Januar 2013

20

TCK nova lanica Foruma poslovnih lidera Srbije

Forum poslovnih lidera Srbije okuplja predstavnike naih

najnaprednijih kompanija, dravnih institucija, nevladinih
organizacija, kao i drugih stejkholdera. Njihov zadatak je da
promoviu konstruktivni dijalog i odrivi razvoj drutva.
Osnovana 2008. godine, kao prva koalicija drutveno
odgovornih aktera u Srbiji, ova asocijacija zastupa i
unapreuje koncept saradnje poslovnog sektora i svih drugih
zainteresovanih strana u procesu stvaranja kvalitetnog
drutva. Voene tim principom, lanice Foruma primenjuju i
razvijaju praksu drutveno odgovornog ponaanja na polju
drutvenih, ekonomskih i ekolokih pitanja.
Forum poslovnih lidera Srbije (FPL) je nacionalni partner
mree CSR Europe, vodee evropske organizacije za
korpoprativnu drutvenu odgovornosti, ija se politika zasniva
na vrem povezivanju svih inilaca drutva, odnosno
izgraivanju idealnih drutvenih vrednosti.

U ovom broju:
TCK nova lanica Foruma poslovnih
lidera Srbije
Nova investicija put K500 na kopu
krenjaka
Briga o najvrednijem prirodnom
resursu vodi
TCK na Job Fair-u 2012
PED Subjel u poseti Sloveniji i
Austriji
Edukacija o reciklai

Prijem u lanstvo FPL

Titan Cementara Kosjeri nedavno je primljena u Forum

poslovnih lidera Srbije. Prikljuenje prestinoj liderskoj
grupaciji zaslueno je naporima koje Cementara ulae u
oblast drutveno odgovornog poslovanja i odrivog razvoja,
naroito u sferi bezbednosti i zdravlja na radu, zatite ivotne
sredine, kao i transparentnih odnosa sa lokalnom zajednicom.
lanstvo je ozvanieno 23. novembra 2012. godine, na
sastanku organizacije, gde je Ljiljana Spasojevi, menader
za ljudske resurse TCK, predstavila prepoznatljive prioritete,
politiku i strategiju fabrike u ovoj oblasti.
Prezentacija naih postignua i planova za budunost
ocenjena je visoko od strane predstavnika drugih kompanija
lanica FPL. Uprkos tome to je udaljena od centra deavanja,
naa kompanija unapreuje sve aspekte svog poslovanja i
posveena je razvoju ire drutvene zajednice, ime se
obezbeuje potvreni kvalitet uglednog poslovnog lidera.

Kodeks ponaanja Titan Grupe

Tokom proteklog leta, svi zaposleni u okviru Titan Grupe dobili

su primerke Kodeksa ponaanja, koji je revidiran i obogaen
tokom prethodnih nekoliko meseci. Na ovom projektu radio je
itav tim predstavnika menadmenta, iz svih regiona u kojima
kompanija posluje. Dokument daje opte smernice, koje su od
kljunog znaaja za etino poslovanje. One proizilaze iz
neophodnosti transparentnog, predanog i odgovornog
ponaanja svih naih kolega u svakodnevnom radu.
Razvoj Titan Grupe poslednjih decenija omoguio nam je da
premostimo geografske i kulturoloke granice. Sa tim
dostignuima, u svetu koji se neprestano menja i stavlja nas
pred nove izazove, bitni principi organizacije su ostali isti.
Sutinske Vrednosti, koje su osnivai kompanije uspostavili, i
dalje su osnova svih aktivnosti i upravljanja poslovanjem.
Svest o trajnom i zajednikom sistemu vrednosti jeste vaan
inilac poslovnog uspeha. Zato je podrka svih kolega kljuna
za uspostavljanje Kodeksa kao glavnog sredstva za
upravljanje poslovanjem i obezbeenje dobrobiti zaposlenih.
Kodeks ponaanja moete nai na naem veb-sajtu
www.titan.rs, na stranici o Titan Cementari Kosjeri.

Bezbednost u kui: kupatilo

PNikada ne ostavljajte dete samo u kadi.
Puvajte ampone, kupke i posude sa sapunima dalje od
dohvata dece.

PZatitite elektro instalacije.

PPostavite neklizajue podloge u kadu ili tu kabinu.
PUvee uvek koristite osvetljenje.
PPostavite neklizajue podmetae kako biste izbegli
povrede.

PNeka pod u vaem kupatilu uvek bude ist i suv.

PPostavite drae da biste osigurali bezbedan izlazak iz
kade.

PUgradite lavabo sa ormariem koristie vam da skladitite

proizvode i sredstva za ienje.

PDrite grejalice i sve elektrine aparate to dalje od kade,

tua i lavoboa.

PPodestite bojler na temperaturu do 60C.

Izgradnja puta na kopu krenjaka

Momilo Perii, inenjer na rudniku

Titan Cementara Kosjeri namerava da promeni sadanji

nain eksploatacije u rudniku krenjaka Suvo vrelo i uvede
novi koji e, izmeu ostalog, podrazumevati izgradnju
podzemnih rudarskih objekata, okna i potkopa, kroz koje e se
vriti transport mineralne sirovine. Osnovni razlozi za promenu
naina eksploatacije jesu: smanjenje bezbednosnih rizika
tokom izvoenja rudarskih radova, smanjenje negativnih
uticaja eksploatacije na ivotnu sredinu, poboljanje kontrole
kvaliteta i redukcija operativnih trokova.
U cilju pripreme, razvoja i poveanja mogunosti
eksploatacije, za buduu promenu tehnologije, neophodno je
da se otvori istoni deo povrinskog kopa u kome bi se odvijala
eksploatacija u periodu izgradnje podzemnih rudarskih
objekata, okna i potkopa. U skladu sa tim, potrebno je izgraditi
pristupni i transportni put do utovarnog platoa na koti +500.

Kratkorona namena puta, do poetka izgradnje okna i

potkopa, jeste da se formira utovarni plato na koti +500, kako
bi se razvile radne etae u istonom delu kopa i smanjila visina
gravitacijskog transporta, a time poveala sigurnost u radu.
Materijal bi se sa ovog platoa novoizgraenim putem
transportovao kamionima (damperima) do drobilice u fabrici.
Srednjorona namena puta je da se omogue bezbedni uslovi
tokom izvoenja rudarskih radova, u periodu izgradnje okna i
potkopa u zapadnom centralnom delu kopa. I u ovom
periodu, eksploatacija bi se vrila u istonom delu kopa, a
transport sirovine, takoe, novoizgraenim putem do drobilice
u fabrici. Planirano je da ova faza traje oko dve godine. Nakon
izgradnje okna i potkopa, novoizgraeni put e imati i svoju
dugoronu namenu, sve do zavretka eksploatacije
povrinskog kopa. Kao deo dugog pristupnog puta do kote
+650, ovaj put e se koristiti za pristup ljudstva i mehanizacije
kojom e se vriti eksploatacija i priprema mineralne sirovine
(bageri, builice, buldozeri, mobilna drobilica, itd.), sve vreme
dok traje eksploatacije na ovom kopu.
Idejni projekat transportnog puta (+435 do +500) izradio je
Institut Kirilo Savi iz Beograda. Prema ovom projektu, put e
biti dugaak oko 720 m, irok 6 m, bez bankina i kanala sa
predvienim mimoilaznicama, maksimalnog nagiba 12%, a
prosenog oko 9%. Predvieno je da prvi deo puta bude u
nasipu i da u njega bude ugraeno oko 50.000 m3 materijala,
dok bi drugi deo puta bio u useku.
Izgradnja puta je dodeljena firmi Putevi iz Uica. Radovi su
zapoeti 12. septembra ove godine i jo uvek su u toku.

Radovi na izgradnji puta na kopu krenjaka

Briga o najvrednijem prirodnom resursu

Jedan od stalnih prioriteta Titan Grupe, koji se ogleda kroz

dugogodinje napore i akcije u tom pravcu, jeste zatita
ivotne sredine i ouvanje mineralnih sirovina, odnosno
prirodnih resursa uopte. Uzimajui u obzir ovakve primarne
ciljeve, ogranienje upotrebe i racionalno korienje vode,
koja je najvredniji prirodni resurs na planeti, ostaje na
istaknutoj poziciji ovog poretka.
Sve mere vezane za korektno upravljanje nainom korienja
vode, zastupljene u irokom spektru aktivnosti kompanije, do
detalja su prikazane u dosadanjim Izvetajima o drutveno
odgovornom poslovanju i odrivom razvoju Titan Grupe.
Bazirano na tim podacima, predstaviemo jasnu sliku politike,
akcija, ciljeva i dostignua Titan Grupe u proteklih nekoliko
godina, kao i planove za budunost u ovoj oblasti.

Veina fabrika u okviru Grupe koristi zatvoren sistem reciklae vode

U 2005. godini, reciklirano je 80.000 m3 vode u naim

postrojenjima za proizvodnju betona. U postrojenjima u
kojima je uspostavljen sistem reciklae vode, koliina
reciklirane vode iznosi i do 20% njenog ukupnog utroka.

Uzimajui u obzir da je znaajna koliina vode potrebna za

Cisterne za upotrebu prilikom gaenja umskih poara, Nea Makra (Grka)

Najvea koliina vode koja se upotrebljava u proizvodnji

cementa, ispari u fazama peenja i mlevenja. Voda se koristi i
za hlaenje opreme, ali u kontrolisanim koliinama, jer veina
fabrika Titana koristi zatvoreni sistem recirkulacije vode.

kvaenje transportnih puteva i drugih zona radi spreavanja

irenja praine, kao i za zalivanje zelenila koje raste na
posedima Grupe, naa postrojenja koriste najbolje prakse u
ovoj oblasti, i u skladu sa tim prikupljaju kinicu u rezervoare
i skladina postrojenja za vodu.

7.500.000 m3. Smanjili smo upotrebu vode u proizvodnom

procesu sa 415 l/tcementa u 2003. godini na 374 l/tcementa.

U fabrici u Patri (Grka), procenjena upotreba kinice, na

godinjem nivou, iznosi oko 36.000 m3, to predstavlja oko
30% ukupne koliine utroene vode za potrebe kvaenja
puteva i ostalih povrina, radi spreavanja podizanja praine
u vazduh. U fabrici u Solunu (Grka), postrojenje za preradu
vode proizvede godinje oko 7.500 m3 vode koja se koristi za
navodnjavanje biljaka i drvea oko postrojenja.

Titan primenjuje program za ogranienje upotrebe vode,

Hlaenje maina je, takoe, proces koji zahteva upotrebu

donosei strateku odluku da stari, tzv. mokri proces,

zameni novim, suvim procesom proizvodnje, u fabrici
Pensuko, Florida (SAD). Ova izmena je rezultirala
smanjenjem godinje potronje za priblino 125.000 m3.

velike koliine vode. Sistem zatvorenog kruga hlaenja

predstavlja koncept sa najniom upotrebom vode, dok, u
isto vreme, korienje kinice i morske vode (kao to se radi
u Patri) donosi utede svee vode.

U postrojenjima za proizvodnju betona, sva otpadna voda

Upotreba vode je neophodna u procesu proizvodnje betona.

koriena za pranje radnih povrina i opreme, prikuplja se u

rezervoare u kojima se preiava i ponovno upotrebljava u
proizvodnom procesu.

U 2006. godini, ukupan utroak vode u procesu proizvodnje

betona u postrojenjima u Grkoj, iznosio je 745.000 m3, to
je 5% vie u odnosu na prethodnu godinu.

U 2005. godini, ukupan utroak vode u Grupi iznosio je

Velika koliina vode se dodatno koristi za pranje proizvodnih

povrina i opreme. U naim postrojenjima, otpadne vode se
sakupljaju u talone rezervoare, gde se mulj odvaja i
uklanja, dok se ista voda vraa u proizvodni proces. U
pojedinim postrojenjima za proizvodnju betona, dostigli smo
da 20% ukupne potronje vode ini reciklirana voda. U
2006. godini reciklirali smo 45.000 m3 vode.
Kao rezultat investiranja, u proteklih nekoliko godina, vie od
90% postrojenja za proizvodnju betona u Grkoj ima
sisteme za reciklau, a planiramo da u bliskoj budunosti i
ostala postrojenja budu slino opremljena. U toku
20052006. godine, u proizvodnim postrojenjima Grupe, na
Floridi, instalirani su sistemi za reciklau i preradu vode, a
ova investicija je iznosila 2.000.000 evra.

Titanova cementara Usje u Makedoniji, smetena je u

prema fabrikama za proizvodnju cementa i betona, sa rokom

potpune primene plana do 2012. godine. Ova inicijativa
predstavlja poboljanje u odnosu na prethodne, razliite
metode beleenja korienja vode u fabrikama. Voena je
brigom Titan Grupe o zatiti ivotne sredine, sa stanovita
odrivosti. Projekat ima za cilj pouzdano mapiranje bilansa
izmeu ulaska vode u fabriku i konane iskorienosti, kao
i prikupljanje informacija o upotrebi vode u toku proizvodnog
procesa, ukljuujui i potrebe ivotne sredine. Karakteristike
kvaliteta vode, na ulasku u proizvodni ciklus i izlasku iz
fabrike, predstavljaju parametre koji se prate i analiziraju u
izvetajima.
Do kraja 2012. godine, Sistem upravljanja vodom e biti u
potpunosti primenjen, obezbeujui sveobuhvatno i
pouzdano praenje bilansa upotrebe vode, u svakoj fabrici, i
pruajui smernice za stalna poboljanja.

predgrau i koristi gradsku vodu. Inicijativa, pokrenuta 2007.

godine, ima za cilj uvoenje efikasnijeg sistema za
upravljanje vodom. Na osnovu praenja i sveobuhvatne
analize stvarnih koliina i kvaliteta koriene i otpadne vode,
izvedene su investicije za izradu i odravanje sistema
prikupljanja povrinskih voda, zamena cevovoda pijae
vode, itd.. Ve u prvim koracima ove inicijative, rezultati su
bili vidljivi: upotreba pijae vode bila je smanjena za 30% na
nivou fabrike.

Pozitivni rezultati su iskazani tokom 20082009. godine i u

fabrici Zlatna Panega, Bugarska, koja je takoe deo Grupe.

Od 2008. godine, Titan je inicirao razvoj Sistema

integrisanog upravljanja vodom, orijentiui se, pre svega,
Ribnjak na mestu nekadanjeg rudnika

U 2009. godini, specifian utroak vode u okviru Grupe

iznosio je 449 l/tcementa. U poreenju sa prethodnom godinom,

potronja vode je smanjena za 20%.

U 2010. godini, utroak vode u okviru Grupe iznosio je

10.500.000 m3, dok je u 2009. godini bio 32.400.000 m3, a u
2008. godini: 35.400.000 m3.

Briga Titan Grupe o vodnim resursima, nije svedena samo

Reka Katavba Krik (Roanoke, SAD) ouvanje prirodnog bogatstva

na njenu racionalnu upotrebu, odnosno tednju, ve

obuhvata akcije i inicijative od ireg drutvenog znaaja.
Naveemo neke od njih:
Izgradnja rezervoara za vodu u starim rudnicima u Grkoj i
SAD.
Ponuda cisterni za vodu optinama i vatrogasnim
stanicama za korienje u hitnim sluajevima.
Inicijativa ukljuivanja zaposlenih i lokalnog stanovnitva u
akciju ienja reke Katavba Krik. Povodom toga, svake
godine, subotom ujutru, organizuje se akcija zvana
ienje Katavba Krika.
Sponzorisanje programa Pastrmka u uionicama, ija je
zamisao da uenici razumeju znaaj vode kao prirodnog
potencijala i zatite ivotne sredine uopte. Tako e shvatiti
i vezu izmeu razliitih elemenata prirodnog okruenja.

Ravnopravnost polova u zapoljavanju i karijeri

Na poetku 21. veka, borba protiv svih oblika diskriminacije

predstavlja jedan od temelja svakog razvijenog drutva. I naa
zemlja, u kojoj su civilizacijske vrednosti decenijama graene,
nastoji da unapredi stanje u drutvu, pa zbog toga posebnu
panju posveuje pitanjima ravnopravnosti.
Ustavom Republike Srbije, Zakonom o radu i Zakonom o
zabrani diskriminacije, definisan je pravni okvir za
sankcionisanje prekraja u ovoj oblasti, ali jo uvek susreemo
razliite oblike diskriminacije u mnogim segmentima ivota.

13%

87%

Od ukupnog broja zaposlenih u TCK, 13% su ene

Jedan od najee zastupljenih vidova neuvaavanja

jednakosti, jeste rodna diskriminacija. Ovaj problem
obuhvaen je i Evropskom poveljom o rodnoj ravnopravnosti u
kojoj stoji: rodna ravnopravnost pretpostavlja da u jednom
drutvu, zajednici ili organizaciji postoje jednake mogunosti
za osobe razliitih rodnih identiteta da doprinesu kulturnom,
politikom, ekonomskom i socijalnom napretku, kao i da imaju
jednake mogunosti da uivaju sve koristi i dobrobiti od
napretka jedne zajednice. Dakle, rodna ravnopravnost
podrazumeva da mukarci i ene imaju jednake mogunosti
za ostvarivanje ljudskih prava, a to je vaan uslov za
postojanje demokratskog drutva.
Drutvena nejednakost za oba pola uglavnom prozilazi iz
svakodnevne prakse, odobrene ustaljenom i opteprihvaenom
drutvenom konvencijom. U tom kontekstu, diskriminacija
moe biti neposredna kada je, zbog razliitih predrasuda,
otvoreno usmerena na enski deo populacije. Ali, kao izraz
drutvene neodgovornosti, javlja se i posredna diskriminacija,
skrivena iza normi i stavova koji mogu delovati opravdano.
Ovom ponaanju neretko pribegavaju kompanije, rukovodei
se ekonomskim interesima. Radije zapoljavaju mukarce, ne
zato to procenjuju da je mukarac sa istim kvalifikacijama
sposobniji od ene, ve smatraju da bi ena mogla imati
obaveze prema porodici i domainstvu, to e smanjiti njenu
efikasnost na poslu.

34%

66%

34% rukovodeih pozicija u naoj kompaniji zauzimaju ene

U Titan Cementari Kosjeri, u skladu sa Zakonom o

ravnopravnosti polova, ve dve godine sprovodimo Plan
mera za uklanjanje i ublaavanje neravnomerne
zastupljenosti polova. Prema ovom planu, koji se realizuje na
godinjem nivou, preduzimaju se odgovarajui potezi, kao i
dodatne obuke i aktivnosti za manje zastupljeni pol. Na kraju
svake godine, Upravi za rodnu ravnopravnost dostavlja se
izvetaj koji sadri podatke o sprovedenim ativnostima, polnoj
strukturi zaposlenih, broju ena na rukovodeim mestima u
kompaniji, kao i broju ena koje su na porodiljskom odsustvu,
ili su se vratile na posao posle porodiljskog odsustva.
Sve procedure u naoj kompaniji kreirane su tako da
obezbeuju jednake mogunosti za oba pola, prilikom
zapoljavanja ili tokom napredovanja u poslu. Tome u prilog
govori injenica da je u prethodnoj godini est naih
koleginica, od kojih su etiri na rukovodilakim pozicijama,
koristilo porodiljsko odsustvo, u skladu sa svim zakonskim
pravima.

ansa za mlade kadrove

Nikola Vajovi, rukovodilac Procesnih ispitivanja

I ove godine smo uestvovali na tradicionalnoj manifestaciji

JobFair Kreiraj svoju budunost!. Ovaj sajam
zapoljavanja, koji je po osmi put uprilien za studente i
diplomce tehniko-tehnolokih fakulteta, organizovan je 5. i 6.
novembra, u zgradi tehnikih fakulteta u Beogradu. Naa
kompanija, zajedno sa oko 40 drugih, nastojala je da se na
najbolji nain predstavi akademcima. Za uspean nastup
zasluan je tim Cementare, zastupljen u sledeem sastavu:
Ljiljana Spasojevi menaderka za ljudske resurse, Milo
Karaklaji rukovodilac mainskog odravanja mlina cementa
i pakeraja, i Nikola Vajovi rukovodilac procesnih ispitivanja.
Na sajamski tand je bio jedan od najposeenijih, o emu
govori i veliki broj biografija koje su mladi strunjaci ostavili.
Najvie zainteresovanih diplomaca bilo je sa mainskog i
tehnoloko-metalurkog fakulteta, ali su i posetioci iz drugih
visokokolskih ustanova pokazali interesovanje za nae
poslovanje i sam proces proizvodnje cementa. O tome su
mogli da se neposredno informiu od naih predstavnika, kao i
iz promotivnog materijala koji smo ponudili. Organizovali smo i
kviz u kome su svi uesnici dobijali nagrade.

Nikola odgovara na pitanja zainteresovanih studenata

Drugog dana sajma, TCK je imala zapaenu prezentaciju svog

poslovanja. Utisci publike nakon ovog nastupa bili su
nepodeljeni naa prezentacija je bila jedna od najboljih, a
svakako najoriginalnija. Nastojali smo da posetioce ukljuimo
u razgovor i da ih podstiemo da iznose sopstvena miljenja o
tome koliko su poslovne vrednosti vane za rad neke
kompanije u Srbiji, ta je bitno u buduoj karijeri. Bila je ovo
odlina prilika da na najbolji nain predstavimo nae
poslovanje, kljune ciljeve i vrednosti, potencijale svojih ljudi i
pozitivnu atmosferu koja vlada u naem kolektivu.

Sa puta po Sloveniji i Austriji

Na tradicionalno jesenje putovanje u Sloveniju, planinari PED
Subjel uvek kreu sa dosta radosti i sportskog adrenalina.
Veliko oekivanje je opravdano, jer ova ustaljena poseta
obeava gostoprimstvo domaina, zanimljive peake ture i
mnogo zabave. Dobar provod bio je zagarantovan i tokom
poslednjeg boravka, od 19. do 23. septembra 2012. godine.
Uz dobrodolicu planinarskog drutva Loe, iz istoimenog
mesta kraj Slovenskih Konjica, saopteno je da se zbog
velikog snega na Alpima, odustaje od pohoda na vrh Grintovec
i marruta usmerava ka Velikoj planini, sa 1666 metara
nadmorske visine. Ali, i ova staza je donela dosta planinarskog
uzbuenja. Do poetnog odredita, autoputem se neosetno
stie za nekih 90 minuta, a zatim sledi vieasovno penjanje
ka vrhu. Za grupu od 25 planinara iz Kosjeria uspon je bio
izazovan i naporan, a ujedno ispunjen interesantnim
momentima i arima koje je nudio novi krajolik. Povratak u
podnoje bio je brz i lak, zahvaljujui vonji gondolom, to je,
takoe, nesvakidanji doivljaj.
Ovo putovanje upotpunjeno je izletom u austrijski grad Grac, u
kome je vekovna istorija pretoena u upeatljivu

srednjoevropsku arhitekturu i svedoanstva bogate kulturne

batine. Ulice, fasade, i spomenici koji neprestano ispisuju
tragove prolosti i zaustavljaju vreme, neizostavno bude veliko
potovanje i elju da se blie upoznaju druge kulture.
Koliko je snano zadovoljstvo zbog ovakvih susreta, druenja i
novih saznanja, pokazalo se na pikniku, poslednjeg dana
boravka, kada se, uz vino iz poznatog vinskog podruma,
nazdravljalo za prijateljstvo i budue susrete.

lanovi planinarskih drutava Subjel i Loe

Edukacija o preradi otpada

Tanja Dragutinovi, potpredsednica NVO dead town Resurrection

Udruenja graana dead town Resurrection iz Kosjeria,

zajedno sa uenicima O Mito Igumanovi i predstavnicima
mree Zelena inicijativa, organizovalo je promociju reciklae
i selekcije otpada u naoj optini, u okviru kampanje Pazi,
ubre!. Tribina, kojom je ova tema predstavljena, odrana je
22. novembra 2012. godine, u sali Narodne biblioteke u
Kosjeriu, u prisustvu uenika Osnovne i Tehnike kole. aci
su mogli da saznaju sledee: koje su oznake za razliite vrste
plastike, prema mogunostima za reciklau; ta se sve smatra
papirnim, metalnim i staklenim otpadom koji moe biti
recikliran; ta je to kompost i kako se ostaci hrane iz
domainstva mogu upotrebiti za njegovo pravljenje. Sve ove
informacije povezane su idejom da se otpad moe ponovo
upotrebiti, odnosno reciklirati, umesto bacanja na deponije.
U ime Zelene inicijative, Vladimir Radojii je predstavio
rezultate koji su postignuti u okviru kampanje Pazi ubre!, sa
posebnim akcentom na prikupljenih 70 tona otpada koji je
otpremljen u reciklana postrojenja. Prisutne ake pozdravila
je i Jelena Leskovac, predstavnik Instituta za odrive
zajednice (ISC), uz iju saradnju je Zelena inicijativa
realizovala navedene aktivnosti. Od akline Perovi iz Optine
Kosjeri, deca su mogla da saznaju koje su to koliine otpada
koje se meseno iz njihovog grada prevezu na regionalnu
deponiju Duboko. Tribina je zavrena u Osnovnoj koli Mito
Igumanovi, na javnom asu, tako to su interesantne
eksperimente iz fizike i hemije demonstrirali lanovi grupe za
promociju nauke 2 geek weeks.
Meu osnovcima je, 23. novembra, zavrena i kampanja Pazi
ubre!. U akciji ienja otpada, koja je odrana u kolskom
dvoritu, uenici su razvrstavali 300 kg otpada, prikupljenog

Originalan ukras

tokom protekle nedelje. Prevoz sortiranog otpada do

reciklanog pogona, u okviru regionalne deponije Duboko,
obezbedilo je JKP Elan iz Kosjeria.

Javni as hemije 2 geek weeks

Uspean zavretak kampanje Pazi, ubre! uenici i nastavnici Osnovne kole Mito Igumanovi