinom oseaju lekovitu mo koja struji iz
listova meje ape i mogu dobro zaspati.Veoma esto dolazi do vidnog poboljanja. Kod ove bolesti, koja se
smatra neizleivom, posebno je lekovito kobilje mleko. Mongoloidnu ili spastino oduzetu, odnosno retardiranu
decu treba leiti istim lekovitim biljkama koje su navedene u odeljcima o suenju kosti i multiploj sklerozi. Izuzetno
se preporuuje masiranje pomenutim esencijama i, pre svega, veoma osveavajue kupke sa lekovitim biljkama. U
mnogim sluajevima spastine dece uzrok treba traiti u ponaanju majke za vreme trudnoe. Pored cigareta,
alkohola i opojnih droga,u to vreme treba izbegavati i crnu kafu. - Ovu terapiju treba sprovesti i kod dece koja
imaju govorne smetnje i mane. U sva etiri sluaja vano je na potiljak stavljati obloge od vedske granice.
Skleroza multiplels lei se dijetom. Svu hranu jesti sasvim sirovu: povre, korenasto bilje: perun, mrkvu, rotkvu,
kelerabuu, zelje i sl. Presno svee mleko, mleni proizvodi; svee maslo, raeni ili Graham hleb, kuvana penica
(koja se prethodno 10-12 sati natapa i jede bez eera) bukov i hrastov plod oljuten, pren, samleven i stavljen u
mleko (jedna kaikica na olju mleka). Penicu, ra, oljuten jeam (moraju biti iz poslednje etve) u jednakim
delovima staviti u poiroku posudu, zaliti vodom i ostaviti u umerenoj toploti. Drugi dan vodu odliti i preko noi
ostaviti bez vode. Idue veeri ponovo zaliti vodom. To ponavljati sve dok klice ne porastu 1-2 cm visine. Proces

440

Bitola

klijanja traje 6-8 dana. Nakon toga proklijano zrnevlje usuti u vee cedilo i isprati vodom, da se odstrane neeljene
bakterije koje proizvode vrenje. Zrnevlje mora biti meko da se pod prstima moe drobiti. Potrebnu dnevnu koliinu
pomeati sa zobenim pahuljicama, mlekom i grejati najvie do 40C. Dnevna potreba je sledea: klijavog semena
230 g, zobene pahuljice 70 g, hleba raenog ili Graham 120 g; voa, povra, korenastog povra - sve zajedno jedan kg. Kravljeg, kozjeg ili ovjeg mleka jednu litru, sveeg masla 30 g, jedno mekano kuvano jaje, oraha 60 g.
Hrana mora biti svea i bez soli. Kad se stanje bolesti popravi, moe se jesti: naglo peeno govee meso (koje je
vie sirovo) sirova slanina i aa belog vina. Zabranjeno je jesti zelenu salatu, rabarbaru, pargle, karfiol i krompir
u bilo kom obliku. Zabranjeno je uzimati alkohol, duvan, crnu kafu, eer, so, ruski i kineski aj, goruicu, kiseline,
biber i sve poslastiarske proizvode. Dobro je leti bos hodati po rosnoj detelini barem pola sata dnevno i krpom
namoenom u vodi svako jutro telo jednu minutu dobro izmasirati, zatim se suvim pekirom dobro istrljati.
Svako jutro natate uzima se jedna kaiica matinog mlea (ve sa medom razreenog kod pelara). Svake
godine 2-3 nedelje treba boraviti u jelovoj ili borovoj umi u planini - barem na 700 metara nadmorske visine,
etati u umi i duboko udisati 4 sekunde, zadrati disanje 4 sekunde i izdahnuti. To se ponavlja 5 minuta, vie puta
dnevno. Piti aj ujutro natate i uvee pre spavanja od zovinog lia koje je brano pre cvetanja. Nekoliko listia na
olju vode kuvati 2-3 minute. Pije se tri nedelje redovno. Zatim se 8 dana ne pije. Tada se nastavlja sa ajem
kamilice, koja se ne sme kuvati nego samo preliti kljualom vodom. Prati se u hladnoj vodi, izbegavati toplu i
vruu vodu; noge ne izlagati suncu. Gimnasticirati na sveem vazduhu, ali se ne umarati. Jesti to vie sirovu
hranu: mleko, mrkvu naribanu; sve vrste itarica (koje je potrebno 12 sati natapati u malo vode pre nego to se
kuvaju). Kuvati ih u malo vode - vie u pari - sve dok ne popucaju. Kupus slatki i kiseli treba sirovo jesti sa malo
finog ulja. I ostalu hranu jesti to vie u sirovom stanju.

Nesanica
Insomnija (nesanica) je poremeaj sna. Osobe koje pate od insomnije se esto bude i ne mogu ponovo da zaspe ili
ne mogu da zaspe uopte. Najee se ale da ne mogu da sklope kapke due od par minuta ili se prevru u
krevetu i bude. Insomnija dovodi do poremeaja dnevnog ciklusa, tako da insomanici zamene dan i no (ukoliko su
uopte sposobni da zaspe). Insomnija dovodi do velike psihike i fizike iscrpljenosti i drastino smanjuje
koncentraciju. Ukoliko se insomnija nastavi vie noi, ona moe da postane hronina i dovede do trajnog gubitka
sna, to moe imati teke posledice. Insomnija moe biti posledica stresa, indikacija na lekove, emotivne
rastrojenosti, nekog psihikog ili fizikog oboljenja, alergije ili loe navike spavanja. Insomnija je jedan od glavnih
simptoma manija kod osoba koje pate od bipolarnog poremeaja, i moe biti simptom hiperaktivnosti tiroidne
lezde, depresije, i raznih drugih fizikih neprijatnosti sa stimulativnim efektima.
Osobe koje pate od insomnije bi trebalo da izbegavaju kofein u bilo kom obliku. Kofein je est uzronik insomnije,
ukljuujui insomniju primeenu kod radnika nonih smena. Kofein se nalazi u kafi, aju, kakau, orahu (ovo
obuhvata sva pia); takoe je naen u energetskim napicima kao to su red bul i guarana, zatim u okoladi i
razliitim slatkiima. Umesto napitaka koje sadre kofein, piti herbalne ajeve ili obinu vodu.
Prostor za spavanje bi trebao da bude ugodan za spavanje. Dok su neke osobe osetljive na svetlost, neke su
osetljive na buku. Spavaa soba bi trebalo da bude mrana i tiha tokom noi. Ne koristiti spavau sobu za druge
aktivnosti osim spavanja. Takoe, odravati regularan raspored odlazaka na spavanje i buenja. Izbegavati
spavanje tokom dana.
Ponekad je nesanica simptom emotivnih problema sa kojima osoba izbegava suoavanje. Nezadovoljstvo nainom
ivota ili izbegavanje suoavanja sa problemima takoe mogu dovesti do nesanice. Pacijenti koji boluju od klinike
depresije, mogu patiti i od insomnije.
Neobjanjive alergije, kao to su mlene alergije, mogu doprineti poremeaju sna. Ako je budilnik navijen za
buenje na odreeni sat, obavezno izbegavati gledanje u sat tokom noi i ako je potrebno prekriti ga. Na taj nain
se spreava raunanje u glavi koliko je sna izgubljeno i koliko malo sna e biti postignuto pre nego to budilnik
zazvoni. Prihvatanjem injenice da koliinu sna moemo utvrditi samo nakon buenja, a ne kada pokuavamo da
zaspimo, takoe moe biti korisno.
Recepti:
Ne sme se prekasno veerati. Tri sata pre spavanja ne treba uzeti nikakvu hranu. Za veeru je najbolje svei
kravlji sir, jogurt, koja jabuka. Suprotno tome, ujutro treba obilno jesti.

441

Bitola

Prostorija u kojoj spavamo ne sme biti pretopla i mora biti prozrana. Najbolje je spavati kod otvorenog prozora,
ali tako da prozor ne bude u blizini kreveta. (U tom sluaju mogu biti otvorena vrata susedne sobe.)
Dobro je neposredno pre spavanja oprati se hladnom vodom. Jo je bolje kratko vreme moiti noge u prohladnoj
vodi. Ako se pere celo telo, stavi se u vodu sire.
Protiv nesanice vau se plodovi anisa.
Sat-dva pre spavanja dobro je proetati se na istom sveem vazduhu i duboko udisati.
Uzeti lipovog cveta, divljeg bosiljka - po 2 kaike; hajduke trave - 3 kaike, divljeg imira (list) - jednu kaiku.
Sve dobro promeati. Od gornje meavine jednu kaiku preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15
minuta, ocediti, pravim medom zasladiti i piti triput dnevno pre jela i jednu olju pre spavanja.
U litru prirodnog vina staviti 100 g maka da stoji 10 dana. Svaki dan jedanput treba bocu protresti. Od tog vina
pije se pre spavanja po 1-2 aice.
Jedna kaika usitnjenog kopra prelije se sa 200 g kljuale vode i pije toplo pre spavanja.
Pomeati po 20 g nane, matinjaka, trave ive, nevena i valerijane. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre vrele
vode, ostaviti pokriveno 2 sata, odliti i piti ujutro i uvee po jednu olju.
Iseckati 5 g valerijane i staviti u 2 decilitra hladne vode, ostaviti 12 sati, zatim procediti. Pije se pre spavanja.
Uzeti jednu kaiku kopra (zdrobljeno seme) i preliti sa 2 decilitra vrele vode, ostaviti 15-20 minuta da stoji, zatim
piti 3-4 puta na dan po 2 kaike.
Uzeti 30 g valerijane, 40 g hmelja i po 15 g nane i matinjaka. Od ovoga uzeti 1 kaiku, preliti sa 2 decilitra vrele
vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, ocediti, medom zasladiti i pre spavanja popiti 1 olju.
Glogovom cvetu dodati malo lipe, majorana i 3 listia salate. To preliti sa 5 decilitara vrele vode, ostaviti, procediti
i piti po 4 olje na dan.
Uzeti 2 g latica poljskog maka, 10 g salate i pregrt cvjetia gloga, sve to prokuvati u litri vode. Piti po 2 olje pre
spavanja.
ista platnena vreica se napuni lipovim liem s neto cveta. Vreica se zavee i uroni u vodu. U toj se vodi kupa
15-20 minuta. S vreicom se masira lice i celo telo. Lice i krevet u kojem spavamo treba poprskati mirisom
lavandule.
U etvrt litre vode i toliko belog vina uspe se 100-200 g soka od enske bokvice i kuva 4-6 minuta. isti plua,
jetru i bubrege. Ujedno je dobro sredstvo protiv astme.
30% valerijane, 40% hmelja i 15% metvice i matinjaka. Sve se pomea i prelije sa pola litre vrele vode i pije se
pre spavanja.
50 g. semena miroije kuvati 15-20 minuta na tihoj vatri u 0,5 l vina, dobro umotati i ostaviti jedan sat da odstoji.
Procediti i piti po 50-60 g. pre spavanja. Ovo je nekodljivo narodno sredstvo koje obezbeuje dobar san.
2 supene kaike semena konoplje isitniti i prosejati. Preliti aom vrele vode, umotati i ostaviti da odstoji 30-40
minuta. Piti toplo pre spavanja; prvo popiti pola ae dva sata pre spavanja a zatim ostatak sa talogom. Obavezno
piti toplo u toku dve nedelje. Koristi se kod povremene nesanice.
Dve kaiice hmelja na jednu au vrele vode. Ostaviti dobro uvijenu posudu da odstoji 4 sata, procediti. Popiti pre
spavanja. Jedan deo isitnjenog hmelja na 4 dela 50% alkohola. Tinkturu ostaviti dve nedelje na tamnom mestu,
procediti. Uzimati po pet kapi tinkture na jednu supenu kaiku vode. Piti dva puta dnevno pre jela, drugi put
uzimati pre spavanja kod nesanice.

442

Bitola

Pre spavanja namazati lavandinim uljem slepoonice. 3-5 kapi sipati na kocku eera i sisati pre spavanja.
Obezbeuje dobar san.
Prati uvee noge vruom vodom.Ovaj postupak otklanja umor, daje energiju, umiruje nervni sistem, poboljsava
san.
Jednu supenu kaiku isitnjenog korena zove preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti 30
minuta, procediti. Piti ovaj odvar po jednu supenu kaiku dnevno kod nesanice i oteanog disanja.
Tinktura od valerijane: jednu supenu kaiku isitnjenog korena preliti aom vrele vode, ostaviti 6-8 sati, procediti.
Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno.Odvar od valerijane: Jednu supenu kaiku isitnjenog korena preliti
aom vrele vode, kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku tri
puta dnevno.Alkoholna tinktura valerijane moe se kupiti u apoteci. Piti po 15-20 kapi 2-3 puta dnevno.
25 g. hmelja na 100 ml alkohola ostaviti nedelju dana da stoji na tamnom mestu, povremeno promukati. Piti po
jednu kaiicu 2-3 puta dnevno i pre spavanja.
Praak od samlevenog hmelja moe se uzimati uvee kao sedativ i sredstvo za spavanje.
Staviti svei hmelj u platnenu vreicu i kod nesanice drati ispod jastuka. Uspeh je garantovan, ak i kod teih
oblika nesanice.

Neuralgini bolovi lica

Neuralgija trigeminusa predstavlja povremene napade otrih bolova u licu u predelu jedne od grana ovog ivca.
Kod simptomatskih neuralgija posredi su poznati uzroci nadraaja ovog ivca: tumor pontocerebelarnog ugla,
tumor Gasserovog gangliona, zapaljenski procesi, multipla skleroza, bolesti zuba i sinusa i dr. Bolest zuba, kao
uzrok neuralginog bola lica, esto je precenjena i nisu retki bolesnici kojima je nepotrebno i neopravdano
izvaeno vie zuba pre nego to je postavljena pravilna dijagnoza idiopatske neuralgije. Uzrok idiopatske
neuralgije je nepoznat. Jedno od objanjenja bilo je da je posredi zatezanje donje grane trigeminusa zbog
asimetrine protruzije donje vilice. To dovodi do povlaenja i ostale dve grane i njihovog naslanjanja na ivicu kosti
i tvrde modane opne. Meutim, danas preovladaava miljenje da je idiopatska neuralgija izazvana
demijelinizacijom senzitivnih vlakana korenova n. trigemunsa u pontocerebelarnom uglu zbog kompresije od
strane arterija i vena koje lee na njima. Bolest se najee javlja posle 40. godine ivota, dvostruko ee u ena.
Bol je vrlo otar, kao udar noem ili elektrinom strujom i najee se javlja u predelu gornje vilice, ree donje a
najree u predelu ela i oka. Karakteristina je pojava gra miia lica zbog bolova. Nekada se istovremeno
javljaju crvenilo lica, vlaenje oka i sekret iz nosa. Bol najee zahvata samo jednu polovinu lica. Napadi bolova
traju od nekoliko sekundi do jednog minuta, a kasnije neto due. Izmeu napada nema nikakvih smetnji. Bolovi
se javljaju vie puta dnevno tokom nekoliko nedelja, a zatim nastupa miran period koji traje razliito dugo. esto
na licu, usni ili jeziku postoji taka sa koje se blagim dodirom moe izazvati napad bola. Bol takoe mogu izazvati
hladan vetar, vakanje, gutanje, umivanje, zevanje ili govor.
Recepti:
Na suncu ubrane cvetove kamilice, divizme, hajduke trave i timijana staviti po mogunosti svee, a moe i lako
osuene, u vreicu od lanenog platna a nju staviti na bolno mesto na licu. Uzimaju se biljke ubrane na suncu zato
to je usled dejstva sunca kod njih koliina etarskog ulja vea, a zapravo ono ima lekovito dejstvo. Osim toga,
svakodnevno u gutljajima piti etiri olje aja od navedenih biljaka, rasporeenog na ceo dan. Biljke popariti i
ostaviti da odstoje samo kratko vreme. Ukoliko bi pri tom nastupili greviti bolovi, lice oprati toplim ajem koprive,
obrisati frotirom i staviti na njega vreicu od lanenog platna napunjenu isitnjenom preicom. Obloge sa veden
biterom obavezno stavljati u krevetu. Ako se triput dnevno uzme po mala kaika tih kapi, razblaenih u navedenoj
ajnoj meavini, bolesnik e takoe osetiti olakanje.

Neuralgija

443

Bitola

Bol u podruju koje pokriva jedan ili vie ivaca. Bol moe biti nagla i probadajua, ali moe potrajati satima pa i
danima. Uzroci bolova su nejasni. Misli se da je pritisak na ivac zbog traume, upale ili tumora u blizini mogui
uzrok. Neuralgine boli nastaju i na reumatskoj osnovi, zbog zubobolje, usled infekcija i trovanja (olovom, ivom,
alkoholom, nikotinom).Lei se otklanjanjem uzroka ako je poznat.
Recepti:
Pomeati 50 g nane, deteline i valerijane po 25 g. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti,
2 sata nakon toga odliti. Piti ujutro i uvee po 1 olju.
Pomeati 40 g nane i po 20 g matinjaka, hmelja i lavandinog cveta. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre
vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim odliti. Pije se po jedna oljica ujutro i uvee.
Uzeti po 20 g nane, matinjaka, dobriice, bosiljka i hmelja. 3 kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode,
poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim odliti. Piti ujutro i uvee po jednu olju.
Pomeati 50 g nane, 30 g sitno iseckane valerijane i 20 g gorke deteline. Uzeti 1 kaiku ove meavine i preliti sa 2
decilitra vrele vode, ostaviti poklopljeno 2 sata, ocediti, medom zasladiti i toplo piti po jednu olju nakon jela,
ujutro i uvee.
Pomeati po 10 g valerijane, glogovog i lavandinog cveta, srdaca, kima, komoraa i matinjaka. Uzeti 3 kaike,
preliti sa 5 decilitara vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, ocediti, zasladiti medom, piti 3-4 puta u toku dana.

Nono znojenje
Nono znojenje se dogaa u bilo koje doba tokom spavanja. Ovo stanje moe bitno poremetiti navike spavanja i
dovesti do nesanice i(li) stresa. Osim najbanalnijih razloga, kao to je temperatura ili neprilagoena sobna
temperature u spavaoj sobi, postoji nekoliko moguih objanjenja za nono znojenje, kao to ima i vie
potencijalnih uzroka: menopauza, idiopatska hiperhidroza, infekcije i upale, rak, lekovi, hipoglikemija, hormonski
poremeaji, neuroloki poremeaji.
Recepti:
Od davnina, alfija je veoma cenjena kao domai lek protiv nonog znojenja. Biljku treba popariti i tokom dueg
vremenskog perioda aj piti ujutro, na tate. On organizmu oduzima materije koje izazivaju nono znojenje.
Dokazani lek protiv ovoga zla, po starim knjigama o lekovitom bilju, predstavlja i sledea meavina lekovitih
biljaka: po 20 g alfije, virka i rastavia. Ona se popari, kratko vreme ostavi da odstoji i tokom dueg perioda pije
svakodnevno, ujutro, pre doruka. Ove biljke jaaju ceo organizam i time lee i nono znojenje.
6-8 g praha lista i vrika alfije stavlja se u jelo kod glavnog obroka. Ovaj prah lei i kaalj, eludani katar i guu.

Parkinsonova bolest
Parkinsonova bolest je bolest poremeaja pokreta. Poremeaji pokreta nastaju zbog smanjenja luenja hemijske
supstance dopamina, i to u delu mozga koji ima vanu ulogu u kontroli voljnih pokreta (bazalne ganglije). Bolest
se obino polagano razvija pa moe proi i nekoliko meseci, a i godina pre nego bolesnik ustanovi da ima tegoba.
Jedan od prvih simptoma esto je lagano podrhtavanje ruku ili prstiju, koje se polagano razvije u nevoljno ritmino
podrhtavanje. Istovremeno, izvoenje komplikovanijeg pokreta postaje oteano uz ogranienja pokreta, a miii su
ukoeniji uz nespretne, rigidne pokrete. Tri su glavna simptoma Parkinsonove bolesti: tremor (drhtanje), rigor
(ukoenost miia ruku, nogu i vrata) i usporenje pokreta. No, ne moraju istovremeno biti prisutna sva tri
simptoma niti se oni javljaju jednakim intenzitetom. esto je prisutna depresija, smetnje sna, mokrenja i stolice.
Brzina napredovanja intenziteta simptoma i same bolesti razliita je i zavisi od pojedinca. Kod nekih bolesnika ak i
due vreme bolest ne utie na sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Vano je na vreme otkriti bolest i
leiti njene simptome.

444

Bitola

Recepti:
Svei listovi zeje soce, koja kao tepih pokriva tlo naih listopadnih i etinarskih uma, operu se i iscede u
sokovniku. Svakog sata bolesnik treba da popije tri do pet kapi razblaenih u aju od hajduke trave, od kojeg se
pripremi etiri do pet olja dnevno. Rastvor kapi zeje soce mora da usledi najmanje u trostrukoj koliini aja. U
isto vreme, u kimu utrljavati, naizmenino, svee isceen sok od zeje soce i tinkturu hajduke trave. Na suncu
ubrane cvetove hajduice potopiti u rakiju od ita ili od voa, jaine 38-40%, i 14 dana drati na suncu. U toku
dana etiri sata na potiljku drati oblog sa veden biterom. Sa njim bolesnik ne mora da lei. Ukoliko bi pored
drhtanja dolo i do izvesne ukoenosti udova, sprovode se potpune kupke od timijana sa 200 g zelja. Ista kupka,
ponovo ugrejana, moe da se upotrebi jo dva puta.
U litrenu staklenku nalijemo pola litre ulja od pamukovog ploda. Na to ulje spustimo jednu licu usitnjenog korena
kopitnjaka i ostavimo da stoji 14 dana na suncu ili toplom mestu. Tim lekom masira se hrptenjaa i drhtavica e
nestati. Ima ljudi koji tim lekom lee pijanstvo.
Protiv drhtanja ruku priprema se sledei aj: Jednu kaiku koprive kuvati sa 200 grama vode 3-4 minute. Pije se
triput dnevno po jedna olja. Pije se due vremena, aj koristi ne samo ivcima, nego i slabokrvnima, sranim
bolesnicima i protiv astme.
Lie kadulje istui u prah i to uzimati u jelu po kafenu kaiku dnevno.
Pomeati po 3 kaike stolisnika i zejeg trna, po 4 kaike draguca i brezovog lia. Jednu kafenu kaiku ove
meavine preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta i to piti svaki sat-dva, po
nekoliko gutljaja.

Skleroza mozga
Skleroza je pojam koji u svakodnevnom govoru oznaava laganu ali postupnu destrukciju jednog organa ili tkiva
koji postaju tvrdi (gr. Skleros), fibrozni i sa oteenom funkcijom.
Recepti:
Uzme se rastavi, hajduka trava i rutvica u jednakim koliinama i dobro promea. Od te meavine jednu kaiku
na 300 g vode kuvati 2-3 minute. Pije se triput dnevno po jedna aica pre jela. Ponavljati 8 dana. Zatim 8 dana
ne piti. Nakon 8 dana ponoviti itd. do izleenja.
Boje platice (Alchemilla vulgaris) usitnjene i suve 2 kaike preliju se sa 300 grama kljuale vode. Ostaviti da stoji
15-20 minuta poklopljeno. Pije se dva puta dnevno posle jela po jednua oljica.
Lei se uglavnom dijetom: ne jesti meso, hleba to manje, ne piti alkohol ve mleko, vodu i lekoviti aj. uvati se
paprenih, ljutih i slanih jela. Kuvati na ulju ili primeniti dijetu koja je navedena kod multiple skleroze. Jesti sve
vrste voa i to obilato. Isto tako i sirovo povre: mrkvu, celer, perun, kelerabu i zrnastu itnu hranu. Jako se
uvati zatvora. U tu svrhu jesti ljive, piti surutku. to vie se kretati na sveem vazduhu. Ne sedeti satima na
istom mestu. Gimnasticirati. ist vazduh udisati: 4 sekunde udahnuti, 4 sekunde vazduh zadrati i 4 sekunde
izdahnuti. Piti ovaj aj: hajduka trava, list umske jagode, plod i cvet gloga - 4 kaike, plod perunov (seme) - 2
kaike. Sve dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 300-400 g kljuale vode. Piti triput dnevno po
jednu olju.

tucanje
tucanje je kontrakcija dijafragme koja se ponavlja nekoliko puta u minuti. Kod ljudi, brz ulaz vazduha u plua
izaziva zatvaranje epiglotisa stvarajui karakteristian "hik" zvuk. U medicini je poznato kao sinhrono lepranje

445

Bitola

dijafragme. Latinski je naziv singultus. tucanje je nevoljan akt i obuhvata poseban refleksni luk.Napadi tucanja
obino prestaju sami bez intervencija. tucanje izazivaju poremeaji srednjeg i perifernoga nervnog sistema
poevi od podraaja ili povrede freninog nerva (nervus phrenicus nerv dijafragme) do toksinih i metabolikih
poremeaja navedenog sistema. Nastanu i nakon uzimanja alkoholnih i gaziranih pia i zainjene hrane. Smeh i
brzo jelo mogu biti uzrok tucanju. Hemoterapija je navedena kao jedan od uzroka tucanja.
Recepti:
Kod napada tucanja treba nakapati na kocku eera nekoliko kapi vinskog sira i to pojesti, tucanje e proi.
Pekmez od crvenih ribizla odlino je sredstvo protiv tucanja. Kod napada uzima se po jedna kaiica.
Semenke anisa stuku se u prah i popije se pola kaiice sa vodom.

BOLESTI OKA

Bolesne i suzne oi
U etvrt litre vode stavi se jedna kaika usitnjenog vidca (vidova trava, Euphrasia officinalis). To pustimo da
zakuva. Zatim se ostavi poklopljeno da stoji dok se ne ohladi do 30C (tako da oima nije ni hladno ni vrue).
Uzme se okrugla aica koja se do polovine napuni gornjim ajem. Glavu treba nagnuti napred, a aicu pritisnuti
na onu upljinu tako da potpuno pristane. Sada se otvori oko. Zatim se glava digne i ponovno sputa (ne
skidajui aicu). To se ponavlja nekoliko puta: gore-dole tako da aj dobro opere oko. Za pranje svakog oka
uzima se uvek svei aj.
Kod ove veoma neprijatne pojave treba piti aj od meavine 10 g vidove trave, 10 g odoljena (valerijane), 15 g
korena blaenog (pitomog) kalja, 10 g cveta jorgovana, 15 g virka, 20 g kamilice i 10g rute (Ruta graveolens).
Preko noi, u pola litre hladne vode drati potopljeno 15 g ove meavine, a sledeeg dana zagrevati do kljuanja.
Promeati, skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji tri minuta. Kada se malo ohladi, u ovu tenost umoiti gazu i oblog
jo topao staviti na zatvorene oi. Ponoviti nekoliko puta u pola sata. Posle toga oi pokriti suvim povezom i
izvesno vreme mirovati.

Glaukom (zelena mrena)

Glaukom nastaje kada ima previe tenosti u oku obino zato to su odvodni kanali zapueni. Poto se tenost koja
ne moe da istekne iz oka i dalje stvara, ona se nagomilava u oku i tako nastaje povien oni pritisak. Povien oni
pritisak gura vidni ivac prema pozadi i izaziva njegovo oteenje. Ako oni pritisak dugo ostane povien, on razara
deo po deo vidnog ivca. Razaranje vidnog ivca se ispoljava postepenim promenama u vidu. U poetku su

446

Bitola

promene u vidu male i ne zahvataju centralni vid (sredinji deo koji vidimo kada gledamo pravo ispred sebe ili
itamo). Promene u vidu se u poetku deavaju iznad, ispod i sa strane centralnog vida tako da oboleli od
glaukoma ne primeuje pad vida. Tek u zavrnoj fazi glaukomne bolesti dolazi do propadanja centralnih delova i
potpunog gubitka vida.
Recepti:
Zelena mrena nije samo bolest oiju; ona pre potie od oteenja bubrega. U veini sluajeva,ova bolest je
propraena reumatskim bolovima i bolovima zglobova. Od meavine istih delovakoprive, razgona, nevena i
rastavia svakoga dana treba da se pije dve do tri olje aja u koji se svaki put doda mala kaika veden bitera.
Da bi ozdravljenje nastupilo za to krae vreme, poeljno je da se navedene biljke uberu svee. Kada je re o sivoj
mreni, vie puta dnevno namazati veden biter preko kapaka. Kod zelene mrene veoma je vana sedea kupka od
rastavia. Poremeeni bubreg prenosi pritisak nagore, u oi. Sedeim kupkama od rastavia sniava se oni
pritisak.Kupke imaju na bubrege takvo dejstvo da pritisak u oima esto pada jo za vreme kupanja. Za jednu
kupku potrebno je 100 g osuene ili otprilike pola kofe, a to su 2,5 litre, svee biljke. Ona se preko noi natapa u
hladnoj vodi. Sledeeg dana se ugreje, procedi i doda vodi za kupanje koja je umerene temperature. Kupanje traje
20 minuta. Za vreme kupanja dodaje se topla voda kako bi se odrala ista temperatura. Prostorija treba da bude
prijatno topla. Voda pri kupanjupokriva bubrege, dok je srce izvan vode. Posle kupanja se ne treba obrisati nego
obui bade-mantil i jo jedan sat se pariti u prethodno zagrejanom krevetu. Ista voda, ugrejana, koristi sejo dve
veeri. Recept za pripremanje parne kupke za oi 20 g vidove trave 20 g odoljena (valerijane) 10g vrbene 30g
cveta zove 20g kamilice Sve se dobro promea.Pet ravnih velikih kaika meavine popari se s pola litre belog vina
ugrejanog do temperature kljuanja. Para treba da deluje na zatvorene oi. Vino je najbolje staviti u bocu i sa
manjom koliinom svaki put pripremiti sveu parnu kupku.Da bi iz oiju nestali bolovi koji su esto neprijatni, na
zatvorene oi se, posle ruka, stavi vata ovlaena veden biterom. Ona kupka moe da se pripremi i od vidove
trave ali sa veoma slabim ajem. Pogoranje oboljenja oka posle kupke od vidove trave znak je da je upotrebljena
prevelika doza. Na jednu olju uzima se najvie pola kafene kaike biljke i ostavi u vodi da odstoji veoma kratko.
Obloge za oi preporuuju se samo sa ovako slabim ajem. On svaki put mora da se pripremi sve i slui za
samojednu upotrebu.

Gnojne oi
Na oi bolesnika staviti trulu jabuku sitno iseckanu i preko toga zavoj. Preko zavoja gustu krpu. Za 8 dana oi e
biti zdrave.
Usitnjenog perunovog lia - 2 kaike stavi se u 300 g vode i kuva 3-4 minute. Kroz gazu ili prokuvanu belu krpu
to se procedi i tom tekuinom oi ispiraju. Preko noi stavljati obloge od istog aja. Svakako se mora dobro
procediti.

Katarakta
Katarakta ili siva mrena predstavlja zamuenje onog soiva to dovodi do slabljenja vida. Naziv potie od grke
rei Katarasso to znai vodopad. Predeo zenice kod katarakte je beo kao vodopad. Postoje mnogi uzroci nastanka
katarakte. Kod dece ona moe da bude razvojna anomalija ili da nastane posle nekih infekcija majke tokom
trudnoe. To je uroena katarakta. Povreda oka, ultraljubiasto zraenje, eerna bolest, dugotrajna upotreba
nekih lekova kao to su kortikosteroidi mogu da doprinesu nastanku takozvane sekundarne katarakte. Najee
katarakta nastaje kod starih ljudi, kao deo procesa starenja i tada se naziva staraka katarakta. Ona ini 90% svih
katarakti. Obino se javlja posle 60. godine ivota. Uzrok nastanka katarakte jo se ne zna. Problem je
najverovatnije u poremeaju metabolizma soiva. Stadijumi razvoja katarakte su: poetna, nezrela, zrela i
prezrela. Kada katarakta postane potpuno bela ona se naziva zrela katarakta. Tada prouzrokuje potpuni gubitak
vida i moe dovesti do zapaljenja i bolova u oku. Najvaniji simptom katarakte je smanjena otrina vida. Poetna
katarakta dovodi do malog oteenja vida. Intenzivnija katarakta dovodi do veeg oteenja vida, a potpuno
zamueno soivo dovodi do gubitka vida. Drugi simptomi katarakte mogu biti ukasta prebojenost i blago
bletanje svega oko bolesnika (kao da se gleda kroz uti filter) i duple slike. Nekada bolesnici, u poetnoj fazi
razvoja katarakte, primete da im je vid na blizinu bolji nego to je bio. Svi simptomi katarakte mogu biti posledica

447

Bitola

i neke druge bolesti oka, zbog ega je obavezan pregled kod onog lekara. Dokazano je da su anse za razvijanje
katarakte manje ukoliko se jede dobro balansirana hrana, ne izlae previe ultravioletnom zraenju, nose zatitne
naoare sa filterom kao i ukoliko se dobro kontrolie i lei eerna bolest.
Recepti:
68 listova sveeg perunovog lista operemo u istoj vodi. To lie stavimo preko noi na oi i poveemo gazom ili
istom prokuvanom belom krpom. Ujutro se u zamraenoj prostoriji zavoj skine. Nakon umivanja ruke se dobro
operu sapunom. Zatim u istu zdelu nalijemo hladnu bistru vodu. U tu vodu iscedimo sok od dva povea limuna i
rukama zapljuskujemo oi. To ponavljamo do ozdravljenja.

Konjuktivitis
Konjunktivitis je upala sluzokoe oka. Sluzokoa oka se naziva venjaa ili latinski conjunctiva i pokriva prednji deo
beonjae oka i unutranji deo gornjeg i donjeg kapka. Do upale venjae mogu dovesti infekcije, alergije ili
povrede oka, moe se javiti kod nosioca kontaktnih soiva i usled mnogih onih i optih bolesti. Jako su este i
javljaju se u svim uzrastima. Konjuktivitis moe biti virusni, alergijski, bakterijski, neonatalni, inkluzijski,
gonokokni i hronini konjunktivitis (trahom). Simptomi su crvenilo konjuktive, smetnje suzenja, iritacija (bockanje,
peenje, svrab) oka i kapaka, a oni kapci su esto slepljeni kod buenja.
Recepti:
Uzeti kamilicu, zovinog cveta, lazarkinje i ruinih latica u podjednakim delovima.Dobro pomeati i od te meavine
jednu kaiku preliti sa pola litre kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 15 minuta. Nakon toga ocediti. Tri oljice
odvojiti. Piti triput dnevno po jednu oljicu. Ostatkom ispirati oi.
U kaiicu mlake vode, stavi se nekoliko kapi pravoga meda. Kad se dobro rastopi, time se mau oi, ali se ne
smeju trljati. Dobro ini i svee vrcani med, ako se neka kap kapne u oi.
Jednu bocu irokog grla napuniti sveim cvetom zove bez peteljke. Grlo boce se zatvori pergamentom ili celofanom
i ostavi da stoji 2-3 nedelje na toplom mestu ili na suncu. Za to vreme taloie se na dnu staklenke crna tekuina.
Kad cvet dobije boju re, iscedi se crna tekuina kroz istu belu krpu ili gazu. Koliko bude tekuine, toliko se doda
96% alkohola. Dobro se promea i boca dobro zatvori. Pre upotrebe bocu treba dobro protresti da se talog pomea
s aalkoholom. Od te tekuine nakapa se malo na komadi vate, oko zatvori i vata poloi na bolno oko. Preko vate
povee se suva krpa, koja se sa vatom ostavi preko noi na oku. Ponavlja se nekoliko veeri. Ujutro se oko ispere
mlakim mlekom ili ajem od kamilice,
koja se mora procediti preko iste guste krpe.

Slabe oi
Bokvica muka - 2 kaike, koren valerijane jednu kaiku; ruta jednu kaiicu. Sve dobro pomeati i od te
meavine jednu kaiku preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Piti tri puta dnevno jednu oljicu pre jela i oi ispirati.
Tri kaike kamilice prelije se sa pola litre kljuale vode i ostavi jedan sat da se ohladi. Tad se procedi, ali pri tom se
pazi da tekuina ostane bistra - bez primesa kamilice. Tad se ispiraju oi sunerom ili istom krpicom koja se
obilno namae u oparku. Oi se peru dva puta dnevno po nekoliko minuta.
Ako je magla pred oima, treba sok od dva vea limuna iscediti u pola litre iste bunarske vode i time zapljuskivati
oi po nekoliko minuta - dva puta dnevno - sve dok oi ne ozdrave.

Slab vid

448

Bitola

U svako jelo stavljati malo majine duice, umivati oi u vodi u kojoj se natapala majina duica. To se ponavlja
sve dok se vid potpuno ne oporavi.
Ako peku oi, treba ih ispirati ajem od muke i enske bokvice.
Obraze ne umivati vodom. Oko oiju i vee treba masirati kiselim mlekom ili surutkom i posle masiranja oi se
dobro obriu. Ujutro, pre obroka i pre spavanja oi se natrljaju pravim maslinovim uljem. Oi e ojaati, a vid
znatno popraviti.

BOLESTI ORGANA ZA DISANJE

Astma
Bronhijalna astma (Asthma bronchiale) hronino je upalno oboljenje donjih disajnih puteva osetljivih na veliki broj
raznih agenasa. Oni dovode do naglog razvoja u principu reverzibilne opstrukcije donjih disajnih puteva izazivajui
akutni astmatini napad. Ovde se radi o hiperiritabilnosti traheobronhijalnog sistema. Kada su napadi uestali sa
kratkim razmacima izmeu njih ili kada astmatini napad due traje (nema jo jedinstvenog stava) bez mogunosti
njegovog prekida, onda je to status asthmaticus. Patofiziologija razvoja bronhijalne astme je sledea: Upala
disajnih puteva usled neadekvatnog oslobaanja medijatora alergijske reakcije: histamina, citokina, lipidnih
medijatora. Suenje disajnih puteva zbog bronhospazma, edema sluzokoe bronhijalnog sistema, ilavog
bronhijalnog sekreta (dyscrinia). Poremeaji oksigenacije zbog neadekvatne ventilacije i perfuzije, a kod tekog
astmatinog napada dolazi do hiperkapnikog prestanka disanja.
Astmatini napad moe da pokrene vie faktora: alergijske reakcije, infekcije disajnih puteva, lekovi (npr. aspirin,
nesteroidni antiinflamatorni lekovi, beta-blokatori), napor, stres, u toku sna (najvei broj smrtnih ishoda
astmatinog napada deava se u toku spavanja). Znaci i simptomi astmatinog napada su izarzito teko disanje i
borba za vazduh, zauzimanje sedee pozicije uz upotrebu pomone disajne muskulature, ubrzano disanje
(tahipneja) oko 40-50 respiracija u minuti, tahikardija. Ako se ne prekine napad razvija se cijanoza i nemogunost
govora, tzv. govorna dispneja uz tendenciju daljeg pogoranja stanja bolesnika.
Recepti:
Dobro usitniti list i cvet podbela, koren belog sleza, cvet i list divizme. Jednu kaiku te mjeavine preliti sa
300400 g kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po elji zasladiti (po mogunosti
pravim pelinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan
po jednu olju. Jo je bolje, ako je mogue, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja.
Omana i gaveza (koren), po 3 kaike, pasje trave, majine duice, po 4 kaike. Jednu kaiku te mjeavine preliti
sa 300400 g kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 15 do 20 minuta. Zatim ocediti, po elji zasladiti (po mogunosti
pravim pelinjim medom), dodati malo limunovog soka, ako ga imamo pri ruci, i toplo piti pre jela tri puta na dan
po jednu olju. Jo je bolje, ako je mogue, svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja.
Kaika hmelja kuvanog nekoliko minuta u 100 g vina i 100 g vode, vrlo je dobar lek protiv astme.
Protiv proirenja plua kod bronhijalne astme vrlo dobro koristi, naroito kod izbacivanja ispljuvka, tinktura od cele
biljke dragoljuba (bez korena). Na svakih 100 g 96% jakog alkohola stavi se u bocu jedna kaika usitnjenog lista

449

Bitola

divljeg dragoljuba, koji treba da stoji 68 dana. Nakon toga se ocedi i uzima, razreen s malo vode, dva do tri
puta dnevno jednu kaikicu.
Primo 30 dkg eera. Kad eer zarumeni, dodamo 9 kaika meda i 3 ovee glavice crnog luka, kojeg pret- hodno
ieckamo na sitno. Tome dodamo 1.500 g vode, sve zajedno dobro promeamo i stavimo da kuvamo poklopljeno
dok se ne ukuva 50% tenosti. Od vremena do vremena potrebno je malo poklopac podizati. Procedimo, stavimo u
boce i dobro zaepimo. Od tog leka uzima se pre jela jedna kaika.
Uzme se nekoliko kriki belog luka, stavi u istu belu prekuvanu krpu ili gazu i zdrobi. Tada se na kocku eera
nakapa nekoliko kapi soka i pojede. To se ponavlja svakog jutra natate do potpunog ozdravljenja.
Astmu i slaba creva lei anis. Dve kaike anisa staviti u pola litre vode i kuvati 10 minuta.
Naberite koprive i stavite do polovine litrenog lonca. Zatim dodajte 2 kaike gospine trave i 2 kaike nane
(metvice). To se sve zajedno kuva 23 minute. Nakon toga se ostavi poklopljeno da stoji 1015 minuta. Tada se
ocedi i pije triput dnevno po olju.

Ren dobro oistimo (4 kaike narendamo) i stavimo u prikladnu posudu. Na ren nalijemo vinsko sire, toliko da ren
bude 3 prsta ispod sireta. Tada tu masu kuvamo tako dugo dok ren ne postane mekan. Zatim ga ocedimo i toj
koliini dodamo istu koliinu meda. Sve kuvamo dok se ne zgusne. Dodamo kuvani ren i pustimo da jo jednom
provri. Kad se ohladi, stavimo u staklenku i od tog leka uzmemo svako jutro i vee po jednu kaiku.
Iseckanog korena omana uzeti 1 kaiku i preliti to sa 2 dcl vrele vode, poklopiti i kad se ohladi piti svaka dva sata
zaslaeno medom.
Po 20 g anisa, podbela (cveta) i 60 g podbela (lista). Uzeti 3 kaike te smese i kuvati u pola 1itre vode, ostaviti da
se ohladi i piti umesto vode.
Pomeati po 20 g hajduke trave (list), podbela, izopa, matinjaka i crnog sleza (cvet). Tri kaike ove meavine
preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, a zatim piti umesto vode.
Pomeati po 20 g rosopasa, podbela, pasjeg drena (plod) i petrovca. 3 kaike te meavine preliti sa pola litre vrele
vode, poklopiti i ostaviti 2 sata. Zatim ocediti i piti 3 puta na dan pola sata pre jela.
Uzeti po 20 g anisa i podbela (cvet) i 10 g podbelovog lista. Od toga uzeti 3 kaike i kuvati 10 minuta u pola litre
vode. Ostaviti pokriveno celu no. Pije se umesto vode.
Biljke divljeg ruzmarina 25 gr , koprive 15 gr sitno iseckati i pomeati. Preliti ovu meavinu litrom vrele vode ,
umotati i ostaviti tri sata. Procediti i piti po pola ae 5-6 puta dnevno. Koristi se kod bronhijalne astme, prehlade,
reumatizma, kalja. U narodu se smatra da posle dve nedelje uzimanja ovakvog sastava astma u poetnom
stadijumu prolazi. Kod velikog kalja deca uzimaju po jednu kaiicu 3-5 puta dnevno.
Isitniti metlinu 40 g , kamilicu 200 g, brezine pupoljke- 60 g, divlji ruzmarin 20 g, sve dobro pomeati i dve
supene kaike meavine preliti sa 500 ml vrele vode, umotati i ostaviti 5-6 sati, procediti. Piti toplo po pola ae tri
puta dnevno pre jela. Koristi se kod astmatinog bronhitisa.
Meavinu od borovih pupoljaka- 1 deo, ivovlaka- lista- 1 deo, podbjela-lista- 1 deo, sipati u au hladne vode i
ostaviti dva sata; posle toga kuvati pet minuta, ohladiti i procediti. Ovu dozu popiti u toku dana podeljenu na tri
dela. Koristi se kod bronhijalne astme i velikog kalja.
Bedrenik ( komora ) - koren, je staro narodno sredstvo protiv astme. Poto je koren teko rastvoriv u vodi, uzeti
dva dela korena na 5 delova alkohola. Ostaviti da odstoji 8 dana na tamnom mestu. Procediti i piti po 30 kapi sa
kaikom vode 4-5 puta dnevno.Napomena : dva dela korena- prema teini, a prema zapremini to je skoro polovina
posude sa alkoholom.
Kod bronhijalne astme se koriste cvetovi zove u meavinama:
cvet zove, rosulja, ivovlaka i dan-i-no u jednakom odnosu. 4 kaiice isitnjene meavinekuvati nekoliko minuta i
kada se ohladi procediti. Odvar piti u toku dana u tri navrata kod bronhijalne astme i bronhitisa.

450

Bitola

Cvet zove, travnati deo sranika, eljasta metvica ( crna kopriva ), rusina, borovi pupoljci- sve u jednakim
koliinama. Nain pripremanja je isti kao i u prethodnom receptu.
Cvet zove- jedan deo, kora mlade ive- jedan deo, list podbjela- jedan deo, plodovi anisa- dva dela, plodovi ipurkadva dela. Nain pripremanja i primene je kao u prethodnom receptu.
Podbjel 4 kaiice isitnjenih listova preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po ae 4 puta
dnevno.
Dve supene kaike isitnjenog korena vrtne repe preliti aom vrele vode, kuvati 15 minuta, procediti. Piti po
ae 4 puta dnevno ili jednu au uvee.
Sok od repe sa medom koristi se kod kalja po 1-2 supene kaike 3-4 puta dnevno.
Oman ( isitnjeni koren ) - 20g , dan-i-no 20g , timijan- 20 g , anis ( isitnjeni plodovi ) - 20 g , podbjel ( list i
cvetovi ) - 20 g. Meavinu od dve supene kaike preliti sa 500 ml vrele vode i ostaviti u pokrivenoj posudi jedan
sat da odstoji. Piti toplo po pola ae. Dodati eer po ukusu odmah posle dugog stajanja dobija oporo-gorak ukus.
Anis ( plodovi )- 20 g , divlja miroija ( plodovi ) - 20 g , timijan 20 g, sladi ( koren ) - 20 g. Sve sastojke dobro
isitniti i preliti sa 500 ml vrele vode. Piti toplo 4 puta dnevno, po mogunosti i nou.

Bolesti nosa
Naroito kod katara treba uzeti: zovina kora, kadulja, borovnic, nana - po dve kaike. Jedna kaika te meavine
prelije se sa 2 decilitra kljuale vode, nakon toga se ostavi 10-15 minuta da stoji poklopljeno. Zatim se ocedi i time
ispira nos i umrkava.
Svake veeri pre spavanja treba pariti glavu i noge trinjem od sena. U nos nakapati nekoliko kapi tinkture od
arnike (moravke). Piti aj od jednakih delova kamilice, bokvice i korena od anelike. Od gornje meavine uzme se
jedna kaika na 200-300 g kljuale vode i dve kaike pravog pelinjeg meda. Pije se triput dnevno po jedna
oljica.

Emfizem plua
Emfizem plua definie se kao trajno uveanje disajnih puteva, distalno od terminalnih bronhiola, koje nastaje
dilatacijom vazdunih prostora ili destrukcijom pregradnih zidova izmeu alveola. Emfizem plua karakteriu
oteenja plunog tkiva u osnovnoj jedinici plua za razmenu gasova (acinus). Na osnovu lokalizacije morfolokih
oteenja u acinusu, razlikuju se dva oblika ovog oboljenja: panacinusni i centroacinusni emfizem. Veoma esto
oba tipa morfolokih oteenja se uoavaju u istom plunom krilu, s tim to moe da preovladava jedan ili drugi
tip.
Veliki broj lekara prihvata miljenje da hronini bronhitis i emfizem plua ine celinu (po nizu patofiziolokih
poremeaja koje zajedno prouzrokuju i uzajamnim patogenetskim vezama) i zajedno su poznati pod imenom
hronina opstruktivna pluna bolest. Obino se prvo javlja bronhitis, a kasnije sa pogoranjem stanja i emfizem.
Za nastanak emfizema znaajno je vie faktora rizika (puenje, zagaenost vazduha, infekcije i genetiki inioci).
Duvanski dim je, van svake sumnje, primarni uzrok pojave emfizema plua. Puai imaju veu smrtnost, kao i
veu prevalencu poremeaja plune funkcije, respiratornih simptoma i svih oblika opstruktivne bolesti disajnih
puteva. Incidenca i mortalitet od emfizema u urbanim, industrijski razvijenim sredinama vii su nego u ruralnim.
Egzacerbacije hroninog bronhitisa povezane su sa veom zagaenou vazduha sumpor-dioksidom i vrstim
esticama. Poslednjih godina poznat je i tetan uticaj zagaenosti vazduha u zatvorenom prostoru zbog praine i
upotrebe razliitih vrstih goriva za grejanje i kuvanje.
Osnovni funkcionalni poremeaji u hroninom bronhitisu i emfizemu plua su: poremeaj prolaznosti disajnih
puteva, naduvenost plua i poremeaj koncentrcije gasova u krvi. Patofizioloki poremeaji su kaalj,
iskaljavanje, "sviranje" u grudima i dispnea. Dominantan kliniki simptom u emfizemu plua je oseaj nedostatka

451

Bitola

vazduha (dispnea), koji se javlja pri naporu. Obino ga prati veoma malo kalja i oskudno iskaljavanje sluzavog
ispljuvka. Do ovoga dolazi na vie naina: zapuavanjem bronhija nagomilanom sluzi, zadebljavanjem sluznice,
smanjenjem lumena bronha i sl. Kao posledica poremeaja prolaznosti disajnih puteva, dolazi do "zarobljavanja"
vazduha u pluima, gubitka elastinosti tkiva i naduvenosti. Bolesnik sa emfizemom esto je mrav, astenian.
Najee sedi povijen unapred, ispruenih ruku, oslanja se na dlanove da bi fiksirao rameni pojas i omoguio da se
leni miii koriste za efikasniji ekspirijum. Oni obino diu kroz stisnute usne ("puenje usana").
Recepti:
Emfizem plua, isto kao i srana astma i oboljenja titaste lezde, koji su takoe praeni guenjem, preteno
nastaje zbog poremeaja rada jetre. Pritisak jetre nagore umnogome doprinosi oticanju bronhija, plua i srca, te se
ovi ire. Zbog neprestanog pritiska jetre na osetljivu titastu lezdu, dolazi do patolokih promena na njoj. U
ovakvom sluaju, ujutro treba piti jednu olju aja od preice (Lycopodium clavatum), tokom dana etiri sata
drati oblog od vedske granice, a preko noi primeniti parni oblog od rastavia. Puna aka rastavia stavi se u
sito iznad kljuale vode, pa se tako greje i razmekava. Umotana u povez, biljna kaa se stavi na obolelu jetru.
Pritisak jetre e popustiti, te e postepeno prestati guenje od kojeg bolesnik toliko strepi.
Uzeti u jednakim proporcijama koren omana, list nane, majinu duicu, list alfije, list eukaliptusa. Jednu kaiku
smese preliti jednom aom vrele vode, ostaviti na toplom mestu, procediti. Piti po olje 3 puta na dan.
Uzeti 2 dela rastavia, po 1edan deo gorocveta (Adonis vernalis), ploda kimai ploda moraa.Jednu kaiku smese
preliti aom vrele vode,ostaviti da stoji, procediti.Piti po 1/3 ae 3 puta na dan.
Uzeti 1 kaiicu cvetova krompira, preliti jednom aom vrele vode. Natapati 1-2 sata, procediti I popiti u roku od
dva sata, ili piti 30-40 minuta pre jela po pola ae 3 puta na dan u toku jednog meseca.

Grip
Grip ili influenca je veoma zarazna bolest, koja se najee karakterie tekim poremeajima opteg stanja uz
slabije izraene poremeaje gornjih respiratornih puteva. Grip uzrokuju virusi, koji se prenose kapljicama u
vazduhu nastalim kijanjem ili kaljanjem zaraene osobe. Javlja se obino u manjim ili veim epidemijama, a u
intervalima od priblino 30 godina i u svetskim pandemijama. Tada se obino javljaju i teki oblici bolesti sa
izraenim komplikacijama, koje mogu biti smrtonosne. Veina zaraenih se ipak oporavlja u roku od nedelju dana,
ali kod starijih osoba i onih sa astmom, sranim i plunim bolestima mogu se javiti komplikacije u obliku bronhitisa
ili upale plua. Osim kod ljudi, grip se javlja i kod svinja, konja i drugih sisara, kao i kod divljih i domaih ptica.
Neki tipovi gripa mogu se prenositi s jedne vrste na drugu, kao npr. ptiji grip uzrokovan virusom H5N1.
Recepti:
Nana, lincura - po 2 kaike, pelin - pola kaike. Dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra
kljuale vode, ostaviti 10-15 minuta da stoji, zatim ocediti i piti triput dnevno po jednu olju ili svaki sat- dva po
nekoliko gutljaja.
imir divlji, koren ili kora - pola kaike, kamilica, koren drenka, hajduka trava - po jedna kaika, list umske
jagode 2 kaike. Dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti 10-15
minuta da stoji, zatim ocediti i piti triput dnevno po jednu olju ili svaki sat- dva po nekoliko gutljaja.
List podbela, cvet zove, koren maslaka - po 2 kaike; cvet lipe, bokvica enska - po jedna kaika. jedau
licu.Dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti 10-15 minuta da
stoji, zatim ocediti i piti triput dnevno po jednu olju ili svaki sat- dva po nekoliko gutljaja.
U 2 decilitra vode ukuva se 4 kaike prave, fino samlevene kafe, u to se nacedi sok od jednog poveeg limuna,
uspe 4 kaike ruma i sve zajedno popije u trenutku kad se osea napad groznice.
Zovin list, koren anelike, kamilica, cvet lipe, kantarion, cvetovi vrbe, list divizme, koren anisa - od svakog uzeti
po jednu kaiku i en belog luka. Sve se dobro usitni i dobro promea. Od te meavine se jedna kaiica prelije sa
200 g kljuale vode i ostavi da stoji poklopljeno 15 minuta. Pije se ujutro natate i uvee po jedna olja.

452

Bitola

Bukvica 1 deo, kamilica 1 deo, alfija 1 deo. Sve isitniti i dobro promeati. Jednu supenu kaiku meavine sa
vrkom preliti sa 0,5 l vrele vode. Uviti i ostaviti 30 40 minuta, procediti. Uvee popiti po 2- 3 olje vrue
tinkture sa medom. Danju piti kao aj. Ako je prehlada sa glavoboljom dodati jedan deo mente meavini.
Suve plodove ipurka isitniti. 5 supenih kaika preliti sa 1 l hladne vode,staviti na vatru i kuvati 10 minuta, dobro
uviti posudu i staviti 8-10 sati, procediti. Piti, poev od jutra po jednu au svaka 2-3 sata sa medom, eerom ili
sa slatkim. Poeljno je u toku dana kada se pije ovaj odvar, nita ne jesti. Posle svakog uzimanja isprati usta
toplom vodom, jer kiselina nagriza zube. Kod gripa se preporuuje piti ipurak u toku nedelju dana postepeno
smanjujui dozu.
U flau od etvrt litre sipati pelen i ostaviti da odstoji 21 dan na tamnom mestu, procediti. Piti kod prehlada i
promrzlina po 20 g jednom dnevno. Piti najdue 2- 3 dana.
Napraviti meavinu od cvetova lipe 1 deo, plodovi ibikovine - 1 deo. Dve supene kaike meavine preliti sa dve
ae vrele vode. Kuvati 5 do 10 minuta i procediti. Piti vrue uvee po 1 2 olje.Koristi se kod reumatizma, gripa,
prehlade.
Lipa 1 deo, crna zova (cvetovi) 1 deo. Dve supene kaike preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 5- 10
minuta, procediti. Popiti vrue kod gripa i prehlade.
U narodnoj medicini kod gripa se koristi svei sok od plodova borovnice . Kod prehlada se pije tinktura od granica
borovnice. Jednu supenu kaiku isitnjene biljke preliti aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po dve
supene kaike 4 5 puta dnevno.
Kod gripa se koristi svei beli luk po 2- 3 enja dnevno, a takoe i preventivno za vreme epidemije.
Tinktura od suvih plodova maline koristi se kod prehlade i gripa. Jednu supenu kaiku plodova preliti aom vrele
vode, ostaviti 20 minuta. Piti po au vrue tinkture dva puta dnevno. Jednu supenu kaiku meavine od plodova
maline i cvetova lipe u jednakim koliinama, preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti. Piti
po au vrue tinkture uvee pre spavanja kod gripa kao sredstvo za izazivanje znojenja.
Napraviti meavinu od plodova maline, cvetova lipe, lista podbjela, plodovi anisa i kore ive u jednakim koliinama i
jednu supenu kaiku ove meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti.piti po au vrue
tinkture uvee pre spavanja kod gripa kao sredstvo za izazivanje znojenja.
Napraviti meavinu od plodova maline 2 dela, lista podbjela 2 dela i majorana 1 deo. Supenu kaiku ove
meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po pola ae vrue tinkture 3-4 puta dnevno
kao sredstvo za izazivanje znojenja.
Plodovi maline - 1 deo, list maline - 2 dela, majoran - 2 dela, list podbjela - 2 dela. Supenu kaiku isitnjene
meavine preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 5 do 10 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po pola ae vrueg
odvara 3-4 puta dnevno pre jela kod prehlada kao sredstvo za izazivanje znojenja i kao sredstvo za iskaljavanje.

Groznica
Povienje temperature tela. Iako pokazuje samo reakciju organizma groznica ukazuje na patoloko stanje i vrlo
esto je znak infekcije. Groznica je posledica preterane proizvodnje toplote ili smanjenja gubitka toplote. Poetak
febrilnog stanja moe se manifestovati na razliite naine. Ponekad je brzo i naglo povienje temperature ispoljeno
drhtavicom ili nizom drhtavica, optom nelagodnou, glavoboljom i povraanjem. U drugim sluajevima povienje
temperature je manje upadljivo: praeno je umorom, diskretnom nelagodnou. Oi su svetlije, bolesnik osea
e, toplotu tela i koe. Poveanje pulsa je srazmerno temperaturi, od 70 puls se penje na 100-120. Moe doi i do
digestivnih smetnji, povraanja, suenja usta i jezika, smanjene koliine mokrae mrke boje.
Recepti:

453

Bitola

Brezova kora i zovin cveta po 2 kaike, kiica, lipin cvet i lincura po jedna kaika. Dobro sve promeati i od ove
meavine 2 kaike preliti s 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10 minuta, zatim ocediti, zasladiti,
dodati malo soka od limuna i svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja.
Ruzmarin, iirot, kiica, kora od narande - po jednu kaiku; bourovog lista i cveta, majine duice - po pola
kaike. Sve dobro pomeati i od te meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji
poklopljeno 10 minuta, zatim ocediti, zasladiti, dodati malo soka od limuna i svaki sat-dva piti po nekoliko gutljaja.
Kora zove (gornji sloj se ostrue) - 4 kaike, kuva se 5 minuta u pola litre vode. Ostavi se poklopljeno da stoji 510 minuta, zatim se ocedi. Pije se triput dnevno po jednu olju ili ee preko dana po nekoliko gutljaja.

Kaalj
Kaalj je u osnovi zatitni refleksni mehanizam koji omoguava otklanjanje stranih estica i produkata sekrecije u
gornjim disajnim putevima. Povremeni kaalj olakava normalno disanje, jer se na taj nain obezbeuje
prohodnost disajnih puteva. Meutim, kaalj moe da bude iritativan i umarajui, uporan tako da ometa
svakodnevne aktivnosti i san. Ako je praen ispljuvkom, naziva se kaalj sa iskaljavanjem; ako ispljuvka nema,
naziva se suvi kaalj.
Kaalj je najee posledica infekcija gornjih disajnih puteva, kao to su grip, prehlada ili upala sinusa. Tei kaalj
moe ukazivati na oteenje plua usled infekcije, kao to je zapaljenje plua i akutni bronhitis. Kod astme dolazi
do suavanja i zapaljenja disajnih puteva u pluima, to izaziva kaalj koji se pojaava nou ili nakon fizikih
aktivnosti. Do oteanja plua dolazi i puenjem, koje izaziva karakteristian puaki kaalj.
Recepti:
Jedna kaika pitomog bosiljka i kaika meda prelije se sa 300 g kljuale vode i ostavi da stoji poklopljeno 10
minuta. Nakon toga se ocedi, pravim medom zasladi i pije triput dnevno po jednu olju pre jela. Terapija traje do
ozdravljenja.
800 g meda, 200 g rakije i 800 g sveeg maslaca. Sve dobro promeati. Uzima se svako jutro natate po dve
kaike - 30 dana.
Uzme se 150 g vonog soka, 150 g sirupa od zovinog ploda i 150 g lipovog aja. Sve zajedno neka prokljua i tada
dodati kaiku meda. Pije se toplo vie puta dnevno po jedna oljica.
Tri kaike timijanovog lista prelije se s pola litre vrele vode, poklopi i dva sata posle toga ocedi, medom zasladi i
pije svaka 2 sata po jedna kaika.
Po 20 g lista bokvice (enske), belog sleza (cveta), podbela (lista) i komoraa. Od toga se uzme 3 kaike i prelije
sa pola litre vrele vode, poklopi, posle 3 sata ocedi, medom zasladi i pije svaka 2 sata po 1 kaika.
20 g sitno iseckanog korena omana prelije se sa 200 g vrele vode, poklopi, ostavi 2 sata, procedi i pije svaka 2
sata po 1 kaika.
Po 50 g korena belog sleza, komoraa i lista podbela. Jednu kaiku te meavine preliti sa 200 g vrele vode,
poklopiti I ostaviti da stoji 2 sata. Pije se po 1 kaika svakih 10-15 minuta.
Po 25 g cveta divizme, belog i crnog sleza i podbela. Tri kaike toga prelije se s pola 1itre vrele vode, poklopi,
ostavi 1 sat, ocedi, medom zasladi i pije toplo svaka 2 sata po 1 kaika.
Po 25 g anisa, komoraa, sladia i majorana. Uzeti 1 kaiku toga, preliti s 200 g vrele vode, poklopiti, posle 2 sata
odliti i popiti posle jela.
Uzeti po 20 g nane (list), lia podbela, belog i crnog sleza, po 5 g komoraa, belog sleza (koren) islandskog liaja
i izopa (list). 3 kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti 2 sata poklopljeno, odliti i piti po jednu
kaiku svaki sat.

454

Bitola

Uzeti po 20 g bokvice (list, muke, duguljaste), belog sleza (cvet), podbela (cvet i list) i komoraa. 3 kaike te
meavine preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti poklopljeno 3 sata, ocediti, zasladiti medom i piti po jednu kaiku
svaka 2 sata.
U pola litre jake komovice stave se 2 kaike sitno iseckane verbene (eljezarke) i ostavi da stoji nekoliko dana.
Zatim se procedi. Protiv kalja i katara uzima se od tog leka 15 kapi u malo vode vie puta dnevno.

Kaalj asmatini
Koren omana, list podbela, gaveza i hajduke trave u podjednakim delovima, dobro promeati. Od te meavine
jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 10-15 minuta. Nakon toga ocediti i piti.

Kaalj od nazeba
Hajduka trava, cvet podbela - po 2 kaike, lipa 3 kaike, luk crni sitno iseckan - 4 kaike. Dobro se promea i
od te meavine kuva se jedna kaika u 3 decilitra vode 15 minuta. Od toga aja piti svaka 2 sata po nekoliko
gutljaja.
List umske jagode, kamilice i hajduke trave - po 3 kaike, kiice - 2 kaike. Sve dobro promeati. Od te
meavine uzme se 2 kaike na 3 decilitra kljuale vode i ostavi 10-15 minuta da odstoji. Tada se ocedi, zasladi
medom ili eerom. Pije se triput dnevno pre jela.
20 g isitnjenog korena omana kuvati na tihoj vatri 10 minuta u ai vode. Uviti i ostaviti 4 sata, procediti. Piti po
jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno 20 minuta pre jela. Koristi se kao sredstvo za iskaljavanje.
Supenu kaiku suvih listova ivovlaka preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti dva sata, procediti. Piti po jednu
supenu kaiku 4 puta dnevno 20 minuta pre jela kod napada kalja.
3 supenen kaike sveih listova ivovlaka pomeati sa tri supene kaike eera ili meda. U zatvorenoj posudi
ostaviti na toplo mesto 4 sata. Piti dobijeni sirup po jednu kaiicu 4 puta dnevno pola sata pre jela.
Dve supene kaike eera istopiti u tiganju. im se istopi eer skloniti sa vatre i dodati pola ae vrele vode.
Sipati polako i oprezno jer se obrazuje jaka para. Deci davati po kaiicu kod napada kalja i pre spavanja. Dnevna
doza je 4- 5 kaiica. Dobro pomae i odraslima.
Jednu supenu kaiku borovih pupoljaka preliti aom vode, uviti i ostaviti 30-40 minuta, procediti. Piti po 1-2
gutljaja kod kalja. Pomae odmah.
Jednu supenu kaiku suvih cvetova crne zove preliti sa 0,5 l vrele vode, uviti i ostaviti 30-40 minuta. Piti uvee po
1-2 olje toplo sa medom ili eerom. Dobro pomae.
Dve supenen kaike maslaca, dva umanceta, jednu kaiicu peninog brana i dve kaiice meda. Sve sastojke
dobro izmeati i uzimati kod kalja po 1 kaiicu vie puta na dan. Veoma je dobro u ovu smesu dodati po jednu
kaiicu praka od korena sladia jer je efekat bolji.
Skuvati u kori 4 5 krompira, ali tako da se ne raspadnu. Staviti na grudi ili na lea nekoliko listova hartije i na
njih krompir preseen na polovine. Zatim pajivo uviti. Kako se krompir hladi izvlaiti listove hartije. Ovo treba
raditi uvee. Ve sledeeg dana bolesnik osea olakanje.
Napraviti meavinu: plodovi anisa 1 deo , list podbjela 1 deo, cvetovi vujeg repa 1 deo, cvetovi crnog sleza
2 dela, cvetovi samarasta 2 dela, timijan 2 dela, koren belog sleza 2 dela, koren sladia 5 delova.
Supenu kaiku meavine ostaviti da odstoji u ai hladne vode dva sata. Zatim kuvati 5-6 minuta na tihoj vatri,
ohladiti i procediti. Piti po ae toplog odvara 4 puta dnevno kod kalja, upale dunika i bronhitisa.

455

Bitola

Napraviti meavinu:
a) cvetovi zove 1 deo, seme divlje deteline 1 deo, plodovi divlje miroije 1 deo, lipov cvet 2 dela, dan i no
2 dela. Supenu kaiku isitnjene meavine ostaviti u ai hledne vode da odstoji dva sata, kuvati nekoliko minuta i
kada se ohladi procediti. Odvar piti u toku dana u nekoliko navrata, topao, kod bronhitisa, kalja, upale dunika.
b) cvetovi zove, rosulja, ivovlak, dan i no svi sastojci u jednakim koliinama. 4 kaiice isitnjene meavine
ostaviti u ai hladne vode da odstoji dva sata, kuvati zatim nekoliko minuta i kada se ohladi procediti. Odvar piti 3
puta dnevno, kod bronhitisa, kalja i bronhijalne astme.
c) cvetovi zove 1 deo, kora mlade ive 1 deo, list podbjela 1 deo, plodovi anisa 2 dela, plodovi ipurka 2
dela. Pripremiti kao i primeniti kao u prethodnom receptu.
Supenu kaiku isitnjenog travnatog dela dvornika preliti aom vrele vode, kuvati 5-10 minuta na pari, ostaviti 1-2
sata, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno kod tuberkuloze i velikog kalja.
Dvornik, plodovi anisa, plodovi miroije, borovi pupoljci, ubrika, sitno izrezan koren sladia - sve u jednakim
koliinama. 4 kaiice meavine preliti sa 1,5 ae hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti da odstoji dva sata,
zatim prokuvati 2-3 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno 10 minuta pre jela. Koristi se sa
velikim efektom kod bronhitisa, bronhijalne astme, hronine pneumonije, dugotrajnog kalja.
Tinktura od korena omana je efikasna kod kalja: kaiicu isitnjenog korena preliti aom hladne, prethodno
prokuvane vode, ostaviti da idstoji 10 sati, procediti i piti po ae 4 puta dnevno pola sata pre jela.
Majoran 1 deo, koren belog sleza 2 dela, list podbjela 2 dela. Supenu kaiku meavine preliti sa dve ae
vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti po pola ae triputa dnevno posle jela kao sredstvo za iskaljavanje.
Koristi se odvar od cvetova ibikovine kao sredstvo za iskaljavanje a takodje i odvar od plodova ibikovine sa
medom. au plodova preliti sa 1 l vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti, dodati 3 kaike meda. Piti po pola ae
3-4 puta dnevno.
Koristi se sok od rotkve sa medom. Rotkvu oistiti, izrezati udubljenje, napuniti ga medom, prekriti paretom
rotkve i ostaviti 4 sata. Piti po supenu kaiku izdvojenog soka 3 puta dnevno.
Izrezati sirovu rotkvu na tanke krike, 6-8 komada. Posuti svaku kriku eerom. Sok koji se izdvoji piti po jednu
supenu kaiku na svaki sat. ovo sredstvo lei najtee oblike kalja za kratko vreme.

Kaalj suvi
Jedna kaika ploda divlje rue (ipak), suvog i dobro stucanog, prelije se sa dva decilitra kljuale vode i zasladi
utim eerom. Pije se triput dnevno pre jela sve dok kaalj ne proe.
Beli slez i gavez (lie i cvet) - po 2 kaike, majina duica (list), jagoda umska - po jednu kaiku; cvet divizme 2 kaike. Sve dobro promeati. Od te meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode, ostaviti 15 minuta da
stoji, dodati malo soka od limuna i medom po elji zasladiti. Pije se svaki sat-dva po nekoliko gutljaja ili triput
dnevno pre jela po jedna olja.
Seme suncokreta - 6 kaika; lie suncokreta, list podbela - 3 kaike i plunjaka jednua kaika. Sve dobro
promeati. Od te meavine 2 kaike kuvati 3-5 minuta, ostaviti 15 minuta da stoji, dodati malo soka od limuna i
medom po elji zasladiti. Pije se svaki sat-dva po nekoliko gutljaja ili triput dnevno pre jela po jedna olja.
Zovin cvet, list maslaka, islandski liaj, koren belog sleza - po 2 kaike, zeji trn - 3 kaike. Sve dobro promeati.
Od te meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode, ostaviti 15 minuta da stoji, dodati malo soka od limuna
i medom po elji zasladiti. Pije se svaki sat-dva po nekoliko gutljaja ili triput dnevno pre jela po jedna olja.

Kaalj veliki

456

Bitola

Veliki kaalj je veoma zarazna bolest, karakteristina po naroitoj vrsti kalja sa zacenjivanjem. Od velikog kalja
boluju uglavnom deca do 12 godina. Posle toga je redak, ali od njega mogu bolovati i vrlo stare osobe, ukoliko ga
nisu dotle prebolele.
Uzronik velikog kalja je gram negativna bakterija Bordetella pertussis. Inkubacija traje proseno 7 dana. Bolest u
svom razvitku prolazi kroz tri stadijuma. Kataralni stadijum. Ovo je poetni stadijum bolesti i on se esto ni po
emu ne razlikuje od obine kijavice ili nazeba. Dete uporno kalje, obino nema temperaturu i na veliki kaalj
pomislimo samo ako u kui ili u susedstvu ima ve sluajeva velikog kalja. Ali, umesto da prestane, uskoro se,
dotle suv kaalj, zavrava iskaljavanjem jedne male koliine rastegljive, providne i lepljive sluzi. Na beonjaama
se vidi pokoji proiren krvni sud i drelo je crveno. Inae, dete se hrani i dobro spava kada ne kalje. Ovo stanje
traje 7 do 10 dana. Stadijum zacenjivanja. Ovaj stadijum je obeleen naroitim kaljem, po kome je bolest i dobila
ime. Prelaz iz prvog u drugi stadijum je postepen. Dete je zahvaeno duim isprekidanim kaljem koji traje dok
dete ne isprazni sav vazduh iz plua. Potom uvue vazduh uz piskav i hrapav zvuk koji lii na nekakvo rikanje.
Posle udisanja uhvati ga ponovo grevito kaljanje, koje se esto zavrava povraanjem i izbacivanjem rastegljive
lepljive sluzi. Za vreme ovog stadijuma dete je ve izmoreno, oslabi, mogu da nastupe nagle komplikacije u
pluima, oko oiju se pojavi otok, beonjae ponekad potpuno zakrvare itd. Ovaj stadijum traje oko dve nedelje.
Stadijum izleenja. Ovaj stadijum praen je kaljem koji ve vie lii na zreo kaalj posle nazeba nego na kaalj sa
grevima iz drugog stadijuma bolesti. Kaljanje je ree, bolesnik ree povraa, bolje se hrani i poinje da se
oporavlja. Taj stadijum traje dve do tri nedelje, tako da bolest traje ukupno oko est nedelja. Veliki kaalj ostavlja
za sobom trajan imunitet. Ako ga neko preboli jedanput, nee ga bolovati ponovo.
Recepti:
Uzeti po 20 g nane (list), timijana (list), majine duice, pitomog kestena, rosulje i dugolisne bokvice. Zatim 3
kaike te meavine preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, tako ostaviti 2 sata, odliti i piti po jednu kaiku svaki
sat.

Kijavica
Kijavica ili rinitis je zapaljenje nosne sluzokoe, koje se ispoljava curenjem nosa, kijanjem ili svrabom u nosu. Deli
se na alergijski, infektivni i druge. Alergijski rinitisi mogu biti sezonski (polenski) i javljaju se u vreme cvetanja
odreenih biljaka, ili stalni koji traju tokom cele godine. Infektivni rinitisi se dele na akutne i hronine. Moe biti
virusni, bakterijski, alergijski, idiopatski, profesijski, hormonski, izazvan lekovima, hranom, emocijama.
Akutni rinitis, poznat kao obian nazeb, poinje grebanjem u grlu, potom sledi golicanje u nosu, kijanje, sekrecija
iz nosa, a zatim zgunjavanje sekreta i zapuenost glavnog disajnog puta, sa malaksalou, temperaturom ili
bolovima u miiima ili bez njih. Bolest prolazi za pet do deset dana. Veina drugih rinitisa ispoljava se klasinim
znacima rinitisa, a na njih se obino pomisli kada se iskljue alergijski i infektivni rinitisi.
Recepti:
Najprostiji lek protiv kijavice curenja iz nosa: na aru ili reou pali se kora od hleba i taj dim uvlai u nosnice
nekoliko puta dnevno po 2-3 minute.
Cvet lipe - 4 kaike, kamilica - 3 kaike, nana - 4 kaike. Zajedno dobro promeati. Od te meavine 2 kaike preliti
sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, dodati sok od pola limuna. To se toplo
pije triput dnevno pre jela. Jo je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko gutljaja.
Beli slez - koren i list, islandska mahovina i list podbela - sve u jednakim delovima. Dobro promeati. Od te
meavine 2 kaike preliti sa 2 decilitra kljuale vode, ostaviti poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, dodati sok
od pola limuna. To se toplo pije triput dnevno pre jela. Jo je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko gutljaja.
Jednu kaiku sitno ieckane biljke gospin plat (Alchemilla vulgaris) stavimo u 3 decilitra vrue vode i pustimo da
kuva 2-3 minute. Tada stavimo na stranu i ostavimo da poklopljeno stoji 10-15 minuta. Nakon toga ocedimo,
medom zasladimo i toplo pijemo triput dnevno po jednu olju.

457

Bitola

Jedna kaika zovinog cveta kuva se u 3 decilitra vode 25-30 minuta. aj se pije topao dvaput dnevno. Vrlo je
dobar protiv prehlade, plunog katara i promuklosti. Za vreme trajanja bolesti ne sme se jesti nita hladno, kiselo,
ni voe, i ne boraviti u hladnim prostorijama.
Ukapati u svaku nozdrvu po 3-5 kapi mentolovog ulja, istovremeno premazivati elo, slepoonice, iza uiju, nos.
mentolovo ulje moe se pomeati po pola sa kamforovim-procedura je ista.
Na 100 g suncokrotevog ili maslinovog ulja uzeti jednu supenu kaiku sa vrkom isitnjenog divljeg ruzmarina.
Ostaviti na tamnom mestu 21 dan svakodnevno promukati. Procediti, ukapati u svaku nozdrvu 2-3 kapi, a zatim 1
kap 3-4 puta dnevno. Terapija traje dve nedelje.
U 0,5 l tople, malo posoljene vode dodati jednu kaiicu tinkture od nevena ili eukaliptusa i tom vodom isprati nos.
procedura se izvodi na sledei nain: saviti se pod uglom od 45 stepeni, nos umoiti u rastvor, udahnuti nosom i
ispljunuti. Tako initi dok se potroi sav rastvor ne podiui glavu, ispirajui obe nozdrve naizmenino. Kod
hronine kijavice ovu proceduru izvoditi dva puta nedeljno- ujutru i uvee.
Ukapati u nozdrve po 5-6 kapi sveeg soka od cvekle. U sok se moe dodati med.

Krvarenje iz nosa
Epistaksa je naziv za krvarenje iz nosa. Razlikujemo prednje i zadnje krvarenje iz nosa, zaisno da li se krv sliva iz
nosnica ili u drelo. Retko, krvarenje iz nosa moe se manifestovati isticanjem krvi kroz nazolakrimalni vod, prema
gore, do oka.
Epistaksa moe biti potpuno bezazlena pojava, ali i stanje koje ugroava ivot i zahteva hitnu intervenciju. Moe
biti uzrokovana mnogim patolokim stanjima, iako se veliki deo krvarenja iz nosa javlja bez neke poznate
patoloke podloge, to se naziva spontano (habitualno) krvarenje. Uzroke krvarenju iz nosa moemo podeliti u dve
kategorije:
- lokalni uzroci, kao to su: trauma nosa, razna mehanika oteenja sluznice nosa, krvarei polip ili zloudni
tumor nosa.
- opti uzroci, kada moe biti simptom nekih sistemskih bolesti kao to su: hipertenzija, anemija ili zarazne bolesti
gornjih disajnih puteva.
Recepti:
Istisne se sok od narendanog crnog luka i udie kroz nos.
Srenjaka 10 g, hrastove kore sitno iseckane 5 g kuva se pola sata u 200 g vode, zatim se doda 5 g kamilice,
poklopi, skine sa vatre, ostavi 15 minuta, procedi, i kad se ohladi ispira se nos ili natopi vata i dri u nozdrvi.
Na au hladne vode kaiica soka od limuna ili sireta (ne esencije), ili 1/3 kaiice stipse. Sipati tenost u nos i
zadrati je 3-5 minuta zatvorivi nozdrve prstima. Mirno sedeti ili stajati, ne leati. Na elo i nos staviti mokar
hladan pekir ili led.
Provereno sredstvo za zaustavljanje krvarenja iz nosa. Ako krv tee iz desne nozdrave podii desnu ruku iznad
glave, levom zatvoriti nozdrvu, i obrnuto.
Kod krvarenja iz nozdrva bolesnik treba da podigne obe ruke na glavu, a neko drugi da mu prstima zatvori obe
nozdrve ili jednu 3-5 minuta. Krv e se ubrzo zaustaviti.
Utrljati svee listove hajduice dok postanu vlani i umetnuti ih u nos ili iscediti sok i ukapati. Sok deluje bre.

458

Bitola

Oboljenje grla

Za leenje zloudnog oboljenja grla je, pre svega, potreban svei crni slez. Suenjem, ova biljka gubi treinu svoje
lekovitosti. Mora se, dakle, upotrebiti svea, i to potapanjem u hladnu vodu, u kojoj e stajati preko noi. Dnevno
se pije etiri olje aja, a sa jo est olja se grlo ispira grgotanjem. To su ukupno 2,5 litre. Na jednu olju uzme se
puna mala kaika zelja. Ono se uvee pristavi u hladnu vodu i ostavi da odstoji do jutra, a tada se ugreje, procedi i
uspe u vruom vodom ispranu termos-bocu ili se pre svake upotrebe greje u drugom sudu sa vruom vodom.
etiri olje aja piti u gutljajima, a est upotrebiti za ispiranje i grgotanje. Upotrebom deset olja aja od crnog
sleza, za kratko vreme dolazi do ublaavanja ovog zloudnog oboljenja ak i u sluaju da je ono u poslednjem
stadijumu. Biljke koje ostanu posle svakodnevnog pripremanja aja ostaviti u posudi i uvee doliti malo vode i
ugrejati. Dodati brano od jema (moe da se kupi u mlinovima ili u bio-radnjama) i ponovo ugrejati. Toplu kau
staviti na povez i upotrebiti kao oblog koji se dri na grlu. Preko obloga povezati toplu maramu. Ve posle prvog,
bolesnik e osetiti olakanje; esto se dogaa da se posle etvrtog ili petog dana vrati izgubljen glas. Ista terapija
se sprovodi i kod zloudnog oboljenja jednjaka. Pored toplih obloga od jemene kae, preko noi treba stavljati i
parne obloge od rastavia i grgotati ajem od sveeg ivanjskog cvea.
Po 100 g sladia i korena belog sleza, komoraa, podbela (lista) i 50 g belog sleza (list i cvet) pomeati, tri kaike
toga preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, 2 sata posle toga ocediti i piti umjesto vode.

Pluni katar
Krika belog hleba, plod gorice, islandska mahovina, ljupine od jabuka, anis, alfija, majine duice, lie podbela,
cvet jaglaca, koren omana, belog i crnog sleza, smrekove iglice i koren umske ljubiice. Od svake vrste uzeti 10
g. Sve dobro promeati i od te meavine malu kaiku preliti sa 200 g kljuale vode. Pije se triput dnevno posle jela
po oljica.
Bronhitis, bronhijalni katar, upalu sluznice u dunicima (bronhijama) lei ovaj aj: anis, list belog sleza. Od svakog
po jednu kaiku. List podbela, majina duica . od sva kog po 2 kaike. Sve dobro promeati i od te meavine uzeti
jednu kaiku u 2-3 decilitra vode i kuvati 1-2 minute. Zatim ostaviti poklopljeno po strani 10-15 minuta. Nakon
toga se ocedi, pravim pelinjim medom zasladi (1-2 kaike), doda malo soka od limuna. Pije se toplo triput dnevno
pre jela po oljicu.
200 g eera stavimo na vatru da se zarumeni. Kad je zarumenjeno, sipa se litra vode, doda 6 kaika meda i dve
glavice dobro usitnjenog crnog luka. To se kuva tako dugo dok se ne ukuva do polovine. Tad se procedi i ostavi na
hladno i suvo mesto. Od tog se leka uzima triput dnevno posle jela po kaiku-dve.
Uzeti koren belog sleza i sitno ga iseckati, islandsku mahovinu i divizmu - po 3 kaike. Sve dobro promeati i od te
meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji. Zatim ocediti, pravim medom
po elji zasladiti i piti pre jela triput dnevno.
Koren crnog sleza, dobriice, pupoljka od jele i bora uzeti u podjednakim delovima. Sve dobro promeati i od te
meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji. Zatim ocediti, pravim medom
po elji zasladiti i piti pre jela triput dnevno.
List divizme, majina duica, oajnica - po 2 kaike, mak poljski (turinak) - pola kaikle. Sve dobro promeati i od
te meavine jednu kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji. Zatim ocediti, pravim
medom po elji zasladiti i piti pre jela triput dnevno.

459

Bitola

Promuklost
Disfonija ili promuklost predstavlja svako odstupanje od normalne visine, intenziteta i kvaliteta glasa, a najee je
simptom oboljenja grkljana.
Disfonija je posledica oboljenja u samom grkljanu ili na udaljenim organima (centralni nervni sistem, vrat i grudni
ko). Promuklost se javlja u preko pedeset raznih bolesti (upala glasnica, razvoj benignog ili malignog tumora na
glasnicama, oiljna promena glasnica sa suenjem grkljana, zamor miia koji pokreu glasnice, paraliza povratnog
grkljanskog ivca koji inervie grkljan i koji biva oteen zbog strume titnjae i dr.) Ponekad je uzrok
neadekvatna upotreba glasa, a vrlo esti su i psihogeni uzroci. Psihike disfonije su izazvane psihikim konfliktima,
neurozama, strahom i dr. Funkcijske disfonije su dosta este kod ljudi koji glas upotrebljavavju u svojim
zanimanjima (nastavnici, glumci, pevai i dr). Kod zapaljenskih promena promuklost menja jainu, visinu i boju u
toku dana. Postoji pojava hrapavosti i promuklosti glasa koji postaje suv, otar i vie ili manje dubok, a zatim sve
slabiji. Ako dugo traje i postepeno se pogorava, najee je posledica tumora.
Recepti:
Hrastovoj kori treba spoljanji deo ostrugati, 35 dekagrama staviti u pola litre vode i kuvati 20 minuta. Ocediti i
tom tenou grlo ispirati. Vredi samo srednja kora.
Uzme se jedna ovea crna rotkva (arapka) koja se u sredini izdubi. Narenda se jedna kaika rena i stavi u rotkvu
sa 2 kaike meda. Uvee se pripremi za ujutro, a ujutro za uvee. Dakle 2 rotkve dnevno uzima se do potpunog
izleenja.
Potrebno je grlo inhalirati s ajem od kamilice u koju se stavi kaiica morske soli. Dobro je za vreme godinjeg
odmora ako se bolesnik nalazi na morskoj obali grlo grgljati morskom vodom.

Tuberkuloza plua
Tuberkuloza je zarazna bakterijska infekcija uzrokovana bakterijom Mycobacterium tuberculosis. Najea je
primarna tuberkuloza plua. Bacil tuberkuloze naziva se jo i Kochov bacil. Tuberkuloza se obino razvija nakon
udisanja sitnih kapljica, koje u vazduh dospevaju kaljanjem ili kijanjem osobe zaraene Mycobacterium
tuberculosis. Rizik od infekcije bacilom tuberkuloze i razvoja bolesti je najvei prilikom kontakta sa zaraenim
osobama, zatim kod soba koje ive u prenaseljenim zajednicama sa loim higijenskim uslovima ivota, kao i kod
osoba sa loom ishranom. Faktori koji najverojatnije pridonose poveanju uestalosti ove bolesti su: poveanje
broja beskunika (teki ivotni uslovi i slaba ishrana), pojava sojeva Mycobacterium tuberculosis otpornih
(rezistentnih) na uobiajene lekove. Simptomi: blagi kaalj i malo poviena telesna temperatura, umor, gubitak
teine, krv u iskaljaju, nono znojenje. Dodatni simptomi koji mogu biti povezani sa tuberkulozom: prilikom
sluanja stetoskopom uje se promenjeni um disanja, prekomerno znojenje, oteene limfne lezde, bol u
zglobovima, gubitak sluha, proliv, bolovi u grudima. Kod dece dodatni simptomi ukljuuju: temperaturu 38-39 C,
ubrzano disanje, nedostatak daha, kaalj.
Recepti:
Deci u uzrastu od 3 do 10 godina, obolelim od tuberkuloze, davati sok od aloje, po po 1 kaiicu 3 puta na dan u
tpku 15-20 dana; zatim napraviti prekid 10.15 dana i opet ponoviti.
Pomeati 1 kaiku soka aloje, 100 g svinjskog sala ili nesoljenog maslaca, 100 g meda, 50 g kakao praha i uzimati
po 1 kaiku na au vrelog mleka 2-3 puta na dan.
Uzeti 20 g troskota ( Polygonum aviculare), preliti sa 200 ml vrele vode, procediti. Piti po 1 kaiku 3 puta na dan.
Troskot pomae kod svih obolenja plua.

460

Bitola

Preliti 10 g kantariona 1 aom vrele vode, kuvati 30 minuta na slaboj vatri. Ohladiti, procediti. Piti po1/3 ae 3
puta na dan pre jela.
Kantarion se moe koristiti i u vidu tinkture (30 g biljke na 100 ml etilalkohola). Uzimati po 40-50 kapi 3 puta na
dan posle jela
Jednu kaikicu vranilovke (origano) preliti 1 aom vrele vode; natapati 2 sata, procediti. Piti po ae 3 puta na
dan.
Uzeti 20 g suvih cvetova deteline (Trifolium pratense) na 200 ml vrele vode. Piti po 2-3 kaike 3 puta na dan.
Jednu kaiku suvog lista podbela (Tussilago farfara) preliti aom vrele vode, kuvati 20 minuta, procediti. Piti po
1/3 ae 3 puta na dan jedan sat pre jela.
Svei sok od listova podbela piti sa dodatkom eernog sirupa po ukusu.
Dve kaike samlevenog lista plunjaka (Pulmonaria officinalis) na 1l piva. Dodati 1 kaiku meda i sve to ukuvati do
polovine prvobitne koliine. Piti po 1-2 kaikice 3 puta na dan pre jela.
Uzeti 10 g lista gorke deteline (Menyanthes trifoliata) na 100 ml vrele vode. Piti po 1 kaiku 3 puta na dan.
Jedan do dva grama praha gorke deteline uzimati 3-4 puta na dan.
Uzeti 1-2 kaike suvog samlevenog gorocveta (Adonis vernalis) na au vrele vode. Piti po 1 kaiku 3 puta na dan.
Uzeti 10 g korena gaveza na 200 ml mleka. Isparavati u rerni ili na pei 6-7 sati ne dovodei do kljuanja. Piti po 1
kaiku 3 puta na dan.
Dve kaike rastavia na jednu au vrele vode. Piti po 1/3 ae 4 puta na dan.
Kuvati 20 g korena crnog pelina (Artemisia vulgaris) u 200 ml belog vina 10 minuta. Dodat 1-2 kaikice meda u
jo kljuali aj. Piti natate po 1/2 ae.
Jednu kaikicu pupoljaka belog bora (Pinus sylvestris) i au vode kuvati u pokrivenoj posudi. Nagrevati 2 sata.
Popiti iz 3 puta u toku dana
100 g svinjskog unutranjeg sala, maslac, nesoljen - 100 g, sok od aloje 150 g, kakao u prahu 50 g. Aloju ne
zalivati ne zalivati 2 nedelje pre odrezivanja. Rastopiti u emajliranoj posudi, salo, maslac, med. Kada se sve istopi
skloniti sa vatre i dodati ostale sastojke, dobo izmeati. uvati u staklenoj tegli u friideru. Uzimati po 1 supenu
kaiku smese i rastvarati u ai vrueg mleka. Piti ujutru i navee. Koristiti due vreme. Upotrebljeva se kod
tuberkuloze i upornog bronhitisa.
Oistiti smolu ( bor, kedar, bela jela) od primesa. Ako je gusta ostaviti u 96% alkoholu. Smola se stavlja u
staklenu teglu i preliva alkoholom tako da on prelazi nivo smole za 1 cm. Za nekoliko dana smola se rastvara.
Jedan deo smole na dva dela svinjskog sala. Sve to pretopiti i kada se ohladi, do 60 stepeni dodati med, najbolje
lipov. Na 1 deo smole i sala potreban je prema teini 1 deo meda. Sve dobro promeati i uzimati po jednu kaiicu
3 puta dnevno. Vreme leenja je od 3-6 meseci. Smatra se za veoma dobro sredstvo kod tuberkuloze, bronhitisa,
pleuritisa.
1 kg lista sitno izrezane aloje 1 aa, maslinovo ulje 100 g, brezini pupoljci 25 g, lipov cvet 10 g, voda dve
ae. Istopiti med u emajliranoj posudi ali ne dozvoliti da provri, dodati aloju i kuvati 5 10 minuta na tihoj vatri.
Posebno u 2 ae vode kuvatti pupoljke breze i lipov cvet 3minuta, uviti i ostaviti 15-20 minuta, procediti. Kada se
med ohladi dodati pripremljeni odvar, dobro promeati. Smesu sipati u tamne teglice i u svaku dodati jednake
koliine maslinovog ulja. Pre primene promukati. Piti po 1 supenu kaiku 3 puta dnevno. Koristi se kod
tuberkuloze i bolesti plua.
6 celih sveih jaja ( obavezno sa belom a ne utom korom ), staviti u staaklenu posudu, preliti sokom dobijenim iz
10 limuna, ostaviti na prohladno tamno mesto. Posudu povezati gazom. Drati 5-6 dana dok se rastvori kora na
jajima. Po isteku tog vremena zagrejati 280 g meda dok postane tean, malo ohladiti i dodati u dobijenu smesu, a

461

Bitola

zatim dodati ae konjaka. Preliti smesu u tamnu teglu, uvati na prohladnom, tamnom mestu. Piti 3 puta
dnevno po 1 supenu kaiku odmah posle jela. Nakon dve tri nedelje smesa se kvari, treba je baciti i napraviti
novu.

Upala plua
Upala plua ili pneumonija je akutno, najee infektivno zapaljenje plunog parenhima koje zahvata alveolne
prostore i intersticijum (prostor izmeu alveola) plua. Kada su upalom zahvaene alveole jednog ili vie plunih
lobusa, oboljenje se naziva lobusna pneumonija. Kada su zahvaene alveole jednog segmenta, pneumonija se
karakterie kao segmentna ili lobulusna, a kada je zapaljenje lokalizovano u vie lobulusa istovremeno govori se o
bronhopneumoniji. Ova bolest predstavlja najopasnije oboljenje respiratornog sistema i moe biti uzrokovana
razliitim mikroorganizmima. Javlja se u svim starosnim dobima, a posebno kod osoba sa razliitim hroninim
bolestima i oteenjima imunog sistema.
Pneumoniju mogu uzrokovati bakterije, virusi, gljivice, protozoe, a moe nastati i udisanjem (aspiracijom) praine,
hemijskih supstanci, hrane ili povraenog sadraja. Najei uzronik je Streptococcus pneumoniae (pneumokok),
a za njim slede Straphylococcus aureus, Streptococcus viridans, Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumoniae i
drugi gram-negativni bacili, Legionella pneumophila, Mycoplasma pneumoniae, virus Influenzae A i B, Chlamydia
psittaci, Coxiella burnetti (izaziva Q-groznice), gljivice Actinomyces israeli itd. Pulmolozi pneumonije dele na
tipine (bakterijske) i atipine. Bakterijske pneumonije najee uzrokuju sledee bakterije: pneumokok,
Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis. Atipine pneumonije uzrokuju bakterije kao Mycoplasma
pneumoniae, Chlamydia pneumoniae, Legionella, ali i respiratorni virus i one zahtevaju drugaiji terapijski pristup
u odnosu na bakterijske pneumonije.
Do oboljenja dolazi kada su odbrambeni mehanizmi respiratornog sistema poremeeni ili odbrambene snage
organizma smanjene. Kao predisponirajui inioci esto se navode rashlaenje organizma, upotreba alkohola,
primena anestezije, infekcije gornjih disajnih puteva i hronini bronhitis.
Recepti:
U dva decilitra vode nalije se 2 decilitra belog vina i 2 kaike usitnjenog korena gaveza. Stavi se na poret samo
da se ugreje (ne sme kuvati) i ostavi jedan sat da stoji po strani. Tada se ocedi i uzima po jednu kaiku vie puta
dnevno.
Od bojeg drvca nekoliko vrika kuva se 2-3 minute u 200 g vode. Pije se triput dnevno po jedna olja ili vie puta
dnevno po jedna oljica. Na grudi i rebra stavljaju se hladni
oblozi od pola vode i pola vinskog sira.
Dnevno treba, u gutljajima, piti etiri olje aja od hajduke trave i po jednu olju aja od rastavia ujutro,
natate, i uvee, pola sata pre veere. Tokom dana vakati koren iirota. Sok koji pri tom izae iz njega treba
progutati sa malo aja od hajduke trave, a vrste ostatke ispljunuti. Ako doe do napada bolova, nou na plua,
eventualno i na lea, stavljati parne obloge od rastavia, a tokom dana etiri sata oblog sa veden biterom.
U jedan isti lonac ili staklenku staviti dve dobre pregrti peninih mekinja. Na ovo naliti 4/5 litara tople vode i
dobro promeati. Lonac treba dobro poklopiti i staviti na umereno toplo mesto da stoji 24 sata. Nakon toga vodu
ocediti i baciti. Na oceene mekinje stavi se
aka sveih mekinja, ponovo nalije 3/4 litre mlake vode i ostavi da stoji 24 sata. Nakon toga oceena tenost se
stavi u bocu i pije svakom zgodom umesto vode. Za to vreme ne sme se piti nikakvo drugo pie.
Iste mekinje mogu se upotrebiti 7 dana, ali svaki put kad se odlije, treba dodati aku sveih mekinja. Nakon 7
dana mekinje treba baciti i poeti postupak iznova. Taj se lek mora uzimati jo 4 meseca nakon to se bolesnik
osea zdrav.
Tri puta dnevno pre jela pojesti vrlo meko kuvano jaje koje se ne soli, nego zasladi eerom. Uz to pojesti nekoliko
kaika kuvane penice, koja se prethodno natapa barem 10 sati u toliko vode koliko je penica mogla popiti. Kuva
se u malo vode (vie u pari) sve dok ne popuca.

462

Bitola

Jedna litra prave domae dobre komovice, pola kg meda i pola kg sveeg kravljeg masla - kuvati tako dugo dok se
ne ukuva jedna treina. Od ove lekovite smese uzima se jedna kaika ujutro pre jela i uvee dva sata posle
veere. Za nekoliko nedelja bolesnik e ozdraviti.
Uzeti bokvicu, alfiju (kadulju), cvet divizme - po 4 kaike; plunjak, hajduku travu - po 6 kaika. Sve dobro
promeati i od te meavine 2 kaike kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Pije se triput dnevno pre jela.
Jeam i vrike kleke (po jednu kaiku) kuvaju se 10 minuta u pola litre vode. Dodati kaiku-dve meda i ostaviti 10
minuta poklopljeno da stoji. Nakon toga ocediti i piti pola natate, a pola uvee pre spavanja.

Upala sinusa
Upala sinusa ili sinuzitis predstavlja zapaljenje sluzokoe paranazalnih upljina zbog neadekvatnog izluivanja
sekreta usled opstrukcije ulaza sinusa, infekcije ili alergije.
Najei faktori koji dovode do nastanka akutnog sinuzitisa su bakterije Streptococcus pneumoniae, Hemophilus
influenzae i Moraxella catarhalis. Ree se izoluju anaerobne bakterije: Streptococcus grupe A, Streptococcus
aureus i gram-negativne bakterije. Faktori iz spoljne sredine, pre svega tetni i toksini gasovi ukljuujui duvanski
dim, doprinose pojavi sinuzitisa i prelasku u hroninu bolest. Hronini sinuzitis moe biti alergijski ili nastati kao
posledica anatomskih izmena koje ometaju drenau sinusa, a ree se javlja zbog funkcijskih abnormalnosti
mukocilijamog aparata (sistema sitnih dlaica koje svojim pokretima pospeuju izbacivanje neistoa i sekreta iz
disajnih puteva). Upala sinusa moe biti povezana i sa bolestima donjih disajnih puteva.
Neki od simptoma koji prate sinuzitis su: poviena telesna temperatura, bol u predelu lica i ela (posebno na
pritisak) koji se pogorava pri naginjanju napred, pojaana sekrecija, zapuenost nosa i sl. Oteena sluznica nosa
moe zatvoriti otvor sinusa i spreiti pravilnu ventilaciju i izjednaavanje pritiska u nosu i sinusima. Zbog razlike u
pritisku nastaje bol. Sinuzitis, ako se ne lei pravovremeno i adekvatno, moe da zahvati onu duplju, okolne kosti
i centralni nervni sistem. U hroninom sinuzitisu sekrecija se ispoljava slivanjem niz nosni deo drela.
Recepti:
Jednu kaiku rastavia u 100 g vode kuvati 2-4 minute. Kad se ohladi, tu tekuinu hladnu usrkavamo u nos vie
puta dnevno.
Pred spavanje nastrugati jakog rena na plou poreta, prekriti se preko glave i udisati 5-10 minuta. Zatim lei
pokrivenom glavom. Za dva dana boli nestaju. Dobro je leti nos ispirati morskom vodom.

Zaepljen nos
Praak cveta divizme umrkati vie puta dnevno u nos .

BOLESTI ORGANA ZA VARENJE

463

Bitola

Angina
Upala krajnika, tonzilitis ili angina predstavlja upalni proces koji zahvata krajnike i okolne strukture. Moe da se
javi izolovano ili u sklopu drugih zapaljenskih obolenja sluznice nosa, usne duplje i drela. Vrlo esto se javlja u
sklopu klinike slike nekih infektivnih obolenja, pa i nekih sistemskih bolesti. Upala krajnika moe biti akutna (ako
traje do tri nedelje), subakutna (ako traje izmeu tri nedelje i tri meseca) i hronina. Uzronik upale mogu biti
bakterije, virusi i gljivice. Najee se kao uzronici pominju razni rodovi streptokoka, stafilokoka, pneumokoka,
adenovirusi, mikoze i dr.
Kao lokalni simptomi javljaju se disfagijske smetnje bol u predelu krajnika koji je simetrino izraen, bolovi su
naroito intenzivni pri gutanju, a vrlo esto se iri i prema uima. Takoe postoji i spolja na vratu bolna osetljivost
te regije ili veeg podruja vrata. Ve drugog ili treeg dana mogu da se opipaju uveane, bolne limfne lezde
vrata. Nekada je prisutna pojaana salivacija (luenje pljuvake), a nekada i oseaj suvoe usta i neprijatan zadah.
Moe da se javi i gr vilice usled ega je uzimanje hrane oteano, a i govor moe biti izmenjen. Bolest ve od
poetka prate i opti simptomi: visoka telesna temperatura, drhtavica, bolovi u miiima, malaksalost, glavobolja.
Bolest se razvija u periodu od nekoliko asova do nekoliko dana.
Recepti:
Stolisnika, matinjaka, belog sleza (list i cvet), crnog sleza (cvet i list) u jednakim delovima, dobro pomeati i od
te meavine uzeti 2 kaike i kuvati 2-3 minute u 300 g vode (3 dcl). Nakon toga ostaviti poklopljeno 10-15 minuta.
Zatim ocediti, medom zasladiti i piti 3 puta dnevno pre jela - po olju. Jo je bolje ako se pije svaki sat-dva po
nekoliko gutljaja.
Koren belog i crnog sleza u jednakim delovima sitno iseckati, i dobro promeati. Od te meavine uzme se jedna
kaika i prelije sa 200 g kljuale vode; ostavi ti poklopljeno 10-15 minuta. Zatim se ocedi, doda kaika meda i time
se ispira grlo a neto i popije.
Petrovac i list divlje kupine pomeati u jednakim delovima. Od te meavine uzme se 2 kaike i kuva 3-4 minute u
3 decilitra vode. Ostavi ti poklopljeno 10-15 minuta. Zatim se ocedi, doda kaika meda i time se ispira grlo a neto
i popije.
Ako nastanu jaki bolovi u vratu, uzme se glavica maka i kuva u 200 grama vode 2-3 minute. Ostavi se po strani
poklopljeno nekoliko minuta. Zatim se ocedi, pravim pelinjim medom zasladi, i grlo ispira grgljajui.
Mladog opranog lia koprive 1 kg samleti mainom za mlevenje mesa, iscedi se sok i pije 3-4 kaike dnevno.
Vrlo dobar lek protiv uporne bolesti angine: dve litre vode stavi se na poret. Kada voda zavri, doda se dve dobre
ake rastavia i kuva 10 minuta. Rastavi se iz vode izvadi, stavi u usku vreicu i vrue, koliko se moe izdrati,
omota oko vrata. Preko toga staviti suvu flanelsku krpu. Oblog se menja svaka 2-3 sata. Nakon osmog obloga
bolesnik e biti zdrav.
U 300 g istog maslinovog ulja stavi se 4-5 arnikinih cvetova i stavi na poret koji mora biti vru. Ulje sa
cvetovima ne sme se priti. Kad se dobro ugreje, ostavi se da stoji 24 sata. Nakon toga se ocedi, stavi u bocu i
dobro zaepi. Kad se ukae potreba, tim lekom lee se rane u ustima i grlu.
Isitniti kamilicu - 1 deo, eukaliptus 1 deo, neven-cvetove 1 deo i dobro izmeati. Jednu supenu kaiku
meavine preliti sa 1, 5 aom vrele vode, kuvati 2 minuta, ostaviti dobro uvijeno da odstoji pola sata, procediti.
Ispirati dva puta dnevno, ujutru i uvee. Ispiranje poeti sa 26 stepeni postepeno smanjujui po jedan stepen.
Zatim jedan mesec ispirati pri temperaturi 15-16 stepeni. Na taj nain se otklanja upala i istovremeno kali grlo.

464

Bitola

Crvenu cveklu izrendati na sitnoj trenici i iscediti au soka. U sok dodati jednu supenu kaiku sireta ( ali ne
siretnu kiselinu ). Ovim rastvorom ispirati grlo 5-6 puta dnevno a moe se i progutati po jedan gutljaj.
U staklenu flau od 0,5 l narezati list od aloje do polovine i nasuti eerom, povezati grli gazom. Ostaviti da
odstoji tri dana, zatim doliti 40 % alkohol i ostaviti opet 3 dana. Posle toga procediti i iscediti lie. Dobija se slatko
gorak liker. Piti po jednu supenu kaiku tri puta dnevno pre jela. Deca uzimaju po jednu kaiicu tri puta dnevno
pre jela. Piti do potpunog ozdravljenja. Koristi se kod angine, upale grla i bolesti plua.
Svakodnevno vakati koren iirota 5-6 puta dnevno po jedno malo pare. Svaki put drati u ustima vaui po 1520 minuta. Posle pola godine do godinu dana ovakvog uzimanja korena od iirota, ovek e se u potpunosti
osloboditi od angine.
Jednu kaiicu plodova anisa preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti. Piti po ae 3 4
puta dnevno pola sata pre jela. Plodovi od anisa ulaze u sastav razliitih meavina.
Plodovi anisa jedan deo, list podbjela jedan deo, cvetovi divljeg ika- jedan deo, cvetovi timijana dva dela,
koren belog sleza dva dela, koren sladia pet delova. Jednu supenu kaiku ove meavine preliti sa aom
hladne vode, ostaviti dva sata da odstoji a zatim kuvati 5 6 minuta na tihoj vatri. Kada se ohladi procediti i piti
po ae toplog odvara 4 puta dnevno kod kalja , upale dunika i bronhitisa.
Odvarom od cvetova zove ispirati grlo kod angine , kalja i upale usne upljine. 3 4 supene kaike cvetova preliti
aom vrele vode, kuvati pet minuta na tihoj vatri, ohladiti i procediti. Ovim odvarom ispirati usta kod gore
navedenih bolesti.
Svei sok od luka upotrebljava se kod angine po jedna kaiica 3 4 puta dnevno.
Gust odvar od plodova crne borovnice koristi se za ispiranje usta kod angine, za premazivanje opekotina , osipa
na koi i nekroznih ireva. Sto grama suvih plodova preliti sa pola litre vode, kuvati dok se koliina vode ne smanji
na 1/3 litra.
alfija se koristi za ispiranje kod upale krajnika, sluzokoe, usne upljine i desni. etiri kaiice isitnjenih listova
preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 30 minuta i procediti.
List od alfije 3 dela, cvet kamilice 3 dela. Kaiicu meavine preliti aom vrele vode, ostaviti pola sata,
proediti. Ispirati grlo kod laringitisa 5 6 puta dnevno.
Dan i no je odlino sredstvo kod angine, gripa, upale sluzokoe usta i gornjih disajnih puteva. Koristi se u obliku
alkoholne tinkture. Tinktura na alkoholu se sprema na sledei nain : 25 g. cvetova na 100 ml alkohola. Piti po 20
30 kapi tinkture 3 puta dnevno pre jela. Ispiranje 100 ml tinkture na au tople vode. Ispirati posle jela i uvee
pre spavanja.
Kod angine dobro pomae vakanje sveeg limuna. Posle toga jedan sat ne jesti nita, da bi se omoguilo etarskim
uljima i limunskoj kiselini da deluje na upalu sluzokoe grla. Ovu proceduru ponavljati svaka tri sata.
Smese za ispiranje grla:
Eukaliptus ( list ) - dva dela, lan ( seme ) - jedan deo, kamilica ( cvetovi ) dva dela, lipa ( cvet ) - dva dela.
Majoran jedan deo, kamilica ( cvet ) - dva dela, alfija jedan deo, metvica ( koren, list, cvet ) - dva dela.
Zora crna ( cvet ) - jedan deo, alfija- jedan deo, beli slez ( koren, list, cvet ) - jedan deo, orlov nokat ( cvet ) 0,5 dela.
Kantarion ( stabaoce, cvet )- dva dela, lan ( seme ) - jedan deo, neven dva dela, kamilica dva dela.
Komponente bilo koje od ovih meavina isitniti, jednu supenu kaiku meavine preliti sa 200 ml vrele vode u
porcelanskoj posudi, pokriti i ostaviti pola sata da odstoji. Procediti i isprati grlo toplom tinkturom 4-5 puta
dnevno. Pri kraju ispiranja polako gutati po nekoliko gutljaja.

Bolovi u elucu

465

Bitola

Koren iirota, kamilica, kiice, ruzmarin - u podjednakim delovima. Od ove meavine uzeti nepunu kaiku, preliti
sa dva decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, ocediti, zasladiti pravim medom, dodati malo soka od
limuna i piti toplo triput dnevno pre jela po jednu olju.
Pelin jedna kaiica, nana, kantarion - po jednu kaiku, hajduka trava - 2 kaike. Sve dobro promeati i od te
meavine uzeti nepunu kaiku , preliti sa dva decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, ocediti,
zasladiti pravim medom, dodati malo soka od limuna i piti toplo triput dnevno pre jela po jednu olju.
Koren lincure i ruzmarina - od svakog po 2 kaike, dobro promeati, samleti i od tog praka uzimati dva puta
dnevno pola kaiice sa vodom. Deca uzimaju pola oznaene doze.
eludane bolove sigurno lei smesa: lovorovo lie jedna kaika, suva kora od narande - 2 kaike. To se kuva
10 minuta u pola litre vode. Nakon toga ostavi se da stoji 10-15 minuta; zatim se ocedi i pravim medom zasladi.
Pije se po jedna olja triput dnevno posle jela. To je vrlo dobro sredstvo i za bolesnike koji boluju od naduvenosti i
prejake kiseline u elucu. Bez narandine kore dobar je lek protiv upale grla i reumatinih bolova.
U 100 g vode stave se dve kaike sira i dve kaike eera i dobro promea. Na to se nalije puna kaika sode
bikarbone i promea. im se pone emulgovati, odmah se popije. Treba uzeti veu au da ne pobegne. Uzima
se im zaboli eludac ili nastane garavica, naroito posle masnog jela.
Litru umskih ili vrtnih jagoda staviti u litru jestivog ulja. To treba da stoji dva meseca na suncu. Uzima se triput
dnevno po jedna kaika.
Dogodi se da oveka grevito zaboli eludac posle ne-kog jela ili pia. Za takav sluaj dobro je imati u kunoj
apoteci i tinkturu lincure u jakoj komovici ili prirodnoj ljivovici. Pije se aica-dve dnevno.
Dve ake zobi i dve kaike meda kuvati 40 minuta u litri i po vode. Pije se vie puta dnevno po jednu olju i ujedno
umesto vode.

ir na dvanaestopalanom crevu i elucu

ir je defekt sluzokoe, najee na elucu ili dvanaestopalanom crevu. Zahvata celu debljinu sluzokoe i obino
je razmere od pola do tri centimetra. Defekti sluzokoe manje povrine, obino do pola centimetra, u strunoj
literaturi nazivaju se erozijama. U agresivne faktore koji mogu otetiti sluzokou ubrajaju se eludana kiselina i
enzimi (pepsin), kao i spiralna bakterija (helycobacter pylori), koja je skoro obavezno prisutna kod akutnih i
hroninih upala eludane sluzokoe. Vrlo esto se stres spominje kao mehanizam koji oteuje odbrambenu
sposobnost sluzokoe. Tu su i mnogobrojni lekovi protiv bolova i za reumu. Puenje je jo jedan od vanih inilaca
u razvoju ira jer je proces zaceljenja kod puaa usporen. Najei simptom je bol koja je obino ravnomerna i
tupa. Pojavljuje se i nestaje u razmacima od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Ostali simptomi su: gubitak
telesne teine, slabljenje apetita, nadutost, podrigivanje, munina i povraanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se
uopte ne moraju pojavljivati. Krvava ili crno obojena stolica, povraanje krvavog sadraja ili sadraja koji ima
izgled zrna kafe mogu biti znaci ozbiljnog problema, kao npr. perforacije eludanog ili zida dvanaestopalanog
creva. Krvarenje nastupa ako su kiselina ili ulkus otetili krvni sud.
Recepti:
Rasol od kiselog kupusa (razreen sa malo vode), piti due vremena svakog sata po jednu kaiku. Uivati samo
mleko i vone sokove. Zabranjen je alkohol i duvan.
50 g krompira oguli se, izriba i istisne sok i popije natate (ponoviti pre ruka). Kura traje 6 nedelja. U tom
vremenu drati strogu dijetu. Uspeh siguran.
Gospina trava, majina duica, kopriva, preslica, bokvica enska, mijakinja - po 50 g; kamilica, cvet nevena, cvet
arnike, koren anelike - po 30 g; pasjakovina 40 g. Sve to dobro promeati i od te meavine jednu kaiku preliti
sa pola litre kljuale vode i pustiti 1 sat da stoji poklopljeno. Procediti i piti 6 nedelja triput dnevno po olju pre
jela.

466

Bitola

Pola kafene kaike pelina, po 50 g gaveza, korena kantariona, kleke (plod) grubo istueni u avanu, dobro
promeati. Od te meavine jedna kaika kuva se 2-3 minute u 3 decilitra vode. Zatim neka stoji 10-15 minuta. Tad
ocediti, medom zasladiti i piti toplo pola sata pre jela. Za vreme leenja mora se drati najstroa dijeta: supu i
meso izostaviti, ili to jesti samo u krajnjem sluaju kao posljednje.
Iirota, gaveza, petrovca po 2 kaike, kantariona, kiice, stolisnika po 3 kaike. Sve se dobro promea. Od te
meavine uzeti jednu kaiku na dva decilitra kljuale vode. Zatim neka stoji 10-15 minuta. Tad ocediti, medom
zasladiti i piti toplo pola sata pre jela.
20 dana uzima se ujutro natate decilitar soka od krompira koji je pripremljen prethodni dan uvee, a uvee pre
spavanja decilitar soka koji je pripremljen isti dan ujutro.
Islandskog liaja 4 kaike, nevena (samo latice), ruzmarina, po 2 kaike. Sve dobro promeati i od ove meavine
uzeti 2 kaike i preliti sa 3 decilitra kljuale vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta. Tada ocediti, zasladiti medom i
piti triput dnevno pre jela.
Glavicu kupusa samleti na maini za mlevenje mesa i pustiti preko noi da stoji. Tad se procedi kroz gazu. Pije se
sok sedam dana svako jutro natate po jednu kaiku.
Kod ira na elucu, katara creva (gastritis) i kod mnogih unutranjih bolesti koristi se med. Ako se tri meseca svaki
dan ujutro natate i uvee pre spavanje uzme po 3040 g meda, a preko dana pomalo pojede 40-50 g
ozdraviemo sigurno (preporuuje se kestenov med).
Dva meseca treba jesti uglavnom samo mleko i maslac. Ukratko, iveti na strogoj dijeti. Kasnije jogurt. Namoiti
malo korena lincure sa malo pelina u 300 g hladne vode. To piti svako jutro natate.
Svako jutro natate treba popiti kaiicu komovice u kojoj se natapala nekoliko dana arnika 1 : 20. Navodno e ir
nestati i bez dijete.
Uzeti po 50 g gaveza, dunjinog i lanenog semena i slatkog korena i hajduke trave po 20 g. Sve izmeati i preliti
litrom vrele vode. Ostaviti 6 sati poklopljeno, zatim ocediti i piti umesto vode.
Samleti koren iirota i slatki koren, uzeti 1 kaiku u jakom aju kamilice.
Preslica, majine duica i pelin po 20 g, sve to pomeati, uzeti 1 kaiku i skuvati u 2 decilitra vode. aj se ocedi i
pije po 1 gutljaj svakog sata.
Koristi kupanje u vodi u kojoj se kuvala kora mladog hrasta. 4 pregrti usitnjene kore kuva se 15 minuta u 5 litara
vode. Ta se voda onda dolije u vodu u kadu za kupanje. Kupa se svaki drugi dan do ozdravljenja.

Ciroza jetre
Ciroza jetre je hronina bolest jetre tokom koje se jetreno tkivo zamjenjuje vezivnim tkivom to za krajnu
posledicu ima prestanak funkcija jetre. Ciroza jetre moe imati celi niz uzroka od kojih su najei alkoholizam i
hepatitis C. Sa obzirom da se oteeno jetreno tkivo ne moe zameniti, terapija ciroze jetre je palijativne prirode,
iako se u ekstremnim situacijama moe provesti transplantacija jetre.
Recepti:
Po jedna olja poparenog aja od preice ujutro, natate, i uvee pola sata pre veere, pomae kako kod ciroze
tako i kod zloudnih oboljenja jetre. Veoma brzo, nestae guenje koje ide uz ove bolesti. Na etvrt litre vode uzeti
ravnu malu kaiku preice. Uz to, dnevno piti est gutljaja aja od korena iirota i 2 do 3 olje aja od koprive.
Oblog sa veden biterom u toku dana drati etiri sata, a parne obloge od rastavia, i to ujutro i popodne po dva
sata, u krevetu, i preko cele noi. Obloge staviti na jetru. Sve obloge treba pokriti toplom maramom kako se usled
isparavanja ne bi ohladili!

467

Bitola

Difterija
Difterija je zarazna bolest izazvana bakterijom lat.: Corynebacterium diphteriae. Prenosi se direktno putem
kapljica u vazduhu, ree indirektno putem zaraenih predmeta. Rezervoar bolesti je ovek. Bakterije difterije
oslobaaju toksin difterije, koji blokira sintezu proteina u elijama i na taj nain izaziva njihovo izumiranje.
Najee su pogoeni drelo, krajnici, sluzokoa nosa, limfni vorovi vrata, rane itd. Na ovim organima javnjaju se
karakteristine pseudomembrane sivo-bele boje, koje se vrsto dre na povrini sluzokoe, a posle njihovog
otklanjanja se javlja krvarenje. U sklopu sistemskih poremeaja tokom difterije javlja se degenaracija sranog
miia, jetre, bubrega, promene na nervnom sistemu.
Recepti:
Pomeati 20 g suvog ploda maline, 20 g podbela i 10 g vranilovke (origano). Dve kaike smese preliti sa 2 ae
vrele vode, ostaviti 10 minuta, procediti. Piti vrelo.
Tinkturu oropolisa (20 g na 300 ml etilalkohola) pomeati sa toplim mlekom ili ajem. Uzimati 40-50 kapi 3-5 puta
na dan kao jak antibiotik.
Cvet lipe i suve plodove maline uzeti u jednakoj koliini. Dve kaike smese preliti sa 400 ml vrele vode, ostaviti da
odstoji, procediti. Piti vrelo kao aj.
Pomeati 1 au soka od brusnice i 1 au limunovog soka. Popiti jednu au malim gutljajima (podgrejano).
Drugom aom vrueg soka ispirati grlo svakih 30 minuta.
Pomeati 20 g korena ika, 15 g dvozuba ( bidens tripartita), 15 g vranilovke, 15 g suvog ploda maline, 15 g
cveta lipe, 10 g cveta zove, 10 g jaglike. Dve kaike smese preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti da stoji 10
minuta, procediti. Piti vrelo 3-4 puta na dan posle jela.
Suvu biljku soivicu (Lemna minor) zdrobiti u prah. Jednu kaiku praha preliti aom votke, ostaviti da odstoji.
Uzimati po 1 kaiku 3-5 puta na dan pre jela.
Prah soivice sa medom uzimati po 1-2 kaikice 3-4 puta na dan.
Kao baktericidno i sredstvo za sniavanje temperature koristi se kora mladih grana jasike (Populus tremula). Jednu
kaiku kore preliti aom vrele vode, nagrevati 30-40 minuta. Piti po 1-2 kaike 3-5 puta na dan pre jela.
Pomeati list podbela (2 dela), koru vrbe (2 dela), vranilovku (1 deo). Dve kaike smese preliti sa 400 ml vrele
vode, nagrevati 30 minuta, procediti. Piti vrelo.
Piti po 1-2 kaikice soka aloje 2-3 puta na dan.

Dizenterija
Dizenterija je oboljenje koje karakterie teak oblik dijareje i, u velikom broju sluajeva, prisustvo krvi u fecesu.
Prenosi se zagaenom hranom, neistim rukama ili priborom za jelo ime se u organizam unose mikroorganizmi
koji izazivaju upalu crevnog trakta, preteno lokalizovanu u predelu debelog creva. Inkubacija traje otprilike 3 do 7
dana. Izazivai su dizenterine amebe i neke bakterije roda Shigella. Simptomi su grevi u trbuhu, proliv, sluzavokrvava stolica, poviena temperatura. Obino je akutna bolest, ali moe poprimiti i hronian tok. Leenje u velikoj
meri zavisi od teine inflamacije i opteg stanja pacijenta. Predstavlja jednu od najzaraznijih bolesti.
Recepti:
Koren gaveza i anelike po 2 kaike, lie umske jagode 3 kaike, seme korijandera, petolist po kaikicu. Sve
dobro promeati i od te meavine 2 kaike preliti sa 3 decilitra kljuale vode i piti svaki sat po dva-tri gutljaja.

468

Bitola

Plod tavelja (konjska kiselica). Jedna aka kuva se u pola litre vode 3 minute i piti svaki sat po dva-tri gutljaja.
Uzeti kaiku taveljai kaiku ipkove kore, preliti sa 5 decilitra kljuale vode i piti svaki sat po dva-tri gutljaja.
Uzeti 100 g zelenog aja, preliti sa 2 litre vode, natapati oko 30 minuta, kuvati 1 sat, periodino meati, procediti.
Ostatak posle ceenja ponovo zaliti sa 1 litrom vode I kuvati 10 minuta i takoe procediti. Oba aja pomeati,
naliti u iste boce. Piti po 1-2 kaike 4 puta na dan 20-30 minuta pre jela. Ovo je vrlo jako antimikrobno sredstvo.
Jednu kaiku hajduke trave preliti aom vrele vode. Piti od jedne kaike do 1/3 ae na dan pre jela.
Kod slabog oblika dizenterije dovoljno je piti nekoliko puta aj od lovorovog lista: 1 list na olju vrele vode.
Pomeati kantarion i hajduku travu u istom odnosu. Jednu kaiku smese preliti sa aom kljuale vode.
Troskot 1 deo, petoprst 1 deo, list enske bokvice 2 dela. Dve kaike smese preliti sa 2 ae vrele vode,
ostaviti da odstoji 30-40 minuta i procediti. Piti po 1/2 ae 4 puta na dan 30 minuta pre jela.
Jednu kaiicu samlevene kore hrasta preliti sa dve ae hladne vode (prethodno prokuvana), natapati 8 sati,
procediti. Piti malim gutljajima u toku dana. Deci ne davati!
Jednu kaikicu kore ili korena nara preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji. Piti po malo ceo dan; u toku dana
treba popiti 2 ae.
Uzeti 100 g plodova gloga bez kotica, preliti sa 2 ae vode, ostaviti da stoji preko noi. Ujutru prokuvati u toj
vodi, ohladiti, procediti i piti. Ponavljati nekoliko dana, dok dizenterija ne proe.
Jednu kaiku samlevenog troskota (Polygonum aviculare) preliti sa o,65 litara vrele vode, kuvati 10 minuta,
ohladiti, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta na dan.
Koren umske jagode 8 g, koren vrbe 10 g. Preliti sa 0,5-1 litar vode, kuvati 10 miuta. Piti malim gutljajima.
Deci, oboleloj od dizenterije, preporuuje se da istovremeno sa ostalim lekovima uzimaju 30-60 g meda na dan.
Oprati kokoiji eludac i sa unutranje strane politi vrelom vodom, paljivo odvojiti od mesa, ponovo oprati i
ostaviti na istu hartiju da se sui. Sledeeg dana on je osuen. Kod dijareje opnu isitniti u prah i popiti sa vodom.
Piti 2-3 puta dnevno. Ovo je izuzetno sredstvo protiv bilo koje vrste dijareje, ak i krvave i dizenterije.
Uzeti pola kaikice osuene mase od upotrebljenog za kuvanje zelenog ili crnog aja i vakati sa malo vode. Od 12 upotrebe prestaje dijareja.
Jednu kaikicu skroba od krompira rastvoriti u pola ae hladne, prethodno prokuvane vodi i popiti. Dobro i brzo
pomae.
Odvar ili kaa od pirina gusto skuvana u vodi, bez soli odlino pomae i odraslima i deci kod dijareje.
Jednu supenu kaiku listova ili granica od kupine preliti aom vrele vode i prokuvati 3-5 minuta, dobro pokriti i
ostaviti 30-40 minuta, procediti. Piti po pola do jedne ae 2-3 puta dnevno.
5 g isitnnjenog korena dvornika preliti sa 200 ml vrele vode. Kuvati 20 minuta na tihoj vatri, dobro pokriti i ostaviti
da odstoji30 minuta, procediti. Piti po pola ae 2-3 puta dnevno ili uzimati prah od isitnjenog korena kod krvavih
dijareja. Praak se mea sa medom i oblikuje u pilule teine 0,5-1 g koje se zatim uzimaju tri puta dnevno.
Piti sok od aloje po 1-2 kaiice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela.
U narodnoj medicini se veoma ceni odvar od suvih plodova crne borovnice kao sredstvo protiv dizenterije.
Odvar od dvornika i sama biljka upotrebljava se u meavinama: jednu supenu kaiku isitnjenog travnatog dela
preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po pola ae 4 puta dnevno pola
sata pre jela kod dijareje.

469

Bitola

Tinktura od kore hrasta se upotrebljava kod upale eludanostomanog trakta, dijareje i dizenterije. Jednu kaiicu
isitnjene kore preliti sa dve ae hladne, prethodno prokuvane vode, ostaviti da odstoji 8 sati, procediti. Piti u
gutljajima u toku dana. Deci se ne propisuje.
Svei plodovi i sok oskorue koriste se kod dizenterije. Uzimati po 100 g plodova tri puta dnevno 20-30 minuta pre
jela. Sok od sveih plodova piti po ae 2-3 puta dnevno pola sata pre jela.
Ovsene pahuljice se koriste kod upale eludano stomanog trakta, dijareje, bolesti jetre i srca. 100 g ovsenih
pahuljica preliti sa 1 l hladne vode, ostaviti 4 sata, azatim kuvati dok se ne dobije gusta masa.
Kod eludano stomanih poremeaja uzimati po 50 do 100 g sveih plodova ili tinkturu od suvih plodova
oskorue. 4 kaikice suvih plodova ostaviti 8 sati u ai hladne vode, procediti i piti u gutljajima u toku dana.
Napraviti meavinu od plodova borovnice 2 dela, srani koren 1 deo, cvetovi nevena 1 deo, kim 1 deo,
alfija 3 dela. Jednu supenu kaiku meavine preliti sa aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti
i procediti. Piti po 1/3 ae tri puta dnevno 15-20 minuta pre jela.
Napraviti meavinu od plodova borovnice 2 dela, plodovi divlje trenje 3 dela. Jednu supenu kaiku meavine
preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 20 minuta, procediti. Piti po ae tri puta dnevno.
Napraviti meavinu od plodova oskorue 4 dela, kantariona 3 dela, korena iirota 2 dela,. Supenu kaiku
meavine preliti sa 0,5 l vrele vode, ostaviti 40-60 minuta, procediti. Kod dijareje piti po pola ae 4 puta dnevno.
Odvar od plodova divlje trenje koristi se kod gastritisa, kolitisa, dijareje i dizenterije. Jednu supenu kaiku preliti
aom vrele vode, kuvati 5 minuta na tihoj vatri, ostaviti 2 sata, procediti. Piti po ae 2-3 puta dnevno.
Plodovi od divlje trenje ulaze u sastav meavine za eludac: plodovi trenje 3 dela, plodovi borovnice 2 dela,
korenje sranika 1 deo. Dve supene kaike meavine preliti sa dve ae vrela vode, kuvati na tihoj vatri 1
minuta, procediti. Piti po ae 3-4 puta dnevno pre jela.

Gastritis
Gastritis je upala eludane sluznice.Gastritis poinje sa bolom u gornjem delu trbuha sa muninom i garavicom.
esto se takvi simptomi ubrzo povuku, ali ukoliko potraju jasno je da se razvio gastritis. eludana sluznica kod
gastritisa nadraena je i upaljena, ali ne postoji otvorena rana - to je karakteristino kod peptikog ulkusa.
Recepti:
Pelina malu kaikicu, stolisnika 3 kaike, gospine trave (kantarion) 2 kaike, nane kaiku. Sve se dobro promea i
od te meavine stavi se jedna kaika u 3- 4 decilitra vode i kuva 3 minute. Zatim se ostavi da stoji 10-15 minuta.
Nakon toga se ocedi, doda malo meda i soka od limuna i pije toplo tri puta dnevno, pol a sata pre jela. Kura traje
prema teini bolesti, 4-6 meseci.
Koru od narande, stolisnik, koren iirota, kamilica - u jednakim delovima - dobro promeati. Od te meavine
jednu kaiku preliti sa 2-3 decilitra kljuale vode i ostaviti poklopljeno 15-20 minuta. Nakon toga se ocedi, doda
malo meda i soka od limuna i pije toplo tri puta dnevno, pol a sata pre jela. Kura traje prema teini bolesti, 4-6
meseci.
Cvet od lipe, koren i lie od belog sleza, lie od bele breze, u podjednakim delovima, dobro promeati i od te
meavine uzeti jednu kaiku i staviti u 3-4 decilitra vode i kuva 3 minute. Zatim se ostavi da stoji 10-15 minuta.
Nakon toga se ocedi, doda malo meda i soka od limuna i pije toplo tri puta dnevno, pol a sata pre jela. Kura traje
prema teini bolesti, 4-6 meseci.
Latice od crvenih rua i breskvinog cveta uzeti u jedna kim delovima, dobro promeati i od te meavine pripremiti
sirup. Deci koja imaju zatvor davati svako vee po jednu ili dve kafene kaike pre spavanja. Ovaj sirup blago utie
i ima umirujue delovanje.

470

Bitola

Svako jutro natate treba ispiti jedno svee sirovo jaje. Zatim 2-3 sata ne sme se nita jesti. Nakon toga moe se
popiti olja kafe ili aja. Za ruak lagana hrana od povra, mleka i voa. Za veeru svei sir, kiselo mleko ili jogurt.
Hleb prepeen.
Crni luk samelje se na maini za mlevenje mesa i na 100 g soka nalije se 200 g dobre prepeene komove rakije.
Od tog leka pije se triput dnevno 15 kapi u kaiki meda. Kura traje dva meseca.
aj kuvan od borovnice navodno potpuno ubija bacile od tifusa i ostale bacile u elucu u vremenu od 24 sata.
Stoga se borovnica preporuuje kao antiseptino sredstvo kod svih poetnih zapaljenja creva i proliva.
aj od agave lei eludac, creva i bolesti jetre. Efikasniji je u obliku praka. Svaki dan ujutro i navee uzeti ga na
vrh noa i popiti s malo vode ili aja.
Protiv eludanih greva, vodene bolesti, bolesti jetre, bubrega, proliva i kolika, Kneipp preporuuje steu
(Potentilla anserina) u obliku aja: list i cvet.
Na poetku juna nabere se 30 sasvim mladih oraha koji su iznutra jo potpuno beli i mleni. Sitno se izreu i stave
u litrenu bocu. Boca se napuni dobrom komovicom ili ljivovicom i stavi 4 nedelje na sunce. Tad se procedi. Pije se
jedna kaika u sluaju napada nepodnosivih greva ili eludanih i crevnih bolova.
Lei se ajem od kamilice (2 kaike kamilice na 300 g kljuale vode) uzima se 20 dana, 10 dana ne, zatim se
ponovo uzima 20 dana i 10 ne, itd. do potpunog ozdravljenja.
Ujutro natate uzme se sneg belanca jednog jajeta, a sat nakon toga velika kaika maslinovog ulja. Za vreme
leenja treba se drati stroge dijete.
2 kaike kamilice preliti sa 300 g kljuale vode i ostaviti da stoji 20 minuta poklopljeno. Nakon toga se ocedi i pije
po jedna olja ujutro natate i uvee pre spavanja.
Po 20 g korena cikorije, trave ive, lista hajduke trave, majine duice i oraha. Tri kaike te meavine prelije se sa
pola litre vrele vode, poklopi, ostavi preko noi, odlije, pije nezaeereno umesto vode.
Kamilica i list hajduke trave - po 4 kaike, prelije se sa 1,5 litara vrele vode, poklopi, dri 2-3 sata na toplom a da
ne vri. To se pije kad se oedni.
Pomeati po 20 g hajduke trave (list i cvet), dubaca , trave ive, majine duice i kamilice. Od toga uzeti 1 kaiku
i preliti decilitrom vrele vode. Ostaviti poklopljeno, zatim piti pola sata pre jela.
Uzeti po 20 g rosopasa, podbela, pasjeg drena (plod) i petrovca. Od te meavine uzeti 3 kaike i preliti sa pola litre
vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata. Ocediti i piti 3 puta na dan, pola sata pre jela.
Pomeati po 20 g timijana, hajduke trave i kamilice i 10 g slatkog korena. Od toga uzeti 3 kaike i preliti sa 5
decilitara vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata. Piti svaki sat po jednu kaiku.
Pomeati po 30 g hajduke trave (list) i trave ive, po 10 g petrovca, kamilice i dubaca. Od te smese uzeti 1 kaiku
i preliti decilitrom vrele vode, ostaviti pokriveno. Kad se ohladi, piti pola sata pre jela.
Pomeati 100 g sladia (Glycyrhiza glabra), 150 g kruice i po 50 g kima, anisa i komoraa. Od toga uzeti 2 kaike
i preliti sa 3 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata. Piti svaki sat po 1 kaiku (toplo).
Pomeati po 30 g timijana, hajduke trave i kamilice i 10 g sladia. Od toga uzeti 3 kaike i preliti sa 5 decilitra
vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata, nakon toga piti svakog sata po 1 kaiku (toplo).
Pomijeati po 30 g hajduke trave (list) i trave ive (Teucrium montanum) i po 10 g kamilice, petrovca, kima i
dubaca. Jednu kaiku te meavine preliti sa decilitrom vrele vode. Poklopiti i kad se ohladi, piti pola sata pre jela.
Pomeati po 25 g hajduke trave (list i cvet), anisa, pelina, smilja, nane i sene. Od toga uzeti 1 kaiku i preliti sa 2
decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata. Odliti i popiti u 3 navrata pre jela.

471

Bitola

Divlja miroija 1 deo, beli slez 1 deo, kamilica 1 deo, pirika, korenje 1 deo, sladi, korenje 1 deo. Sve
sastojke dobro isitniti i izmeati i jednu supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode. Kuvati 10 minuta na
tihoj vatri, uviti i ostaviti tri sata, procediti. Piti uvee po jeddnu au tinkture. Pije se kod akutnog i hroninog
gastritisa.
Cvet kamilice- 10 g., hajduka trava 10 g., pelen trava 10 g., ljuta metvica list 10 g., alfija list 10 g.
Dve kaiice ove meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 30 minuta, a zatim procediti. Tinkturu piti vruu
po pola ae dva puta dnevno pre jela.
Ljuta metvica list 20 g., gorica 5 g. Dve kaiice ove meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 30
minuta, a zatim procediti. Piti po jednu au tinkture tri puta dnevno posle jela.
Valerijana (koren)- 10 g., gorka detelina list 10 g., ljuta metvica list 10 g., pomorande (kora) 10 g. Dve
kaiice ove meavine preliti aom vrele vode, uviti i ostaviti 30 minuta, a zatim procediti. Piti po jednu taku
tinkture tri puta dnevno posle jela.
Preporuuje se uzimanje tinktureod iirota kod gastritisa sa snienom kiselinom, kod eludanih i stomanih
kolika. 1 kaiicu isitnjenog korena preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji 20 minuta, procediti i piti po pola
ae 4 puta dnevno pola sata pre jela.
Sok od aloje- piti po 1-2 kaiice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Vreme leenja je 1-2 meseca.
Dvornik 4 dela, gorica 4 dela, cvasti hajduice 3 dela, list ljute metvice 2 dela, koren iirota 2 dela, kim
1 deo, runolist 8 delovaa, list ivovlaka 8 delova. Dve supene kaike ove meavine preliti sa 1 l. vrele vode u
termosu, ostaviti itavu no, ujutru procediti. Popiti nate jednu au, a ostatak podeliti na 4 dela. Piti kod upale
eludano-stomanog trakta, posebno kod gastritisa sa smanjenom kiselinom.
Dvornik- 4 dela, kantarion 4 dela, list crne borovnice 3 dela, cvasti hajduice 2 dela, cvetovi nevena 2 dela,
gorica 2 dela, list ljute metvice 1 deo, cvetovi kamilice 1 deo. etiri supene kaike ove meavine preliti sa 1
l. hladne vode uvee, ujutru pustiti da prokljua i kuvati na tihoj vatri 5-7 minuta, ostaviti 20 minuta na toplom,
procediti. Piti po jednu au 4-5 puta dnevno pola sata pre jela kod gastritisa sa smanjenom kiselinom.
Majoran i cvetovi kamilice u jednakom odnosu. Dve kaiice meavine preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj
vatri 10 minuta, procediti. Piti po jednu au odvara ujutru i uvee kod spazma eluca i creva. Majoran je
kontraindikovan u trudnoi.
Koristi se meavina od listova i korena umske jagode za pripremanje tinkture: jednu supenu kaiku meavine
preliti sa dve ae hladne vode, ostaviti 6-8 sati, procediti. Piti po pola ae svakodnevno.
Kantarion 4 dela, gorica 2 dela, list metvice 1 deo, dvornik 2 dela, korenje iirota 1 deo, kim 1,5 deo,
hajduica 0,6 delova. Dve supene kaike ove meavine preliti sa 1 l. vrele vode, ostaviti 12 sati, procediti. Piti po
pola ae 4 puta dnevno jedan sat posle jela kod gastritisa sa poveanom kiselinom.
Sok od sveeg kupusa upotrebljava se kod hroninog gastritisa posebno kod smanjene kiselosti, ira eluca i
duodenuma, bolesti jetre i pankreasa, gojaznosti. U kunim uslovima sok se dobija ceenjem iz isitnjenih listova
zrelog kupusa. Piti po pola ae tri puta dnevno jedan sat pre jela. Dobijeni sok moe se uvati u friideru najvie
dva dana.
Tinktura od ika: Kaiicu isitnjenog korena preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti 12 sati, procediti. Piti po pola
ae tople tinkture 4 puta dnevno.
Odvar od ika: Kaiicu isitnjenog korena preliti aom vrele vode, kuvati 5-10 minuta na tihoj vatri, ohladiti,
procediti. Piti po jednu supenu kaiku odvara 3-4 puta dnevno.
Tinktura i svei sok od listova ivovlaka preporuuje se kod eludano-stomanih bolesti (gastritisa, ira eluca i
duodenuma, enteritisa, kolitisa, kolika, dijareje). Jednu supenu kaiku suvih isitnjenih listova preliti aom vrele
vode, ostaviti 10 minuta. Piti u gutljajima jedan sat pre jela. Ovo je dnevna doza. Dobro oprane listove izrezati,
iscediti sok, promeati ga sa istom tolikom koliinom meda, kuvati 20 minuta. Uzimati po 2-3 supene kaike
dnevno. uvati u dobro zatvorenoj posudi na prohladnom, tamnom mestu.

472

Bitola

Kod gastritisa sa smanjenom kiselou revanj u malim dozama (0,05-0,2 g.) ima vezivno dejstvo. Koristi se praak
od osuenog korena revnja pripremljenog u jesen. Koren oprati, izrezati na komadie, suiti na suncu ili na
temperaturi ne vioj od 60 C.
Tinktura od listova zelene salate upotrebljava se kod hroninog gastritisa. Jednu supenu kaiku usitnjenih listova
preliti aom vrele vode, ostaviti da odstoji dva sata, procediti. Piti po pola ae dva puta dnevno ili po au
uvee).
Svei sok od ribizle pije se kod gastritisa sa smanjenom kiselou. Piti po ae soka tri puta dnevno.
Odvar od hajduke trave upotrebljava se kod hroninog gastritisa i ira eluca. Kaiicu isitnjene trave preliti sa
250 g. vrele vode, kuvati 5-10 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno u toku 25-30 dana.
Najjednostavniji lek za gastritis, dispepsiju, slabo varenje, goruicu i gasove u elucu- jeste sok od krompira. Ovaj
sok treba piti nate po jednu au i vratiti se u postelju jos pola sata. Nakon jednog sata moe se dorukovati.
Tako raditi 10 dana uzastopce, zatim 10 dana napraviti pauzu i ponoviti leenje u trajanju od 10 dana.

Gliste
Deje gliste su bezopasni crevni paraziti. Mogu biti velike deje gliste i male deje gliste. Izazivaju neprijatan
oseaj i svrab.
Recepti:
Seme bundeve se jo od davnina smatra najboljim lekom protiv glista. Kada je re o dejoj glisti, deci se daje
dnevno 10 do 15 oljutenih semenki, a odraslima 20 do 30; fina ljuska obavezno ostaje na semenu i ono dobro
mora da se savae. Nakon otprilike jednog sata, popiti nepunu malu kaiku ricinusovog ulja.
I kod pantljiare se preporuuje seme bundeve. Pri strogoj dijeti savakati 80 do 100 oljutenih semenki (fina
ljuska ostaje!), i to u etiri porcije, a nakon pola sata uzeti pola velike kaike ricinusovog ulja. Ukoliko se zbog
neuspeha kura mora ponoviti, nee biti nikakvih negativnih posledica. Protiv okruglih crevnih glista pomae stari
dobri kuni lek od mrkvi i cvekle. Njihovo izbacivanje moe se pospeiti i rasolom od sirovog kiselog kupusa,
renom i crnim lukom, a pomae i beli luk skuvan u mleku.
Po 2 kaike preslice i bojeg drvca, 6 enova belog luka sitno iseckanog. Zajedno promeati, preliti sa decilitrom
kljuale vode, i od te meavine natate neprekidno 6 dana uzimati pola kaike.
Manju glavicu crnog luka ili 6-8 enova belog luka skuvati u olji mleka i preko dana nekoliko puta jesti. To treba
ponoviti nekoliko dana.
Na ribeu se izriba sirova argarepa, iscedi sok i to pomea sa medom. Vie puta dnevno pojede se po 1 kaika.
Takoe se moe preporuiti aj od korena valerijane. Pije se mala olja aja svaka dva sata.
Gliste se uglavnom pojavljuju kod dece. Najefikasnije sredstvo protiv glista je beli luk. Svako jutro natatepola
sata pre jela popije se olja mleka u kome se kuvalo nekoliko enova usitnjenog belog luka. Kura traje 14 dana.

Hemoroidi
Hemoroidi ili uljevi su oteeni, ali normalno prisutni krvni sudovi u i oko anusa (mara) i donjeg dela rektuma,
koji su proireni pod pritiskom (slino kao proirene vene na nogama). Najei uzrok nastanka hemoroida je
naprezanje prilikom defekacije, a mogu biti i trudnoa, genetiki faktori, starenje, hronini zatvor, dijareja,
dugotrajno sedenje i analne infekcije.

473

Bitola

Hemoroidi mogu biti spoljanji ili unutranji. Unutranji nastaju blizu poetka analnog kanala, a spoljanji na
analnom otvoru. Unutranji hemoroidi potiu od unutranjeg venskog hemoroidnog pleksusa u gornjem delu
analnog kanala i rektumu. Oni se uveavaju, zahvataju koom prekriveni donji deo analnog kanala i ine vidljivim
spoljnji hemoroidalni venski pleksus.
Recepti:
Cvet divizme - 2 kaike, hajduka trava - 4 kaike, list zimzelena jednu kaiku, preliti sa dva decilitra kljuale
vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti, po elji zasladiti medom i piti toplo triput dnevno
pre jela.
Kora mladog hrasta jedna kaika (ako nema kore, moe je zameniti hrastova babuka) rastavi, bokvica enska po 2 kaike, hajduka trava - 3 kaike. Uzeti jednu kaiku, preliti sa dva decilitra kljuale vode. Ostaviti
poklopljeno da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti, po elji zasladiti medom i piti toplo triput dnevno pre jela.
List koprive, anis - po 2 kaike, hajduka trava - 3 kaike, pelina jednu kaikicu.Uzeti jednu kaiku, preliti sa dva
decilitra kljuale vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti, i piti toplo triput dnevno pre jela.
Plod divljeg kestena se oljuti, njegova smea kora osui i usitni. Pet kaika te kore stavi se u pola litre 96%
alkohola. Boca se zaepi i ostavi 10 dana da stoji. Dobro je bocu dnevno po neki put protresti. Od ove tinkture
uzima se 10 kapi dvaput dnevno sa malo vode. Lek uzimati 20 dana u mesecu.
Jednu kaiku vodopije (usitnjen koren) preliti sa 200 g kljuale vode i ostaviti 15-20 minuta poklopljeno da stoji.
Pije se nekoliko dana svako jutro natate i pre spavanja po jednu olju. Deluje ugodno na stolicu to je od velike
koristi kod uljeva.
iarke od veno zelenog empresa jedna kaikica, pupoljci od crne topole jedna kaiica . To se kuva 5
minuta u 2 decilitra vode i ispiraju (klistiraju) uljevi.
Zimzelen jedna kaika, rastavi - 5 kaika. To se kuva u pola litre vode pola sata polako. Pije se triput dnevno po
jedna oljica i ispira (klistira) dvaput dnevno istim uvarkom.
Kuvati aku probrane penice koja se prethodno natapala 10-12 sati. Kuvati tako dugo dok ne popuca. Ta penica
se stavi u mleko i s mlekom jo jednom prokuva i sve pojede u dva obroka: pre ruka i veere. Kura traje 5-6
nedelja - prema teini bolesti.
Koren pirike sitno izrezan i u avanu istucan - 2 kaike, kuva se 3-4 minute u 3 decilitra vode. Taj aj treba piti
kratko vreme pre jela triput dnevno po jednu oljicu.
1 kg vrbovih vrika sa cveem stavi se u 5 litara vode i kuva polako u poklopljenom loncu 1-8 sati. Nakon toga se
ocedi, stavi u boce i dobro zatvori. Ta se tenost pije 5 nedelja triput dnevno po jedna oljica.
Kopriva (list) - 1 deo, kruina kora- 1 deo. 8 g. ove meavine preliti sa 1 l. vrele vode, kuvati na tihoj vatri 10
minuta, ostaviti da odstoji 30 minuta, procediti. Piti po jednu au 4 puta dnevno.
Dve kaiice suve biljke dvornika na 0,5 l. vode. Kuvati 15 minuta na tihoj vatri, ostaviti dobro uvijenu posudu da
odstoji dva sata, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno pola sata pre jela. Koristi se kao diuretik, kao blag
laksativ i analgetik, a takoe i kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja.
15 grama hajduice sa cvetovima na au vrele vode. Uviti i ostaviti da odstoji jedan sat, procediti. Piti po jednu
supenu kaiku 3-4 puta dnevno pre jela. Smesu od sveeg soka od hajduice pomeanog sa istom koliinom meda
uzimati tri puta dnevno po jednu kaiicu. Kod dueg leenja ovo je radikalno sredstvo. Hajduica se koristi i za
izazivanje znojenja, kao diuretik i sredstvo za zaustavljanje krvarenja, kao veoma efikasno sredstvo protiv
hemoroida u poetnom stadijumu i njihovog krvarenja. Tinkturu od hajduice na vodi ili alkoholu piti po 30 kapi tri
puta dnevno.
Izrezati od sveeg krompira parence u obliku sveice i umetnuti u anus. Ako suvie isuuje premazati ga medom.

474

Bitola

Napraviti od ueerenog meda sveicu i umetnuti je u anus.

Iscediti iz zrelih plodova crvene oskorue sok i piti po 70-100 g. tri puta dnevno. U sok se moe dodati med ili
eer. On istovremeno deluje kao blagi laksativ.
Kod hemoroida kantarion se koristi u obliku odvara: jednu supenu kaiku isitnjene biljke preliti aom vrele vode,
kuvati 15 minuta na tihoj vatri, procediti. Piti po ae tri puta dnevno.
Odvar od listova koristi se za klistir i ispiranje. Jednu supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode,
ostaviti 20 minuta, procediti i koristiti.
Kod krvarenja hemoroida koristi se odvar od kore ibikovine. 4 kaiice isitnjene kore preliti aom vrele vode,
kuvati 30 minuta na tihoj vatri, procediti dok je vrue, doliti vodu do poetne koliine i piti po jednu supenu kaiku
tri puta dnevno pre jela.
Piti topao rasol od kiselog kupusa po pola do dve ae dnevno.
Pripremiti odvar od listova planinske maline na sledei nain: jednu supenu kaiku listova preliti aom vrele vode,
kuvati na tihoj vatri 10 minuta, ohladiti, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno.
Jednu supenu kaiku suvih listova koprive preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti,
procediti. Piti po jednu supenu kaiku 4-5 puta dnevno.
Dve supene kaike suvih listova koprive preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola ae dva
puta dnevno.
Piti svei sok od crnog luka po jednu supenu kaiku 3-4 puta dnevno.
2 kaiice isitnjenog korena maslaka preliti aom hladne prokuvane vode, ostaviti 8 sati. Piti po 1/3 ae 4 puta
dnevno pre jela.
Za spoljnu upotrebu za ispiranje hemoroida koristi se tinktura od kamilice. 2-3 supene kaike cvetova kamilice
preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat u dobro zatvorenoj posudi, procediti.
Tinktura od jemenog slada upotrebljava se kod hemoroida. Seme jema staviti u vlanu sredinu i kada pone da
klija uzeti ih i osuiti. Dve supene kaike osuenih isitnjenih zrna jema preliti sa 1 l. vrele vode, ostaviti 4 sata.
Piti po pola ae 4-6 puta dnevno.
Tinktura od preslice koristi se kod krvarenja hemoroida. Ona se priprema na sledeci nain: 2 kaiice isitnjene
biljke preliti aom vrele vode, ostaviti jedan sat, procediti. Piti u gutljajima u toku dana.
Cvetove divljeg ika pripremiti kao aj i piti. Krvarenje prestaje za 2-3 dana, a za nekoliko dana bolest sasvim
nestaje.
Iz izrendanog krompira iscediti sok i odgovarajuim priborom pricem za ispiranje uneti u anus uvee. Vreme
leenja je 10 dana.

Hepatitis
Virusni hepatitisi, u narodu poznati kao zarazna utica, predstavljaju zapaljenje jetre koje zahvata jetru u celini.
Virusi hepatitisa su dobili nazive prema abecedi: virus hepatitisa A, B, C, D, E, G, a u novije vreme pominje se i TT
virus. Zajednika osobina im je da prvenstveno napadaju jetru, mada mogu dovesti do oteenja i drugih organa i
tkiva. Put infekcije je razliit. Virusi hepatitisa A i E se izluuju iz organizma stolicom, a unose preko usta. Virusi
hepatitisa B, C, D, G i TT se unose parenteralnim putem, to znai putem zagaene krvi, sekreta ili ekskreta. Neki
od njih daju samoograniavajue zapaljenje jetre kao to je virus hepatitisa A i E. Nema hroninog nosilatva

475

Bitola

virusa, niti hroninog zapaljenja jetre, ciroze jetre ili primarnog karcinoma jetre. Izuzetno retko oboleli od
hepatitisa A moe zavriti nepovoljno, a E ima lo ishod samo za trudnice. Hepatitis B, C i D mogu dati hronino
nosilatvo, hronino zapaljenje jetre, cirozu i primarni karcinom jetre. Za hepatitis B postoji specifina prevencija serum i vakcina. Za hepatitis C nema ni seruma ni vakcine. To je veoma promenljiv virus koji ima est osnovnih
tipova i 100 podtipova. Ako se da vakcina za jedan, pacijent je nezatien za sve ostale. Radi se o virusu koji
stalno mutira.
Recepti:
Koren vodopije (divlja cikorija) - 4 kaike, koren i list maslaka, hajduka trava, cvet i list vodopije po 3 kaike.
Dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku kuvati 3-4 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15
minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu oljicu. Gornji je aj jo korisniji ako je bolest u vezi sa
unom kesicom, slezinom, kamencima u unoj kesici ili oteenim trbunim organima.
Nepotpuno zrele iarke i mladi izdanci hmelja, kora divljieg imira, ladole (cela biljka sa korenom) - po 2
kaike, slatka paprat, vodopija - po 3 jkaike. Sve se dobro promea. Od te meavine jednu kaiku kuvati 3-4
minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu oljicu.
Seme jetrenke (Hepatica triloba) odlino je sredstvo protiv bolesti jetre, ui i unog kamena. Uzima se mala
kaika semena i kuva minutu u 2 decilitra vode.
Kiica, oajnica, list i cvet vodopije - po dve kaike; stolisnik, hmelj, koren vodopije, rusomaa - po jednu kaiku.
Sve dobro promeati. Od te meavine jednukaiku kuvati 2-3 minute u 2 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 1015 minuta poklopljeno. Nakon toga se procedi, pravim medom zasladi i pije triput dnevno pre jela ili svaki sat-dva
po nekoliko gutljaja.
List agave u suvom stanju dvaput dnevno u obliku praka na vrhu noa popije se ajem od stee (Potentilia
anserina).
Petrovac i vodopiju uzeti u jednakim delovima. Jednu kaiku te meavine kuvati 2-3 minute u 3 decilitra vode. Pije
se nekoliko puta dnevno po jedna olja.
Protiv utice treba uzeti od usitnjenog korena trave od srca (Potentilla tormentilla L.) dve ravno napunjene ka[ike
u litru vina. To prokuvati i od tog vina uzeti svaki sat-dva po jednu kaiku.
Leskovo lie u prolee nabrano u umi i osueno u hladu na promajnom mestu. To lie se usitni i od toga jednu
punu kaikicu staviti u loni; na to se nalije toliko belog vina da svi listovi budu potopljeni. oljica, boca ili
staklenka dobro se zatvori i ostavi preko noi da stoji. Ujutro natate vino se popije. Ponavlja se svako jutro 12-16
dana i bolest je izleena.
Prah cveta razlika uzimati dnevno do 4 grama.
Sitno iseckanog omana (koren) preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti 2 sata, procediti i piti svaka 2
sata po 1 kaikicu.
Pomeati po 10 g matinjaka (list), kamilice, nane (list), hmelja (cvet) i valerijane (koren). Uzeti 1 kaiku ove
meavine i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata, odliti i piti. Potrebno je zasladiti medom.
Kod hepatitisa koristi se tinktura od korena iirota koja se priprema na sledei nain: kaiicu isitnjenog korenja
preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti 4 puta dnevno po pola ae 30 minuta pre jela.

Hepatitis
Virusni hepatitisi, u narodu poznati kao zarazna utica, predstavljaju zapaljenje jetre koje zahvata jetru u celini.
Virusi hepatitisa su dobili nazive prema abecedi: virus hepatitisa A, B, C, D, E, G, a u novije vreme pominje se i TT

476

Bitola

virus. Zajednika osobina im je da prvenstveno napadaju jetru, mada mogu dovesti do oteenja i drugih organa i
tkiva. Put infekcije je razliit. Virusi hepatitisa A i E se izluuju iz organizma stolicom, a unose preko usta. Virusi
hepatitisa B, C, D, G i TT se unose parenteralnim putem, to znai putem zagaene krvi, sekreta ili ekskreta. Neki
od njih daju samoograniavajue zapaljenje jetre kao to je virus hepatitisa A i E. Nema hroninog nosilatva
virusa, niti hroninog zapaljenja jetre, ciroze jetre ili primarnog karcinoma jetre. Izuzetno retko oboleli od
hepatitisa A moe zavriti nepovoljno, a E ima lo ishod samo za trudnice. Hepatitis B, C i D mogu dati hronino
nosilatvo, hronino zapaljenje jetre, cirozu i primarni karcinom jetre. Za hepatitis B postoji specifina prevencija serum i vakcina. Za hepatitis C nema ni seruma ni vakcine. To je veoma promenljiv virus koji ima est osnovnih
tipova i 100 podtipova. Ako se da vakcina za jedan, pacijent je nezatien za sve ostale. Radi se o virusu koji
stalno mutira.
Recepti:
Koren vodopije (divlja cikorija) - 4 kaike, koren i list maslaka, hajduka trava, cvet i list vodopije po 3 kaike.
Dobro promeati. Od te meavine jednu kaiku kuvati 3-4 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15
minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu oljicu. Gornji je aj jo korisniji ako je bolest u vezi sa
unom kesicom, slezinom, kamencima u unoj kesici ili oteenim trbunim organima.
Nepotpuno zrele iarke i mladi izdanci hmelja, kora divljieg imira, ladole (cela biljka sa korenom) - po 2
kaike, slatka paprat, vodopija - po 3 jkaike. Sve se dobro promea. Od te meavine jednu kaiku kuvati 3-4
minute u 3 decilitra vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti i piti nekoliko puta dnevno po jednu oljicu.
Seme jetrenke (Hepatica triloba) odlino je sredstvo protiv bolesti jetre, ui i unog kamena. Uzima se mala
kaika semena i kuva minutu u 2 decilitra vode.
Kiica, oajnica, list i cvet vodopije - po dve kaike; stolisnik, hmelj, koren vodopije, rusomaa - po jednu kaiku.
Sve dobro promeati. Od te meavine jednukaiku kuvati 2-3 minute u 2 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 1015 minuta poklopljeno. Nakon toga se procedi, pravim medom zasladi i pije triput dnevno pre jela ili svaki sat-dva
po nekoliko gutljaja.
List agave u suvom stanju dvaput dnevno u obliku praka na vrhu noa popije se ajem od stee (Potentilia
anserina).
Petrovac i vodopiju uzeti u jednakim delovima. Jednu kaiku te meavine kuvati 2-3 minute u 3 decilitra vode. Pije
se nekoliko puta dnevno po jedna olja.
Protiv utice treba uzeti od usitnjenog korena trave od srca (Potentilla tormentilla L.) dve ravno napunjene ka[ike
u litru vina. To prokuvati i od tog vina uzeti svaki sat-dva po jednu kaiku.
Leskovo lie u prolee nabrano u umi i osueno u hladu na promajnom mestu. To lie se usitni i od toga jednu
punu kaikicu staviti u loni; na to se nalije toliko belog vina da svi listovi budu potopljeni. oljica, boca ili
staklenka dobro se zatvori i ostavi preko noi da stoji. Ujutro natate vino se popije. Ponavlja se svako jutro 12-16
dana i bolest je izleena.
Prah cveta razlika uzimati dnevno do 4 grama.
Sitno iseckanog omana (koren) preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti 2 sata, procediti i piti svaka 2
sata po 1 kaikicu.
Pomeati po 10 g matinjaka (list), kamilice, nane (list), hmelja (cvet) i valerijane (koren). Uzeti 1 kaiku ove
meavine i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 3 sata, odliti i piti. Potrebno je zasladiti medom.
Kod hepatitisa koristi se tinktura od korena iirota koja se priprema na sledei nain: kaiicu isitnjenog korenja
preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti. Piti 4 puta dnevno po pola ae 30 minuta pre jela.

Jaanje eluca i poboljanje krvi

477

Bitola

List alfije pretvori se u prah i od tog praha uzima se pola kaiice. Uzima se samo jednom dnevno kod glavnog
obroka do ozdravljenja.

Kamen u ui
Postojanje kamena u unom traktu. Po sastavu mogu biti: holesterolski, meani i pigmentni. Veina onih koji
imaju une kamence nemaju tegobe. Za ove kamence, koje ne prate simptomi bolesti, u medicini se koristi naziv
''tihi kamenci''. Kod manjeg broja, ve 30 minuta nakon obilnog i masnog obroka moe se javiti bol u gornjem delu
trbuha, munina i povraanje. Najjai simptom koga stvaraju kamenci jeste una kolika: jaka, konstantna, mukla
bol u gornjem, desnom kvadrantu trbuha, odnosno pod desnim rebrenim lukom. Bol poinje naglo, iznenada, traje
nekoliko sati, nakon ega ostaje oseaj tupe, mukle boli naredna 24 sata. Bolesnici su esto nemirni u potrazi za
poloajem tijela koji bi im smanjio bol. Bol se moe karakteristino iriti pod desnu lopaticu. Opstrukcija
(zaepljenje) unih vodova kamencem moe dovesti do upale une kesice. Interesantnoje da od kamena u ui
vie boluju ene nego mukarci.
Recepti:
estonedeljna terapija sokom od rotkve pomogla je u svim sluajevima, osim kada je bila re o nerastvorljivom
kamenu, koji se pojavljuje veoma retko. U ovakvom sluaju operacija je neizbena. Rotkva se iscedi u sokovniku
koji se koristi u domainstvu. Terapija poinje sa 100 g ujutro, natate, i postepeno se u roku od tri nedelje
koliina poveava na 400 g, da bi se, opet u roku od tri nedelje, vratilo na koliinu od 100 g. Sok od rotkve se ne
sme piti ako bolesnik pati od upale eluca i creva!
Dobra meavina lekovitih biljaka od po 20 g bedrinca, dobriice, hmelja, petrovca, nane i pelena takoe lei kolike
i kamen u ui. Na litar hladnog vina od jabuke ili mota od jabuke stave se tri velike kaike biljaka i sve se
zagreva do kljuanja, a onda se skloni sa vatre i ostavi tri minuta da odstoji. Tokom dana svakoga sata uzeti po
jednu veliku kaiku, otprilike osam do devet puta ukupno. Poto tenost treba piti toplu, uvati je u termos-boci.
Po 40 g korena maslaka i cikorije i 20 g metvice, pomeati, uzeti 3 kaike te meavine, preliti sa pola litre vrele
vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim procediti, i piti po 1 kaiku svaka 2 sata.
Jedna kaika usitnjenog bojeg drvca kuva se 35 minuta u 300 g belog vina. Piti 3-4 puta dnevno po jednu oljicu
tako dugo dok kamenci ne izau.
Jednu kaiku usitnjenog rastavia stavimo u 300 g vode i kuvamo 2-3 minute.(Prethodno neka se u toj vodi
natapa jedan sat.) Uzima se 3-4 puta dnevno po jedna oljica. Rastavi je izvanredno dobra i za bolesne mokrane
organe. Pije se do potpunog ozdravljenja.
Dve kaike korena belog sleza (usitnjen) kuva se u pola litre belog vina 5 minuta. Pije se svaki sat -dva po dva-tri
gutljaja.
Pola litre slatkog vina kuva se 5 minuta sa osminom maslinovog ulja. Tu koliinu treba piti svako jutro natate 4-5
dana neizostavno. Treba lei pola sata na levu i pola sata na desnu stranu.
Dve kaike usitnjene suve koprive staviti u pola litre mleka i kuvati dok zavri, ocediti i piti vie puta dnevno po
jednu oljicu.
U pola litre belog vina stavimo 2 kaike suvog brljanovog lia da stoji bar 24 sata. Uzima se jedna kaikica triput
dnevno posle jela.
Pomeati po 25 g hajduke trave (list i cvet), rosopasa, anisa, smilja, nane i semena sene. Uzeti 1 kaiku te smese
i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2-3 sata. Odliti i piti nakon jela 3 puta na dan.
3 kaike smilja (cvet) preliti sa pola litre vrele vode. Ostaviti poklopljeno preko noi. Sutradan piti u 3 navrata pre
jela.

478

Bitola

Kamenci koji se stvaraju u bubrezima, unoj kesici ili u beici, najsigurnije se odstranjuju (ako nije gnojna upala)
sa Herminimum monorehis (biljka raste u umama Slovenije). Svee nabrana, izrezana kao rezanci, stavi se u
maslinovo ulje u odnosu 1 : 10 i ostavi 3 meseca izloeno na suncu, a 3 u umereno toploj prostoriji. Nakon toga
lek je gotov. Uzima se po kaiku svako jutro natate. Kako je neugodnog ukusa kapne se nekoliko kapi limunovog
soka u kaiku pre nego to lek progutamo. Uvee izvadimo iz boce nekoliko rezanaca hermelike, dobro
provaemo i progutamo. Ako eludac ne podnosi ukus hermelike, tada se moe ista skuvati u obliku aja i po elji
zasladiti eerom i toplo piti.
Nekoliko glavica cvekle oistiti, oprati, izrezati i dugo kuvati dok odvar postane gust kao sirup. Piti po 1/5 ae tri
puta dnevno, pre jela. Smatra se da se od ovakvog sirupa kamenje u unoj kesi rastvara postepeno i reltivno
bezbolno.
Treba jesti u toku 1,5 meseca plodove umske, ali ne vrtne oskorue. Mogu se jesti sa bilo im, sa hlebom, ajem,
eerom, medom. U toku dana pojesti po dve ae sveih plodova.
Proleni list breze veliine metalnog novia osuii. Dve supene kaike listova preliti aom vrele vode, kuvati na
tihoj vatri dok preostane polovina od poetne koliine. Kada se ohladi procediti. Piti po kaiicu tri puta dnevno
jedan sat pre jela. Vreme leenja traje tri meseca. Dobro je koristiti kod sitnih kamenja. Pojavljuju se bolovi,
munina, kolike. Treba pretrpeti, svo kamenje se izbaci.
Supenu kaiku suvih brezinih listova preliti aom vrele vode, kuvati na tihoj vatri 20 minuta, ostaviti pokrivenu
posudu da odstoji 1 sat, procediti. Piti ujutru i uvee au tinkture pola sata pre jela. Terapiju prienjivati due
vreme.
Sok od sveeg sranika pomeati sa sokom od zelene rai. Piti po 3 supene kaike dnevno pre jela kao sredstvo
protiv kamena u unoj kesi i kanalima.
Svakodnevno piti sok od kiselog kkupusa po 0,5-1 ae tri puta dnevno pre jela. Vreme leenja je 1,5-2 godine.
Napraviti meavinu: kukuruzna svila 30 g, cvetovi suncokreta 20 g, dan i no 10 g, umska jagoda list
20 g. preliti dve supene kaike meavine sa 600 ml vrele vode, ostaviti 20 minuta, piti pola sta pre jela.
Neophodno je svakodnevno jesti 3-5 aa jagoda u toku itave sezone, tj. U toku 3 nedelje.
Samleti na maini za meso jednu au semena od konoplje, pomeati sa tri ae sveeg, nepasterizovanog mleka,
ukuvati do jedne ae. Vrue procediti i piti nate po jednu au u toku pet dana. Posle deset dana ponoviti
terapiju. Ne jesti nita ljuto. Mogui su napadi bolova u jetri, ali treba pretrpeti. Posle godinu dana ponoviti
terapiju. Koristi se kod postojanja kamena u jetri i bubrezima.
Maslaak - koren sitno izrezan - 10 g, kopriva, kore 10 g, neven, cvetovi 40 g, orlov nokat 3 g, razliak,
cvetovi 20 g. preliti jednu supenu kaiku ove meavine sa 1 l vrele vode, dodati 4-5 kockica eera, umotati i
ostaviti jedana sat. piti po 200 ml 4-5 puta dnevno pre jela.
Piti maslinovo uljepola sata pre jela. Poeti od polovine kaiice i postepeno doi do polovine oljice sve vreme
postepeno poveavajui dozu. Leenje obino traje 2-3 nedelje. Prema narodnoj medicini u ovom sluaju dolazi do
smanjenja luenja eludanog soka, to spreava ireve i rane na elucu. Ovo sredstvo izbacuje kamenje iz une
kese bez operacije.
Izrendati rotkvu, iscediti sok i pomeati po pola sa medom. Piti po 1/3 - ae, pa i do jedne ae dnevno. Do
koliine od jedne ae doi postepeno. Spreava stvaranje kamena u unim kanalima i bubrezima, a takoe i
aterosklerozu i bolesti jetre.
List crvene borovnice deluje na rastvarnje kamena u unoj kesi i kanalima. Jednu supenu kaiku listova preliti
aom vrele vode, ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po dve supene kaike 4-5 puta dnevno.
Kao biljka koja stimulie luenje ui, kod bolesti jetre, utice, i kamena u unoj kesi i kanalima koristi se dvornik.

479

Bitola

Slabost eluca i ostalih probavnih organa

Anis i kim - po pola kaiice pomeati i preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti 10 minuta da stoji, zatim ocediti,
medom zasladiti i piti triput dnevno pre jela.
Anis se samelje u prah i od toga se uzima jedna petina kaiice dva puta dnevno. Pije se sa vodom.
Koren iirota (suv i sitno iseckan) jedna kaika, prelije se sa pola litre kljuale vode i ostavi 20 minuta da stoji.
Po elji moe se zasladiti i preko dana pomalo piti.

Nadimanje
Nadutost trbuha, meteorizam, flatulencija, a u narodu se koristi jo i izraz vetrovi, je pojava velike koliine gasova
u trbuhu. Nadutost trbuha je samo simptom koji prati neke organske promene u organizmu. Sve vei broj ljudi
danas pati od tegoba u vidu nadimanja i poveane koliine gasova u crevima - flatulencija. Ovaj poremeaj nije
samo socijalno ometajui i neprijatan simptom ve moe osobi stvarati greve i bolove. Nadutost trbuha najee
je posledica brzog naina ivota i loih navika pri jelu. Svaka osoba ima odreenu koliinu gasova u crevima. Na
varenje hrane imaju uticaja eludana kiselina, enzimi eluca i creva i u. Ove supstance se lue pod uticajem
hrane ili raspadnih produkata hrane vrlo preciznim redosledom. Redosled kao i koliinu izluenih supstanci
potrebnih za varenje moe poremetiti lo sastav unete hrane, prebrzo i halapljivo gutanje ili preobilan unos hrane
itd. Glavni mehanizmi u nastanku nadutosti su: aerofagia ili gutanje vazduha, poremeaj pasaa u crevima,
poveano umnoavanje bakterija, smanjena resorpcija gasa iz creva, funkcionalna i organska oboljenja digestivnog
sistema.
Recepti:
Jedna kaika usitnjenog lovorovog lia stavi se u pola litre vode i kuva 5 minuta. Zatim ostavi poklopljeno po
strani 5-6 minuta. Pije se triput dnevno pola sata pre jela.
Po 20 g anisa, komoraa, kima, majine duice i kamilice. Tri kaike toga preliti sa 500g vrele vode, poklopiti,
ostaviti 3 sata. Pije se u 3 obroka pre jela.
Po 1 g komoraa i anisa, 1 g cveta zove, 2 g lia sene, sve se pomea i prelije sa 200 g vrele vode, poklopi, posle
2 sata procedi i odjednom popije.
Uzeti 3 kaike pelina i preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, piti 3 puta pre jela.
Pomeati po 25 g hajduke trave (cvet i list), kiice, gorke deteline, lincure, nane i komoraa. Od toga uzeti 1
kaiku, preliti decilitrom vrele vode, poklopiti, ohladiti, zatim piti pola sata pre jela.
Uzeti po 20 g kopra, anisa, komoraa, anelike i kima. Jednu kaiku te meavine preliti sa 2 decilitra vrele vode,
poklopiti, ostaviti pola sata na poretu, ali da ne kuva. Zatim odliti i piti nakon jela.
Pomeati po 20 g nane (list), matinjaka, gorke deteline, kiice i komoraa. Uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre vrele
vode, poklopiti i nakon 2 sata odliti i nezaslaeno piti po jednu olju 3 puta pre jela.
Uzeti oko 1 g kima (samlevenih plodova), i to u 2 navrata posle jela.

Neuredna probava

480

Bitola

Svake veeri izreemo na sitno 3-4 komada suve smokve i toliko suvih ljiva. Na tu masu uvee nalijemo jedan ipo
do 2 decilitra vode. Ujutro sve zajedno dobro promeamo i ocedimo. Ocjeevinu (tenost) popijemo. Ponavlja se
mesec dana jo i onda kad se oseamo sasvim zdravi.
U 3 litre vode stavimo 16 kaika ili 4 dobre ake lanenog semena i kuvamo tako dugo dok se ne ukuva na 1 litru.
Pije se triput dnevno po 1 kaiku u kafi.
Koren Iirota u obliku praka na vrku noa uzimamo vie puta dnevno.
Po 25 g korena cikorije, maslaka i iirota, 15 g trave ive i po 5 g anisa i komoraa. Od toga 2 kaike preliti sa 300
g vrele vode, poklopiti, ostaviti preko noi, odliti i piti nezaeereno pre doruka i veere.
Po 1 g komoraa, lincure i kiice prelije se sa 200 g vrele vode, poklopi, posle 2 sata ocedi i odjednom popije.
Mrtve koprive, petrovca, kamilice, rusomae, hajduke trave - od svake vrste po 10 g, dobro promeati i od te
meavine jednu kaiicu preliti sa 100200 g kljuale vode. Pije se dvaput dnevno po jednu olju - u podne i
uvee pre spavanja.

Oboljenje creva
U etvrt litre hladne vode preko noi potopiti ravnu malu kaiku korena iirota. Ujutro malo ugrejati i procediti. Piti
po jedan gutljaj neposredno pre i posle svakog obroka - to je est gutljaja dnevno - i ne prekoraiti ovu dozu!
Osim toga, potrebno je piti aj od sledee meavine: 300g nevena, 100g hajduke trave i 100g koprive, sve dobro
pomeano. Na etvrt litre vode uzeti punu malu kaiku biljne meavine. Dnevno je potrebno piti 1,5 do 2 litre
poparenog aja. Bolesnik mora, tano po asovniku, svakih 15 do 20 minuta da pije po gutljaj aja; na ovaj nain
e ga eludac optimalno apsorbovati. Iskustvo pokazuje da ovaj aj brzo otklanja odsustvo apetita kod bolesnika.
Nadalje, od dnevne koliine aja se ujutro, uvee i u podne oduzme po pola olje, u nju se doda velika kaika
veden bitera i po polovina se popije pola sata pre i pola sata posle svakog obroka, i to u gutljajima. Ukoliko
bolesnik ne bi podneo ovu koliinu veden bitera, neka uzme po malu kaiku.Da bi ostao topao, aj uvati u
termos-boci. Preko celog stomaka treba stavljati i oblog sa veden biterom. Uzeti veliki komad vate i ovlaiti je
veden biterom, pa je u tankom sloju staviti preko stomaka. Bolove ublaava i parni oblog od rastavia. Njega
treba primenjivati to ee, na primer svakoga jutra i svakoga popodneva po dva sata, dok bolesnik lei u
krevetu, i jo tokom cele noi.

Oboljenje jezika
Svee ubrano i nasitno iseeno ivanjsko cvee popariti i kratko vreme ostaviti da odstoji. Raunati sa est do osam
olja na dan, a na jednu olju uzeti punu malu kaiku ivanjskog cvea. Tokom celoga dana ispirati i grgotati to
dublje, a potom aj ispljunuti. Tu i tamo progutati pokoji gutljaj. Otekline se povlae brzo, a bolovi najee
poputaju ve etvrtog ili petog dana. Grgotanjem, ispiranjem i pijenjem aja od ivanjskog cvea pacijent e se za
kratko vreme osloboditi svih tegoba.

Paradentoza i klimavi zubi

Paradontoza ili struno parodontitis upala je zubnog mesa nastala u veini sluajeva kao posledica naslaga na
zubima (plak i kamenac) zbog ega dolazi do propadanja potpornog tkiva zuba. S vremenom upala prodire dublje
du korena, ija je posledica nastanak depova izmeu zuba i zubnog mesa koji pogoduju nakupljanju naslaga.

481

Bitola

Nastaje zaarani krug koji se moe prekinuti uklanjanjem uzroka - naslaga plaka i kamenca. Ukoliko se to stanje
ne lei posledica je klimavost i na kraju ispadanje zuba.
Recepti:
Kada je re o paradentozi i klimavim zubima, preko noi u hladnu vodu treba potopiti meavinu od jednakih delova
kore hrasta, virka, troskota i alfije, i to na pola litre dve vrhom pune male kaike. aj ujutro ugrejati, usuti u
termos-bocu ispranu vruom vodom, i njime nekoliko puta dnevno ispirati desni. Pri tom ih je poeljno masirati
mekom etkicom za zube.

Povraanje
Povraanje ili vomitus je refleksni akt, tokom koga se sadraj eluca ili poetnog dela tankog creva vraa kroz usta
i izbacuje u spoljanju sredinu. Centar ovog refleksa je lokalizovan u produenoj modini i povezan je sa drugim
vegetativnim centrim retikularne formacije (respiratorni, vazomotorni i dr.) to je znaajno radi koordiniranog
rada svih struktura koje uestvuju u procesu povraanja. Kod ljudi se povraanje ubraja u jedan od zatitnih
mehanizama, kojim se organizam titi od hrane neadekvatne po svom sastavu ili koliini. Osim toga, u periodu
trudnoe se javlja karakteristino jutarnje povraanje, a ono je i jedan od glavnih simptoma kinetoze (nadraaj
perifernih nerava izazvan prevelikim naporom). Postoji i patoloko povraanje, koje moe imati razliite uzroke.
Recepti:
Dve kaikice nane preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 5 minuta. Popiti jednu au aja i priekati 15 minuta
do jednog sata. Ako se jo osea munina, popiti jo jednu au aja. Ponoviti, ako je to neophodno.
umbir pomae smirenju eluca. Narendati ili samleti 1 kaikicu sveeg umbira (ili pola kaikice umbira u
prahu) i zakuvati sa jednom aom vrele vode. Kuvati na slaboj vatri 20 minuta.
Posoljena vodka sa sokom od narande veoma dobro pomae da se oslobodi od munine i povraanja.
Trudnicama se pri povraanju preporuuje da u hranu stavljaju malo narendanog korena umbira.
Pre jela popiti jednu kaiicu svee isceenog soka od krompira.
Dve kaikice nane preliti aom vode, ostaviti da stoji 2 sata. Piti po jednu kaiku pre jela.
Na au hladne vode dodati jednu kaikicu sode bikarbone.

Premalo kiseline u elucu

Ako kiseline u elucu ima premalo, dugorono to moe napraviti veliku tetu organizmu. U hrani koja se pojede ne
unitavaju se mikroorganizmi i pa oni mogu prodreti u organizam. Hrana se ne pripremi kako bi trebalo, pa se u
probavnom traktu ne upije gvoe ni druge hranljive materije, to sa vremenom moe dovesti do mnogih bolesti.
Recepti:
Savakati prvi dan tri ploda borovnice, drugi dan 4, itd. do 15 i opet natrag,
svaki dan jednu manje, do 3.
Deset plodova borovnice treba istucati i kuvati 5-8 minuta u osmini litre vode. Kad se to ohladi, ocedi se i pije
triput dnevno posle jela po jedna kaika.

482

Bitola

Lei i kupusni rasol: prvi dan se uzme jedna aica, drugi dan 2, trei 3; tako do pet aica. Tada se smanjuje
obratnim redom: svaki dan jedna aica manje dok se ne doe opet do jedne aice. Za to vreme zabranjeno je
upotrebljavati hemijske lekove iz lapoteke. Nakon odrane kure tablete vie nisu potrebne.

Previe kiseline u elucu

Ako telo izluuje previe eludane kiseline, posledica su uestale garavice, bol u trbuhu, oseaj punoe, pritiska,
usporeno pranjenje eluca, nadutost, podrigivanje, vetrovi. U teim sluajevima eludac postane tako razdraljiv
da doe do upale sluznice eluca i jednjaka, ira na elucu, dvanaestopalanom crevu ili jednjaku.
Recepti:
Piti sok od muke i enske bokvice. 4-6 kg bokvice samleti na maini za mlevenje mesa i istisnuti sok. Sav sok to
se dobije iz 4-6 kg bokvica, popije se preko dana. Svaki dan se ponavlja do potpunog ozdravljenja.
Due vremena, svaki dan pre jela, treba uzimati jednu kaiku pavlake.

Proliv
Dijareja ili proliv predstavlja abnormalno brzo kretanje fekalnih materija kroz debelo crevo, to ima za posledicu
poveanje sadraja tenosti ili volumena crevnog sadraja i uestalo vrenje nude sa vodenastim stolicama
razliitog stepena viskoziteta. Izbaeni crevni sadraj ponekad moe sadravati primese krvi, gnoja i drugih
materija. Pre samog nastupa ovog stanja dolazi do izraene peristaltike (crevnih pokreta), to neretko prate i bolni
grevi.
Dijareja moe biti akutna (kada nastupi iznenada, kratko traje i prolazi bez posledica) ili hronina (kada traje po
nekoliko nedelja ili meseci). Kod sluajeva ozbiljne neuhranjenosti ovo stanje moe izazvati smrtan ishod, to se
naroito esto deava u nerazvijenim zemljama.
Dijareju izazivaju razliiti etioloki faktori, meu kojima se posebno izdvajaju virusne infekcije, paraziti i bakterijski
toksini. Osim toga, meu este uzronike se ubrajaju: upala creva, kolera, dizenterija, trbuni tifus, Grejvsova
bolest, ulcerativni kolitis, Kronova bolest, botulizam, poremeaji luenja hormona titne lezde, preveliko
konzumiranje alkohola, trovanje hranom, kontraindikacije kod uzimanja lekova, stomani grip, strah, emotivno
uzbuenje itd. Svi ovi faktori izazivaju dijareju putem etiri razliita mehanizma: poveanje osmotskog pritiska,
poveanje sekrecije, inflamatorni procesi i smanjenje vremena apsorpcije.
Recepti:
Kod dugotrajnog proliva treba uzeti po 2 kaike jema, zobi, pirike, koja se osim to se isecka, jo i u avanu dobro
istue (mora biti vrlo suva), a u mlinu sve zajedno samelje, pomea, stavi u litru vode i kuva pola sata. Zatim neka
odstoji 15-20 minuta. Ocedi se, po elji zasladi, doda dosta soka od limuna i pije pre jela tri puta dnevno. (1)
Ispri se dve kaike pirina (kao da se pri kafa). Kad je tako ispren, doda se 200 g hladne vode, i kuva dok se
pirina ne smeka. To se jede bez masti i soli.
U loni ve oceenog aja od kamilice zakuva se mala kaika samlevene prave kafe, pomea se i, to je mogue
toplije, popije.
etiri enja belog luka usitniti i staviti u aicu vinskog sira i popiti.
Kaiku finog skroba staviti u aicu komovice i to popiti. Ako proliv ne stane, treba odmah ponoviti.

483

Bitola

Plod od tavelja: jednu kaiku na 200 g vode kuvati 2-4 minute i ostaviti poklopljeno da stoji 10 minuta. Piti vie
puta dnevno po jednu oljicu. Koristi sigurno. Za decu polovinu doze.
Suve borovnice su najefikasnije sredstvo protiv proliva pa bi ih trebala imati svaka kuna apoteka.
Zovin plod osuen 8-10 komada dnevno provakati.
Jednu kaiku usitnjene kore od primorskog ipka i 50 g rogaa kuva se u pola litre vode 5 minuta. Od tog aja
uzima se vie puta dnevno po jedna oljica.
Skuva se jaka crna kafa bez eera, u nju nacedi sok od limuna i popije.
Pomeati po 50 g belog sleza (koren, list i cvet), podbela (list), crnog sleza (list), kupine (list) i nane. Uzeti 5
kaika te meavine i preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno oko 3 sata, zatim ocediti i piti nezaslaeno
umesto vode. Deci se daje isto uz dodatak 50 g kamilice.
Pomeati po 50 g metvice (list) i kamilice. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, 2 sata
ostaviti poklopljeno, zatim odliti i piti umesto vode.
Pomeati po 20 g nane, matinjaka, dupaca i trave ive. Od toga 3 kaike preliti sa pola litre vrele vode, pokriveno
ostaviti 2 sata, zatim odliti i piti nezaslaeno umesto vode.
Pomeati po 25 g borovnice (list i plod), dunje (seme) i nane. Uzeti 3 kaike toga, preliti sa pola litre vrele vode,
poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim piti umjesto vode.
Pomeati po 30 g lipe i kamilice, po 10 g petrovca, ruinog cveta, ipka i dupaca. Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa
5 decilitara vrele vode, poklopiti, ostaviti 1 sat, piti to toplije u toku dana.
U aj od suve borovnice doda se aica domae komovice ili ljivovice. Treba jesti dobro prene gance i kompot
od suvih ljiva. Ako bolesnik ima dobre zube, neka grize suve kruke i njih jede.

Ranice u ustima
U poiroku erpu stavimo 10 kaika cveta kamilice i na to nalijemo 5 litara kljuale vode. Gornja se odea skine do
koe, nagne se nad erpu i telo pokrije preko glave aravom ili ebetom. Pri tom se usta dre otvorena i duboko
se die. Oi moraju biti zatvorene. Telo se sputa sve nie za parom kako se voda hladi i to dozvoli. Kad se nie ne
moe ostane se tako.
Pomea se kamilica, lie borovnice, stea (Potentilla anserina) i alfija u jednakim delovima. Od te meavine
uzme se mala kaiica i prelije sa 200 g kljuale vode i pusti poklopljeno da kratko vreme stoji. Kad se malo
smlai, tada se procedi i time ispiraju usta nekoliko puta dnevno.

Sputen eludac
Najee se javlja posle naglog gubitka telesne mase, posle preterano stroge dijete, kod ena posle porodjaja, ali i
posle nekih operativnih zahvata u trbuhu. U svim ovim sluajevima istanji se prednji trbuni zid, koji bi inae
trebalo da odrava organe u trbunoj duplji u normalnom poloaju. Osim toga, izvesne osobe mogu imati takvu
grau tela koja pogoduje sputenosti eluca. To su visoke, mrave, nedovoljno razvijene osobe. Sputenost eluca
i ne mora da daje neke simptome, ali ako se udrui sa mlitavou i atonijom eluca, tada se javljaju izvesne

484

Bitola

tegobe, katkad vrlo neprijatne. Pacijenti se naroito ale na tekoe posle unoenja hrane, naroito posle orbaste
hrane i unoenja vee koliine vode ili tenih napitaka. Vrlo brzo nastaje oseaj zasienosti, pritiska i teine u
elucu, praeno nadimanjem i podrigivanjem. Karakteristino je da vrsta hrana ne izaziva tekoe, ve samo
tena.
Recepti:
Pelin, nana, lincura, kadulja, gospina trava - u jednakim delovima, dobro se promeaju. Od te meavine jedna
kaika prelije se sa 200-300 g kljuale vode i ostavi da stoji 2-3 sata poklopljeno. Zatim se kuva 2-3 minute,
ostavi da se pari 10 minuta (poklopljeno) i ocedi. Pije se vie puta dnevno po jedna oljica.
Hrana mora biti lako probavljiva i ne sme u njoj biti zaina i paradajza. Uglavnom treba iveti na mlenoj hrani,
povru i vou u presnom stanju. Meso uzimati retko, i to od peradi (i samleveno). Obroci neka budu mali, ali ei.
Svu hranu kuvati na ulju i to je mogue sa manje tenosti. Posle svakog obroka treba 10 minuta lei. Zbog
pomanjkanja kiseline treba piti vodeni ekstrat ploda divlje rue (koja se prethodno u suvom stanju istuca u
avanu). Pet kaika gore spomenutog ploda stavi se u litru vode i ostavi preko noi da se natapa. Pije se posle jela
u koliini koja gasi e ili jedna aa.

Trovanja
Hrana i voda koje ne odgovaraju osnovnim higijenskim zahtevima, mogu postati izvor zaraznih bolesti, pa ak i
pravih epidemija. Pojam "trovanje hranom" obuhvata sva obolenja koja nastaju zbog uzimanja nezdrave,
pokvarene ili otrovne hrane. Najea trovanja hranom nastaju zbog toga to je hrana zagaena razliitim
bakterijama i njihovim otrovima. Ta su trovanja poznata jo pod nazivom alimentarne toksikoinfekcije. Uzronici
trovanja hranom pripadaju obino jednoj od tri grupe bakterija: salmonele, stafilokoke i klostridije. Bolesti
izazvane tim bakterijama su sline i ogledaju se u naglom poetku, povienom temperaturom, bolovima u trbuhu,
povraanjem ili prolivom.
Recepti:
Kod trovanja gljivama ili nekom drugom hranom neophodno je potrebno, odmah, im se primeti trovanje, izazvati
povraanje. Uzeti nekoliko kaika ricinusovog ulja, crnu kafu; dva dana ne jesti, nego piti samo aj od kamilice.
aku mlade hrastove kore skuvati u litri mleka. To se pije dok ne nastupi povraanje. Ako se upotrebi na vreme,
dok se jo otrov ne nalazi u krvi, to je siguran protivotrov trovanju bilo kojom otrovnom biljkom ih gljivama.
Pomeati u jednakim delovima islandsku mahovinu, iirot, hajduku travu i lincuru . Od te meavine jedna kaika
se prelije sa pola litre kljuale vode i ostavi po strani 10-15 minuta. Od tog aja piti svaki sat-dva po nekoliko
gutljaja. Dva dana ne sme se nita jesti osim to se pije aj.
Treba to vie postiti, drati strogu dijetu. Piti vone sokove, naroito sok crnih ribizla. Piti aj od pelina ili kiice.
Ne piti alkohol. Dok bolest traje, ne puiti niti jesti vrstu
hranu.
Kod trovanja plinom, ugljenim dioksidom i drugim slinim gasovima, bolesnika treba odmah izneti na sve vazduh,
primeniti vetako disanje; na grudi i listove staviti slaicu, ali prethodno treba grudi dobro izmasirati. Za svaki
sluaj treba pozvati lekara.

Zadah iz usta

485

Bitola

Zadah iz usta nije neprijatan samo onome koga pogaa nego i njegovoj okolini. Pre svega, lekar mora da utvrdi
uzroke ove pojave. A uzroci mogu da budu pokvareni zubi, koji moraju da se poprave, zatim razne izrasline u
usnoj upljini, upala krajnika, sekreti nosne sluznice, ali i loe varenje sa smanjenom eludanom kiselinom, ili
zatvor stolice. Kod ovog poslednjeg, dovoljno je regulisati varenje. Ako postoji neka rana u usnoj upljini, ona se
ispira grgotanjem mlakim ajem od ivanjskog cvea, zapaljeni krajnici se ispiraju ajem od alfije, dok kod sekreta
nosne sluznice pomae umrkavanje mlakog aja od alfije. Zadah iz usta esto moe da se otkloni sa nekoliko
kapi ulja borovice (kleke) koje se u ai mlake vode pije polako, gutljaj po gutljaj. I vakanje semena miroije
moe da pomogne. Ako je zadah prouzrokovan nekim smetnjama u usnoj upljini, pomae grgotanje mlakom
vodom u koju je stavljeno 30 do 40 kapi tinkture od mire (mmiphora mrrha). aj od pelena je odlian lek kod
obloenog jezika i protiv loeg zadaha iz usta. Raireno miljenje da je "pelen zdrav i nikada ne moe da kodi" ni
u kom sluaju nije tano. Treba biti oprezan s njim. Na olju vode stavlja se jedva pola male kaike pelena.

Zagnojeni koren zuba i bolesna usna upljina

aka suvog kupinovog lista stavi se u litru vode i kuva dok se ne ukuva na polovinu. Kad se ohladi, doda se jedna
kaika vinskog sira. Tom tekuinom ispira se zubno meso i usna upljina.

Zapaljenje slepog creva

Apendicitis je naziv za zapalenje slepog creva. Moe biti akutno i hronino. Akutno zapalenje slepog creva nastaje
delovanjem zaraznih klica na sluzokou slepog creva. Od sluzokoe, gnojenje se iri dalje, dok ne doe do spoljne
opne creva; nju gnoj nagrize i stvori otvor, kroz koji se gnoj iz upljine slepog creva izlije u slobodnu trbunu
upljinu. Izlivanjem gnoja u slobodnu upljinu trbuha nastaje akutno zapaljenje trbune maramice. Uzrok
zapaljenju su bakterije kojih ima u crevima, ali nije poznato zato te bakterije kod pojedinih osoba izazivaju
zapaljenje slepog creva, a kod drugih ne.
Zapaljenje slepog creva pojavljuje se najee u doba od 10. do 30. godine ali akutno zapaljenje slepog creva
mogu dobiti i sasvim mala deca, a i ljudi u dubokoj starosti. Kod zapaljenja slepog creva bolovi su uvek praeni
gaenjem i povraanjem. Stolica je uglavnom zadrana. Ima sluajeva, ali retko, da pri prvim bolovima doe do
naglog proliva.Tok bolesti moe biti razliit. Napad se moe stiati, bol postepeno prestaje, temperatura padne i
bolesnik poinje da se oporavlja; napad je proao bez loih posledica. Sledei napad zapaljenja slepog creva moe
uskoro doi, sa ponovnim bolovima i ponavljanjem svih pomenutih znakova oboljenja. Ponekad se napad ne
ponavlja po nekoliko meseci.
U drugim sluajevima, bolovi su od poetka jaki i ne prestaju. U toku nekoliko sati, ili posle jednog do dva dana,
dolazi do prskanja slepog creva i do zagnojavanja cele trbune upljine, to je po ivot bolesnika najopasnije.
Momenat kad prsne slepo crevo praen je najjaim bolom i oseanjem kao da je no zaboden u trbuh. Znaci
hroninog zapaljenja slepog creva su tekoe u probavi, koje se javljaju povremeno a izraene su u zadranoj
stolici, oseanju punoe u elucu posle jela, gubljenju apetita, podrigivanju i nadraaju na povraanje.
Recepti:
Koristi se aj od kupinovog lista.
Kopitnjak (list usitnjen - 1 kaika) prelije se sa 200300 grama kljuale vode. Jedan sat se poklopljeno pari.
Zatim se ocedi i pije triput dnevno po jedna mala kaikica.

Zatvor stolice

486

Bitola

Zatvor stolice (opstipacija, konstipacija) je stanje u kome osoba ima neugodno ili retko pranjenje creva. Takva
osoba ima tvrdu stolicu koja teko prolazi, a i oseaj da se rektum nije u potpunosti ispraznio. Postoji akutni i
hronini zatvor. Hronini moe trajati mesecima i godinama. Zatvor moe za posledicu da ima obolenja debelog
creva usled koncentrisanja toksina iz fecesa. Razlozi nastanka zatvora stolice mogu biti: promena ishrane,
neadekvatna ishrana (moderna ishrana industrijskim, rafinisanim namirnicama bez sadraja prirodnih
neprobavljivih vlakana), fizika neaktivnost, lijekovi, poremeaj titne lezde, hiperkalcijemija, ostali razlozi.
Ponekad je za leenje takvog stanja potrebno samo prilagoditi ishranu, a esto je zatvor stolice samo simptom
neke druge bolesti. Jedan od oblika hroninog zatvora je tzv. "staraka tromost debelog creva" od koje pati veliki
broj osoba starijeg doba, a uzrok je degenerativne prirode - debelo crijevo poinje sve slabije da reaguje na
nadraaje.
Recepti:
U ovom sluaju, pozitivno dejstvo moete postii i smokvom i ljivom, ako ih jedete pre doruka ili za doruak, a
koje ete uvee potopiti u hladnu vodu i time razmekati, a ujutro ugrejati. Ako u blizini imate bunar, bie dovoljno
da ujutro, natate, popijete po au vode. Poseban efekat ienja izaziva aj od vodopije (cikorije) ako ga pijete
natate, u koliini od pola ili cele olje. aj od vodopije pomae i kod najtvrdokornijih tegoba. Recept za rolat od
smokava: oprati pola kilograma suvih smokava, samleti ih u maini za mlevenje mesa i umesiti sa 5 g praha lista
sene. Oblikovati rolat, umotati u foliju i uvati u friideru. Ujutro, natate, uzimati komad veliine lenika (deca
treinu od toga) sve dotle dok se ne uspostavi normalno varenje. Jo jedan savet: svakodnevno se kreite na
sveem vazduhu! Preite na ishranu u kojoj su zastupljeni voe, povre i itarice! Vodopijom se kod gojaznosti
postiu izvanredni rezultati. Nije mi bilo teko da zamislim kako gojazni postepeno gube na telesnoj teini poto im
se, pri normalnom varenju, dobro isprazne creva!
Ko nema po nekoliko dana stolicu neka samelje 100 g suvih ljiva. Tome se doda samlevenih 50 g suvih smokava i
10 g aja sene. Sve se samelje na mliniu za mlevenje kafe i sve dobro zajedno promea i ostavi u staklenku ili
drugu zgodnu posudu, zatim se ostavi na hladno i suvo mesto. Od tog leka deci se daje po jednu kaiicu, a
odraslima po dve kaiice dnevno.
Sazrele plodove oskorue pre mrazeva sakupiti i oprati. Nasuti u veoj staklenoj posudi sloj plodova, zatim sloj
eera naizmenino do vrha. Povezati platnom, ostaviti na sunce ili neko toplo mesto. Za neko vreme eer se
istopi i stvara se sirup. Ostaviti da odstoji 3-4 nedelje.pre nego to sirup pone sa vrenjem procediti ga i iscediti
plodove. U dobijeni sirup dodati alkohol da ne bi dolo do vrenja. Piti sirup po pola do jedne aice ujutru, nate.
Deluje laksativno brzo i blago. im se uspostavi normalna stolica, napraviti pauzu, a zatim se terapija moe
nastaviti. Ovo je jedno od najboljih laksativnih sredstava.
Dve supene kaike mekinja preliti aom vrelog mleka, pokriti i ostaviti 40 minuta. Jesti ujutru, nate po pola ae
mekinja. Mekinje u mleku se mogu kuvati 15 minuta. Tako pripremljene mekinje uzimati dva puta dnevno u toku
mesec dana. Pritom je poeljno jednom nedljeno izvoditi klistir.
Kod hronine opstipacije svakodnevno piti tinkturu pripremljenu od jedne kaiice semena lanana au vrele vode.
Posudu uviti i ostaviti da odstoji 4-5 sati. Uvee popiti itav sadraj zajedno sa semenom.
Pre odrezivanja listova od aloje, ne zalivati je dve nedelje. Iscediti sok iz listova aloje i pomeati sa medom. uvati
u friideru i uzimati po jednu supenu kaiku dva puta ujutru nate i uvee.
Sok od aloje koristi se kod hronine opstipacije: piti po 1-2 kaiice 2-3 puta dnevno pola sata pre jela. Vreme
leenja je 1-2 meseca.
Rasol od kiselog kupusa ima laksativno dejstvo. Pije se po pola ae toplog rasola.
Sok od sveeg krompira se koristi kod spazmatine opstipacije po do ae.
Tinktura od korena maslaka koristi se kod opstipacije: dve kaiice isitnjenog korena preliti aom hladne,
prethodno prokuvane vode,ostaviti 8 sati. Piti po ae 4 puta dnevno pre jela.
Doza od 0,2-2 g praka od korena revnja deluje laksativno kod atonije creva i spazmatine opstipacije.

487

Bitola

Cvetovi zove, plodovi divlje miroije, koren sladia, dan i no, list bele breze, kora kruine sve u jednakim
koliinama. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti,
procediti. Tinkturu piti u gutljajima u toku dana kod osipa izazvanog hroninom opstipacijom.
Cvetovi zove 2 dela, plodovii divlje miroije 2 dela, kora kruine 2 dela, plodovi anisa 1 deo. Supenu
kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode, ostaviti 1-2 sata. Posle ruka i veere popiti po jednu au
tinkture.
Cvetovi zove i plodovi kruine u jednakom odnosu. Supenu kaiku isitnjene meavine preliti aom vrele vode,
kuvati 10 minuta na tihoj vatri, ohladiti, procediti. Kod opstipacijeujutru i uvee piti po jednu au odvara.

Zubobolja
Zubobolja, dentalgija ili odontalgija je bol koja se javlja u zubu ili tkivima koja ga neposredno okruuju. Najee
nastaje kao posledica karijesa ili obolenja zubne pulpe, a moe nastati i usled problema sa desnima, vilicama,
usled izbijanja ili povrede zuba i sl. Zabeleeni su i sluajevi zubobolje nastale kao posledica promene
barometarskog pritiska (barodontalgija). Bol se moe javiti spontano ili kao reakcija na razliite termike, hemijske
i mehanike nadraaje. Intenzitet varira od blagog do veoma jakog bola, koji moe biti konstantan ili sporadian.
Ponekad se moe proiriti i na okolna podruja (sekundarna hiperalgezija). S obzirom na konkretno tkivo od koga
potie, razlikuju se sledee vrste zubobolja: dentinska, pulpna, periapeksna, parodontalna i reflektovana.
Recepti:
Jedna smokva preree se upola, skuva u mleku i toplo stavi na upaljeni zub.
Nekoliko enjeva belog luka prorezati svaki na tri dela, sitnom solju namazati i staviti u dva decilitra dobre
komovice. To se na vatri tiho prokuva. Sa tom smesom (mora biti mlaka) ispirati.
Kamilica, zovin cvet, majina duica - u podjednakim delovima. Sve dobro promeati i od te meavine jedanu
kaiku preliti sa 2 decilitra kljuale vode. Zatim poklopljeno ostaviti 15 minuta. Nakon toga ocediti, medom
zasladiti i tom tekuinom preko dana vie puta grgljati, svaki put gutljaj-dva popiti.
Jednu kaiku sitno iseckanog korena belog sleza staviti u 3 decilitra mlake vode, ostaviti da stoji 2 sata, ocediti,
medom zasladiti i tom tekuinom preko dana vie puta grgljati, svaki put gutljaj-dva popiti.

eludane bolesti
U ovom sluaju preko dana etiri sata na elucu drati oblog sa veden biterom; ako je bolesniku mogue, bilo bi
dobro da ta etiri sata provede van kreveta. Oblog mora da bude pokriven toplom maramom kako ne bi dolo do
hlaenja zbog isparavanja. Nou stavljati parne obloge od rastavia. Ukoliko bi u meuvremenu nastupili jai
bolovi, ujutro i popodne, po dva sata, dodatno upotrebiti ove obloge, i to u krevetu. Osim toga, dnevno se mora, u
gutljajima, popiti 1,5 do 2 litre aja od koprive i nevena, po mogunosti sveih. U poetnom stadijumu raka eluca,
sa navedenim ajem svakoga sata piti i tri do pet kapi svee isceenog soka od zeje soce, jer i to pomae.

uti zubi

488

Bitola

Naroito puai imaju crne ili ute zube. Ako zube svakodnevno oistimo uzdu prorezanom krikom belog luka zubi e postati beli.

BOLESTI POLNIH ORGANA

Fimoza
Fimoza je suenje koice penisa (prepucija), zbog ega se koica ne moe prevui preko glavia penisa. Naziv
dolazi od grke rei phimos - a oznaava stanje koje moe biti uroeno ili steeno. Fimoza moe biti bolest kod
odraslih mukaraca, ili normalni stadijum u razvoju, tzv. fizioloka fimoza.
Recepti:
Po lekaru dr. Dirku Arncenu iz Berlina postoji jedan metod leenja fimoze kod dece kupkama. Na 50-70 litara tople
vode za kupanje deteta stavi se 10 do 20g 10%-nog rastvora kalijum sulfurata (najbolje svee spravljenog u
apoteci) stavi se u vodu za kupanje deteta, i pri tom se koica polnog uda lako povlai. Nedeljno primeniti jednu
do dve kupke. Rezultat se esto vidi ve posle etiri kupke, ali primena vie od deset kupki nema nikakve svrhe.
Najpovoljniji uzrast za ovo je 4-7 godina mada kupke mogu da se primene i kod desetogodinjaka. Dobre rezultate
daju i sedee kupke sa crnim slezom. Za kupanje deteta potrebna je aka crnog sleza, koji preko noi treba drati
potopljen u hladnoj vodi, a za odrasle se uzima koliina od oko 100 g.

Grevita i bolna menstruacija

Bolna menstruacija ili dismenoreja je problem koji pogaa veinu enske populacije. Ove tegobe su najee u
ranoj mladosti, da bi se kasnije, pogotovu nakon poroaja polako smanjivale. Najee ve nekoliko dana uoi
same menstruacije, ili na samom poetku, mogu se javiti greviti bolovi u donjem delu stomaka. Ponekad su
povezani i sa muninom, migrenom ili nesvesticom. Kod nekih ena su ovi bolovi toliko jaki da ih potpuno
onesposobljavaju i primoravaju da ostanu u krevetu.
Recepti:
Trandovilje, bedrenika, orahove rese - u podjednakim delovima, dobro promeati i od te meavine jednu kaiku
kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Od tog leka piti vie puta dnevno po jednu oljicu.

489

Bitola

Hajduka trava, komora, oajnica - u podjednakim delovima dobro promeati i od te meavine 2 kaike preliti sa
3 decilitra kljuale vode. Ostaviti poklopljeno 10 minuta. Zatim ocediti, pravim medom zasladiti, piti vie puta
dnevno po jednu oljicu.

Ispadanje (prolaps) materice

Tokom dana pije se, u gutljajima, etiri olje aja od virka. Na etvrt litre vode uzima se jedna puna mala kaika
zelja, popari i ostavi da odstoji kratko vreme. Od stabljike do cveta nasitno iseenom rusomaom do grlia napuniti
jednu bocu i preliti rakijom, jaine 38-40%, te 10 dana drati na suncu ili blizu grejnog tela. Ovom esencijom
nekoliko puta dnevno mazati levu stranu stomaka, poev od rodnice. Istovremeno primeniti nedeljno tri sedee
kupke od hajduke trave: preko noi se hladno potopi 100 g hajduke trave, sledeeg dana se voda ugreje i u njoj
kupa 20 minuta. Voda jo dvaput moe da se sipa natrag na biljku, tako da se jedna kupka moe koristiti tri puta.

Izostala menstruacija
Uzeti 15 g krkovine, ploda pasjeg drena, rusomae, rutvice, hajduke trave, kamilice i 10 g korena omana. Dve
kaike toga prelije se sa 400 g vrele vode, poklopi, ostavi celu no,i ocedi. Piti u dva obroka pre doruka i veere.
Izmeati po 20 g ruzmarina, kamilice, rute, matinjaka i omana. Uzeti jednu kaiku, preliti sa 2 decilitra vrele
vode, poklopiti, ostaviti 2 sata, zatim odliti i uvee popiti.
Uzeti po 30 g nane i valerijane i 40 g kamilice. 4 kaike te smese preliti sa pola litre vrele vode, zatim ocediti i piti
u toku dana kao topli aj.
zmeati po 25 g nane, kamilice, rusomae i nevena (cvijet). Uzeti 4 kaike te smese preliti sa pola litre vrele
vode, ocediti i piti kao topli aj vie puta na dan.

Krvarenje iz materice
Krvarenja iz materice mogu biti veoma est simptom razliitih stanja i promena genitalnih organa, ali i znak
poremeene funkcije jajnika.
Recepti:
Potonjak (cvetne vrike) - 4 kaike, kuvati 2 minute u litri vode. Time se ispira vagina i pije aj po jedna oljica
triput dnevno.
Rusomaa, kopriva - po 2 kaike, srenjak - pola kaike, vranilova trava, dimnjaa - po 3 kaike. Pet kaika gornje
meavine prelije se sa pola litre kljuale vode i toplo pije vie puta dnevno.
Istucati 50 g oraia veno zelenog empresa (Cupressus sempervirens) i staviti u pola litre 96% alkohola da stoji
10 dana (u sluaju potrebe moe se koristiti za nudu ve nakon 12 sati). Od te tinkture uzme se 10-20 kapi
razreeno sa malo vode ujutro i uvee pre spavanja i krvarenje e nestati.

490

Bitola

Hajduica- list 25 g, kopriva list 25 g. Listove sitno izrezati i dobro izmeati. Jedna supena kaika na au
vode. Uviti i ostaviti 1,5-2 sata. Piti po 100 g. tri puta dnevno jedan sat pre jela. Koristi se kod krvarenja
materice, plua i bubrega.
1 supena kaika suve biljke pastirske torbice na au vrele vode, uviti i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po jednu
supenu kaiku 3-4 puta dnevno. Moe se pripremiti gust odvar i piti po jedna kaiica tri puta dnevno.
Posle berbe krastavaca sakupiti vree, osuiti. 50 g. osuene, isitnjene vree na 0,5 l vode. Kuvati na tihoj vatri 5
minuta, pokriti i ostaviti jedan sat, procediti. Piti po pola ae tri puta dnevno. Ve prvih dana krvarenje se
zaustavlja, stanje se poboljava. Poeljno je leati 2-3 dana.
Jedna supena kaika cvetova mrtve koprive na au vrele vode. Uviti i ostaviti pola sata, procediti. Piti po pola
ae 4-5 puta dnevno kod krvarenja materice, plua, bubrega i nosa.
15 g. suve biljke dvornika na au vrele vode. Ostaviti pokrivenu posudu 30-40 minuta, procediti. Piti po jednu
supenu kaiku 3-4 puta dnevno.

Pojaana i produena menstruacija

Uzeti po 30 g troskota i rusomae i 40 g imele. Od ovoga uzeti 2 kaike, kuvati u 2 decilitra vode oko 15 minuta,
ostaviti 4 sata, zatim procediti i piti u 2 navrata, ujutro i uvee.
Uzeti po 30 g rusomae i troskota, po 20 g kamilice i bele imele (list). Od toga uzeti 3 kaike, preliti sa 4 decilitra
vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim piti toplo ujutro i uvee.

Prejaka menstruacija
Kod veoma jakog mesenog krvarenja ujutro, pola sata pre doruka, natate piti olju aja od sledeih, dobro
pomeanih lekovitih biljaka: 25 g cveta arnike, 50 g korena odoljena (valerijane), 25 g islandske mahovine, 25 g
matinjaka, 25 g hajduke trave i 25 g alfije. Puna mala kaika ajne meavine popari se sa etvrt litre vode i
ostavi da odstoji tri minuta. aj treba piti i onda kada se krvarenje normalizuje. Od njega se telom iz donjeg
trbuha iri prijatan oseaj, ne pojavljuju se znaci prelaznih godina, a dejstvo ovih biljaka osea se godinama.
Rusomaa - 3 kaike, hrastova kora - 2 kaike, brezov list, kantarion, valerijana - po jedna kaika. Sve se dobro
promea i od te meavine jedna kaika se prelije sa 2 decilitra kljuale vode. Ostavi se da stoji poklopljeno 10-15
minuta, zatim ocedi, pravim medom zasladi i toplo pije pre jela po jedna olja triput dnevno.
Rusomaa - 2 kaike, imela jedna kaika, rastavi jedna kaika. Sve se dobro promea i od te meavine jedna
kaika se prelije sa 2 decilitra kljuale vode. Ostavi se da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocedi, pravim
medom zasladi i toplo pije pre jela po jedna olja triput dnevno dok traje menstruacija.
Kopriva, mrtva kopriva, list divljeg imira u podjednakim delovima dobro se promea. Od te meavine jednu
kaiku kuvati 5 minuta u 3 decilitra vode. Ostaviti poklopljeno 10 minuta po strani. Zatim ocediti, medom zasladiti
i piti pre jela po jednu oljicu triput dnevno.
Uzeti po 35 g rusomae i metvice, po 15 g kamilice i cveta nevena. Tri kaike te smese prelije se sa 4 dcl vrele
vode, poklopi, posle 2 sata ocedi i pije po 1 oljica ujutro i uvee.

491

Bitola

Slaba menstruacija
Ruzmarin, nana (paprena metvica), ili nana kudrava, list bagrema (akacije), cvet nevena- -u jednakim delovima,
dobro se promea i jedna kaika te meavine se prelije sa 3 decilitra kljuale vode, ostavi poklopljeno 10-15
minuta. Zatim se ocedi i pije toplo pre jela triput dnevno ili svaki sat-dva po dva-tri gutljaja.
Pomeati koren valerijane, divljeg pelina i latice nevena u podjednakim delovima. Jedna kaiica te meavine se
prelije sa 3 decilitra kljuale vode, ostavi poklopljeno 10-15 minuta. Zatim se ocedi i pije toplo pre jela triput
dnevno ili svaki sat-dva po dva-tri gutljaja.

Neuredna menstruacija
Normalan menstrualni ciklus znai da izmeu prvog dana jedne i prvog dana sledee menstruacije proe 28 + pet
dana. Veoma irok dijapazon stanja moe dovesti do neurednog menstrualnog ciklusa koji se ispoljava uestalim
krvarenjima (ciklus krai od 21 dan), retkim krvarenjima ( devet ili manje menstruacija godinje), izostankom
menstruacije (vie od tri meseca), krvarenjima koja nemaju veze sa menstruacijom ili obilnim krvarenjima koja
imaju ili nemaju veze sa menstruacijom. Neki od uzroka neurednih krvarenja su: hormonski poremeaji; opta,
sistemska oboljenja, kao to su srana, bubrena, jetrena ili druga oboljenja koja dovode do iscrpljivanja
organizma; poremeaj ishrane; iscrpljujui fiziki treninzi; gojaznost; stres; neki lekovi; neke infekcije materice,
grlia materice i jajovoda; bolesti krvi; povreda genitalnih organa; dobroudne ili zloudne promene na vagini,
grliu, telu materice, jajovodima ili jajnicima.
Recepti:
Valerijana, stea, arnika, kamilica, grko seno uzeti u podjednakim delovima, dobro promeati i od meavine
jednu kaiku preliti sa 3 decilitra kljuale vode. Pije se dva puta dnevno po jedna olja. Dobro je preko noi staviti
na trbuh obloge od kamilice.
Jednu kaiku hajduke trave preliti sa 3 decilitra kljuale vode i to piti pre jela po jednu olju triput dnevno.
50 g brljanovog lista ili kadulje ili 30 g lista majorana kuvati u litri vode 15 minuta i piti 3 olje dnevno izmeu
dve menstruacije.

Oboljenje dojke
Terapija poinje posle operacije. Oiljci se, do ispod pazune jame, mau mau od nevena. Biljni ostaci po
spravljanju masti mogu etiri do pet puta da se koriste za oblog; prethodno se malo ugreju. Oni imaju samo
zadatak da kou uine glatkom i da ona dobije normalnu boju. Mast od nevena deluje protiv zatezanja koe, to je
posledica ovakve operacije, a koa je zategnuta sve do nadlaktice. Ako su zahvaene i limfne lezde, ee treba
staviti oblog od izgnjeenog lista uskolisne ili irokolisne bokvice i, uopte, postupiti onako kako je opisano u
odeljku Oboljenje limfnih lezda. Nadalje, pije se aj od 300 g nevena, 100 g hajduke trave i 100 g koprive, sve
dobro izmeano. Za aj uzeti punu malu kaiku ove meavine na etvrt litre vode. Dnevna koliina je 1,5 do 2 litre
poparenog aja, koji treba piti tokom celoga dana, u gutljajima. Od ove koliine aja ujutro, u podne i uvee
oduzeti po pola olje i u nju dodati veliku kaiku veden bitera, te po polovinu od toga piti pola sata pre i pola sata
posle svakog obroka, takoe u gutljajima. Ukoliko bi nastupili bolovi, treba ee stavljati obloge od vedske
granice i parne obloge od rastavia. Sve navedeno primenjivati i kod pojave nove otvrdline.

492

Bitola

Oboljenje materice i jajnika

Dnevno treba pripremiti jednu i po do dve litre ajne meavine od 300 g nevena i 300 ghajduke trave. Za to je
potrebno est do osam punih malih kaika biljaka. Navedena koliina aja pije se tokom celoga dana, u gutljajima.
Tri velike kaike veden bitera razblaiti u aju i rasporediti tako da se uzima pre i posle svakog obroka. Osim
toga, svake nedelje primenjivati sedee kupke od hajduke trave. Vodu od prve kupke vratiti na biljke i upotrebiti
je, ugrejanu, jo dvaput. To su nedeljno tri kupke. Zavisno od podnoljivosti, sedee kupke od hajduke trave
mogu se primenjivati svakodnevno. U sluaju da se pojave bolovi, dodatno stavljati parne obloge od rastavia i
obloge sa veden biterom.

Spontani pobaaj
Spontani pobaaj jest gubitak embriona ili fetusa zbog sluajne traume ili "prirodnih" uzroka pre 28. nedelje
gestacije. Ako ena ima dva i vie spontana pobaaja tada govorimo o habitualnim pobaajima. Uzroci spontanog
pobaaja mogu biti anomalije zametka, anomalije polnog sistema ene, hormonski poremeaji,bolesti majke i
insuficijencija vrata materice. Veina spontanih pobaaja dogaa se u ranoj trudnoi. Rizik spontanog pobaaja
naglo se smanjuje nakon 10. nedelje od posljednje menstruacije. Spontani pobaaj moe biti uzrokovan i
sluajnom traumom. Simptomi spontanog pobaaja zavise od trajanja trudnoe, a karakteristini su bol zbog
kontrakcija materice, krvarenje, prsnue vodenjaka, izlaenje ploda. Poseban oblik pobaaja je febrilini pobaaj
koji se javlja zbog infekcije, a praen je povienom telesnom temperaturom.
Recepti:
Kod mnogih ena spontani pobaaj je uestao i one ne mogu do kraja da iznesu trudnou. Zato bi trebalo da
posegnu za ajem od hajduke trave i od virka, da piju dve do tri olje dnevno. Ali, pomau i mladi izdanci belog
gloga. Vrhovi mladih listova, koji se sastoje od tri renja, kuvaju se u mleku. Potom se ono procedi, umuti se u
njega jedno umance i najzad doda laka zaprka od brana i maslaca. Ova orba uzima se za veeru nekoliko
nedelja, pa i meseci. Vie nee doi do spontanog pobaaja.

Upala jajnika
Upala jajnika moe da bude akutna ili hronina. Tok bolesti je esto podmukao, bez ikakvih simptoma. Za
posledicu ima zaepljenje jajovoda i danas je jedan od najeih uzroka neplodnosti kod ena. Upala jajnika je
uglavnom bakterijska infekcija koja zahvata podruje jajnika i materice. Upalu mogu da prouzrokuju i
mikroorganizmi prenosivi polnim putem. Vrlo esto je u pitanju klamidija i gonokoka. Upalu jajnika prate napetost i
bolovi u donjem delu stomaka. esto se javlja temperatura i slabost.
Recepti:
U jednu posudu (tiganj) stavi se dve ake soli i to stavi na poret. Varjaom se mea sve dok ne pone da prska.
Tada se na so nalije malo sira, toliko da so postane mokra. Ta so se stavi na lanenu krpu i privije na bolno mesto.
Ti se oblozi stavljaju svako vee pre spavanja. Taj oblog dobro je metnuti (kae Pelagi) i u sluaju kad se primeti
kilavost.

493

Bitola

Razliak, list medveeg groa - po 4 kaike. Cvet zove - 2 kaike, kora od zove - 3 kaike. Sve se dobro
promea. Od te meavine uzme se 4 kaike i kuva 10 minuta u pola litre vode. Zatim se ostavi poklopljeno da stoji
10-15 minuta. Nakon toga se ocedi, po elji medom zasladi, doda malo soka od limuna i vie puta dnevno toplo
pije po jedna oljica.
Kamilica, yovin cvet - po 4 kaike, razliak - 8 kaika. Sve dobro promeati i od te meavine 3 kaike kuvati 15
minuta u pola litre vode. Zatim pustiti da stoji 15-20 minuta. Piti pre jela po jednu olju triput dnevno.
Kukuruzna svila - 6 kaika, neven, medvee groe - po 4 kaike. Sve dobro promeati i od te meavine 4 kaike
kuvati 15 minuta u pola litre vode. Zatim pustiti da stoji 15-20 minuta. Piti pre jela po jednu olju triput dnevno.
aku majine duice preliti litrom kljuale vode. Vrue usuti u jednu manju posudu (nonu) i tu posudu staviti u
veu prikladnu posudu, sesti i pokriti se oko tela da para ne izlazi. Treba sedeti sve dok ima pare.
Preliti 1,5 supenu kaiku suve kamilice aom vrele vode, pokriti, dobro uviti i ostaviti 20 minuta.Za to vreme
uraditi klistir toplom vodom. Odvar od proceene kamilice temperature 37 stepeni sipati u au za ispiranje i
pomou odgovarajue pipeze uneti u anus. Posle toga lei na bok i saekati da se upije. Ako ne uspe posle prvog
pokuaja ponoviti postupak. Odvar od kamilice treba potpuno da se apsorbuje. Bolovi odmah uminu. Ovu
proceduru treba raditi nekoliko veeri uzastopce a po mogunosti i nekoliko puta na dan. Na ovaj nain
istovremeno se izlee i hemoroidi.
Meavina koja se koristi kod upale jajnika- Pelen (divlji) ili pelen-trava- 5 delova, veronika- 5 delova, kamilicacvetovi- 5 delova, orlov nokat- 1 deo. Pet supenih kaika ove meavine preliti sa 1 l. vrele vode, ostaviti da odstoji
25 minuta. Za to vreme uraditi klistir. Pola litre vrueg odvara popiti uvee, 300 ml iskoristiti za vaginalno
ispiranje, 150 ml za ispiranje preko anusa, a zatim lei na bok. Svega nekoliko dana izvoenja procedura po ovom
receptu donosi olakanje, ali za potpuno izleenje potrebno ih je izvoditi 2-3 puta u toku meseca.

Upala materice
Akutno zapaljenje sluzokoe materice nastaje prodorom bakterija. Upala najee nastaje u toku menstrualnog
krvarenja, posle poroaja, posle pobaaja, eksplorativne kiretae, histerosalpingografije, biopsije. Klinika slika
akutne upale se karakterie izraenim lokalnim bolom u donjem delu trbuha, visokom telesnom temperaturom
praenom groznicom, poveanim i razmekanim uterusom (materica), gnojnim iscetkom iz uterusa, krvarenjem.
Recepti:
U nonu posudu stavi se aka majine duice i prelije litrom kljuale vode. Posuda se stavi u jednu dublju kantu na
koju se stave dve letvice i na njih bolesnik sedne. Sedi se toliko dugo dok ima pare. Postupak se svake veeri
ponavlja.

BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA

494

Bitola

Anemija
Anemija ili malokrvnost je oboljenje krvi koje nastaje zbog nedostataka crvenih krvnih zrnaca. Ona moe biti
veoma ozbiljna koje ponekad znaajno utie na ivot ljudi koji su oboleli. Mogui uzroci anemije su: gubitak krvi,
brojna oboljenja bubrega, zglobova, krvotvornih organa, neeljena dejstva lekova, neodgovarajua ishrana i
nedostaci vitamina I gvoa.
Anemija se ponekad teko otkriva jer su rani pokazatelji (simptomi) veoma blagi. Zbog toga se lako zamenjuje
tegobama koje se viaju u drugim bolestima ili nakon korienja nekih lekova. Anemija moe samnjiti ivotnu
energiju do te mere da obolelima oteava obavljanje najosnovnijih kunih aktivnosti. Ona pogorava tegobe koje
stvaraju i druge bolesti ukoliko se meusobno udrui pa pospanost, slabost, malaksalost i drugi pokazatelji postaju
veoma izraeni. Pokazatelji anemije su sledei: umor - pospanost, slabost - brzo zamaranje, vrtoglavica i
nesigurnost, bledilo koe i sluznice usana, desni, konjuktiva, noktiju i dlanova, ubrzan srani rad tahikardija,
oseaj hladnoe naroito ekstremiteta - ruku i nogu, tuga i depresija, smanjenje seksualnih funkcija, poremeaji
sna i smanjenje apetita.
Kako se simptomi lako mogu zameniti simptomima koji se javljaju i kod drugih oboljenja vano je pregledati se
kod lekara posebno ukoliko postoji oseaj neprestanog zamora i drugih navedenih tegoba.
Recepti:
Veinom su znaci oiti: bledoa, slabost, umor, esta glavobolja, slaba probava i nedostatak apetita. Bolesnik, ako
je mogue neka miruje i ivi na planinskom vazduhu, jer se krv u planini mnogo vie obnavlja. Hrana neka je
lagana, okrepljujua i sa dosta voa, koje treba jesti presno kako bi telo dobilo dovoljno gvoa, vitamina i raznih
mineralnih soli. Piti domae ajeve, mnogo sveeg mleka, vone sokove i au zdravog vina ili piva radi bolje
probave.
Svako jutro natate treba pojesti jednu do dve jabuke, obilno zaslaene s pravim pelinjim medom. Kao doruak
uzeti dobro ulupan umanac jednog jajeta s nekoliko kapi dobrog konjaka. Zatim nekoliko odrezaka na brzinu
ispeene digerice na jednu i drugu stranu, sredina neka ostane polusirova. Uz digericu salata maslaka,
matovilca, radia ili lista mladog spanaa. Treba jesti hranu bogatu belanevinama: pasulj, graak, golubije meso,
digericu, jarebice, keige, patku, ovetinu, paradajz, sardele, sir punomasan, tunjevinu i zeetinu.
U olji mleka skuva se kaika pravog meda. Ponavlja se dule vremena. Uzima se svaki dan natate.
U dve litre crnog vina stavi se 200 g suvog lia koprive, ubrane u prolee. To se ostavi 24 sata da stoji. Nakon 24
sata vino je ve za upotrebu. Od tog vina pije se aica svako jutro natate i navee pre spavanja. Kura traje due
vremena.
Lie koprive (nabrano u prolee) 20 g, avela ili kiselice, bokvice po 10 g-stavi se na litru vode. To stoji 12 sati,
a zatim 10 minuta kuva sa 2-3 kaike meda. Potom se ostavi da stoji 20 minuta poklopljeno. Nakon toga se ocedi.
Pije se vie puta dnevno po kafenu oljicu. Ovaj aj ne samo da stvara krv nego pospeuje probavu, otklanja
uzrujanost i nesanicu.
Uzeti muku i ensku bokvicu u podjednakom odnosu i kunice (stolisnik) nekoliko njih. Oprati u hladnoj vodi i
stucati dobro u avanu. Nacediti ovog soka 3 kaike. Pije se ujutro pola sata nakon to se uzela mala kaika
pelinjeg mlijea.
Koren rnog sleza usitnjen - 40 g staviti u litru belog vina da stoji 14 dana. Nakon toga se ocedi i pije triput dnevno
po aicu.
Treba jesti slaninu i piti crno vino.

495

Bitola

aku mladih lisnih pupoljaka koprive prokuvati 15 minuta u jednoj litri vode. To piti mesec dana umesto vode.
Zimi se mogu upotrijebiti osueni pupoljci ali samo pola ake.
Izrendati posebno argarepu, cveklu, rotkvu, iscediti sok u jednakim koliinama i sipati u tamnu flau. Flau
premazati testom, ali tako da ne bude sasvim zatvorena da bi sok mogao isparavati. Piti po jednu supenu kaiku
tri puta dnevno pre jela. Vreme leenja je tri meseca. Ovo je radikalno sredstvo protiv malokrvnosti.
Uzeti 400 g. svinjskog, utrobnog nesoljenog sala, 6 velikih zelenih jabuka. Jabuke sitno isei i staviti u salo, dobro
izmeati i staviti u rernu na tihoj vatri. Dok se salo topi uraditi sledee: umutiti 12 umanaca sa aom eera dok
se dobije bela masa, dodati u to 400 g. najkvalitetnije okolade. Kada se salo i jabuke dobro istope izvaditi iz
rerne, procediti kroz sito ili gazu, dodati pripremljenu smesu, sve dobro izmeati i ostaviti da se ohladi. Dobijeni
proizvod mazati na hleb. Uzimati 3-4 puta dnevno za svaki obrok i uz to piti toplo, skoro vrue mleko. Efekat je
dobar. Time se oslobaa od malokrvnosti, dobija na teini, poboljava se opte stanje, jaaju plua i prolazi
iznemoglost.
Kantarion- 3 supene kaike , mrtva kopriva cvetovi 2 supene kaike, kupina list 2 supene kaike. Sve isitniti,
dobro izmeati, preliti sa 3 ae vrele vode, uviti i ostaviti tri sata, procediti. Piti po jednu au, vrue tri puta
dnevno.
ipurak- plodovi 5 supenih kaika isitnjenih plodova na 1 l vode. Kuvati 10 minuta, uviti i ostaviti itavu no. Piti
aj u bilo koje doba dana sa bilo im. Izuzetno isti krvne sudove, poboljava razmenu materija. Tinktura je
bogata vitaminima i koristi se sem kod malokrvnosti kod skorbuta, bolesti bubrega i mokrane beike i jetre kao
sredstvo za poboljanje opteg stanja.
Svakodnevno nate jesti 100 g. mrkve sa pavlakom ili maslacem.
Tinktura od plodova koristi se kao multivitaminsko sredstvo kod iscrpljenosti i malokrvnosti. Dve kaiice isitnjenih
plodova preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti jedan sat, dodati eer po ukusu i popiti u 3-4 navrata u toku dana.
List koprive, cvetovi hajduice, koren maslaka- sve u jednakim koliinama. Supenu kaiku meavine preliti sa 1,5
aom vrele vode, ostaviti tri sata, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela. Vreme pre
leenja je 8 nedelja.
List koprive, list breze u jednakom odnosu. Dve supene kaike meavine preliti sa 1,5 aom vrele vode, ostaviti
jedan sat, procediti. Popiti u toku dana u 3-4 navrata 20 minuta pre jela. Vreme leenja je 8 nedelja.
Oistiti i oprati 300 g. belog luka, staviti ga u dvolitarsku teglu, preliti sa 1 l 70% alkohola i ostaviti da odstoji tri
nedelje. Doza: 20 kapi tinkture u pola ae mleka tri puta dnevno. Ipak, tinktura od belog luka se smatra za
slabije sredstvo od samog luka. Mogu se takoe uzimati kapsule sa belim lukom i uzimati 2-3 puta komada nate i
pre spavanja. Uzimanje kapsula napunjenih sokom od belog luka uopte ne ostavlja miris kod osobe koja ga
koristi. Kod leenja malokrvnosti treba uzimati po 4-5 kapsula dva puta dnevno.
Napuniti teglu od 4 l pelenom. Potreban je pelen iskljuivo iz majskog sakupljanja. Preliti pelen 40% alkoholom i
ostaviti 21 dan na suvom, tamnom mestu na temperaturi koja mora biti vea od sobne. Doza: 1 kap tinkture na
jednu supenu kaiku sa vodom. Piti ujutru, jednom dnevno- nate. Piti ovaj lek tri nedelje. Ako je malokrvnost
izraenog oblika napraviti pauzu od dve nedelje, a zatim nastaviti leenje jo tri nedelje.

Angina pektoris
Angina pektoris jo se naziva stenokardija ili grudobolja, a uzrokovana je smanjenim snabdevanjem sranog
miia kiseonikom zbog blokade koronarnih arterija ili spazma koronarnih krvnih sudova. Jaka bol iri se u levo
rame i u levu ruku, ali moe se osetiti i u podruju trbuha, lea ili ak vilice. Stabilan oseaj boli i pritiska u
grudima moe trajati nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Razlikujemo stabilnu i nestabilnu anginu pectoris.
Postoji jo jedan oblik angine pectoris a naziva se varijantna ili Prinzmetalova angina. Uzrokovana je spazmom
(grem) koronarne arterije i moe se pojaviti i u mirovanju.

496

Bitola

Napad angine obino je uzrokovan telesnim naporom, emocionalnim stresom, tokom obroka ili na hladnoi. Naime,
napad angine pectoris javlja se svaki put kada srce ubrza i kada treba vie kiseonika. Uz bol se obino javlja
pojaano znojenje pa i povraanje. Obino traje od jedne do pet minuta, a smiruje se odmorom ili uzimanjem
nitratnih vazodilatatora. Bol u grudima koja traje par sekundi nije angina pectoris.
Recepti:
Pomeati po 15 g valerijane, glogovog cveta, cveta lavande, srdaca, kima i komoraa, i matinjaka 10 g. Uzeti 3
kaike, preliti sa 5 decilitara vrele vode, poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim ocediti i medom zasladiti. Pije se u toku
dana u 3-4 navrata.

Ateroskleroza
Ateroskleroza je bolest velikih i srednjih miinih arterija. Karakterie se disfunkcijom endotela krvnog suda,
vaskulitisom, i nakupljanjem lipida, holesterola, kalcijuma i elijskih elemenata unutar zida krvnog suda. Ovaj
proces za posledicu ima formiranje plaka, vaskularno remodelovanje, akutnu i hroninu opstrukciju zapremine
krvnog suda, poremeen protok krvi, i smanjenu oksigenaciju ciljanih tkiva.
Najznaajniji faktori rizika, koji u 50-60% pacijenata sigurno izazivaju razvoj bolesti su: hiperlipidemija,
hipertenzija, eerna bolest, puenje. Ateroskleroza je ea kod mukaraca nego kod ena. Razlog ovakvoj
disproporciji je to su ene tokom reproduktivnog perioda zatiene dejstvom polnih hormona. Ipak, nakon
menopauze, rizik kod ena se znaajno poveava, tako da nakon 50. godine, veina ena ima isti faktor rizika za
razvoj bolesti kao i mukarci iste starosne dobi. Znaajno je i to da klinika manifestacija aterosklerotinih
vaskularnih promena postaje izarazita u periodu izmeu 40. i 70. godine ivota.
Recepti:
Treba piti aj od rosike (Drosera rotundifolia). Jednu kaiicu na 300 g vode kuvati 2-3 minuta. Pije se triput
nedeljno- jednu olju natate i jednu olju pre spavanja. Posle toga 4-6 nedelja pauzirati. Zatim ponoviti.
Pomeati po 25 g gloga (cvet), belog luka, rastavia i imele, uzeti 2 kaike, preliti sa 3 decilitra vrele vode.
Poklopiti, ostaviti 2 sata, odliti i piti pre jela.
Po 20 g gloga (cvet), kamilice, masline (list), imele i belog luka, izmeati, uzeti 2 kaike mjeavine, preliti sa 3
decilitra vrele vode, ostaviti 2 sata, zatim odliti i piti pre jela.

Hemofilija
Hemofilija je bolest iz grupe koagulopatija (poremeaja u sistemu koagulacije krvi) koja se nasleuje recesivno
vezano za X hromozom. Oboleli su uglavnom mukarci jer oni imaju samo jedan X hromozom, dok su ene
prenosioci ove bolesti. Postoji hemofilija A, hemofilija B i hemofilija C. U zavisnosti od teine simptoma postoji:
subhemofilija, laki, srednje teki i teki oblik ove bolesti. Usled poremeaja u zgruavanju krvi, javljaju se obilna
krvarenja izazvana ak i banalnim povredama. Najaee se javljaju sledea krvarenja: krvarenje u velike
zglobove (hemartros), krvarenje u miie, abdominalna krvarenja, krvarenje u mokrane puteve, modano
krvarenje.
Recepti:
Kod ove, retke bolesti, uspeh se postie sledeim lekovitim biljkama: veronikom (razgonom), virkom, rusomaom i
hajdukom travom. One se pomeaju u jednakim koliinama. Dnevno mora da se pije najmanje etiri olje aja,

497

Bitola

rasporeene na ceo dan. Jedna puna mala kaika biljaka popari se sa etvrt litre vode i ostavi da odstoji 1 minut.
Osim toga, svakih 14 dana pravi se kupka od ove meavine -100 g biljaka se u hladnoj vodi ostavi preko noi,
sledeeg dana se voda ugreje i doda umereno toploj vodi za kupanje koje traje 20 minuta. Ista voda jo dvaput
moe da se vrati na biljke i, ugrejana, upotrebi za jo dve sedee kupke.

Hipertenzija
Hipertenzija je akutna ili hronina bolest u kojoj je povien arterijski krvni pritisak. esto nema prepoznatljive
simptome, zbog ega se naziva i tihim ubicom. Posledice akutne hipertenzije su najee modana krvarenja,
dok se kod hronine hipertenzije najee ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oku. Prema uzroku nastanka,
postoje dve vrste hipertenzije: esencijalna i sekundarna. Uzrok esencijalne hipertenzije je idiopatski (nepoznat).
Nema nikakvih kliniki ili laboratorijski prepoznatljivih oboljenja koji je mogu prouzrokovati, ali se ubraja u 95%
svih kliniki otkrivenih hipertenzija, to je navelo naunike na pretpostavku geneteske predispozicije. U
sekundarnoj hipertenziji se moe nai uzrok (npr. oboljenja bubrega, nadbubrene lezde itd), ali ovo objanjava
samo 5% otkrivenih hipertenzija. Prema trajanju, hipertenzije se klasifikuju kao: akutne (par sati do par dana) i
hronine (viemesene ili trajne).
Arterijski pritisak je strogo kontrolisana fizioloka varijabla i konstantno se odrava u okvirima normalnih intervala,
ali se u toku 24 sata moe pribliiti ekstremnim vrednostima (bilo u smislu povienja ili snienja vrednosti) iz
razliitih uzroka (npr. teka fizika aktivnost). Ukoliko su vrednosti trajno poviene, kaemo da dolazi do stanja
hipertenzije. Pritisak varira u odnosu na srani ciklus - najvii je tokom sistole, a najnii tokom dijastole. Razlika
izmeu ovih pritisaka je hidrodinamika sila koja uslovljava tok krvi kroz krvne sudove - pulsni pritisak. Vrednosti
normalnog arterijskog pritiska su statistiki odreene i variraju na osnovu uzorka, rase i uzrasta, pa prema tome i
izmeu pojedinih drava i zdravstvenih sistema, ali su ipak najire prihvaeni kriterijumi Svetske zdravstvene
organizacije (SZO) prema kojima se vrednosti sistolnog arterijskog pritiska vie ili jednake 140 mmHg i/ili
dijastolnog arterijskog pritiska vie ili jednake 90 mmHg, dobijene u tri uzastopna, adekvatna merenja tokom 1-3
nedelje smatraju hipertenzijom.
Recepti:
Kukuruzna svila, hajduka trava - po dve kaike; list umskih jagoda - jedna kaika, urevak jedna kaiica.
Sve dobro promeati i jednu kaiku preliti s 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta,
zatim ocediti, pelinjim medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu olju, ili svaki sat-dva po
nekoliko gutljaja. Uzimati 20 dana u mesecu. Zatim drugi mjesec opet 20 dana itd.
Pola kaiice glogovog cveta samlevenog u prah pomeati sa malo eera i popiti sa malo vode dva puta dnevno.
Narendati presnu proletnju ranu cveklu i pomeati sa sokom od limuna. Dnevno pojesti po mali tanjiri.
U pola litre alkohola 96% stavi se 5 kaika glogovog cveta. Bocu dobro zaepiti i dnevno barem jednom protresti.
Nakon 10 dana se ocedi. Od toga leka uzima se dnevno dva puta po 20 kapljica razreeno s malo vode. Ukoliko
bolesnik pati od nesanice neka uzme uvee pre spavanja 40 kapi, opet razreeno s malo vode. Taj lek je dobar i za
umirenje srca.
Imela, hajduka trava, cvet od gloga i kamilice u jednakim delovima dobro promeati. Sve dobro promeati i
jednu kaiku preliti s 3 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji poklopljeno 10-15 minuta, zatim ocediti, pelinjim
medom zasladiti i piti toplo triput na dan pre jela po jednu olju, ili svaki sat-dva po nekoliko gutljaja.
Velika glavica bijelog luka kuva se 10 minuta u pola litre vode. Kad se ohladi, nalije se u bocu i doda 3 povea
limuna. Pije se svaki dan natate - po mala aica.
Dobro je skuvati aj od peruna (list i korijen) 2 kaike na dva decilitra vode kuva se 5-10 minuta, a zatim
pojede i popije. Uzima se triput dnevno po jedna olja.

498

Bitola

Bolesnici neka jedu 2-3 dana samo neslani kuvani pirina bez ikakve druge hrane. Pirina se mora tako dugo
kuvati dok ne postane sasvim kaast.
Uzeti jednu kaiku imele (suvo lie i granice) i staviti u au sa 2 decilitra hladne vode. Ostaviti da stoji preko
noi poklopljeno. Piti 3 puta na dan.

Leukemija
Maligna bolest hematopoeznih organa, koju odlikuje poremeeno razmnoavanje i sazrevanje krvnih elija,
uglavnom leukocita i njihovih matinih elija, u kotanoj sri, limfnim organima, a esto i u drugim organima, a
skoro uvek i povean broj leukocita u perifernoj krvi. Leukemija je najverovatnije i u oveka zazvana virusima,
ije delovanje pomau nasledni (genski) i izvesni spoljanji inioci (ionizujua zraenja, hemijski jedinjenja i dr.).
Recepti:
Preporuuje se sledea ajna meavina: 20 g pelena, 30 g koprive, 25 g suruice, 20 g razgona, 30 g izdanaka
zove ,15 g kantariona, 25 g ivanjskog cvea, 30 g nevena, 15 g korena maslaka, 25 g hajduke trave, 30 g ruse.
Na etvrt litre vode uzeti punu malu kaiku ove ajne meavine. Tokom dana piti, ugutljajima, najmanje dve litre
aja. Bilo bi od velike koristi kada bi navedene biljke iz prirode mogle da se donesu svee, ako ne sve, bar neke od
njih. Poto uzrok nastanka leukemije treba traiti u slezini, dnevno piti i est gutljaja aja od iirota. Ravnu malu
kaiku korena iirota uvee potopiti u hladnu vodu, a ujutro ugrejati i procediti. Pre i posle svakog obroka piti po
jedan gutljaj. Tri male kaike (moe do tri velike) veden bitera razblaiti u tri olje biljnog aja. Preporuuje se
stavljanje na jetru i slezinu obloga od vedske granice u trajanju od etiri sata dnevno, kao i parnih obloga od
rastavia. Izbegavati sve vrste namirnica koje sadre kiseline, kao na primer pomorande, limun, grejpfrut, razne
vone sokove, sirovo voe, jako zainjena jela, suhomesnate proizvode i masno meso. Kompot od jabuka moe da
se jede u neogranienim koliinama.

Oboljenja srca i krvotoka

S obzirom na to da je infarkt srca poslednjih godina sve uestaliji i kao da postaje optenarodna bolest, ukazau
na jednu ajnu meavinu koja je iznenaujue uspena kod bolesti srca i krvotoka:10 g rastavia, 10 g iirota, 10
g hajduke trave, 10 g kore kruine, 10g sranika, 10g garnike, 30 g gloga, 10 g rute, 10 g zejeg trna, 10 g
dimnjae, 10 g smrdljive koprive, 10g maslaka, 10 g mahuna od pasulja, 20 g imele, 10 g troskota, 10 g
pirevine, 10 g mehurastog okreka, 10 g repuine, 10 g stee (gusjaka), 10 g rusomae, 20 g mate aja, 10 g
korena bedrinca, 10g matinjaka, 10 g irske mahovine (Potentilla anserina). Sve dobro pomeati i na jednu olju
uzeti punu malu kaiku bilja. Ova ajna meavina se preko noi dri u hladnoj vodi, a ujutro ugreje. Pije se ujutro i
uvee po jedna olja aja zaslaenog malom kaikom meda.

Proireni kapilari
Proireni kapilari nastaju zbog poveane funkcije krvotoka koe, ili gubitka tonusa miinih vlakana najsitnijih
krvnih sudova na samoj povrini koe.
Treba se prati u hladnoj vodi. Noge polevati hladnom vodom. To se svake veeri ponavlja i odmah zatim ide se u
krevet da se organizam ne prehladi. Za vreme gornje kure treba piti aj od zovinog cveta.

499

Bitola

Slabi srani miii

Za oslabljene srane miie najbolja je masaa. Litrena staklenka napuni se do polovine usitnjenom rusomaom
(Capsella bursa pastoris). Staklenku dopunimo 96% alkoholom i ostavimo 10 dana na suncu ili na toplom mestu.
Nakon toga se staklenka stavi u hladnu prostoriju i tom tekuinom svake veeri masiraju bolna mesta miia na
levoj strani grudnog koa i to odozdo prema gore.

Srane bolesti
Kukuruzna svila, morski luk, brezovo lie po 2 kaike, naprstak (digitalis) jedna kaiica, dobro promeati i od
te meavine trietvrt kaike kuvati 2-3 minute u 3 decilitra vode. Zatim ostaviti da stoji 1015 minuta, ocediti, piti
pre ruka i veere, nezaslaeno, po jednu olju.
Limun je odlian lek protiv sranih bolesti. Sok od 3 limuna ulije se u bocu i doda kaiica samlevene soli. To se
muka dok se ne zapeni. Od tog leka uzima se svaki sat po jednu kaiku. To je ujedno lek protiv smetnji u probavi
i bolesti jetre.
Vino od ruymarina dobar je lek za vie bolesti, a naroito za srce ako se ujutro i uvee uzima 2-4 kaike. Priprema
vina je sledea: u litrenu bocu stavi se suv fino iseckan list ruzmarina i nalije litra prirodnog belog vina i ostavi da
stoji 24 sata. Od tog vina pije se tri puta dnevno pre jela 3-4 kaike. Lei vodenu bolest, srce, isti krv i tera na
mokrenje.
U 3 decilitra vode stavi se jedna kaiica gorocveta (Adonis vernalis) i kuva 2 minute. Ostavi se poklopljeno da
stoji 10 minuta. Od tog aja uzimati svaka dva sata po jednu kaiku .
List ruzmarina, matinjaka, valerijane - po 4 kaike; ruinog lia - 2 kaike. Sve dobro promeati i od te meavine
jednu kaiku preliti sa 2-3 decilitra kljuale vode. Pije se tri puta dnevno posle jela po jedna olja.

Srane mane
Pomeati po 25 g nane (list), i matinjaka (list) po 10 g, kamilice, komoraa, hajduke trave (cvet), gloga (cvet) i
kruke (kore). Uzeti 3 kaike te smese, preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti preko noi poklopljeno. Piti umesto
vode nakon jela.

Srani udar

500

Bitola

Srani udar ili infarkt je ishemino oboljenje srca. Najnaprednije industrijske zemlje najvie su pogoene ovom
boleu. Najjae ugroeni krajevi su sa najviim standardom. Najei uzrok infarktu je zakreavanje krvnih
sudova (aterioskleroza) uopte, a posebno krvnih sudova koji snabdevaju krvlju srani mii. Zakreavanje krvnih
sudova zapoinje jo u ranoj mladosti, jae se ispoljava posle 30 godina, a kasnije se sve bre razvija. Od nje
najvie obolevaju mukarci, a manje ene. Postoje izvesni faktori koji ubrzavaju ovu bolest a to su: -porodina
sklonost ka oboljenju, jer je bolest ee ispoljena u pojedinim porodicama; -ee je zapaeno oboljenje kod
gojaznih osoba, kao i kod osoba sa povienim masnim materijama u krvi; -povieni krvni pritisak je najei uzrok
ovom oboljenju; -bolest se ee javlja kod strasnih puaa, koji pue vei broj cigareta, a posebno ukoliko je
puenje prisutno vie godina; -kod bolesnika od eerne bolesti ei je infarkt, naroito ako se bolest neredovno
lei; -fizika neaktivnost i esti psiho stresovi takoe su dokazani kao faktori koji favorizuju bolest. Najvaniji
simptomi infarkta su: produen i veoma jak bol, stezanje i pritisak u grudima ispod grudne kosti. Bol esto seva u
levu ruku, vrat iliu vilicu. Bol je esto praen slabou, malaksalou, znojenjem, ponekad povraanjem i jako
izraenim guenjem. Bolovi obino nastaju posle teeg fizikog zamora, nerviranja i izlaganja hladnoi, ali mogu
nastati i bez ovih provokativnih faktora tj. iz ista mira pa ak i u snu.
Recepti:
Uzeti 1 kg cvekle, oprati, oistiti, isei na komade i staviti u posudu od 3litre. Dodati 100 g eera, 2 g soli,
nekoliko komadia raenog hleba. Preliti toplom vodom. Ostaviti 3 dana na toplom mestu. etvrtog dana je
gotovo. Upotrebljavati 3 puta na dan, pola sata pre jela po pola ae u toku dva meseca.
List kiprovine - 5 delova, mukatla 4 dela, nana 2 dela, kantarion 4 dela, srdaica (Leonarus cardiaca) - 4 dela,
iarke hmelja 2 dela, koren valerijane 2 dela, majina duica - 1 deo, suruica (Filipendula) - 4 dela,
vranilovka 1 deo. Dve kaike smese preliti sa pola litre vrele vode, sipati odmah u termos, ostaviti preko noi,
procediti. Uzimati po 1/3-1/4 ae 3-4 puta na dan, 2-3 meseca.
Samleti u mlinu za kafu suvo korenje dioskoreje i iirota, pomeati ih u istom teinskom odnosu i uzimati po pola
kaiice sa vodom. Ovo pomae da se krv razredi i izbacuje iz organizma viak holesterola.

Srana neuroza
Pod sranom neurozom podrazumevaju se bolesti srca koje dolaze kao posledica neuro-vegetativnih poremeaja.
U neuroze srca ubrajamo bolesti kao to je lupanje srca i probadanje srca. Lupanje srca pojavljuje se najee kod
malokrvnih i slabunjavih ljudi. Osea se potitenost, guenje, vrtoglavica, nesvestica, hladan znoj, umor.
Probadanje srca: bol se ogleda u vidu sranog gra koji zahvata naroito levu ruku, disanje je jako oteano.
Recepti:
Pomeati po 10 g valerijane, glogovog i lavandinog cveta, srdaca, kima, komoraa i matinjaka. Od toga uzeti 3
kaike preliti sa 5 decilitara vrele vode. Ostaviti poklopljeno 2 sata,
ocediti, zasladiti medom i piti u toku dana u 3-4 navrata.
Matinjak, narandina kora, lavanda, komora - od svakog po 2 kaike dobro promeati. Od te meavine stavi se
jedna kaika u 300 g vode i natapa 8-12 sati, zatim kuva 3-4 minute. Pije se samo jedna kaika dnevno pre
spavanja. Jednom u nedelju dana noge treba prati u vodi u kojoj se 10-15 minuta kuvalo trinje. Nakon toga noge
odmah staviti u hladnu vodu do polovine listova. Nogama micati kao da se gazi po vodi.
U sluaju jaeg napada (kucanja) dobro je da bolesnik popije au zaeerene vode sa malo limunovog soka, a
grudi oprati hladnom vodom.

501

Bitola

Tromboza
Venska tromboza nastaje zastojem tromba (krvnog ugruka) u veni. Mogu biti zahvaene povrinske vene ili
duboke vene. Tromboza je uvijek praena flebitisom (upala vene), pa se koriste termini i tromboza i tromboflebitis.
Tromboza moe nastati zbog koagulacijskih poremeaja (poremeaji u zgruavanju krvi) ili moe ukazivati na jo
neotkrivenu zloudnu bolest. Faktori koji mogu doprineti nastanku tromboze su: oteenja endotela (unutranji
sloj zida krvnog suda) kateterom, zastoj krvi nakon operativnih zahvata, oralni kontraceptivi, dugotrajno sedenje
sa sputenim nogama. Simptomi akutne bolesti razvijaju se tokom nekoliko sati ili kroz 1 do 2 dana. Tok bolesti je
obino ogranien, traje 1 do 2 nedelje, a nakon toga se akutni proces smiruje i smanjuje se bolnost. Ako se radi o
superficijalnom tromboflebitisu, zahvaena vena moe se osetiti pod prstima kao zadebljala, tvrda. To je odraz
upalne reakcije i prate je bolovi, osetljivost, eritem i toplota. Duboka venska tromboza moe biti asimptomatska ili
se isto moe ogledati u razliitim stepenima osetljivosti, bolnosti, eritema, otekline, toplote, promenama boje koe
ili istaknutim povrinskim venama. Osetljivost i bol javljaju se pri stajanju i hodanju, a olakaju se mirovanjem sa
uzdignutom nogom. Maksimalna bol javlja se pri savijanju skonog zgloba sa ispruenim kolenom ili pri ustajanju
sa ispruenom nogom i osnovno je za razlikovanje od obine miine boli.
Recepti:
Laneno seme (50 g) kuva se 20 minuta u 3 litre vode. U toj se tenosti uvee operu noge. Seme se stavi u vreicu,
dok je toplo i stavi na bolno mesto. Noge se zaviju u toplu vunenu krpu. Kura traje jo mesec dana i nakon to se
bolesnik osea sasvim zdrav.
Treba redovno jesti luk u hrani. On smanjuje zgruavanje krvi. Ukljuiti u ishranu smokve i morske alga. Oni imaju
jaka antikoagulantna svojstva. Svakodnevna doza vitamina C trba da bude najmanje 100 mg, a vitamina E od 400 800 jedinica. Koristiti aj od brezinih pupoljaka. Jednu treinu boce od pola litre napuniti brezinim pupoljcima, naliti
vodku do grlia. Ostaviti 10 dana. Povremeno protresti. Kada ponu boleti noge treba vene namazati ovom
tinkturom, saekati 10-15 minuta i ponovo namazati. Prekinuti sve fizike aktivnosti toga dana.

BOLESTI UHA

Oteenje sluha usled prehlade

Pomeati iste koliine dobriice, alfije i hajduke trave. aj od ovih biljaka se upotrebljava za ispiranje uiju.
Preporuuje se i veden biter kojim se navlai komadi vate i stavi u uho, kao i toplo ulje od timijana, ije se kapi
u uvo stavljaju pre vate. Ulje od timijana se greje tako to se mala kaika sa jednom do dve kapi ulja stavi u toplu
vodu.

502

Bitola

Une bolesti
Kod jakog bola u uima treba u uvo nacediti 2-5 kapi soka od mumula, pri tom treba lei tako da sok prodre
duboko u unu koljku. Ukoliko pri ruci nema mumule, u istu svrhu moe odlino da poslui i sok od uvarkue.
Konopljino ulje nakapa se u uvo. Bolovi e prestati.
Uho isprati toplim ajem od crnog sleza.
Kuvati pola kilograma pasulja. Kad je sasvim skuvan, na posudu se stavi levak tako da pokrije celi otvor lonca.
Uvo se stavi na izlaz levka i tako pari. Uvo se pari tako dugo dok ima pare u posudi. Za vreme parenja potrebno je
pokriti glavu i lonac radi to jaeg znojenja.
Kod reumatinih bolova u uima stavlja se na vatu 5 kapljica kamforovog i 30 kapljica maslinovog ulja, vata se
ugreje i stavi u uvo. To se ponavlja vie puta dnevno.
Ako je bol uha posledica prehlade, obino koristi parenje kamilicom. U protivnom se kuva aj: 6-7 zelenih
makovica (od maka) u 2 3 decilitra vode. To se kuva nekoliko minuta. Malo se ohladi i od tog aja utrca
kapaljkom u bol no uvo po nekoliko kapi - vie puta na dan.
Decu koja postanu nagluva od posledice arlaha, treba due vremena dva puta polivati preko glave i ramena
hladnom vodom. Zatim glavu, ramena i grudi dobro pekirom izmasirati. Svaki dan jedanput ukapati u oba uva 35 kapi ulja od slatkog badema.
Gluvou lei: pola kaiice aja od rute i toliko cveta od kamilice preliti sa 30 g maslinovog ulja i staviti nekoliko
dana na sunce ili na umereno toplu pe. Od toga ulja ujutru i uvee u uvo, na koje se slabo uje, kapne se po
nekoliko kapi, legne se i ostane 5-10 minuta kako bi ulje moglo duboko dopreti u unu koljku.
Zujanje u uima lei tinktura od arnike. im uvo pone da zuji, kapne se u njega 2-3 kapi i zatvori vatom. Ili se
uzme malo vate koja se natopi kamforom i stavi u uvo na 3-4 sekunde. To se svaki etvrt sata ponavlja. Umesto
kamfora, moe posluiti i eter.
Tri kaike mekinja, jedna kaika iseckanih, sveih ili suih, listova crvene rue, 2 kaike pelina. Sve zajedno dobro
promeati i kuvati u tri decilitra crnog vina dok ne zavri. Kad se toliko ohladi da se moe podneti, tom smesom
treba oblagati uvo.
Lanena krpica namae se voskom i savije u oblik levka. Tanji kraj stavi se u uvo, a iroki zapali i ostavi da izgori
sve do blizine uva. Ostatak se iz uva izbaci. Zatim se u bolno uvo nalije slana komovica.

Zagnojeno uho
U pola litre belog vina stave se dve kaike ruzmarina da zavri. Od tog vina stavljaju se oblozi na bolno uvo.
Svako jutro i vee nakapati u bolesno uvo nekoliko kapi soka od rusomae.
Ako se uvo gnoji, dobro je utrcati mleko u kome je kuvano seme od konoplje.

503

Bitola

Zujanje u uima
Zujanje u uima (Tinnitus) je oteenje sluha pri kome dolazi do neprestanog zujanja u uhu. Ono moe biti
prouzrokovano starou, promajom, prevelikom bukom, povienim krvnim pritiskom, ili nasledno steeno.
Recepti:
Penine mekinje - tri kaike, latice crvenih rua (sveih ili suvih) -jedna kaika. Sve zajedno stavi se u tri
decilitra crnog vina. Kad provri, ocedi se pa se talog zamota u istu krpu ili gazu i onako topao privee na uvo.
Zujanje e prestati.
Protiv zujanja u uima pomae ulje od badema ili parenje sa kamilicom. Umoi komadi vate u spomenuto ulje i
stavi u uvo. Vie puta ponavljaj do ozdravljenja.
Jednu kaiku kukuruznog brana staviti u olju vode, dobro promeati i ostaviti preko noi da stoji. Ujutro se
ponovo promea i natate popije. Postupak se ponavlja 3 nedelje. Ne sme se jesti svinjsko meso, moe se piti
malo mleka, jesti malo hleba i to kukuruznog, ali ne piti alkohol.
Treba pariti uvo sa cvetom crnog sleza.
Zujanje u uima lei hodanje bosim nogama, svako jutro due vremena po rosnoj detelini.
Zujanje u uima lei tinktura od arnike. im uvo pone da zuji, kapne se u njega 2-3 kapi i zatvori vatom. Ili se
uzme malo vate koja se natopi kamforom i stavi u uvo na 3-4 sekunde. To se svaki etvrt sata ponavlja. Umesto
kamfora, moe posluiti i eter.

DUEVNE BOLESTI

Histerija i hipohondrija
Histerija je vrsta neuroze kod koje su dominantni raznovrsni telesni, senzorni, motoriki i mentalni poremeaji sa
psihogenim poreklom. To su najee: napadi smeha i plaa, preterana razdraljivost, somnambulizam
(mesearenje), halucinacije, strepnja, uznemirenost, tahikardija (ubrzani rad srca), munina, povraanje, bolovi u
razliitim delovima tela, kontrakcije itd.
Hipohondrija je psihiki poremeaj koji se ispoljava u neprestanoj usredsreenosti osobe na svoje fiziko zdravlje,
bez objektivne zasnovanosti. Zbog veoma sloenog psiholokog mehanizma hipohondriju je teko diferencijalnodijagnostiki razlikovati od stvarnog poremeaja. Meutim, nedostatak objektivnih pokazatelja bolesti ili
poremeaja, kao i uoljiva simulacija mogu ukazati da je u pitanju hipohondrija.

504

Bitola

Recepti:
Uzeti crnu koprivu (kao tinkturu) 2 kaiice dnevno, razreeno s malo vode. (1)
List umske jagode, majine duice, lazarkinje, dubaca - u podjednakim delovima dobro promeati. Od te
meavine jednu kaiku preliti s 2 decilitra kljuale vode. Ostaviti da stoji 10-15 minuta, nakon toga ocediti,
zasladiti medom i piti svaki sat-dva po nekoliko gutljaja.
50% metvice, 30% iseckane valerijane i 20% gorke deteline se izmea i uzme jedna kaika te meavine koja se
prelije s 2 dl vrele vode. Poklopi se, stoji 2 sata, ocedi, zasladi i pije posle jela.
Pomeati u jednakim delovima list matinjaka i metvice, cvet kamilice, hmelj i koren odoljena (valerijane). Uzeti 1
kaiku toga, preliti s 2 dl vrele vode, poklopiti i tri sata iza toga procediti i piti.

Nemiran san (kod dece)

Ako se deca dok spavaju esto prevru i ne nalaze mir, trenutno pomae - pod uslovom da dete u prostoriji gde
spava nije izloeno zraenju - kupka od lipovog cveta. Veu kofu napola napuniti lipovim cvetom i u hladnoj vodi
ga ostaviti preko noi. Sledeeg dana se ekstrakt ugreje i doda vodi za kupanje. Ono traje 20 minuta. Ponovo
ugrejana, ova voda moe da se upotrebi jo dvaput. Cvet lipe po mogunosti brati na suncu.

Protiv pijanstva
Alkoholizam je jedna od najrasprostranjenijih bolesti zavisnosti, odnosno toksikomanija. Po pravilu alkoholizam je
psihogenog porekla, ali uz znatan uticaj situacionih faktora zbog ega je ranije smatran porokom, a ne boleu.
Ispoljava se kao gubitak sposobnosti uzdravanja od prekomerne upotrebe alkohola, to dovodi do zavisnosti,
naruavanja psihikog i fizikog zdravlja i socijalnih odnosa. Po rasprostranjenosti i tetnim posledicama po
zdravlje, alkoholizam je odmah posle bolesti kardiovaskularnog sistema i malignih oboljenja. Zbog navedenih
razloga u veini zemalja je obuhvaen zdravstvenim osiguranjem kao bolest zavisnosti. ei je kod mukaraca.
Recepti:
U litru vode stavi se 6-8 kaika usitnjenog ruzmarinovog lista sa cvetom i kuva se 10-15 minuta. Pije se 2 olje
dnevno.
Majine duice 4 kaike prelije se sa trietvrt litre kljuale vode i ostavi da stoji 5 minuta. Od tog aja uzima se
svaka 2 sata po jedna kaika.

Stres
Stres je skup nespecifinih reakcija ovekovog organizma na tetne faktore iz radnog i ivotnog okruenja. tetni
faktori iz ovekovog okruenja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zatitio
uspostavljanjem ravnotee sa sredinom. Pri poremeaju ravnotee organizma odbrambeni sistemi reaguju prema

505

Bitola

vrsti stresora, ali adaptacioni sistem reaguje uvek na isti nain, Stres reakcija je neuro-endokrinog karaktera i
manifestuje se kao skup simptoma pa se naziva i opti adaptacioni sindrom ili Selijev sindrom. Ukoliko je ovek
kontinuirano izloen stresu ili ukoliko je njemu esto izloen dolazi do poremeaja u funkcionisanju organizma to
uslovljava pojavu tzv. adaptacionih bolesti kao to je hipertenzija. Faktori koji uzrokuju stres su brojni i raznovrsni.
Tako, to mogu biti fiziki faktori (hladnoa, toplota, buka, vibracije, otrovi) i psiholoki (velika odgovornost,
poremeeni meuljudski odnosi...).
Recepti:
Za smirenje nervnog sistema 3 puta na dan piti po pola ae sledei aj: srdaica (Leonarus cardiaca) 3 kaike,
list nane 3 kaike, koren valerijane 2 kaike, iarke hmelja 2 kaike. Jednu do dve kaike ove smese kuvati
na vodenom kupatilu 15 minuta, ohladiti, procediti i dosuti do 200 ml.
Uzeti po jednu kaiku iarki hmelja, korena valerijane, kantariona, korena anelike i rizoma pirevine. Jednu
kaiku smese preliti aom vrele vode, ostaviti poklopljeno 15 minuta, procediti. Piti toplo po 1 au za vreme
jakog uzbuenja.
Uzeti po 1 kaiku iarki hmelja, korena valerijane, majkine duice i kantariona. Dve kaike smese preliti sa dve
ae vrele vode, ostaviti da stoji jedan sat, procediti. Piti po pola ae.
Kupka. Pet kaika matinjaka preliti sa dve ae vrele vode, kuvati 3 minuta, ostaviti da stoji 10 minuta, ili pet
kaika korena valerijane kuvati 15 minuta i ostaviti da stoji 1 sat. Ovako dobijeni aj sipati u kadu sa toplom
vodom (35-36C).
U 1 litar belog vina staviti 2 kaike matinjaka, ostaviti 2 nedelje na tamnom mestu, ponekad protresti, ocediti. Piti
po 30 grama tri puta na dan.
Kao dobro sredstvo za smirenje koristiti u toku deset dana po pola ae 3-4 puta na dan sok cvekle sa medom
(1:1).
Najbolji lek za stres je smeh i pozitivan pogled na ivot.

POREMEAJ METABOLIZMA

Giht
Giht ili uratna artropatija je metaboliko oboljenje, koje nastaje kao posledica trajno visokog nivoa mokrane
kiseline u krvi (hiperuratemija) i taloenja kristala mononatrijum-urata u zglobovima i drugim delovima organizma.
Predstavlja jednu od najstarijih bolesti poznatih meu ljudima. Pre 2000 god. su je zvali "bolest kraljeva", jer je
bila rairena meu bogatim ljudima koji su preterivali u jelu i piu. Ova bolest se deli u dve kategorije: primarni i
sekundarni giht.
ee je prisutan kod mukaraca nego kod ena i 85-90% bolesnika su mukog pola. Najee se javlja tek nakon
etvrte decenije ivota, vrlo je retka pre puberteta, a kod ena obino poinje posle menopauze.
U velikom broju sluajeva uzrok nastanka ovog metabolikog poremeaja je nepoznat. Kristali koji se gomilaju su
soli mokrane kiseline, koja u organizmu nastaje kao krajnji produkt metabolizma purina. Purini nastaju na tri

506

Bitola

naina: iz hrane, metabolizmom nukleinskih kiselina u elijama i biolokom sintezom. Normalna vrednost
mokrane kiseline u krvi je do 57 mg/dl. i dnevno se u organizmu stvori oko 600 mg. Od toga se putem bubrega
izlui 450 mg, a ostatak razgrade bakterije u crevima. Primarni giht nastaje kao posledica i poveanog stvaranja
mokrane kiseline (zbog uroenih greaka metabolizma) i smanjenog izluivanja putem bubrega. Sekundarni ili
steeni giht nastaje usled poveanog stvaranja mokrane kiseline iz nukleoproteina raspadnutih elija u sluaju
raznih bolesti (policitemija, hronina granulocitna leukemija, psorijaza i dr).
Giht poinje naglo, obino u snu, sa izuzetno jakim bolom u zglobu, toliko jakim da bolesniku i dodir pokrivaa
pobuuje bolnu senzaciju. Najee je zahvaen samo jedan zglob, obino zglob nonog palca, mada izuzetno
bolest moe poeti i na dva ili vie zglobova. Oboleli zglob daje jasnu sliku zapaljenskog artritisa, gde dominira
otok, zategnuta i sjajna koa jako crvene boje. Ponekad se zbog inflamatornog procesa u zglobu, javlja i poviena
telesna temperatura i drhtavica. Ovaj zapaljenski proces traje 3-14 dana, a nakon toga se spontano smiruje.
Kulminaciju dostie u prva 24 asa.
Recepti:
Svakodnevno upotrebljavati po 100g argarepe; izrendati, pomeati sa jednom kaikom biljnog ulja i jesti.
Uzeti 4 limuna i 3 esna belog luka; iz limuna izvaditi kotice, beli luk oistiti i samleti ih na maini za meso; masu
preliti sa 7 aa vrele vode, promeati, ostaviti da stoji 1 dan. Procediti i piti po 40 ml pre jela, jedanput dnevno.
Dve kaike cveta jorgovana preliti 1 aom votke ili rakije. Ostaviti na tamnom mestu nedelju dana, svakodnevno
protresati. Piti po 20-30 kapi 3 puta na dan pre jela.
Jednu do dve kaikice cikorije preliti jednom aom vrele vode. Procediti i piti po pola ae 2-3 puta na dan pola
sata pre jela.
Tri kaike kantariona preliti sa 4 ae kjuale vode, ostaviti 2 sata, procediti i piti po 1/3 ae 3 puta na dan pre
jela.
Uzeti 20 g cveta zove na 200 ml kljuale vode. Piti po 1/3 ae 3-4 puta na dan pre jela; bolje je sa medom.
Uzeti 25 g lista crne ribizle i skuvati u pola litre vode. Ostaviti da stoji nekoliko sati. Piti po 1/2-1 au 4-5 puta na
dan.
Jednu kaiku lista vinove loze preliti jednom aom vode, kuvati 15 minuta. Piti po pola ae 3-4 puta na dan.
Sok breze koji se skuplja u rano prolee piti po 1 au 3 puta na dan u toku 1-1,5 meseci.
Uzeti 20g iseckanih mladih listova oraha ili nezrelih plodova na 200 ml vrele vode. Kuvati 20 minuta. Piti po 1
kaiku 3 puta na dan.
Rizom pirevine 4g, veronika 4g, koren ika 6g, dan i no 6g. etrdeset grama ove meavine kuvati 15
minuta u 1l vode. Piti po pola olje 5 puta na dan jedan sat posle jela.
Samleti 20 g korena ipurka, skuvati u 1 l vode, drati na slaboj vatri 3 sata. Praviti toplu oblogu, staviti na bolno
mesto i dobro utopliti.
Uzeti 15 g ploda kleke na 100 ml etilalkohola. Upotrebljava se spolja za utrljavanje kao sredstvo za smanjenje
bolova.
Ako se spava na dueku napravljenom od sveeg lista paprati mogu se izleiti najtee patnje koje nastaju
odlaganjem soli (giht, reumatizam, artritis, spondiloza).
Uzeti 100 g alfije na 6 litara vode. Kuvati 10 minuta. Hladiti do temperature koju moe ruka da izdri i u tome
pariti ruke i noge 30-60 minuta. Ovo raditi jednom dnevno (uvee) 1-2 meseca. Dolazi do prestanka boli i
omekavanja kvrga na rukama i nogama.
Uzeti 100g cveta kamilice na 10 litara vode. Skuvati, dodati 200 g soli i praviti kupke za otoke ruku i nogu.

507

Bitola

Za kupku kod gihta koristiti ovsenu slamu: 1 kg slame kuvati pola sata u kanti vode. To je dovoljno za jednu kadu.

Odsustvo apetita
Koristi se kupka od timijana, koja se sastoji od 50 g zelja (preko noi se biljka potopi u hladnu vodu, kupanje traje
20 minuta, srce treba da je izvan vode; vodu dve veeri vraati na zelje, sve u svemu, od ove koliine prave se tri
kupke). Dnevno piti olju aja od koprive, koji se pije u gutljajima.
List umske jagode, kamilice, metvice pitome ili kudrave i kiice u jednakim koliinama dobro promeati. Od te
meavine jednu kaiku preliti sa 3 decilitra kljuale vode i ostaviti da poklopljeno stoji 1015 minuta, zatim
ocediti, po elji zasladiti, dodati malo limunovog soka i toplo piti dvaput dnevno, pola sata pre jela. Uzima se 814
dana.
Uzeti pola kaikice usitnjenog pelina, po dve kaike korena anelikei iirota i sve dobro promeati. Jednu kaiku te
meavine preliti sa 3 decilitra kljuale vode i ostaviti da poklopljeno stoji 1015 minuta, zatim ocediti, po elji
zasladiti, dodati malo limunovog soka i toplo piti dvaput dnevno, pola sata pre jela. Uzima se 814 dana.
Dobro promeati jednake koliine korena omana, anisa, komoraa i stolisnika. Jednu kaiku te meavine jedaa
kuvati jednu minutu u 300 g vode i ostaviti poklopljeno 1015 minuta. Nakon toga se ocedi, zasladi pravim
medom i toplo pije triput dnevno po olju pola sata pre jela.
Kamilicu stui u avanu u prah. Od tog praka uzima se triput dnevno pola sata pre jela po pola kaikice.
Dve kaike hajduke trave preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti, ostaviti malo da stoji, zatim piti pre jela.
Dve kaike kamilice preliti sa 2 decilitra vrele vode. Promeati, poklopiti, ostaviti na poretu oko pola sata (bez
kljuanja). Ocediti, rashladiti i piti pre jela.
Uzeti po 1 g stucanog zrna komoraa, lincure i kiice. Sve pomeati i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti,
ostaviti 2 sata, zatim ocediti i odjednom popiti.
Po 1 g komoraa, lincure i kiice izmeati i preliti sa 2 decilitra vrele vode. Poklopiti i ostaviti 2 sata, zatim procediti
i piti pola sata pre jela.
Uzeti po 25 g celera (koren), kiice, komoraa i lincure, preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, zatim piti pre jela.

eerna bolest
eerna bolest ili dijabetes je hronini, neizleivi sistemski poremeaj metabolizma, koji se karakterie
hiperglikemijom, tj. trajno povienim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje
zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biolokog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora.
Taj nedostatak ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belanevinau organizmu (to se ispoljava tipinim
tegobama), a nakon dueg vremena utie i na strukturu i funkciju krvnih sudova, ivaca i drugih vitalnih organa i
organskih sistema.
Dijabetes se danas ubraja meu najea endokrinoloka obolenja, sa prevalencom u stalnom porastu (naroito u
razvijenim zemljama sveta). To je posledica modernog stila ivota i poveanja broja spoljanjih etiolokih inilaca,
meu kojima se posebno izdvaja gojaznost. eerna bolest se najee javlja u starijem ivotnom dobu kao

508

Bitola

posledica optih degenerativnih i sklerotinih promena u organizmu (koja zahvataju i pankreas, a kod mladih
osoba moe nastati usled genetskih poremeaja ili oteenja pankreasa kod odreenih zaraznih oboljenja.
Recepti:
Veliki vajcarski prirodnjak paroh Kincle kae: "eerna bolest prilino brzo moe da se izlei upotrebom sledeih
biljaka: 3 dela zeje stope (Geum urbanum), po jedan deo lista kupine i borovnice, 3 dela ute stee (Ro1ep
aaigea), 2 dela suvih zelenih mahuna pasulja. "Sa etvrt litre vode popariti punu malu kaiku ove meavine i tri
minuta ostaviti da odstoji; dnevna koliina je 1,5 do 2 litre.
Lekovito dejstvo lista borovnice zavisi od naina skupljanja. On sme da se skuplja samo pre nego to plod sazre.
List borovnice, ukoliko se bere u pravo vreme, predstavlja kliniki provereno sredstvo protiv eerne bolesti.
Smatra se dokazanim da mirtilin, koji se nalazi u listu borovnice pre nego to njen plod sazre, ne samo da
smanjuje izluivanje eera nego moe sasvim da izlei bolest. Zato se mirtilin iz lista borovnice s pravom naziva
"biljnim insulinom". Uprkos ovim izvanrednim osobinama, leenje ajem od lista borovnice ne sme se sprovoditi
bez lekarske kontrole.
Za sniavanje nivoa eera u krvi preporuuje se i celer. Stari narodni lek je i rasol od sirovog kiselog kupusa, kao
i svea mrkva, koju treba jesti svakoga dana. U iste svrhe moe daposlue crni i beli luk, kada se stave na hleb.
Jo jedan narodni lek: etiri velike kaike lista borovnice (list ubran pre nego to plod sazre!) pristavi se u dve litre
hladne vode, pa se napola skuva. Pije se po jedna olja triput dnevno.
I kopriva izvanredno utie na guterau i svojim dejstvom sniava nivo eera u krvi. Uzima se ekstrakt koprive,
koji se moe kupiti u apotekama, drogerijama i bio-radnjama.
S obzirom na to da korenom iirota mogu da se izlee sva oboljenja guterae, on pomae i kod eerne bolesti.
Preko noi se u olju hladne vode stavi ravna mala kaika korena iirota, ujutro se lako ugreje, zatim procedi i pije
po jedan gutljaj pre i posle jela, to je ukupno est gutljaja dnevno. Svih ovih est gutljaja aja od korena iirota
veoma prijaju dijabetiaru.
aj od lista i izdanaka zove takoe moe da se preporui obolelima od eerne bolesti. Zova spada meu najstarije
lekovite biljke koje se upotrebljavaju u narodnoj medicini.
Maslaak se na livadama i njivama bere u rano prolee, im nikne.Treba ga odsei do korena, dobro oprati i
upotrebiti kao prvu prolenu salatu. Postoji maslaak sa sokom karakteristinim za zelenu travu i, druga vrsta, sa
ukastim mlenim sokom. Ovaj drugi je prijatnijeg ukusa i topljiviji. U prolee, dijabetiari bi svakodnevno, u
podne i uvee, trebalo da jedu ovu salatu. A onda, kada je krajem aprila i poetkom maja maslaak u punom
cvatu, za svakog dijabetiara je vreme da otpone etvoronedeljnu kuru za sniavanje nivoa eera u krvi.
Stabljiku treba brati zajedno sa cvetom, oprati, i tek posle pranja odbaciti cvet. Ako dijabetiar jede 10 do 15
stabljika maslaka dnevno, moe raunati na potpuno normalizovanje nivoa eera. U poetku,stabljike imaju
nagorak ukus, ali on kasnije nestaje.
Bela imela takoe pozitivno utie na guterau, te stalnom upotrebom aja od ove biljke postepeno nestaje uzrok
nastanka eerne bolesti. Imela se preko noi dri potopljena u hladnoj vodi. U poetku, potrebna je koliina od tri
olje hladne vode i tri pune male kaike imele. Posle nekoliko nedelja, dovoljne su dve olje, a nakon izvesnog
vremena, jedna sa jednom kaiicom imele. U jednom razdoblju prolea, kada za dijabetiare ima i drugog sveeg
povra, aj od imele uopte ne treba piti. Ovu lekovitu biljku treba skupljati od poetka oktobra do poetka
decembra, u aprilu i maju, jer je samo tada lekovita. Najlekovitija je ona koja raste na hrastu i na topoli, ali su
delotvorne i imele sa jela i sa voaka. Stabljiku i cvet isei nasitno. Bele bobice imele se ne smeju upotrebiti za aj!
Poto i na mnogo hvaljen veden biter pozitivno utie na guterau, pa ak je moe i izleiti, dijabetiari treba da
koriste i ove kapi. Uzimaju se tri puta na dan - po jedna puna mala kaika, s malo biljnog aja. Zbog njihovog
dubinskogdelovanja, poeljno je jednom meseno upotrebitiih i za oblog, koji se na guterai dri etiri sata.
Koren vodopije dijabetiari mogu da koriste kao odlino dijetalno povre. On se, slino endiviji, dobro opere pod
mlazom vode, jer se time ublaava gorina njegovog ukusa. Uostalom, aj od cvetova i stabljika vodopije daje
dobre rezultate i kod gojaznosti. Za mravljenje, dnevno piti dve olje ovoga aja.
I isceeni sok sveeg krastavca utie na sniavanje nivoa eera u krvi, pa se i on preporuuje dijabetiarima.

509

Bitola

Gavez takoe spada meu izvanredno dijetalno povre, isto kao i pargla. Zbog neznatne koliine ugljenih hidrata,
ovo povre je idealna dijetalna hrana za dijabetiare. Moe se pripremati s dosta masti i prezle a da to bolesniku
ne nakodi. Crni koren se za upotrebu u kuhinji gaji u povrtnjaku i nije identian sa gavezom, koji je poznat i pod
ovim nazivom.
Zeleni praziluk je veoma dobar za dijabetiare. Treba ga jesti svakoga dana za veeru, sitno iseenog sve do
vrhova perja, na hlebu. Salatu od praziluka poeljno je sluiti i uz ruak. Napitak veoma prijatnog ukusa moe se
pripremiti na sledei nain: 500 g praziluka, sitno iseenog sve do zelenih vrhova, preliti sa 0,7 l suvog belog vina,
poklopiti i ostaviti da stoji 24 sata. Posle toga procediti i usuti u bocu, pa ujutro i uvee piti po jedan gutljaj. vrsti
ostaci mogu da se jedu namazani na hleb.
Tri velike glavice belog luka izgnjeiti i staviti u litarsku bocu, nasuti prirodne rakije od ita i ostaviti da odstoji 10
do 14 dana. Svakoga jutra, pre doruka, uzeti jednu malu kaiku ovoga vina.
List crnog duda, ljuske od mahuna (naroito konci), draguac, list koprive - u podjednakim delovima, dobro
pomeati i od te meavine 1 kaiku kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta.
Nakon toga ocediti i piti triput dnevno po jednu olju pre jela. Jo je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko
gutljaja. Ne sme se sladiti.
Koren maslaka jedna kaika, brezovog lia 3 kaike, bele goruice (slaica) jedna kaiica, ljuske od
mahune - 2 kaike. Sve se dobro pomea i od te meavine jedna kaika se prelije sa 3 decilitra kljuale vode.
Ostaviti poklopljeno da stoji pola sata. Nakon toga dnevno piti po nekoliko olja.
Kantarion, ljuske od mahuna, list crnog duda u jednakim delovima dobro pomeati i od te meavine1 kaiku
kuvati 3 minute u 3 decilitra vode. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta. Nakon toga ocediti i piti triput
dnevno po jednu olju pre jela. Jo je bolje ako se pije svaki sat-dva po nekoliko gutljaja. Ne sme se sladiti.
Kukuruzna svila - 5 kaika, urevak jedna kaika, list breze - 6 kaika. Sve dobro pomeati i od te meavine
nepunu kaiku staviti u 3 decilitra vode i 2 minute kuvati. Ostaviti poklopljeno da stoji 10-15 minuta, zatim ocediti
i piti triput dnevno pre jela.
U prolee sve dok draguac (Nasturtium officinale) ne ostari, treba ga jesti u obliku salate uz svako jelo.
etvrt litre vina pomeati sa etrvt litre vode i u tu tekuinu staviti 20 g usitnjenog korena od stee (Potentitla
anserina) . To neka stoji 12 sati. Zatim kuvati 15 minuta, procediti i piti svakih pola ili sat - po jednu kaiku.
Plod divlje rue (ipka) - 30 g, priti (ali ne i prepriti). Zatim samleti ili u avanu stui i preliti litrom vode. To
kuvati tiho dok se ne ukuva na polovinu. U taj aj staviti malo meda i soka od jednog limuna. Taj se aj pije
pomalo preko celog dana. Kod glavnog obroka, u podne, piti cijelu olju i lei u krevet; toplo se pokriti. Ako se
bolesnik oznoji, treba u pola vode i pola sira namoiti lanenu krpu ili suner pa istrljati i oprati gornji deo tela. Ne
brisati se. Obui rublje pa opet malo prilei. Kao dijetu treba jesti: kuvanu penicu, prekrupu od zobi, jeam, krto
meso, hleb od oraha ili lenika. Od voa: vinje, zrele plodove zove - mogu se uzimati sa aom jabukovae.
Groe ne jesti.
Korijen i list peruna dobro oprati, koren naribati kao ren, a lie sitno izrezati i sve zajedno sa oljom kiselog
mleka ili jogurta pomeati i popiti. Pije se svake veeri pre spavanja.
Kod eerne bolesti uzmu se 4 kaike lia borovnice na pola litre vode i kuva dok se ne ukuva do polovine. Pola se
popije pre obroka, a druga polovina uvee pre spavanja.
50 g lista crnog duda (smrvljenog) preliti sa pola litre vrele vode, poklopiti, ostaviti 8-10 sati uz ee meanje.
Pije se umesto vode.
Dobro izmeati 60 g borovnice (list) i 100 g ljuske od pasulja. Od toga uzeti 2 kaike i kuvati u 3 decilitra vode.
Kuvati dok se voda ne smanji na 1 treinu. Pije se po jedna aica u dva navrata pre jela.
Pripremiti tinkturu od 50 g listova koprive, preliti sa 500 ml vrele vode u emajliranoj posudi. Posle dva sata
procediti tinkturu i piti po jednu kaiicu tri puta dnevno pre jela. Tinkturu je bolje pripremati od sveih listova. Od
mlade koprive pripremati jela i salate.

510

Bitola

Za pripremanje odvara od boranije potrebno je 15-20 g boranije kuvati 3-4 sata u 1 l vode dok se ne dobije
polovina od poetne koliine. Dobijeni odvar ohladiti, procediti i piti po pola ae pola sata pre jela 3-4 puta
dnevno u toku 3- 4 meseca.
Jednu kaiicu sitno iseckanog korena od maslaka preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, ohladiti, procediti.
Piti po ae 3-4 puta dnevno.
Za pripremu tinkture od lista oraha potrebno je jednu supenu kaiku isitnjenih listova preliti aom vrele vode,
kuvati 20- 30 sekundi, ostaviti da odstoji, procediti i piti u toku dana. Takoe se mogu koristiti pregradice iz ploda
oraha. Pregradice od 40 komada oraha preliti aom vrele vode i kuvati na pari 1 sat. posuda u kojoj se kuva treba
da bude od stakla ili emajlirana. Zatim sadrinu ohladiti, procediti i piti po jednu kaiicu tri puta dnevno pre jela.
Jednu supenu kaiku osuene orline prokuvati 10-15 sekundi u 250 ml vrele vode, procediti. Piti po pola ae 3-4
puta dnevno pre jela. Ovu lekovitu biljku potrebno je koristiti pod kontrolom lekara jer moe izazvati povien
arterijski pritisak.
Kora jasike se koristi u poetnom stadijumu dijabetesa, tako to se jedna supena kaika suve isitnjene kore jasike
kuva 30 minuta na tihoj vatri u dve ae vode.ostaviti da odstoji 2-3 sata, procediti. Piti do 3 meseca ili vie.
Jednu kaiku suvih listova crne borovnice preliti aom vrela vode, ostaviti da odstoji 30-40 minuta, procediti. Piti
po au ohlaene tinkture 3 puta dnevno u malim gutljajima.koristi se u poetnom stadijumu dijabetesa.
Svei sok od cvekle piti 4 puta dnevno po ae.
Napraviti meavinu od ika 1 deo, boranije, osuene kore 1 deo, lista borovnice 1 deo . 60 g meavine
ostaviti da odstoji u 1 l hladne vode12 sati. Zatim kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji jo 1 sat, procediti. Piti po
ae 5 puta dnevno, jedan sat posle jela.
Kod dijabetesa blagotvorno deluju svei plodovi crvene borovnice.
Crna borovnica 1 deo, osuena kora boranije 1 deo, seme lana 1 deo, ovsena slama 1 deo. Tri supene
kaike meavine preliti sa tri ae vrele vode, kuvati 10 minuta ostaviti da odstoji 30 40 minuta, procediti. Piti po
ae 6-8 puta na dan.
20 g preslice, 20 g dvornika, 20 g lista umske jagode,. Supenu kaiku meavine preliti aom vrele vode, kuvati 35 minuta, ostaviti da odstoji 10-15 minuta, procediti. Piti po jednu supenu kaiku 20-30 minuta pre jela 3-4 puta
dnevno.
List od crne borovnice 25 g, list maslaka 25 g, orlina 20 g. supenu kaiku ove meavine preliti sa 300 ml vrele
vode, prokuvati 5 minuta, ostaviti da se ohladi, procediti. Piti po pola ae 2-3 puta dnevno 20 minuta pre jela.
List crne borovnice 25 g, orlina 25 g, list koprive 25 g. jednu supenu kaiku meavine preliti sa 300 ml vrele vode,
prokuvati 5 minuta, ohladiti i procediti. Piti po 2-3 kaike 3-4 puta dnevno 20 minuta pre jela.
Pripremiti odvar: 30 g preslice preliti aom vrele vode, kuvati 5-7 minuta, ostaviti da odstoji 2-3 sata, procediti.
Piti po 2-3 supene kaike 3-4 puta dnevno pre jela. Preslica se moe koristiti i u sveem obliku za salate, nadeve,
a takoe i za pripremanje tinkture. Priprema salate od preslice: 2 ae sitno izrezanih listova preslice pomeati sa
50 g zelenog luka, 20 g tavlja i 40-50 g maslaka. Zainiti uljem ili pavlakom, posoliti po ukusu.
Pripremiti odvar: 10 isitnjenih plodova ipuraka preliti aom vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostaviti da odstoji 4-5
sati, procediti. Piti po pola ae 3-4 puta dnevno.
Napraviti meavinu od lista sranika 10 g, lista umske jagode 15 g, lista duda 20 g. Jednu supenu kaiku
ove meavine preliti sa aom vrele vode, kuvati 3-5 minuta, ostaviti jedan sat, procediti. Piti po dve supene
kaike tri puta dnevno posle jela.
Napraviti meavinu od lista crne borovnice 50 g, boranije 50 g, orline 50 g, lista mente 50 g. Dve supene
kaike ove meavine preliti sa 0,5 l vrele vode i ostaviti 30 minuta, procediti. Piti po 1/3 ae tri puta dnevno pre
jela.

511

Bitola

Zdrava ishrana

ta je zdrava ishrana? Na ovo pitanje ne moe se dati jednostavan i celovit odgovor, jer postoje brojne teorije o
ishrani koje svaka na svoj nain nastoje da definiu ovaj pojam. Pored toga, nauka svakodnevno napreduje i
nauna istraivanja nam donose nova otkria o uticaju pojedinih namirnica na ljudski organizam, a neretko i
opovrgavaju opteprihvaena shvatanja o tetnosti i korisnosti pojedinih namirnica.
U ovoj rubrici moete pronai tekstove o razliitim namirnicama sa posebnim akcentom na njihov uticaj na
zdravlje, odnosno preventivu i leenje bolesti. U sainjavanju ovih tekstova, pored izvora iz oblasti narodne
medicine, koriena je i literatura o najnovijim naunim saznanjima iz ove oblasti.

512

Bitola

DIJETE

Atkinsonova dijeta
Atkinsonova dijeta iskljuuje unos ugljenih hidrata kako bi se organizam oslobodio suvinih masti. Vrlo je
jednostavna za primenu jer nema merenja koliine unetih namirnica, spremanja posebnih obroka, unosa ajeva ili
tableta protiv pojaanog apetita, niti se tokom njene primene osea glad.
Delovanje
Kada se prestane sa unosom ugljenih hidrata, naslage sala u organizmu poinju da se tope. Za prvih est dana
primene dijete moe se izgubiti do 5 kilograma, a svaki naredni dan i do jednog kilograma. Za 24 primene
Atkinsonove dijete moe se izgubiti do 15 kilograma.
Zabranjena hrana
U okviru Atkinsonove dijete zabranjen je unos namirnica koje sadre visok procenat ugljenih hidrata, kao to su:
krompir, brano (sve vrste peciva), pirina, soja, graak, pasulj, pohovano meso, testenine, voe, itarice, mleko i
mleni proizvodi, sir, margarin, eer, okolada, slane grickalice i sl.
Dozvoljena hrana
Sve vrste mesa i jaja. Junetina, teletina, svinjetina, jagnjetina, uretina, ivina, divlja. Meso moete jesti kuvano,
peeno, na rotilju, ali ne i pohovano. Dozvoljen je i unos varaka, suenog i dimljenog mesa, jaja. Zabranjen je
unos kobasica (osim virli) i svih vrsta mesnih narezaka.
Sve vrste salata. Zelena salata, paprika, paradajz, krastavci, svee i kiselo zelje, cvekla, luk. Salate mogu biti
zainjene uljem, siretom, solju, po elji.
Sve vrste povra. Karfiol, blitva, spana, praziluk, kelj, luk, zelje, artioke, patlidan, argarepa, perun, celer,
rotkvice, peurke.

513

Bitola

Pie. Mineralna voda, limun, crna kafa i aj bez eera. Zabranjen je unos alkoholnih pia, s tim to je nakon 6
dana primene dijete dozvoljen unos pola litre belog vina.
Vane napomene
Najvei problem kod primene Atkinsonove dijete je dovoenje organizma u stanje ketoze. U prvoj fazi dijete
potroe se sve glikogenske rezerve o organizmu sa ciljem da se umesto troenja glikogena podstie troenje masti
u organizmu. Iz ovog razloga postoji opasnost da mozak i nervno tkivo na taj nain ostanu bez primarnog
energetskog izvora, tako da se u kasnijoj fazi primene dijete, kod odravanja telesne teine, preporuuje postupni
unos ugljenih hidrata. Kod ove dijete takoe nije na adekvatan nain obraen unos vitamina i minerala, ve se
preporuuje uzimanje vitaminskih pilula po elji. Mogue neeljene posledice Aktinsonove dijete su ketoza,
dehidratacija, gubitak elektrolita, gubitak kalcijuma, akutna miina slabost, povraanje i problemi sa bubrezima.

Dijeta sa kajsijama
Dijeta sa kajsijama e prijati svakome ko voli ovo voe. U kajsijama ima mnogo korisnih materija i doktori esto
preporuuju da se kajsije koriste u dijetama. Dijeta sa kajsijama je kratkorona dijeta i predviena je za jedan do
tri dana. Za ovu dijetu neophodno je da pripremite jednostavno jelo: pola kilograma kajsija iscediti i dobijeni sok
pomeati sa 300 grama sitno seckanih suvih kajsija. Dobijenu masu pojesti u toku jednog dana. Sok od kajsija
mora biti svee ceen, ne mogu se koristiti kupovni sokovi kao zamena, poto sadre suvine kalorije i eer. Od
kajsija koje preostanu nakon ceena moe se napraviti korisna maska za lice i ruke. Za nekoliko dana primene
dijete sa kajsijama moe se smrati par kilograma.
Zato su korisne kajsije i suene kajsije?
Suene kajsije osveavaju dah, imaju laksativna i protivupalna svojsta. Pomau kod visokog pritiska i oboljenja
jetre. Meutim, suene kajsije sadre mnogo eera, tako da dijabetiari ne bi trebalo da ih konzumiraju. Ne
poveavajte dnevnu koliinu kajsija, jer je to maksimalna koliina koju organizam moe da preradi u toku dana.
Ukoliko pojedete vie kajsija moe doi do pojave alergija, poremeaja u varenju i drugih neprijatnosti.
Kajsije jaaju imunitet, to pomae da se organizam lake izbori sa tetnim bakterijama. Dijeta sa kajsijama
obezbeuje dnevno potrebnu koliinu vitamina A, koji je koristan ne samo za rast, ve i za kosu, nokte i kou.
Suene kajsije su bogate kalijumom zbog ega se preporuuju osobama koje pate od anemije.
Dijeta sa kajsijama se moe primenjivati svakog meseca, za odravanje zdravlja i poboljavanja spoljanjeg
izgleda. Ova dijeta je pomogna za ljude svih uzrasta jer nema tetnih zdravstvenih posledica. Pored toga,
konzumiranje suenih kajsija se preporuuju trudnicama, ali naravno ne u formi dijete sa kajsijama ve da se
obavezno ukljue u ishranu.

514

Bitola

NAMIRNICE

Jabukovo sire
Jabukovo sire je odlian sagoreva masti. Pomae prilikom redukcije telesne mase i ubrzava metabolizam.
Jabukovo sire je ustvari svee ceeni sok od jabuke koji je fermentisan na sobnoj temperaturi nekoliko sedmica.
Glavni sastojak jabukovog sireta, siretna kiselina, je vaan nutrient za koji je dokazano da stimulie
metabolizam. Jabukovo sire takoe sadri desetine drugih nutrienata koji eliminiu masti stvarajui idealan
hemijski balans u organizmu. Kiselost u jabukovom siretu pomae kod sporog metabolizma, kod kojeg treba vie
vremena da hrana dospe u tanko crevo i krvotok.
Preporuena upotreba: do dve kafene kaikice dnevno, pomeano sa vodom, u receptima ili kao preliv za salatu.
injenice: 400 godina pre nove ere Hipokrat, otac medicine, je prepoznao snagu jabukovog sireta u ienju,
leenju i borbi protiv bakterija.
Saveti za upotrebu
aa vode sa jabukovim siretom je dobro osveavajue pie.
Ako se riba pre pripremanja potopi u meavinu jabukovog sireta i vode dobie blag, slatkast ukus.
Za pravljenje penastog nea od belanaca, ulupaju se tri belanca sa supenom kaikom jabukovog sireta.
Da bi meso bilo meke, marinirajte ga preko noi u meavini jabukovog sireta i zaina po izboru.
Od jabukovog sireta se mogu napratiti odline kupke sa pravim ph balansom, a kada se koristi kao preparat za
kosu daje sjaj kosi.

515

Bitola

Kajsija
Kajsija sadri 20-27% eera, salicinsku, jabunu i limunsku kiselinu, provitamin A, vitamine C i B12. Kajsije su
bogate solima kalijuma i gvoa, i imaju lekovito dejstvo kod bolesti srca i krvnih sudova, bubrega, kod gojaznosti.
Suene kajsije su i diuretiko sredstvo. Pored toga, kajsije su bogate fosforom i magnezijumom, koji su
neneophodni organizmu za aktivan rad mozga. Kajsije poboljavaju pamenje i poveavaju radnu sposobnost
mozga, a takoe poveavaju hemoglobin u krvi i pomau kod anemije.

Lubenica
Lubenica sadri vitamine C, PP, B1, B2, karotin, celulozu, pektine, ugnjene hidrate, soli kalijuma. One blagotvorno
deluju kod bolesti bubrega, kod bolesti srca i krvnih sudova, kod povienog krvnog pritiska, kao i kod atonije
crevnog sistema. Lubenice odlino utoljuju e kod groznice i doprinose izbacivanju otrovnih supstanci iz
ogranizma. Nezamenljivo su diuretiko sredstvo kod otoka vezanih za obolenja srca i krvnih sudova, kao i bubrega.
Sok od lubenice ne samo da izbacuje iz organizma suvinu tenost, nego ga i opskrbljuje lako usvojivim eerom.
Celuloza lubenice pospeuje peristaltiku probavnih organa, ubrzava izbacivanje vika holesterola. Preporueni
dnevni unos lubenice je 2 do 2,5 kg. Lubenica se naroito preporuuje osobama koje boluju od skleroze,
kostobolje, artritisa i dijabetesa.

Bela repa
Bela repa sadri do 10% eera, 2% belanevina, vitamine C, B1 i B2, pektine i gvoe. Sok od bele repe je
odlian za iskaljavanje. Primenjuje se i kod anemije sa nedostatkom gvoa, ateroskleroze, kod upalnih procesa
plua. Sok od bele repe upotrebljava se i spolja kod gnojnih obolenja koe i kod opekotina, jer ima izuzetno
antibakterijsko dejstvo.

Groe
Groe sadri kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, kobalt, vitamine C, P, PP, B1, B6, B12, karotin. Bogato je i
ugljenim hidratima (1820%) i organskim kiselinama (jabunom, salicinskom, limunskom, ilibarskom, mravljom i
dr.). Groe je efikasan diuretik, laksativno sredstvo i sredstvo za iskaljavanje. Korisno je kod bolesti bubrega,
plua, jetre, kostobolje i hipertonije, a upotrebljava se i kao sredstvo za opte jaanje. Pojedine sorte groa imaju
izraeno antibakterijsko dejstvo (Izabela, Muskat, Kabarne, Hamburg). Sok od groa ima tonizirajue dejstvo i
koristan je kod iscrpljenosti nervnog sistema i opte iscrpljenosti. Izaziva znojenje i smanjuje nivo holesterola u
krvi. Sok od groa se pije jedan sat pre jela, tri puta dnevno. Preporueni jednokratni unos je od pola do dve ae
soka. Ne sme se konzumirati u veim koliinama kod dijareje, dijabetesa, gojaznosti, ira na elucu i hronine
upale plua.

516

Bitola

Vinja
Vinja sadri glikozu i fruktozu, vitamine C, B1, PP, karotin, organske kiseline, bakar, kalijum, magnezijum,
gvoe, pektine. Sok od vinje blagotvorno deluje kod malokrvnosti, bolesti plua, bubrega, kod ateroskleroze,
opstipacije. Pogubno deluje na stafilokoke i streptokoke.

Grejpfrut
Grejpfrut blagotvorno deluje na poboljanje varenja, sniavanje krvnog pritiska, normalizaciju rada jetre,
obnavljanje snage organizma. Gorak ukus grejpfruta se moe ukloniti uklanjanjem delova koji se nalazi izmeu
kriki. Kod ateroskleroze, hipertonije i zamora treba uzimati po etvrtinu ae soka od grejpfruta 20 do 30 minuta
pre jela, a kod nesanice polovinu ae pred spavanje. Sok od grejpfruta se preporuuje i kod slabog apetita i
poremeaja procesa varenja.

Kruka
Kruka sadri vitamine C i B1, eer, celulozu, organske kiseline. Ima diuretiko i antibakterijsko dejstvo. Korisna
je kod kamena u bubrezima i kod infekcije mokranih puteva.

Dinja
Dinja je bogata eerom, do 13%, vitaminima C, PP, karotinom, gvoem i celulozom. Korisna je kod opstipacije,
ateroskleroze, hemoroida, bolesti krvi, bolesti bubrega, bolesti srca i krvnih sudova. Takoe umirujue deluje na
centralni nervni sistem.

Jagoda
Jagoda sadri do 15% eera, vitamin C i vitamine grupe B, karotin, celulozu, pektine, kobalt, gvoe, kalcijum,
fosfor, mangan, limunsku, jabunu i salicinsku kiselinu. Jagode su veoma efikasno sredstvo kod skleroze,
povienog krvnog pritiska, opstipacije, stomanih obolenja i dijareje. Mnogi oblici starih zaputenih ekcema (gnojni
ekcemi i ekcemi sa pukotinama, krastama i irevima neprijatnog mirisa) mogu se uspeno izleiti konzumiranjem
jagoda. Jagoda normalizuje poremeenu razmenu materija, pomae kod bolesti srca, krvnih sudova, ira na
elucu, upale une kese i kamena u ui, kod stomanih infekcija, kod bolesti bubrega, malokrvnosti. Blagotvorno
deluje kod Bazedove bolesti jer utie na razmenu joda u titnoj lezdi. Antibakterijski deluje na uzronike
stomanih infekcija, streptokoke i viruse gripa.

Malina

517

Bitola

Malina sadi 9-10% eera, gvoe, bakar, kalijum, pektine, celulozu, tanin, organske kiseline, vitamine C, B1,
B12, PP. Korisna je kod malokrvnosti i bolesti digestivnog trakta, kod ateroskleoze, bolesti bubrega, hipertonije.
Fitoncidi maline su pogubni za stafilokoke, za kvasne i plesne gljivice. U narodnoj medici sok od maline se koristi
kao sredstvo za izazivanje znojenja i sniavanje temperature kod prehlade i groznice.

ljiva
ljiva sadri do 16% eera, pektine, kalijum, vitamine C, B1, PP, karotin, organske kiseline. ljive, a naroito
suene, imaju izraeno laksativno i diuretiko delovanje. Lekovito deluju kod ateroskleroze, upale une kese,
bolesti jetre, srca, bubrega i povienog krvnog pritiska.

Crna ribizla
Crna ribizla sadri veliku koliinu vitamina C, a takoe sadri i vitamine B1, PP, karotin, kalijum, gvoe, limunsku,
jabunu i druge organske kiseline, pektine, tanin i do 16% eera. Lekovito deluje kod ira na elucu, gastritisa sa
smanjenom kiselou, ateroskleroze, bolesti bubrega, poremeaja metabolizma, malokrvnosti. Fitoncidi crne ribizle
deluju na stafilokoke, gljivice, uzronike dizenterije i difterije. Vodena tinktura crne ribizle za 10 puta uveava
antibakterijsku aktivnost tetraciklina, penicilina, biomicina i drugih antibiotika. Sok od crne ribizle unitava viruse
gripa tipa A2 i B. Crna ribizla primetno poveava imunitet organizma.

Borovnica
Po sadraju mangana borovnica prevazilazi sve drugo voe i povre, a sadri i vitamine C, B1, B2, karotin, tanin,
pektine, eer (5-6%), jabunu, kininsku, ilibarsku i mlenu kiselinu. Borovnica ima iroku primenu kod bolesti
digestivnog trakta, gastritisa eluca sa smanjenom kiselou, kod stomanih infekcija, hepatitisa, malokrvnosti,
kamena u bubrezima, kostobolje, reumatizma, konih bolesti. Borovnica poboljave vid, a korisna je i kod
dijabetesa jer sniava koncentraciju eera u krvi. Konzumiranje sveih borovnica u duem vremenskom periodu
preporuuje se kod opstipacije. Fitoncidi borovnice pogubno deluju na klice dizenterije, stafilokoke, uzronike
difterije i stomanog tifusa.

Jabuka
Jabuka sadri vitamine C, B1, B2, P, E, karotin, kalijum, gvoe, mangan, kalcijum, pektine, eer, organske
kiseline. Izuzetno je sredstvo protiv skleroze, a efikasna je kod stomanih infekcija, bolesti srca, bubrega,
hipertonije, gojaznosti, malokrvnosti, kostobolje, kamena u bubrezima. Kod kamena u bubregu preporuuje se
napitak pripremljen od suene kore jabuka, jedna supena kaika praka od kore jabuka na au vrele vode. Kisele
sorte jabuka preporuuju se kod dijabetesa. Fitoncidi jabuka deluju na izazivae dizenterije, stafilokoke, virus gripa
tipa A.

518

Bitola

Pie i napici
Ova rubrika uvedena je iz praktinih razloga, odnosno da bi se objedinili recepti za pripremanje razliitih pia i
napitaka, kojima je zajedniko to to imaju lekovita svojstva. Tako se na jednom mestu nalaze recepti za
pripremanje ajeva, odvara, tinktura, esencija, sokova, rakija, likera i dr.

TINKTURE

vedska granica i veden biter

519

Bitola

vedskom granicom naziva se specijalna meavina lekovitih biljaka, ija se receptura pripisuje Paracelzusu,
vajcarskom lekaru koji je iveo oko 1541. godine. Recepturu je u 18. veku otkrio vedski lekar dr Samst, koji je
alkoholni ekstrakt, odnosno tinkturu ove meavine nazvao veden biter. Ovaj lekar je sainio i rukopis u kojem
opisuje 46 stanja u kojima primena veden bitera pomae. Svetsku slavu veden biteru donela je Marija Treben,
uvena austrijska travarka, koja veden biter smatra osnovom svakog leenja. U svojoj knjizi ''Zdravlje iz Boije
apoteke'', Marija Treben je opisala mnoge sluajeve u kojima se korienjem veden bitera postignuto izleenje, a
takoe je objavila i prepis rukopisa dr Samsta o lekovitosti veden bitera.
Prepis rukopisa dr Samsta:
Ako se ee udie ili mirie, nvli vrtni prljen ili stvi vln krp n glvu, lei bolove i nesvesticu,
poboljv pmenje i j mozk.
Pome protiv zmuenj oiju, otklnj crvenilo i sve bolove i ond kd su oi zpljene, mutne i kd suze.
Lei i sivu mrenu ko se uglovi oiju redovno nvle ili ko se n ztvoreno oko stvi nvlen krp.
Bubuljice i ospe svke vrste, krste u nosu ili bilo gde drugde bie izleeni ko se esto i dobro nvle njome.
Kod zubobolje, u mlo vode stvi se pun velik kik ovih kpi i jedno vreme se tenost dri u ustim ili se bolni
zub obloi krpom nkvenom kpim. Bol e nestti nekroz se smnjiti.
Plikovi n jeziku ili druge rne vle se uporno ovim kpim i tko e brzo doi do izleenj.
Ako je grlo zpljeno ili bolesno tko d hrn i pie teko mogu d se progutju, ujutro, u podne i uvee uzeti
kpi i pustiti ih d polko siu; upl e proi drelo se izleiti.

520

Bitola

Ako neko im greve u elucu, nek pri npdu popije punu veliku kiku kpi.
Kod kolik se uzmu tri velike kike, polko, jedn z drugom, i ubrzo e se osetiti olknje.
Rsteruje vetrove u stomku i hldi jetru, lei sve bolesti eluc i crev i pome kod ztvor stolice.
Tkoe je odlino sredstvo z eludc kd on teko vri i ne zdrv hrnu.
Isto tko pome kod bolov u ui. Dnevno piti ujutro i uvee po jednu punu veliku kiku, nou stvljti oblog
s kpim, i uskoro e bolovi prestti.
Kod vodene bolesti se tokom est nedelj ujutro i uvee pije po jedn pun velik kik pomen s belim vinom.
Bolovi i zujnje u uim lee se tko to se u uvo stvlj vt ntopljen kpim. Mnogo pome, k vr
izgubljen sluh.
Ako en im bolove u mterici, nek joj se tri dn dje po jedn pun velik kik kpi rstvorenih u crnom
vinu, nkon pol st nek ide u etnju, posle tog moe d dorukuje, li ne mlek. Kpi ne treb uzimti s
mlekom.
Ako se poslednjih 14 dn trudnoe ujutro i uvee pije po jedn velik kik, olke se poroj. D bi se to
pre oporvil, porodilji se svk dv st dje ml kik sve dotle dok ne prou svi bolovi.
Stvljnje vlnog oblog brzo pome ko posle poroj, kd krene mleko, doe do uple mlenih lezd.
Lei ospe kod dece. Kpi se dju rzblene u vodi, u koliini koj zvisi od uzrst detet. Kd ospe ponud se
sue, vie put ih kvsiti kpim i ond nee ostti oiljci.
Dobre su protiv glist i z decu i z odrsle, izbcuju i pntljiru, deci se dju prem uzrstu. Kpim nvlenu
krpu stviti detetu n stomk, privrstiti je i stlno je odrvti vlnom.
Kod utice e nestti svi bolovi ko se piju tri velike kike ovih kpi dnevno i stvljju oblozi n oteenu jetru.
Otvrju sve zltne ile (hemoroide), lee bubrege, bez dodtnog leenj odvode hipohondrijsku tenost iz tel,
otklnjju melnholiju i depresiju, te podstiu petit i pomu vrenje.
I iznutr otvr zltne ile (hemoroide) ko se u poetku ee nvle, i rzmekju unutrnjom upotrebom
kpi, nroito pre spvnj. Spolj se stvi kpim ovlen komd vte. Podstie cirkulciju i otklnj renje.
Ako neko lei onesveen, u sluju potrebe otvore mu se ust i d jedn velik kik
kpi. Bolesnik e doi sebi.
Ovo sredstvo, ko se pije, lei od bolov frs (grenj) tko d oni vremenom prestju.
Kod tuberkuloze svkog dn ujutro uzim se eliksir ntte i terpij nstvlj est nedelj.
Ako en izgubi menstruciju ili je ist prejk, nek ove kpi uzim tri dn i to ponovi dvdeset put.
Ovo sredstvo pome i protiv belog prnj.
Ako je nekog npl pdvic (epilepsij), smest mu se morju dti ove kpi. Bolesnik td treb d uzme
iskljuivo ovj lek jer on j kko npdnute ivce tko i telo i otklnj sve bolesti.
Lee oduzetost i otklnjju nesvesticu i muninu.
Lee boginje s vtrom i crveni vetr.
Im li ko groznicu, s vtrom ili hldnu, p je ssvim slb, nek mu se d jedn velik kik kpi i bolesnike,
ukoliko mu orgnizm nije optereen drugim lekovim, z krtko vreme doi sebi, puls e poeti normlno d rdi
bolesnik e se uskoro oseti bolje,m koliko d je tempertur bil visok.

521

Bitola

Kpi ovog eliksir lee i rk, stre boginje i brdvice, i ispucle ruke. Ako n njim postoji str i zgnojen rn
ili divlje meso, sve to treb dobro isprti belim vinom i ond n to stviti krpu ovlenu kpim. One e ukloniti
ireve i bolove, ko i divlje meso, rn e poeti d zrst.
Bez opsnosti lee sve rne, bez obzir d li su od udrc ili od ubod, ko se rne ee ovle kpim. Uzme se
jedn krp, ntopi kpim i prekriju rne. Kpi z krtko vreme otklnjju bol, ne dozvoljvju ni gngrenu ni
trule i lee i stre rne od vtrenog oruj. Ukoliko im ustrelnih rn, uprskti kpi u njih, prethodno rne nije
neophodno oistiti. Upornim stvljnjem nvlene krpe, izleenje nstup z krtko vreme.
Kpi uklnjju sve oiljke, koliko god d su stri, belege od rn i posekotin, ko se do 40 put nvle njim.
Sve rne koje se izlee ovim kpim ne ostvljju oiljke z sobom.
Iz osnov, one tkoe lee sve fistule k i kd se ine neizleive; boljk moe d bude neogrnino str.
Kpi lee opekotine bilo d one potiu od vtre, vrele vode ili od vrue msti, ko se povrede vredno vle njim.
Ne stvrju se plikovi, tempertur se izvli, k e i zgnojeni plikovi iz temelj biti izleeni.
Slue protiv vorug i msnic, bilo d one potiu od sudr, bilo od udr.
Ako neko nem petit, kpi mu g vrju.
Kod velike mlokrvnosti vrju izgubljenu boju ko se izvestn period piju ujutro. One iste krv i stvrju novu,
podstiu i njenu cirkulciju.
Reumtski bolovi zglobov e nestti ko se kpi piju ujutro i uvee i ko se n bolno mesto stvi krp nvlen
njim.
One lee smrznute ruke i noge k i ko postoje otvorene rne. Kpim nvlene krpe treb stvljti to ee,
nroito nou.
I n kurje oko stviti komd vte nvlene kpim i bolno mesto stlno drti vlno. Posle tri dn ono e smo
ispsti ili se moe bezbolno izljutiti.
Lee i ujed besnih ps i drugih ivotinj ko se kpi piju, jer lee i unitvju sve otrove. Rne oblgti krpom
nvlenom kpim.
Kod kuge i drugih zrznih bolesti dobro je u toku dn vie put piti kpi jer one lee kune ireve i voruge k i
kd su ovi ve u grlu.
Onj ko nou ne moe d spv nek pre spvnj uzme ove kpi. Kod nesnice zbog ivc, n srce stviti krpu
nvlenu rzblenim kpim.
Pijn osob se s dve velike kike kpi smest moe otrezniti.
Onome ko svkog dn ujutro i uvee pije ove kpi, ne treb nijedn drugi lek, jer ovj j telo, osvev ivce
i krv, otklnj drhtnje ruku i nogu. Ukrtko, kpi lee od svih bolesti.Telo ostje bodro, lice mldoliko i lepo.
Vano: sve navedene koliine treba da se piju razblaene biljnim ajem ili vodom.
Naini upotrebe vedske granice:
Unutranja upotreba: preventivno se, pije ujutro i uvee po jedna mala kaika razblaenih kapi. Kod nelagodnosti
bilo koje vrste, treba uzimati tri male kaike dnevno, takoe razblaene. Ako je re o zloudnoj bolesti, dnevno
treba uzimati 2 do 3 velike kaike, kako sledi: po 1 velika kaika pije se razblaena u 1/8 litre biljnog aja
rasporeenog na pola sata pre i pola sata posle svakog obroka.
Oblog od vedske granice: zavisno od veliine obolelog mesta, uzima se manji ili vei komad vate ili gaze, ovlai
veden biterom i stavi kao oblog. Pre toga, u kou utrljati svinjsku mast ili mast od nevena. Onda sledi neto vea

522

Bitola

plastina folija, koja treba da uva rublje od zamaivanja. Tek tada se sve povee maramom ili obmota
zavojem.Zavisno od oboljenja, oblog se dri dva do etiri sata. Ako pacijent moe da podnese, oblog ostaviti i
preko noi. Kada se ovaj skine, kou posuti puderom. Ukoliko bi se kod - osetljivih osoba uprkos tome pojavilo
crvenilo koe, oblozi se ostave da deluju samo kratko vreme. Kod alerginih osoba izostaviti plastinu foliju iza
obloga, dovoljno je povezati ga maramom. Nipoto se ne sme zaboraviti mazanje koe! Ako se koa ve osula i
svrbi, namazati je mau od nevena.

SVEE CEENI SOKOVI

Sok od argarepe

Svee isceeni sok od argarepe je kralj meu sokovima od povra. U njemu ima mnogo beta-karotina, vitamina
grupe B, kalijuma, kalcijuma, kobalta i drugih mineralnih materija. Sve to ini da je sok od argarepe naroito
koristan za decu i osobe sa slabim imunitetom i problematinom koom.
Beta-karotin je veoma koristan za vid, ali je za njegovo usvajanje u organizmu potrebno obevezno da se unosi
zajedno sa nekom masnom hranom, prvenstveno salatom koja je zainjena biljnim uljem. Ne treba pretirivati sa

523

Bitola

konzumacijom soka od argarepe jer viak beta-karotina u organizmu optereuje jetru, a koa moe postati
ukasta. Na dan se preporuuje unos najvie pola litre soka od argarepe. Za neophodan dnevni unos vitamina
koje sadri sok od argarepe dovoljno je pola ae soka. Svee ceeni sok od argarepe ne trebaju koristiti ljudi
koji boluju od ireva i dijareje. Upotrebom soka od argarepe prilikom sunanja ili korienja solarijuma postie se
bolji efekat preplanulosti.

Sok od kupusa

Sok od kupusa sadri lako usvojive ugljene hidrate, vitamine C, B3, folnu kiselinu i aminokiseline. Pored toga
sadri soli kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magnezijuma, gvoa. U soku od kupusa je pronaen i vitamin koji
spreava nastanak ira na elucu i dvanaestopalanom crevu. S druge strane, ljudima koji ve boluju od gastritisa
ili ira na elucu i dvanaestopalanom crevu upotreba soka od kupusa je zabranjena.
Topao svee ceen sok od kupusa preporuuje se za ispiranje usta kod stomatitisa i upale desni. Osim toga sok od
kupusa usporava pretvaranje ugljenih hidrata u masti i zbog toga je koristan za gojazne osobe. Poto je idealno
sredstvo za ienje, preporuuje se osobama koje pokuavaju da skinu viak kilograma. Efikasan je kod

524

Bitola

nadutosti, lei zatvore i koristi se protiv ospica na koi. Dodavanje soli u sok od kupusa, ne samo da smanjuje
njegovu vrednost, ve je i tetno.

Sok od limuna

Po hemijskom sastavu sok od limuna je veoma bogat, pre svega kalijumom, koji je neophodan za normalno
funkcionisanje kardiovaskularnog sistema i bubrega. Sok od limuna blagotvoreno deluje na oksido-redukcione
procese u organizmu i daje snagu i elastinost krvnim sudovima. Takoe, limun sadri vitamine A, B, B15, B2 i P,
pektin, soli gvoa, fosfor, kalijum, kalciijum, magnezijum.
Sok od limuna odrava normalan krvni pritisak i zato deluje preventivno protiv sranih udara, loga i drugih
bolesti. Poznata su i jaka antiseptika i anti-upalna dejstva limuna. Sok od limuna moe ubiti na desetine virusa, a
u kombinaciji sa sokom od belog luka korien je i u leenju AIDS-a. asa vode sa svega nekoliko kapi limunovog
soka dnevno dovoljna je da se zatitimo od kolere i tifusa. Tokom epidemija gripa takoe je preporuljiv unos
limunovog soka u bilo kojem obliku, dodavanjem u aj, u vodu ili u ulje. Limunov sok je dobar za posekotine i
ubrzava njihovo zaceljivanje. Nedavno su otkrivena nova svojstva limunovog soka, kao to je razlaganje mokrane
kiseline kod reumatizma, gihta, kamena u bubregu i drugih bolesti. Sok od limuna titi telo od izlaganja
radioaktivnom zraenju. Takoe, sok od limuna jaa zubnu gle, izbeljuje zube i titi od karijesa.
Kao i kod drugih namirnica treba voditi rauna o koliini limunovog soka koja se unosi, kako bi se izbegle
alergijske reakcije. Mogue neeljene posledice su jaka eludana kiselina, ir na elucu i dvanaestopalanom
crevu, ulcerozni kolitis i katar tankog creva.

525

Bitola

Sok od krompira

Sirovi krompir sadri lako usvojivi eer koji se prilikom kuvanja pretvara u skrob. Osobe koje pate od venerinih
bolesti i osobe sklone seksualnom uzbuenju ne treba da jedu krompir. Sok od sveeg krompira dobro isti
organizam. U kombijaciji sa sokovima od argarepe i celera veoma dobro pomae kod poremeaja varenja,
nervnih oteenja (npr. iijasa) i guavosti. U ovim sluajevima svakodnevna upotreba 500 gr soka od argarepe,
krastavca, cvekle i krompira veoma esto daje dobre rezultate u kratkom roku, pod uslovom da se iz ishrane
iskljui meso i preraevine od mesa.

Sok od lucerke

526

Bitola

Lucerka je jedna od biljaka koja je najbogatija hlorofilom. Upotreba lucerke u ishrani doprinosi zdravlju, snazi i
energiji do duboke starosti, pri emu se izuzetno poveava otpornost organizma na infekcije. Sok od svee lucerke
je veoma jak i zato ga je najbolje konzumirati pomean sa sokom od argarepe. U tom sluaju se poveava korist
koju ovi sokovi imaju pojedinano, a naroito su korisni kod veine sranih obolenja i kod bolesti arterija. Hlorofil
dobro pomae kod poremeaja disajnog sistema, posebno kod bolesti plua. Sok od argarepe, lucerke i zelene
salate koristan je za ishranu korena kose. Svakodnevno konzumiranje ovog soka u znatnoj meri e poboljati rast
kose.

Sok od krastavca

527

Bitola

Krastavac je jedno od najboljih diuretikih sredstava. Pored toga krastavac ima i druge osobine, kao to je
pospeavanje rasta kose, jaanje krvnih sudova i srca. Krastavac sadri vie od 40% kalijuma, 10% natrijuma,
7,5% kalcijuma, 20% fosfora, 4,7% hlora. Dodavanje soka od krastvca soku od argarepe blagotvorno deluje kod
reumatskih obolenja, koja se javljaju kao posledica vika mokrane kiseline u organizmu. Ukoliko se ovoj smesi
doda sok od cvekle ubrzava se njeno dejstvo. Sadraj kalijuma u krastavcu ini ga veoma dragocenim kod visokog
i niskog krvnog pritiska. Sok od krastavca pomae kod loeg stanja zuba i desni, kao i kod paradentoze. Noktima i
kosi neophodan je spoj elelemata koji se nalazi u soku od krastavca, kako bi se spreilo pucanje noktiju i opadanje
kose. Sok od krastavca umiruje i jaa nervni sistem, spreava aterosklerozu i poboljava pamenje. Preporuena
koliina je 100 ml istog soka od krastavca. Njegovo delovanje pojaava se u kombinaciji sa drugim sokovima, kao
to su sokovi ribizle, jabuke, grejpfruta, paradajza.

Sok od maslaka

528

Bitola

Sod maslaka je jedan od najdragocenijih tonika i sredstava za jaanje. Neophodan je za neutralizaciju suvine
kiselosti u organizmu. Svei sok od maslaka dobijen od listova i korena u spoju sa sokom od argarepe i listova
repe pomae kod bolesti kime i drugih bolesti kostiju. Pored toga, daje vrstinu zubima, spreavajui paradentozu
i njihovo krvarenje.

Sok od zelene paprika

529

Bitola

Sok od zelene paprike sadri mnogo silicijuma koji je neophodan noktima i kosi, a takoe potpomae rad lojnih
lezda i unog kanala. U kombinaciji sa sokom od argarepe, sok od zelene paprike postie izvanredne rezultate u
uklanjanju pega sa koe. Osobe koje pate od gasova u stomaku, kolika i spazma creva mogu osetiti veliko
olakanje upotrebom 50 ml soka od zelene paprike dnevno.

Sok od peruna

Perunov sok nikada ne treba piti posebno u koliinama veim od 30 do 60 ml. Ovu koliinu je bolje pomeati sa
sokovima od argarepe, zelene salate, spanaa ili celera. Svei sok od peruna blagotvorno deluje na razmenu
kiselina u organizmu i odravanje normalne fukcije nadbubrene i titne lezde. Elementi koje sadri nalaze se u
meusobnom odnosu koji doprinosi jaanju krvnih sudova, posebno kapilara i arterija. Sok od peruna je odlino
sredstvo kod obolenja urinarno-genitalnog trakta i veoma pomae kod kamena u bubrezima i unoj kesi,
mokranoj beici, kod nefritisa i kod drugih bolesti bubrega. Uspeno se koristi i kod vodene bolesti. Takoe je
koristan i kod obolenja oiju i onog nerva, kod gnojne ronjae oka, katarakte i konjuktivitisa. Lenjost zenice se

530

Bitola

uspeno lei konzumiranjem sveeg soka od peruna u kombinaciji sa sokom od argarepe, celera i endivije. Sok
od peruna u kombinaciji sa sokom od cvekle uspeno se primenjuje kod bolnih menstruacija. Spazam izazvan
menstrualnim poremeajima veoma esto sasvim nestaje pri redovnom konzumiranju soka od peruna. Uz to iz
ishrane treba izuzeti skrob, eer i meso. Sok od peruna se uzima u kombinaciji sa sokom od argarepe, u odnosu
1:3, kada treba brzo ojaati vid oslabljen napornim radom oiju. Ovaj sok takoe poboljava disanje i rad srca. Ne
treba ga piti kod upale bubrega. Koristi se i kod visokog krvnog pritiska. Preporuena koliina soka od peruna za
jednu upotrebu je najvie jedna supena kaika.

Sok od rotkve

Sok od rotkve se dobija od listova i korena i nikada ga ne treba piti posebno jer izaziva jaku reakciju. Pomean sa
sokom od argarepe pomae da se obnovi sluzokoa. Veoma je efikasan kada se uzima jedan sat nakon
konzumacije soka od rena. Sok od rotkve smiruje, isceljuje i isti organizam od sluzi koju je rastvorio sok od rena.

Sok od repe

531

Bitola

Nijedno povre ne sadri tako visok procenat kalcijuma kao list repe. Zbog toga je sok od repe izuzetna hrana za
decu i osobe koje imaju problema sa zubima i kostima zbog nedostatka kalcijuma. Meanjem soka od lista repe sa
sokom od argarepe i maslaka dobijamo jedno od najefikasnijih sredstava za jaanje zuba i svih ostalih kotanih
tkiva u organizmu. Sadraj kalijuma u listu repe daje ovom soku svojstvo da regulie baznost organizma, posebno
ako se pomea sa sokom od argarepe i celera. Zato je sok od repe izvrsno sredstvo za smanjivanje kiselosti
organizma.

Sok od cvekle

532

Bitola

Sok od cvekle je najefikasniji sok za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i poboljanje krvi uopte. Za ene je izuzetno
koristan ako se konzumira u koliini od najmanje 500 ml dnevno, pomean sa sokom od argarepe. Sam sok od
cvekle u koliini od jedne vinske ae moe izazvati reakciju ienja, a takoe i malu nesvesticu i muninu.
Iskustvo je pokazalo da je bolje u poetku piti smesu o kojoj preovladava sok od argarepe, a zatim postepeno
poveavati udeo soka od cvekle dok organizam ne pone bolje da podnosi njegovo delovanje. U toku menstrualnog
poremeaja sok od cvekle je veoma koristan, posebno ako se pije u malim koliinama, 50 do 100 ml, dva do tri
puta dnevno. U toku klimaksa ovakav postupak daje odlian efekat. Sok do cvekle sadro vie od 50% natrijuma i
samo 5% kalcijuma, to potpomae rastvorivost kalcijuma kada se zbog upotrebe kuvane hrane u organizmu
sakuplja neorganski kalcijum u krvnim sudovima (kod proirenosti vena ili njihovog otvrdnjavanja, kod
zgruavanja krvi i drugih poremeaja rada srca). Sadraj kalcijuma u cvekli obezbeuje ishranu za sve fizioloke
funkcije organizma, sadraj hlora je izuzetno sredstvo za ienje jetre, bubrega i une kese. Sok od cvekle u
kombinaciji sa sokom od argarepe je najbolji prirodni graditelj crvenih krvnih zrnaca, odnosno eritrocita. Pored
toga, ova kombinacija pogoduje poboljanju pamenja i irenju krvnih sudova. Kod hipertonije je jedno od
najboljih prirodnih sredstvava, a nezamenljiv je kod malokrvnosti. Poboljava opte stanje organizma i jaa nervni
sistem kod neuroza i nesanice. Sok od cvekle je nakon ceenja bolje ostaviti nekoliko asova u friideru, skinuti
penu i upotrebljavati u kombinaciji sa sokom od argarepe u odnosu 1:4. Preporueni dnevni unos soka od cvekle
je najvie 100 ml.

Sok od Celera

Suvo i vrelo vreme se lake podnosi ako se ujutru popije aica sveeg soka od celera, jer celer utie na
normalizaciju temperature tela. Ovu koliinu treba piti i tokom dana izmeu obroka. Smea sok od celera sa
drugim sokovima veoma je korisna i postie odline rezultate kod avitamonoze i drugih bolesti. Kombinacija soka
od celera sa sokom od argarepe potpomae obnavljanje nerava kod degeneracije njihovog omotaa. Sok od
celera poveava tonus, poboljava apetit i ima diuretiki i laksantivni efekat. Posebno se preporuuje osobama sa

533

Bitola

vikom kilograma koje imaju poremeenu razmenu materija u organizmu, kao i osobama koje se brzo zamaraju.
Sok od celera sadri vitamine C, B1, B2, PP. U preventivne svrhe dovoljno je uzimati jednu do dve kafene kaikice
soka od celera, tri puta dnevno pola sata pre jela. Preporuuju se smese sokova od argarepe, cvekle i celera u
odnosu 8:3:5, argarepe, kupusa i celera u odnosu 1:4:5 i argarepe, celera i rotkve u odnosu 8:5:3.

Sok od paroge

Sok od paroge je veoma efikasno diuretiko sredstvo, naroito u kombinaciji sa sokom od argarepe, ali nee
izazvati jaku reakciju bubrega ukoliko se konzumira zasebno. Veoma je efikasan kod bolesti bubrega i lezda. Kod
malokvrnosti i dijabetesa sok od paroge je koristan ukoliko se uzima u kombinaciji sa sokovima koji se koriste
kod ovih bolesti. Obzirom da sok od paroge doprinosi raspadanju kristala oksalne kiseline u bubrezima i
abdomenu, veoma je koristan kod reumatizma, neuritisa i slinih obolenja. Uzroci reumatizma su produkti varenja
mesa i mesnih preraevina koji stvaraju velike koliine mokrane kiseline, ije poveano prisustvo u organizmu
optereuje miie. Takvo stanje je i jedan od uzroka bolesti prostate, tako da se u ovim sluajevima preporuuje
uzimanje soka od paroge u kombinaciji sa sokovima od krastavca i argarepe.

Sok od mahuna

534

Bitola

Sok od mahuna je naroito koristan dijabetiarima, jer je utvreno da sadri elemente koji obezbeuju normalno
luenje insulina.

Sok od paradajza

Svei sok od paradajza je jedan od najkorisnijih sokova koji ima alkalnu reakciju, pod uslovom da se ne konzumira
u kombinaciji sa koncentrovanim eerom i skrobom, jer e tada reakcija biti kisela. Paradajz sadri visok procenat
limunske i jabune kiseline, kao i odreeni procenat oksalne kiseline. Sve ove kiseline su korisne i neophodne za
proces razmene meterija u organizmu, kada se nalaze u organskom obliku. Kada se paradajz kuva ili konzervira
ove kiseline postaju neogranske, i kao takve su tetne za organizam. U nekim sluajevima stvaranje kamena u

535

Bitola

bubrezima i mokranom kanalu je direktno izazvano konzumiranjem kuvanog ili konzerviranog paradajza, naroito
u kombinacijom sa skrobom i eerom. Sok od paradajza stimulie stvaranje eludanog soka i poboljava rad
srca. Konzumiranjem samo jedne ae soka od paradajza obezbeuje se polovina dnevne potrebe za vitaminima A
i C. Ovaj sok se esto koristi u kombinaciji sa sokovima od jabuke, tikvice i limuna, u odnosu 2:4:2:1, posebno pri
skidanju vika kilograma.

Sok od rena

Sok od rena se ne koristi iz razloga to su etarska ulja u njemu veoma jaka. Preporuuje se da se ren koristi u
obliku kae uz dodavanje soka od limuna, i to u koliini od pola kafene kaikice dva puta dnevno. Ova meavina
pomae razlaganje sluzi na mestima gde se ona sakuplja, bez oteenja sluzokoe. Osim toga, kaa od rena sa
limunom je jako diuretiko sredstvo, tako da je veoma korisno kod otoka i vodene bolesti. Po pravilu najbolji
rezultati postiu se kada se 150 gr rena pomea sa sokom od 2 do 3 limuna.

Sok od cikorije

536

Bitola

Cikorija sadri hranjive materije koje su konstantno neophodne ljudskom optikom sistemu. Sok od cikorije u
kombinaciji sa sokovima od argarepe, peruna i celera postie odline rezultate u ispravljanju defekata vida.
Konzumiranje 200 do 300 ml ovakvog soka dnevno u mnogim sluajevima za samo nekoliko nedelja obnavlja vid i
otlanja potrebu za noenjem naoara.

Sok od nara

537

Bitola

Sok od nara je koristan za opte jaanje organizma, do kojeg dolazi zbog njegovog uticaja na varenje i sposobnost
usvajanja hrane. Koristi se za leenje bolesti pankreasa, kod malokrvnosti, kao i u sluaju potrebe ienja krvi.
Konzumira se u koliini od pola do jedne ae soka tri puta dnevno, pola sata pre jela. Sok od nara se koristi i kod
eludano-stomanih poremeaja posle infekcijskih bolesti i posle operacije kao sredstvo za opte jaanje.

Smesa sokova od argarepe, cvekle i krastavaca

Kamen i pesak u unoj kesi i bubrezima javlja se kao rezultat nemogunosti organizma da izbaci nakupljeni
kalcijum, koji je nastao kao posledica upotrebe koncentrovanog skroba i eera. Sok od jednog limuna u smesi sa
pola ae tople vode nekoliko puta na dan i pola ae smese soka od argarepe, cvekle i krastavca, tri do etiri
puta dnevno, pomae u nestajanju kamena i peska u bubrezima u roku od nekoliko dana ili nedelja. Smesa sokova
od argarepe, cvekle i krastavca je izuzetno sredstvo za ienje une kese, jetre, prostate i drugih polnih lezda.
Prilikom upotrebe ove smese treba se uzdravati od upotrebe koncentrovanog eera i skroba, kao i mesa.

538

Bitola

Kozmetika

Kozmetika, vetina da se bude lep, stara je koliko i sama istorija oveanstva. Po jednoj legendi bog Hermes je
podario oveku vetinu ulepavanja lica. Ljudi su ulepavali svoja lica da bi bolje rodila penica, umnoavala stoka,
raala zdrava deca, a takoe i protiv urokljivih oiju i vradbina. Smatralo se da aromati imaju smirujue dejstvo i
pomou njih ljudi su pokuavali da poboljaju raspoloenje. I sada mi tano znamo da to nije mistika, ve realnost
jer prijatni mirisi oveku daju bodrost i optimizam, ak poveavaju i radnu sposobnost. U nekim fabrikama u
Japanu pomou aromatinih materija smanjuju umor.
Jo u davnim vremenima ljudi su znali da prave kozmetika sredstva od kore drveta, cvea, lista i plodova biljaka.
To znanje se prenosilo sa pokolenja na pokolenje. ene su od davnina znale i veto koristile sredstva za
izbeljivanje lica, omekavanje koe ruku, za negu kose. Sauvane su starinske knjige sa opisima svojstava
razliitih biljaka i naina njihove primene.
Meu mnotvom sredstava koja se koriste u profilaktici i leenju kozmetikih mana, znaajno mesto zauzimaju
biljke. One sadre materije koje poboljavaju procese razmene materija u elijama koe, pomau u borbi protiv
prevremenog starenja, hrane, dezinfikuju, toniziraju, omekavaju kou, otklanjaju ili preventivno deluju na pojave
bolesti koe. Materije iz biljaka blagotvorno deluju na organizam, za razliku od sintetikih sredstava ija primena
moe dovesti do nepovoljnih posledica.

539

Bitola

NEGA KOE LICA

Koi lica potrebna je nega zato to je ona stalno podvrgnuta isuujuem dejstvu sunca, vetra, centralnog grejanja.
Taj nedostatak vlage potrebno je dopuniti pomou krema i losiona za ovlaivanje koji odgovaraju tipu koe.
Veina ena smatra da zna kakvu kou ima. Ipak, one mogu biti u zabludi, jer stalno korienje krema za ienje,
toniziranje i ovlaivanje pokazuje razliit uticaj na kou. Struktura koe je u osnovi jednaka kod svih ljudi. Razlika
je samo u tome, koliko intenzivno lojne lezde lue masnou i na kojim delovima lica su one najaktivnije. Tip koe
se menja sa uzrastom, ali pri pravilnoj nezi ona se dugo moe sauvati u dobrom stanju. Da bi se odredio tip koe,
prvo je treba detaljno oistiti, skinuti sa nje sve ostatke minke, ne koristei pri tom kremu za ovlaivanje. Koa
treba da se odmori nekoliko sati bez kozmetike. Zatim je treba paljivo pogledati na prirodnom dnevnom svetlu
pomou obinog ili uveliavajueg ogledala.
Masna koa
Masna koa je debela, vrsta, esto bela jer su krvni sudovi dublje rasporeeni. Na povrini su dobro vidljive pore
(usta izlaznih kanala lojnih lezda). Kona masnoa, izluena iz lezda, mea se sa znojem i obrazuje na povrini
koe vodeno-lipoidni film. Ovaj film titi kou od isuivanja i nepovoljnog uticaja faktora spoljanje sredine
(temperatura, hladnoa, ultraljubiasto zraenje...). Masna koa je jaa od suve, sporije stari, na njoj se kasnije
pojavljuju bore. Ali praina i prljavtina padaju na kou, meaju se sa masnoom, esto zapuavaju lojne lezde i
pojavljuju se "crne take". U odsustvu adekvatne nege moe doi do upale i stvaranja akni. U tom sluaju je
naroito korisna voda zato to je idealan nain ienja umivanje pomou kreme za umivanje ili obinog sapuna.
Vrlo masnoj koi nije potrbno dodatna hidratacija, jedino ako je koa samo malo masna potrebno je hidratisati s
vremena na vreme, naroito u regionima sa suvom klimom. Na licu mogu biti i odvojeni suvi delovi koe, npr.
usta, vrat, jagodice, elo, koje takoe treba redovno obraivati kremom za hidrataciju.
Meani tip koe
Najee je prisutan meani tip koe sa dovoljno masnim centralnim delom (elo, nos brada) i suvim delovima na
obrazima, oko oiju i na vratu. Tamna koa ima tendenciju krajnosti; ona je ili vrlo masna, ili vrlo suva. Kod
meanog tipa koe lica potrebna je razliita nega za razliite delove. Ipak, ako razlika izmeu suvih i masnih
delova nije velika, jednostavnije je za celo lice koristiti jedno mleko za ienje. Tonik za suvu kou mora biti
teniji od tonika koji e se koristiti za masnu kou centralnog dela lica. Negu suve koe treba vriti hidratantnom
kremom. Tonici su sredstva pomou kojih se isti koa od kreme ili drugih kozmetikih sredstava. Razlikuju se po
tome koliki procenat alkohola sadre. Za suvu kou se koriste tonici koje sadre male koliine alkohola. Tonici koji
sadre mentol i kamfor pogodni su za masnu kou.
Suva koa
Suva koa je tanka i nena. Ona brzo stari. Na njoj se rano pojavljuju bore. Tanka koa u bukvalnom smislu
izgleda suva, nekad se peruta i esto izgleda nategnuto. Zbog nedostatka zatitnog sloja masti jako reaguje na
temperaturne promene. Kod ljudi sa popucalim kapilarima na koi, kao po pravilu, koa je suva, zato to su
kapilaqri kod nje postavljeni blizu povrine, a to izaziva bri gubitak vlage. Na suvoj koi se ree nego na masnoj
pojavljuju bubuljice, ali ona je slabija, lako puca, postaje gruba, peruta se, naroito na vetru. Kozmetika sredstva
koja se koriste moraju biti meka i bez alkohola. Treba redovno i obilno hidratisati loice, vrat i kou oko oiju. Kada
se za minku koristi teni krem puder, treba ga nanositi na hidratisanu osnovu.

540

Bitola

ienje, ishrana i hidratacija koe lica

Iz higijenskih i estetskih razloga potrebno je oistiti lice jednom dnevno. Prilikom umivanja sa sapunom koa se
odmauje i isuuje. Zbog toga je bolje koristiti losion ili kremu za ienje.Izuzetak se moe praviti kada lice ima
akne ili veoma masnu kou. Losion se upotrebljava za hidratisanje i ienje lica i vrata. Losion vri i dezinfekciju,
poboljava prokrvljenost i zahvaljujui dodatku ekstrakta biljaka uspostavlja prirodnu kiselu reakciju koe. Koa se
trlja tamponom od vate krunim pokretima. Procedura umivanja zahteva neke mere opreza. Znojavo lice treba
umivati samo toplom vodom. Ne sme se umivati lice hladnom vodom za vreme letnjih vruina. U tom sluaju je
bolje umiti lice toplom vodom bez sapuna. Nikada ne potapajte lice u mnogo vode, npr. u kofu sa vodom. Ne
preporuuje se preesto umivanje. Tvrda voda nije dobra za umivanje. Nije dobro izlaziti napolje odmah posle
umivanja, jer vetar ini lice hrapavim i izaziva mestimino perutanje. Pola sata posle umivanja se moe izlaziti
napolje. Umivanje sapunom se preporuuje samo u krajnjoj nudi. Bolje je koristiti zelenu kozmetiku.
Kozmetike maske su dopunsko sredstvo nege koe lica i vrata. Po svom delovanju one mogu biti za ishranu,
omekavanje, za isuivanje, leenje, itd. Masku treba praviti neposredno pre upotrebe. Pre nanoenja maske lice
treba detaljno oistiti. Maska se nanosi po osnovnim linijama masae: od brade ka slepoonicama, od gornje usne
ka uhu, od korena nosa ka uhu, od sredine ela ka slepoonicama. Nakon nanoenja maske lice treba da bude
nepokretno do momenta njenog skidanja. Obino se maska skida komadom vate namoenim u hladnoj vodi. Radi
dobijanja dobrih rezultata maske treba koristiti bar jednom nedeljno (normalno je dva puta nedeljno). Kura traje
10-20 puta. Veina maski jenapravljena u skladu sa tipom koe. Maske su guste paste i kreme koje ovravaju na
koi i kao po pravilu apsorbuju masnou. Za suvu kou se preporuuju maske za omekavanje koje sadre takve
masne komponente kao to su biljno ulje, umance, klice penice. Za meani tip koe se koriste maske na bazi
voska. Pri nanoenju maske trba ostaviti slobodnu povrinu koe 2,5 cm okom oiju, a takoe i usta i ui.
Ravnomerno nanesite masku po licu i vratu ppmou etkice pokretima gore-dole. Stavite vlane tampone na oi i
opustite se 15 minuta. Zatim skinite masku.
Sredstva za hidrataciju su vrlo raznovrsna: voni i masni rastvori, emulzije, kreme. Kou treba hidratisati kada je
to potrebno, a bar jednom dnevno ako je koa suva. Masna koa, prirodno, manje zahteva dopunsko hidratisanje.
Hidratacija se moe kombinovati sa masaom lica. Jedno od sredstava za negu koe je i mast. Ona se priprema u
porcelanskom avanu, detaljnim rastrljavanjem samlevene ili izgnjeene sirovine sa nekom biljnom ili ivotinjskom
mau do dobijanja homogene mase. Za dobijanje masti koriste se i teni ekstrakti iz biljaka koji se meaju sa
mastima. Nedostatak ili gubitak vlage snano utie na kou. Zbog toga se primenjuju razliiti kozmetiki tretmani
parne kupke, oblozi, trljanje lica kockama leda, itd. Parne kupke se obino rade pre drugih kozmetikih
tretmana. Posle njih koa postaje ista, glatka i lake se isti, masira, hrani. Kao tretman za ienje, parne kupke
treba za masnu kou raditi 2-3 puta meseno, a za suvu kou jedan put. Ovaj tretman se ne primenjuje kod osoba
koje imaju bronhijalnu astmu, hipertenziju, srana obolenja, proirene krvne sudove na licu. Oblozi blagotvorno
deluju na kou lica i vrata. Topli i vrui oblozi se stavljaju posle ienja lica, pre masae ili nanoenja hranljivih
maski; hladni oblozi se koriste kao zavrni tretman za davanje elastinosti mlitavoj koi. Za obloge se mogu
koristiti i ajevi lekovitih biljaka. Topli i vrui oblozi se ne koriste kod osoba sa povienim pritiskom, koje su sklone
crvenjenju lica, koje imaju povrinske krvne sudove. Ovlaivanje komadima leda se preporuuje pri snienom
tonusu koe i sklonosti ka proirenju povrinskih krvnih sudova. Kockama leda se vri lagana masaa krunim
pokretima u toku 20-30 sekundi po celom licu. Zatim se nanosi krema. Kocke leda je mogue praviti od aja
razliitih lekovitih biljaka. Treba pripremiti aj na uobiajeni nain, ohladiti ga, naliti u kalupe za led i zamrznuti.
Ujutru protrljati kou. Mogue je kou hidratisati i stavljanjem u kremu jedne kaikice soka ili toplog aja od
lekovitog bilja.

Uticaj voa na kou lica

Za one koji ele da imaju sve ten lica treba da uzmu plod voa, razreu ga na krike i stave na lic. Treba drati
15-20 minuta.
Uticaj voa na kou:

541

Bitola

kajsije smiruju
banane peglaju i omekavaju
brusnice i borovnice suavaju pore i hrane
breskve peglaju i omekavaju
jagode i maline hidratiu i hrane
limun vrlo dobro izbeljuje kou i suava pore
ribizla suava pore i hrani
pasji trn zaceljuje rane, hrani i smekava kou.

Sredstva za ienje masne koe lica

Masnu kou treba nekoliko puta na dan protrljati vatom natopljenom limunovim sokom ili samo krikama limuna.
Lice se moe trljati smeom limunovog soka i vode (jedna kaikica limunovog soka na 1/4 ae vode).
Trljanje limunovim sokom se preporuuje za smanjenje masnoe koe lica. Pre spavanja namazati lice sokom
limuna, a ujutru ga ispreti vodom.
Za umivanje bez sapuna uzeti 1,5-2 kaike soka limuna na 1 litar vode. Za normalnu kou jedna kaika.
Jednu kaiku cveta kamilice preliti sa 10 kaika vodke, ostaviti da stoji 7 dana u tamnoj staklenoj posudi,
procediti. Primenjuje se za masnu i kou sa izraenim porama.
List nane 1 kaika, kamilica ili alfija 1 kaika. Smesu preliti sa dve ae vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne
ohladi, procediti. Primenjuje se kao oblog i za ienje masne koe.
Ujutru se umiti ajem nevena, kantariona, bergenije, nane, dvozuba (Bidens tripartita), alfije, pelina. Ove biljke
smanjuju masnou koe i daju joj barunast izgled. Od ove smese se moe napraviti i tinktura koju pre upotrebe
treba razblaiti vodom 1:5 i istiti lice kao losionom.
Losion za ishranu koe: ulupanom belancetu 1 jajeta dodati u kapima po pola ae kolonjske vode, kamfora i soka
dunje. Vatom natopljenom ovim losionom istiti masnu kou lica. Posle tretmana ona postaje nena, glatka i
barunasta.
Dunju sitno iseckati, preliti aom vodke ili 20% etil alkohola, ostaviti da stoji 7-10 dana, procediti. Dobijenim
losionom trljati lice (ne oi, nozdrve i usta), ili natopiti tanak sloj vate i staviti masku na 15-20 minuta. Posle
zavretka tretmana lice isprati toplom vodom. Primenjuje se za masnu i kou sa izraenim porama.
Masnu kou, sklonu stvaranju akni, mogue je tretirati konzervisanim sokom aloje. Za konzervisanje na 4 dela
soka aloje dodat 1 deo etil alkohola. uvati na prohladnom i tamnom mestu.
Celu narandu zajedno sa korom narendati, dobijenu kau preliti sa pola ae vodke, ostaviti da odstoji 7-10 dana
na tamnom mestu, procediti i dodati 1 kaiku glicerina. Ovim losionom svake veeri protrljati masnu kou.
Losin napravljen od istih koliina soka dinje i breskve upotrebljava se kod svih tipova koe.
Samlevenu suvu koru mlade breze preliti hladnom vodom u odnosu 1:5, ostaviti da stoji 8 sati, a zatim procediti.
Primenjuje se kod masne i bubuljiave koe jer ima antimikrobno, protivupalno i tonizirajue dejstvo.
Masnu kou protrljati losionom koji je dobijen od soka 1 grejpfruta u koji je dodato nekoliko kapi kamfora.
Kod masne koe sa proirenim porama, lice umivati mineralnom vodom kojoj je na jednu au dodata 1 kaika
soka grejpfruta.

542

Bitola

Za ienje masne koe sa proirenim porama, sklone obrazovanju akni, napraviti aj od hrastove kore. U posudu
staviti 10-20 g samlevene hrastove kore, preliti aom vode i poklopiti. Kuvati na slaboj vatri ili vodenom kupatilu
30 minuta, procediti i dodati vrelu vodu do prvobitne zapremine. Tretman dovodi do smanjenja maenja koe,
suava pore, ini kou elastinom.
Smesu samlevene kore hrasta i vrbe (po 1 kaikica) preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji, procediti i dodati
jednu kaiku sireta. Zatim ovo razblaiti vrelom vodom u odnosu 1:10.
Dve kaike kantariona preliti sa 2-3 litre vrele vode. Prekriti glavu i primenjivati parnu kupku 10-15 minuta. Posle
kupke lice oplaknuti hladnom vodom. Preporuuje se 1 put u 2 nedelje. Masnoj koi daje sveinu i gipkost.
Jednu kaiku kantariona preliti aom vrele vode i ostaviti 30 minuta, zatim procediti i koristiti za obloge i ienje
lica.
Za ienje masne koe, pola ae izgnjeenih umskih jagoda preliti aom vodke, ostaviti da stoji 1 mesec,
procediti, pomeati sa istom koliinom vode.
Za masnu kou se preporuuje smesa istih koliina soka sveeg kupusa i krastavaca.
Kod masne koe, 10-15 minuta pre umivanja, dobro protrljati lice sokom kiselog kupusa.
U 100 ml vodke staviti 1 kaiku bsoka lista koprive. istiti lice ujutru ili uvee, ne manje od dva meseca.
Kod masne koe i znojnog lica u letnje vreme kou istiti ajem listova podbela i hajduke trave, pomeanih u
istom odnosu. Jednu kaiku smese preliti aom vrele vode, procediti kroz 7-8 sati.
Losion od nane za masnu kou.Dve kaike suene nane preliti sa pola litre vodke, prokuvati 5-10 minuta na slaboj
vatri, procediti, dodati 4 kaikice borne kiseline, 2 kaike aja nevena, 1 kaiku sireta ili 1 kaiku limunovog soka.
Pola ae svee ubranih sitno samlevenih listova nane i isto toliko suvih ili sveih listova bokvice preliti sa 2 ae
vrele vode i 2-3 sata ostaviti u vodenom kupatilu.
Za masnu kou koristiti aj bokvice: 2 kaike samlevenog suvog lista bokvice preliti sa dve ae vrele vode,
ostaviti da odstoji 30 minuta, ohladiti i procediti.

Maske za masnu kou lica

argarepa
Veliku, sonu argarepu narendati. Ako je suvie sona dodati malo talka. Gotovu kau naneti na lice. Preporuuje
se za masnu kou, sa aknama i bledu kou.
Sitno narendati argarepu, pomeati sa penom od jednog belanca i dodati brano da bi se napravila kaica. Masku
naneti na lice i vrat. Drati 15-20 minuta. Uvee protrlhjati lice tamponom od vate namoenim u sok od kupusa.
Paradajz
Komade paradajza staviti na lice. Preporuuje se za masnu kou sa velikim porama.
Ribizla
Iscediti sok od ake bele i crvene ribizle, pomeati sa 1 kaikom krompirovog brana, kaicu naneti na lice. Dobro
suava pore.
Kupus

543

Bitola

Samleti na maini za meso listove kupusa i napraviti kaicu sa ulupanim belancetom. Naneti na lice i vrat i drati
15-20 minuta.
Groe
Uzeti 2-3 grozda, odvojiti koicu i trljati lice i vrat sokom. Kroz 15-20 minuta oprati lice.
U jednu kaiku kae groa staviti pola umanceta, malo brana ili skroba i sve to dobro meati dok se ne dobije
homogena masa. Masku naneti na lice i drati 20 minuta. Oprati lice toplom vodom, a zatim hladnom. Preporuuje
se za masnu kou.
Jabuka
Oistiti jabuku srednje veliine, nasei na kockice i skuvati u malo mleka tako da se stvori gusta kaica. Toplu
kaicu naneti na lice i kroz 20 minuta oprati hladnom vodom.
Krastavac
Narendati 2 krastavca, dodati 100 ml vodke, ostaviti da stoji 7 dana i procediti. Masku od gaze namoiti tinkturom
i staviti na lice (15 minuta). Primenjuje se za suavanje pora na masnoj koi.
Maska od dejeg pudera
U jednu kaiku dejeg pudera sipati 3% rastvor vodonik peroksida ili sirovo mleko u koliini da se dobije kaica.
Naneti na masne delove koe.
Dunja
Dunju narendati.Dobijenu kaicu pomeati sa ulupanim belancetom i staviti na lice. Maska se koristi kod krupno
naborane masne koe.
Vinja
Jednu kaiku soka vinje pomeati sa malom koliinom krompirovog brana i staviti na kou (20 minuta). Maska
suava pore i osveava kou lica.
Grejpfrut
Za masnu kou se preporuuje maska od soka grejpfruta i peninog brana. Maska se dri na licu 15-20 minuta.
Kantarion
Samleti suvi kantarion, preliti vrelom vodom da bi se dobila kaica, zagrejati do temperature 60-70 C, zatim
ohladiti. Masku naneti na istu kou i drati 15-20 minuta. Sprati toplom vodom. Tretman se radi 2-3 puta
nedeljno, ukupno 15-20 maski.

Oblozi za masnu kou lica

Oblozi blagotvorno deluju na kou lica i vrata i lako se rade u domaim uslovima. Preporuljivo je da se topli i vrui
oblozi stavljaju posle ienja lica, pre masae ili nanoenja hranjivih maski. Oni se ne koriste kod osoba sa
povienim pritiskom, sa izraenom mreom krvnih sudova i izraenom sklonou ka crvenjenju. Za obloge se
koristi omekana voda, a takoe i ajevi lekovitih biljaka (u zavisnosti od tipa koe lica).

544

Bitola

Cvet hajduke trave, cvet nevena, alfije i dan i no. Tri kaikice svake od ovih biljaka samleti, svaku preliti aom
vrele vode, procediti i kroz petnaest minuta toplim ajem trljati lice. Moe se koristiti i smesa ovih biljaka. Uzeti
(prethodno samlevene) po jednu kaiicu svake od nji i preliti aom vrele vode. Proceeni aj se upotrebljava za
obloge, a ostatak posle ceenja (ukoji se doda mleko u prahu ili skrob) za masku. Dobijenu kaicu naneti na lice,
drati 15-20 minuta, a onda je sprati.
Dve kaike samlevenog lista breze preliti sa 1 lit. vrele vode i ostaviti poklopljeno da stoji 2 sata. Mogue je i
brezovo lie preliti hladnom vodom i polako zagrevati do kljuanja. ajem nakvasiti gazu i staviti na lice. Obloge
stavljati po redu: vru na 2-4 minuta, hladan na 10-15 minuta.
Gazu presavijenu u 2-3 sloja namoiti u aj (jednu kaiku cveta razlika preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji
30 minuta), malo ocediti i brzo staviti na lice, tako da se sredina obloga stavi na bradu, a krajevi na obraze. Oblog
menjati 3-4 puta, poinjati sa vruim, zavravati sa hladnim. Vru oblog drati 3-4 minuta, a hladan 10-15 minuta.
aj od iarki hmelja. Za pripremanje aja uzeti 2 kaike iarki hmelja, preliti sa 1 lit. vrele vode, ostaviti da stoji
2 sata. Frotirni pekir namoiti vruim ajem (ne manja temperatura od 38-40C) i staviti na lice i vrat na 10-15
minuta. Pre stavljanja obloga kou oistiti toaletnom vodom.
Oblog od aja kamilice dobro deluje na masnu kou sa miteserima. Jednu kafenu kaiku suvog cveta kamilice
preliti sa 2 ae vrele vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta, procediti. U topao aj namoiti ubrus, malo ocediti i
staviti na lice 6 puta zaredom svakih 5 minuta. Oblozi od kamilce imaju protivupalno, umirujue i slabo
antiseptiko dejstvo.
Slani oblozi: na 1 litar vode 1 kaikica soli.
Puder za masnu kou: istucati u avanu osueno seme krastavca i pomeati ga sa pirinanim branom.

Preporuka narodne medicine za negu suve koe lica

Suva koa, koja se ee sree kod ljudi sa plavom ili riom kosom, sklona je prevremenom stvaranju bora. Sem
toga ona loe reaguje na temperaturne promene, promene vremena pri tom se na koi esto stvaraju pege,
pukotine i upale.
Pri kozmetikoj nezi koe pre svega treba spreiti njeno dalje isuivanje. Pri umivanju treba upotrebljavati to je
mogue manje vode, zato to ona skida sa povrine koe oskudni, ali toliko neophodan masni film. U svim
sluajevima je bolje koristiti meku vodu. Za suvu kou je dobar toaletni sapun sa dodatkom masti. Preporuuje se
ienje lica kozmetikim mlekom ili masnom emulzionom kremom. Za negu suve koe dobre su vitaminske kreme
i kreme sa hormonskim dodacima. Ne treba koristiti sredstva koja sadre glicerin. Preporuuju se masne maske za
lice.
Umivati lice sapunom raditi samo u krajnjoj nudi i to koristiti zelenu kozmetiku. Ne treba umivati lice hladnom
vodom za vreme letnjih vruina ako je lice znojavo bolje ga je oplaknuti samo toplom vodom bez sapuna. Nije
potrebno esto se umivati, po nekoliko puta na dan, bez preke potrebe.

Sredstva za ienje suve koe lica

ajevi od lekovitog bilja. Za umivanje bez sapuna koristiti ajeve lekovitog bilja, a takoe i prokuvanu vodu sa
razliitim dodacima. aj se po elji moe spravljati za 2-3 dana. Dve kaike biljke preliti sa 1 lit. vrele vode,
poklopiti i ostaviti 10-20 minuta, procediti. Za suvu kou se preporuuje aj od nane, peruna, podbela, latica
rue.

545

Bitola

Emulzija za ienje lica. Uzeti 1 umance, sok jednog limuna ili jednog krastavca, pola ae kisele pavlake, jednu
kaiku vodke. Sve temeljno izmeati, procediti kroz gazu, preliti u staklenu bocu i uvati na prohladnom mestu.
Posle umivanja sa sapunom korisno je kou svakog tipa oplaknuti zakieljenom vodom (jedna kaikica jabukovog
sireta ili limunovog soka na 0,5 litara vode). Sapun se moe zameniti kremom za brijanje.
Toaletna voda za suvu kou. Dve kaike zrna penice preliti 1 aom sireta ili belog vina. Ostaviti 3-5 dana, zatim
procediti i dodati jedno umance. Ovim "mlekom" istiti kou uvee.
Polovinu umanca ulupati sa 1 kaikicom biljnog ulja do konzistencije majoneza. Dobijenom smesom namazati lice
i posle 10 minuta sprati vodom.
Ako koa pone da se peruta sapun je bolje zameniti mekinjama peninim, ovsenim, pirinanim ili bademovim.
Umiti lice prohladnom vodom. Staviti u zdelu 1-2 kaike mekinja, preliti ih toplom vodom i dodijenom kaicom
trljati lice u toku 5-10 minuta, a zatim se umiti. Mekinje, ne samo da iste kou, ve je malo i omekavaju i
izbeljuju.
Kukuruzno brano. Dobro dejstvo na suvu i osetljivu kou ima umivanje smesom od kukuruznog (2-3 kaikice) i
bademovog brana (1 kaikica). Upotrebljava se na nain kao i mekinje.
Crni hleb. Za ienje i umivanje lica moe se upotrebljavati sredina crnog hleba, koju prethodno treba razmekati
u vodi. Dobijenom kaicom namazati lice, a za 2-3 minuta sprati vodom.
Mleko. U domaim uslovima moe se umivati sledeim rastvorom: U 200 ml vrele vode naliti 50 ml mleka, skinuti
sa vatre i ostaviti nekoliko asova (preko noi) dok se ne stvori talog. Teni deo odliti, namoiti sa njim vatu i
istrljati lice.
aj od lipe. Ako se lice peruta moe se koristiti sledei ntretman. Napraviti aj od lipe: 1 kaikicu lipovog cveta
preliti sa 100 ml hladne vode, ugrejati do kljuanja, ostaviti na slaboj vatri 15 minuta. aj procediti, staviti u njega
1 kaikicu meda, i njime obilno kvasiti prethodno oienu kou lica i vrata u toku nedelje.
Toaletna voda od narande. Kora narande, koja sadri vrlo korisne masti za kou lica, moe koristiti za pravljenje
toaletne vode. Koru preliti vrelom vodom, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti. Dobijenom toaletnom vodom
namoiti vatu i ujutru i uvee trljati lice.
Cvet zove. Pet-est cvasti zove preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 10 minuta, ohladiti, procediti. ajem prati
lice ujutru i uvee (suva i osetljiva koa). Tretman provoditi 2 nedelje i uvek pripremati svei aj. Ovaj aj
omekava i isti kou, smanjuje iritaciju koe.
Losion od umske jagode. Uzeti jednu kaiku izgnjeene umske jagode i dodati jednu au hladne prethodno
kuvane vode. Dobro izmeati, procediti kroz nekoliko slojeva gaze ili kroz vatu, dodati pola kaikice glicerina. isti i
hrani suvu kou.
Krema za ienje suve koe. Na jednu au pirea od krompira, pomeanog sa mlekom ili vodom do gustine kisele
pavlake, dodati 1 kaikicu borne kiseline, 1 kaikicu kreme za brijanje, dobro promeati. Kremu naneti na lice,
malo protrljati vrhovima prstiju i posle 1 minute sprati hladnom vodom. Krema dobro isti kou. Moe se uvati u
hladnjaku 2-3 dana.
Voda sa dodatkom skroba. Za osetljivu kou se preporuuje umivanje sa vodom kojoj je dodat skrob. Pomeati
jednu kaiku krompirovog skroba sa aom hladne vode. Zatim to preliti malom koliinom vrele vode i brzo
promeati. Sve to razblaiti 1 lit. tople vode.
Lipov cvet. Jednu kaikicu meda pomeati sa ajem lipovog cveta (1-2 kaikice cveta preliti aom vrele
vode,ostaviti da stoji 10-15 minuta, zatim procediti.
Umesto jutarnjeg umivanja kod suve i iritirane koe preporuuje se trljanje lica ledom od aja lipovog cveta (jednu
kaiku cvetova lipe na au vode).

546

Bitola

Sok argarepe. Poeljno je dvaput nedeljno sokom argarepe protrljavati mlitavu, usahlu ili osetljivu kou. To hrani
kou i daje joj sveinu. Ovo je pogodno i za suvu i za masnukou lica.
Preporuljivo je suvu kou umivati ajem od nane: 1-2 kaikice mente preliti sa dve ae vrele vode,kuvati na
slaboj vatri 5-10 minuta, zatim ohladiti i procediti kroz gazu.
Emulzija od krastavaca. Umesto umivanja kod iritirane, suve koe preporuuje se protrljavanje lica sledeom
emulzijom: pomeati sok krastavca sa umancetom jajeta, pola ae pavlake i jednom kaikom vodke, sve dobro
promeati, procediti i uvati u staklenoj boci na prohladnom mestu.
U olji sveeg, nekuvanog mleka drati pola sata nekoliko komadia krastavca, zatim mleko ocediti i upotrebljavati
za protrljavanje suve koe. Moe se uvati u hladnjaku ne vie od 2-3 dana.
Bokvica. Za ienje suve koe koristi se sok bokvice razblaen sa vodom u odnosu 1:3.
Kamilica. Za suvu, suvie osetljivu, iritiranu, zagnojenu, bubuljiavu kou preporuuje se tretiranje ajem cveta
kamilice: jednu kaiku cveta preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta, procediti.

Maske za suvu kou lica

Samlevene listove sveeg kupusa skuvati u mleku do konzistencije kae. Naneti nalice i vrat u trajanju od 20
minuta.
Uzeti nekoliko listova kupusa, popariti malom koliinom vrele vode da bi oni postali mekani. Izvaditi listove iz
vode, natopiti ih biljnim uljem i njima pokriti lice i vrat. Za 20 minuta skinuti listove i umiti se toplim ajem
kamilice.
Narezati pljosnate komade oguljene bundeve, staviti ih na lice i vrat. Za 20 minuta ih skinuti i umiti lice nekuvanim
mlekom. Preporuuje se ne samo za suvu, vei za ogrubelu kou za otklanjanje bora.
Listovi zelene salate se sitno naseckaju, izgnjee i pomeaju sa biljnim uljem i kaikicom soka od limuna.
Pomeati narendani paradajz sa malom koliinom skroba da bi se dobila kaica, dodati nekoliko kapi biljnog ulja.
Masku drati na licu 10-15 minuta.
Jedno umance jajeta, jedna nepuna kaika kisele pavlake, jedna kaikica biljnog ulja. Promeati, dodati jednu
kaiku vrele vode.
Dva belanceta ulupati, dodati 2-10 kapi limunovog soka i jednu kaiku zagrejanog meda. Maska se odlikuje
hidratantnim svojstvom.
Med pomeati sa isto toliko mleka (kisela pavlaka, pavlaka, sitni sir). Primenjuje se za mlitavu, suvu, ukastu
kou. Omekava kou i malo je izbeljuje.
Uzeti 100 g meda, 2 umanceta, 100 g biljnog ulja, dobro razmazati i malo podgrejati. Masku je potrebno nanositi
u nekoliko puta u razmaku od 5-7 minuta, a skidati je tamponom od vate namoenim ajem od lipe. Preporuuje
se kod velikog perutanja koe.
Za upaljenu kou i za ishranu suve koe koristi se nesoljena svinjska mast. Za 20 minuta sprati masku prvo
vruom, a zatim hladnom vodom.
Za suvu, upaljenu kou, sklonu dermatozama, pomau hranljive maske od krompira sa kiselom pavlakom ili
pavlakom, koje se nanose na lice tople u trajanju 15-20 minuta. Izgnjeen kuvani krompir pomeati sa maslinovim
uljem, dodati nekoliko kapi limunovog soka. Kau naneti na lice. Posle 20 minuta sprati prvo sa vruom, a zatim sa
hladnom vodom.

547

Bitola

Narendati 2-3 argarepe, pomeati sa umancetom jajeta i naneti u tankom sloju na lice. Za 20-25 minuta sprati
masku tamponom, namoenim u toplu vodu. Maska je naroito efektivna za suvu, ispucanu kou.
Oistiti kou. Izgnjeiti u posudi 2-3 jagode, pomeati sa masnom kremom da bi se dobila gusta masa i namazati
debeo sloj na lice. Za 20 minuta sprati prohladnom vodom. Maska je naroito efektivna za suvu, ispucanu kou.
Nekoliko jagoda izgnjeenih u kau pomeati sa 1 kaikicom kisele pavlake, dodati 1 kaiku meda i sve dobro
izmeati. Dobijenu kau staviti na prethodno oieno lice. Za 20 minuta skinuti tamponom od vate namoenim
toplom vodom. Maska hrani, osveava i pegla kou, naroito je pogodna za suvu kou koja se peruta.
Za omekavanje suve, ispucale od vetra, ogrubele koe 2-3 kaike ovsenih ili peninih pahuljica preliti vrelim
mlekom ili pavlakom. Dobijenom maskom namazati lice.
Jednu argarepu izrendati, dobro promeati sa 1 umancetom, dodati 2-3 kapi svee isceenog soka limuna i
biljnog ulja. Dovesti do konzistencije pavlake i staviti na lice na 15-20 minuta. Zatim je skinuti i oprati lice toplom
vodom. Ova maska poveava otpornost koe prema nepovoljnim uticajima spoljanje sredine.
Pomeati 1 umance, 1 kaikicu meda i pola kaikice soka grejpfruta.
Jednu kaikicu skroba razmutiti u jednoj kaikici mleka, maslaca ili biljne masti. Naneti na lice. Drati 15 minuta.
Laneno seme. Pomeati u istoj koliini istucano laneno seme, brano i vodu, ostaviti da nabubri, a zatim namazati
na lice. Za 30 minuta masku sprati toplom vodom.
Maska "Madam Pompadur" za vrlo suvu kou. Izrendati jedan limun, preliti sa 100 ml etilalkohola, procediti kroz
gazu, dodati au pavlake ili kisele pavlake, jedno ulupano belance i 1 kaikicu glicerina. Naneti na lice i za 15-20
minuta skinuti tamponom od vate.
Ispei 2 glavice luka, izgnjeiti ih u pire, dodati 2 kaike meda. Naneti na prethodno oieno lice i za 15-20
minuta skinuti vlanom krpom.
Dobro samlevene ili istucane delove biljaka preliti vrelom vodom (1:3), staviti da prokljua, kuvati jo 2-3 minuta,
malo ohladiti i jo toplo naneti na prethodno pripremljenu masku od flanela ili nekoliko slojeva gaze (sa izrezanim
otvorima za oi i usta). Masku treba drati na licu 15-20 minuta. Masku skinuti i lice oprati toplom vodom. Tretman
ponovljati svaki dan u toku nedelju dana. Za suvu kou se preporuuje maska od jedne od sledeih biljaka: cvet
lipe, cvet kamilice, list nane, latice rua ili ipurka. Ove biljke omekavaju i dezinfikuju kou.
Cvet lipe, cvet kamilice, list nane, latice ipurka sve po 10 g. Smesu samleti, preliti vrelom vodom (1:2 ili 1:3).
Toplu kau staviti izmeu slojeva gaze. Drati masku na licu 15-20 minuta, zatim oprati lice toplom vodom.

Oblozi za suvu kou lica

Za obloge kod suve koe pogodne su biljke koje sadre eterina ulja: listovi matinjaka, nane, koren i plod
peruna, cvet kamilice, list i cvet majine duice, i dr. Njih treba koristiti sa biljkama koje sadre sluzi: divizma,
crni slez, koren belog sleza, dan i no, seme dunje. Ove biljke se samelju i presuju. Dobijeni sok se procedi i
nanosi nakou ili se stavljaju oblozi 1 put na dan u toku 10 dana. Rezultat e biti bolji ako se jednom nedeljno radi
i parna kupka.
aj od korena omana. Od toplog aja se prave oblozi. aj se pravi tako to se 10 g samlevenog korena omana
prelije sa pola ae vode, kuva 30 minuta, cedi i koristi za negu suve, iritirane koe.
Jednu kaiku samlevene mlade kore breze prokuvati 10 minuta u pola litre vode. aj se koristi za obloge,
protrljavanje ili umivanja lica.

548

Bitola

Za suvu i bledu kou se preporuuje oblog za hidrataciju od aja cveta lipe (1 kaika cveta na au vrele vode,
ostaviti da stoji 10-15 minuta). Pre stavljanja obloga lice umiti i malo namazati hranljivom kremom. U topli aj (3842 C) namoiti gazu i staviti na lice 1-1,5 minuta. Tretman ponavljati 5-6 puta zaredom. Zatim proplaknuti lice
prohladnom vodom u koju je stavljen sok limuna ili sire (1 kaika na 1 lit. vode). Vrui oblozi ire krvne sudove i
pore, pojaavaju dotok krvi u kou, doprinose udaljavanju mrtvih elija. Tretman se ne primenjuje kod osoba sa
proirenim krvnim sudovima na licu.
Vru oblog staviti na oieno lice i vrat 3-5 minuta pre masae ili maske. Ubrus natopiti toplim ajem od nane i
brzo staviti na lice tako da sredina obloga bude na bradi, a krajevi prekrivaju obraze. Kod proirenih krvnih sudova
lica vru oblog (38-42 C) se ne stavlja. Hladni oblog (15-18 C) se stavlja na 5-10 minuta. On tonizuje kou,
poboljava boju lica, suava krvne sudove i pore. Dobro je naizmenino stavljati tople i hladne obloge.
Za suvu kou se preporuuju toplo-hladni oblozi. Za vrue se koristi aj od latica rua, a za hladne latice jasmina.
Poinje se sa vruim oblogom koji se dri pola minuta, a hladan 1 minut. Treba 10 puta naizmenino stavljati
obloge. Za pripremu aja 1 kaiku latica preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 3-4 sata, procediti.

Sredstva za ienje normalne koe lica

Narandu oistiti, iscediti sok kroz gazu ili sito. Tamponom od vate, natopljenim sokom, namazati lice, vrat i grudi.
Za 1-2 sata kou proplaknuti hladnom vodom i ostaviti da se osui (ne brisati je). Moe se i istiti lice sokom
narande razblaenim sa vodom. Prvi put tampon namoiti malo, a kasnije obilno.
Losion, napravljen od jednakih delova soka lubenice i breskve, slui za ienje lica kod svih tipova koe.
Losion od soka breze. U 100 ml soka breze dodati 20 ml etilalkohola ili po 15 ml glicerina i etilalkohola. Ovim
losionom istiti lice ujutru i uvee. Lepo tonira svaku kou.
Losion od aja kantariona i kamilice. Odlino isti i dezinfikuje kou. Pomeati 120 ml aja od kantariona ( 1 kaika
suve biljke preliti aom vrele vode, kuvati 10-15 minuta, procediti), 30 ml aja od kamilice (1-2 kaike suvog
cveta preliti sa aom tople vode i kuvati 10 minuta, ohladiti, procediti), 30 ml vodke i 10 ml glicerina. uvati u
hladnjaku.
aj od kantariona i kamilice (po 2 kaikice kantariona i kamilice na au vrele vode) osveava, omekava i umiruje
kou lica.
Losion od umske jagode. Za ienje normalne koe priprema se losion od pola ae soka od umskih jagoda ae
vode. Pri upotrebi losion razblaiti vodom.
Normalnu, osetljivu kou, koja se lako iritira treba umesto umivanja istiti sledeim losionom: u sok od pola limuna
dodati 1 kaikicu glicerina i 1/4 ae vode.
Koru mandarine preliti hladnom, prethodno kuvanom vodom. U vodi razrezati koru na manje komadie, ostaviti da
stoji 1 dan, zatim procediti. Ovim istiti lice ili ga proplakivati ujutru i uvee. Osveava i podmlauje kou, suava
pore.
Losion od nane. Pola ae suve nane naliti do vrha vrelom vodom, poklopiti, ostaviti da stoji 1 dan. Zatim procediti
i dodati jednu kaiku glicerina. Losionom istiti lice i vrat ujutru i uvee umesto umivanja.
Losion od krastavca. Za ienje suve i li normalne koe moe se pripremiti sledei losion: sitno narendati sve
krastavac, preliti ga istom koliinom vodke ili etilalkohola, ostaviti 2 nedelje, procediti. Pre upotrebe razblaiti sa
istom koliinom vrele vode i na 100 ml smese dodati jednu kaikicu glicerina.
Dve kaike lista maslaka kuvati 15 minuta u 1,5 aa vode. Procediti i koristiti za ienje lica protrljavanjem
nekoliko puta. Preporuuje se za suvu i normalnu kou.

549

Bitola

Preporuuje se ienje lica vatom namoenom u sok breskve ili iseenim komadom ploda. Tretman osveava
normalnu kou lica i zadrava njenu elastinost. Krike breskve se mogu stavljati na lice 15-20 minuta, posle ega
lice treba proplaknuti toplom vodom.
ajem od lia peruna se moe umivati ili istiti lice i vrat ujutru. Dve kaike samlevenih listova preliti sa 1 l vrele
vode, ostaviti da stoji 10-20 minuta, procediti.
Polovinu ae suvih latica rue naliti do vrha vrelom vodom, poklopiti i ostaviti 1 dan. Procediti i dodati na 200 ml
aja 1 kaiku glicerina. Preporuuje se protrljavanje lica i vrata umesto umivanja ujutru i uvee. Od aja od latica
rua mogu se praviti kocke leda kojim treba trljati lice ujutru i uvee.
Dve-tri kaike latica rua preliti aom vrele vode i ostaviti da stoji dok se ne prohladi. Dodati isto toliku koliinu
vodke i 1 kaikicu glicerina. Protrljavati normalnu i masnu kou u mesto umivanja.
aj od kamilice. Preliti 200 g suvog cveta kamilice sa 1 l vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti.
ajem se umivati svakodnevno, ujutru. Koa postaje barunasta i nena.
aj od lista alfije. Dobro isti kou lica i vrata. Dve kaike sitno narezanog lista preliti sa 2 ae vrele vode,
ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti. Preporuuje se za suvu i normalnu kou. Tretman omekava i isti
kou, uklanja iritaciju.

Maske za normalnu kou lica

Maska od narande. Narandu narezati na tanke krike i ravnomerno staviti na lice i vrat. Maska osveava, hrani i
vitaminizuje kou.
Hranljiva maska. U umance jajeta dodati po jednu kaikicu soka od groa, biljne masti i pavlake, sve pomeati,
a zbog gustine dodati jemeno brano ili sredinu od hleba. Maska se nanosi na prethodno oieno lice. Posle 1520 minuta masku skinuti malo zakuvanim ajem. U toku nedelje stavljati 2-3 maske. Ukupno primeniti 12-15
maski. Preporuuje se za normalnu i suvu kou.
Maska od grejpfruta. Dobro hrani svaku kou maska od grejpfruta sa dodatkom 1 ae kiselog mleka. Smesu treba
drati u hladnjaku, a zatim naneti na lice i vrat. Spira se toplom vodom.
Jagoda. Za ishranu i osveenje koe preporuuje se sledei tretman: 3 izgnjeene jagode pomeati sa 1 kaikicom
meda. Tu masu utrljati prstima u prethodno oienu kou. Za 15-20 minuta sprati toplom vodom.
Pariska maska. Listove kiselog kupusa staviti na prethodno oieno lice u trajanju od 15-20 minuta (kod masne
koe do 30 minuta). Sprati hladnom vodom. Ovo je maska univerzalnog delovanja pogodna je za suvu, normalnu
i masnu kou. Osveava, isti, hrani, suava pore, daje koi barunatost, mekou i elastinost. Preporuuje se
jednom nedeljno.
Maska od krompira. Dobro osveava suvu i normalnu kou. Skuvati neoguljen krompir, napraviti kau, pomeati sa
umancetom i toplo naneti na lice. Masku drati 20-30 minuta.
Jednu kaikicu samlevenog lanenog semena pomeati sa vrelim mlekom da bi se stvorila kaa. Naneti na lice i
drati 15-20 minuta. Preporuuje se za normalnu kou.
Sok limuna sa medom. Za suvu ili normalnu kou sok limuna pomeati sa 100 g meda. Za gustinu se moe dodati
malo brana od krompira. Naneti na lice i drati 10-15 minuta. Sprati je hladnom vodom.
Maska od cveta lipe. Pola kaike cveta lipe kuvati 5 minuta u 100 ml vode, procediti i pomeati sa isto tolikom
koliinom pavlake i umancetom jajeta. U dobijenu smesu umoiti gazu i staviti na lice u trajanju 15-20 minuta.
Maska se preporuuje za normalnu i suvu kou.

550

Bitola

Izrendati 2 svee argarepe, kau pomeati sa 1-2 kaiice skroba ili svee spremljenog pirea od krompira i 1
umancetom. Smesu naneti na lice na prethodno oienu kou. Drati 20 minuta, a zatim sprati prvo toplom, a
zatim hladnom vodom. Pogodna je za sve tipove koe: osveava i pegla kou.
Za sve tipove koe pogodna je maska napravljena od 1 kaikice krastavca, 1 kaikice kisele pavlake i 1
umanceta. Smesu naneti na lice, drati 20-30 minuta. Sprati toplom vodom.
Samleti orah, dodati jednu kaikicu maslaca, 1 kaikicu umanceta i 1 kaikicu meda. Sve dobro izmeati. Masku
naneti na lice, drati 20-30 minuta, sprati. Vitaminizuje i isti kou. Preporuuje se za normalnu i suvu kou.
Maska od breskve. Jednu zrelu breskvu izgnjeiti u kau, dodati 1 kaikicu skroba. Smesu naneti na lice i vrat i
drati 20 minuta, sprati toplom vodom. Maska se preporuuje za normalnu i masnu kou. Hrani, omekava kou i
oslobaa je suvine masnoe.
Pomeati 2 kaike sitnog sira sa jako sitno iseckanim listom peruna, naneti na lice i za 10-12 minuta sprati
toplom vodom bez sapuna.
aj od kamilice. Za suvu i normalnu kou aj od kamilice (1 kaika cveta na pola ae vode, kuvati 5 minuta)
sipati u istu koliinu pavlake sa 1 umancetom. Namoiti ubrus i drati na licu 15-20 minuta. Maska osveava i
podmlauje kou.
Maska od listova salate. Za osveenje koe, sitno narezane listove salate izgnjeiti u kau i 2 kaike te kae
pomeati sa 2 kaike kisele pavlake. Umesto kisele pavlake moe se uzeti i jogurt. U tom sluaju za suvu kou
smesi dodati pola kaikice maslinovog ulja. Masku drati 15-20 minuta i sprati prohladnom vodom.
Sitno narendati sveu cveklu, pomeati sa kiselom pavlakom. Naneti na lice i saekati da se osui, a zatim sprati
toplom vodom. Koristi se za sve tipove koe.
Maska od paradajza. Pomeati 1 kaikicu kae paradajza sa 1 kaikicom kisele pavlake i 1kaiicom umanceta.
Naneti na lice i za 20-30 minuta sprati toplom vodom. Maska je pogodna za sve tipove koe: omekava je i
osveava.
Jednu kaiku ovsenog brana zamesiti sa mlekom do konzistencije kae, dodati sok 1 paradajza. Masku naneti na
lice i vrat, drati 20-30 minuta. Sprati toplom vodom, a zatim hladnom. Preporuuje se za normalnu i suvu kou.
Za normalnu kou korisna je maska: jabuku oguliti, narendati, pomeati sa 1 kaikicom kisele pavlake (ili
maslinovog, kukuruznog ili suncokretovog ulja) i kaikicom skroba, naneti na lice i vrat, drati 20 minuta. Sprati
toplom vodom.
U izraeni umanac dodati 1 kaikicu soka od jabuke. Masku naneti na lice i drati 15-20 minuta. Sprati prvo
toplom, a zatim hladnom vodom. Umesto umanca moe se uzeti ovseno brano ili samlevene ovsene pahuljice
koje se pomeaju sa 1 kaikom soka i napravi se kaa. Upotreblava se za normalnu i suvu kou.

Oblozi za normalnu kou lica

Dve ae soka breze pomeati sa 1 kaikom meda, dodati 1 kaikicu soli. Posle rastvaranja soli smesu procediti
kroz tkaninu, nasuti u bocu i dodati 1 au vodke. Ova koliina e biti dovoljna za 1 godinu. Namoiti tampon od
vate u dobijeni losion, namazati, neno pritiskajui, oienu kou i tako ostaviti bez brisanja 1-2 sata. Tretman se
moe raditi uvek kada je pogodno.
Losion od soka groa za hidrataciju koe. Groe izgnjeiti i posle 2 sata ocediti sok. Nasuti u posudu 400 ml
soka, pomeati sa 1-2 kaikice meda, dodati 1 kaikicu soli, smesu ponovo proceditii naliti u nju au vodke.

551

Bitola

Vatom koja je natopljena ovim losionom namazati umivenu kou lica, ostaviti bez brisanja 1-2 sata. Tretman raditi
po elji u svako pogodno vreme. Losion se moe uvati jednu godinu.
aj od bokvice. Jednu-dve kaike suvih samlevenih listova bokvice preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji pola
sata, procediti. Za obloge uzeti ubrus ili pekir presavijen u obliku trake, namoiti u aj, malo ocediti i brzo staviti
na lice. Oblog menjati 3-4 puta, poinjati sa toplim, zavravajui sa hladnim: topli oblog drati 2-3 minuta, a
hladni 4-5 minuta.
aj od listova alfije. Za normalnu i suvu kou se primenjuje aj od listova alfije. Jednu kaiku samlevenih listova
alfije preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta, procediti. Dalji tretman kao u prethodnom sluaju.
Oblog stavljati na oieno lice i drati 3-5 minuta. Ovo raditi pre masae ili pre stavljanja maske.

Losioni
Naziv losion dolazi od latinske rei lotio-umivanje, pranje. Losion je kozmetiko-higijensko sredstvo za negu koe.
Najee je to vodeno alkoholni rastvor bioloki aktivnih materija, u kome se mogu nalaziti vitamini, sokovi,
ajevi biljaka.
Losioni mogu biti vodeni, alkoholni, alkalni i kiseli svaka vrsta odgovara odreenom tipu koe. Za negu masne
koe koriste se alkoholni i alkalni losioni, za suvu kiseli ili vodeni. Za masnu kou, u svetlu najnovijh istraivanja,
umesto losiona na alkoholnoj osnovi sve ee se koriste izotonini antibakterijski losioni. Ako se odluite za
korienje alkoholnog losiona, sadraj alkohola ne sme prei 40 %, a bolje jo i manje. Losioni se primenjuju za
ienje lica, hidrataciju, osveenje i omekavanje koe. Zdrava koa ima slabo-kiselu reakciju, uzimajui to u
obzir savremeni losioni za lice imaju obino pH 5-7, a za ruke pH 9.
Alkoholni losion dezinfikuje, dobro isti, isuuje ranice i bubuljice, ali moe iritirati i isuivati kou i zato se koristi
samo za masnu kou i to samo jednom na dan. Posle tretmana alkoholnim losionom obavezno treba kou lica
protrljati tonikom ili je namazati lakom kremom.
Kiseli losioni najee sadre limunsku ili mlenu kiselinu, zbog ega izbeljuju kou. Oni suavaju krupne pore, ali
loe iste kou. Zato se ti losioni koriste posle ienja mlekom i penuavom vodom. Ispravno odabrana receptura
omoguava ovom losionu da jako suzi proirene pore i sprei nastajanje bubuljica. Zahvaljujui takvo losionu,
masna koa e stalno izgledati svee, a masnoa e biti neprimetna za okolinu.
Alkalni losioni male koncentracije se takoe koriste za negu masne koe. Tamponom od vate, natopljenim alkalnim
losionom, treba paljivo trljati upaljenu kou (kod mitesera, gnojnih upala).
Za suvu kou je potreban potpuno drugi losion. koji, sem toga to isti, treba i da omeka i tonizuje kou, a u
isto vreme i da je osvei da joj barunasti izgled. Ba takav zadatak ima tonik koji se preporuuje za upotrebu
posle ienja koe.
Svaki korak u nezi koe je vaan i ne treba se odricati od njenog ienja losionom, tim pre, to su vodeni losioni
nekodljivi istioci i i mogu se svakodnevno koristiti za sve tipove koe. Njima se lice moe istiti nekoliko puta
dnevno.

Kreme za lice
Dve kaike dunje (ili 2 kaike izgnjeene jagode) dobro izmeati sa 2-3 kaike topljene modine, 1 umancetom,
jednom kaikicom meda i biljne masti. Nastaviti sa meanje i dodavati u kapima 1 kaiku alkoholnog rastvora
kamfora. Ovo je krema za suvu kou lica.

552

Bitola

Rastopljeni lanolin pomeati sa tinkturom pupoljaka breze u odnosu 1:2. Posle toga, kada se linolin ohladi, viak
neupijene tenosti odliti. Dobijenu kremu koristiti za vrlo suvu, iritiranu ili upaljenu kou.
Za iritiranu, upaljenu, kou sa bubuljicama, naroito za suvu kou, moe se koristiti krema od nevena: 2 kaike
suvog cveta nevena samleti u prah i i dobro izmeati sa 25 g vazelina. Jo bolje deluje sok iz sveih cvetova koji se
mea sa svinjskom mau (10 ml soka na 100 g masti).
Krema od kamilice za suvu kou koja se peruta. Dobro umutiti 1 kaiku maslaca i 1 kaikicu toplog aja od
kamilice (1-2 kaike na au vrele vode, ostaviti da stoji 15-20 minuta).
Krema za upaljenu kou. Kada se koa zbog neeg upali i pone da se peruta treba pripremiti sledeu kremu: 1
kaikicu sveeg mleka i 1kaikicu glicerina razmeati, dodati pirinanog skroba do odgovarajue konzistencije i
uvee namazati bolno mesto. Ujutru se umiti toplom vodom ili ajem od cveta lipe.
Za normalnu i suvu kou preporuuje se sledea hranljiva krema: svei krastavac - 50 g, nesoljena svinjska mast
50 g, mleko - 15 ml.
Samleti 1 vei limun i 3 svea paradajza (okvirno po 100 g svaki). Smesu staviti u bocu i doliti au vodke. Drati
na tamnom mestu 2-3 nedelje, zatim procediti, odloiti ostatke i dodati 100 ml rastvora kamfora u alkoholu. Tri
umanceta pomeati sa kaikom meda i pomalo dodavati u prethodnu tenost, dobro protresajui. Smesa se moe
uvati na tamnom i prohladnom mestu do godinu dana. Lice se protrljava 1-2 puta dnevno. Primenjuje se za
normalnu i ne suvie masnu kou.
Cvet maslaka preliti biljnim uljem (suncokretovo), prokuvati na vodenom kupatilu, ostaviti 2 nedelje. Mazati suvu
i normalnu kou ujutru, 3-5 minuta pre umivanja.
U posudu sipati au latica rua, preliti aom biljnog ulja, staviti na vodeno kupatilo 2 sata. Dobijeno ulje rue
procediti. isti, tonira, hrani normalnu i suvu kou, ini je elastinom.
Pomeati 1 kaiku maslaca sa 1 umancetom, 1 kaikicom meda i 1 kaikom izgnjeenih ljiva. Dobro meati dok
se ne dobije homogena masa. Smesu naneti na lice i za 20-30 minuta viak skinuti papirnim ubrusom. Ova
hranljiva krema se koristi za normalnu i suvu kou.
Dve kaike crvene ribizle dobro izmeati sa 2-3 kaike rastopljene modine, 1 umancetom, 1 kaikicom meda i 1
kaikicom biljnog ulja. Tokom meanja dodavati u kapima alkoholni rastvor kamfora. Ova krema dobro deluje kod
svih tipova koe, izbeljuje je.
Puder pirinani. Jedno od boljih sredstava za osveenje koe. Pirinani puder koji se kupuje u prodavnici esto ima
razne dodatke koji mogu imati tetan uticaj na kou. Domai nain pripremanja pirinanog pudera je veoma
jednostavan. Uzeti proizvoljnu koliinu dobrog pirina, dobro ga oistiti i i detaljno oprati na cedilu. Opran pirina
staviti u iniju, ostaviti da stoji 5-6 dana dok ne nabubri da se lako moe gnjeiti meu prstima. U toku tog
vremena svaki dan treba menjati vodu. Nabubreli pirina staviti u porcelanski avan i izgnjeiti tako da se dobije
homogena masa. Dobijenu masu staviti u staklenu teglu, preliti vodom, dobro promeati i ostaviti 2-5 minuta.
Pobelelu vodu preliti u drugu posudu. Talog sa dna tegle prebaciti u avani temeljno izgnjeiti. Preliti vodom i
ponoviti prethodni postupak.. Ovaj se proces ponavlja sve dotle dok od pirina ostane neznatna koliina. Bela voda
treba da odstoji dok se ne izbistri. Tada vodu treba oprezno odliti, a talog koji je ostao na dnu posude preneti na
isto platno, pustiti da voda otekne, a zatim ostaviti na tom platnu na sobnoj temperaturi sve dok se ne osui (ne
suiti u pei ili na suncu, jer moe nastati lepak). Kada se za nekoliko dana masa osui, skinuti je se platna; to je
najistiji pirinani puder. Ako se eli mirisni puder moe mu se dodati nekoliko kapi nekog eterinog ulja.

Parne kupke za kou lica

553

Bitola

Za uspostavljanje vodnog balansa koe preporuuje se njeno dopunsko zasienje kiseonikom i vodom u obliku
parnih kupki, obloga, tuiranja i drugih optih higijenskih tretmana. Parne kupke se ne primenjuju kod osoba sa
bronhijalnom astmom, povienim pritiskom, obolenjima srca i krvnih sudova.
Malu posudu sa irokim dnom napuniti vodom do pola, staviti u nju smesu nane i kamilice (po 1 kaikica), dovesti
do kljuanja, poklopiti, ostaviti da stoji 10-15 minuta. Pokriti glavu pekirom, nagnuti se nad paru (na rastojanju
oko 30 cm od posude). Za masnu kou se preporuuje parna kupka 2 puta meseno, a za suvu jednom meseno u
trajanju od 3-5 minuta. Posle parne kupke naneti na vlano lice odgovarajuu kremu.
Uzeti po 1 kaiku: matinjak, miroija, lavanda, kamilica, neven, dan i no. Staviti smesu u veu erpu i stavite na
poret. Kada voda prokljua i pone isparavanje nagnuti se nad nju licem u toku 15 minuta na odstojanju od 20
cm. Kosu bi trebalo uvezati pekirom. Ova kupka poboljava sastav suve koe i pomae da se lice oisti od crnih i
belih taaka.
Detaljno oistiti lice vodom ili losinom. Nasuti u erpu 1,5 litara vode, dovesti do kljuanja, skinuti sa vatre, dodati
1-2 kaike suvog cveta lipe. Trajanje parne kupke za masnu kou je 15-20 minuta, za normalnu 10-15, a za suvu
5-10 minuta.Posle trtmana proplaknuti lice hladnom vodom i posuiti papirnim ubrucom. Posle 20-30 minuta na
lice naneti hranljivu masku.
Jednu kaiku pelina staviti u 1 lit. vrele vode. Prekriti glavu pekirom i postaviti lice iznad pare. Duina tretmana
za suvu kou je 2-3 minuta na ne suvie vreloj pari, za normalnu kou 5 minuta, za masnu ili zagaenu kou 8-10
minuta na vreloj pari. Posle parne kupke lice osveiti prohladnom vodom ili toaletnim mlekom (kod suve koe pre
parne kupke lice namazati masnom kremom). Tretman poboljava cirkulaciju u koi, tonira i osveava kou.

Masaa lica i vrata (iatsu)

Da bi ouvale mlado lice japanke svaki dan rade masau iatsu. Najbolje vreme za masau je ujutru ili uvee,
posle ienja koe. Naite taku na slepoonicama u kojoj oseate bol na pritisak. Krunim pokretima vrhovima
prstiju masirajte lice od slepoonica ka nozdrvama. Ponovite 3 puta.

Trljanje koe lica

Ako se koa na nosu sjaji, pomeati 1 kaiku soka limuna i 2 kaike sirovog mleka, malo razblaiti vrelom vodom i
trljati nos.
Nekada crvenjenje nosa izaziva naruena cirkulacija zbog nepravilne ishrane. Prvo treba iskljuiti iz hrane ljute i
otre namirnice (paprika, sire, senf, i dr.), ne uzimati jako vruu hranu, ukljuujui kafu i aj.
Postojano crvenjenje nosa nastaje od hroninog zatvora, a kod ena od estih trudnoa i raznih enskih obolenja.
Obino je crvenilo malo primetno, ali nekada vene prelaze sa nosa na obraze, dajui im lilav i crvenkast izgled. U
tom sluaju je korisno svaki dan nos ispirati 5 % rastvorom stipse.
Kada se bez vidnog uzroka odjednom na nosu pojavi crvenilo (ujednaena, bez ilica), i ak se rasprostire u vidu
mrlja po celom licu, dobro je primeniti sledeu kremu: pomeati 3 dela iste istucane krede, 1 deo vode i 1 deo
glicerina i tom kremom mazati pocrvenela mesta. Za nedelju dana crvenilo bi trebalo da nestane. Moe se takoe
na pocrvenela mesta stavljati svee narendan krompir, koji vrlo dobro izvlai svako crvenilo i smanjuje upalu.
Ako je nos, ne samo crven i prekriven masom vijugavih ilica, ve se i poveava u obimu, dobijajui masni odsjaj,
to je ve obolenje poznato pod imenom "crveni nos".

554

Bitola

Za popravljanje boje lica moe se koristiti sledee: 20 minuta pre jela pojesti 2 komada zelenog lista aloje (duina
2 cm) ili piti po 1 kaiku sirupa pripremljenog od zrelih bobica zove. Nakon 10 minuta popiti 75 ml aja sledeeg
sastava: 5 oraha istui u avanu, dodati po 1 kaiku samlevenog jema, ovsa i islandskog liaja, 3 ira; preliti
smesu 1 lit. vrele vode i kuvati 20 minuta. Ohlaeni aj procediti.
Simpatino sredstvo. U narodu je prihvaeno da neisto lice treba trljati svojom znojavom kouljom.
Mnogi misle da boju i fizike karakteristike koe mogu ispraviti samo spoljnim sredstvima. To je zabluda. Boja lica
uvek zavisi od zdravlja i duevnih osobina oveka. Zato kozmetika sredstva ne mogu uvek pomoi. Nekada se
boja lica nasleuje. Astrolozi smatraju da raspored planeta u horoskopu utie na temperament i boju lica. esto je
za poboljanje zdravlja, a zajedno sa tim i boje lica, dovoljno urediti nain ivota. Mrava ena, ak iako je
potpuno zdrava, teko da moe imati dobru boju lica. ak vie, ko hoe da se ugoji, mora biti strpljiviji, da gui u
sebi prgavost i razdraljivost, koji ne samo da izazivaju mravost ve se odraavaju i na spoljanji izgled, i jo
gore na bolest.
Da bi se sauvalo zdravlje i sreilla prevremena starost treba koristiti lakosvarljivu hranu. Velika koliina teko
svarljivih proizvoda, kao to su meso, zaini, zaprke su ubitani. Za ouvanje ili za dobijanje dobre boje lica treba
upotrebljavati biljnu hranu vie nego masnu. Vrlo masna jela, pripremljena na bilo kojoj masti, remete zdravlje i
ine lice neistim. aj, kafa i okolada su nekodljivi ako se upotrebljavaju u umerenim koliinama. Veoma su
korisni, umesto njih, vitaminski napici ija redovna upotreba daje vidljive efekte. Na 1 au vrele vode dodati 1
kaiku pravog aja i 1 kaiku neke od sledeih smesa: jednake delove ploda ipurka i oskorue; jedan deo ploda
oskorue, 2 dela listova koprive; jedan deo listova crne ribizle, 1 deo ploda ipurka, 3 dela listova koprive, 3 dela
semena argarepe; jednake delove listova kupine, mleike, umske jagode, majine duice, kantariona, cvetova
lipe. Pre meanja biljaka suve plodove i seme samleti. Zatim pomeati komponente u navedenim odnosima, staviti
u posudu i dobro izmeati. uvati na suvom i tamnom mestu.
Za boju i istou lica veoma su korisni mleko i dosta voa.
Malo produeno bdenje i malo produen san kvare boju lica. Idite rano na spavanje i rano ustajte kasnije e te
ostariti i dugo sauvati lepotu.

Smesa lekovitog bilja za negu koe lica

Za kou koja stari, koja je sa miteserima, posle kozmetikih operacija i povreda: kantarion; arnika, cvet; bokvica,
list; kamilica, cvet; nana, list; rua, latice; lan, seme; kopriva, list; majina duica; eukaliptus, list od svih po 20
grama. U torbicu od iste gaze staviti smesu samlevenih biljaka i podgrejati na suvom tiganju ili erpi. Toplo staviti
na lice i drati dok se ne ohladi. Tretman se moe ponoviti 3 puta.
Za ostarelu, mlitavu i kou sa porama: kantarion; pelin; maslaak; dan i no, listovi; hajduka trava, cvasti sve
po 20 grama; oskorua, plodovi i listovi po 20 grama. Uzeti 4 kaike samlevene smese na 1 kaiku samlevenog
limuna ili narande, preliti sa 5 aa vrele vode i drati 8 sati u termosu. Od aja napraviti led za trljanje lica
ujutru. Uvee oistiti lice losionom od tog aja sa dodatkom 1 kaike glicerina, jedne kaike jabukovog sira ili
limunovog soka i po 1 kaikicu meda, soka aloje i cvetne kolonjske vode ili alkohola.
Ostarelu, suvu, isuenu kou sa neujednaenom pigmentacijom treba protrljavati suncokretovim, kukuruznim ili
nekim drugim biljnim uljem, obavezno pomeanim sa ricinusovim. Zatim je neophodno napraviti oblog sa ajem
biljaka sledeeg sastava: kamilica, cvet; nana, listovi; bokvica, listovi; maslaak, listovi sve po 20 grama. Uzeti
1 kaiku smese na au vrele vode, drati u termosu 2 sata, procediti. Posle obloga staviti masku na 15-20 minuta
od kae plodova ili povra. Sprati masku hladnom vodom i kou namazati kremom koja sadri ricinusovo ulje.

555

Bitola

NEGA KOE VRATA

Vrat
ene gube mnogo vremene i novca na negu lica i kose, ali ponekad ne obraaju dovoljno panje na vrat,
smatrajui svoj mladalaki izgled razuman sam po sebi. Ipak, godine ena je lako odrediti po stanju koe na vratu
mnogo pre nego to se znaci starenja pojave na licu. Poto je vrat obino otkriven, on se pere vodom sa sapunom
i od toga koa postaje suva. Idealno bi bilo da se koa vrata neguje isto tako kao i koa lica. Naroito je vano da
se koriste hidratantne kreme, kako bi koa bila nena i elastina. Obino su hidratantne kreme za lice u potpunosti
efikasne, ali malo masnije kreme (nekada se nazivaju nonim kremama) mogu biti korisnije za suvu kou. Dobro
dranje to je reenje mnogih problema vezanih za vrat. Nepravilan poloaj tela stvara dopunsko optereenje
kime, a to, svojim redom, daje vratu nepravilan ugao nagiba, miii postaju kruti i napeti. Bol glave i napetost
miia na zadnjem delu vrata mogu se ukloniti masaom, a grlo je potrebno masirati kada se nanosi hidratantna
krema.
Pravilno odraena masaa vrata prua divno uspavljujue dejstvo. Sedite ili lezite na jastuk tako da se miii vrata
opuste. Radite obema rukama, pri tome desna ruka masira levo stranu, a leva desnu. Namaite obadva dlana
laganom kremom. Stavite prste jedne ruke pored srednje linije vrata neposredno ispod srednje linije brade.
Kretanje ispod vilice ide uvis, ka uhu; palac dodiruje suprotnu stranu Adamove jabuice. Zatim, napredujui nazad,
spustiti se dole ka osnovi vrata i malo je promasirati vrhovima prstiju. Ponovite, a zatim izmasirajte drugu stranu
vrata drugom rukom (moe i istovremeno sa dve ruke). Zavrite laganim tapkanjem.
Kod dijeta za mravljenje vrlo je vano da se pazi na stanje vrata. Ovo je naroito vano kod starijih ljudi kod
kojih, posle veeg gubitka teine, vrat postaje mlitav i naboran. Ako se primete znaci pojave bora treba izmeniti
dijetu i mravljenje treba usporiti. Svakodnevne vebe mogu sauvati elastinost koe. Ako treba neto da se
pogleda sa strane bolje je okretati samo glavu nego celo telo. Hiratantnu kremu treba utrljavati lakim masanim
pokretima odozdo ka gore, od osnove vrata do brade, menjajui ruke.

Losion za ienje vrata

Jedno umance pomeati sa 100 g kisele pavlake, dodati 1/4 kaike vodke i sok od pola narande. umance jajeta
pomeati sa pola ae pavlake, dodati kaiku vodke i sok od jedne narande. Ovi losioni se koriste za ienje koe
lica. Vatom, natopljenom jednim od njih, detaljno protrljati vrat. Zatim naneti masnu kremu ili toplo biljno ulje.
Ovaj tretman otklanja opasnost od prevremenog starenja koe, spreava pojavu bora i mlitavosti koe. Losion se
moe uvati u hladnjaku i moe se koristiti svakodnevno.

556

Bitola

Kod nege starije koe vrata preporuuje se da se 2 kaike masnog sitnog sira pomea sa sokom od pola narande i
1 kaikicom biljnog ulja. Smesu staviti na duplu gazu, obaviti vrat i uvrstiti zavojem. Drati 15-20 minuta. Posle
skidanja maske vrat se pere vruom vodom. Ova maska se moe po elji raditi 2 puta nedeljno.
Staviti na vrat komadie krompira ili njegovu istu ljusku. Koa e postati glatka, na vratu se peglaju bore.

Krema za vrat
Pomeati 1 umance, 1 kaikicu meda, 2 kaikce biljnog ulja, 1 kaikicu aja od cveta kamilice (1-2 kaike
kamilice na au vrele vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta, procediti), 15 ml rastvora kamfora u etilalkoholu i 15
ml vazelina. Kremu nanositi na vrat posle vrueg obloga.
Da bi koa vrata dobila elastinost, treba je trljati sitnom solju (prethodno je treba namazati ricinusovim ili nekim
drugim biljnim uljem). Masau raditi oprezno. Zatim kou oprati toplom vodom i naneti kremu.

Maska za vrat
Pire od krompira pomeati sa jednom kaikom biljnog ulja ili ulupanim jajetom, vrue naneti na vrat, spolja staviti
ubrus od pamuka. Posle 20 minuta sprati toplom vodom.
Skuvati 2 krompira u ljusci, oistiti, izgnjeiti. U vru pire dodati po 1 kaikicu maslinovog ulja i glicerina. Smesu
staviti na gazu pa na vrat. Spolja prekriti ubrusom, a zatim zaviti zavojem. Posle 15-20 minuta oblog skinuti, vrat
proplaknuti toplom vodom, istrljati ajem od cveta lipe ( 1-2 kaike cveta preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji
10-15 minuta, procediti) i naneti na 30-40 minuta masnu kremu.
Maske od lanenog semena ine kou glatkom i nenom. Kaom od lanenog semena (2 kaike semena lana preliti
sa 2 ae vode, kuvati dok se ne stvori kaa), namazati vrat i grudi, pokriti odozgo pergament papirom i pekirom.
Posle skidanja maske kou poprskati hladnom vodom i namazati kremom.
Ako je koa vrata tamnije nijanse od koe lica, nju treba, pre mazanja kremom ili biljnim uljem, protrljati
tamponom od vate natopljenim sokom od limuna ili sokom od krastavca, ili krikama paradajza.
Za ouvanje elastinosti i gipkosti koe treba jednom nedeljno protrljavati vrat i grudi rastvorom soka od 1 imuna
u pola litre vode. Zatim kou posuiti i masanim pokretima naneti hranljivu kremu.
Posle umivanja vrat i ramena treba proplaknuti vodom kojoj je dodat sok od limuna ( 1 kaikica soka na 2 litre
vode).
Ljusku krastavca staviti na vrat, pokriti ubrusom i posle 10 minuta skinuti. Koa postaje svea i glatka.

Oblog za vrat

557

Bitola

Jednu kaikicu meda pomeati sa 1 umancetom, dodati 1 kaikicu maslaca. Smesu staviti na ubrus, obaviti grlo,
odozgo staviti foliju i uvrstiti zavojem. Posle 20 minuta oblog sprati toplom vodom, a na vrat naneti hranljivu
kremu.
aku cveta kamilice kuvati u 250 ml mleka, toplom smesom natopiti vrstu tkaninu i obaviti oko vrata. Odozgo
staviti foliju i brus. Drati 15 minuta. Posle obloga vrat ne prati, istrljati ubrusom i staviti kremu. Pomae kod
mlitave, razvuene koe.

Preporuke narodne medicine za ouvanje elastinosti koe i spreavanje pojave bora na vratu
Uvee se koa mora oistiti i uraditi masaa. Rastvoriti u ai vode kaiku soli i kaiku razblaenog etilalkohola
(moe se dodati nekoliko kapi soka od limuna), natopiti dobijenim rastvorom ubrus i ritmino i paljivo izmasirati
vrat odozdo na gore.
Kod nege koe lica i vrata efikasni su vrui oblozi sa ajem od iarki hmelja, listova alfije, nane, cveta lipe i
kamilice. Posle ienja koe toaletnom vodom ili toaletnim mlekom, staviti na vrat nekoliko obloga, naizmenino tople (2-3 minuta) i hladne (2-3 minuta). Oblozi se menjaju 2-3 puta.
Kod oputene i naborane koe vrata preporuuje se masan oblog od bademovog, maslinovog ili breskvinog ulja.
Takav oblog se odozgo prekriva pergament papirom, a zatim se vrat obmotava ubrusom ili zavojem, Oblog drati
15 minuta. Posle njega staviti hranljivu kremu.

BORE

Bore - koa skupljena u nabore, pre svega na licu. Oko oiju i usta se pojavljuju linije, nabori, kese jednostavno
mlitava koa. Bore su sudbina starosti, od njih nije poteen niko, ali usporiti pojavu bora i smanjiti njihov broj je
mogue.
Posle umivanja nikada ne treba brisati lice pekirom vodei ga od oiju ka bradi (to rade skoro svi), zato to to
doprinosi pojavi dve duboke bore koje idu od nosa ka uglovima usta. Treba ga voditi od brade ka oima.
Po mogunosti, treba manje kiljiti, jer to izaziva oko oiju pojavu sitnih bora koje se razilaze na stranu.
Nekada ene, u elji da omrave, jako smanjuju unos hrane, gladuju. Figura uistinu postaje tanja, ali se na licu
pojavljuje mnogo bora i pojavljuju se pre svog vremena. Zbog toga treba imati meru. Kod dijeta za mravljenje
ispoetka mravi lice, zbog ega koa postaje naborana. Prekomerna debljina rastee elastina vlakna koe i
takoe dovodi do pojave bora.
Koa postaje naborana kod zloupotrebe kozmetikih sredstava. Nepravilno korienje kozmetike dovodi do
prevremenog starenja koe.

558

Bitola

Nepravilno je miljenje da negu koe treba poinjati posle pojave bora o sveem izgledu koe i o ouvanju
njenog tonusa neophodno je poeti brinuti ranije, priblino u dvadesetogodinjem uzrastu.
Vaan faktor u nezi koe je i ishrana, koja spreava prevremeno starenje, poboljava sastav, uva elastinost i
spreava pojavu bora.
Pri izboru hranljive kreme treba se paljivo upoznati sa karakteristikama kreme uzimajui u obzir i svoj uzrast. Ako
su se bora pojavile u mladom uzrastu, to ne znai da treba primenjivati kreme preporuljive za ene starije od 30
godina. Vrlo je korisno nanositi na vrat hranljivu kremu svakodnevno i masirati podvilini deo brzim pokretima
prstiju na sledei nain: levom rukom, poinjati od sredine - na levo, a desnom rukom - na desno ka uhu. Takva
masaa za vreme nanoenja kreme spreava nastajanje bora na vratu, a najvanije otklanja opasnost od pojave
masnih naslaga, koje (naroito u poodmaklim godinama) stvaraju podbradak.
Za peglanje bora kod suve koe treba uvee mazati lice nonom kremom, koristiti maske, primenjivati masau i
gimnastiku miia mimike. Za peglanje bora treba koristiti maske koje odgovaraju tipu koe. U nedostatku
komponenata za pravljenje maske treba koristiti jaje, za suvu kou se koristi umance, a za masnu belance.
Navika da se mrti elo dovodi do pojave dubokih bora.
Ne treba dugo izlagati lice dejstvu sunca, jer tkiva gube mnogo vlage, a ba vlaga daje koi elastinost i mekou.
Za vreme hodanja ne treba gledati u noge uvek hodajte sa visoko podignutom glavom.
Dobar san otklanja opasnost od pojave bora na vratu i obrazovanja podbradka.

Maske za staru kou sa borama

Kantarion, listovi crne ribizle, plod oskorue, list koprive sve po 5 g. Uzeti 1 kaiku smese na malu koliinu vrele
vode i izgnjeiti do konzistencije kae, dodati 5 g meda, 5 g soka aloje i 1 jaje. Naneti na lice, drati masku 20
minuta, a posle sprati hladnom vodom.
Listovi breze, listovi maslaka, cvet arnike, cvet kamilice, nana, listovi koprive, latice rue, latice belog ljiljana,
cvet belog bagrema, cvetovi urevka sve po 10 grama. Uzeti 1 kaiku samlevene smese na malu koliinu vrele
vode, izgnjeiti da se dobije kaa, dodati 1 kaiku sitnog sira i 1 kaikicu meda. Naneti na lice i masku drati 20
minuta. Sprati je hladnom vodom.
Dobro deluje na kou sa borama sledea parna kupka. Pomeati majinu duicu, cvetove crnog sleza i cvetove
kamilice po 10 g. Dodati 500 ml vode. Smesu dovesti do kljuanja, nagnuti se iznad posude tako da lice i vrat
budu iznad pare. Ovo se moe primenjivati i pre nanoenja maske.

Kako se osloboditi bora oko oiju?

Da bi nestale bore oko oiju preporuuje se da se svake veeri prstima utapka malo bademovog ulja u kou oko
oiju, ostavljajui ga 30 minuta. Viak ulja skinuti papirnim ubrusom.
U srednjim godinama oni miii poinju da gube elastinost i meko trivo kapaka postaje mlitavo. Za njihovo
jaanje treba ispirati oi rastvorom soli ili pravog aja. Kapke masirati ricinusovim uljem, ali ne pritiskati jako
prstima.
Natopiti sokom od peruna 2 tampona od vate, pokriti njima kapke, drati 10 minuta. Ovaj tretman odmara oi,
naroito posle dugog itanja ili boravljenja u zapuenoj prostoriji.

559

Bitola

Posle skidanja maskare isperite gornje i donje kapke ajem cveta razlika. Jednu kaiku cvetova preliti aom vrele
vode, ostaviti da stoji 20 minuta. Ovo sredstvo uva kapke od iritacije.

Spreavanje nastanka bora i smanjenje njihovog broja

Sitna mrea bora, atonina, mlitava koa donjih kapaka, a naroite kesice ispod oiju, ine lice boleljivim,
uveavaju godine. Vrlo esto to nije posledica umora, ve i simtom bolesti; u tom sluaju treba se obratiti lekaru.
Da bi se slobodili kesa ispod oiju na vreme i uinili taj nedostatak manje primetnim mogu da pomognu maske od
krompira. Jedan krompir srednje veliine narendati i dobijenu masu naneti na prethodno oienu kou donjih
kapaka. Posle 20 minuta sprati hladnom vodom i namazati kapke kremom.
Takoe e pomoi maska od krompira, ako kese ispod oiju ne uznemiravaju, a koa donjih kapaka je mlitava,
usahla, pokrivena sitnom mreom bora. U tom sluaju krompir treba skuvati u ljusci, izgnjeiti ga, dodati 1kaikicu
kisele pavlake, i toplo naneti na kou, poevi od spoljnih uglova oiju. Posle 20 minuta sprati prohladnom vodom.
Na vlanu kou naneti kremu za kapke.
Smesa za spreavanje nastanka bora. Sok od jagode 50 ml, sok od krastavca 50 ml, salicilna kiselina 0,6 g,
70% alkohol 100 ml, voda 50 ml. Ovom smesom trljati lice, ali je jo bolje njeno delovanje ako se namoi
tanak sloj vate i stavi na lice na 5-10 minuta. Za masnu kou se upotrebljava alkohol, a za suvu voda sa vinom.
Maska od kvasca. Kvasac, bogat vitaminima B grupe, ima na kou tonizujue dejstvo, poboljava cirkulaciju i
procese razmene materije, isti pore. Preporuuje se za normalnu, masnu i suvu kou. Gnjeiti polovinu kocke
kvasca, postepeno dodavajui toplo mleko do konzistencije kisele pavlake (za normalnu kou), biljno ulje (za suvu
kou), 3 % rastvor vodonik peroksida (za masnu kou). Smesu u slojevima nanositi na lice, masku drati 20
minuta. Nakon toga je skinuti toplom vodom. Preporuuje se 20 maski.
Pasulj. Velianstveno kozmetiko sredstvo. Kuvan pasulj, ispasiran i pomean sa sokom od limuna i biljnim uljem
daje koi neophodnu hranu, uklanja bore.
Crni luk. Luk se koristi za spreavanje nastanka bora i uklanjanje bora koje su se ve pojavile. Za to se koristi
mast sledeeg sastava: sok luka, sok cveta belog ljiljana, beli vosak (sve po 30 g), zagrejati u glinenoj posudi na
slaboj vatri i sve dobro izmeati drvenom mealicom.
Aloja. List aloje pretvoriti u kau i dodati 5 delova vode. Ostaviti da stoji sat vremena. Zatim prokuvati 2-3 minuta
i procediti kroz 2 sloja gaze. (Ako se dugo uva prokuvati jo jednom.) Koristi se u obliku obloga za spreavanje
nastanka bora.
Za spreavanje nastanka bora preporuuje se stavljanje obloga po 10 minuta 2-3 puta nedeljno od svee
pripremljenog biostimuliueg soka iz lista aloje. Nain njegove pripreme je sledei. Odsei nie listove biljke.
Oprati ih vodom i osuiti. Ostaviti ih 12 dana u hladnjak ili na tamno, prohladno mesto. Posle toga se listovi
prebiraju (pocrnele odbaciti). Samleti ih i iscediti sok kroz dvostruki sloj gaze. Koristi se odmah, a za due uvanje
se konzervie: u 8 delova soka dodaje se 2 dela etil alkohola, prelije se u bocu, dobro zatvori i uva na
prohladnom mestu.
Slani rastvor. Dobro sredstvo zs tonizaciju slani rastvor ( 1/2 kaikice soli na au vode). Namoiti vatu tim
rastvorom i paljivo istrljati lice i vrat. Za vrlo tanku kou umesto slanog rastvora uzeti 2-3 % rastvor tanina.
Od sredstava koja poboljavaju cirkulaciju u koi na prvom mestu je toplota. Ujutru posle umivanja staviti na lice
vru oblog i drati ga 2-3 minuta. Obrisati se pekirom ili se umiti hladnom vodom.
Da bi se spreilo stvaranje bora preporuuje se umivanje pokretima odozdo ka vrhu, a oi u pravcu od
slepoonica ka nosu.

560

Bitola

Ulje kantariona. Preliti 5 g zdrobljenih cvetova kantariona sa 50 ml suncokretovog ulja, ostaviti 2 nedelje na
prohladnom mestu, a zatim procediti. Koristi se za spreavanje nastanka bora na suvoj koi.
Dunja. Krikom zrele dunje vriti masau lica. Koristi se za naboranu i ostarelu kou.
Banana. Zrelu bananu izgnjeiti viljukom, dodati pavlaku i posle meanja brano od krompira do gustine kisele
pavlake. Pre stavljanja maske kapke namazati hranljivom kremom. Pripremljenu masu naneti na kou u tankom
sloju, posle njegovog isuivanja naneti drugi sloj, naroito tamo gde ima bora. Odozgo lice pokriti gazom ili tankim
slojem vate. Masku drati 30-40 minuta, zatim je skinuti tamponom od vate, namoenim u toploj vodi.
Preporuuje se za suvu kou. Primenjuje se svaki dan. Ukupno 10 tretmana. Posle 1-2 meseca moe se ponoviti.
Za obloge protiv bora, naroito oko oiju, koristi se aj od sveih listova breze: listove staviti u au, preliti
hladnom vodom, ostaviti da stoji 8 sati, procediti.
Pomeati 1/4 ae soka od groa sa isto tolikom koliinom sirovog mleka. U toj tenosti namoiti sloj vate i staviti
na lice. Lice prekriti pekirom. Skinuti posle 15-20 minuta, kou malo posuiti i namazati kremom. Maska se
preporuuje za naboranu kou.
umska jagoda. Za suvu kou, koja se peruta i za peglanje bora pravi se maska od jednakih delova izgnjeenih
plodova umske jagode i meda.
Kod pojave bora preporuuje se maska koja se priprema od 1/4 ae mleka i isto tolike koliine soka od umske
jagode.Sloj vate, natopljen tom smesom, staviti na lice na 15-20 minuta. Pokriti gazom. Posle skidanja maske
kou malo istrljati i namazati hranljivom kremom.
Tikvica. U jedno umance dodati 1 kaikicu soka isceenog od oiene tikvice. Masku naneti na lice, posle 15-20
minuta skinuti tamponom od vate koji je natopljen prvo toplom, a zatim hladnom vodom.
Od sveih tikvica isei tanke, dugake pljoske i njima pokriti lice i vrat. Za 20 minuta ih skinuti i umiti lice
nekuvanim mlekom ili mekom vodom.
Sitno narendati krompir i krastavac, pomeati i naneti na lice i vrat. Drati 20 minuta. Sprati vodom u koju je
dodato malo limunovog soka, prosuiti, namazati maslinovim uljem i uraditi masau. Koristi kod bora na licu.
Kod koe sa borama koristi se maska od jednakih delova (po 1 kaika) soka limuna, soka argarepe, jogurta i
pirinanog brana. Komponente dobro izmeati i naneti na lice. Raditi 2 puta nedeljno. Ukupno 20 tretmana.
Limun sitno iseckati, preliti aom vodke, ostaviti da stoji 8-10 dana. Sloj vate natopiti i staviti na lice. Posle 15-20
minuta skinuti masku, ali lice ne umivati. Kod masne koe skuplja pore i pegla bore.
Lice je korisno umivati (naroito leti) vodom, pomeanom sa ajem od cveta lipe, zelenih listova maline (po 1
kaika na au vrele vode). Ako se taj aj zamrzne, trljanje dobijenim kockicama leda pomae da se izae na kraj
sa borama.
Kod bora na licu pomae maska od smese izgnjeenih plodova maline i belanceta. U ulupan belanac dodati 2
kaikice malina. Tu smesu naneti na lice i drati 15-20 minuta. Sprati hladnom vodom.
Jednu-dve narendane argarepe pomeati sa belancetom, dodati 1 kaikicu biljnog (maslinovog ili breskvinog) ulja
i malo skroba. Masku naneti na lice i vrat na 15 minuta (za masnu kou) ili na 30 minuta (za suvu kou). Sprati
prvo sa toplom, a zatim sa hladnom vodom.

Preporuka narodne medicine za staru kou sa sitnim borama

561

Bitola

Za zatitu koe od starenja i pojave bora korisna je sledea maska: narendati 2 svee argarepe, dodati nekoliko
kapi soka od limuna, 1 umance i 1 kaikicu biljnog ulja (ili 1 kaikicu ovsenog brana). Naneti na lice. Za 20-25
minuta sprati toplom vodom.
Neven. Kod izraene mlitavosti i naboranosti koe ujutru se umesto umivanja preporuuje trljanje lica tamponom
od vate namoenim tinkturom nevena, razblaenom sa jednakom koliinom vode (svee cvetove nevena samleti i
preliti etilalkoholom u odnosu 1:5, ostaviti da stoji 40-70 dana, procediti).
Krastavac. Na mesta na kojima se najpre stvaraju pege stavljati komadie zamrznutog i zagrejanog jogurta.
U jedno umance dodati 1 kaikicu soka od krastavca. Smesu naneti na lice i za 15-20 minuta sprati prvo sa
toplom, a zatim sa hladnom vodom. Maska se koristi za normalnu i suvu, usahlu i naboranu kou, omekava je i
omoguava bolju ishranu.
Bokvica. Sitno iseckane listove bokvice preliti vrelom vodom (2 kaike listova na au vode). aj ohladiti, procediti
i razliti u kalupe za zamrzavanje. Tim ledom trljati masnu kou sa dubokim, otrim borama. Ne preporuuje se
mazanje lica masnom kremom posle trljanja.
Kamilica. Vrue vlane obloge od aja kamilice koristiti kod poremeaja ishrane suve koe koja je izgubila
elastinost i na kojoj se vpojavljuju bore. Jednu kaiku cveta kamilice preliti sa 2 ae vrele vode, staviti na slabu
vatru na 5-10 minuta. U proceeni aj staviti ubrus, ocediti i staviti na lice. Kada se ohladi ubrus ponovo namoiti
ajem. Posle obloga lice proplaknuti hladnom vodom i namazati masnom kremom.
Pravi aj. Kod naborane koe u vru pravi aj smoiti sloj vate ili gaze i staviti na lice i vrat, a odozgo prekriti
ubrusom. Oblog drati kod suve koe 15-20 minuta, a kod normalne (sa ajem ohlaenim do sobne temperature)
20-30 minuta. Ukupno 15-20 tretmana, 1-2 puta nedeljno.
alfija. Kod prisutnih bora, lice i vrat umivati ajem listova alfije (1 kaiku sitno narezanih listova preliti aom
vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti).
Kod atonine, mlitave i naborane koe koristan je aj od listova alfije i cveta lipe. Pomeati po 1 kaiku pomenutih
biljaka, preliti sa 1,5-2 ae vrele vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti i trljati lice.
Za spreavanje nastajanja bora dobro je koristiti aj hajduke trave koji se dodaje u kreme i losione.
Suve biljne maske za atoninu, naboranu kou. U kesice od gaze staviti smesu samlevenih suvih listova nane,
alfije, eukaliptusa, cveta kamilice, listova i cvetova maslaka, prethodno ugrejane na tiganju. Kesice staviti na
oieno lice i drite dok se ne ohlade. Tretman ponoviti 2-3 puta.
Uzeti u jednakim koliinama kantarion, list oskorue, gloga, hmelja i koprive. Sve samleti i 2 kaike smese
pomeati sa 1 kaikicom meda i umancetom. Naneti na lice i drati 20 minuta.
Pet sveih krastavaca narendati, dodati latice od 2 cveta belog ljiljana i 5 cvetova rue, preliti sa pola litre vodke,
dobro zatvoriti i ostaviti smesu 3 nedelje, a zatim procediti. Pre upotrebe u pola ae ove tinkture dodati pola ae
vrele vode i po 1 kaiku glicerina i soka od limuna.
Ugrejati 30 g biljnog ulja, staviti u njega tampon od vate i taj tampon staviti na delove lica na kome se vide bore.
Prekriti lice polietilenskom folijom (sa otvorima za oi i nos) i pekirom. Drati masku 20-30 minuta.

562

Bitola

NEGA USTA

Usta
Usta- vienamenski, neobino interesantan organ, sa prednje strane ogranien usnama. Zidovi usne upljine su
miii obraza, gornji deo tvrdo i meko nepce, a na donjem delu se nalazi jezik. Izgled oveka u mnogome zavisi
od stanja zuba i desni, jer se oni pokazuju svaki put kada govorimo ili se smejemo. Da bismo imali zdrave zube,
neophodno je da su desni zdrave. Mnogo vie zuba se gubi zbog bolesti desni nego zbog njihovog kvarenja. Proces
poinje od male povrede ivice desni koji moe nastati od zubnog kamenca. Ivica desni se poveava, obrazuje se
dep, u kome se razmnoavaju bakterije. Infekcija se iri, ivica desni postaje meka i porozna, zub se ne dri vrsto
i poinje da se kvari. Na kraju krajeva, desni se ire jo vie, i potpuno zdrav zub mora da se ukloni.
Zubni kamenac film koji se pojavljuje na zubima, sastoji se od meke materije koja se stvara od pljuvake i
bakterija. Kod loe nege zuba, ove naslage postaju tvrde zbog taloenja kalcijuma. Da bi se spreilo njihovo
formiranje moraju se iz ishrane izbaciti slatka hrana i slatki napici. to se vie upotrebljavaju moraju se i zubi
ee i detaljnije prati. Zubna pasta se ne mora obavezno koristiti. Pranje zuba treba vriti pokretima etkice
odozgo ka dole za zube gornjeg reda i odozdo na gore kod pranja donjeg reda zuba, odnosno pokretati etkicu od
desni ka krajevima zuba. Da bi sve otvore izmeu zuba oslobodili od zubnog kamenca treba namotati dovoljno
dugaak komad konca na srednje prste i nekoliko puta paljivo provoditi konac kaiprstima i srednjim prstima od
ivice desni ka vhovima zuba.
Nekoliko korisnih saveta
Seme dunje se koristi u profilaksi usta kod dranja dugih govora ili kod nastupa. Ono se takoe preporuuje
obolelim od groznice koji oseaju stalnu suvou u ustima. U takvim sluajevima se 2-3 semenke stave na jezik i
dre 1-2 sata. Dvadeset do trideset minuta pre poetka dugog nastupa ili govora, pod jezik se stave semenke
dunje.
Kada u ustima nema dovojno pljuvake i usta se sue treba uzimati vitamin B.

Higijena usta
Ukoliko se jede i pije normalno, ne treba zaboraviti esto pranje zuba. Ne treba dugo disati na usta jer se tada
usta isuuju pa su druge mere higijene suvine. Ako ste zdravi nema potrebe da se ispiraju usta, sem kada je to
preporuio lekar. Ispiranje moe da omogui irenje bakterija i doneti vie tete nego koristi.
Lo zadah iz usta je ozbiljan kozmetiki problem. Uzroci njegovog nastanka i naini njegovog otklanjanja su
razliiti:
- Pokvareni, truli zubi, loe pranje zuba (naroito uvee).
- Neke plune bolesti. Naroito lo zadah bude kod apscesa plua.
- Obloeni jezik takoe stvara neprijatan zadah.
- Kada se koristi teko svarljiva hrana, u zastaje u jetri i iz usta se osea odvratni zadah. Ako postoji jo i
pritisak, gasovi, bol u leima i oblasti jetre, treba prei na strogu dijetu.

563

Bitola

- Nekada je teak zadah trulog mesa izazvan time to eludac ne podnosi nikakvu masnu hranu. Treba probati
ishranu bez mesa i ako zadah nestane, pretpostavka je bila ispravna.
- Kod ena je nekada pojava neprijatnog zadaha iz usta povezana sa menstruacijom. Taj zadah se moe priguiti
ispiranjem usta sa vodom kojoj je dodat mentol (2-4 kristala mentola na au vrele vode).
- Jak zadah iz usta se javlja kod osoba obolelih od venerinih bolesti, naroito od sifilisa.
- Neprijatan zadah izlazi iz usta pijanih ili svee otrenjenih, a takoe i puaa koji pue odreene vrste cigareta.
Ako su od puenja pouteli zubi, taj sloj se moe ukloniti sokom od limuna: na vlanu etkicu za zube staviti malo
sode-bikarbone i 2-3 kapi soka od limuna i protrljati zube.
- Takoe se javlja zadah na trulo kod judi obolelih od malignih bolesti. Ovde ne pomau nikakva ispiranja,
potrebno je ozbiljno leenje.
ovek sam esto ne osea lo zadah iz sopstvenih usta. Da bi to proverio treba da izdahne u skupljene dlanove i
udahnuti nosem taj isti vazduh.
Mogunost eliminacije zadaha zavisi pre svega od uzroka koji ga izazivaju. Za to se treba obratiti lekaru. Ako uzrok
nije utvren ili nije otklonjen, preporuuje se upotreba razliitih tenosti koje dezinfikuju usta i unitavaju lo
zadah. Pored sredstava za ispiranje koja sadre lekove, mogu se koristiti i razliiti ajevi.

Ispiranje usta
Nana 3 dela, alfija 2 dela, prah crvene sandalovine 4 dela, etilalkohol 40 delova, voda 140 delova.
Ostaviti da stoji 7 dana na toplom, esto protresati, isfiltrirati. Ispirati grlo nerazblaenom tinkturom.
Salol 5 g, glicerin 30 g, etilalkohol 200 ml, ulje nane 2-3 kapi. Na au vode dodati 1 kaikicu ove smese.
Saharin 1 g, soda bikarbona 1 g, salicilna kiselina 4 g, etilalkohola 200 ml, ulje nane 2-3 kapi. Na au
vode uzeti nekoliko kapi smese.

Narodna sredstva protiv loeg zadaha

Jesti vie sveih jabuka. Ispirati usta ajem svee miroije.
Perun uklanja neprijatni zadah iz usta, a deluje i baktericidno, tako da je koristan kod upalnih procesa u desnima i
na sluznici usta.
Zadah belog luka iz usta posle jela skoro se ne osea ako se savae koren peruna ili celera.
Iirot. Jedni kaiku samlevenog korena iirota preliti aom vrele vode, kuvati na vodenom kupatilu pola sata,
procediti. aj korena iirota se koristi za ispiranje usne upljine kod loeg zadaha.
Kora hrasta. Jednu kaiku samlevene kore hrasta preliti aom vrele vode, kuvati na vodenom kupatilu pola sata,
ostaviti da stoji 1 sat. Kod loeg zadaha ispirati usta nekoliko puta na dan posle jela, pre izlaska iz kue, itd.
Kantarion. aj kantariona (dve kaike na au vode) se koristi za ispiranje usta kod neprijatnog zadaha i za
jaanje desni.
Listovi umske jagode. Jednu kaiku suenih ili 20-30 sveih listova preliti aom vrele vode, kuvati na vodenom
kupatilu 15-20 minuta, ostaviti da stoji sat vremena, procediti. Ispirati usta nekoliko puta na dan.

564

Bitola

Listovi nane. Jednu kaiku suvih listova nane (ili 20 sveih listova) preliti sa pola litre vrele vode, ostaviti da stoji 1
sat, procediti. Ispirati usta nekoliko puta na dan.
Pelin. Jednu kaiku suvog pelina preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 1 sat, procediti i ispirati usta 4-6 puta na
dan.
aj od kamilice. Preporuuje se da se grlo ispira svee pripremljenim ajem kamilice: jednu kaikicu cveta preliti
aom vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti.
Saveti za puae. Ako se savae nekoliko plodova kupine sa aiinm listiima ili 5-6 semenki bagrema dah e se
osloboditi zadaha. Ali je bolje potpuno ostaviti puenje.
Od zadaha belog ili crnog luka moe vas osloboditi naranda, 2-3 jezgra oraha ili aa jakog aja.
Kod upale desni i krajnika treba ispirati grlo sokom i ajem umske jagode ili borovnice.

Preporuke narodne medicine koje doprinose ouvanju zuba

Korisno je 3-4 puta nedeljno prati zube sapunom (ne raunajui svakodnevna pranja ujutru i uvee). Ispoetka taj
tretman se ini neprijatan, ali ako se na njega navikne, on daje odline rezultate.
Sapun, koji sadri za zube korisnu alkalnu so, ima antiseptiko dejstvo i titi zube od propadanja; pored toga on
skida sa zuba nataloen kamenac.
Protiv stvaranja kamenca na zubima moe se sa uspehom koristiti kuhinjska so: fina so se stavlja na etkicu i
trljaju se zubi, a zatim se usta isperu. Zubi od ovoga postaju jako beli, a desni jaaju i dobijaqju ruiastu boju.
Ipak treba paziti jer so ne odgovara u potpunosti, ali sapun se moe koristiti mirno ma kakvi zubi bili.
Upotreba proizvoda od brana, naroito crnog hleba, je veoma korisna za ishranu i ouvanje zuba. Ovo
blagotvorno dejstvo imaju uopte sve namirnice bogate calcijumovim solima fosforne kiseline.
Smatra se da je najbolji praak za zube praak od biljaka, kao na primer prah od uglja, koji ima apsorpcionu i
dezinfekcionu sposobnost. Ipak ga treba upotrbljavati krajnje oprezno, jer posle nekog vremena desni trajno
postaju istetovirane zbog infiltracije praha od uglja.
Mikstura za ispiranje zuba. Boraks 3 g, preieni glicerin 9 g, topla voda 1 litar.
Umesto pranja zuba mogu se vakati meke borove ili jeline granice.

NEGA KOSE

565

Bitola

Kosa
Mnogi ljudi prirodno imaju dobru kosu i nemaju nikakvu brigu oko nje. Ipak, i takva kosa se ne moe ouvati bez
potrebne nege. Ona opada, gubi sjaj. Tanka i retka kosa bez nege dobija jadan izgled. ena sa takvom kosom
nikada nee izgledati privlano.
Osnovni uslov ouvanja kose je njena besprekorna istoa. Prljava kosa ne samo da nije lepa ve moe biti uzrok
raznih obolenja, jer ak i beznaajne povrede koe glave mogu dovesti do infekcije.
Da bi se kosa pravilno negovala potrebno je odrediti karakter izluivanja masti koe glave. Od njega zavisi tip
kose. Normalnu kosu odlikuje umereno luenje masti, masnu povieno, suvu smanjeno. Opti principi
higijenske nege malo zavise od tipa kose, ali na izbor kozmetikih sredstava i sredstava za pranje kose treba
obratiti posebnu panju.
Najmanje problema pravi normalna kosa ako je zdrava. Gusta, elastina, ne tanka, obino prava ili malo valovita
po pravilu nije sklona uvijanju. Pri tome je koa glave ista, bez peruti i svraba. Prirodno opadanje ne prelazi 50
dlaka na dan. Normalna kosa se ne lepi u pramenove, ne opada i lako je napraviti lepu frizuru.
Suva kosa je tanja, osetljivija na atmosferske uticaje, hemijska i kozmetika sredstva. Smanjena koliina
izdvojene masnoe oduzima joj sjaj i elastinost, ona postaje slaba i lomljiva, na kraju opada.Na koi se esto
pojavljuje perut. Takva kosa nije zdrava i potrebno joj je leenje.
Masna kosa, nasuprot, je deblja i elastinija od normalne, manje apsorbuje vodu, ima masni odsjaj, lepi se u
pramenove. Viak masnoe se gomila na koi u obliku krljuti ili ukastih korica, izaziva svrab i daje kosi
neprijatan, ak odbojan izgled. Naravno, i masna kosa treba spesijalnu negu.
Kosu treba nekoliko puta na dan (ujutru i uvee obavezno) eljati pomou etke ili elja. To je neophodno za
poboljanje cirkulacije krvi u koi glave i prema tome za jaanje kose. Mnogo zavisi od pravilno izabranog elja:
zubi treba da budu savreno glatki i ne suvie gusti. Specijalisti tvrde da su najbolji ronati, od ebonita ili
napravljeni od tvrdih, ali malo savitljivih masa. eljanje omoguuje ravnomernu raspodelu mastnoe, koja se
skuplja blizu korena kose, daje kosi sjaj, glatkost, elastinost i mehaniki isti glavu od peruti. Kratku kosu treba
eljati od korena, a dugaku od slobodnih krajeva, postepeno se podiui ka vrhu. Ako je kosa zamrena, ne
upajte je, odvojite pramenove i polako raseljavajte od kraja ka centru.
Glava se moe masirati specijalnim etkama od prirodne dlake ili najlona. Mala iritacija koe krajevima etke
izaziva oseaj toplote, poboljava ishranu kose i pomae intenzivan rast kose. Takva masaa se radi svakodnevno
5-10 minuta. ealj i etka za masau moraju biti strogo lini. iste se vrelom vodom i sapunom ili 10% rastvorom
amonijaka. Ako je koa zaraena nekom boleu ne treba raditi masau bez konsultacije sa lekarom.
Kosa se jako lako prlja, pri tome gubi zdrav sjaj, menja boju, postaje lepljiva. Uestalost pranja kose zavisi od
karaktera kose: masna se pere ee od suve. Bolje je koristiti meku vodu. Za njeno omekavanje moe se dodati
malo sode bikarbone. Drugi nain dugo kuvanje vode koja zatim mora da odstoji. Kinica i otopljeni sneg se ne
preporuuju jer su kie esto kisele, a sneg zagaen. ampone treba birati u skladu sa tipom kose.
Suenje kose fenovima se ne preporuuje. Obmotati kosu zagrejanim pekirom i onda dosuiti kosu na sobnoj
temperaturi, ali ni u kom sluaju na suncu i nad vatrom jer se kosa moe presuiti i postati lomljiva. Kod
dosuivanja kosu treba eljati jer se ona pri tome ravnomerno sui, a koa provetrava i die. Pre spavanja kosu,
naroito dugu, treba detaljno oeljati. Leti, kada na njoj ima dosta praine, pre eljanja etku treba obmotati
komadima vate ili gazom. Pri tome se kosa dobro oisti.
Lepa kosa to je stalno zdrava kosa. Ovo se odnosi kako na mukarce tako i na ene. Kod ivotinja glatka i sjajna
dlaka je znak dobrog zdravlja.

566

Bitola

Normalna kosa
Nega normalne kose se malo razlikuje od nege suve i masne kose. Treba je prati jednom u 7-10 dana. Najvie
odgovaraju amponi namenjeni za kosu svih tipova. U njihov sastav ulaze korisni dodaci: iarke hmelja, koren
iirota, vitamini i aminokiseline, tinktura kane, ekstrakt aja i dr.
Redosled pranja glave je sledei: kosu ovlaiti toplom vodom, staviti u zdelu malu koliinu ampona, dobro ga
upeniti i oprati glavu. Uradite to 2 puta, a zatim dobro isperite kosu. Poslednju vodu za ispiranje zakiselite
siretom, sokom od pola limuna ili prstohvatom limunske kiseline. esto, posle pranja glave, lezite u krevet sa
mokrom kosom. To je korisno za kosu.
Preporuke narodne medicine za negu normalne kose
Suva slaica.Korisno je prati kosu rastvorom 1 kaike suve slaice u 2 litre vode. Ispirati kosu treba sledeim
ajem: dan i no, kantarion i bokvica po 1 kaika svake biljke, preliti sa 2 litre vrele vode, ostaviti da stoji 20-30
minuta poklopljeno, procediti.
Tri kaike praha slaice razblaiti toplom vodom do konzistencije kisele pavlake, utrljati u kou glave i sprati.
Pivo. Ispirati kosu pivom, razblaenim sa vodom u odnosu 1:1.
Kiselomleni proizvodi (jogurt, kefir, kumis). Jaaju koren kose i daju kosi sjaj. Kosu do korena treba gusto
namazati, pomalo utrljavati u kou, pokriti glavu polietilenom i ostaviti 20-30 minuta, a zatim sprati vodom bez
sapuna. Ako kosa posle pranja mirie na kiselo mleko, treba je oprati vodom sa dodatkom male koliine slaice.
Posle kupanja u slanoj vodi kosu treba isprati sveom vodom, jer od slane vode i sunca kosa postaje lomljiva. Da
bi se uklonio uticaj alkalija, kosi dala mekoa i vratio sjaj, treba u vodu za ispiranje dodati 1 kaiku sireta na au
vode ili sok od 1 limuna.
Dobro je isprati kosu posle pranja tenou koja se sastoji od 5 ml glicerina, 15 ml soka od limuna, 90 ml kuvane
vode i 15 ml kolonjske vode. Posle ovog tretmana kosa postaje meka i sjajna.
Perun. Izgnjeiti u avanu ili samleti 1 kaikicu plodova peruna, dodati 1 kaikicu etilalkohola i dobro izmeati sa
2 kaikice ricinusovog ulja. Dobijenu smesu utrljavati u kou glave svaki dan. Treba uraditi 15 tretmana. Jaa kosu
i stimulie njen rast.
Limun. Da bi frizura bolje stajala, kod uvijanja kose treba je ovlaiti sokom od limuna.
Listovi koprive i koren ika. Za jaanje kose koristi se smesa oa jednakih delova lista koprive i korena ika. Od
smese se pravi aj: 1 kaika smese na au vrele vode. Tim ajem se ispira kosa posle pranja i pomalo se utrljava
u kou.
Listovi koprive i listovi biljke dan i no. Uzeti jednake koliine listova. est kaika smese preliti sa 1 litrom vode i
utrljavati u kou glave 3 puta nedeljno.
Breza. Kosa se moe ispirati posle pranja ajem od listova breze sa dodatkom sireta: na pola litre aja dodaje se
1 kaika 1% sireta.
Lipa. Uzeti 8 kaika cveta lipe, preliti sa pola litre vrele vode, kuvati 20 minuta. Dobijenim ajem ispirati kosu
posle pranja.
Kamilica. Posle pranja svetlu kosu treba ispirati ajem kamilice: 2 kaike cveta kamilice preliti sa 3-4 ae vrele
vode, staviti na slabu vatru na 5-10 minuta, zatim procediti i dodati u vodu za ispiranje kose. Jo bolje je 2 kaike
kamilice staviti u kesicu od gaze, spustiti je u posudu sa vrelom vodom na 20-30 minuta i posle pranja isprati kosu
tim ajem. Daje kosi elastinost i mekou. Kosu ne brisati, samo malo iscediti i ostaviti da se osui na vazduhu.

567

Bitola

Bokvica, cvet kamilice, alfija, list koprive, majina duica (sve u jednakim koliinama). Jednu kaiku smese preliti
aom vrele vode, ostaviti da stoji 1 sat, procediti i dodati crni hleb da se napravi kaa. Toplu smesu utrljati u kou
glave, zavezati glavu maramom ili polietilenskom folijom i drati 2 sata. Zatim kosu isprati bez sapuna.
Vresak, kopriva, koren ika po 2 dela, iarke hmelja 1 deo. Sedam kaika smese staviti u litru vrele vode.
aj utrljavati u koren kose 3 puta nedeljno.
Kora vrbe, koren ika u jednakim koliinama. etiri kaike smese preliti sa 1 litrom vrele vode. Dobijenim ajem
ispirati kosu 3 puta nedeljno.
Srenjak (Potentilla erecta). Uzeti 1 kaiku izgnjeenog korena srenjaka na 1 litru vode, kuvati 20 minuta na
slaboj vatri; aj procediti i koristiti za ispiranje kose.

Masna kosa
Masnu kosu treba prati u zavisnosti od njene zaprljanosti, na primer 1 put u 5 dana, zbog toga to posle 3 dana
ona gubi sjaj i dobija lepljive pramenove, nasejane malim belim (suva perut) ili krupnijim ukastim (masna perut)
ljuskicama. Ako kosa postaje masna 2-3 dana posle pranja, kosu treba prati 1 nedeljno, ali jedan dan nakon
pranja treba trljati kou glave tamponom od vate natopljenim 5% rastvorom borne kiseline, u koju je dodat deseti
deo soka od limuna i isto toliko etilalkohola. Pre pranja kose moe se na 20-30 minuta staviti oblog od jogurta ili
kefira.
Preporuke narodne medicine za negu masne kose
Iirot. Dve kaike samlevenog korena iirota preliti sa pola litre vrele vode, kuvati 2-3 minute na slaboj vatri,
ohladiti, procediti, dodati 1 kaiku sireta ili sok od 1 limuna, 40 ml tinkture od nevena ili alkoholni rastvor
kamfora. Losionom trljati masnu kosu izmeu dva pranja.
Dunja. U au vode na 1 sat potopiti 30 g semena dunje, zatim staviti na slabu vatru, dovesti do kljuanja i odmah
procediti. Topli sluzasti aj utrljavati u kou glave kod seboreje i masne kose. Kada se kosa osui, isprati je vruom
vodom. Tretman raditi svakodnevno nedelju dana. aj uvati u hladnjaku.
Aloja. Kod masne kose 2-3 sata pre pranja utrljavati u kou glave sok aloje. To pomae da se oslobodi od peruti i
jaa koren kose. Kod ispadanja kose koristan je oblog od soka aloje. Drati 1 sat.
Breza. Jednu kaiku sitno samlevenih listova breze, izgnjeenih u prah, preliti sa 5 kaika 45% etilalkohola ili
vodke, ostaviti da stoji oko nedelju dana u dobro zatvorenj boci, procediti. Tinktura se upotrebljava za utrljavanje
u kou glave kod pojaanog luenja masti.
Hrast. Pomeati 1 kaiku kore hrasta i 1 kaiku kantariona, preliti aom vrele vode, kuvati 10 minuta, ostaviti da
stoji 20 minuta, procediti i doliti ohlaenu prethodno prokljualu vodu do prvobitne koliine. Ovim ajem trljati
kou glave pri poveanom luenju masnoe.
Kuvati 3 kaike samlevene kore hrasta 15 minuta u litri vode. Proceenim ajem (bez upotrebe sapuna) prati
masnu kosu 2 meseca ili je proplakivati posle pranja 2 puta nedeljno. Kasnije, ovim ajem se moe ispirati kosa ili
se moe utrljavati u kou glave posle svakog pranja.
Kantarion. Masnu kosu posle pranja ispirati ajem od kantariona: 5 kaika suve biljke preliti sa pola litre vrele
vode, ostaviti da stoji 20-30 minuta, procediti.
Limun. Sokom od limuna trljati masnu kosu izmeu dva pranja. Tretman dobro isuuje kosu, smiruje svrab.

568

Bitola

Masna kosa se moe protrljavati tamponom od vate natopljenim smesom soka od limuna (2 kaike) i vodke ili
45% etilalkohola (pola ae).
Kod masne koe glave i poveane masnoe kose (ako kosa nije mnogo prljava) mazati kou smesom od 2 dela
soka od limuna i 1 dela soka od argarepe, 1-2 sata pre pranja kose. Za to vreme glavu prekriti pekirom. Posle
pranja kosu ispoetka isprati vruom vodom, a zatim hladnijom (sobna temperatura), u koju je dodat sok od
limuna (1 kaika na 1,5-2 l vode). Sok od limuna se moe zameniti siretom.
Dan i no. Za masnu kosu se primenjuje aj: dve kaike suvih i samlevenih listova biljke dan i no preliti sa 1
aom vrele vode, kuvati na slaboj vatri 10 minuta; ostaviti da stoji 15-20 minuta, procediti. Sipati u posudu sa
vodom za ispiranje kose posle pranja. Ispirati 5-10 minuta.
Dve kaike listova biljke dan i no preliti sa pola litre vrele vode, kuvati 2-3 minuta na slaboj vatri, ohladiti,
procediti, dodati 1 kaiku sireta ili sok od 1 limuna i 50 ml aja od nevena (eukaliptusa ili alkoholnog rastvora
kamfora). Protrljavati masnu kosu izmeu pranja.
Lipa. Dve kaike cvetova lipe preliti sa pola litre vrele vode, kuvati 2-3 minuta na slaboj vatri, ohladiti, procediti,
dodati 1 kaiku sireta ili soka od 1 limuna, 1/4 ae tinkture nevena (eukaliptusa ili alkoholnog rastvora kamfora).
Losionom mazati masnu kosu.
iak. Jednu kaiku samlevenog korena jednogodinjeg ili dvogodinjeg ika i 2 kaike cveta nevena kuvati u 1
litri vode 15-20 minuta. Proceenim ajem ispirati kosu i utrljavati u kou glave 2 puta nedeljno kod pojaanog
luenja masnoe i ispadanja kose.
Crni luk. Pre pranja masne kose uraditi sledei tretman: pomeati 2 kaike soka od crnog luka sa 2 kaike
ricinusovog ulja. Dobijenu smesu ravnomerno utrljati u koren kose, a zatim zamotati glavu na 30-40 minuta
polietilenskom maramom, a preko nje staviti pekir.
Za masnu kosu se preporuuje tinktura luka sa vodkom. Luk prerezati na pola, preliti sa 1/2 ae vodke i ostaviti
da stoji 14 dana. Utrljavati u kou glave. Miris luka se eliminie pranjem kose sa slaicom.
argarepa. Dva do tri sata pre pranja masne kose utrljati u kou glave sok od argarepe.
Neven. Dve kaike suvih, isgnjeenih cvetova nevena preliti sa 2 kaike vrele vode, ostaviti da stoji 2 sata.
Prethodno opranu masnu kosu natopiti proceenim ajem, ostaviti 20 minuta, isprati istom vodom. Raditi 2 puta
nedeljno u toku 1 meseca.
Ako se kosa brzo masti treba je trljati pre pranja smesom aja od nevena sa kukuruznim ili suncokretovim uljem,
uzetim u odnosu 10: 1.
Masnu kosu u vremenu izmeu dva pranja trljati smesom aja od nevena (10 delova) i glicerina (1 deo).
Orah. Tamna masna kosa se moe ispirati ajem od svee zelene ljuske oraha. Za dobijanje aja 3 kaike
samlevenih ljusaka preliti sa 2 litre vode, zagrejati do kljuanja, procediti i toplo koristiti za ispiranje.
Bokvica. Masnu kosu ispirati ajem bokvice u odnosu 5 kaika lista na pola litre vrele vode. Ostaviti da stoji 20-30
minuta.
Kamilica. Dobro isti masnu kosu smesa jakog aja kamilice (1-2 kaike cveta na 1 au vrele vode, ostaviti da
stoji 15-20 minuta, procediti) sa isto tolikom koliinom 70% etilalkohola ili kolonjske vode. Kou glave trljati svaki
dan tamponom od vate ili gaze natopljenim tom smesom.
Hajduka trava. Za ispiranje masne kose posle pranja koristi se aj od hajduke trave: 5 kaika biljke preliti sa
pola litre vrele vode, ostaviti da stoji pola sata.
Rastavi. Dve kaike rastavia preliti sa 1 litrom vrele vode, kuvati na slaboj vatri 10 minuta, ostaviti da stoji 1520 minuta, procediti. ajem prati masnu kosu.
Hmelj. Masna kosa se moe prati ajem od hmelja: 2 kaike iarki hmelja preliti sa 1 litrom vrele vode, kuvati na
slaboj vatri 10 minuta, ostaviti da stoji 15-20 minuta, procediti.

569

Bitola

Jaje. Ulupati 1 jaje, dodati 2 kaikice konjaka. Utrljati tu smesu u kou glave i ostaviti 15-20 minuta. Zatim oprati
kosu kao i obino.
umance naneti na vlanu kosu, utrljati krunim pokretima u kou glave; saprati sa vodom. Ispirati vodom sa
dodatkom aja od lista koprive (100 g suvih listova koprive preliti sa pola litre vode, dodati 2 ae sireta, kuvati
30 minuta, procediti) po 1 kaika aja na litar vode.
Tri kaike zelenih iglica bora ili jele preliti sa 1 litrom vode, kuvati 20 minuta na slaboj vatri, ocediti i koristiti aj za
utrljavanje u kou glave u istom obliku ili pomeano po pola sa etilalkoholom, svaki dan u toku 1 meseca.
Viekomponentne smese
iak, neven po 4 dela, iarke hmelja 3 dela. Uzeti 4 kaike smese, preliti sa 1 litrom vrele vode. Prati glavu 2
puta nedeljno.
iak, iirot po 7 delova, iarke hmelja 4 dela. Uzeti 6 kaika smese, preliti sa 1 litrom vrele vode. Prati glavu
3 puta nedeljno.
Kod masne kose veliki znaaj ima nain ishrane. Korisni su mleni proizvodi, jaja. Hrana treba da je bogata
vitaminima. Preporuuje se voe, povre, ovsena kaa. Treba ograniiti, a jo bolje iskljuiti upotrebu ivotinjskih
masti i zameniti ih biljnim mastima. Koliinu masne hrane treba smanjiti. Ne preporuuje se upotreba konzervi,
slanih i ljutih jela, zaina. Korisne su sportske aktivnosti, etnje i hidroterapija koji normalizuju razmenu materija i
poboljavaju usvajanje masti u organizmu.

Suva kosa
Suva kosa je tanka, slaba, lako se kida. Suvoa kose moe nastati zbog nedostatka nekih vitamina u oranizmu
(naroito vitamina A), poremeajima nervne i endokrine regulacije. Smanjenu funkciju titne lezde prati suvoa
kose i ispadanje kose, obrva, trepavica, brkova i brade. Prekomernu suvou koe izaziva i stalno odmaivanje
koe sapunom. Suvoj kosi je potrebna naroito paljiva nega. Prati je treba najvie 1 put u 10-14 dana.
Preporuke narodne medicine za negu suve kose
Korisno je, 1 sat pre pranja kose, utrljati u kou glave zagrejanu smesu od jednakih delova vode, maslinovog i
ricinusovog ulja.
Kod suve kose korisno je prati glavu bezmasnim jogurtom. Treba obilno natopiti kosu podgrejanim do 37 C
bezmasnim jogurtom, glavu pokriti pergament papirom i povezati vunenom maramom. Posle 20-30 minuta ponovo
natopiti glavu jogurtom i energino utrljati vrhovima prstiju u glavu. Zatim isprati vruom vodom bez sapuna.
Dva umanceta pomeati sa 50 ml vode, dodati 100 ml vodke i 5-8 ml amonijaka. Tu smesu utrljati u glavu, posle
ega kosu detaljno isprati toplom vodom.
Kopriva. aku suve ili svee koprive samleti, preliti sa pola ae nekog biljnog ulja, ostaviti nedelju dana u dobro
zatvorenoj staklenoj posudi. Pre upotrebe procediti, podgrejati i naneti na suvu kosu sat vremena pre pranja.
Lan. Pre pranja suve kose ili promenjene od estog bojenja, preporuuje se da se koa glave masira 10 minuta sa
lanenim uljem. Zatim tim uljem protrljati kosu u celoj duini. Da bi se ono bolje upilo treba drati glavu iznad pare.
Limun. Za suvu i tronu kosu 1 put u nedelju dana stavljati oblog od zagrejanog 40-45 C biljnog ulja koje se
pomea sa isto toliko vrele vode i doda se sok od limuna. Dobijenu smesu utrljati u kou glave i namazati kosu,
glavu pokriti polietilenskom kapom i umotati pekirom. Oblog drati 1-2 sata.

570

Bitola

Ako se od stalnog bojenja ili izbeljivanja kosa istanjila i lomi se, dobro deluje utrljavanje u kou glave smese
ikovog i ricinusovog ulja (po 1 kaikica) sa sokom od limuna (2 kaikice).
iak. Pomeati 2 umanceta, 2 kaike ikovog ulja, kaikicu nevena. Smesu nanositi na koren kose pre pranja.
Za pripremu ikovog ulja treba 100 g sitno iseckanog korena ika preliti aom biljnog ulja, ostaviti da stoji 1
dan, a zatim kuvati 15 minuta na slaboj vatri, ohladiti i procediti.
Krema od korena ika. Dve kaike suvog korena ika preliti sa pola ae vrele vode, kuvati na slaboj vatri dok ne
ispri polovina sadraja, skinuti sa vatre, ocediti i staviti na vodeno kupatilo, postepeno dodavati svinjsko salo do
konzistencije guste kisele pavlake. Zatim dobro zatvoriti i staviti u toplu rernu 3-4 sata. Kremu utrljavati nekoliko
meseci 1-2 puta nedeljno.
Mazati kou glave sveim sokom od ika. Izvaditi korenje, oprati u hladnoj vodi, narendati, iscediti sok. Treba
raditi brzo jer se narendani koren na vazduhu kiseli i tamni. Sok se moe konzervisati sa etilalkoholom 1:1.
Utrljavati razblaeno sa vodom(1:1) 2-3 puta nedeljno.
Badem. Pre pranja, suvu kosu namazati bademovim uljem, zatim je obmotati pekirom koji je natopljen vrelom
vodom i oceen. Posle 1 sat kosu oprati i naneti na nju svee ulupano jaje ili svee kiselo mleko. Zatim isprati
pravim ajem ili ajem od kamilice ili od cveta lipe.
Pre pranja glave, suvu kosu mazati masnom smesom od 1 dela ricinusovog ulja i 3 dela bademovog ulja. Ta smesa
se u maloj koliini nanosi na dlan i laganim pokretima utrljava u kosu i kou glave. Posle utrljavanja ulja, glavu
pokriti pekirom koji je natopljen vruom vodom i oceen. . Posle 1 sat kosu oprati i naneti na nju svee ulupano
jaje ili svee kiselo mleko. Zatim isprati pravim ajem ili ajem od kamilice ili od cveta lipe.
Nana. Posle pranja dobro isprati suvu, obojenu kosu ajem od nane (2 kaike nane preliti sa 1 aom vrele vode,
ostaviti da stoji najmanje 30 minuta).
Breskva. Suvu kosu treba jednom nedeljno mazati uljem od breskve.
Suvu kosu treba mazati sledeom smesom: pola kaike ulja od breskve, kaika ricinusovog ulja, kaika kolonjske
vode i 15-20 kapi soka od limuna.
Kamilica. Smesa biljnog ulja i kamilice za suvu kosu: suve ili svee cvetove kamilice preliti biljnim uljem (aku
kamilice na pola ae ulja), ostaviti da stoji 1 nedelju u dobro poklopljenoj staklenoj posudi, zatim procediti.
Zagrejanu smesu naneti na kosu 1 sat pre pranja glave.
Krema od kamilice. Uzeti 125 g lanolina, staviti u njega 15 ml aja kamilice (1-2 kaike kamilice na au vrele
vode, posle 15-20 minuta procediti), sve zagrejati. Gotovu kremu uvati u dobro zatvorenoj tegli. Pre upotrebe
malo zagrejati.
Crni luk. Jednu kaiku soka od crnog luka pomeati sa 2 kaike vodke i 1 kaikom ricinusovog ulja. Dobijenu
smesu utrljavati u kou glave 1 sat pre pranja.
aj od pupoljaka topole. Uzeti 2 kaike pupoljaka, preliti sa 1 aom biljnog ulja i ostaviti na tamnom mestu. Posle
7 dana procediti. Utrljavati u kou glave svaki dan.
aj od listova breze. Uzeti 1 kaiku listova, preliti sa aom vrele vode. Posle 2 sata procediti. Utrljavati u kou
glave posle svakog pranja.
Tinktura od kantariona. U 10 g samlevenog kantariona dodati dodati 90 ml vodke (za suvu kosu) ili etilalkohola (za
masnu kosu). Ostaviti da stoji nedelju dana. Procediti i uvati u dobro zatvorenoj posudi. Trljati tinkturom kou
glave 1-2 puta nedeljno.
Briljantin. Suvu kosu treba mazati briljantinom. Za njegovu pripremu pomeati 30 g breskvinok ili nekog drugog
biljnog ulja sa 20 g ricinusovog ulja, dodati 15 ml kolonjske vode i 1 kaikicu soka od limuna. Briljantin se utrljava
u maloj koliini. Suvina masnoa izaziva bre prljanje koe i kose.
Starinski recept briljantina. Pomeati 90 delova 90% etilalkohola i 10 delova glicerina sa nekoliko kapi soka od
limuna.

571

Bitola

Za uklanjanje suve peruti utrljavati u kou glave ekstrakt semena peruna u suncokretovom ulju. Seme peruna
preliti suncokretovim uljem u odnosu 1:5, nagrevati u vodenom kupatilu 30 minuta, zatim procediti. Dobijeni
ekstrakt utrljavati u kou glave svakog dana. Ukupno 15 tretmana; posle pola meseca tretmani se mogu nastaviti.
Fitokrema za suvu kosu. Tri kaike iseckanog korena ika kuvati 15 minuta u pola ae vode, procediti. U aj
dodati 5 kaika svinjske masti. Smesu staviti u mlaku rernu na 2-3 sata. Ohlaenu smesu ulupati kaikom i odliti
suvinu vodu. Dobijenu kremu utrljavati u koren kose pre svakog pranja. Za ispiranje koristiti aj od kamilice.
Dva umanceta, 2 kaike ricinusovog ili ikovog ulja, 1 kaiku aja od nevena pomeati i naneti na koren kose pre
pranja. Za ispiranje spremiti aj od cveta lipe (100 g cvetova na 3 litre vode, kuvati 20 minuta, procediti).
aj crnog sleza za jako suvu kosu. Posle pranja kose masnim sapunom, ispiranja vodom i suenja kose pekirom,
na glavu staviti hranljivu masku: 2 umanceta, 10 kapi glicerina i 10 kapi soka od limuna rastvoriti u 3 kaike vrele
vode ili aja od lekovitog bilja. Smesu utrljati u kou glave i kosu i obmotati glavu pekirom. Posle 20 minuta kosu
isprati toplom vodom, a zatim sledeom smesom: 1 kaiku korena crnog sleza prokuvati u 1 litri vode, u proceen
aj dodati 1 kaiku meda, sok od pola limuna ili po elji 1 kaiku vinskog sireta. Glavu prati 1 put nedeljnon u
toku 2 meseca.
Ispiranje suve kose. Suvu kosu posle pranja dobro isprati vodom sa dodatkom crnog sleza (2 kaike samlevenog
korena preliti 1 l vrele vode i ostaviti poklopljeno da stoji 2 sata).
ampon od meda za omekavanje kose. Uzeti 30 g kamilice, preliti sa 100 ml vrelevode, ostaviti da stoji 1 sat,
procediti, dodati 1 kaikicu meda. Prethodno opranu i pekirom malo istrljanu kosu obilno natopiti ovim rastvorom.
Posle 30-40 minuta kosu isprati toplom vodom bez sapuna. Ako je kosa jako suva, ovaj tretman raditi 1 put u 1012 dana, akod masne kose 1 put u 6-7 dana.
Za suvu kosu je neohodna hrana bogata vitaminima, naroito vitaminom A. Preporuuje se maslac, mleko, jaja,
jetra bakalara, riblje ulje. Od voa i povra urma, naranda, argarepa, tikvica, kupus, i dr. Neophodan je reim
za opte jaanje, ispravna ishrana, dobar odmor. Potrebno je kosu sauvati od isuivanja, ne bojiti je i ne
izbeljivati, ne uvijati je; ne treba biti na suncu i vetru sa nepokrivenom glavom.

Opadanje kose
Iirot. Dve kaike samlevenog korena iirota i isto toliko korena ika preliti sa 1,5 l vode, kuvati 20 minuta. Posle
6 sati procediti. aj utrljavati u kou glave za jaanje kose ako ona otpada.
Kod tanke kose koja otpada u kou glave utrljavati smesu od jednakih delova soka od kupusa, limuna i spanaa.
Smesa za pranje suve kose koja otpada. Za dobijanje smese uzeti 1 umance, 1 kaiku soka od limuna, 1 kaiku
biljnog ulja i pola ae tople vode.
Maslaak. Da suva kosa ne otpada treba je ispirati ajem od maslaka (1 kaiku iseckane biljke preliti aom vrele
vode).
Bokvica. Da suva kosa ne bi otpadala treba je ispirati ajem od sitno iseckanih sveih listova bokvice (1 kaika na
au vrele vode).
alfija. Za ispiranje kose pravi se aj od alfije: 2 kaike sitno iseckanih listova alfije preliti sa 2 ae vrele vode,
ostaviti da se ohladi, procediti.

572

Bitola

Bojenje kose
Boju kose esto ele da promene i ene koje nemaju sedu kosu. To je potpuno prirodna elja jer lepa boja kose
ulepava svakog.
Pre nego to se odluite da promenite boju kose, neophodno je uzeti u obzir i boju koe, oiju, ak i odeu kako
e se ona usaglasiti sa kosom. Ali, najglavnije je treba proceniti svoje snage: da li e biti dovoljno umenosti i
strpljivosti da se odrava u redu glava posle bojenja kose. Kosa raste 5-15 mm za mesec dana, i zbog toga koren
izrasle kose treba bojiti 1 put u 3-4 nedelje. Mora se uzeti u obzir kako e se slagati vaa kosa sa vaom figurom u
celini. Za sve su potrebni ukus i umerenost. Da li je opravdano bojenje kose jako svetlim tonovima za ene
istonog tipa, sa tamnim oima tamnom koom. I, obrnuto, plavkastomodro-crne nijanse ne lee enama
pribaltikog tipa. Kod izbora boje za sedu kosu izaberite boju blisku prirodnoj, ali malo svetlije nijanse. Malo
tamnija, naroito crna kosa, istie godine, bore, mlitavu kou i umor. Starijim enama ne stoji ni svetlo-ria boja:
ona daje koi ukastu ili sivu nijansu, lice izgleda bledo. Pre izbora boje kose treba se posavetovati sa frizerom
koji e moi da izabere boju uzimajui u obzir poetnu boju vae kose, njen sastav i strukturu. U domaim
uslovima pre svega treba bojiti kosu prirodnim bojama. One, izmeu ostalog, jo i jaaju kosu, oslobaaju je od
peruti.
Boja se nanosi na kosu malom etkom (moe i za zube). Poinje se od korena kose. Kosa se deli na posebne male
pramenove zbog ravnomernijeg bojenja. Za 10-20 minuta treba namazati kosu po svoj duini. Vreme bojenja
zavisi od eljene boje (po uputstvu). Zatim se kosa ispira toplom vodom bez sapuna i jo jednom sa sapunom. Kod
bojenja sedih dlaka boja se nanosi samo na te delove kose. Nekoliko minuta pre pranja ostatak boje se razredi sa
vodom (1:3) i nanosi se na svu kosu da bi se ujednaila boja.
Bilo koje sredstvo da koristite hemijsko ili biljno obavezno treba proveriti da li ga dobro podnosite, da li kod
vas postoji alergijska reakcija na boju. Nanesite vatom malu koliinu rastvora na deo koe iza uha i ostavite ga
preko noi. Ako koa ne pocrveni i ne pojavi se nadraaj slobodno bojite kosu. Ako boja, ipak, izazove lagani
nadraaj koe, isperite kosu smesom kamilice, hmelja i lista koprive (1 kaika na 2 l vode). Da bi sauvali kou
ruku od boje, stavite gumene rukavice.

Bojenje kose po narodnim preporukama

Kamilica. aj od kamilice daje svetloj kosi zlatastu nijansu. Koristi se za bojenje sede kose. Za dobijanje aja uzeti
100 g cveta kamilice, preliti sa pola litre vrele vode i posle 30-40 minuta procediti. ajem obilno natopiti kosu i
drati oko 1 sat. Ako se primenjuje svakodnevno, kosa e dobiti prirodnu boju i sjaj.
Kineski aj. Tamna, malo proseda kosa, moe se ispirati posle pranja jakim kineskim ajem (2 kaike aja kuvati 5
minuta u litri vode).
Ako hitno treba obojiti sedu kosu u mrku ili kestenjastu boju, vreo kineski aj (1 kaikica na 1/4 ae vrele vode)
procediti, tenost pomeati sa isto toliko kakao praha ili rastvorljive kafe, dobro izmeati i naneti na kosu, dobro
utrljati i posle raeljati. Ova boja maskira sedu kosu nekoliko dana.
aj od oraha. etiri kaike samlevenih zelenih ljusaka ploda oraha preliti sa 2 ae vode, kuvati 10 minuta.
Proceenim hladnim ajem mazati istu kosu. On daje kosi mrku nijansu, koja se moe izmeniti raznliitim
odnosom vode i zelenih ljusaka.
Kopriva. Uzeti 50 g samlevenih listova i korena koprive, drati u pola litre vode i pola litre sireta 4 sata, kuvati 30
minuta, ohladiti i procediti. Utrljavati u kosu ujutru i uvee u toku nekoliko nedelja.
aj od koprive. Uzeti 4 kaike samlevenih listova koprive, preliti sa 1 aom vrele vode i ostaviti da stoji dok se ne
ohladi, procediti. Svakodnevno primenjivati u toku 2 nedelje.

573

Bitola

aj od suncokreta. Uzeti 2 kaike jeziastih cvetova suncokreta, preliti sa 300 ml vrele vode, ostaviti da stoji 2
sata. Ohlaenim, proceenim ajem jednom dnevno ispirati kosu.

Boje koje se koriste u narodnoj kozmetici

Kamilica. Pomou aja od kamilice kosa moe dobiti lepu zlatastu nijansu (100 g cveta za svetlu kosu ili 200 g za
tamnu na pola litre vrele vode, ostaviti 30-40 minuta, procediti). ajem obilno natopiti kosu i drati oko sat
vremena.
Do mesec dana traje boja kose koju daje aj kamilice sa glicerinom. Suve cvetove kamilice (100-150 g), preliti sa
pola litre vrele vode i ostaviti da stoji 1,5-2 sata. Posle ceenja dodati u aj 60 g glicerina. Kosa, oprana tom
smesom, dobija zlatasto-utu nijansu.
Kosa se moe posvetliti sledeom smesom: 150 g kamilice ostaviti da stoji 2 nedelje u pola litre 40% vodke,
procediti, dodati 50 ml vodonik-peroksida.
Za obezbojavanje tamne kose 100 g kamilice preliti sa 0,3 l vrele vode, dobro promeati, posle 1 sat odliti, iscediti
ostatak, dodati 50 ml 30% vodonik-peroksida. Namazati kosu i ostaviti, ne trljajui, 30-40 minuta. Zatim je oprati
sa sapunom.
aj od kamilice u smesi sa rabarbarom i pravim ajem. Pomeati 2 kaike cveta kamilice, pola kaikice suvog
pravog aja, preliti aom vrele vode. Ostaviti da stoji 30 minuta i procediti. Pomeati sa tinkturom rabarbare (1
deo korena rabarbare na 4 dela vodke). Obilno natopiti istu kosu, drati oko sat vremena.
Za posvetljivanje kose koristi se sledea smesa biljaka: kamilica 200 g, vodka 400 ml, kana 100 g, voda
300 ml. Kamilicu nedelju dana drati u vodki. Kanu preliti vrelom vodom na 1,5-2 sata. aj od kane posle hlaenja
sipati u neproceenu tinkturu od kamilice. Ostaviti da stoji 1,5-2 nedelje, odliti tenost, iscediti ostatak. Natopiti
kosu i ostaviti ne trljajui 30-40 minuta. Zatim kosu oprati sapunom.
Rabarbara. Uzeti 20-30 g suvog samlevenog korena rabarbare, preliti sa aom hladne vode, kuvati 15-20 minuta,
sve vreme meati, zatim skinuti sa vatre, malo ohladiti. Dobijenu toplu tenost utrljati u isto opranu i osuenu
kosu. Posle bojenja kosu prosuiti. aj od rabarbare daje svetloj kosi slameno-utu nijansu.
Uzeti 150 g samlevenog korena rabarbare, kuvati u pola litre belog vina dok ne ostane polovina zapremine. Svetla
kosa, tretirana ovim ajem dobija svetlo-ruiastu nijansu.
Ako se u aj doda 1/2 kaikice sode bokarbone kosa dobija slameno-utu nijansu sa crvenkastim prelivom.
Luk. Kod bojenja kose ljuskom crnog luka kosa dobija zlatastu nijansu. Za dobijanje aja 50 g ljusaka od crnog
luka preliti aom vrele vode, kuvati 15-20 minuta, ohladiti, procediti. Kosu treba ispirati ovim ajem posle svakog
pranja.
Za bojenje kose u zlatasto-mrku boju pola ae ljusaka crnog luka preliti aom vrele vode, kuvati 20 minuta,
procediti i dodati 2 kaikce glicerina. Svakodnevno utrljavati u toku 2-3 nedelje dok se ne pojavi potrebna nijansa.
Orah. Dve kaike soka isceenog iz zelene ljuske oraha pomeati sa 100 ml etilalkohola. Dobijena tenost boji
kosu u kestenjastu boju.
Takav isti efekat daje i aj od zelene ljuske oraha (2 kaike ljusaka kuvati u 1 litri vode sve dok ne ostane 2/3
poetne koliine).
Kestenjasta nijansa kose se moe dobiti ako se koristi svea zelena ljuska oraha. Ljuske treba samleti, razblaiti sa
vodom do konzistencije kae i naneti na kosu na 15-20 minuta, zatim sprati sa vodom.

574

Bitola

Zelenu ili potamnelu ljusku plodova oraha kuvati 3-4 sata u vodi dok se ne dobije tamno-mrka tenost. Procediti je
i upariti do gustog ekstrakta. Dodati mu duplu koliinu ulja ili masti i kuvati na slaboj vatri do potpunog isparenja
vode. Dobijena tamno-mrka krema se koristi za bojenje kose u kestenjastu ili mrku boju.
Kestenjastu boju daje kosi smesa: zelene ljuske oraha (svee ili suve) 1,5 kaika, stipsa 1,5 kaika, biljno ulje
70 g i voda 50 ml. Smesu zagrejati na slaboj vatri do dobijanja homogene mase i toplo naneti na kosu na 2030 minuta.
Kineski aj. Crvenkasto-mrku boju daje kosi kineski aj (3 kaike kuvati 20 minuta sa 1 aom vode).
Lipa. aj od granica i listova lipe (5 kaika sitno iseckanih granica i listova lipe kuvati u 1,5 aa vode sve dok ne
ostane 1 aa tenosti). Boji kosu u mrku boju.
Kod bojenja suve kose boju je bolje razblaivati kefirom ili jogurtom nego vodom.
Sredstvo protiv otpadanja kose i za davanje otvoreno-smee boje. Pomeati u jednakim delovima koru hrasta i
ljusku crnog luka. au smese preliti sa 1 l vrele vode, drati na vatri 1 sat, ohladiti i natopiti kosu tim ajem.
Zatim povezati glavu toplom maramom i drati 1 sat. Maramu skinuti. Kosu osuiti, ne trljajui je pekirom.
Prevremena seda kosa. esta pojava u naem vremenu. Moe biti izazvana stresom, boleu, poremeenom
funkcijom lezda sa unutranjim luenjem, nedostatkom vitamina. Pojavljuje se u uzrastu 35-40 godina, i pojaava
se u 50-55 godina. Moe poeti u korenu kose i podizati se na cie, ali ponekad tamna kosa otpada, a na njihovom
mestu izrasta seda. Za spreavanje prevremene pojave sede kose treba voditi miran i umeren nain ivota,
izbegavati sve to dovodi do iscrpljivanja nervnog sistema: umni premor, nervno naprezanje, jaka preivljavanja,
prekomerna upotreba alkohola, kafe, aja. Puenje nekada takoe dovodi do prevremene pojave sede kose. Vrlo
vaan znaaj ima normalni polni ivot; potrebno je pravovremeno obraanje lekaru kod poremeaja menstrualnog
ciklusa. Jedinstveni nain da se oslobodite od prevremene sede kose je njeno bojenje. Mnogim enama seda kosa
odgovara licu, ona ih nimalo ne stari, ak, nasuprot, povoljno istie individualnost, sveinu koe i sjaj u oima.
Zato razmislite, treba li bojiti kosu. Sedoj kosi se moe dati lepa platinasta nijansa, plava ili ljubiasta, ispiranjem
kose slabim rastvorom plavila za rublje, mastila ili specijalnim sredstvima za ispiranje. Ako ste ipak odluili da
bojite kosu, bolje je koristiti biljne boje.

Izbeljivanje kose
Seda kosa se moe sakriti izbeljivanjem kose. Ono moe biti malo, srednje i jako. To se radi drugog ili treeg dana
posle pranja korienjem rastvora vodonik peroksida. Kod prvog izbeljivanja odmah se mae koren kose do visine
5-6 cm, a posle 15 minuta koren i sva kosa zajedno. Izbeljenu kosu isprati ajem od korena peruna, da bi kosa
dobila prirodnu boju i izgled (2 vea korena peruna kuvati u 1 litri vode u toku 20 minuta).
Plavilo za rublje. Za davanje isto bele boje pouteloj i sedoj kosi, posle svakog pranja treba isprati kosu vodom sa
plavilom za rublje, dovoljno jakim rastvorom.
Maslinovo ulje za spreavanje nastajanja sede kose. Ako se maslinovo ulje, isceeno iz divljih maslina, stalno i
svakodnevno utrljava u kosu spreava nastajanje sede kose.

Nega kose posle uvijanja

575

Bitola

Hemijsko uvijanje i bojenje kose slabe folikule kose. Kosa postaje lomljiva i poinje da ispada. Da bi se to izbeglo,
pre svakog pranja kose treba praviti masku od jednakih delova ipurkovog i ricinusovog ulja, 1 umanceta i 5 kapi
vitamina A. Smesa se razgreje na vodenom kupatilu, doda se nekoliko kapi soka od mrkve i utrljava se u koren
kose. Glava se obmota polietilenskom maramom i pekirom. Posle 1 sata kosa se pere amponom sa biljnim
ekstraktom i ispira ajem od biljaka (po 1 kaika koprive, rastavia i listova breze na pola litre vode) sa 1 kaikom
6% rastvora vinskog ili jabukovog sireta.
Maske za obnavljanje jaine kose posle uvijanja
Jedno umance , 2 kaike ricinusovog ulja, 5 g kvasca i 1 kaiku pavlake pomeati, zagrejati na vodenom kupatilu
i utrljati u koren kose. Posle 30 minuta sprati amponom i isprati biljnim ajem.
Jednu kaiku ricinusovog ulja, 1 kaiku tenog sapuna i 1 kaikicu soka aloje zagrejati na vodenom kupatilu i
utrljati u koren kose. Posle 30 minuta sprati amponom i isprati vodom sa siretom ili sokom od limuna (1 kaika
na 1 l vode).
Jedno umance pomeati sa 1 kaikicom soka od limuna (soka aloje, soka crnog luka) i 1 kaikom vodke i utrljati u
koren kose. Posle 30 minuta sprati amponom i isprati raenim hlebom natopljenim vodom.
Sok od 1 glavice crnog luka i 2-3 ena belog luka pomeati sa 1 kaikom meda, 1 umancetom i 1/2 ae
ampona. Utrljati u koren kose i posle 15 minuta sprati vodom i isprati kuvanom vodom sa sodom ili glicerinom (1
kaika na 1 litar vode).
Aloja. Kod jako suve, izbeljene kose i kod kose koja otpada utrljavati smesu od 1 kaikice aloje, 1 kaike meda, 1
kaikce ricinusovog ulja, 30-40 minuta pre pranja glave. Posle pranja kosu isprati ajem kamilice ili koprive, a
zatim istom vodom. Tretman raditi 1-2 puta nedeljno sve dok kosa ne postane gipka i elastina.
Posle uvijanja kosu treba prati 1-2 puta nedeljno. Suva kosa se ispira biljnim ajevima. Pre oblikovanja kose, kosu
obavezno treba ovlaiti sokom od limuna, zagrejanim pivom ili ajem od semena lana. Bojenje kose posle uvijanja
treba raditi posle 2-3 nedelje.

Narodna sredstva za sjaj kose

Breza.Dve kaike sitno iseckanih listova breze preliti sa 1 aom vrele vode, ostaviti da stoji 15-20 minuta,
procediti. ajem ispirati kosu posle pranja glave. Tretman se radi 2-3 puta nedeljno (ukupno 1 mesec). Ispiranje
jaa kosu, ini je svilenkastom i sjajnom.
Limun. Da bi kosa bila svilenkasta i sjajna u kuvanu vodu za ispiranje dodati sok od limuna ( na 1 l vode 1 kaiku
soka od limuna).
iak. Celu biljku ika preliti vrelom vodom i ostaviti da stoji 30 minuta. Vruim ajem prati ili ispirati kosu 5-10
minuta. Tretman jaa kosu, ini je svilenkastom, sjajnom i omoguuje njen bri rast.
Crni luk. Sve sok od luka (2-3 kaike) utrljati u koren kose 1-2 puta nedeljno. Glavu obmotati pekirom, posle 1
sat oprati vodom sa sapunom ili amponom (masnu kosu posle 2-3 sata). Tretman omoguava bri rast kose,
jaa je, daje joj mekou i sjaj.
Perun. ajem peruna (50 g lista peruna kuvati u pola litre vode 15 minuta, procediti) ispirati kosu posle pranja:
daje kosi sjaj.
Kopriva. Dodati svei sok od koprive u vodu za ispiranje kose. Uklanja perut, kosi daje sjaj, jaa koren, poboljava
cirkulaciju.

576

Bitola

Narodna sredstva za brzo pranje kose

Da bi izgled kose uvek bio estetski, u vremenu izmeu pranja kose vodom i sapunom ili drugim sredstvima za
pranje, moe se koristiti i takozvano "suvo pranje". Kod suvog pranja se koriste razliiti prakovi koji sadre talk,
likopode (spore biljke preice - Lycopodium clavatum), tanine i dr. Delovanje ovih prakova je zasnovano na
njihovoj sposobnosti da upijaju kone izluevine (mast, znoj) i estice prljavtine. Praak se nanosi na kosu,
energino se trlja po koi glave i posle 20 minuta detaljno ieljava. Kosa postaje meka, nestaje neprijatan miris
masne kose.
Krompirov skrob. Ako je potrebno brzo oprati glavu, kosu posipati krompirovim skrobom i trljati kao kod pranja.
Za 5-10 minuta istrljati suvim pekirom. Ostatke skroba skinuti gustim eljem ili etkom.
Ovas. Glava se moe oprati bez vode trljanjem kose ovsenim mekinjama. Moe se dodati i penino brano krupno
mleveno.

NEGA USANA

Usne
Dobar posmatra, gledajui u usne, moe mnogo da kae o oveku: o njegovom karakteru, raspoloenju,
godinama i ak o stanju zdravlja.
Usne su izuzetno osetljive zahvaljujui prisustvu velikog broja nervnih zavretaka. One imaju vano seksualno
znaenje, ukoliko pocrvene kod uzbuenja, daju znak predstavniku suprotnog pola.
Smatra se da je idealan oblik kada usne nisu previe debele ni previe tanke, kada je na gornjoj usni dobro izraen
"amorov luk", a u centralnom delu umerena nadutost, prirodna ista kontura i umereno ruiasta boja.
Smatra se da su tanke usne znak energinog, ali skrivenog i loeg karaktera. Naprotiv, ljudi sa irokim i debelim
usnama obino imaju miran i bezbrian karakter. Mala usta i napuene usne su svojstveni prefinjenim i senzualnim
osobama, a vrsto zbijene usne sa uglovima oputenim ka dole sreu se kod pesimista.
Usne se sa godinama menjaju, gube prirodnu boju, postaju suvoparne, oko usta se pojavljuju male bore. Moe se
odloiti nastup tog tunog momenta. Ali za to treba uloiti napor. Svaki dan maite usne ruom, a uvee posle

577

Bitola

pranja zuba izmasirajte opranom etkicom usne i desni. To podstie cirkulaciju u usnama i odrava prirodnu
sveinu.
Usne se obino presue i ispucaju na hladnom vremenu (hladnoa spreava normalnu cikulaciju). Za to je najbolji
ru za usne: on stvara zatitni sloj koji ne dozvoljava da se one suvie ohlade i pomae da se sauva vlaga.
ee se presue i ispucaju usne kod osoba koje ih stalno oblizuju. Ipak, njihovo stanje zavisi i od drugih faktora:
od sunevih zraka i vetra, nedostatka vitamina u organizmu, naroito A, C i B, atakoe i od kreme niskog kvaliteta.
Ako se na usnama pojavljuju pukotine, u uglovima usta ojedi, sa godinama deblja donja usna, to su sigurni
pokazatelji hronine patologije organa eludano-crevnog trakta. U takvim sluajevima neophodno je miljenje
lekara.

Narodna sredstva za leenje ispucalih usana

Ispucale usne treba dobro mazati 3-4 puta na dan sveim maslacem ili topljenim lojem domae kokoke.
Vrlo lepo omekavajue dejstvo na presuene usne ima maska napravljena od jedne kaikice sitnog sira
pomeanog sa 1 kaikicom soka od argarepe.
Samleti u prah 5 g osuenog korena srenjaka i skuvati u 200 g maslaca. Koristi se za ispucale usne.
Nou se usne mogu mazati medom, sokom od krastavca ili argarepe.
Svee narendana kaa od jabuka pomeana sa maslacem pomae da se izlee ogrebotine i pukotine na usnama i
bradavicama.
Ako je koa usana poela da se peruta i njoj se pojavile crvene mrlje, preporuuje se da se usne protrljaju ajem
od lanenog semena (2 kaike semena preliti aom vode i kuvati dok se ne dobije kaa).
Uzeti latice sa jednog cveta rue, izgnjeiti i pomeati sa 1 kaikom svinjske masti. Krema se upotrebljava za
omekavanje ispucale i isuene koe usana i ruku.
Ako su usne esto suve, prestanite na vreme da koristite ru u boji i koristite preko dana ru bez boje ili neku
masnu kremu, a uvee ih maite cinkovom mau, koja je pomeana sa isto tolikom koliinom masti od nevena.
Lepota usana u mnogome zavisi od njihovog izraza. Na primer, jaku stisnute usne stare lice i daju mu strogost.
Sputeni uglovi usta ine lice zabrinutim i nezadovoljnim, govori o zatvorenom karakteru. Grimase kvare ak i
najlepe usne. Zbog toga, ako elite da izgledate dobro, nikada jako ne stiskajte usne tako da bi one bile mekane,
nene, lagano sastavljene, sa prirodnim uglovima.

Narodni naini leenja groznice na usnama

Groznica na usnama se lei tako to se na usne prisloni krpa koja je bila smoena u vreloj vodi (tako se isto lei i
groznica u ustima ispiraju se usta veoma vruom vodom).

578

Bitola

Mast od kantariona. Uzeti 1 deo cvetova kantariona, staviti u 2 dela nekog biljnog ulja (suncokretovog, lanenog,
maslinovog, breskvinog), ostaviti da stoji, procediti, izgnjeiti. Dobijeno ulje se primenjuje i za leenje opekotina.
Kod prvih simptoma groznice na usnama, uzeti tapiem sa vatom malo smole iz uha 8cerumen), i detaljno utrljati
na bolono mesto. Posle 2-3 tretmana bolest e proi.

PEGE I PIGMENTNE MRLJE

Pege i pigmentne mrlje

Pege su male uto-mrke mrlje okruglog oblika, pojavljuju se na otkrivenim delovima tela, ee na licu. Pege manifestacija nasledne osobine pigmentacije koe. Pojavljuju se obino u 5-6 godini ivota. Njihov broj se znatno
poveava u prolee i leto pod uticajem sunevih zraka. Interesantno je da se ljudi bez pega oduevljavaju njima, o
oni koji ih imaju ne vole ih i jako ele da ih se otarase. Pege se ee pojavljuju kod riih i plavih osoba. Broj pega
i njihov intenzitet se smanjuje sa godinama, a u starosti sasvim isezavaju.
Narodna medicina ima dosta sredstava za izbeljivanje koe. Pege i pigmentne mrlje je mogue ukloniti u domaim
uslovima, ali je vano shvatiti, da je sve to leenje, i treba precizno ispuniti predloene savete. Zapaa se da pege
zimi jako blede ili sasvim iezavaju. Zasnovano na ovom zapaanju profilaktiku treba poeti jo u zimu.
Pigmentne mrlje su tamno mrke mrlje razliitih oblika, pojavljuju se na koi i sreu se samo kod ena. Najee se
pojavljuju za vreme trudnoe, ali mogu biti povezane i sa bolestima jajnika, nadbubrenih lezda, jetre i drugih
organa, sa glistama, a takoe kod teih hroninih obolenja (tuberkuloza, malarija). Ponekad se pigmentne mrlje
mogu videti i kod devojaka koje ne boluju ni od jedne od tih bolesti, ali je uzrok njihove pojave nepoznat. Na licu
se mogu pojaviti pigmentne mrlje kod dugotrajne upotrebe kolonjske vode, toaletnog sapuna i nekih drugih
kozmetikih sredstava, koji iritiraju kou i izazivaju njenu pigmentaciju. Prljavo-mrke mrlje na koi mogu biti
izazvane dejstvom mineralnih ulja i benzina. Uzrok nastanka moe biti i dugo boravljenje na suncu.
Pri pojavi pigmentnih mrlja treba se obratiti lekaru, da bi se odredio uzrok njihovog nastanka i poetak leenja.

Kako spreiti pojavu pega?

579

Bitola

Za masnu kou sa proirenim porama, koja je sklona pojavi bubuljica, za spreavanje pojave pega preporuuje se
trljanje lica ajem alfije (jedna kaika biljke na au vrele vode).
Pre primene slanih kupki preporuljivo je umivanje jakim pravim ajem.
Maska od slatkovodnog sunera. Jako otklanja perut, proiruje krvne sudove, uklanja pege i pigmentne mrlje,
primenjuje se iza uklanjanje mitesera i modrica. Ne koristi se za vrlo suvu, tanku kou, koja se lako iritira, kod
postojanja kod ena i malog rasta dlaka na licu, a takoe i kod upalnih procesa. Za pripremanje maske prah od
slatkovodnog sunera razmeati u rastvoru vodonik peroksida ili u vreloj vodi do stvaranja kae, i za 2-3 minuta
kada masa pone da se peni, tamponom od vate utrljati u kou lica krunim pokretima (staviti na ruke gumene
rukavice). Masku ne stavljati na one kapke. Maska se dri na licu 15-20 minuta, do suenja. Maska se skida
vruomvodom, zatim toplom vodom, posle ega se lice trlja suvim ubrusom i puderie talkom. Primeniti 10-15
maski sa prekidima 3-4 izmeu svake maske (po drugom izvoru masku od slatkovodnog sunera treba
primenjivati jednom u 10 dana).
Maske za izbeljivanje treba raditi uvee jer se posle njih ne preporuuje suneva svetlost. Nezavisno od
karakteristika koe svakodnevno primenjivati zatitne kreme.
Treba napomenuti da je pege i pigmentne mrlje lake spreiti nego izleiti. Zbog toga je kou potrebno zatititi od
dejstva sunevih zraka, poevi od prvih aktivnih sunevih dana (kraj marta poetak aprila).
Svakodnevno trljati lice sokom od limuna (kod suve koe po pola sa vodom). Moe se dodavati nekoliko kapi soka
od limuna u kreme za izbeljivanje, koje se nanose na lice.
Svakodnevno se umivati kiselim mlekom nezavisno od tipa koe. Ako se pojavi oseaj peenja, naneti hranljivu ili
hidratantnu kremu.
Poevi od februara uvoditi u ishranu proizvode bogate vitaminom C (kiseli kupus, jabuke, limun, crnu ribizlu, aj
ipurka itd.). Vitamin C deluje izbeljujue kod pega, pigmentnih mrlja i opte pigmentacije. U tim sluajevima
treba ga uzimati po 1 g dnevni u trajanju od 20-30 dana (obina dnevna potreba oveka je 50-75 mg).

Narodna sredstva za izbeljivanje koe

Paprika. Narendati polovinu paprike (slatka) i naneti na prethodno oienu kou, naroito vodei rauna o
delovima sa hiperpigmentacijom. Drati 30 minuta, a zatim sprati sa prohladnom vodom i naneti odgovarajuu
hranljivu kremu. Slatka paprika kao kozmetiko sredstvo moe se koristiti godinu dana.
Maska od peruna. Naroito je pogodna za ene posle 40 godina koje pored pojave pigmentnih mrlja gube i
elastinost koe. U prolee i rano leto maska se pravi od sveih listova i stabala peruna, a u jesen od korena.
Perun samleti (oko 2 kaike) staviti na prethodno oienu kou lica (ne na donje kapke) i drati 20-30 minuta.
Sprati hladnom vodom i naneti na vlanu kou hranljivu kremu.
Jak aj od korena peruna, pomean sa sokom od limuna, koristi se za uklanjanje pega i pigmentnih mrlja; njime
se trlja koa ujutru i uvee.
Za izbeljivanje koe svakodnevno mazati lice sokom od peruna.
Izbeljuje i osveava kou trljanje lica smrznutim sokom od peruna. Posle protrljavanja sok treba ostaviti na licu
15-20 minuta, a zatim sprati vodom i namazati hranljivom kremom.
Kod pega i pigmentnih mrlja preporuuje se trljanje lica sledeim losionom: 50 grama lista peruna preliti sa pola
litre 50% alkohola ili vodke, ostaviti da stoji 2 nedelje na tamnom mestu i procediti. uvati u hladnjaku.

580

Bitola

Kod pega i pigmentnih mrlja pomae maska napravljena od smese 1 kaike samlevenog lista peruna i 1 kaike
meda. Spira se nakon 45 minuta. Toj smesi se moe dodati limunov sok. U tom sluaju se uzima po 2 kaike
samlevenog lista peruna, meda i soka od limuna, sve se dobro izmea i nanosi na lice u trajanju od 15 minuta.
Sok peruna pomeati sa jednakom koliinom mleka, jogurta (masna koa) ili kisele pavlake (suva koa).
Namazati lice i nakon 15 minuta sprati sa vodom koja ima sobnu temperaturu. Maska je naroito korisna ako je
koa naborana, mlitava, sa pojavom pigmentacije.
Mo izbeljivanja imaju plodovi jagode, umske jagode i crne ribizle. Plodove treba izgnjeiti i naneti na lice. Masku
sprati toplom vodom posle 20-30 minuta.
Dinja. Koru dinje sa ostacima jestivog dela staviti na lice pre spavanja i uvrstiti poveskom. Pomae da se uklone
pege, akne i pigmentne mrlje.
Seme dinje kuvati u vodi. Umivati lice i ruke. Koa postaje ista i bela.
Maska od badema. Odlikuje se slabijom moi izbeljivanja; koristi se kod umerene pigmentacije. Pola ae
oienog badema preliti 1 aom vrele vode, posle 3-5 minuta odliti vodu a badem samleti. U dobijenu kau
dodati sok od pola limuna i 1 kaiku vrele vode, sve dobro homogenizovati. Masku nanositi na 30 minuta, a zatim
sprati vodom od badema. Preporuuje se 2 puta nedeljno u toku 4-5 meseci.
Sojino brano. Kaa od sojinog brana se stavlja na pege, modrice i na povrinu rana.
aj od korena i listova ljubaca (selen). Jednu kaikicu preliti sa aom vode, ostaviti da stoji 1 sat, zatim kuvati
10 minuta, procediti i ohladiti. Tamponom od vate trljati pigmentne mrlje 2 puta na dan u toku dve nedelje, bolje
pre nastupa sunanih prolenih dana.
Mogu se praviti i oblozi od aja korena ljubaca (selen). Jednu kaiku samlevenog korena preliti sa 400 ml vrele
vode, ostaviti da stoji 1 sat. Stavljati na pigmentirane delove 30-40 minuta, 2-4 puta na dan.
Limun. Za masnu crnpurastu kou sa pigmentnim mrljama korisno je svakodnevno trljanje sokom od limuna. Dve
kaikice soka od limuna na pola ae vode. Dugom upotrebom mogu se obezbojiti pege i pigmentne mrlje.
Maska od limuna. Namazati lice masnom kremom. Narezati limun na tanke krike i staviti na lice. Maska se dri na
licu najvie 10 minuta, jer pri duem tretmanu koa crveni. Posle skidanja limuna lice umiti hladnom vodom ili
protrljati tamponom od vate, namoenim u mleko.
Pomeati 25 g kvasca sa 1 kaikicom soka od limuna. U dobijenu smesu dodati 1 kaiku sveeg mleka, dobro
izmeati i smesu naneti na lice tamponom od vate. Posle 20 minuta masku sprati toplom vodom. Tretman zavriti
sa nekoliko hladnih obloga.
Maska od limuna i meda. Primenjuje se za izbeljivanje koe koja ima pege i pigmentne mrlje. Dve kaike meda
pomeati sa isceenim i proceenim sokom od 1 limuna. Gazu natopiti smesom i staviti na lice 15-20 minuta. Gazu
menjati u toku tog vremena 2-3 puta. Masku sprati toplom vodom. Leenje se sastoji od 15-20 maski. Smesa se
moe uvati 7-8 dana u hladnjaku.
Maska od limuna protiv pega: sok od 1 limuna, 1 belance jajeta, eer 10 g, voda - 100 ml. Staviti na detaljno
oieno lice i drati 20-30 minuta. Skidati tamponom od vate, namoenim u toplu vodu.
Maska od limuna sa kiselom pavlakom ili od rena sa kiselom pavlakom. Sok od limuna dobro izmeati sa isto
tolikom koliinom kisele pavlake. Smesu naneti na lice: sa sokom od limuna drati 15-20 minuta, a sa svee
isceenim sokom rena 5 minuta, izbegavajui dodir maske sa trepavicama i oima.
Maska od krastavca. Pokazuje slabo izbeljujue dejstvo i primenjuje se kod svakog tipa koe koja je sklona
pigmentaciji i pegama. Sve krastavac narendati i pomeati sa 1 kaikom hranljive kreme. Kod masne koe,
isceen sok od krastevca pomeati sa istom koliinom vodke i ostaviti da stoji 24 sata. Pripremljenim sokom
namoiti ubrus od gaze i stavljati na lice tri puta u toku 15-20 minuta. Ukupno trajanje 30 maski. Sok od krastavca
se moe pripremiti i za dui rok (do 6 meseci). Za to 100g sitno narezanog sveeg krastavca preliti sa 100 ml
vodke, ostaviti 8-10 dana na tamnom mestu, zatim procediti i uvati u zatvorenoj boci u hladnjaku. Kod suve i
normalne koe moe se dodavati u svaku hranljivu kremu za pravljenje maske.

581

Bitola

Jednu kaiku narendanog krastavca pomeati sa 1 kaikicom biljnog ulja. Ovom smesom je dobro trljati suvu kou
sa ukastim mrljama.
Crni luk. Sok crnog luka se primenjuje za uklanjanje pega i pigmentnih mrlja na licu sa masnom i normalnom
koom. Treba ujutru i uvee trljati lice tamponom od vate namoenim u sok od luka, a zatim namazati lice kiselom
pavlakom i posle 10 minuta proplaknuti toplom vodom.
Kaa od narendanog crnog luka se koristi za maske za lice sa pegama i pigmentnim mrljama.
Maska od crnog luka za suvu i normalnu kou: svee isceeni sok crnog luka pomeati sa medom (1:1). Za masnu
kou luk pomeati sa 6% siretom (1:1). Ovom smesom namoiti ubrus i staviti na lice. Drati 15-20 minuta.
Ren. Kau od korena rena stavljati na lice 1-2 puta na dan na lice sa pegama i miteserima. Drati nekoliko minuta.
Pre tretmana koa se moe namazati vazelinom ili biljnim uljem.
Kod prisutnih pega dobro delovanje pokazuje umivanje sokom rena razblaenim sa vodom u odnosu 1:1.
aj rena (8 g na au vode) koristiti u oblozima protiv pega i pigmentnih mrlja.
Kod masne koe mogu se praviti maske od narendanog rena i jabuke.
aj od korena maslaka. Dve kaike suvog korena preliti sa 300 ml vode, kuvati 15 minuta, procediti. Hladnim
ajem, ujutru i uvee, umivati lice i ruke radi uklanjanja pega.
Dve kaike samlevenog cveta maslaka kuvati pola sata u pola litre vode; posle hlaenja aj procediti i naliti u
bocu. Preporuuje se da se protiv pega i pigmentnih mrlja ovim losionom trlja lice ujutru i uvee.
Sokom isceenim iz listova maslaka paljivo mazati pege 2-3 puta, a pigmentne mrlje 4-5 puta na dan do
primetnog pobelenja. Kada sok ishlapi sa lica, lice protrljati surutkom ili kiselim mlekom.
Krompir. Kod neiste koe lica sa pegama i pigmentnim mrljama pomae sledea maska: krompir narendati,
dodati nekoliko kapi maslinovog ulja (ili na vodenom kupatilu prokuvanog suncokretovog), kaiku sveeg mleka i
bademove mekinje. Sve dobro meati dok se ne dobije kaa. Naneti na lice i drati 20 minuta. Masku skinuti, a lice
protrljati surutkom ili kiselim mlekom.
Dobro izbeljuje kou sok od limuna pomean sa istom koliinom krompirovog skroba.
Da bi lice i vrat dobili belo-rozu nijansu treba oieni, svee narendan krompir staviti na lice u obliku maske na 1
sat, a vrat obmotati spiralno izrezanom ljuskom i uvezati na 1-2 sata.
argarepa. Oistiti 2-3 argarepe, sitno narendati, iscediti sok. Trljati lice ujutru i uvee ako na licu ima mnogo
pega i ako ih je teko ukloniti. Lice dobija ukastu nijansu, i pege postaju manje primetne. Efekat je mogue
poboljati svakodnevnim korienjem 1 ae soka od argarepe.
Ako se u sok od argarepe doda nekoliko kapi soka od limuna, dobie se izvrsno sredstvo za uklanjanje pega.
Za atoninu,mlitavu kou sa sivom, boje zemlje nijansom i pigmentnim mrljama koristi se sledea maska: jednu
kaiku pavlake pomeati sa sveim umancetom i 1 kaikicom soka od argarepe. Kau naneti na prethodno
oienu kou. Posle 20 minuta skinuti je tamponom namoenim toplim biljnim uljem. Zatim lice proplaknuti
hladnom vodom.
Ovas. Kod pigmentisane koe ovsene mekinje meati sa vrelim mlekom ili vodom dok se ne dobije kaa. Masku
staviti i drati 20-30 minuta.
Ovas bez ljuske, skuvan u vodi i izgnjeen, pomeati sa prosejanim ovsenim branom i sve zajedno kuvati u vodi.
Ako se ovom smesom svakodnevno umiva lice, ono e postati belo i isto.
Beli ljiljan. aj od cvetova belog ljiljana kome je dodat med i brano slaice u istoj koliini, efikasan je protiv pega.

582

Bitola

Mast protiv pega. Uzeti u istim koliinama beli luk, med, sok belog ljiljana, beli vosak. Smesu ugrejati u glinenoj
posudi na vodenom kupatilu do potpunog rastvaranja komponenata, ohladiti i naneti na lice. Tretman raditi svake
veeri u toku 1-2 meseca.
Dunja. Zrelu dunju sitno narendati, ocediti sok pomou gaze. Vatom natopljenom sokom, trljati lice. Sok izbeljuje
pege.
Maska od lubenice. Izgnjeiti lubenicu i dobijenu kau naneti na lice. Drati 10-15 minuta.
Zova. Cvet zove ( 5-6 cvasti) preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 10 minuta, procediti. aj (1:10) se koristi
za osvetljenje pega i pigmentnih mrlja. Ubrus namoiti toplim ajem, malo ocediti i staviti na celo lice (kod pega)
ili na deo sa mrljama. Tretman ponoviti 5-6 puta svakih 5 minuta, svakodnevno do dobijanja efekta. Zatim se
moe raditi ree, 1-2 puta nedeljno.
aj od omana (Inula helenium). Jednu kaikicu samlevenog korena i listova preliti aom hladne vode i ostaviti da
stoji 1 sat. Zatim staviti na vatru i kuvati 10 minuta. Procediti. Mazati pege i tamne mrlje 2-3 puta na dan.
Sok nevena. Svee isceen sok cveta nevena , sok limuna i sok crvene ribizle pomeati u jednakim delovima.
Trljati kou lica svakodnevno po 1-2 puta posle umivanja.
Maska od zelenog graka. Dve kaike zelenog graka pomeati sa 2 kaike surutke. Napraviti homogenu masu i
naneti na lice.
Maska od sitnog sira. Izbeljuje kou, hrani je, korisna je ne samo kod pega i pigmentnih mrlja, ve i za sve tipove
koe lica kod ena starijih od 30 godina koa postaje elastina, a sitne bore se peglaju. Ovu masku ne treba
stavljati na na vrlo osetljivu i suvu kou. Dve kaike sitnog sira pomeati sa 1 kaikicom kisele pavlake, dobro
izmeati i dodati 10-12 kapi 2-3% rasvora vodonik peroksida. Masku naneti na prethodno oienu kou lica, drati
30 minuta, a zatim sprati sa vodom.
Maska od meda i sitnog sira. Tri kaikice sitnog sira i 1 kaikicu meda umutiti kao krem i naneti na lice. Skinuti
tamponima namoenim u hladnu vodu.
Jogurt. Za suvu kou sa pigmentnim mrljama korisni su oblozi od jogurta. Kod masne i normalne koe obloge
naizmenino stavljati od jogurta i vinskog sireta.
umska jagoda. Plodove umske jagode sa cvetnim aicama kuvati do gustog sirupa i njime istiti pege.
Toaletna voda. Za kou koja ima pege, proirene pore i sklona je pojavi bubuljica, treba svakodnevno koristiti
sledeu toaletnu vodu: sok od limuna 50 ml, glicerin 5 g, alkoholni rastvor kamfora 10 ml, voda 25 ml, sok
od pola limuna, mleko 100 ml, vodka 15 ml, eer 10 g.

NEGA OIJU, KAPAKA, TREPAVICA I OBRVA

583

Bitola

Oi, oni kapci, trepavice i obrve

Oi, organ vida, imaju loptast oblik, smetene su u kotanoj duplji. Sa prednje strane su od spoljanjih uticaja
zatiene kapcima i trepavicama, koji tite oi od upadanja stranih tela u njih. Oni kapci su dva kona nabora. Na
slobodnom kraju kapaka rastu trepavice (100-150 na gornjem kapku i 50-70 na donjem) i izlaze kanali lojnih
lezda. Na spoljanjem uglu gornjeg kapka nalaze se suzne lezde, koje izluuju suznu tenost kroz kanale koji se
nalaze na kraju kapka. Suze odravaju stalnu vlanost oka i rasporeuju se po povrini oka treptanjem. One zatim
otiu ka unutranjem uglu oka, gde padaju u suznu kesicu, a zatim u suzno-nosni kanal. Zato kada plaemo curi
nos. Suze stalno iste oi i skidaju sve tetne materije. Suze sadre so i lizocim efikasno prirodno antibakterijsko
sredstvo koje titi oi od infekcije. Potpuno je netano uverenje da dugo itanje moe izazvati naprezanje oiju.
Oi su odreene za gledanje i ono ne izaziva naprezanje oiju. Loe osvetljenje izaziva dodatno naprezanje onih
miia. Oi se umaraju i gubi se otrina slike na mrenjai. Nekada se osea suvoa i bol u oima posle obavljanja
rada na kratkom rastojanju. To se dogaa kada dugo ne trepemo. Trepnite nekoliko puta: to e ovlaiti oko i
osloboditi ga od suvoe.
Da bi se oi malo odmorile stavite na njih dlanove ili sa vremena na vreme zatvorite oi na nekoliko sekundi.
Moe se koristiti i jednostavna veba: pomerajte oi sa leva na desno zadravajui pogled na nekim predmetima.
Nikakve kapi za oi ne mogu bolje oistiti oi od suza. Dobar nain je da se oi samo proplaknu.
Drugi dobar nain: rastvoriti 1 kaikicu soli u au vode i pipetom kapnuti 2-3 kapi u svako oko. Po potrebi
ponoviti jo jednom posle 4 sata. Ovo se moe raditi ako je bol u oku izazavana prisustvom stranog tela. Ako oko
boli bez vidnog uzroka i pocrveni, obavezno se obratiti lekaru. Pravilo je da se bez konsultacije sa lekarom nita ne
kapa u oko.
Ne gledajui na to to suze blagotvorno utiu na oi, dugo plakanje se ne preporuuje. To iscrpljuje suzne lezde, a
oi otiu i pojavljuje se bol. U ovom sluaju se preporuuje hladni vodeni oblog koji se stavlja na kapke.
Sa koom oko oiju se mora ponaati vrlo oprezno zato to je u tom delu vrlo malo potkone masnoe i miia i
zato je njoj potrebno esto i obilno vlaenje. Naneti hidratantnu kremu oko oiju laganim pokretima malog prsta.
Paziti da se koa ne razvlai i da krema ne padne u oko.
Korisno je jednom mesno stavljati obloge od pivskog kvasca. Suv pivski kvasac rastvoriti u toplom mleku, natopiti
vatu istaviti je na oi na 10-20 minuta (nekoliko puta natapati vatu tako da je tampon uvek topao).
Tamni krugovi ispod oiju su obino izazvani vikom pigmentacije. To se pojaava i zbog toga to koa na tom
mestu lei u onom udubljenju i nalazi se u senci. Posle nekoliko besanih noi krugovi ispod oiju mogu izgledati
tamnije zato to zbog premora miii na licu slabe, a udubljenja ispod oiju postaju jo dublja i otro ocrtana.
Uzrok pojave tamnih krugova je najee unutranje obolenje. U tim sluajevima domae leenje je beskorisno,
treba se obratiti lekaru.
Nekada se senke ispod oiju objanjavaju time to je koa kapaka veoma tanka i kroz nju se naziru krvni sudovi.
Uzrok nastanka tamnih krugova moe biti i preterano znojenje, upala creva i druga obolenja. Kod ivanih ljudi, iji
se krvni sudovi suavaju ili ire veoma lako, takoe se stvaraju senke ispod oiju. U svakom sluaju se treba
truditi da se pobolja cirkulacija.
Oni kapci. Dug rad pri loem osvetljenju, nesanica, nedovoljan boravak na sveem vazduhu, nepravilno korienje
kozmetikih sredstava, naroito pri poveanoj osetljivosti koe na njih (alergije), loe se odraavaju na stanje
kapaka. Promene na kapcima nastaju i u poodmaklim godinama. Komplikacije na kapcima se mogu izbei
njihovom pravilnom negom.
Upotrebljena minka za oi se mora svake veeri detaljno oistiti. Ne treba je skidati sapunom. Od sapuna se oi
upale, a od hladne ili tople vode koa kapaka postaje jo suvlja i pojavljuju se sitne bore "guije apice". Te bore
mogu ostati celog ivota. One uvek odaju starost. minku treba skidati kozmetikim mlekom, koje se moe
napraviti od vode, lanolina, glicerina i vazelina, uzetih u odnosu 3:1:1:1. (Lanolin kod nekog izaziva crvenjenje

584

Bitola

koe). Lanolin malo otopiti na vodenom kupatilu, zatim ga dobro izgnjeiti u porculanskom avanu sa vazelinom,
posle ega u kapima dodavati glicerin, prethodno pomean sa vodom. Dobijeno mleko naneti na vatu koja je
natopljena toplom vodom i temeljno skinuti minku. minka je skinuta u potpunosti ako vata ostaje ista. Zatim
treba oi isprati tamponom od vate namoenim u pravi aj ili aj od kamilice, nane ili razlika.
U narodnoj kozmetici je naroito popularna voda od razlika koja, po predanju, moe da vrati vid. Priprema se tako
to se iznad vode koja kljua stavi gaza sa svee ubranim cvetovima razlika. Posuda se poklopi. Kuva se na ne
mnogo jakoj vatri bar 2 sata. Zatim, ne otkrivajui posudu, staviti je u hladnu vodu i drati dok se ne ohladi.
Izvaditi gazu sa cvetovima (oni se odmah mogu iskoristiti za obloge), vodu procediti i uvati u staklenim bocama
dobro zatvorenim. Voda od razlika uklanja alergijsku reakciju, regenerie kou. Moe se koristiti za obloge i
ispiranje oiju (naroito posle tuiranja).
Posle obloga kapke je potrebno mazati masnom hranljivom kremom. Kada se bira hranljiva krema za kapke, treba
uzeti u obzir da ona treba lako da se upija i da ne sadri iritirajue materije i materije koje mogu da izazovu
alergiju. Kremu paljivo nanositi vrhovima prstiju, istovremeno vrei masau.
Samo pravilna samomasaa daje koi elastinost i pegla bore. Pored oiju lagani udarci treba da budu jedan za
drugim. Drugo kretanje milovanje jastuiima 4., 3. i 2. prsta.
Trepavice. Trepavice zajedno sa kapcima tite oi od tetnog spoljanjeg uticaja (praina, vlaga). One su ukras
lica, naroito kod ena.
Trepavice ive samo 150-200 dana. One stalno ispadaju, ali na njihovim mestima izrastaju nove. Kod upale
kapaka prirodni rast trepavica moe biti naruen.
Pojaanje rasta trepavica je mogue njihovim redonim mazanjem ricinisovim ili bademovim uljem.
Trepavicama treba posebna nega. Neke devojke podrezuju svoje trepavice u nadi da e one postati gue i due.
Podrezane trepavice ne rastu tako jednostavno kao kosa na glavi. Ako su trepavice podrezane treba primeniti
takvo sredsvo koje e uveati rast, a to je: vazelin 8g, ricinusovo ulje 5 g, peruanski balzam (Polyvinox) 0,2
g; smesu dobro promeati, a zatim malo mazati trepavice 2 puta na dan. Moe se umivati, ali je bitno da se u toku
dueg vremena trepavice mau svaki dan.
Za skidanje kozmetike, naneti na kapke malo kreme za omekavanje. Senku i tu skidati tamponom od vate
namoenim u maslinovo ili kukuruzno ulje. Poeti od trepavica. Neno ih zahvatati vlanim tamponom, neno
pritiskati prstima i ii od korena trepavica prema njihovim krajevima.
Obrve. Obrve uvaju oi od znoja i drugih neistoa koji teku sa ela. Dlake obrva su deblje od dlaka kose i rastu
sporije. Kod ena su tanje nego kod mukaraca. Na njihov rast utiu neka kona i unutranja obolenja. Naprimer,
kod naruene funkcije titne lezde, obrve postaju tanke, retke, a ponekad ispadaju.
Izraz oiju i lica zavisi od oblika obrva, njihove boje i duine. Obrve ne treba da budu suvie crne, suvie dugake
ili kratke, srasle ili otro savijene pod uglom, ne treba da se uzdiu nad onim lukovima i ne treba da izviruju ispod
njih. Za odreivanje duine obrva olovkom obeleiti linije od ugla usana do unutranjeg i spoljanjeg kraja oiju.
Take preseka tih linija sa obrvama pokazuju njihovu optimalnu duinu. Posle toga obrve lagano upkati u pravcu
rasta specijalnom pincetom. Oblik obrva treba da istie individualnost i da bude u skladu sa oblikom oiju.

Kako se osloboditi "kesica" ispod oiju?

alfija. Raditi obloge od aja alfije (hladne i tople). Jednu kaikicu listova alfije preliti sa pola ae vrele vode.
Ostaviti poklopljeno 10-15 minuta, procediti, polovinu ohladiti, drugu polovinu podgrejati. Na kapke naizmenino
stavljati tapone od vate natopljene as toplim, a as hladnim ajem. Tretman raditi pre spavanja, posle toga kou
namazati kremom za kapke.

585

Bitola

Perun. Kod oteenih kapaka i "kesa" ispod oiju preporuuju se oblozi od lista peruna. Lie narezati vrlo sitno i
staviti na kapke, pokriti vlanim tamponom od vate. Skinuti posle 15 minuta.
Kod oteenih kapaka i "kesa" ispod oiju koristi se smesa od 2 kaikice kisele pavlake i 1 kaikice izgnjeenih
listova peruna. Staviti na 20-30 minuta, skinuti hladnom vodom.
Krompir. Krompir skuvati u ljusci. Kada bude topao presei ga i staviti na oi 30-40 minuta. Maska smanjuje otoke
ispod oiju.
Pravi aj. Kesice sa pravim ajem preliti vrelom vodom, kratko staviti u zamrziva, a zatim na oi u trajanju od 10
minuta. Ovaj oblog se preporuuje protiv "kesica" ispod oiju.
Vriti uvee masau u toku 5 minuta bilo kakvom kremom. Posle masae staviti na oi obloge od vrueg rastvora
borne kiseline (malo razblaiti). Posle 10 minuta staviti na oi obloge od ledene vode, menjajui ih nekoliko puta.

Naini davanja sjaja oima

Ako su oi mutne i imaju neki nezdrav izgled, uzrok tome moe biti bolesna jetra ili nedostatak soli u organizmu.
Ako je nedostatak soli preporuuju se 2-3 prstohvata soli pre jela.
Da bi oi uvek bile jasne i sijale, treba staviti na kapke kruie sveeg krastavca na 10 minuta.
Efikasno deluju mleni oblozi koji uklanjaju upalne pojave.
Lagano pritiskati vrhovima prstiju u toku 3 sekunde unutranje uglove oiju. Ponoviti 3 puta.
Maske od sirovog krompira. Kau od svee narendanog sirovog krompira staviti na komad gaze i na oi i drati 1015 minuta. Skidati prohladnom vodom, pravim ajem ili ajem od kamilice (200 g suvog cveta kamilice preliti
aom vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne ohladi, procediti).
Pranje oiju ajem od kamilice. Jednu kaikicu cveta kamilice preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji, procediti.
Posle toga kada se aj ohladi, namoiti vatu i staviti na oi. Primenjuje se kod upaljenih umornih oiju.
Kupke za oi. Da bi se uklonili umor i upala oiju u specijalnu aicu naliti aj kamilice (1 kaikica na au vode) i
vrsto pritisnuti ka oku. Zabaciti glavu i u tom poloaju otvarati i zatvarati oko 8-10 puta. Na kraju tretmana
otvorit oko i uraditi nekoliko krunih pokreta. Ovaj tretman ponoviti sa drugim okom. Posle toga malo prosuiti
kou oko oiju i naneti, lakim lupkanjem prstima, masnu kremu.
Oblozi od aja cveta kamilice i cveta lipe. Po 1 kaiku cveta kamilice i lipe pomeati i preliti aom vrele vode.
Kada se aj ohladi do sobne temperature procediti ga kroz gazu. Dobijenim ajem natopiti tampone od vate i
staviti na oi . Drati 10 minuta. Oblozi pomau da se ouva sjaj u oima, oiste kapci od minke.

Narodna sredstva za jaanje obrva i ubrzanje njihovog rasta

586

Bitola

Uvee pre sna obrve treba namazati biljnim uljem (ricinusovim, maslinovim ili nekim drugim) ili specijalnom
kozmetikom kremom.
Blagotvorno dejstvo pokazuju i uljani oblozi: zagrejanim maslinovim uljem (20 g) natopiti 2 tampona od vate i
paljivo ih staviti na obrve. Odozgo prekriti pergament papirom. Posle 10-15 minuta skinuti obloge.
Preporuuje se da se obrve mau sledeom smesom: laneno ulje 1/2 kaikice, ricinusovo ulje 10-15 kapi,
kamforno ulje 1-2 kapi. Poboljava rast obrva, spreava ispadanje i obezbojavanje obrva, titi od nepovoljnog
uticaja sunca i vetra.
''O crnjenju obrva. Ako eli da obrve budu crne, treba ih ee mazati plodovima zove od ega e one i pocrneti".

Preporuke narodne medicine koje pomau kod umora oiju, upale i crvenjenja kapaka
aj od nane. Ako su kapci oteeni, a oi upaljene od nespavanja treba koristiti obloge od aja nane (uzeti 1 kaiku
nane na au vrele vode, kuvati na slaboj vatri 5-10 minuta, ohladiti i procediti kroz gazu). Kada se temperatura
spusti do sobne, natopiti tampon od vate i staviti na oi na 10 minuta (kod oteklina), ponoviti ovaj 3-4 puta
zaredom.
Pravi aj. Malo crvenilo kapaka, krugovi i kese ispod oiju bie manje primetni ako se na nekoliko minuta stavi
nakapke vata namoena vruim, svee kuvanim pravim ajem. Posle skidanja obloga na kapke oprezno naneti
kremu.
Kod umornih i upaljenih oiju, nadutosti kapaka, krugova i kesa ispod oiju, preporuuje se oblog od hladnog, jako
kuvanog pravog aja (1 kaiku skuvati u 1/4 ae vrele vode, ostaviti 30-40 minuta, procediti); oblog staviti na oi
na 10 minuta. Tampone od vate, natopljene ajem, drati 1-2 minuta, menjajui ih 3-4 puta. Posle zavretka
tretmana uraditi obloge od hladne vode i naneti na kapke i naneti na kapke hranljivu kremu.
Ako su oi umorne, jako upaljene, kapci oteeni, a ispod oiju su tamni krugovi, ujutru i uvee stavljati obloge od
pravog aja: u male kesice od meke tkanine staviti malo pravog aja. Staviti ih u au sa vrelom vodom i ostaviti 510 minuta. Tople kesice sa ajem staviti na oi i drati 10-15 minuta. Ovaj oblog smiruje upaljene i umorne oi i
titi od pojave bora oko njih.
Kod upale krajeva kapaka koriste se oblozi od vode u koju je rastvorena borna kiselina.
Ako su kapci pocrveneli od vetra, hemijskih sredstava ili nedostatka vitamina, operite ih toplom vodom u kojoj je
rastvoreno malo soli.
Protiv "snenog slepila" sportisti koriste obloge od mleka (penu skinuti). Ovaj oblog hladi oi i kapke i uklanja
upalu.
Cvetovi razlika. Kod crvenih kapaka, miaka i umornih oiju koje su izgubile sjaj, 10 cvetova razlika (3 kaike)
preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti. aj koristiti za one kupke.
Jednu kaiku cvetova razlika preliti aom vrele vode, ostaviti 20 minuta, procediti i koristiti za obloge. Tampone,
namoenieu topli aj, stavljati na oi u toku 15-20 minuta.
Jednu kaiku cvetova razlika staviti na pola ae biljnog ulja. Koristi se za negu upaljenih onih kapaka.
Namoene tampone od vate staviti na oi i drati 15-20 minuta, zatim kou protrljati tamponom namoenim ajem
od razlika (1 kaika cvetova razlika na 1 au vrele vode, ostaviti da stoji pola sata, procediti).

587

Bitola

Cvet od lipe. Jednu do dve kaikice osuenih cvetova lipe preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta,
procediti. Umivati oi kod crvenih kapaka. Mesto umivanja mogu se stavljati i oblozi: u topli aj od cveta lipe
staviti ubrus od gaze, malo ocediti i staviti na oi na 3-5 minuta. Tretman uklanja otoke kapaka, umor oiju i
pomae kod bora.
Kod umornih, crvenih kapaka pomau oblozi napravljeni od soka sveeg krastavca.
Perun. Kesice od gaze napuniti sitno iseckanim listovima peruna i spustiti u kljualu vodu. Posle toga, kada
tenost otee i kesice se malo prohlade, staviti ih na zatvorene oi na 3-4 minuta. Zatim na oi staviti tampon od
vate natopljen hladnom vodom. Tretman pomae kod umora oiju i upale zbog nespavanja.
Vrlo dobro, umirujue, osveavajue dejstvo na upalu oiju ima oblog od aja peruna (50 g listova kuvati 15
minuta u pola litre vode, procediti). Tampone od vate umoiti u topli aj i staviti na zatvorene oi na 1-2 minuta.
Tretman ponoviti 3-4 puta. Na kraju tretmana napraviti hladan oblog, kou posuiti i naneti masnu kremu.
Kod oteenih i crvenih kapaka koristiti obloge od aja peruna. Jednu kaiku listova peruna preliti aom vrele
vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti. Natopiti ajem tampon od vate i staviti na oi na 10 minuta.
Kamilica. Umorne oi, upaljene i crvene kapke ujutru i uvee oprati ajem kamilice: 1-2 kaikice suve kamilice
preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji 10-15 minuta, procediti. Mogu se praviti i oblozi: komade gaze ili vate
natopiti ajem i staviti na zatvorene oi na 3-5 minuta. Ponoviti nekoliko puta. Pomae kod oteenih kapaka
(ujutru).
U saivene kesice od meke tkanine staviti malo kamilice, staviti u posudu sa vrelom vodom i ostaviti 10-15
minuta. Zatim, dok su jo tople, staviti na oba oka. Ovaj oblog takoe spreava rano pojavljivanje bora oko oiju.
Miroija. Kod oteklina i crvenila kapaka preporuuje se upotreba obloga od aja semena miroije (1kaikica
semena na pola litre vode).
Na pocrvenele kapke staviti kesice od gaze napunjene semenom miroije. Kesice sa semenom spustiti u vrelu
vodu i, proverivi temperaturu spoljnim delom ake, staviti na zatvorene oi na 15 minuta.
Svakodnevno se preporuuje umivanje oiju pravim ajem. Za to 1/4 kaikice preliti sa pola ae vrele vode,
ostaviti da stoji 20-30 minuta i procediti. Ovaj tretman otklanja umor oiju, oseaj otrine, crvenilo kapaka.

Uklanjanje dlaka sa delova tela

Sagoreti ljusku oraha, pepeo rastvoriti u vodi i tom smesom mazati mesta pojaanog rasta dlaka.
Za uklanjanje dlaka sa delova tela treba 150 g tatule (Datura stramonium) kuvati u 1 litri vode dok se ne dobije
jak aj. Tamponom vate namoenim u aj mazati dlakave delove tela.
Dlake koje nekad rastu iznad gornje usne ili na bradi nikada ne treba brijati jer e one rasti jo jae i postae
gue. ee ih treba premazivati vodonik-peroksidom sa 1 kapi vodenog rastvora amonijum-hidroksida, da bi one
postale bezbojne, a pojedine, naroito dugake dlake, treba pincetom iupati sa korenom, a zatim po nekoliko
puta na dan mazati rastvorom rivanola (1:1000), od ega e one postepeno nestati.

588

Bitola

NEGA KOE KOD SUNANJA

Preplanulost i sunane opekotine

Preplanulost- potamnjenje koe, koje nastaje stvaranjem vika pigmenta melanina u njenom spoljanjem sloju
(epidermis) pod uticajem ultravioletnih zraka sunca ili vetakih izvora svetlosti (ivino-kvarcne lampe i dr.). Po
pravilu, preplanulost svedoi o dobrom prenosu i povoljnom uticaju ultravioletnih zraka na organizam, pod ijim se
uticajem u organizmu stvaraju bioloki aktivne materije koje stimuliu rad nervnog i endokrinog sistema,
poboljava se razmena materija, poveava se otpornost prema infektivnim i drugim obolenjima. Osim toga, pod
uticajem ultravioletnih zraka stvara se vitamin D, koji ima sposobnost da iz creva apsorbuje kalcijum, kojin je
neophodan za kotani sistem (usled nedostatka vitamina D dolazi do pojave rahitisa). Ovaj vitamin obezbeuje
normalnu aktivnost mnogih fermenata.
Preplanulost je jedna od zatitnih reakcija organizma. Nastalo zadebljanje ronatog sloja i sposobnost melanina da
apsorbuje toplotne zrake titi organizam od ultravioletnih zraka, koji pri duem delovanju mogu izazvati izumiranje
elija koe i sunane opekotine, , a takoe i od infracrvenih zraka, koji su jedan od osnovnih uzroka pregrevanja i
sunanice. Dopunsko sredstvo zatite id sunanih zraka je znojenje.
Ne gledajui na pozitivan uticaj sunca, opasnost kojoj se izlaemo dugotrajnim boravkom na suncu je vrlo
velika.Ultravioletni zraci su tetni za nau kou. Samo kod ljudi sa vrlo tamnom ili crnom koom se u organizmu
proizvodi dovoljna koliina melkanina koja u potpunosti titi organizam od tetnog uticaja ultravioletnih zraka.
teta, koja moe biti uinjena naoj koi, direktno je proporcionalna vremenu nalaenja na suncu. Krae
zadravanje na suncu (do 10 min.) pre svega iritira kou i izaziva malo crvenilo. Kod dueg zadravanja koa se
upali i otekne. Ako se produi sunanje, koa moe izgoreti i stvaraju se plikovi i poinje da suzi. Suvino sunanje
nanosi koi takvu tetu da ona vie nije u stanju da vri svoju zatitnu funkciju. Kod tekih opekotina prekida se
termoregulacija to dovodi do sunanice.
Opasnost od dugog boravka na suncu je i ta to pod uticajem sunevih zraka koa gubi svoju elastinost, glatkost i
prekriva se borama. Naalost, nita vie ne moe usporiti ili zaustaviti taj proces. Najozbiljniji razlog zbog kog
treba izbegavati sunanje je taj to sunevi zraci izazivaju jake promene na koi koje mogu dovesti do stvaranja
raka koe. Potrebno je vrlo dugo biti na direktnom suncu da bi dolo do slinih promena. Zbog toga beli ljudi koji
ive u oblastima sa dosta sunca imaju mnogo vie anse da dobiju rak koe u odnosu naljude koji ive u oblastima
sa malo sunca. Ljudi sa crnom koom proizvode melanin tako efikasno, tako da se ne nalaze u opasnosti, u
stepenu kao beli ljudi, da dobiju rak, nezavisno od toga koliko se dugo nalaze na suncu. Ljudi koji imaju vitiligo
(delovi koe bez pigmentacije), ili hloazmu (delovi koe sa vikom pigmentacije), moraju izbegavati suneve
zrake. Kod prvih, koa brzo izgori, a kod drugih mrlje tamne i postaju jo primetnije. Kod dermatita takoe ne
treba biti na suncu jer se koa jo bre sui, to pogorava njen sastav.
Stari ljudi, deca do dve godine, trudne ene, lica sa hroninim obolenjima plua (naroito tuberkuloza), sa
oboljenjima srca i krvnih sudova, ne smeju dugo biti na suncu. Poviena osetljivost prema sunevim zracima se
moe javiti kod osoba sa poremeenom funkcijom jetre kada koriste mnogo alkohola. Osobe sa povienom
osetljivou prema sunevim zracima, na ulici treba da koriste stranu u senci, da nose odeu od laganih, svetlih
materijala sa rukavima, otkrivene delove koe da mau kremom za sunanje, a takoe da koriste svetli suncobran
i naoare za sunce. Naalost, iako znaju da je sunce tetno za kou, mnogi se aktivno sunaju, smatrajui da e ih
preplanulost uiniti privlanijm.
Sunati se treba postepeno. Prvi dan na direktnom suncu treba biti najvie 10-15 minuta, a stanovnici sa severa
koji odmor provode na jugu ili na planinama, prve dane treba da provode ispod suncobrana. Kod dobrog
podnoenja, svaki naredni dan treba produavati boravak na suncu za 5-10 minuta. Maksimalna duina sunanja,
za ve preplanulu osobu, ne treba da prelazi 1-1,5 sati. Ravnomernu preplanulost pomae mazanje koe pre
sunanja orahovim, breskvinim ili nekim drugim biljnim uljem.

589

Bitola

Najbolje vreme za sunanje je u junom pojasu do 11-12 sati, a u srednjem i severnom od 11-13 sati. Za vreme
sunanja glavu pokriti eirom. Na oi staviti sunane naoare: pod uticajem direktnih sunevih zraka moe doi
do konjuktivitisa. Ne treba se sunati odmah posle jela. Ne treba spavati na suncu.

Narodna sredstva koja pomau da se koa zatiti kod sunanja

Starinska preporuka. Glavna neprijatnost, koja ostaje posle sunanja, je promena boje koe i njena hrapavost koja
nekada ostaje due. Tu pre svega pomae esto vlaenje izgorenih delova koe mekom vodom ili sokom od
sirovog krompira.
aj od semena krastavca. Pravi se sa vodkom ili 40% alkoholom u odnosu 1:10. Ostaviti da stoji 2 nedelje,
procediti. Pre upotrebe razblaiti vodom isto u odnosu 1:10 i svakodnevno trljati lice do dobijanja eljenog
rezultata. Koristi se kao sredstvo koje titi kou od sunca i pojava pega.
Vodeni ekstrakt koe krastavca se koristi za trljanje lica i ruku protiv sunca i pega.
Jogurt. Do nekog stepena kou je mogue zatititi od dejstva sunca jogurtom.
Kod jakog crvenila delova koe, mazati ih kiselim mlekom, kolonjskom vodom ili vodkom i uzdravati se od daljeg
boravka na suncu dok crvenilo ne nestane.
Za smanjenje neravnomerne pigmentacije izazvane sunanjem, mazati otkrivene delove koe kiselim mlekom ili
sokom od limuna.
Zatitne kreme. Kreme koje su namenjene za zatitu koe od nepovoljnih atmosferskih uticaja, hlade kou i tite
je od jakog dejstva sunevih zraka.

Sredstva protiv opekotina od sunanja

Krompir. Oguliti krompir, narendati ga i iscediti sok pomou gaze. Namazati lice ili namoiti u njega ubrus od gaze
i staviti na obolele delove koe.Sok od krompira ima protivupalno dejstvo i zbog toga se primenjuje kod leenja
opekotina od sunca. Sok se moe pomeati sa peninim branom i naneti na lice na 15-20 minuta.
Nekoliko neoguljenih krompira skuvati, oistiti, izgnjeiti u pire i pomeati sa pavlakom ili kiselom pavlakom.
Meati dok se ne dobije dobro maziva konzistencija. Toplu smesu naneti na lice na 10-15 minuta, a zatim skinuti
tamponom od vate.
Ako se na jako izgoreo deo koe odmah stavi sve narendan krompir on e umiriti bol i spreiti nastanak plikova.
Kod sunanih opekotina na izgorela mesta staviti sloj kae od narendanog sveeg krompira na 20-30 minuta.
Pocrvenelu i iritiranu kou lica treba napuderisati krompirovim branom.
Ako se posle boravka na suncu opazi malo crvenjenje nosa, nekoliko puta ga treba napuderisati skrobom.

590

Bitola

aj. Kod sunanih opekotina stavljati oblog od pravog aja (jednu kaikicu pravog aja preliti sa 1/4 ae vrele
vode, ostaviti 30-40 minuta, procediti). Tretman se vri 2-3 puta na dan u trajanju po 20-30 minuta. Oblozi
uklanjaju bol i oseaj peenja.
Prethodno mazanje koe lica ili drugih delova tela pravim ajem spreava nastanak sunanih opekotina.
Kamilica. aj kamilice (1 kaika na au vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta) se koristi za obloge kod sunanih
opekotina i promrzlina.
Alkoholnu tinkturu ili 5-10 % aj od kamilice (1 kaiku suvog cveta kamilice preliti aom vode, kuvati 5 minuta,
ostaviti da stoji oko sat vremena) dodati u bilo koju masnu ili vitaminsku kremu. Takva krema pomae kod
iritirane koe i kod sunanih opekotina.
Dunja. Semenke dunje preliti kljualom vodom u odnosu 1:50, ekstrahovati 5 minuta, a zatim procediti kroz gazu.
Dobijenim sluzavim ekstaktom premazivati opeena mesta 1-2 puta na dan. Tretman ponoviti 3-4 puta zaredom
sa prekidima 10-15 minuta.
Aloja. Opeena mesta koe mazati sokom od sveih listova aloje.
Kod opekotina se primenjuje sok aloje razblaen kuvanom vodom (1:1). Natopiti ubrus, malo ocediti i staviti na
opeenu povrinu 1-2 puta na dan svakih 5-10 minuta u toku jednog sata.
Lubenica. Kod opekotina se koristi losion napravljen od jednakih delova soka lubenice i soka od krastavca.
Kupus. Listove kiselog kupusa staviti na opeeno mesto.
Kantarion. Uzeti 1 kaiku suve biljke (list i cvet), preliti aom vrele vode, kuvati 10-15 minuta i odmah procediti.
Koristiti za obloge i mazanje opekotina.
Kantarionovo ulje. Uzeti 3 kaike kantariona, preliti sa 200 g biljnog ulja, ostaviti da stoji 2-3 nedelje u dobro
zatvorenoj staklenoj posudi, povremeno mukati. Dobijeni ekstrakt procediti kroz gazu. Ulje uvati u hladnjaku.
Koristi se kod opekotina, kod rana koje dugo ne zarastaju, za mazanje vrlo suve koe lica, kod upalnih procesa i
iritacije koe.
Hrast. Kod opekotina se koristi 10-20 % rastvor hrastove kore (20-40 g kore na 200 ml vode). aj procediti
odmah posle grejanja, ohladiti i koristiti za obloge koje se stavljaju na opeenu kou u toku 1 sata svakih 5-10
minuta.

NEGA RUKU

Ruke i ake

591

Bitola

Duina i oblik ruku i aka su odreeni genetiki. Zato se potrudite da zaboravite da su vai prsti suvie kratki ili
debeli, a pazite na to da koa na njima bude nena, elastina i privlana. Negovane ruke su ukras ne samo ena
ve i mukaraca. esto ruke vie od lica govore o karakteru i starosti ena. Kada se ena goji, masnoa se brzo
nagomilava u gornjem delu ruku. I to je najgore, od toga se teko otarasiti ak i pomou vebi. Naroito je vano
da se ne goji u vreme trudnoe, jer viak teine ostaje ak i posle poroaja i debljaju se pre svega ba ruke.
Najugroeniji deo ruke je lakat. Obolenje pod imenom "teniski lakat" moe nastati od obinih kunih poslova kao
to su pranje prozora i bojenje zidova. Simptomi su: bol u zglobu kod kretanja i veoma jaka osetljivost otre ivice
lakta. Ovo se deava kod pokreta, nesklada ili upale miia ili tetiva, koji ispravljaju lakat. Leenje se sastoji od
mirovanja i korienja sredstava protiv bolova. Kod teih sluajeva lekar moe odrediti ultrazvunu terapiju.
ake
ake su deo tela koji je ee od drugih izloen spoljanjem uticaju. Potapanjem aka u vodu one se isuuju, jer
vlaga iz koe prolazi kroz zatitnu membranu epiderma teei da se spoji sa vodom koja okruuje telo. to je jai
rastvor mineralnih soli u vodi, to koa gubi vie vlage. Zbog toga tvrda voda ima jako isuujue dejstvo. Koristei
prakove za pranje, paste i sapun, mi isuujemo kou. Na taj nain, ako se koa aka ne titi od tetnih uticaja,
ona brzo postaje mlitava, atonina i naborana.
Prvo i najprostije pravilo: uvek detaljno obriite ruke posle svakog dodira sa vodom. to ee one ostaju mokre
tim vie e se koa isuivati. Da bi zatitili kou ruku, potrebno je stavljati gumene rukavice kada se rade prljavi
poslovi u kui ili bati. Ne treba ih nositi vie od 5 minuta, jer ruke poinju jako da se znoje. To isuuje kou i ruke
postaju tvrde i suve. Ako je potrebno da se radi due treba ispod gumenih rukavica staviti pamune rukavice
namazane kremom za ruke. U tom sluaju e koa imati dobru ishranu.
Ruke treba negovati isto kao i lice. Koristite blage sapune, ne perite ruke preesto. Ovlaite ih sa malo soka od
limuna. Ako se rade prljavi poslovi u kui ili bati, prethodno namaite ruke zatitnom kremom, koja dobro titi
kou od prljavtine, naroito oko noktiju.
Koa ake ima svoje karakteristike. Na gornjoj strani ima slinosti sa koom lica, ali na dlanovima je potpuno
drugaija. Koa dlanova je zadebljala, na njoj nema dlaka i lojnih lezda, ali ima mnogo znojnih. Ona se odlikuje
slikovitim reljefom: na njoj su obeleeni krupni nabori, koji su u vezi sa radom ake, i sitne linije brazdica i
grebenia, ija je slika kodirana ve kod roena oveka. Ta povrinska slika je strogo individualna. Ba zbog toga
prestupnike trae po otscima prstiju. U nekim dravama u dokumentima za identifikaciju, pored fotografije
stavljaju i otiske prstiju.
Koa dlanova, iako je zadebljana ima visoku osetljivost. To se objanjava time to u njoj ima mnogo nervnih
zavretaka i receptora koji se nalaze blizo epiderma. Koa aka je, kao i koa tela i lica, funkcionalno vezana sa
razliitim organima. Nadraujui odreene zone koe ake moe se uticati na te organe. Masaa tih zona je
efikasnija nego masaa drugih zona na telu.
Poslednjih godina sve vee priznanje i rasprostranjenost dobija metod dijagnostike i leenja rukama. Ekstrasensi,
koristei bioloku i toplotnu energiju svojih ruku, daju dijagnoze i lee obolele.
Kod nege koe ruku treba uzeti u obzir karakteristike dlanova. Koa dlanova nema lojne lezde i razmena materija
u njoj je vezana za delatnost znojnih lezda. Zbog toga ona ne moe biti masna. Ali ako znojne lezde u njoj
poinju da rade loe, ona moe postati suva. Koa dlanova dobro podnosi pranje vodom, ak i sa alkalnim
sapunom. Ako se za vreme runog pranja rublja sa prakovima za pranje, ili kod rada sa rastvorima hemijskih
materija, ovek oznoji, potrebno je da odmah prekine sa radom i detaljno opere ruke, jer pri hlaenju tela kroz
znojne lezde dlanova u organizam kroz kou zajedno sa znojem dospevaju tetne hemijske materije. Glavni
zadatak nege dlanova je njihovo omekavanje. Za to slue specijalni losioni.

Nokti

592

Bitola

Nega ruku ukljuuje i negu noktiju. Nokti su ploice koje se sastoje od oronalih elija epiderma. Nokat raste iz
korena, smetenog u osnovi loe nokta. Sastav nokta i njegov spoljanji izgled uglavnom zavise od hranljivih
materija koje dolaze krvotokom do nokta i od uticaja nervnog sistema. Zdrav nokat raste oko 0,1 mm na dan, 3-4
puta manje od kose. Nokat se u potpunosti menja za 5 meseci. Ako se ne see moe dostii duinu od 40 cm.
Zdravi nokti su tvrdi, glatki, ruiasti. Ako nokti postanu hrapavi, promene boju, lome se i postaju slojeviti, to
moe biti spoljanja manifestacija metabolikih promena u organizmu ili obolenja unutranjih organa. Ako su
promene uporno prisutne treba se obratiti lekaru.
Prvo treba razumeti uzroke nastanka zadebljanja, hrapavosti, krhkosti i cepanje noktiju. Moda je to uticaj
hemijskih sredstava, smole, rastvaraa i boja, sa kojima se radi u prizvodnji, ili drugih sredstava kune hemije ili
je to rezultat dugotrajnog dranja ruku u vodi.
ukasta boja noktiju se moe pojaviti kod korienja loeg laka. Bele mrlje se pojavljuju kao rezultat trauma,
kada u nokat prodiru mehurii vazduha. U sluaju upalnog procesa u loi nokta na povrini nokta se mogu pojaviti
poprene ili uzdune brazde.
Lepi nokti se smatraju divnim darom prirode, ali i runi nokti, pravilnom i stalnom negom, mogu biti lepi. Koicu
koja raste na osnovi nokta treba istiti kotanim istaem za nokte. Ruke treba prethodno oprati toplom vodom da
bi koica bila meka. Povrinu nokta treba polirati trljajui je unutranjom stranom kore od limuna.
Prljavtinu ispod nokata treba istiti tupim priborom jer se sa otrim moe povrediti. Ako se spremate za rad u
bati zagrebite vrhovima prstiju komad sapuna da on ue ispod nokata. Tada nee moi da ue prljavtina.
Najei nedostatak noktiju je njihova lomljivost. Jedan od uzroka lomljivosti je nedostatak vitamina A i D.
Lomljivost moe nastati od estog pranja rublja, od upotrebe laka za nokte, od korienja acetona za skidanje
laka.

Preporuke za negu ruku

Za odravanje kisele reakcije koe treba pre spavanja isprati ruke zakiseljenom vodom (na 1 l vode 1 kaikica
sireta).
Mast za omekavanje koe na rukama na vetrovitom vremenu. Zeti 4 kaike glicerina, 1 kaoku soka od limuna i
toliko krompirovog brana da se dobije krema. Sve dobru izmeati i uvee utrljati u kou ruku.
Kod teih fizikih poslova svaki dan trljati ruke glicerinom koji je pomean sa vodom (1:1) ili vazelinom. Glicerin
bez vode kod nekih izaziva gnojenje rana.
Za ogrubele ruke, a takoe i za omekavanje koe na laktovima i kolenima koristi se zagrejano maslinovo ulje.
Losion za omekavanje koe i za eliminaciju upala. Smesu isitnjenih listova bokvice, cvetova kamilice i nevena (1
kaika) preliti aom kljuale vode, ostaviti da stoji 2 sata, procediti. U aj staviti 1 kaiku glicerina. Ruke
protrljavati tim losionom 2-3 puta na dan.
Ako se na rukama pojave upale i koa ispuca, treba ih posle svakog pranja malo drati u skrobnoj vodi (voda od
kuvanog krompira bez soli ili voda sa narendanim sirovim krompirom).
Za grubu i hrapavu kou ruku (2 puta ili profilaktiki 1 put nedeljno) prreporuuju se kupke od soka kiselog
kupusa, surutke i vode u kojoj se skuvao krompir. Zatim kou mazati masnom kremom i nou staviti konane
rukavice.

593

Bitola

Kreme za ruke
Jednu kaiku listova bokvice preliti sa aom vrele vode, ostaviti poklopljeno 8-9 sati, procediti; 50 g maslaca
izgnjeiti sa 1 kaikicom meda, dodati 1 kaikicu aja od bokvice i sve dobro izmeati.
Obrati latice sa 1 rue, izgnjeiti ih i pomeati sa 1 kaikom svinjske masti. Krema se upotrebljava za omekavanje
ispucane ili isuene koe ruku.
Skuvati aj od kamilice: uzeti 1 kaiku cveta kamilice na 1 au vrele vode, ostaviti poklopljeno da stoji 8-9 sati,
zatim procediti. Izgnjeiti 50 g maslaca sa 1 kaikicom meda, dodati 1 kaikicu aja kamilice, sve dobro promeati.
Posle pranja sua ili rublja istrljati ruke plodovima crvene ili crne ribizle, a zatim utrljati kremu za ruke.
Hranljiva krema za suvu kou ruku
Uzeti 1 kaiku smese tri biljke (bokvica, kamilica, neven), preliti sa pola ae vrele vode, drati na vodenom
kupatilu 1 sat, procediti. U aj staviti 1 kaikicu meda i 50 g maslaca.
Zatitne kreme
Stearin 10 g, teni parafin 20 g, glicerin 10 g, voda 50 ml.
Cink oksid 7,5 g, talk 15 g, skrob 15 g, suncokretovo ulje 10 g, elatin 2 g, voda 40 ml (krema protiv
tetnog uticaja organskih rastvaraa).
Stearin 12 g, potaa (kalijum karbonat) 3 g, glicerin 15 g, voda 70 ml (krema za omekavanje koe ruku).
Kupka od aja kamilice
Kupka od aja kamilice (jedna kaika na 1 l vode) ima omekavajue delovanje kod ispucale koe. U iniju sipati
vru aj (40-42 C), potopiti ruke u nju na 15-20 minuta, malo ih posuiti mekim ubrusom ili pekirom i utrljati u
kou masnu kremu.

Sredstva za ispucalu kou ruku

Laneno seme. Uzeti aku izgnjeenog lanenog semena i pomeati sa 1 kaikicom bademovog ulja, zatim dodati
vruu vodu i napraviti kau. U nju potopiti ruke i trljati ih u toku 15 minuta, zatim isprati ruke u toploj vodi.
Omekava ispucalu kou kupka od jogurta ili rastvora skroba, ili aja od lanenog semena. Posle toga ruke treba
namazati mau ili glicerinom i nou staviti konane rukavice.
Krema od korena srenjaka (Potentilla erecta). Uzeti 5 g sitno iseckanog korena srenjaka na au maslaca; kuvati
5 minuta. Koristi se kod ispucale koe ruku i nogu i naroito na usnama.
Kod ispucale koe ruku treba drati ruke u toplom aju malog zimzelena (Vinca minor) (10 g biljke na 100 ml
vode) u toku 15 minuta.

594

Bitola

"Kod ispucale koe na rukama dobro pomae bilo koje od sledeih sredstava: uzeti vazelin ili topljeno svinjsko
salo, maslac, guiju mast i dobro namazati ruke, koje su prethodno oprane u toploj vodi. Prste treba savijati i
ispravljati, utrljavati mast sve dok bol od ispucale koe ne prestane da se osea. Posle toga mast sprati toplom
vodom, u koju je dodato nekoliko kapi amonijaka, a zatim jo nekoliko puta oprati ruke sapunom dobrog kvaliteta.
Posle toga ruke natrljati smesom od istih delova glicerina, kolonjske vode i vode. Posle toga ruke e biti meke i
nene".
Starinska preporuka: "Pucanje koe je naroito izraeno ako je vlana koa izloena uticaju hladnog vazduha ili
vatre: tada puca povrinska koica, stvaraju se pukotine, vie ili manje duboke, osetljive, ak isputaju i krv.
Najvie je ugroen epiderm koe ruku, a neto manje epiderm koe usana. Da bi se izbeglo pucanje koe dovoljno
je mazati je bademovim mlekom, kakao maslacem ili preienom kimenom modinom, i pri tome izbegavati
pomenute tetne uticaje".
Lipa. Kod ispucale i crvene koe ruku dobro pomau kupke od vrueg (40-42 C) aja od cveta lipe: u 1 l vode
skuvati 1 kaiku cveta lipe, ostaviti da stoji 2-3 sata. Uroniti ruke na 10-15 minuta, a posle toga utrljati masnu
kremu.
Dan i no. Listove dobro oprati, usitniti, pomeati sa sveim mlekom (2 kaike kae na 1 au mleka), drati ruke
u toj smesi. Dobro pomae kod ispucale koe ruku.

Zatita ruku od prljavtine i fleka

Prljave poslove je bolje raditi sa rukavicama. One tite kou od prljavtine, to omoguava ree pranje, a esto
pranje je tetno za ruke. Neki poslovi se ne mogu obavljati u rukavicama, pa je u takvim sluajevima potrebno
esto pranje prljavih ruku. Tada je bolje upotrebljavati masne sapune koji sadre manje alkalija.
Dobro je takoe prati ruke u toploj vodi sa mekinjama.
Za pranje jako prljavih ruku moe se upotrebiti malo boraksa ili amonijaka.
Oprane ruke treba istrljati mekinjama ili ih namazati preienim glicerinom.
Sok od limuna jako dobro isti ruke; ako mu se doda kuhinjska so skida sve mrlje i prljavtinu.
Mrlje od smole se dobro uklanjaju ako se koa protrlja spoljnom stranom svee limunove ili narandine kore.
Zreo paradajz, umska jagoda, listovi zelja, sok od limuna i mleko skidaju sa ruku mrlje od mastila.
Vrlo prljave ruke sa kojih se prljavtina loe skida treba namazati glicerinom ili narendati kuvani krompir, malo
saekati, a zatim prati vruom vodom i sapunom. Umesto glicerina moe se koristiti vazelin.
Kada koa prstiju potamni od ienja povra, prste treba istiti sokom od limuna, a zatim isprati vodom bez
sapuna.
Ruke, potamnele od ienja povra, e se oistiti ako ih trljate debelim komadom stabljike rabarbare i operete u
toploj mekoj vodi.
Ako na ruke dospe masna boja treba ruku trljati suncokretovim uljem, a zatim oprati vruom vodom i sapunom.
Kod ena starijih od 40 godina (nekada i kod mnogo mlaih), posle dueg rada na suncu na spoljnoj povrini ruku
se esto pojave pigmentne mrlje, koje je teko ukloniti ak i uz pomo jakih sredstava za izbeljivanje. U ovim
sluajevima pre svega treba sauvati ruke od delovanja sunca. Treba pokuati izbeljivanje nastalih mrlja tako to

595

Bitola

e se sredstvima za pranje ruku dodati 3% rastvor vodonik-peroksida ili malo soka od limuna. Mogu se tagoe
trljati mrlje vatom namoenom jednim od tih sredstava. Ruke dobro izbeljuje sok od krastavca, a takoe i voda u
kojoj je bio pran oieni krompir. Posle ienja ili pranja ruku potrebno ih je odmah obrisati.

Sredstva za belinu koe ruku

Da bi koa dobila belinu treba je prati ajem od prekrupe gerle.
Da bi ruke bile bele: oprati ih u vruoj vodi, zatim ih dobro nasapunjati, i tako ostaviti celu no. To se moe raditi i
ujutru, ostavljajui penu na rukama dok se ona sasvim ne upije, posle ega ruke treba oprati.
Skuvati krompir bez ljuske, izgnjeiti ga sa mlekom i kolonjskom vodom i sa tom kaom trljati ruke.
Losion za ouvanje beline ruku. Ljudi koji ne rade fizike poslove, da bi sauvali belinu ruku mogu da primenjuju
sledei losion: glicerin 200 g, ruina voda 100 ml, etilalkohol 100 ml. Toj smesi dodati sok od 3 limuna.
Utrljati i ostaviti preko noi.
Sirovi krompir treba istiti obavezno suvim rukama, a po zavretku posla ne treba odmah oprati ruke. Ovako je
mogue izbei tamnjenje ruku od soka iz krompira.

Sredstva koja spreavaju crvenilo ruku

Crvenilo ruku moe biti uroeno ili se pojavljuje zbog razni unutranjih ili spoljanjih uzroka.
Dobro je na ruke staviti masku od izgnjeenog krompira i peninog brana, pomeanih sa sveim mlekom (moe
se jo dodati malo limunovog soka).
Preporuuje se i hidroterapija sa promenom temperature vode. Na kraju kou istrljati alkoholnim rastvorom
kamfora ili sokom od limuna.
Kod stalnog crvenjenja ruku pozitivno delovanje pokazuju kupke sa naizmenino toplom i hladnom vodom.
Delovanje ovih tretmana se pojaava ako se koristi vru aj od korena iirota i koprive (2 kaike smese na 1 l
vode); 10-15 naizmeninih kupki se zavravaju hladnim tretmanom.
Da bi se oslobodili crvenila ruku treba ih mazati glicerinom pomeanim sa sokom od limuna (1:1).
U 1 l vode dodati 200 g soli (bolje morske), prokuvati, malo ohladiti, da bi voda bila podnoljivo vrua. Staviti ruke
u vodu i drati 15 minuta, a zatim u hladnu i drati 5 minuta. Ponoviti nekoliko puta. Tretman zavriti sa hladnom
vodom. Ruke osuiti i namazati kremom.
Korisne su kupke za ruke od surutke ili soka od kiselog kupusa.
Kou ruku leti treba ee mazati sokom od krastavca, a zimi prati ruke sveim mlekom.

596

Bitola

Eliminisanje prekomernog znojenja dlanova

Neki ljudi pate od prekomernog znojenja dlanova. Obino je to u vezi sa neuravnoteenou nervnog sistema. U
takvim sluajevima treba koristiti blaga umirujua sredstva: aj od valeriane, sranika i dr.
Dlanove trljati siretpm (1 kaikica na pola ae vode).
Dlanove trljati sokom od limuna (1/4 kaikice na pola ae vode).
Dlanove trljati pravim ajem, ajem od kore hrasta, listova alfije. Uzeti 1 kaiku na au vrele vode.
Kod znojenja pod mikama za trljanje koe na tim mestima koristiti aj od kore hrasta: 10 g kore na 200 ml vode.
Kupke kod znojenja dlanova
Na 1 l vode 3 kaike sireta. Drati ruke u tom rastvoru 5 minuta (sire suava pore).
Jednu kaikicu kore hrasta i 1 kaikicu kantariona preliti sa ae vrele vode, kuvati 10 minuta, procediti i dodati 2
kaikice sireta. Staviti ruke u toplu tenost i drati 10 minuta.
Breza. Od toplog aja sveih (1:3) ili osuenih listova (1:10) prave se kupke za ake i stopala (posle pranja nogu)
kod znojenja. Posle kupki kou obrisati. Broj tretmana zavisi od efekta leenja. U principu se radi 3 puta nedeljno,
zatim ree do 1 put nedeljno. Kada doe do primetnog smanjenja znojenja prekida se sa kupkama. U sluaju
recidiva mogu se ponoviti. Kod jakog znojenja ispod miaka kou treba trljati 1-2 puta na dan tinkturom pupoljaka
u vodki (1:5-1:10).
Hrast. Dve kaike smese kore hrasta i kantariona, uzetih u jednakim koliinama, kuvati u 2 ae vode 10 minuta.
U malo rashlaeni aj dodati 2 kaike sireta. U aju se pare ruke kod znojenja, drati do potpunog hlaenja aja.

Gruba koa na laktovima

Kod naborane, grube i oronale koe na laktovima korisna je specijalna kupka. Usuti 1 l vrele vode u lavor i dodati
50 g sode bikarbone. Laktove namazati kremom, staviti u vodu i drati 10 minuta; svremena na vreme oprezno
trljati kou na laktovima. Zatim ponovo namazati kou kremom i drati u vodi jo 10 minuta. Po zavretku
tretmana laktove osuiti i namazati kremom. Ukupno 8-10 ovakvih kupki.
Za omekavanje, tvrdu koe na laktovima treba trljati sokom od narande pomeanim sa biljnim uljem (1:1).
Grejpfrut. Da bi gruba koa na laktovima postala meka i nena staviti na nju tanke krike grejpfruta.

Naini zatite ruku od mraza

Koa obadve strane dlana se mora zatititi. Za to se mogu koristiti tople rukavice, a takoe i zatitne kreme,
vazelin.

597

Bitola

Da bi se stvorio zatitni film na koi ruku moe se koristiti sledea smesa: topla voda 1/4 ae, elatin 2 g,
skrob 15 g, talk 20 g, borna kiselina 2 g. Smesu naneti na ake.
Ako nekom jako zebu ruke treba ih ujutru i uvee protrljavati glicerinom sa vodom i samo posle toga izlaziti iz
kue.
Ko ima stalno hladne ruke, ali se ne znoje, svaki dan treba da stavlja ruke do ramena u ledenu vodu (sa ledom ili
snegom), a zatim da ih dobro obrie.
Stalno protrljavanje ruku pre spavanja suvim mekinjama spreava tetan uticaj hladnoe i toplote.

Uklanjanje uljeva
Od rada koa na dlanovima esto ogrubi i dobija uljeve. Za uklanjanje uljeva koriste se vrue sapun-sodne
kupke u trajanju od 20-30 minuta. Gornja strana ake se ne mora potopiti. Posle kupke uljevi se uklanjaju
kamenom, a zatim se ta mesta mau vazelinom. Da bi se pripremila kupka, u 1 l vode temperature 45-50 C,
rastvoriti po 1 kaikicu domaeg sapuna, sode bikarbone i amonijaka.
Aloja. Kau od listova staviti na uljeve, kou oko njih namazati vazelinom, zalepiti flasterom i zavezati. Posle 24
sata omekali ronati sloj sastrugati istim, dezinfikovanim noem ili kamenom. Posle toga kou namazati
kremom. Ako je ulj ostao, tretman ponoviti nekoliko puta.
Hrast. U skladu sa starinskom ruskom preporukom uljevi na rukama i stopalima se mogu ukloniti na sledei
nain: ake i stopala obmotati preko noi sa 2 sloja platna koje je natopljeno ajem od hrastove kore (1:5) i malo
oceeno. Povez pokriti vunenim materijalom.
Krompir. Kou oko uljeva prvo namazati vazelinom ili zalepiti flasterom. Na ulj staviti kau od sirovog krompira,
odozgo staviti papir za obloge ili celofan i uvrstiti zavojem. Povez ostaviti preko noi. Ujutru razmekani sloj
sastrugati i naneti kremu.
Crni luk. Kod ogrubele koe na laktovima, kolenima i dlanovima, kau od luka naneti na ogrubela mesta i fiksirati
flasterom. Posle 20 minuta skinuti, razmekanu kou sastrugati, sprati toplom vodom i namazati maslinovim ili
suncokretovim uljem ili maslacem.
Ovas. Za uklanjanje uljeva se preporuuju 15-to minutne vrue kupke od aja od slame ovsa (1:10). Nakon toga
paljivo ukloniti oronali sloj.
Maslaak. Sveim sokom maslaka, koji je isceen iz cvetova i stabalaca, svakodnevno mazatiuljeve dok potpuno
ne ieznu.
Paradajz. Oronale delove koe i uljeve treba trljati pireom od paradajza.
Oistiti glavicu luka, presei je na polovinu, staviti u au i preliti siretom. Ostaviti na toplo mesto 24 sata, zatim
izvaditi luk i stavljati na ulj po jedan list dva puta dnevno ujutru i uvee umotavajui zavojem.
Luk- koru od luka natopiti siretom i ostaviti dve nedelje. Staviti na ulj sloj kore 1-2 mm, uviti. Postupak izvoditi
uvee nekoliko veeri i uljevi e nestati.
Napariti noge, dobro izbrisati da budu suve i na ulj staviti unutranju stranu preseene smokve. Postupak izvoditi
svakodnevno uvee.
Skuvati suve ljive u mleku, izbaciti kotice i vrue stavljati na uljeve. Kada se masa ohladi zameniti je novom.
uljevi od ovoga brzo nestaju.

598

Bitola

Losioni, oblozi i tonizirajue kupke za ruke

Losioni za omekavanje koe na dlanovima
Voda pola ae, boraks 1/4 kaikice. Glicerin 2 kaike, med 1/2 kaikice.
Voda pola ae, amonijak 1 kaikica, glicerin 2 kaike, vodka 1/2 ae.
Ruina voda: aj od 2 kaike latica rue i pola ae vode, amonijak 10 kapi, glicerin 1 kaika.
Hranljivi oblozi
Kou spoljanje strane ake treba hraniti stavljanjem obloga. Masu za oblog staviti na kou posle pranja ruku
toplom vodom, pokriti papirom za obloge i na ruke staviti tople rukavice. Oblog drati 40-50 minuta, a zatim masu
sprati.
Oblog od argarepe. Narendana argarepa 1 komad, kisela pavlaka 1 kaika, suncokretovo ulje 1 kaikica.
Skrobno-masni oblog. Topao krompir skuvan u ljusci, oien i izgnjeen 2 komada, toplo mleko 1/4 ae,
suncokretovo ulje 1 kaikica.
Smesa umanca i meda. Uzeti 1 svee umance, 1 kaiku meda, 1 kaikicu ovsenog brana. Dobro izmeati smesu
i utrljavati je u kou ruku nou. Odmah posle utrljavanja staviti na ruke pamune rukavice.
Tonizirajue kupke
Kupke sa ekstraktom etinara. U vodu temperature 38-39 C dodati na svaki litar 15-20 kapi ekstrakta etinara
(moe se staviti malo alfije). Staviti ruke u posudu sa napravljenim rastvorom i drati ih 15-20 minuta. Odozgo
posudu pokriti pekirom da bi se voda sporije hladila. Preporuuje se kod umornih ruku, kod bolova u miiima i
zglobovima.
Na kou ruku tonizirujue deluju naizmenine kupke od vrue i hladne vode sa dodatkom biljaka. U vruu kupku se
stavlja kopriva i koren iirota (po 1 kaika na 1 l vode). Prvo potopiti ruke u vruu vodu na 30 minuta, a zatim u
hladnu. Ponoviti 20-30 puta, a zavriti kupkom sa hladnom vodom. Po zavretku tretmana ruke osuiti i namazati
kremom.
Masaa i gimnastika ruku
Tokom dana ruke se skoro sve vreme nalaze u pokretu. Mi sa njima radimo bezbroj poslova, nekada samo
automatski, da ak i nismo svesni toga. Elastini, negovani prsti ruku su mnogo graciozniji i izraajniji od grubih,
ne negovanih.
Za odravanje aka u dobrom stanju nije dovoljna samo nega koe. Svakodnevno se moraju masirati prsti ruku,
jer masaa i gimnastika poboljavaju cirkulaciju i razmenu materija, odravaju elastinost i pokretljivost zglobova,
poveavaju tonus miia. Pored toga: masaa palca poveava funkcionalnu aktivnost mozga; masaa kaiprsta
pozitivno utie na stanje eluca; srednjeg na creva; domalog na jetru; masaa malog prsta poboljava rad
srca, uklanja psihiku napregnutost i nervni umor. Masiraju se (pritiskivanjem) po redu prsti obadve ruke od
osnove prsta do njegovog kraja (ukljuujui jastui) po sledeem redu: lice, nalije, a zatim bone strane.
Najprostiji naini masae
Klizajue glaenje dlanom povrine prstiju od krajeva prstiju ka telu.

599

Bitola

Kruno trljanje prstima jedne ruke zglobova druge ruke. Uzajamna masaa prstiju stavljenih unakrst.
Gnjeenje dlanova pesnicama.
Gimnastika za ruke
Ispruite ruke napred. Kruite akama 10 puta u smeru kazaljke na satu i 10 puta u suprotnom smeru. Drite ruke
sa dlanovima ka dole, stegnite prste, polako krunim pokretom okrenite ruke sa dlanovima ka gore, i ispruite
prste. Ponovite obrnutim redom.
Steite i otvarajte pesnicu. Stavite prste u "bravu" i okreite sastavljene ake. Okreite paleve.
Stiskajui kraj svakog prsta palcem i kaiprstom druge ruke okreite aku.
Dobre vebe za prste su kucanje na maini, sviranje klavira, ivenje, vezenje.
Pokretljivost prstiju se moe znaajno smanjiti kod artritisa (zapaljenjsko obolenje zglobova). Ako stanje nije vrlo
teko i ne izaziva jake bolove, osnovno leenje moe biti povezivanje odmora i vebi koje su napred date. Vebe je
bolje raditi zsgrejanim rukama (na primer u toploj vodi). One se moraju raditi veoma tano nikada ne dozvolite
da zglobovi odrvene i postanu suvie napregnuti. Da bi ojaali prste, pokuajte da stegnete pesnice, stiskajui u
njima kalem sa koncem.
Metaboliki artriti, koji pogaaju male zglobove na prstima ruku, dovode do njihove deformacije. U poetnom
stadijumu bolesti dobro delovanje pokazuju fizioterapeutski tretmani i svakodnevne tople kupke (37-40 C) od
lekovitog bilja. Cvet zove 3 dela, listovi koprive 2 dela, listovi crne ribizle 3 dela, rastavi 4 dela, dvozub
(Bidens tripartita) 5 delova. Uzeti 4 kaike smese, preliti sa 1 l vode, staviti da prokljua, ohladiti, procediti i
koristiti za kupku.
Kod bolova u zglobovima, zglobove treba umotavati nou: leti listovima ika, a zimi listovima kupusa.
Obolele zglobove treba trljati tinkturama kleke, hmelja, majine duice, korena ika. Za pripremu tinkture
napuniti staklenu posudu sitno iseckanom biljkom, naliti do vrha etilalkoholom i ostaviti da stoji na tamnom mestu
1 nedelju.

Tretmani za jaanje noktiju

Suncokretovo ulje 1/4 ae, vitamin A 5 kapi, jodna tinktura 4 kapi.
U toku 15 dana raditi uvee svakodnevno 20-to minutne tople kupke za krajeve prstiju. Posle tretmana nokti se
mogu premazati 5% rastvorom tanina koji jaa nokte.
Za jaanje krtih noktiju mogu se 1-2 puta nedeljno raditi kupke od toplog biljnog ulja sa dodatkom 3 kapi joda i 5
kapi soka od limuna.
Nokti bre rastu i postaju jai ako se u hrani koriste elatin, namirnice bogate belanevinama, mineralnim solima,
vitaminima.
Dobar efekat za jaanje krtih noktiju daju naprstci od pelinjeg voska. Na vodenom kupatilu rastopiti pelinjin
vosak, zatim umoiti prste u tpoli vosak. Ohlaeni vosak u obliku naprstka pokuajte da sauvate do jutra.
Redovno utrljavajte u nokat i kou oko nokta sok od limuna, sire, sok od crne i crvene ribizle. Ovaj tretman jaa
nokte.

600

Bitola

Jako su korisne tople kupke od kuhinjske soli koje se mogu raditi za 1-2 dana.
Ako se na rukama lome nokti, pomeati 1/4 ae ulja i pola ae sireta i u toj smesi drati vrhove prstiju po
nekoliko minuta u toku nekoliko dana, dok nokti ne ojaaju.
Da bi se izbegla krtost noktiju potrebno ih je mazati glicerinom (preko noi).
Da bi nokti dobili vrstinu uzeti tvrdo kuvano umance i 4 g pelinjeg voska, rastopiti na vodenom kupatilu, dodati
malo breskvinog ulja da se dobije krema. Tom kremom trljati svako vee nokte i staviti rukavice.
Za krte nokte se preporuuju 10-to minutne kupke od lekovitog bilja, pomeanog sa jabukovim siretom (1:1).
Nekada se oko nokta stvore zanoktice, a to su male, jako bolni delii koe. One se pojavljuju zbog suvoe koe:
ona ne izdrava pritiske nokta koji raste i kida se. Da bi se to izbeglo, kou oko noktiju treba ee mazati, posle
pranja ruku, masnom kremom, a pokoicu paljivo odmai od noktiju. Stvorene zanoktice se mogu paljivo odsei
makazicama i dezinfikovati vodonik-peroksidom ili rastvorom permanganata.
Sok od limuna spreava narastanje koice na korenu nokta i spreava nastajanje zanoktica.
Jo jedan problem a to je bojenje noktiju. Ono se najee javlja kao posledica puenja, pogoranja zdravlja
(anemija i sl.). Ponekad lak za nokte ostavlja mrlje, ako boja iz njega prodre u nokat. Najradikalniji nain da se
uklone mrlje koje su se pojavile je da se na neko vreme prestane sa korienjem laka i da se saeka da nokti
narastu.

Izbeljivanje poutelih noktiju kod puaa

Svakodnevno trljati nokte 3% rastvorom vodonik-peroksida.
Krte nokte treba u toku 7-10 dana trljati krikama limuna. TO jaa nokte, isti potamnele nokte i daje im sjaj.
Koristiti smesu sledeeg sastava: glicerin 1 deo, rastvor vodonik-peroksida 1,5 delova, destilovana voda 4
dela.
Beljenje noktiju i uklanjanje utih mrlja na prstima se postie protrljavanjem jednim od sledeih sredstava: 3%
rastvorom vodonik-peroksida; smesom boraksa (3 g) i ruine vode (30 ml); smesom glicerina (10 g), ruine vode
(40 ml), 3% rastvora vodonik peroksida (50 ml).
Ako predloena sredstva ne pomognu onda treba pokuati da se oronali mrki sloj paljivo zbrusi kamenom.
Prethodno uraditi 10-to minutnu kupku sapun-soda.

NEGA NOGU

601

Bitola

Noge
Noge zahtevaju istu panju i negu kao iruke. Iako se ruke stalno nalaze u pokretu i radu, noge pored toga nose na
sebi ogromnu teinu tela. Naroito im ne odgovara ako su ljudi teki ili imaju posao koji zahteva stajanje pored
maine, u operacionoj sali, frizerskom salonu. Tada od poveanog optereenja dolazi do proirenja vena. Ako se ne
pobrinemo za noge, stradae ne samo one ve i ceo organizam, jer se na koi nogu naroito na njihovim
tabanima nalazi veliki broj zona funkcionalno vezanih sa unutranjim organima. Od zdravlja i stanja nogu zavisi
dranje tela oveka i njegovo hodanje. Mogu se sakriti nedostaci svakog dela tela. to se tie nogu (duina , oblik,
debljina glenja i dr.) njih odreuju genetski faktori. Nikakve vebe ili dijeta ne mogu izmeniti osnovne
karakterisrike, isto kao to se ne moe izmeniti boja oiju ili kose. Ako su noge mnogo krae nego to vi to elite,
jedino to se moe preporuiti je da ih moete sakriti pod odeom, ispravno izabrati masku. Tamne arape ili
tamna krema, naneta na glenjeve i listove, daju im skladniji izgled. Svetlije arape ih ine debljim. Duina suknje
takoe ima veliki znaaj, i , ako vi imate punije noge, nemojte nositi suknju koja ima duinu do polovine listova.
Ako noge nisu debele i mlitave pravilna nega e dati dobre rezultate.
Velika optereenja i nedovoljna nega dovode do znojenja nogu, uljeva, hrapavosti, pucanja koe i mnogo drugih
problema.
Kod nege nogu najvi[e treba payiti na stanje stopala. Ima dve vrste koe stopala: jedna vrsta pokriva gornji deo
stopala, a druga taban. Koa gornjeg dela je po svojoj grai i fiziologiji slina koi lica i koi gornjek dela ake, dok
je koa tabana slina koi dlana. Koa na tabanima nema dlake i lojne lezde, ali ima mnogo znojnih lezda. Reljef
povrine tabana je sloen, raznovrstan i strogo individualan. Koa gornjeg dela stopala obino pripada normalnom
tipu koe, jer za razliku od koe ruku ona nije izloena spoljanjim uticajima. Ukoliko koa spoljanje strane
stopala ima normalan tip, ne zahteva nikakvu specijalnu negu. Ako se od vode sa sapunom koa peruta treba je
mazati nekom hranljivom kremom.
Naroita panja kod nege nogu se mora posvetiti tabanima: oni preuzimaju na sebe svu teinu tela i oseaju trenje
od hodanja i pritisak obue. Proces nastajanja uljeva obino ima tri stadijuma. Prvo se pod uticajem mehanikih
pritisaka na koi pojavljuje crvenilo, a zatim nadutost pa vodeni mehuri. U takvim sluajevima mesta sa uljevima
treba zalepiti baktericidnim leukoplastima, mazati ih jakim rastvorom kalijumpermanganata. Leti se na kou moe
staviti izgnjeen list bokvice. Ako se na tabanima stvore vodeni mehuri ne treba ih sei ve ih treba pritisnuti
rastvorom kalijumpermanganata. Ako doe do pucanja mehura treba ga zalepiti baktericidnim leukoplastom.
Drugi stadijum promene tabana je ogrubljenje koe. Svakodnevno nou treba raditi sapun-sodne kupke sa ajem
biljaka koje deluju protivupalno (bokvica, kamilica, neven i dr.).
Sapun-sodna kupka. Uzeti 2 l vrue vode, 1 kaiku sode i 1 kaiku narendanog domaeg sapuna. Drati noge u toj
vodi 20-30 minuta. Posle kupke gornji deo stopala namazati masnom kremom.
Kupka protiv upala. Skuvati listove bokvice i cvet nevena. Na 2 litre vrele vode uzeti 4 kaike smese, ostaviti da
stoji 30 minuta, procediti.
Trei stadijum je karakteristian po pojavi na koi zbijenih, debelih oronalih slojeva uljeva. Najee se
pojavljuju na sredini jastuia kod osnove prstiju. Kod tesne i uske obue uljevi se mogu pojaviti na gornjim
stranama prstiju.
Stanje koe nogu, njena mekoa i elastinost i pokretljivost zglobova uslovljavaju lakou hodanja, nain dranja
tela i ak raspoloenje. Redovna higijena nogu uslovljava poveanje vitalnosti.
Posle dugakog radnog dana treba uraditi kontrasno tuiranje nogu (3-5 minuta), naizmenino prohladnom i
vruom vodom. Tretman zavriti hladnom vodom, stopala obrisati pekirom, a zatim masanim pokretima utrljati
hranljivu kremu. Kod prisustva proirenih vena masaa se ne radi.

602

Bitola

Noge se mogu prati svaki dan. Ako su vrue kupke tetne, prati noge prohladnom ili toplom vodom sa sapunom i
mazati tabane kremom. Potpuni tretman nogu podrazumeva i redovnu gimnastiku. Gimnastika obezbeuje
pokretljivost nogu, poveava snagu miia stopala i potkolenice, otklanja opasnost od povreivanja, a takoe
pomae kod leenja biljem. Sem toga na stopalu je oko 2/3 vremena obuvena obua koja znaajno ograniava
pokretljivost. Treba iskoristiti mogunost skidanja obue, kod kue nositi otvorene domae papue, a gimnastiku
za noge radite bosi.

Nekoliko vrlo delotvornih vebi za noge

Stojei na podu, podignite se na vrhove prstiju i polako spustite na pete. Ponoviti tri puta.
Nekoliko puta se proetati po sobi na vrhovima prstiju. Pokuajte da sa poda nonim prstima podignete neki manji
predmet, npr. olovku.
Sesti i noge izbaciti napred. Prednji deo stopala i prste snano podii uvis, malo podrati i spustiti dole. Ponoviti
nekoliko puta.
Prste stopala snano saviti, a zatim ispruiti. Ponoviti nekoliko puta. Ako veba odmah ne uspeva moete pomoi
rukama.
Sedite, palac desne noge prevui preko leve potkolenice do kolena; zatim palcem leve noge to isto ponoviti na
desnoj potkolenici. Pokuajte to da uradite sa svih pet prsta, pri tome sedite pravo.
Masaa tabana. Obema rukama uhvatiti stopalo tako da se palci nalaze na donjem delu, a ostali prsti i dlanovi na
uzviici stopala. Masau raditi palevima. Detaljno gnjeiti i iriti povrinu tabana.
Ispravljanje nonih prstiju. Staviti dlan na taban tako da se smer prsta ruku i nogu poklapa. Prsti ruku treba da su
isprueni tako da mogu da obuhvate krajeve nonih prstiju. Ispraviti none prste i ljuljati ih na obadve strane
(gore-dole). Zatim ispravljajui svaki zglob masirati svaki prst.
Leti se masaa stopala moe zameniti etnjom sa bosim nogama. Nadraujui uticaj na nervne centre stopala ima
vru pesak, ljunak, hladna zemlja, iglice etinara, a umirujue topli pesak, praina na putu, jutarnja i veernja
rosa. Pred spavanje se moe uraditi topla (38-39 C) slana kupka u trajanju od 10 minuta (1 kaika kuhinjske soli
na 2 l vode). Noge zatim isprati hladnom vodom, malo zakiseljenom bornom kiselinom (1 kaikica na au vode).
Posle pranja, noge treba dobro obrisati, ne zaboravljajui i izmeu prsta. Ako je koa jako suva, stopala i
potkolenicu svakodnevno mazati masnom kremom ili dobrim biljnim uljem.
Sem svakodnevnog pranja, jednom nedeljno treba raditi specijalnu kupku sa korienjem etke. Naliti vodu u
posudu tako da voda dopire do sredine listova. Staviti u vodu 2 kaike vonog sireta. Stavite noge u toplu vodu i
mrdajte sa njima. Posle nekoliko minuta ponite masau sa mekom etkom od prsta ka kolenu; takoe masirajte
tabane i listove. Trljati etkom nekoliko minuta; oronale delove koe istrljati kamenom. Posle toga noge staviti u
posudu sa hladnom vodom na 15-30 sekundi ili preliti hladnom vodom. Posle toga noge obrisati. Nakon tople
kupke lui se znoj, pa se preporuuje mazanje kremom posle pola sata. Izlueni znoj hidratie povrinu tabana i
odrava njihovu elastinost. Ako se izluuje nedovoljno znoja, moe nastati suvoa tabana i mogu se pojaviti
pukotine. Naroito bolne i duboke one bivaju na petama.

603

Bitola

Leenje pukotina na stopalima

Crni luk. Posle vrue kupke u koju je stavljeno 2 kaike sode, staviti na pete oblog od crnog luka. Izgnjeiti crni
luk, zaviti ga na petu i drati preko noi. Ujutru luk sprati, pete detaljno oistiti kamenom za pete i namazati
masnom kremom. Tretman ponoviti 2-3 puta.
Kupus. Umesto crnog luka mogu se koristiti izgnjeeni listovi kupusa.
Guije salo. Ako je uzrok nastanka pukotina poveana suvoa koe zbog nedostatka vitamina A, treba koristiti
masne kreme sa vitaminom A i mazati pete guijim salom.
Kod ogrubelih i ispucanih peta potrebno je svakodnevno uvee raditi sapun- slane kupke, a kada koa nabrekne
ogrubele delove sastrugati kamenom za pete, a sitne pukotine obraditi sokom od hajduke trave. Posle toga treba
utrljati tinkturu od cvetova kantariona u suncokretovom ulju (cvet 2 dela, ulje 4 dela, ostaviti da stoji 3
nedelje).
Krompir. Kod dubokih pukotina na stopalima, drati ih pre spavanja u toplom rastvoru skroba (2 kaike na 1 l
vode). Pre kupke istrljati stopala kolonjskom vodom. Posle kupke kou obrisati i naneti na pukotine 2% mast
salicilne kiseline.
Kod ogrubele koe, bolnih pukotina na petama i uljeva preporuuju se kupke od ljusaka krompira i lanenog
semena. U 1/2 ae dobro opranih ljusaka od krompira dodati 1/2 ae lanenog semena, preliti sa pola litre vode i
kuvati dok se ne dobije gusta kaa. U tu kau staviti noge na 15-20 minuta, zatim ih isprati toplom vodom, osuiti,
a pukotine i ogrebotine namazati 2% tinkturom joda. Na kraju tretmana namazati kremom.
Kopriva. Ako se pojave pukotine na koi nogu koristiti kupku od smese 2 kaike isitnjenih listova koprive i 1 kaike
nevena na 1 l vode. Noge drati u kupki 10-15 minuta. Noge obrisati, namazati hranljivom kremom i uraditi laganu
masau.
Neven. Kod ispucane koe na petama preporuuju se kupke od aja nevena. Jednu kaiku cveta preliti sa 1 l vrele
vode. Noge drati u kupki 15-20 minuta. Moe se koristiti i kod znojenja nogu.
Kamilica. Kod oronjavanja koe i stvaranja dubokih pukotina, preko noi se rade vrue kupke od aja kamilice (1
kaika suve kamilice na 0,5-1 l vrele vode, kuvati 10 minuta). Koristi se proceeni i ne mnogo ohlaen aj. Posle
tretmana napraviti povez na nozi (prethodno namazati kremom za omekavanje).
Paradajz. Ako je koa na petama ogrubela stavljaju se oblozi od sveeg paradajza.
Jabuka. Narezati jabuku na komadie, skuvati u malo mleka tako da se stvori kaa. Staviti debeo sloj na ispucale
pete. Prekriti ubrusom ili povezati gazom. Drati pola sata.
Med. Zagrejati kou na petama i staviti med. Odozgo staviti list kupusa i privrstiti ga zavojem. Tretman ponoviti
nekoliko puta.

Znojenje nogu
Nekada se tabani znoje jako mnogo. Uzrok tome je najee poveano uzbuenje vegetativnog nervnog sistema.
Znojni tabani su obino mekani, neprijatno miriu jer se znoj u obui brzo razlae.
Kod poveanog znojenja koa izmeu prstiju se esto znoji i bora se. Za smanjenje znojenja preporuujese da se
periodino primenjuju lagana umirujua sredstva (aj valeriane, sranika). Za dezinfekciju koe nogu i uklanjanje
mirisa znoja moe se koristiti borna kiselina. U znoju se ona ne rastvara i zbog toga ne nadrauje kou. Znojenje
nogu takoe smanjuju svakodnevne vrue kupke sa ajevima lekovitog bilja.

604

Bitola

Preporuke za otklanjanje znojenja nogu

Istucati kristale borne kiseline u prah. Svako jutro obilno posipati prahom tabane nogu i kou izmeu prsta. Uvee
svakodnevno sprati toplom vodom (35-40C). arape i cipele treba menjati svakodnevno. Gadan miris nogu
iezava posle 2 nedelje leenja.
Hrast. Uzeti malo hrastove kore i samleti. Pre obuvanja arapai cipela sipati u njih dobijeni prah. Primenjivati
svakodnevno dok se znojenje ne smanji. Potpuni nestanak znojenja nije poeljan jer se mogu pojaviti jaki bolovi
glave.
Kod jakog znojenja korisne su kupke od aja hrastove kore: 50-100 g kore na 1 l vode. Kuvati 20-30 minuta na
slaboj vatri.
Svakodnevno prati noge hladnom vodom, ali samo preko dana, a ne uvee.
Stipsa. Nasuti stipsu u arape ili cipele. Raditi u toku dueg vremena.
Ovsena slama. Sa jakim ajem od ovsene slame i hrastove kore (pola kg smese na 1 kupku) raditi kupku (15-20
minuta).
Pranje nogu. Uzeti 1/4 kaikice hlornog krea na 3 l prokuvane vode. Napraviti penu dejim sapunom, oprati noge,
ne ispirati, obrisati.
Slana voda. Uzeti 1 kaikicu soli na au vrele vode. Prati noge uvee i ujutru prohladnom slanom vodom.
Talk. Ujutru pre obuvanja posuti talkom stopala da bi se spreilo znojenje pojava uljeva. Nije na odmet da se
naspe talk i u arape. To olakava hodanje i uva arape od habanja.
eer u prahu. Znojenje nogu se lei ako u cipele sipate malo eera u prahu.
Kod znojenja nogu svakodnevno uvee raditi tople kupke od aja od hrastove kore (3 dela) i lincure (1 deo). Uzeti
50 g smese na 3 l vode, kuvati 15 minuta, procediti. Raditi naizmenino ovu kupku i kupku od aja alfije i
koprive, uzetih u jednakim koliinama (100 g smese na 5 litara vode, ostaviti da stoji pola sata).
aj od kore bele vrbe 2 dela, listova nane 1 deo i listova zove 1 deo. Uzeti 100 g smese na 5 litara vode,
kuvati 15 minuta, procediti. Sa toplim ajem raditi kupke kod znojenja nogu.
Kantarion. Kod znojenja stopala i pucanja koe nogu preporuuju se kupke od aja kantariona (2 kaike na 1 l
vode). Noge prethodno oprati vodom i toaletnim sapunom, a posle kupke posuti talkom.
Limun. Sokom od limuna trljati tabane kod znojenja.
Nana. Kod poveanog znojenja nogu treba ih protrljavati ajem od listova nane. Za pripremu aja 1 kaiku nane
preliti aom vrele vode, ostaviti da stoji pola sata, procediti.
Kamilica. Kod poveanog znojenja nogu preporuuju se svakodnevne vrue kupke u aju od kamilice: 6 kaika
cveta preliti sa 2 l vrele vode, poklopiti posudu i ostaviti da stoji 1 sat. Proceeni aj ponovo podgrejati i drati u
njemu noge dok se voda ne ohladi. Posle tretmana noge naprakati smesom borne kiseline i talka.
alfija. Za umorne noge i znojna stopala korisne su kupke od aja alfije (2 kaiken sitno iseckane alfije preliti sa
2 ae vrele vode, ostaviti da stoji dok se ne ohladi). Staviti 1 l aja na kofu vode.
Pravi aj. Kod znojenja ruku i nogu korisne su kupke od pravog aja.
Dobro pomae i mast sledeeg sastava: penini skrob 15 g, glicerin 15 g, isti katran 4 g.
Narodno sredstvo za izazivanje znojenja nogu
Znojenje nogu se moe izazvati ako se ispod golih nogu nose jastuii (potplate) od bresta.

605

Bitola

Leenje koe nogu koja je ispucala od prljavtine

Seljaci su u selima brzo, za 1 dan, zaleivali kod dece, od prljavtine ispucalu kou na nogama, savakanim (ne
tucanim) semenom od konoplje.

Gljivina obolenja tabana

Kod poveanog znojenja tabana na njima se esto naseljavaju gljivice. Koa tada dobija naroito neprijatan miris,
na njoj se pojavljuju sitni mehurii i zone crvenila. Kod lakih oblika gljivinog obolenja tabana i meuprostora
izmeu prsta, dovoljno ih je 1 put u 2-3 dana protrljavati razblaenim siretom (1:3). Neka gljivina obolenja nogu
se lee protrljavanjem sokom od paradajza. Kod teih oblika obratiti se za pomolekaru.

Malaksalost nogu
Kod veih tereta, dugog hodanja ili dugog stajanja noge se jako umaraju. Da krv ne bi zastajala u venama nogu,
korisno je svremena na vreme prelaziti sa noge na nogu, podizati se na prste, duboko udisati. Te vebe izbacuju
krv iz vena, privlae je ka srcu i spreavaju varikozno proirenje vena u nogama.
Po pravilu, prvo se zamara telo a onda noge. Ako se noge umaraju pre tela, one se mogu osveiti sledeom
gimnastikom vebom: balansirati telom naizmenino na jednoj nozi do potpunog umora, a posle prei na drugu
nogu. Tako uraditi nekoliko puta menjajui noge. To dobro poboljava cirkulaciju.
Ljudi koji rade stojei, oseaju nou napon, bol i peenje u tabanima. To su simptomi koji se pojavljuju usled
naruene cirkulacije. U takvim sluajevima treba primenjivati vrue kupke za noge. Staviti noge u maksimalno
vruu vodu na 10-15 minuta, to dovodi do proirenja krvnih sudova i poboljanja cirkulacije.
Sredstva koja pomau kod malaksalosti nogu
Ako se noge zamore od dugog hodanja, odlino pomae masaa sa alkoholom.
Posle dugog stajanja ili hodanja do umora, noge treba staviti na 10 minuta u jako vruu vodu u koju je dodata
aka morske soli. Posle toga lei ili sesti, ali tako da noge budu vilje od glave. To je dobar odmor za noge i ceo
organizam.
Uzeti 1 au maslinovog ulja, sipati 1 kaikicu kuhinjske soli, meati kaikom dok se so ne rastvori. Ovim uljem
masirati mesta koja vas uznemiravaju.
Kod umora nogu koje nastaje zbog dugog hodanja koristi slana kupka za jaanje. Treba uzeti aku soli na 4 litre
vrue (koliko mogu noge da izdre) vode. U tu vodu treba potopiti samo stopala, a potkolenice samo zalivati tom
vodom. Kada voda pone da se hladi, izvaditi noge i brzo obrisati vruim pekirom.

606

Bitola

Da bi se brzo uklonio umor, protrljajte noge komadiima leda koji sadri ekstrakt nane i uradite vrue-hladne
kupke (u vruoj vodi drati noge 5 minuta, a u hladnoj 10 sekundi).
Uvee uradite toplu kupku (temperatura vode 38-39 C) na 10 minuta. U vodu dodajte aj od kamilice, nane i lista
breze (4 kaike smese, uzetih u jednakim koliinama, preliti sa 3 litre vrele vode i ostavite 40-45 minuta, zatim
procediti). Kada koa omeka, ogrubela mesta protrljati kamenom za pete.
Uvee uradite toplu kupku (temperatura vode 38-39 C) na 10 minuta. U vodu staviti po 3 kaike usitnjene kore
hrasta, listove pelina, cvet kantariona i listove oskorue, preliti sa 1 l vrele vode, ostaviti da stoji 30 minuta,
procediti i dodati u kupku za noge.

Tretmani za noge
Sesti na stolicu i staviti dve posude: jednu sa vruom vodom, a drugu sa hladnom. Staviti noge na 2 minuta u
vruu, a zatim u hladnu na 5 sekundi. Ponoviti 5-6 puta. Zavriti sa hladnom vodom.
Kupke sa ajem od semena lana. Uzeti 2 kaike semena lana na 1 litar vrele vode, ostaviti da stoji 1 sat. U vodu
sobne temperature dodati dodati aj, noge drati u kupki 10-15 minuta. Svakodnevne kupke sa ajem od lanenog
semena poboljavaju cirkulaciju i iste kou.
Posle dugog hodanja ili fizikog rada treba raditi kupke za noge od cveta lipe i nane (po 1 aka na 3 l vode).
Za umorne noge su dobre kupke od aja nane: 100 g suve nane preliti vrelom vodom, ostaviti da stoji pola sata.
Drati noge u toploj kupki 15-20 minuta.
Ako su noge umorne i ako su se pojavile pukotine koe preporuuju se kupke od aja bokvice (2 kaike isitnjene
biljke na 1 l vode). Noge drati u kupki 15-20 minuta.
Ako su posle duge etnje noge umorne, preporuuju se kupke od aja kamilice (1 kaika suve kamilice na 1 l vrele
vode, kuvati 10 minuta) sa dodatkom malo sode.
Kod umornih nogu pomau 15-20 minutne kupke od aja rastavia. Uzeti 2 kaike na 1 l vode, ostaviti da stoji
pola sata.
Umor i napon u nogama prolaze i njihovom masaom. Kod spavanja noge treba staviti na mali jastui.

Hladne noge
Noge su najudaljeniji deo tela od srca, i da bi se one zagrejale posle jakog hlaenja, treba dosta vremena. ene
obino nose laganiju obuu od mukaraca i ee se ale da im se noge nou mrznu. Mogu se koristiti sledee
preporuke:
Kod stalno hladnih nogu, to se naroito neprijatno osea uvee u krevetu, treba zimi hodati bos po snegu 3-4
minuta. Ako zato to nisu naviknute, noge ponu da otiu, treba ih trljati sa snegom. Noge e naprosto goreti, a
posle mesec dana e prestati da vas uznemiravaju i uvek e biti tople.

607

Bitola

Posle pranja nogu, kada su jo vlane, treba protrljati taban kuhinjskom solju, a zatim noge dobro obrisati
pekirom. Ovo spreava hlaenje nogu i jaa ih.

Ravni tabani
Jedan od uzroka tekog i trapavog hoda su ravni tabani. Kod ravnih tabana se smanjuje elastinost ila i svod
stopala se sputa. Za jaanje ila stopala i zadravanja razvoja ravnog stopala treba raditi specijalne vebe za
noge:
Kotrljati stopalima po podu palicu ili lopticu.
Kotrljati po podu bocu ili oklagiju od prsta do pete.
Uzimati prstima noge sa poda olovku .
Naizmenino hodanje na prstima i petama (smena posle 4 koraka).
Savijanje i ispravljanje prsta noge. Hodanje na prstima.

Kotana izboina u osnovi palca noge

Prava patnja za mnoge je pojava kotane izboine na osnovi palca noge. Osnovni uzrok pojave je odlaganje soli
mokrane kiseline. To je poremeaj razmene materije u organizmu i naziva se giht ili podagra. Zaputen oblik
gihta moe dovesti do deformacije celog stopala. Kod akutnog gihta pre svega treba iskljuiti iz ishrane jake supe,
peeno meso, graak. Za izbacivanje mokrane kiseline iz krvi treba piti puno tenosti i aja od biljaka koje imaju
diuretika svojstva (listovi brusnice, uve, breze i dr.).

Nekoliko preporuka kod akutnog gihta

Na izboenu kost staviti oblog od medicinske ui.
Staviti oblog od sveeg narendanog krompira.
Svakodnevno mazanje sa jodnom tinkturom pomalo zadrava rast.
Korisno je raditi slano-jodne kupke za stopalo (na 1 l vode uzeti 2 kaike soli i 10 kapi joda).
Dobro je raditi masau tog dela prstima ruku i uzeti za vrh palac noge i sa njim raditi krune pokrete.

608

Bitola

Zdravlje nogu i obua

Glavni uslov za zdravlje nogu je udobna obua. To je vanije od njene lepote, iako se uvek nastoji da se kombinuju
lepota i udobnost. Svakodnevna obua treba da ima malu petu (3-4 cm) i vrh ne sme biti uzak.
Uzane cipele sa visokim potpeticama i sa iljastim picom su dobre samo u sveanim prilikama. Njih ne treba nositi
svaki dan, jer se naruava cirkulacija krvi u nogama, pojavljuju se uljevi, pukotine na koi, poveavaju se ukljevi
na palevima nogu jer ti prsti trpe naroito veliki teret kod hodanja na visokim potpeticama.
Neprijatnosti vezane za neudobnu obuu su dobro poznate, ali malo ko zna da nita manju tetu mogu da naprave
najlon arape. Najlon se ne razvlai kao prirodna svila pa ne dobija oblik noge i ne prilagoava se njenim
pokretima. Kao rezultat toga, na kraju dana su noge, stisnute najlonom, jako umorne i oteene. Najlon moe
izazvati toliko problema kao i neudobne cipele.
Uvek, ako ste u mogunosti nosite arape ili hulahopke od pamuka, prirodne svile ili vune. Svako vetako vlakno
spreava disanje nogu i noga postaje vlana i hladna.
Ako se nakvase kone izme ili cipele, po povratku kui, skinite ih i napunite suvim ovsom. Zrno e brzo upiti vlagu
iz koe, nabubri e i nee dozvoliti obui da izgubi oblik i da se skupi. Obua se ne sme ostaviti blizu vatre. Drugog
dana ovas izasuti iz obue i staviti ga da se sui. Isti efekat se dobija i kada se u mokru obuu nabije mekani
papir. Skorela i otvrdnula od vode koa na cipelama moe povratiti prethodnu mekou ako se premae parafinom.

Umoru nogu od visokih potpetica

Cipele sa visokim potpeticama su uzrok ne samo umora, ve i boli i deformacija kosti. Hodanje u neprirodnom
poloaju izlae vrhove prstiju neprirodnom pritisku i savijenosti, to neminovno dovodi do umora unogama. Kada
doete kui posle umarajue etnje u cipelama sa visokim potpeticama, uklonite umor nogu, da on ne bi preao u
opti umor, radei sledee vebe:
Veba 1: Bie vam lake ako pre spavanja stavite noge na jastuk.
Veba 2: Masirati aktivnu taku koja se nalazi na zadnjoj strani noge, skoro na sredini lista. Masira se palevima
ruku. Veba je dobra za uklanjanje umora sa nogu i kolena i otoka listova. Ta taka je vana i za jaanje organa
disanja.
Veba 3: Udaranje aktivne take koja se nalazi na tabanima. Od davnina se praktikuje za uklanjanje umora
viestruko udaranje pesnicom po tabanima.

609

Bitola

610

Bitola

611

Bitola

Sadrina
Opisi, primena i nain upotrebe lekovitih biljaka...........................................5
Aloe vera - Aloe vera Barbadensis Miller .....................................................6
Amerika kleka Thuja occidentalis(otrovan)...............................................7
Anelika - Angelica sylvestris.....................................................................8
Anis - Pimpinella anisum...........................................................................9
Ari - larix europaea ................................................................................10
Arnika - Arnica montana...........................................................................11
Badem Prunus amugdalus......................................................................13
Bela detelina Trifolium repens.................................................................14
Bela emerika Veratrum album(otrovna)..................................................15
Bela imela - Viscum album........................................................................16
Bela rada (krupna) Anthemis nobilis........................................................18
Bela rada (sitna) Mutricaria chamomila....................................................19
Beli bor Pinus silvestris..........................................................................20
Beli luk - Allium sativum...........................................................................21
Belonoga Saponaria officinalis.................................................................23
Besnik Digitalis lanata (otrovan)..............................................................24
Bor obini - pinus silvestris........................................................................25
Bob Vicia faba.......................................................................................26
Bokvica uskolisna - Plantago lanceolata.......................................................27
Bora Borago officinalis..........................................................................28
Borovnica - Vaccinium myrtillus.................................................................30
Bosiljak - Ocimum basilicum......................................................................31
Boje drvce Artemisia abrotanum............................................................33
Bour Paeonia officinalis (otrovan)...........................................................34
Breskva Prunus persica...........................................................................35
Brest Ulmus campestris..........................................................................36
Breza betula.........................................................................................37
Broika - Galium aparine...........................................................................39
Brljan - Hedera helix...............................................................................41
Brusnica Vaccinium vitis.........................................................................43
Bujad Pteridium aquilinum......................................................................44
Bukva Fagus silvatica.............................................................................45
Bukvica Betonica officinalis......................................................................46
Bulka Papaver rhoeas.............................................................................47
Bunika Hyoscuamus niger........................................................................48
Celer - Apium graveolens............................................................................49
Crna goruica Brassica nigra.....................................................................51
Crna jova Alnus glutinosa.........................................................................52
Crni dud Moris nigra................................................................................53
Crni luk Allium cepa.................................................................................54
Crni slez - Malva vulgaris............................................................................56
Crvena detelina Trifolium pratense............................................................58
Cikorija - Cichorium intybus........................................................................59
Cvekla - Beta vulgaris................................................................................61
empres Cupressus sempervirens.............................................................63
iak - Arctium lappa.................................................................................64
kalj mleni - Silybum marianum................................................................66
uvarkua - Sempervivum tectorum............................................................68
Dan i no - Viola tricolor.............................................................................70
Dimnjaa Fumaria officinalis.....................................................................72
Divizma - Verbascum thapsus.....................................................................73
Divlja salata Lactuca virosa (otrovna)........................................................75
Divlja tikva Bryonia alba (otrovna)............................................................76
Divlja vrbena Verbena officinalis...............................................................77
Divlji perun Aethus cynapium (otrovan)................................................78

612

Bitola

Dobriica - Glechoma hederacea...............................................................79

Dragoljub - Tropaeolum majus..................................................................81
Draguac Nasturtium officiale.................................................................83
Dren - Cornus mas...................................................................................84
Dubac - Teucrium chamaedrys.................................................................86
Dunja Cydonia obloga............................................................................88
Duvan Nicitiana tobacum (Otrovan).........................................................89
umbir - Zingiber officinalis.......................................................................90
urevak - Convallaria majalis...................................................................91
Ehinacea - Echinacea angustifolia...............................................................93
Estragon - Artemisia dracunculus...............................................................95
Gavez - Symphytum officinale....................................................................96
Ginseng Araliacea...................................................................................98
Glog - Crataegus laevigata.........................................................................100
Gorovez Usnea barbata...........................................................................102
Graak Pisum sativum.............................................................................103
Grica Menyanthes trifoliata.....................................................................104
Hajduka trava - Achillea millefolium............................................................105
Hmelj - Humulus lupulus.............................................................................107
Hrast Quercus.........................................................................................109
Hrastova mahovina Evernia officinalis.........................................................111
Irvasov liaj Carragen..............................................................................112
Iirot - Acorus calamus...............................................................................113
Islandski liaj - Cetraria islandica.................................................................115
Ivanjsko cvee - Galium verum....................................................................117
Jaglika - Primula officinalis..........................................................................118
Jasen Fraxinus excelsior...........................................................................120
Jeam Hordeum vulgare...........................................................................121
Jela Abies alba........................................................................................122
Jeternjaa Marchantia polymorpha.............................................................123
Kajsija Prunus armeniaca..........................................................................124
Kalina Ligustrum vulgare..........................................................................125
Kamilica - Matricaria chamomilla..................................................................126
Kamonika Artemisia vulgaris.....................................................................128
Kandilica Aquilegia vulgaris (otrovna).........................................................129
Kantarion - Hypericum perforatum................................................................130
Keleraba Brassica oleracea........................................................................132
Kesten Castanea sativa.............................................................................133
Kesten divlji - Aesculus hippocastanum..........................................................134
Kiica - Centaurium erythraea.......................................................................136
Kija Polygala amara..................................................................................138
Kilavica - Herniaria glabra............................................................................139
Kim - Carum carvi.......................................................................................141
Kiseljak Rumex acetosa.............................................................................143
Kleka - Juniperus communis.........................................................................144
Kokotac - Melilotus officinalis........................................................................146
Komora - Foeniculum vulgare......................................................................148
Konoplje - Canabis sativa.............................................................................150
Kopitnjak Asarum europaeum....................................................................151
Kopriva - Urtica dioica.................................................................................152
Korijander - Coriandrum sativum..................................................................154
Kozlac Arum maculatum (otrovan).............................................................156
Krastavac Cucumis sativis.........................................................................157
Krasuljak Bellis perennis...........................................................................158
Kravljak - Carlina acaulis.............................................................................159
Krompir Solanum tuberosum.....................................................................160
Kruina Rhamnus frangula........................................................................161
Kukolj Agrostemma githago (otrovan)........................................................162
Kukurek Helleborus viridis (otrovan)........................................................163
Kukuruz - Zea mays.................................................................................164

613

Bitola

Kukuta Conium macalatum.....................................................................166

Kupina - Rubus fruticosus..........................................................................167
Kupus Brassca olercea capitata................................................................169
Ladole Convolvulus sepium....................................................................170
Lan - Linum usitatissimum.........................................................................172
Lanilist Linaria vulgaris Miller...................................................................173
Lavanda -Lavandula angustifolia.................................................................174
Lazarkinja - Asperula odorata.....................................................................176
Leska Corylis avellana.............................................................................177
Likovac Daphne mezereum (otrovan)........................................................178
Lincura - Gentiana lutea.............................................................................179
Lipa - Tilia platyphyllos...............................................................................181
Lisiji rep Escium vulgare.........................................................................183
Livadska vlasulja Festuca pratensis...........................................................184
Lokvanj Nymphaea alba..........................................................................185
Lovor Laurus nobilis...............................................................................186
Ljoskavac Physalis alkekengi...................................................................187
Ljubiica Viola odorata............................................................................188
Ljulj Lolium temulentum (otrovan)...........................................................189
Maji repak Phleum pratense...................................................................191
Majina duica - Thymus serpyllum.............................................................192
Majorana - Majorana hortensis....................................................................194
Mala mleika - Epilobium parviflorum...........................................................196
Malina - Rubus idaeus................................................................................198
Maslaak - Taraxacum officinale..................................................................200
Maslina - Olea europaea.............................................................................202
Matinjak - Melissa officinalis......................................................................204
Meija apa Heracleum sphondylium.........................................................206
Meiji jezik Scomopendrium vulgare.........................................................207
Miloduh - Hyssopus officinalis.....................................................................208
Milogled Sanicula europea.......................................................................210
Miroija - Anethum graveolens...................................................................211
Miinac Cynogglossum officinale...............................................................213
Mlaa Corydalis cava (Otrovna)................................................................214
Mrazovac Colchicum autumnale (otrovan).................................................215
Mumula Mesoilus germanica...................................................................216
Nana - Mentha piperita...............................................................................217
Naprstak Digitalis purpurea (otrovan)........................................................219
Nar - Punica granatum...............................................................................220
Neven - Calendula officinalis.......................................................................222
Oajnica Marrubium vulgare....................................................................224
Ogrozd Ribes grossularia.........................................................................225
Oman - Inula helenium..............................................................................226
Omorika Pisea excelsa............................................................................228
Oputina Polygonum aviculare...................................................................229
Orah - Juglans regia..................................................................................230
Origano - Origanum vulgare.......................................................................232
Osat Cnicus benedictus...........................................................................234
Oskorua Sorbus domestica.....................................................................235
Paije gnezdo Anchusa officinalis..............................................................236
Palamida Cirsium arvense........................................................................237
Pamuk Gossypium herbaceum..................................................................238
Panieva omorika - Picea omorika...............................................................239
Paprat slatka - Polypodium vulgare..............................................................241
Paprena metvica Mentha pulegium............................................................243
Paprika Capsicum annuum.......................................................................244
Pasji kupus Vincetoxicum officinale (otrovan).............................................246
Pasji trn - Hippophae rhamnoide................................................................247
Pasulj Phaseolus vulgaris........................................................................249
Patrnak Pastinaca sativa.......................................................................250

614

Bitola

Patlidan Solanum lycopersicum..............................................................251

Pavit Clamatis vitalba (otrovan)...............................................................253
Pelin - Artemisia absinthium.......................................................................254
Pepeljuga Chenopodium ambrosioides......................................................255
Perun Petroselimum hortense hoffm........................................................256
Perunika Iris germanika..........................................................................257
Petrovac - Agrimonia eupatoria..................................................................258
Pirevina - Agropyrum repens.....................................................................260
Pirina Oryza sativa...............................................................................262
Piskavica - Trigonella foenum graecum...................................................... 263
Plunjak - Pulmonaria officinalis.................................................................265
Podbel - Tussilago farfara..........................................................................267
Pokosnica Polugonatum officinale............................................................269
Poljska grahorica Lathyrs sativis.............................................................270
Poljski rastavi Equisetum arvense..........................................................271
Pomonica Solanum nigrum (otrovna).....................................................270
Potonjak Lythrum salicaria....................................................................273
Potplotua Nepeta cataria.......................................................................274
Povrati Tanacetum vulgare (otrovan)......................................................275
Praziluk Allium porrum...........................................................................277
Preica - Lycopodium clavatum..................................................................278
Proljevak Gratiola officinallis (otrovan).....................................................280
Proso Panicum miliaceum.......................................................................281
Penica Triticum vulgare........................................................................282
Rastavi - Equisetum arvense...................................................................284
Razliak Centaurea cyanus.....................................................................286
Razvodnik Salamum dulcamara...............................................................287
Ra Secale cereale.................................................................................288
Ren Cochlearia armoracia........................................................................289
Resnik Eupatorium cannabium.................................................................290
Ribizla crna - Ribes nigrum.........................................................................291
Ribizla crvena - Ribes rubrum.....................................................................293
Rotkva - Raphanus sativus.........................................................................295
Rusa - Chelidonium majus.........................................................................296
Rusomaa - Capsella bursa pastoris............................................................298
Ruzmarin - Rosmarinus officinalis...............................................................300
Salata Lactuca sativa..............................................................................302
Salep - orchis morio..................................................................................303
Sapunjaa Saponaria officinalis................................................................304
Sasa Anemone pulsatilla.........................................................................305
Selen - Levisticum officinale......................................................................305
Sena - Cassia angustifolia.........................................................................309
Slez beli - Althaea officinalis......................................................................310
Smilje - Helichrysum arenarium.................................................................313
Smokva - Ficus carica...............................................................................314
Smrdljiva kopriva Galeopsis dubia............................................................315
Soivo Lens esculenta............................................................................316
Soja Glycine hispida...............................................................................317
Somina Juniperus sabina (otrovna)..........................................................318
Spana Spinacia oleracea.......................................................................319
Srcopuc Antennaria dioica gearthner........................................................321
Srdaica Leonurus cardaca......................................................................322
Sranik - Polygonum bistorta......................................................................323
Sremu - Allium ursinum...........................................................................325
Stea petoprsta Potentilla anserina...........................................................327
Striua Sisymbrium officinale.................................................................328
Suncokret Helianthus annuus.................................................................330
afran Crocus sativus............................................................................331
argarepa - Daucus carota........................................................................332
eerna repa Beta vulgaris.....................................................................333

615

Bitola

imirika Berberis vulgaris......................................................................334

ipak - Rosa canina..................................................................................335
ljiva Prunus domestica.........................................................................337
pargla - Asparagus officinalis...................................................................338
tavelj Rumex obtusifolius.....................................................................340
tir Amarathus retroflexus.....................................................................341
umarica obina Anemone pratensis.......................................................343
umska jagoda Fragaria vesca...............................................................345
Tikva Cucurbita pepo.............................................................................346
Tikvica Cucurbita moschata....................................................................347
Timijan Thumus vulgaris........................................................................348
Tisa Taxis baccata (otrovna)...................................................................349
Trava od srdobolje Pantentilla tormentilla.................................................350
Trava od uljame Veronika officinalis.......................................................351
Trbulja vodena - Oenanthe aquatica...........................................................352
Tresetnica Sphagnum............................................................................354
Trnjina - Prunus spinosa...........................................................................355
Troskot Polygonum aviculare..................................................................357
Trska - Pharagimites communis.................................................................358
Trubeljika Cicuta virosa (otrovna)...........................................................359
Turica Agrimonie eupotorija...................................................................361
Tut Portulaca oleracea.........................................................................363
Uva - Arctostaphylos uva ursi...................................................................364
Valeriana - Valeriana officinalis.................................................................366
Velebilje Atropa belladonna (otrovno)....................................................368
Veliki podbel - Petasites officinalis.............................................................369
Veronika - Veronica officinalis...................................................................371
Vidac - Euphrasia officinalis......................................................................373
Vidovica Analgallis arvensis..................................................................375
Vilina kosa Cuscuta europeae.................................................................376
Vinova loza - Vitis vinifera........................................................................377
Virak - Alchemilla vulgaris........................................................................379
Vlasaa Bromus inermis........................................................................381
Vodeni oraak - Trapa natans...................................................................382
Vrab seme Lithospermum officinale........................................................383
Vrtni mak Papaver comniferum (otrovan)...............................................384
Vuja stopa Aristolochia clematitis (otrovna)............................................385
Zeja loboda Hieracium pilosella.............................................................386
Zeja soca - Oxalis acetosella....................................................................387
Zeji trn - Ononis spinosa.........................................................................389
Zelenika - Ilex aquifolium..........................................................................391
Zlatnica - Solidago virgaurea.....................................................................392
Zob Avena sativa..................................................................................394
Zova - Sambucus nigra............................................................................396
ablja trava Senectio vulgaris................................................................398
abljak Ranunculus sceleratus (otrovan).................................................399
alfija - Salvia officinalis..........................................................................400
avornjak Delphinium consolida (otrovan)..............................................402
iva trava Erodium cicutarium................................................................403
uta mrtva kopriva - Lamium galeobdolon..................................................404
uta ovsenica Avena flavesscens.............................................................406
uti bagrem Colutea arborescens (otrovan).............................................407
Narodni recepti .......................................................................................408
ALERGIJE.................................................................................................409
BOLESTI BUBREGA I MOKRANIH KANALA....................................................411
BOLESTI ENDOKRINOG SISTEMA.................................................................418
BOLESTI KOE..........................................................................................419

616

Bitola

BOLESTI MIIA, KOSTIJU I ZGLOBOVA.......................................................426

BOLESTI NERVNOG SISTEMA......................................................................436
BOLESTI OKA............................................................................................446
BOLESTI ORGANA ZA DISANJE....................................................................449
BOLESTI ORGANA ZA VARENJE................................................................... 463
BOLESTI POLNIH ORGANA...........................................................................489
BOLESTI SRCA I KRVNIH SUDOVA................................................................494
BOLESTI UHA.............................................................................................502
DUEVNE BOLESTI......................................................................................504
POREMEAJ METABOLIZMA..........................................................................506
Zdrava ishrana...........................................................................................512
DIJETE......................................................................................................513
NAMIRNICE................................................................................................515

Pie i napici................................................................................................519
TINKTURE..................................................................................................519
SVEE CEENI SOKOVI...............................................................................523

Kozmetika..................................................................................................539
NEGA KOE LICA........................................................................................540
NEGA KOE VRATA.....................................................................................556
BORE........................................................................................................558
NEGA USTA...............................................................................................563
NEGA KOSE...............................................................................................565
NEGA USANA.............................................................................................577
PEGE I PIGMENTNE MRLJE...........................................................................579
NEGA OIJU, KAPAKA, TREPAVICA I OBRVA...................................................583
NEGA KOE KOD SUNANJA........................................................................589
NEGA RUKU...............................................................................................591
NEGA NOGU...............................................................................................603
Sadrina....................................................................................................612

617