Kao to je jezero duboko,

prozirno i neuznemireno,
tako i mudri kad re Istine uju,
stiani postaju.
Dhammapada, 82

tampanje ove Dhamma knjige

omogueno je
velikodunom donacijom.
U znak seanja na 60. roendan
Anne Kofoed
Perth, Australia
30. decembar 2009.

Aan Munindo

NADAHNUA
DHAMMAPADE
52 strofe iz Dhammapade
sa komentarima
Prevod
Branislav Kovaevi

ZA BESPLATNU DISTRIBUCIJU

Sabbadanam dhammadanam jinati

Dar Uenja nadmauje sve druge darove.
Aruna Publications 2009

Srpsko izdanje:
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad
www.yu-budizam.com/srednjiput
budizam@yahoo.com

Predgovor
Duga je tradicija u budistikim zemljama da nezareeni
dolaze u lokalni manastir na dan mladog i punog Meseca
kako bi uli govor o Uenju (Dhammi). Jo sm Buda je
ohrabrivao svoje uenike da odravaju ovakvu dvonedelj
nu praksu. Kada mi je predloeno da iskoristim internet
kako bih u dane mladog i punog Meseca poslao poruke
Dhamme, nisam ba bio siguran da je to dobra ideja, ali
sam ipak reio da je isprobam. Iako ivimo u svetu u ko
jem Meseeve mene vie nemaju veliki znaaj, one ipak
mnogima pomau da se podsete drevne tradicije iji smo
deo i mi sami.
U septembru 2007. poeli smo da aljemo stihove
Dhammapade, te drevne antologije Budinih citata, oda
brane za knjiicu Dhammapada for Contemplation i ob

javljene 2006. Svakog Meseevog dana je po jedna strofa

bila poslata, zajedno sa kratkim refleksijama o njoj. Ovaj
program je do danas postao prilino popularan, a broj
primalaca se irio zahvaljujui usmenim preporukama ili
prosleivanju mejlova. Tako mi se javljaju ljudi iz razlii
tih delova sveta da bi izrazili zahvalnost to, u isto vreme
dok su zaokupljeni svojim poslovima, primaju i ove svo
jevrsne podsetnike na put starih. Drugi kau kako jedva
ekaju dane novog i punog Meseca da otvore svoj mejl
kada se uvee vrate sa posla. I te poruke se zatim kopiraju,
prevode i dalje cirkuliu. ak ujem da slue i kao osnova
za diskusiju u nekim nedeljnim grupnim meditacijama.
Namera mi je bila da delei svoja lina razmiljanja
na ovaj nain moda ohrabrim druge da i sami isprobaju
svoju sposobnost kontemplacije. Postoji tendencija meu
onima koji praktikuju budizam na Zapadu, da pokuava
ju da pronau mir i razumevanje tako to e zaustaviti tok

misli. Iako nam upravo Buda kae da tek uz pomo yoniso

manasikara ili mudrog promiljanja uviamo pravu pri
rodu svog uma, a ne tako to e on prestati da razmilja.
Zahvalnost dugujem mnogima koji su pomogli u
pripremi ovog materijala. to se tie samih stihova Dham
mapade, konsultovao sam nekoliko autoritativnih izda
nja. Posebno sam koristio knjige Narada There (B.M.S.
1978), Ananda Maitreya There (Lotsawa 1988), Daw Mya
Tina i urednik Burmese Pitaka Association (1987), kao
i Aan Thanissara. Komentarske prie koje su vezane za
svaku od strofa pronalazio sam www.tipitaka.net.
Kako mi je velik broj ljudi rekao da bi ova razmilja
nja bilo korisno objaviti i kao knjigu, obratio sam se za
pomo svom dobrom prijatelju Ronu Lumsdenu. Njegova
velika urednika vetina pomogla je da se tekst prilagodi
irem auditorijumu.
Neka sve zasluge za sastavljanje ove knjiice budu po

deljene sa svima koji su bili ukljueni u njezino sponzo

risanje i tampanje. Neka svi koji tragaju zaista i pronau
svoj put i na kraju doive slobodu. Neka sva bia tragaju
za svojim putem.

Bhikkhu Munindo
Aruna Ratanagiri budistiki manastir
Northumberland, Velika Britanija,
u osami kinog perioda (vassa), 2009.

Uvod
Sjaj Budine mudrosti obasjava i nas danas, osvetljavajui
put koji nas vodi ka slobodi od patnje. Blistavost Dham
me odslikava se u reima i delima onih koji slede Budino
uenje. Milioni mukaraca i ena ugledali su odblesak tog
svetla u sred naeg mranog sveta. Voeni Uiteljevim
reima, na kraju su prepoznali srdanost i jasnou kao
istinsku prirodu tih rei.
Ova knjiga sadri izbor od 52 strofe preuzete iz
Dhammapade. Uz svaku od njih je i kratak zapis Aan
Muninda, theravada budistikog monaha i trenutno sta
reine manastira Aruna Ratanagiri na severu Engleske.
Kompletna Dhammapada sadri 432 strofe, od kojih je
svaka besmrtni primer Budine blistave mudrosti. One su
prastari stihovi koji na udesan nain sadre Budine rei
dubokog znaenja, kako je to napisao Tomas Dons u po
govoru izdanja Dhammapada for Contemplation (2006),


knjige iz koje su ove strofe i preuzete.

Poruka koju nose kako originalni stihovi, tako i ko
mentari Aan Muninda, dolazi nam u obliku koji nije ni
propovedniki, ni dogmatski. Ovi stihovi su prevod sa
jednog orijentalnog jezika koji je, po svojoj prirodi, in
direktan. Sama njihova forma je neobina i zanimljiva,
umnogome podseajui na japanski haiku ili stihove iz
Ji inga. Moe se rei da je njihov metod indukcija, jer u
itaocu indukuju nastanak razumevanja. Ponekad sled
stihova u strofi izgleda poremeen. Stie se utisak da bi
njihov poetak trebalo da stoji na kraju strofe, zato to
primeri dolaze pre misli koja im lei u osnovi. Uzmimo na
primer strofu 377: Kao to jasmin odbaci svoje cvetove
uvele, tako i vi svoju udnju i mrnju odbacite. Ovakav
stil je meki nego to smo moda navikli; ovde bivamo
voeni ka glavnoj misli ... tako i vi svoju udnju i mrnju
odbacite na jedan blai nain. Zapadni jezici generalno
koriste deduktivni nain, gde se italac vre usmerava
ka razumevanju. Ovo je lake razumeti ako kod iste strofe

10

njezinu temu stavimo na poetak: Tako i vi svoju udnju

i mrnju odbacite, kao to jasmin odbaci svoje cvetove
uvele.
Stihovi Dhammapade imaju estetski i istovremeno
jedan nenametljivo pouan kvalitet: Oslobodi se pro
losti, oslobodi se budunosti, oslobodi se sadanjosti. Sa
srcem koje se ni za ta ne hvata, stie na mesto koje je
izvan patnje (strofa 348). Taka dolaska (mesto koje je
izvan patnje) dolazi na kraju strofe. Ovakva induktivna
struktura prirodno omoguuje itaocu da promilja o
dolasku, napustivi sve drugo.
Aan Munindovi komentari izloeni su u isto tak
vom, induktivnom obliku; oni pozivaju na uestvovanje.
Duhovni vodii raznih usmerenja nekad su skloni da vie
govore o mogunosti putovanja, nego o tome da nam se
pridrue na putu kojim idemo. itaoci ove knjige imaju
priliku da vide kako to to smo deo zajednikog traganja
moe prirodno podstai novo razumevanje; ovaj proces
otkriva nam jedan novi deo nas samih. Buda je jasno re

11

kao da je iskljuivo na nama da uloimo napor: Ja samo

pokazujem put. Nadahnua Dhammapade nam pomau
da nainimo taj napor. U svom predgovoru Aan Munin
do ukazuje na mudro promiljanje (yoniso manasikara)
kao na primarni element tog duhovnog puta. Njegovim
komentarima upravo je zasejano to seme refleksije. Na
nama je da ga dalje negujemo i posmatramo kako raste.
Moda ete odluiti da ovu knjiicu drite kraj svog
kunog oltara, kako biste svake nedelje razmislili o no
voj strofi ili se moda odluite da je nosite sa sobom dok
putujete. Kao neko ko je ove stihove prouavao unazad
mnogo meseci, siguran sam da e vam predstavljati veli
ku inspiraciju. Oni su zaista neto lepo; njihov blagi ton
nas usmerava na jednostavan i praktian nain. Korak po
korak pribliavamo se Dhammi: onome to ima mo da
oplemeni svaki deo naeg ivota.
U ime svih onih koji su svake dve nedelje primali
Dhammasakaha poruke, eleo bih da izrazim zahval
nost Aan Munindu za vreme i energiju uloenu u pri

12

premanje materijala za ovu publikaciju. Ono to je putem

mejla bilo dostupno za nekoliko stotina ljudi, sada je mo
gue iriti dalje u obliku ove divne knjige.
Ron Lumsden
Little Oakley, Essex
2009

13

NADAHNUA
D H A M M A PA D E

Od nedela se okrenuvi,
neka dobro u sebi mudrac neguje,
sopstveni dom napustivi,
neka u osami sa malo uitaka boravi,
tu mudrac zadovoljenost trai, daleko od slasti ula,
bez ieg svoga, ba tu mudrac neka um proiuje.
strofe 87-88

16

Buda nam nudi slike koje ilustruju cilj, koje nas nadahnju
ju i ohrabruju u naporu da napustimo ono to nas ometa i
ograniava. Ali ako se suvie veemo za te slike, moemo
izgubiti iz vida onaj elemenat puta koji nazivamo ovde
i sada: umesto da zaista vebamo, ponemo samo da
matamo o tome. Ako ne stavimo naglasak na cilj, tada
nas na stranputicu mogu odvui objekti ula prijatni i
neprijatni. Ii ka istinskoj slobodi jeste teko, ali razmisli
mo samo koliko mnogo vie patnje nam stie ako uopte
ne vebamo. Uz mudro promiljanje otkrivamo da jesmo
u stanju da podnesemo tamu i vreme tekoa. I kada se
svetlost vrati, cenimo je i otkrivamo nain kako da istinu
volimo jo potpunije.

17

ivot svoj proivi u skladu sa Putem

izbegavaj ivot povrnosti.
Dobro proivljen ivot do zadovoljenosti vodi,
kako sada, tako i u budunosti
strofa 169

18

Sa srcem ispunjenim zadovoljenou kao temeljem, u

stanju smo da se okrenemo ciljevima koji su pred nama.
Postoje okolnosti kada je neophodno da budemo hrabri
ratnici to vojuju protiv sila obmane, kako bismo izbe
gli da nae srce i um padnu u njihovo ropstvo. U drugim
prilikama treba da budemo poput roditelja, portvovani
i spremni za dobrotu koja je ve tu. Agilnost je velika du
hovna vrednost. Prepoznajui lepotu svojstvenu zado
voljnom srcu, prirodno emo njime biti privueni. Mi
tragamo za zanimljivim samo zato to ne poznajemo za
dovoljenost. Ispravna praksa oslobaa energiju koju je do
tada troila prisila. Ista ta energija moe se manifestovati
i kao vitalnost i entuzijazam.

19

Ba kao to na gomili ubreta, kraj puta baenog,

moe izrasti lotos, prekrasnog mirisa i blistav,
isto tako meu neznalicama, zaslepljenom svetinom,
uenik potpuno Probuenoga zablista mudrou svojom.
strofe 58-59

20

Skloni smo da stvari koje nam se ne dopadaju kod nas

samih i kod drugih vidimo kao prepreke sopstvenoj srei.
Koliko sreniji, koliko ispunjeniji bih se oseao, koliko
mirniji bih postao samo kad ne bih imao sva ta ograni
enja! Ali sve to doivljavamo moe se preokrenuti i
doprineti rastu ka onome to je, ve samo po sebi, veno
lepo. Sve nepravde, sav taj neeljeni, nerazumljivi baga
naeg ivota, sve sitnice kojima se odupiremo i odbacuje
mo, sve to ini movaru odbaenog ubreta. Ali prekra
sni lotosi imaju svoj koren i rastu upravo iz tog mulja.

21

Mudrost je ta
koja omoguuje
naputanje manje sree
radi postizanja sree
koja je mnogo vea.
strofa 290

22

Filteri naih svianja i nesvianja na tragian nain ogra

niavaju nae vienje. elimo da se oslobodimo svega to
nas sputava, ali esto sama volja je nedovoljna. Mudro pro
miljanje moe da ojaa tu volju ono je njezin najbolji pri
jatelj. Volja i nije ta koja bi sve trebalo da uini sama. Ovi
stihovi ohrabruju nas da razmislimo kako nas naputanje
vezanosti za manju sreu moe dovesti do osvajanja vee
sree. Izgubljeni u svojim vezanostima, vidimo samo ono
to emo verovatno izgubiti naputanjem. Mudra misao
znai da vidimo to to emo verovatno izgubiti, ali i ono
to emo verovatno dobiti. Mudro promiljanje otvara i
iri nae vidno polje i omoguuje da dostignemo cilj.

23

Stara je to stvar, a ne od jue;

ljudi kude one koji govore mnogo,
ak i one koji govore malo
i druge koji uopte ne zbore.
Nekuenoga na ovom svetu nema.
Nije bilo, nee biti, niti sada ima takvoga
koga bi ljudi samo kudili ili samo hvalili.
strofe 227-228

24

ta god da uradimo u ivotu, ta god da kaemo (ili ne

kaemo), ne moemo izbei kritiku. I Budu su optuivali
i kritikovali kao i svakog drugog. Oekivati samo pohvale
i plaiti se pokude besmisleno je. Jedina kritika na koju
treba da se obaziremo jeste ona koju nam upute mudri.
Ako nas neko ko ivi isto kritikuje, u redu je sasluati
ga. Ali ako nas bilo kakva kritika od bilo koga, povreuje,
onda je neophodno da pogledamo dublje. Podsetimo se
da kroz kritiku ljudi daju oduka bolu koji vie nisu u sta
nju da zadre u sebi; svoje rane pokazuju tako to nalaze
greke u drugima. Uz svesnost i sposobnost da sebe do
kraja prihvatimo, nismo skloni da okrivljujemo bilo koga;
ni sebe, a ni druge.

25

Ako naie na mudroga saputnika,

istih dela, vrstog u vrlini,
prevladavi prepreke sve,
takvom se obradovan i sabran pridrui.
strofa 328

26

Na um, nalik vodi, uzima oblik posude u kojoj se nala

zi. Uitelj nas podstie da pazimo koga imamo kraj sebe.
Govor o najveoj zatiti kae: Ne druiti se sa budalama,
druiti se sa mudrima. Dok primenjujemo svoju mo
razlikovanja, moramo voditi rauna i da ne pobrkamo
predrasude i mudro razmatranje. Mudro razmatranje je
voeno saoseanjem i blagou, zainteresovano da sva
bia zatiti od povreivanja.

27

Oluja ne pomera planinsku stenu

kao to i onoga ko kontemplira svoje telo,
ko razvija poverenje i energinost,
Mara pomeriti ne moe.
strofa 8

28

Mara je manifestacija neprobuenosti, pokretaka sila

poricanja. Mara je izbegavanje stvarnosti i izraava se
kao prisila, intenzitet, ogorenje. Na na manastir u ru
ralnom Nortamberlendu ponekad juriaju vetrovi ija
snaga moe biti zastraujua. Ali oni nisu nita u pore
enju sa pretnjama kakva su sile Mare. Ako elimo da se
odupremo nasrtajima sopstvenih nepromiljenih navika,
moramo svoju kontemplaciju dobro uvrstiti u svesnosti
tela, u poverenju i u energinosti. Sposobnost i spremnost
da se vratimo, uvek iznova, na nae vebanje zasnovano
na telu, imajui na umu da ivimo na nain koji vodi do
nesebinog poverenja, to je ono to odrava na interes
za otkrivanje istine. To ima mo da nas uini nepomer
ljivim.

29

Bolje je sebe pobediti, no pobeivati druge,

Jer onaj ko je sebe ukrotio, zauvek ivi obuzdan.
Takvu pobedu nijedno drugo bie
u poraz pretvoriti ne moe.
strofe 104-105

30

Kada smo vrsto ukorenjeni u sreditu svog ivota, nita

nas ne moe pomeriti ili stvoriti razloge za patnju. To je
neustraivost. Budino uenje ukazuje na ono to blokira
neustraivost: traenje roeno iz navike, udnja roena
iz obmane. Obasjavajui svetlom svesnosti upravo tu ak
tivnost udnje bez njezinog kritikovanja ili uplitanja
na bilo koji drugi nain uimo da vidimo kako svaki
i najmanji korak u ovladavanju sobom vodi ka trijumfu
nesebinosti.

31

Nije utihnuli mudrac onaj ko uti,

ako je pun zabluda i neizvebana uma,
ve onaj ko i korisno i tetno
tano odmerava, kao da u ruci vagu dri.
Ko prozre oba sveta, unutranji i spoljanji,
taj se utihnulim mudracem zove.
strofe 268-269

32

Buda je govorio o zadovoljenosti i koristi koja dolazi od

ivljenja na tihim i lepim mestima. Manje podraaja za
ula moe nam pomoi na putu ka slobodi od neznanja.
Meutim, on time nije hteo da nam kae kako treba da
budemo protiv sveta ula. Aan a esto je govorio: Ako
nisi u stanju da veba u gradu, tada nee moi da ve
ba ni u umi. Takoe bi dodao: Ako nisu u stanju da
veba kad si bolestan, tada nisi u stanju da veba ni kad
si zdrav. Drugim reima, sve je naa praksa; ukljuujui
i sm oseaj da nismo u stanju da vebamo sa tim. To je
mudrost koja prepoznaje istinu.

33

Ko je nekada nepaljiv bio,

a sad vie nije,
osvetljava ovaj svet,
kao Mesec kad iza oblaka izroni.
strofa 172

34

Na dan punog Meseca, u mesecu asalha po starom indij

skom kalendaru, pre vie od dve i po hiljade godina, Buda
je objavio etiri plemenite istine. Srca onih koji su uli
to uenje bila su ispunjena radou savrenog razumeva
nja, tako hladnog i blistavog poput Meseca koji izranja iza
oblaka. Mi pretpostavljamo da su ovaj svet i naa patnja
stvarniji nego to oni zaista jesu. Ali ako panju okrene
mo ka pravim uzrocima patnje ka udnji ukorenjenoj u
neznanju tada etiri plemenite istine generiu svetlost
to razgoni oblake obmane i rastvara ovaj svet patnje.
Nae kontemplacije bude nas iz nepromiljenosti i tako,
iz trenutka u trenutak, doprinosimo okretanju ovog To
ka Dhamme.

35

Nek se niko ne drui sa loima,

neka se ne drui sa propalicama.
Samo sa pravim prijateljima drugujte,
onima koji uvid podstiu.
strofa 78

36

Kako gledamo na naa prijateljstva i kako nai prijatelji

gledaju na nas? elimo da zatitimo i gajimo istinsko
prijateljstvo sa onima koji potpomau nau tenju ka iv
ljenju u istini. Istinski cenimo takve saputnike; ne eka
mo da upadnemo u nevolje pre nego to im stavimo do
znanja ta oni za nas znae. vrsto prijateljstvo mora se
graditi. I kako unosimo svesnost u nae odnose sa drugi
ma, razmotrimo i koliko se prijateljski odnosimo i prema
samima sebi.

37

Poljodelci kanalima usmeravaju vodu,

oruari teu strele;
stolari drvo oblikuju,
a mudraci sami sebe krote.
strofa 145

38

Zanatlije obavljaju svoj zanat. Napor da se ukroti sirova

priroda srca i to je samo po sebi jedan zanat. Spolja
gledano, moemo se nai u zbunjujuim situacijama, ali
duboko unutra uvek se setimo da je razvijanje te vetine
na primarni zadatak. Uz pomo paljivog, neprekidnog
posmatranja uimo da prepoznamo hirove sopstvenog
srca: Kad bi vreme bilo makar malo toplije! Kad bi
vreme bilo makar malo hladnije! Ali ne reagujemo slepo
na ono to je javi. Posmatramo svoje udljivo zanovetanje
da okolnosti budu drugaije i vidimo ta to zanovetanje
zapravo jeste. U nama raste hrabrost i spremnost da sebe
posvetimo onome to ovog trenutka radimo, ta god da je
to: itavim srcem, itavim telom. Kako napredujemo, taj
zadatak postaje sve laki; i obuzima nas zahvalnost, iako
je itav taj rad zaista teak.

39

Otkuda smeh, otkuda radost,

kad svet bez prestanka gori?
Mrakom mrklim obavijeni,
zato svetiljku ne traite?
strofa 146

40

Obino se dogaa da se kada nas ivot opee okrenemo

Uenju. Moda osetimo olakanje kad otkrijemo da se
u naporima da se oslobodimo tame pridruujemo mili
onima drugih ljudskih bia. Patnja je osnovno svojstvo
neprobuenog oveanstva. Ne oajavaj ako pati. Svi
pate, govorio bi nam Aan a. Pre probuenja i budui
Buda je patio. Razlika je u tome to probuena bia znaju
da patnja nije neizbena ona je samo jedna od mogu
nosti koje su nam na raspolaganju u ovom svetu ljudi. Tu
je takoe mogunost obitavanja u svetlosti ne-patnje.

41

Postepeno, malo-pomalo,
od prilike do prilike,
mudrac u sebi neistoe isti,
kao to zlatar srebro isti.
strofa 239

42

Ni najjaa elja da stvari budu drugaije nego to jesu ne

prua nam ono za ime udimo. Mi elimo isto zlato
neprekidne svesnosti i zato moramo da uemo u vatru
proienja. Ova nas strofa upuuje kako da gledamo
na sagorevanje: suvie toplote previe se upinjemo i
svojom tvrdoglavou sami sebe vebajui povreujemo.
Premalo toplote uzmiemo pred potekoama i idui
za sklonostima, ka udobnosti i lakoi, ne napredujemo u
svojoj praksi. Kako godine prolaze, samo postajemo jo
vea neznalica. Nae navike su neistoa na srebru i po
stepenim podeavanjem napora uimo da se ne vezuje
mo. Cilj itavog ovog posla jeste postizanje stanja blistave
svesnosti. Tada posedujemo neto istinski vredno, to
moemo da podelimo sa drugima.

43

Bolji od vlasti nad zemljom,

bolji od odlaska na nebo
i od gospodarenja svim svetovima,
jeste nepokolebljivi hod ka probuenju.
strofa 178

44

Neuslovljena sloboda: to znai biti nezavistan od bilo

kakvih okolnosti. Kakva god da je situacija, srena ili ne
srena, srce ostaje mirno, zrai, jasno vidi, prijemivo je
i snano. To je taj hod koji je nepokolebljiv, nezaustav
ljiv i stvaran; on ide iza svake opsesije obmanutog ega.
Da bismo stigli na taj nivo neophodno je neprekidno
posmatranje naih starih navika. Na primer: elje da sve
kontroliemo, zavisnosti od prolaznih zadovoljstava, op
sednutosti moi. Radimo sa onim to imamo. Svaki put
kada uoimo da smo skrenuli, saberemo se i iznova foku
siramo na svoju posveenost Putu.

45

Kao otkrivatelja blaga gledaj,

onoga ko ti mane vidi
i na njih ti ukazuje.
Sa takvim znalcem,
sa mudracem takvim se drui.
Iza takvoga druenja boljitak,
a ne gubitak sledi.
strofa 76

46

Postoje dva pristupa naoj praksi: jedan je pretpostavka

da jo neto treba da osvojimo; drugi je pretpostavka da
mi ve imamo sve to nam treba i da samo jo nismo
u stanju da ga tano lociramo. U ovoj strofi Buda nam
daje sliku skrivenog blaga koje eka da bude otkriveno.
Neemo ga pronai izvan sebe; ono mora biti otkriveno
u naim srcima. Mi ne prepoznajemo to blago zato to
toliko toga ve imamo toliko vezivanja, toliko opiranja.
Istinski je blagoslov sresti one sa uvidom, bogate saosea
njem, voljne da nas povedu ka slobodi od navika koje nas
sputavaju. Moda e nas povesti kroz nepouzdane mo
vare sumnje ili preko opasnih planina udnje, ali jedino
blagoslovi mogu slediti ako cenimo njihov primer i put
preemo do samoga kraja.

47

Um je izvor svih stvari, on im prethodi, on ih stvara.

Ko sa ravom namerom govori il radi,
tog nesrea u stopu prati,
kao toak volovsku zapregu.
strofa 1

48

Premnogo razmiljanja moe da zakomplikuje duhovnu

praksu; premalo razmiljanja nas moe ograniiti. Ovde
vidimo jedan primer mudro odmerenog razmiljanja.
Ono pomae da uoimo kako nismo nemona rtva
okolnosti da razumemo kako namera koja stoji iza na
ih postupaka uinjenih telom i govorom odreuje nae
stanje bia. Ono nas stavlja u poziciju sa koje imamo mo
da napravimo istinsku promenu. Prihvatajui ovo uenje
kao svoje polje istraivanja, time pokazujemo da cenimo
vrednost svesnog obuzdavanja i pronalazimo za sebe novi
izvor pouzdanja i vetine. Na taj nain pokazujemo i da
nas vodi srce/um.

49

Ako ovek uini dobro,

neka to ponavlja,
neka u tome uiva.
Prijatno je gomilanje dobroinstava.
strofa 118

50

Dhamma nas ohrabruje da u srce unesemo seanje na

dobra dela koje su uinili telo, govor i um, kao i da bo
ravimo u oseanju radosti koje se javlja sa takvim pod
seanjem. Ako pri tome postoji i svesnost, tada nismo u
opasnosti da se previe uljuljkamo u samozadovoljstvo.
Ako smo razvili sposobnost mudrog promiljanja, na sli
an nain moemo kontemplirati i svoje greke i nedo
statke, ne gubei pri tome iz vida i sopstvenu dobrotu. To
to smo u stanju da posmatramo svoje navike, pokazuje
da smo mi zapravo mnogo vie od tih navika. ta je to
to posmatra? To je nae utoite svesnost put izvan
patnje. Uz pomo upravo te svesnosti, u stanju smo da
se slobodno prepustimo radosti priseanja dobrote. Ah,
kakvo je samo to olakanje kad otkrijemo da moemo da
pravimo greke i da ujedno uimo od njih.

51

Oslobodi se prolosti,
oslobodi se budunosti,
oslobodi se sadanjosti.
Sa srcem koje se ni za ta ne hvata
stie na mesto koje je izvan patnje.
strofa 348

52

Vrlo se komotno oseamo meu idejama o buduno

sti. Moemo ugodno boraviti u seanjima na prolost. I
lako se gubimo u doivljajima ovde i sada. A kada se iz
gubimo, tada patimo. Ali ta patnja nije konana: postoje
uzroci te patnje i postoji sloboda od njih. Stizanje do te
slobode zahteva da napustimo svoja omiljena boravita.
esto nas savetuju da ovo ili ono napustimo i to nam
moe zazvuati kao da treba neega da se otarasimo ili
da je pogreno da budemo takvi kakvi smo sada. Ali ako
prepoznamo mo ispravne sabranosti, vidimo kako se to
naputanje dogaa samo od sebe. U ovoj strofi Buda nas
sree na mestu nae patnje i usmerava nas ka otvorenim
vratima, izvan nje.

53

Sunce sija danju,

Mesec svetli nou,
ali Budni udesnim sjajem blista,
i danju i nou.
strofa 387

54

Gde god da postoji vrsto ukorenjena svesnost, tu su i

lepota, jasnoa i mogunost produbljenog razumevanja.
Ako postoji stalna svesnost, postoji i stalna jasnoa. I da
nju i nou, srce svesnosti blista velianstvenim sjajem.

55

Ne potcenjuj snagu dobra:

Nita od toga nee biti.
Kap po kap se napuni vodom i vedro,
a mudar sebe dobrotom,
ak i ako je sakuplja malo pomalo.
strofa 122

56

Vie je bolje, to vee to slae. Malo-pomalo ovakva

uverenja moemo preispitivati na mudar nain. Veruj da
svaki trenutak svesnosti ima svoj znaaj. Vredan je svaki i
najmanji napor da se setimo i vratimo sebi, da sa svesno
u lienom zanovetanja iznova ponemo. Nijedan takav
napor nikada nije uzaludan. I jednoga dana otkrivamo
da nas uopte ne dotie ono to nas je do tada dralo za
guu. Umesto da odmah reagujemo na neto to bi nas u
prolosti uznemirilo, mi ga naputamo. Mudrost razume
put istinske dobrote.

57

Ako ti govore uno,

utihni, kao naprsli gong.
Neuzvaanje je znak slobode.
strofa 134

58

Kada nas nepravedno kritikuju, moe biti teko obuzdati

navalu besa. Potiskivanje snanih oseanja nadole, u ne
svesno, ne pomae. Vebanje znai pronalaenje dovolj
no prostora u sebi da osetimo ono to oseamo, a da ne
postanemo taj oseaj. To se zove vetinom. Motrimo
na svaki glas koji u nama pridikuje: Ne treba da bude
takav, trebalo bi da si mnogo bolji. Prihvatamo to to je
ste u ovom trenutku. Putamo stvarnost u polje svesno
sti, znamo je takvu kakva jeste; ne zanosimo se njome,
ne odgurujemo je. I tada energija strasti moe pokrenuti
proces proienja, sagorevanja otrova, umesto da sagori
nas same ognjem slepe samokritinosti.

59

Svako od tapa strahuje,

svakom je ivot drag,
poavi od samoga sebe,
ne ubijaj, niti ubijanju uzrok budi.
strofa 130

60

Time to smo otvoreni prema drugima i sebi donosimo

dobrobit. Prouavajui sopstveno srce i um, stvaramo do
brobit i za druge. Dhamma nas ui da vebamo na oba
nivoa. Na jednom, negujemo uvid koji rastvara vrsto
okamenjene stavove o meni i drugima. To je naa for
malna praksa. U meuvremenu, nae vebanje u svakod
nevnom ivotu poziva nas da prihvatimo relativnu valja
nost gledita kao to su ja i drugi; njihovo ukljuiva
nje u razvijanje saoseanja i blagosti. Empatija je saputnik
uvida i pomae da nae vebanje ostane u ravnotei.

61

Ne zadobija ovek svojim reima ili lepotom potovanje,

ako je uz to zavidan, sebian, laljiv.
Ko je presekao, uklonio i unitio koren svega toga,
takvog mudraca, to odbaci mrnju, potovanim zovu.
strofe 262-263

62

Neophodno je sebe podsetiti da se to kako stvari izgleda

ju ne poklapa nuno sa tim kakve one zaista jesu. Ako
punim srcem sluamo nekoga dok govori, umesto da ga
sluamo samo uvetom, uemo neto sasvim drugo. Kada
druge posmatramo sa tihog, izbalansiranog mesta du
boko u sebi, tada vidimo mnogo vie nego to vide nae
oi.

63

Naa nas zlodela potpuno obuzmu,

kao puzavica salovo stablo,
i tako sami sebi inimo
upravo ono to nam nai neprijatelji ele.
strofa 162

64

Ova strofa odnosi se na monaha koji je tri puta poku

ao da ubije Budu i na kraju su ga njegova zlodela odvela
u smrt. Kada izneverimo onu posveenost stvarnosti za
koju se odluilo nae srce, lagano ali sigurno udaljujemo
se od svetla istine i tonemo u tamu. Puzavice se penju uz
visoko, odraslo drvee i ponekad ga potpuno ugue. I mi
moemo traiti utoite u Budi, a ipak biti osvojeni izlivi
ma jarosti. Sati, dani, ak godine nam prolaze u pokuaji
ma da opravdamo svoje bolne postupke uinjene telom i
govorom. Kad ipak sagledamo istinu tih postupaka, kori
sni oseaj kajanja se javi; istinski poelimo da se zaustavi
mo. I tada je ispravan postupak prirodan izbor.

65

Strpljiva istrajnost je najvii asketizam,

utrnue krajnji cilj, kau Bude.
Nije monah onaj ko povreuje druge,
niti asketa ko ih zlostavlja.
strofa 184

66

Dok napredujemo Putem ka cilju, Buda nas ohrabruje da

ne zaboravimo kako se odnosimo prema drugima. Ne
govanje mette ili prijateljske ljubavi ui nas da sva bia
obuhvatimo dobrotom svoga srca. Ponekad se dogaa da
smo u stanju da budemo obzirni prema drugima, ali ne
i prema samima sebi. Ako se sa tim borimo, pokaimo
beskrajnu blagost prema onome ko se bori, prema sebi.
Naslage samokritizerstva, prezira, samoodbacivanja za
htevaju od nas strpljivost i istrajnost; i ovo ne treba po
brkati sa trpljenjem uz krgut zuba. Strpljivost je kljuna
osobina onih koji idu Putem. I ne postoji apsolutno ni
kakva ansa da tu kljunu osobinu razvijamo onda kada
nam dobro ide. Zato, kada naiu teki dani, pomislimo
da je to savreno mesto, jedino mesto, na kojem moemo
razvijati taj temeljni kvalitet.

67

Mnogi u elji za svaom

zaborave da svi umiremo;
ali oni koji to shvate,
svae svoje smiruju lako.
strofa 6

68

U redu je misliti na smrt i razgovarati o injenici da e

svako od nas umreti. To je zaista mudro initi. Ako po
riemo svest o sopstvenoj smrtnosti, strah od nje ostaje
skriven duboko. Sa takvim izbegavanjem stvarnosti do
lazi umanjena ivotnost i sve vea konfuzija. Negujui
svesnost u vezi sa temom smrti (maranasati), otkrivamo
da u onoj meri u kojoj priznajemo stvarnost, srazmerno
tome se uveavaju i jasnoa i zadovoljenost. To je ona za
dovoljenost koja nas odvodi do mesta smisla.

69

Um je izvor svih stvari,

on im prethodi, on ih stvara.
Ko sa dobrom namerom
govori il radi,
tog srea nikad ne naputa,
kao ni sopstvena senka.
strofa 2

70

Jeste li ikada pokuali da pobegnete od sopstvene senke?

Koliko god se upinjali, ona nas nikada ne naputa. Svako
delo uinjeno telom, govorom i umom, a iza kojeg stoji
dobra namera, zaista vodi do sve veeg blagostanja. Ovo
vredi zapamtiti ako nameravamo da uinimo neto dobro
i onda bi da se predomislimo, jer smatramo da sve to nije
vredno truda. Kako god se malim i beznaajnim to delo
inilo, iza njega sledi srea. I otuda, vredno ga je uiniti.

71

Psovao me je, tukao me je,

pobedio me je, opljakao.
Koga takve misli opsedaju,
u njemu se mrnja ne stiava.
Psovao me je, tukao me je,
pobedio me je, opljakao.
Koga takve misli ne opsedaju,
u njemu se mrnja stiava.
strofe 3-4

72

Na razliite naine svi mi trpimo nepravde u ivotu. Po

nekad bol prodire duboko i moe tu ostati godinama.
Uenje o Dhammi naglaava ne toliko taj bol, koliko na
odnos prema njemu. Sve dok smo obuzeti mrnjom i ot
porom, to utie na nae rasuivanje. I iako bi moda tre
balo neto da uinimo, ako nam se srce nije oslobodilo
mrnje, ne moemo tano znati ta je to. Zato Buda save
tuje da napustimo misli pokretane mrnjom. Potrebni su
snaga, strpljenje i odlunost da bismo im okrenuli lea.
Mi ih ne naputamo zato to nam je neko drugi rekao da
bi trebalo. Naputamo ih zato to razumemo kakve su po
sledice ostajanja sa njima.

73

Kao to jasmin odbaci

svoje cvetove uvele,
tako i vi odbacite
svoju udnju i mrnju.
strofa 377

74

Aan a je u Londonu boravio u Hempsted vihari. Mo

nahe u njegovoj pratnji nervirala je buka koja je dopirala
iz paba prekoputa. Onda im je rekao da je pravi uzrok
patnje to to svoju panju alju izvan, do tog zvuka. Sam
po sebi, zvuk je samo to to jeste. Patnja dolazi jedino
kada izaemo i dodamo neto suvino. Kad uvidimo
svoju ulogu u stvaranju problema, menja se nain na koji
gledamo na borbu. Umesto da okrivljujemo, u trenu jed
nostavno vidimo ta radimo. Ne kreemo u borbu go
njeni mrnjom; oslanjajui se na paljivo obuzdavanje i
mudro promiljanje, naputamo sve to. U poetku ovo
uviamo tek poto smo reagovali i stvorili patnju. Ali ako
vebamo, postajemo sposobni da sve to shvatimo ranije. I
onda, jednoga dana, uhvatiemo sebe ba u trenutku dok
se spremamo da stvorimo problem.

75

Ko ne prijanja za slasti ula,

ba kao ni kap kie za lotosov list
ili seme goruice za vrh igle,
njega ja velikim biem zovem.
strofa 401

76

Veliko bie je veliko zato to se oslobodilo prepreka u

svom odnosu prema ivotu. Mi lino nismo toliko veliki,
zato to bivamo zarobljeni oseajima i od ivota stvaramo
problem. Stvaramo prepreke nainom na koji se odno
simo prema osam ovozemaljskih stvari: pohvali i kritici,
dobitku i gubitku, zadovoljstvu i bolu, slavi i anonimno
sti. Iz neznanja, odnosimo se nepromiljeno prema ovim
vetrovima to duvaju svetom oduevljavamo se onim
to volimo i odupiremo onome to ne volimo. Mudrost,
naprotiv, jednostavno vidi stvarnost sveta ula. Ona po
znaje taj prostor unutar kojeg sva iskustva nastaju i nesta
ju. Takvo znanje znai da veliko bie ak ne mora ni da se
trudi da se ne vezuje; sve sklonosti za vezivanjem u njemu
su nestale. I ono osea ulna zadovoljstva, ali im nita ne
dodaje, niti im bilo ta oduzima.

77

Mrnjom se mrnja zaista nikad ne smiruje,

mrnja se samo ljubavlju smiruje.
To je zakon veni.
strofa 5

78

Pobediti mrnju samo ljubavlju moe izgledati tek kao

uzvieni ideal. Moemo sebi prebacivati (i pri tome po
kuavati da sebe opravdavamo) da smo suvie ogranieni
ili jednostavno itavu ovu ideju odbaciti kao utopiju.
Svakako da deo nas kae: Da. A drugi deo moda kae:
Da, ali ta ako... Za Budu ne postoje ovakve dileme; mr
nja jednostavno nikada ne daje rezultat. A ta je ta re
ljubav? Stvaranje jedne neuslovljene prijemivosti? I te
nae percepcije onih koji moda u nama bude mrnju:
gde te percepcije egzistiraju? Ljubav je potencijalno u sta
nju da sve to primi u polje svesnosti, potpuno, do kraja,
ak toplo. To je veni zakon.

79

Raskona spoljanjost
po sebi nije prepreka slobodi.
Onaj ko srca smirenog, istog i zadovoljnog,
paljiv, ne daje povoda za prekor,
taj je veliko bie.
strofa 142

80

Spoljanji izgled nije ono to je zaista bitno. Buda je uvek

ukazivao na srce kao na mesto na koje treba da se fokusi
ramo. Naglaavao je to, jer lako zaboravimo, postanemo
preokupirani time kako stvari spolja izgledaju. Ova strofa
tie se jednog kuedomaina kojeg je veliko razoare
nje nagnalo na oaj. Budino uenje, ukazujui direktno
na ono to je zaista vano, uspelo je da transformie taj
oaj; umesto da se slomi, dostigao je potpuno neuslov
ljeni mir. Kada je fokus nae prakse samo na oblicima i
spoljanjem, tada je njen smisao doveden u pitanje. Pre
vie insistiranja na potpunom objanjavanju pet pravila
morala, na primer, moe nas spreiti da uvidimo nameru
koja stoji iza svakog postupka. Forma tih pravila posto
ji da bismo postali svesni svojih motiva. I kada se na taj
nain pridravamo pravila morala, postoji mogunost da
e ona posluiti svojoj pravoj svrsi. Ispravno ivljenje ini
veliko bie.

81

Ima onih koji otkriju da mogu

ostaviti pogrene reakcije za sobom
i postati trpeljivi poput zemlje;
takve bes ne pokree,
vrsti su poput tvrave,
nezamueni poput mirnog jezera.
strofa 95

82

Buda je iveo u istom ovom svetu u kojem i mi ivimo. I

uprkos svim peripetijama, ostvario je stanje nepomerlji
vosti postao je trpeljiv poput zemlje. ta god da neko
prospe na nju, spali na njoj ili joj uradi, zemlja je i dalje
ono to jeste, ini ono to ini. Strpljiva istrajnost ne znai
slabost; ona predstavlja snagu i blagost. Uz pomo strplji
ve istrajnosti otkrivamo u sebi mogunost da dopustimo
sadanjem trenutku da bude, takav kakav jeste, sve dok
od njega ne nauimo to to treba da nauimo.

83

Nije neko pravednik zato to prebrzo o dobru sudi;

kad znalac dobitak i gubitak paljivo odvagne,
vodi druge bez urbe, pravedno i bez naklonosti;
tek takvog mudraca, uvara zakona, pravednikom zovu
strofe 256-257

84

Pod pritiskom ste da donesete odluku. Je li mogue ostati

miran i sabran kada drugi ele od vas da odluite u njiho
vu korist? Moete li ostaviti po strani naklonosti i doneti
pravednu odluku? Koliko smo vezani za svoja uverenja?
Biti potpuno uveren u neto jeste odlian oseaj; moe
nam se to uiniti kao samouverenost. Ali takva je i pri
roda fundamentalizma; isto takvo je i davanje pojedno
stavljenih odgovora na kompleksna pitanja. Rigidnost i
brzopleta reenja nisu karakteristike prostranog uma;
uma koji je u stanju da dilemu razmotri iz raznih uglova.
Obino je potrebno neko vreme da se stigne do izbalansi
ranog, dobro promiljenog stava. Za to je takoe potreb
na sposobnost sluanja iz pozicije unutranje tiine. Ako
dok nam neko govori svoj stav ve smiljamo kako da ga
pobijemo, tada ga zapravo uopte ni ne sluamo.

85

ak i oni koji ive asnim ivotom

mogu patiti, sve dotle dok njihova dela
ne donesu plodove.
Meutim, kada ti plodovi dozreju
radost i srea jesu neminovni.
strofa 120

86

Imati poverenja u istinske principe nije uvek lako. Povo

diti se za miljenjem veine nije uvek mudro. Ako nas ne
obeshrabre sumnje i puke spekulacije, vidimo kako nas
naa najdublja pitanja o stvarnosti vode do uvida. Pove
renje jeste sila transformacije, ba kao i strpljenje. Sko
ro je nezamislivo da jedan obian ir moe da izraste u
ogroman hrast, ali to je tako. Neophodno nam je pove
renje. Neophodno nam je strpljenje. Poput drveta, i sile
transformacije mogue je razvijati, a one e nas voditi ka
onome to je samo po sebi veliko i samo po sebi oslobo
eno od patnje.

87

Paljivi marljivo vebaju,

u vezivanju radost ne nalaze,
a onda dom svoj naputaju,
kao labudovi kad sa jezera polete.
strofa 91

88

Vreme je da krenemo dalje. Moda to i znamo na jednom

nivou, ali se ipak drugi deo nas opire. Ako pokuavamo
da neto napustimo zato to mislimo da bi trebalo a ne
zato to nas to naputanje uvek iznova nadahnjuje ja
vie se otpor. Ali u redu je osetiti i razoarenje, ako smo
budni za istinske potrebe naeg srca. Naa najdublja po
treba jeste da se oslobodimo neznanja. Ne postoji mesto
na kojem moemo da se istinski zaustavimo sve dok do
kraja ne razumemo ko i ta smo mi. Ovaj put svesnosti
poseduje mo da apsolutno sve transformie u razume
vanje. I labudovi poleu otpora nema.

89

Mirom bes pobedi,

ravo dobrim pobedi,
tvrdiluk darovima pobedi
i laova reju istinitom.
strofa 223

90

Ako nam je hladno, pronalazimo nain da se zagrejemo

ne izlaemo se jo veoj hladnoi. Ako smo gladni, je
demo ne uskraujemo dalje sebi hranu. Ako smo ljuti,
ne borimo se protiv toga jarou pokuavamo da bude
mo blagi prema tom biu koje mui ljutnja. Ako vidimo
loe postupke, stvaramo istinsku dobrotu i obeshrabru
jemo svaki impuls koji bi nas naveo da olako odbacimo
poinioca. Ljudima koji veruju da je egoizam put ka za
dovoljenju darujemo velikodunost. I sa onima koji ob
manjuju govorimo istinu. To moda nije lako. Ali to jeste
put transformacije.

91

Nije neko znalac

samo zato to pria mnogo;
ko je stian, bez mrnje i straha,
toga znalcem zovu.
strofa 258

92

Borba da postanemo mirni obino samo jo vie uzbur

ka stvari, dok obazrivo doputanje aktivnostima srca i
uma da prirodno utihnu te iste stvari smiruje. Mudrost
se ne otkriva preputajui se navici traganja za stvarima
koje nam se dopadaju. Kada naiu bol i razoarenje, mo
emo nauiti da se sa njima sretnemo uz jedan kvalitet
otvorenosti i svesnosti koji vodi ka razumevanju. I kada
nam srea i ushienje dou, moemo tim iskustvom biti
obodreni i osveeni, a da u isto vreme ne budemo njime
opijeni. Neprijateljstvo i strah nisu nuno prepreke. Oni
mogu biti nai uitelji, koji nam ukazuju na jedan nain
ivljenja sa mnogo vie slobode i mudrosti.

93

Kao to je jezero duboko,

prozirno i neuznemireno,
tako i mudri kad re Istine uju,
stiani postaju.
strofa 82

94

Moda pomislimo: Kad bi se sad odnekle pojavio Buda

da me podui, verovatno bih se prosvetlio. Meutim, i
u vreme Bude bilo je mnogih koji su ga sreli, uli, iveli
sa njim, pa ipak nisu prepoznali njega ili Istinu na koju
je ukazivao. Pri kraju ivota, jedan monah ga je upitao
ko e zauzeti njegovo mesto kad umre. Odgovorio je da
e njegovo Uenje ili Dhamma zauzeti njegovo mesto.
Jednom prilikom rekao je da videti Dhammu znai isto
to i videti Budu. Oslukivati Dhammu znai posvetiti joj
potpunu panju i mudro promiljati ono to se dogaa
upravo sada. Zato se ne moramo oseati loe to nismo
u prilici da ujemo Budu lino. Umesto toga, uimo da
budemo prijemiviji za sam ivot.

95

Ko uinjeno ravo delo

kasnije nadvlada dobrim,
osvetljava ovaj svet,
ko Mesec kad iza oblaka izroni.
strofa 173

96

Tama ovoga sveta dolazi od navika izbegavanja i veziva

nja. Dobra dela otkrivaju svetlost koja je ve ovde. Okre
tanje panje ka dobro utabanim putevima postupanja, na
pravi nain, u pravom trenutku i sa svesnou tela i uma,
koja je uvek u ovde i sada, koja ne presuuje, takva sve
snost vodi ka transformaciji. Mi ne moramo da se svega
otarasimo. Nieg loeg u nama nema. Bolna seanja, bol
ni oseaji ne moraju da se pretvore u patnju. Uz ispravnu
panju, sve to nas vodi ka sve veoj svetlosti.

97

e ula ugasiti se ne moe ni kiom zlatnika,

a mudrac, razumevi da od toga radosti nema,
ve samo bol,
u sebi sklonosti ak i za nebeske uitke ne nalazi.
Uenik Budnih se samo iskorenjivanju ei raduje.
strofe 186187

98

Da li mi to to inim sa svojim ivotom daje ono za ime

tragam? S vremena na vreme uspevamo da ispunimo svo
je elje, ali trajna srea dolazi samo ako smo se oslobodili
iritiranosti udnjom. Ako sebi postavimo prava pitanja
u pravom trenutku, otkriva se jedna radikalno drugaija
perspektiva: put ka zadovoljenosti vodi nas ka unutra, a
ne ka napolje. Umesto da sledimo impuls da elimo jo,
moemo pogledati pravo u samu tu elju. I za trenutak
aoka udnje nestaje. Malo vie smo nauili o tome ta
znai biti uenik Bude.

99

Kao to u kuu, dobro pokrivenu,

kia ne prodire,
tako ni u dobro uvebano srce i um
strasti ne prodiru.
strofa 14

100

Trudimo se da sebe zatitimo od vetra i kie. Uz mudro

promiljanje, trudimo se da sebe zatitimo od razbuktalih
strasti. To je vebanje srca i uma. Veto leenje rana koje
su nam nanele pohlepa i mrnja vaan je deo Ispravnog
delovanja. Ne radi se tu o izbegavanju strasti, a ni o pre
putanju njima. Izmeu to dvoje, uoavamo srednji put.

101

Teko je na svetu nai toga ko,

skromnou i saveu obuzdan,
vie ne daje povoda za prekor,
kao to konja dobre pasmine
krotiti vie ne treba.
strofa 143

102

Je li mogue biti suvie skroman? Je li mogue imati po

grenu vrstu skromnosti; kada, recimo, uzdravanje od
otvorene pohlepe znai zapravo prikrivenu manipula
ciju drugima. Skromnost, umerenost i disciplinovanost;
ovakve rei u nama mogu probuditi nelagodu. Pa ipak,
u njima su pohranjeni vanvremeni principi. Kada pose
dujemo istinsku skromnost, tada tragamo za pravom
merom stvari. Tragamo za razlikom izmeu zadovolja
vanja dovoljno dobrim i bojazni da ne preteramo. Uz
pomo prave discipline fokusiramo se na zadatak koji je
pred nama, ali ne naputajui oseaj za meru. Onaj ko je
vet u pravoj disciplini u stanju je da kae ne kada je to
potrebno, ne kao kritiku ili puko nesvianje, ve kao neko
kome je zaista stalo do svoje dobrobiti.

103

Ko pela kad uzme nektar, te odleti sa cveta

i ne pokvari mu ni boju, ni miris,
tako i utihnuli mudrac treba da
sakupljajui hranu kroz selo proe.
strofa 49

104

Ovaj svet je nae selo. Jesmo li u stanju da prolazimo kroz

ovaj svet ne remetei ono to je u njemu lepo? Askete i is
posnici mogu iveti od hrane koju sakupe prolazei selom,
ali veina ljudi mora da koristi novac. Nema nieg loeg
u novcu kao takvom. On je simbol one energije kroz koju
stupamo u interakciju sa ovim svetom. Budina uputstva o
Ispravnom ivljenju ukazuju na vanost nepovreivanja i
paljivog baratanja tom energijom. Kada se zaboravimo,
fokusiramo se previe na to kako e dobro biti kada dobi
jemo ono za im udimo i ne obraamo panju na nain
na koji nameravamo da do toga doemo. Moramo dobro
paziti ta radimo, ali i kako to radimo.

105

Ko je savren u vrlini i uvidu,

uvren u Uenju, ostvario istinu,
ko je svoju dunost ispunio,
toga mnogi dragim smatraju.
strofa 217

106

Kada je ono to je uinjeno telom i govorom izraz jednog

unutranjeg mira, tada su i nai odnosi sa drugim ljudi
ma uspeniji. Trajnu sreu ne postiemo tako to samo
sledimo elju da se drugima dopadnemo ili bilo koju dru
gu elju da zauvek budemo sreni; bolje od toga je uoiti
gde lee pravi uzroci sree. ak i korisne elje, ako se za
njih suvie veemo, mogu voditi do nezadovoljstva. Jer
problem je u vezivanju. Kada jasno uoimo svoju naviku
vezivanja, u tom trenutku i na tom mestu uoavamo isto
vremeno da ne moramo da se vezujemo; i tako pronala
zimo izlaz za sebe.

107

Malo svetih stihova recitovati zna,

ali u skladu sa Istinom ivi,
napustivi poudu, mrnju i obmanu,
ispravnog znanja, uma osloboenog,
niim vezan u svetu ovom, a i onom;
takav uiva u plodu napredovanja Putem.
strofa 20

108

Nije vano ako ne znamo sve to bi se moglo znati o

Dhammi. Bitno je kako primenjujemo to to znamo. Da li
iz sveg srca ivimo u skladu sa onim to smo nauili? Ovo
je mnogo bitnije pitanje nego: Kada u moi da odem
na sledei kurs meditacije? ili Kad u imati malo vie
vremena za prouavanje Budinih govora? Ovakva pita
nja su u redu, ako nas vode ka oslobaanju od vezanosti,
ali ne i ako su izraz nae zavisnosti od toga da stalno e
limo ili budemo neto vie. Ako je potrebna samo tanana
promena fokusa ka tome da jednostavno budemo svesniji
sadanjeg trenutka, onda e ak i upinjanje da doemo
do dubokih uvida predstavljati prepreku naem napredo
vanju. Istog onog trenutka kad prepoznamo ovu istinu,
doivljavamo blagodet hodanja Putem.

109

Ljudi prirodno doivljavaju zadovoljstvo;

ali ono esto biva zatrovano udnjom;
ako se tog otrova ne oslobodimo,
oseaj osujeenosti sledi, a za njim i patnja.
strofa 341

110

Uz visok kvalitet svesnosti u pravom trenutku, u stanju

smo da vidimo kako vezivanje i za radost i za alost pro
duava patnju. Tada postajemo zainteresovani za to kako
da doivimo zadovoljstvo, a da ga ne uinimo mojim
zadovoljstvom ili da ne stvorimo jedno ja koje se ludo
zabavlja. Mudro promiljanje ukazuje da kada se iz do
ivljaja sree ukloni vezivanje, ona nije nita manja na
protiv, postaje intenzivnija. Kad smo panju usmerili na
pravu stranu, tada je naa inteligencija u slubi uvida. Kad
shvatimo koliko grevito hvatanje za zadovoljstvo kvari
njegovu lepotu, tada se raa lakoa bia.

111

Gonjeni strahom, ljudi utoite trae

na mestima raznim,
u planinama i umama, u vrtovima,
pod drvetom ili u hramovima.
To nisu sigurna, to nisu konana utoita;
ni na jednom od njih izbavljenja od patnje nema.
strofe 188-189

112

Teko je uplaiti se ako u isto vreme ne smatramo da je

neto krenulo kako ne treba. Mi tada odmah reagujemo,
kritikujemo sebe i druge, u pokuaju da umaknemo bolu
ili strahu. Ali to ne daje rezultate kao ni beanje u div
ljinu. ak i sveta mesta e nas izneveriti, ako je na jedini
motiv bekstvo. Meutim, okretanje ka utoitu u Dham
mi moe u nama pokrenuti interesovanje za razumevanje
straha i uenje od njega. Jesmo li u stanju da doivimo
oseaj straha, a da i sami ne postanemo uplaeni. Strah
ostaje strah, ali ga sada posmatra jedna ira, manje sku
ena, manje ugroena svesnost. Moemo ak poeti da
uviamo da je taj strah samo to. Takvo prepoznavanje
straha itavim telom-umom, u kojem nema kritikovanja,
ovde i sada, moe na bol preobraziti u slobodu. Spre
mnost da se suoimo sami sa sobom, na onom mestu na
kojem god sebe pronaemo, jeste pravi put.

113

Retki su oni koji znaju,

takvi se ne raaju na svakom mestu,
tamo gde se mudrac rodi,
ta zajednica sreu zadobija.
strofa 193

114

Druenje sa mudrim biima svakako jeste blagoslov, ali

nije uvek lako. Njihova otvorenost moe se na bolan na
in sudariti sa naom zatvorenou. Meutim, mudra
bia su takoe voena saoseanjem, to uzimanje leka
ini lakim. I zato na kraju osetimo zahvalnost. Posle pro
buenja Buda je oseao toliko zahvalnosti prema svojim
ranijim uiteljima, da je jedna od prvih stvari koja mu je
pala na pamet bila da pokua da ih pronae i prenese im
ono to je otkrio. I mi sa zahvalnou moemo pomisliti
na sve one koji su nam pomogli da nainimo korake na
ovom putu. Biti zahvalan znai hraniti sopstveno srce i u
isto vreme izjednaavati se sa mudrima.

115

Pobedu mu u poraz pretvoriti ne moe,

nit nadmaiti ga bilo ko;
taj Budni niim sputan,
ime zaveden moe biti?
strofa 179

116

Postoji stvarnost koju je mogue saznati; Buda ju je sa

znao. Mogue je probuditi se i otii iza svakog oseaja
ogranienosti koji vodi u razoarenje i alost. Mudro po
verenje u Budino probuenje uspostavlja u nama jedan
unutranji koordinatni sistem. I kada se noeni ivotom
osetimo dezorijentisanima, svoje mesto ponovo prona
lazimo poseui za tim poverenjem. Poverenje je jedna
unutranja struktura, slina brodskim jedrima, koja kada
su okrenuta na pravu stranu, hvataju vetar i pokreu brod
napred.

117

Kroz mnoge ivote lutah, traei, a ne nalazei

graditelja tela ovoga. Bolno je zaista preporaanje.
O graditelju, najzad te spazih!
Nikad vie kuu ovu graditi nee!
Svaki ti oslonac nestade, slomljen je stub nosa.
Um i srce mi se oslobodie, a e ugaena je.
strofe 153-154

118

Budino konano i potpuno postignue bilo je otkrivanje

da je do tada verovao u neto to nije bilo istina. Obma
njivalo ga je ono to je nazvao graditeljem kue. Ta kua
je struktura u umu; ja i moje koje uzimamo tako oz
biljno. Ja udim, ja se oseam razoaranim, to je moje
raspoloenje, moje telo, moj um. Jasno je video kako sve
ove utiske konstruie jedna navika udnje. Osvetlivi je
prodornim uvidom, razumeo je taj proces; stub nosa,
sleme krova bilo je slomljeno i patnja okonana. Tuma
ranje unaokolo u potrazi za razreenjem njegovih borbi
bilo je okonano. Nadalje je iveo u stanju mira, stanju
koje prethodi svakom nastanku i nestanku; iveo je u ne
stvorenom, u besmrtnoj stvarnosti.

119

Dar Uenja nadmauje sve druge darove

Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzda
njem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublju
kontemplaciju i vrednovanje sopstvenog ivota. Mi u Theravada
budistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima
to smo bili u prilici da pravimo knjige sline ovoj i nadamo se
da emo to biti i ubudue. Takoe bi nas veoma radovalo da
dobijemo komentare ili predloge italaca ove knjige.
Knjiga je tampana iskljuivo donacijama, to je ujedno
bila dragocena prilika za pokroviteljstvo i posveivanje svojih
dobrih dela drugim ljudima, u skladu sa budistikom tradici
jom. Donacije namenjene Dhamma publikacijama pomoi e
da se sline takve pojave i ubudue. Ako elite i sami da tome
doprinesete, molimo vas da nas kontaktirate na:
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad
budizam@yahoo.com