Kakvo je stanje uma pre nego to se javi elja? Ono je zapravo sasvim u redu, zar ne?

Um koji ne uznemirava bilo kakva elja

je smiren. Tek kada elja pone da raste osetimo svrab; ali ako se
odmah poeemo smesta zadovoljivi elju a da nismo zastali
da je bolje pogledamo neemo zapaziti koliko elja moe da
bude iritirajua. Kada nama vlada elja, proputamo da vidim ta
je ona zapravo. elja je jednostavno pokret unutar svesti talas
na povrini okeana. Meutim, nae iskustvo najee nije takvo:
kada se javi elja, mi smo uglavnom njome uznemireni.
I poto se elja pojavila, na raspolaganju su nam tri mogunosti. Moemo je zadovoljiti, tako da je se istog trenutka oslobodimo i takvo oslobaanje od iritacije moemo doiveti kao zadovoljstvo. Najee idemo tim putem, ali time ujedno i jaamo
snagu elje i potrebu njenog zadovoljenja. Na dui rok obino postajemo manje smireni. Sledea opcija koja nam je na raspolaganju jeste potiskivanje elje i pretvaranje da ne elimo bilo ta to
znai slepo poricanje. Trea mogunost je da tu elju zadrimo u
fokusu svesti. Mi moemo da je zadrimo. I kao rezultat toga dogaa se neto divno. Energija koju smo doivljavali kao elju ispostavlja se kao sirova energija. Ta energija zaista moe da motivie
nau praksu i odvede nas do mnogo vee sree nego to je ona
ako smesta zadovoljimo elju koja se javila. Dakle, frustriranje elje nije neto namenjeno aci udaka ili mentalnih bolesnika koji
ive u manastirima zato to ni ne znaju kako da uivaju u ivotu.
Samoobuzdavanje je zapravo uenje kako da dopremo do izvora
energije duboko u nama.

Korice.indd 1

18-Mar-09 10:41:11 PM

Aan Munindo
NEOEKIVANA SLOBODA

Posveeno
Sue Warren

Aan Munindo

Neoekivana sloboda

Prevod
Branislav Kovaevi

Naslov originala
Ajahn Munindo
Unexpected Freedom
2005 Aruna Publications
www.ratanagiri.org.uk
www.forestsangha.org
Srpsko izdanje
Theravada budistiko drutvo Srednji put, Novi Sad
www.yu-budizam.com
budizam@yahoo.com
Copyright za prevod
2008 Branislav Kovaevi
Fotografija na koricama
Wat Pah Nanachat
www.watpahnanachat.org

Ova knjiga je tampana zahvaljujui velikodunoj pomoi donatora

i namenjena je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju, kao dar Dhamme

Sadraj

Predgovor srpskom izdanju

Uvod

Zaista jednostavno

13

Jednostavnost, zahvalnost uiteljima, odlunost,

napor svesnosti sadanjeg trenutka, vrednovanje uvida, blagost

Svi smo mi prevodioci

25

Govor o prevoenju prakse, uoavanju sutine, potovanju

tradicij, kreativnosti, vebanju usmerenom i ka cilju i ka izvoru

Vie od naih oseanja

37

Negovanje svesnosti, Srednji put, ispravno nevezivanje,

sve je na uitelj, spontanost i poverenje

Upoznavanje sa svojim emocionalnim inventarom

52

Otkrivanje potisnutih sfera ivota, susret sa samim sobom,

sirove emocije, ispranjenost, naputanje oseaja krivice, neustraivost

Kada se zaljubimo

60

Sposobnost da volimo, izostanak straha, nepodeljena panja,

bol razdvajanja, transformativna snaga, intimnost

Bez osuivanja (preveo Nenad Ivanovi)

70

Sposobnost da izdrimo bes, motivisanost, pojavljivanje dobra i zla,

prilagoavanje bolu, prava priprema

Susret sa svojim besom (preveo Nenad Ivanovi)

Obuzdavanje poetnih reakcija, istraivanje pretpostavki,
pet stupnjeva ometanja, svesno istrajavanje, opratanje

75

Ko kae da je pogreno bojati se?

86

Preispitivanje pogrenih postupaka, pomno sluanje, hranjenje

pohvalom i pokudom, lana energija, novi identitet kroz svesnost

Mo paradoksa (preveo Ninoslav Molnar)

92

Svesnost liena kritikovanja, multidimenzionalni um, procenjivanje

po navici, zagaena svesnost, neopredeljivanje za jednu stranu,
relativne forme

Istinska uteha

100

Nalazak utehe, prijateljstvo, svetilite, ritual, skladite dobrote,

obuzdavanje seksualne elje, obuzdavanje sklonosti

ta je to samoobuzdavanje?

117

Ponovno zadobijanje svoje energije, nita suvino, jednostavno

uini to, bez preterivanja, moral, naputanje ega

Molitva i predanost

126

ta je molitva?, davanje smera svom ivotu, hrabra molitva,

praktikovanje uvida, akumuliranje potencijala

Pitanje identiteta

137

Istraivanje sopstva, prirodni i neprirodni identitet, preispitivanje

svakodnevice, boravak u svesnosti, biti jedno sa time, anatta

Sami zajedno

151

Nain ivota u monatvu i van njega, susret sa usamljenou,

uenje od bola, ivot u vezi, zdrava neizvesnost

...i znam da bi trebalo toga da se oslobodim

159

Doputanje, neinjenje, posedovanje autoriteta, sumnja u samog sebe,

gubitak identiteta, strah od ludila, neoekivano izbavljenje

Kontemplacija sree

172

Istinska srea, negovanje pravog prijateljstva, mudra umerenost,

otkrivanje spokojstva dok se pribliavamo trenutku smrti, pravo utoite

Renik

185
6

Predgovor srpskom izdanju

Oigledno je vrlo jednostavno fokusirati panju na brzinu, intenzitet i haos sveta u kojem trenutno ivimo. Sreom postoje mnogi
koji imaju dovoljno intuicije da svoje vidike proire izvan onoga
to je oevidno i meu njih ne spadaju samo radikalni autsajderi ili religijski fanatici. Budino uenje ukazuje vrlo direktno i
korisno na onaj mir i jasnou koji se mogu nai iza tog oiglednog. Imajui u vidu stepen nezadovoljstva u naem svetu moda i
nije iznenaenje da danas ovo jednostavno uenje privlai toliku
panju. Ono nas oprema pravim alatima za duhovni rad. Umesto
da od nas trai da verujemo u ono to drugi govore, Buda nas
ohrabruje da se pouzdamo u ono to naa srca najvie zanima:
sloboda od patnje; da se pouzdamo u polet i inteligenciju roene
iz takvog prirodnog impulsa. Sva iva bia eznu da budu slobodna; to je bila istina u prolosti, to je istina danas i bie istina u
budunosti. Istina je za mukarce, koliko je istina za ene. Istina
je za mlade, istina je za sve i svakog. I ova bezvremena istina na
koju nam se ukazuje moe biti prepoznata.
Zaista me raduje da vidim plodove rada uloenog u prevod
ove zbirke govora. Iako su govori izreeni na engleskom jeziku,
uenje ne poznaje takva ogranienja. Jezik srca nije ni engleski, ni
sanskrit, niti srpski. I to nije jezik kojem nas drugi mogu nauiti.
Govorei o putu ka slobodi, Buda je rekao da sve to on moe da
uradi jeste da nas uputi u pravom smeru, a mi smo ti koji taj put
moramo sami prei. Kao to i jezik istine, ili Dhamme, moramo
sami nauiti. A uimo ga tako to vebamo svesnost, mudru refleksiju i izbalansiranu oseajnost. Upoznavi ljude iz Srbije koji
7

Neoekivana sloboda

dolaze da ive i da treniraju u naim manastirima i tokom svog

boravka u Srbiji 2006. godine, uvideo sam iskrenost interesovanja
za ovaj nain vebanja. Nadam se, zato, da e korisna sredstva
izloena u ovoj knjizi posluiti da se taj interes zadovolji i da e
se pokazati kao dobrodola pomo itaocu u njegovom linom
razvoju.
Aan Munindo

Uvod

ako esto okreemo se Budinom uenju sa idejom da emo

se na taj nain osloboditi neega svojih elja, mana, besa,
patnje. U takvoj situaciji moe biti zaista veliko iznenaenje kada
iznenada, u sred napora do dostignemo ili se otarasimo neega,
ugledamo kako se nae srce otvara poput prozora, otkrivajui
nam nepregledno polje jedne sasvim neoekivane slobode da se
do kraja susretnemo sa samim sobom, takvi kakvi jesmo u ovom
trenutku. Slobode da do kraja doivimo sve one situacije i emocije koje se inae ine preprekom naoj srei. No, ovoga puta ne
moramo da verujemo u ili sledimo njihove prividne poruke. Ono
to nam omoguuje da boravimo u toj neoekivanoj slobodi, da
pronaemo mir i jasnou u sred oluje, jeste prostrana, sveobuhvatajua svesnost sadanjeg trenutka, ija mo oslobaanja izvire
iz sredita Budinog uenja. Ova zbirka govora okupljena je oko
teme jedne takve, potencijalno neograniene svesnosti.
Inspiracija za njen nastanak potekla je iz serije govora koje je
aan Munindo pre nekoliko godina odrao na Novom Zelandu.
U njima je opisao praksu utemeljenu na poverenju u svesnost sadanjeg trenutka, lienu svakog komentarisanja istog tog trenutka, i on ju je nazvao praksom usmerenom ka izvoru, nasuprot
tenji usmerenih ka cilju. iveo sam u manastiru u Velingtonu,
gde su odrani ovi govori, i predstavljalo mi je veliko olakanje da
sasluam ova elokventna izlaganja o temama sa kojima sam se i
sam borio, intuitivno privuen ka izvoru okrenutom pristupu, ali
u isto vreme nevoljan da se potpuno odreknem i svih onih ideja
o cilju. Ovako neugodna situacija vodila me je ka dugogodinjoj
9

Neoekivana sloboda

konfuziji, uzalud pokuavajui da u sopstvenoj praksi sintetizujem i izmirim ova dva pristupa. Podsticaj jednog od naih starijih
monaha da sledim sopstvenu intuiciju doneo je pravo olakanje,
oslobodivi tako u meni mnogo energije. Deo tog iznova razbuktalog entuzijazma bio je usmeren upravo ka tome da se govori
prirede za tampu. Uz pomo nekolicine dobrih prijatelja, spojili
smo ih u tekst naslovljen Svi smo mi prevodioci, kao drugi u
ovoj zbirci. Imao sam naroito jak motiv da tako uinim, videvi
koliko mnogo ljudi, naroito Zapadnjaka, slino reaguju na govore ili teme u njima razvijene. Prijem na koji je taj tekst naiao
kasnije se pokazao kao dobar indikator, jer je do sada preveden
na nekoliko jezika.
Uskoro poto sam preao u Aruna Ratanagiri, manastir u
Harnamu, na severu Engleske, iji je aan Munindo stareina,
panju mi je privukao niz drugih njegovih govora koji su se inili podjednako vanim, jer su dodavali nove perspektive i teme
osnovnom nainu na koji aan Munindo ivi i predstavlja Dhammu: Kada se zaljubimo uoava nain kako da sav entuzijazam
za ivot ukljuimo u svoju praksu; ta je samoobuzdavanje? objanjava potrebu odgovarajueg okvira u kojem nae strasti mogu
biti transformisane; i Molitva i predanost analizira udnje i
aspiracije naeg srca iz ugla koji u uobiajenim predstavljanjima
theravada uenja na Zapadu dobija premalo prostora. Onda sam,
tokom nekoliko meseci, uo itavu seriju govora aan Muninda
koji su bili ilustracija kako svesnost sadanjeg trenutka moe biti
primenjena u razliitim tekim situacijama i emocionalnim stanjima, koja je kulminirala sa Moi paradoksa. U tom govoru on
jezgrovito formulie sutinu ka izvoru usmerenog pristupa vebanju: Strpljivo i potpuno doputanje frustrirajuim dilemama da
budu prisutne ovde-i-sada, svesnost osloboena osuivanja to
je put proienja. Sa tim govorima koji su zapravo osvetlili temu
otvorenu govorom Svi smo mi prevodioci, ideja o nastanku ove
knjige poela je da se uobliava i, posle poetne nedoumice (Da
10

Uvod

li stvarno smatra da su te stvari vredne tampanja?) aan Munindo se zagrejao za celu ideju. Konano, zahvaljujui zavetanju
njegove dobre prijateljice SjuVoren, koja je preminula 2003, pojavila se prilika za tampanje knjige i ona je njoj i posveena.
U prvom govoru ove zbirke aan Munindo iznosi svoja
iskustva mladog monaha u Tajlandu i poduke koje je dobio od
prvog uitelja, aan Teta. Knjiga se nastavlja temom o odgovornom prevoenju uenja i forme nasleene tradicije u neto to
ima smisla i funkcionie za nas. To je zadatak sa kojim se, kao
to stoji u eseju Svi smo mi prevodioci, svako od nas suoava
individualno, ukoliko elimo da zaista imamo koristi od prakse.
U naporu da odgovori ovom izazovu, aan Munindo ostaje veran
upustvima o svesnosti koja je dobio od svog prvog uitelja: da
uvidi razliku izmeu srca i njegovog sadraja.
Glavni deo knjige vezan je za temu ovakve svesnosti, samog
srca, njemu svojstvene mudrosti i njegovog znaaja u primanju i
transformisanju razliitih strasti i problema koji iskrsavaju u ivotu. Cilj je da se pokae kako je u tom kotlu svesnosti, ukoliko je
veza sa njom dovoljno jaka, stabilna i jasna, sve prepreke mogue
pretopiti u njihove sirove energije, koje nam onda opet stoje na
raspolaganju da se manifestuju na naine koje odlikuju korisnost
i lepota. Kao to to aan ukazuje u Upoznavanju sa svojim emocionalnim inventarom, to je izuzetno vano, jer da bismo se proistili potrebna nam je sva energija koju imamo i koji god deo nje
pokuavali da suvie dugo poriemo ili potiskujemo, on e otii u
dublje slojeve i na kraju se okrenuti protiv nas.
Govori pri kraju knjige nude refleksije i prakse koje pokuavaju da nam obezbede povoljni okvir da svesnost zadrimo na
jednom mestu, da obezbedimo snagu dovoljnu za njezin rad na
transformaciji. Otuda i sled govora prati odreenu logiku. Meutim, mogue je isto tako otvoriti knjigu na bilo kojoj strani i
naii na neki relevantan detalj ili nov uvid u izazove sa kojima se
susreemo tokom vebanja.
11

Neoekivana sloboda

Ovi govori su odrani na razliitim mestima u Aruna Ratanagiri manastiru, tokom redovnih nedeljnih susreta ili tokom
kursa za nezareene meditante, na putovanjima do grupa za meditaciju irom Britanije, kao i u drugim zemljama i bili su namenjeni kako nezareenim sledbenicima, tako i monakoj zajednici.
Tako oni obrauju specifina pitanja i, generalno, pokuavaju da
pokriju teme vane za obe grupe. Neki od govora su preraeni
kako bi bili prilagoeni tampanom obliku, uz izbegavanje ponavljanja ili razjanjavanje pozicije tamo gde se to inilo korisnim.
Citati navedeni na poetku svakog poglavlja preuzeti su iz
klasinog budistikog dela Dhammapada (Rei mudrosti). Oni
najavljuju temu govora i ujedno odaju potovanje Budi, time to
ukazuju na refrencu u Pali kanonu, najstarijem zapisu njegovog
uenja. Tajlandske i pali rei su date italikom i njihovo znaenje
je mogue nai u Reniku na kraju knjige.
Bilo je veliko zadovoljstvo raditi na ovoj knjizi, uz portvovanu pomo mnogih prijatelja. U nekim trenucima imali smo
utisak da e na entuzijazan da obuhvatimo to je mogue vie
materijala i pokrijemo sve relevantne teme rezultirati knjigom
duom nego to smo to prvobitno planirali. To mi u seanje priziva priu o Pablu Pikasu. Jednom je Pikaso sa jednim prijateljem
likovnim kritiarem posetio Luvr. I dok su tako stajali ispred jednog Rafaelovog remek-dela i divili se, kritiar pokaza na jednu
od Rafaelovih eterinih antikih boginja reima: Ali, Pablo, ne
misli li da je tu ruku naslikao malo suvie dugu?, to je tehniki
gledajui bilo tano. Meutim, Pikaso smesta uzvrati iz srca: Ah
ne tako divna ruka nikad ne moe biti dovoljno duga!
Nadam se da ete itajui ovu knjigu uivati isto onoliko koliko smo uivali mi pripremajui je.
februar 2004.

monah Abinando

12

Zaista jednostavno

Graditelji kanala usmeravaju vodu,

oruari strele prave,
drvodelje drvo teu,
mudraci sami sebe krote.
Dhammapada, strofa 80

guman meunarodnog manastira umske tradicije Bung Vai

izrazio je elju da poseti nae manastire u Evropi i tu provede
neko vreme u meditacijskom povlaenju. Sve je bilo sreeno da
tako i bude, jedino to je trebalo da neko privremeno preuzme
njegovu ulogu dok je odsutan. Poto sam u Britaniji proveo poslednjih dvanaest godina, bio sam zainteresovan da se na neko
vreme vratim u Aziju, tako da sam se zaista radovao kada sam se
te 1993. naao na putu za Tajland, radi dueg boravka na mestu
na kojem sam kao mlad monah proveo vei deo svoje poetne
obuke.
Ve se sputao sumrak kad sam proao manastirsku kapiju.
Susret sa starim i nekim novim prijateljima uskomeao je u meni
oseanja uzuenja, zahvalnosti i uenja. Toliko toga se dogodilo
i u nama i oko nas otkako sam napustio ovo mesto. Ono mi je bilo
poznato, ali u isto vreme i drugaije. Mrana, sveproimajua tiina ume i miris divljih cvetova koji se meao sa mirisom upaljenih tapia vratili su me nazad u vreme kada sam imao dvadeset
etiri godine, bio pun nade u mistina iskustva, a ipak udesno
13

Neoekivana sloboda

ispranjen od svakog drugog iekivanja. Sada su se, pak, elektrini zvuci razlegali pirinanim poljima iz svetlom obasjanog
sela Bung Vai, gde je svaka kua, ne vie samo ona stareine sela,
imala televizor i stereo ureaj.
Posle dan-dva otkrio sam da se manastir nije mnogo izmenio. Iako je pranjavi put za Ubon, regionalni centar, sada bio asfaltiran, a motokultivatori zamenili bivole u poljima, u manastiru
se voda jo uvek runo izvlaila iz bunara; lie se jo uvek istilo
svakoga dana; boja za ogrtae je jo uvek tekim radom dobijana
iz lokalnih plodova; a nou se italo uz petrolejku. Poruka tako
karakteristina za theravadsku umsku tradiciju: to jednostavnije, jo uvek je odzvanjala, poput manastirskog gonga koji se
uo kilometrima unaokolo, ak i jae od novih, savremenih zvukova.
Dnevni program u manastiru bio je fleksibilniji nego to
sam oekivao, tako da sam naao vremena da obnovim veze sa
monasima. Bilo je takoe vremena za razgovor sa seljacima iz
okoline. Zaudo, inilo se da se seaju nas koji smo iveli ovde
kada je manastir otvoren 1974. Stariji jo uvek nisu bili napustili
svoju venu naviku da vau betel, niti su izgubili blistave, bezube
osmehe. Priali smo o dogaajima u naim manastirima irom
sveta, neki od njih u zemljama za koje mnogi od mojih sagovornika nisu ni uli.
Srean sluaj je hteo da se tokom mog boravka ukazala prilika da posetim neke od uglednih uitelja meditacije u severoistonom Tajlandu, ukljuujui i mog prvog uitelja, kojeg nisam
video jo od kada sam napustio njegov manastir pre osamnaest
godina. Potovani aan Tet je izuzetno cenjeni uitelj, neto stariji
od aan aa, a bio je uenik aan Mana jo tamo tridesetih godina. Monah je postao sa etrnaest godina i itav svoj ivot proveo
je predan vebanju i u slubi Dhamme. Izrastao je zajedno sa
aan aom u jednog od lidera tajlandskog budizma, na kraju
se skrasivi u Hin Mark Peng manastiru. U vreme moje pose14

Zaista jednostavno

te Tajlandu boravio je u oblinjem Vat Tam Karmu, manastiru u

peini pokojnog aan Fana. Smatrao sam sebe izuzetno srenim
to sam prvih nekoliko meseci svoga monakog ivota proveo sa
njim, pre nego to sam poeo da ivim pod patronatom potovanog aan aa.
Kada sam prvi put sreo aan Teta imao je sedamdeset etiri
godine i neto pre toga mu je bila dijagnostikovana leukemija.
Osamnaest godina kasnije on je zaudo jo uvek nudio poduku
svakome ko bi zatraio pomo. I tako, uz ogromnu radost i nestrpljenje, pridruih se grupi koja je putovala nekoliko sati na sever kako bi mu iskazala potovanje. ta bih mogao da mu dam?
Da li me se sea? ovakve misli, seanja o tekim danima koje
sam proiveo tih ranih godina i detinjasto ushienje ispunili su
mi um.
U vreme kada sam iveo kraj njega izgledao je jo uvek u
dobroj kondiciji. Sada, u devedeset treoj, jo samo malo fizike
snage je u njemu bilo ostalo, ali su mu oi ipak sijale, njegov miran glas bio je jasan, a koa sjajna. Suze su mi navirale dok sam
mu se klanjao u znak potovanja i zahvalnosti. Iako sam obino u
stanju da komuniciram sasvim normalno na tajlandskom, bio mi
je potreban jedan od starijih monaha da izrazi moju veliku radost
to ga ponovo vidim. Nije me prepoznao i to nije bilo ni vano,
jer sam ponovo sedeo kraj njega. Neverovatno! razmiljao sam.
Sve te godine, toliko sam se borio u svom novom ivotu umskog monaha, trpeo velike unutranje vatre, a evo me sad ovako
radosnog! Kako je to lepo!
Aan Tet bio je uitelj meditacije oveka koji me je zaredio,
Somdet Njanasamvara iz Vat Bovornivesa, u Bangkoku, a ja sam
se sa njegovim uenjem upoznao preko tampanih prevoda. Kad
sam sluajno sreo nekoliko aan Tetovih uenika u Bangkoku,
impresioniralo me je njihovo ponaanje i stav, tako da sam uz
blagoslov svoga pokrovitelja krenuo na sever da svoju prvu sezonu monsuna (vassa) provedem u Vat Hin Mark Pengu. Tamo sam
15

Neoekivana sloboda

putovao u drutvu jednog drugog monaha Zapadnjaka, kojeg

sam sreo u Bangkoku. Sluajno smo obojica pohaali iste kurseve
meditacije u Australiji i sada bili zainteresovani da neko vreme
provedemo sa ovim velikim uiteljem. Vat Hin Mark Peng bio
je zabaeni manastir na umovitim obalama reke Mekong, nekih
etrdesetak kilometara uzvodno od Vientiana, glavnog grada Laosa. Kada sam ja tamo bio komunisti su napali Laos. Moja kuti je
bila smetena visoko na steni, neposredno iznad reke. U poetku
smo silazili ujutru do obale da se okupamo, ali kako su se odnosi izmeu Laosa i Tajlanda zaotravali, ruski vojnici poeli su da
patroliraju rekom i bilo je dosta pukaranja, tako da nije ba bilo
zgodno da nastavljamo ovu praksu.
ivot u ratnoj zoni sigurno da je doprineo intenziviranju
mojih iskustava. Ve sam pokuavao da se prilagodim na hranu
i klimu, a nisam znao ni jezik. Tamo na Novom Zelandu, odakle
sam doao, ivot u umi je bio blagodet nema zmija, ni korpiona, ak ni mravi nisu pravili probleme. Ali u dungli Azije trebalo
je otvoriti etvoro oiju kad bih odlazio u krevet nou da proverim da se u njega nije ve smestila neka zmija. Bilo je noi kada
bih se probudio sav prekriven mravima koji grizu, a zidovi moje
kolibe kao da su se pomerali, jer su i njih bili potpuno prekrili.
Srce i aktivnosti srca
Tokom prvog intervjua koji smo moj kompanjon i ja imali sa
aan Tetom, zanimalo ga je da uje kako vebamo. Poto je trebalo da ostanemo u manastiru barem do kraja sezone monsuna,
hteo je da zna kakvo je nae razumevanje prakse, te nas je pozvao
u svoju kuti.
Poto nam je postavio nekoliko pitanja, govorio nam je neko
vreme i rekao neto to mi se urezalo u pamenju; neto to mi
se i danas ini znaajnim isto kao to mi je izgledalo tada. Preko
tumaa nam je rekao: Va zadatak je da uvidite razliku izmeu
16

Zaista jednostavno

srca i aktivnosti srca. Samo to. Dok se toga sad seam, mogu da
ga skoro ujem kako to izgovara; njegov glas blag, a ipak snaan
i pun, odzvanja iskustvom i nepokolebljivim razumevanjem. Nisam se nadao da e rei neto tako direktno. Verovatno sam oekivao neto kompleksnije i tee za razumevanje, ali moj odgovor
kad sam to uo bio je: Da, shvatam, mogu da se uhvatim za to.
Posmatrati ka unutra, usmeriti panju tako da odmah znamo ta je srce, a ta je aktivnost srca: to je bila i jeste osnova moje
meditativne prakse i istraivanja. Rei koje je koristio bile su jit i
argarn kong jit. Citta, pali re, u tajlandskom je skraena na jit,
a obe rei znae srce ili um. Argarn kong jit znai aktivnosti
srca ili uma.
uo sam mnogo govora o razvijanju jhana stanja meditativnog zadubljenja i o razliitim nivoima uvida, ali aan Tet je
ukazivao da je vano ne biti zaveden idejama o praksi, niti razliitim iskustvima, opaajima ili mentalnim sadrajima koji nam se
pojave. Na njih jednostavno treba da gledamo kao na aktivnosti
uma. Oni su svi sadraj uma. Ukoliko srce ili um citta zamislimo kao okean, onda su aktivnosti srca ili uma nalik talasima na
tom okeanu. Nae vebanje bi trebalo da se sastoji u tome da na te
talase gledamo kao na talase koji promiu povrinom okeana.
Veinu nas povue takva aktivnost. Ja jo uvek bivam ponesen talasima, kretanjem uma, i zaboravim se, izgubim pravac.
Vebanje znai ne zaboraviti na pravac i negovati svesnost koja
pravi razliku izmeu samog znanja i onoga to se saznaje. Mi moemo znati oseaje na telu; mi moemo znati oseanja, kretanje
energije, sadraje uma, ideje, utiske, pojmove, seanja i matanja.
Sve to treba videti kao aktivnost. Ako ih ne vidimo kao aktivnost,
ta se dogaa? Postajemo ta aktivnost i bivamo upleteni u nju.
Postoji jedna otroumna izreka u japanskom budizmu: Smej se,
ali se ne izgubi u smehu; plai, ali se ne izgubi u plakanju. Isto
tako moemo rei: Misli, ali se ne izgubi u miljenju; uivaj, ali
se ne izgubi u uivanju.
17

Neoekivana sloboda

Ponekad ljudi dou u dodir sa budistikim uenjem ili budistikom meditacijom i razviju ideju da smirenost znai osloboditi
se svih sadraja uma, postii stanje praznog uma. U meditaciji se
nekada ini da je um veoma otvoren i prostran, da se u njemu
dogaa vrlo malo toga. Meutim, to ne znai da smo uspeli, da
smo prosvetljeni. U tom stanju otvorenosti, jasnoe i prostranosti moemo doiveti vitalnost i zadovoljstvo, pa ako nismo dobro
obaveteni moe nam se dogoditi da pogreno pomislimo: To je
to! Ovaj dobar oseaj je poenta svega ovoga. Aan Tet je govorio
da je ak i taj dobar oseaj takoe aktivnost srca. Cilj prakse jeste
da prepoznamo tu aktivnost u odnosu na ono u emu se ta aktivnost odvija. A u emu se ona odvija? ta je to to prepoznaje?
Treba da negujemo svesnost koja prepoznaje smo saznavanje,
kao i ono to se saznaje.
Napor da se setimo
Ovo uenje bilo je prvi dar koji sam dobio od aan Teta, dragoceni dar, koji je u velikoj meri odredio put kojim sam od tada iao
sve do danas. Bio sam jedan entuzijazmom nadahnuti poetnik,
koji je pomalo i uivao u meditaciji. Odluan da negde stignem
sa svojom praksom i ulagao sam ogroman napor. Poto bih ustao
ujutro i otiao u proenje hrane, pojeo bih jedan obrok i potom
ostatak dana proveo sedei i hodajui. Tamo je bilo tek nekoliko
knjiga na engleskom, no te koje sam imao na raspolaganju ozbiljno sam prouio. Mogao sam da razmenim tek pokoju re sa ljudima iji jezik nisam znao. Drugi monah Zapadnjak u manastiru je
meditirao o smrti, to je objekat koji je Buda esto preporuivao
i omiljen je u umskoj tradiciji, te nije obraao mnogo panje na
mene. I tako, kako su meseci prolazili, mislim da sam i ja poinjao sve vie da liim na smrt. Tek tada sam mu, ini mi se, postao
zanimljiv kao objekat kontemplacije. Nije mi ba prijala ishrana
uglavnom sastavljena od pirina, usoljene ribe i ilija, pa sam bio
18

Zaista jednostavno

prilino izmravio. No, zarekao sam se sebi da u ostati tri meseca

vasse i to mi je stvaralo dodatni pritisak.
Svakako da sam imao koristi od napora uloenog tokom tog
perioda intenzivne prakse. Otprilike na polovini tog tromesenog
boravka doiveo sam iskustvo jasnoe koje mi je i sad u ivom seanju bilo je to jednu ili dve noi pre mog dvadeset etvrtog
roendana. Sasvim se spontano dogodilo; nisam vebao nita
specijalno. Sedeo sam jedne veeri tokom pue, okruen ostalim
monasima. Pua se odvijala u sasvim jednostavnoj, neuglednoj
drvenoj graevini, sa uobiajenim prostirkama preko betonskog
poda. Recitovali smo kao i obino, sa istim komarcima koji su
me grizli i kolenima koja su me bolela kao i uvek. Iznenada, bez
ikakvog upozorenja, osetih najudesniju jasnou koja nije liila
na bilo ta poznato do tada. Doiveo sam jedno krajnje prirodno,
ali u isto vreme izuzetno oseanje blagostanja. Izgledalo mi je kao
da e takav pogled na stvari odsad trajati veno, jer u stvarnosti stvari su oduvek bile takve, samo to ja to nisam primeivao.
Kada se pua zavrila oseao sam se toliko nadahnuto da sam o
tome priao jednom od monaha, na ta od odgovori. Hajdemo
da o tome popriamo sa aan Tetom.
Postojala je tradicija u manastiru da osam do deset monaha
idu kod aan Teta posle veernjeg recitovanja i masiraju ga, svi u
isto vreme. Tajlandska masaa je fenomenalna. Zabadate laktove
to dublje moete. I ti tajlandski monasi su se zaista trudili oko
aan Teta. Neko bi masirao stopala, neko noge, drugi ruke i to iz
sve snage. Svake veeri bi imao takav tretman. No te veeri, dok
smo priali o tome ta mi se dogodilo, on prekide masau, sede
i ree: Hou vie da ujem o tome. I ja mu objasnih ta sam
doiveo. Te veeri dao mi je sledei meu najvanijim savetima o
mojoj praksi koje sam ikada primio.
Rekao je: Ti trenuci jasnoe, ta sabranost i svesnost koju si
doiveo jesu vrlo dobri. Od sada ono to treba da veba je da se
jo bre priseti nego ovaj put. Govorili smo preko prevodioca,
19

Neoekivana sloboda

to ba nije bilo lako. Da mi se obraao direktno, moda bi rekao:

Nastavi da veba sabranost na sadanji trenutak i naui da se to
pre vrati na taj jasan nain gledanja. Tako je jednostavno uloi
napor da se toga seti. Malo-pomalo, uz pravu vrstu napora, uz
uporno vebanje, kao to su verujem mnogi od vas shvatili, mi
moemo da se menjamo.
Trebalo je da proe punih sedam godina dok nisam, umotan u ebe tokom zimskog meditacijskog povlaenja u Engleskoj,
bio u stanju da bolje shvatim ono to je aan Tet rekao te veeri.
Posle tog razgovora strmoglavio sam se u pakao. Produbljeno,
udesno iskustvo koje sam imao te veeri smenila su zastraujue neprijatna stanja uma, neverovatno grozna stanja sumnje.
Zato esto govorim kako je vano pripremiti se na pravi nain za
vebanje. U to vreme nisam bio daleko odmakao od puta hipija.
Samo nekoliko meseci pre nego to sam se pridruio aan Tetu
bio sam napustio komunu u kojoj sam do tada iveo i putovao,
stopirajui kroz australijsku pustinju. Posle toga, skoknuo sam do
Indonezije, zadravi se na kratko na Timoru radi ronjenja, slikanja po svili na Javi, a zatim prokrstario vie plaa i restorana od
Malezije do Tajlanda. I onda sam se obreo ovde obrijane glave i u
ogrtau, krenuo intenzivno da vebam. Oigledno da nisam bio
valjano pripremljen.
Zahvaljujui aan Tetovoj blagonaklonosti i neprekidnoj
panji preiveo sam ta vrlo neprijatna stanja. No, trebalo mi je
ipak sedam godina da shvatim ta mi je rekao tom prilikom. Sada
ohrabrujem ljude da uine taj napor da se sete. Ponekad, kada
zaboravimo ono to smo nauili, moemo potceniti iskustva koja
smo imali, napor koji smo uloili, uvide koji su nastali. Aan a
je imao sliku za to. Rekao bi: Ti trenuci sabranosti i razumevanja su poput vode iz esme koja kaplje. U poetku je to tap tap
tap, sa velikim pauzama izmeu dve kapi. Ako smo neskoncentrisani tokom tih pauza, ako smo upleteni u razmiljanje, upleteni
u sadraje uma i oseanja koja doivljavamo, moemo pomisliti
20

Zaista jednostavno

da su ti nai trenuci sabranosti nedovoljni i odbaciti ih kao sluajnosti. Ali aan a bi govorio: Malo pomalo, uz stalan napor,
ti trenuci postaju tap tap tap, zatim tap-tap-tap, a onda krene
mlaz. Zahvaljujui konstantnom naporu, ulazite u neprekidni
tok sabranosti. Trenuci su sami po sebi isti, samo sada izmeu
njih nema prekida.
Mi zaboravljamo, ali je dobra vest sa smo u stanju i da se
setimo. Meditiramo sedei, pribravi svoj um i srce, uvreni u
miru. Tako izbijemo na pravi put, setimo se. A onda um pone da
luta: Ah, samo da nisam to uradio, pomislimo; ili Zato su mi to
rekli? Lutamo u budunost, mislei: Jesam li kupio karte za sutra? Gde sam ih stavio? Bivamo ulovljeni, izgubljeni, no onda se
setimo, jer naa srca su posveena tome da se uvek iznova setimo.
Ako se samo setimo, to je dobro, ali ako tome dodamo jo neku
vrstu stava i kaemo: Nije trebalo da zaboravim, moja praksa je
nikakva, tada smo ponovo izgubljeni. Klju je u tome da se setimo. I ne treba da se mnogo obaziremo na to to zaboravljamo.
Biti paljiv
Savet aan Teta bio je: Sve to treba da uradi je da se to bre
seti. Trudio sam se tokom te vasse i bio vrlo marljiv, iako sam
prolazio i kroz takva stanja oajanja, povremenog straha, uznemirenosti i munine da se zaista radilo o pitanju pukog preivljavanja. Na kraju vasse uopte se nisam dobro oseao. Odluili su
da me poalju u Bangkok na lekarski pregled i odmor. Zapravo,
zavrio sam u bolnici. Pre nego to sam otiao sreo sam se sa aan
Tetom i on mi je dao treu vanu i korisnu poduku. Dao ju je sa
takvom blagonaklonou i mudrou: nije to bila puka ljubaznost
prema meni. Bio je tako svestan prirode puta kojim idemo. Rekao
je: uvaj se. Jo se ivo toga seam. Rekao je: Mesto na kojem
boravi u sebi veoma je ranjivo uvaj se.
esto nau veernju meditaciju ovde u Ratanagiriju zapo21

Neoekivana sloboda

injem vodei nas ka tom unutranjem boravitu, i to reima:

Briljivo obraajui panju... Mislim da bi u mnogim sluajevima re briljivost trebalo da zamenimo sa sabranost. U tako
jadnom stanju u kojem sam se opratao od aan Teta, njegove
rei bile su upravo ono to mi je trebalo. Bio sam toliko nesrean
da sam vrlo lako mogao biti lo prema samom sebi ili nepromiljen. Znate kako je to kad se makar malo loe oseate; ponete
da okrivljujete, da razmiljate: Eto, neko je uradio neto to nije
trebalo. Veoma je teko oseati se nesrenim a da ujedno neko,
verovatno ukljuujui i vas, nije uradio neto to nije trebalo.
Ako se oseamo nesrenim, ono to treba da uradimo jeste
da jednostavno budemo sa tom nesrenou. Ako nismo obazrivi, moemo rei neto pogreno, mada od toga zapravo nema
mnogo koristi. Kaemo to ili u sebi ili naglas. To projektovanje
krivice posledica je jedne unutranje greke da na nau nesreu,
tugu ili patnju gledamo kao na neto to nije u redu. Ne primamo
ih takve kakve jesu. Ne registrujemo ih i ne oseamo, doputajui
im da se dogode; ne posedujemo dovoljno znanja da ih vidimo
kao aktivnost koja se odigrava u svesti. I zato to gledamo iz tog
ugla, borimo se da uradimo neto sa svojom teskobom, da se sa
njom uhvatimo ukotac kako znamo i umemo. Rei da je neto
pogreno i da je za to neko kriv jeste nepromiljen nain suoavanja sa svojim neprijatnim iskustvima. Ukoliko to stalno radimo,
to je simptom onoga to nazivam umom opsednutim kritikovanjem. Aan Tetov dar na rastanku: uvaj se probudio me je za
ovaj uvid, ako ne direktno, a ono intuitivno.
Fokusiranost uma
Poslednje uenje od aan Teta primio sam tada kada sam ga posetio sa ostalima iz Bung Vaija 1993. Samo nekoliko meseci posle
toga je umro u devedeset etvrtoj godini ivota. Sedeli smo blizu
njega, tako da nije morao da se napree da govori suvie glasno.
22

Zaista jednostavno

Oseao sam se pomalo postienim to sam onako slabog i izmorenog pokuavao da ga navedem na razgovor; samo biti kraj njega bilo je dovoljno. Pa ipak, sa vidnim zanimanjem i ogromnom
dobrotom odgovarao je na pitanja koja smo mu postavljali. Svi
ostali posetioci toga dana ve su bili otili; samo je naa mala
grupa ostala. Koliko se seam, jedan od mlaih monaha pitao je
aan Teta da li bi mogao da ukae na sutinu budistikog uenja:
Budizam, hoe definiciju budizma? rekao je. Budizam je fokusiranost uma. (tajlandski: ekaggata jit). Mnogo je bilo reeno
i napisano o budizmu i to to je tako veliki ovek dao tako jasan i
jednostavan opis puta bio je dragoceni dar.
Za one koji jo nisu ustaljeni u praksi bilo bi razumljivo ako
im aan Tetova definicija budizma nije jasna. ak i mi kojima
jeste, uglavnom ne znamo kako da boravimo jasno, svesno i sabrano u stanju fokusiranosti. No, ako razumemo ta je fokusiranost, ak i u najmanjoj meri, onda znamo da um koji je zbrkan i
fragmentaran jeste i um koji je zbunjen i koji pogreno vidi kakve
stvari zaista jesu. Takvo stanje jeste prepreka za prirodno spokojstvo koje oseamo kada smo fokusirani.
Mnogi od nas bili su u svojim ranim godinama sputani takvim preprekama. Pokuavali smo da smislimo pravu filozofiju,
pravi politiki stav, pravi nain ivota, pravu vezu sa drugima,
pravi socijalni kontekst, tako da se dobro oseamo u ivotu. Za
mene je to potrajalo sve do prvog kursa meditacije, tokom kojeg
sam nauio da usredsredim panju na dah i da se oduprem navici
da sledim svaku misao. Dakle, sve dok nisam otkrio to prirodno
stanje spokojstva koje dolazi sa skoncentrisanim umom, smatrao
sam da moram da radim neto ili da budem zaokupljen neim
kako bih se dobro oseao. Kada se setimo ili ponovo uspostavimo
kontakt sa tom prirodnom dobrotom srca koje je tiho, blago,
smireno i jasno tada se, jasno uviajui pravu prirodu ovoga
sveta, na odnos prema tom svetu menja. Svet ostaje kakav jeste i
kakav je oduvek bio. Jo uvek postoje zadovoljstvo i bol, u svojoj
23

Neoekivana sloboda

akutnoj i blagoj varijanti. Jo uvek postoje nepravda i borba, razoarenje, radost, ushienje i srea. Ali kada jasno vidimo da sve
to dolazi i prolazi, kada sa svesnou vidimo kako sva iskustva
nastaju i nestaju, vie nismo uslovljeni svojim sklonostima i ne
preputamo se nijednom od tih iskustava. Umesto toga, posveujemo se razumevanju prave prirode iskustva.
Dakle, etvrto uenje aan Teta kojeg se seam jeste da ono
to je zaista vredno razvijati nije nekakvo detaljno razumevanje
budistike teorije ili mnotvo iskustava i uvida tokom kurseva
meditacije, ve otkrivanje kako da to slobodnije i to ee boravimo u toj fokusiranosti srca i uma. Kada upoznamo to stanje i
kada je ono na pravi nain okrenuto ka Putu, biemo u prilici da
napredujemo u svojoj praksi.
Zbog ova etiri jednostavna, ali izuzetno vana uenja ostajem veno zahvalan aan Tetu i zaista sam srean da mogu da ih
podelim sa svima vama.
Zahvaljujem vam na panji.

24

Svi smo mi prevodioci

Svako je sam svoj zatitnik,

ko bi drugi to mogao biti.
Sami sebe obuzdavi,
zatitu stiemo teko dostinu.
Dhammapada, strofa 160

vom prilikom eleo bih da govorim o naporu koji svi ulaemo u nastojanju da praksu budizma prevedemo u svakodnevni ivot. Moda vam nije ni palo na pamet da se i sami bavite
prevoenjem. elim da potvrdim da smo svi mi prevodioci, u
smislu da uenje koje smo nasledili od nae azijske brae i sestara
ne moe tek tako biti iupano i presaeno na nekom drugom mestu na planeti, bez obraanja posebne panje na razlike u okruenju. Iako spremno prihvatamo da postoje odreeni univerzalni
principi ovog uenja, oigledno je da ima i onih aspekata koji zavise od kulture i tradicije. Zato nain na koji preuzimamo budistiku praksu i vrsta napora koji ulaemo jesu na doprinos ovom
zajednikom zadatku prevoenja. To je isto toliko vano, ako ne
i vanije, od prevoenja tekstova. Moemo li postati svesniji svog
doprinosa tom poslu u isto vreme dok ga i obavljamo?
esto sam razgovarao o tome ta u okviru uenja pripada
formi, a ta je njegov duh. Meanje tih stvari moe znaiti da naglasak stavljamo na pogrenom mestu i onda na kraju imamo ishod koji nismo oekivali. No, njihovo razdvajanje je sve samo ne
25

Neoekivana sloboda

lako. Iskriava blistavost ovog egzotinog uenja i njegova tehnika lako nas zasene, naroito ako smo u mraku proveli toliko dugo
vremena. Moda osetimo zadovoljstvo od te poetne zaslepljenosti usled novopronaenog svetla. Meutim, Buda je uporno
upozoravao da ne dopustimo da nas zavaraju stvari kakve nam se
ine da izgledaju. Tek posle paljivog ispitivanja trebalo bi neto
do kraja da prihvatimo kao istinu. Poenta ovog upozorenja je da
treba neposredno da upoznamo korist od uenja. Sa druge strane, to ne znai da treba da odbacimo stvari samo zato to iz prve
ne vidimo njihov smisao. Pa kako onda da krenemo u otkrivanje
duha uenja?
Uoavanje sutine
Sutina naeg kretanja budistikim putem jeste da pronaemo
nekakvo uporite za udnju srca da bude slobodno i prirodno je
da poinjemo posmatrajui nain na koji drugi vebaju. No, iako
je neka osoba sa uspehom primenila neku tehniku ili sistem, to
ne znai da e to funkcionisati za svakoga. Mudro je zapitati se:
ta je meni vano? ta je to to u meni ivne kad vidim uitelja ili
ujem uenje? Volim da o religijskim formama razmiljam kao
da su konvencije koje se odnose na jelo. Ako smo gladni, cilj jedenja hrane je da se oslobodimo neugodnosti gladi. Bilo da odete u
japanski restoran i jedete tapiima, u tajlandski restoran i jedete
samo kaikom ili odete na mesto gde se jede noem i viljukom,
te konvencije nisu bitne. Bitno je da ste se najeli. Isto je i sa praksom. Poenta je da nae srce vie ne osea glad. Zato je na zadatak
da utvrdimo ta je to to je hranljivo i da se na to fokusiramo. To
znai odreivanje podruja duha. Ako tome zadatku damo prioritet, ta god to znailo u naem konkretnom sluaju, onda smatram da e forme koje podravaju duh evoluirati na pravi nain.
Ako ne damo duhu prioritet, to znai da emo moda propustiti
ono to je najvrednije u religijskoj tradiciji.
26

Svi smo mi prevodioci

To to bismo mogli propustiti moe biti kreativno uestvovanje u svom traganju. Ako na prevod treba da bude relevantan,
moramo u njega da uloimo kreativnost. Da, potujemo forme
koje smo nasledili; poinjemo da uimo ono to je ve isprobano
i provereno. Ponekad to zahteva da jednostavno radimo ono to
nam se kae; na tom stupnju uenje forme ima prioritet. Na primer, ako uimo tai i, mi se ne raspravljamo sa uiteljem ako su
pokreti neugodni, niti na treem asu imamo predlog kako bi se
ta forma mogla malo promeniti. Ne, iako se na poetku moda
oseamo zbunjeni i izgledamo sami sebi pomalo glupo, mi samo
uimo formu i skromno prihvatamo da nemamo dobar oseaj,
imajui na umu da su te forme oslonac za duh u ovom sluaju,
za rad sa i energijom. Ako formu predano vebamo, tada na kraju nauimo da se opustimo u njoj. Tada moda i duh pone
da se kree i mi smo zahvalni.
Dakle, ne odbacujemo forme. Uzimamo formu i strpljivo
ekamo dok se u njoj ne ustalimo. Tad osetimo da se duh kree.
Kada smo sasvim upoznali duh, onda on postaje prioritet. Sada
smo u dodiru sa sutinom. Na ovaj nain biemo u stanju da menjamo forme, a da ne povreujemo ili ometamo duh. Ukoliko suvie rano pokuamo da prilagoavamo stvari, i to na osnovu svog
svianja ili nesvianja, tada moemo da stvorimo prepreke.
Jedan prijatelj naeg manastira ispriao je priu o vanoj
lekciji koju je nauio tokom prve godine egrtovanja kod vrlo poznatog stolara. Poto je vrlo mlad krenuo da egrtuje, dobio je od
oca na poklon sasvim nov, vrlo kvalitetan eki. Bio je savreno
izbalansiran, sa drvenom drkom upravo ono to bi jedan ambiciozni mladi stolar mogao da poeli. Majstor mu je bezbroj puta
pokazao kako treba da dri eki, blie kraju drke, tako da ima
najbolji mogui zamah. Ali iako je bio poetnik, na prijatelj je
mislio da on zna bolje. Ako nemate iskustva sa pravljenjem nametaja, zaista vam se ini da je lake ako eki drite blie glavi;
da moete preciznije da udarite. Posle mnogo opomena, majstor
27

Neoekivana sloboda

je jednoga dana zgrabio onaj eki i presekao drku na pola, govorei mu da ako ve ne koristi donju polovinu, onda mu ona
oigledno i ne treba.
Pravi hvat
Mi s potovanjem motrimo na praksu koju preuzimamo, nastojimo da osetimo njezin duh. Uitelj kae da vebamo ovako, da ne
vebamo onako. Radimo kako uitelj savetuje ali, kako odmiemo, proveravamo i oseamo. Nije da samo verujemo. Neophodno
je da verujemo svom uitelju, ali poverenje nije puka vera. Velika
je razlika izmeu poverenja u ono to nude uitelji i verovanja u
njih i njihove tehnike. Mnogi od nas doli smo na ovaj put ve
uslovljeni razliitim religijskim tradicijama; onim koje veru smatraju glavnom stvari. Takav pristup se ne moe primeniti i na budistiko uenje.
U budizmu verovanja su funkcionalna. Verujemo u stvari
kao to su preporaanje, na primer; verujemo da se, kada umremo, ponovo rodimo. Meutim, veina nas ne zna je li objektivno
to i tano. Ja ne znam je li to tano. Ja verujem u to, ali nain na
koji verujem jeste da ukoliko drugi kau da je sve to besmislica,
tada ne moram oko toga da se prepirem. Nije mi bitno da se oni
slau sa mnom. Odluio sam da u verovati u proces preporaanja, ali se ne vezujem kruto za to verovanje. To verovanje nije
glavna stvar.
Kada nam uitelj kae da vebamo na odreeni nain, mi to
uenje uzimamo sa poverenjem. Opisujui proiavanje naeg
odnosa prema uenju, Buda je koristio sliku zlatara koji proiuje zlato; to je proces uklanjanja primesa, uvek iznova, sve dok na
kraju ne dobijemo isto zlato. Proiujemo odnos prema uenju
tako to negujemo istraivanje, oseamo kako ono kod nas funkcionie. Kada radimo razliite vebe i tehnike, pa ustanovimo da
neto ne funkcionie, poinjemo da sumnjamo. I to je u redu.
28

Svi smo mi prevodioci

Sumnje ne moraju da budu prepreka u vebanju. Sumnje isto tako mogu biti znak da je u nama jo uvek iv duh istraivanja.
Istraivanje je neto to nama na Zapadu dolazi prirodno
i to bi trebalo da cenimo. Sposobnost istraivanja jeste jedan od
naih doprinosa ovom zadatku prevoenja. Ne bi trebalo automatski da pretpostavimo da to to nae iskustvo kao da protivrei
onome to neko drugi kae znai da je on u pravu, a da mi greimo ili obrnuto. Oslukujemo. Oseamo to to je reeno. Strpljivo
istraujemo. I ukoliko s entuzijazmom nastavimo da se kreemo
postupno, prevodei sve to doivimo u praksu, tada verujem da
e se iz tog napora roditi jedno organsko i trajno razumevanje.
Kako sami za sebe otkrivamo ta funkcionie, a ta ne, tako
raste i nae poverenje, donosei korist nama lino, ali i iroj zajednici. Otkrivanje pravog puta kroz praksu je slino nalaenju
dobrog restorana; prva stvar koju posle toga poelite da uradite
jeste da povedete i svoje prijatelje sa sobom. Smatram da ukoliko
do takvog poverenja stignemo postupno, postavljajui prava pitanja kako napredujemo, tada spontano pronalazimo i svoj nain
da to izrazimo. Ne koristimo samo rei nekih drugih ljudi. Takvo
uverenje e nadahnuti i druge mi to ak neemo ni primetiti,
ali drugi hoe.
Dva pravca u naporu
Jedan od naina da obavimo ovaj zadatak prevoenja prakse jeste
da pomnije razmotrimo na koji nain usvajamo uenje. Ukoliko
napor koji ulaemo ne dolazi sa mesta na kojem je i poverenje,
tada ne samo da razbacujemo energiju, ve moda zapravo sami
sebi kodimo. Vidim dosta zbrke u tome kako se mnogi meditanti odnose prema razliitim vrstama napora koji se zahteva u
vebanju. Ponekad postoji sasvim naivna nada da e beskrajnim
ponavljanjem, time to jedno te isto rade godinama, na kraju ipak
neto dobro ispasti od svega toga.
29

Neoekivana sloboda

Ubeen sam da danas postoje u osnovi dva razliita i lako

uoljiva pravca u naporu usmerenost ka cilju i usmerenost ka
izvoru. Tokom niza godina vebao sam tako to sam tamo negde imao cilj kojem sam teio. Moje razumevanje uenja kad sam
ga uo bilo je da tako treba da vebam. Primio sam instrukcije za
razliite tehnike, koje su bile usmerene ka ostvarivanju toga cilja.
Cilj se zvao probuenje, besmrtnost i tako dalje, ali je uvek
bio tamo negde u budunosti. Ohrabrivan sam da uloim veliki
napor u postizanje tog cilja i da se probijem kroz one stvari koje
su ometale napredovanje. ak i kada rei nisu direktno govorile
da je cilj tamo negde, bila je to poruka koju sam ja uo. Na kraju
sam se naao u zaista frustrirajuoj situaciji. Na jednoj strani oseao sam da je itava moja posveenost praksi na ozbiljnoj probi.
Na sreu, uz malo pomoi, shvatio sam da se itava ta borba u
koju sam se zapetljao vrti upravo oko tog oseaja da treba negde
stii. Formirao sam u sebi oseaj da na neki nain moram sebe da
popravim, da se promenim i dobijem neto drugo. Jasno je da
tako neto nije funkcionisalo, pa sam digao ruke. I pri tom odustajanju osetio sam kao da poinjem da putujem natrag kui. Kakvo olakanje! Upravo u trenutku kada sam poinjao da se pitam
da li e se moje dotadanje putovanje iznenada zavriti na jedan
tuan nain, osetio sam da mogu da se ustalim u neemu savreno prirodnom. I sa tom promenom je dolo i oseanje, u poetku
neuoeno, da sam zapravo ja lino odgovoran. To je bilo novo.
Na osnovu tog iskustva razvio sam praksu koju karakterie
snaan oseaj poverenja u ono to ve postoji. To je bilo neto
potpuno drugaije od onog neprekidnog stremljenja ka postizanju nekog cilja. Napor na koji je ovo novo shvatanje spontano
pozivalo bio je ne-traganje. Moja panja bila je i jo uvek jeste
gledanje i oseanje u ovom trenutku, istraivanje: Gde i kada
sam odluio da je ova situacija na neki nain neodgovarajua ili
pogrena ili da joj neto nedostaje? Ustanovio sam da sam u stanju da sasvim jasno uoim kada sam ivotu nametnuo shvatanje
30

Svi smo mi prevodioci

o tome kakav bi on trebalo da bude, rezonujui: Ne treba da bude

ovako, treba da bude onako. Moja praksa postala je i jednostavno, ali odluno biti sa tom svesnou. Danas to oznaavam kao
praksu usmerenu ka izvoru u kojoj srce ispunjeno poverenjem
intuitivno zna da to za ime tragamo jeste upravo ovde, ne negde
drugde, ne tamo negde daleko.
Nedelotvorna volja
Mnogi od nas poinju da meditiraju uz pomo volje, koja ne radi
svoj posao kako treba. Dugo se upinjemo iz sve snage da uz pomo volje popravimo sami sebe, ali time zapravo zloupotrebljavamo samu tu sposobnost volje. Ako preterujete sa alkoholom
godinama i postanete alkoholiar, tada nikada vie neete moi
da se ograniite na aicu-dve sa prijateljima. U naem sluaju,
preterujemo sa upotrebom volje. Tako nam to preterivanje prelazi u naviku i upliemo je u sve to se dogaa. esto oseamo
da nismo u stanju da jednostavno primimo situaciju i blago primenimo volju da usmerava i vodi panju. Ako naiemo na neto
za ta smatramo da je pogreno, obino automatski jurnemo za
svojim miljenjem to nije u redu i odmah krenemo da popravljamo.
Kod onih sa ovakvim poremeajem, korienje volje kao
primarnog alata u meditativnom naporu jednostavno ne funkcionie. S druge strane, ako odloimo volju i boravimo u stanju
poverenja u to to ve postoji, poverenja u stvarnost i istinu, ako
jednostavno zaustavimo svoje navikom gonjeno uplitanje, tada e
se sama od sebe ukazati jedna precizna i svesna procena onoga
to ve postoji.
Ako sledite put prakse usmerene ka cilju, moete oekivati
da imate jasan koncept ta bi trebalo da radite i u kom pravcu da
se kreete. Postojae odgovarajui postupci koje treba preduzeti za svaku prepreku na koju naiete. Ali ako je va put prakse
31

Neoekivana sloboda

usmeren ka izvoru, onda stvari stoje sasvim drugaije. Sednete da

meditirate i moda krenete da skenirate poloaj tela, proveravate
da li su vam lea prava i glava u blago povijenom poloaju, grudi
otvorene, stomak oputen; i onda sedite, uvodei u polje svesti
oseaj da ne znate ta radite. Jednostavno ne znate. Sve to znate
jeste da sedite tu (a moe biti kada ni u to niste sigurni). Ne zadravate se ni na emu. Ali obraate panju na sklonost uma da eli
da popravlja stvari. Interesovanje fokusirate na pokuaje uma da
se odlui za jednu ili drugu stranu, za ili protiv.
Obino kada meditiram ja ne radim nita specijalno. Zauzimam svestan poloaj i samo posmatram ta se dogaa; moda um
skae svuda unaokolo, razmilja o tome kako sam pre neki dan
popio sok u neijoj kui ili o tome kako je teta da je sunce zalo
za oblake; kako u u ovo vreme sledee nedelje biti u Pekingu ili
o mejlu koji su poslali monasi iz Harnama sa pitanjem da li da za
vrata u manastirskoj kuhinji koriste sjajnu ili mat boju i tako dalje. Moda mi takve misli prolaze kroz um; one su besmislene, ali
ja nita ne radim sa njima. Apsolutno nita, sve dok ne ponem
da se oseam pomalo neugodno i onda nastojim da vidim odakle
potie ta neugoda. Ona uvek dolazi sa istog mesta: Ne treba da
bude ovako, treba da bude Moj um bi trebalo da bude ist, ja bi
trebalo da Kada jednom identifikujem taj pokret, sledi smirenje. Kada identifikujemo to to nas odvlai od prirodnog oseaja
centriranosti, tada stiemo kui. To nije ista vrsta napora koju
treba ulagati u praksi usmerenoj ka cilju.
Sopstveno znanje
Veina nas ima prirodnu sklonost da napor usmeri u jednom od
ova dva pravca. Neki ljudi su zadovoljni i spokojni kada imaju
jasan cilj pred sobom to je mesto ka kojem bi trebalo da idu. Bez
jasne ideje gde idu, postaju zbunjeni i nervozni. Drugi, ukoliko se
fokusiraju na ideju cilja, na kraju zavre deprimirani, oseaju se
32

Svi smo mi prevodioci

kao da nisu uspeli; pokuavaju da zaustave misli i ne uspeva im,

pokuavaju da sede pravilno, pokuavaju da sebe naine srenim,
upinju se da imaju ljubavi za svakoga, da budu strpljivi, pokuavaju da budu sabrani, i uvek doive poraz. Kakva uasna greka! Najgora bolest za meditanta jeste da iz sve snage pokuava
da bude sabran. Neki odustanu, smatrajui da samo gube vreme.
Meutim, ako shvatimo da ne treba da inimo bilo ta, sem da
budemo prisutni i svesni sklonosti uma da se odluuje za jednu
od dve strane, za ili protiv, tada se smirujemo.
Ove dve orijentacije se meusobno ne iskljuuju. Korisno je
razumeti kako svaka od njih ima posebno dejstvo na razliitim
stupnjevima prakse. U poetku, da bismo izgradili samopouzdanje, neophodno je da dobro razumemo tehniku. Iako su nam
blii ka izvoru usmereni uenje i praksa, ako jo nismo pronali
vrst temelj na kojem vebamo ili ako smo ga i pronali, ali nam
je ivot jo uvek vrlo dinamian, moe koristiti ako povremeno
uloimo napor u vebanje volje i fokusiranosti.
U poetku ohrabrujem ljude da budu vrlo disciplinovani i
da broje svoj dah, od jedan do deset, od deset do jedan, svaki
izdah, jedan, dva, tri, sve do deset, zatim deset, devet, osam, sve
do jedan; da budu sasvim precizni u tom naporu. Na taj nain se
uveravamo da je naa panja zaista naa. Mi nismo robovi ili rtve
svojih umova. Ako nam panja luta i obuzmu nas ogorenje ili
elja, treba da znamo da smo sami odgovorni za to. Naa praksa,
bilo da smo usmereni ka cilju ili ka izvoru, nee napredovati sve
dok nam nije potpuno jasno da smo upravo mi odgovorni za kvalitet panje kojom baratamo.
Da bismo stigli do ovog uverenja, neophodna je nekad rigorozna disciplina panje tokom dugog vremena. Pa ipak, moda
emo doi do take kada osetimo da je, ako nameravamo da i
dalje ulaemo tu vrstu napora, nuno rafinirati tehniku i sistem
po kojem idemo ka cilju. Ali ako steknemo duboko uverenje da
to nije pravi put, tada moramo biti spremni da se prilagodimo;
33

Neoekivana sloboda

da potpuno prestanemo da traimo bilo ta. Ako je za nas prava

stvar da napravimo takav izbor, tada, kada ujemo kako neko govori o drugaijem nainu na koji veba, moemo rei: Ah da, to
je u redu. Nee nas to potresti. Zaista je vano da ne dopustimo
sebi da nas ponese entuzijazam drugog.
Kako se sa sve vie poverenja ustaljujemo u svom ispravnom naporu, sve je lake prepoznati jake i slabe strane razliitih
stilova prakse. U praksi usmerenoj ka cilju, na primer, verovatno
je lake generisati energiju. Sa jasnim razumevanjem onoga to bi
trebalo da radite, panja se suava, sva ometanja su eliminisana i
fokusirate se, fokusirate, fokusirate Poto iskljuujete sve drugo, energija se koncentrie na jednom mestu; na taj nain lako
uoavate kako napredujete na putu. A to opet, sa druge strane,
uliva poverenje. Kao i sa svime, i ovde postoji tamna strana, koja
je u direktnoj vezi sa snagom. Ako ste iskljuivi, rizikujete da
odbacite stvari koje bi vam mogle koristiti ili na koje bi trebalo
obratiti panju; postoji opasnost od poricanja. Ako niste obratili
panju na staru, neurotinu naviku izbegavanja i sledite praksu
usmerenu ka cilju, onda se takve tendencije samo uveavaju. To
je onda izvor fundamentalizma. I uprkos rairenom uverenju, postojali su, a ima ih i danas, i budistiki fundamentalisti.
Jedna od jaih strana prakse usmerene ka izvoru, pak, jeste
da kako se oslobaamo tenje i nastojanja ka neem to nije ovdei-sada, nastaje jedno ravnomerno oputanje i tela i uma. I onda
to podstie nau kreativnost. Moramo da budemo kreativni, jer
kad nita ne iskljuujemo, onda sve treba prevesti u praksu. Ne
postoji situacija koja nije situacija za vebanje. Meutim, nepromiljena kreativnost moe u sebi kriti obmanu. Ako smo toliko
sreni i relaksirani da postajemo lenji i ne vodimo rauna recimo
o pravilima morala, tada je nuno da prepoznamo ta se zapravo
dogaa.
Jo jedna opasnost u praksi usmerenoj ka izvoru jeste da
smo kada se zaista naemo u neprilici skloni da nita ne inimo
34

Svi smo mi prevodioci

u vezi sa tim. To se obino dogaa jer vie nemamo onaj odnos

prema strukturama koji smo ranije imali. Veru u nama inspirie
ne pojam onoga za ta se nadamo da se nalazi tamo ispred, ve
oseaj da je to u ta imamo poverenje sutinski istinito. Meutim,
ako oblaci straha i besa zaklone zrake nae vere, mogue je da se
strano uplaimo i moda i stradamo. U tom sluaju vano je da
smo ve razvili duhovno prijateljstvo. Uivati blagoslov druenja
sa onima sa kojima delimo zajedniku posveenost znai imati
jedan dragoceni resurs. Kada se okupimo u duhovnu zajednicu,
stvara se poseban oseaj meusobne povezanosti, koju s pravom
oseamo kao vrlo bezbednu. Ta relativna sigurnost moe biti za
nas ono to su pojmovi i ciljevi za duhovne putnike usmerene ka
cilju.
Kako napredujemo u praksi, svako od nas ima zadatak da
proverava da li se kreemo ka ili od ravnotee. Ali na koji nain
to radimo? Ako se kreemo ka ravnotei, to znai da smo u stanju
da se nosimo sa vie situacija, moemo da se prilagodimo stanjima koja su sve kompleksnija. Ako se udaljujemo od ravnotee, to
znai da smo u stanju da se nosimo sa sve manje i manje situacija:
umesto da nas duhovna praksa oslobaa i otvara za ivot, ona nas
ini ekskluzivistima i gura u bolnu izolovanost.
Dakle, mudro je proveravati svoju praksu i videti jesmo li u
stanju da odredimo u kojem smeru se lake kreemo, koja vrsta
napora nam dolazi najprirodnije, koja vrsta jezika nam najvie
odgovara. Neophodno je da sebe pripremimo kroz razumevanje
da oni koji poduavaju ovakve razliite pristupe koriste razliitu
vrstu govora. Zato sluajte kakvo uenje vam se izlae, razmiljajte o onome to proitate u knjigama i vidite koji smer napora ima
smisla za vas. Kada to jednom znate, predlaem vam da krenete
za onim to vas nadahnjuje.
Nadam se da uviate koliko je jedno ovakvo promiljanje
vaan deo naeg doprinosa zajednikom zadatku prevoenja
prakse. Budimo svi ohrabreni da istraujemo doprinos koji da35

Neoekivana sloboda

jemo tom zadatku na ovom stupnju njegovog odvijanja na Zapadu. Siguran sam da e nae paljivo istraivanje ukazati na nae
slabosti, individualne i kolektivne, i kada postanemo svesni tih
manjkavosti, postaemo i kreativniji. Postaemo veti prevodioci
ove prakse. Prilagoavanja e biti tamo gde je neophodno i ono e
biti u slubi Dhamme. Moda ga neemo ak ni uoiti. Znaemo
samo da je duh Puta iv u nama, a da su nam srca spokojnija.
Najlepe hvala na panji.

36

Vie od naih oseanja

Divne su guste ume,

ali u njih gomila nerado zalazi.
Obuzdani e se ba tu radovati,
jer ih zadovoljstva ula tu ne mame.
Dhammapada, strofa 99

ao sledbenicima theravada budistike tradicije, moe nam

izgledati da smo toliko mnogo uli i proitali o sabranosti
panje da im se ta tema pomene, odmah nam se prispava. Meutim, ako reagujemo na takav nain, to je zbog toga to pretpostavljamo da o sabranosti panje ve znamo onoliko koliko nam
je potrebno za posao kojim se bavimo. Ovom prilikom voleo bih
da sve pretpostavke ostavimo po strani i novim oima razmotrimo svoje razumevanje ove duhovne sposobnosti.
Odmah na poetku moram da kaem da kada govorim o
ovom delu prakse smatram da nijedna re kojom prevodimo pali
re sati nije sasvim adekvatna. Ova vana re ima mnogo finih
nijansi. U skladu sa tim ponekad koristim pojmove sabranost,
svesnost i panja kao sinonime. Nekad koristim termin znanje. Iako ova poslednja re nije sasvim adekvatna, mislim da na
dobar nain proiruje znaenje koje nije obuhvaeno uobiajenim
terminima. Korisno je takoe znati da je re sati izvorno znaila
seanje ili podseanje.
Kako god da odluimo da emo prevoditi sati, ona oznaava
37

Neoekivana sloboda

onu sposobnost za koju je Buda esto govorio da ima izuzetan

duhovni znaaj. Druge duhovne sposobnosti vera, energija,
koncentracija, razumevanje pominju se u drugim velikim religijama sveta; ali Buda je jedinstven po tome to je jasno oznaio
praktikovanje sabranosti panje kao kljuno za nae oslobaanje. U svetim tekstovima dato je mnogo poreenja kao pomo
da shvatimo sutinu ovog dela uenja. Tako, na primer, bivamo
ohrabrivani da negujemo kvalitet panje u sadanjem trenutku
kao da hodamo sa posudom kljualog ulja na svojoj glavi. Nuno
je biti budan i na oprezu, sa do kraja aktiviranom sposobnou
svesnosti, tako da nas bilo koja misao ili oseanje koji se jave u
svakodnevnom ivotu ne zavedu ili zbune.
Budui da smo sabrani, svesni smo sveta kakav jeste. Ovaj
na osetljiv organizam registruje svet na osnovu razliitih utisaka
primljenih preko oiju, uiju, jezika, nosa, tela i uma, a svega toga
bivamo svesni. Takoe nas ue da odravamo svesnost prirode
ovih ulnih injenica, koje su neprekidno podlone promenama.
Buda nas je ohrabrivao da razumemo da ukoliko postoji prava
vrsta sabranosti ili pravi kvalitet panje, sve te ulne utiske ne uzimamo kao neto vie nego to oni zapravo jesu. Jer ako te utiske
smatramo neim viim nego to jesu, tada patimo. Ako ne elimo
da patimo, ako ne elimo da budemo konfuzni i nesreni, onda
treba da izmenimo nain na koji razumemo svoj ivot.
Koristei razliite metafore i rei ohrabrenja, Buda je poduavao kako da negujemo naroit kvalitet panje koja moe biti
primenjena u svakom trenutku. Savetovao nas je da tu panju primenjujemo dok sedimo ili stojimo, hodamo ili leimo, ukratko u
kojem god poloaju da se naemo. Mogli bismo pomisliti da je
duhovna praksa neto to radimo samo na posebnom mestu, kao
to je sala za meditaciju, ili da je to posebna aktivnost kao to je
sedenje na jastuetu za meditaciju. Naravno, te stvari igraju vanu
ulogu u formalnoj praksi, ali injenica je da naa duhovna praksa
postoji u svakom trenutku, ta god da se oko nas dogaa. To zna38

Vie od naih oseanja

i da svoja iskustva ne delimo na ona koja su vredna sabranosti

panje i ona koja to nisu.
Poistoveivanje sa prijatnou i bolom
Tokom ivota Buda je iskusio teskobu poistoveivanja sa ulnim
utiscima i ta znai biti njima zarobljen. Tradicionalna pria kae
da je prvi deo svog ivota proveo uivajui u svakom moguem
zadovoljstvu. A onda se, u dvadeset devetoj godini, susreo sa starou, boleu i smrti, to ga je zaista pogodilo i bacilo u oajanje.
Poto je u mladosti sebe odreivao na osnovu prijatnih iskustava,
priklonio se drugom ekstremu i postao asketa. Pronaao je novi
identitet, definiui sebe kroz bolna oseanja, kako bi video koliko bola moe da podnese. Prihvatio je popularno religijsko stanovite toga doba da e ga samomuenje proistiti i osloboditi.
Ovakvi stavovi nisu neuobiajeni ak ni danas. Ljudi pokuavaju da od ulnih utisaka izvuku to je mogue vie zadovoljstava kako bi sebe definisali. Koliko prijatnom ja mogu da
uinim moju kuu? Koliko zadovoljstva ja mogu da dobijem
od moje veze ili okruenja u kojem ja ivim? Imau prijatne mirise u kupatilu i dopadljive senzacije, okruenje i iskustva
u svom ivotu. Ovakav stav zasnovan je na savreno prirodnoj i
razumljivoj sklonosti ka zadovoljstvu i u odreenoj meri svi smo
je doiveli. Ali ona moe biti dovedena do ekstrema, kada ako ne
oseamo zadovoljstvo smatramo to neuspehom.
Na izvesnom nivou svi znamo da zadovoljstvo dolazi i prolazi. Ako smo neprekidno svesni toga, tada kad god imamo neko
prijatno iskustvo, jednostavno znamo da je to iskustvo ugodno.
Ne gubimo se u njemu, niti se vezujemo za zadovoljstvo koje ono
sa sobom nosi. Na primer, poslednjih nekoliko nedelja vreme je
bilo zaista lepo. Kako se leto pribliava kraju i dolazi jesen, ivot
ovde na severu Engleske moe biti zaista divan. Miris trave u polju, nene boje kasnih letnjih veeri, etva, plavetnilo neba, ptice i
39

Neoekivana sloboda

plodovi su velianstveni. I kraj tako divnih ljudi i dobronamernih

posetilaca u manastiru lako je doiveti ugodan, prijatan oseaj
blaenstva. Meutim, ako u tom trenutku postoji prisebnost uma,
tada zajedno sa dobrim oseajem istovremeno postoji i znanje,
jedna svest o tome da doivljavamo prijatnost. I to nam znanje ne
smeta da uivamo.
Kao to sebe moemo da definiemo kroz zadovoljstvo, isto
to moemo da uinimo i kroz bol, kroz neugodne fizike i emocionalne senzacije. Poto budueg Budu nije oslobodilo poistoveivanje sa prijatnim senzacijama, pomislio je da e mu to uspeti
ako se poistoveti sa bolom. Postao je asketa. Njegovo samomuenje sastojalo se od gladovanja, uzdravanja od vode, ak i disanja
za odreeno vreme, uz druge oblike asketizma koji su poveavali
oseaj telesne patnje.
Veina nas ne isprobava one ekstreme asketizma kojima je
budui Buda sebe podvrgavao, ali nam se dogaa neto slino
kada sebi dopustimo da nas potpuno osvoje potitenost ili bes.
Sreem mnogo ljudi koji su godinama obuzeti besom bolno je
videti njihovo ogorenje. Ti ljudi moda i kau kako ele da se
oslobode svoga besa, ali je ponekad sasvim jasno da su reeni da
od njega ne odstupaju. Pronalaze oseaj sigurnosti definiui sebe
kao nesrene ili gnevne jer barem neki oseaj sigurnosti-krajpoznatog mogu u tome da pronau. Moemo postati zavisni od
oseaja straha, ako nam on daje oseaj da smo neko i neto. Nismo u stanju da ga se oslobodimo ukoliko ne postoji neki drugi
uoljiv nain da sebe uvrstimo u oseanju sigurnosti.
Ako nema svesnosti, kada se javi zadovoljstvo, skloni smo da
sebe definiemo kroz prijatna oseanja koja pri tome nastaju. Jednostavno smo navikli da se poistoveujemo sa svojim oseanjima.
ak i to to imamo neprijatne oseaje stvara u nama oseaj da smo
neko. Moe izgledati vrlo zastraujue ako ne oseamo nita.
Samostalno istraujui odnos prema sopstvenim oseajima,
budui Buda je na kraju uvideo da ga je preputanje bolnim ose40

Vie od naih oseanja

ajima odvelo na isto ono mesto kao i dugogodinje preputanje

prijatnim oseajima a to je patnja. Shvatio je da ni to nije put
ka osloboenju. Umesto toga, otkrio je srednji put izmeu ivota
koji se poistoveuje sa zadovoljstvom i onoga koji se poistoveuje
sa bolom. A taj put ukljuivao je jedan kvalitet svesnosti koji je
on nazvao ispravna svesnost analiziranje svakog iskustva onim
prisustvom uma koje je znailo da on ne bei od istraivanja iskustava, mentalnih, fizikih, emocionalnih, suptilnih, grubih ili bilo
kakvih drugih.
Na tom srednjem putu bivamo ohrabrivani da negujemo sabranost, tako da ne sagledavamo stvari na pogrean nain. Kada
se javi zadovoljstvo, tu je znanje Ovo je zadovoljstvo. To zadovoljstvo nas ne osvaja. Kada se jave bol i teskoba ili razoarenje i oseaj neuspenosti, kada nas posete strah i napetost, mi ih
oseamo, ali se sa njima ne poistoveujemo. U poetku moda
poelimo da pobegnemo od stvarnosti toga bola moda smatramo da ga ne moemo podneti, da nam se on ne svia, da ga ne
elimo, ne zasluujemo pa ipak nas Buda poduava da iskusimo
stvarnost tog bola imajui u vidu svoje blagostanje na dui rok.
Doivljaj toga bola nas ne slabi.
Otuenje
Ponekad ljudi uenje o sabranosti brkaju sa psiholokim stanjem u
kojem smo van dodira ili odvojeni od svakog doivljaja. Razlog za
ovakvu greku moe biti to da je u doivljajima u ranom dobu ivota bilo malo predvidljivosti. Imajui u vidu pokretljivost porodica
danas i razliite druge oblike nestabilnosti, deca obino ne izgrade
zdrav, pouzdan odnos sa vrnjacima. Ukoliko se ovome ne obrati
panja, takva deca postaju odrasli iji je osnovni odnos prema ivotu nepoverenje. Takvi pojedinci ne znaju kako da se do kraja prepuste bilo kojem iskustvu. To je kao da stoje sa strane i sami sebe
posmatraju kako ive. Evo me kako radim ovo, a sada radim ono.
41

Neoekivana sloboda

Spontano preputanje za njih ne postoji kao jedna od mogunosti;

uvek samo to stajanje po strani i posmatranje samoga sebe.
Ovo se ne dogaa tako retko. Mnogi ljudi odrastu sa takvim oseajem osujeenosti, oajniki udei da budu u stanju
da do kraja urone u ivot, ali ih i dalje paralie ta samosvest. Otuda mnogi Zapadnjaci Budinom uenju prilaze iz te perspektive
izdvojenosti od ivota. I na alost, itajui o uenju o svesnosti,
smatraju da ono opravdava njihovu otuenost. Pokuavaju da taj
poremeaj svoga uma koji posmatra samoga sebe pretvore u duhovnu praksu. Ali sigurno je da Budino uenje to ne zagovara.
Ispravna svesnost ne znai da smo odvojeni od svoga iskustva;
ona upravo znai da ga doivljavamo potpunije i preciznije bez
ikakvih prepreka. Oseaje zadovoljstva zaista oseamo kao zadovoljstvo. Kada jedemo ukusno jelo, znamo da je tu zadovoljstvo.
Ako doivljavamo zadovoljstvo, a u stanju smo ne-znanja da
doivljavamo zadovoljstvo, mogue je da sebi stvaramo problem.
Kada sledei put doivimo neto to nije prijatno, tu je ponovno
to stanje ne-znanja, a onda i patnja. Ako imamo svesnost uma
da primi iskustvo kakvo ono jeste, nezamueno, neprekinuto,
tada nas sve moe poduiti. Ako uvek koraknemo unazad i delujemo iz svoje sigurne perspektive posmatraa, ustanoviemo
da nam je teko da na taj nain uimo.
Zadovoljstvo i bol iz druge perspektive
Neko e moda pomisliti: Spreman sam da budem sabran na bol,
ali ne elim da pokvarim iskustvo uitka tako to u biti sabran
na njega. Ovo je uobiajeno pogreno razumevanje prakse. Ako
paljivo sasluamo ta nam Buda govori, tada shvatamo da kada
postoji zadovoljstvo mi jednostavno znamo i ne doputamo sebi
da se u njemu izgubimo. Slino ovome, kada se situacija promeni
i doivimo razoarenje, nismo ni njime preplavljeni. Kroz praksu
ispravne svesnosti uimo kako da nas ekstremi zadovoljstva i bola
42

Vie od naih oseanja

ne bacaju tamo-amo.
Ova vrsta znanja znai da smo u stanju da stvari sagledamo na novi nain. Uimo da vidimo i ujemo dublje. Upoznajemo, na primer, prolaznost percepcija, opaaja, oseanja. Pojavi se
neko koga niste videli jako dugo i zaista se radujete to ga vidite.
Oseate to u srcu, u telu, oseate istinsku radost i ushienje to
vidite starog prijatelja doivljavate toplinu i prijateljstvo dobrog
drutva. I onda, ako postoji ispravno znanje i razvijena sposobnost panje, tada takoe postoji ne-gubljenje u tom iskustvu. Postoji nemo unutranje znanje da e ta osoba zbog koje se toliko
radujemo na kraju ipak otii. Shvatamo stvarnost da je zadovoljstvo zbog susreta jedno prolazno stanje.
Teko je govoriti o ovome a da na neki nain ne izgleda kao
da nas sabranost panje odvaja od samoga iskustva. Izgleda kao
da, kad ponovo sretnemo dragog prijatelja i pri tome smo svesni
prolaznosti tog iskustva, nekako ne moemo do kraja da uivamo
u tom susretu.
esto, dok je poduavao o sabranosti, Buda je koristio jednu
drugu pali re, sampajaa, u kombinaciji sa sati. Sampajaa
znai jasno shvatanje. Svako od naih iskustava bilo prijatno
ili neprijatno razumemo uz pomo mudrosti, uz pomo znanja: Ovo iskustvo nee trajati zauvek. Vano je osetiti suptilnosti
onih kvaliteta uma koje negujemo. Sabranost panje jeste nemo
znanje, nemo prisustvo, a jasno shvatanje jeste sagledavanje stvari
iz prave perspektive. Blagost i ravnotea uma koji se neguju kroz
ovakvu praksu zapravo doprinose lepoti prijatnog iskustva. A kad
smo suoeni sa onim koje nije prijatno, ti kvaliteti nam pruaju
onu pravu vrstu snage da istrajemo.
Slobodni da bismo jasno videli
Slika koja se esto pominje kao pomo u razvijanju ispravnog razumevanja prakse jeste ona o ogromnoj praznoj sobi sa otvore43

Neoekivana sloboda

nim prozorom, kroz koji prolazi snop svetlosti. Unutar tog snopa
moemo opaziti estice praine koje su, iako ih ima po celoj sobi,
samo tu osvetljene. Taj snop svetlosti jeste snop panje. Ogromni
prazan prostor jeste na um. estice praine jesu ulni podraaji
kao to su slike, zvuci, mirisi, ukusi, dodir i mentalni sadraji.
Praina pluta praznim prostorom i ukoliko postoji ispravna svesnost, ispravna sabranost panje, mi je vidimo kakva jeste. ak
i ako je ta praina zlatna, ne moemo dopustiti da nam upadne
u oi, inae e nas zaslepiti. Ako je to obina, iritirajua praina,
ne gubimo se u svojim reakcijama na nju. Prepoznajemo ta ta
praina zaista jeste. Ovo je jedna od funkcija sabranosti i jasnog
shvatanja: da vide stvari onakvima kakve one zaista jesu, da vide
relativnost stvari da vide stvari iz pravog ugla.
Kad ujemo ovakav savet, moemo se zapitati kakva je korist
tog uenja u pogledu velikih, svetskih problema. Bez sumnje da je
ono vrlo rafinirano i ispravno, ali kako se moe povezati sa injenicom da se neka drava priprema za novi rat sa nekom drugom
dravom? Kakva je korist od toga da znamo da su ulna iskustva
estice praine koje plutaju kroz prazan prostor uma? Pa, praksa
o kojoj je re moe imati vrlo pozitivan efekat i na takva, optija
pitanja. Pomisao na pripreme za rat moe sa druge strane da izazove snane emocionalne reakcije. Ne samo da moda osetimo
napetost, strah ili ogorenje, ve nam se mogu javiti razne misli
usmerene ka spolja, na lidere zemalja o kojima je re. Siguran
sam da svi znamo koliko neka politika tema moe ljude da razjari. Ukoliko nas zaokupe takve misli i vrsto verujemo kako smo
mi u pravu, na kraju postajemo njima zarobljeni. Ne treba da ratujemo! razmiljamo; rat je lo, a velikodunost, ljubav i mir su
dobri. Ukoliko ovakve misli nisu praene sabranou i ispravnim
razumevanjem, tada gubimo pravu perspektivu. Ako nas ulove,
poistoveujemo se sa njima, a tada su nam obino emocionalne
reakcije preterane. Nae misli, rei i ponaanje odreeni su naim
stavovima i pomanjkanje sabranosti vodi do pogrenih postupa44

Vie od naih oseanja

ka i pogrenih rei. Scenario je sledei: pogrean stav, pogrena

misao, pogrean govor, pogrena akcija. Ovde pogreno nema
moralno znaenje, ve je to iz perspektive stvarnosti. Kad stvari
tako stoje, naa strasna priroda u slubi je okamenjenih i ogranienih shvatanja, a ne u slubi osetljivosti i razumevanja.
Ukoliko negujemo pravu sabranost, mogue je da budemo
uzrujani, ali da ipak ne povreujemo ni sebe ni druge. Moemo
oseati ono to oseamo u vezi sa realnom opasnou od mogueg rata u bliskoj budunosti. Moemo misliti bilo kakvu misao
koja nam doe o ovom ili onom lideru. Moemo da mislimo ono
to mislimo i oseamo ono to oseamo, ali znamo da su te misli i
oseanja upravo to, misli i oseanja ne bivamo zavedeni reakcijama na njih. Ostajemo u poziciji maksimalne odgovornosti. Ne
pokuavamo da prestanemo da oseamo ili da mislimo.
Razmiljajui o mogunosti rata, moda emo pomisliti:
Taj i taj je zloinac i monstrum. Treba ga bombardovati, osloboditi ga se, ukloniti sa lica zemlje. I treba pobiti sve te teroriste.
Onda pogledamo sami sebe i reagujemo: Ah, za ime sveta, kako
mogu tako da razmiljam? Zatim ponemo da oseamo krivicu
i pomislimo: Ne bi trebalo da razmiljam o tome kako nauditi
drugim ljudima. Ako postoji ispravna sabranost, tada i ako imamo takve predrasudama optereene, jednostrane misli ili misli
ispunjene krivicom koje se kasnije jave, u stanju smo da im dopustimo da postoje, ne upliemo se u njih. Doivljavajui ih na takav
nain, razumeemo njihovu prirodu i ta se iza njih krije. Svakako da nije u redu delovati pod njihovim uticajem i podsticati rat i
mrnju, ali kada se takve misli jave ne moramo njima da budemo
uznemireni. Ne moramo slepo da reagujemo i pokuavamo da ih
potisnemo. Zapravo, od njih moemo neto da nauimo. Ako ih
primimo sa zrelom svesnou, one nas ue kako da saoseamo sa
onima koje bismo inae zvali svojim neprijateljima.
Jedna od najveih pouka koju sam ikada uo je da postoji
samo jedna stvar koje bi trebalo da se pribojavamo, a to je duina
45

Neoekivana sloboda

vremena koje nam je potrebno da bismo postali sabrani. Susreo

sam se sa tom poukom u svojoj prvoj godini monatva, u vreme
kada sam se zaista intenzivno borio sa sobom. Odmah je ostavila
izuzetno snaan utisak na mene; verovao sam u nju, imao sam
poverenje u nju. I tako je ostalo sve do danas.
Nije bitno ta prolazi kroz prazan prostor; prava priroda tih
estica praine jeste da su one samo estice praine. Ispravno razumevanje, ispravan govor i ispravno delovanje e doi sami po
sebi, im se setimo da budemo potpuno svesni onoga to doivljavamo.
Ravnotea izmeu sposobnosti
Dobro je vebati se u moralu i razvijati koncentraciju. Korisno
je i prouavati mudra uenja i razvijati energiju za vebanje. Sve
ove duhovne aktivnosti su vrlo vane, ali je Buda jasno stavio do
znanja da je sabranost panje najvanija. Bez nje gubimo ravnoteu, ak i pored vrline koju negujemo. Ako smo nepaljivi, moemo poeti da zaudaramo na preteranu dobrotu. Ako postoji
sabranost, lako nam je da ustanovimo gde smo izgubili ravnoteu. Na primer, ako negujemo velikodunost, moralnost ili blagost
ili bilo koju drugu snagu dobrote i imamo sabranost, tada
emo imati i budnost i prepoznavanje kada zablude ponu da nas
osvajaju, kada se javi ideja: Tako sam velikoduan, Bolji sam od
njih. Uz pomo dobro razvijene sabranosti moemo da uoimo
kako se takve mrlje pojavljuju na povrini. Bez sabranosti, moda
emo i razvijati vrlinu, ali gubimo perspektivu, gubimo se i kvarimo rezultate prakse.
Oslanjajui se na ispravnu sabranost, prepoznajemo relativnost iskustva. Ne moramo da se opredeljujemo u pogledu svoga
iskustva; ne moramo da se opredeljujemo za ili protiv zadovoljstva ili bola. To to doivljavamo tugu i oseaj neuspeha ne znai da zaista jesmo neuspeni. Ne moramo postati neuspeh samo
46

Vie od naih oseanja

zato to doivljavamo oseanje neuspeha. Moemo se plaiti da se

ne obrukamo na javnom mestu, ali bez sabranosti taj strah nas zaista moe paralisati. Ako posedujemo sabranost, moemo oseati
strah od ponienja; ili se oseati zaista bezvrednim i prezrenim i
dopustiti da to tako bude dopustiti tome to jeste da nam ukae
na sledei korak koji moramo napraviti ka slobodi i uravnoteenosti.
Uenje od kritike
Danas sam primio pismo mladog monaha koji trenutno ivi u
Aziji. Pie mi da se njegovo vebanje ovih dana sastoji iskljuivo
od toga da oseti kakav je to oseaj biti potpuno ignorisan. ivi u
okruenju koje ga uopte ne razume, gde ljudi ne pokazuju nikakvu elju da mu pomognu, a ipak je odluio da ba tamo provede
itav tromeseni period vasse. Nikuda ne ide odatle! Ne gladuje,
niti je u bilo emu uskraen, ali je ignorisan. U pismu pie sa spokojstvom i jasnoom: Moja praksa je da jednostavno nauim ta
znai to osetiti se omalovaenim. To nije situacija u kojoj bi bilo
ko eleo da bude, ali to uenje e za njega biti od neprocenjive
vrednosti. Ako postane ugledni monah ili uitelj, sigurno je da e
dobiti mnogo pohvala, ljudi e mu govoriti kako je divan; ali e u
njemu ve postojati svest o tome ta to znai biti potovan. Nee
biti zaveden time to je potovan.
Isto je sa pohvalom i kritikom. Kada nas ljudi prekorevaju
i kritikuju, moemo sebe zapitati kako se oseamo kada smo sabrani na prekore i kritiku. Ako nas neko hvali, govori nam kako
smo izvanredni, moemo izgubiti oseanje sklada. Laskaju nam,
mi poverujemo u to i onda mogu da manipuliu nama, da bismo
se na kraju osetili prevarenim i iskorienim. Na kraju prekorevamo sami sebe i ogoreni smo na druge. Ali zato smo se uopte
upecali? Zbog odsustva sabranosti, odsustva prave perspektive. I
tako, kada nas sledei put hvale ili kritikuju, ako smo u stanju da
47

Neoekivana sloboda

odrimo sabranost panje i osvestimo oseaj koji ta kritika stvara,

da ak osetimo kakav je oseaj neuspeha, tada emo sledei put
kada nam dobro ide ili nas hvale biti u stanju da i u takvoj situaciji
odrimo sabranost.
Nekada postoje jasnoa i pouzdanje, a nekada haos i zbrkanost. Ako prednost damo negovanju sabranosti, a ne onome to
nam prolazi kroz glavu, ne onim esticama praine, tada, kada
doivimo jasnou, tu e biti i oseaj prisebnosti. Ako osetimo samopouzdanje i pomislimo: Stvarno sam ovo ukapirao, tada moemo biti svesni da je upravo to kako se oseamo u ovom trenutku. Jaimo na talasu, ali ne zaboravljamo na okean. Ne postajemo
taj talas. Mogu postojati jasnoa i red u naim ivotima, ali smo
svesni da to nije jednom za svagda, jer sve se neprekidno menja.
Buda nas ohrabruje na sabranost, kako bismo sagledali injenicu
da se sve menja. I tako, kada jasnou i samopouzdanje, iz bilo kojih razloga, zamene haos i zbunjenost, nered i nedostatak samopouzdanja, nismo time preplavljeni. U tom trenutku shvatamo da
je upravo to bio cilj itavog naeg napora.
Stiavanje sklonosti ka nepromiljenosti
esto, kada se trudimo da odrimo panju, a ne samo da slepo
sledimo stvari, u tom trenutku nismo u stanju da vidimo kuda sve
to vodi. Tek kasnije shvatamo ta time dobijamo.
Mladi monah jednom je otiao u Bangkok da produi vizu
i dok je tamo boravio zamolie ga da govori na jednom od najveih univerziteta u Tajlandu. Na svoje veliko iznenaenje odrao
je predavanje i potom deo sa pitanjima i odgovorima sa krajnjim
samopouzdanjem i vetinom. Kada se vratio u manastir upitao
je aan aa: Kako to da vei deo moje prakse ovde izgleda kao
potpuni promaaj? ini mi se kao da gubim vreme. A onda, u
situacijama kao to je ova u Bangkoku, sve ispadne tako dobro.
Aan a mu odgovori: Mi vebamo kao da smo gong. Veinu
48

Vie od naih oseanja

vremenu si jednostavno ovde, radi ono to radi, svestan si jednostavnih stvari kao to su sakupljanje lia, izvlaenja vode iz
bunara, hodanje tamo-amo pri meditaciji u hodu, oseaja da se
nita ne dogaa. Jednostavno radi ono to treba uraditi kako bi
ostao sabran u sadanjem trenutku. Onda doe neko, udari taj
gong i uje se divan zvuk. Meutim, mi ne treba da sedimo ovde
i brinemo se unapred kakav e taj zvuk biti.
Kada se pri sedeoj meditaciji fokusiramo na dah, toliko zanimljivih stvari se javi o kojim bi mogli da razmiljamo. Mogao
bih da razvijam ovo, mogao bih da izgraujem ono. Mogao bih
ovaj plan da ovako izmenim ili Mogao bih da napravim takav
dogovor. Dok sedimo i meditiramo neke od ovakvih kreativnih
ideja mogu nam se uiniti tako inspirativnim i privlanim. Ali
na je zadatak da im kaemo ne, da nauimo kako da stiamo
svoju sklonost da ih sledimo. Tek kada smo u stanju da odluimo
da ne sledimo svoje sklonosti, tek tada znamo da nas one zavode
i pokreu mimo nae volje. Do tada, stiavamo svoje sklonosti
i vraamo dahu kao objektu meditacije, tom jednostavnom, jasnom, neutralnom oseaju koji imamo pri disanju.
elimo da razmiljamo o raznim stvarima i sledimo svoje
privlane, duboke misli, kako bismo mogli dalje da ih razvijamo.
Jesmo li u stanju da kaemo ne ovoj sklonosti? esto postoji
strah da ako kaemo ne toj mudroj misli ili predivnoj, izuzetno
kreativnoj fantaziji koja samo to se javila, ona e umreti i zauvek
emo izgubiti svoju izvanrednu ideju. Izgubiemo otroumnost
i posledica e biti gubitak samopotovanja i dostojanstvenosti.
Izgubiemo svoj potencijal, onu superiornu sposobnost razmiljanja o mudrim stvarima. Ovaj strah se u tradiciji shvata kao
dolazak Mare, koji nam preti i kae: Radi ta hoe, samo ne
vebaj obuzdavanje.
Ne bi trebalo da ignoriemo Maru. Buda nije ignorisao
Maru; samo je rekao: Ovo je Mara. U naem sluaju, moemo
takve misli nazvati Marom ili moemo da kaemo: Postoji strah
49

Neoekivana sloboda

da u izgubiti kreativnost ako potiskujem sklonost da sledim ovu

matariju, ali zaista nisam u to siguran. Ne vraamo se slepo i
nasilno fokusiranju na svoj objekat meditacije. S panjom obuzdavamo um, ophodimo se prema njemu sa puno strpljenja i tek
potom se vraamo na objekat meditacije. Uimo da kaemo ne
onome to nam odvlai panju, tako da ostajemo u sreditu svoga ivota. Ovakvo vebanje znai da moemo odabrati hoemo li
posvetiti panju svome srcu; moemo se neemu predati a da um
nije nasilno skrenut na ovaj ili onaj put.
Kasnije emo se moda nai u situaciji da iznenada, da to i
ne oekujemo, iskrsne sloen problem u svakodnevnom ivotu
neprijatan razgovor ili teka odluka koju treba doneti i da smo
zaista spremni za to. Posedujemo snagu uma koja je proizala direktno iz nae dobre prakse. Moda tu snagu nismo uoili kako
se razvija dok smo ograniavali panju da ne sledi svoje ve uhodane puteve, ali itav taj napor uloen u obuzdavanje uma uvek
iznova se vraajui na objekat meditacije zaista je stvorio snagu
prisutnosti u sadanjem trenutku, snagu sabranosti, sati. Kad god
nam je ta snaga potrebna, ona se spontano i nesebino ispoljava.
Na taj nain bivamo nadahnuti i ohrabreni da i dalje negujemo sabranost i disciplinujemo panju. Koristim re disciplina
ne u nekom brutalnom, vojnikom smislu, ve u smislu usmeravanja neeg to je dinamino i ivo. Sve dok na um biva zaveden
povrnim sklonostima, ako ne dajemo smer svojoj panji, ona e
lutati sad tu sad tamo.
Sabranost i samopouzdanje
Uz pomo oseaja, vetine i promiljenosti uimo da primenimo
disciplinu panje i otkrivamo da se snaga sabranosti prirodno
poveava. Kada tako neto doivimo, to u nama poveava veru
i poverenje. ak i u vrlo tekim i izazovnim situacijama, bilo da
su globalne, individualne, unutranje ili spoljanje, posedujemo
50

Vie od naih oseanja

oseaj snage uz pomo koje sa tim situacijama moemo da se

nosimo. Ako smo razvili sabranost, neemo okrenuti glavu od
njih. Naravno, one nam se nee dopadati, ali ta uslovljena svianja
i nesvianja nee vie odreivati vrstu nae reakcije.
Ako otkrijemo ovu mo sabranosti, neemo se oseati toliko ugroenima. To je kao da imate probleme sa leima; esto
vas izdaju i mnogo je stvari koje niste u stanju da uradite zbog te
slabosti lea. Pronalazite dobrog fizioterapeuta, on vas naui nekim vebama koje vam daju taman toliko snage koliko vam je potrebno i ustanovite da ponovo imate samopouzdanje. Moete da
radite stvari koje to niste bili u stanju ranije. Oseate fiziku snagu
i zajedno sa tim oseate i samopouzdanje. Isto je i sa duhovnom
snagom. Razvijajui duhovnu sposobnost kao to je sati ili sabranost panje, rastu i smelost i samopouzdanje u vaem ivotu.

51

Upoznavanje sa svojim
emocionalnim inventarom

Kao to na ubretu, kraj puta baenom,

moe izrasti lotos, divnog mirisa i blistav
isto tako meu neznalicama, zaslepljenom svetinom,
uenik istinski i potpuno Probuenoga blista mudrou.
Dhammapada, strofe 58-59

eko je postavi pitanje: ta je to emocija? Ne mogu rei da

znam kako da na to pitanje odgovorim direktno. Nisam ak
ni siguran da bi vredelo pokuavati i rei ta emocija jeste. To je
slino pitanju. ta je gravitacija? Ako pogledamo u udbenik fizike, nai emo detaljna matematika objanjenja kako gravitacija funkcionie, ali sve to ipak ne objanjava ta gravitacija zapravo
jeste. Ona se moe opisati na osnovu svojih posledica i mogue je
napraviti precizna predvianja kako e uticati na materiju. Slino tome, nije moda teko dati psiholoki ili neurofizioloki opis
emocionalne aktivnosti, ali bih rekao da od toga ne bi bilo velike
koristi.
Meutim, drago mi je da je takvo jedno pitanje postavljeno,
jer sam uveren da je veina nas ustanovila kako je nemogue zaista se posvetiti vebanju svesnosti, a da se ne suoimo sa snanim
emocijama. S pravom oseamo potrebu da razumemo i tu dimenziju svoje linosti.
Dobar nain da pristupimo emocijama nije da razmatramo
52

Upoznavanje sa svojim emocionalnim inventarom

ta su one, ve da vidimo kako moemo da uspostavimo jedan

slobodan odnos sa njima. Pod ovim mislim na to kako da sebe
intimno upoznamo; kako moemo da uimo na osnovu linog
istraivanja i otkrijemo gde i kako postajemo blokirani ili ometeni u sposobnosti da primimo emociju, sopstvenu ili tuu. Zato
bih umesto pitanja ta savetovao da pitamo kako. Kako oseamo, kako oseamo to to oseamo? Sa koliko slobode moemo da
osetimo to to oseamo, na primer tugu ili razoarenje? Da li od
toga pobegnemo u glavu i ponemo sebe da analiziramo, da se
pitamo ta je ta tuga, to razoarenje, pokuavajui da pronaemo
neko objanjenje?
U vezi sa ovim setio sam se da mi je danas jedan prijatelj
lekar, koji mi se s vremena na vreme javi iz Amerike, objanjavao
ta je zapravo to kad budisti govore o transmigraciji sa jednog na
drugi nivo egzistencije. Prema njemu, radi se zapravo o stvaranju
jedne vrste mitologije, kako bi se obradile informacije uskladitene u umu. Zatim mi je izloio jedan vrlo detaljan opis koji,
priznajem, ne razumem do kraja. Ali vanije od moje ograniene
sposobnosti da shvatim njegove apstrakcije jeste da nisam imao
oseaj kako ga je njegovo objanjenje i za korak pribliilo reenju.
A upravo to je cilj nae prakse da nas dovede do toga da doivimo celovitost.
Potpuno je opravdano tumaiti tradicionalne budistike
opise est podruja egzistencije kao unutranje realitete koje doivljavamo ovde i sada, ne povezujui ih samo sa prolim i buduim ivotima. Pa ipak, i dalje imamo zadatak da sami za sebe
pronaemo nain da ostanemo svesni i spokojni dok se uspinjemo na nebo ili dok se sputamo u pakao. Vrlo je lako vezati se za
intelektualizaciju kao nain da se izbegne direktnije razumevanje
sebe samoga. Ako smo tome skloni, mogue je da proputamo
priliku da se suoimo sa svojim jakim emocijama i strastima u
njihovoj sirovoj stvarnosti. Ukoliko ne dopremo do osnovnog
uzroka svojih bolnih i neprijatnih oseanja, biemo uvek iznova
53

Neoekivana sloboda

pometeni zadovoljstvom ili bolom, zavedeni njihovom prividnom trajnou. A nama je zapravo neophodan kontakt sa mnogo
dubljim izvorima nego to su to apstraktni opisi.
Jedna od stvari koje ometaju neposredno suoavanje sa samim sobom u sred emocionalnih izliva jeste strah da emo time
samo uveati svoju patnju. Pomiljamo moda da e nas, ukoliko
prestanemo da se opiremo, energija koja nam preti preplaviti i
biti uzrok najrazliitijih ponienja. Meutim, upravo suprotno od
onoga ega smo se pribojavali, ako prestanemo da se odupiremo i
ponemo da istraujemo koliko smo u stanju da primimo emociju
onako kako se javi, otkriemo da oseaj poverenja i samopotovanja u nama raste, jer emo stupiti u vezu sa bilo im to se pojavi
i razvijati sposobnost da pri tome ostanemo prisebni. Malo pomalo, to e nam doneti veze i odnose koji su mnogo primereniji,
humaniji. Iz perspektive spremnosti da potpuno prihvatimo ovu
dimenziju svoga bia, postae nam sasvim jasno da je okretanje
glave od emocija jedna loa, ak tetna stvar. I onda nije neobino
da nismo sebe doivljavali kao svog najboljeg prijatelja!
alosno je da kraj sebe nismo uvek imali odgovarajui primer ljudi koji znaju kako da obuhvate itav svoj emocionalni
inventar. Vaspitai i uitelji odgovorni za nae odgajanje i kolovanje esto su i sami patili od pomanjkanja svesnosti i to se neizbeno odrazilo i na nas. Nauili smo obrasce ponaanja ljudi sa
kojima smo iveli i preuzeli njihovu naviku guranja u podrum
onoga to nam se ne dopada ili ga se plaimo, nadajui se da e
vremenom nestati.
Ali kako su godine prolazile moda smo poeli da oseamo
kako neto nedostaje. Veliki oseaj praznine u stomaku ili u srcu
navodi nas na slutnju kako neto nedostaje. Rairenost ovog oseanja u drutvu u celini znaajan je faktor koji utie na kult potroakog drutva. Njega pokree to uvianje da neto nedostaje.
No, koliko god pokuavali da ga neutraliemo uz pomo oping
terapije, oseaj linog integriteta ne poveava se. Tako emo se
54

Upoznavanje sa svojim emocionalnim inventarom

moda osetiti kao da ivimo neiji tu ivot, neprestano strahujui da e to i drugi otkriti.
Kad god otvorim one arene dodatke nedeljnim novinama
ponekad nam ljudi koji dou u manastir ostave novine uvek
bi mi panju privukle te primamljive slike hrane. I onda bih se zapitao da li ljudi zaista jedu onako kako im savetuju te slike. Hou
da kaem da ne moete da ivite od tih ikebana na sred nekakvog
stilizovanog tanjira. Sve to vie lii na likovnu umetnost nego na
obrok, a to esto i jeste. To je dizajnerska veba, iji je cilj privlaenje panje. Isti princip vai i za razne sportove. Nedavno sam
sa jednim prijateljem nae zajednice boravio u Lidsu i gledao TV
emisiju o ekstremnim sportovima. Ekstremni je vrlo prikladan
termin za dobar deo aktivnosti kojima smo zaokupljeni. Ali ta
pokree takve aktivnosti?
Umesto da oseaj praznine pokuavamo da zatrpamo hranom, parfemima ili ekstremnim sportovima, praktikovanje Dhamme ohrabruje nas da poverujemo kako emo, ukoliko panju
vebamo istrajno i umeno, biti u stanju da se okrenemo i primimo taj oseaj, ne odgurujui ga ili se skrivajui od njega. Kako
zapravo izgleda oseati: elim neto i svestan sam tog oseaja
da neto nedostaje, tog oseaja da nisam sasvim ovde i sada?
Ako zaista ovo oslukujemo, otkrivamo da se, umesto uveavanja
patnje dok nas na neprijatelj savladava, ovoga puta raa jedno
istinsko, spontano nastalo, toplo oseanje radosti.
Kada tom oseanju da neto nedostaje a ono se manifestuje
u stomaku dopustim da bude prihvaeno, oseam se iskrenijim
i zaista ivljim. Onda ponu da se javljaju sa tim povezana iskustva seanja i opaaji i ako ih sledim, ako im posvetim panju
i oslukujem ih, ali nisam zaveden njima, ako se ne raspravljam
sa njima, ve ih primam sa blagou i strpljenjem, poinjem da
otkrivam itav taj neiivljeni ivot, te emocije koje nisam eleo
da proivim, koje nisam voleo, nisam se sa njima slagao i zato ih
zakljuavao u podrum. Oseamo da nam neto nedostaje zato to
55

Neoekivana sloboda

nam neto zaista nedostaje. Postoji itav jedan deo naeg ivota
koji je potiskivan u nesvesno, koji nije bio priman, proivljen, i on
poinje da nas ulja.
Pre ili kasnije u svojoj praksi stignemo u fazu kad vie ne
moemo da ignoriemo injenicu kako oseamo da neto nije
kako treba; fazu kada samoubeivanje i druge tehnike vie ne
funkcioniu. Naravno, uvek imamo kao reenje i mogunost da
od svega dignemo ruke i vratimo se verovanju da je ispunjenje
mogue pronai u zadovoljavanju ula. Meutim, imamo i mogunost da nastavimo putem prakse: da duboko oslukujemo i
primamo emocije s poveanom dobronamernou.
Moemo uti sve te urlike koji dolaze negde odozdo i pomisliti: O boe, ta li e se dogoditi ako podignem poklopac?
Mogue je da se javi sasvim realan strah kada ponemo da se suoavamo sa svojim do tada skrivenim ivotom. Moda emo, po
navici, poeleti da posegnemo za bocom, zamotamo jedan doint
ili pustimo neku dobru muziku da uradimo bilo ta samo da
se odbranimo od tog uasnog oseaja da e nas progutati neto
nepoznato i zastraujue.
Ali ta je to to bi moglo da nas proguta? Ovo je Engleska, za
ime sveta! Ovo nije neka nesrena zemlja puna tirana koji nas kinje; ovo je Engleska, naa Engleska. Na sreu nema niega tamo
negde to bi nas povredilo. Jedino to bi moda moglo da nas
proguta jeste naa divlja priroda. I poto je to naa energija, svakako da ne treba da je se plaimo. Naravno, mogue je da s vremena na vreme oseamo kako postoji neto ega se treba bojati,
ali pokuajmo da zapamtimo: to to se neega plaimo, ne znai
da e se neto strano zaista i dogoditi. Koliko puta su nas takve
emocije nasamarile?
Umesto da razmatramo ta su emocije, hajde da se upitamo:
Koliko slobodno mogu da prihvatim sebe u tom domenu iskustva? i onda im dopustimo da nas poue o ivotu, o stvarnosti.
Ako postavljajui sebi takvo pitanje naiemo na nekakvu bloka56

Upoznavanje sa svojim emocionalnim inventarom

du, zainteresujemo se za nju. Kako i gde oseam tu blokadu? Je

li to u stomaku? Je li u grlu? Postoji li u meni oseaj da ne bih
zapravo smeo da oseam takve stvari? Da li je to uzrok oseaja
blokade ili nemogunosti da sam sebe upoznam?
Ako su vas strogo odgajali, moda ste ueni da ne treba da
imate izvesna oseanja griu savesti, na primer. Ili ako i oseate
griu savesti, tada vam je govoreno da morate da traite oprotaj
kako biste se toga oslobodili. Ako i pored toga nastavljate da s
vremena na vreme oseate griu savesti, to znai da se ne uklapate i da se ne moete uklopiti u kalup znai da ostajete izvan, da
ste na nizbrdici. U svojim ranim godinama uverio sam se da bez
obzira koliko se trudim, nisam u stanju da prestanem da oseam
griu savesti, i ta mi je drugo ostalo nego da to poriem? Oseati
griu savesti zbog ivota je toliko iracionalno da racionalni um
odluuje da taj oseaj ignorie. Velika greka! Kao posledica toga,
razvijamo naviku da poriemo bilo ta to oseamo, u ovom sluaju oseaj krivice. Time poriemo i itav jedan deo svoga ivota
ne samo bolna, ve i prijatna oseanja za koja nam nije doputeno da ih oseamo. I to je alosno.
Oseaj krivice, kao i druge emocije, jeste oblik neega to
bismo mogli nazvati energijom srca. I kada se ta energija, ija
je priroda dinamina, odguruje u stranu, ona e nam se vratiti
na jedan od dva naina: ili kao preterivanje ili kao izopaenost.
Ono to je do tada moda bio zdrav oseaj stida, moe tako postati iskrivljeni oseaj bezvrednosti. Ovu tipino zapadnu mentalnu blokadu ini kombinacija besa i straha oseaj pravednog
gneva usmeren ka sebi, u pokuaju da se dobro oseamo zato to
mrzimo sami sebe jer smo ravi. I u isto vreme je tu onaj gr u
stomaku usled straha od venog pakla.
Dobra je vest, meutim, da itava ta drama jednostavno eka
da bude proputena u podruje svesnosti. Uz pomo osetljivosti
i snage srca, roenih iz praktikovanja neprekidne sabranosti panje, moemo na kraju u sebi razviti spremnost da se okrenemo i
57

Neoekivana sloboda

sretnemo sa samima sobom. A ono to tada otkrijemo jeste prekrasna istina da nema niega ega bismo se plaili nieg drugog
do pomanjkanja uvek budne svesnosti.
Ovakvo istraivanje moemo primeniti na svaku drugu
emociju. Ako na primer potiskujemo bes, ako smo ueni da dobri momci i devojke nikada ne ispoljavaju svoj bes, tada smo
moda odrasli pribojavajui se besa. Uasava nas neto to je potpuno prirodno. To to doivljavamo kao bes jeste zapravo energija naeg srca. Neto sa ime treba da budemo krajnje bliski. Da
bismo se proistili potrebna nam je sva energija koju imamo. Ne
moemo da zakljuamo deo srca samo zato to nas uznemirava.
Ne moemo sebi dozvoliti da gajimo oseaj otuenosti i straha od
strasnog dela svoje linosti. Ako tako neto ostane neprimeeno
dui vremenski period, ta energija skrivena i teka da se otkrije
pretvorie se u otrov.
Moda emo morati da proemo kroz poniavajue izlive
besa pre nego to ponemo da je nasluujemo u sebi. Ili iz noi
u no imamo snove pune nasilja. Ako ova energija ostane odbaena, onda je jedina alternativa pad u, kao to sam ve pomenuo, izopaenje ili preteranost. Kod introvertnih tipova ljudi, gde
pripada veina meditanata, prezir prema samome sebi je gotovo
pravilo. Ja sam nikakav, ja sam beznadean sluaj, nita nisam
uspeo. Samo se pretvaram, a u stvari ne vredim ni prebijene pare.
Toliko sebe prezirem. Ili paranoja: Svi me mrze, svi bi hteli da
mi naude.
Ekstrovertni tip e verovatnije otii u neku krajnost kao to
je nasilje ili agresija. Vidimo to po tome koliko ljudi odlazi na
razne pijanke ili su nasilni u porodici. Da li sve to pokazuje da su
ti ljudi po svojoj prirodi zli? Uopte ne; to je znak da bes nije na
pravi nain shvaen. Bes, ako nije prihvaen, postaje opasan, ali
stvar je u odnosu koji imamo sa tom energijom, a ne sa energijom kao takvom. Kao meditanti, zaista moramo to da razumemo.
Verujem da je takvo razumevanje mogue ukoliko smo zaintere58

Upoznavanje sa svojim emocionalnim inventarom

sovani za stvarnost koju nazivamo emocijom, a ne za njenu konceptualizaciju.

Ako se upustimo u njeno istraivanje, ne samo da emo doi
do velikog linog zadovoljstva, ve emo moda bolje shvatiti zato je ovaj na svet tako udno mesto i ta moemo uiniti za
njega.
Hvala vam za ovo pitanje.

59

Kada se zaljubimo

Koga ne razdiru elje,

koga ne mui zbunjenost,
ko se izdigao iznad dobra i zla,
u tome straha vie nema.
Dhammapada, strofa 39

amoljen sam da kaem neto o zaljubljivanju. Toj temi bih

eleo da priem kroz shvatanje ljubavi kao neega to se dogaa u naim srcima onda kad nas napusti svaki strah. Savrena
ljubav jeste odsustvo one zgrenosti srca koju doivljavamo kao
strah. Dakle, moemo li takvo jedno odsustvo da kontempliramo
kao prisustvo?
Ljubav kao nepodeljena panja
Kako to izgleda biti voljen? Kako to izgleda voleti dok se to dogaa? Primati ljubav od nekoga znai primati neiju nepodeljenu
panju. Ta osoba nije zaokupljena bilo ime ili bilo kim drugim;
zaboravila je na sebe i svim srcem je okrenuta nama. Zaista ima
nemerljivo mnogo lepote, bogatstva i punine u takvom primanju
neijeg srca.
Ako bismo razmotrili doivljaj sopstvene nepodeljene panje okrenute ka unutra, stigli bismo do fokusiranosti, sutine
formalne meditacije. Negovanje te fokusiranosti je naa praksa
60

Kada se zaljubimo

samadhija. U samadhiju doivljavamo oseaj istinske lepote i punoe, jednu neverovatnu ivost koja je u direktnoj vezi sa u sve
to ukljuenom panjom. Meutim, koliko god ovakvo negovanje
jednog takvog ujedinjenog unutranjeg stanja moglo biti vano, pitanje za veeras tie se istog jedinstvenog kvaliteta srca, ali
usmerenog ka spolja, ka nekoj drugoj osobi.
Prirodno je da poelimo da znamo istinu o ljubavi. To je
jedno tako tajanstveno i nedokuivo iskustvo, pa ipak naa srca
eznu da u njega proniknu. Razliiti objekti i situacije mogu nas
uvesti u jedno takvo stanje nepodeljenosti. Ako smo svesno iskusili svoju sposobnost da nudimo takvu panju, onda znamo kakav
je to oseaj kada smo u drutvu neke druge osobe, ali moemo
to isto osetiti sasvim neoekivano i na vrhu neke planine ili kada
smo sami na sred puine. Moda je bilo takoe prilika kada smo
se oseali uzdignutim u jednu sasvim drugu stvarnost u drutvu
sa odreenom osobom koja je do kraja ostvarila sposobnost srca
da voli. Ve samo to da smo u drutvu sa njom moe nas dovesti
u stanje ljubavi za koje do tada nismo ni znali. Na sve te raznovrsne naine dogaa se da se okolnosti postaraju da nas oslobode
straha; a kada strah nestane, kada zbog nekog maginog razloga
straha nema, tada postoji ljubav.
Postavi na osnovu linog iskustva svesni ove ogromne
vrednosti nepodeljene panje, postaje nam mogue da istraujemo kako, gde i kada ista ta panja postaje podeljena. Naa panja
obino jeste podeljena i uskoro uviamo kako je teko da ona to
ne bude da ne zauzimamo stav ni za ni protiv svojih iskustava.
Nije lako sebe navesti da volimo. U stvari, mi to ni ne moemo
da uradimo; ja ne moe sebe da natera da voli. Zaljubljenost se
dogaa. Meutim, ono to moemo jeste da, kroz razvijanje interesa, usmerimo sebe ka svesnosti tog podeljenog stanja; moemo
da ga istraujemo i upoznamo njegovu dinamiku. Dok sprovodimo ovakvo istraivanje, poinjemo da otkrivamo da smo u stanju
da zaustavimo taj nagon za deljenjem. U skladu sa tim, kako za61

Neoekivana sloboda

ustavljamo taj nagon za podeljenou u svom ivotu, poinjemo

i da shvatamo sposobnost srca da ivi osloboeno straha. Lagano
ali sigurno jo jednom otkrivamo prirodnu sposobnost da volimo, a time iz slepe reaktivnosti prelazimo u jedno odgovorno
ivljenje.
Rana razdvojenosti
Rei da otkrivamo jednu prirodnu sposobnost moe zvuati kao
da je biti podeljen pogreno. Ne mora biti pogreno. U detinjstvu
smo lagano rasli od stanja opteg identifikovanja sa svojim roditeljima i ulnim svetom u stanje opaanja razdvojenosti ili relativnog sopstva. Teoretiari deijeg razvoja opisuju kako se negde u dobi oko sedme godine razvija individualni oseaj da smo
sasvim posebna jedinka. Do tada se ustalila jedna vrsta linosti,
ego, zajedno sa pojmom ja, ti i spoljanji svet. Zajedno sa
tim pojmovima dolaze i sve moje elje; od sedme godine nadalje mnogo je vie konkretnih zahteva kod deteta. Zajedno sa
tim egom koji se razvija, tu je i moja sposobnost da kaem ne
tebi kada zatrai neto od mene; ima vie vrstoe i razvijaju
se ideje mojih prava i mojih granica.
Ovakav razvoj mog puta jeste prirodan i neophodan za
nas kao ljudska bia. Ali je isto tako vrlo korisno razumeti kako
se, dok ova sila raste, u isto vreme smanjuje naa sposobnost da
boravimo u sred neizdiferenciranog stanja stanja u kojem smo
jednostavno zajedno sa onim to se dogaa. Zadovoljstvo i sloboda jednosti kakvu smo znali u detinjstvu postaju nam sve tee
dostupni kako rastemo.
Zatim, kako se pribliavamo ranoj adolescenciji pokuavamo da pronaemo puteve bekstva iz neugodnosti te odvojenosti
koju opaamo, sa njenim agonijama samoe i podeljenosti. I ne
iznenauje da otprilike u to vreme doivljavamo svoje prvo iskustvo zaljubljivanja. Neto se dogodi, ni ne znamo ba tano ta je
62

Kada se zaljubimo

to, ali postajemo neverovatno zainteresovani za nekog drugog a

da to nisu ni mama ni tata! To je arobno, to je zastraujue, ispunjavaju nas uzbuenje i entuzijazam koji nam obeavaju slobodu
od svake nae nesree.
Dakle, zaljubili smo se, ali jo uvek nosimo ranu odvojenosti nastalu jo u detinjstvu. Ta rana znai da vie nema anse da
samo budemo jedno sa ivotom. Otkrivamo da su tu ja i ti,
kao i svet. Kada se zaljubimo, to je prvi veliki poremeaj naeg
odvojenog identiteta, kao i prvi nagovetaj zadatka koji je pred
nama: kao da, instinktivno, zaista strasno elimo da se vratimo
onoj jednosti. Kako se vraam u ono divno stanje u kojem sam
nekad bio, gde nije bilo nikakve brige? Oseam se osujeenim,
oseam se odseenim, oseam se tek poluivim
Govorei o zaljubljivanju iz ove perspektive, ja ne elim da
kaem da je to cela pria. To je samo jedan od puteva kontempliranja jednog vanog i kompleksnog podruja u naem ivotu.
Zaljubljivanje se moe uiniti krajnje primamljivim u jednom
trenutku, a zastraujuim u drugom. Ono to jeste bitno je na koji
nain smo u stanju da sopstvenom srcu postavljamo najizazovnija pitanja, a da u isto vreme ostanemo slobodni i prijemivi za
njegove odgovore.
U poetku se moe initi da idui za svojim strastima dobijamo ono to elimo; i na kraju krajeva to to elimo jeste da budemo sreni. Smatramo da emo pratei elju da budemo sreni
zaista i postati sreni. Verujemo da postoji takva stvar kao to je
istinska srea i da je zaljubljivanje nain da je zadobijemo. Veina
ovakvih verovanja i misli jeste nesvesna u tom trenutku.
Potekoa sa kojom se sreemo tokom ovih poetnih napora
jeste da, dok sledimo impuls da zadovoljimo svoju elju, raste i
snaga inercije mog puta. Ja sve vie osea da mora imati to
za ime ja udi. Sa time dolazi i snaenje straha da neu dobiti objekat svoje elje. Poveanje snage nagona za mojim putem
podstie i apsolutno jednako poveanje straha da neu moi ii
63

Neoekivana sloboda

svojim putem. I sa tim poveanjem sile straha da neu moi ii

mojim putem apsolutno se smanjuje sposobnost da jednostavno volim.
Tragino po nas, mi ni ne primeujemo ta se dogaa. Sve
to znamo jeste da se udnja strasti uveava i da se oseamo kao u
klopci. Retko smo u kontaktu sa nekim ko bi nas kroz potekoe
adolescencije poveo ka mudrosti. Nada u istinsku ljubav i trajni
smisao se poveava, pa ipak oblaci samoe se navlae i nae srce
je sve hladnije.
ivot poinje da nam se odvija na hiljade naina. Ali sada
posedujemo tu podeljenu svest snano verujemo u ispravno
i pogreno, u dobro i loe. Sposobni smo da presuujemo kako
stvari treba i kako ne treba da budu, o tome kakav ja treba i kakav
ne treba da budem. I ta pria ne prestaje. Godine prolaze; snaga
svega toga kao da se stalno uveava, pa ipak tu je i to nasluivanje
da je nekako itava ta stvar sa ljubavlju uasno vana. Piemo pesme o njoj i s vremena na vreme i doivimo neto to nazivamo
zaljubljivanjem. Pa ipak, nikako da se oslobodimo svoje podeljenosti, koja kao da je sve haotinija.
U stvari, sve u vezi sa nama postaje podeljeno, ak i na poslovni ivot. Govorimo o tome da smo na poslu; jedno smo kod
kue, a drugo smo na poslu. ak i ako ste profesionalni meditant,
monah ili monahinja, moe postojati podeljenost. ujem ljude
kako govore o stvarnom vebanju, to znai da mora postojati
nekakvo nestvarno vebanje. Stvarno vebanje, kau, jeste kad
meditiramo. Kau da kada stvarno vebamo dakle kad smo
na kursu meditacije tada nema problema. Ali im krenemo da
priamo i komuniciramo meusobno, im ponemo neto da
radimo i tome slino, tada krenu i svi problemi. No, ako postoji stvarno vebanje i nestvarno vebanje, tada smo u stanju fragmentiranosti; odnosi sa drugim ljudima, razgovor i posao ine
se kao prepreka naem blagostanju.
Ponekad sedimo i meditiramo, ali um nije onakav kakav bi64

Kada se zaljubimo

smo eleli da bude. Moda nas mui udnja za intimnou i izaziva unutranju borbu dok sedimo na svom jastuetu. Ako paljivo
razmotrimo, otkriemo jedan glas koji kae: Ne bi trebalo da
bude ovako, ne bi trebalo da sam ovakav. Gde obitava ta podela
na to ta bi trebalo i ta ne bi trebalo? Ona je u naim podeljenim umovima, upravo u naim podeljenim srcima. Mi smo ti koji
uporeujemo razliita stanja. Toga treba da budemo svesni.
Zaljubljivanje
Mogue je da, ukoliko u naem ivotu nema ljubavi, pokuamo
da svojim podeljenim umom sebe uinimo ispunjenijim ljubavlju. Razmiljamo o svojim neprijatnim osobinama kao o stvarima
koje moramo da sredimo. Meutim, kada pogledamo ono to
jeste bez ikakve pomisli da bi trebalo da bude nekako drugaije
moemo osetiti upravo tu sklonost da sebe odvojimo od onoga
to jeste. Ako ivotu priemo na takav nain, negujui nepodeljenu panju za sadanji trenutak, u stanju smo da volimo u svakom
trenutku.
Ako ivimo na takav nain, a jednoga dana se pojavi neka
osoba i dogodi se ta naroita magija, strah nestane i manifestuje
se lepota koju nazivamo ljubavlju, tada moda neemo deliti svoje srce i um, ve emo poeti da se borimo da zadrimo to iskustvo. Moda ga neemo pokvariti; voleemo, biemo ushieni i
osnaeni, ak promenjeni intenzitetom tog iskustva. Intenzitet te
lepote i radosti ima mo da transformie onu naviku sebinosti.
Sila mog puta se moe raspriti vrelinom ljubavi, sa svom njenom neodoljivom snagom, entuzijazmom i lepotom.
Meutim, za veinu nas, najee, ova spontana sposobnost
voljenja nije realnost sa kojom ivimo. Otkrivamo da nismo u
stanju da se zadrimo u toj stvarnosti voljenja i zato se zaljubljujemo. I ta se dogodi kad se zaljubimo? Intenzitet i entuzijazam tog
trenutka kada strah nestane i kada prirodno, nepodeljeno stanje
65

Neoekivana sloboda

postane deo svesti okreu nae ivote naglavce. Sa stanovita tog

ja, iz perspektive neprobuene osobe, taj entuzijazam je nalik
pretnji; ini se kao da e me razneti. Postaje nepodnoljiv ne
moemo da spavamo, ne moemo da jedemo i ini nam se kao
da emo da poludimo. Ako nismo na pravi nain pripremljeni za
takvu silinu, tada i samo to zadovoljstvo zaljubljenosti pokree
naviku vezivanja i grenja. Zadovoljstvo je toliko divno da oseam kako ne mogu da odolim elji da traje veno. Sila mog puta
se tako ispoljava kao uobiajeni mehanizam koji suava polje panje. Umesto da se ono otvara pred udom lepote iskustva i jednostavnog bivanja u njoj, priklanjamo se sili mog puta, pitanju
Kako bih to mogao da posedujem?
Ukazivanje na ovo ne znai i da kritikujemo tu silu, ve da
sebi pomaemo da je razmotrimo i prepoznamo kao naviku. Nije
neizbeno da iskusimo neto prijatno i onda se za to veemo; to
je navika, to je na izbor i otuda isto tako moemo odluiti da
iskoristimo sposobnost srca da sprei to grenje.
Kada se zgrimo oko elje, hvatajui se za njezin objekat,
razmiljamo: Hou da ovo zadovoljstvo traje. Ta dva iskustva,
eleti da zadovoljstvo traje i strahovati da se to nee dogoditi, idu
zajedno, kao dve strane istog novia. Ne moemo imati jedno
bez drugog. Tuga ovakve situacije je da vezujui se za elju da
traje, gubimo ljubav. Gubimo ljubav u njezinoj istoj, prirodnoj
formi; zgreno srce vie ne poseduje sposobnost da sadri na entuzijazam i otuda skae i zaustavlja se na drugoj osobi.
To je jedno subjektivno iskustvo, u odsustvu onog divnog
stanja otvorenosti srca. Zbog navike elje i njoj posledinog straha, energija srca izbija napolje i zaustavlja se na drugom objektu
bilo da je to stvar u radnji, za koju oseamo da je moramo imati
ili neka druga osoba, ideal, stanje uma. Ako pretpostavimo da
se radi o drugoj osobi, posledica ovog izbijanja jeste misao: Ne
mogu da ivim bez tebe. I to jeste istina; ja ne mogu da ivim
bez tebe, zato to vie nemam svoje srce; kod tebe je barem po66

Kada se zaljubimo

lovina, zato u uiniti sve da te imam to je ono to srce osea i u

ta je um sklon da poveruje.
Neprobuena osoba ne moe da ivi bez drugoga, jer to osea kao smrt, dok iz perspektive probuene osobe sve to izgleda
kao staje smanjene uraunljivosti. Dakle, kada ovo govorim ja ne
potcenjujem iskustvo; svi mi imamo iskustva i svi moramo da uimo od njih. Ali bi isto tako trebalo da uoimo da tim iskustvom
izdajemo sami sebe, kao to strasti svoga srca i entuzijazam projektujemo na drugi objekat ili drugu osobu. Usled toga moramo
da trpimo i posledice izdaje samih sebe. Verujui da ja ne mogu
jednostavno da verujem u sposobnost svog srca da voli, tako da
u ga projektovati na tebe i oekivati da mi ga ti podari, mi se
zaljubljujemo. To je gubljenje sebe i postoji izvesna omamljenost
tim iskustvom. Ako nainimo meusobno ugovor dve neprobuene osobe odluuju da rade u dosluhu sa tom obmanom tada,
kad se udrui nas dvoje u podjednakom stanju obmanutosti, to
nam se moe uiniti kao celina.
Ljubav i transformacija
esto me pitaju je li mogue produbljivati praksu u kontekstu
trajne veze dve osobe. Ne oklevam da mnogo o tome govorim
zato to smatram da je napredovanje stazom ka probuenju mogue jedino u okviru monakog ivota; zazirem od tako krutih
stavova. Ali poto nemam iskustvo ivota u zajednici sa nekom
drugom osobom i to na duge staze, ne mogu o tome govoriti sa
pouzdanjem. Kao to ne bih voleo da me neko ko nema dugogodinje iskustvo poduava kako da ivim celibat, tako i ja ne elim
da poduavam druge kako da ive svoj porodini ivot. Ali sam
ubeen da svako od nas, kakvim god da ivotom ivi, moe koristiti svaku situaciju u kojoj se nae za produbljivanje prakse.
Jedna stvar koju sam uo od osobe koja na svoju vezu gleda
kao na praksu jeste da se podjednako, ako ne i vie, moe naui67

Neoekivana sloboda

ti od zavretka ljubavi koliko i od njezinog poetka. Ono to je

kljuno jeste posveenost i interes da idemo dalje od poetnog
ushienja. Sluao sam od razliitih nezareenih uitelja meditacije, koji te stvari poznaju iz linog iskustva, da svaka veza neizbeno stie do take kada barem jedan partner osea: Napravio sam
pogrean izbor. Upravo na toj taki veza postaje zaista zanimljiva
kao jedan od vidova duhovne prakse.
Postoje naini da se kontemplira dinamika ljubavi, tako da
sebe pripremimo za to da imamo koristi od svoje spremnosti da
se zaljubimo. Kako poinjemo da sagledavamo mogunosti Puta,
moemo poeti da uviamo i da je mudrost ta koja nas poziva da
se pripremimo za takve divlje susrete sa ivotom. Iskustva kao to
je zaljubljivanje se ine preteim, barem na jednom nivou ona
ne samo da prete da unite na ego, nau subjektivnu linost (ona
to zasigurno ine), ve takoe prete da unite na ivot. Ako ste
monah ili monahinja i zaljubite se, a niste za to pripremljeni, posledice mogu biti veoma teke. Slino tome, ako ste u braku i zaljubite se u nekog drugog, posledice mogu takoe biti vrlo teke.
Ali mi smo u stanju da se pripremimo, tako da ne moramo da
se plaimo hoe li se to dogoditi; ne moramo da se plaimo tog
intenziteta.
Ako kontempliramo na ovaj nain, moemo sebe zapitati:
elim li da budem u stanju da podnesem tenziju koja nastaje kao
posledica jednog jo neprobuenog odnosa sa sopstvenom sposobnou srca? Kada se zaljubimo, mi smo zapravo pred izazovom da podnesemo posledice sopstvenog ogranienog bavljenja
svojim iskustvima. Najradije bismo rekli: Ne mogu sa tim da se
nosim, ne mogu sa tim da se borim, ali uprkos tome moemo
odluiti da se nosimo sa tim, da kaemo: Ja jesam zainteresovan
da nauim da se sa tim nosim; zainteresovan sam da baratam celokupnim entuzijazmom svoga srca; zainteresovan sam da volim,
potpuno, da proistim sposobnost srca da voli. Ako smo sve ovo
istraivali i razmotrili, te se potom odluili za ovakav izbor, tada
68

Kada se zaljubimo

ve sebe pripremamo da kada strast doe, u nama automatski ne

nastanu strah, grenje i ogranienost, ve umesto toga zanimanje
za stvarnost koja se pred nama otvara. Zainterestovani smo i pokrenuti entuzijazmom zato to vidimo potencijal koji takva energija ima u labavljenju rigidnosti naih zamrznutih srca. Iz jedne
se perspektive ovo, zasigurno, ini nemoguim; ali iz perspektive
Puta, to je jedna istinska sila transformacije i ona ne mora da postane prepreka. Ona moe da produbi nau posveenost dostizanju stanja u kojem smo slobodni da, bez straha, ivimo itav svoj
ivot onako kako nam dolazi i kako od nas odlazi.

69

Bez osuivanja

Neznanje je najvea mana,

vea od bilo koje druge.
Napustivi je, budite bez mana, o monasi!
Dhammapada, strofa 243

a li bismo mogli zajedno da razmislimo o tome ta se dogaa kada smo uhvaeni u klopku navike da osuujemo?
Vie puta sam u poslednje vreme uo izraz kult krivice.
Zaudo, neki od onih koji su koristili taj izraz kao da veruju da je
neko tamo odgovoran za postojanje toga kulta.
Sa stanovita prakse, nae istraivanje osuivanja poinjemo tako to prvo posmatramo ta je to ime mi doprinosimo
sopstvenoj patnji. Kada smo utvrdili na udeo, onda smo u stanju
da bolje razumemo uzroke nastajanja patnje.
Razmotrimo jedan primer. Prole nedelje je voza bagera kopajui na gradilitu naeg centra za meditaciju pokidao glavnu
cev za snabdevanje vodom. Zbog toga su manastir i nekoliko okolnih kua etiri sata bili bez vode. Usledilo je prilino mnogo osuivanja. Neki ljudi su smatrali da je vozaeva krivica, jer nije bio
dovoljno paljiv. Drugi su govorili da je to krivica voe projekta
to nije dovoljno istraio stvari pre poetka radova. Sledea grupa
je tvrdila da je to krivica efa gradilita, jer je dopustio da radnici
rade bez nadzora. ak je bilo i tvrdnji da su susedi prizvali ovo da
se desi svojom loom karmom jer su tako teki i komplikovani.
70

Bez osuivanja

Zatim je usledila pria o tome kako je kvalitet vode koju

ovde pijemo jako lo. Osudu za to, kako je zakljueno, zasluuju
oni koji su odgovorni za globalno otopljavanje. To svakako nije
Engleska, jer je ona samo jedna mala zemlja. To mora biti Amerika. etiri procenata svetske populacije proizvodi dvadeset i etiri
posto zagaenja! Lako je osuivati Ameriku.
Ali kuda nas vodi ta osobina da osuujemo? Na povrini,
moemo se oseati bolje ukoliko imamo nekoga da osuujemo.
Moe nam laknuti kad pomislimo da znamo ko je kriv. Mogunost da etiketiramo druge kao odgovorne je takoe u vezi sa
strepnjom, proizalom iz potrebe da uvek znamo da su stvari pod
kontrolom. No, da li nas oslobaa od patnje to to imamo koga da
osuujemo (taj neko moemo biti i mi)? Nagrada stie trenutno,
ali da li je to isto to i nalaenje zadovoljstva? Sada smo stvorili
sebi neprijatelja, to je samo drugi vid patnje. Ukoliko osuujemo
sami sebe, onda sami postajemo povreeni i podeljeni iznutra jo
vie nego to smo to bili ranije.
Ispravna motivacija
Naravno da je motivacija da otkrijemo uzroke problema naa prirodna zainteresovanost da budemo osloboeni od patnje i nema
nita loe u vezi sa time. Ipak, vrsta osuivanja o kojoj ovde govorimo ne dolazi iz naeg istog srca. U ovakvim sluajevima zdrav
impuls da razumemo uzroke patnje biva zatrovan neobuzdanim
strastima. ivotna energija koju doivljavamo kroz ljudske strasti
se sada rasplamsava, obuzima naa srca i usijava nam um.
Sama po sebi, ova ivotna energija nije ni dobra ni loa. Neutralna je. Ali nainom na koji se manifestuje podstie predstave
o dobrom i loem. Nain na koji se odnosimo prema ovim predstavama moe nam omoguiti da preuzmemo odgovornost za
svoju patnju. Kako vidimo, nae iskustvo je ono to odreuje da li
idemo kroz ivot osuujui kada god patimo ili smo, kada patnja
71

Neoekivana sloboda

naie, uvreni u nameri da budemo slobodni.

ta mi, dakle, moemo da uradimo? U prethodnim razmiljanjima o zaljubljivanju istraivali smo kako, na vrhuncu snage
i ivotnosti, moemo da skliznemo u stare naine suavanja svesnosti i tako izgubimo lepotu i slobodu stanja biti pun ljubavi.
Razmatrali smo kako se ovo dogaa kao posledica nae nesposobnosti da prihvatimo punou ivota, sa svom njegovom energijom.
Ova nesposobnost proizilazi iz navikom pokretanog straha, koji
rezultira naom hroninom ogranienou da ivimo ivotom
punoga srca. Umesto da budemo osloboeni onime to obeava
da nam prui sreu bez kraja, zavrimo tako to sve to pokvarimo
i postajemo ovisni jedni o drugima kroz vezivanje.
Nije li to slino sa osuivanjem? Kada ne dobijemo ono to
elimo, ili dobijemo ono to ne elimo, ili izgubimo ono u emu
smo uivali dok smo ga imali, patimo od bola razoarenja, tuge
i oajanja. Energija se razbukti i poinjemo da gorimo. Poetna
reakcija se pretvara u ozlojeenost i jarost. Kako se oluja pojaava
i penje u glavu, tako poinjemo da traimo koga ili ta bismo mogli da osudimo. Ubeeni smo da nismo u stanju da podnesemo
bol kao vulkan koji zemljina kora ne moe da zaustavi i onda
energija izlazi u vidu eksplozije i pada na objekat naeg osuivanja. Zato to nam se ini da je pritisak izazvan frustracijom iznad
granice tolerancije, energiju srca usmeravamo van sebe.
Ako sve ovo uoimo, vidimo i onu taku u kojoj se stvari mogu promeniti. Ukoliko smo spremni da ovako reagujemo,
mogue je da se, umesto da postanemo jo krui u prijanjanju za
stvari koje elimo, otvorimo i prihvatimo te strasti. Pripremati se
uz ovakvu vrstu kontemplacije znai poveavati izglede za punou uma onda kada nam bude najpotrebnija.
Ispravna priprema
Svi znamo kako je to kada smo obuzeti strastima. Prema tome ne
72

Bez osuivanja

treba da ekamo da se to desi, pa da onda neto preduzimamo.

Ispravna priprema je nain na koji moemo da se zatitimo od
sopstvenih tetnih navika. Uspostavljajui unapred ovu vrstu razumevanja, mnogo je manja verovatnoa da emo da skliznemo
nazad u stari nain ivota. Sila navike je sada obuzdana punoom
uma. Ovakva vrsta promiljene odmerenosti nije isto to i slepo
potiskivanje za koje se bojimo da e nam se vratiti u budunosti
u mnogo monijoj formi.
Praktikujui ovakvu odmerenost, stvaramo uslove da prozremo privid patnje. Razvijamo sposobnost da prevaziemo to
stanje inertnosti koje nas uvek iznova vezuje za poniavajue
stanje gubitnitva. Kada iskusimo stanje odsustva straha koje
nam je poznato kao ljubav, u iskuenju smo da epamo njegovu
lepotu, verujui da emo tako uiniti da ona traje. Ali kako se
poveava uvid u ispravnu odmerenost i svojim sjajem nadjaava
stare bolne navike, ljubav se proiuje. Poreenja radi, kada smo
povreeni, teimo da reagujemo odbacivanjem, traei nekoga
ili neto da okrivimo. Ali usmeravanje strasti ka spolja, na neki
spoljanji objekat, ini nas slabim i ovisnim. Ukoliko moemo
dovoljno dugo da ostanemo sa tom energijom, opirui se iskuenju da pokuamo da je se oslobodimo, onda e ona rasti sve dok
se zidovi koji nas dre u zatvoru ne srue. I tada se naa svesnost
otvara. Biti obuzdan, sa svesnou koja zna, predstavlja ujedno i
transformaciju. Svesno obuzdavanje je pogonska snaga koja nas
oslobaa.
Nakon to smo svesno proli kroz takvo proirenje svesnosti, sasvim nam je jasno da nismo bespomone rtve svojih
unutranjih strahova. Transformacija divljih strasti kroz svesnost
znai da potpuno drugaije gledamo na njihovo rasplamsavanje.
Otkrivamo da u nama postoji malo vie prostora za njih barem
dotle dok sami sebe ponovo ne sputamo. Ne posmatramo ih vie
kao neprijatelje kojima neprekidno moramo da se odupiremo.
Od ovoga momenta nadalje imamo drugaiji pogled na patnju.
73

Uenje koje nam kae da puna svesnost o patnji vodi do oslobaanja od patnje sada postaje istina na jedan novi nain. Od sada,
kada se pojavi bol kao to je razoarenje, razumemo da pravi put
jeste zaustavljanje impulsa da osuujemo, a ne muno, beskrajno
trpljenje. Dozvoliti da pritisak strasti u nama poraste, dok u isto
vreme ostajemo mirni i fokusirani sa jednim stavom zanimanja,
to je put do novog razumevanja. Drugim reima, naa patnja, posmatrana na ovaj nain, postaje klju koji otvara upravo ona vrata
zbog kojih smo se oseali kao u zatvoru.
Trebalo bi da razmotrimo jo jednu stvar, a to je rizik da,
kada okusimo plodove prakse i oduevi nas prostranstvo proirene svesnosti, postanemo jalovi i uobraeni. Moda pomislimo: Transformisao sam svoj bes. Ovo znai ponovo se izgubiti.
Energija koja nas je zaista oslobodila skuenog prostora zgrenog
srca, nije ista kao i energija naih obmana. Nije ja to uradilo.
To je uradila priroda. To je uradila Dhamma. Tvrdnja koju izriemo je zapravo samo ona stara navika koja ponovo die glavu.
Ali i odatle moemo neto da nauimo. Moemo jo jasnije da
uvidimo kako neprobueni ego neprestano pokuava da dosegne
sigurnost vezujui se za bilo ta. Impuls probuenja, meutim,
trai jedino istinu: nema slobode kroz vezivanje.
Nadam se da e nam ovo razmatranje svima pomoi da nauimo
kako da budemo obazrivi.

74

Susret sa svojim besom

Kao to u kuu dobro pokrivenu

kia ne prodire,
tako ni u um dobro uveban
strasti ne prodiru.
Dhammapada, strofa 14

trast besa je neto o ta se veina nas saplete, barem s vremena

na vreme. Za neke od nas to je glavna borba u ivotu. Korisno
je shvatiti da smo u poziciji da efikasno sagledamo takvu situaciju
samo kada imamo odreeni stepen smirenosti, kada smo u stanju
da sve to posmatramo hladne glave. Ako gorimo plamenom strasti, jednostavno nemamo takvu perspektivu ili jasnou. Naravno
da smo i u takvim uslovima sposobni za neku vrstu razmiljanja,
ali e ono biti voeno uslovljenostima, u oajnikom pokuaju da
naemo izlaz iz bola zarobljenosti. Bilo da je u pitanju bes, pouda ili strah, kreemo se strogo ogranienim putevima navike,
ne bismo li se oslobodili nemira koji nas opseda. Iskoristimo ovu
priliku da razmotrimo prirodu ovih strasti.
Ponovno razmatranje neprijatelja
Krajem 1987. godine junim delom Engleske i Francuskom harao
je uragan. Na milione drvea je iupao iz korena. Oko jedne treine hrastovih stabala u naoj manastirskoj umi bilo je obreno.
75

Neoekivana sloboda

Zaista tuan prizor, koji je mnoge obeshrabrio. Ipak, ve nakon

pet godina naa uma je ponovo lepa, otvorenija i svetlija nego
ranije. I ne samo to, nego mi ovde u Harnamu imamo i koristi od
uragana, u vidu ovog divnog poda u sali za meditaciju, nainjenog od punog hrastovog drveta.
Meni uragan stvara sliku onoga to se obino dogodi kada se
suoimo sa stvarima koje ne volimo. Odmah takve stvari vidimo
kao neprijatelje i skloni smo da ih uzmemo kao dokaz da neto
ne ide kako treba. Zbog toga to sledimo to inicijalno opaanje,
ne dajemo sebi ansu da ponovo razmotrimo svoju procenu. Posledica je da se ponaamo na nain koji moe da ima ozbiljne, a
esto i tragine posledice.
Priroda je u stanju da nas poui kako da razvijemo mudrost,
tako to e nas podstaknuti da razmotrimo svoje inicijalne reakcije, a one su proizvod navika i u nama stvaraju oseaj ugroenosti
i potrebu da kritikujemo. Kada se osetimo povreenim i ugroenim situacijom u kojoj smo, lako se dogodi da reagujemo sasvim
kratkovido. Naa neistrenirana i neukroena strastvena priroda je
takva da kada bes naraste, on nas potpuno obuzme i onda pogreno procenjujemo situaciju. Ova divlja energija, ukoliko njome ne
baratamo mudro, budi u nama elju da povreujemo druge. Moemo se setiti Budinih rei: Vreao me je i zlostavljao, svladao
me i opljakao. Koga takve misli mue, u tom se mrnja ne smiruje. Vrelina se penje iz stomaka, tako da bes moe da zagospodari
srcem i onda se penje sve do glave. Ukoliko smo neobazrivi, taj
bes poinje da izlazi kroz naa usta i udove ili moe da se kovitla
u glavi i izluuje nas najrazliitijim idejama i fantazijama. Sve ovo
moe da potraje dotle dok se sva energija ne utroi.
Stupnjevi rastresenosti usled strasti
Kako nas je Buda pouavao da priemo ovakvim stvarima? esto
je podsticao ljude na neto to se na pali jeziku zove yoniso ma76

Susret sa svojim besom

nasikara mudro razmatranje ili mudra kontemplacija. Obuzdavanje na planu morala i voljna kontrola zauzimaju vano mesto
u uenju kako da transformiemo svoj bes, ali da bismo ih uinili
delotvornim, pomae nam temeljna priprema. Ne treba da ekamo da budemo obuzeti besom, pa da ga onda kontempliramo.
Kontemplacija naih raspoloenja ili reakcija voenih besom veoma se razlikuje od stanja u kojem smo preplavljenosti besom i
fabrikujemo jo vie besa i ljutitih misli. Razlika izmeu ova dva
stanja, fabrikovanja i kontemplacije besa, jeste u tome da kada
kontempliramo moemo da prekinemo misaoni proces bez mnogo napora i da se udobno vratimo tiini moemo da sluamo
tiinu. Sposobni smo da se distanciramo od zamaha mentalne
aktivnosti. Tada se vraamo osetima u naoj utrobi, u naem srcu,
na naem licu. Ukoliko fabrikujemo, mi smo gonjeni tim besom i
gubimo kontakt sa telom.
Kao pomo pri ovom mudrom razmatranju Buda je ponudio specifian model razliitih stupnjeva intenziteta raspoloenja
i mentalnih poremeaja. Ima prepreka, govorio je, koje nastaju u
umu i nisu jako znaajne, tako da e ukoliko ih ignoriemo same
od sebe proi. Ima i druga vrsta prepreka koja e proi ako se,
kada ih primetimo, namerno okrenemo ka objektu meditacije.
Taj tip poremeaja ima u sebi sasvim malo energije.
Postoji i trea vrsta poremeaja sa veim nivoom intenziteta,
kojem ne moemo tek tako da okrenemo lea. Ako to i pokuamo videemo da ne deluje poremeaj nam se stalno vraa.
Zato moramo da odloimo svoj objekat meditacije, pogledamo
direktno u tu pojavu i generiemo protivsilu. Ako, na primer, um
obuzme bes, ono to pomae jeste generisanje sila ljubavi i saoseanja.
Postoji jo jedan tip prepreka, gde moramo da analiziramo
tu prepreku pre nego to um oslobodimo od nje. Moramo da
se zapitamo: ta se ovde dogaa? Otkuda sad ovaj bes? Zaista
moramo dobro da osmotrimo tu strast i njezinu energiju, da se
77

Neoekivana sloboda

prisetimo tri karakteristike svega postojeeg: prolaznosti, patnje i

nepostojanja trajne sutine.
Na kraju, susretnemo se i sa takvim poremeajima za koje
nam je Buda rekao da sve to moemo da uradimo jeste da jezikom upremo u nepce, stisnemo zube i izdrimo dok ne prou.
Ovde je intenzitet toliki da ne moemo da se sa njim nosimo u
trenutku dok poremeaj nastaje.
Ja lino sam otkrio kao vrlo korisno da sam sebi razjasnim
ove nivoe intenziteta poremeaja. Jer ne moemo ulagati istu vrstu napora prema svakom ometanju koje se javi tokom meditacije. Vrlo je vano znati da sa nekim od ometanja moemo da se
pozabavimo odmah. Kada se javi snana strast, ponekad jedino
to moemo da uradimo jeste da je izdrimo, ne da protiv nje
delujemo. Ne doputamo joj da ide nagore, u glavu i pokrene nekontrolisane misli. Paljivo i sabrano odravamo to iskustvo besa
tamo gde smo ga prvo uoili, u telu i u umu. To nije potiskivanje
to bi bila jedna slepa reakcija tako da ne treba da se plaimo
ovakvog pristupa. Radi se o svesnom izboru da se uzdrimo od
svoje sklonosti da poputamo. Ako popustimo i ponemo da delujemo telom, govorom ili umom, tada stvaramo kammu, koja
pak, slino bacanju kamena u jezero, stvara talasie. Moda emo
u tom trenutku pomisliti da e nam biti lake ako otpustimo tenziju, ali stvarnost je potpuno drugaija i zato nas je Buda podsticao da preduzmemo sve to je potrebno kako bismo je izdrali.
Moemo svesno odabrati da se susretnemo sa svojim gnevom.
Moemo odluiti da ne delujemo njime voeni, niti da ga potiskujemo. Moemo odabrati da ga izdrimo.
U sluaju borbe sa zaista nadmonom emocijom, Buda je
upotrebio poreenje kada jak ovek obori slabijeg od sebe. Mi
zapravo neto obaramo i pritiskamo na tlo. Kao kada treba da neutraliemo oveka koji je pijan i ne zna ta radi. Zamislite sebe na
nekom javnom mestu gde svako mirno ide svojim putem, ali se
onda pojavi neko potpuno rastrojen ili pijan i pone da se ponaa
78

Susret sa svojim besom

opasno po okolinu neko zaista nekontrolisan. U takvoj situaciji jednostavno ga pritisnemo svom teinom na tlo i drimo. Ne
prilazimo mu i kaemo: ta nije u redu? Hajde da o tome malo
porazgovaramo. Ono to treba uiniti jeste da ga zaustavimo i
tako drimo dok ne doe sebi. Tek tada moemo se prema njemu
ophoditi na civilizovaniji nain.
Dakle svesno obuzdavanje je prva linija odbrane protiv napada nekontrolisanog besa. Ne inimo situaciju jo gorom tako
to emo slediti taj bes. Iako nas moe staviti na velike muke i
zahtevati od nas i poslednji atom snage za obuzdavanje, on e
ipak na kraju proi.
Verovanje u bes
Drugi vid mudrog razmatranja besa jeste da vidimo da li emo
zaista kao to verujemo kad smo obuzeti njegovim poarom
idui za ovakvom emocijom popraviti stvari. Jedne veeri sam
u manastiru govorio o besu i neko je postavio sledee pitanje:
Kako da se oslobodim besa kad se tako dobro oseam sledei
ga? A onda nastavio: Zaista volim da napadnem osobu za koju
smatram da je stvarno glupa. Nisam znao ta da odgovorim. Ako
smo ubeeni da je dobro da budemo agresivni, tada malo toga
moemo promeniti. Meutim, ako smo posveeni vebanju meditacije i uspevamo da stignemo do smirenja srca, tada znamo
kako je lepo srce osloboeno besa. Samo ako ne znamo za takvu
mogunost bivamo ulovljeni u zamku. Iz ugla identifikovanja sa
telesnim ulima, mi strasti oseamo kao deo sebe. Na tom nivou
moe izgledati primamljivo osetiti tu snagu besa. Kada se osetimo
kao da smo u pravu i ozlojeeni, tada nas jarost zaista ispunjava
energijom. Oseaj sopstva je ojaan i to stvara uverenje da je bes
dobar za nas. Verujemo da emo imati neke koristi sledei ga. Sve
dok dublje ne istraimo ovu stranu sebe samih, u zabludi smo da
e nam postupanje u skladu sa besom na neki nain koristiti.
79

Neoekivana sloboda

Kad ovako sedimo i razgovaramo, takvo ponaanje izgleda glupo, zar ne, ali to se dogaa. Upravo zbog toga ljudi ine
najgore zloine kakvi su, iz perspektive nas koji se nikada nismo
nali u ratnoj situaciji, potpuno nezamislivi. Ukoliko nismo iveli
u bivoj Jugoslaviji pre deceniju i po ili u Ruandi ili ko zna ve
gde e biti sledee arite i ujemo za sve te pokolje, silovanja i
muenja, neshvatljive uase, veoma nam je teko da uzmemo bilo
koji od njih i razumemo ga. Meutim, stvarnost takvih zloina
postaje barem zamisliva ako smo istraivali sopstveno iskustvo
obuzetosti strastima do take kada nas one potpuno kontroliu.
Tada moemo da uvidimo da smo, kada nas osvoji mrnja, kada
sebi dopustimo da budemo ubeeni kako e nam postupanje u
skladu sa tom mrnjom reiti problem, u stanju da uinimo apsolutno sve.
Suoavanje sa posledicama
Ponekad, kad doivimo plimu ili ak izliv besa i onda se ta jarost
povue, trudimo se da zaokupimo sebe neim drugim, pokuavamo da ne mislimo o tome. Ali takav pristup naim slabostima ne
funkcionie. Razlog zato smo uopte bili obuzeti besom jeste da
u nama postoji neto to jo uvek nismo uoili.
U takvim prilikama moemo se takoe odupreti impulsu
da izbegavamo ono to oseamo i da se umesto toga okrenemo
ka tome i primimo ga do kraja. Neto se u nama moe pribojavati da, ako to uinimo, rizikujemo da nas preplavi. Istina je
da tom zadatku moramo prii sa taktom i vetinom, ali uz pravo
vebanje moemo sebe pripremiti za potpuno suoavanje sa svim
posledicama svoje nesmotrenosti. Te posledice jesu bolne. Ako
smo dosledni i ne kritikujemo po navici, upravo ta bolna oseanja
poinju postepeno da nam alju poruku da kad dopustimo sebi
da sledimo tu energiju, bez obzira kako to moglo izgledati primamljivo, time samo pogoravamo stvari. Bivamo nasamareni. Kada
80

Susret sa svojim besom

ponemo da oseamo delotvornost ovakvog vebanja, spremniji

smo da se otvorimo za svoje slabosti. Preivevi ponienje gubitka duhovne ravnotee, moemo se kasnije zaustaviti, razmotriti situaciju i doi do take kada priznajemo sebi to ponienje:
Stvarno sam se zaneo, zar ne? Potpuno sam izgubio glavu.
Na toj taki moe koristiti ako vratimo ceo film. Moda primetimo da je vatra prvo buknula u stomaku i, poto je nismo
odmah uoili, proirila se nagore i zahvatila i srce, zatim glavu i
potom poela da kulja napolje kroz usta. Ovakva vrsta kontemplacije nas moe pripremiti da sledeeg puta, pre nego to nas
zahvati oluja, uspemo da se priberemo. Moemo se prisetiti ta se
dogodilo poslednji put kad smo sledili emociju, tako da ovaj put
pronaemo druge naine njezinog kanalisanja. Izaite na tranje
trite sve dok niste iscrpljeni. Ili se istuirajte hladnom vodom;
uradite joga vebe; meditaciju u hodu brzim tempom ako je
neophodno; uradite bilo ta umesto da postupate voeni besom,
umesto da dopustite da vas on kontrolie, da vas navede da nainite jo vie loe kamme.
Ako pokuamo da kontempliramo ta se dogaa pre nego
to smo se sasvim ohladili, moda emo opet biti uhvaeni u isti
kovitlac i poeti ponovo da pretresamo dogaaj: Bio sam u pravu, potpuno sam ispravno postupio! i tako dalje. Ali i to je neto iz ega moemo da uimo, samo ako smo voljni. U poetku
je moda potrebna neka fizika aktivnost kao nain da utroimo
nagomilanu energiju, tako da se lake smirimo i razmotrimo ta
se dogodilo.
Prednosti istrajnog napora
Jo jedan koristan nain gledanja na ljutnju je da je vidimo jednostavno kao energiju. Kao energiju koju treba proistiti i transformisati. Ona nije neto ega se samo treba osloboditi ili mu dati
oduka. Ona je neto to treba razumeti i da bismo to bili u stanju,
81

Neoekivana sloboda

svoj odnos prema njoj takoe treba proistiti.

Prvi nivo proiavanja jeste zaustavljanje i obuzdavanje.
Obuzdavamo sebe da ne delujemo gonjeni silama koje u nama
narastaju, makoliko nam to narastanje moglo biti neprijatno. U
takvom sabranom obuzdavanju sadrana je snaga i ona nas navodi do take kada smo u stanju da samu tu energiju iskoristimo na
inteligentan i kreativan nain.
Jedan moj dobar prijatelj je konstatovao da su odlasci kui
najbolji barometar uspenosti prakse u ovoj oblasti. Mislim da
ima pravo. Znam da su moji obilasci porodice na Novom Zelandu uvek bili vie nego bogat izvor prilika da obuzdavam emocionalne reakcije. To su uvek bili naizgled beskrajni nizovi prilika
da postanem ozlojeen. Dok su ostali lanovi porodice, koji su
imali decu i zaraivali vie novca, dobijali pohvale i priznanje,
injenicu da sam sa entuzijazmom i istrajno iveo ivotom monaha preko dvadeset godina niko ne ceni. Kada sam bio mlai,
ta kamena indiferentnost prema mojoj duhovnoj orijentaciji veoma me je onespokojavala i inila ozlojeenim. Naravno, moj um
je sklopio racionalna objanjenja ponaanja moje porodice, ali u
sebi sam i dalje mogao da ujem onaj glas koji kae: A ta je sa
mnom? Da li se i to neto rauna to svako jutro ustajem i iznova posveujem svoj ivot svim ivim biima i naporno radim ne
bih li pomogao drugima? I... i... Redovno bih zapatio upalu grla,
infekciju oka ili neku drugu boljku kao simptom svoje unutranje
borbe sa besom. Kako sam postajao stariji, fiziki, a i po praksi, ti
unutranji glasovi postajali su mnogo tii. Nauio sam kako je to
dobar oseaj kada ne mora da reaguje, tako da sam u stanju da
se sa svojim ponosom izborim neozleen. Ne mogu da kaem da
glasova nikada nema, ali moj stav prema njima je mnogo drugaiji od onoga kako je bilo. Ustanovio sam da mogu da ih potujem. Ako nita drugo mogu da ih istrpim! Sa tom unutranjom
promenom, posete kui postale su harmoninije.
Uz pomo ovakvog vebanja nauio sam da misli kao to
82

Susret sa svojim besom

je ona: A ta je sa mnom? vidim kao izraz dragocene energije

naeg srca. Naravno, ako ba elimo, moemo dopustiti da uslovljenosti naeg uma preotmu tu energiju i da ona bude straena na
ozlojeenost i okrivljavanje drugih. Ali isto tako moemo istu tu
energiju da upotrebimo za razvijanje snage srca. Strpljenje jeste
lekovito; saoseanje jeste lekovito; a zlovolja, bes i ogorenje nisu
neprijatelji tih vrlina. Ta sirova energija samo je indikator gde je
nae srce.
Ponekad stanem kraj gomile komposta kod nas u manastiru
i registrujem kako je zaista neprijatan njegov miris. Onda nastavim da razmiljam kako e ta smrdljiva gomila uskoro itavom
vrtu podariti hranu i lepotu. To to se naa srca ispoljavaju na
neproien i neprijatan nain ne znai samo po sebi da smo mi
loi ljudi ili da se odmah treba otarasite te energije. Bilo bi mudro
zaustaviti svoju prvu reakciju i zagledati se malo dublje.
Ovakvo vebanje je ponekad teko, ali donosi rezultate.
Kada sam bio mlad monah, neko me je jednom pogodio paradajzom i trebalo mi je nekoliko dana da se povratim od povreenosti. Sada, posle toliko godina, mogu da kaem da mi za tako neto
treba manje vremena. Neu da kaem da me gaaju paradajzom
svaki dan, ali s vremena na vreme me sustigne poneka gruba re.
Pominjem ovo kao primer onoga to se menja. Ne zanima me toliko da nikada ne osetim ljutnju. Mnogo je zanimljivije imati slobodu da se suoimo sa energijom u svojim reakcijama i preuzeti
punu odgovornost za njih a ne biti njima gonjen. To je jedina
energija koju posedujemo. To je energija vebanja. Na je zadatak
da vebamo kako bismo prepoznali ta je zapravo ta energija strasti, kako je ne bismo videli kao svog neprijatelja.
Zadatak nam je da sagledamo svoju strasnu prirodu kao
neto emu se moemo ili prepustiti ili iskoristiti da proirimo
mogunosti u ivotu. Ako smo, na primer, bili zlostavljani i ostanemo zarobljeni u svojoj ogorenosti, nesposobni da oprostimo,
pre ili kasnije uvideemo da smo mi ti koji stvaramo to ogorenje.
83

Neoekivana sloboda

Jedan od razloga to to inimo jeste uverenje da od toga imamo

koristi. Ali koristi, nema jedino sve vie patnje za one koji su u to
ukljueni. Posmatrajui takav pristup ogorenju uz pomo sabranosti i mudrog razmatranja, moemo nauiti da zaustavimo ulaganje energije u njega i otkrijemo prve klice opratanja. Oprostiti,
kao to to esto ujemo, ne znai i zaboraviti. Ali moe znaiti
osloboditi se rasipanja energije srca na negativnosti. Ne moramo
da energiju ulaemo u negativno. Ako elimo, moemo je usmeriti ka putevima koji vode do slobode od patnje.
Iz perspektive budistike prakse, nema nieg pogrenog u
tome to oseamo bes. U svojim govorima o sabranosti panje
na dah, Buda nas poduava da osetimo sve ono to oseamo, ali
da ga oseamo sa panjom. Ako oseamo zadovoljstvo samo
to. Slino tome, ako oseamo bes, tada oseamo bes nita vie.
Nee se naravno na bes transformisati preko noi, ali kako ga sve
vie upoznajemo, iskusiemo slobodu koja proizlazi iz odustajanja od borbe sa njim.
Meutim, takva promena nije uvek prijatna. Ima sluajeva
kada je zaista izvanredan oseaj ne biti opeen svaki put, ali ima
i onih kada se oseamo kao da umiremo. Jer toliko dugo smo
se hranili tom divljom energijom, tako to smo joj se preputali
ili smo je potiskivali. Oslobaanje od zavisnosti ima svoju cenu.
Taj proces suprotstavljanja naviknutim reakcijama trai mnogo
napora i nikako nije lak. U tu svrhu i postoje sva ta uputstva u raznim duhovnim tradicijama i podrka dobrih prijatelja na ovom
putu da nas ohrabre na naputanje svojih navika, sve dok se ne
ustalimo u samopouzdanju. To samopouzdanje nastaje na osnovu oseanja ko smo mi zapravo, roenog iz svesnosti, umesto
ogranienog poistoveivanja sa burnim stanjima tela i uma.
Ovaj prirodni izlaz vodi do uvida koji sagledava lano kao
lano, kako je to Buda formulisao. Kada lano vidimo kao lano,
tada smo u stanju i da ispravno vidimo kao ispravno. Odbacujui
razliite lane naine dolaska do energije, kao to je preputanje
84

Susret sa svojim besom

besu i pohlepi, prirodno prelazimo na jedan novi odnos prema

ivotu na pravi odnos prema ivotu. Tada nam fokus panje
nee biti toliko izvan nas. Stiemo oseaj za sopstvenu unutranju
motivaciju dolazimo li sa mesta namere da druge povredimo ili
ne. I u tome znanju stiemo snagu i poverenje.
Sam Buda je govorio da on nema nikakvih neprijatelja. Kako
je to mogue, kada je ak i njegov roak, Devadata, pokuao da
ga ubije? Da i ne pominjemo sve one monahe koji su podravali Devadatu u njegovom pokuaju da se stavi na elo monake zajednice. Buda je rekao da nema neprijatelja jer je govorio
iz linog unutranjeg iskustva potpunog jedinstva sa sopstvenim
srcem. Poto nije doputao energiji srca da otee u nesmotrenost,
misli ispunjene zlovoljom ga nikada nisu zaokupljale. Za njega je
svako, ak i onaj ko je pokuao da ga ubije, bio prijatelj. Zahvaljujui takvom razumevanju, govorio je: Kao to u kuu dobro
pokrivenu kia ne prodire, tako ni u um dobro uveban strasti ne
prodiru.
Hvala vam na panji.

85

Ko kae da je pogreno bojati se?

Stvarno smatraju stvarnim,

a privid prividom,
takvi, hranei se ispravnom milju,
stvarno i pronalaze.
Dhammapada, strofa 12

ako se na kurs meditacije pribliava kraju i poinjemo ponovo da meusobno razgovaramo, nekoliko ljudi mi je pomenulo kako su se tokom kursa suoili sa mnogo straha. Iako na
povrini nije bilo niega ega bi se trebalo plaiti i nismo mogli
biti u prijatnijoj i bezbednijoj grupi ljudi, to nije spreilo strah da
se pojavi. Pitam se postoji li bilo ko od nas ko tokom ovog kursa
nije barem jednom doiveo strah. I pitam se kakva je bila naa
reakcija na taj strah. Ima li ikoga ko nije tom strahu pripisao negativnu vrednost; ko nije sebi rekao da je pogreno bojati se.
Dakle, ko nam to govori da je pogreno bojati se? Kada osetimo strah i ujemo u sebi glas koji kae da ne bi trebalo da se
bojimo, ko to govori? Ovo je vano pitanje i eleo bih veeras da
ga razmotrim.
Paljivo oslukivanje
Kada prvi put ujemo ovo pitanje, moda ga ujemo tako kao da
je naglasak na Ko kae da je pogreno bojati se?, dakle na tome
86

Ko kae da je pogreno bojati se

da bismo mogli otkriti ko je taj koji kae pogreno je i nauiti

ga da kae da je u redu. To bi bila jedna razumljiva vrsta reakcije.
Kada naiemo na neto to nam se ne dopada, esto je prva reakcija da pokuamo da pronaemo ko je za to odgovoran. Ali ta se
dogaa ako naglasak u tom pitanju pomerimo na Ko kae da je
pogreno bojati se?
Ako se bojimo, predloio bih da pokuamo da to osetimo do
kraja, da se potpuno osetimo uplaenim. Neophodno je razumeti
da nam upravo taj lik koji kae Pogreno je bojati se govori i
da je pogreno oseati razne druge stvari. On ili ona neprekidno
procenjuje i osuuje. To je isti onaj koji se ushiuje ovim svetom,
konzumira svet, hrani se svetom kroz pohvalu i pokudu.
Buda je govorio da je hraniti se pohvalom i pokudom isto
to i hraniti se tuom pljuvakom, onim to je bolje ispljunuti
ili povratiti. Takav opsesivno kritian um hrani se zauzimanjem
pozicije sudije, deljenjem stvari na ispravne, pogrene, dobre ili
loe. Deo nas zaista uiva da bude superiorian donosei takve
procene.
Isti taj deo poinje da uiva u pohvalama kada stvari idu
dobro i kada nam se doivljaj ivota ini prihvatljivim. Glas kae:
Stvarno si sjajan, odlino to radi. Ubrzo e razni ljudi udeti da
uju tvoje bisere mudrosti. Na pravom si putu. Taj se lik hrani
pohvalom i pokudom, dobitkom i gubitkom, uspehom i neuspehom. To je onaj deo nas za koji je Buda rekao da je rob ovoga sveta. Energija koja ga odrava u ivotu jeste lana i ima svoj kraj.
Ne moramo se oseati loe kad i kod sebe naiemo na takvu
lanu energiju. Ne moramo da je osuujemo. Potrebno je samo
da je prepoznamo kao takvu. Ono to prepoznaje taj lani put
jeste samo po sebi stvarno. Buda je rekao: Uvidevi lano u lanom, dostiemo ono to je stvarno; zamenivi stvarno lanim,
ostajemo zarobljeni lanim. Kada vidimo da troimo lanu energiju, a to se dogaa kada osuujemo strah u sebi, prepoznajemo
tu sklonost. Poistoveivanje sa tim kritikovanjem i osuivanjem
87

Neoekivana sloboda

stvara vrlo ogranien identitet, jedan krajnje naporan identitet.

To znai da se uvek upinjemo da uspemo i pobedimo. Uvek emo
pred sobom imati nekakvog neprijatelja kojeg emo morati da se
oslobaamo. Nasuprot tome, onaj ko ide stazom izvan ispravnog
i pogrenog, dobra i zla, postoji kao svesnost koja vidi, koja slua,
koja zna i koja sa radou prima svako iskustvo.
Strah je samo to
Dakle, vebanje je nain oslobaanja od sklonosti da se preputamo navici kritikovanja, stajanja u odbranu ili protiv naeg straha
ili bilo ega to doivljavamo. Nae vebanje jeste zauzimanje stava onoga ko u polje svesnosti prima ono to jeste, koji oslukuje u
tiini i osea se slobodnim. Strah je upravo to to jeste ne kritikujmo ga. Strah u poetku znai: Ja se bojim. Ali ako nastavimo
da ga oslukujemo i oseamo, to ja se razlae i ostaje samo taj
oseaj straha. Strah. I svesnost, prisutnost u sred naeg iskustva,
ni odgurivanje ni privlaenje, ni prihvatanja ni odbacivanje, ni
za ni protiv. Ali to ne znai da pri tome uzimam tu svesnost kao
novi fiksirani identitet. Svaki oseaj elje da neto posedujemo i
budemo sigurni moemo takoe jednostavno prihvatiti.
Tada poinjemo da razumemo kako naa elja i strah idu zajedno, da su neraskidivo povezani. Kada uoimo tu vezu izmeu
elje i straha, ne elimo vie da se izgubimo u toj elji, jer vidimo
da kad god se izgubimo u tome to elimo ujedno jaamo svoj
strah u pogledu budunosti. Strah jeste druga strana elje. Ako
je ja obuzeto eljom, ono to to ja ne uvia jeste koliko sam
obuzet i strahom da neu dobiti ono to elim. Ako ivimo slobodno sa svojim oseanjima elje, udnje, ei, ako ivimo i onda
vidimo jasno, znamo precizno, tada je strah da neto neemo dobiti samo to to jeste, nita vie, nikakav problem. Meutim, ako
se veemo za elju da neto dobijemo, takoe se, ak i ako to ne
uviamo, vezujemo i za strah da to neemo dobiti. I onda se pita88

Ko kae da je pogreno bojati se

mo otkuda u nama toliko straha. Zato ljudi koji su vrlo imuni,

koji ive raskono, imaju i vie strahova? Zato to vie slede elju.
Strah i elja idu zajedno. I kako radimo na tome da budemo iskreni sa jednim, otkrivamo i jedan iskreniji odnos sa ovim drugim.
Ako elimo da se oslobodimo prekomernih elja, onda moramo
da vidimo kako se oseamo u vezi sa strahom. Kada se uplaimo,
primamo taj strah u polje svesti. Ako je to zasta jak strah, to se
moe dogoditi ponekad, ako je to panika, pokuajmo barem da se
setimo da umirimo sklonost da odmah kaemo: ovo ne valja. Ne
kaemo ni da je u redu; ne pokuavamo da se dobro oseamo u
vezi sa time. Ali na taj nain priguujemo one glasove u sebi koji
govore kako je loe ukoliko se bojimo. Nije loe bojati se, nije dobro bojati se. Kada osetimo strah, hoemo da ga osetimo do kraja,
slobodno, bez procenjivanja. Nismo ni za ni protiv straha.
Kako naa svesnost stie kvalitet da moe vie toga da obuhvati, u stanju smo da i svoj doivljaj straha primimo u svest, imamo priliku da ga bolje prouimo. Moemo ga analizirati dublje,
na svoj nain, ne itajui knjige ili tek razmiljajui o strahu. Razmiljanje nam ne pomae mnogo kad se zaista uplaimo. Jer tada
moemo da sluamo, oseamo, posmatramo grenje itavog tog
tela-uma koje doivljavamo kao strah.
Strah nije nekakva stvar; on je jedna aktivnost. Strah je ograniavanje i sabijanje energije srca. Kada se naemo u nekoj fiziki
opasnoj situaciji, krvni sudovi u naem telu se gre i suavaju, postajemo napeti, dobijamo vie energije i brzo izlazimo iz te situacije. To je ono to bi trebalo da se dogodi, to je je jedna primerena
reakcija. Ali esto se ista stvar desi zbog nekog umiljenog razloga ili pretnje. Razvijamo vrlo kompleksne obrasce izbegavanja,
da bismo na kraju uvideli da smo mi ti koji stvaramo taj strah.
Na neki nain postajemo njegovom rtvom. I u tom stanju bespomonosti jedina stvar koju smo u stanju da uradimo jeste da
ocenimo kako je to pogreno, da zakljuimo da smo na gubitku.
Ali mogue je da uz pomo razvijene, blistave svesnosti odemo
89

Neoekivana sloboda

izvan tih grevitih reakcija, da se oslobodimo procenjivanja i ak

i potrebe da razumemo. Svesnost je samo spremnost da neto primimo takvo kakvo jeste.
Kada svetlost zaseni ovakve mrane reakcije poricanja i izbegavanja, dinamika aktivnost straha koji stvaramo sama se od
sebe otkriva. Oseamo da se to dogaa, oseamo da smo upravo
mi odgovorni za to grenje koje remeti oseaj ivota, koje eliminie mogunost lepote, inteligencije, ljubavi. Moda emo uspeti
da uvidimo kako je mogunost da volimo uvek bila tu. Zapravo,
to je najprirodnije stanje. Vidimo da jedina stvar koja osujeuje
jeste to grenje usled straha, a koje inimo iz pomanjkanja svesnosti. I moda emo, ako uspemo da se sami u to uverimo, prestati da se upinjemo da vie volimo, prestati da pokuavamo da
se ne plaimo. Gubljenje je vremena truditi se da vie volimo. To
je kao da pokuavate da zaradite novac kada ve u banci imate
itavo bogatstvo.
Zato okretati lea stvarnosti?
Ako uvidimo da smo mi ti koji zaklanjamo sjaj srca, tada moda
ponemo da oseamo ta se nalazi iza te sklonosti da spreavamo,
koja je postala navika. Ako se to desi, tada nas upravo ta sklonost zainteresuje, a ne neka poboljana slika o sebi koju pokuavamo da napabirimo. Tada nam to ja koje ne komentarie, sve
oprata, zrai ljubavlju, svima je prihvatljivo, zaokrueno, ljupko,
usavreno, izgleda kao jedna sasvim neprivlana fantazija; bleda i
nezanimljiva. Ono to je zanimljivo, to je istinski privlano jeste
mogunost da iskusimo stvarnost bia u sred sopstvenih reakcija.
Ne pretvaramo se da se ne plaimo, ne pretvaramo se da nam ne
prijaju pohvale, ne pretvaramo se da nam ne smeta tue kritikovanje. Ali kada, na primer, oseamo da nas kritikuju i to nam
se ne svia, primamo to u celosti. Zato okretati lea stvarnosti?
Kada nam prija dok nas neko hvali i istie, prepoznajemo to to
90

Ko kae da je pogreno bojati se

jeste. Kada se plaimo, kaemo: Da, plaim se. Oseamo ono to

oseamo sve dotle dok nema distance, nema rascepa unutar nas i
jedno smo sa onim to oseamo.
Dok pokuavamo da ovo uradimo postoji realan rizik da naiemo na vie strasti nego to smo u stanju da podnesemo. I ako
se to desi, moramo priznati kako nam je neophodno da ojaamo svoj oseaj zadovoljenosti, da poveamo stabilnost karaktera.
Ponizno to prepoznajemo, ne pokuavamo da to odgurnemo, ne
pokuavamo bilo ta da preskoimo, da zaobiemo bilo koji stupanj ili iskustvo, ne pokuavamo da postanemo prosvetljeni ili
neto slino. Priznajemo svoje ogranienosti i vraamo se vebanju panje, sa zanimanjem se posveujemo praksi meditacije na
dah. Hoemo to da radimo ne zato to je to dobro ili ispravno ili
nam je neki strunjak rekao da bi to trebalo da radimo, ve zato
to elimo da steknemo snagu i vetinu, kako bismo se prepustili
stvarnosti, a za ta na ovom stupnju barem, predoseamo da je
mogue.
Ako vebanju samadhija priemo sa ovom vrstom iskrenog
zanimanja, onda nas ono nee odvesti do borbe sa samim sobom,
nee nas odvesti u samoprocenjivanje po navici istog trenutka kad
naiemo na sopstvena ogranienja. Neizbeno je da emo, kako
intenziviramo oseaj srca kroz vebe kao to su zavet utanja i
fokusiranje uma, prolaziti podrujima u kojima se ne oseamo
kompletnim, celovitim ili sigurnim. Tako mora biti. Strah moe
biti zdrava reakcija kad se kreemo opasnom teritorijom. Rei da
se plaimo ne znai rei da smo nedorasli. Aan a je imao obiaj
da kae: Pa ako hoe da pretri auto-put i treba da se plai;
to je opasno! Zato budimo obazrivi ako naiemo na reakcije na
strah kao to su: Grei, ne uspeva jer se plai.
Probajmo da ih sasluamo sa vie strpljenja i sa dubljom naklonou.

91

Mo paradoksa

Poput zemlje trpeljiv,

poput grada vrst,
ist kao jezero bez mulja
za takvog preporaanja nema
Dhammapada, strofa 95

itanje: Kako uspostavljate ravnoteu izmeu drutvene akcije

i spokojstva, odnosno prihvatanja stvari kakve jesu? Oseaj
nepravde je esto pokretaka sila za delovanje i istrajavanje. S obzirom da je moj posao da proveravam kljune procedure u razliitim kompanijama, kako da izbalansiram ove razliite vidove
moje prakse? Nedelovanje mi lii na namerno zabaurivanje, a
verovatno bih i izgubio posao.
Aan Munindo: Tano da se moemo osetiti uhvaenim
unutar konflikta izmeu toga da, sa jedne strane, zaista neto uinimo u vezi sa problemima drutva u kojem ivimo i, sa druge,
naina na koji razumemo Budino uenje o negovanju spokojstva.
To dvoje se ini kao paradoks bolan paradoks i izgleda nam
kao da se tu krije nekakva kontradikcija. ujemo da nam uenje
kae: Stvari su takve kakve jesu. Moda vas to ljuti ili frustrira.
Moda kaete: Ne, to nije dovoljno dobro.
Svet u kojem ivimo pun je nepravdi i dogaaju se stvari
koje su jednostavno pogrene. Veina nas ima jasan oseaj da postoji ispravno ponaanje i pogreno ponaanje. I borimo se oko
92

Mo paradoksa

toga kako da odrimo vrednosti do kojih nam je stalo i u isto

vreme produbimo svoju kontemplaciju. Ono to meni pomae u
tome jeste razumevanje da se deljenje na dobro i loe u ovom
svetu svetu oko nas odigrava u jednoj specifinoj dimenziji naeg uma. Meutim, postoje i druge dimenzije u kojima mi
nuno ne mislimo na tako diskurzivan nain. Moda ste osetili
kako izgleda kada je um stian, ali ipak funkcionie jasno znanje. U toj dimenziji svog uma navedeni smo da razmatramo na
drugaiji nain. Tu moemo nauiti da, na primer, prepoznamo
one skrivene stavove kojih se drimo stavove koji u velikoj meri
odreuju i nae misli na povrini. Moramo biti svesni tih dubljih
dimenzija, tako da smo spremni da sa pouzdanjem reagujemo u
svakoj situaciji u kojoj se naemo. Dobar deo formalnog vebanja
okrenut je stvaranju pogodnih uslova da se suoimo sa tim skrivenim stavovima i tendencijama u svom umu.
Um opsednut kritikovanjem
Danas sam sa jednom osobom razgovarao o sklonosti koju skoro svako od nas poseduje ja je zovem um opsednut kritikovanjem. Postoji tendencija u umu da uvek bira stranu ili se protivi
injenicama. Nalik je sportskom komentatoru koji stalno ponavlja: Ovo je dobro, ovo je loe; ovo je ispravno, ovo je pogreno;
dobro ti ide; pravi budalu od sebe; trebalo bi ovakav da bude;
nije trebalo to da kae, on nije trebalo to da kae, nego ovo; ona
treba da je ovde To je jedna beskrajna bujica raznih treba i
ne treba, a sklonost da razmiljamo na ovaj nain je tako dugo u
nama da verovatno i ne znamo koliko u stvari sve proima.
Kada smo na kursu meditacije, imamo sree da vebamo u
apsolutno uproenoj situaciji. Skoro i da nema stvari koje nam
odvlae panju. To je korisno fokusiranje panje ka unutra, te ona
u tako tihoj sredini postaje sve suptilnija. Ukoliko razvijemo oseajnu panju na pravi nain i ako je primenimo u pravo vreme,
93

Neoekivana sloboda

moemo prepoznati ovu tendenciju da donosimo sud o svemu i

onda poeti objektivno da je posmatramo.
Na primer, recimo da se u umu javila elja za pohvalom i
potvrivanjem. ini vam se da je krajnje vreme za potvrdu vaih
talenata i kvaliteta i hteli biste da ujete nekoga ko ih hvali. Onda
pomislite: Jednostavno u otii i nekome pokazati moje kvalitete
i onda e me on pohvaliti. Iako moda suvie grubo predstavljam
stvari, injenica je da na um esto deluje na ovaj nain. Znai javila se ova elja i kada je prepoznamo poinjemo da razmiljamo,
Oh kako je to grozno! Ovo ne bi trebalo da se dogaa; trebalo bi
da sam iznad elje za uzbuenjem i pohvalom. Vebam svih ovih
godina i jo uvek posedujem ovakva stanja uma.
Jednom sam se alio aan au koliko nemam sree zbog
svih zdravstvenih problema koje sam imao, nadajui se da e pokazati malo simpatije, a on mi je strogo odgovorio: Da ne treba
da bude tako, ne bi ni bilo tako.
Sve to se dogaa u naim ivotima dogaa se kao rezultat
nekog uzroka. Postoje uzroci za svaki fenomen koji se pojavljuje, kako spolja, tako i unutra, pa stoga bez sumnje ti fenomeni
treba da su tu. Postoji uzrok zato se javljaju takve misli. Postoji
uzrok zbog ega oseamo to to oseamo. Zanimljiva stvar kod
nerazumevanja ovog problema nije to da se javljaju ovakve misli
njihovi uzroci lee u prolosti i nad njima nemamo kontrolu
ve to da sebe osuujemo zato to imamo takve misli. Time to
govorimo sebi Ne bi trebalo da mislim ovo ili da oseam ono,
postavljamo prepreke na putu samospoznaje. U stvari, zagaujemo svoju svesnost.
Da bismo razumeli ta se dogaa u dubini uma moemo
iskoristiti ovaj kurs meditacije da postanemo suptilniji i rafiniraniji u dovoljnoj meri da dopremo do te dimenzije i sagledamo je
na drugaiji nain od onoga na koji smo navikli. Ako smo dovoljno paljivi i spretni, moemo nauiti kako da zaustavimo sve one
navike koje su uzroci naih nevolja.
94

Mo paradoksa

Ovo je primer suoavanja sa naim osnovnim pogledom na

ivot, sa nainom na koji prilazimo ivotu. Ukoliko kroz ivot
prolazimo sa umom opsednutim kritikovanjem, to e nas drati
u stanju podeljenosti. Oseaemo se kao da smo stalno pred nekim izazovom; neemo imati unutranjeg mira. Ova tendencija
je toliko duboko ukorenjena u nama da mislimo da je prirodna.
Ali nije; ona je neto to smo navikli da inimo. Sreom, moemo
nauiti kako da se od nje odviknemo, tako da vie ne troimo
energiju na neproduktivan i tetan nain.
Svesnost osloboena osuivanja
Na ulaznim vratima jedne crkve u centru Njukasla pie: Mrzite
zlo. Volite dobro. Ukoliko ste odgajani sa takvom vrstom uslovljavanja, a veina nas jeste, neizbeno ste ovim dovedeni do unutranjeg stanja podeljenosti. U skladu sa tim uenjem za koje
sam siguran da je u suprotnosti sa Isusovim Bog voli dobro i
mrzi zlo. Dobre on zagrljajem vodi u raj, gde e veno biti sreni, a loe baca u pakao, gde e zauvek patiti. Sa ovakvom vrstom
uslovljavanja, kada uprkos prepoznavanju svojih mana elimo da
budemo moralni, poinjemo da glumimo Boga. Mi tada gradimo
svemonog tiranina u naem umu, iji je presto stalna osuda. Zavravamo tako to zauzimamo stranu za i protiv nas samih a to
je uasno i to je ono to nas kida.
Dobra vest je da zauzimanje strana nije obaveza ne moramo to da inimo. Ne moramo da pratimo ove nagone. Uz jednostavnu, pomnu, dobronamernu, strpljivu panju moemo ih
prepoznati kao tendencije uma. One nisu um! One nisu ono to
smo mi. I na taj nain to ih uoavamo, malo-pomalo, prestajemo
da bivamo zahvaeni njima. Sve dotle dok ne ponemo da igramo
njihovu igru, a to je osuivanje uma koji osuuje, recimo: Ja ne bi
trebalo da osuujem, sve dotle eliminiemo silu koja ovim tendencijama daje snagu. Tada upoznajemo um opsednut kritikovanjem
95

Neoekivana sloboda

kakav on zaista jeste. I on je ba takav. Nema nieg loeg u osuujuem umu. Njegova sposobnost da procenjuje i bira je vaan deo
inteligencije koju mi kao ljudska bia koristimo radi bezbednosti
i preivljavanja. Problem je to je njegov uticaj u svakodnevnom
ivotu postao disproporcionalno velik i to nikada nee da se
umiri! Paljivim i oseajnim istraivanjem videemo njegovu hiperaktivnost u pravom svetlu i vratiti tu diskriminativnu funkciju
tamo gde joj je mesto. ta god da se dogaa, doivljavaemo to
sa punom panjom, ali smireno i sa dozom staloenosti. Svakog
trenutka kada osuujui um vidimo objektivno onakav kakav
jeste proiujemo svoj osnovni pogled na ivot.
Ovakav posao treba obaviti u dubljim dimenzijama bia.
Mogu da kaem da ako smo dovoljno sposobni da se kreemo
u i van ovih razliitih dimenzija, postaemo vini u suoavanju sa vrlo kompleksnim problemima. U svakodnevnom ivotu
moemo odvojiti vreme, trideset minuta dnevno, za formalnu
meditaciju i ova sposobnost e se razvijati. ak i deset minuta
kvalitetne meditacije, biti miran i povlaiti se do tog primarnog
oseaja, koji je jedan apsolutno neosuujui odnos prema ivotu,
povlaenje do savrene receptivnosti trenutka, moe nam doneti
ogromnu korist. Nazovite to meditacijom, kontemplacijom, nazovite to kako god hoete! To je nain odvajanja vremena da bi se
vrednovao taj deo ivota, da se ta sposobnost odrava vitalnom.
Garantujem da ete, kako budete uranjali u uobiajene radne aktivnosti tokom dana, u kojima se susreete sa ljudima u razliitim
situacijama, donosite odluke i tako dalje, otkriti da su vai temelji
postali stabilniji. Odluke koje budete donosili bie plod proienosti osnovnog pogleda.
Otvaranje ka paradoksu
I tako, iako paradoks ili konflikt mogu da se jave, negde u sebi
znamo da je to oigledan i vidljiv paradoks, i da uz svesnost i
96

Mo paradoksa

obuzdavanje moemo da mu dozvolimo da jednostavno bude,

bez onog oseaja koji nas goni da reagujemo i pokuamo da ga
reimo. Zbog ovoga je izuzetno vano da proistimo svesnost od
tendencija ka osuivanju. Sve dotle dok jo uvek, zbog navike,
budemo osuivali sve to postane predmet svesnosti, ve automatski govorei: Ne treba da se oseam ovako, nego drugaije,
spreeni smo da jasno kontempliramo bilo ta. ak i ako nae
misli idu u suprotnom pravcu, ukoliko prolazimo kroz lepo iskustvo i na um uiva: Ovo je predivno! Ovako treba uvek da bude.
Oseam se odlino, ukoliko ne vidimo ta ova bujica komentara
stvarno jeste, onda je samo pitanje vremena kada emo krenuti
drugim pravcem i pomisliti Ne bi trebalo ovako da bude. I tada
smo ponovo izgubljeni.
Sve dotle dok smo gonjeni umom opsednutim kritikovanjem na kapacitet za jasno sagledavanje paradoksa ivota vrlo
je ogranien. Paradoksi se neizbeno jave u ivotu ljudskih bia i
ako nismo pronali kapacitet u srcu za svesnost osloboenu osuivanja, tada emo se okrenuti ka spoljanjim formama, u potrazi
za podrkom. Ostaemo previe zavisni od konvencija i tehnika,
pripadnosti i verovanja. Ali uz iskren interes za razvijanje svog
srca i uma i oslobaanje od uslovljavanja koje sam opisao, neemo zazirati od onog to drugi mogu nazvati dilema. Pristupiemo joj iz aspekta svesnosti koja moe da primi iskustvo to
je sveproimajua, nereaktivna svesnost. Kada se susretnemo sa
paradoksom, umesto da se automatski okrenemo ka nekoj eksternoj strukturi ili se priklanjamo odreenom gleditu koje e
nas zatititi, mi se u stvari suoavamo sa paradoksom na nain
koji poveava kapacitet za prihvatanje frustracije. Frustracija vodi
pronalaenju tog veeg kapaciteta. Frustracija je na prijatelj u
vebanju. Ukoliko ovo shvatimo na vreme, to je prava srea. Zato
to e pre ili kasnije svako od nas, ne samo jednom ve ko zna
koliko puta, doi do take apsolutne nemogunosti, kada e se
initi da nita ne moemo da uradimo u vezi sa situacijom u kojoj
97

Neoekivana sloboda

smo. Stii emo do take kada e izgledati da su sve nae tehnike

istroene; ne moemo popraviti situaciju, a isto tako ne moemo
da prestanemo sa pokuajima.
Aan a je napisao pismo aan Sumedu nakon to je ovaj u
Velikoj Britaniji proveo godinu ili dve. U pismu je rekao: Budina
Dhamma se ne moe pronai u kretanju napred, niti u kretanju
nazad, niti u stajanju u mestu. Ovo, Sumedo, jeste tvoje mesto
neboravka. To je stvarno vrlo korisno uenje. Brojne forme i tehnike koje poznajemo imaju svoje mesto, ali sve one su ograniene.
Ukoliko ne shvatimo relativnu funkciju formi i damo im previe vrednosti, izlaemo se riziku da nas sopstvena veba izneveri.
Moemo pomisliti: Pridravam se pravila i meditiram. Poseujem manastir i uestvujem na kursevima, ali jednostavno ne
mogu da prestanem da se oseam izdatim i naputenim od svega.
Budizam me je izneverio, ali ionako je to strana religija, nije trebalo ni da se petljam u sve to! uo sam ovakve izjave mnogo
puta. Istina je da budizam nije strana religija. Kada se susretnete sa budizmom, nesumnjivo ete ugledati konvencije i kulturne
forme koje su azijskog karaktera, ali te spoljne karakteristike nisu
sutina. Sutina je da je budizam istina. Ta istina nije ni iz Azije
ni sa Zapada.
Kako se budemo upoznavali sa mogunou ivljenja ivota
bez stalnog zauzimanja stava o svemu, time se javlja i oseaj slobode. Kako se svest oslobaa ranijih uslovljavanja, tako se uvruje i oseaj da imamo vie prostora za kretanje. I uz pomo toga
moi emo da razmiljamo jasnije i oseamo potpunije. Um se ne
plai mogunosti da nije uvek u pravu, niti je opsednut time da
uvek bude u pravu. Nauili smo da ovo dvoje uvek idu zajedno
i da se meusobno pothranjuju. Ovaj delimino osloboeni um
moe da se suoi sa tekoama i frustracijama, da im prie bez
osuivanja kao normalnoj pojavi u svetu u kojem ivimo.

98

Mo paradoksa

Neometana mudrost
U vezi sa specifinim pitanjem kada delovati, kada se primiriti i
okrenuti se ka unutra, ustanoviemo kako postepeno razvijamo
sposobnost da dozvolimo konfliktima da budu u umu, da ih potpuno upoznamo onakve kakvi jesu sa svom snagom i strau
koja je u njima ekajui dok se nae sopstveno, proieno i
pouzdano reenje samo ne pojavi. Pri tome se neemo oseati kao
da inimo neke ustupke. Znaemo da inimo ono to je u naoj
moi. Neemo oseati nikakav pritisak da popravljamo stvari. U
srcu znamo da ve elimo da stvari popravimo, tako da u to moemo imati poverenje. Uz snanu i razvijenu svesnost, moemo
tenziji dopustiti da nastane. tavie, energija koja je akumulirana
na taj nain to smo dozvolili simultano pojavljivanje u svesnosti
dveju oigledno sukobljenih mogunosti jeste energija koja polako ali sigurno izbacuje ja iz itave te slike.
Stanovite koje smatram najkonstruktivnijim jeste da je
mudrost kojom prepoznajemo pravi potez u svakoj situaciji ve
potencijalno u nama. Neometana mudrost nije neto to treba da
postignemo. Ta mudrost je prirodna aktivnost naeg srca kada su
sve prepreke otklonjene. Ubeen sam da u ovo moemo da poloimo svoje nade. Ono to u nama stvara prepreke jeste oseaj ja
i moje, kao proizvod straha i konfuzije. Moda zvui udno, ali
moramo da nauimo da iskreno potujemo ono to nas izaziva.
Strpljivo i potpuno doputanje frustrirajuim dilemama da budu
prisutne ovde-i-sada, svesnost osloboena osuivanja to je put
proienja. Ova veba e nas voditi do potpuno drugaijeg, a
ipak savreno prirodnog gledanja na tekoe na koje nailazimo
u ivotu.

99

Istinska uteha

Mudrost je ta koja omogui

naputanje manje sree
za raun dostizanja sree
koja je vea.
Dhammapada, strofa 290

okom srednje kole, redovno su me ohrabrivali da uestvujem na godinjem takmienju u govornitvu koje je organizovao lokalni Rotari klub. Mislim da su roditelji to inili delimino i zato to su se nadali da bih mogao da nastavim porodinu
tradiciju i postanem protestantski propovednik. Kakva god da im
je bila motivacija, koristio mi je taj izazov. Seam se dve godine
kada sam bio naroito uspean. Jedne sam govorio o svom heroju
iz tog doba, dr Albertu vajceru, i druge je moja tema bila da li bi
religija trebalo da bude uteha ili izazov. Te dve teme su mi i dalje
zanimljive, ali ovom prilikom bih se okrenuo samo ka ovoj drugoj.: treba li da religija bude uteha ili izazov? To pitanje iziskuje
razmatranje na kojem god stupnju prakse da se nalazimo. ta je
to za ime tragamo kroz svoja iskustva sa religijom? Tragamo li
za utehom? Oekujemo li poruku utehe? Ili nas naa religija podstie? I ta je to to mislimo da bi ona trebalo da radi? Moja posveenost roena je iz autentinog interesovanja za obe ove stvari
za pronalaenje utehe i za prave izazove.
100

Istinska uteha

Pronalaenje utehe u Dhammi

Kakav je to oseaj kada religija tei ili kakav bi on trebalo da bude?
U budistikim tekstovima, kao i u svakodnevnom iskustvu, nalazimo da je impuls da se okrenemo unutranjem ivotu, duhovnom
ivotu, esto podstaknut patnjom. Tako je bilo u Budino vreme,
a tako je i danas nezadovoljstvo i unesreenost navode bia da
tragaju za neim to je vie od sree proistekle iz zadovoljavanja
ula. Kau da nije zadovoljstvo to zbog kojeg se Buda odluio na
ivot obuzdavanja kako bi stigao do osloboenja. Bilo je to oajanje, poto je video starost, bolest i smrt. Ti prizori su budueg
Budu doveli u stanje potitenosti dok je razmiljao: Hoe li sve
te stvari i meni da se dogode? I onda se javilo nadahnue i nada
kada je budui Buda, bodhisatta, video asketu, tragaa, oveka na
putu traganja za alternativom bolu i oaju.
Treba razumeti, meutim, da je razlog zato je bodhisatta bio
u stanju da krene na tegoban i po ivot opasan zadatak otkrivanja
puta ka slobodi u tome to je on bio spreman za to. U zapisima
Budinih rei o svom putu vebanja kae se da je on proveo mnoge
ivote negujui strpljenje, ljubav, uzdranost i mnoge druge vrline, kako bi skupio snagu da obavi svoj zadatak. Jedna od stvari
koje ja uzimam iz takvih pria jeste podstrek da negujem snagu
neophodnu za to putovanje. Jedan od vidova negovanja te snage
jeste i uenje da budemo u saglasju sa samim sobom.
Pronalaenje utehe u prijateljima
Danas je grupa ljudi dola u manastir kako bi pokopala prah preminulog. Bilo je mnogo tuge, jer je re o mladiu koji je umro
traginom smru i itava porodica i prijatelji bili su ophrvani alou. Svi znamo da budizam ui kako patimo zato to smo vezani
za neto. Ali bi bilo sasvim neprimereno da ljude koji pate u takvom trenutku suoimo sa ovim uenjem. Ako ste izgubili nekoga ko vam je drag i odete do svojih budistikih prijatelja radi malo
101

Neoekivana sloboda

ohrabrenja i utehe, a oni vam kau: Zna, pre svega nije trebalo
ni da se vezuje za njega! Sve je prolazno, izvor patnje i bez trajne
sutine, to bi bilo krajnje bezoseajno.
Kad patimo, mi traimo utehu i smatram da je u redu traiti je na razne mudre naine i prakse koji se nude kao deo budizma. Sem bola koji dolazi sa gubitkom, u svetu oko nas jo je
jako mnogo drugih stvari koje u nama izazivaju patnju. Trenutna
situacija sa prirodnom sredinom, razni vojni sukobi, borba koju
ljudi vode u ivotu akutne krize ili tek svakodnevna otupelost
sve to moe da nas uasno rastui. Ukoliko tako, srca bremenitog tugom, pokuamo da se okrenemo dubljim uzrocima patnje
i pre nego to smo spremni, moemo samo jo dublje potonuti u
oajanje. Ponekad ono to nam je potrebno jeste da pronaemo
prijatelje i bliske osobe koje nas nee osuivati zato to patimo.
Naa patnja nije znak da nismo uspeli; ona nije kazna. Meutim, suvie je lako prikloniti se uobiajenom gleditu koje kae da
ukoliko patimo to znai neuspeh; da, ako smo uznemireni, treba
to da prevaziemo. Neki bol ne isceljuje na nain na koji prieljkujemo ili u trenutku kada to elimo. U takvim situacijama, imati
prijatelja, nekoga ko pokazuje razumevanje za nau patnju, zaista
je velika uteha. Duhovni prijatelji, kalyanamitta, jedna su od najvanijih uteha u ivotu.
Utoite
Takoe je vano da postoje mesta na koja moemo da odemo,
mesta kao to je ovaj manastir, koja su utoita. Zaista smatram
da imati mesto kao to je ovo, gde moemo uvek da doemo, mesto posveeno istini i stvarnosti, jeste veliko ohrabrenje. Ne morate biti slavni, popularni, dobrog izgleda ili zdravi da biste otili
u manastir; vrata su otvorena i nita ne morate da platite. Moete
doneti i svoju patnju, ponuditi je i smatrati da je prihvaena. To
je velika uteha i dobar nain noenja sa patnjom. I kao to nam je
102

Istinska uteha

govorio uitelj kraj kojeg sam iveo: Ne ekajte da imate problem

pre nego to uspostavite kontakt. Tada je on govorio o odnosu
prema uitelju, ali taj princip vai isto tako i za mesto koje je utoite. Ba kao to je kada se doselimo u novi grad razumno da se
raspitamo za dobrog lekara, a ne da ekamo da budemo bolesni,
isto je tako razumno da se upoznamo sa mestima i grupama ljudi
koje nam mogu biti na raspolaganju i pre nego to se naemo
pred izazovima.
Mesto rituala
Ritualne prakse ije negovanje ohrabrujemo su takoe dobri naini pronalaenja utehe u vebanju. Posveivanje svoje pue ili zasluga drugima je neto to takoe moemo da uradimo, naroito
na sahranama i u slinim tunim situacijama, kada se suoeni sa
patnjom osetimo bespomonima. Ljudi koji su doli danas nije
bilo niega to bi mogli uraditi da povrate svog sina, brata, prijatelja, koji je preminuo. Ali biti u stanju da uinimo neto korisno,
da stvorimo malo dobrote, jeste uteno. Tradicionalan budistiki
nain stvaranja dobrote jeste doi u manastir, mesto posveeno
stvarnosti, i nainiti gest podrke tom mestu, monasima i monahinjama koji tu ive. A onda tu dobrotu i zaslugu jednog takvog
ina moemo posvetiti osobi koja je umrla.
Ovakva jedna ideja se moda nee uiniti primamljivom i
utenom na prvi pogled, zato to je to neto to nam nije blisko,
ali kada takve stvari inimo kao dobro delo, tada se ipak na nae
iznenaenje moe javiti oseaj utehe, kad srce ispolji svoju sposobnost da stvori dobrotu. Dobra dela je mogue initi telom, govorom ili milju; gestovima ljubaznosti, kroz obuzdavanje, kroz
velikodunost, negovanje potenja i postojanosti sva ta dobra
dela stvaraju skladite dobrote, koje onda moemo da posvetimo nekom drugom. Poslednje to uradim svako vee pre nego
to odem u krevet jeste da svim biima posvetim sve ono dobro
103

Neoekivana sloboda

to sam moda uinio telom, govorom ili milju. Provedem izvesno vreme prolazei meu tim svim biima od mojih uitelja,
roditelja, prijatelja, saputnika, vladara, neprijatelja Ponekad to
moe da potraje i kad se umorim i poelim da odem u krevet,
moda sve to malo i skratim, ali retko, moda i nikad ne propustim da to uradim. To mi je vrlo vano.
Postoje takoe meditacije o prijateljskoj ljubavi i saoseanju.
Ove jasne, konkretne vebe stvaraju opipljiv oseaj utehe koji nas
jaa iznutra. Potrebno je da znamo da postoje stvari koje moemo
uraditi kako bismo stvorili unutranju ravnoteu. Jer nismo uvek
spremni da se okrenemo i sami sebe zapitamo najdublja pitanja o
uzrocima patnje.
Recitovanje je jo jedna istinski isceljujua stvar koju moemo da uradimo. U trenucima velikog oajanja ili tuge, jo uvek
moemo da recitujemo. Kada je moj otac bio u bolnici, posle
niza modanih udara, oseao sam se bolno nemonim to nisam
mogao da mu ponudim bilo kakvu opipljivu pomo iako sam to
zaista eleo. Jo gore je bilo kad sam ustanovio da ne mogu ni
svoj um da smirim tokom meditacije. Meutim, recitovanje jeste pomoglo. Tada sam zaista osetio veliku zahvalnost to sam
imao prilike da napamet nauim nekoliko sutta. Iako nisam video
stvarnost, bio sam u stanju da recitujem te stihove o stvarnosti, o
istini. in recitovanja bio je izvor stvarne utehe.
Buda je uio da treba dobro da razmislimo kad odabiramo
pravo vreme da se upustimo u razmatranje dubljih korena patnje.
Ako je neko gladan, na primer, trebalo bi prvo da ga nahranite pre
nego to ga poduite Dhammi. Monahe je upozoravao da ljude sa
praznim stomacima ne treba da poduavaju kako je uzrok patnje
njihovo neznanje u vezi sa etiri plemenite istine! Prava stvar je,
naravno, da ih prvo nahranite. Ako odravamo jasnu svesnost o
onome to se dogaa u svakoj situaciji, uz pomo prave motivacije u svom srcu intuitivno emo znati koji je pravi nain ponaanja. Pravi postupak proizlazi iz vienja pravog konteksta stvari,
104

Istinska uteha

u odnosu na koji reagujemo. Iako nas Budino uenje ohrabruje

da sebe stavimo na probu, istraujui naine na koje sami sebi
stvaramo patnju, ovaj ponekad tegoban posao moe biti zapoet
jedino u situaciji unutranjeg balansa.
Prvo uteha, potom izazov
Dakle, svakako da religija ima ta da ponudi kao utehu i ohrabrenje ljudima kada im je to neophodno. Ali ovde postoji i jedan
paradoks: Moramo znati kako da na pravi nain uinimo da se
oseamo dobro i snani, mada nas vezanost upravo za ta oseanja
u tome spreava. ivot inimo ugodnim tako to se prilagoavamo svojim prirodnim tenjama. A teimo tome da se ne oseamo
tunim, da nam ne bude neudobno, da nismo gladni, obeshrabreni, deprimirani ili usamljeni. Imati dobre prijatelje, zdravlje i
emocionalnu stabilnost su sve prirodni naini da se bude srean,
ali praksa proiavanja znai da idemo protiv svojih preferencija,
znai suprotstavljanje uverenju da su nam sve te stvari neophodne
kako bismo bili sreni. Ako ne razumemo kako sve ove razliite
dimenzije duhovne prakse funkcioniu ako ne razumemo ulogu ugaanja kroz izlaenje u susret svojim preferencijama i ulogu
izazova koji dolazi od kretanja u smeru suprotnom tim preferencijama tada moda postanemo zbunjeni. Ako pokuavamo da
se bavimo Budinim uenjem ili nekom drugom duhovnom tradicijom koja dovodi u pitanje nae uobiajene preferencije, a pri
tome se duboko u sebi oseamo osiromaenima i uskraenima,
bez poverenja i blagostanja, tada stvari moemo uiniti jo mnogo gorim nego to su bile do tada.
Ii protiv preferencija
Praksa proienja zahteva od nas da uvidimo prirodu preferencija vrlo jasno. I to neizbeno ukljuuje i izazov suprotstavljanja
105

Neoekivana sloboda

naim eljama. Da bismo to uinili neophodno je da imamo jedan

kontekst zadovoljenja, iako u isto vreme samo kretanje nasuprot
preferencijama nee biti prijatno. Vano je ovo razumeti, jer kada
se posvetimo vebanju koje nas stavlja pred izazove i osetimo se
nesrenima i nezadovoljnima, moe nam se uiniti da neto nije
u redu.
Vie sam puta u razliitim prilikama citirao neto to sam
u knjizi Tomasa Mertona proitao tokom svoje prve godine monakog staa. Kako se to ponekad dogodi, ako opis procesa u
koji smo ukljueni ujemo iz perspektive jedne druge tradicije,
to nam moe doneti vie jasnoe. U svojoj knjizi Nove misli za
kontemplaciju Tomas Merton pie:
Kakav li se holokaust dogaa kad uporno spaljujemo svoje
izlizane rei, kliee, slogane, racionalizacije. Najgore od svega jeste da i prividno sveti pojmovi bivaju pretvoreni u prah, zajedno
sa svim ostalim. To je strano lomljenje i spaljivanje idola, proiavanje svetilita tako da nijedna jedina stvar ne zauzima ono
mesto za koje je Bog naredio da bude prazno: to sredite, egzistencijalni oltar koji jednostavno jeste.
Da bismo kontemplativni ivot produbili, neohodno je da
budemo spremni na izazove svojoj udobnosti.
Neka se niko ne nada da e u kontemplaciji pronai pribeite od konflikta, od tuge ili sumnje. Upravo suprotno, duboka, neizreciva izvesnost kontemplativnog iskustva budi jednu traginu tugu i otvara pitanja u dubinama srca nalik ranama koje ne
prestaju da krvare. Za svaki dobitak u dubokoj izvesnosti postoji
odgovarajui rast sumnje na povrini. Ta sumnja ni na koji nain
ne predstavlja prepreku istinskoj veri, ali ona nemilosrdno istrauje i dovodi u pitanje lanu veru svakodnevice, ovekovu veru
koja nije nita drugo do pasivno prihvatanje opteg miljenja.
(Thomas Merton, New Seeds for Contemplation, New York, New
Directions Pub., 1974)

106

Istinska uteha

Osveivanje svojih preferencija

Mudar nain da se odnosite prema svojim sklonostima jeste
priznavanje da ih svako ima, ali i da one, ako ih ne razumemo,
ograniavaju nae iskustvo. Svako od nas vie voli da ima prijatne
senzacije i savreno je prirodno imati telesne preferencije. U
meditaciji, na primer, podstiemo sebe da ostanemo mirni, da
disciplinujemo telo, da fokusiramo panju sve dok telo i um nisu
u harmoniji i dok ne postignemo skoncentrisanost na jednu taku. U miru takvog samadhija u stanju smo da itamo stvarnost
uma sasvim drugaije nego kada su i telo i um neskoncentrisani i
rastrojeni. Nastojimo da negujemo tu fokusiranost i kada je jednom doivimo, nema nikakve sumnje u pogledu njezine vrednosti. Pa ipak, da bismo dostigli takvu mirnou, nephodno je obuzdavanje. Kada sedimo mirno, telo se esto osea neudobno i ta
neudobnost nije u skladu sa naim preferencijama. Ukoliko ne
razumemo da se naim preferencijama treba suprotstaviti, tada
neemo biti u stanju da stignemo do te fokusiranosti koja nam
pomae da preciznije itamo stvarnost. Oseamo se neudobno,
to nam odvue panju i onda se pomerimo.
Ne idemo protiv svojih preferencija zato to u njima ima
bilo ta sutinski pogreno. Zapravo, ono to stvara problem jeste
nain na koji se odnosimo prema njima. Suprotstavljamo im se
zato da nas ne bi vodile kuda one hoe. Nae uivanje u zadovoljstvu jeste prirodno, ali trei za njime ujedno sami sebe upetljavamo u najrazliitije komplikacije. Ako patimo zbog tranja
za zadovoljstvom, prva reakcija bi nam mogla biti da zauzmemo
stav protiv zadovoljstva: Budino uenje tumaimo tako kao da
kae da naa vea naklonjenost zadovoljstvu nego bolu sama po
sebi izaziva patnju. Ako je ovo na motiv za vebanje, onda i na
taj nain moemo sebi stvoriti nove probleme. Moramo zapamtiti
upozorenje da naroito pazimo kako emo primeniti uenje. U
stihovima koje u manastiru recitujemo dva puta nedeljno poto
smo odrecitovali pravila patimokkhe, ima i jedan stih koji kae:
107

Neoekivana sloboda

Ovo vebanje ako se pogreno praktikuje vodi do veeg bola, ba

kao to kusa trava, ako se pogreno uhvati, posee ruku. Kusa
trava u Indiji ima otre ivice. I siguran sam da vam je slika jasna.
Slino ovome moemo zamisliti da hoemo da poseemo travu
na mestu gde vebamo meditaciju u hodu i, umesto da srp uhvatimo za drku, nepanjom zgrabimo seivo. Posei emo se. I ne
samo da smo time poveali svoju patnju, ve sada ne moemo ni
da poseemo tu travu.
Budina metafora o vebanju u obuzdavanju na pravi nain
naroito je primenljiva na vebanje celibata. Odluka da se svojevoljno odreknemo seksualnih aktivnosti nije recept za lagodan
ivot. Budistiki tekstovi, kao i naa evropska monaka tradicija
puni su pria o traginim dogaajima na ovom putu. Dakle, na
trening uvek naglaava svesnost kao vanu komponentu napora
u obuzdavanju. Oseanja seksualne elje ne treba kontrolisati uz
pomo volje, niti ih treba odbaciti kroz ve naviknuto razvrstavanje na dobro i loe, kako se to esto deava. Umesto toga, treba
ih do kraja primiti sa svesnou i prijemivou, onako kako se
manifestuju. Jednostavno ih treba prepoznati, ali ne i slediti. Na
taj nain postiemo obuzdavanje neukroenih strasti, a energija
koju one sadre ostaje na raspolaganju za proces proiavanja
srca od pohlepe, mrnje i obmanutosti. Idemo nasuprot svojih
uslovljenih, povrnih preferencija, ali na nain koji vodi ka oslobaanju, a ne ka jo veoj patnji.
Jedan drugi vid ohrabrenja
I tako, alate duhovnog vebanja treba uzeti na pravi nain. Svoje
preferencije dovodimo u pitanje koristei ispravno razumevanje.
Ako neprekidno negujemo oseaj zadovoljstva, ako uvek sebi dajemo ono to elimo i kad poelimo, tada je sva prilika da nikada neemo uspeti da te preferencije sagledamo kao preferencije.
Nikada neemo uspeti da svoja svianja i nesvianja sagledamo
108

Istinska uteha

tek kao puke uslovljenosti uma. Ako uvek idemo za svojim sklonostima, tada emo uvek oseati da su one ja. Svaki put kad sebi
dam ono to elim, ja se oseti zadovoljenim i onda to ja jo
malo poraste i malo je srenije. A svaki put kad uspem da izbegnem ono to ne volim, ja se oseti zadovoljnijim sobom. No, put
Dhamme nije da sebi uvek damo ono to elimo i nije da se uvek
okrenemo od onoga to nam se ne dopada. Na tom putu idemo
protiv svojih preferencija kako bismo uvideli njihovu uslovljenu
prirodu. Vebajui u skladu sa ovim principima, otkrivamo mogunost za jedan novi nivo ohrabrenja.
Postoji poetni nivo ohrabrenja ili sree koji dolazi od zadovoljavanja elja i povinovanja preferencijama, ali i jedan drugi
nivo sree koji dolazi kao direktan rezultat nae spremnosti da
idemo nasuprot eljama iz znanja da ne moramo da zadovoljavamo svoje elje iz razumevanja da su sve nae naklonosti
uslovljene. Zbog toga kaem da proienje, osnovna duhovna
aktivnost, znai suprotstavljanje preferencijama kako bismo otkrili jedno drugo ohrabrenje, proisteklo iz srca koje je u miru sa
samim sobom. Takvo ohrabrenje nije samo fiziko, mentalno ili
emocionalno, ve znai zadovoljenost u sutini naeg bia, nastalu na osnovu razumevanja, jasnog uvida.
Pre nekoliko godina prihvatio sam poziv da posetim prijatelja u Pekingu, kako bismo zajedno otputovali u Japan, u Kjoto.
eleo sam da putujem u Japan jo od kada znam za sebe i poto
je prijatelj radio u Kini, a ja sam posle posete porodici na Novom
Zelandu putovao natrag za Britaniju, nije predstavljalo veliko
skretanje sa marrute zaustaviti se u Kini.
Mnogo vremena unapred me je zaokupljala misao o tom
putovanju. Ideja da u najzad otii u Japan i videti sve te divne
vrtove i hramove u Kjotou bila je tako zavodljiva. Ali dogodilo
se da je moj let od angaja za Peking bio otkazan. I naao sam
se na aerodromu sam, bez novca i nisam imao ni gde da prenoim. Pravo iskuenje, sa gomilom gnevnih kineskih putnika koji
109

Neoekivana sloboda

su se borili za slobodna mesta na narednim letovima. Skoro niko

nije govorio engleski i nisu uopte bili impresionirani mojom
posveenou svetom ivotu! Na kraju, poto sam skoro ostao
bez pasoa i dugo stajao na pisti u ledenoj februarskoj noi, ukrcao sam se najzad u prenatrpan avion i stigao u Peking. Ali ne i
moj prtljag. I u krevet sam legao tek sutradan ujutro, oko dva. U
meuvremenu moj se prijatelj vratio sa sastanka u Hong Kongu,
gde ga je kolega sa posla, u kojeg je imao veliko poverenje, bezobzirno prevario, a i njegov let je takoe kasnio. Kad smo se ujutro
probudili, obojica smo imali upalu grla i loe smo se oseali. I
poto smo poeli razgovor o odlasku za Kjoto ispostavilo se da
oigledno nijedan od nas nije za to sposoban. Posle toliko planiranja i iekivanja, pomisao da od tog puta nee nita biti trebalo
je da izgleda strano razoaravajue. Uz toliko mnogo motivacije,
oekivao sam da ona bude nezamisliva. Ali na moje iznenaenje
i zadovoljstvo, bila je savreno zamisliva. I tako odluismo da ne
odemo za Japan.
Tokom meditacije te veeri sam zaista osetio sreu znajui
da nisam morao da dobijem ono to sam eleo. Jasno sam uvideo
da zadovoljstvo koje dolazi sa zadovoljenjem elje jeste inferiorno
u odnosu na zadovoljstvo povezano sa tom slobodom da ne moram da dobijem ono to elim. Postoji stih u Dhammapadi koji
kae: Mudrost je ta koja omoguuje naputanje manje sree u
korist vee sree. To vee sam se malo pribliio razumevanju tog
vida Budine mudrosti. Na kraju se ispostavilo da smo se drugog
dana obojica oseali bolje, odjurili na aerodrom i proveli prekrasno vreme u Kjotou.
Taka ravnotee
Ako Budino uenje o suprotstavljanju svojim preferencijama uzmemo na pogrean nain, tako to emo poverovati da moda
postoji neka unutranja vrlina u tome to emo slediti ono to ne
110

Istinska uteha

volimo, tada moemo sami sebi da naudimo. I sam je Buda, pre

prosvetljenja, sledio put samomuenja tokom niza godina. To ga
je, naravno, uinilo vrlo nesrenim i uz to dovelo skoro na ivicu
smrti. Na kraju je shvatio: Ne, ovo nije iskorenjivanje patnje.
Pre toga je ve zakljuio da ni zadovoljavanje elje i nastojanje da
nam ivot bude ugodan koliko god je to vie mogue ne vode do
istinskog razumevanja, jer kada se susreo sa prizorima starosti,
bolesti i smrti, to ga je uinilo potitenim i tunim. No, asketizam
i namerno potiskivanje elja takoe nije reilo problem. Na kraju
je odluio da ga rei jednom za svagda i, sedei uporno pod bodi
drvetom, nainio je svoj poslednji odluni napor ka probuenju.
Oslonjen na ranije akumuliranu dobrotu, tokom niza ivota, uspeo je da stigne do take na kojoj je uvideo kako zauzimanje bilo
kakvog vrstog stava za ili protiv onoga to nam se svia ili ne svia stvara patnju. Nauio je da nezauzimanje stava ni za ni protiv
bilo ega jeste sloboda. Buda je to svoje otkrie nazvao Srednjim
putem.
Taj Srednji put, govorio je Buda, roen je iz ispravnog razumevanja prave prirode stvari. Ali da bismo razumeli tu prirodu
neophodno je da idemo protiv svojih preferencija. Vebajui se u
moralu, sila, trudimo se da ne sledimo nepromiljene sklonosti.
Tokom formalne meditacije sebe vebamo da se ne pomeramo
kad god se pojavi impuls da to uradimo, obuzdavamo svoj um
zadravajui panju kad god um poeli da ide kud mu je volja.
elimo da znamo: Mogu li svojom voljom odabrati da ne sledim
tu elju, tu preferenciju?
U Mahasatipatthana sutti Buda opisuje meditanta koji, doivevi zadovoljstvo, samo sedi ispunjen svesnou, jednostavno
zna da u njemu postoji zadovoljstvo i ne dodaje mu bilo ta drugo, niti neto od njega oduzima. Ali kako stiemo do te take da
smo svesni zadovoljstva, a da mu se ne preputamo, ne jurimo za
njim, ne smiljamo kako jo vre da ga zgrabimo? Do toga stiemo obuzdavajui sebe. Kada se jave prijatne senzacije, navikli
111

Neoekivana sloboda

smo da poelimo jo vie toga. Javlja se impuls za traganjem za

novim zadovoljstvom, zasnovan na naoj sklonosti ka prijatnom
iskustvu. Ali ako slepo, po navici, uvek sledimo ovakvu sklonost,
postoji jedna neprijatna posledica: kada se javi patnja, nismo u
stanju da sebe obuzdamo i da se ne borimo protiv tog bola. Ako
se po navici preputamo novim zadovoljstvima, isto tako emo
po navici nainiti problem i od bola. Meutim, ispravno razumevanje nastaje kada se zainteresujemo za stvarnost naih sklonosti.
Kad stigne zadovoljstvo, jesmo li u stanju da zaustavimo sklonost
ka traganju za novim zadovoljstvima ne zato to imamo bilo kakvo miljenje o elji, ve zato to smo zainteresovani za stvarnost
elje? Umesto da bivamo nagnani na zadovoljavanje svojih elja,
tada poinjemo da oseamo zov slobode od slepe navike.
Ako ne razumemo da budistika praksa od nas trai da
dovedemo u pitanje svoje preferencije, tada emo smatrati da
je zadovoljstvo ili neto to treba slediti ili neto emu se treba
odupreti i kritikovati. Neemo ni pomisliti da postoji srednji put
izmeu ove dve mogunosti. Uenje o Srednjem putu jeste jedno
ohrabrenje da preispitamo svoje sklonosti, da vidimo ta stoji iza
prijatnog i neprijatnog izgleda stvari.
Ponekad doivljavamo istinski bol i patnju. Ne mislim tu na
mali bol u kolenima; mislim na oseaj da nam se itavo nebo sruilo na glavu. Privid je da e taj bol trajati zauvek. Tako mislimo:
Ne mogu ovo da izdrim, ne mogu sa tim da se nosim. I naravno, voleli bismo da nije tako kako jeste. Ali Dhamma nas poziva
da zaustavimo neodoljivu tenedenciju da pokuamo da menjamo
situaciju. Umesto toga, dobrovoljno primamo nain na koji taj
bol sebe ispoljava, primamo ga takvog kakav jeste. To je put vebanja uvida u stvarnost, u stvari kakve jesu.
Ostanemo li zarobljeni prividom stvari, bez poverenja u ovakav nain vebanja, tada nam se bol, razoarenje, oaj, alost ine
trajnim i stvarnim. Tada emo poverovati kako moramo neto
uiniti da ih nekako reimo ili im umaknemo; da je sve bolje samo
112

Istinska uteha

ne biti sa njima. Ako nam nedostaje posveenost da ostanemo sa

bolom, u svesnosti, nismo u stanju da prodremo kroz privid.
Prirodne preferencije tela
Dhamma nas ohrabruje da gradimo razumevanje potrebno da bismo ili protiv preferencija i tako uvidimo njihovu uslovljenost.
Postoje telesne preferencije i mentalne preferencije, i ponekad zaista ne moemo mnogo uiniti na menjanju onih vezanih za nae
telo. One su u njemu programirane. Vie volim buter od kikirikija
i med na tostu za doruak od fermentirane ribe, koja je izgleda
omiljena poslastica ljudi u Tajlandu. Dokle god sam iv, siguran
sam da mi riba i ili nee postati omiljeniji zalogaj od butera i
meda na hrskavom tostu. Ali ovaj nivo preferencija ne mora da
predstavlja problem, sve dotle dok znamo da se jednostavno radi
o preferencijama tela. To je samo stvar naeg odrastanja. Ali ono
to moemo promeniti je to kako gledamo na svoje sklonosti.
Ako se prema njima odnosim na nain neznalice i anagarika
mi ujutru u moju kuti donese lep tost za doruak, tada se mogu
izgubiti u svom zadovoljstvu. Moda u dati i kompliment anagariki, govorei mu kako je dobar i kako odlino obavlja svoje
dunosti. I ohrabriu ga da donese tost i narednog jutra. I ako
mi on sutradan donese fermetisanu ribu za doruak, moda u
se izgubiti i rei neto uvredljivo. Frustriranost mojih nesvesnih
tendencija e me voditi do uznemirenosti. Ako ja obino dobije
ono to eli, tada mogu biti uhvaen u zamku sopstvenih preferencija. Tako se prema njima odnose neznalice.
U istoj doruak-situaciji, ako sam iskren u posveenosti da
odem izvan vezanosti za svoje preferencije, vebanje e stimulisati spremnost da jednostavno osetim kako je to biti razoaran kad
ne dobijem ono to elim. Onda vidimo da takva spremnost da
primimo bol vodi do poveane prisutnosti i jasnoe u kontekstu
zadovoljstva. Vidimo da vie nismo toliko izgubljeni ni u zado113

Neoekivana sloboda

voljstvu ni u bolu. Susret sa svojim preferencijama jeste nain da

ojaamo negovanje sabranosti, a ne samo strategija kako da se
otarasimo neprikladnih elja.
Ukoliko postoji mudar i znalaki odnos prema preferencijama, biemo spremni da svoju sklonost da verujemo u stvari
kako nam se ine zaustavimo dovoljno dugo kako bismo videli
kroz njih. Videemo da je elja pokret uma. Ona nastaje, ona se
pojavljuje, moemo je osetiti, primiti u polje svesti bez ikakvog
prosuivanja i ona e nestati, poput estice praine koja lebdi u
prostoru. Taj prostor se ne sudara sa esticom, niti biva uznemiren njezinim prolaskom. Talasi koji se valjaju okeanom ne menjaju prirodu tog okeana; prirodno je za okean da na povrini
ima talase koji se njime kreu. Ali taj talas ne odreuje prirodu
okeana. Slino tome, elja koja proe kroz um ne definie um.
Ukoliko smo ovo uvideli, ukoliko smo sklonost da idemo za svojim preferencijama ukrotili dovoljno dugo da prozremo nain na
koji elja nastaje i nestaje, tada je perspektiva iz koje gledamo na
preferencije mnogo slobodnija.
Bilo da su za doruak servirani tost i med ili fermentirana
riba, bilo da je to neto poeljno ili nepoeljno u odnosu na preferencije naeg tela, srce nee biti ni ushieno ni deprimirano. To je
vrlo vaan princip: u stanju smo da prozremo svoje preferencije,
tako da srce ostaje slobodno. Ako razumemo i prihvatimo ovaj
princip, tada emo biti spremni da proemo kroz sve to je neprijatno za nas. Neemo stalno oekivati da ivot bude prijatan.
Neemo rei: Zaista sam imao dobru meditaciju, samo zato to
smo se oseali prijatno. esto ujem da ljudi pitaju: Kakva ti je
bila meditacija? A onda im prijatelji odgovaraju otprilike ovako:
Ja sam beznadean sluaj, zaista strano. Ako ih pitam: ta je
u tome beznadeno? odgovaraju: Pa, um nikako da mi se smiri. Nikako da osetim mir, jasnou. I zatim pitam: Jeste li znali
da um nije miran? Jeste li znali da u njemu nije bilo jasnoe?
A odgovor je: Da, znao sam. Pa zato je onda meditacija bila
114

Istinska uteha

uasna? Samo zato to se nije poklopila sa vaim preferencijama.

Ako neko kae: Meditacija je bila vrlo dobra, telo budno i puno
energije, um jasan i bistar. Praksa mi zaista dobro ide, on zapravo
govori da meditacija zadovoljava njegove preferencije.
Vebanje
Vebanje ukljuuje svesnu spremnost da idemo protivno svojim
preferencijama. To ne znai zauzimanje filozofskog stava da je
zadovoljavanje elja pogreno. To bi bio tek koncepcijski pristup
vebanju. Trening znai otkrivanje spremnosti da idemo protiv
sopstvenih preferencija radi razumevanja, tako da moemo da ih
se oslobodimo. Moda neemo uspeti da ih promenimo, ali one
vie ne upravljaju nama.
Zaista bih eleo da je vie harmonije u ovom svetu i da se
svako slae sa svakim. Ali stvarnost je da postoji mnogo sukoba.
Moja prieljkivanja su osujeena, no da li to znai da treba da
padnem u oajanje? Ako me ipak obuzme oaj, iz Budine perspektive govorei, to je posledica neznalakog postavljanja prema
preferencijama. Mudar nain postupanja bi znaio da mi i dalje
oseamo tugu i razoarenje, ali oni ne zamagljuju unutranju jasnou i mir. Na uvid nije osujeen; sposobnost kontemplacije
nevolje u kojoj smo se nali nije nestala zbog onoga kako se oseamo.
Kada smo se zaista ustalili u svojoj praksi i usvojili ovaj princip vebanja da idemo protiv preferencija, ne prilazimo ivotu sa
zahtevom da on bude prijatan, niti ga smatramo neuspenim ako
je neprijatan. Ne kreemo u meditaciju oekujui da bude prijatna. Ako idemo na kurs meditacije i ne doivimo duboke uvide
koje smo prieljkivali, neemo smatrati da je kurs bio neuspean.
Kada doe do problema u naim odnosima sa drugim ljudima i
teko se meusobno podnosimo, neemo rei da sve ide u pogrenom smeru. Oseamo bol i to je neprijatno, ali smatrati da
115

Neoekivana sloboda

u tom ima neeg pogrenog znai dodavati neto nepotrebno itavom iskustvu. Sve to moe biti bolno, ali ako smo spremni da
sa interesovanjem priemo tom bolu, da preispitamo svoje preferencije, tada smo, iz Budine perspektive gledano, na putu koji
vodi ka razumevanju.
Postoji srea koja nastaje iz boljeg razumevanja neega to
nam se do tada obino inilo kao pretnja. Kada doivite jasnou
roenu iz razumevanja da elja nije ono to nam se ini, da bol
nije ono to nam se ini, tada moete dopustiti raznim ranije neprijatnim pojavama da postoje u vaem umu. Na poetku vebanja, kada ste bili neosetljivi za ono to se odigrava u umu, moda
ste tek primeivali da je pun raznovrsnih beskorisnih elja. Moda ste poeli da se stidite zbog takvih sklonosti svoga uma, ali to
je zbog toga to ste jo uvek njima bili zarobljeni. Ako vebamo
na pravi nain, ako sklonost da sledimo te stvari obuzdavamo
tako to ih prouavamo i posmatramo, tada emo ih moda jednoga dana prozreti. elja, bes ili strah se mogu javiti u umu, a da
on ipak ostane jasan, pun samopouzdanja i otvoren kao i onda
kada sedimo u svesnosti. Boravimo u svesnosti u kojoj su sva ova
stanja sadrana. Ona prolaze kroz svesnost; nastaju, traju i onda
nestanu, ali njima nismo uznemireni. Kada ponemo ovo da doivljavamo, srce prepoznaje da boravi na jednom sasvim novom
nivou sree.

116

ta je to samoobuzdavanje?

Nalik pticama to po vazduhu ne ostavljaju trag

jesu i oni iji umovi ne hrle za iskuenjima koja im se nude.
Oni su usredsreeni na, drugima neuhvatljivo,
bezoblino stanje osloboenosti.
Dhammapada, strofa 92

amoobuzdavanje nekkhamma na paliju jeste jedno od deset paramita, savrenstava ili sila dobrote. Lino sam uveren da je samoobuzdavanje jedan od najvanijih, a u isto vreme i
najmanje cenjenih vidova duhovnog ivota. Ne govorim ovo da
bih opravdao svoj ivot monaha. Moda vi i oekujete da kaem
da je samoobuzdavanje dobro, s obzirom da ga praktikujem ve
dvadeset pet godina! Meutim, ja sam, zajedno sa mnogim drugima, odabrao da ivim ovim ivotom jer razumem da postoji
ogromna korist od odustajanja od svega to je suvino korist od
sposobnosti da ostavimo po strani sve ono to nije neophodno i
ivimo jednostavnim ivotom.
Ovde ne govorim samo o odustajanju od spoljanjih. fizikih stvari kao to je, na primer, jelo posle podneva. Nema nieg
moralnog ili nemoralnog u tome da ne jedemo popodne jednostavno preskoimo veernju au mleka i to je to! Ne mislim ak
ni na neto tee stvari kao to su muzika ili seks. Te stvari kojih se
klone monasi i monahinje nisu same po sebi sutina samoobuzdavanja. Ti spoljanji gestovi jesu samo naini da ohrabrimo ono
117

Neoekivana sloboda

naputanje u sebi. Ti gestovi su sami po sebi funkcionalni, doprinose negovanju snage srca koja nas odrava na tom unutranjem
putovanju. Svakako da je svakom od nas, ne samo monasima i
monahinjama, potrebna ta sposobnost. Tano je da monaka zajednica svesno naglaava ovaj vid Budinog uenja, ak od njega
pravi nain ivota, ali jedno ovakvo vebanje znaajno je za svakoga ko je zainteresovan za unutranju slobodu.
Sve do pre koju deceniju rimokatolika crkva je zahtevala od
svojih vernika da ne jedu meso petkom. Kada je papa ukinuo ovu
zabranu pomislio sam da je to stvarno teta. Premda je znaaj ove
specifine forme uzdravanja diskutabilna, barem je u izvesnoj
meri podsticala formalnu praksu obuzdavanja. Ja sam dovoljno
staromodan da mislim kako je uskrnji post jo uvek dobra ideja.
To je doba godine kada imamo priliku da kaemo: Dobro, tokom ovog perioda uloiu energiju u to da vidim koliko sam u
stanju da se odriem.
Stvar je u tome da ukoliko ne znamo da kaemo ne uslovljenim eljama, lako nas je prevariti bilo da je to spoljanji svet
ili nai unutranji porivi. Ako ne moete da kaete sebi ne kada
uete u neki od onih velikih supermarketa u kojima ima svega,
vrlo je verovatno da ete kupiti i ono to vam ne treba. Prelistavajui arene kataloge ili kupujui preko interneta, sasvim lako
dajete broj svoje kreditne kartice, povodite se za trendovima na
tritu, da biste tek kasnije poeli da razmiljate: Zato sam to
uradio? Svima nam je poznata takva situacija nemogunost da
kaemo ne stvarima koje su suvine.
Moemo ovo prepoznati na spoljanjem nivou: kupujemo
novu odeu koja nam nije potrebna, hranu koja nam nije potrebna, CD-je koje moda nikada nismo ni presluali. Ali ono to je
tee uvideti jeste kako taj obrazac funkcionie u naem unutranjem svetu, uvideti taj mentalni podsticaj koji neprekidno dodaje
neto novo svakodnevnom iskustvu: dobro, loe; ispravno, pogreno; treba ovo, ne treba ono. Ova sklonost da reagujemo, pre118

ta je to samoobuzdavanje?

suujemo i dodajemo na nae iskustvo spreava nas da primimo

stvarnost u njezinoj istoj, nezamuenoj formi. Poenta ivljenja u
kojem odustajemo od nekih mogunosti jeste u tome da negujemo svesnu volju da kaemo ne stvarima koje bismo inae eleli
da imamo ili radimo stvarima koje zapravo nisu neophodne
radi nae dobrobiti koristimo spoljanje konvencije da nauimo
kako da se oslobaamo na jednom dubljem nivou. Uimo vetinu oslobaanja. Taj proces uenja nazivamo treningom, poto
zahteva odreenu dozu vetine u primeni napora. Nekontrolisan
napor u ovom podruju redovno vodi do slepog i potencijalno
razornog potiskivanja.
Izbor vrste treninga
Ako elimo da razumemo samoobuzdavanje, onda treba da ga
isprobamo na sebi. Makoliko o njemu priali, to nam nee mnogo
pomoi. Njegove prave efekte vidimo jedino kada uloimo napor
i posmatramo ta se dogaa. Ponekad se iznenadimo kako je dobar oseaj biti u stanju rei sebi ne, moe ak biti vrlo zarazno.
Seam se kako sam jednom pomagao prevodei tek zareenom
mladom monahu, koji je bio pun oduevljenja koje dolazi posle
prijema u Sanghu. Zamolio je da ga aan a posavetuje kako da
primenjuje razliite metode negovanje samoobuzdavanja i odlunosti. Taj momak uagrelih oiju i vrlo energian, priao je aan
au kako namerava da se zavetuje da naredna tri meseca sezone kia nee uopte lei, niti e prihvatati hranu mimo one koju
sakupi prosei, kako e jesti samo jednom dnevno, nositi samo
minimum odee i slino. Mnogo je sluao o dhutanga (asketskim)
praksama koje je Buda savetovao monasima. Aan a ga je sasluao i onda mu rekao da e biti najbolje ako se jednostavno zavetuje da nastavi da veba kao i do tada i ne preduzima nita posebno.
Aan a je bio potpuno svestan koliko praksa samoobuzdavanja
nadahnjuje kada prvi put osetimo mo koju nam daje.
119

Neoekivana sloboda

Ponekad se moemo pretvoriti pomalo i u misionara u vezi

sa tim svakoga ko hoe da nas slua ubeujemo u vrline samoobuzdavanja, ak ga i nameemo drugima. Time itavoj stvari donosimo samo lou reputaciju. Pre koju godinu aan Sumedo morao je da intervenie kako bi ublaio entuzijazam tek naimenovanog stareine jednog malog manastira. Taj monah je uveo sistem
da se sva hrana koja se pripremi u manastiru ili donese sa strane
pre ruka sipa u jednu plastinu kofu pirina, varivo, kolai, sve.
Onda bi je promeao i uzeo sebi nekoliko kutlaa, pre nego to bi
kofu dodao onom do sebe. Bez sumnje da je ovakav gest samoobuzdavanja trebalo da na plemenit nain stavi na iskuenje sklonost ka hrani, ali oigledno da nisu svi u zajednici to doivljavali
kao neto korisno. Aan Sumedo je u svojoj pronicljivosti poslao
u isti taj manastir jednu veliku, lepo zapakovanu kutiju vrlo ukusnih kolaa, na kojoj je stajala cedulja: Nije za kofu.
ak i bez ikakvog spoljanjeg gesta samoobuzdavanja, moemo neto nauiti kad vidimo koliko je teko osloboditi se svega
suvinog u sopstvenom umu. Primer za ovo je kad sednemo da
meditiramo. Znamo kako veba koncentracije moe uvrstiti um,
otvoriti srce i doneti veu jasnou i razumevanje znamo kako je
ugodno i prijatno to stanje uma; pa ipak, kada odluimo: Dobro,
odvojiu trideset minuta i meditirau i pokuamo da se fokusiramo, um odluta na razne naine. Onda pomislimo: Zato se to
dogaa? Zato mi um luta? To nije neophodno, zavrio sam sa
svim time, elim da se smirim. To je ono to podrazumevam pod
suvinim. Dakle, moemo li da se oslobodimo tog vika? Imamo
li tu sposobnost, tu snagu koja nam omoguuje da jednostavno
kaemo ne toj nagonskoj sili?
Nije isto to i moral
Treba shvatiti da ovde ne govorimo o moralu. Ponekad se ta dva
vida prakse moral i samoobuzdavanje brkaju i to nam sigur120

ta je to samoobuzdavanje?

no ne moe pomoi. Ne govorimo o pet pravila morala koja svi

znamo: ne ubijanje, ne kraa, ne neodgovoran seks, ne laganje, ne
opojna sredstva. To su moralne stvari koje e, ako ih zanemarimo,
nakoditi drugima i nakoditi nama. Kada se pridravamo osam
pravila, tri dodatna su pravila o samoobuzdavanju. esto pravilo je uzdravanje od jela posle podneva, a sedmo i osmo se tiu
izbegavanja zabava i svega to odvlai panju kao to su muzika,
nakit, predugo spavanje. Sem toga, tree pravilo postaje pravilo o
samoobuzdavanju, jer uzdravanje od neprimerenih seksualnih
odnosa prerasta u celibat (odsustvo bilo kakve namerne seksualne aktivnosti). To nije pitanje morala. Po tradiciji, nezareeni
budisti se ohrabruju da se ogranieni vremenski period pridravaju osam pravila kako bi negovali sposobnost samoobuzdavanja,
oslobodili se navike priklanjanja onome to nije u vezi sa ciljem.
Tu se radi o razvijanju vetine, a ne o moralu.
Ako vas takva mogunost inspirie i elite da se i sami okuate, ja bih vas u tome ohrabrio, ali i savetovao da nikom ne govorite
ta radite. Neka to bude put ka smanjivanju tereta, a ne ka jaanju
lanog oseanja ega. Moete na primer odluiti da ete jednom
nedeljno ili jednom meseno vebati tako to ete rei ne neemu. Moete rei ne svojoj elji da gledate omiljenu TV emisiju
ne iz nekih moralnih razloga, ve jednostavno radi razvijanja
sposobnosti samoobuzdavanja, a da pri tome ne zapadnete u raspravu sa samim sobom ili slepo potiskivanje. Kao rezultat svoga
eksperimenta sa samoobuzdavanjem otkriete neto zanimljivo
dobiete svoju energiju natrag. Garantovano. Ako ne doe prvi
put, kaite ne jo nekoliko puta. U poetku se ta energija moe
manifestovati kao ljutnja ili uznemirenost. Kada osetite razdraenost, moe vam se uiniti da ovakva praksa nije za vas. Ili da ste
sve to ve prevazili i u tom sluaju neete imati bilo kakvih sumnji u vezi sa energijom i spokojstvom ve ete biti u savrenoj
ravnotei. Ali ako to jo niste, savetovao bih vam da istrajete, sa
merom i punom svesnou, uei od tih poetnih reakcija.
121

Neoekivana sloboda

Ponekad nas ovakva praksa moe voditi dotle da otkrijemo u sebi resurse za koje nismo ni znali da ih imamo. Moe nas
iznenaditi da smo u stanju da istrajemo u neemu, dok smo ranije poputali pod takvim pritiskom. Uzmimo primer: ja lino
u globalu nemam poverenja u masovne medije, ali vidim da su
novinari i producenti izuzetno ubedljivi. Urednici TV stanica i
novina naravno alju svoje najarmantnije novinare kako bi obezbedili materijal, ali ono to se posle nae u programu moe biti
potpuno drugaije u odnosu na ideju iz vremena kada je materijal
sakupljan.
Pre koju godinu poverena mi je dunost da se staram o ithurst manastiru i neka TV stanica iz Brajtona uporno je traila
dozvolu da snima grupu uenika koji su dolazili u manastir kao
deo nastave iz veronauke. Nije bilo teko nai opravdanje i kazati da producentu te emisije, pa ipak neki oseaj u stomaku mi
je govorio da ne treba verovati njihovim motivima; postojala je
bojazan da nee biti dovoljno paljivi da ne odvlae panju dece
od glavnog cilja posete. I tako sam rekao ne. Zvali su ponovo
vie puta u pokuaju da me navedu da promenim miljenje, ali
iznenaujue je koliko sam lako uspeo da ostanem pri svojoj prvobitnoj odluci. Priznajem da me je brinulo kako bi u koli mogli
biti razoarani zbog ovakvog mog stava, ali sam jo uvek oseao
da je ne pravi odgovor. Na kraju se ispostavilo da je nazvao direktor kole i rekao koliko su se nastavnici obradovali kad su uli
da nee biti nikakve TV ekipe unaokolo, tim pre to novinarima
niko ranije nije rekao ne.
Strateka frustracija
Ako se oseamo bespomoni na ovom terenu, lako nas neto
omete i iznutra i spolja. Primetio sam da ne samo da nas ini
krajnje ranjivim, ve i vodi do otupelosti ula. Ako svaki put sebi
priutimo ono to elimo, postajemo nezainteresovani, gubimo
122

ta je to samoobuzdavanje?

otrinu. U dananjoj kulturi obilja i udobnosti obino zaboravljamo da obratimo panju na ovu dinamiku. U praksi se deava da
volim da dobijem ono to elim, a ipak postoji deo mene koji zna
da pri tom podmirivanju ne dobijam ono dublje zadovoljenje za
kojim eznem.
Taj deo nae prakse oznaavam kao strateku frustraciju
odluujemo da se prepustimo frustraciji na jedan konstruktivan nain. Rinzaj kola zen budizma je formalizovala frustraciju
kroz meditativnu tehniku nazvanu koan. Od meditanta se trai
da razmilja o nekoj krajnje frustrirajuoj situaciji ili mu se postavlja naizgled nemogue pitanje naroito smiljeno da resetuje rasuujui deo uma. Tokom tog procesa i pre oslobaanja
kroz razreenje koana stvara se ogromna energija. Ceo put je
krajnje frustrirajui i takav i treba da bude. Moete ga posmatrati
i u nama samima. Ne morate otii na zen meditaciju ili se zamonaiti, jedino posmatrajte nivo energije u sebi dok odluujete da
li da sledite ili da obuzdavate elje. Neprekidno tranje za eljama
znai rasipanje toliko mnogo te energije.
Kakvo je stanje uma pre nego to se javi elja? Ono je zapravo sasvim u redu, zar ne? Um koji ne uznemirava bilo kakva elja
je smiren. Tek kada elja pone da raste osetimo svrab; ali ako se
odmah poeemo smesta zadovoljivi elju a da nismo zastali
da je bolje pogledamo neemo zapaziti koliko elja moe da
bude iritirajua. Kada nama vlada elja, proputamo da vidim ta
je ona zapravo. elja je jednostavno pokret unutar svesti talas
na povrini okeana. Meutim, nae iskustvo najee nije takvo:
kada se javi elja, mi smo uglavnom njome uznemireni.
I poto se elja pojavila, na raspolaganju su nam tri mogunosti. Moemo je zadovoljiti, tako da je se istog trenutka oslobodimo i takvo oslobaanje od iritacije moemo doiveti kao zadovoljstvo. Najee idemo tim putem, ali time ujedno i jaamo
snagu elje i potrebu njenog zadovoljenja. Na dui rok obino
postajemo manje smireni. Sledea opcija koja nam je na raspo123

Neoekivana sloboda

laganju jeste potiskivanje elje i pretvaranje da ne elimo bilo ta

to znai slepo poricanje. Trea mogunost je da tu elju zadrimo u fokusu svesti. Mi moemo da je zadrimo. I kao rezultat
toga dogaa se neto divno. Energija koju smo doivljavali kao
elju ispostavlja se kao sirova energija. Ta energija zaista moe da
motivie nau praksu i odvede nas do mnogo vee sree nego to
je ona ako smesta zadovoljimo elju koja se javila. Dakle, frustriranje elje nije neto namenjeno aci udaka ili mentalnih bolesnika koji ive u manastirima zato to ni ne znaju kako da uivaju
u ivotu. Samoobuzdavanje je zapravo uenje kako da dopremo
do izvora energije duboko u nama.
Kada me ljudi pitaju o samoobuzdavanju, ohrabrujem ih da
istrauju sami za sebe, a ne samo da prihvataju miljenja drugih
ukljuujui i mene i moje stavove. Isprobajte ga i vidite. Ako
se u sebi borite sa neim to je teko kao to je tuga, na primer
i imate problem da se toga oslobodite, uoite karakteristike te
borbe. Oseate da elite toga da se oslobodite, ali ne moete. Pitate se: ta ja to radim? Kakav je to viak prtljaga koji vuem za
sobom? Dobar deo toga je samo navika, koja se formira zato to
zapravo ne odvojimo vreme da upoznamo elju kakva ona zaista
jeste, kao pokret u naem umu. Suvie brzo zakljuujemo da moramo da zauzmemo stav za ili protiv naih elja, a da zapravo ne
istraujemo stvarnost. elja nije ono to izgleda. Moemo sebe
zapitati: Da li elim da ivim u skladu sa obrascima elje kojom
sam postao uslovljen i ogranien? Ili elim da ivim u stanju slobode, odravajui svest u ovde i sada, bez zauzimanja stava za i
protiv neega? Uvek iznova me inspirie jedna takva kontemplacija. Samoobuzdavanje, ba kao i elja, nije ono to nam se na prvi
pogled ini. Idui na vet nain protiv svojih elja, neemo sebe
uiniti manje srenima!
Molim vas da ne mislite kako je ovakva praksa naroito
teka ili predviena tek za nekoliko izuzetnih pojedinaca. Svima
nam je potrebno da nauimo kako da svesno ivimo, kako da sa
124

ta je to samoobuzdavanje?

dovoljno snage sledimo ono za ta nam srce kae da je istinito.

Svi smo potencijalno u stanju da panju usmerimo ka onome to
lino smatramo da je zaista vano. Ne treba u tome da nas ometaju miljenja drugih ljudi. Ako na osnovu iskustva prepoznamo
neto kao zaista vredno, okrenimo mu se svim srcem i umom. Samoobuzdavanje, razvijano sa ispravnim razumevanjem, postaje
vodei princip koji nas odrava na putu istine, onda kada bismo
inae moda sa tog puta bili odvueni neim drugim.

125

Molitva i predanost

Iako je teko prei more

nad kojim besni oluja strasti,
oni koji ive u skladu sa dobro izloenim Putem,
drugu obalu dostiu.
Dhammapada, strofa 86

itanje: Da li molitva ima bilo kakvu ulogu u theravada budizmu?

Aan Munindo: Veoma mi je drago da je postavljeno ovakvo
pitanje. Iako se za molitvu moe initi da pripada onim oblicima
duhovne prakse koji su sasvim drugaiji od ovoga kojem mi pripadamo, lino smatram da je ona jedna od dimenzija duhovnog
rada koju nije mudro odbaciti. Za sebe mogu rei da tokom dugog niza godina jedva da je proao i jedan dan a da nisam izgovorio neku molitvu. Iako moda nisam svaki dan sedeo i meditirao,
nijedan dan nisam zaboravljao na svoje molitve. Drugim reima,
molitvu smatram kljunom stvari. Ne mogu da zamislim ovakav
nain ivota bez svesnog delovanja na takav jedan nain.
Kako onda govoriti o neemu toliko tajanstvenom i linom?
Teko je rei ta molitva jeste ili kako je poduavati. Tokom mog
protestantskog odrastanja postojala je opta pretpostavka da svako zna kako da se moli. Pevali smo, sluao sam itanja iz Biblije i
molitve tokom slube, ali nita nije bilo reeno o tome kako postii komunikaciju sa boanskim principom. Govoreno nam je:
126

Molitva i predanost

Trai i bie ti dato. Ali kako bi tano trebalo traiti?

Mnogo kasnije razgovarao sam sa jednim hrianskim monahom kad nam je doao u posetu. iveo je ivotom pustinjaka
neto severnije od nas, na granici sa kotskom. Razgovarali smo
o radostima i tegobama monakog ivota i o ljudima koji ga poseuju u njegovom skromnom boravitu. Pitao sam ga: Da li ih
ikada poduavate kako da se mole? I dao mi je sjajan odgovor:
A ne, ree, molitva se ne ui ona se prenosi. Kao bolest. Dobijete je od nekoga ko je ve ima.
Tano sam znao o emu pria, poto sam pet-est godina iveo meu tradicionalnim theravada budistima u Tajlandu. Tamo
je postojalo neto kao molitveni odnos prema praksi i oseam da
sam ga i ja tamo pokupio.
Nisam bio potpuno svestan te dimenzije dok sam iveo
tamo, ali nekoliko godina kasnije, dok sam u samoi intenzivno
meditirao ovde u Engleskoj i ba se muio oko toga, otkrio sam
da u meni postoji glas koji eli da bude sasluan. Taj period meditacije trajao je dva meseca. Sem zajednikog recitovanja monakih pravila svake dve nedelje, emu sam bio obavezan da prisustvujem, nikoga nisam viao itava ta dva meseca. Zakljuao sam
se u maloj sobi na spratu ithurst manastira i prozore prekrio
paus papirom, tako da u prostoriju dopire dnevna svetlost, ali ne
vidim spoljanji svet. Sve to imalo je za cilj da povea intenzitet, za koji sam naravno verovao da mogu da ga podnesem. Ipak,
preda mnom je bilo nekoliko stvari koje je trebalo da nauim.
Jedna od njih je vrednost molitve. Jedina stvar slina molitvi koju
sam u svojoj dotadanjoj budistikoj praksi sreo bilo je jutarnje
i veernje recitovanje iz Budinih govora. Kada sam poeo da izgovaram stihove koje sam svakodnevno recitovao ve godinama,
otkrio sam da ih govorim sa puno emocija. Neto unutar mene
se pokrenulo i nadahnulo, tako da sam bio u stanju da govorim
te rei i da one zaista imaju znaenje za mene. Neka boravim u
blagostanju, osloboen bola. Neka se oslobodim patnje. Neka se
127

Neoekivana sloboda

sva bia oslobode patnje. Izgovarati ovakve stvari sa svesnom namerom zaista je donosilo radost. Seam se da me je sve to navelo
da gledam malo dalje i tako sam poeo da dolazim do sopstvenih
rei. Bio je to znaajan korak na putu ka smislenom molitvenom
ivotu, za koji sam naknadno shvatio kao neto veoma vano, a
to je nedostajalo u duhovnim vebama koje su bile deo mog monakog ivota do tada.
Dinamika molitve
Pronai sopstvene rei kojima izraavamo najdublje elje moe
biti veoma znaajno kada treba da preuzmemo odgovornost za
sopstveno srce. Time otvaramo put koji nas povezuje sa onim
to je najdublje u nama. Svi vidovi naeg bia bivaju okupljeni na
jednom mestu, fokusirajui se na nameru. Na taj nain, takoe,
nekom obliku ili spoljanjem gestu poklanjamo duhovnu snagu.
Kada palim mirisni tapi, u sebi izgovaram molitvu ili neku od
njenih varijacija: Neka miris istine prome sve vidove moga bia,
sve ono to inim telom, govorom i umom. Kada je molitva praena emocijom, kada je praena dobrom namerom koju iskazuju
telo, govor i um, ona poseduje snagu. U tom trenutku neto se
dogodi. Ne mogu precizno rei ta je to neto, ali je ono znaajno
za na put. Svesno se povezujui sa onim za ime udimo, onim
to je izvan sveta svakodnevnih briga, na ivot dobija svoj smer.
Svesna molitva, voena mudrom kontemplacijom, jeste nain da
otkrijemo svoje najdragocenije tenje i dopustimo im da nas vode
do kraja ivota.
Dok sam iveo u Tajlandu primetio sam da postoji neto
zajedniko u nainu na koji budistiki monasi i hrianski misionari upotrebljavaju odreenu re. Tajlandski budisti esto su raspravljali o znaaju adhitthan, to je tajlandski oblik pali rei adhitthana. U theravada budizmu, adhitthana znai svesnu odluku da
se veba nepokolebljivo i uporno. Tajlandski hriani koristili su
128

Molitva i predanost

istu tu re adhitthan kada su govorili o molitvi.

Moj molitveni ivot u mladosti podrazumevao je da tamo
negde postoji neki svemogui autoritet koji je na neki nain odgovoran za sve to se dogodi i da, ukoliko vam se posrei, moete stvoriti specijalni odnos sa njime, pa e on uraditi sve to
poelite samo ako ga lepo zamolite. Tajlandski budisti uopte
nemaju nekakvu ideju slinu tome. Ona nije deo njihovog shvatanja stvarnosti. Poto sam proveo nekoliko godina kao budistiki
monah, shvatio sam da sam, i bez potrebe da verujem kako se
obraam nekoj svemonoj linosti kojoj moram da se pokoravam
i odobrovoljim je, u stanju da na zaista smislen nain formuliem
elje svoga srca.
Srce ezne da govori i da bude sasluano. Nekima od vas je
moda poznat odlomak iz Biblije u kojem se kae, u psalmu 130:
Iz dubina viem k tebi, Gospode. Gospode! uj glas moj. Neka
paze ui tvoje na glas moljenja mojega. Verujem da se udnja
srca da bude sasluano najprirodnije zadovoljava kroz molitvu.
Za one od nas koji smo odgajani kao teisti i ueni da se u tom
okruenju molimo, da bismo se kasnije pod teretom oseanja neispunjenosti povukli iz te forme religijskog izraavanja, moe biti
neugodno i teko da opet ponemo da se molimo. Odluivati se
za molitveni ivot imajui iza sebe takva iskustva moe znaiti
mnogo ustezanja, ak strah. Seam se kako me je obuzeo jak strah
kako bih na kraju mogao izgubiti svoju veru kao budista i ponovo
postati teista. Na kraju se ispostavilo da su takva iskuenja deo
procesa ponovog nalaenja svog puta ka molitvenom ivotu.
Ako praktikujui istrajnu sabranost panje, moemo dopustiti takvim strahovima da se ispolje, ali i da ne verujemo nuno
u njih. To to se bojite da e se neto dogoditi, ne znai da e se to
zaista i dogoditi. To to se oseate krivim zbog neega, ne znai
nuno da ste i uradili neto pogreno; to to neto elite, ne znai
da e vas to i usreiti kada ga dobijete. Svi smo ve toliko puta
videli kako nas privid stvarnosti moe zavesti. Kada ponem da
129

Neoekivana sloboda

svesno izgovaram svoje molitve, moram ujedno i da se suoim

sa svojim strahovima, ali sam u isto vreme svestan kako nastaje
jedan oseaj zahvalnosti samo zato to sam u stanju da artikuliem one najdublje udnje. Na kraju se te brige i sumnje stiaju i u
onome to radim pronalazim prirodnu jednostavnost i lakou.
Jedne veeri predvodio sam zajednicu u ithurst manastiru
kada nam je molitvena grupa iz lokalne crkve dola u posetu. Poto sam odrao govor, upitao sam ih da li imaju neto da pitaju.
Jedna ena iz grupe podie ruku i ree: ta dobro vi inite za bilo
koga drugog? Vi se ak ni ne molite. Odgovorio sam joj da se ja
molim svaki dan. Na to je ona odgovorila: Hm, pa kako se molite
kada vi uopte nemate Boga? I ja joj uzvratih: Sunce sija bez obzira na to ima li ili ne neega na ta bi sijalo. Sunce jednostavno
sija, takva mu je priroda, a slino je i sa prirodom srca da govori
i sebe izraava. Nije neophodno verovati u neto spoljanje, drugo koje bi to primalo.
Ovaj dogaaj pomogao mi je da bolje shvatim molitvu iz
perspektive budistike prakse. Uvideo sam da je u mojoj praksi
panja usmerena ka unutra, dok se osoba koja je postavila pitanje
fokusirala na objekat kojem upuuje svoje molbe, a to je zamiljeni Svevinji. Ja nisam oekivao intervenciju odgore kao ona.
Kada ja molim, to je zarad srca kao takvog. Srce se moli zato to
mu je to potrebno da bi postalo slobodno. Naa srca govore sve
vreme, ali da li ih mi ujemo? Zaokupljeni smo najdubljim brigama, najdubljim eljama. Koristei panju na pravi nain, moemo
zapodenuti dijalog sa tom dimenzijom sebe samih i time biti obogaeni. Ta tajanstvenost je dobrodola i intrigantna. Usredsreeni
smo na sopstveno srce. I nemamo ega da se plaimo.
Vebanje uvida
Meditacija uvida (vipassana) ukljuuje istraivanje svake pojave
u skladu sa njezinim karakteristikama, a to su prolaznost, ne130

Molitva i predanost

dovoljnost i odsustvo trajne sutine, sa ciljem da se oslobodimo

sklonosti vezivanja za te pojave. Meutim, ukoliko je naa praksa samo to, pokuavaemo da se oslobodimo svega i ipak otkriti
kako postoji jedan hladni, tamni gr koji ne poputa.
Kad sebe opremimo sabranou panje i svesnou sadanjeg trenutka, mogue je da sebi prokrimo put do jednog intimnog dijaloga sa onom dimenzijom koju teisti nazivaju boanski
princip. Za mene taj boanski princip simbolizuju tri dragulja
Buda, Dhamma i Sangha. U svojoj devocionalnoj praksi ja ih
oznaavam kao Gospod Buda, Gospod Dhamma i Gospod Sangha, jednostavno zato to re Gospod za mene ima znaenje.
Za mene re Gospod nosi u sebi pozitivno znaenje onoga to
vlada: sveopteg vladajueg zakona.
U tradicionalnim budistikim zemljama niko ne kae:
Buda je rekao tako i tako. To bi znailo uneti meu obine, svakodnevne stvari neto to ima najviu moguu cenu. Umesto toga
se uvek kae Gospod Buda ili, na tajlandskom, Phra Buddha Jao.
Phra Jao znai Gospod ili Bog. Slino ovome se i Dhamma i Sangha u Tajlandu oznaavaju kao Gospod Dhamma i Gospod Sangha. Ovo nije tek detinjasta naivnost radi se o oznaavanju ovih
realiteta reima koje ih izdvajaju kao vredne potovanja. Stvari
srca su nam mnogo vanije od svakodnevnih briga. Ako ne proitamo jedan dan novine, ta mari? Volimo da ujutro prelistamo
novine ili popijemo oljicu kafe. Ali moemo preiveti i da ne zadovoljimo jednu ovako obinu elju, iji je znaaj na kraju krajeva
ipak trivijalan. Meutim, udnje naeg srca ako im ne obratimo
panju mogu imati ozbiljne posledice.
U naoj kulturi je tokom poslednjih nekoliko decenija postojao opti trend ka filozofiji relativizma. Prema relativizmu, ne
postoji objektivno dobro ili loe postoje samo line sklonosti.
Ovo se odraava i u svakodnevnom jeziku: prestali smo da koristimo rei koje su nekada ukazivale na injenicu da smo neke
stvari smatrali za svete i vredne naeg najdubljeg potovanja. U
131

Neoekivana sloboda

molitvi, kao neem sasvim linom i privatnom, imamo priliku da

izrazimo ona oseanja koja svi nosimo u srcu. To je razgovor sa
jednim viim principom sasvim intiman razgovor.
Molitva i zasluge
Buda je sasvim jasno govorio da ukoliko uloimo napor da nai
postupci telom, govorom i milju budu ispravni, stvaramo potencijal koji je on oznaavao kao pua, to se prilino neprecizno
prevodi kao zasluga. Pua je iva sila svega dobrog. U veini
budistikih kola je praksa da se potencijal dobrobiti koji neko
ostvari posveti odreenim pojedincima ili svim biima. Moemo
na ovo gledati kao na blagosiljanje ili molitvu.
Jasno mi je koliko, za mnoge, pojam zasluge mirie na materijalizam i izaziva podozrenje. Meutim, ponekad moemo neto i nauiti od materijalistike metafore. Na primer, ako elimo
da krenemo u neki biznis, moramo da stvorimo potencijal koji e
ga pokrenuti i odravati. Taj potencijal je u ovom sluaj kapital
potrebno nam je dovoljno akumuliranog novca, sopstvenog ili
pozajmljenog od banke. Ta priprema nije isto to i sam biznis,
jer jo uvek ne radimo ono to nameravamo, niti imamo rezultat
posla kojim hoemo da se bavimo. Pa ipak, bez potencijala koji
predstavlja taj kapital, ne moemo da krenemo u biznis to je
injenica. Isti princip vai i za duhovne stvari.
Ukoliko zbog nepaljivosti dospemo u stanje sebinosti, izolacije i usamljenosti i poelimo da se takva situacija promeni, moemo se zapitati odakle bi mogla doi sila ili energija neophodna
za takvu jednu transformaciju. Bilo da praktikujemo budizam
kao monasi ili kao nezareeni, dobar deo nae prakse usmeren je
na stvaranje akumulirane sile potrebne za tu transformaciju. To je
jedan od naina na koji treba razumeti puu.
Sam in posveivanja pue ima za cilj proiavanja naeg napora. Uprkos tome to dajemo sve od sebe, moe se u
132

Molitva i predanost

nama malo-pomalo, a da to i ne primetimo, uvrstiti oseaj da

smo na neki nain duhovno superiorni u odnosu na druge. Taj
oseaj akumulirane dobrobiti moe, ako nismo paljivi, uveati
nae breme samoobmane. Kada puu koju smo moda stvorili
ispravnim ponaanjem posvetimo nekome drugom, mi je zapravo
naputamo. Molimo se: Neka dobrota koja je plod moje prakse
danas donese blagodet svim biima. Kad to radimo, fokus panje
je na samom srcu; ona nije usmerena ka spolja, zaokupljena time
kakav bi efekat takav gest mogao imati na svet.
Buda je ispriao priu: Bila dva akrobate koji su putovali
od sela do sela, izvodili svoje predstave i tako zaraivali za ivot.
Imali su i deo kada je stariji od njih drao merdevine na ramenima, a mlai bi se penjao i izvodio svoju taku. Oigledno su
bili svesni da je neophodno da budu jako paljivi, inae je taka
veoma opasna. Jednoga dana stariji ree kako bi bilo najbolje da
mlai tokom predstave dobro pazi na njega dole ta radi. A on e,
sa svoje strane, dobro paziti na to ta se dogaa gore na vrhu merdevina. Mlai ga je sasluao s potovanjem, ali onda ree kako
smatra da bi bolje bilo da umesto da paze jedan na drugog, paze
svaki na sebe ta rade. Na taj nain, ree on, obojica emo imati
koristi. Buda je mlaem dao za pravo. Ako bismo svi pazili na
ono za ta smo sami odgovorni, tada bismo imali koristi i jedni
od drugih.
Na kraju svakog dana meni je izuzetno nadahnjujue da
nekome posvetim blagodet svoje prakse. Nije moje da brinem o
tome da li je zahvaljujui tim mojim eljama nekome zaista bolje.
Ja sam usredsreen na to da uinim ono to mogu, da smanjim
sklonost ka pohlepi, odbojnosti i samoobmanjivanju u svom srcu.
I tako, skoncentriem se na misao: Neka ova moja posveta donese blagodet mojim uiteljima aan Tetu, aan au i svim onim
uiteljima sa kojima sam iveo; aan Sumedu, bez koga manastiri u Britaniji ne bi ni postojali; monasima sa kojima sam iveo,
mojoj majci, ocu i ljudima do kojih mi je stalo i onima do kojih
133

Neoekivana sloboda

mi nije posebno stalo; svakome ko je ikada boravio ovde u Ratanagiri manastiru, ko je u njemu sada i ko e ikada ovde iveti u
budunosti. Sadraj ove molitve se moda menja iz dana u dan,
ali je vano stvoriti istinski oseaj dobronamernosti ili saoseajne
ljubavi prema svim ljudima i svim biima, bez razlike. Ja ne radim
to zato to je to deo nae religije. Praktikovati jedan takav gest na
kraju dana olakava onaj teret usredsreenosti na samoga sebe.
Drevne prakse
Nai azijski uitelji moda nisu eksplicitno poduavali nunosti
negovanja jednog stava predanosti, ali su ga sigurno sami demonstrirali. Seam se mnogo sluajeva kada sam video odreene gestove koji zaista razbijaju bilo kakve sumnje ili zbunjenost koju
sam moda imao o tome kakav bi trebalo da je moj generalni stav
u svakodnevnoj praksi.
Kao mlad monah posetio sam Vat Pah Ban Tard, manastir
koji je vodio aan Mahabua, poznat kao jedan od najtemperamentnijih i najveih uitelja savremene theravadske budistike
umske tradicije. ekao sam rano ujutro u dvorani za obedovanje, pre nego to smo svi krenuli u proenje hrane, kad je aan
uao. Oekivao sam da e poeti da rea zaduenja monasima i
onda odjuriti na pindapat uivao je reputaciju vrlo stroge i vrlo
brze osobe. Ali ta je on uradio? Kad je tiho uao u dvoranu, prvo
to je uinio bilo je da ponizno klekne ispred oltara i pokloni se sa
toliko gracioznosti. Pitao sam se: Zato to radi? On bi trebalo da
je prosvetljen. Zato bi se uopte klanjao obinom kipu?
Ovakav spontani izraz predanosti bio je prirodni deo njegove linosti. Odrastao je sa takvim senzibilitetom, kao i aan a,
aan Tet i drugi ugledni monasi. Isto vai i za Burmu. U manastirima najrazliitijih poznatih i potovanih uitelja videete mnogo lepo odravanih oltara, gde monasi, monahinje i nezareeni
iskazuju potovanje prinosei svee, cvetove i mirisne tapie. Pre
134

Molitva i predanost

i posle sedee meditacije oni se uvek, vrlo fokusirane panje, tri

puta klanjaju u znak potovanja prema Budi, uitelju kojem duguju toliko mnogo. To im je tako normalno, toliko blisko, da o
svemu tome ni ne razmiljaju. Addhithan, donoenje vrstih odluka, stvaranje tih svesnih elja na mestu duboko u nama jeste
potpuno prirodno i to je, po meni, jedan od osnovnih izvora na
kojima se napaja kontemplativni ivot. Mnogi sledbenici vipassana uenja na Zapadu na koje sam nailazio govore o nedostatku
topline, radosti, blagostanja i celovitosti u svom ivotu. Moda u
njihovoj spiritualnoj ishrani nedostaju neki vani sastojci.
Tiha molitva
Otuda smatram da molitva ima vano mesto u theravada budizmu. Put kojim idemo jeste upoznavanje prirode sopstvenog bia,
tako da smo jedno sa svojim srcem i osetljivi za njegove najistinskije potrebe. Srce udi da se vrati u svoje izvorno stanje istote.
Vaan elemenat prakse jeste postati svesniji te dimenzije svoga
srca. Misli i ritualni stihovi koje recitujemo zajedno ovde u manastiru dobra su polazna taka za molitvu. A zatim, ako se osetimo inspirisani, moemo poeti da izgovaramo sopstvene rei. ta
vae srce eli da kae?
Kada kleknemo ispred oltara onoga koji simbolizuje savrenu mudrost, savreno saoseanje i savrenu slobodu za nas
i izrazimo dobre elje za sva bia bronzana statua, makoliko
bila lepa i spokojna, ne slua nas. Mi ne traimo od Bude da bilo
ta uini za nas. Umesto toga, posmatranje Budinog kipa pomae
nam da uobliimo onaj boanski princip u naem umu i stvorimo unutranji prostor sveti prostor u kojem se oseamo
potpuno osloboeni da govorimo i u kojem se moemo osetiti
savreno prihvaenima.
U knjizi Jedna Dharma Dozefa Goldstina ima jedan dirljiv
odlomak. Re je o intervjuu sa Majkom Terezom, u kojem je sa135

Neoekivana sloboda

govornik pita:
Kada se molite, ta kaete Bogu?
Ne kaem nita, ree ona. Samo sluam.
Pa, ta Bog kae vama?
Bog samo slua.
I posle kratke pauze, dodala je: ako ne razumete ovo, na
alost ja vam tu ne mogu pomoi.
Ovo je sutina. Svi mi posedujemo sposobnost intuicije,
koja nas, ukoliko je oslukujemo, moe povesti ka naem istinskom domu, gde verujemo da se nalazi neunitivi mir. Naa srca
ve znaju Put. Molitva i predanost dovode nas u kontakt sa srcem
i njegovom prirodnom mudrou, doputajui joj da nas blago
povede na to putovanje.
Jo jedno je pitanje veeras postavljeno: Naavi se na ovom
kursu meditacije podsetio sam se onoga to sam zaboravio, da
budem svestan sadanjeg trenutka, i sada se plaim da u, kada
odem odavde, postati opet uhvaen u mnotvo obaveza i izazova.
Kako najlake mogu da se prisetim ovoga?
Mislim da je molitva jedan od naina da se podsetimo. Ako
elimo, moemo u sebi, s potovanjem, izgovoriti sledeu molitvu: Neka mi dobrota moje prakse pomogne u tenji da budem
svestan svakog trenutka tokom dana, bez obzira ta se oko mene
dogaa. Molitva pomae.
Zahvalan sam za pitanje koje ste mi veeras postavili.

136

Pitanje identiteta

Bramanom se ne postaje
ni po pletenju kose, ni po kastinskom rodu.
U kome je istina i ispravnost,
taj je sretan, taj je braman.
Dhammapada, strofa 393

au da e veeras jedna treina svetske populacije gledati na

TV-u finale Svetskog kupa izmeu Francuske i Brazila. To
znai, milijarde ljudi! ta je to to privlai toliki interes? To je vano pitanje za nas, o kojem treba da razmislimo.
Ove naroite veeri doivljaj sebe kao Francuza nabijen je
emocijama. Novine izvetavaju da je finale kupa pokrenulo talas
nacionalnog ponosa u Francuskoj nevien jo od Velike revolucije 1789. Na ispitu je lini i nacionalni identitet strasno oseanje
da smo zaista neko.
Svako od nas ima svoje naine podsticanja tog oseanja koje
aljivo moemo nazvati nekost. Identifikovanje sa nacionalnou, biti Francuz, Britanac, Brazilac, Novozelananin ili Burmanac je jedan od naina. Takoe se identifikujemo sa svojim polom,
sa time da smo mukarac ili ena, i sa svojom religijom, sa time da
smo budisti ili hriani ili Jevreji i tako dalje. I to stvaranje oseaja
identiteta je u redu do odreene granice, ukoliko smo obazrivi.
Ali postoje jasni znaci koji pokazuju da, iza te take, to nije
u redu. Pogledajte ta se dogodilo kada je Engleska izgubila po137

Neoekivana sloboda

slednji me. Vandalizam takozvanih navijaa nije OK. ta nam

naa praksa kae o vebanju panje da vidimo dalje od te vrste
identiteta koji doprinosi jednoj ovako nesrenoj obmani?
Ko sam ja?
Svoje istraivanje moemo poeti uoavanjem znaaja koji ovo
pitanje ima. Rasni ratovi, klasni ratovi i religijski ratovi nude obilje materijala za refleksiju. Uoavanje znaaja koji oseaj identiteta ima za ono to radimo podstie nas da sabranost panje usmerimo na to koji zapravo telesni oseaj stvara to to smo neko. I
dok to inimo, poinjemo da zapaamo raanje vrstog ja; uoavamo kada i u kojim okolnostima zadobijamo taj oseaj.
Moemo takoe da posmatramo kakav je to doivljaj kada
nam nedostaje nekakva samodefinicija. Kako izgleda kada se probudite poto ste prethodne veeri kasno otili u krevet? Mnogo
toga moemo nauiti u tom kratkom periodu posle buenja, kada
oseaj linosti jo nije sasvim formiran. Ponekad ne moemo da
se prisetimo gde se nalazimo. Sledei put kad budete u toj situaciji
pokuajte da ne pobegnete suvie brzo iz nje. Posmatrajte kako
tragate za poznatim opaajima. Ne urite da otvorite oi. Samo
ostanite sa tim oseanjem da elite da pronaete sigurnost; ili da
ne znate gde ste ili ko ste. Kada otvorite oi, kako izgleda prepoznati moju sobu ili moje stvari? Posmatrajte taj oseaj stvrdnjavanja dok se odigrava. To moe biti efikasan nain labavljenja
one veze kojom se vezujemo za svoj ogranieni identitet.
Koristei ovakve vebe, bolje razumemo nain na koji pojmovi moje telo i moje misli nastaju. Shvatamo da su te ideje
samo relativno istinite. Razvijamo oseaj odgovornosti prema takvim pojmovima. Uviamo da u krajnjoj instanci oni nisu mi. U
mojoj situaciji, na primer, ideja: Ja sam stareina manastira i u
obavezi sam da prisustvujem sastancima monake zajednice, ima
posledice o kojima mogu da razmislim. Zato to je ta ideja istinita
138

Pitanje identiteta

u relativnom smislu, ja i delujem u skladu sa njom, iako ona nije

ono to ja jesam.
Ako smo neobazrivi u svom odnosu prema ovakvim relativnim identitetima, panja nam obino ne dopire do stvarnosti i
programirane pojmove uzimamo kao apsolutne istine. Verujemo:
Ovo telo je zaista ja, Moja uloga u ovoj zajednici je izuzetno
vana i takve ideje mogu imati ozbiljne posledice. Poeo sam da
poboljevam od artritisa i verovanje u telesni identitet kao krajnju
istinu vodi do velike borbe. Ili ako ustanem ujutro jo uvek sa
mislima o nekom konfliktu od jue, pretpostavka da ja jesam ono
to mislim odmah vodi do borbe. Sve dotle dok verujem da su
te uslovljene aktivnosti uma vie od relativnih identiteta, to one
zapravo jesu, ne postoji nain da budem jednostavno srean.
Meutim, ako ponemo da uoavamo da je supstancijalnost
ovakvih mentalnih procesa samo privid, bilo bi ipak greka jednostavno ih ignorisati. Isto kao to bi za politiare bilo naivno da
ignoriu snagu oseanja nacionalne pripadnosti, isto tako je naivno za nas da ne obratimo vrlo pomnu panju na ova podruja
naeg unutranjeg sveta. Pokuaj da zanemarimo oseaj identiteta samo bi doprineo patnji zbog naih zabluda. Imali bismo uasan oseaj bespomonosti, kao posledicu ivljenja jednog lanog
ivota. Na sreu, mudro uenje koje su nam preneli oni koji su
Putem hodali pre nas poziva nas na vebanje tela, govora i uma
koje vodi ka uoavanju mesta gde se krije na pravi identitet.
Postojanje kao svesnost
U Britaniji ivim ve 20 godina i ponekad zaboravim da nisam
Britanac. Ali kada se vraam sa putovanja moram da stanem u
dugi red pred pultom za imigrante, zajedno sa Rusima, Turcima
i Amerikancima. Imam novozelandski paso, zato me podseaju
da sam ja ovde gost. Ovih dana stajao sam u redu za imigrante i
oseao kako je to biti autsajder. To je vrlo zanimljivo. Taj oseaj
139

Neoekivana sloboda

ja sam se lako uoava ako smo spremni da ga uhvatimo. Uz

pomo budnosti, to je lako. Iako u tom trenutku svesnost funkcionie slobodno, setimo se da postoji i jedna vea slika. Mnogo je
vie toga u vezi sa nama od te ideje ja sam Novozelananin ili
ja budista. Gde te ideje nastaju i nestaju? ta je tu postojalo pre
nego to su neka ideja i sa njom povezan oseaj nastali? I ta tu
ostaje kad taj oseaj proe?
Istu tu dinamiku moemo razmotriti i iz perspektive meditacije. Ako smo istrajni u vebanju, stii emo do iskustva prirodne mirnoe, u kojoj boravimo potpuno bez napora. Postoji
oseaj vienja, ali nema vidljivog sadraja. Ne razmiljamo: Ja
sam mukarac ili Ja sam monah. Um nije uznemiren milju,
oseajem ili gestom bilo koje vrste. A nismo zaspali. I ta je tu?
Daljeg razmatranja radi, moemo rei da je tu svesnost. To ne
znai da mi tu sedimo i mislimo: Tu je svesnost samo smo
svesni. Budni smo i na oprezu.
Kako stiemo vetinu u odravanju takve svesnosti, otkrivamo kako da postojimo kao svesnost i u isto vreme doputamo
drugim aktivnostima da se dogode. Mogue je da postoji miljenje i oseanje, ali mi ne zaboravljamo sebe. Ukoliko se, na primer,
tokom meditacije javi prijatno oseanje i isto tako misao Ovo mi
se svia, ne gubimo svesnost i ne postajemo ogranieni identifikovanjem sa tim zadovoljstvom. Uzdravamo se od usmeravanja
fokusa svoje panje na sadraj svesti i, ne vezujui se, uspevamo
da se ne izgubimo u radostima i nevoljama egzistencije. Iz takve
perspektive shvatamo da imamo izbor da se veemo i postanemo neko, ali da isto tako posedujemo snagu da zaustavimo tu
tendenciju. Vidimo da nismo robovi svojih uslovljenih identiteta
nismo ta osoba za koju nam kau da jesmo!
Naa meditacija poinje da donosi blagoslov u ovaj svet.
Vetina u svesnosti pokazuje se kao poveano prisustvo u svakodnevnim situacijama. Evo primera: ako neko pree moju linu granicu koju pokuavam da odrim, tada je velika ansa da
140

Pitanje identiteta

u osetiti bes. Ako se zatim javi misao: Ja sam besan, ali u tom
trenutku posedujem snagu svesnosti da se probudim, tada ne
poinjem da tragam za sigurnou u uslovljenom oseaju bivanja
neko ko je povreen. Moj oseaj za to ko sam ja nije ogranien
na taj pokret u umu. ak i kada se pojavi ta misao ljut sam, ne
poinjem da se hranim otrovom ozlojeenosti. Preivljavam bes
i boravim u svesnosti.
Boravimo u budnosti onda kada se seamo, kada smo na
oprezu. Mi esto zaboravljamo. Ali ono to je bitno jeste da smo
zainteresovani za to da se setimo. Zaista ne elimo da doprinosimo patnji ovoga sveta tako to emo preuzimati neki sintetiki
identitet koji je oblikovao neko drugi. I tada buenje jeste mogue. Malo pomalo uimo da ivimo svoj ivot sa oseajem da
smo samo budni. Prestaje da bude toliko bitno da li znamo ko
smo ili gde ide na ivot. U stanju smo da budemo budni za onaj
pokret uma kada se oseamo kao da smo izgubljeni. U stanju smo
da budemo budni za to da ne znamo ko smo i onda ustanovimo
da smo jo uvek u stanju da delamo pozitivno iz oseanja odgovornosti prema sopstvenom ivotu. Moda se ne oseamo onako
kako bismo eleli, ali delamo iz oseanja line realnosti, koju prepoznajemo kao istinitu. Moemo da budemo sa sobom, umesto
da se borimo protiv sebe.
Biti jedno sa ivotom
Kada otkrijemo kako da budemo sami sa sobom na takav nain,
spremniji smo da budemo u skladu i sa unutranjim i sa spoljanjim dogaajima. ta god da nam se dogaa, otkrivamo da smo
sve spremniji da budemo jedno sa tim.
Zapravo, mi ve jesmo jedno sa onim to se dogaa, ali zbog
navike da budemo nepaljivi, u stanju smo da ivimo kao da smo
odvojeni od svega. Oseamo kao da na neki nain nismo uopte ukljueni, ve da sebe posmatramo izdaleka. Negujemo sliku
141

Neoekivana sloboda

sebe i ivimo u toj slici. Ovo nam donosi mnogo patnje. Sklonost
da podnosimo ivot tako to odravamo te iskonstruisane slike
o samima sebi, te lane identitete, troi ogromnu energiju. Nije ni
udo da se tako esto oseamo iscrpljenima.
Nema mnogo godina tome kako su mobilni telefoni bili novost i neka vrsta statusnog simbola. Tako sam uo priu o jednom
momku koji se vozio vozom i epurio se sa svojom prinovom,
vodei duge razgovore, pri emu je naravno iao na ivce ostalim
putnicima. A onda je u istom kupeu jedna trudnica dobila poroajne bolove. Naravno, svu su se okrenuli ka tom momku, oekujui da smesta pozove hitnu pomo, kako bi trudnicu saekala na
sledeoj stanici. Na njihovo zaprepaenje, morao je da im prizna
da je telefon samo imitacija; da je on samo pravio predstavu. ini
se da su i majka i dete na kraju bili dobro. Pretpostavljam da je
mladiu trebalo neto ipak due da se oporavi.
Vezujui se za sliku o samome sebi i za ideju kakav bi na
ivot trebalo da bude, ostajemo zarobljeni u venoj borbi i rasipamo svoj vitalitet. Moda nas nikad nisu poduili i otuda nam ne
pada na pamet da moemo da izmenimo svoj poloaj. Ili nas pomisao na suoavanje sa pravim sobom suvie plai. Na alost, potencijal za autenino postojanje ostaje skriven navikom da sami
sebe inimo bespomonim. Ali kada nam se pogled razbistri,
shvatamo da ne moramo da se plaimo. Kada smo budni, strah
moe da nas podui. On nas ui da budemo prisutni, da budemo
paljivi. Strah ne znai uvek da neto nije u redu; esto na taj nain zakljuujemo voeni navikom. Moemo odluiti da strpljivo
primimo taj strah od gubitka sigurnosti, gubitka svog dragocenog
identiteta, i onda budemo svedoci stiavanja tog straha. Ono to
ostane je jedno mnogo vee vrednovanje svesnosti.
to je u ivotu vie budnosti, to nam je lake da se setimo
sposobnosti da budemo svesni. Sve je na uitelj ak i konfuzija.
Ako smo konfuzni, ali i svesni toga, to nam pomae da uvidimo kako da ne budemo ogranieni. Ako zaboravimo da budemo
142

Pitanje identiteta

budni, ako se za neto uhvatimo, odmah ulazimo u svoj ogranieni identitet i postajemo izgubljeni u toj konfuziji. Uvek imamo
mogunost da krenemo u tom pravcu, ali je manje bolno odluiti
se za to da se setimo da budemo svesni i ne preuzmemo nekakav
nama daleki, ogranieni identitet zbunjene rtve.
Supruga amerikog ambasadora u Junoj Koreji jednom je
posetila uvenog tamonjeg uitelja meditacije. Ovu sam priu
uo jo sedamdesetih. Navodno je ena zamolila uitelja da joj
objasni sutinu uenja, a on je odgovorio da je klju budistike
meditacije da postanemo jedno sa svime. To je ba nije mnogo
impresioniralo i pitala ga je kakva korist ljudima od takvog uenja moe biti ako bi, recimo, bila baena atomska bomba. Uitelj
odgovori da, ako bi bomba bila baena, ona bi svakako postala
jedno sa svime, tako da u meuvremenu moe poeti da se priprema za to.
Ovo nije trebalo da bude grub odgovor. Meditacija i jeste
pripremanje. Kada meditiramo sedei ili u hodu, mi vebamo
svoje duhovne kvalitete. Izotravamo alate poverenja, energije,
svesnosti, koncentracije i uvida, tako da smo u stanju da budemo
sabrani kada pravo uenje stigne do nas. I naravno, to pravo uenje dolazi sa razbuktavanjem naih najsnanijih emocija. Tokom
formalne meditacije sebe pripremamo za sopstveni ivot. To je
kao to jedemo da bismo mogli da ivimo ne ivimo da bismo
mogli da jedemo. Slino tome, meditiramo da bismo mogli da
ivimo; ne ivimo da bismo mogli da meditiramo.
Upoznavanje onog izmeu
Na pravi se nain pripremiti za ono to dolazi znai biti potpuno
angaovan. itavo bie je prisutno, to znai da za jedan mudri
postupak moemo da iskoristimo sve svoje resurse. Nadajmo se
da to nee biti nita slino atomskoj peurci. Svakoga dana iskrsavaju okolnosti u kojima moemo osetiti agoniju nedovoljne
143

Neoekivana sloboda

svesnosti.
Skloni smo ili da se osetimo dalekim od onoga to se dogaa
ili da postanemo izgubljeni u tome. Obe tendencije u nama raaju oseaj izvetaenosti, koliko god dramatina ili izuzetna neka
situacija bila. Moje razumevanje Srednjeg puta jeste da je mogue
zadrati se izmeu ta dva modela ogranienog postojanja. Iz perspektive ega to izmeu se ini nesigurnim i apsolutno neprimamljivim. Ali to i nije problem ne kae li nam nae Uenje da
upravo to treba i da oekujemo? Ii svojim putem nije Put, ako
uzmemo da Put jeste ono to je stvarno. Ako ovako razmiljamo,
panju nam privlai i postajemo zainteresovani za sposobnost da
se zadrimo na tom Putu. Vie ne reagujemo i ne bunimo se zbog
toga to se oseamo nesigurnima i nezatienima. Ne dopada
nam se taj oseaj, ali nas to ne odvodi u stanja raspoluenosti ili
pokuaja da se zaokupimo neim drugim. Ostajemo jedno sa tim
iskustvom a ne razdirani grevitim dranjem za neku sliku.
Ostajui u tom izmeu, otkrivamo jednu suptilniju vrstu
poverenja u samoga sebe. To nije moje poverenje, jer je to poverenje koje pripada stvarnosti. Ova vrsta istraivanja o kojoj govorimo, ako usledi, potkopae svako gledite o nama samima za
koje smo suvie vrsto vezani. To nas moe dovesti u stanje oaja, bespomonosti i nedoraslosti. Ali nas isto tako moe preneti
izvan ogranienih identiteta uslovljenih tim oseanjima. Borba
prelaska od nalaenja sigurnosti u lanim identitetima do prepoznavanja jednog bezgraninog boravita izvan linosti jeste teka.
ini nam se da emo itavi u njoj sagoreti. U to nema sumnje. I
zato postoje uitelji i zato imamo njihovo vostvo kroz ovaj proces transformacije.
Identitet i linost
Prole nedelje mladi brani par koji ivi u blizini doneo je svoju
devetomesenu kerkicu u manastir radi blagoslova. Posmatrajui
144

Pitanje identiteta

to malo bie, ini se kao da u njoj nema nikakvog vrstog oseaja

nekoga. Jo uvek ne postoji akumulirana percepcija individue
odvojene od svojih roditelja ili ulnog sveta. Deiji psiholozi nam
kau da je potrebno sedam godina da se takvo diferenciranje potpuno zavri. To se nekako poklapa sa uzrastom najmlaeg arahanta zabeleenog u kanonskim tekstovima. Moda pre sedme
godine ne postoji dovoljnog nekog ko bi se transformisao iz tog
pogrenog poistoveivanja sa linou.
Nauiti da boravimo u svesnosti izvan ogranienog linog
identiteta ne znai da pokuavamo da se oslobodimo svoje linosti. To to je Buda poduavao uenje o anatta, nepostojanju
trajnog sopstva, ne znai da treba da oseamo krivicu zbog toga
to imamo line elje ili da smo zateeni onime to jesmo. Svi mi
imamo linost; i da bismo je stvorili moramo jako mnogo da se
pomuimo! Budizam nam kae da linost nije sve ono to nam
se ini da jeste, ali to ne znai kako treba da ponemo da se izvinjavamo zbog svog oseaja da smo neko odreen. O tome moramo paljivo da razmislimo. Dragoceno ukazivanje na stvarnost
koje predstavlja uenje o Dhammi postaje opasno kada se izrodi
u dogmu. Time hou da kaem da koncept anatta treba shvatiti
samo kao koncept; iskustvo na koje on ukazuje jeste neto potpuno drugo.
Naa linost jeste ono kako mi sebe doivljavamo i mi to
doekujemo sa dobrodolicom i cenimo. Poslednja stvar koju treba da radimo je da pokuamo da se toga oslobodimo. Ukoliko
smo dovoljno nepromiljeni da to ipak pokuamo a neki od nas
jesu bili toliko nepromiljeni tada dobar deo nae linosti biva
gurnut da tako kaem u suteren. I kada nije na otvorenom, ve je
gurnut u mrano podzemlje, sve to je mrano u nama postaje
jo vee. Ponekad nam stiu nagovetaji iz tog podzemlja i ukoliko smo dovoljno prijemivi za tu potmulu grmljavinu, biemo i
dovoljno mudri da pozdravimo njegov povratak na svetlost dana
pre nego to izraste u neto poput udovita. A moemo biti si145

Neoekivana sloboda

gurni da e izai na svetlo pre ili kasnije. Moda e saekati da

postanemo poznati; jednoga dana neko pone da nas kritikuje
javno i davno potisnuto ogorenje die svoju groznu glavu kako
bi ga svi videli.
Ako nae vebanje nije gonjeno nekakvom ambicijom, oprez e nas voditi i mi emo prirodno uiti lekciju ivota. Nee
biti potrebe pokuavati da se oslobodimo onoga to kod sebe ne
volimo. Iz perspektive potpuno jasnog vienja, Buda je ukazao na
iluziju tog oseaja ja. Iz nae perspektive, mi prihvatamo taj poziv na istraivanje i, imajui na umu koliki stupanj svesnosti smo
u stanju da dostignemo, istraujemo upravo tu dinamiku linosti.
Konstatujemo da to to smo smatrali svojim sopstvom jeste u
stvari jedan dinamian proces. Taj uvid moe nas okirati. Ako
nismo spremni, taj ok moe u nama pokrenuti jo grevitije vezivanje, to bi stvarno bila teta. Ali, ako smo kroz svoju strpljivu
i istrajnu posveenost ispravnom vebanju sebe pripremili, tada
zaista proziremo prolaznu prirodu linosti i time se probuenje
produbljuje.
Povratak kui
Odavde nadalje, sama borba da odbranimo ili promoviemo sopstvo pretvara se u materijal nae kontemplacije. Sila oseanja koja
nas nagoni da zatitimo svoja individualna prava se menja, transformie u aktivnu, saoseajnu brigu za sva bia. Ba kao to se
grana koja zimi izgleda kao da je osuena u prolee preobrati u
mirisno, rascvetalo drvo, nae krute line sklonosti omekavaju i
otkrivaju se kao sredstvo izotravanja svesti.
Dakle nismo zainteresovani da se otarasimo linosti. Ali jesmo zainteresovani da izmenimo svoje gledanje na nju. U trenucima kada smo jedno sa samim sobom otkrivamo takvu jasnou
i osetljivost kakvi su do tada bili nezamislivi, kao i volju i spremnost da u svest pustimo sve ono to smo moda do tada slali
146

Pitanje identiteta

u podzemlje. Taj je proces otrenjujui i napreduje sopstvenim

ritmom, koji esto nije moj ritam. Ja elim da ga ve jednom
zavrim. Meutim, ako na ovaj stupanj stignemo prirodnim putem, to znai bez forsiranja, tada e nam svi resursi neophodni
da se izdre testovi biti na raspolaganju. Kao to u manastiru ujutro recitujemo: Dhamma dri one koji se dre nje da ne padnu
u obmanu.
Srce koje je budno prouava tu obmanu, ne bei od nje, niti
joj okree lea. Naravno, jo uvek imamo svoju ve u naviku preraslu elju da je izbegnemo, ali onda prouavamo i tu elju. Paljivo istraujemo ono to nam je ve pri ruci i tako poinje da nam
biva jasnije ko i ta smo mi zapravo.
Uputstvo da kontempliramo anattu nije podsticaj da postanemo neto ili neko drugi nego to smo to inae a ovo ukljuuje
i pokuaje da budemo niko! To je pre usmeravanje da prepoznamo stvarnost koja je oduvek tu i bila. Postepeno sazrevanje tog
prepoznavanja rastvara prividnu monolitnost naega sopstva.
Moemo se opustiti, ispunjeni poverenjem u koristi koje imamo
od svega to smo podneli u tom procesu istraivanja, dok doivljavamo narastanje jednog agilnijeg bia. Otkrivamo sve vie situacija u kojima uspevamo da se sebe sve bre i bre setimo. Sada
je mnogo verovatnije da emo biti u stanju da se prilagodimo bilo
kojoj situaciji u kojoj se naemo dok koraamo ovim svetom ne
zato to smo postali liberalniji ili spustili svoje kriterijume, ne
zbog toga, ve zato to vie ne drimo sami sebe toliko grevito.
Sluao sam jednog uglednog monaha kako govori o razlikama izmeu stanja probuenosti i neprobuenosti kao o razlici
izmeu tekue i zamrznute vode. Um koji se identifikuje sa egom
lii na kocku leda koja se uklapa jedino u oblik kakav je i ona
sama. Kako tokom vebanja na rigidni, zamrznuti ego biva izloen vatri predanosti, na kraju sledi otopljavanje i, slino vodi, u
stanju smo da se slobodnije kreemo u okolnostima sopstvenog
ivota.
147

Neoekivana sloboda

* * *
Pitanje: Moete li rei neto vie o posedovanju linosti da
li se to to ste govorili odnosi samo na nas ili i probueni (arahant) imaju linosti?
Aan Munindo: Vrlo dobro pitanje. Ne mogu rei da sam
ikada seo i poverljivo razgovarao sa bilo kojim arahantom i pitao
ga: ta misli o svojoj linosti?, mada bih to voleo. Mislim da
sam najblie tome bio razgovarajui sa aan aom i aan Tetom.
Da li su oni bili arahanti ili ne, ja ne znam. Zapravo, mislim da
uopte razgovor o tome je li neko arahant ili nije nema mnogo
smisla. Po meni je stanje istote neijeg srca sasvim lino pitanje. Ono u to sam ubeen jeste da su obojica bili veliki monasi,
koji su jako dobro znali stvarnost i praksu. Meutim, vae pitanje
ostaje. Kada bi aan aa pitali neto slino, on je znatieljnicima
uvek odgovarao da se to njih ne tie i da im je mnogo korisnije da
nastave svoje vebanje. Ipak, jednom prilikom, kada su ga pitali je
li arahant ili nije, rekao je: Ja sebe doivljavam kao drvo. Imam
grane, lie, cvetove, plodove i ostalo. I ptice naiu i slete na neku
od grana, pojedu poneki plod, neke kau da je sladak, neke kau
da kiseo. I onda ponu da raspredaju da li im se on svia ili im
se ne svia i tako dalje. To je samo cvrkut ptica, to je ono to one
rade. Dakle, ja sam ono to jesam. Moete me zvati arahantom, a
i ne morate, moete me zvati kako god vam se svidi.
Ovo je slino pitanju imaju li arahanti linost ili nemaju.
Moemo raspravljati o dinamici ponaanja jednog arahanta iz
perspektiva posmatraa, te tako rei: Da, njihova linost je ovakva ili njihova linost je onakva. Ja ovde samo nagaam, ali bih
rekao da iz perspektive arahanta, oni nemaju linost.
Predloio bih moda kao korisnije da vidimo kako kod nas
stoje stvari. Aan a je esto govorio da je imati i nemati zapravo
ista stvar. Rekao bi: Hai mee mai mee pretvori imanje u nemanje. Imaj, ali ne poseduj. Na imanje i nemanje treba gledati kao
148

Pitanje identiteta

na istu stvar. I jo bi dodao: Kao ova olja. Moe da ima ovu

olju, ali u isto vreme treba da zna i kako da je nema. Tek kada
su imanje i nemanje ista stvar, tek tada si slobodan. Postoji imanje sa vezivanjem i postoji imanje bez vezivanja; velika je razlika
meu to dvoje, ogromna razlika
Karakteristika arahanta je da im je srce osloboeno svake
sklonosti ka vezivanju. Uklonjeno je svako ispoljavanje neznanja i
zablude. Tako da su, prema Budinom uenju, svi njihovi postupci
voeni mudrou i saoseanjem. To ne znai da su oni savreni u
svakoj odluci koju donesu. Oni su savreni jedino u smislu da ne
mogu biti zahvaeni tetnim stanjima uma. Buda je jednom morao da prekori nekog arahanta zato to nije prisustvovao redovnom recitovanju monakih pravila (patimokkha), obaveznom za
celu monaku zajednicu (sangha). Poto je bio osloboen svake
neistoe u srcu, taj monah je smatrao da ne mora da se pridrui ostalim monasima na njihovom okupljanju svake dve nedelje.
Iz perspektive Budinog superiornog znanja, ovo je bila pogrena
procena, jer je mogla manje napredne lanove sanghe da navede
da se i sami tako ponaaju.
Isto tako, to ne znai da bi vam se svidele sve njegove manifestacije mudrosti i saoseanja. Zamiljam da bismo mogli da se
naemo u drutvu nekog arahanta i osetimo se sasvim frustrirani, da nam se on zaista ne svidi. Na primer, moda je odrastao
u okruenju u kojem se nije mnogo panje posveivalo higijeni.
Moda mu se osea iz usta ili vam se ne dopada njegov akcenat,
moda nije oprao svoj ogrta ili vam se neto tree ne dopadne. A
njemu, prema njegovom specifinom uslovljavanju, sve to izgleda
savreno prihvatljivo. Moe ak imati vrlo grub oseaj za humor.
Poznavao sam neke ljude koji su zaista liili na arahante, ali su
uivali u prilino grubim alama. Moda smatrate to neprihvatljivim i kaete: Ova osoba ne moe biti arahant, suvie je vulgarna
da bude arahant.
No, Buda je govorio da ne moete odrediti je li neko pro149

Neoekivana sloboda

buen na osnovu spoljanjeg izgleda. I to spolja nije samo boja

njihove koe ili telesna graa; to je sve to moete da primetite
spolja, ukljuujui i ono to bismo mi nazvali linou. Morate
biti arahant da biste prepoznali arahanta.
Ima nekoliko pria u kanonu koje opovrgavaju pretpostavke
ljudi o tome kako bi jedan arahant trebalo da izgleda. Jedna je iz
govora (sutta) koji nosi naslov Lakuntaka Bhaddiya iz Samyutta
nikaye (Zbirke govora grupisanih po temama). U toj sutti Buda
pominje monaha po imenu Badija, za kojeg kae da je ruan,
neugledan, ak odvratan. Pa ipak je upravo taj monah do kraja
ostvario onaj najvii cilj svetakog ivota.
Isto tako u Dhammapadi (Rei mudrosti) stih 408 kae:
Onog ko govori istinu, blago i jasno, ne vreajui nikoga, toga
ja zovem bramanom. U komentaru se objanjava da je ove stihove Buda izgovorio u vezi sa dogaajem u kojem je uestvovao
stariji monah Vaa, koji je imao obiaj da se svakome obraa sa
visine, ak na uvredljiv nain. Nazivao je ljude jadnima i bednima, to se naravno nije moglo oekivati od jednog budistikog
monaha. Poto su se osetili povreenima, neki ljudi dooe do
Bude da se poale. Kad je sasluao pritube, Buda je pronikao u
um monaha Vae i video da je njegovo srce potpuno osloboeno
svake namere da povredi. Zaista je on bio potpuno probuen i
na taj nain je govorio samo po duboko usaenoj, ali bezazlenoj
navici. I Buda je iskoristio priliku da objasni ovu stvar, govorei
da je mogue da se jedna tako probuena osoba uini grubom, ali
je u sebi savreno ista.

150

Sami zajedno

Ko okusi osamljenost i smirenje

postaje neustraiv i bezgrean,
utaen okusom ispravnosti.
Dhammapada, strofa 205

itanje: Moete li uporediti prednosti vebanja kao monaha i

vebanja kao domaina?
Aan Munindo: To da li neko ivi ivotom celibata, kao monah ili monahinja, ili ivi kao laik, domain, jeste stvar izbora
stila ivljenja. Taj izbor ne tie se samo linih afiniteta, ve ima
veze i sa raznim vrstama uslovljenosti sa onim to smo u sebi
akumulirali, naom kammom. Temeljna je postavka budistikog
pogleda na svet da mi ne dolazimo na ovaj svet kao prazan list
papira, ve sa svojom istorijom i skupom sklonosti. To sa ime se
pojavljujemo u ovom ivotu ini onda kontekst i pozadinu u odnosu na koju se potom odvija na ivot, a veina nas nije u stanju
da vidi njezine detalje.
Za sve nas, meutim monahe, monahinje ili nezareene
praksa je u sutini ista. Svako od nas susree se sa frustracijama, ogranienou ivota i patnjom. Ono to je bitno je da li
smo voljni da se suoimo sa svojom patnjom svesno i paljivo je
osmotrimo ili smo se, pak, svesno ili nesvesno, odluili da od nje
okreemo glavu, da je izbegavamo, kako bismo to vie odloili
suoavanje sa onim to se dogaa. I u ivotu domaina i u ma151

Neoekivana sloboda

nastiru postoji itava skala stupnjeva posveenosti, od onih koji

su vrlo motivisani da vide ta je stvarnost u svakom trenutku, do
onih koji su okupirani raznim razbibrigama. Pri ovome, vano je
da li nam na nain ivota zaista odgovara i pomae da razvijemo
spremnost za suoavanje. Ta spremnost je klju.
Bez obzira na nain ivota koji smo odabrali, injenica je da
kroz itav ivot moramo da se suoavamo sa raznim ogranienjima. Voleli to ili ne, svi doivljavamo situacije kada ne dobijamo
ono to bismo eleli i svi ponekad reagujemo iz iste navike, ni
ne razmiljajui. Kada se tako neto dogodi, kako mi na to reagujemo? Odupiremo li se tome govorei: Ne bi trebalo tako da se
ponaam, ve da sebi bolje sebi razjasnim u kom pravcu ide moj
ivot ili u naem srcu postoji sposobnost da pri jednom takvom
iskustvu susretnemo tu osobu sebe bez prekorevanja?
Susret sa usamljenou
Govorei iz linog iskustva, mogu da kaem da je ivot monaha
bio teak izbor, ali ne oseam danas da se zbog toga kajem. Kajem se zbog naina na koji sam reagovao u nekim situacijama u
prolosti, ali ne alim to sam se odluio da ivim kao monah.
Oseam to kao jednu vrstu privilegije i srenu okolnost i kako
vreme prolazi taj oseaj se samo uvruje. A radi se u sutini o
ivljenju u samoi i upoznavanju te samoe. Da, monasi ive u
zajednici, ali u tom zajednitvu mi smo sami. Struktura takvog
ivota dovodi nas do dubokog prepoznavanja te nae usamljenost
i do agonije usamljenosti.
Za nekoga ko ivi ivotom monaha, ko se zavetovao na celibat, samoa se ne smatra simptomom neuspeha. Na nju se gleda
pre kao na indikator znak. Kada bol samoe oseate kao straan
upravo takav kakav jeste to ne znai neuspeh. To oseanje vam
govori gde su vai resursi, gde treba da krenete da biste stigli do
svog zlata. Dakle, vebamo sebe da ga primimo sa dobrodolicom
152

Sami zajedno

i razmotrimo. I treba da se oseamo usamljenima barem dotle

dok ne uvidimo zadovoljstvo u svojoj usamljenosti. Iz te perspektive, usiljeno druenje ili bilo koja druga nesvesna aktivnost koja
nas odvaja od precizne, line prijemivosti za samou smatra se
preprekom.
Postoje monake zajednice, i u budizmu i u nebudistikim
tradicijama u kojima ima tendencija ka socijalizovanju i grupnoj
aktivnosti, ali prema mom razumevanju i posmatranju tih stvari,
neizbeno je da se ili te tendencije ugase ili da se same te zajednice ugase. Razlog je u tome da je monaki ivot u sutini samotniki sve se vrti oko toga kako biti sam. Odluka da se ivi
takvim ivotom donosi se iz najrazliitijih razloga, ali na kraju to
mora biti uinjeno zato to smo ustanovili da je naa unutranja
priroda napravila takav izbor. Nije ni ispravno ni pogreno iveti
monakim ivotom ili porodinim ivotom. Biramo ono to je
primereno naem stanju ta god da je to to nas podrava u
posveenosti putu vebanja.
Svako ko je iveo ivotom monaha, monahinje ili iskuenika barem izvesno vreme poznaje taj bol samoe, ali je nadam
se okusio i blagodet podrke koju nam prua duhovna zajednica
kada se sa njom sretnemo. Duhovna zajednica je vrlo vaan elemenat u ohrabrivanju da krenemo dublje kroz sve vidove iskustva
moda kroz usamljenost vie nego kroz bilo koji drugi. Pokuaj
da ivimo monaki bez bilo kakve podrke bi bio zaista teak.
Upravo zbog toga Buda je ohrabrivao stvaranje duhovne zajednice, sanghe, zajedniku posveenost celibatu i ivotu obuzdavanja,
uz meusobnu podrku u naporima.
Ako smo se na pravi nain pripremili uz pomo snage sabranosti i postojanosti samadhija, zajedno sa samopotovanjem koje
dolazi kroz obuzdavanje ula i moralno ponaanje, tada moemo
da prihvatimo energetsku stvarnost samoe. Umesto da razmiljamo: Oseam se usamljeno, ta da uradim kako bih se otarasio
tog oseaja samoe? Napisau jedan mejl, proitau knjigu ili na153

Neoekivana sloboda

zvati nekog, otvaramo se da primimo bez bilo kakve kritike ili

analize taj oseaj usamljenosti. Divna je stvar biti ohrabrivan na
takav korak i to je dobar deo onoga o emu je i re kad je u pitanju
duhovna zajednica.
Kao porodian ovek ili nezareen sledbenik, ne morate
se nuno suoiti sa samoom na nain na koji e se to dogoditi
monahu ili monahinji. ivot sa partnerom u odnosu uzajamne
posveenosti, na primer u najveem broju sluajeva i sa decom
donosi sasvim drugaije iskustvo. Pod pretpostavkom da takva
veza nije destruktivna ili disfunkcionalna, u njoj e postojati oseaj prijateljstva bliskog, intimnog prijateljstva. Poto je poslednja intimna veza u kojoj sam se naao bila pre trideset godina, ja
zaista malo mogu o tome da kaem. Ali na osnovu onoga to mi
govore drugi ljudi, ulazak u blisku vezu ne titi bilo koga od bola
samoe. Zato, kakav god bio na nain ivota, svi koji smo posveeni praksi treba da idemo duboko u to iskustvo i pronaemo
sopstveni put do reenja.
Promene linosti
U pogledu promena linosti koje se dogaaju tokom prakse, ono
to vidim danas u svakome ko veba, bilo da je monah ili nezareeni, jeste promena u srcu u pravcu sve vee spremnosti da
prihvatimo sadanji trenutak u njegovoj punoi bez interpretiranja, preputanja ili izbegavanja.
Za svako iskustvo na um moe da zamisli razne vrste ishoda, neke prijatne i neke neprijatne. Moemo postati vrlo napeti
zbog tih zamiljenih mogunosti. Meutim, ako vebamo na pravi nain i iskreno, otkrivamo sve veu sposobnost prilagoavanja
razliitim mogunostima kako onih od kojih zaziremo, tako i
onim koje nas opinjavaju. Ustanovio sam da je ovo istina zahvaljujui godinama vebanja i posmatrao sam kako ta sposobnost
raste u mnogima sa kojima sam iveo. Biti svedokom takvog uve154

Sami zajedno

avanja sposobnosti uvek je radost.

Danas sam primio pismo od jedne osobe iz Istone Evrope
koja veba ve nekoliko godina. On je mlad i vrlo zagrejan za
svoju praksu, ali je upravo shvatio koliko je vezan za pogrenu
ideju da pripada najboljoj religiji. Niko u njegovoj porodici i niko
u njegovom okruenju nije budista, dakle on je jedan usamljeni
budista. I vrlo se vrsto drao te ideje o sebi kao budisti, to je
sasvim razumljivo tako svi mi poinjemo. Ali zato to je vebao na pravi nain, doao je do take kada je poeo da labavi tu
svoju vezanost za ideju sebe kao budiste, shvatio je koliko je bio
obmanut u uverenju: Ja sam budista i budizam je najbolja od
svih religija.
U pismu mi je opisao kako ga je, poto je uvideo tu obmanu, obuzela uasna sumnja. Razmiljao je: Moj mozak je ispran.
Budizam je samo jo jedan sistem za ispiranje mozga. Pisao mi
je kako je gledao film o nacistima u Nemakoj tokom tridesetih
godina prolog veka, gde nacistika omladina krstari zemljom i
ui ostalu mlade da pevaju nacionalistike pesme u slavu Hitlera
i tako dalje. Nacisti su znali kako da programiraju umove velikog
broja ljudi tako da se veu za specifine stavove i uverenja, da se
prilagode tano odreenoj ideji.
Gledanje tog filma podudarilo se sa uvianjem koliko je rigidno bilo njegovo shvatanje budizma. I upleo se u tu avolsku
sumnju, u kojoj je zakljuio da je strano pogreio i da je budizam
zapravo gomila gluposti! To je samo jo jedan oblik programiranja za imbecile, pomislio je, verujui da je nainio veliku i poniavajuu greku.
Na sreu, njegova praksa je na pravi nain bila uravnoteena, tako da je uskoro bio u stanju da promisli o promeni svoga
iskustva i sumnji u koju je upao. Realnost njegovog iskustva bila
je da on sumnja, nita vie. Nije znao da je budizam gomila gluposti; nije znao da je programiran da veruje u nekakve sektake
besmislice. Njegova praksa je bila dovoljno iroka, nekritizerska i
155

Neoekivana sloboda

ovde-i-sada da je bio u stanju da se prilagodi toj sumnji, ne vezujui se za nju, ne postajui ona. Da u trenutku kada se javila misao: Programirala me je gomila fanatinih monaha i aan Munindo je samo jo jedna vrsta naciste nije bio spreman, tada je
mogao da itavu stvar baci kroz prozor, ode na pie sa prijateljima
i stvori itavu gomilu loe kamme. No, impresionirao me je nain
na koji je taj mladi proao ceo taj period sam samcit doputajui sumnji da bude tu. Dopustio je mogunosti da je potpuno
pogreio da ostane u njegovoj svesti, a da nije izgubio ravnoteu
uma. Spremnost da iskusi sumnju omoguila mu je izvestan uvid
u prirodu sumnje.
Kako istrajavamo u praktikovanju Buda-Dhamme, otkrivamo sve veu spremnost da se prilagodimo svim vrstama mogunosti koje nam iskrsavaju. Ne urimo sa zakljucima i zbog toga
srce i um poinju da se ire na jedan otvoreniji i lagodniji nain.
Kroz praktikovanje obuzdavanja otkrivamo da postoji sve vie, a
ne manje, mogunosti. Oni koji vebaju postaju oputeniji, postaju sve samopouzdaniji. To je ona vrsta promene linosti koju biste
oekivali od prakse.
Naravno, moje iskustvo bilo je da, umesto da moram da oseam izvesnost u vezi sa stvarima, u stanju sam sebi da dopustim
da nisam siguran. Ponekad mi ljudi kau da kada govorim delujem vrlo siguran u to to govorim i pun samopouzdanja, ali to nije
nuno i moje subjektivno iskustvo. Kada govorim o Dhammi, ono
to me zanima jeste da ohrabrim istraivanje. Na kraju govora o
Dhammi nadam se da sluaoci imaju dublja pitanja nego to su ih
imali na poetku. Meutim, kada se sretnem sa svojom braom
i sestrama, kao i sa njihovim suprunicima, koji su svi hriani
evangelisti, tada znam da sam sa ljudima koji su zaista sigurni.
Ako ne putuju po svetu kao misionari u Africi, Turskoj, Indiji ili
Sjedinjenim Dravama, tada vode crkve u svom susedstvu. Oni
nemaju bilo kakvih sumnji svakako ne onih svesnih. Sasvim su
uvereni da poseduju odgovore. U tom smislu nas razdvajaju itavi
156

Sami zajedno

svetovi, zato to ja ne kaem da imam odgovore. Oseam se povezanim sa stvarnou koja je mnogo vea od mene sa neim to
je izvan svakog deljenja na unutranje i spoljanje stvarnou
o kojoj vodim jako mnogo rauna. I to je ono emu svim srcem
posveujem svoj ivot; ali ne mogu da kaem da znam ili da sam
siguran. Ja pozdravljam to stanje neizvesnosti zato to ga smatram jednim zdravim stanjem.
Nije sigurno
to se tie ispravnog napora u svakodnevnom ivotu prilagoavanja situacijama u porodici, situacijama u zajednici i drugim
ljudima smatram da je to pitanje vrlo bitno. Ako shvatimo da,
zapravo, veinu vremena nismo sigurni, to nas ini ljudima mnogo lakim da se sa njima bude. Ukoliko se, iz straha ili nesigurnosti, veemo za neku ideju ili vrst stav, moemo postati veoma
rigidni. Ili se u nekim situacijama osetim dovoljno ugroenim i
odmah se javlja strah i grenje rigidnost zavlada i tada mogunosti postaju ograniene. Moj um tad ne eli da prebira po milionima mogunosti, ne eli da pluta unaokolo i traga za onim to
je najprikladnije. U stanju zgrenosti i ogranienosti on eli da
neto dobije i oseti se sigurnim. Ali to mi ne koristi i to ne koristi
drugim ljudima. Sa druge strane, kada smo u stanju da zapamtimo da ne znamo ta e se dogoditi sledeeg trenutka da nismo
sigurni tada postoji oputanje, oslobaanje; otvaranje i poverenje, ponovno povezivanje sa onim odnosom poverenja prema
ivotu. ivot je neizvestan, ali to je samo jedna injenica. Ne moramo da budemo u stanju neprekidnog straha zbog toga.
Postoje i mnoge druge kontemplacije koje za cilj imaju da
nas dovedu do odnosa poverenja prema ivotu, ali mislim da ova
refleksija o injenici da veinu vremena ne znamo ta e se dogoditi jeste posebno korisna. Kada se usled straha ili nesigurnosti
javi potreba da se za neto uhvatimo, ako smo sebe pripremili,
157

Neoekivana sloboda

zaustavimo se i samo ekamo, ostajui otvoreni i u isto vreme u

dodiru sa tim oseajem nije sigurno. To je bila jedna od aan
aovih redovnih poduka, moda i najea. ta god da mu kaete, poto bi odgovorio, esto bi i dodao: Ali, mai neh, mai neh,
nije sigurno. Neh koje potie od pali re nicca, trajno na tajlandskom znai sigurno. Mai je negacija. To je bila zaista osnova
itavog njegovog uenja. ta god bismo se dogovorili: Uradiemo ovo ili Sledee nedelje idem za Bangkok, redovno bi dodao
mai neh, ali nije sigurno. Ne zato to mu je nedostajalo odlunosti on je bio sve samo ne kolebljiv; ve zato to je eleo da u
svemu to radimo vidimo Dhammu.
Na dan kada je aan a umro 1992. prijatelj manastira je
kao dar doneo lampu. Ta lampa je gorela narednih deset dana kao
gest naeg potovanja. Na kraju smo organizovali pomen ovde u
Dhamma sali. Mnogo ljudi iz Njukasla i okoline se okupilo radi
recitovanja i meditacije, u znak zahvalnosti prema naem uitelju
koji je upravo preminuo. Tom prilikom sam itao govor iz zbirke govora aan aa pod nazivom Hrana za srce. Bio je o aan
aovoj omiljenoj temi prolaznosti. Rei tog govora dobijale su
novo znaenje dok sam ih itao. I kada sam doao do tog vanog
odlomka, kljune reenice itavog govora, koja glasi: i svako
uenje bilo kojeg uitelja koje ne sadri rei o prolaznosti sijalica je pregorela, nije Budino uenje Morao sam da zastanem nekoliko trenutaka. Takve stvari se dogaaju, zar ne? ta ih
izaziva, ta se zapravo dogodi ko bi znao? Ali je ceo dogaaj
svakako pomogao da se taj posebni aspekt aan aovog uenja
dublje uree u moj um:
Svako uenje bilo kojeg uitelja koje ne sadri rei nije sigurno ili prolaznost, nije Budino uenje.

158

...i znam da bi trebalo toga da se oslobodim

Oslobodi se prolosti.
Oslobodi se budunosti.
Oslobodi se sadanjosti.
Sa srcem koje je slobodno, prei
na obalu koja je izvan svake patnje.
Dhammapada, strofa 348

eretko ljudi postavljaju pitanje vezano za praksu: Kako da

se oslobodim? Oni uoavaju elju ili potrebu za oslobaanjem, ali ipak obino nisu u stanju da to urade. itamo o Budinom uenju, u kojem je precizno ukazano da je vezivanje uzrok
patnje. Malo meditiramo i vrlo brzo se uveravamo da zaista imamo sve te navike koje nas sve vreme sputavaju. I tako se u nama
javi oseanje da treba da ih se oslobodimo.
To me podsea na refren jedne divne pesme grupe Mamas
and Papas s kraja ezdesetih, koja se zvala Pogledaj kroz moj
prozor. Ovako ide: ...and I know I should let go. Imao sam osamnaest ili devetnaest godina kada sam prvi put uo tu pesmu i zaista
me je pokrenula. Proao sam kroz, ako ne otkrovenje, a ono bar
period dubokog preispitivanja i te rei su odzvanjale u meni kao
zaista istinite. Dakle, to pitanje koje ljudi tako esto postavljaju:
Kako da postanem slobodan? sa mnom je ve prilino dugo.
Bivamo zarobljeni seanjima, stvarima koje su sasvim oigledno zavrene i prole. One mogu biti vrlo bolne. Pomislimo:
159

Neoekivana sloboda

Kad bih samo mogao toga da se oslobodim. Takoe bivamo preterano zaokupljeni budunou, zamiljajui sve one prijatne ili
neprijatne stvari koje bi mogle da se dogode. Moda pomislimo:
Jo samo nedelju dana na poslu i onda odoh na Tenerife! Divno
e mi biti tamo. Prekrasna plaa, gde nikada ne pada kia bie
nezaboravno! Um moe postati opsednut lepim stvarima koje
zamiljamo da e se dogoditi u budunosti, ali pri tome nismo sa
onim to se dogaa sada. I to nam moe stvoriti veliki problem.
Ako ne matamo, onda smo zabrinuti zbog te zamiljene
budunosti. Roditelji sa malom decom mogu sebe muiti svim
onim groznim stvarima koje bi njihove potomke mogle zadesiti.
Dok se ta divna deica odlino zabavljaju, njihovi mama i tata se
ubie razmiljajui: ta ako se ovo dogodi? ta ako se ono dogodi? Nekada su to budistiki mama i tata, koji mi kau: titim ih
najbolje to mogu, ali se strano brinem, mada znam da to nije
dobro. Znam da bi toga trebalo da se oslobodim, ali ne mogu.
Kao odrasle osobe, moemo biti opsednuti svojim telom.
Nema nikakve sumnje u to, naa tela stare i ima smisla posvetiti
im odgovarajuu panju pravilno se hraniti, redovno spavati i
tako dalje. Ali onda neto krene kako ne bismo eleli, pojavi se
neka mala kvrga i mi ve pomislimo: O boe, imam rak! Jurimo
do lekara, meutim sve je u redu. Doemo kui, ali nastavljamo
da se brinemo zbog svog tela, a onda se kajemo zbog toga. Ali u
emu je tajna? ta nam to omoguuje da se svega toga oslobodimo? Samo to to emo rei sebi da treba da se oslobodimo ne
znai da e se to i dogoditi.
Seam se na poetku monakog ivota da nas je aan a
poduavao da se sve vreme oslobaamo. Neki od njegovih starijih
uenika su ga kopirali i ta god da ste ih pitali, oni bi rekli: Pa,
samo se opusti. Oslobodi se. To je sve! kao da to moete da
uradite snagom volje. Kao da se mi namerno vezujemo za stvari.
Vano je uoiti da stvaranje idealne slike o tome kakvi bi
trebalo da budemo ne pomae mnogo. Znamo kakvi bi trebalo
160

I znam da bi trebalo toga da se oslobodim

da budemo i to je dovoljno. Ostavljam to po strani i nastavljam

da gledam malo dublje, fokusiram se na odreenu stvar i zapitam:
Zato sam se vezao za to? Kakvo je uopte iskustvo biti vezan
za neto? To je podsticaj za ispravnu sabranost. Sabranost nema
veze sa spekulacijama kakvi bi trebalo i kakvi ne bi trebalo da budemo, ve sa negovanjem sposobnosti panje usmerene na sadanji trenutak, sa istraivanjem stvarnosti naeg iskustva. Jedan od
razloga zbog kojeg se vezujemo jeste to to ne uviamo da zbog
tog vezivanja patimo. Buda je govorio da postoje dva razloga zbog
kojih ostajemo zarobljeni u patnji samsare: zato to ne uviamo
patnju i zato to ne uviamo uzroke patnje. Samo ta dva razloga,
ne osamdeset etiri hiljade drugih tajanstvenih razloga. To je vrlo
prosto.
Preuzimanje odgovornosti za svoju patnju
Dobar deo vremena provodimo u nastojanjima da izbegnemo
patnju i u pretvaranju da ne patimo onda kad zapravo jesmo u
takvom stanju. Na razliitim nivoima, suptilnijim i grubljim, nosimo sa sobom razliite vrste patnje kao to su strah, nespokojstvo, strepnja, sumnja, alost i gria savesti. ak i ako priznamo
da patimo, nije tako lako i jednostavno da uvidimo ta je tome
uzrok. Neke od naih navika su vrlo duboko ukorenjene. Na primer, navika da smo ogoreni. Ako nismo zaista pomno istraivali
to podruje svoga ivota, vrlo je lako da na oseaj nezadovoljstva
reagujemo kao da je za to kriv neko drugi. ak i ako znamo da
smo tome skloni, jo uvek je lako slediti odreeni obrazac ponaanja.
Jedan od razloga zato je tako lako istrajati u ogorenju je to
to je tako teko priznati da ga mi stvaramo. I zato ostajemo pri
navici da mislimo kako je to neija tua krivica. Mora biti neto
izvan mene to izaziva ovu moju muku, jer je ona tako bolna, a
ja nisam tako loa osoba. Samo lo ovek bi mogao da mi nanese
161

Neoekivana sloboda

toliko bola. To ne mogu biti ja. E pa, bojim se da imam lou vest.
Ne morate biti lo ovek da biste sebi naneli bol. Sve to vam je
potrebno jeste da budete malo nepaljivi.
Dakle, jedan od razloga zato nam je teko da se oslobodimo zato se to oslobaanje ne dogaa jeste ta nesrena navika
nepaljivosti ili neznanje. Kada oseamo ogorenje prema drugim ljudima, ne uviamo da je i to jedan oblik vezivanja. Ne uviamo da je to neto u emu aktivno uestvujemo. ivimo ivot
sa milju da nam to neko drugi radi. A zapravo, sami smo tvorci
svog iskustva.
Uz to, tu je i akumulirana sila naih navika. Ako smo dugo
vremena proveli vezani za neku stvar, ako smo izbegavali da je
se oslobodimo tako to smo se preputali nekoj posebnoj navici,
to zadravanje je akumuliralo odreenu silu. Kada ponemo da
se kroz meditaciju suoavamo sa svojim navikama poricanja ili
izbegavanja, upravo tu silu navika doivljavamo kao patnju. ak
i ako sve to uvidimo i znamo: Ah da, to je to to ja radim!, zbog
snage ponaanja u skladu sa neki naviknutim obrascem, razvijene
tokom dugog vremena, moe nam se uiniti da nam taj uvid u
stvarnost onoga to se dogaa jo uvek ne pomae da promenimo
situaciju. I upravo na toj taki se dogaa da neki ljudi odustanu
od puta. Ovo moje izlaganje otuda je ohrabrenje da se oduprete
porivu da poverujete u to razoarenje koje neizbeno dolazi sa
uvianjem da nema nikog drugog ko bi mogao da poisti nau
kuu. Umesto toga, trebalo bi sebe da obodrimo primerima onih
koji su obavili svoj posao i uivaju u njegovim plodovima. Nadahnue Budinog uenja i mudrost onih koji su ga praktikovali
moe nam pomoi da se suprotstavimo razoarenju. Snaga koja
dolazi iz takvog nadahnua daje nam i hrabrosti da zauzmemo
nov i kreativan pristup silama neobazrivosti za koje oseamo da
nas pokreu dobro poznatim obrascima ponaanja, a eleli bismo
da ih izmenimo, samo ne znamo kako.
Kada na kraju ipak uspemo da se sami pred sobom otvori162

I znam da bi trebalo toga da se oslobodim

mo, to je poput otvaranja vrata na sobi u kojoj jako dugo nismo

bili. I zadah moe biti zaista vrlo neugodan vrlo, vrlo neugodan.
Jednostavno nam se ne ulazi unutra. Ali, ipak, to je soba u naoj
kui i samo je pitanje vremena kada e nam neki gost navratiti i
poeleti da zaviri unutra. I tada emo imati problem. U stvari, ve
imamo problem samo nismo toga svesni. Iako unutra smrdi,
treba da znamo da je jedini razlog to to soba nije provetravana
toliko dugo.
Kada po prvi put otvorimo vrata i prozore i ugledamo svu tu
prljavtinu i zbrku, izgleda nam kao da pred sobom imamo ogroman zadatak. Moe nam se initi da je to jednostavno previe za
nas. Razlog je u tome da smo ulagali suvie energije u izbegavanje
neega i to kroz jedan dugi period. Dakle moramo jako paziti
da ne poverujemo da je to kako nam cela situacija izgleda sada
zapravo i ono kako jeste. Moe biti muno kad ponemo da otvaramo neke od tih prostorija i da otkrivamo neke svoje dimenzije
na koje nismo oekivali da emo naii.
Kako se meditacija produbljuje, poinjemo da uviamo svoje druge strane za koje nikad nismo ni pretpostavljali da postoje.
Ili, ponekad, kako starimo ili smo pod nekom vrstom pritiska,
spoljanjeg ili zbog brige za zdravlje, dolazimo u kontakt sa stvarima koje smo tek nasluivali da su tu, ali ih nikada nismo jasno
sagledali. Pomislimo: O boe! Kako u da se nosim sa time? I
opet, neophodno je da shvatimo da nam sve to izgleda toliko veliko zato to smo uloili mnogo energije u izbegavanje toga.
U takvim okolnostima neophodno je da budemo veoma strpljivi, jer ponekad moramo da podnesemo mnogo toga pre nego
to sila inercije oslabi. Sila vezivanja je stvorila privid: Ovo je
previe. Ne mogu sa tim da se nosim i Nikada neu biti u stanju
da to napustim. E pa, nemojte biti toliko sigurni. Naputanje e
se dogoditi. Pokuajte da razmiljate tako da je naputanje neto
to se dogaa; to nije neto to mi radimo.
U vebanju je vana spremnost da budemo sa stvarima, da
163

Neoekivana sloboda

budemo iskreni sa samim sobom i da ekamo dok te stvari ne

ponu same od sebe da blede. Ne moramo da ih odgurujemo.
Te stvari e otii same od sebe kad ugledamo stvarnost; kad uvidimo da smo mi ti koji stvaramo patnju. Kada uvidimo da sami
stvaramo taj bol, tada emo automatski prestati da to inimo. No,
pre no to stignemo do te take uvida, ponekad treba da istrpimo
patnju prilino dugo i utroimo doslovno utroimo ili sagorimo
silu izbegavanja, poricanja ili navike popustljivosti prema samome sebi. Kakva god da je ta akumulirana sila, moramo je istrpeti sve dok jednoga dana, na veliko iznenaenje, radei isto ono
to smo radili ko zna od kada, ta sila ne pokrene reakciju i mi je
ovoga puta vidimo drugaije. Kada se javi neka vrsta iskuenja da
se naljutimo, da budemo pohlepni ili uplaeni, iznenada ga vidimo na takav nain da ne uspeva da nas zavede. Ne uspeva mu da
nas nasamari. ini se kao da smo stekli novu sposobnost. Nismo
nita posebno uradili kako bi nam se to iskuenje prikazalo drugaije. Jednostavno, karmika sila se istroila. Mada nama moe
izgledati kao da e ta velika gomila cepanica goreti u beskraj, stigne trenutak kada vie nema goriva i vatra se ugasi.
Sve dok ne doivimo jedno takvo iskustvo, ne prepoznajemo do kraja ni dinamiku ovog procesa koji se dogaa u nama.
Zato je mogue da nas zavara prividna enormnost problema.
Tu nam dobri prijatelji, koji ve malo due hodaju putem ili su
otili malo dalje, mogu mudrou i oseajem ukazati na pravac.
Saekaj jo malo pre nego to odlui da je to to radi pogreno.
Ostani malo sa time i moda e se promeniti. Naravno, ono se
vremenom zaista i promeni.
Fiksirani identitet
Jo jedan razlog zato nismo spremni za naputanje jeste to da ponekad navike vezivanja za razliita iskustva ulne doivljaje,
ideje ili oseanja postanu deo onoga to oseamo da mi jesmo
164

I znam da bi trebalo toga da se oslobodim

mada esto sasvim neosnovano. Na identitet je zasnovan na

navikama i ukoliko su te navike poricanje ili izbegavanje, tada i
naa linost na odreenom nivou postaje iracionalna. Iako inimo neto to moe biti autodestruktivno i bilo bi bolje da to prestanemo, neko staro nezadovoljstvo ili neki stari strah nas moda spreavaju da hrabro i otvoreno pogledamo u to. Iako takvo
suoavanje moe biti prava stvar, ne oseamo se sposobnim da
napustimo svoju staru naviku vezivanja, samo zato to je postala
deo onoga ko i ta oseamo da mi jesmo.
Racionalni deo uma, iako moda prepoznaje i u stanju je da
opie prirodu naeg kompleksa, nije u stanju da promeni i sam
obrazac ponaanja. Zato je neophodno mnogo fokusiranije ulaganje napora, kako kroz praktikovanje meditacije, tako i na planu
morala.
Ako u takvu praksu uemo sa odlunou i kontempliramo ta nas to koi kako bi bilo mudro, korisno i blagotvorno
napustiti svaku takvu naviku vezivanja ono to se moe javiti,
uprkos svoj naoj kontemplaciji, jeste ogromno oseanje straha.
To se esto dogaa ljudima na kursu meditacije. Nedavno smo
imali grupu ljudi na jednonedeljnom kursu meditacije. Potovalo
se pravilo utanja i svi su vrlo marljivo vebali i uviali korist za
sebe od toga. Nije to za njih bio tek prijatan godinji odmor. Bio
je to naporan rad i za neke je znaio i suoavanje sa strahom koji
dolazi sa oseanjem gubljenja identiteta.
Nestanak lanog
Kako pojaavamo panju i svetlost svesnosti okreemo ka unutra,
vebanje e rastvarati sve ono to je lano. Tako to funkcionie.
Kada sunce sija i kia pada, semenke u tlu kreu da klijaju. Neke
od njih daje lepe cvetove, a druge su obian korov. Njihova je
priroda da rastu ukoliko se nau u povoljnim uslovima. Seam se
Tajlanda u periodima sua, polja su bila sprena, bez bilo kakvog
165

Neoekivana sloboda

traga biljkama ili ivotinjama. Sve je izgledalo tako mrtvo zemlja ispucala i stvrdnuta. I onda bi dola kia i sve je poinjalo da
dobija zelenu boju. I ve sledeeg trenutka toliko je bilo biljaka
i sitnih stvorenja ak ribica koje plivaju u barama posle kie.
Otkud su se te ribe nale tu kad ni na vidiku nema reke koja
bi ih donela? Kada grane sunce posle kie, stvorili su se uslovi i
ivot sam sebe ispolji. Takva mu je priroda. Stvari su jednostavno
takve. Voleli mi to ili ne, stvari su takve.
Isto tako je i sa vebanjem. Ukoliko se vebamo u obuzdavanju, svesnosti i koncentraciji, lane stvari na koje smo se oslanjali
e poeti da kopne i da nestaju. No, mogue je da se uplaimo
kad postanemo svesni oseaja neizvesnosti i nesigurnosti. Gubitak predvidljivosti ulazi u na ivot zajedno sa oseajem da zapravo ne znamo ko smo mi u stvari. Suoeni sa takvim strahom,
ukoliko nismo na pravi nain pripremljeni ili podrani, moemo
sve to pogreno protumaiti i pomisliti: Ah, mora da neto ne
radim kako treba. Ne znam za vas, ali meni je jo uvek teko da,
kad se sretnem sa strahom, ne pretpostavim da je neto krenulo
kako ne treba. Neko neto radi pogreno i obino sam to ja. Nema
nieg oko mene to bi me plailo, dakle mora biti neto to sam
ja uradio ili radim.
To nije nuno tano i mudro je pripremiti sebe unapred da
se uzdrimo od takvog zakljuka i procene situacije. Ukoliko osetimo strah i saekamo, moda emo uvideti da je taj strah ono to
se budistikom terminologijom naziva jedna od Marinih odbrana. to smo blie Mari, to je Mara uznemireniji. A Mara se zaista
unezveri kada ponemo istinski da vebamo. Izgleda da to meditant postaje posveeniji proziranju Marine iluzije, to se Mara vie
vrpolji na svom seditu. Poto ga zaista oneraspoloi na uspeh u
prevazilaenju sopstvenih ogranienja, poslae horde svojih slugu da nas uznemiravaju, odvlae panju i iskuavaju.
Na drugom kraju Dhamma sale ovde u Aruna Ratanagiri
manastiru nalazi se mural Pang inasaija, na kojem je prikazano
166

I znam da bi trebalo toga da se oslobodim

kako Mara iskuava Budu. Poto je Buda bio potpuno posveen

onome u emu se vebao i dostizanju probuenja, proienju
i stvaranju dobrobiti za sva svesna bia, uspeo je da ostane dosledan u svemu tome. Nita nije moglo da uznemiri Maru vie
od toga. Ukoliko pogledate desnu stranu slike, vidite strele koje
Marina vojska odapinje dok prema Budi jai na udnim, groznim
zverima. Kako te strele dolaze blie Budi, one se pretvaraju u cvetove i padaju na zemlju. I kada vojska projuri pored Bude, ona
nestaje u moru; dok padaju, dre po jedan od tih cvetova i mole
za oprotaj.
Kada ostanemo vrsti u odluci da vidimo dublje, iza pojavnosti ovih sila koje nas uznemiravaju ili plae, uviamo da je
ono za ta smo mislili da nas plai zapravo neto to nam moe
pomoi. Sve sile u nama, bilo da je re o besu, pohlepi, poudi
ak i mrnji treba smatrati sirovom energijom koja, ako je razumemo, daje snagu naim naporima ka probuenju. Strele koje
se pretvaraju u cvetove se mogu smatrati metaforom za ono to
se dogaa u naem umu dok osnaujemo odvanost i odlunost
da vidimo i iza svojih navika, da napustimo ono to je privid; da
napustimo loe sklonosti, lou energiju kojom se hranimo i lani
identitet na koji se oslanjamo. Verujemo u stvarnost i sebi doputamo da te energije u sebi primimo sa sabranou i tananou,
ne pokuavamo da ih izmenimo, ve doputamo da u nama narasta prirodno saoseanje, jasnoa i mudrost, bez naeg vezivanja
i manipulisanja.
to smo odluniji da sledimo elju svoga srca da shvatimo
istinu, to je izvesnije da emo se suoiti sa strahom. Strahom od
unutranjeg gubitka; strahom od gubitka prijatelja; strahom od
gubitka zdravog razuma to su sve uobiajena iskustva. Strah
od gubitka prijatelja je potpuno prirodan. Ponekad kada vebate,
izgubite prijatelje. Postajete manje zanimljivi! Vie ne idete uvee
na pie sa njima. Ne troite toliko mnogo novca na odeu ili frizuru. Te stvari su povrne; nema u njima nieg nemoralnog, ali
167

Neoekivana sloboda

one nisu ba najvanija stvar u ivotu. Jednostavno niste skloni da

investirate u tu vrstu interesovanja i onda se neki prijatelji udalje
od vas.
Kada doete u manastir da biste ostali, kao anagarike, moda
jo uvek imate mnogo prijatelja napolju. Ali kada jednom obrijete
glavu i obrve, kada ponete da idete unaokolo u ogrtau, veliki
broj vaih prijatelja, makoliko prijatni bili, ponu da zaziru od
daljih kontakata sa vama. Moda pomislite: Izgubiu sve prijatelje. To moe izazvati strah od naputenosti, strah da ete ostati
sami. Ako postanete iskuenik ili monah i posvetite se vebanju,
tokom kojeg uopte ne moete da zaraujete novac za sebe, moe
se javiti strah da ete doekati starost bez prijatelja, finansijske sigurnosti, karijere ili doma. Svako od nas ima tu vrstu strahova to
vrebaju tik ispod praga nae svesnosti, ali u laikom ivotu moda
izbegavamo razumevanje tih strahova tako to reagujemo na njih
i investiramo energiju u zatitu sebe uz pomo novca, prijatelja, drutvenog poloaja i tako dalje. Iako moe zvuati udno,
energija koja je sadrana u tom strahu ima potencijalno veliku
vrednost za nae blagostanje.
Strah od toga da emo izgubiti razum
Kada ste dovoljno ozbiljni u pogledu prakse, kada ostajete fokusirani i energini u svojim naporima, neka od glavnih uporita
oseaja identiteta verovatno e poeti da se ljuljaju. Moda vam se
javljaju neke neuobiajene ideje o sebi i ivotu uopte, ak aave
ideje. I moda pomislite: Ja ludim! Ako nikada ranije nismo
istraivali tu misao, a to je sluaj sa veinom nas, ona moe pokrenuti jak strah. Jedan od razloga za strah da emo poludeti jeste
negovanje slike o samom sebi da mi nismo ludi; vezivanje za ideju
da smo normalni. Istina je da zapravo ne znamo pouzdano ko ili
ta smo mi, samo negujemo ideju o tome ko i ta smo. Kako vebamo i poinjemo da ponovo osvajamo svoj pravi identitet, sve te
168

I znam da bi trebalo toga da se oslobodim

ideje postaju irelevantne i poinju da se gube same od sebe.

Veina nas izbegava strah od toga da e poludeti ili biti mentalno poremeena, jer nas on toliko uznemiruje. Kada vidite ljude
koji oigledno pate od nekog psihikog poremeaja, to vas zaista
moe toliko potresti da odluite kako to treba po svaku cenu izbei. Rezultat je da nismo svesni tog straha u sebi. I onda kada
taj strah izbije na povrinu, misao Moda u poludeti izgleda
zaista pretee. Moda nam se svia da mislimo o sebi kao o pristojnoj i normalnoj osobi, ali kada krenete na kurs meditacije
mogue je da umesto toga ponete da razmiljate: Uh, zaboga,
ovo je sve toliko udno. Zapravo, nisam siguran da u odavde
otii normalan.
To to prieljkujemo da saznamo ko smo mi zapravo jeste
prilino stara navika. Ona je bila tu jo od kada smo kao dete razvili sliku o sebi i usvojili pogrenu pretpostavku da ta slika ima
svoju sutinu, da je stvarna. E pa, ako ne elimo da se suoimo
sa tim pretpostavkama o sebi, onda je to taka gde nae vebanje
prestaje. Nismo u stanju da je preemo. Meutim, ukoliko smo
odluni da doemo do dna svih konfuzija i tuge, ne moramo da
verujemo da emo od toga poludeti. Ne moramo da verujemo da
smo zaista u opasnosti. Ne moramo da brinemo da emo izgubiti
sve svoje prijatelje. Ali ne moramo ni da odbacimo mogunost da
e se to moda i desiti.
To kako se nama stvari ine jeste upravo to kako nam
se one ine. Uz pomo sabranosti panje moemo im dopustiti
da postoje, ukljuujui i oseanje usamljenosti, kada se pojavi.
Usamljenost nam izgleda kao da u se uvek oseati ovako. Oseau se usamljenim, nevoljenim i neeljenim dok sam iv. Ako
ostanem monah i utke podnosim taj uasni oseaj usamljenosti,
moda u u sledeem ivotu ponovo biti jedan jadan, usamljeni
monah. Potom, moda, jo jedan ivot i jo jedan ivot. Moda
veno.
Kada se izgubimo u stanju straha, onda to zaista izgleda kao
169

Neoekivana sloboda

venost. Zato ljudi govore da je pakao vean. Naravno, nijedna

uslovljena stvar ne moe biti vena. Ukoliko zaista postoji pakao
a verovatno je da postoji on nije trajno stanje. Ali kada upadnemo u klopku, kada nas zarobi strah, onda to izgleda kao: Biu
sam zauvek ili Biu pun gorine zauvek. Ne moemo se osloboditi tih stvari ukoliko se i dalje drimo svoje navike vezivanja.
Meutim, ako postupno pripremamo sebe i redovno vebamo na
obazriv, sabran nain, tada nas snaga sabranosti moe odrati i u
najgorim situacijama.
Te prividne stvari kao to su strah ili usamljenost mogu biti
primljene u nau svest, ali moramo eleti da to uradimo. Budino uenje o tome kako da okonamo svoju patnju trai od nas
da imamo tu spremnost. Kada dopustimo tim iskustvima da se
dogode ne okreui glavu od njih, to ne znai da ih osetimo imalo drugaije nego to to ve inimo. Strah je jo uvek strah, usamljenost je jo uvek usamljenost i razoarenje uvek oseamo kao
razoarenje. Stvar je samo u drugaijem nainu na koji se odnosimo prema tim iskustvima koja se menjaju.
Dakle, da odgovorim na pitanje Kako da se oslobodim?:
poenta sigurno nije u tome da ja treba da se oslobodim, u tome
da grevito pokuavamo da sebe uinimo slobodnim. Umesto
toga, okreemo svoju panju ka unutra, ka oseanjima i mislima,
i inteligentno, paljivo razmatramo: Kako izgleda biti vezan za
neto? Da li zaista elim da budem za to vezan? Jedan deo nas
zaista to eli, a onaj drugi deo ne. Ako moemo da postanemo
svesni obe te strane i osmotrimo ih strpljivo i sa razumevanjem,
moje je iskustvo da to donosi oslobaanje. To nije postiglo ja, ali
se dogodilo. Ukoliko ne istraujemo ovu dinamiku, to nas navodi
da nepromiljeno zauzimamo jednu ili drugu stranu, da se borimo sa milju: Da li zaista elim da to napustim ili ne, pokuavajui oajniki da napravimo pravi izbor.
Takoe, razmotrite: ta dobijam ostajui vezan za tu stvar?
Da li imam bilo kakve koristi od toga? Neki od razloga nae
170

I znam da bi trebalo toga da se oslobodim

vezanosti su sasvim neoekivane, potpuno istroene ideje. Drimo se stvari koje vie nisu bitne. I zato umesto da idealizujemo
i govorimo: Pa, trebalo bi da se oslobodim, ohrabrio bih vas da
osmotrite to iskustvo vezanosti i nemogunosti da se oslobodite;
da ga direktno osetite, bez neke ogorenosti ili idealizovanja. Jednostavno primite posledice onoga to radite i dopustite prirodnoj
mudrosti da vas podui. Kada u sve to dovoljno dugo gledamo,
malo-pomalo jedna nova sila poinje da se javlja sila oslobaanja.
Kako nae vera u ovaj pristup praktikovanju puta jaa, ona
postaje i pokreta daljeg oslobaanja. A kada vera i sabranost dejstvuju zajedno, uviamo i sami da moemo imati potpuno poverenje u ovaj put.
Zahvaljujem vam se na panji.

171

Kontemplacija sree

Srea je imati prijatelje kad nevolja naie.

Srea je kad smo i sa malo zadovoljni.
Srea su mnoga dobroinstva kad ivot okonavamo.
Srea je kad se oslobodimo svake patnje.
Dhammapada, strofa 331

Ako praktikujemo Budino uenje redovno sluamo o uzimanju utoita. Kada smo se prvi put sreli sa budizmom, neki
od nas su moda imali utisak da je uzimanje utoita zanimljiv
tradicionalan nain da izrazimo svoje poverenje prema uitelju.
Moda je neko upravo na taj nain postao deo ove religije proli
ste kroz ritual uzimanje utoita.
U mom sluaju, znam da kada sam otkrio Budino uenje sve
to nisam smatrao naroito bitnim. Pokuavao sam da se prilagodim razumevanju sveta koje je poseban naglasak stavljalo na meditaciju. Praksa uzimanja utoita i pravila morala izgledala mi
je kao neto sekundarno. Trebalo mi je mnogo godina pre nego
to sam poeo svesno da oseam koliko je to zaista vano imati
utoite; imati oseaj da smo neemu posveeni, neemu izvan
pukog dobijanja onoga to poelimo.
Naravno, svi mi u veoj ili manjoj meri pokuavamo da dobijemo ono to elimo i postoji odreena vrsta prijatnosti oseaj
zadovoljenja koja iz toga proizlazi. Ako dobijem ono to elim,
generalno se oseam ugodnije nego ako ne dobijem ono to e172

Kontemplacija sree

lim. U naporu da negujemo svesnost, meutim, naa percepcija

ovog uobiajenog stanja stvari se menja. Poinjemo da razumemo
da to zadovoljstvo dobijanja onoga to elimo ima u sebi i jednu
udicu; postepeno postaje oigledno da u tom procesu eljenja i
dobijanja ima jo neega sem onoga to obino pretpostavljamo.
Pretpostavljati da morate da dobijete ono to elite da biste
postali sreni jeste vrlo ograniavajue. Ako sam vezan za to da
dobijam ono to elim, nema naina da ne osetim jedan zapanjujui oseaj zavisnosti. Drugi stih 331. strofe Dhammapade glasi:
Srea je kad smo i sa malo zadovoljni. To je poruka koju tako
retko ujemo da postoji zadovoljstvo koje proizlazi iz toga da
nam ne treba nita vie od onoga to ve imamo. Zadovoljstvo
obino povezujemo sa dobijanjem onoga to mislimo da nam treba ili onoga to prieljkujemo, pa ipak Buda je mudro ukazao da
je ve samo vezivanje za elje i potrebe to koje nam stoji na putu
dublje sree i spokojstva.
Ovaj stih Dhammapade govori o prirodi pravog zadovoljstva. U svakom stihu pominje se pali re sukha, koja znai srea
ili zadovoljstvo. Ovaj stih nam daje dobru priliku za kontemplaciju naina na koji tragamo za sreom. Svako je od nas zainteresovan za sreu svi cenimo blagostanje ali ako se ne zaustavimo i
paljivo razmislimo, tada lako moemo krenuti za onom sreom
koja nije ni blizu onome za ta su mudra bia shvatila da jeste
mogue.
Buda bi ponekad koristio re sukha kada je govorio o nibbani, na primer, nibbanam paramam sukham. Ovo je stih koji
mi redovno recitujemo i znai nibbana je najvia srea. Ljudi to
ponekad dovode u pitanje i kau: Kako moete da koristite re
srea kada govorite o nibbani? Nibbana bi trebalo da predstavlja
slobodu od elje, a srea je vezana za elju, zar ne? ak ni potpuno probueni Buda ne moe da kae ta je to nibbana. Nije
mogue rei kako izgleda to stanje prosvetljenja, osloboenosti
ili potpune unutranje slobode koje je Buda dostigao, zato to su
173

Neoekivana sloboda

sve rei i pojmovi o tom iskustvu samo puki putokazi ka neem

nesaznatljivom i neizrecivom. Meutim, kada su ga upitali kako
izgleda nibbana, jedan od naina na koji ju je Buda opisao bio
je krajnja srea. Ono to elimo vie nego bilo ta drugo jeste da
doivimo sreu.
Vrednovanje prijateljstva
Potpuno probueno ljudsko bie e vam rei da nije istina da srea dolazi samo onda kada dobijemo ono to elimo. Kada se javi
srea, na bilo koji nain, bilo bi dobro da pogledamo ta je to to
doivljavamo, to to zovemo sreom, i kako se prema njemu odnosimo. Jedan primer jeste srea iz prvog reda ove strofe: Srea
je imati prijatelje kad nevolja naie.
Poslednjih nekoliko nedelja esto sam razmiljao koliko je
srena naa zajednica to ima toliko mnogo dobrih prijatelja i koliko je blagotvorno, koliko je zaista divno imati ih. Ove godine
odluili smo da organizujemo parti. Na Badnji dan, popodne, bio
je parti za decu, a uvee smo i mi imali svoju malu zabavu. Okupili smo se oko vatre, zaudo pojavili su se dobri prijatelji manastira sa nekoliko boca puna bezalkoholnog naravno! I tako
smo proveli itavo vee zajedno okupljeni kao jedna zajednica.
Nismo se mnogo udubljivali u velike tajne ivota, ve smo jednostavno uivali u zajednikom druenju. Prijatno je biti sa ljudima
za koje oseate da im moete verovati i prijatno je da vas se seaju
ljudi sa kojima ste neto podelili.
Naalost, ponekad se ne primeujemo dovoljno. ak i ako
brinemo jedni za druge i potujemo se, moda to ne izraavamo nikada to ne kaemo jedni drugima. Moda su neki od nas
i propatili zbog odnosa u kojima nije bilo dovoljno izraavanja
meusobnog prijateljstva. To izraavanje jeste jedna vetina, koju
moramo da razvijamo. I Buda je uoavao opasnost nedovoljnog
vrednovanja prijateljstva i govorio je esto o kvalitetima i vredno174

Kontemplacija sree

sti prijateljstva, istinskog blagoslova koji nam dolazi od duhovne

bliskosti. Kada na nju naiemo, doivljavamo sreu i zaista treba da budemo potpuno svesni toga, da osetimo tu okrepljujuu
snagu koju dobijemo kada smo u dobrom drutvu. U jednom od
poslednjih brojeva naeg manastirskog glasnika opisao sam koliko zaista cenimo sve novogodinje estitke koje dobijamo. Znam
da kada bi ljudi prestali ovamo da dolaze nedeljom uvee ili za
praznike, kada bismo bili samo nas devetorica, ivot ne bi bio isti!
To to imamo prijatelje koji dolaze da bi nam se pridruili u zajednikom slavljenju stvari koje potujemo i cenimo jeste veliko
bogatstvo za nas.
Videti dublje
Drugi stih ove strofe kae: Srea je kad smo i sa malo zadovoljni.
Moe biti teko uti ono to se ovim govori ako ne praktikujemo
meditaciju; ako sami sebi nismo priznali mogunost unutranje
tiine mesta na kojem ne elimo nita posebno. Meditacija je
nain posmatranja koji nam omoguuje da, ukoliko talasi elje
prolaze kroz na um, u stanju smo da ih vidimo ba takve kakvi
jesu kao talase, kao pokret. Mnogo je vie toga u nama nego to
nam aktivni um doputa da vidimo. Ponekad kao da smo ispunjeni neprekidnom bujicom elja u umu i srcu. Takva aktivnost
je prilino iscrpljujua. Ako ne odluimo da panju okrenemo ka
unutra i istraimo prirodu ovako aktivnog uma, sa svim njegovim idejama i zahtevima, onda se poistoveujemo sa tim to se
ini da on jeste. Verujemo, ak smo ubeeni, kako jedini nain da
budemo sreni jeste da dobijemo ono to elimo.
Pre nekog vremena uo sam priu o meditantkinji koja je
ivela u Londonu i bila vrlo angaovana na poslu. Za razliku od
mnogih svojih sugraana, odluila je da svakog dana ide peke do
posla. I vremenom je shvatila da ima problem. Na putu do posla
prolazila je pored jedne pekare sa izuzetno dobrim pecivom i nije
175

Neoekivana sloboda

bila u stanju da proe a da ne kupi ne jedno, ve nekoliko peciva. Ovaj sled kupovanja i jedenja peciva imao je koren u nekom
unutranjem nagonu, a ne u prirodnoj elji da se zadovolji glad.
Iako je postala svesna ta se dogaa, iako je sve to uoila, ipak nije
mogla da prestane da kupuje pecivo! To je za nju bilo poniavajue iskustvo, jer je u mnogim delovima prakse bila vrlo uspena. No, kad je prolazila pored te pekare sve bi se sruilo. Jednog
dana, oseajui zaista apsurdnost i tegobnost itave te situacije,
jednostavno je odluila da na posao ide drugim putem. Donela je
odluku, vrstu odluku, da nee prolaziti pored te pekare. Nainila
je jedan gest obuzdavanja.
Onda je, zaista zadovoljna sama sobom, sve to ispriala
svom uitelju, na ta je on odgovorio: Bojim se da si pogreno
razumela uenje to to si u radila uopte nije u duhu prakse.
Tvoj izbor je strategija izbegavanja onoga to se dogaa. Treba da
ide na posao kao i obino, ali da sebe unapred pripremi, uvee
i ujutru pre polaska. I kako ide prati proces korak po korak, posmatraj ta se dogaa u tvom telu i umu.
U svojoj praksi smo razumeli da ometanja uma dolaze do
nas razliitim intenzitetom i da je u svakom od tih sluajeva neophodno da reagujemo na odgovarajui nain. U ovom, bilo je
neophodno da sebe unapred pripremimo. U takvim situacijama
nuno je da usporimo, osvestimo ta se dogaa dok se dogaa
i jednostavno da to vidimo, da znamo, da nas ne zavede privid
stvari i da verujemo da neemo biti sreni sve dok ne dobijemo
to pecivo.
Tu enu je redovno obmanjivala misao: Neu biti srena
sve dok ne kupim pecivo. I tako, sldei savet svog uitelja, pripremila se. Narednog jutra ila je kao i obino, pored one pekare.
Pribliavala se prodavnici svesna svojih oseanja i misli. Uskoro
je bila pred njom, stajala, bila potpuno svesna i znala: Hou da
uem i uzmem to pecivo. Bilo je sasvim jasno da se ne ali ne
pokuava da sebe ubedi da je to tako, ve je samo uoavala sa
176

Kontemplacija sree

jednom zainteresovanom svesnou da eli da ue unutra i kupi

pecivo. I dok je tako stajala, poelo je da joj biva malo lake da
osea tu elju, sve dok na kraju nije samo posmatrala i znala tu
sirovu energiju elje. Uskoro je elja nestala i ona je u trenutku
osetila kraj patnje.
Zbog svog strpljenja i ispravnog napora, ova ena je imala
uvid u istinu na koju ukazuje drugi stih strofe sa poetka. Uzimanje sve vie, u njenom sluaju, samo je umanjivalo kvalitet ivota,
iako je to pecivo izgledalo kao da ga poveava! Kada nas zavede
nain na koji se elja ispolji, esto verujemo da su nam potrebne
takve stvari. elja ima tu prirodu privida. Nema nieg loeg u vezi
sa tim prividom, sve dotle dok ga prepoznajemo.
Kada se javi elja, moe nam se uiniti da postoji neka potreba. U odnosima sa drugima, na primer, moe se javiti oseaj
da postoji neto to je zaista potrebno da kaemo drugoj osobi.
Nije neuobiajeno da neko doe i kae mi: Zaista moram da vam
ovo kaem. Onda se olaka i posle se bolje osea. Pokuavam
da ohrabrim ljude da uspore tempo; pitam ih da li bi mogli da
to zamene sa Zaista elim da vam neto kaem Tada, ukoliko
ele neto da mi kau, a ja sam spreman da ih sasluam, moemo
zapoeti razgovor. Ideje o tome ta sve moramo imamo u svim
oblastima ivota. Nain na koji vebamo ohrabruje istraivanje
odnosa prema onome to oseamo kao svoju potrebu.
Dakle, ovo uenje ukazuje da, esto, kada imamo manje mi
zapravo imamo vie. To ne znai kritikovati prividne potrebe ili
elje kada se jave, ve stvoriti u sebi interesovanje da dublje pogledamo u to ta se dogaa u nama u ovom trenutku. Na primer,
poslednjih deset godina, u dva ili tri sluaja, pojavilo se u meni
oseanje: Moram odavde da odem! Na svu sreu, imao sam ono
to je potrebno da ne krenem za tim impulsima. U stvari, vrlo
sam zahvalan to ih nisam sledio, jer iza privida nunosti obino
postoji neto drugo. U sebi negujemo interesovanje za ono to se
dogaa kada osetimo snanu potrebu, kako bismo videli dalje od
177

Neoekivana sloboda

toga kako se stvari ine: da bismo videli stvarnost ili Dhammu. To

kako se stvari ine jeste svet. To kako stvari zaista jesu jeste Dhamma. Videti iza privida stvari izvor je velike sree i zadovoljstva.
Vebanje kao priprema
Trei stih strofe kae: Srea su mnoga dobroinstva kad ivot
okonavamo. Ovo mi ne bi nuno palo na pamet da nisam proitao te rei. To nije misao o kojoj bih inae mnogo razmiljao. Ali
Buda o tome govori vrlo esto ne gubiti vreme, ne biti rastrojen.
Ne znamo kada emo umreti to moe biti i uskoro. Zato nas je
podsticao da se pripremimo. Veliki deo toga to inimo kao duhovnu vebu jeste, zapravo, priprema. Aan a je jednom rekao
da istinska praksa nije sedenje na jastuetu to je priprema. Istinska praksa se dogaa onda kada strasti pritisnu nae srce. Ako
smo u stanju da budemo tu u trenutku kontakta i ostanemo bez
gunanja, to je prava praksa. Ali ako sebe ne pripremimo hm,
siguran sam da iz linog iskustva znate ta se dogodi.
ak i ako sebe pripremimo, kad se strasti razbuktaju nije
lako ostati tamo, u sred vatre. Mnogo je lake poi za njima, biti
njima ponet i onda ih ispoljiti fiziki. Druga uobiajena reakcija
je otii gore u glavu i racionalizovati ili izmatati svoj put kroz
njih moda kroz scenario nebeskih zadovoljstava ili komar
krajnjeg nasilja: fantazije nas mogu odvesti na najneuobiajenija
mesta. Ako nas ponesu strasti, tada delujemo njima gonjeni i to
bez neophodne opreznosti, pokretani divljom energijom. Dakle,
na zadatak jeste da budemo u stanju da ostanemo u sreditu, dok
energija divlja, da je pri tome ne potiskujemo, ne guramo nadole
tako da dobijemo poremeaj varenja ili srani napad. Isto tako,
ne preputamo se matanjima, ne postupamo iz strasti, ve idemo
srednjim putem tako to smo prijemivi, a ipak mirni i usredsreeni i onda kada su strasti na svom vrhuncu to je nain da na
kraju eliminiemo svoju naviku izbegavanja.
178

Kontemplacija sree

U kom smislu je formalna meditacija priprema? Kad sedimo

na jastuetu nastojimo da budemo mirni, da se ne pomeramo,
ak i ako to poelimo. Dok sedimo, samo posmatramo ta god da
se dogodi u telu i umu, ne pokuavamo da postignemo bilo ta
specijalno. Doivljavamo misli i fantazije, razliite vrste oseanja i
senzacija. Doputamo stvarima da budu takve kakve jesu. to vie
pokuavamo da na silu zaustavimo svoju imaginaciju i unutranji
dijalog, to ivlja mentalna aktivnost postaje. Mudro postupanje u
takvoj situaciji je pokuati sebe da vidimo kao domaina kojem
razni ljudi dolaze u posetu ophodimo se prema njima ljubazno
i predusretljivo, ostavljamo im prostor da budu ono to jesu. Ali
nije naa obaveza da se njima bavimo vie od toga. Ponekad naa
zaokupljenost svakodnevnim aktivnostima znai da nemamo
nimalo stvarnog mira. Nedavno sam itavu veernju meditaciju
proveo ureujui unutranjost naeg novog centra za meditaciju.
Nije uvek strano ako ne postiemo duboki mir. Vanije je znati
da ne moramo da poemo za svojim mislima i reakcijama. Meditacija je nain vebanja da budemo sa stvarnou kakva jeste.
Za to se pripremamo kako da budemo sa tim to jeste, potpuno
prisutni u telu i umu, tako da od toga to jeste moemo da uimo,
umesto da nas zarobi ono ta bi bilo... ili kad bi samo...
Taj ta bi bilo poremeaj je iroko rasprostranjen: ta bi
bilo da se to nije dogodilo? ta bi bilo da se to dogodilo? Bolest
kad bi samo je takoe vrlo bolno i tuno stanje, od kojeg svi
patimo u razliitoj meri. Umesto da se muimo zaraeni kad bi
samo boleu, moemo doiveti zadovoljstvo uenja od onoga
to ve jeste stvari kakve prirodno jesu. Za to je, meutim, potrebno vebanje i jedan od naina na koje nas je Buda podsticao
da budemo vie fokusirani u svojim naporima jeste da razmiljamo o sopstvenoj smrti i kako e ona izgledati.
Imam veoma dobru prijateljicu koja ivi u starakom domu
u Njukaslu. Mogla je sama o sebi da se stara sve do svoje devedeset sedme godine, ali je poslednje tri godine smetena u domu,
179

Neoekivana sloboda

gde ima medicinsku negu. Nedavno mi je rekla: Zaista saoseam

sa ljudima u ovom domu. Veina njih nisu sebe pripremili za to
da budu ovde. Ona sedi u sobi, skoro po itav dan, mirno se pripremajui za smrt. Svaki put kad je obiem kae mi: Bila sam
spremna da umrem sino. Opisuje mi kako se ponekad probudi
u tri izjutra ispunjena strahopotovanjem, povezanog sa oseajem ogromne, slobodne, bezgranine svesnosti. Kada pone da
posmatra stvari oko sebe ili da se pokree, primeuje kako ta svesnost prestaje ili biva ogranienija. Na osnovu tog iskustva, kae,
razvila je praksu kako da sprei tu kontrakciju i ponovo se rastvori u bezgraninosti, za koju zamilja da je slina umiranju. esto
smo razgovarali o tome na sasvim miran i jasan nain. Ona pokazuje istinsko unutranje spokojstvo. I vidim da stvarno ali ljude
koji po itav dan sebe zabavljaju gledanjem televizije. Nastoji da
se ne ukljuuje u razne aktivnosti koje se organizuju za tienike
doma. Osea da je smrt suvie vana da bismo panju skretali na
takve stvari. I tako, vei deo vremena sasvim zadovoljno ostaje u
svojoj sobi. ita Dhammapadu i jo poneku budistiku knjigu.
Meditira i kontemplira umiranje. Za mene je sve to velika inspiracija. Kada proitam Srea su mnoga dobroinstva kad ivot
okonavamo, ponekad pomislim: ta je alternativa tome uasna
tuga kad shvatite da je na vas doao red. Slika koju Buda koristi
za nekoga ko svoj ivot nije proveo razvijajui vrlinu jeste mrava, stara aplja na obali isuenog jezera, u kojem vie nema ribe.
Na kraju ivota takvi ljudi nisu nakupili nimalo vrline; sve to
im ostaje je duboki oseaj pustoi. Uporedimo to sa mogunou
istinskog zadovoljstva ako stignemo na kraj ivota znajui da smo
ga uloili u ono to je zaista bitno i istinski vredno.
Pravo utoite
Ovo nas dovodi do poslednjeg stiha: Srea je kad se oslobodimo
svake patnje. Biti u stanju da prozremo patnju znai imati utoi180

Kontemplacija sree

te. Imati takvo utoite je kao da imamo kompas. Ako se ikada

naete na okeanu ili u divljini sa kompasom, biete u stanju da
pronaete put. U tom smislu je kompas vrlo vaan. To je ono to
ja razumem pod utoitem. Ono znai mudro istraivati ivot i
pronai ta je zaista vredno. Na paliju re za prosvetljeno bie jeste arahant, to doslovno znai onaj koji je vredan neega. Takva
osoba vredi zato to je razumela ta je zaista vredno iz perspektive
stvarnosti. Praktikujui Buddha-Dhammu, postupno otkrivamo
ta je to to je zaista vrednost ivota i tako dobijamo pravu orijentaciju. Ta orijentacija jeste sinonim za uzimanje utoita u Budi.
I zapamtite ta Buda znai. Postoji istorijska linost po
imenu Buda, naravno, ljudsko bie koje je ivelo u Indiji pre dve i
po hiljade godina. I mi smo najiskrenije zahvalni za njegovu ljudskost, uenje i primer. Ali on za sobom nije ostavio svoju linost.
Stvarnost Bude ovde i sada koju moemo uzeti kao utoite jeste
kvalitet uma koji ima integritet i mudrost da vidi kroz pojavnost
patnje, ne tako to e je ignorisati, ve upravo to e jo pomnije i
hrabrije gledati u nju. Buda je rekao: Ako hoete da vidite Budu,
gledajte Dhammu. Vidite stvarnost, vidite ono to jeste. A da biste stvarnost videli jasno, takvu kakva jeste, to znai shvatiti da je
ona najdragocenije utoite koje moemo imati.
Uzeti Budu kao utoite znai razvijati potencijal koji svi
imamo za ivljenje sa svesnou, a koja nije ograniena naim
reakcijama na doivljeno. Istorijski Buda je svakako bio ljudsko
bie. Sedeo je i jeo; hodao i kupao se kao to to i svi drugi ine.
Patio je zbog starosti i sedeo bi na jutarnjem suncu kako bi umanjio bolove u leima. Ono po emu se razlikovao je da njegova
svesnost nije bila ograniena. Mi, sa druge strane, doivljavamo
ogranienost svesnosti sve vreme. Oigledan primer za ovo je kad
se suoimo sa reakcijom tipa: Ne mogu ovo vie da podnesem.
Kad god doivimo ovakvu reakciju, ako smo razvili svesnost,
postoji deo nas koji zna da taj oseaj ogranienosti nije krajnja
istina. Svi smo ponekad proli kroz to ne mogu ovo vie da pod181

Neoekivana sloboda

nesem i ustanovili da ipak moemo. Moda smo na kursu meditacije i poeli smo da oseamo jake bolove; moda se javio strah
ili neka druga emocija i osetili smo se nemonima da je izdrimo.
Umesto da jednostavno odustanemo, nadahnuti poverenjem uspeli smo da se probijemo kroz ta iskustva, ostajui fokusirani na
stvarnost, da bismo onda otkrili kako se bol rastvara ili osetili da
se oslobaamo emocije koja nas je muila. Shvatamo da prividnost tog ne mogu ovo vie da podnesem jeste samo to slika,
privid; neto to nam se samo priinjava kao stvarnost. Da nas je
potpuno zaveo taj svet ili nain na koji se stvari priinjavaju, posegli bismo za tom prividnom realnou, verujui da je ona pravo stanje stvari. Tada bismo svesnosti nametnuli ta ogranienja i
tako sebe definisali, a onda trpeli patnju kao posledicu oseaja da
smo zaista ogranieni.
Mnogo je drugih prilika u ivotu kada oseamo: Moram
ovo imati ili Ne mogu sa tim da se izborim. Obeanje, nada
i inspiracija koju nam nudi primer Bude i mnogih njegovih uenika jeste poruka da ista svesnost nije ograniena. Ona je sama
po sebi neograniena. Appamano Buddho, appamano Dhammo,
appamano Sangha Bezgranian je Buda, bezgranina je Istina,
bezgranina je monaka zejednica.
Kroz sopstveno istraivanje razmotrite mogunost da je,
kada se osetite ogranienim, to samo privid stvari. Razmotrite to
nemojte tek da verujete u to i onda posmatrajte kako se srce
i um ire, a time se poveava i va potencijal za ivljenje, sa vie
prostora, sa vie mogunosti. Ako neto nauite od toga, razmotrite ta se dogaa ako nastavite da napredujete sve dok nema bilo
kakvih granica, dok niste sve napustili. Da ponovo citiram aan
aa: Ako napusti malo, ima malo mira; ako napusti mnogo,
ima mnogo mira; ako napusti potpuno, ima potpuni mir.
Ta tri dragulja uzimamo kao svoje utoite: Buda, Dhamma
i Sangha. Svesno kontempliramo svoje istinsko utoite i drimo
ga za najviu vrednost. Patnja je neizbena kad srcu i umu na182

Kontemplacija sree

metnemo ogranienja. Buda je bio osloboen patnje jer je sebe

oslobodio svake takve navike. Za nas jo uvek postoji patnja
svakome prema njegovoj meri. Za nas sloboda postoji jo uvek
samo na kratko.
Kada nauimo da patnju doivljavamo tako da ne verujemo
u ono kako nam se ona ini i istrajemo kraj nje na nain na koji
moramo da istrajemo sa sveu koja je ovde i sada, bez ikakve
kritike pre ili kasnije doiveemo naputanje, olakanje i radost.
To je srea koja dolazi kad prozremo patnju i to je srea koja jaa
nae poverenje. Poverenje koje se time raa nas ne uplie u bilo
kakve rasprave ili nadmetanje. To je vrsta poverenja izgraena na
linom iskustvu, koje nam je potpora u ivotu. I mada se s vremena na vreme moda naemo u mraku ili bez ikakvog spoljanjeg
znaka da idemo u dobrom pravcu, osetimo se sigurnim zahvaljujui upravo tom unutranjem oseaju poverenja to dolazi od
okrenutosti naeg srca ka istini.
Zahvaljujem vam se na panji.

183

Renik
Termini koji slede uglavnom potiu iz palija, jezika kanonskih spisa theravada budizma, izuzev onih koji su posebno oznaeni. Dati su njihovi
kratki prevodi radi lakeg razumevanja, mada to nije itav kompleks
znaenja koja oni pokrivaju. Nisu sve strane rei koje se nalaze u tekstu
ovde date, jer se znaenje nekih od njih navodi neposredno u tekstu.
Napomena: Veina akcenata koji se koriste u pali jeziku ovde je izostavljena, poto je verovatno mali broj italaca upoznat sa njihovim pravilnim izgovorom. (Napomenimo ipak kako se itaju pojedina slova: j = ,
c = , y = j, = nj)
ajahn (aan)

(tajlandski) uitelj; esto se koristi kao titula za

dugogodinje monahe i monahinje.

anagarika

beskunik. Mukarac koji ivi u manastiru i

pridrava se osam pravila morala. To je obino
prvi stupanj vebanja pre ulaska u monaku
zajednicu, sanghu.

anapanasati

tehnika meditacije, gde je panja usmerena na

udah i izdah.

anatta

bez sopstva, bez trajne individualne sutine, ega

ili due; jedna od tri karakteristike svega to je
uslovljeno.

anicca

prolazno, nestalno, ono ija je priroda da nastane

i nestane; jedna od tri karakteristike svega to je
uslovljeno.

arahant

prosvetljeno bie, osloboeno svake obmane.

185

Neoekivana sloboda

bhikkhu

prosjak; budistiki monah, koji ivi od

isproene hrane.

bhikkhuni

prosjakinja; budistika monahinja.

bodhisatta

(sanskrit: bodhisattva) bie koje tei prosvetljenju.

Ovaj termin se odnosi na Budu pre njegovog
probuenja.

bojjhanga

sedam elemenata prosvetljenja: sati (svesnost),

dhammavicaya (istraivanje Dhamme), viriya
(energinost, istrajnost), piti (ushienje), passadhi
(mir, vedrina), samadhi (sabranost,
koncentracija) i upekkha (spokojstvo).

brahmavihara

boansko boravite: (1) prijateljska ljubav,

(2) saoseanje, (3) radost zbog sree drugih i
(4) spokojstvo.

Buddha (Buda)

Onaj koji zna; onaj koji je probuen, koji

predstavlja stanje prosvetljenja ili budnosti;
istorijski Buda, Siddhata Gotama.

citta

srce ili um.

dhamma

(sanskrit: dharma) istina, stvarnost, priroda ili

zakoni prirode uzete kao celina, fenomen,
pojava, fizika ili mentalna.

Dhamma

Budino uenje i istina na koju ono ukazuje.

Dhammapada

najpoznatija i najpopularnija zbirka pouka iz

Pali kanona, sastavljena od stihova koji se
pripisuju Budi.

Dhamma-Vinaya

uenje i pravila za vebanje kako ih je poduavao

Buda, a zapisani su u Pali kanonu.

dhutanga

(tajlandski: tudong) asketske prakse; Buda je

monasima doputao trinaest posebnih dhutanga
praksi, na primer: da nose ogrta nainjen
samo od platna koje je neko bacio, posedovanje

186

Renik

ne vie od tri dela odee, jedenje samo hrane

isproene tokom istog dana, jedenje samo iz
prosjake zdele koju imaju monasi, spavanje
samo na otvorenom, uzdravanje od leeeg
poloaja tokom odreenog vremenskog perioda.
dukkha

nesavreno, nedovoljno, teko da se podnese,

muka, patnja, bolest; jedna od tri karakteristike
svega to je uslovljeno.

jhana

(sanskrit: dhyana) stanje dubokog meditativnog

zadubljenja.

kamma

(sanskrit: karma) nameran, voljni postupak,

delo; svako od njih ima i neki rezultat.

karuna

saoseanje.

kalyanamitta

duhovni saputnik, dobronamerni prijatelj.

koan

(kineski: kung-an) studija sluaja. Paradoksalno

pitanje, tvrdnja ili kratki dijalog u vezi sa
Dhammom. U rinzaj koli zen budizma koani se
sistematski koriste kao tema za meditaciju, sa
ciljem da se um povede iza granice pojmovnog
miljenja.

kuti

(tajlandski) koliba, boravite askete ili monaha.

Luang Por

(tajlandski) potovani otac, nain na koji se

monasi obraaju svom uitelju.

magga

put, staza.

Mahasatipatthana
sutta

Budin osnovni govor o tehnici meditacije.

Mara

personifikovano zlo ili iskuenje; mono,

zlonamerno boanstvo, koje vlada svetom ulnih
zadovoljstava; personifikacija neistoa uma,
totalitet ovozemaljske egistencije i smrti.

metta

prijateljska ljubav.

187

Neoekivana sloboda

mudita

radost zbog sree drugih.

nekkhama

samoobuzdavanje.

nibbana

(sanskrit: nirvana) osloboenost svake vezanosti,

prosvetljenje.

Pali kanon

sveti spisi theravada budizma.

patimokkha

pravila ponaanja za monahe, glavni deo Vinaye.

paa

mudrost.

parami

(sanskrit: paramita) deset duhovnih savrenstava:

velikodunost, moralno obuzdavanje, umerenost,
mudrost, napor, strpljenje, istinoljubivost,
odlunost, blagost i smirenost.

pindapata

(tajlandski: pindapaht) svakodnevni odlazak

monaha u proenje hrane.

puja

devocionalno okupljanje u hramu. U budistikim

manastirima, ceremonija monake zajednice da
iskae potovanje Budi, Dhammi i Sanghi, obino
uz pomo svea, mirisnih tapia, cvetova i
recitovanja iz Kanona.

pua

dobra dela, duhovne zasluge.

samadhi

koncentracija ili usredsreenost uma.

samana

onaj ko je ivi ivotom obuzdavanja.

samanera

budistiki monah tokom prve godine zareenja.

samsara

neprijatno iskustvo ivota, ivotna muka.

Sangha

zajednica onih koji idu Budinim putem.

sati

svesnost, sabranost panje na sadanji trenutak.

sila

moralna vrlina.

sukha

zadovoljstvo, srea (suprotno je dukkha).

sutta

budistiki sveti tekst ili govor.

188

Renik

siladhara

budistika monahinja koja se pridrava deset

pravila.

tamat

(tajlandski) dhamma-sedite, uzdignuto sedite sa

kojeg se po tradiciji dri govor o Dhammi.

theravada

uenje starih, najstarija do danas sauvana

grana budizma, takozvana juna kola, koja se
uglavnom praktikuje u jugoistonoj Aziji
(ri Lanka, Kampuija, Tajland, Laos i Mjanmar).

upasaka/upasika

muki i enski nezareeni sledbenik budizma.

upasampada

ceremonija zamonaenja.

upekkha

spokojstvo, uravnoteenost uma.

vassa

tradicionalno tromeseno meditacijsko povlaenje

monake zajednice, kada ona svodi kontakte sa
okolinom na najnuniju meru, kako bi se njeni
lanovi maksimalno posvetili duhovnom radu.

Vinaya

budistika monaka disicplina, pravila ponaanja,

ujedno i zbirka kanonskih tekstova koji se odnose
na ovaj vid prakse.

vipassana

prodorni meditativni uvid, koji se razlikuje

od meditacije smirenja (samatha).

wat

(tajlandski) budistiki manastir.

yoniso
manasikara

mudro razmatranje.

zen

(kineski chan) japanska transliteracija pali rei

jhana (videti gore). Tradicionalno budistiko
uenje koje je u Kinu preneo indijski mudrac
Bodidarma (oko 520. godine). Zen budizam
insistira na potrebi prevazilaenja isto
pojmovnog razumevanja Budinog uenja i
sticanju direktnog, linog uvida u istine na koje
ono ukazuje.

189

Dar Uenja nadmauje sve druge darove.

(Sabba danam Dhamma danam inati)
Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublju
kontemplaciju i vrednovanje sopstvenog ivota. Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima to smo bili u prilici da pravimo knjige sline ovoj i nadamo se da emo to biti i ubudue. Takoe bi nas veoma radovalo
da dobijemo komentare ili predloge italaca ove knjige.
Knjiga je tampana iskljuivo donacijama, to je ujedno
bila dragocena prilika za pokroviteljstvo i posveivanje svojih
dobrih dela drugim ljudima, u skladu sa drevnom budistikom
tradicijom. Donacije namenjene Dhamma publikacijama pomoi e da se sline takve pojave i ubudue. Ako elite i sami
da tome doprinesete, molimo vas da nas kontaktirate na:
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad
budizam@yahoo.com

Kakvo je stanje uma pre nego to se javi elja? Ono je zapravo sasvim u redu, zar ne? Um koji ne uznemirava bilo kakva elja
je smiren. Tek kada elja pone da raste osetimo svrab; ali ako se
odmah poeemo smesta zadovoljivi elju a da nismo zastali
da je bolje pogledamo neemo zapaziti koliko elja moe da
bude iritirajua. Kada nama vlada elja, proputamo da vidim ta
je ona zapravo. elja je jednostavno pokret unutar svesti talas
na povrini okeana. Meutim, nae iskustvo najee nije takvo:
kada se javi elja, mi smo uglavnom njome uznemireni.
I poto se elja pojavila, na raspolaganju su nam tri mogunosti. Moemo je zadovoljiti, tako da je se istog trenutka oslobodimo i takvo oslobaanje od iritacije moemo doiveti kao zadovoljstvo. Najee idemo tim putem, ali time ujedno i jaamo
snagu elje i potrebu njenog zadovoljenja. Na dui rok obino postajemo manje smireni. Sledea opcija koja nam je na raspolaganju jeste potiskivanje elje i pretvaranje da ne elimo bilo ta to
znai slepo poricanje. Trea mogunost je da tu elju zadrimo u
fokusu svesti. Mi moemo da je zadrimo. I kao rezultat toga dogaa se neto divno. Energija koju smo doivljavali kao elju ispostavlja se kao sirova energija. Ta energija zaista moe da motivie
nau praksu i odvede nas do mnogo vee sree nego to je ona
ako smesta zadovoljimo elju koja se javila. Dakle, frustriranje elje nije neto namenjeno aci udaka ili mentalnih bolesnika koji
ive u manastirima zato to ni ne znaju kako da uivaju u ivotu.
Samoobuzdavanje je zapravo uenje kako da dopremo do izvora
energije duboko u nama.

Korice.indd 1

18-Mar-09 10:41:11 PM