ravasti Dhammika

JESTI ILI NE JESTI MESO

Naslov izvornika
Shravasti Dhammika
To Eat or Not to Eat Meat
Buddha Dhamma Mandala Society 2010
http://www.bdmsociety.com/

Srpsko izdanje
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad
www.yu-budizam.com
budizam@yahoo.com

Copyright za prevod
Branislav Kovaevi 2010

Ova knjiga je namenjenja je iskljuivo za BESPLATNU distribuciju,

kao dar Dhamme

ravasti Dhammika

Jesti ili ne jesti meso

Razmatranje iz budistikog ugla

Prevod
Branislav Kovaevi

VEGETARIJANSTVO
U DREVNOJ INDIJI

Vegetarijanstvo u praksi jeste ishrana bez mesa. Postoje razliite vrste vegetarijanstva, na primer lakto vegetarijanac e jesti mlene proizvode, ali ne i jaja, dok vegani nee jesti nikakav
proizvod koji je dobijen od ivotinja. Prvi tragovi bilo koje vrste
vegetarijanstva dolaze nam iz drevne Grke i Indije. Grki filozof
Pitagora (570-495 pre n.e.) zagovarao je vegetarijanstvo, dok je
otprilike u isto vreme u Indiji, Mahavira, osniva ainizma, takoe bio zagovornik vegetarijanstva. Uprkos rairenom miljenju,
Buda, mlai savremenik Mahavirin, nije bio vegetarijanac i nije
ak ni insistirao na ovoj praksi kod svojih sledbenika.
Vie je argumenata koji se koriste da bi opravdalo vegetarijanstvo zdravstveni argument (ishrana sa mesom izaziva razliite bolesti), bioloki argument (ljudi po svojoj prirodi nisu
mesoderi), ekonomski argument (uzgoj ivotinja radi ishrane je
neefikasan nain proizvodnje hrane) i etiki argument (jedenje
mesa zahteva ubijanje ivotinja, to je okrutno). Neki od ovih argumenata su prilino slabi, a drugi ne. Ali iz perspektive budistike etike, jedini od koji treba razmotriti jeste ovaj poslednji. Da li
pali Tipitaka, najraniji zapis Budinog uenja, sadri bilo ta to
sugerie budistima da bi trebalo da postanu vegetarijanci?
Ne postoji ni jedno mesto ni u Sutta, niti u Vinaya ili u Abhidhmamma pitaki gde Buda kae svojim uenicima, zareenim
ili ne, da treba da izbegavaju jedenje mesa. Zagovornici budisti

ravasti Dhammika

kog vegetarijanstva poput Filipa Kaploa Roija (To Cherish All

Life, 1986) tvrdili su da je Buda poduavao vegetarijanstvo, ali
su u kasnijim vekovima sve reference na njega izbrisali iz svetih
spisa monasi ljubitelji mesa. Nema, meutim bilo kakvog dokaza da je ovako neto uinjeno i ovaj argument bi trebalo odmah
odbaciti.
Ima nekoliko mesta u tekstovima gde se opisuje kako je
Buda jeo meso. Anguttara nikaya 3:49 pominje da su Budi jednom posluili sukara mamsu sa jujuba voem. Ovaj termin se s
velikom pouzdanou moe prevesti kao sukara = svinja, mamsa
= meso. Na jednom drugom mestu izriito se kae da je ovek
poslao svog slugu na pijacu da kupi meso koje e on pripremiti i
ponuditi Budi (Anguttara nikaya 4:187). Jo jedan tekst pominje
usput da je grupa ljudi "kuvala kau i pirina, spravila supu i mleveno meso" (mamsani kottenti), dok je pripremala gozbu za Budu
i njegove monahe (Vinaya 1:239). Jednom su neki ljudi zaklali
kravu, skuvali njeno meso i onda je jedan od njih "najbolje komade kuvanog mesa" (mamse pakke varamamsani) dao monahinji,
koja ga je potom ponudila Budi (Vinaya 3:208). Vano je ukazati
da se u Tipitaki veoma retko pominje bilo ta to je Buda jeo, poto joj to nije bila ni svrha.
Jedna od kritika koju su aini upuivali Budi bila je da jede
meso. "Mnogi aini ili su po gradu, glavnim i sporednim ulicama, prolazima i stazama, maui rukama i viui: General Siha je
upravo danas zaklao veliku ivotinju da bi njome nahranio monaha Gotamu i ovaj e to jesti, iako zna da je ivotinja ubijena upravo zbog njega'." (Anguttara nikaya 4:187). Ovom prilikom aini
su pokuali da diskredituju ili postide Budu zato to jede meso,
to sugerie da je u to vreme postojao oseaj u Indiji da bi barem
monasi trebalo da budu vegetarijanci. No, ova ideja je moda bila
tek u poetnoj fazi, zato to je Buda ostao iroko potovan uprkos
kritici koju su mu aini upuivali zbog jedenja mesa. I on nije bio
jedini u tome. itamo takoe o izvesnom asketi koji je bio veoma


Jesti ili ne jesti meso

cenjen meu stanovnicima Vesalija upkos tome to je uzeo zavet

da e konzumirati samo meso i alkohol (Digha nikaya 3:9).
Postoji nekoliko mesta u Vinayi, pravilima za budistike
monahe i monahinje, gde se jedenje mesa pominje eksplicitno ili
implicitno. Na primer, tamo gde se kae da odreene vrste mesa,
kao to su to lavlje, zmijsko, hijenino, ne bi trebalo jesti, to implicira da je za ostala to dozvoljeno (Vinaya 1:218-8). Tu se takoe preporuuje mesna supa kao lek (Vinaya 1:206). U odeljku o
lekovima u Vinayi kae se da je monasima dozvoljeno da uzimaju
ulje, masnou i loj od ribe, krokodila, svinja, medveda i nekih
drugih ivotinja u medicinske svrhe (Vinaya 1:200).
Meutim ini se isto tako da prvi dokaz budistikog vegetarijanstva takoe dolazi iz Vinaye. Veina prouavalaca slae se
da dobar deo Vinaye datira iz vremena posle Bude, tako da neke
stvari koje se u njoj iznose nuno ne odraavaju ono u ta se verovalo ili to se inilo tokom njegovog vremena. U Vinayi, Devadatta se opisuje kako trai da vegetarijanstvo bude obavezno za
monahe i monahinje.
"Koliko god da ivot traje, neka ne jedu ribu ili meso (ma
ha mamsam). A ko god to uini, uinio je prekraj" (Vinaya
2:197). Devadatta se u budistikoj knjievnosti uvek opisuje kao
neko ko stvara probleme. Ova pria sugerie da se moda nekih
stotinak godina posle Budine smrti javio snaan pokret unutar
Sanghe ka vegetarijanstvu, ali je struja koja se tome protivila ipak
na kraju odnela prevagu.
Posle ovoga, sledei dokaz budistikog kretanja ka vegetarijanstvu dolazi iz edikata velikog budistikog cara Aoke Maurije.
U ediktu koji je objavio 257. godine pre n.e. on kae: "Ranije u
kraljevoj kuhinji stotine hiljada ivotinja bile su ubijene svakog
dana da bi se pripremio obrok, ali posle objavljivanja ovog Dhamma edikta samo tri ivotinje, dva pauna i jelen bie ubijani, a i od
toga ne uvek jelen, a povremeno, ak ni ta tri stvorenja nee biti
ubijana". Ovaj edikt dobro odraava rani budistiki stav prema


ravasti Dhammika

vegetarijanstvu on je dobra stvar, te bi zato trebalo da smanjimo

svoju potronju mesa, a povremeno i da ga potpuno izbacimo iz
upotrebe. Kasnije, 243. godine pne, Aoka je izdao jo jedan edikt
kojim zabranjuje klanje, igosanje, kastraciju domaih ivotinja
odreenim danima svakog meseca. U istom tom ediktu on takoe objavljuje zabranu lova na odreene divlje ivotinje i osnivanje umskih rezervata, gde nikakav lov nee biti doputen. Posle
ovoga, tokom narednih nekoliko vekova nemamo nikakav dokaz
o budistikom vegetarijanstvu.
Obino se pretpostavlja da rani budizam nije poduavao vegetarijanstvo, dok mahajana to ini. Meutim, ova ideja je neto
to bi trebalo malo detaljnije razmotriti. Od stotine mahajanskih
sutri, samo je veoma mali broj onih u kojima se pominje vegetarijanstvo, a u tom smislu bitne su Nirvana sutra, Brahmaala sutra i
Lankavatara sutra. Nije lako ustanoviti kada su nastale ove sutre,
ali sve one su verovatno bile sastavljene posle drugog veka nae
ere, da bi im jo neki delovi bili dodati u vekovima koji e doi.
Meu tim sutrama, ona koja najizriitije zagovara vegetarijanstvo jeste Lankavatara sutra. Ona nudi seriju argumenata u prilog
vegetarijanstvu, od kojih su neki ubedljivi, dok su drugi pomalo
detinjasti. Na primer, da ete imati lo zadah ako jedete meso.
Meutim, odlunost sa kojom se ovi argumenti predstavljaju sugerie da mnogi budisti u to vreme nisu bili vegetarijanci. Otro
se raspravljate samo tamo gde ima pojedinaca koji se ne slau sa
vaim stavom ili vam grubo protivree. Takoe je interesantno
ukazati da dok Nirvana sutra odbacuje jedenje mesa, ona takoe
kae da je sasvim opravdano ubiti oveka u odbrani manastirske
svojine, to je zaista udna kontradikcija one vrste koju jo uvek
moemo pronai u razmiljanjima nekih od odlunih zagovornika vegetarijanstva.
Kada je kineski hodoasnik Hsian Tsang (602-664) bio u
Indiji, on je brino vodio detaljne beleke o budistikim verovanjima i praksama, ali ne pominje da su oni vegetarijanci. Zapisao


Jesti ili ne jesti meso

je da ljudi jedu meso i da je najvanija stvar, ne to da li je neko

vegetarijanac ili nije, ve koju vrstu mesa jede. Oni koji su jeli govedinu i ivotinje koje su smatrane neistima (psi, svinje, majmuni, magarci), smatrani su "nedodirljivima", to jest nisu pripadali
nijednoj kasti. Literatura o tantrikom ili varajana budizmu, nastala posle sedmog veka, esto zagovara jedenje mesa. Praktikanti tantre esto su prinosili razne vrste mesa raznim boanstvima
koja su oboavali. Indijski budisti nisu imali jasno odreen stav
prema jedenju mesa.
A ta je sa indijskim drutvom u celini? Izvori nam pokazuju
da je od samog svog poetka ainizam bio strogo vegetarijanski
i takav je ostao do danas. Nema nikakvog dokaza da je bramanizam, glavna religija u Budino vreme, poduavao vegetarijanstvo.
Vedski rtveni obredi u kojim su ubijane ivotinje jo uvek su
bili praktikovani i esto pominjani u Tipitaki (na primer Anguttara nikaya 1:66; 2:42; 4:41). Meutim Vinaya pominje ono to
se nazivalo mahata, odreeni dani u mesecu kada ivotinje nisu
bile klane i meso nije moglo da se kupi na pijaci (Vinaya 1:217).
atake takoe pominju mahatu i dodaju da je ona objavljivana
bubnjevima (ataka 4:115). Jesu li ovi dani neubijanja bili rezultat opte nelagode zbog jedenja mesa ili proizvod uticaja budizma
ili ainizma? To ne znamo. Kama sutra (III vek?) kae da alkohol
i psee meso uveavaju potenciju, ali potom dodaje, pomalo nevoljno, da oprezan ovek ipak nee uzimati ni jedno ni drugo.
Ona takoe navodi recepte za afrodizijake, od kojih mnogi ukljuuju ivotinjsko meso i organe. Dakle, jo jednom imamo vrlo
neodreen stav prema konzumiranju mesa.
Nijedan od dva velika indijska epa, Ramajana i Mahabhara
ta, ne poduava vegetarijanstvo i u oba se esto pominje jedenje
mesa, kao da je to neto normalno i nekontroverzno, kao to je
uostalom i bilo u to vreme. U svojoj detaljnoj studiji o svakodnevnom ivotu kako je oslikan u Ramajani Ananda Guruge pie:
"Arijci drevne Indije nisu bili sasvim vegetarijanci. Njihova ishrana


ravasti Dhammika

bila je meana; jeli su ribu, koju je recimo Guha ponudio Bharati i

njegovoj druini. Meso je veoma esto konzumirano. Ne samo da
je Rama govorio kako ljudi ubijaju ivotinje zbog njihovog mesa,
ve je i sam ubio mnogo ivotinja jelena, divljeg vepra, antilopu
itd. kako bi se prehranio tokom svog boravka u umi. Meso se
jelo u slast, a stih kojim se opisuje obrok Rame i Site kae: 'Sedeo
je na steni mamei Situ komadom mesa (i govorei) ovo je isto,
ovo je ukusno i ovo je na vatri dobro peeno'. U pustinjakom
obitavalitu Bharadvae, Bharatina armija snabdeva se divljai,
ovetinom, svinjetinom, mesom pauna i ljukama. Slino ovome,
Kumbhakarna je konzumirao velike koliine divljai, govedine i
svinjetine i pio krv. Dok se Vanare obino opisuju kao vegetarijanci, bramani to zapravo nisu bili. Pojam da 'isto vegetarijanska
ishrana jeste znak duhovnog napretka i jedne napredne kulture'
se tek kasnije razvio u Indiji. ak ni bramani i askete nisu bili isti
vegetarijanci. Iako su im obino njihove usluge plaali povrem,
oni se nisu uzdravali od jedenja mesa ni zbog religijskih, a ni
zbog socijalnih razloga. Zapravo, vedski mudrac Agastja se prikazuje da jede ovnove i isto tako navode se njegove rei: 'Tokom
sraddha ceremonije vrlo lako mogu da pojedem itavog ovna'.
ini se da nije postojala zabrana jedenja mesa meu bramanima ak ni u vreme Bhavabhutija, poto njegova Utararamaarita
opisuje Vasitu kako jede tele. Sem toga, Valinov iskaz konkretno
pominje ivotinje ije bi meso bramani mogli da jedu. (The Soci
ety of the Ramayana, 1960, p.147-8).
U poglavlju o hrani u Suruta samhiti (I-IV vek) preporuuju se sve vrste ribe, meso od ptica i ivotinja, to pokazuje da je
jedenje mesa zaista bilo uobiajeno tokom ovog perioda. Ovi kao
i jako mnogo drugih dokaza pokazuju da, slino budistima, i hinduisti nisu tokom niza vekova nisu imali jasno definisan stav po
pitanju vegetarijanstva. Tek nakon IX, X i XI veka vegetarijanstvo
je postalo rasprostranjeno u Indiji.

10

BUDISTIKI ARGUMENTI
U PRILOG VEGETARIJANSTVU

Pitanje koje se sada postavlja pred nas je sledee: Moe li se

vegetarijanstvo izvesti iz Budinog uenja i je li ono saglasno sa
njim?
Osnovna vrlina u budizmu jeste potovanje ivota. Ovo se
vidi iz prvog pravila morala: Ne povreuj iva bia. Koristim re
"povreuj" umesto rei "ubijaj" zato to je u mnogim prilikama
Buda govorio ne samo o odustajanju od ubijanja, ve isto tako
od okrutnosti i nasilja kada je govorio o prvom pravilu morala.
Na primer, govorio je da pravimo prekraj (adhamma) telom, ako
"ubijamo iva bia, ako smo krvavih ruku, ako udaramo i vrimo
nasilje, bez milosti" (Mahima nikaya I,286). Jasno je da ubiti
znai prekriti prvo pravilo morala, ali to inimo i kada vuemo
maku za rep, ibamo konja ili nekoga udarimo u lice, iako su
takvi postupci manje ozbiljni nego smo ubijanje. Dakle ovo je
prvo pravilo (1) Ne samo ubijanje, ve je isto tako okrutnost
prema ivim biima protivna prvom pravilu morala.
Da istinsko sleenje pravila morala ide i izvan naeg direktnog fizikog ukljuivanja u povreivanje ili ubijanje jasno je iz
Budinih uputstava da neko ko Dhammu uzima ozbiljno trebalo
bi da ne ubija, ne ohrabruje (samadapati) druge da ubijaju, ne
odobrava (samamuo hoti) ubijanje, ili govori u pohvalu (va
nnam bhasati) ubijanja (Anguttara nikaya 5:306). Ovde Buda
vrlo jasno govori da bi u obzir trebalo uzeti ak i indirektne ili dalje implikacije naih postupaka. Dakle ovo je drugo pravilo (2)
Pokuaj da utiemo i da ohrabrujemo druge da ne povreuju
ili ubijaju iva bia i da budu blagi prema njima jeste u skladu
sa prvim pravilom morala.
11

ravasti Dhammika

Kao to se to esto ukazuje, ova pravila morala imaju dve

dimenzije: da zaustave injenje loeg (varitta) i da podstaknu injenje dobrog (aritta, Mahima nikaya 3:46) U sluaju prvog
pravila morala njegov varitta aspekt bilo bi izbegavanje ubijanja,
a njegov aritta aspekt bilo bi injenje onoga to moemo kako
bismo negovali, titili i podsticali ivot. Ovo je sadrano u Budinom celovitom objanjenju pravila morala, kada on kae: Izbegavajui da oduzima ivot, on ivi odustajui od uzimanja ivota.
Odloivi sa strane tap i ma, on ivi sa panjom, blagonaklonou i saoseanjem prema ivim biima (Digha nikaya 1:4).
Uvek iznova u svom uenju Buda je traio od nas da saoseamo sa drugima, da gajimo prema njima pozitivna oseanja.
Stavite se na mesto drugih i ne ubijajte niti izazivajte ubijanje
(Dhammapada 129). Pomisli: Ono to sam ja to su i drugi. Ono
to su drugi to sam i ja. I niti ubijaj, niti izazivaj ubijanje (Sutta
nipata 705). Tako bi ovo bilo tree pravilo (3) Saoseati i postupati blagonaklono i sa ljubavlju prema drugim biima, bio
bi jedan sastavni deo prvog pravila morala.
Budino uenje o potovanju ivota moe se jasno videti i
u nekoliko njegovih drugih uenja, a jedno od njih je i uenje
o ispravnom ivljenju (samma aiva). Tako je on dao primere
pogrenih naina zaraivanja za ivot kroz prodaju (i/ili proizvodnju?) oruja, ljudskih bia, mesa (mamsa vania) alkohola
i otrova (Anguttara nikaya 3:208). Iako Buda ne spominje izriito,
lako je videti da razlog zato su ovakva zanimanja neetika lei u
tome to ona u sebe ukljuuju izvestan nivo povreivanja i ubija
nja ivih bia. Dakle ovo bi bilo etvrto pravilo (4) Neubijanje
ili nepovreivanje ivih bia, kao i naklonost prema njima,
jeste sastavni deo itavog uenja, a ne samo prvo pravilo morala.
Jo jedno vano Budino uenje jeste i to da stvari ne nastaju
sluajno ili kao rezultat volje nekog boanskog bia, ve zahvaljujui specifinom uzroku ili itavoj grupi uzroka. Najpoznatiji
12

Jesti ili ne jesti meso

primer za ovo je mesto gde Buda opisuje uslove zbog kojih nastaje patnja (Digha nikaya 2:55). Meutim, postoje i drugi primeri
uslovljenog nastanka niza uzroka koji podstiu nastanak probuenja (Samyutta nikaya 1:29-32), drutvenog konflikta (Sutta
nipata 862-77) itd.
Koristei isti princip, moemo razjasniti i pitanje koje se
odnosi na jedenje mesa. Farmeri ne uzgajaju krave ili pilie radi
zabave; oni to ine zato to im to donosi novac kroz prodaju klanicama. Isto tako, klanice ne kolju ivotinje zbog zabave, one to
ine zbog profita. Dalje, one ga prodaju fabrici hrane, koja ga
dalje prodaje lokalnim prodavnicama ili mesarima koji ga opet
prodaju krajnjim potroaima. Svaka razumna osoba sloie se
da ovde postoji direktna i vidljiva uzrona veza izmeu farmera
i klanice ili potroaa. Nekada to moe biti daleka veza, ali ona
postoji. Jednostavno reeno, klanice ne bi klale ivotinje ukoliko
ljudi ne bi kupovali meso. Dakle ovo je peto pravilo (5) Jedenje
mesa je uzrono povezano sa povreivanjem ili ubijanjem ivih
bia i time je u izvesnoj meri povezano i sa krenjem prvog pravila morala.
Razmotrimo sada implikacije ovih pet pravila. Izbegavajui
privremeno sve kompleksnosti savremene industrije hrane, pogledajmo jednostavnu verziju kakva je moda postojala u Budino vreme i kakva moda jo uvek postoji u nekim zemljama u
razvoju, ak moda i u nekim ruralnim podrujima na Zapadu.
Recimo da su u Budino vreme neki monasi bili pozvani u kuu
predane familije na obrok i da im je izmeu ostalog poslueno i
meso.
U skladu sa Budinim instrukcijama u ivaka sutti (Mahima nikaya 2:369) oni jedu to meso zato to nisu videli, uli,
niti posumnjali da su njihovi domaini otili do nekoga i izriito
zatraili od njega da zakolje neku ivotinju kako bi njome mogli
nahraniti monahe. Isto tako, dok jedu to meso ti monasi nemaju
nikakve zle namere, nisu ispunjeni nekakvim ubilakim besom,
13

ravasti Dhammika

niti perverznom fascinacijom da vide bia kojima grkljan biva

prerezan. Verovatno ni ne razmiljaju odakle to meso potie ili
ta je sve bilo ukljueno u njegovu nabavku. Ako bismo najue,
doslovno i strogo direktno interpretirali ovu situaciju, prvo pravilo ne bi bilo prekreno.
Ali ova uska perspektiva pokree, barem u mom umu, nekoliko vrlo uznemirujuih pitanja:
(A) Prvo, svi dokazi ukazuju da je Buda eleo da se pravila
morala tumae u irem kontekstu i da sve njihove implikacije treba uzeti u obzir.
(B) Ukoliko monasi nisu direktno prekrili svoja pravila,
moda su nezareeni sledbenici prekrili prvo pravilo morala
time to su ohrabrivali druge da ubiju, odobravali ubijanje ili go
vorili u pohvalu ubijanja time to su kupili meso.
(C) Moda je trebalo da monasi malo porazmisle o implikacijama i posledicama svojih postupaka. Zar nije Buda rekao: Pre,
dok inimo i poto smo neto uinili, trebalo bi ovako razmiljati:
Hoe li ovaj postupak nakoditi meni ili drugima?(Mahima
nikaya 1:416).
(D) Iako moda nisu videli, uli, niti posumnjali da je ivotinja ubijena specijalno za nih, monasi su morali biti svesni da
je ona ubijena za ljude koji jedu meso i da time to ga i oni jedu
bivaju ubrojani u tu kategoriju.
(E) ak i ako je ova uloga u smrti nekog bia samo indi
rektna ili daleka, istinska metta bi nas navela da ne budemo uk
ljueni u ubijanje ak i u toj meri. Buda je rekao: Ba kao to bi
majka zatitila svoje jedino dete, po cenu i sopstvenog ivota, isto
tako treba razvijati neogranien um prema svim biima i ljubav
prema itavom svetu. Treba razvijati bezgranian um, nagore, nadole i svuda unaokolo, bez ikakvih ogranienja... (Sutta nipata
149-50). Takoe je rekao da treba ovako da rezonujemo: U meni
je ljubav za bia bez nogu. U meni je ljubav za bia sa dve noge.
U meni je ljubav za bia sa etiri noge. U meni je ljubav za bia
14

Jesti ili ne jesti meso

sa mnogo nogu (Anguttara nikaya 2:72). Kada kaemo: To nije

bilo ubijeno specijalno za mene i dok ga jedem moj um je ispunjen ljubavlju, to ne zvui kao duboka, iskrena i sveproimajua
ljubav za koju je Buda traio od nas da je razvijamo. Umesto toga,
zvui kao ljubav ograniena prilino uskim interesima.
(F) U veoma vanom govoru u Anguttara nikayi Buda hvali
one koji brinu o drugima isto onoliko koliko brinu o sebi. On
kae: Postoji etiri vrste ljudi na ovome svetu. Koje etiri? Onaj
ko se ne brine ni za sopstveno, niti za dobro drugih; onaj koji se
brine za dobro drugih, ali ne i za svoje; onaj koji se brine za svoje
dobro, ali ne i za dobro drugih; i onaj koji se brine i za svoje dobro i za dobro drugih. Od tih etvoro, onaj koji se brine i za svoje
dobro i za dobro drugih je najvii, najbolji, vrhovni (A. 2:94). I
malo dalje, Buda postavlja pitanje: A kako se to neko brine i za
svoje dobro i za dobro drugih? u jednom delu odgovora na to
pitanje on kae: On ne ubija, niti ohrabruje druge da ubijaju
(A. 2:99). Ranije smo ve videli da postoji uzrona veza izmeu
ubijanja ivotinja i kupovine njihovog mesa. Sasvim jednostavno, klanice ne bi klale ivotinje i mesari i prodavnice ne bi drali
meso ukoliko ga ljudi ne bi kupovali. Zbog toga, kada kupujemo
meso ili kada ga jedemo ako nam ga neko ponudi, mi ne postupamo iz brige za druge, kao to je to Buda traio od nas da inimo.
Zakljuci svega ovoga ine mi se sasvim neizbenim inteligentno, zrelo praktikovanje Dhamme zahtevalo bi vegetarijanstvo ili barem, redukovanje konzumiranja mesa.

15

MOTIVACIJA I MESO

Biti istinski posveen Dhammi u celini, kao i prvom pravilu

morala posebno, ini se da zahteva od nas da budemo vegetarijanci. No, ne vide stvari svi na ovaj nain i veina theravadina i
skoro svi varajana budisti ne tumae stvari ovako. Sada emo
ispitati motive za praktikovanje pet pravila morala i videti na koji
nain to moe da bude relevantno za pitanje jedenja mesa i vegetarijanstva.
Buda je dao tri razloga zato bi usavravanje u vrlini trebalo
da uzmemo ozbiljno:
(1) Prvi je da izbegavamo negativne efekte loih postupaka koji se obino nazivaju loa kamma, ali bi bilo korektnije
rei loa vipaka. Njega je Buda pominjao na mnogim mestima
i jedan je od tri razloga koji se uvek spominju u tradicionalnom
theravada uenju, to daje povoda, delimino s pravom, za kritiku da je theravada sebina.
(2) Drugi razlog je zato to pridravanje pravila morala
stvara osnovu za pozitivne kvalitete kao to su obuzdavanje, svesnost, mentalna jasnoa, srea posedovanja iste savesti (anava
a sukha, Digha nikaya 1:70) i tako dalje, a to e sve na kraju
odvesti do krajnjeg dobra, nirvane.
(3) Trei razlog jeste ljubav i briga za druge. Izbegavam povreivanje ili ubijanje drugih, zato to mi je stalo do njihove dobrobiti. Ne kradem od njih, zato to potujem njihovu svojinu. Ne
eksploatiem ih seksualno, niti zloupotrebljavam, zato to potujem njihov dignitet i njihovo pravo na izbor. Ne laem ih, zato to
potujem njihovo pravo da prime i znaju istinu. I ne omamljujem
sebe alkoholom, zato to kada ih sretnem elim da uspostavim
smislenu komunikaciju izmeu nas. Ukratko, vernost pravilima
16

Jesti ili ne jesti meso

morala jeste isto to i jedan akt ljubavi, i to ne samo prema osobi

sa kojom sam neposredno u vezi, ve i prema iroj zajednici.
Buda je isticao sve ovo kada je rekao da su ispravni postupci
neka vrsta brige i obzira (saraniya) prema drugima koja vodi do
ljubavi, potovanja, prijateljstva, harmonije i mira (piyakarana,
garukarana, sangahaya, avivadaya, samaggiya..., Anguttara nikaya 3:289). Da ne bi bilo dileme o tome ta je Buda ovde rekao:
piya = ljubav; karana = initi, uzrokovati; garu = potovanje, cenjenje; sangaha = simpatija, zajednitvo, uzajamnost; avivada =
ne-svaa, harmonija; samagga = mir, sklad.
Oni koji ne prihvataju da jedenje mesa stvara negativnu kammu ne bi trebalo da imaju problema zbog jedenja mesa. Ukoliko oseaju da mogu razvijati dobre kvalitete kao to su strpljivost,
odlunost, svesnost, velikodunost, hrabrost i potenje, a da i dalje jedu meso, onda zaista ne treba zbog toga da se brinu.
No, svako ko istinski osea da u sebi treba da razvija jednu
sve iru ljubav i blagonaklonost prema drugima svim drugima
(a Buda je rekao da to treba da inimo), verovatno e oseati nelagodu zbog toga to je na bilo koji nain povezan sa ivotinjama
koje bivaju ubijene. Saznanje da je deo lanca koji vodi do nekih
vrlo gnusnih stvari koje se dogaaju (i ovde ne bih eleo da vas
sablanjavam strahotama koje se deavaju u klanicama), mora u
njemu pobuditi oseaj nelagode. Sve ovo bi promiljenog budistu
trebalo da motivie na pokuaj da uradi barem neto u vezi sa
tom okrutnou; najmanje to bi mogao da uradi jeste da ne bude
karika u tom lancu, tako to e odustati od jedenja mesa.

17

POSLEDNJA KARIKA U LANCU

Evo jedne zagonetke za vas. Videli smo ranije da je lako uoiti uzronu vezu izmeu jedenja mesa i ubijanja ivotinja. Danas
postoji mnogo osoba koje se nalaze izmeu te dve take mesar,
onaj koji meso pakuje, distributer itd., ali bilo da je re o najprostijoj ili najkompleksnijoj formi proizvodnog lanca, u njemu su
tri uesnika kljuna: (1) mesar, onaj koji zapravo ubija ivotinju;
(2) posrednik koji prodaje meso i (3) kupac, osoba koja kupuje i
konzumira meso. Postojanje svakog od njih zavisi od ostale dvojice u tom trouglu.
Oigledno je zato je Buda pominjao mesare, lovce, gonie
divljai, ribare, delate itd. kao one koji ne praktikuju Dhammu
(Samyutta nikaya 2:256). Takoe je dovoljno jasno zato je ljude
koji prodaju meso opisivao kao one koji su izvan prakse ispravnog ivljenja (Anguttara nikaya 3:208). No, zanimljivo je da Buda
nigde ne kompletira ono to se ini kao logian sled time to e
pomenuti i treu i poslednju kariku u lancu, kupca/onoga ko
jede. Zato? Ako je ubijanje i prodavanje ivotinja pogreno, zato
i njegovo kupovanje nije pogreno?
Evo jo jedne zagonetke za vas. Buda je rekao da njegovi nezareeni sledbenici treba da izbegavaju zaraivanje za ivot kroz
pet zanata (vania); to su trgovina orujem (sattha), ljudskim
biima (satta), mesom (mamsa), alkoholom (maa) i otrovima
(vissa, (Anguttara nikaya 3:208). Iako ovo izgleda sasvim jasno,
ako spisak pogledamo malo paljivije moda emo otkriti neto
relevantno i za pitanje jedenja mesa. Zato su ovi zanati pogreni,
tetni i kammiki negativni? Pogledajmo recimo trgovinu orujem. Dok kova kuje elik kako bi napravio ma, vrlo je mala verovatnoa da ima bilo kakve loe namere. Verovatno je preokupiran obradom svog komada elika i sigurno je da nikoga ne ubija.
18

Jesti ili ne jesti meso

Trgovac orujem koji prodaje taj ma takoe ne ubija nikoga. On

samo prodaje robu.
Dakle, zato je Buda smatrao trgovinu orujem pogrenim
nainom zaraivanja za ivot? Oigledno zato to oruje, slino
otrovima, ubijanje ini moguim. Njegov glavni cilj, zapravo jedina svrha jeste da ubije. Trgovac orujem ima kljuno mesto u
lancu koji bi mogao navesti nekoga da bude ubijen, iako on sam
ne ubija nikoga. A proizvoa oruja + B trgovac orujem = C
onaj koji to oruje kupuje i ubija. Ako sada ovaj niz okrenemo u
suprotnom smeru i primenimo ga na onoga ko jede meso, tada
bi svakako isti zakljuak mogao da se izvede: C jedenje mesa +
B prodavac mesa = A mesar i ubijanje. Zato je u oba ova sluaja
Buda izostavio jednu ili dve kljune karike u ovim lancima?

19

PROBLEMATIAN VEGETARIJANAC

Jedan od razloga zato sam tek nedavno postao vegetarijanac (i ak i sada ne 100%) jeste hipokrizija i nekonzistentnost
koju sam primeivao meu velikim brojem vegetarijanaca. Svest
o ovome i otpor koji je to izazvalo kod mene spreilo me je da
uvidim konzistentnost inteligentnog i promiljenog vegetarijanstva sa Dhammom. Artur Kesler je jednom opisao neto kao dosadno poput obedovanja sa vegetarijancem i tano znam na ta
je mislio. Kada sluamo vegetarijance, esto nam izgleda da se
vie brinu oko naina vakanja, sokova u digestivnom traktu i
kretanja creva, nego za ivote nevinih ivotinja.
Kada sam 1996. posetio Hong Kong i Tajvan, boravio sam u
mnogim kineskim mahajana manastirima. Uvek su me doekivali sa velikom srdanou, a onda bismo u razgovoru neizbeno
doli do teme ishrane. Kao to je vrlo tipino za vegetarijance,
mnogi od mojih domaina bili su fiksirani na hranu i jedina stvar
koju su znali o theravadi bila je da njeni sledbenici jedu mesu.
Kada bi me pitali, a pre ili kasnije to je bilo neizbeno: Jeste li
vegetarijanac?, iskreno bih odgovorio: Ne, nisam. Ali dok sam
ovde (Hong Kong ili Tajvan) ja sledim vaa pravila. Ovakav odgovor sledilo je dugo, utivo, ali ponekad i prekorno predavanje o
tome koliko je to okrutno jesti meso.
I dok su mi mahali prstom pred licem, nisam mogao da ne
primetim da su skoro svi moji domaini obueni u svilene ogrtae, a sasvim sluajno sam znao da otprilike 50 ivih svilenih
buba treba da bude skuvano da bi se napravio jedan kvadratni
in svile. Takoe sam primetio da svi zastori, draperije i ostalo
u manastirskim hramovima jesu takoe od svile. Jedan monah
odrao mi je predavanje sedei na neemu to bi se moglo opisati
20

Jesti ili ne jesti meso

jedino kao tron, koji je sa obe strane imao dve najvee slonovske
kljove koje sam ikada video. Svaka od njih vrlo detaljno i znalaki
obraena izrezbarenim figurama Kvan Jin i drugih bodhisattvi.
Obe ove kljove bile su jo uvek mleno bele, to znai da je njihov
originalni vlasnik bio pogubljen (verovatno ilegalno) tek pre nekoliko godina.
Jo jedna stvar koju sam primetio bio je nametaj. Moda
vam je poznato da se du istone obale Tajvana prua lanac vrlo
visokih planina, koje su prekrivene gustom umom najvelianstvenijih drevnih stabala. Ono to verovatno ne znate jeste da
je na Tajvanu postala moda da se nametaj pravi upravo od tih
stabala. Tako se ona deblja koriste za ogromne stolove, a manja
za obino pet ili est stolica oko njega. Atraktivnost ovakve vrste nametaja jeste esto u vornovatoj strukturi povrine greda
od kojih je napravljen, kao i zanimljivim godovima na njihovom
preseku. Ne treba ni pominjati da je ovakav nametaj izuzetno
skup, ali poto su tajvanski manastiri obino vrlo, vrlo imuni,
oni imaju barem jedan set ovakvog nametaja.
Jedan neverovatno bogato ukraen manastir koji sam posetio imao je pet ovakvih setova u dvorani za posetioce i po jedan
u predsoblju sobe svakog od monaha. Jo jedna od nezaobilaznih
stvari koju sam primetio u mnogim manastirima jesu ogromna,
iskrivljena, vornovata stabla, ponekad zajedno sa korenjem, od
kojih su izrezbareni Bodhidharma, Kvan Jin ili luohani (kineski
naziv za arahante). inilo mi se da nijedan od strastvenih vegetarijanaca-monaha koje sam sreo nije bio zabrinut zbog svoje uloge
u masakru tajvanskih drevnih uma time to je posedovao ovakav
prelep, ali potpuno nepotreban i destruktivan nametaj. Uinilo
mi se da je za njih jedenje mesa bilo neoprostivo, ali sea uma i
kuvanje ivih svilenih buba sasvim uredu.
No, daleko najgora stvar koju sam video u Tajvanu bio je
odnos prema kunim ljubimcima. Tajvanci su vrlo zauzeti usvajanjem vrednosti i ukusa zapadnjake srednje klase, ali kao i kod
21

ravasti Dhammika

svih novajlija, ni kod njih stvari nisu jo dole na pravo mesto.

Tako, na primer, svako eli da ima upavog, ljupkog kucu, mae
ili zeca, ali jo nisu sasvim naisto ta da rade sa njima kada ih
jednom dobiju. Tri meseca kasnije ili kada ivotinja odraste i nije
vie tako slatka, oni gube interes za nju. Ovo naroito vai za pse,
koje onda smetaju u siune kaveze. Neke od tih kaveza postave
ispred kapija svojih kua, tako da zalaju kad god neko proe. Seam se kako bih pogledao niz neku ulicu i video po jedan od tih
malih kaveza ispred skoro svakih vrata. I onda bih uo njihove
stanovnike kako zavijaju od dosade ili pak laju i cvile bez prestanka kako bi privukli malo panje.
Kako je u tajvanskim domovima, isto tako je i u tajvanskim
manastirima. U jednom manastiru video sam dva odrasla nemaka ovara zakljuana u kavezu koji je bio jedva dovoljan da
se u njemu okrenu. A tokom tri nedelje koliko sam proveo na
tom mestu nisam video da su ih ijednom pustili napolje. to je
jo gore, stareina tog manastira, prilino krupan ovek, bio je
dobro poznat kao reit i estok zagovorni pogaate strogog
vegetarijanstva: nita mleko, jaja, niti proizvodi od ivotinja. Oba
njegova ovara patila su od tekog rahitisa, zato to kao vegan
stareina je nametnuo svoj feti i psima kada su bili kuii, odbijajui da ih hrani mlekom ili mesom. Zbog toga su njihove noge
bile potpuno krive. I pored svega ovoga, eleo bih da ukaem da
sam u celini bio impresioniran snagom budizma u Tajvanu i da u
zemlji postoji vrlo aktivan pokret za zatitu prava ivotinja. Moj
problem bio je jedino sa nainom na koji neki tajvanski budisti
praktikuju vegetarijanstvo.
Moram da kaem da mnogi drugi vegetarijanci sa kojima
sam se susreo pate od sline jednostranosti skoro opsesija mesom i njegovom potronjom i praktino nikakav interes za bilo
kakvu vrstu okrutnosti prema ivotinjama ili nepanje prema prirodnom okruenju u kojem ive. Za mnoge ljude, dovoljno je to
to ne jedu meso. Meutim, iz budistike perspektive to nije do22

Jesti ili ne jesti meso

voljno. Moete biti vrlo striktan vegetarijanac i u isto vreme biti

nepromiljen, neljubazan i bez brige za druga bia. Vegetarijanstvo je dobro, ali ako ne ide ruku pod ruku sa saoseanjem prema
svim ljudskim i drugim biima, ono je samo jo jedan hir vezan
za hranu. Dakle, ukoliko ve nameravate da budete vegetarijanac
budite jedan inteligentan vegetarijanac.

23

MESO U BUDISTIKOJ TRADICIJI

Sada bih eleo da istraim razliite budistike stavove prema

vegetarijanstvu. Pojednostavljena je slika hinajanisti (theravadini) jedu meso, a mahajanisti ne i ona zapravo ne odraava
stvarnost. Iako theravada tumaenje Pali kanona ne zahteva vegetarijanstvo, mnogi rilankanci ne jedu meso. Mnogi e takoe
jesti ribu, ali ne i meso, dok e neki drugi odustati od govedine, a
jesti ostale vrste mesa. Vegetarijanstvo nije neuobiajeno u Burmi, Tajlandu, Laosu i Kambodi.
Neki mahajana tekstovi zagovaraju vegetarijanstvo, ali takvih je sasvim malo, dok su svi kineski i korejski monasi i monahinje, kao i predaniji laici obino striktni vegetarijanci. Mnogi
drugi nezareeni sledbenici u Kini i Koreji bie vegetarijanci barem u odreene dane u godini. Varajana tekstovi ne zagovaraju
uzdravanje od mesa, ali neki to uzdravanje izriito odobravaju
i ak ohrabruju. Vegetarijanstvo je retko u Butanu, Tibetu, Mongoliji, a takoe i u Japanu.
Postoje tri theravadska opravdanje za jedenje mesa. Ve smo
prodiskutovali argument: Nisam video, uo, niti posumnjao da
je ivotinja ubijena za mene, tako da nema problema. Naredno
uobiajeno opravdanje za jedenje mesa, jeste da ono ne stvara
negativnu kammu i indikativno je za sklonost theravade ka uskogrudosti i zadubljenosti u samu sebe. Ovaj moj komentar nije
sarkastian. Ja samo ukazujem na injenicu. U jednoj analizi koju
sam uradio za esnaest theravadskih knjiga i lanaka o vegetarijanizmu ili poglavlja u knjigama koje razmatraju ovu temu, ovo je
bio jedini argument koji je upotrebljen da osoba koja jede meso
ne stvara bilo kakvu lou kammu za sebe.
Zapravo, jo uvek tragam za theravadskim tekstom o debati
24

Jesti ili ne jesti meso

treba li biti vegetarijanac ili jesti meso, a da ukljuuje i razmatranje efekata koje jedenje mesa ima na druga bia, tj. ivotinje
koje bivaju ubijene. Arhetipski theravadin je slian oveku koji
prolazi pored neke druge osobe u smrtnoj opasnosti, a da joj ne
pomae. Kada ga upitaju zato nije pomogao, on kae: Ne postoji bilo kakva kazna za one koji ne pomognu. Pa zato bih? U
theravadi briga iz ljubavi za druge, kako je opisana u Metta sutti i
drugde, esto biva isputena iz itave jednaine. Moda je suvie
velik fokus usmeren na samome sebi.
Drugo uobiajeno opravdanje za jedenje mesa ide otprilike
ovako. Monasi dobijaju ono to im je potrebno proenjem i trebalo bi da jedu ta god da dobiju bez ikakvog biranja. Slino jo
nekim drugim tvrdnjama u theravadi, ovo objanjenje teorije ima
vrlo malo slinosti sa realnou. Realnost jeste, i ja ovde verovatno otkrivam jednu nepoznanicu, da monasi skoro uvek dobijaju
upravo ono to ele. Kad prosean monah eli neto, on to jednostavno kupi ili kada jedan od onih koji ga podravaju pita ta
mu je potrebno, on odgovori: Potrebno mi je A, B i C. Obzirniji
monasi e ipak pribei raznim nagovetajima, neto izmenjenim
izrazima ili insinuacijama. Bilo kako bilo, laici su vie nego sreni
da obezbede monasima sve to im je potrebno i veinu onoga to
oni ele. I ukoliko monah eli vegetarijansku ishranu, on e je
dobiti bez ikakvih problema.
Jo jedna slabost ovakvog argumenta jeste da se on odnosi
samo na mali procenat svih theravadina, tj. monaha. Suvie esto
se theravada diskusija fokusira na pitanja koja su relevantna ili se
tiu monaha, ostavljajui tako po strani ostalih 98% ljudi. ta je
sa laicima, za koje ni ovaj argument, niti onaj nisam video, uo
ili posumnjao nije relevantan? Oni ne prose hranu i slobodni su
da biraju ta e jesti! Zato oni ne mogu biti ohrabreni da postanu
vegetarijanci? A ako jesu vegetarijanci, oni e ponuditi vegetarijansku hranu i monasima.
Nedavno je malo sofisticiraniji argument bio iskorien da
25

ravasti Dhammika

se opravda jedenje mesa u theravadi. Taj argument je otprilike

ovakav: Bilo da se meso jede ili ne, ivotinje e biti ubijene, krenjem uma za poljoprivredu, prskanjem useva da bi se zatitili od
insekata, pregraivanjem reka da se proizvede elektrina energija
i na mnoge druge naine. ak i kada vozimo kola mnotvo insekata ostaje spljeskano na vetrobranskom staklu, a vee ivotinje
moda ubijemo naletevi na njih (Dhammavuddho Thero, The
Buddhas View on Meat Eating, 2008). Sve ovo je nesumnjivo tano.
Meutim, ovakav argument predstavlja usku, pasivnu i jednodimenzionalnu perspektivu, prilino uobiajenu za dobar deo
theravadskog miljenja. To je isto kao kada bismo rekli: Ljudi
e i tako da umru od raka, pa zato bismo ih obeshrabrivali da
pue? Ljudi e stradati u nesreama, pa zato bismo onda uopte
uvodili bilo kakve sigurnosne mere? Iako imamo ozbiljne kazne
za ubistvo, ljudi jo uvek ubijaju jedni druge, pa kakav je uopte
smisao te kazne?
Iako civilizovano ljudsko drutvo zna da e uvek biti smrti
od raka, nesrea, ubistava i drugih uzroka, ono jo uvek smatra
vrednim da pokua da umanji broj takvih sluajeva. Moe li ono
regulisati ili zatititi svoje graane od svake mogue po ivot opasne situacije? Ne! Ali tamo gde je to mogue ono to ini i rezultat je da je na takav nain spaeno mnogo ivota. Hoe li to to
je neko vegetarijanac zaustaviti ubijanje ivotinja? Ne! Ali to je
jedan korak koji ja mogu da napravim, vrlo jednostavan korak,
korak koji me nita ne kota, ali koji e umanjiti barem mali deo
velike patnje u ovome svetu i moje uee u njoj.
Varajana (koristiu termin tibetanski budizam nadalje)
jeste druga stvar. Veina tibetanskih budista ukljuujui ive
Bude, manifestacije Manjurija, rimpoee i tulkue ne samo da
jede meso, ve to ine sa strau. Kada itam dela o tibetanskom
budizmu nailazim na temu saoseanja skoro svuda; i tako bi trebalo i da bude. Kao da eli da naglasi svoju centralnu poziciju
26

Jesti ili ne jesti meso

unutar tibetanskog budizma, autor je obino prikazuje ne samo

kao saoseanje, ve kao veliko saoseanje (maha karuna).
Mnogobrojni stari i savremeni komentari dela Bodhiaryavatara bave se sa mnogo emocija antidevinim nastojanjem da
dobrovoljno da svoj ivot za druge. Praksa zamene sebe sa drugima (paratma parivartana) predstavlja vaan element unutar
praksi svih kola tibetanskog budizma. Neu dalje razraivati ovu
temu, zato to mislim da uviate kuda sve ovo vodi. Zar ne postoji ozbiljna kontradikcija izmeu snanog i istrajnog naglaavanja
tibetanskih budista na saoseanju i injenice da sami jedu meso?
Ja mislim da postoji. Dakle, tibetanski budizam moda nije uzan
i okrenut ka samom sebi, ali moglo bi se tvrditi da sadri hipokriziju i nekonzistentnost u vezi sa jedenjem mesa.
Pre nekoliko godina kada sam boravio u Bodhgaji, trebalo
je da Dalaj Lama za nekoliko dana odri govor i grad je bio prepun Tibetanaca. Prijatelj i ja smo odluili da odemo iz grada na
kratko, kako bismo izbegli guvu. Dok smo se vozili videli smo
da je put blokiran krdom od stotinak bivola koje je teralo nekoliko gonia. Na voza je zatrubio, provukao se izmeu ivotinja
i kada smo prili jednom od tih gonia pitali smo ga kuda ide sa
tako velikim krdom. U Bodhgaju. Ovo je za lame, odgovorio je.
Moglo bi se pomisliti da najmanje to bi mogli da urade jeste da
se uzdre od mesa dok na tako svetom mestu primaju uenje koje
je skoro sigurno ukljuilo i poziv na maha karunu za sva bia. Ali
ne. Rimpoei moraju da imaju svoj mesni obrok.
U vezi sa svim ovim je i prilino sramotna hipokrizija koja
preovlauje i zapravo nastavlja da se odrava u skoro svim budistikim zemljama, bilo da neguju theravada, mahajana ili tibetanski budizam. Mesari, tavljai koe, ribolovci i drugi povezani
sa ubijanjem ivotinja u budistikim zemljama obezbeuju zajednici razliite ivotinjske proizvode, ukljuujui i meso, ali su
marginalizovani zbog svoje profesije. Ribolovce na obalama ri
Lanke prezire veina i nijedan monah ne udovoljava njihovim
27

ravasti Dhammika

duhovnim potrebama zato to ubijaju ribu. Otuda nije ni udo da

su ti ljudi vrlo lako bili preobraeni u katolicizam kada su stigli
Portugalci.
Interesantno je da vojnici, iji je posao da ubijaju ljudska
bia nikada nisu bili na takav nain izopteni. U Japanu su se bu
rakumini u prolosti, a i danas, tretirali kao najnia klasa, zato
to kolju i obavljaju druge neiste poslove. Na Tibetu je grupa
ljudi koja se naziva rahyapa isto tako prezrena, zato to zarauju
za ivot kao koljai stoke i time to tave kou. Zato su prognani
na obode gradova, gde ive u krajnje bednim uslovima. Moda
ovde greim, ali mislim da je ragyapama ak zabranjen i ulazak
u hramove. ak i ljudi koji od prua prave amce su na isti nain
prezreni, zato to za izradu koriste ivotinjsku kou. Hajnirh Harer je imao neke zanimljive komentare o nainu na koji monaka
hijerarhija oteava ivot tim ljudima, u isto vreme koristei se njihovim uslugama.
Predani Burmanac nee nikada ubiti veliku ivotinju (kravu ili bika) ali smatra da ubijanje malih ivotinja kao to su riba,
patka ili kokoka jeste uredu, odnosno da stvara samo manju
koliinu negativne vipake. No, sve to Burmancima ne smeta da
doputaju Muslimanima da ih snabdevaju govedinom i divljai, a
isto vreme ih preziru zbog posla kojim se bave. Zbog svega ovoga
ini se da je jedenje mesa pitanje na koje nijedna budistika kola
do sada nije odgovorila na inteligentan i konzistentan nain, koji
bi ukljuivao i saoseanje.

28

KAKO SAM JA
POSTAO VEGETARIJANAC

Jedno subotnje jutro sam u Pnom Penu hodao kroz centralnu pijacu, u elji da kupim neko voe. I ne znajui, uskoro sam
se obreo u delu gde se prodaje meso. ak i slepac bi znao gde se
nalazi. Smrad je bio neizdriv. Pilii mokrog perja i bezizraajnog
pogleda sedeli su u siunim kavezima, verovatno nesvesni ta e
im se uskoro desiti. Koze su svakako znale. Mogli ste to videti u
njihovim oima. Ali nisu mogle bilo ta da uine i jednostavno su
tu stajale, oborenih glava, pomirene sa svojom sudbinom. Meso
je visilo na kukama, noevi i satare leali su na daskama za seenje, a sve je bilo prekriveno krvlju i muvama. Za svaku ivotinju
bila bi to slika pakla.
Produio sam dalje nadajui se da u stii do dela sa voem i
povrem, da bih posle nekoliko minuta moj put prepreila velika
okrugla korpa, postavljena upravo na sred prolaza. Ta korpa je
bila prepuna mrtvih i oerupanih pilia, a njen vlasnik je uao
iza nje radei neto tim piliima uz pomo creva, dok je sa druge strane jedan deak takoe neto radio koristei spravu nalik
kompresoru. Zastao sam za trenutak pokuavajui da razaznam
o emu se radi.
Onda mi je sinulo. Pilii su poeli ve malo da se raspadaju,
na nekim mestima njihova utobela koa poela je da biva zelena
ili siva i smrad truljenja prodirao je u nozdrve. Onaj ovek je iglu
povezanu sa crevom ubadao u svaku od tih pilia, pri emu je
onaj deak pumpao cilindar. U zemljama kao to je Kamboda,
kada roba mesara ili ribara pone da se kvari, u nju upumpaju dosta formalina, kako bi prikrili truljenje, i na taj nain nastavili da
29

ravasti Dhammika

prodaju robu. Naravno, ovo je nelegalno, ali u takvim zemljama

sanitarna kontrola je prilino labava.
Povezivanje u mom umu hrane, pilia i formalina koji, kako
verovatno znate, koristi pogrebna sluba da bi sauvala bar neko
vreme telo od truljenja, toliko me je potreslo da sam se okrenuo
na stranu i poeo da povraam. Jedan ovek se tu naao i najljubaznije mi je ponudio au vode da isperem usta. Kada sam se
vratio do hrama, jo uvek sam oseao pomalo muninu, ali ne
toliku da nisam mogao da jedem. I kada je zvono za ruak zazvonilo otiao sam do trpezarije.
Kada sam seo za postavljen sto, odmah sam primetio da
je glavno jelo bilo, pogaate, piletina. im sam je ugledao, moj
stomak je poeo ponovo da se komea i morao sam da izjurim
iz prostorije. Ovoga puta nisam povratio, ali sam potpuno izgubio apetit. Tokom narednih nekoliko nedelja moj apetit za meso,
bilo koju vrstu mesa, jednostavno je nestao. Kasnije se on lagano
vratio, ali ako bih se u isto vreme podsetio na one trule pilie
napumpane formalinom, morao sam svesno da ga potisnem ili bi
sam od sebe nestao.
Tri meseca kasnije, na kratkom putu do Australije, jedan
prijatelj sa ri Lanke dao mi je neke stvari da ponesem njegovom
bratu koji je iveo na ri Lanki. Jedna od tih stvari bila je i knjiga
Animal Liberation Pitera Singera. Nikada nisam uo za tu knjigu
i naslov me je podstakao da zavirim u nju. Kada sam se vratio na
ri Lanku pozvao sam njegovog brata i rekao mu da bi mogao sutradan da pokupi stvari. Meutim, on se nije pojavio naredna tri
meseca. Tako su knjiga i ostale stvari stajale u mojoj sobi, sluei
kao neka vrsta neme opomene koliko fleksibilni Sinhalezi mogu
biti prema dogovorima.
Jednog vrelog popodneva, dok sam leao na krevetu muen
dosadom i bez iega to bih mogao da itam, uzeo sam Singero Ova knjiga je nedavno bila ponovo izdata pod naslovom Animal Liberation
- The Definitive Classic of the Animal Liberation Movement, Harper 2009.

30

Jesti ili ne jesti meso

vu knjigu s namerom da je makar samo prelistam. No, desilo se

da su me delovi koje sam proitao toliko zainteresovali da sam
se vratio na poetak i iz tri puta proitao je celu. Oekivao sam
da u u njoj nai uobiajeni pristup vegetarijanaca, koji se naziva
trulo meso, uz citate i miljenja uvenih ekscentrika vegetarijanaca, uz duge opise naina na koji meso fermentira u crevima i uz
tvrdnje da izmet vegetarijanaca ne smrdi onoliko koliko i izmet
mesojeda. Umesto toga, Singer se zalae za jednu vrstu humanijeg tretmana ivotinja (ukljuujui i to da ih ne jedemo), na
vrlo trezven, objektivan, logian i ubedljiv nain. Piter Singer je
profesionalni filozof i tako i pie. S druge strane, on nema nikakve
veze sa ekstremistikom grupom za odbranu prava ivotinja pod
nazivom Animal Liberation.
I tako, logika njegove argumentacije prisilila me je da se sloim sa njim. Tokom narednih nedelju-dve vraao sam se delovima ove knjige i ponovo ih iitavao, dok na kraju nisam odluio
da svako ko eli da metta i karuna budu vaniji delovi njegovog
karaktera treba ozbiljno da porazmisli o tome da postane vegetarijanac. Kao budista ja elim da metta i karuna dominiraju mojim ivotom i zato sam doneo odluku da odustanem od jedenja
mesa. Od tada sam svoje konzumiranje mesa smanjio barem za
95%. Sila dugo negovane navike, okolnosti ili jednostavno elje
za dobrom niclom odgovorna je za onih preostalih 5%. Otuda
su na moju odluku da postanem vegetarijanac uticale tri stvari
postepeno buenje svesti o potrebi za aktivnom i angaovanom
(nasuprot pasivnoj) mettom u budistikom ivotu, sluajan dogaaj koji je izazvao organsko gaenje prema mesu i potom razmiljanje filozofa koji mi je pomogao da vidim implikacije Budinih
rei koje do tada nisam uviao. Ne bih mogao iskreno rei da
sam zahvalan onom Kambodancu sa njegovim piliima u stanju
raspadanja, ali Piteru Singeru svakako jesam.

31

Dar Uenja nadmauje sve druge darove

Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzdanjem
da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublje
upoznavanje Budinog uenja i kontemplativne prakse,
kao i za oplemenjivanje sopstvenog ivota.
Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put
oseamo se privilegovanima to smo u prilici da pomognemo
pojavljivanju ove i njoj slinih knjiga.
Nadamo se da emo tako biti i ubudue.
Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo
komentare ili predloge italaca.
Knjiga je za sada u elektronskom formatu, a da bi se pojavila
i u tampanom obliku, za besplatnu distribuciju,
razmislite da li ste u mogunosti da to pomognete svojom donacijom.
Sem radosti davanja, to bi ujedno bila dragocena prilika za
pokroviteljstvo Dhamme i posveivanje svojih dobrih dela
drugim ljudima, u skladu sa budistikom tradicijom.
Ako elite i sami da tome doprinesete, makar i najskromnijim prilogom,
molimo vas da nas kontaktirate na:
Theravada budistiko drutvo Srednji put
Novi Sad, Srbija
budizam@yahoo.com