Umjetnost Življenja - S. N. Goenka

UMETNOSTI
VLJ
ENJ
A
Vi
pas
s
aname
di
t
ac
i
j
a
pomet
odukoj
ij
epodu
avao
S.N.GOENKA
Wi
l
l
i
am Har
t
Ova e-knjiga je besplatna. Ako elite, moete nam dostaviti

dobrotvorni prilog i tako nam pomoi da nastavimo da
nudimo nae usluge. elimo vam da budete sreni!
Ako elite da napravite dobrotvorni prilog, budite ljubazni
i posetite: www.pariyatti.org
PARIYATTI
867 Larmon Road Onalaska,
Washington 98570 USA
360.978.4998
www.pariyatti.org
Pariyatti obogauje svet tako to:

iri Budina uenj
Podrava tragae na njihovom putovanj
Osvetlja a put za meditante
Umetnost ivljenja
Vipassana meditacija
po metodu koji je poduavao
S. N. Goenka
William Hart
VIPASSANA RESEARCH PUBLICATIONS ONALASKA, WA, USA
VIPASSANA RESEARCH PUBLICATIONS

an imprint of
Pariyatti Publishing
867 Larmon Road, Onalaska, WA 98570
www.pariyatti.org
Naslov originala: The Art of LivingVipassana meditationas taught

by S.N. Goenka by William Hart
Sa puno potovanja odaje se zahvalnost za dozvolu za adaptaciju iz intervjua
ist um: Istraivanje puta za prosvetljenje, koji je sa S.N. Goenkom vodio
Steve Minkin, izdavaka prava 1982 East West Journal, pretampan uz
dozvolu izdavaa.
S.A.D.
UMETNOST IVLJENJA. Izdavaka prava 1987 William Hart. Sva prava
rezervisana. Prvi put objavljeno u S.A.D. 1987. izdava HarperCollins.
Izdava: Pariyatti, 2015

ISBN: 978-1-68172-028-9 (PDF eBook)
ISBN: 978-1-68172-029-6 (ePub eBook)
ISBN: 978-1-68172-030-2 (Mobi eBook)
Mudrost je glavna;
pribavi mudrost,
i za sve imanje svoje
pribavi razum.
Poslovice, iv. 7.
SADRAJ
Uvodna re
Predgovor za jugoslovensko izdanje
Predgovor
Uvod
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Plivologija
11
Traganje
13
Slediti put
22
Polazna taka
25
Buddha i naunik
32
Neposredni uzrok
34
Seme i plod
41
Sutina problema
43
ljunak i maslo
54
Uvebavanje moralnog ponaanja
56
Doktorov recept
68
Uvebavanje koncentracije
70
Iskrivljeni puding
82
Razvijanje mudrosti
84
Dva prstena
101
8.
9.
Svesnost i staloenost
103
Nita sem vienja
114
Cilj
116
Boca ulja
128
10. Umetnost ivljenja
129
Kucnuo je as
137
Dodatak A:
Znaaj Vedan u uenju Buddhe
142
Dodatak B:
Odlomci iz Sutta u vezi Vedan
149
Renik
152
Primedbe
159
Kursevi Vipassane
163
UVODNA RE
Veno sam zahvalan Vipassana meditaciji na promenama

koje je unela u moj ivot. Kada sam nauio ovu tehniku inilo mi se
kao da sam do tada lutao lavirintom iz koga nema izlaza i da sam
najzad pronaao kraljevski put. Od tada godinama sledim put i sa
svakim novim korakom cilj postaje jasniji: osloboenje od svih
patnji, puno prosvetljenje. Ne mogu da tvrdim da sam postigao
krajnji cilj, ali ni najmanje ne sumnjam da ovaj put vodi pravo do
njega.
Dugujem venu zahvalnost Sayagyi U Ba Khin-u, koji mi
je pokazao ovaj put, kao i lancu uitelja koji su sauvali tehniku
kroz milenijume, od vremena Buddhe do danas. U ime svih njih ja
ohrabrujem i druge da prihvate ovo uenje, tako da i oni nau put
za osloboenje od patnje.
Mada su ovu tehniku ve nauile hiljade ljudi iz zapadnih
zemalja, do sada se nije pojavila knjiga koja daje precizan i celovit
opis Vipassana meditacije. Drago mi je to je najzad ozbiljan
meditator uinio napor da popuni ovu prazninu.
Neka ova knjiga produbi razumevanje onih koji
upranjavaju Vipassana meditaciju, a neka ohrabri i druge da
probaju ovu tehniku, tako da i oni mogu doiveti sreu osloboenja.
Neka svaki italac naui umetnost ivljenja kako bi naao mir i
harmoniju u sebi i irio mir i harmoniju na druge.
Neka sva bia budu srena!
Bombaj
April 1986. godine
S. N. Goenka
PREDGOVOR ZA
JUGOSLOVENSKO IZDANJE
Neka svi ljudi u Jugoslaviji uivaju u miru i harmoniji

idui putem Vipassane.
Neka sva bia budu srena.
Juni 1993. godine
S. N. Goenka
PREDGOVOR
Meu raznim vrstama meditacije koje danas postoje

u svetu, Vipassana meditacija, po uenju S. N. Goenke, je
jedinstvena. Ova tehnika je jednostavan, logian nain da
postignete stvarni mir uma i vodite srean i koristan ivot.
Vipassana meditacija je dugo uvana u budistikim
zajednicama u Burmi. Nema u sebi sektakih elemenata i lako
je mogu prihvatiti i upranjavati ljudi bilo kog porekla.
S. N. Goenka je bio biznismen koji je svojevremeno
vodio Indijsku zajednicu u Burmi. Roen je u konzervativnoj
Hindu porodici. Od rane mladosti patio je od jakih napada
migrene. Potraga za lekom ga je dovela 1955. godine u kontakt
sa Sayagyi U Ba Khin-om, koji je bio vii dravni inovnik i
uitelj meditacije. U Vipassana meditaciji, po uenju U Ba
Khina, S.N. Goenka je otkrio disciplinu koja je daleko dublja od
uklanjanja simptoma telesnih bolesti i koja prevazilazi kulturne i
religijske barijere. Tokom narednih godina vebanja i uenja
pod nadzorom uitelja, Vipassana je postepeno preobrazila
njegov ivot.
Sayagyi U Ba Khin je S. N. Goenku 1969. godine
promovisao u uitelja Vipassana meditacije. Te godine Goenka
je doao u Indiju i poeo tamo da poduava Vipassanu, ponovo
uvodei ovu tehniku u zemlju njenog porekla. U zemlji jo uvek
strogo podeljenoj kastama i religijama, kurseve S. N. Goenke
pohaale su hiljade ljudi razliitog porekla. Praktina priroda
kurseva Vipassane privlaila je i veliki broj ljudi iz zapadnih
zemalja.
Kvaliteti Vipassane vide se na primeru samog gospodina
Goenke. On je pragmatina linost i mada u svakodnevnom
M E T N O S T I V L J E N J A
ivotu deluje veoma odreito i odluno, u svakoj situaciji

zadrava izvanrednu blagost uma. Pored te blagosti uma
prisutno je i duboko saoseanje za druge, kao i sposobnost da se
uivi u probleme svakog ljudskog bia. Meutim, nema nieg
posebno svetog u vezi snjim. On ima jedan dopadljiv smisao za
humor, koji proima njegovo uenje. Uesnici kurseva dugo
pamte njegov osmeh i vedar duh, kao i esto ponavljani moto
Budite sreni!. Jasno, Vipassana mu je donela sreu i on eli
da tu sreu podeli sa drugima, uei ih tehnici koja je njemu
podarila toliko dobrog.
Mada poseduje magnetsku privlanost, gospodin
Goenka ne eli da bude guru koji pretvara uenike u automate.
Umesto toga on ih ui samoodgovornosti. Kako on kae, prava
provera Vipassane je njena primena u ivotu. Ohrabruje
meditante da se ne vezuju za njega ve da se osamostale i vode
srean ivot. On izbegava sve izraze oboavanja prema njemu i
usmerava studente da budu odani tehnici i istini koju nalaze u
sebi.
U Burmanskoj tradiciji, preduslov da neko poduava
meditaciju je da je on monah. Meutim, gospodin Goenka je,
kao i njegov uitelj, porodini ovek i glava velike porodice. I
pored toga, istoa njegovog uenja i efikasnost same tehnike
dobili su priznanja starijih monaha u Burmi, Indiji i Sri Lanki,
kao i velikog broja onih koji su pohaali kurseve koje je on
vodio.
Gospodin Goenka insistira na tome da meditacija, kako
bi sauvala istou, nikada ne sme postati biznis. Svi kursevi i
centri koje on nadgleda rade na potpuno neprofitnoj osnovi. Ni
on, ni uitelji koje je on postavio, za svoj rad ne primaju bilo
kakvu novanu nadoknadu, posredno ili neposredno. On iri
tehniku Vipassane samo kao uslugu oveanstvu, da pomogne
onima kojima je ta pomo potrebna.
S. N. Goenka je jedan od malobrojnih indijskih
duhovnih voa koji su jednako visoko potovani u Indiji kao i na
Zapadu. Medutim, on nikada nije prieljkivao publicitet. Uvek
daje prednost ivoj rei u irenju Vipassane i podvlai znaaj i
prednost stvarne prakse meditacije nad pukim pisanjem o
meditaciji. Iz tog razloga manje je poznat nego to zasluuje.
2
R E D G O V O R
Ova knjiga je prva sveobuhvatna studija njegovog uenja,

pripremljena pod njegovim rukovodstvom i sa njegovim
odobrenjem.
Glavni izvor za knjigu su predavanja gospodina Goenke
za vreme desetodnevnog kursa Vipassane i, u neto manjem
obimu, njegovi lanci objavljeni na engleskom jeziku. Ja sam
slobodno koristio ovaj materijal, pozajmljujui ne samo
argumente i organizaciju odreenih delova, ve i primere date u
diskusijama, originalne rei, esto i cele reenice. Onima koji su
pohaali kurseve Vipassana meditacije po uenju S. N. Goenke
vei deo knjige bie sigurno blizak, i moi e da prepoznaju
odreena predavanja ili lanke koriene na nekim mestima u
tekstu.
Za vreme kursa teorija i praksa idu zajedno. Uiteljeva
objanjenja prate, korak po korak, iskustva koja uesnici imaju u
meditaciji. U ovoj knjizi, materijal je preureen kako bi se
prilagodio irokoj publici, ljudima koji su samo itali o
meditaciji, a nisu je i upranjavali. Za takve itaoce uinjen je
napor da se uenje prikae onako kako se ono zaista doivljava:
logian napredak koji tee bez prekida od prvog koraka do
krajnjeg cilja. Ova organska celovitost najoiglednija je
meditantu, ali ova knjiga pokuava da i onima koji ne praktikuju
meditaciju prui uvid u uenje koje se razotkriva onima koji je
praktikuju.
Odreeni delovi namerno su dati u obliku ive rei da bi
stvorili to realniji utisak uenja na nain na koji to radi
gospodin Goenka. Ti delovi su prie smetene izmeu pojedinih
poglavlja, kao i pitanja i odgovori koji zakljuuju svako
poglavlje. Ovi dijalozi uzeti su iz stvarnih diskusija sa
studentima za vreme kursa ili iz linih razgovora studenata sa
uiteljem. Neke prie opisuju dogaaje iz Buddhinog ivota,
druge su iz bogatog naslea indijskih narodnih pria, a tree iz
linog iskustva gospodina Goenke. Sve su ispriane njegovim
vlastitim reima, ne sa namerom da se ulepa original, ve
jednostavno da bi se prie prikazale na sve nain, naglaavajui
njihov odnos sa praksom u meditaciji. Ove prie ublaavaju
ozbiljnu atmosferu kursa i nude inspiraciju, ilustrujui centralne
take uenja na nain koji se lako pamti. U knjizi je dat samo
3
mali broj pria koje su ispriane za vreme desetodnevnog kursa.

Tekstovi su iz najstarijih i najire prihvaenih beleki
Buddhinih rei, Zbirke diskusija (Sutta Piaka), onako kako su
sauvani na drevnom Pali jeziku u zemljama sa Teravada
budistikom tradicijom. Da bih odrao jedinstveni ton kroz celu
knjigu, ponovo sam preveo sve tekstove koji se u knjizi navode.
Radei to, rukovodio sam se radovima vodeih savremenih
prevodilaca. Meutim, obzirom da ovo nije nauni rad, nisam
nastojao da kod prevoda sa Pali jezika postignem precizno
znaenje svake rei. Umesto toga, pokuao sam da neposrednim
jezikom prenesem i sauvam smisao svakog dela kako ga
doivljava Vipassana meditant u svetlu meditativne prakse.
Moda prevoenje odreenih rei i delova moe delovati
slobodno, ali se nadam da engleski prevod sledi sutinsko
znaenje originalnog teksta.
Zbog doslednosti i preciznosti, budistiki termini
korieni u tekstu dati su u svojoj Pali formi, iako je u nekim
sluajevima Sanskrit blii itaocima engleskog govornog
podruja. Na primer, Pali re dhamma koristi se umesto
Sanskritske rei dharma, kamma umesto karma, nibbana
umesto nirvana, sankhara umesto samskara. Da bi se tekst
lake razumeo, mnoina Pali rei gradi se kao u engleskom,
dodavanjem slova s na kraj rei. U celini gledano, Pali izrazi u
tekstu svedeni su na minimum, kako bi se izbegle nepotrebne
nejasnoe. Meutim, oni esto nude povoljno skraenje
odreenih pojmova, stranih zapadnoj misli, koji se ne mogu lako
izraziti jednom engleskom reju. Zbog toga, na nekim mestima
bilo je pogodnije koristiti Pali izraz nego due engleske rei. Sve
Pali rei tampane su masno i prevedene su u reniku na kraju
knjige.
Tehnika Vipassana meditacije nudi jednake koristi
svima koji je upranjavaju, bez ikakve razlike na osnovu rase,
socijalnog statusa ili pola. Da bih ostao do kraja dosledan ovom
univerzalnom pristupu, pokuao sam da u tekstu izbegnem
iskljuivo izraavanje u odnosu na pol. Meutim, na nekim
mestima sam koristio zamenicu on, mislei na meditanta
neodreenog pola. itaoci se umoljavaju da prihvate ovaj nain
neodreenosti u odnosu na pol. Ne postoji namera iskljuivanja
4
R E D G O V O R
ena ili nezasluenog isticanja mukaraca, jer takav pristup bi

bio u suprotnosti sa osnovama uenja i duha Vipassane.
Zahvalan sam mnogima koji su pomogli na ovom
projektu. Posebno elim da izrazim duboku zahvalnost S. N.
Goenki, koji je, pored svih svojih poslova, naao vremena da
nadgleda razvoj ovog rada, a i posebno to me je vodio kroz
prve korake na putu opisanom u ovoj knjizi.
U dubljem smislu, pravi autor ovog dela je S. N.
Goenka, jer moj cilj je samo da jednostavno predstavim njegov
nain prenoenja Buddhinog uenja. Koristi od ovog rada
pripadaju njemu, a za sve nedostatke ja preuzimam punu
odgovornost.
UVOD
Pretpostavite da imate priliku da se oslobodite svih

svetovnih obaveza i da deset dana ivite na tihom i usamljenom
mestu zatieni od bilo kakvog uznemiravanja. Na tom mestu
obezbeeni su vam osnovni uslovi u pogledu smetaja i ishrane,
a prisutni su i pomagai koji e nastojati da imate odgovarajuu
udobnost. Za uzvrat, od vas se oekuje samo da izbegavate svaki
kontakt sa drugima i da, osim neophodnih aktivnosti, sve budne
asove provedete zatvorenih oiju, drei um vezan za izabran
objekat panje. Da li biste prihvatili ovakvu ponudu?
Pretpostavimo da ste uli da takva prilika postoji i da
ljudi poput vas, ne samo da bi je prihvatili, nego da tako neto
ak i prieljkuju. Kako bi opisali takvu aktivnost? Mozete rei
da ti ljudi blude ne mislei ni o emu ili kontempliraju; moete
to oznaiti kao beanje od ivota ili duhovno povlaenje;
samozagaivanje ili samoistraivanje; introverzija ili
introspekcija. Bez obzira da li je oznaavamo kao neto
negativno ili pozitivno, opti utisak o meditaciji je da je ona
povlaenje iz sveta. Razume se da postoje tehnike koje
funkcioniu na ovaj nain, ali meditacija ne mora nuno
predstavljati beanje. Ona moe biti sredstvo za suoavanje sa
svetom, da bi razumeli i svet i sebe.
Svako ljudsko bie je naueno da podrazumeva kako je
stvarni svet spolja i da ivot treba iveti kroz kontakt sa
spoljnim svetom, teei za fizikim ili mentalnim ulazom spolja.
Veina od nas nikad nije razmatrala presecanje spoljnih odnosa
da bi videli ta se deava u nama. Ideja da uradimo tako neto
verovatno zvui isto kao da smo odluili da satima zurimo u test
V O D
sliku na televizijskom ekranu. Spremniji smo da prouavamo

tamnu stranu meseca ili dno okeana nego skrivene dubine nas
samih.
Ustvari, za svakog od nas univerzum postoji samo ako
ga doivljavamo preko tela i uma. Svet se nikada za nas ne
nalazi bilo gde, ve je uvek sada i ovde. Istraivanjem sada-iovde nas samih, moemo istraivati svet. Ukoliko ne istraimo
svet u sebi, nikada ne moemo spoznati stvarnostimaemo
samo sopstvena verovanja o svetu ili line intelektualne
predstave o njemu. Meutim, posmatranjem sebe dolazimo do
neposredne spoznaje stvarnosti i moemo nauiti da se suoimo
sa njom na pozitivan, stvaralaki nain.
Vipassana meditacija po uenju S. N. Goenke
predstavlja jedan metod istraivanja sveta u nama. Ona je
praktian nain da ispitamo stvarnost sopstvenog tela i uma, da
otkrijemo i reimo sve probleme koji lee duboko u nama, da
aktiviramo neiskoriene mogunosti i iskoristimo ih za
sopstvenu dobrobit i za dobrobit drugih.
Na drevnom Pali jeziku Indije Vipassana znai uvid.
Ona predstavlja sutinu Buddhinog uenja, stvarno
doivljavanje istina o kojima je govorio. Buddha je sam doiveo
ta iskustva kroz meditativnu praksu i zato je meditacija ono to
je on prvenstveno poduavao. Njegove rei predstavljaju
njegovo iskustvo u meditaciji, a ujedno i detaljno uputstvo kako
treba meditirati da bi se ostvario cilj koji je on ostvario: doivljaj
istine.
Sve ovo je iroko prihvaeno, ali ostaje problem kako
protumaiti i slediti uputstva koja je Buddha dao. Iako su
njegove rei sauvane u tekstovima za koje se zna da su
autentini, tumaenje Buddhinih uputstava za meditaciju je
teko bez prisustva stvarne prakse. Ako postoji tehnika koja je
sauvana kroz nebrojene narataje, koja nudi upravo one
rezultate koje je opisao Buddha, koja odgovara u potpunosti
njegovim uputstvima i razjanjava take u njima koje su dugo
izgledale nejasne, onda se sigurno isplati tu tehniku istraiti.
Vipassana je takav metod. To je tehnika izvanredna po svojoj
jednostavnosti, nedogmatskom pristupu i, pre svega, po
7
rezultatima koje nudi.

Vipassana meditacija se poduava na desetodnevnim
kursevima koji su dostupni svima koji iskreno ele da naue
tehniku i koji su za to spremni fiziki i mentalno. Tokom deset
dana uesnici ostaju na mestu odravanja kursa i nemaju dodir
sa spoljnim svetom. Uzdravaju se od itanja i pisanja,
izostavljaju sve religijske ili druge obrede i postupaju tano
prema datim uputstvima. Za vreme trajanja kursa oni slede
osnovna moralna pravila, koja ukljuuju celibat i uzdravanje od
bilo kakvih opijata. Takoe odravaju tiinu izmeu sebe za
prvih devet dana kursa, mada su slobodni da razgovaraju sa
uiteljem o problemima u vezi sa meditacijom i sa
organizatorima o materijalnim pitanjima.
Za vreme prva tri i po dana uesnici kursa vebaju
mentalnu koncentraciju. To je ispravna priprema za tehniku
Vipassane koja se uvodi etvrtog dana kursa. Dalji koraci u
okviru prakse uvode se svakog dana, tako da se do kraja kursa u
glavnim crtama izloi cela tehnika. Desetog dana prestaje tiina i
vri se prelaz ka nainu ivota koji vlada u spoljnjem svetu.
Kurs se zavrava jedanestog dana ujutru.
U toku ovih deset dana, meditant se esto suoi sa
mnogim iznenaenjima. Prvo je, da je meditacija teak posao!
Uskoro se shvata da je popularna predstava o tome kako je
meditacija vrsta neaktivnosti ili relaksacije veliki nesporazum.
Potrebna je stalna veba da bi svesno usmerili mentalni proces
na odreeni nain. Uputstva su da se radi sa punim naporom, a
ipak bez bilo kakve napetosti. Dok se ovo ne naui, vebe mogu
biti razoaravajue ili ak iscrpljujue.
Drugo iznenaenje je da uvid, do koga se dolazi
samoposmatranjem, najee nije prijatan i pun blaenstva.
Normalno, mi smo vrlo selektivni u sagledavanju sebe. Kada se
gledamo u ogledalu, pazimo da izaberemo najlaskaviju pozu i
najprijatniji izraz. Na isti nain svako od nas ima mentalnu
predstavu o sebi koja naglaava nae kvalitete, a minimizira
mane i u potpunosti izostavlja neke strane naeg karaktera. Mi
vidimo sliku koju elimo da vidimo, a ne realnost. Vipassana
meditacija je tehnika posmatranja realnosti iz svih uglova.
8
V O D
Umesto briljivo pripremljene slike o sebi, meditant se suoava

sa celom necenzurisanom istinom. Odreene aspekte te istine
sigurno je teko prihvatiti.
Povremeno izgleda da smo u meditaciji, umesto
unutranjeg mira, nali jedino uznemirenost. Sve u vezi sa
kursom moe izgledati pogreno i neprihvatljivo: teak dnevni
raspored rada, smetaj, hrana, disciplina, uputstva i saveti
uitelja, sama tehnika.
Meutim, sledee iznenaenje je da tekoe prolaze.
Kod odreenih taaka meditanti naue da ostvaruju nenaporne
napore, da odravaju oputenu svesnost, umeanost bez
vezivanja. Umesto da se bore, postaju sve vetiji u praksi. Sada
nedostaci u pogledu smetaja i ishrane postaju nevani, a
disciplina biva koristan oslonac. Sati prolaze brzo, neprimetno.
Um postaje tih kao planinsko jezero u zoru, savreno
odslikavajui okolinu i u isto vreme otvarajui svoje dubine za
onog ko paljivije posmatra. Kada nastupi ta jasnoa, svaki
trenutak je pun potvrde, lepote i mira.
Tako meditant otkriva da tehnika zaista deluje. Svaki
dalji korak izgleda nam kao ogroman skok, a ipak konstatujemo
da ga moemo izvesti. Na kraju perioda od deset dana postaje
nam jasno koliko smo dugaak put prevalili od poetka kursa.
Meditant se podvrgava procesu slinom hirurkoj intervenciji,
kojom se isti rana puna gnoja. Otvaranje i pritiskanje rane da bi
izaao gnoj je bolno, ali dok se to ne uradi rana ne moe zaceliti.
Kada se gnoj odstrani, slobodni smo od njega i od bola koji on
izaziva i moemo ponovo uspostaviti puno zdravlje. Slino
tome, prolazei kroz desetodnevni kurs, meditant oslobaa um
od nekih njegovih napetosti i uiva u veem mentalnom
zdravlju. Proces Vipassane stvara duboke promene u nama,
promene koje ostaju i posle zavretka kursa. Meditant shvata da
sva mentalna snaga koja je dobijena na kursu, sve to je
naueno, moe da se primeni u svakodnevnom ivotu za nae
sopstveno dobro i za dobro drugih. ivot postaje skladniji,
plodonosniji i sreniji.
Tehniku koju poduava S. N. Goenka on je nauio od
svog uitelja, pokojnog Sayagyi U Ba Khin-a iz Burme, koji je
9
Vipassanu nauio od Saya U Thet-a, poznatog uitelja

meditacije u Burmi u prvoj polovini dvadesetog veka. Saya U
Thet je bio uenik Ledi Sayadaw, uvenog burmanskog
kolovanog monaha skraja devetnaestog i poetka dvadesetog
veka. Nema daljih podataka o imenima uitelja ove tehnike, ali
se veruje da je Ledi Sayadaw Vipassanu nauio od
tradicionalnih uitelja, koji su je uvali kroz generacije, od
davnina, od vremena kada je Buddhino uenje prvi put dolo u
Burmu.
Tehnika se svakako slae sa Buddhinim instrukcijama
za meditaciju, sa najjednostavnijim i najdoslovnijim znaenjem
njegovih rei. A to je najvanije, ona daje rezultate koji su
dobri, lini, opipljivi i dolaze odmah.
Ova knjiga nije tipa uputstva uradi sam za Vipassana
meditaciju i oni koji je tako koriste to rade na sopstveni rizik.
Tehnika treba da se ui iskljuivo na kursu gde je obezbeena
odgovarajua okolina i pravilno uvebani uitelj. Meditacija je
ozbiljna stvar, posebno Vipassana meditacija, koja operie sa
dubinama naeg uma. Nikada joj ne treba pristupati olako i
neobavezno. Ako vas itanje ove knjige inspirie da probate
Vipassanu, na kraju knjige imate niz adresa preko kojih moete
saznati kada i gde se odravaju kursevi.
Cilj knjige je da samo ponudi skicu o metodu
Vipassane, kako je poduava S. N. Goenka, sa nadom da e to
proiriti razumevanje Buddhinog uenja i tehnike meditacije
koja je njegova sutina.
10
V O D
Plivologija
Jednom prilikom mladi profesor bio je na putovanju

morem. Bio je visoko obrazovan sa dugim nizom oznaka iza
imena, ali sa vrlo malo ivotnog iskustva. U posadi broda, kojim
je putovao, bio je stari, nepismeni mornar. Svake veeri mornar
je navraao u profesorovu kabinu da bi sluao njegova izlaganja
o mnogim razliitim temama. Bio je vrlo impresioniran
uenou ovog mladog oveka.
Kada se jedne veeri, posle nekoliko sati razgovora,
mornar spremao da napusti profesorovu kabinu, profesor ga
upita: - Stari, da li si studirao geologiju?
- ta je to, gospodine?
- Nauka o zemlji.
- Ne, gospodine, ja nikad nisam iao u bilo kakvu
kolu. Nikad nisam nita studirao.
- Stari, ti si proerdao etvrtinu ivota.
Stari mornar izae tuan. Ako to kae tako uen
profesor, to je onda sigurno istina, - mislio je. Ja sam
proerdao etvrtinu ivota!
Kada se sledee veeri mornar spremao da napusti
kabinu profesor ga upita: - Stari, da li si studirao
okeanografiju?
- ta je to gospodine?
- Nauka o moru.
- Ne, gospodine, nikada nisam nita studirao.
- Stari, ti si proerdao polovinu svog ivota.
Stari mornar izae jo tuniji. Proerdao sam pola
ivota; ovaj ueni ovek tako kae.
Sledee veeri mladi profesor ponovo upita starog
11
mornara:
- Stari, da li si studirao meteorologiju?
- ta je to, gospodine? Nikada nisam ak ni uo za to.
- Pa to ti je nauka o vetru, kii, vremenu.
- Ne, gospodine. Kao to sam vam rekao nikada nisam
iao u bilo kakvu kolu. Nikada nisam nita studirao.
- Ti nisi studirao o zemlji na kojoj ivi; nisi studirao o
moru od koga ivi; nisi studirao o vremenu sa kojim ima posla
svaki dan? Stari, ti si proerdao tri etvrtine ivota.
Stari mornar je bio veoma nesrean. Ovaj ueni
ovek kae da sam proerdao tri etvrtine ivota! Sigurno da
sam proerdao tri etvrtine ivota.
Narednog dana doao je red na starog mornara. Dotrao
je do kabine mladog profesora viui: - Gospodine profesore,
da li ste studirali plivologiju?
- Plivologiju? ta hoe da kae?
- Da li znate da plivate, gospodine?
- Ne, ne znam da plivam.
- Gospodine profesore, vi ste proerdali ceo svoj ivot!
Brod je udario u stenu i tone. Oni koji znaju da plivaju spasie
se na oblinjoj obali, ali oni koji ne znaju udavie se. Veoma mi
je ao, gospodine profesore, ali vi ete sigurno izgubiti ivot.
Moete studirati sve logije ovog sveta, ali ako ne
nauite da plivate, sve vae studije su beskorisne. Moete itati i
pisati knjige o plivanju, moete raspravljati o njegovim finim
teorijskim aspektima, ali kako e vam to pomoi, ako odbijate
da uete u vodu? Morate praktino nauiti kako se pliva.
12
Glava 1
TRAGANJE
vi tragamo za mirom i harmonijom, jer to je ono to

nam nedostaje u ivotu. Svi elimo da budemo sreni; smatramo
da imamo pravo na to. To je cilj kome esto teimo, ali retko
uspevamo da ga ostvarimo. Povremeno svi oseamo
nezadovoljstvo u ivotuuznemirenost, razdraenost, nesklad,
patnju. ak i ako ovog asa i ne oseamo takvo nezadovoljstvo,
moemo se setiti takvih trenutaka u prolosti i moemo
predvideti da se tako neto moe ponovo dogoditi. U svakom
sluaju svi se moramo suoiti sa patnjom koju donosi smrt.
Nezadovoljstvo ne drimo u sebi; patnju delimo sa
drugim ljudima. Atmosfera oko nesrene osobe puna je
napetosti, tako da svi koji se nau u blizini postaju uznemireni i
nesreni. Na taj nain individualne napetosti se udruuju i
stvaraju napetost u drutvu.
Osnovni problem ivota je njegova nezadovoljavajua
priroda. Deavaju se stvari koje ne elimo, a stvari koje elimo
ne dogaaju se. I niko od nas ne zna kako i zato se to deava,
isto kao to ne znamo svoj sopstveni poetak i kraj.
Pre dvadeset i pet vekova, u severnoj Indiji, jedan ovek
odluio je da istrai ovaj problem, problem ljudske patnje. Posle
niza godina traenja i isprobavanja razliitih metoda, otkrio je
nain da ostvari uvid u stvarnost svoje sopstvene prirode i doivi
pravo osloboenje od patnje. Ostvarivi najvii cilj osloboenja,
oslobodivi se patnje i sukoba, posvetio je ostatak ivota u
pomaganju drugima da urade to to je on uradio, pokazujui im
nain kako da to ostvare.
Taj ovekSiddhattha Gotama, poznat kao Buddha,

onaj koji je prosvetljennikada nije izjavljivao da je bilo ta
drugo nego ovek. Kao i svi veliki uitelji postao je predmet
mnogih legendi. Bez obzira na velianstvene prie o njegovim
prolim ivotima ili o udesnoj moi, on nikada nije izjavljivao
da je boanstvo ili da je nadahnut boanskim. Sve odlike koje je
posedovao bile su pre svega ljudske odlike, koje je on doveo do
savrenstva. Prema tome, sve to je ostvario, dostupno je
svakom ljudskom biu koje radi ono to je on radio.
Buddha nije poduavao bilo kakvu religiju, filozofiju ili
sistem verovanja. Svoje uenje zvao je Dhamma, to znai
zakon, zakon prirode. Nije bio zainteresovan za dogme ili
jalove spekulacije. Umesto toga ponudio je univerzalno,
praktino reenje za univerzalan problem. - Sada kao i ranije, govorio je, - ja poduavam o patnji i o ukidanju patnje -.1 ak je
odbijao da raspravlja o bilo emu to ne vodi osloboenju od
patnje.
Insistirao je na tome da ovo uenje nije neto to je on
pronaao ili to je njegov boanski dar. To je jednostavno istina,
stvarnost koju je otkrio sopstvenim naporom, kao to su to
uradili mnogi ljudi pre njega i kao to e mnogi ljudi posle njega
to uiniti. Nije polagao iskljuivo pravo na istinu.
Nije predstavljao svoje uenje kao autoritativno, niti
zbog poverenja koje su ljudi u njega imali, niti zbog oigledno
logine prirode onoga to je poduavao. Ba nasuprot, govorio
je da je ispravno sumnjati i da treba proveravati sve to je van
naeg iskustva:
Ne prihvatajte jednostavno ono to vam se kae, ili ono to je prenoeno kroz
generacije, ili ono to vai kao opteprihvaeno, ili bilo ta o emu piu stare
knjige. Ne prihvatajte neto samo kao dedukciju ili zakljuivanje, ili
podrazumevajui spoljni izgled, ili delimino zbog odreenog pogleda, ili zbog
njegove verovatnosti ili zato to vam to va uitelj kae. Ali kad sami
neposredno znate, ovi principi su nezdravi, sramni, zabranjeni od mudrih
ljudi; kada se usvoje i sprovode tete nam i izazivaju patnju, vi ete ih
odbaciti. A kada sami neposredno znate, ovi principi su zdravi, nisu sramni,
uvaavaju ih mudri ljudi; kada se usvoje i sprovode, vode u dobrobit i sreu,
onda ete ih prihvatiti i primenjivati.2
14
R A G A N J E
Najvii autoritet je nae sopstveno iskustvo istine. Nita ne treba

prihvatiti samo na osnovu verovanja. Treba da istraimo i
vidimo da li je to logino, praktino i korisno. Da bi prihvatili
jedno uenje nije dovoljno ispitati ga samo intelektualno,
razumom. Ako emo imati koristi od istine, treba neposredno da
je doivimo. Samo onda moemo znati da li je to zaista istina.
Buddha je uvek naglaavao da on poduava samo ono to je
neposredno doiveo, i ohrabrivao je druge ljude da sami razviju
isto takvo znanje, da budu sami svoji autoriteti: Svako od vas
neka bude sam svoje ostrvo, neka bude sopstveno utoite. Ne
postoji drugo utoite. Napravite of istine svoje ostrvo, svoje
utoite. Ne postoji drugo utoite.3
Jedini siguran oslonac u ivotu, jedino vrsto tle na koje
moemo stati, jedini autoritet koji e nas ispravno voditi i tititi
je istina, Dhamma, zakon prirode koji smo sami doiveli i
proverili. Zato Buddha u svom uenju uvek pridaje najvei
znaaj neposrednom doivljaju istine. Ono to je sam doiveo
objanjava to je mogue jasnije tako da drugi ljudi mogu imati
putokaz prema kome e raditi kako bi i sami doli do istine.
Buddha je govorio: Uenje koje izlaem nema odvojenu spoljnu
i unutranju verziju. Uitelj nita ne dri skriveno u aci.4 On
nije izlagao ezoterinu doktrinu samo za nekolicinu izabranih.
Naprotiv, eleo je da prirodni zakon uini to dostupnijim, tako
da to vie ljudi ima koristi od njega.
Buddha nije bio zainteresovan za uspostavljnje sekte ili
kulta linosti u ijem centru bi se sam nalazio. Smatrao je da je
linost uitelja manje znaajna od samog uenja. Cilj mu je bio
da naui ljude kako da se oslobode, a ne da ih pretvori u slepe
oboavaoce. Sledbeniku, koji mu je ukazivao preterano
potovanje, rekao je: ta dobija gledajui ovo telo podlono
truljenju? Onaj ko vidi Dhammu, vidi mene; onaj ko vidi mene,
vidi Dhammu.5
Oboavanje nekoga, ma koliki svetac on bio, nije
dovoljno da bilo koga oslobodi. Ne moe biti osloboenja i
spasenja bez neposrednog doivljaja stvarnosti. Zato istina ima
primat, a ne onaj ko je govori. Svako potovanje onom ko
poduava istinu, ali najbolji nain za ukazivanje tog potovanja
15
je rad na sopstvenom ostvarenju istine. Kada su mu pred kraj

ivota ukazivali posebne poasti, Buddha je govorio: To nije
nain kako se nekom ko je prosvetljen ispravno ukazuje ast,
potovanje, kako se oboava i uvaava. Meutim, ako monah ili
monahinja, svetovni sledbenik mukarac ili ena, vrsto koraa
putem Dhamme, od prvog koraka do krajnjeg cilja, upranjava
Dhammu radei na pravi nain, taj ispravno ukazuje ast,
potovanje, oboavanje i uvaavanje nekog prosvetljenog na
najvii mogui nain.6
Buddhino uenje je put koji moe slediti svako ljudsko
bie. On je taj put nazvao Plemenitim Osmostrukim Putem, jer
se put sastoji od upranjavanja osam meusobno povezanih
delova. Plemenit je u smislu da svako ko sledi taj put, mora
postati sveta osoba, plemenitog srca, osloboena patnje.
To je put uvida u prirodu stvarnosti, put ostvarenja
istine. Da bi reili probleme, moramo sagledati svoju situaciju
kakva ona zaista jeste. Moramo nauiti da prepoznamo povrnu,
prividnu stvarnost i da prodremo iza nje, da bismo sagledali
finije istine, zatim krajnju istinu, i da bismo konano iskusili
istinu osloboenja od patnje. Kako emo nazvati tu istinu
osloboenja, nibbana, nebo, ili nekako drugaije, uopte nije
vano. Vano je samo doiveti je.
Jedini nain da neposredno doivimo istinu je da
pogledamo unutra, da posmatramo sebe. Celog ivota bili smo
naviknuti da gledamo napolje. Uvek nas je zanimalo ta se
deava spolja, ta drugi rade. Vrlo retko ili nikada nismo
pokuali da istraimo sebe, sopstvenu mentalnu i fiziku
strukturu, vlastite reakcije, osobnu stvarnost. Zato sebi ostajemo
nepoznati. Ne shvatamo koliko je tetno to neznanje, koliko
robujemo silama unutar nas kojih uopte nismo svesni.
Da bi doli do istine, ta unutranja tama mora se
ukloniti. Moramo ostvariti uvid u svoju sopstvenu prirodu da bi
razumeli prirodu postojanja. Zato je put koji je pokazao Buddha,
put introspekcije, put samoposmatranja. On je rekao: - U okviru
ovog tela od est stopa, koje sadri um sa svojim percepcijama,
upoznajem univerzum, njegovo poreklo, njegovo nestajanje i put
koji vodi ka njegovom nestajanju - .7 Ceo univerzum i prirodne
16
R A G A N J E
zakone koji njime upravljaju treba doiveti u okviru sebe. Njih i

moemo doiveti samo u okviru sebe.
Taj put je takode put proienja. Istinu u okviru sebe ne
istraujemo zbog jalove intelektualne znatielje, ve sa
odreenim razlogom. Posmatranjem sebe mi po prvi put
postajemo svesni uslovljenih reakcija, predrasuda koje
zamagljuju nau mentalnu viziju, skrivaju od nas stvarnost i
izazivaju patnju. Prepoznajemo nagomilanu unutranju napetost,
zbog koje smo uznemireni, jadni, i shvatamo da se ona moe
ukloniti. Postepeno uimo kako da razbijemo tu napetost i da
nai umovi postanu isti, mirni i sreni.
Taj put je proces koji zahteva stalnu primenu. Moe
doi do iznenadnih proboja, ali oni su rezultat neprekidnih
napora. Neophodno je raditi korak po korak. Istovremeno sa
svakim korakom javljaju se dobrobiti. Ne sledimo put u nadi da
emo ostvarene koristi uivati tek u budunosti, da emo posle
smrti doi u raj, o kome samo moemo nagaati. Koristi moraju
biti konkretne, ive i doivljene sada i ovde.
Pre svega, to je uenje koje treba primenjivati. Sama
vera u Buddhu i njegovo uenje nee nam pomoi da se
oslobodimo patnje. Nee nam pomoi ni puko intelektualno
razumevanje puta. Obe stvari imaju vrednost samo ako e nas
inspirisati da uenje primenimo u praksi. Samo stvarna praksa
onoga to je Buddha naukovao dae konkretne rezultate i
promeniti nae ivote na bolje. Buddha je rekao:
Neko moe recitovati mnogo tekstova, ali ako to ne primenjuje takav
neozbiljan ovek lii na stoara koji samo broji krave drugih; on ne uiva
kvalitet ivota pravog istraivaa istine.
Neko drugi je u stanju da recituje samo nekoliko rei iz nekog teksta,
ali ako on ivi Dhamma ivot, koraajui putem od njegovog poetka do kraja,
taj uiva ivot pravog istraivaa istine.8
Put se mora slediti, uenje se mora primenjivati. Inae,

to je besmislena veba.
Nije neophodno da se neko zove budista da bi
upranjavao ovo uenje. Nazivi nisu bitni. Patnja ne pravi
razlike, ve je zajednika svima. Zato i lek, da bi bio koristan,
mora biti jednako primenjiv za sve. Praksa nije rezervisana samo
17
za isposnike koji su se odrekli svetovnog ivota. Sigurno da

moramo odreeno vreme iskljuivo posvetiti uenju ove tehnike,
ali kada smo to uradili, uenje se moe primenjivati u
svakodnevnom ivotu. Ako se neko odrekne kue i svetovnih
odgovornosti da bi sledio ovaj put, ima priliku da radi
intenzivnije, da dublje usvoji uenje i zbog toga bre napreduje.
S druge strane, onaj ko je ukljuen u svetovni ivot, sa mnogo
razliitih odgovornosti, moe ovoj praksi posvetiti samo
ogranieno vreme. Ali bez obzira da li je isposnik ili svetovni
ovek, svaki pojedinac treba da primenjuje Dhammu.
Samo primenjena Dhamma daje rezultate. Poto je ovo
zaista put od patnje ka miru, kako napredujemo sa vebom,
postajemo sreniji u svakodnevnom ivotu, usklaeniji i sve vie
u miru sami sa sobom. U isto vreme nai odnosi sa drugima
postaju mirniji i skladniji. Umesto da poveavamo napetost u
drutvu, biemo u mogunosti da damo pozitivan doprinos
poveanju sree i dobrobiti svih ljudi. Da bi sledili ovaj put,
moramo iveti ivot Dhamme, istine i istote. To je ispravan
nain primene uenja. Dhamma, ispravno primenjena,
predstavlja umetnost ivljenja.
Pitanja i odgovori
PITANJE: Stalno se pozivate na Buddhu. Da li vi poduavate
Budizam?
S. N. GOENKA: - Ja nemam posla sa izmima. Ja poduavam
Dhammu, tj. ono to je uio Buddha. On nikad nije poduavao
bilo kakav izam ili sektaku doktrinu. On je uio neto od
ega mogu imati koristi ljudi bilo kog porekla: umetnost
ivljenja. Ostajanje u neznanju tetno je za svakoga; razvijanje
mudrosti za svakoga je dobro. Znai, bilo ko moe upranjavati
ovu tehniku i ostvariti dobrobit. Hrianin e postati dobar
hrianin, jevrejin e postati dobar jevrejin, musliman e postati
dobar musliman, hindu e postati dobar hindu, budista e postati
dobar budista. Pojedinac treba da postane dobro ljudsko bie. U
protivnom pojedinac nikad nee biti dobar hrianin, dobar
18
R A G A N J E
jevrejin, dobar musliman, dobar hindu,

Najvanije je kako postati dobro ljudsko bie.
dobar
budista.
Stalno govorite o uslovljavanju. Nije li ovo uvebavanje zaista

vrsta uslovljavanja uma, bez obzira to je pozitivna?
Ba nasuprot, ovo je proces razuslovljavanja. Umesto da
nameemo bilo ta umu, on automatski uklanja nezdrave osobine,
tako da zdrave, pozitivne ostaju. Uklanjanjem negativnosti,
otkrivaju se pozitivni kvaliteti, koji su sutinska priroda istog
uma.
Ali sedeti u odreenom poloaju i usmeravati panju na odreen
nain, za odreen period vremena, sigurno je uslovljavanje.
Ako to radite kao igru ili mehaniki ritual, onda dazaista
uslovljavate svoj um. Ali, to je pogrena primena Vipassane.
Ako radite ispravno, moete doiveti istinu neposredno, sami za
sebe. I iz tog iskustva, prirodno se razvija razumevanje, koje
ukida sva prethodna uslovljavanja.
Nije li sebino zaboraviti na ceo svet i samo sedeti i meditirati
ceo dan?
To bi bilo tako da je meditacija sama sebi cilj, ali ona je sredstvo
za neto to uopte nije sebinozdrav um. Kada nam je telo
bolesno, idemo u bolnicu da se leimo. Ne idemo u bolnicu za
ceo ivot, ve samo da poboljamo zdravlje, koje e nam
koristiti u svakodnevnom ivotu. Isto tako, idemo na kurs
meditacije da poboljamo mentalno zdravlje, koje emo zatim
koristiti za vlastito dobro i za dobro drugih.
Ostati srean i miran ak i kad se sreemo sa patnjom drugih
nije li to ista neosetljivost?
Biti osetljiv na patnju drugih ne znai da sami moramo postati
tuni. Umesto toga, ostajemo mirni i uravnoteeni, tako da
moemo preduzeti neto da bi uklonili njihovu patnju. Ako i
sami postanemo tuni, poveavamo nesreu oko nas; ne
pomaemo drugima, ne pomaemo ni sebi.
Zato ne ivimo u miru?
19
Zato to nam nedostaje mudrost. ivot bez mudrosti je ivot u

obmanama, to je stanje uzbuenosti, jada. Naa najvea
obaveza je da ivimo zdrav, harmonian ivot, dobar za nas i za
sve druge ljude. Da bi to ostvarili, moramo nauiti da koristimo
svoju sposobnost samoposmatranja, sposobnost posmatranja
istine.
Zato je neophodno pohaati desetodnevni kurs da bi se nauila
tehnika?
Pa, ako moete doi i na due to je jo bolje! Meutim, deset
dana je minimalno vreme u kome je mogue shvatiti osnovne
postavke tehnike.
Zato moramo ostati na mestu odravanja kursa deset dana?
Zato to ste ovde da izvrite jednu operaciju na svom umu.
Operacija se vri u bolnici, u operacionoj sali, zatienoj od
zagaivanja. Ovde, u granicama kursa, moete izvriti operaciju
a da ne budete uznemireni bilo kakvim spoljnim uticajem. Kada
se kurs zavri operacija je gotova, i vi ste spremni da se ponovo
suoite sa svetom.
Da li ova tehnika lei i nae telo?
Da, kao nusprodukt. Mnoge psihosomatske bolesti prirodno
nestaju kada se ukloni mentalna napetost. Ako je um potresen,
fizike bolesti e se sigurno razviti. Kada um postane blag i ist,
one e same od sebe nestati. Ali ako za svoj cilj postavimo
leenje telesnih bolesti, umesto proiavanja uma, neemo
ostvariti ni jedno ni drugo. Ustanovio sam da ljudi koji su doli
na kurs da bi izleili telesne bolesti veu panju na bolest svo
vreme trajanja kursa: Danas, da li je bolje? Ne, nije bolje ...
Ima li danas poboljanja? Ne, nema poboljanja! Svih deset
dana oni protrae na taj nain. Meutim, ako je namera da
jednostavno proistimo um onda, kao rezultat meditacije, mnoge
bolesti nestaju same od sebe.
Vi govorite da smo preplavljeni negativnostima. ta ako smo
preplavljeni pozitivnostima, ljubavlju na primer?
20
R A G A N J E
Ono to vi zovete pozitivnost je prava priroda uma. Kada je

um osloboen uslovljenosti, on je uvek pun ljubaviiste
ljubavii oseamo se mirno i sreno. Ako uklonimo
negativnost, onda ostaje pozitivnost, ostaje istoa. Neka ceo
svet bude preplavljen tom pozitivnou!
21
Slediti put
gradu Savatthi u severnoj Indiji, Buddha je imao

veliki centar u koji su ljudi dolazili da meditiraju i sluaju
njegova predavanja o Dhammi. Jedan mladi je svako vee
dolazio da slua njegova predavanja. Godinama je dolazio da
slua Buddhu, ali nikada nije praktino probao ni jedno
Buddhino uenje.
Posle nekolkih godina, jedne veeri ovek je doao
neto ranije i zatekao Buddhu samog. Pristupio mu je, iskazao
potovanje i rekao:
- Gospodine, imam jedno pitanje koje se stalno javlja i
izaziva sumnju.
- O? Ne sme biti sumnje na putu Dhamme; hajde da to
rasistimo! Koje je tvoje pitanje?
- Gospodine, ve godinama dolazim u va centar za
meditaciju, i primetio sam da je tu veliki broj isposnika, monaha
i monahinja i jo vie svetovnih ljudi, mukaraca i ena. Neki od
njih ve godinama dolaze kod Vas. Za neke od njih jasno se vidi
da su dostigli krajnji cilj; vrlo je oigledno da su oni potpuno
osloboeni. Takode sam primetio da su drugi doiveli neke
promene u ivotu. Oni su bolje nego to su bili ranije, mada ne
mogu da kaem da su potpuno osloboeni. Ali, gospodine,
takoe vidim veliki broj ljudi, ukljuujui i sebe, koji su isti kao
to su i bili, a nekada su ak i gore. Oni se ili uopte nisu
promenili, ili se nisu promenili na bolje.
- Zato je to tako, gospodine? Ljudi dolaze Vama, tako
velikom oveku, potpuno prosvetljenom, tako monom i
saoseajnom. Zato ne upotrebite svoju mo i saoseajnost da ih
22
R A G A N J E
sve oslobodite?
Buddha se smeio i rekao: - Mladiu, gde ti ivi? Gde
si roen?
- Gospodine, ja ivim ovde u Savatthiju, glavnom gradu
drave Kosala.
- Da, ali crte tvog lica pokazuju da nisi iz ovog dela
zemlje. Odakle si rodom?
- Gospodine, ja sam iz Rajagaha, glavnog grada drave
Magadha. Doao sam i nastanio se ovde u Savatthiju pre
nekoliko godina.
- Da li si raskinuo sve veze sa Rajagahom?
- Ne, gospodine. Jo uvek imam roake tamo. Imam
prijatelje tamo. Imam posao tamo.
- Onda sigurno ide od Savatthija do Rajagaha dosta
esto?
- Da, gospodine. Mnogo puta svake godine idem u
Rajagah i vraam se u Savatthi.
- Poto si mnogo puta iao odavde do Rajagaha i nazad,
sigurno poznaje taj put veoma dobro?
- O da, gospodine, savreno ga poznajem. Skoro mogu
rei da bih i vezanih oiju naao put do Radagaha, toliko sam ga
puta preao.
- Tvoji prijatelji, oni koji te dobro poznaju, sigurno
moraju znati da si ti iz Rajagaha i da si se ovde nastanio? Oni
moraju znati da esto poseuje Rajagah i da savreno poznaje
put odavde do Radagaha?
- O da, gospodine. Svi oni koji su mi bliski znaju da
esto idem u Radagah i da savreno poznajem taj put.
- Mora da se desilo da neki od njih dou kod tebe i trae
da im objasni put odavde do Rajagaha. Da li ti to krije, ili im
jasno predoi put?
- ta tu ima da se krije, gospodine? Objasnim onoliko
jasno koliko mogu: prvo krenete na istok, onda idete prema
Banarasu, nastavite dalje dok ne doete do Gaya, a potom do
Rajagaha. Ja im to vrlo detaljno objasnim, gospodine.
- Ti ljudi, kojima da tako jasno objanjenje, da li svi
stignu do Rajagaha?
23
- Kako to moe biti, gospodine? Oni koji preu ceo put

do kraja, samo oni e stii do Rajagaha.
- To je ono to elim da ti objasnim, mladiu. Ljudi mi
dolaze zato to znaju da sam ja neko ko je proao put odavde do
nibbane i da ga zato savreno poznajem. Oni dolaze i pitaju me:
Koji je put do nibbane, do osloboenja? I ta tu ima da se
krije? Ja im jasno pokaem: Ovo je put. Neko samo klima
glavom i kae: Lepo reeno, lepo reeno, vrlo dobar put, ali ja
neu napraviti ni korak na tom putu; divan put, ali ja ne mogu da
se muim da bih ga sledio. Kako onda takav ovek moe dostii
krajnji cilj?
- Nikoga ne nosim na svojim ramenima da bih ga doveo
do krajnjeg cilja. Niko ne moe nositi nekog drugog na svojim
ramenima do krajnjeg cilja. U najboljem sluaju, sa ljubavlju i
saoseanjem moemo rei: E, ovo je put, i evo kako sam ga ja
preao. Ti takoe radi, takoe sledi taj put i ostvarie krajnji
cilj. Svaki ovek mora da ide sam, mora sam da napravi svaki
korak na putu. Onaj ko je napravio jedan korak, jedan korak
blii je cilju. Onaj ko je napravio sto koraka, sto koraka blii je
cilju. Onaj ko je napravio sve korake na putu, dostigao je krajnji
cilj. Ti takoe treba sam da ide tim putem.9
24
Glava 2
POLAZNA TAKA
Izvor
patnje lei u svakom od nas. Kada budemo

razumeli sopstvenu stvarnost, nai emo reenje za problem
patnje. Svi mudri ljudi oduvek su savetovali spoznaj sebe.
Moramo poeti upoznavanjem sopstvene prirode, jer nikako
drugaije ne moemo reiti svoje ili svetske probleme.
Ustvari, ta znamo o sebi? Svi smo uvereni u svoju
vanost i jedinstvenost, ali nae znanje o nama samima je samo
povrno. Na dubljim nivoima, mi sebe uopte ne poznajemo.
Buddha je istraio fenomen ljudskog bia istraujui
sopstvenu prirodu. Ostavljajui po strani sva predznanja, istraio
je stvarnost u sebi i shvatio da se svako ljudsko bie sastoji iz
pet procesa, etiri mentalna i jednog fizikog.
Materija
Ponimo sa fizikim aspektom. To je najoigledniji i
najjasniji deo nas, lako uoljiv svim ulima. A kako malo u
stvari znamo o njemu. Naizgled moemo upravljati telom: ono
se pokree i vri radnje prema naoj svesnoj volji. Ali sa druge
strane, svi unutranji organi funkcioniu van nae kontrole, bez
naeg znanja. Na finijem nivou, mi nemamo iskustveno znanje,
o stalnim biohemijskim reakcijama koje se odigravaju u svakoj
eliji tela. Ali to jo uvek nije krajnja stvarnost materijalnog
fenomena. Sagledano do kraja, naizgled vrsto, telo se sastoji od
subatomskih estica i praznog prostora. ta vie, ak ni
subatomske estice nemaju stvarnu vrstou. Njihov vek trajanja
je manje od trilionitog dela sekunde. estice neprekidno nastaju
i isezavaju, kao tok vibracija. To je krajnja stvarnost naeg tela,

kao i celokupne materije, koju je Buddha otkrio pre 2500
godina.
Moderni naunici su svojim istraivanjima pronali i
prihvatili tu krajnju stvarnost materijalnog univerzuma.
Meutim, ti naunici nisu postali osloboene i prosvetljene
linosti. Oni su prouavali prirodu univerzuma iz znatielje,
koristei svoj intelekt i oslanjajui se na instrumente da bi
proverili sopstvene teorije. Nasuprot tome, Buddha nije bio
motivisan samo znatieljom, ve eljom da nae izlaz iz patnje.
U istraivanjima nije koristio nikakve instrumente ve samo svoj
um. Istina koju je pronaao nije bila rezultat intelektualiziranja
ve neposrednog iskustva, i zato ga je i mogla osloboditi.
On je otkrio da se ceo materijalni univerzum sastoji od
estica, koje se na Pali jeziku zovu kalape ili nedeljive
jedinice. Te estice ispoljavaju u beskonanim varijacijama
osnovne kvalitete materije: masu, vrstinu, temperaturu i
kretanje. One se kombinuju i formiraju strukture koje su
naizgled stalne. Ustvari, te strukture se sastoje od majunih
kalapa koje stalno nastaju i isezavaju. To je krajnja stvarnost
materije: stalni tok talasa ili estica. To je telo koje svako od nas
zove ja.
Um
Zajedno sa fizikim procesom postoji i psihiki
procesum. Mada ga ne moemo dodirnuti ili videti, ini nam
se da je on jo prisnije povezan sa nama nego nae telo.
Moemo pretpostaviti budue postojanje bez tela, ali ne
moemo zamisliti bilo kakvo postojanje bez uma. Ali, koliko
malo znamo o umu i koliko malo smo u stanju da ga
kontroliemo. Kako esto on odbija da uradi ono to mi elimo i
radi ono to mi ne elimo. Naa kontrola svesnog uma je jo
kakva-takva, ali nam izgleda da je nesvesni um potpuno van
nae moi ili razumevanja i da njime vladaju sile kojima mi ne
upravljamo i nismo ih svesni.
26
O L A Z N A T A K A
Kao to je istraio telo, Buddha je istraio i um i

pronaao da se um, u globalu, sastoji iz etiri procesa: svesnost
(via), percepcija (sa), oseti (vedan), i reakcije
(sankhra).
Prvi proces, svesnost, je prijemni deo uma, in
nerazluene svesnosti ili spoznaja. On jednostavno belei
dogaanje bilo koje pojave, prijem bilo kakvog ulaza, fizikog
ili mentalnog. Uzima sirove podatke doivljaja ne dodeljujui
mu ime i ne donosei vrednosni sud.
Drugi mentalni proces je zapaanje, in prepoznavanja.
Ovaj deo uma identifikuje sve ono to je svesnost primetila. On
razlikuje, dodeljuje naziv, vri kategorizaciju sirovih ulaznih
podataka i procenjuje ih kao pozitivne ili negativne.
Sledei deo uma su oseti. Ustvari, im doe do nekog
prijema informacija, nastaju oseti, znak da se neto dogada. Sve
dok se ne izvri procena ulaza, oseaji ostaju neutralni. Ali, kada
je pridodata vrednost ulaznim podacima, oseti postaju prijatni ili
neprijatni, u zavisnosti od date procene.
Ako je oseaj prijatan, javlja se elja da se doivljaj
produi i pojaa. Ako je oseaj neprijatan, javlja se elja da ga
zaustavimo i odbacimo. Um reaguje sa simpatijom ili
antipatijom.1 Na primer, kada sluh normalno funkcionie i
ujemo zvuk, na delu je spoznavanje. Kada je zvuk prepoznat
kao rei, sa pozitivnom ili negativnom konotacijom, poelo je da
funkcionie zapaanje. Tada u igru ulaze oseaji. Ako su rei
pohvalne, nastaju prijatni oseaji. Ako su rei pogrdne, nastaju
neprijatni oseaji. Odmah dolazi do reakcije. Ako su oseti
prijatni, poinju da nam se dopadaju, elimo jo rei pohvale.
Ako su oseti neprijatni, poinju da nam se ne dopadaju, elimo
da prekinemo grdnju.
Iste stvari se dogaaju kada do ulaza doe preko bilo
kog drugog ula: svesnost, percepcija, oseaji, reakcija. Ove
etiri mentalne funkcije traju jo krae nego nestalne estice
koje ine materijalnu stvarnost. Svakog momenta kada ula
dou u kontakt sa bilo kakvim objektom, etiri mentalna procesa
se deavaju brzinom munje i ponavljaju svakog sledeeg
momenta, dok kontakt traje. To se dogaa tako brzo da nismo ni
27
svesni ta se zbiva. Tek kada se odreena reakcija ponavlja kroz

dui period vremena, i dobija istaknut i pojaan oblik, postajemo
je svesni.
Najznaajniji aspekt ovog opisa ljudskog bia nije u
tome ta on ukljuuje, ve u tome ta izostavlja. Bez obzira da li
smo sa Zapada ili sa Istoka, da li smo hriani, jevreji,
muslimani, hindu, budisti, ateisti, ili bilo ta drugo, svako od nas
ima uroeno ubedenje da negde u nama postoji jedno ja,
identitet koji traje. Operiemo sa nepromiljenom pretpostavkom
da je osoba koja je postojala pre deset godina u sutini ista osoba
koja postoji i danas, koja e postojati deset godina od danas,
koja e moda postojati i u buduem ivotu posle smrti. Bez
obzira kojih filozofija i teorija se drimo, svi ivimo sa duboko
usaenim ubeenjem, Ja sam bio, ja jesam, ja u biti.
Buddha je uzdrmao tu instinktivnu afirmaciju identiteta.
Time on nije izneo neki jo sumnjiviji pogled, kojim bi se
suprotstavio teorijama drugih. Stalno je naglaavao da on ne
iznosi nikakvo miljenje, ve jednostavno opisuje istinu koju je
doiveo i koju bilo koji obian ovek moe doiveti. Onaj koji
je prosvetljen je ostavio po strani sve teorije - , govorio je, - jer
je video stvarnost materije, oseaja, percepcije, reakcije i
svesnosti, njihovo nastajanje i njihovo nestajanje - .2 Uprkos
prividu, on je ustanovio da je svako ljudsko bie u stvari serija
odvojenih ali povezanih dogaaja. Svaki dogaaj je rezultat
prethodnog i sledi ga bez ikakvog meuintervala. Neprekidan
niz blisko povezanih dogaaja stvara utisak kontinuiteta,
identiteta, ali to je samo prividna stvarnost, ne i krajnja istina.
Reci moemo dati ime, ali u stvari ona je tok vode koji
nikad ne staje na svom putu. Svetlost svee moemo smatrati
postojanom, ali ako bolje pogledamo videemo da plamen
nastaje od fitilja koji gori u tom trenutku i koji e odmah biti
zamenjen novim plamenom, iz asa u as. Dok govorimo o
svetlosti elektrine sijalice, nikada ne mislimo da je ona, kao i
reka, stalan tok, u ovom sluaju tok energije koju proizvode
oscilacije vrlo visoke uestanosti u vlaknu sijalice. Svakog
trenutka nastaje neto novo kao proizvod prolosti, da bi bilo
zamenjeno neim novim u sledeem trenutku. Sled dogaaja je
28
O L A Z N A T A K A
tako brz i neprekidan da je to teko primetiti. U odreenoj taki

procesa ne moemo rei da je to to se sada dogaa isto kao i
ono to mu je prethodilo, niti da nije isto. I pored te
neodreenosti, proces se deava.
Na isti nain, Buddha je shvatio, ovek nije zavren,
nepromenjiv entitet, ve proces koji tee iz asa u as. Nema
stvarnog bia, postoji samo odreeni tok, neprekidni proces
nastajanja. Razume se, u svakodnevnom ivotu moramo optiti
izmedu sebe kao sa linostima, manje vie odreene,
nepromenjive prirode. Moramo prihvatiti spoljnu, prividnu
stvarnost, jer inae ne bi mogli uopte delovati. Spoljna
stvarnost jeste stvarnost, ali samo povrna. Na dubljem nivou,
stvarnost je da je ceo univerzum, ivi i neivi, u stalnom stanju
postajanjanastajanja i nestajanja. Svako od nas je, ustvari, tok
stalno promenjivih subatomskih estica, zajedno s kojima se
menjaju procesi svesnosti, percepcije, oseaja i reakcije, ak i
bre nego fiziki proces.
To je krajnja stvarnost sopstva kojim je svako od nas
toliko obuzet. To je tok dogaaja u koji smo ukljueni. Ako to
pravilno razumemo, putem neposrednog iskustva, nai emo
klju za izlazak iz patnje.
Pitanja i odgovori
PITANJE: Kada kaete um, nisam siguran na ta mislite? Ja
ne mogu da naem um.
S. N. GOENKA: On je svuda, u svakom atomu. Uvek kada neto
oseate, tu je i um. Um osea.
Znai pod umom ne podrazumevate mozak?
O ne, ne, ne. Ovde na Zapadu vi mislite da je um samo u glavi.
To je pogreno shvatanje.
Um je u celom telu?
Da, um je sadran u celom telu, u celom telu!
Govorite o doivljaju Ja samo u negativnom smislu. Ne
29
postoji li i pozitivna strana? Zar ne postoji dozivljaj Ja koji

nas ispunjava radou, mirom i ushienjem?
Kroz meditaciju ete saznati da su sva takva ulna zadovoljstva
nestalna. Dou i prou. Ako to Ja zaista uiva u njima, ako su
to moja zadovoljstva, onda Ja moram imati neku vlast nad
njima. Ali ona nastaju i nestaju bez moje kontrole. Kakvo je to
onda Ja?
Ja ne govorim o ulnim zadovoljstvima ve o vrlo dubokom
nivou.
Na tom nivou Ja vie uopte nije vano. Kada dostignete taj
nivo, ego je rastvoren. Postoji samo radost. Pitanje Ja se onda
ne postavlja.
Pa dobro, umesto Ja, recimo doivljaj linosti.
Oseaj osea, ne postoji niko drugi da osea. Stvari se samo
dogadaju, to je sve. Sada vam se ini da mora biti neko Ja koje
osea, ali ako vebate, dostii ete nivo na kome se ego rastvara.
Onda e nestati i vae pitanje.
Doao sam ovde jer sam oseao da Ja treba da doe ovamo.
Da! Sasvim tano. Za konvencionalne potrebe, ne moemo
pobei od Ja i moje. Ali hvatati se za njih, uzimajui ih kao
stvarne u krajnjem smislu, moe doneti samo patnju.
Pitam se da li postoje ljudi koji izazivaju nau patnju?
Niko ne izaziva nau patnju. Vi sami izazivate patnju stvaranjem
napetosti u umu. Ako znate kako da to ne radite, vrlo je lako
ostati miran i srean u svakoj situaciji.
ta ako nam neko drugi uini neto loe?
Ne smete dozvoliti da vam ljudi rade loe stvari. Kad god neko
uradi neto loe, on teti drugima i u isto vreme teti samom
sebi. Ako mu dozvoljavate da radi neto loe, onda ga u tome
ohrabrujete. Morate upotrebiti svu svoju snagu da ga zaustavite,
ali samo sa dobrom namerom, saoseanjem i samilou za njega.
Ako nastupite mrnjom i ljutnjom, samo oteavate situaciju.
30
O L A Z N A T A K A
Meutim, ne moete biti dobronamerni sa takvom osobom

ukoliko va um nije blag i miran. Zato vebajte da razvijate mir
u sebi, jer onda moete reiti problem.
Ima li smisla traiti mir u sebi kad u svetu nema mira?
Svet e biti miran samo onda kada svi ljudi na svetu budu mirni
i sreni. Promena treba da pone sa svakim pojedincem. Ako je
dungla uvenula i vi elite da je obnovite, vi morate zalivati
svako drvo u dungli. Ako elite svetski mir, treba da nauite
kako da sami budete mirni. Samo tako moete doneti mir svetu.
Razumem kako e meditacija pomoi bolesnim, nesrenim
ljudima, ali ta je sa onima koji su zadovoljni svojim zivotom,
koji su ve sreni?
Neko ko je zadovoljan povrnim zadovoljstvima ivota ne zna
za nemir koji lei duboko u umu. On ivi u zabludi da je srean,
ali njegova zadovoljstva nisu trajna i napetosti nastale u
podsvesti narastaju, da bi se, pre ili kasnije, pojavile na svesnom
nivou. Kad do toga doe, onda ta takozvana srena osoba
postaje jadna. Zato ne bi poeli sad i ovde sa spreavanjem
takve situacije?
Da li je vae uenje Mahyna ili Hnyna?
Ni jedno ni drugo. Re yna ustvari znai vozilo koje e nas
odvesti do krajnjeg cilja, ali danas pogreno nosi sektako
znaenje. Buddha nikada nije poduavao nita sektako. On je
poduavao Dhammu, koja je univerzalna. Ta univerzalnost je
ono to me je privuklo Buddhinom uenju, od koga imam
dobrobiti i zato nudim svakom i svima univerzalnu Dhammu,
svom ljubavlju i saoseanjem. Za mene, Dhamma nije ni
Mahyna, ni Hnyna, niti bilo kakva sekta.
31
Buddha i naunik
izika realnost se stalno menja, svakog trenutka. To

je Buddha shvatio prouavajui sebe. Svojim snano usredsreenim
umom prodro je duboko u sopstvenu prirodu i otkrio da se
celokupna materijalna struktura sastoji od siunih subatomskih
estica koje neprekidno nastaju i isezavaju. Dok puknemo
prstom ili trepnemo okom, rekao je, svaka od tih estica nastane
i nestane mnogo triliona puta.
Neverovatno, mislie svako ko posmatra samo
prividnu stvarnost tela, koje izgleda tako vrsto, tako
nepromenjivo. Smatrao sam da je fraza mnogo triliona puta
idiomatski izraz i da je ne treba uzimati bukvalno. Medutim,
moderna nauka je potvrdila ovu izjavu.
Pre nekoliko godina, jedan ameriki naunik dobio je
Nobelovu nagradu za fiziku. Dugo vremena vrio je
eksperimente sa subatomskim esticama, od kojih se sastoji
fiziki univerzum, i prouavao ih. Ve ranije bilo je poznato da
ove estice nastaju i nestaju velikom brzinom, uvek i uvek
iznova. Taj naunik je odluio da razvije instrument koji bi bio u
stanju da izbroji koliko puta estica nastane i nestane u jednoj
sekundi. On je vrlo korektno instrument koji je izumeo nazvao
komora mehura, i pronaao da u jednoj sekundi subatomska
estica nastane i nestane 1022 puta.
Istina koju je otkrio naunik ista je kao i ona koju je
otkrio Buddha, ali koliko je velika razlika izmedu njih dvojice!
Neki od mojih amerikih studenata, koji su pohaali kurseve u
Indiji, kasnije su se vratili u svoju zemlju i posetili su tog
naunika. Izvestili su me da je on, i pored injenice to je otkrio
32
O L A Z N A T A K A
ovu stvarnost, jedan obian ovek sa uobiajenom gomilom

problema, kakvu imaju svi ljudi. Ni sluajno nije potpuno
osloboen od patnje.
Taj naunik nije postao prosvetljen, nije osloboen od
celokupne patnje, zato to nije doiveo istinu neposredno. Ono
to je on nauio jo uvek je samo intelektualna mudrost. On
veruje u tu istinu zato to ima poverenja u instrument koji je
pronaao, ali on nije sam doiveo tu istinu.
Nemam nita protiv tog oveka, kao ni protiv moderne
nauke. Medutim, ne moramo biti naunici samo za spoljni svet.
Moemo, kao Buddha, takoe biti naunici za unutranji svet, da
bi neposredno doiveli istinu. Lino ostvarenje istine samo po
sebi e promeniti nain ponaanja uma, tako da emo poeti da
ivimo u skladu sa istinom. Svaka aktivnost postaje usmerena na
vlastito dobro i za dobro drugih. Ako nedostaje taj unutranji
doivljaj, postoji mogunost zloupotrebe nauke u destruktivne
svrhe. Ako postanemo naunici unutranje stvarnosti, ispravno
emo koristiti nauku za sreu svih ljudi.
33
Glava 3
NEPOSREDNI UZROK
tvarni svet nema nikakve slinosti sa svetom iz bajki

u kome svi ive sreno do kraja ivota. Ne moemo zaobii
istinu da je ivot nesavren, nepotpun, nezadovoljavajui
istinu da postoji patnja.
Prema takvoj stvarnosti, za nas je bitno da znamo da li
patnja ima uzrok, i ako ima, da li se taj uzrok moe ukloniti,
tako da se i patnja moe ukloniti. U sluaju da se uzrok patnje
javlja jednostavno sluajno i da na njega ne moemo uticati ili
njime upravljati, onda smo nemoni i moemo odustati od
namere da naemo nain za oslobaanje od patnje. Takoe ako
je naa patnja predodreena od nekog svemonog bia koje je u
ulozi vrhovnog i neprikosnovenog sudije, onda treba da znamo
kako da udovoljimo tom biu da nam vie ne alje patnju.
Buddha je shvatio da naa patnja nije isto sluajna. Ona
ima svoje uzroke, kao to uzroke imaju i sve ostale pojave.
Zakon uzroka i posledicakammaje univerzalan i od
sutinskog znaaja za postojanje. Uzroci patnje nisu van nae
kontrole.
Kamma
Re kamma (ili karma u svojoj bolje poznatoj
Sanskritskoj formi) popularno se shvata kao sudbina. Na
nesreu, ovo znaenje je upravo suprotno od onoga to je Buddha
podrazumevao pod reju kamma. Sudbina je neto van nae
kontrole, odluka provienja koja je unapred data za svakog od
nas. Kamma, meutim, bukvalno znai akcija. Nae sopstvene
34
E P O S R E D N I U Z R O K
akcije su uzrok svega to doivljavamo: Sva bia poseduju

svoja dela, nasleuju svoja dela, potiu iz svojih dela, vezana su
za svoja dela; njihova dela su njihovo utoite. Kao to su
njihova dela niska ili plemenita, takvi e biti i njihovi ivoti.1
Sve to nam se deava u ivotu rezultat je naih
sopstvenih akcija. Prema tome, moemo postati gospodari svoje
sudbine ako postanemo gospodari svojih akcija. Sami smo
odgovorni za akcije koje izazivaju nau patnju. Svako od nas
ima sredstvo da ukine patnju. To sredstvo su nae akcije.
Buddha je rekao,
Sami ste svoji gospodari,
2
Sami stvarate sopstvenu budunost.
Ustvari, svako od nas je kao ovek koji nikad nije uio

da vozi, a sedi vezanih oiju za volanom automobila na
prometnom autoputu. Male su anse da emo stii na odredite
bez udesa. Moemo misliti da mi upravljamo kolima, ali ustvari
kola upravljaju (sa) nama. Ako elimo da izbegnemo nesreu, da
i ne govorimo o stizanju na cilj, potrebno je skinuti povez sa
oiju, nauiti kako se upravlja i izvui se iz opasnosti, to je pre
mogue. Slino tome, moramo postati svesni onoga ta radimo i
onda nauiti da vrimo one radnje koje e nas odvesti tamo gde
smo naumili.
Tri vrste akcija
Postoje tri vrste akcije: fizika, vokalna i mentalna. Mi
normalno pridajemo najvie vanosti fizikim akcijama, neto
manje vokalnim i najmanje mentalnim. ini nam se da je istui
nekog loije nego mu rei neto uvredljivo, a i jedno i drugo
izgleda ozbiljnije nego neizreena loa namera. To je svakako
koncept prema kome su napravljeni zakoni koji vae u svakoj
zemlji. Ali prema Dhammi, zakonu prirode, najvanija je
mentalna akcija. Fizika i vokalna akcija poprimaju sasvim
drugaija znaenja u zavisnosti od namere sa kojom su
preduzete.
Hirurg koristi skalpel prilikom hitne operacije, koja
35
moe spasti ivot, ali desi se da operacija ne uspe i da pacijent

umre. Ubica koristi no da bi ubio rtvu. Fiziki, njihove akcije
su sline, sa istim rezultatom, ali mentalno one su potpuno
suprotne. Hirurg radi iz saoseanja, ubica iz mrnje. Rezultati,
kao posledica njihovih akcija, bie potpuno razliiti, u skladu sa
njihovim namerama.
Slino i u sluaju govora, najvanija je namera. ovek
se svaa sa kolegom i vrea ga nazivajui ga budalom. Govori iz
ljutnje. Isti ovek vidi svoje dete, koje se igra u blatu, i neno ga
zove budalom. Sada govori iz ljubavi. U oba sluaja izgovorene
su iste rei izraavajui sasvim suprotna stanja uma. Namera iza
naeg govora odreuje rezultat.
Rei i dela, ili njihovi spoljni efekti, samo su posledice
mentalnih akcija. O njima se ispravno sudi prema prirodi
namere, iji su oni izraz. Mentalna akcija je prava kamma, uzrok
koji e dati rezultat u budunosti. Shvatajui tu istinu, Buddha je
rekao,
Um prethodi svim pojavama,
Um je najvaniji, sve je proizvod uma.
Ako govorite i delujete neistim umom,
pratie vas patnja kao kola upregnutu ivotinju.
Ako govorite i delujete istim umom,
sledie vas srea
3
kao uvek prisutna senka.
Uzrok patnje
Koje mentalne akcije odreuju nau sudbinu? Ako se
um ne sastoji ni od ega drugog ve od svesnosti, opaanja,
oseta i reakcije, ta od ovoga utie na stvaranje patnje? Svaki od
ovih delova uma je u odreenom stepenu ukljuen u proces
patnje. Medutim, prva tri dela su uglavnom pasivna. Svesnost
samo prima sirove podatke doivljaja, opaanje vri
kategorizaciju podataka, oseti signaliziraju dogaanje prethodna
dva koraka. Zadatak ova tri dela je da samo obrade ulazne
informacije. Ali kada um pone da reaguje, pasivnost ustupa
mesto privlaenju ili odbijanju, simpatiji ili antipatiji. Ta
36
reakcija stavlja u pokret nov lanac dogaaja. Na poetku lanca je

reakcija, sankhra. Zato je Buddha rekao,
Sva patnja koja nastaje
ima reakciju za svoj uzrok.
Ako sve reakcije prestanu da postoje
4
onda vie nee biti ni patnje.
Prava kamma, pravi uzrok patnje je reakcija uma. Jedna

kratka reakcija simpatije ili antipatije ne mora biti jaka i ne mora
dati veliki rezultat, ali moe imati kumulativni efekat. Reakcija
se ponavlja iz asa u as, pojaavajui se svakim ponavljanjem i
razvijajui se u udnju ili odvratnost. To je ono to je Buddha u
prvoj propovedi nazvao tah, u bukvalnom prevodu e:
mentalna navika neodoljive enje za onim to nije, to
ukljuuje i isto tako nepopravljivo nezadovoljstvo sa onim to
jeste.5 to enja i nezadovoljstvo postaju jai, dublji je njihov
uticaj na nae miljenje, na govor i nae akcijei oni izazivaju
veu patnju.
Buddha je rekao da su neke reakcije kao linije povuene
na povrini mirne vode: im se povuku, one i nestaju. Druge su
kao linije nacrtane na peanoj plai: ako se povuku ujutru
nestaju preko noi, obrie ih plima ili vetar. Neke su kao linije
duboko urezane u stenu sa dletom i ekiem. One e takoe
vremenom, kako stena erodira, biti izbrisane, ali protei e
vekovi dok one nestanu.6
Tokom svakog dana, celog ivota, um stvara reakcije,
ali ako na kraju dana pokuamo da ih se setimo, biemo u stanju
da izdvojimo jednu ili dve koje su ostavile dubok utisak tog
dana. Takoe, ako na kraju meseca pokuamo da se setimo svih
naih reakcija, biemo u stanju da izdvojimo jednu ili dve, koje
su ostavile najdublji utisak tog meseca. Isto tako, na kraju
godine, moi emo da se prisetimo samo jedne ili dve reakcije,
koje su ostavile najdublji utisak tokom cele godine. Tako
duboke reakcije veoma su opasne i vode u ogromnu patnju.
Prvi korak ka oslobaanju od takve patnje je da
prihvatimo njenu realnost, ne kao filozofski koncept ili kao in
poverenja, ve kao injenicu postojanja koja u naim ivotima
pogaa svakog od nas. Prihvatanjem i razumevanjem ta je
37
patnja i zato patimo, moemo prestati da budemo upravljani i

poeti sami da upravljamo. Kroz uenje koje nam omoguava da
neposredno shvatimo sopstvenu prirodu, moemo doi na put
koji vodi oslobaanju od patnje.
Pitanja i odgovori
PITANJE: Nije li patnja prirodni deo ivota? Zato bi pokuali da
je se oslobodimo?
S. N. GOENKA: Toliko smo ogrezli u patnji da biti slobodan od
nje izgleda neprirodno. Ali, kada doivite pravu sreu mentalne
istoe, znaete da je to prirodno stanje uma.
Moe li doivljaj patnje oplemeniti ljude i pomoi im da jaaju
svoj karakter?
Da. Ustvari, ova tehnika namerno koristi patnju kao sredstvo da
nekog oplemeni. Ali, ona e biti efikasna samo ako nauite da
objektivno posmatrate patnju. Ako ste vezani za sopstvenu
patnju, doivljaj vas nee oplemeniti. Zauvek ete ostati jadni.
Nije li preuzimanje kontrole nad naim akcijama vrsta
potiskivanja?
Ne. Vi samo uite da objektivno posmatrate sve to se dogaa.
Ako je neko ljut i pokua da sakrije ljutnju, da je proguta, onda
da, to jeste potiskivanje. Ali posmatranjem ljutnje videete da
ona sama po sebi prolazi. Oslobodiete se ljutnje ako nauite
kako objektivno da je posmatrate.
Ako se stalno posmatramo kako moemo normalno iveti?
Biemo toliko zauzeti posmatranjem sebe da ne moemo iveti
slobodno i spontano.
To nije ono to ljudi nalaze posle zavrenog kursa meditacije.
Ovde uite mentalne vebe koje e vam omoguiti da se
posmatrate u svakodnevnom ivotu, kad god vam je to potrebno.
Vi neete vebati zatvorenih oiju po ceo dan itavog ivota, ali
isto kao to vam u svakodnevnom ivotu pomae fizika snaga,
dobijena fizikim vebanjem, tako e vas takoe jaati i
38
mentalne vebe. Ono to vi zovete slobodna, spontana

aktivnost je, u stvari, mentalna reakcija koja je uvek tetna.
Dok uite proces samoposmatranja, videete da kad god naie
teka situacija u ivotu, moete zadrati ravnoteu svog uma.
Mirnim umom moete slobodno izabrati kako da delujete. Vi
ete preduzeti pravu akciju, koja je uvek dobra za vas a i za
ostale ljude.
Postoji li bilo kakvo sluajno dogaanje, dogaanje bez uzroka?
Nita se ne dogaa bez uzroka. To nije mogue. Nekada ga naa
ograniena ula i intelekt ne mogu jasno uoiti, ali to ne znai da
uzrok ne postoji.
Da li vi hoete da kaete da je sve u ivotu predodreeno?
Pa, nae prole akcije e sigurno dati plod, dobar ili lo. One e
odrediti tip ivota koji imamo, optu situaciju u kojoj emo se
nai. Ali, to ne znai da je sve to nam se dogaa predodreeno,
opredeljeno naim prolim akcijama i da se nita drugo ne moe
dogoditi. To nije sluaj. Nae prole akcije utiu na tok naeg
ivota, usmeravajui ga prema prijatnim i neprijatnim
doivljajima. Sadanje akcije su jednako vane. Priroda nam je
dala mogunost da postanemo gospodari svojih sadanjih akcija.
Kroz to moemo promeniti vlastitu budunost.
Ali sigurno da na nas utiu i akcije drugih?
Razume se. Na nas utiu ljudi iz nae okoline i nae okruenje, a
mi takoe stalno utiemo na njih. Ako je, na primer, veina ljudi
sklona nasilju, dolazi do rata i razaranja, to izaziva patnju
mnogih. Ali, ako ljudi ponu da proiavaju svoj um, ne moe
doi do nasilja. Koren problema lei u umu svakog
pojedinanog ljudskog bia, jer drutvo je sastavljeno od
pojedinaca. Ako svaki pojedinac pone da se menja, menjae se
i drutvo, i rat i razaranje e se retko dogaati.
Kako moemo jedni drugima meusobno pomagati ako se svako
mora suoiti sa rezultatima sopstvenih akcija?
Nae mentalne akcije utiu na druge. Ako mi stalno stvaramo
39
negativnost u umu, ta negativnost tetno deluje na one koji

dolaze u dodir sa nama. Ako um ispunimo pozitivnou, dobrim
eljama za druge, onda e to pomagati onima koji su oko nas.
Ne moemo upravljati akcijama, odnosno kamma-om drugih, ali
moemo ovladati sobom, da bi pozitivno uticali na okolinu.
Zato je biti bogat dobra karma? Ako je to tako, da li moemo
rei da veina ljudi na Zapadu ima dobru karmu a veina ljudi
Treeg sveta lou?
Bogatstvo samo po sebi nije dobra karma. Ako postanemo
bogati, a ostanemo jadni, kakva je korist od bogatstva? Biti
bogat i srean, stvarno sreanto je dobra karma. Najvanije je
biti srean, bez obzira da li smo bogati ili ne.
Sigurno da je neprirodno nikad ne reagovati?
To tako izgleda ako imamo iskustva samo sa pogrenim
nainom ponaanja neistog uma. Ali za ist um je prirodno da
ostane nevezan, pun ljubavi, saoseanja, dobre namere, radosti,
mirnoe. Nastojte to da doivite.
Kako moemo biti ukljueni u ivot ako ne reagujemo?
Umesto da reagujete, vi nauite da preduzimate akcije, da
delujete sa uravnoteenim umom. Vipassana meditanti ne
postaju neaktivni, kao biljke. Oni ue kako da dejstvuju
pozitivno. Ako moete promeniti svoj model ponaanja, umesto
reagovanja na ispravnu akciju, onda ste postigli neto vrlo
dragoceno. A moete ga promeniti praktikovanjem Vipassane.
40
Seme i plod
akav je uzrok, takva e biti i posledica. Kakvo je

seme, takav e biti i plod. Kakva je akcija, takav e biti i njen
rezultat.
U istu zemlju ratar posadi dva semena: jedno je seme
eerne trske, drugo je seme drveta nim, tropskog drveta koje je
veoma gorko. Dva semena u istoj zemlji, dobijaju istu vodu, isto
sunce, isti vazduh. Priroda hrani na isti nain i jedno i drugo.
Niknu dve male biljice i ponu da rastu. I ta se desilo sa nim
drvetom? Kada se razvije gorko mu je svako vlakno, dok je kod
eerne trske svako vlakno slatko. Zato je priroda, ili ako
hoete Bog, tako blagonaklon prema jednom, a tako surov
prema drugom?
Ne, ne, priroda nije ni blagonaklona ni surova. Ona
postupa prema utvrenim zakonima. Priroda samo pomae
kvalitetu semena da se manifestuje. Prehranjivanje samo pomae
semenu da razvije latentne kvalitete koje poseduje. Seme
eerne trske ima kvalitet slatkoe; zato e i cela biljka biti
slatka. Seme drveta nim ima kvalitet gorine; zato e cela biljka
biti gorka. Kakvo je seme, takav e biti i plod.
Ratar ode do drveta nim, pokloni se tri puta, obie oko
njega 108 puta, ponudi cvee, miriljave tapie, svee, voe i
slatkie. I onda pone da moli, - O nim boe, molim te daj mi
slatki mango, ja elim slatki mango! - Jadni nim bog ne moe to
da ispuni, nema tu mo. Ako neko eli slatki mango, treba i da
posadi seme mango drveta. Onda ne treba da plae i moli za
neiju pomo. On e upravo dobiti slatki mango. Kakvo je seme,
takav e biti i plod.
41
Na problem, nae neznanje je u tome to smo

nepromiljeni dok sejemo seme. Mi stalno sejemo seme drveta
nim, a kad doe vreme ubiranja plodova mi smo spremni,
elimo slatki mango. Plaemo, molimo i nadamo se da emo
dobiti mango. Meutim to ne pomae.7
42
Glava 4
SUTINA PROBLEMA
- stina patnje mora se istraiti do kraja,1 rekao je

Buddha. No pre nego to e postati prosvetljen, seo je sa
vrstom odlukom da nee ustati dok ne shvati kako patnja
nastaje i kako se moe ukloniti.
Definisanje patnje
Buddha je jasno video da patnja postoji. To je
nezaobilazna injenica, bez obzira koliko je neprijatna. Patnja
poinje sa poetkom ivota. Nemamo svesnog pamenja o svom
postojanju u majinoj utrobi, ali je opte poznato da iz nje
izlazimo plaui. Roenje je velika trauma.
Poto smo poeli da ivimo, sigurno emo se sresti sa
patnjom usled bolesti i starosti. Meutim, bez obzira koliko smo
bolesni, bez obzira koliko oronuli i iscrpljeni, niko od nas ne eli
da umre, zato to je smrt velika patnja.
Svako ivo bie se mora suoiti sa svim tim patnjama. I
kako idemo kroz ivot, moramo se sresti i sa drugim patnjama,
razliitim vrstama fizikih i mentalnih bolova. Dogaaju nam se
neprijatne stvari, a odvojeni smo od prijatnih. Ne dobijamo ono
to elimo; umesto toga, dobijamo ono to ne elimo. Sve te
situacije su patnja.
Ovi primeri patnje su oigledni onom ko o tome dublje
razmilja. Ali budui Buddha nije bio zadovoljan ogranienim
objanjenjima intelekta. Nastavio je dublje da ulazi u sebe kako
bi doiveo pravu prirodu patnje i naao je da je patnja
vezivanje za pet skupina.2 Na vrlo dubokom nivou patnja je

preterano vezivanje, koje svako od nas razvija prema
sopstvenom telu i umu, sa njegovim spoznavanjem, opaanjem,
osetima i reakcijama. Ljudi snano prijanjaju za svoj identitet
za mentalno i fiziko biedok su oni (mentalno i fiziko bie)
uistinu samo procesi koji se razvijaju. Patnja je prijanjanje za
nerealnu ideju sebe, za neto to se, ustvari, stalno menja.
Vezivanje
Postoji nekoliko vrsta vezivanja. Prvo, vezivanje za
naviku traenja ulnih zadovoljstava. Narkomani uzimaju drogu
zato to ele da imaju prijatne oseaje, koje droga u njima
izaziva, mada znaju da uzimanjem droge pojaavaju svoju
ovisnost. Na isti nain robujemo navici udnje. im se jedna
elja zadovolji, stvaramo drugu. Objekat je ovde sekundaran.
injenica je da mi teimo da neprekidno odravamo stanje
udnje, zato to sama udnja u nama izaziva prijatne osete koje
elimo da produimo. udnja postaje navika koje se ne moemo
otarasiti, pravo ropstvo. I kao to narkoman postepeno razvija
toleranciju prema drogi koju uzima i zahteva sve vee doze da bi
postigao opijenost, naa udnja stalno se pojaava to vie
elimo da je zadovoljimo. Na taj nain nikad neemo iskoreniti
udnju. A sve dok postoji udnja, ne moemo biti sreni.
Drugo veliko prijanjanje je za Ja, ego, za sliku koju
imamo o sebi. Za svakog od nas Ja je najvanija linost na
svetu. Ponaamo se kao magnet okruen gvozdenim opiljcima:
on e automatski urediti opiljke tako da su usmereni prema
njemu, a mi emo instinktivno, bez razmiljanja pokuati da
uredimo svet onako kako nam se dopada, elei da privuemo
prijatno i odbijemo neprijatno. Ali niko od nas nije sam na
svetu. Jedno Ja e sigurno doi u sukob sa drugim. Model koji
svako eli da napravi, poremeen je magnetskim poljem drugih.
I mi sami postajemo predmet privlaenja ili odbijanja. Rezultat
moe biti samo nezadovoljstvo, patnja.
Mi ne ograniavamo sopstveno vezivanje samo na Ja.
Proirujemo ga na moje, prema svemu to nam pripada. Svi
44
U T I N A P R O B L E M A
razvijamo veliko vezivanje za ono to posedujemo, zato to nam

je to pridrueno, i podrava sliku o Ja. To prijanjanje ne bi
stvaralo probleme kada bi ono za ta kaemo moje bilo veno,
a Ja bi moglo veno da ga uiva. Ali, pre ili kasnije, Ja se
odvaja od moje. Vreme razdvajanja sigurno dolazi. Kada
doe, patnja e biti utoliko vea ukoliko je vea vezanost za
moje.
Prijanjanje se prua jo daljena nae poglede i
verovanja. Nije vaan njihov pravi sadraj, kao ni da li su tani
ili pogreni, ako smo vezani za njih sigurno e nas uiniti
nesrenim. Svi smo ubeeni da su nai pogledi i tradicije
najbolji i veoma se uznemirimo kad ih neko kritikuje. Ako
pokuamo da objasnimo nae poglede, a drugi ih ne prihvataju,
opet se uznemirimo. Ne shvatamo da svaki ovek ima sopstvena
verovanja. Besmisleno je raspravljati o tome koji pogled je
ispravan. Korisnije bi bilo ostaviti po strani sva predubeenja i
pokuati sagledati stvarnost. Ali naa vezanost za line poglede
ne dozvoljava nam da tako i uradimo i dri nas nesrenim.
Napokon, postoji vezanost za religijske obrede i
ceremonije. Mi teimo da naglasimo spoljni izraz religije vie
nego njenu sutinu. ini nam se da niko, ko ne obavlja odreene
ceremonije, ne moe biti zaista religiozan. Zaboravljamo da je
formalan aspekt religije, bez njene sutine, isti kao prazna
koljka. Pobonost recitovanja molitvi ili vrenja ceremonija je
bez vrednosti ako um ostaje pun ljutnje, strasti i loih namera.
Da bi bili istinski religiozni, moramo razviti religiozan stav:
istotu srca, ljubav i saoseanje za sve. Naa vezanost za spoljne
oblike religije dovodi do toga da pridajemo vei znaaj slovu
religije nego njenom duhu. Gubimo sutinu religije i zato
ostajemo jadni.
Sve nae patnje, kakve god bile, vezane su za jedno od
navedenih prijanjanja. Vezivanje i patnja uvek idu zajedno.
Uslovljeno nastajanje: lanac uzroka i posledica
koji izaziva patnju
ta izaziva vezanost? Kako do nje dolazi? Analizirajui
sopstvenu prirodu, budui Buddha je otkrio da vezanost nastaje
45
usled trenutne mentalne reakcije simpatije ili antipatije. Kratka,

nesvesna reakcija uma ponavlja se i pojaava, narastajui u
mono privlaenje ili odbijanje, koje stvara sva naa vezivanja.
Vezivanje je samo razvijeni oblik trenutne reakcije. To je
neposredni uzrok patnje.
ta izaziva reakciju simpatije ili antipatije? Posmatrajui
dublje, video je da ona nastaje zbog oseta. Imamo prijatne osete
i oni poinju da nam se dopadaju; imamo neprijatne osete i oni
poinju da nam se ne dopadaju.
Sada, odakle oseti? ta ih izaziva? Istraujui sebe jo
dalje, video je da oni nastaju zbog dodira: dodira oka sa onim
to vidimo; dodira uha sa zvukom; dodira nosa sa mirisom;
dodira jezika sa ukusom; dodira tela sa neim opipljivim; dodira
uma sa nekom milju, emocijom, idejom, zamiljanjem ili
seanjem. Svet doivljavamo kroz pet ula i putem uma. Kad
god neki objekat ili pojava doe u dodir sa ovih est osnova
doivljaja, dolazi do oseta, prijatnog ili neprijatog.
A zato uopte dolazi do dodira? Budui Buddha je
video da zbog postojanja est ulnih osnovapet fizikih ula i
umamora doi do dodira. U svetu postoji bezbroj pojava: prizora,
zvukova, mirisa, ukusa, struktura, razliitih misli i emocija. Sve
dok nai prijemnici rade, dodir je neizbean.
Zato onda postoje est ulnih osnova? Zato to su oni
sutinski aspekt toka uma i materije. A zato tok uma i materije?
ta je njegov uzrok? Budui Buddha je shvatio da proces nastaje
zbog svesnosti, in spoznavanja koji deli svet na spoznavaoca i
spoznato, subjekt i objekt, Ja i drugi. Iz ovog odvajanja
nastaje identitet, roenje. Svakog asa nastaje svesnost i
dobija odreen fiziki i psihiki oblik. U sledeem trenutku,
ponovo, svesnost dobija malo drugaiji oblik. Kroz sveukupno
nae postojanje svesnost tee i menja se. Na kraju dolazi smrt,
ali svesnost tu ne staje. Bez ikakve pauze, u sledeem trenutku
ona poprima novi oblik. Tok svesnosti se nastavlja, iz jednog
postojanja u drugo, ivot za ivotom.
ta onda izaziva ovaj tok svesnosti? On je video da tok
svesnosti nastaje zbog reakcije. Um stalno reaguje i svaka
reakcija daje podsticaj toku svesnosti tako da on traje do
46
sledeeg trenutka. to je jaa reakcija vei je podsticaj koji ona

daje. Mala reakcija u jednom asu odrava tok svesnosti samo
za trenutak. Ali, ako se ta trenutna reakcija, dopadanja ili
nedopadanja, pojaa u udnju ili odvratnost, ona dobija snagu i
odrava tok svesnosti kroz mnogo trenutaka, minutima, satima.
Ako se reakcija udnje ili odbojnosti dalje pojaava, ona
odrava ovaj tok danima, mesecima, moda godinama. A ako
kroz ceo ivot ponavljamo i pojaavamo odreene reakcije, one
razvijaju snagu dovoljnu da odri tok svesnosti, ne samo od
jednog trenutka do sledeeg, od jednog dana do sledeeg, od
jedne godine do sledee, nego i od jednog ivota do sledeeg.
A ta izaziva te reakcije? Posmatrajui na najdubljem
nivou realnosti, shvatio je da se reakcije dogaaju zbog
neznanja. Nismo svesni injenice da reagujemo i nismo svesni
prave priroda onoga na ta reagujemo. Nismo svesni prolazne,
bezline prirode svog postojanja, i da vezivanje za tu
egzistenciju donosi samo patnju. Ne poznavajui svoju pravu
prirodu, mi slepo reagujemo. ak i ne znajui da smo reagovali,
istrajavamo u slepim reakcijama i dozvoljavamo im da se
pojaavaju. Na taj nain, zbog neznanja, postajemo zarobljenici
navike reagovanja.
Evo kako Toak Patnje poinje da se okree:
Ako raste neznanje, dolazi do reakcije;
ako reakcija raste, dolazi do svesnosti;
ako svesnost raste, dolazi do uma-i-materije;
ako um-i-materija rastu, dolazi do est ula;
ako est ula rastu, dolazi do kontakta;
ako kontakt raste, dolazi do oseaja;
ako oseaji rastu dolazi do udnje i odvratnosti;
ako udnja i odvratnost rastu, dolazi do vezivanja;
ako vezivanje raste, dolazi do procesa nastajanja;
ako proces nastajanja raste, dolazi do roenja;
ako roenje raste, dolazi do propadanja i smrti, to izaziva
tugu, aljenje, fiziku i mentalnu patnju i jad.
3
Tako raste ukupna masa patnje.
Ovim lancem uzroka i posledicauslovljenim

nastajanjemdovedeni smo do naeg sadanjeg postojanja i
suoeni sa patnjom u budunosti.
47
Na kraju je istina Buddhi postala jasna: patnja poinje sa

neznanjem o realnosti nae prave prirode, o pojavi nazvanoj
Ja. A sledei uzrok patnje je sankhara, mentalna navika
reakcije. Zaslepljeni neznanjem, stvaramo reakcije udnje i
odbojnosti, koje se razvijaju u vezivanje, koje dalje vodi u sve
vrste nesrea. Navika reagovanja je kamma, i ona odreuje nau
budunost. Reakcija nastaje samo zbog neznanja o naoj
sopstvenoj prirodi. Neznanje, udnja i odbojnost su tri korena iz
kojih raste sva naa patnja u ivotu.
Put koji vodi iz patnje
Poto je razumeo patnju i njen uzrok, budui Buddha
suoio se sa sledeim pitanjem: kako se patnja moe ukinuti?
Setio se zakona kamma-e, uzroka i posledica: ako ovo postoji,
ono se dogaa; ono nastaje nastajanjem ovog. Ako ovo ne
postoji, ono se ne dogaa; ono nestaje nestajanjem ovog. Nita
se ne deava bez uzroka. Ako se uzrok ukine, nee biti ni
posledice. Na taj nain proces nastajanja patnje moe se
preokrenuti:
Ako se neznanje ukine i sasvim nestane, prestaje reakcija;
Ako prestane reakcija, svesnost prestaje;
Ako prestane svesnost, um-i-materija prestaju;
Ako prestanu um-i-materija, est ula prestaju;
Ako prestanu est ula, dodir prestaje;
Ako prestane dodir, oseaji prestaju;
Ako prestanu oseaji, udnja i odbojnost prestaju;
Ako prestanu udnja i odbojnost, vezivanje prestaje;
Ako prestane vezivanje, proces nastajanja prestaje;
Ako prestane proces nastajanja, roenje prestaje;
Ako prestane roenje, nestaju propadanje i smrt, zajedno sa tugom,
aljenjem, fizikom i mentalnom patnjom i jadom.
5
Tako nestaje celokupna masa patnje.
Ako iskorenimo neznanje, onda nee biti ni slepe

reakcije koja izaziva sve vrste patnje. A ako vie ne bude patnje,
doiveemo pravi mir, pravu sreu. Toak patnje moe se
preokrenuti u toak osloboenja.
To je ono ta je uradio Siddhattha Gotama da bi ostvario
48
prosvetljenje. To je ono to je on uio druge da rade. Rekao je,

Radei neto loe
skrnavimo se.
Ne radei loe
6
proiavamo se.
Sami smo odgovorni za reakcije koje izazivaju nau patnju.

Prihvatajui odgovornost, moemo nauiti kako da eliminiemo
patnju.
Tok uzastopnih postojanja
Tokom Uslovljenog Nastajanja Buddha je objasnio
proces ponovnog roenja ili samsra-u. U Indiji njegovog
vremena, taj koncept bio je opteprihvaen kao injenica. Danas
to mnogim ljudima moe izgledati kao strana, nepodesna
doktrina. Pre nego to je prihvatimo ili odbacimo, treba da
razumemo ta ona jeste, a ta nije.
Samsra je proces uzastopnog nastajanja, nadovezivanje
prolih i buduih ivota. Naa dela su sila koja nas gura iz ivota
u ivot. Svaki ivot, u viem ili niem svetu, e biti uzvien ili
nizak, u zavisnosti da li su naa dela bila plemenita ili niska. U
tom pogledu koncept se sutinski ne razlikuje od stanovita
mnogih religija, koje ue o buduim postojanjima u kojima
emo biti kanjeni ili nagraeni za akcije u ovom ivotu.
Buddha je, meutim, shvatio da i u najviim oblicima ivota
postoji patnja. Zbog toga ne treba da teimo srenom
preporoenju, jer tek neraanje je potpuna srea. Bolje da je na
cilj osloboenje od celokupne patnje. Kada se oslobodimo
ciklusa patnje, doivljavamo jednu nepomuenu sreu veu od
svih zemaljskih zadovoljstava. Buddha je pokazao put da
doivimo takvu sreu jo za vreme ovog ivota.
Samsra nije popularna ideja o seobi due ili sopstva,
koje zadrava nepromenjen identitet kroz mnoge inkarnacije. To
je, rekao je Buddha, upravo ono to se ne dogaa. Insistirao je
na tome da ne postoji nepromenjivi identitet koji prelazi iz
ivota u ivot: To je isto kao to od krave dobijamo mleko; od
mleka pavlaku; od pavlake buter; od sveeg butera proieni
49
buter; od proienog butera krem. Kada imamo mleko to onda

nije pavlaka, svei buter, preieni buter ili krem. Slino tome,
samo trenutno postojanje treba smatrati stvarnim, a ne neko
prolo ili budue.7
Buddha nije smatrao da se postojan ego-princip
reinkarnira u sledeim ivotima, a ni da ne postoje proli i
budui ivoti. Umesto toga, on je shvatio i uio da traje samo
proces nastajanja iz ivota u ivot, sve dok nae akcije daju
podsticaj tom procesu.
ak i ako neko ne veruje u druga postojanja osim
sadanjeg, Toak Uslovljenog Nastajanja jo uvek vai. Svakog
trenutka, dok nismo svesni svojih slepih reakcija, stvaramo
patnju koju doivljavamo sada i ovde. Ako uklonimo neznanje i
prestanemo slepo reagovati, kao rezultat doiveemo mir, sada i
ovde. Raj i pakao postoje sada i ovde. Oni se mogu doiveti u
ovom ivotu, sa ovim telom. Buddha je rekao: - ak i (ako neko
veruje) da nema drugog sveta, da nema budue nagrade za
dobra, ili kazne za zla dela, jo uvek u ovom ivotu, moe se
iveti sreno, ako uspemo da ivimo bez mrnje, zle namere i
napetosti.8
Bez obzira da li verujemo ili ne verujemo u prole i
budue ivote, jo uvek se suoavamo sa problemima u
sadanjem ivotu; problemima koji su posledice naih
sopstvenih slepih reakcija. Najvanije je da te probleme
reavamo sada, da preduzmemo korake ka ukidanju patnje,
ukidanjem nae navike reagovanja i da sada doivimo sreu
osloboenja.
Pitanja i odgovori
PITANJE: Zar ne postoje zdrave udnje i odvratnostina primer,
da mrzimo nepravdu, da elimo slobodu, da se plaimo fizike
povrede?
S. N. GOENKA: udnja i odbojnost nikad ne mogu biti zdrave.
Uvek e vas uiniti napetim i nesrenim. Ako preduzimate
akciju zasnovanu na udnji ili odbojnosti u vaem umu, moete
50
imati i vredan cilj, ali vi tada koristite nezdravo sredstvo da

ostvarite taj cilj. Naravno da treba da se zatitite od opasnosti.
To moete uraditi preplavljeni strahom, ali ako tako radite,
razvijate kompleks straha, koji e vam tetiti u budunosti. Ili sa
mrjom u umu moete se uspeno boriti protiv nepravde, ali ta
mrnja e postati tetan mentalni kompleks. Morate se boriti
protiv nepravde; morate se zatiti od opasnosti, ali to moete
uraditi uravnoteenim umom, bez napetosti. Na uravnoteeni
nain, iz ljubavi prema drugima, moete raditi da bi postigli
neto dobro. Ravnotea uma uvek pomae i dae najbolje
rezultate.
ta ima loe u tome ako elimo materijalne stvari, da bi uinili
ivot ugodnijim?
Ako je to stvarno potrebno, nema nita loe u tome, pod
uslovom da se za to ne veemo. Na primer, edni ste i elite
vodu. Nema nita nezdravo u tome. Treba vam voda, krenete,
uzmete je i ugasite e. Ali, ako to postane opsesija, to onda ne
pomae. To vam teti. Za sve to vam je potrebno radite i
pribavite ga. Ako ne uspete neto da dobijete, nasmejte se i
pokuajte ponovo na drugi nain. Ako uspete, onda uivajte u
tome, ali bez vezivanja.
ta je sa planiranjem budunosti? Hoete li i to nazvati
udnjom?
Ponovo, kriterijum je da li ste vezani za svoj plan. Svako mora
da obezbedi budunost. Ako va plan ne uspe i ponete da
plaete, onda znate da ste bili vezani za njega. Medutim, ako
nemate uspeha, a ipak se smekate, razmiljajui: - U redu,
uradio sam sve to sam mogao. Pa ta ako nisam uspeo?
Pokuau ponovo! - onda radite tako da niste vezani i ostajete
sreni.
Zaustavljanje Toka Uslovljenog Nastajanja zvui
samoubistvo, samoponitenje. Zato bismo to eleli?
kao
eleti ponitenje sopstvenog ivota je sigurno tetno, ba kao to

je tetna i udnja da nastavimo ivljenje. Ali umesto toga uimo
51
da dozvolimo prirodi da radi svoj posao, bez udnje za bilo im,

ak ni za osloboenjem.
Ali rekli ste da kada se lanac sankhra jednom konano prekine,
tada prestaje i ponovno raanje.
Da, ali ta je pria u dalekoj budunosti. Pozabavite se ovim
ivotom. Ne brinite za budunost! Uinite da sadanjost bude
dobra i budunost e automatski biti dobra. Sigurno da kada se
eliminiu sve sankhra-e koje su odgovorne za ponovno
roenje, prestaje proces raanja i umiranja.
Zar to onda nije ponitenje, istrebljenje?
Ponitenje iluzije o Ja; istrebljenje patnje. To je znaenje rei
nibbna: gaenje vatre. Stalno gorimo u udnji, averziji,
neznanju. Kada vatra prestane, jad prestaje. Ono to preostaje,
onda je samo pozitivno. Ali to se ne moe opisati reima, jer to
je neto van podruja ula. To mora da se doivi u ovom ivotu;
onda ete znati ta je to. Onda e nestati strah od ponitenja.
ta se tada deava sa svesnou?
Zato brinuti o tome? Ne pomae ako spekuliemo o neemu to
se samo moe doiveti, ne i opisati. To e vas samo omesti u
pravoj nameri da radite i to ostvarite. Kada postignete taj nivo,
uivaete u njemu, a sva pitanja e nestati. Neete imati
nikakvih pitanja! Radite da postignete to stanje.
Kako svet moe funkcionisati bez vezivanja? Da su roditelji
nevezani, oni ne bi ak ni brinuli o deci. Kako je mogue bez
vezivanja voleti i biti ukljuen u ivot?
Nevezivanje ne znai ravnodunost. Ono se ispravno zove
sveta ravnodunost. Kao roditelji morate odgovorno brinuti o
svojoj deci, svom svojom ljubavlju, ali bez prijanjanja.
Obavljajte svoju dunost iz ljubavi. Pretpostavite da negujete
bolesnu osobu koja se, pored sve vae nege, ne oporavlja. Vi
neete poeti da plaete. To ne bi koristilo. Uravnoteenim
umom potraiete drugi nain da joj pomognete. To je sveta
ravnodunost: to nije neaktivnost, a nije ni reakcija. To je prava
52
pozitivna akcija uravnoteenim umom.

Vrlo teko!
Da, ali to je ono to treba da nauite!
53
ljunak i maslo
ednog dana kod Buddhe je doao mladi ovek gorko

plaui. Nije mogao prestati da plae. Buddha ga je upitao: - ta
nije u redu, mladiu?
- Gospodine, jue je umro moj stari otac.
- Pa, ta da se radi? Ako je umro, plakanje ga nee
vratiti.
- Da, gospodine, ja to znam. Plakanje nee vratiti mog
oca. Ali ja sam doao kod vas, gospodine, sa posebnom
molbom: molim vas uinite neto za mog mrtvog oca!
- O? ta bih ja mogao da uradim za tvog mrtvog oca?
- Gospodine, molim vas uradite neto. Vi ste tako
moni, sigurno neto moete uraditi. Gledajte, ovi svetenici,
ispovednici i skupljai darova rade sve vrste obreda i rituala da
bi pomogli mrtvima. im se takvi rituali obave, otvaraju se vrata
nebeskog carstva i proputaju unutra onog ko je umro. On dobija
ulaznu vizu. Gospodine, vi ste tako moni! Ako vi obavite obred
za mog oca, ne samo da e dobiti ulaznu vizu, bie mu odobren
stalni boravak, dobie Zeleni Karton! Molim vas gospodine,
uinite neto za njega!
Jadni ovek bio je toliko zaslepljen tugom da nije bio u
stanju racionalno da razmilja. Buddha je morao da upotrebi
drugi nain da bi ga urazumio. Zato mu je rekao: - U redu. Idi na
pijac i kupi dva zemljana upa. Mladi je bio veoma srean,
mislei da je Buddha reio da obavi ritual za njegovog oca.
Otrao je do pijace i vratio se sa dva upa. Dobro, rekao je
Buddha, napuni jedan maslom, buterom. Mladi to uradi.
Napuni drugi ljunkom. Mladi i to uradi. Sada zatvori
54
njihove otvore. Dobro ih zapeati. On to uradi. Sada ih spusti

u ovaj ribnjak. Mladi to uradi i oba upa potonue na dno.
Sada, ree Buddha, donesi veliku motku i razbij upove.
Mladi je bio veoma srean, mislei da Buddha vri divan ritual
za njegovog oca.
Prema starom indijskom obiaju, kada ovek umre,
njegov sin odnese mrtvo telo na lomau i zapali ga. Kada telo do
pola izgori, sin uzme debelu motku i razbije lobanju. Prema
starom verovanju, im se lobanja otvori na ovom svetu, otvaraju
se vrata carstva nebeskog gore. Sada je mladi razmiljao ovako:
Telo mog oca jue je spaljeno u pepeo. Kao simbol, Buddha
sada eli da razbijem ove upove! Bio je veoma zadovoljan
ritualom.
Kao to je Buddha rekao, mladi uze motku i jakim
udarcima razbi oba upa. Buter iz jednog upa odmah izae na
povrinu i poe da pliva po vodi. ljunak iz drugog upa prosu
se po dnu i tamo ostade. Onda Buddha ree: Dobro, mladiu, ja
sam obavio svoj posao. Sada zovi sve tvoje svetenike i
arobnjake i kai im da ponu da pevaju i mole: - Molim te
kamenje, isplivaj, isplivaj! O, buteru, potoni, potoni -! Ba da
vidim kako e se to dogoditi.
O, gospodine, vi ste poeli da se alite! Kako je to
mogue, gospodine? ljunak je tei od vode i on mora ostati na
dnu. Ne moe isplivati, gospodine. To je prirodni zakon! Buter
je laki od vode i mora ostati na povrini. Ne moe potonuti,
gospodine. To je prirodni zakon!
- Mladiu, ti zna tako mnogo o zakonima prirode, ali
nisi razumeo ovaj prirodni zakon: ako je tvoj otac tokom ivota
inio dela teka kao ljunak, on mora potonuti. Ko ga moe
podii? A ako su sve njegove akcije bile lake kao buter, mora
isplivati. Ko ga moe gurnuti na dno?
to pre shvatimo zakon prirode i ponemo da ivimo u
skladu sa njim, pre emo se osloboditi sopstvenih jada.9
55
Glava 5
UVEBAVANJE
MORALNOG PONAANJA
a zadatak je da ukinemo patnju ukidanjem njenih

uzroka: neznanja, udnje i odbojnosti. Da bi ostvario taj cilj
Buddha je otkrio, sledio i poduavao praktian nain da se to
postigne. Nazvao ga je Plemeniti Osmostruki Put.*
Kada su ga jedanput zamolili da objasni put
jednostavnim reima, Buddha je rekao,
Uzdrite se od nezdravih dela,
radite samo zdrava,
proiavajte svoj um
1
to je uenje prosvetljenih.
Ovo je jasno gledite, svima prihvatljivo. Svi se slau da

treba da izbegavamo tetne akcije i da izvravamo samo dobre.
Ali kako da definiemo ta je dobro ili loe, ta je zdravo ili
nezdravo? Kada to pokuamo da uradimo, oslanjamo se na svoje
poglede, tradicionalna verovanja, naklonosti i predrasude i, u
skladu s tim, izgraujemo uske, sektake definicije koje su za
neke prihvatljive, a za druge nisu. Umesto takve uske
interpretacije, Buddha je ponudio univerzalnu definiciju ta je
zdravo, a ta nezdravo, ta moralna uzvienost, a ta greh. Svaka
akcija koja povreuje druge ljude i remeti njihov mir i
harmoniju je grena, nezdrava akcija. Svaka akcija koja pomae
drugima, koja doprinosi njihovom miru i harmoniji je moralno
uzviena, zdrava akcija. Dalje, um se istinski proiava, ne kroz
*
Za definiciju Plemenitog Osmostrukog Puta, vidi u reniku ariya ahangika

magga.
V E B A V A N J E M O R A L N O G P O N A A N J A
religiozne ceremonije ili intelektualne vebe, ve neposrednim

doivljajem sopstvene stvarnosti i sistematskim radom na
otklanjanju zavisnosti usled koje nastaje patnja.
Plemeniti osmostruki put se moe podeliti na tri stepena
uvebavanja: sla, samdhi, i pa. Sla je izgraivanje
morala, uzdravanje od nezdravih akcija tela i govora. Samdhi
je veba koncentracije, razvijanje sposobnosti za svesno
usmeravanje i upravljanje mentalnim procesima. Pa je
mudrost, razvijanje proiavajueg uvida u sopstvenu prirodu.
Vrednost moralne prakse
Svako ko eli da upranjava Dhammu, mora poeti sa
upranjavanjem sla-e. To je prvi stepen, bez koga se ne moe
napredovati. Moramo odustati od svih akcija, rei i dela koja su
tetna za druge ljude. To je lako razumetidrutvo zahteva
takvo ponaanje da bi spreilo nered. Ali, ustvari, mi se
uzdravamo od takvih akcija ne samo zato to su one tetne za
druge ljude, ve zato to su one tetne i za nas. Nemogue je
izvriti neku nezdravu akcijuuvrediti, ubiti, ukrasti ili
silovatia da pri tome ne doe do velike uzburkanosti uma,
velike udnje i odbojnosti. Taj trenutak udnje ili odbojnosti
donosi zlo sada i donee ga u budunosti. Buddha je rekao,
Gorei sada, gorei kasnije,
zao ovek dvostruko ispata. ...
Srean sada, srean kasnije,
vrli ovek dvostruko uiva.2
Ne treba da ekamo da tek posle smrti doivimo raj ili pakao;

moemo ih doiveti u ovom ivotu, u sopstvenoj koi. Kada
izvrimo nezdravu akciju, doivljavamo vatru pakla udnje i
odbojnosti. Kada izvrimo zdravu akciju, doivljavamo raj
unutranjeg mira. Zato treba da odustanemo od nezdravih rei i
dela, ne samo za dobro drugih, ve i za vlastito dobro, da ne bi
povreivali sebe.
Postoji drugi razlog za upranjavanje sla-e: elimo da
istraimo sebe, da ostvarimo uvid u dubinu sopstvene stvarnosti.
Da bi to uradili, potreban je vrlo smiren i tih um. Nemogue je
57
videti dno bazena ako je voda uzburkana. Samoposmatranje

zahteva smiren, neuzburkan um. Kada izvrimo nezdravu akciju,
um je preplavljen nemirom. Kada se uzdrimo od svih nezdravih
akcija tela ili govora, samo tada um ima priliku da postane
dovoljno miran da se samoposmatranje moe nastaviti.
Postoji jo jedan razlog zato je sla od sutinskog
znaaja: onaj ko upranjava Dhammu ide ka krajnjem cilju
osloboenja od sveukupne patnje. Dok izvrava taj zadatak ne
moe vriti akcije koje jaaju ba onu mentalnu naviku koju on
eli da izbrie. Svaka akcija koja teti drugima, obavezno je
izazvana i praena udnjom, odbojnou i neznanjem. Vrenje
takve radnje predstavlja dva koraka nazad za svaki korak
napred, i osujeuje napredovanje ka cilju.
Sla je znai neophodna ne samo za dobro drutva, ve
za dobro svakog njegovog lana. I ne samo za svakodnevno
dobro oveka, ve i za njegov napredak na putu Dhamme.
Tri dela Plemenitog Osmostrukog Puta spadaju u
uvebavanje sla-e: ispravan govor, ispravna akcija i ispravno
sticanje sredstava za ivot.
Ispravan govor
Govor mora biti ist i zdrav. istoa se ostvaruje
uklanjanjem neistoe. Zato moramo shvatiti ta se
podrazumeva pod nezdravim govorom. Nezdrav govor
ukljuuje: laganje, tj. preuveliavanje ili umanjivanje istine;
prenoenje glasina koje dovode do svae medu prijateljima;
ogovaranje i klevetanje; grube rei koje unose nemir i niemu ne
koriste; jalovo naklapanje; besmisleno eretanje koje trai i nae
i tue vreme. Ako se uzdrimo od ovakvih nezdravih vrsta
govora, ono to ostaje je ispravan govor.
Postoji i pozitivan koncept. Onaj ko upranjava ispravan
govor, objasnio je Buddha,
- govori istinu i vrst je i postojan u istinoljubivosti, vredan
poverenja, pouzdan, otvoren u nastupu. On miri posvaane i
ohrabruje ujedinjene. Uiva u harmoniji, eli harmoniju, raduje joj se
i stvara je svojim reima. Njegov govor je nean, prijatan za uho,
ljubazan, srdaan, uljudan; mnogi se sa njim slau i u njemu uivaju.
58
On govori u pravo vreme, prema injenicama, prema onome to je

od koristi, prema Dhammi i prema Pravilima Ponaanja. Njegove
rei vredno je pamtiti, jer on govori pravovremeno, razlono, dobro
odabrano i konstruktivno.3
Ispravna akcija
Akcija takoe mora biti ista. Kao i kod govora, treba da
znamo ta podrazumeva neista akcija tako da takve akcije ne
vrimo. Neista akcija ukljuuje: ubijanje ivih bia; krau;
zloupotrebu seksa, na primer silovanje i preljuba; opijenost,
gubljenje razuma, tako da ne znamo ta govorimo ili radimo.
Ako izbegavamo ove etiri neiste radnje, ono to preostaje je
ispravna, zdrava akcija.
I ovde negativan koncept nije jedini. Opisujui nekog ko
vri ispravnu akciju, Buddha je rekao: - Ostavljajui po strani
motku i ma, on je paljiv da nikog ne povredi, ljubazan, eli
dobro svim ivim biima. Otvoren, bez zadnjih namera, on ivi
kao isto bie.4
Moralna pravila
Obini ljudi u svakodnevnom ivotu pridravae se
ispravnog govora i ispravne akcije ako potuju sledeih Pet
Pravila:
1. da se uzdre od ubijanja bilo kog ivog bia;
2. da se uzdre od krae;
3. da se uzdre od ravog seksualnog vladanja;
4. da se uzdre od lanog govora;
5. da se uzdre od opijata.
Ovih Pet Pravila predstavljaju neophodan minimum za moralno
ponaanje. Njih moraju slediti svi koji ele da praktikuju
Dhammu.
Meutim, povremeno tokom ivota moemo doi u priliku
da privremeno ostavimo po strani svakodnevne probleme
moda za nekoliko dana, moda samo za jedan danda bi
proistili um, da bi radili na sopstvenom oslobaanju. Takvi
59
periodi su vreme za ozbiljno praktikovanje Dhamme i zato nae

ponaanje mora biti paljivije nego u svakodnevnom ivotu.
Vano je izbegavati akcije koje mogu ometati ili se meati u na
posao samoproiavanja. Zato u tim periodima potujemo osam
pravila. To ukljuuje pet osnovnih pravila sa jednom
modifikacijom: umesto da se uzdravamo od zloupotrebe seksa,
uzdravamo se od svih seksualnih aktivnosti. Takoe se
uzdravamo od nepravovremenog uzimanja jela (tj. uzimanja
jela posle podneva); uzdravamo se od svih ulnih zabava i
ukraavanja tela; i uzdravamo se od korienja luksuznih
kreveta. Zahtev za celibatom i dodatna pravila stimuliu
smirenost i ivahnost uma, koji su neophodni za rad na
introspekciji, i pomau da oslobodimo um od spoljnih smetnji.
Osam Pravila se potuju samo za vreme intenzivnog
upranjavanja Dhamme. Kada taj period proe, svetovni ovek
moe se vratiti na Pet Pravila koja ine osnovu moralnog
ponaanja.
Na kraju, postoji Deset Pravila za one koji su izabrali
beskuni ivot isposnika, monaha ili monahinje. Ovih deset
pravila ukljuuju prvih osam, sa sedmim podeljenim na dva dela
i jo jednim dodatnim: uzdravanje od primanja novca. Isposnici
se moraju izdravati iskljuivo od milostinje, tako da se mogu
slobodno i u potpunosti posvetiti proiavanju uma, za svoje
dobro i za dobro drugih.
Pravila, bez obzira da li pet, osam ili deset, nisu prazne
formule koje diktira tradicija. Ona su bukvalno koraci u
primeni prakse, vrlo praktino sredstvo da se obezbedi da na
govor i akcije ne tete ni drugima, ni nama samim.
Ispravno sticanje sredstava za ivot
Svaki ovek mora se na ispravan nain izdravati u
ivotu. Postoje dva kriterijuma ispravnog naina izdravanja.
Prvo, kroz svoj posao ne smemo kriti Pet Pravila ponaanja jer,
u suprotnom, oteujemo druge. Ali, dalje, ne smemo raditi
neto to bi ohrabrilo druge ljude da kre pravila, jer to takoe
izaziva zlo. Na posao ne sme neposredno ili posredno
60
ukljuivati povreivanje drugih bia. Zato je svaki posao koji

ukljuuje ubijanje ljudi ili ivotinja pogrean nain izdravanja.
ak ako mi sami ne ubijamo ivotinje, ve radimo sa delovima
ubijenih ivotinja, njihovom koom, mesom, kostima i slino, to
ipak nije ispravan nain izdravanja, jer zavisimo od pogrenih
akcija drugih. Prodaja alkohola i drugih droga moe biti vrlo
unosna, ali ak ako ih sami i ne uzimamo, njihova prodaja
ohrabruje druge ljude da se opijaju i tako sebi nanose tetu. Biti
vlasnik kockarnice moe biti vrlo unosno, ali svi koji dolaze
tamo da se kockaju tete sebi. Prodaja otrova i oruja
naoruanje, municija, bombe, projektilije dobar biznis, ali
remeti mir i harmoniju mnogih. Nijedna od ovih aktivnosti ne
predstavlja ispravan nain izdravanja.
Ako sam posao i nije tetan za druge ljude, ali ga radimo
sa namerom da naudimo drugim ljudima, to nije ispravan nain
izdravanja. Doktor koji prieljkuje epidemiju i trgovac koji
prieljkuje glad praktikuju neispravan nain izdravanja.
Svaki ovek je lan drutva. Mi ispunjavamo obaveze
prema drutvu sluei druge na razne naine. Za uzvrat,
dobijamo sredstva kojima se izdravamo. ak i monah,
isposnik, ima ispravan posao kojim zasluuje milostinju koju
prima: proiavanje uma za vlastito dobro i za dobrobit svih.
Ako on iskoritava ljude varajui ih, izvodei uda, ili se lano
prikazuje duhovno razvijenijim nego to jeste, onda on ne
upranjava ispravan nain izdravanja.
Celokupnu nadoknadu koju dobijamo za svoj posao
treba da koristimo za sopstveno izdravanje i izdravanje onih
koji od nas zavise. Ako postoji neki viak, bar jedan njegov deo
treba vratiti drutvu i upotrebiti ga za dobro drugih. Ako nam je
namera da igramo korisnu ulogu u drutvu da bi izdravali sebe i
pomagali druge, onda na posao predstavlja ispravan nain
izdravanja.
Upranjavanje Sla-e na kursu Vipassana meditacije
Treba se pridravati ispravnog govora, ispravne akcije i
ispravnog naina izdravanja, jer to je dobro i za nas i za druge.
Kurs Vipassana meditacije je prilika da se primene svi ovi
61
aspekti sla-e. To je period intenzivnog praktikovanja Dhamme i

za vreme njegovog trajanja pridravamo se Osam Pravila.
Medutim, dozvoljeni su izuzeci za one koji prvi put pohaaju
kurs, ili za one koji imaju zdravstvenih problema: njima se
dozvoljava lagani obrok uvee. Ti ljudi zato formalno potuju
samo Pet Pravila, mada u svim ostalim aspektima potuju ustvari
Osam Pravila.
Pored ovih pravila, svi uesnici kursa moraju potovati
plemenitu tiinu do poslednjeg celovitog dana kursa. Oni mogu
razgovarati sa uiteljem ili organizatorima kursa, ali ne i sa
drugim meditantima. Na taj nain sve smetnje se dre na
minimumu: ljudima je omogueno da ive i rade u meusobnoj
blizini i da pri tome ne ometaju jedni druge. U tako smirenoj,
tihoj i mirnoj atmosferi mogue je sprovoditi delikatan posao
samoposmatranja.
Za svoj posao samoposmatranja meditanti dobijaju stan
i hranu, to se finansira od donacija. Na taj nain za vreme kursa
oni ive manje ili vie kao pravi isposnici, izdravajui se od
milosti drugih. Radei svoj posao na najbolji nain, prema
sopstvenim mogunostima, meditanti upranjavaju ispravan
nain izdravanja za vreme trajanja Vipassana kursa.
Upranjavanje sla-e je integralni deo Dhamma puta.
Bez nje ne moe biti napretka na putu, jer um e ostati previe
uzburkan da bi istraivao unutranju realnost. Postoje oni koji
ue da je duhovni napredak mogu i bez sla-e. ta god da rade,
ti ljudi ne slede Buddhino uenje. Bez upranjavanja sla-e
mogue je doiveti razna stanja ekstaze, ali je velika greka ta
stanja smatrati duhovnim dostignuem. Sigurno je da bez sla-e
ne moemo osloboditi um od patnje i doiveti krajnju istinu.
Pitanja i odgovori
PITANJE: Nije li vrenje ispravne akcije vrsta vezivanja?
S. N. GOENKA: Ne. Mi radimo najbolje to moemo, shvatajui
da su rezultati van nae kontrole. Radimo na posao i
preputamo rezultate prirodi, Dhammi: Neka bude volja tvoja.
62
Dakle u pitanju je prihvatanje mogunosti da pravimo greke?

Ako napravite greku, prihvatite to i pokuajte da je ne ponovite
sledei put. Ako ponovo doivite neuspeh, nasmejte se i probajte
na drugi nain. Ako se moete smejati svom neuspehu u lice, ne
postoji vezanost. Ali, ako vas neuspeh oneraspoloi i uspeh
oduevljava, sigurno je da postoji vezanost.
Ispravna akcija je, znai, napor koji ulaemo, bez obzira na
rezultat?
Bez obzira na rezultat. Rezultat e sam po sebi biti dobar ako je
akcija dobra. O tome brine Dhamma. Mi nemamo mo da
biramo rezultat, ali mi biramo akciju. Treba samo da radimo
najbolje to moemo.
Da li je loa akcija ako sluajno nekog povredimo?
Nije. Mora postojati namera da povredimo odreeno bie i
moramo u tome uspeti. Samo tada loa akcija je kompletna. Sla
se ne sme svesti na apsurd, to ne bi bilo ni praktino ni korisno.
S druge strane, jednako je opasno biti bezobziran u svojim
akcijama, stalno povreivati druge i onda se izvinjavati sa
opravdanjem da to nije bilo namerno. Dhamma nas ui da
budemo promiljeni.
U emu je razlika izmeu ispravnog i neispravnog ponaanja u
seksu? Da li je to pitanje namere?
Ne. Seks ima svoje mesto u ivotu svetovnih ljudi. Ne treba ga
nasilno potiskivati, jer prisilni celibat stvara napetost, to izaziva
jo vie problema i tekoa. Medutim, ako damo punu slobodu
seksualnom porivu i dozvolimo sebi da imamo seksualne odnose
sa bilo kim, kad nas obuzme strast, onda nikad neemo
osloboditi um od strasti. Izbegavajui obe opasne krajnosti,
Dhamma nudi srednji put, zdrav izraz seksualnosti koji jo uvek
dozvoljava duhovni napredak, a to je seksualni odnos izmeu
dve osobe, koje su posveene jedna drugoj. Ako je va partner
Vipassana meditant, kad god naie strast oboje je posmatrajte.
To nije ni potiskivanje ni davanje pune slobode. Posmatranjem
se moete lako osloboditi strasti. Parovi e jo povremeno imati
63
seksualne odnose, ali postepeno oni se razvijaju prema stanju u

kome seks nema nikakav znaaj. To je stanje pravog, prirodnog
celibata, gde se u umu ne pojavljuje ak ni misao o strasti. Taj
celibat daje radost koja daleko nadmauje bilo kakvo seksualno
zadovoljenje. Uvek se oseamo tako ispunjeni i harmonini.
Treba da nastojimo da doivimo tu pravu sreu.
Na Zapadu se smatra da je dozvoljen seksualni odnos izmeu
osoba koje na njega dobrovoljno pristaju.
To stanovite je daleko od Dhamme. Neko ko ima seksualne
odnose danas sa jednom osobom, sutra sa drugom, zatim sa
nekom treom, umnoava svoju strast, svoju patnju. Treba biti
ili samo sa jednom osobom ili iveti u celibatu.
Kako stoji stvar sa korienjem droga da bi doiveli druga
stanja svesti, druge realnosti?
Neki studenti su mi priali da su upotrebom psihodelinih droga
proli kroz iskustva slina onima koja se ostvaruju meditacijom.
Bez obzira da li je to tano, iskustva ostvarena drogama su oblik
zavisnosti od spoljnih sredstava. Meutim, Dhamma nas ui da
budemo sami svoji gospodari, tako da moemo doiveti realnost
po potrebi, kad god to zaelimo. A druga vrlo vana razlika je
to upotreba droge dovodi kod mnogih ljudi do remeenja
mentalne ravnotee i do samo-povreivanja, dok doivljaj
istine upranjavanjem Dhamme utie da meditanti postanu
uravnoteeniji, bez povreivanja sebe ili bilo koga drugog.
Da li peto pravilo znai uzdravanje od opijata ili uzdravanje
od opijanja? Na kraju, umereno piti, ne opijati se, ne izgleda
tetno. Da li vi smatrate da ak i jedna aica alkohola
prdstavlja krenje sla-e?
ak ako pijemo i malu koliinu, tokom vremena razvijamo
udnju za alkoholom. Iako to ne shvatamo, mi tako inimo prvi
korak ka zavisnosti od alkohola, koji je sigurno tetan i za nas i
za druge. Svaka zavisnost poinje uzimanjem ba samo jedne
aice. Zato initi prvi korak ka patnji? Ako se ozbiljno bavite
meditacijom i jednog dana popijete au vina iz nesmotrenosti
64
ili zbog odreene situacije, videete da vam je meditacija tog

dana slaba. Dhamma ne moe ii zajedno sa upotrebom opijata.
Ako stvarno elite da se razvijate u Dhammi, uvajte se svih
oblika opijanja. To je iskustvo hiljada meditanata.
Ljudi iz zapadnih zemalja treba da obrate posebnu
panju na pravila o zloupotrebi seksa i korienju opijata.
Ljudi ovde esto kau: Ako nam neto prija, onda je to za nas
dobro.
To je zato to oni ne vide realnost. Kada neto radimo zbog
odbojnosti, automatski smo svesni uzburkanosti uma. Kada
neto radimo zbog udnje, onda na povrinskom delu uma to
izgleda prijatno, ali postoji nemir na dubljem nivou. Dobro se
oseamo samo zbog neznanja. Kada shvatimo koliko tetimo
sebi takvim radnjama, prirodno emo sa njima prestati.
Da li krimo sla-u ako jedemo meso?
Ne, osim ako ste sami ubili ivotinju. Ako vam je ponueno
meso i u njemu uivate kao i u bilo kojoj drugoj hrani, onda ne
krite ni jedno pravilo. Ali naravno ako jedete meso ohrabrujete
nekog drugog da kri pravila, jer ubija ivotinju. I takoe, na
finijem nivou, tetite sebi ako jedete meso. Svakog momenta
ivotinja stvara udnju i odbojnost. Ona nije u mogunosti da se
posmatra, da proiava svoj um. Svako vlakno njenog tela
postaje ispunjeno udnjom i odbojnou. Sve to unosimo u sebe
ako jedemo nevegetarijansku hranu. Meditanti pokuavaju da se
oslobode udnje i gaenja i zato e shvatiti da je za njih dobro
da izbegavaju takvu hranu.
Da li se zbog toga na kursu jede samo vegetarijanska hrana?
Da, jer ona je najbolja za Vipassana meditaciju.
Da li preporuujete vegetarijansku ishranu u svakodnenom
ivotu?
To je takoe korisno.
Kako moe zaraivanje novca biti ispravno ponaanje za
meditanta?
65
Ako upranjavate Dhammu, biete sreni ak i ako ne zaraujete

novac. Ali ako zaraujete novac i ne upranjavate Dhammu,
ostaete nesreni. Dhamma je vanija. Poto ivite u svetu,
morate se izdravati. Morate zaraivati novac potenim, tekim
radom. U tome nema nita loe. Ali radite to sa Dhammom.
Ako posledica naeg rada moe imati negativan efekat, ako se
na rad zloupotrebi, da li je to negativan nain sticanja
sredstava za ivot?
Zavisi od vae namere. Ako ste obuzeti samo gomilanjem
novca, ako mislite: - Neka drugi budu oteeni, to me ne brine
sve dok dobijam svoj novac -, to je pogrean nain izdravanja.
Ako je vaa namera da sluite, ak i ako je neko oteen, ne
treba da se oseate krivim.
Moja firma proizvodi instrument koji, izmeu ostalog, slui za
prikupljanje podataka o atomskim eksplozijama. Traili su od
mene da radim na tom projektu i to mi se nekako nije dopalo.
Ako e se neto koristiti samo da povreuje druge ljude, sigurno
da ne treba u tome uestvovati. Ali ako se neto moe koristiti
za pozitivne i za negativne svrhe, vi niste odgovorni za nain
korienja koji primenjuju drugi. Vi radite svoj posao sa
namerom da e se ta stvar dobronamerno koristiti. U tome nema
nita loe.
ta mislite o pacifizmu?
Ako pod pacifizmom podrazumevate neaktivnost pred
agresijom, to je sigurno pogreno. Dhamma vas ui da delujete
na pozitivan nain, da budete praktini.
Kako stoji stvar sa pasivnim otporom, kao to su uili Mahatma
Gandhi ili Martin Luther King?
Zavisi od situacije. Ako agresor ne razume drugi jezik osim sile,
moramo upotrebiti fiziku snagu, uvek odravajui ravnoteu.
Inae moemo koristiti pasivan otpor, ne zbog straha ve kao in
moralne hrabrosti. To je nain Dhamme, i to je ono to je
Gandhi uio ljude da rade. Potrebna je hrabrost da bi se goloruki
suoili sa naoruanim protivnikom. Da bi to radili, moramo biti
66
spremni da umremo. Smrt e sigurno doi pre ili kasnije;

moemo umreti u strahu ili hrabro. Dhamma smrt ne moe biti u
strahu. Gandhi je esto govorio sledbenicima, koji su se
suoavali sa agresivnim protivnikom: - Neka vam rane budu na
grudima, ne na leima -. On je uspeo zbog Dhamme u sebi.
Sami kaete da ljudi mogu imati divne meditativne doivljaje i
bez pridravanja pravila. Nije li onda dogmatski i kruto toliko
naglaavati moralno ponaanje?
Video sam na brojnim primerima studenata da ljudi koji ne
pridaju vanost sla-i ne mogu napredovati na putu. Ti ljudi
mogu godinama pohaati kurseve i imati divne doivljaje u
meditaciji, ali u njihovom svakodnevnom ivotu nema promena.
Oni ostaju uznemireni i jadni zato to se samo igraju sa
Vipassanom, kao to su igrali i mnoge druge igre. Ti ljudi su
pravi gubitnici. Oni koji stvarno ele da promene svoje ivote uz
pomo Dhamme, moraju upranjavati sla-u to je mogue
paljivije.
67
Doktorov recept
ovek se razboleo i otiao kod lekara po pomo.

Doktor ga je pregledao i napisao mu recept za neki lek. ovek je
vrsto verovao u svog doktora. Vratio se kui i u sobi za molitvu
postavio divnu doktorovu sliku: poklonio se tri puta, doneo
cvee i miriljave tapie. Onda je izvadio recept, koji je doktor
napisao, i poeo vrlo pobono da recituje: Dve pilule ujutro!
Dve pilule popodne! Dve pilule uvee! Po ceo dan, recitovao je
recept, jer je vrsto verovao u doktora, ali ipak recept mu nije
pomogao.
ovek je odluio da sazna neto vie o svom leku, i zato
je odjurio kod doktora i upitao ga: - Zato ste mi prepisali ovaj
lek? Kako e mi on pomoi? Poto je bio inteligentan, doktor je
objasnio: - Pa, gledajte, ovo je vaa bolest, a ovo je osnovni
uzrok vae bolesti. Ako uzmete lek, koji sam prepisao, on e
otkloniti uzrok vae bolesti. Kada se otkloni uzrok, bolest e
sama po sebi iseznuti. ovek misli: - O, divno! Moj doktor je
tako pametan! Njegovi recepti su tako korisni! Ode kui i pone
da se svaa sa susedima i poznanicima, insistirajui: - Moj
doktor je najbolji doktor! Svi ostali doktori su beskorisni! Ali ta
on dobija sa takvim argumentima? Moe itavog ivota nastaviti
da se svaa, ali to mu jo uvek nee ni malo pomoi. Samo ako
uzme lek, samo tada e se osloboditi patnje, bolesti. Samo tada
e mu lek pomoi.
Svaki osloboeni ovek je kao lekar. Iz saoseanja daje
recept, savetujui ljude kako da se oslobode patnje. Ako ljudi
razviju slepu veru u tog oveka, stavie recept u knjige i poee
da se bore protiv drugih, izjavljujui da je uenje osnivaa
njihove religije najbolje. Niko ne mari za to da upranjava
68
uenje, da uzme prepisani lek da bi uklonio bolest.

Vera u doktora je korisna, ako ohrabruje pacijenta da
sledi njegov savet. Razumevanje kako lek dejstvuje je korisno
ako nas ohrabruje da uzmemo lek. Ali bez samog uzimanja leka,
ne moemo se izleiti od bolesti. Sami treba da uzmemo lek.
69
Glava 6
UVEBAVANJE KONCENTRACIJE
Upranjavanjem
sla-e cilj nam je da kontroliemo

svoj govor i fizike akcije. Meutim, uzrok patnje lei u naim
mentalnim akcijama. Obuzdavanje samo naih rei i dela nije od
koristi ako um nastavlja da kljua u udnji i odbojnosti, u
nezdravim mentalnim akcijama. Tako podvojeni, nikad ne
moemo biti sreni. Pre ili kasnije, udnja i odbojnost e izbiti
na povrinu i prekriemo sla-u, nanosei zlo i drugima i sebi.
Intelektualno moemo shvatiti da nije dobro izvravati
nezdrave akcije. Na kraju, hiljadama godina sve religije
propovedaju o znaaju morala. Ali kada se pojavi, enja
preplavi um i mi prekrimo sla-u. Alkoholiar moe savreno
dobro znati da ne treba da pije, jer alkohol mu teti, a ipak kada
se pojavi udnja on posee za alkoholom i nastavlja da se truje.
Ne moe da se kontrolie jer ne vlada svojim umom. Meutim,
kad nauimo da prestanemo vriti nezdrave mentalne radnje,
postaje lako uzdrati se od nezdravih rei i dela.
Poto problem nastaje u umu, moramo ga reavati na
mentalnom nivou. Da bi to uradili, treba da ponemo sa praksom
bhvan-edoslovno, mentalnog razvoja ili, uobiajenim
renikom, meditacije. Jo od vremena Buddhe znaenje rei
bhvan postalo je nejasno kao to je i sama praksa poela da
zastranjuje. U skoranje vreme ovaj termin je korien da oznai
neku vrstu mentalne kulture ili duhovnog rasta, ak i aktivnosti
kao to je itanje, prianje, sluanje ili razmiljanje o Dhammi.
Najei engleski prevod rei bhvan jemeditacija, i jo
V E B A V A N J E K O N C E N T R A C I J E
slobodnije se koristi za mnoge aktivnosti, od mentalne

relaksacije, sanjarenja, slobodnih asocijacija, do samohipnoze.
Sve je to veoma daleko od onoga to je Buddha podrazumevao
pod reju bhvan. On je taj termin koristio za specifinu
mentalnu vebu, preciznu tehniku za izotravanje i
proiavanje uma.
Bhvan ukljuuje dve vrste vebanja: vebanje
koncentracije (samdhi) i mudrosti (pa). Praksa
koncentracije se takoe zove razvijanje mirnoe (samathabhvan), a praksa mudrosti se zove razvijanje uvida
(vipassan-bhvan).
Praksa
bhvan-e
poinje
s
koncentracijom, koja je drugi deo Plemenitog Osmostrukog
Puta. To je zdrava akcija uenja kontrole mentalnog procesa,
ovladavanje sopstvenim umom. Ovo uvebavanje sastoji se iz tri
dela: ispravan napor, ispravna svesnost, i ispravna koncentracija.
Ispravan napor
Ispravan napor je prvi korak u praksi bhvan-e.
Neznanje lako preplavi um, udnja ili odvratnost lako ga
poljuljaju. Mi ga nekako moramo ojaati, da postane vrst i
stabilan, koristan alat za istraivanje nae prirode na najfinijem
nivou, da bi otkrili i zatim uklonili nae uslovljenosti.
Da bi ustanovio bolest pacijenta, doktor e uzeti uzorak
krvi i stavie ga pod mikroskop. Pre ispitivanja, doktor mora
prvo ispravno da uotri mikroskop i uvrsti ga u ii. Tek tada je
mogue ispitati uzorak, nai uzrok bolesti i odrediti
odgovarajui tretman za leenje. Slino, moramo nauiti da
izotrimo um, uvrstimo ga i drimo na odreenom objektu
panje. Na taj nain um postaje instrument za istraivanje nae
najsuptilnije stvarnosti.
Buddha je davao razliite tehnike za koncentraciju uma,
uvek najpogodnije za dotinu linost. Najpovoljnija tehnika za
istraivanje unutranje realnosti, tehnika koju je i sam Buddha
upranjavao, je npna-sati, svesnost disanja.
Disanje je objekat panje koji je lako dostupan svima,
jer svi diemo od kad smo se rodili pa do smrti. To je
71
univerzalno dostupan, univerzalno prihvatljiv objekat

meditacije. Da bi poeli vebu bhvan-e, meditanti sednu,
zauzmu udoban poloaj, isprave lea i zatvore oi. Treba da su u
tihoj prostoriji, sa to manje mogunosti da budu ometani.
Okreui se od spoljnjeg sveta ka unutranjem, nalaze da je
najistaknutija aktivnost njihovo disanje. Zato obraaju panju na
taj objekat: dah koji ulazi i izlazi kroz nozdrve.
To nije veba disanja, to je veba svesnosti. Cilj nije
kontrolisati dah, ve umesto toga ostati svestan daha, onakvog
kakav je on prirodno: dug ili kratak, teak ili lak, grub ili fin.
Veemo panju za dah to je mogue due, ne dozvoljavajui da
bilo ta prekine na lanac svesnosti.
Kao meditanti, odmah emo videti kako je to teko. Tek
to pokuamo da veemo panju za disanje, ponemo da
brinemo zbog bola u nogama. im pokuamo da potisnemo sve
misli koje nas ometaju, hiljadu stvari uskoi u um: uspomene,
planovi, nade, strahovi. Jedna od tih stvari privue nau panju i
posle nekog vremena shvatimo da smo potpuno zaboravili na
disanje. Ponemo ponovo sa obnovljenom odlunou, i iznova
posle kratkog vremena shvatimo da je um skliznuo a da to nismo
ni primetili.
Ko ovde ima kontrolu? im ponemo ovu vebu, vrlo
brzo postaje jasno da je um van kontrole. Kao razmaeno dete
koje uzme jednu igraku, dosadi mu, uzme drugu, zatim treu,
tako i um stalno skae sa jedne misli, jednog objekta panje, na
drugi, beei od stvarnosti.
To je uroena navika uma; to radi itavog naeg ivota.
Ali kada jednom reimo da istraimo svoju pravu prirodu,
beanje mora prestati. Moramo promeniti mentalni kalup i
nauiti da ostanemo u stvarnosti. Poinjemo pokuavajui da
veemo panju za dah. Kada primetimo da je um odlutao,
strpljivo i blago vratimo ga na dah. Ne uspevamo i pokuavamo,
opet, ponovo. Sa smekom, bez napetosti, ne gubei
samopouzdanje, ponavljamo vebu. Najposle, navika stvarana
celog ivota ne moe se promeniti za par minuta. Zadatak
zahteva stalno ponavljanje prakse kao i strpljenje i blagost. Tako
razvijamo svesnost realnosti. To je ispravan napor.
72
Buddha je opisao etiri tipa ispravnog napora:

ne dozvoliti loim, nezdravim stanjima da nastanu;
odbaciti ih ako bi nastala;
stvarati zdrava stanja koja jo ne postoje;
odravati ih bez prekida, razvijajui ih do kraja, do
savrenstva.1
Vebanjem svesnosti disanja, primenjujemo sva etiri ispravna
napora. Sednemo i uvrstimo panju na dah, bez ometajuih
misli. Radei tako, zapoinjemo i odravamo zdravo stanje
samosvesnosti. Spreavamo skretanje panje, odsutnost, gubljenje
uvida u stvarnost. Ako se javi misao, ne sledimo je, ve ponovo
vraamo panju na dah. Na taj nain, razvijamo sposobnost uma
da ostane uotren na odreeni objekat i da odoli ometanjudva
sutinska kvaliteta koncentracije.
Ispravna svesnost
Posmatranje disanja je i sredstvo za upranjavanje
ispravne svesnosti. Naa patnja potie od neznanja. Reagujemo
jer ne znamo ta radimo, ne znamo sopstvenu stvarnost. Um
provodi najvei deo vremena izgubljen u fantazijama i
obmanama, dajui oduka prijatnim ili neprijatnim doivljajima,
predviajui budunost sa eljom ili strahom. Dok se gubimo u
takvim udnjama i odbojnostima, nismo svesni ta se dogaa
sada, ta radimo ovog trenutka. Meutim, sigurno, ovaj trenutak,
sada, najvaniji je za nas. Ne moemo iveti u prolosti, prola
je. Ne moemo iveti ni u budunosti; ona je uvek van naeg
domaaja. Moemo iveti samo u sadanjosti.
Ako nismo svesni sadanjih akcija, osueni smo na
ponavljanje greaka iz prolosti i nikad neemo uspeti da
ostvarimo snove o budunosti. Meutim, ako razvijemo
sposobnost da budemo svesni sadanjeg trenutka, moemo
koristiti prolost za usmeravanje buduih akcija, tako da
moemo ostvariti cilj.
Dhamma je put za sada-i-ovde. Zato moramo razviti
sposobnost da budemo svesni sadanjeg trenutka. Potreban nam
73
je metod za uotravanje nae panje na stvarnost u ovom asu.

Tehnika npna-sati je takav metod. Ona razvija svesnost o
sebi sada-i-ovde: ovog trenutka udiemo, ovog asa izdiemo.
Upranjavanjem svesnosti disanja, postajemo svesni sadanjeg
trenutka.
Drugi razlog razvijanja svesnosti disanja je to to elimo
da doivimo krajnju stvarnost. Koncentrisanje na disanje moe
pomoi da istraimo o nama sve to nam je nepoznato, da
postane svesno sve to je nesvesno. Disanje je kao most izmeu
svesnog i nesvesnog, jer disanje funkcionie i svesno i nesvesno.
Moemo odluiti da diemo na odreeni nain, da kontroliemo
disanje. Moemo ak i zaustaviti dah za neko vreme. A kada
prestanemo da ga kontroliemo, disanje se i dalje nastavlja bez
prekida.
Na primer, moemo namerno poeti da diemo malo
jae, da bi lake uvrstili panju. im svesnost disanja postane
jasna i stabilna, dozvoljavamo dahu da postane prirodan, teak
ili mekan, dubok ili plitak, dug ili kratak, brz ili spor. Ne
pokuavamo da ga usklaujemo, nastojimo samo da ga budemo
svesni. Odravanjem svesnosti prirodnog daha, poeli smo
posmatranje samostalnog funkcionisanja tela, aktivnosti koja je
obino nesvesna. Od posmatranja grube stvarnosti namernog
disanja, napredovali smo ka posmatranju finije stvarnosti
prirodnog disanja. Poeli smo da se kreemo od povrne
stvarnosti prema svesnosti suptilnije stvarnosti.
Jo jedan razlog razvijanja svesnosti disanja je da
postanemo svesni udnje, odbojnosti i neznanja, kako bi ih se
oslobodili. Na tom poslu disanje moe pomoi jer je ono odraz
naeg mentalnog stanja. Kada je um smiren, dah je pravilan i
nean. im neka negativnost nastane u umu, ljutnja, mrnja,
strah ili strast, disanje postaje grublje, tee i bre. Na taj nain
disanje nas upozorava na nae mentalno stanje i omoguava da
ga uzmemo u razmatranje.
Postoji jo jedan razlog za upranjavanje svesnosti
disanja. Poto je na cilj um osloboen negativnosti, moramo
paziti da svaki korak koji preduzmemo prema tom cilju bude ist
i zdrav. ak i na poetnom stepenu razvijanja samdhi-a
74
moramo koristiti zdrav objekat panje. Dah je takav objekat. Ne

moemo imati udnju ili odbojnost prema dahu, a on je takoe
stvarnost odvojena od bilo kakvih obmana. Zato je to odgovarajui
objekat panje.
U trenutku kad je um potpuno koncentrisan na disanje,
slobodan je od udnje, odbojnosti i neznanja. Koliko god da je
kratak taj trenutak istoe, veoma je moan, jer on preispituje
sve nae prole uslovljenosti. Sve nagomilane uslovljenosti su
uskomeane i poinju da se pojavljuju kao razliite tekoe,
fizike kao i mentalne, koje ometaju nae napore da razvijamo
svesnost. Moemo postati nestrpljivi u elji za napredovanjem,
to je oblik udnje; ili moe nastupiti odbojnost u obliku ljutnje i
razoarenja, jer napredak izgleda spor. Nekada nas preplavi
letargija i zadremamo im sednemo da meditiramo. Nekada smo
toliko uznemireni da se vrpoljimo i traimo izgovor da bi izbegli
meditaciju. Ponekad skepticizam nadjaa volju za radom
opsesivna nerazumna sumnja u uitelja, ili uenje, ili nae
sposobnosti da meditiramo. Kada se iznenada suoimo sa tim
tekoama, pada nam na pamet da potpuno odustanemo od
meditacije.
U takvim trenucima moramo razumeti da ove smetnje
dolaze kao reakcija na na uspeh u upranjavanju svesnosti
disanja. Ako istrajemo, one e postepeno iseznuti. Kada
nestanu, posao postaje laki jer ak i u tim ranim stepenima
prakse, sa povrine uma oieni su neki slojevi uslovljenosti.
Na taj nain, iako upranjavamo svesnost disanja, poinjemo da
istimo um i da napredujemo prema oslobaanju.
Ispravna koncentracija
Vezivanje panje za disanje razvija svesnost sadanjeg
trenutka. Ispravna koncentracija je odravanje te svesnosti, od
trenutka do trenutka, to je mogue due.
U svakodnevnim radnjama u ivotu, koncentracija je
takoe potrebna, ali ne na nivou na kome je ispravna
koncentracija. Neko se moe koncentrisati na zadovoljenje ulne
elje ili na obuzdavanje straha. Maka eka svom panjom
75
koncentrisana na miju rupu, spremna da skoi im se mi

pojavi. Deparo je usredsreen na neiji novanik, ekajui
priliku da ga ukrade. Dete nou u krevetu uplaeno bulji u
najmraniji ugao sobe, zamiljajui udovita sakrivena u senci.
Nijedna od ovih nije ispravna koncentracija, koncentracija koja
moe posluiti za oslobaanje. Samdhi mora biti usredsreena
na objekat koji je potpuno slobodan od svih udnji, svih
odbojnosti, svih obmana.
Vebajui svesnost disanja vidimo koliko je teko
odravati neprekidnu panju. I pored vrstog opredeljenja da
drimo panju vezanu za dah, nekako neprimetno ona sklizne.
Mi smo kao pijanac koji, pokuavajui da ide pravo, stalno
skree na jednu ili drugu stranu. Ustvari, jesmo opijeni
sopstvenim neznanjem i iluzijama, i zato stalno skreemo u
prolost ili budunost, udnju ili odbojnost. Ne uspevamo da
ostanemo na pravom putu neprekidne panje.
Kao meditanti, biemo mudri da ne postanemo
depresivni ili obeshrabreni kada se suoimo sa ovim tekoama,
ve da razumemo da je potrebno vreme da bi se uklonile
mentalne navike ukorenjene tokom godina. To se moe ostvariti
samo ako radimo neprekidno, posao ponavljamo, strpljivo i
istrajno. Na posao je jednostavno da vratimo panju na disanje,
im primetimo da je odlutala. Ako u tome uspemo, preduzeli
smo vaan korak prema menjanju lutajue prirode uma. Stalnom
vebom, u stanju smo da panju vraamo sve bre i bre.
Postepeno, periodi odsutnosti postaju krai, a periodi neprekidne
panjesamdhipostaju dui.
Kako koncentracija jaa, poinjemo da se oseamo
oputeni, sreni i puni energije. Malo po malo, dah se menja,
postajui mekan, ujednaen, lagan i plitak. Ponekad nam se
moe uiniti da je disanje potpuno prestalo. Ustvari, kako dah
postaje mirniji, telo se takoe smiruje i metabolizam se
usporava, tako da nam je potrebno manje kiseonika.
U ovoj fazi neki od onih koji vebaju svesnost disanja
mogu imati razna neobina iskustva: mogu videti svetlo ili slike
dok sede zatvorenih oiju, ili mogu uti udne zvuke. Sva ta
takozvana ekstrasenzorna iskustva samo su znak da je um
76
dosegao povieni stepen koncentracije. Same za sebe te pojave

nisu bitne i ne treba im pridavati posebnu panju. Disanje ostaje
objekat svesnosti; sve ostalo samo odvraa panju. Takve
doivljaje ne treba oekivati. U nekim sluajevima se deavaju,
u drugim ne. Svi ti ekstrasenzorni doivljaji samo su znaci
napretka na putu. Nekada su skriveni, ili smo moda toliko
obuzeti putem da proemo pored njih ne primeujui ih. Ali, ako
ih vidimo kao krajnji cilj i zalepimo se za njih, tada
potpuno prestajemo da napredujemo. Najzad, postoji bezbroj
ekstrasenzornih iskustava koje moemo imati. Oni koji
praktikuju Dhammu ne prieljkuju takve doivljaje, ve uvid u
svoju vlastitu prirodu, kako bi se oslobodili patnje.
Zato nastavljamo obraanjem panje samo na disanje.
Kako um postaje sve vie koncentrisan, dah postaje sve finiji,
tee ga je pratiti, i zato je potreban jo vei napor da bi zadrali
panju. Tako nastavljamo da brusimo um, da uotravamo
koncentraciju, da od nje pravimo alat kojim emo prodreti iza
prividne stvarnosti da bi posmatrali najdublju unutranju
stvarnost.
Postoje mnoge druge tehnike za razvijanje koncentracije.
Moemo se koncentrisati na re, ponavljajui je, ili na neku
sliku, ili stalno ponavljati neku fiziku akciju. Na taj nain
bivamo apsorbovani u objektu panje i doivljavamo blaeno
stanje transa. Iako je to stanje veoma prijatno dok traje, kada
proe naemo se ponovo u svakodnevnom ivotu sa svim starim
problemima. Ove tehnike stvaraju jedan sloj mira i radosti na
povrini uma, ali uslovljenosti u njegovim dubinama ostaju
nedirnute. Objekti koji se koriste u takvim tehnikama nisu
povezani sa naom stvarnou iz trenutka u trenutak. Blaenstvo
koje se ostvaruje nametnuto je, namerno ostvareno, ne dolazi
spontano iz dubine proienog uma. Ispravan samdhi ne sme
biti duhovno opijanje. Mora biti osloboen svega vetakog,
svih obmana.
ak i u Buddhinom uenju ima raznih stanja transa
jhnakoja se mogu ostvariti. Sam Buddha znao je osam stanja
mentalne apsorpcije, pre nego to je postao prosvetljen, i
nastavio je da ih upranjava itavog ivota. Meutim, sama
77
stanja transa nisu mogla da ga oslobode. Zato kada je poduavao

stanja apsorpcije, naglaavao je da ona slue samo kao odskona
daska za razvoj uvida. Meditanti ne razvijaju sposobnost
koncentracije da bi doiveli blaenstvo ili ekstazu, ve da bi
iskovali um u instrument kojim e ispitati sopstvenu stvarnost i
ukloniti uslovljenosti koje izazivaju patnju. To je ispravna
koncentracija.
Pitanja i odgovori
PITANJE: Zasto uite studente da upranjavaju npna-u
koncentriui se na nozdrve, a ne na stomak?
S. N. GOENKA: Zato to je za nas npna priprema za praksu
Vipassane, a za ovu vrstu Vipassane potrebna je posebno jaka
koncentracija. to je manja oblast panje, koncentracija e biti
jaa. Za razvijanje tog stepena koncentracije, stomak je previe
velik. Vie odgovara oblast nozdrva. Zato nas je Buddha
usmeravao da radimo sa tom oblau.
Da li je, za vreme upranjavanja svesnosti disanja, dozvoljeno
brojanje daha ili da kaemo unutra kad udiemo i napolje
kad izdisemo?
Ne, ne treba stalno govoriti. Ako sve vreme dodajete re
svesnosti disanja, postepeno re postaje dominantna i potpuno
ete zaboraviti na disanje. Onda, bez obzira da li udiete ili
izdiete, rei ete Unutra! Bez obzira da li izdiete ili udiete,
rei ete Napolje! Re e postati mantra. Samo ostanite sa
dahom, istim dahom, samim dahom.
Zato vebanje samdhi nije dovoljno za osloboenje?
Zato to je istota uma kroz samdhi postignuta uglavnom
potiskivanjem, a ne eliminisanjem uslovljenosti. To je kao kad
neko isti rezervoar mutne vode dodavanjem sredstva za
taloenje, na primer stipse. Stipsa pokupi neistoe iz vode, one
se nataloe na dno i voda ostane kristalno ista. Slino tome,
samdhi proisti gornje slojeve uma, ali gomila neistoa ostane
78
u podsvesti. Te latentne neistoe moraju se ukloniti da bi

ostvarili osloboenje. A da bi se uklonile neistoe sa dna uma,
mora se raditi Vipassana.
Nije li tetno potpuno zaboraviti na prolost i budunost i
poklanjati panju samo sadasnjem trenutku? Najzad, zar
ivotinje ne ive na taj nain? Svakako ko god zaboravi na
prolost osuen je da je ponovi.
Tehnika vas nee nauiti da potpuno zaboravite prolost i da
uopte ne razmiljate o budunosti. Nae mentalne navike
navode nas da stalno ronimo u seanja ili udnje, planove, ili
strahove za budunost, i da ostanemo nesvesni sadanjosti. Te
nezdrave navike ine nas nesrenim. Kroz meditaciju uite da
vrsto stojite u sadanjosti. Sa tom vrstom osnovom moete
koristiti iskustva prolosti i ispravno planirati budunost.
Primetio sam da kada meditiram i um odluta, moe poeti
zudnja i onda razmiljam da ne treba da udim i postajem
uznemiren zato to udim. Kako da postupim u tom sluaju?
Zato bi se uznemirili zbog udnje? Samo prihvatite injenicu: Vidi, evo udnjei to je sve. I izai ete iz toga. Kada
ustanovite da je um odlutao, konstatujte: - Pazi, um je odlutao, i
sam po sebi, on e se vratiti na disanje. Ne stvarajte napetost
zbog toga to se pojavila udnja ili zato to je um odlutao. Ako
to radite, stvarate novu odbojnost. Samo to prihvatite. To
prihvatanje je dovoljno.
Sve budistike meditativne tehnike su ve poznate u yogi. ta je
zaista novo u meditaciji koju je poduavao Buddha?
Ono to se danas zove yoga je, ustvari, nastalo kasnije. Patanjali
je iveo oko 500 godina posle Buddhe i prirodno je da u svojim
Yoga Stra-ma pokazuje uticaj Buddhinog uenja. Naravno,
yoga je bila poznata u Indiji i pre Buddhe, a i on sam je njom
eksperimentisao pre nego to je postao prosvetljen. Meutim,
sve te prakse bile su ograniene na sla-u i samdhi,
koncentracija do nivoa osme jhna-e, osmog stanja apsorpcije,
koje je jo u oblasti ulnih iskustava. Buddha je otkrio devetu
79
jhna-u, a to je Vipassana, razvijanje uvida koji e meditanta

odvesti do krajnjeg cilja van ulnih doivljaja.
Znam da sam sklon omalovaavanju drugih. Koji je najbolji
nain za reenje tog problema?
Reavajte ga meditacijom. Ako je ego jak, pokuaemo da
omalovaimo druge, da umanjimo njihov znaaj i poveamo
vlastiti. Ali meditacija prirodno rastvara ego. Kada se ego
rastvori, neete vie raditi nita to bi povreivalo druge.
Meditirajte i problem e se sam reiti.
Povremeno oseam krivicu za ono to sam uradio.
Oseanje krivice vam nee pomoi, samo e vam nakoditi.
Krivici nema mesta na putu Dhamme. Kada shvatite da ste
pogreno postupili, jednostavno prihvatite injenice, bez
pokuaja da sudite ili to skrivate. Moete otii kod nekog koga
potujete i rei: - Pa, pogreio sam. Paziu da to ubudue ne
ponovim. Onda meditirajte i videete da ete se osloboditi
tereta.
Zato stalno pojaavam ovaj ego? Zato stalno pokuavam da
budem Ja?
To je ono to je um, iz neznanja, naviknut da radi. Ali Vipassana
vas moe osloboditi te tetne navike. Umesto da uvek misite o
sebi, nauite da mislite o drugima.
Kako se to radi?
Prvi korak je da uvidimo koliko smo sebini i egocentrini. Dok
ne shvatimo tu istinu, ne moemo se osloboditi ludosti
samoljublja. Sa vie prakse shvatiete da je ak i ljubav prema
drugima u stvari samoljublje. Razumeete: - Koga ja volim?
Volim nekoga zato to oekujem neto od njega. Oekujem od
njega da se ponaa na nain koji meni odgovara. U trenutku kad
pone da se ponaa na drugi nain, nestaje sva moja ljubav. Da li
onda zaista volim tu osobu ili sebe? Do odgovora ete doi, ne
intelektualiziranjem, ve kroz praksu Vipassana meditacije. Kada
to jednom budete jasno razumeli, poeete da se oslobaate
80
sebinosti. Onda ete razvijati pravu ljubav za druge, nesebinu,

jednosmernu ljubav: davanje bez oekivanja da dobijemo bilo
ta za uzvrat.
Radim u delu grada gde ima puno uliara koji dre pruenu
ruku i kau: - Udelite neto?
Znai toga ima i na Zapadu. Mislio sam da proenje postoji
samo u siromanim zemljama!
Znam da se mnogi od tih uliara drogiraju. Ne znam da li ih,
davanjem novca, navodimo na to.
Zato morate voditi rauna da se svaka pomo koju date pravilno
upotrebi. Inae, ona nikom ne pomae. Ako, umesto da im
dajete novac, pomognete da se oslobode sopstvene zavisnosti,
onda im zaista inite uslugu. Svaka akcija koju preduzmete mora
biti mudra.
Kada kaete - Budite sreni, druga strana toga mi lii na Budite tuni.
Zato biti tuan? Oslobodite se tuge!
U redu, ali mislio sam da treba da radimo na ravnotei.
Ravnotea vas ini srenim. Ako niste uravnoteeni, tuni ste.
Budite uravnoteeni, budite sreni.
Mislio sam da je - Budite uravnoteeni, budite nita.
Ne, ne. Zbog ravnotee ste sreni, a ne nita. Postajete pozitivni
kad vam je um uravnoteen.
81
Iskrivljeni puding
va mala deaka, veoma siromana, ivela su prosei

hranu od kue do kue, u selu i u gradu. Jedan je bio slep od
roenja, a drugi mu je pomagao. Tako su uvek ili zajedno.
Jednog dana slepi deak se razboleo. Drug mu ree: Ostani ovde i odmaraj se. Ja u prositi za obojicu i doneu ti
hranu -. I on ode da prosi.
Desilo se da je tog dana dobio vrlo ukusnu poslasticu:
khir, puding na indijski nain. To nikada ranije nije probao i
veoma mu se dopalo. Poto, na alost, nije imao u emu da
ponese puding svom drugu, sam je sve pojeo.
Kada se vratio slepom drugu, ree: - ao mi je, danas
sam dobio divnu poslasticu, puding, ali nisam mogao da ti je
donesem.
Slepi deak ga upita: - ta je to puding?
- O, beo je, kao mleko.
Slep od roenja, njegov drug nije razumeo.
- ta znai belo?
- Zar ne zna ta je belo?
- Ne, ne znam.
- Belo je suprotno od crnog.
- A ta je to crno? Nije znao ni ta znai crno.
- O, probaj da razume, belo! Ali slepi deak nije mogao
da razume. Njegov drug pogleda okolo i ugleda belog drala.
Uhvatio je pticu i doneo je slepom deaku govorei: - Belo je
kao ova ptica.
Nemajui oi, slepi deak je poeo da ispituje drala
prstima. - E sada razumem ta je belo! To je mekano.
82
- Ne, ne, to nema nikakve veze sa mekoom. Belo je

belo! Pokuaj da shvati.
- Ali ti si mi rekao da je to kao ovaj dral, ja sam ga
ispitao i on je mekan. Znai puding je mekan. Belo znai
mekano.
- Ne, nisi razumeo. Probaj ponovo.
Slepi deak ponovo je ispitivao drala, prelazei rukom
od glave, preko vrata i tela sve do repa. - E, sad sam shvatio. On
je iskrivljen! Puding je iskrivljen!
Ne moe da razume, jer nema sposobnost da iskusi ta
je belo. Isto tako, ako nemate sposobnost da doivite stvarnost
onakvu kakva zaista jeste, ona e za vas uvek biti iskrivljena.
83
Glava 7
RAZVIJANJE MUDROSTI
Ni sla ni samdhi nisu jedinstveni samo za Buddhino

uenje. I jedno i drugo bilo je dobro poznato pre njegovog
prosvetljenja. Ustvari, traei put za prosvetljenje, budui
Buddha vebao je samdhi kod dva uitelja. U propisivanju ovih
vebi Buddha se nije razlikovao od uitelja uobiajenih religija.
Sve religije insistiraju na neophodnosti za moralnim vladanjem i
nude mogunost ostvarenja stanja blaenstva, kroz molitvu,
rituale, gladovanjem ili drugim odricanjima, ili kroz razliite
oblike meditacije. Cilj tih praksi je jednostavno stanje duboke
mentalne apsorpcije. To je ekstaza koju doivljavaju religiozni
mistici.
Takva koncentracija veoma je korisna, ak i ako nije
razvijena do stanja transa. Ona smiruje um, odvraajui panju
od situacije u kojoj bi inae reagovali udnjom ili odbojnou.
Brojanje do deset, da bi spreili eksploziju ljutnje, predstavlja
rudimentarni oblik samdhi. Drugi, moda oigledniji oblici, su
ponavljanje rei ili mantre, ili koncentracija na vizuelni objekat.
Sve ove prakse funkcioniu: kada se panja skrene na drugi
objekat, um postaje smiren i miran.
Meutim, mir ostvaren na taj nain nije stvarno
osloboenje. Sigurno da praksa koncentracije donosi velike
koristi, ali ona deluje samo na svesnom nivou uma. Skoro
dvadeset pet vekova pre postanka moderne psihologije, Buddha
je otkrio postojanje nesvesnog uma i nazvao ga anusaya. On je
otkrio da skretanje panje efikasno utie na udnju i odbojnost
na svesnom nivou, ali ih ne eliminie. Umesto toga, gura ih
A Z V I J A N J E M U D R O S T I
duboko u podsvest, gde ostaju opasne kao i uvek, iako su

uspavane. Na povrinskom nivou uma moe postojati sloj mira i
harmonije, ali u dubinama je uspavani vulkan potisnutih
negativnosti, koji e se, pre ili kasnije, aktivirati stranom
erupcijom. Buddha je rekao,
Ako korenje ostane nedirnuto i vrsto u zemlji,
oboreno drvo jos uvek e davati nove izdanke.
Ako se ne iskoreni osnovna navika udnje i odbojnosti,
patnja e uvek ponovo nastajati.1
Sve dok uslovljenost ostaje u nesvesnom umu ona e, prvom

prilikom, dati nove izdanke, koji e izazvati patnju. Zbog toga,
ak i kada je praksom koncentracije postigao najvia mogua
stanja, budui Buddha nije bio zadovoljan, oseajui da nije
postigao osloboenje. Odluio je da produi traenje puta za
osloboenje od patnje i za ostvarenje sree.
Video je dve mogunosti. Prva je put samozadovoljstva,
davanjem slobode zadovoljenju svih naih elja. To je svetovni
put koji sledi veina ljudi, bez obzira da li su toga svesni ili ne.
Jasno je video da to ne moe voditi srei. Nema nikoga na svetu
ije elje se uvek ispunjavaju, u ijem ivotu se dogaa sve to
je poeleo, a nita od onog to nije poeleo. Ljudi koji slede ovaj
put neizbeno pate kada ne uspeju da ispune elje; pate zbog
razoaranja i nezadovoljstva. Ali oni jednako pate i kad ostvare
elje: pate zbog straha da e eljeni objekat iseznuti, da e se
trenutak zadovoljenja pokazati prolaznim, kao to ustavari i
jeste. Ti ljudi uvek su uznemireni, u prieljkivanju, ostvarenju ili
gubljenju eljenog objekta. Budui Buddha je iskusio taj put pre
nego to je napustio svetovni ivot i postao isposnik, i znao je da
to nije put ka miru.
Alternativa je put samoodricanja, namerno uzdravanje
od zadovoljenja elja. U Indiji pre 2500 godina, taj put
samoporicanja bio je doveden do krajnosti sa izbegavanjem svih
prijatnih iskustava i sa podlaganjem neprijatnim doivljajima.
Razlog ovog samokanjavanja bio je da nas izlei od
udnje i odbojnosti i tako nam proisti um. Praksu ovakvih
odricanja vidimo irom sveta u raznim oblicima religijskog
ivota. Budui Buddha proao je i taj put u godinama posle
85
prihvatanja ivota beskunika. Probao je razne asketske prakse

do stepena gde se njegovo telo svelo samo na kost i kou, ali je
video da ipak nije osloboen. Kanjavanje tela ne proiava
um.
Meutim, ne mora se samoodricanje sprovoditi do
takvih krajnosti. Moe se primenjivati u umerenijem obliku,
odustajanjem od zadovoljenja elja koje ukljuuju nezdrave
akcije. Ova vrsta samokontrole izgleda prihvatljivija od uivanja
u zadovoljstvima, jer na taj nain emo izbei bar nemoralne
akcije. Ali, ako se samoodricanje ostvaruje samo kroz
samopotiskivanje, poveae se mentalna napetost do opasnog
stepena. Sve potisnute elje akumulirae se kao voda poplave
iza nasipa samoporicanja. Jednog dana nasip mora popustiti i
osloboditi unitavajuu bujicu.
Sve dok uslovljenost ostaje u umu, ne moemo biti
sigurni i mirni. Sla, iako korisna, ne moe se odravati
iskljuivo snagom volje. Razvijanje samdhi e pomoi, ali to je
samo delimino reenje koje ne funkcionie u dubinama uma,
gde lee koreni problema, koreni neistoa. Sve dok ti koreni
ostaju u podsvesti, nema prave, trajne sree, nema osloboenja.
Ali, ako se iz uma uklone sami koreni uslovljenosti,
nestae opasnost preputanja nezdravim akcijama, nee biti
potrebe za samorepresijom jer e nestati sam impuls za vrenje
nezdravih radnji. Osloboeni napetosti prieljkivanja ili
potiskivanja, najzad emo iveti u miru.
Da bi otklonili korene, potreban je metod kojim
moemo prodreti u dubinu uma, da bi delovali na neistoe na
mestu gde one nastaju. Taj metod je ono to je pronaao
Buddha: veba mudrosti, ili pa. To mu je omoguilo
prosvetljenje. Zove se i vipassan-bhvan, razvoj uvida u nau
vlastitu prirodu, uvida sa kojim se moe nai i eliminisati uzrok
patnje. To je Buddhino otkrieono to je praktikovao za
vlastito osloboenje i to je uio druge celog ivota. To je
jedinstveni element u njegovom uenju kojem je Buddha
pridavao najvei znaaj. Stalno je govorio: - Koncentracija je
vrlo korisna, blagotvorna ako je podrana moralom. Mudrost je
vrlo korisna, blagotvorna ako je podrana koncentracijom. Um
86
se oslobaa svih neistoa, ako je podran mudrou.2

Moral i koncentracija, sla i samdhi ve su sami za
sebe korisni, ali njihov pravi znaaj je da vode mudrosti. Samo
razvijanjem pa-e nalazimo pravi srednji put izmedu
krajnosti uivanja u zadovoljstvima i samorepresije. Vebanjem
morala izbegavamo najgrublje oblike mentalne uznemirenosti.
Koncentracijom um dalje smirujemo i oblikujemo u efikasan
alat kojim emo preduzeti posao samoistraivanja. Meutim,
samo mudrou moemo prodreti u unutranju realnost i
osloboditi se neznanja i vezanosti.
Dva dela Plemenitog Osmostrukog Puta ukljuena su u
uvebavanje mudrosti: ispravna misao i ispravno razumevanje.
Ispravna misao
Nije neophodno da prestanu sve misli pre nego to
ponemo sa vipassan-bhvan. Misli mogu i dalje postojati, ali
ako se svesnost odrava iz asa u as, to je dovoljno da se pone
sa radom.
Misli mogu ostati, ali se menja priroda njihove
strukture. udnja i odbojnost su smirene kroz svesnost disanja.
Um je, bar na povrinskom nivou, postao miran i poeo da misli
o Dhammi, o nainu oslobaanja od patnje. Tekoe koje su se
javile na poetku svesnosti disanja sada su prole, ili su bar
donekle prevladane. Pripremljeni smo za sledei korak, ispravno
razumevanje.
Ispravno razumevanje
Prava mudrost je tek ispravno razumevanje.
Razmiljanje o istini nije dovoljno. Moramo ostvariti istinu za
sebe, moramo videti stvari onakve kakve one zaista jesu, ne
samo onakve kakve se ine da jesu. Prividna istina jeste realnost,
ali realnost u koju moramo prodreti da bi doiveli krajnju
realnost nas samih i da bi eliminisali patnju.
Postoje tri vrste mudrosti: primljena mudrost (sutamay pa), intelektualna mudrost (cint-may pa) i
doivljena mudrost (bhvan-may pa). Bukvalno znaenje
87
fraze suta-may pa je mudrost za koju smo uli

mudrost nauena od drugih, itanjem knjiga ili, na primer,
sluanjem propovedi ili predavanja. To je mudrost nekog
drugog, koju smo odluili da prihvatimo kao svoju. Prihvatanje
moe biti iz neznanja. Na primer, ljudi koji su odrasli u drutvu
sa odreenom ideologijom, sistemom verovanja, religioznim ili
nekim drugim, mogu da prihvate bez razmiljanja ideologiju tog
drutva. Prihvatanje moe biti i zbog udnje. Voe drutva
mogu izjaviti da prihvatanje postojee ideologije, tradicionalnih
verovanja garantuje divnu budunost; mogu rei da e svi koji je
prihvate posle smrti otii u raj. Naravno, blaenstvo raja vrlo je
privlano, i zato verovanje rado prihvatamo. Prihvatanje moe
biti i iz straha. Voe mogu videti da ljudi imaju sumnje i pitanja
u vezi sa vladajuom ideologijom, i zato ih opominju da
prihvate opteprihvaena verovanja, plaei ih stranim kaznama
koje e ih snai ako ih ne prihvate; izjavljuju, moda, da e svi
koji ne prihvataju ii posle smrti u pakao. Naravno, ljudi ne ele
da idu u pakao, prei e preko svojih sumnji i prihvatiti
verovanje drutva.
Prihvaena iz slepog verovanja, iz udnje ili straha,
primljena mudrost nije vlastita mudrost, nije neto lino
doivljeno. To je pozajmljena mudrost.
Druga vrsta mudrosti je intelektualno razumevanje.
Poto smo proitali ili uli neko uenje, razmatramo ga i
ispitujemo da li je zaista racionalno, korisno i praktino. Ako
zadovoljava na intelektualnom nivou, prihvatamo ga kao
istinito. To jo uvek nije na vlastiti uvid, ve samo
intelektualizacija mudrosti koju smo uli.
Trea vrsta mudrosti je ona koja nastaje iz linog
iskustva, iz line realizacije istine. To je mudrost koju ivimo,
prava mudrost koja e doneti promenu u ivotu, promenom
same prirode uma.
U svetovnim stvarima, doivljena mudrost ne mora uvek
biti potrebna ili preporuljiva. Dovoljno je prihvatiti upozorenje
drugih da je vatra opasna, ili potvrditi injenicu deduktivnim
razmiljanjem. Suludo je insistirati na bacanju u vatru da bi
prihvatili injenicu da emo se ispei. Meutim, u Dhammi,
88
doivljena mudrost je od sutinskog znaaja, jer nam

omoguava da se oslobodimo uslovljenosti.
Mudrost ostvarena sluanjem drugih i intelektualnim
istraivanjem korisna je ako nas inspirie i vodi da idemo ka
treem tipu mudrosti, pa-i, doivljenoj mudrosti. Ali, ako se
zadovoljimo jednostavnim prihvatanjem primljene mudrosti, bez
postavljanja pitanja, to postaje vrsta ogranienja, prepreka
ostvarenju doivljenog razumevanja. Na isti nain, ako smo
zadovoljni samo kontemplacijom istine, da je istraimo i
razumemo intelektualno, ne inei napor da je neposredno
doivimo, onda sve nae intelektualno razumevanje za
ostvarenje slobode postaje prepreka umesto pomo.
Svako od nas mora neposredno doiveti istinu, praksom
bhvan-e; samo to doivljeno iskustvo oslobodie um.
Ostvarenje istine od strane nekog dugog nee nas osloboditi.
ak i Buddhino prosvetljenje moglo je osloboditi samo jednog
oveka, Siddhatthu Gotamu. Ostvarenje nekog drugog moe biti
samo inspiracija, pokazani put koji treba da sledimo, ali svoj
posao moramo uraditi sami. Kao to je Buddha rekao,
Sami morate uraditi svoj posao;
oni koji su ostvarili cilj samo e pokazati put.3
Istinu moemo iveti, doiveti izravno, samo u okviru sebe. Sve

to je spolja uvek je udaljeno od nas. Samo u sebi moemo imati
stvaran, neposredan, ivi doivljaj stvarnosti.
Od tri vrste mudrosti, prve dve nisu specifine za
Buddhino uenje. Obe su postojale u Indiji i pre njega. ak i u
njegovo vreme bilo je onih koji su izjavljivali da poduavaju sve
to je i on poduavao.4 Buddhin jedinstven doprinos svetu je
lino ostvarenje istine kroz ostvarenje doivljene mudrosti,
bhvan-may pa. Taj nain postizanja neposredne
realizacije istine je tehnika vipassan-bhvan.
Vipassan-bhvan
Vipassan se esto opisuje kao bljesak uvida, iznenadna
intuicija istine. Opis je taan, ali ustvari postoji metod, korak po
korak, koji meditanti mogu koristiti da bi napredovali do take u
89
kojoj je takva intuicija mogua. Taj metod je Vipassanbhvan, razvoj uvida, poznat pod nazivom Vipassana
meditacija.
Re passan znai vienje, obina vrsta gledanja
otvorenim oima. Vipassan oznaava posebnu vrstu gledanja:
posmatranje realnosti u okviru sebe. To se ostvaruje uzimanjem
za objekat panje naih vlastitih fizikih oseta. Tehnika je
sistematsko i nepristrasno posmatranje oseaja u sebi. To
posmatranje otkriva celokupnu stvarnost uma i tela.
Zato oseaja? Prvo, zato to preko oseta neposredno
doivljavamo realnost. Ukoliko neto ne doe u kontakt sa pet
ula ili sa umom, to za nas ne postoji. To su vrata kroz koja
doivljavamo svet, osnova celokupnog iskustva. Kad god neto
doe u kontakt sa est ulnih osnova, dolazi do oseta. Buddha je
proces ovako opisao: - Ako neko uzme dva tapia i trlja jedan o
drugi, zbog trenja se stvara toplota, stvara se varnica. Isto tako,
iz kontakta koji doivljavamo kao prijatan, nastaju prijatni oseti.
Kao rezultat kontakta koji doivljavamo kao neprijatan, nastaju
neprijatni oseti. Iz kontakta koji doivljavamo kao neutralan,
nastaju neutralni oseti.5
Kontakt nekog objekta sa umom ili telom stvara varnicu
oseta. Tako su oseaji kanal kroz koji doivljavamo svet, sa
svim njegovim pojavama, fizikim i mentalnim. Da bi razvili
doivljenu mudrost, moramo postati svesni ta stvarno
doivljavamo; to jest, moramo razviti svesnost oseaja.
Dalje, fiziki oseti blisko su povezani sa umom i, kao i
dah, predstavljaju odraz trenutnog mentalnog stanja. Kad
mentalni objektimisli, ideje, mata, emocije, uspomene, nade,
strahovidou u kontakt sa umom, nastaju oseaji. Svaka
misao, svaka emocija, svaka mentalna radnja praena je
odgovarajuim osetima u telu. Zato posmatranjem fizikih oseta,
mi takoe posmatramo um.
Oseti su nezamenjivi u istraivanju krajnje istine. Sve
to u svetu doivimo izazvae osete u telu. Oset je raskre na
kome se sreu um i telo. Iako fiziki po prirodi, oni su takoe
jedan od etiri mentalna procesa (vidi Glavu 2). Nastaju u telu a
oseaju se umom. U mrtvom telu i neivoj materiji ne moe biti
90
oseta jer um nije prisutan. Ako nismo svesni ovog doivljaja,

nae istraivanje stvarnosti ostaje nekompletno i povrno. Kao
to ienjem vrta od korova moramo biti svesni skrivenog
korenja i njegove vitalne uloge, isto tako, ako hoemo da
razumemo sopstvenu prirodu i sa njom pravilno postupamo,
moramo biti svesni oseta, od kojih veina ostaje skrivena od nas.
Oseti postoje stalno u itavom telu. Svaki kontakt,
mentalni ili fiziki, stvara osete. Svaka biohemijska reakcija
proizvodi osete. U obinom ivotu svesni um nije dovoljno
izotren da bi bio svestan svih oseta, ve je svestan samo
najintenzivnijih. Ali, kada jednom izotrimo um kroz praksu
npna-sati i razvijemo kvalitet svesnosti, postajemo sposobni
da svesno doivimo stvarnost svakog oseta u nama.
U praksi svesnosti disanja nastojimo da posmatramo
prirodno disanje, bez namere da ga kontroliemo ili reguliemo.
Slino u praksi vipassan-bhvan, jednostavno posmatramo
telesne osete. Sistematski usmeravamo panju kroz celu fiziku
strukturu, od glave do nogu i od nogu do glave, od jednog
ekstremiteta do drugog. Dok to radimo, ne tragamo za
odreenom vrstom oseta, niti pokuavamo da izbegnemo osete
neke druge vrste. Nastojimo samo da posmatramo objektivno, da
smo svesni bilo kakvih oseta koji se manifestuju u telu. Oni
mogu biti bilo kakvi: toplota, hladnoa, teina, lakoa, svrab,
brujanje, skupljanje, irenje, pritisak, bol, trnjenje, pulsiranje,
vibriranje, ili bilo ta drugo. Meditant ne trai nita posebno, ve
samo posmatra obine fizike osete, kako se prirodno dogaaju.
Ne nastojimo da otkrijemo uzrok oseta. Oni mogu
nastati usled atmosferskih uslova, zbog poloaja u kome sedimo,
kao posledica neke stare bolesti ili slabosti u telu, ili ak zbog
hrane koju smo jeli. Razlog nije vaan i ne razmatramo ga.
Vano je biti svestan oseta koji se dogaaju ovog trenutka u delu
tela na koji smo usredsredili panju.
Kada prvi put ponemo sa ovom praksom, moda emo
moi da pratimo osete u nekim delovima tela, a u drugim ne.
Sposobnost svesnosti jo nije potpuno razvijena, tako da
oseamo samo intenzivne osete, a finije i suptilnije ne.
Meutim, u jednom prolazu kroz telo, nastavljamo da
obraamo panju na svaki deo tela, sistematski usmeravajui
91
svesnost, ne dozvoljavajui da nam panju privuku najjai oseti.

Uvebavanjem koncentracije, nauili smo da fiksiramo panju
na jedan, svesno odabrani objekat. Sada koristimo tu sposobnost
da usmeravamo panju kroz svaki deo tela, odreenim redom,
bez preskakanja delova gde su oseti nejasni, ili skakanja na
delove gde su istaknuti, ne oklevajui kod nekih oseta, ne
pokuavajui da izbegnemo druge. Tako postepeno dolazimo do
situacije da zapaamo osete u svakom delu tela.
Kada ponemo sa praksom svesnosti disanja, disanje e
obino biti dosta teko i nepravilno. Zatim se postepeno smiruje
i postaje lake, finije, suptilnije. Slino, kada ponemo sa
praksom vipassan-bhvan, obino doivljavamo grube,
intenzivne, neprijatne osete za koje nam se ini da dugo traju.
Istovremeno mogu nastati snane emocije ili davno zaboravljene
misli i uspomene, donosei sa sobom mentalne ili fizike
neugodnosti, ak i bol. Smetnje u vidu udnje, odbojnosti,
tuposti, uzbuenja i sumnje, koje su ometale na napredak za
vreme prakse svesnosti disanja, mogu se sada opet pojaviti i
dobiti takvu snagu da uopte nije mogue odravati svesnost
oseaja. Suoeni sa tom situacijom moramo se vratiti na vebu
svesnosti disanja da bi jo jedanput smirili i izotrili um.
Kao meditanti mi strpljivo, bez oseanja poraenosti,
radimo na ponovnom uspostavljanju koncentracije, shvatajui da
su sve te tekoe ustvari rezultat naeg poetnog uspeha. Neke
duboko ukorenjene uslovljenosti su pokrenute i poele su da se
pojavljuju na svesnom nivou. Postepeno, neprekidnim naporom,
ali bez napetosti, um opet postaje miran i usmeren. Snane misli
i emocije prolaze i moemo se vratiti svesnosti oseaja. Stalnim
ponavljanjem i kontinuitetom prakse, intenzivni oseti rastvaraju
se u ujednaenije i suptilnije, prelazei na kraju u vibracije, koje
nastaju i prolaze velikom brzinom.
Meutim, za meditaciju nije vano da li su oseaji
prijatni ili neprijatni, snani ili suptilni, uniformni ili raznoliki.
Zadatak je jednostavno da objektivno posmatramo. Koliko god
da su neugodni neprijatni oseti, koliko god da su privlani
prijatni, mi radimo svoj posao ne dozvoljavajui sebi da budemo
ometeni ili uhvaeni bilo kakvim osetom. Na posao je da samo
92
posmatramo sebe sa istom distancom sa kojom naunik

posmatra eksperiment u laboratoriji.
Prolaznost, nepostojanje ega, i patnja
Kako nastavljamo sa meditacijom, uskoro shvatamo
jednu sutinsku injenicunai oseti se stalno menjaju. Svakog
trenutka, u svakom delu tela, nastaju oseti i svaki oset je
indikacija promene. Svakog asa dogaaju se promene u
svakom delu tela, u vidu elektromagnetskih i biohemijskih
reakcija. Svakog trenutka, jo i veom brzinom, menja se
mentalni proces, to se manifestuje u fizikim promenama.
To je realnost uma i materije: menjaju se i nestalni su
anicca. Svakog trenutka subatomske estice, od kojih se telo
sastoji, nastaju i nestaju. Svakog asa mentalne funkcije se
pojavljuju i iezavaju, jedna za drugom. Sve u nama, fiziko i
mentalno, kao i u spoljnjem svetu, menja se svakog trenutka.
Ranije smo moda znali da je to tako, moda smo to
intelektualno razumeli. Sada, medutim, kroz praksu vipassanbhvan, doivljavamo realnost nestalnosti neposredno u okviru
sopstvenog tela. Neposredan doivljaj prolaznih oseta dokazuje
nam nau prolaznu prirodu.
Svaki deli tela, svaki mentalni proces je u stanju
stalnog protoka. Nema nieg to izmie promenama koje se
deavaju svakog trenutka, nema vrstog jezgra za koje se
moemo uhvatiti, nieg to bi mogli zvati Ja, ili moje. To
Ja je zaista samo kombinacija stalno promenjivih procesa.
Tako meditantu postaje jasna druga sutinska realnost:
anattnema stvarnog Ja, nema stalnog sopstva ili ega. Ego,
kome smo toliko predani, je iluzija stvorena kombinacijom
mentalnih i fizikih procesa, procesa koji se stalno menjaju.
Istraivi telo i um do najdubljeg nivoa, vidimo da ne postoji
nepromenjivo jezgro, nema sutine koja je nezavisna od procesa
promene, nema nieg to ne podlee zakonu nestalnosti. Postoji
samo bezlina pojava, menjanje van nae kontrole.
Sada druga realnost postaje jasna. Svaki napor da
zadrimo neto, govorei To sam ja, to je moje sigurno e nas
uiniti nesrenim, jer pre ili kasnije, to neto za ta se vezujemo
93
prolazi, ili taj Ja prolazi. Vezivanje za ono to je nestalno,

prolazno, iluzorno i van naeg uticaja je patnja, dukkha. To
shvatamo ne zato to nam neko kae da je to tako, ve zato to
to neposredno doivljavamo, praenjem oseaja u telu.
Staloenost
Kako onda da sebe ne inimo nesrenim? Kako da
ivimo bez patnje? Jednostavnim posmatranjem bez reagovanja:
umesto da pokuavamo da zadrimo jedan doivljaj i da
izbegavamo drugi, da ovo privlaimo, ono odbacujemo, samo
objektivno istraujemo svaku pojavu, staloeno, uravnoteenog
uma.
To zvui dosta jednostavno, ali ta da radimo kada
sednemo da meditiramo jedan sat i posle deset minuta osetimo
bol u kolenu? Odmah ponemo da mrzimo bol, elei da to pre
proe. Ali, on ne prolazi; umesto toga, to ga vie mrzimo, on
postaje jai. Fiziki bol postaje mentalni bol, stvarajui veliku
nevolju.
Kad bi uspeli da za momenat samo posmatramo fiziki
bol; kad bi se bar i privremeno oslobodili zablude da je to na
bol, da mi oseamo bol; ako moemo ispitati oset objektivno,
kao doktor koji ispituje bol nekog drugog, videemo da se sam
bol menja. Ne zadrava se veno; svakog trenutka on se menja,
prolazi, ponovo nastaje, opet se menja.
Kada to shvatimo kroz lini doivljaj, ustanoviemo da
nas bol vie ne moe preplaviti i nama vladati. Moda e nestati
brzo, moda ne, to nije vano. Ne patimo vie zbog bola, jer ga
moemo posmatrati bez vezivanja.
Put ka slobodi
Razvijanjem svesnosti i staloenosti moemo se
osloboditi patnje. Patnja poinje zbog nepoznavanja nae
sopstvene stvarnosti. U mraku tog neznanja, um reaguje na svaki
oset dopadanjem ili nedopadanjem, udnjom ili odbojnou.
Svaka takva reakcija stvara patnju sada i stavlja u pogon lanac
94
dogaaja koji e doneti patnju u budunosti.

Kako se moe prekinuti taj lanac uzroka i posledica? Na
neki nain, zbog prolih akcija uinjenih u neznanju, ivot je
poeo, pokrenut je tok uma i materije. Da li da onda izvrimo
samoubistvo? Ne, to ne bi reilo problem. U trenutku
samoubistva um je pun jada, pun odbojnosti. Sve to bi potom
nastupilo bilo bi, takoe, puno patnje. Takva akcija ne moe
voditi ka srei.
ivot je poeo i od toga ne moemo pobei. Da li treba
da unitimo est osnova ulnog iskustva? Moemo iskopati oi,
odsei jezik, unititi nos i ui. Ali, kako da unitimo telo? Kako
da unitimo um? To bi opet bilo samoubistvo, od koga nema
koristi.
Da li da unitimo objekte svih est osnova, sve prizore,
zvuke itd? To nije mogue. Univerzum sadri bezbroj objekata;
nikada ih ne moemo sve unititi. Kada jednom est ulnih
osnova postoje, nemogue je spreiti njihov kontakt sa
odgovarajuim objektima. im dode do kontakta, obavezno se
javlja oset.
Ovo je taka u kojoj se lanac moe prekinuti. Glavna
stvar se deava ba kod oseta. Svaki oset izaziva dopadanje ili
nedopadanje. Ova trenutna, nesvesna reakcija dopadanja ili
nedopadanja odmah se umnoava i pojaava u veliku udnju ili
odbojnost, u vezivanje, stvarajui patnju sada i u budunosti. To
postaje slepa navika koju mehaniki ponavljamo.
Medutim, upranjavajui vipassan-bhvan, mi
razvijamo svesnost svakog oseta. Razvijamo i staloenost. Ne
reagujemo. Ispitujemo osete bez strasti, bez simpatije ili
antipatije, bez udnje, odbojnosti ili vezivanja. Svaki oset sada
ne dovodi do reakcije, ve do mudrosti, pa-e, uvida: - Ovo je
nestalno, mora se promeniti, nastalo je i nestae.
Lanac je prekinut, patnja je zaustavljena. Nema nove
reakcije udnje ili odbojnosti, i nema uzroka za nastajanje
patnje. Uzrok patnje je kamma, mentalna akcija, to jest, slepa
reakcija udnje i odbojnosti, sankhra. Kada je um svestan oseta
ali zadrava staloenost, nema takvih reakcija, nema uzroka
patnje. Prestali smo sami sebi da stvaramo patnju.
Buddha je rekao,
95
Sve sankhra-e su nestalne.

Kada to uoite sa pravim uvidom,
postajete odvojeni od patnje;
to je put proienja.6
Ovde re sankhra ima vrlo iroko znaenje. Slepa

reakcija uma zove se sankhra, ali i rezultat te reakcije, njen
plod, takode je poznat kao sankhra. Kakvo seme, takav plod.
Sve to doivljavamo u ivotu je, u krajnjem sluaju, rezultat
naih sopstvenih mentalnih akcija. Zato, u irem smislu,
sankhra znai bilo ta u ovom uslovljenom svetu, sve to je
stvoreno, formirano, sainjeno. Stoga, Sve stvorene stvari su
prolazne, bilo mentalne ili fizike, sve u svemiru. Kada
posmatramo tu istinu doivljenom mudrou kroz praksu
vipassan-bhvan, onda patnja nestaje jer uklanjamo njen
uzrok; to jest, odustajemo od navike udnje i odbojnosti. To je
put ka slobodi.
Poenta je da nauimo da ne reagujemo, kako ne bi
stvarali nove sankhra-e. Pojavi se oset i poinje simpatija ili
antipatija. Ako nismo svesni bljeska tog momenta, on se
ponavlja i pojaava u udnju ili odbojnost, postajui snana
emocija koja e na kraju nadvladati svesni um. Emocija nas je
preplavila i gubimo sposobnost racionalnog rasuivanja.
Rezultat je da se naemo uvueni u nezdrav govor i akciju,
tetei i sebi i drugima. Sebi stvaramo jad, patei sada i u
budunosti, a sve zbog jednog momenta slepe reakcije.
Ali, ako smo svesni take u kojoj proces reagovanja
poinjeto jest, ako smo svesni osetamoemo izabrati da ne
dozvolimo bilo kakvu reakciju i njeno pojaavanje. Pratimo oset
bez reakcije, niti nam se dopada niti ne dopada. Sam oset nema
anse da se razvije u udnju ili odbojnost, u snanu emociju koja
e nas preplaviti; on samo nastane i proe. Um ostaje
uravnoteen, miran. Sreni smo sada i moemo oekivati sreu u
budunosti, jer nismo reagovali.
Ta sposobnost da ne reagujemo veoma je vredna. Kada
smo svesni oseta u telu i u isto vreme smo staloeni, u tim
momentima um je slobodan. Moda e to u poetku biti samo
nekoliko trenutaka u vreme meditacije, a sve ostalo vreme um je
uvuen u staru naviku reagovanja na osete, stari krug udnje,
96
odbojnosti i jada. Ali stalnom praksom, tih nekoliko trenutaka

postae sekunde, postae minuti, dok se konano ne razbije stara
navika reagovanja i um stalno ostane u miru. Tako se patnja
moe zaustaviti. Tako moemo prestati da sebi stvaramo jad i
emer.
Pitanja i odgovori
PITANJE: Zato moramo usmeravati panju kroz telo odreenim
redosledom?
S. N. GOENKA: Zato to hoemo da istraimo celokupnu realnost
uma i materije. Da bi to uradili moramo razviti sposobnost da
oseamo ta se deava u svakom delu tela; nijedan deo ne treba
da bude izostavljen. Takoe moramo razviti sposobnost da
posmatramo ceo opseg oseta. Evo kako je Buddha opisao
praksu: - Osete doivljavamo svuda u granicama tela, svuda gde
u telu postoji ivot.7 Ako panju usmeravamo besciljno, iz
jednog dela u drugi, prirodno ona e uvek biti privuena u
oblasti gde su oseti najjai. Zanemariemo odreene delove tela
i neemo nauiti da posmatramo suptilne osete. Nae
posmatranje e ostati parcijalno, nekompletno i povrno. Zato je
od sutinskog znaaja da pomeramo panju odreenim redom.
Kako znamo da sami ne stvaramo osete?
Moete se testirati. Ako sumnjate da li su oseti koje imate realni,
moete sebi zadati dve, tri komande, autosugestije. Ako
ustanovite da se oseti menjaju prema vaim naredbama, znaete
da nisu realni. U tom sluaju morate odbaciti ceo doivljaj i
ponovo poeti sa posmatranjem disanja za neko vreme. Ali ako
ustanovite da ne moete kontrolisati osete, da se ne menjaju po
vaoj elji, treba da odbacite sumnju i prihvatite da je iskustvo
realno.
Ako su ti oseti realni, zato ih ne oseamo u obinom ivotu?
Oseate ih, na nesvesnom nivou. Svesni um ih nije svestan, ali
nesvesni um svakog momenta prati osete i reaguje na njih. Taj
proces se dogaa dvadeset etiri asa na dan. Upranjavanjem
97
Vipassane, razbijate prepreku izmedu svesnog i nesvesnog.

Postajete svesni svega to se dogaa u mentalno-fizikoj
strukturi, svega to doivljavate.
Da namerno oseamo fiziki bolto zvui kao mazohizam.
Tako bi i bilo da se od vas trai da samo doivljavate bol.
Umesto toga, od vas se trai da objektivno posmatrate bol. Kada
posmatrate bez reakcije, um sam po sebi prodire ispod prividne
realnosti bola do njegove suptilne prirode, koju predstavljaju
vibracije, nastajanje i nestajajanje svakog trenutka. Kada
doivite tu finu realnost, bol vas ne moe nadvladati. Sami ste
svoj gospodar, slobodni ste od bola.
Ali bol moe biti i signal da je odseen krvotok za deo tela. Da li
je mudro ignorisati taj signal?
Pa, ustanovili smo da ova veba ne teti; u suprotnom, ne bi je
preporuivali. Hiljade ljudi upranjavalo je ovu tehniku. Nije mi
poznat ni jedan jedini sluaj da se povredio neko ko je ispravno
radio. Zajedniko iskustvo je da telo postaje elastino i
savitljivo. Bol nestaje kada nauimo da se sa njim suoimo
uravnoteenog uma.
Da li je mogue praktikovati Vipassanu posmatranjem bilo kojih
od est ulnih vrata, na primer, posmatranjem oka i vizije ili uha
i zvuka?
Naravno. Pod uslovom da posmatranje ukljui svesnost oseta.
Kada doe do kontakta na bilo kojoj od est ulnih osnova
oko, uho, nos, jezik, telo, umjavlja se oset. Ako ga nismo
svesni, gubimo taku u kojoj poinje reakcija. Kod veine ula,
kontakt moe biti samo povremen. Povremeno ui mogu uti
zvuk, povremeno ne. Meutim, na dubljem nivou postoji
kontakt uma i materije u svakom trenutku, stvarajui stalno
osete. Iz tog razloga, posmatranje oseta je najpogodniji i
najoigledniji nain da doivimo injenicu nestalnosti. Morate
ovim ovladati pre nego to nameravate da posmatrate druga
ulna vrata.
Kako napredujemo, ako odluimo da posmatramo sve onako
98
kako dolazi?
Napredak se meri time da li razvijate staloenost. Ustvari i
nemate neki pravi izbor sem staloenosti, jer ne moete
promeniti osete ili ih stvarati. ta god doe, dolo je. Moe biti
prijatno ili neprijatno, ovog ili onog tipa, ali ako odravate
staloenost, sigurno napredujete. Razbijate staru naviku uma da
reaguje.
To se odnosi na meditaciju, ali kako je u ivotu?
Kada u svakodnevnom ivotu iskrsne problem, nekoliko
trenutaka posmatrajte osete uravnoteenim umom. Kad je um
smiren i uravnoteen, kakvu god odluku da donesete, bie dobra.
Kada um nije uravnoteen, svaka odluka koju donesete bie
reakcija. Morate uiti da menjate svoj nain ivota, od
negativnog reagovanja ka pozitivnoj akciji.
Ako niste ljuti ili kritiki raspoloeni, a vidite da se nesto moe
uraditi drugaije, na bolji nain, onda to kaete?
Da. Morate dejstvovati. ivot je za akciju; ne treba da postanete
neaktivni. Ali, u akciju treba ii uravnoteenog uma.
Danas sam vebao da dobijem osete u delu tela koji je bio
prazan i kad su se oseti pojavili, um kao da me podigao; oseao
sam se kao da sam dao gol. I uo sam sebe kako mentalno urlam
- Bravo! A onda sam pomislio: - O, ne, ne elim tako da
reagujem. Ali pitam se kako u u svakodnevnom zivotu, kako
mogu da idem na utakmicu bezbola ili fudbala i da ne
reagujem?
Vi ete dejstvovati! ak i na fudbalskoj utakmici delovaete a ne
reagovati, i videete da stvarno uivate. Zadovoljstvo koje prati
napetost reakcije nije pravo zadovoljstvo. Kada prestane
reakcija, napetost isezava i stvarno moete poeti da uivate u
ivotu.
Znai mogu da skaem i da viem: - Ura?
Da, ali smireno. Skaite smireno.
ta da radim ako moj tim izgubi?
99
Nasmejte se i recite - Budi srean! Budite sreni u bilo kojoj

situaciji!
ini mi se da je to osnovni princip.
Da!
100
Dva prstena
Umro je stari bogata koji je imao dva sina. Neko

vreme nastavili su da ive zajedno na tradicionalan indijski
nain, u zajednikom domainstvu. Onda su se posvaali i
odluili da se razdvoje i podele celokupnu imovinu. Sve je
podeljeno po pola i tako su uredili svoje odnose. Ali nakon toga
pronaena je mala kutija, koju je njihov otac briljivo sakrio.
Otvorili su je i nali dva prstena, jedan sa skupocenim
dijamantom i drugi obian, srebrni prsten, vredan samo par
rupija.
Videvi dijamant, stariji brat postao je pohlepan i poeo
da objanjava mlaem: - Meni se ini da ovaj prsten nije stekao
na otac, ve da je to naslee naih predaka. Zato ga je sklonio
od drugih stvari. Poto je uvan kroz generacije u naoj porodici,
treba ga sauvati i za budue generacije. Zato u ga ja uzeti, jer
sam stariji. Ti uzmi srebrni -.
Mlai brat se nasmejao i rekao: - U redu, budi srean sa
dijamantskim prstenom, ja u biti srean sa srebrnim -. Svako je
stavio svoj prsten na ruku i razili su se.
Mlai brat je razmiljao: - Jasno je da je otac uvao
dijamantski prsten; veoma je skupocen. Ali zato je uvao
obian srebrni prsten? Paljivo je pregledao prsten i video da je
na njemu ugravirano: - Ovo e se takoe promeniti. - O, to je
mantra mog oca: Ovo e se takoe promeniti! Vratio je prsten na
prst.
Oba brata su se suoila sa usponima i padovima u
ivotu. Kada bi dolo prolee, stariji brat je bio jako ushien,
izgubivi ravnoteu uma. Kada bi dola jesen ili zima, padao je
u depresiju, ponovo gubei mentalnu ravnoteu. Postao je napet,
poveao mu se krvni pritisak. Poto nou nije mogao da spava,
poeo je da uzima pilule za spavanje, za smirivanje, sve jae
droge. Na kraju je doao do stanja da su mu bili potrebni
101
elektrookovi. To je bio brat sa dijamantskim prstenom.

to se tie mlaeg brata sa srebrnim prstenom, kada bi
dolo prolee, on bi u njemu uivao; nije pokuavao da pobegne
od njega. Uivao je, ali gledajui svoj prsten imao je na umu: Ovo e se takoe promeniti. I kada bi se stvarno promenilo,
nasmejao bi se i rekao: - Pa, znao sam da e se to promeniti.
Promenilo se, pa ta! Kada bi dola jesen ili zima, opet bi
pogledao prsten i setio se: - Ovo e se takoe promeniti. Nije
plakao, jer je znao da e se to takoe promeniti. I naravno,
promenilo se, prolo je. Za sve uspone i padove, sve obrte u
ivotu, znao je da nisu veni, da sve to doe mora i da proe.
Nije izgubio ravnoteu uma i iveo je mirnim, srenim ivotom.
To je bio brat sa srebrnim prstenom.
102
Glava 8
SVESNOST I STALOENOST
Svesnost
i staloenostto je Vipassana meditacija.

Kada se praktikuju zajedno, vode osloboenju od patnje. Ako
jedan od ova dva elementa nedostaje ili je slab, nemogu je
napredak prema krajnjem cilju. Oba elementa su od sutinske
vanosti, isto kao to su ptici potrebna dva krila da bi letela, ili
dvokolici dva toka da bi se kretala. I moraju biti podjednako
jaki. Ako ptica ima jedno krilo jako, a drugo slabo, ona ne moe
pravilno leteti. Ako dvokolica ima jedan veliki, a drugi mali
toak, stalno e ii u krug. Meditant mora jednako razviti i
svesnost i staloenost da bi napredovao na putu.
Moramo postati svesni celokupnosti uma i materije u
njihovoj najsuptilnijoj prirodi. Za tu svrhu nije dovoljno samo
biti svestan spoljnih aspekata tela i uma, kao to su fiziki
pokreti ili misli. Moramo razviti svesnost oseta u celom telu i
odravati staloenost prema njima.
Ako smo svesni, ali nam nedostaje staloenost, sa
porastom svesnosti prema telesnim osetima raste mogunost da
reagujemo, poveavajui patnju. S druge strane, ako smo
staloeni, ali ne znamo nita o osetima u nama, onda je ta
staloenost vetaka, i prikriva reakcije koje se stalno deavaju u
dubinama naeg uma. Zato nastojimo da razvijemo i svesnost i
staloenost do najvieg stepena. Trudimo se da budemo svesni
svega to se deava u nama i istovremeno da na to ne reagujemo,
shvatajui da e se to promeniti.
To je prava mudrost: razumevanje sopstvene prirode,
razumevanje na bazi neposrednog iskustva istine duboko u

nama. To je ono to je Buddha zvao yath-bhta-nadassana, mudrost ostvarena posmatranjem stvarnosti onakve
kakva zaista jeste. Sa tom mudrou moemo se osloboditi
patnje. Svaki oset koji nastane samo e doprineti razumevanju
prolaznosti. Sve reakcije prestaju, sve sankhra-e udnje i
odbojnosti. Kada nauimo da posmatramo stvarnost objektivno,
prestajemo sebi da stvaramo novu patnju.
Zalihe prolih reakcija
Ako smo svesni i uravnoteeni prestaemo sa novim
reakcijama, novim izvorima patnje. Ali postoji jo jedan aspekt
nae patnje koji moramo razmotriti. Ako od ovog trenutka na
dalje prestnemo sa reagovanjem, neemo stvarati nove uzroke
patnje, ali svako od nas poseduje zalihe uslovljenosti, ukupnu
sumu svih prolih reakcija. ak iako ne dodajemo nita novo
postojeim zalihama, stare nagomilane sankhra-e ipak e
izazivati patnju.
Re sankhra moe se prevest kao tvorevina,
podrazumevajui sam in formiranja kao i to to je formirano.
Svaka reakcija je poslednji korak, rezultat u nizu mentalnih
procesa, ali ona takoe moe biti i prvi korak, uzrok nove
mentalne sekvence. Svaka sankhra uslovljena je procesima koji
su do nje doveli i istovremeno uslovljava procese koji slede.
Uslovljenost utie na drugu mentalnu funkciju,
percepciju (razmatrano u Glavi 2). Svesnost u osnovi ne
diferencira, ne diskriminira. Njen zadatak je da samo registruje
da je dolo do kontakta u umu ili telu. Meutim, percepcija je
diskriminativna. Ona se oslanja na zalihe prolih doivljaja da bi
procenila i kategorizovala svaku novu pojavu. Prole reakcije
postaju referentne take pomou kojih pokuavamo da
razumemo novi doivljaj; ocenjujemo ga i klasifikujemo prema
naim prolim sankhra-ma.
Na taj nain stare reakcije udnje i odbojnosti utiu na
nae zapaanje sadanjosti. Umesto da vidimo realnost, mi kao
da gledamo kroz zatamnjeno staklo. Percepcija spoljnjeg sveta
104
V E S N O S T I S T A L O E N O S T
i sveta u nama iskrivljena je i zamuena naim prolim

uslovljenostima, naim sklonostima i predrasudama. Zbog
iskrivljene percepcije, jedan u sutini neutralan oset odmah
postaje prijatan ili neprijatan. Ponovo reagujemo na ovaj oset,
stvarajui sveu uslovljenjost koja dalje krivi nau percepciju.
Na taj nain, svaka reakcija postaje uzrok novih reakcija, pri
emu je svaka uslovljena prolim reakcijama i uslovljava budue
reakcije.
Dvostruka funkcija sankhra pokazana je u Lancu
Uslovljenog Nastajanja (vidi Glavu 4). Druga karika u lancu je
sankhra, koja je neposredan preduslov za nastajanje svesnosti,
prvog od etiri mentalna procesa. Meutim, sankhra je takoe
poslednji u seriji procesa, sledei svesnost, percepciju i osete.
Tako se ona u lancu procesa ponovo javlja posle oseta, kao
reakcija udnje i odbojnosti. udnja ili odbojnost razvijaju se u
vezanost, koja postaje podsticaj za novu fazu mentalne i fizike
aktivnosti. Tako proces sam sebe hrani. Svaka sankhra pokree
lanac dogaaja koji rezultira u novoj sankhra-i, koja pokree
nov lanac dogaaja, itd. To je beskrajno ponavljanje, zaarani
krug. Svaki put kada reagujemo, pojaavamo mentalnu naviku
reagovanja. Svaki put kada razvijemo udnju ili odbojnost,
jaamo tendenciju uma da nastavi da ih stvara. Kada je mentalna
navika jednom uspostavljena, uhvaeni smo u njoj.
Na primer, ovek nas sprei da dodemo do eljenog
objekta. Smatramo da je ovek veoma lo i oseamo antipatiju
prema njemu. Na stav se ne zasniva na ovekovom karakteru,
ve na injenici da je osujeena naa elja. Miljenje se urezuje
duboko u nau podsvest. Svaki naredni kontakt sa tim ovekom
obojen je stvorenim miljenjem i izaziva neprijatne osete, koji
dovode do nove odbojnosti, koja dalje jaa oblikovanu sliku.
ak ako se sretnemo i posle dvadeset godina, odmah emo
stvoriti sliku da je taj ovek veoma lo i oseamo antipatiju.
ovek je mogao potpuno promeniti karakter za dvadeset godina,
ali mi sudimo na bazi prethodnog iskustva. Ne reagujemo na
samog oveka, ve na nau sliku o njemu, zasnovanu na prvoj
slepoj reakciji i zato reagujemo pristrasno.
U drugom sluaju, neko nam pomogne da doemo do
105
eljenog objekta. Verujemo da je ovek veoma dobar i

simpatiemo ga. Slika se zasniva samo na injenici da nam je
pomogao da zadovoljimo vlastitu elju, a ne na paljivom
razmatranju njegovog karaktera. Pozitivna slika se urezuje u
podsvest i utie na sve naredne kontakte sa njim, izazivajui
prijatne osete, koji pojaavaju nae simpatije, to uvruje nau
sliku. Bez obzira koliko godina proe u meuvremenu, ista stvar
ponavlja se kod svakog kontakta. Ne reagujemo na samog
oveka, ve na nau sliku o njemu, zasnovanu na prvobitnoj
slepoj reakciji.
Na taj nain sankhra moe dati novu reakciju, odmah i
u budunosti. Svaka naredna reakcija postaje uzrok novih
reakcija, koje vode u dalju patnju. To je proces ponavljanja
reakcija, patnje. Smatramo da delujemo prema spoljnjoj
realnosti, a ustvari reagujemo na nae osete, uslovljene naim
percepcijama, koje su uslovljene naim reakcijama. ak ako od
ovog momenta prestanemo da stvaramo nove sankhra-e, jo
uvek moramo raunati sa sankhra-ma akumuliranim u
prolosti. Zbog te stare zalihe ostae tendencija da reagujemo,
koja se svakog trenutka moe pomoliti, stvarajui novu patnju.
Sve dok postoje stare uslovljenosti, nismo potpuno osloboeni
patnje.
Kako moemo izbrisati stare reakcije? Da bi odgovorili
na ovo pitanje, potrebno je proces Vipassana meditacije shvatiti
jo dublje.
Brisanje starih uslovljenosti
Dok upranjavamo Vipassanu, na zadatak je
jednostavno posmatranje oseta u telu. Ne zanimaju nas uzroci
pojedinih oseta; dovoljno je razumeti da je svaki oset indikacija
neke unutranje promene. Po poreklu, promene mogu biti
mentalne ili fizike. Um i telo funkcioniu meuzavisno i esto
se ne mogu odvajati. ta god da se dogodi na jednom nivou,
slino e se reflektovati i na drugom.
Na fizikom nivou, kao to je reeno u Glavi 2, telo se
sastoji iz subatomskih esticakalpakoje svakog trenutka
106
nastaju i nestaju velikom brzinom. Na taj nain manifestuju se u

beskonanoj raznolikosti osnovnih kvaliteta materijemasi,
koheziji, temperaturi i kretanjustvarajui u nama ceo raspon
oseta.
Postoje etiri mogua uzroka za nastajanje kalpa. Prvi
je hrana koju jedemo; drugi je okolina u kojoj ivimo. Meutim,
sve to se dogaa u umu utie na telo i moe biti uzrok
nastajanja kalpa. Stoga estice mogu nastati zbog mentalne
reakcije u sadanjem trenutku, ili zbog prolih reakcija koje
utiu na sadanje mentalno stanje. Da bi funkcionisalo, telu je
potrebna hrana. Meutim, ako prestanemo da ga hranimo, telo
nee odmah kolabirati. Ako je potrebno, ono e sebe izdravati
nedeljama, koristei energiju uskladitenu u tkivima. Kada se
potroi sva uskladitena energija, telo e kolabirati i umreti:
prestaje tok materije.
Na isti nain um zahteva aktivnost da bi odrao tok
svesnosti. Ta mentalna aktivnost je sankhra. Prema lancu
uslovljenog nastajanja, svesnost nastaje zbog reakcije. Svaka
mentalna reakcija daje podsticaj toku svesnosti. Dok telo trai
hranu samo u odreenim intervalima tokom dana, um stalno
trai nove stimulacije. Bez njih, tok svesnosti ne moe postojati
ni za trenutak. Na primer, u jednom trenutku u umu se pojavljuje
odbojnost: svesnost koja nastaje u sledeem trenutku, proizvod
je te odbojnosti, i tako dalje, iz asa u as. Ponavljamo reakciju
odbojnosti od jednog trenutka do sledeeg, dajui novu hranu
svom umu.
Meutim, upranjavajui Vipassanu, meditant ui da ne
reaguje. U odreenom trenutku, ne stvaramo sankhra-e, ne
dajemo sveu stimulaciju umu. ta se onda deava sa psihikim
tokom? On ne prestaje odmah. Umesto toga, neka od prolih,
nagomilanih reakcija doi e na povrinu uma da bi odrala tok
svesnosti. Nastaje proli uslovljeni odgovor i na osnovu toga
svesnost se produava za naredni trenutak. Uslovljenost se
pojavljuje na fizikom nivou, izazivajui nastanak odreene
vrste kalpa, koje onda doivljavamo kao osete u telu. Moda se
pojavi sankhra odbojnosti iz prolosti, manifestujui se kao
estice koje doivljavamo kao neprijatan oset gorenja u telu.
107
Ako na te osete reagujemo odbojno, stvaramo novu odbojnost.

Poeli smo da dajemo novu hranu toku svesnosti, i neka druga
stara reakcija nema priliku da se manifestuje na svesnom nivou.
Meutim, ako se javi neprijatan oset i mi ne reagujemo,
ne stvara se nova sankhra. Sankhra koja je nastala iz stare
zalihe uslovljenosti prolazi. U sledeem trenutku, druga prola
sankhra pojavljuje se kao oset. Ponovo, ako ne reagujemo, ona
prolazi. Na taj nain, odravajui smirenost, dozvoljavamo
nagomilanim prolim reakcijama da se manifestuju na povrini
uma, jedna za drugom, ispoljavajui se kao oseti. Postepeno,
odravajui svesnost i staloenost prema osetima, briemo
prole uslovljenosti.
Sve dok postoji uslovljenost odbojnosti, tendencija
nesvesnog uma bie da reaguje odbojno prilikom bilo kog
neprijatnog doivljaja. Sve dok postoji uslovljenost udnje, um
e teiti da reaguje udnjom u bilo kojoj prijatnoj situaciji.
Vipassana meditacija radi na podrivanju tih uslovljenih reakcija.
Tokom meditacije, doivljavamo prijatne i neprijatne osete.
Smirenim posmatranjem bilo kog oseta postepeno slabimo i
razbijamo tendencije udnje i odbojnosti. Kada se izbriu
uslovljeni odgovori odreene vrste, slobodni smo od te vrste
patnje. A kada se, jedan za drugim, izbriu svi uslovljeni
odgovori, um je potpuno osloboen.
Onaj koji je dobro razumeo ovaj proces, rekao je,
Zaista su nestalne sve uslovljene stvari,
jer imaju prirodu nastajanja i nestajanja.
Ako nastanu i budu unitene,
njihovo brisanje donosi pravu sreu.1
Svaka sankhra nastaje i prolazi, da bi u sledeem

trenutku ponovo nastala u beskrajnom ponavljanju. Ako
razvijemo mudrost i ponemo objektivno da posmatramo,
ponavljanje prestaje i poinje brisanje. Pod uslovom da ne
reagujemo, sloj za slojem, stare sankhra-e e se pojavljivati i
bie izbrisane. Koliko sankhra izbriemo, toliko sree
doivljavamo, sree osloboenja od patnje. Ako izbriemo sve
stare sankhra-e, uivamo neogranienu sreu potpunog
osloboenja.
108
Zato je Vipassana meditacija vrsta gladovanja duha da

bi eliminisali prole uslovljenosti. Svakog asa, celog svog
ivota, stvarali smo reakcije. Sada, ostajui svesni i
uravnoteeni, ostvarujemo nekoliko trenutaka u kojima ne
reagujemo, ne stvaramo nove sankhra-e. Tih par trenutaka, bez
obzira koliko da su kratki, veoma su moni. Oni stavljaju u
pokret obrnuti proces, proces ienja.
Da bi pokrenuli taj proces, ne treba bukvalno nita da
radimo; to jest, moramo se uzdrati od bilo kakve nove reakcije.
Bez obzira na uzrok oseta koje posmatramo, posmatramo ih
staloeno. Akt svesnosti i smirenosti sam po sebi e izbrisati
stare reakcije, kao to paljenje svetla razbija tamu u sobi.
Buddha je jedanput ispriao priu o oveku koji je
davao velike priloge iz milosra. Na kraju je rekao:
ak ako je uinio i najvee milosre, bie jo korisnije ako, otvorenog srca,
potrai zatitu u prosvetljenom oveku, u Dhammi i u svim svetim ljudima.
Ako je to uradio, bie jo korisnije da se, otvorenog srca, pridrava pet pravila
ponaanja. Ako je to uradio, bie jo korisnije da razvija dobre elje prema
drugim ljudima, makar toliko koliko treba da se pomuze krava. Ako je to sve
uradio, bie jo korisnije da razvija svesnost nestalnosti, makar toliko koliko je
potrebno da puknemo prstima.2
Moda je meditant svestan realnosti oseta u telu samo za

trenutak, i ne reaguje jer razume njihovu prolaznu prirodu. ak i
taj mali trenutak imae mono dejstvo. Strpljivim, neprekidnim
ponavljanjem prakse, tih nekoliko trenutaka smirenosti
produie se, a trenuci reagovanja e se skratiti. Postepeno e se
razbijati mentalna navika reagovanja i brisae se stare
uslovljenosti, sve dok ne doe vreme kada je um slobodan od
svih reakcija, prolih i sadanjih, osloboen svake patnje.
Pitanja i odgovori
PITANJE: Danas popodne isprobao sam novi poloaj u kome je
bilo lako due sedeti ispravljenih lea, bez pomeranja, ali nisam
imao puno oseta. Pitam se, da li e se oseti eventualno pojaviti
ili treba da se vratim u stari poloaj?
S. N. GOENKA: Ne nastojte da stvarate osete namerno birajui
109
neugodan poloaj. Da je to ispravan nain prakse, traili bi od

vas da sedite na dasci iz koje vire ekseri! Takve krajnosti ne
pomau. Zauzmite udoban poloaj u kome je telo uspravno i
dozvolite osetima da se prirodno pojave. Ne pokuavajte silom
da ih stvorite. Dozvolite im da se sami pojave. Oni e se
pojaviti, jer oni su tu. Moe se desiti da traite osete odreene
vrste, kakve ste ranije imali, ali to je ve neto drugo.
Bilo je suptilnijih oseaja nego pre. U prvom poloaju bilo je
teko sedeti due bez pomeranja.
Dobro je da ste pronali udobniji poloaj. Sada prepustite osete
prirodi. Moda su proli neki grubi oseti i sada ete raditi sa
finijim, ali um jo nije dovoljno otar da ih oseti. Da bi ga
izotrili, radite neko vreme sa svesnou disanja. To e popraviti
vau koncentraciju i olakati vam da prepoznajete fine osete.
Mislio sam da je bolje da su oseti grubi, jer to znai da neka
stara sankhra izlazi na povrinu.
Ne mora da znai. Neke neistoe pojavljuju se kao vrlo fini
oseti. Zato udeti za grubim osetima? ta god da doe, grubo ili
fino, va posao je da posmatrate.
Da li da pokuamo da ustanovimo koji oseti su pridrueni
odreenim reakcijama?
To bi bilo besmisleno rasipanje energije. To bi bilo isto kao kad
bi neko prao prljavo rublje i zastajao da proveri usled ega je
nastala svaka fleka. To mu ne bi pomoglo da obavlja posao, koji
je samo pranje rublja. Za tu svrhu vano je da imamo komad
sapuna i da ga upotrebimo na ispravan nain. Ako ispravno
peremo, ukloniemo svu prljavtinu. Na isti nain dobili ste
sapun Vipassane; sada ga iskoristite da uklonite sve neistoe iz
uma. Ako istraujete uzrok svakog pojedinog oseta, igrate
intelektualnu igru i zaboravljate na anicca, na anatt. Takvo
intelektualiziranje ne moe vam pomoi da se oslobodite patnje.
Zbunjen sam oko toga ko posmatra a ko ili ta je posmatrano.
Intelektualni odgovor vas ne moe zadovoljiti. Morate sami
110
istraiti: - ta je ovo Ja koje sve ovo radi? Ko je ovo Ja?

Istraujte, analizirajte. Ustanovite da li se bilo kakvo Ja
pojavljuje; ako se pojavi, posmatrajte ga. Ako se nita ne pojavi,
onda prihvatite: - O, to Ja je jedna obmana!
Zar nisu neke vrste mentalnih uslovljenosti pozitivne? Zato
pokuavati da i njih izbriemo?
Pozitivne uslovljenosti nas motiviu da radimo na osloboenju
od patnje. Ali kad ostvarimo cilj, naputamo sve uslovljenosti,
pozitivne i negativne. To je isto kao kada koristimo splav da bi
preli reku. Kada preemo reku, ne nastavljamo put nosei splav
na glavi. Splav je posluio svrsi. Sada nam vie ne treba i
ostavljamo ga. Isto tako, neko ko je potpuno osloboen nema
potrebe za uslovljenostima. Ne oslobaa nas pozitivna
uslovljenost, ve proiavanje uma.
Zato prvo doivljavamo neprijatne osete kad ponemo da
upranjavamo Vipassanu, a prijatni oseti dolaze tek kasnije?
Vipassana brie prvo najvee neistoe. Kada istite pod, prvo
poistite sve ubre i komade neistoe, i sa svakim narednim
ienjem skupljate sve finiju prainu. Tako je i u praksi
Vipassane: prvo izbriemo velike neistoe uma, a finije koje
ostanu pojavljuju se kao prijatni oseti. Ali postoji opasnost da
razvijemo udnju prema tim prijatnim osetima. Zato morate biti
obazrivi da ne uzmete prijatne ulne doivljaje kao krajnji cilj.
Morate posmatrati svaki oset objektivno da bi izbrisali sve
uslovljene reakcije.
Rekli ste da imamo prljavo rublje i sapun da ga operemo. Danas
mi se ini kao da sam skoro ostao bez sapuna! Jutros je moja
praksa bila veoma jaka, ali popodne poeo sam da se oseam
zaista beznadeno i bio sam ljut. Poeo sam da mislim: - O,
emu sve to! Kao da je, dok je meditacija bila jaka, neki
neprijatelj u menimoda egotakoe ojaao i nokautirao me.
Osetio sam da nemam snage da se borim sa njim. Postoji li neki
sporedni put, tako da ne moram tako jako da se borim, neki
pametan nain da to izvedem?
111
Odravajte staloenost; to je najpametniji nain! To to ste

doiveli potpuno je prirodno. Kada vam se inilo da je
meditacija dobra, um je bio uravnoteen i prodro je duboko u
podsvest. Kao rezultat te duboke operacije, stara reakcija je
prodrmana, dola je na povrinu uma, i kod sledee meditacije
suoili ste se sa olujom negativnosti. U takvim situacijama
staloenost je od sutinskog znaaja, jer inae negativnost e vas
nadvladati, pa neete moi da radite. Ako vam se ini da vam je
staloenost slaba, ponite da radite svesnost disanja. Kada naie
velika oluja, morate se usidriti i saekati da ona proe. Dah je
vae sidro. Radite sa njim i oluja e proi. Dobro je to je ta
negativnost dola na povrinu, jer sada imate priliku da je
oistite. Ako zadrite staloenost, negativnost e lako proi.
Da li imam koristi od prakse iako nemam bolove?
Ako ste svesni i uravnoteeni, ondasa bolom ili bez njega
sigurno napredujete. Ne morate trpeti bolove da bi napredovali.
Ako nema bola, prihvatite injenicu da nema bola. Samo
posmatrajte ono to jeste.
Jue sam imao doivljaj kao da se celo moje telo rastvorilo.
Izgledalo je kao da postoji svuda samo masa vibracija.
Da?
Kada se to desilo, setio sam se da sam kao dete imao slian
doivljaj. Sve ove godine traio sam nain da to ponovo doivim.
I sada se to ponovilo.
Da?
Prirodno, eleo sam da doivljaj potraje, eleo sam da ga
produim. Neto se promenilo i on je proao. Radio sam samo
da bih ga povratio, ali nije se ponovio. Umesto njega, od jutros
imam samo grube osete.
Da?
Onda sam shvatio koliko sam sebe oneraspoloio pokuavajui
da vratim taj doivljaj.
112
Da?
I onda sam shvatio da nismo ovde da bi imali bilo koji poseban
doivljaj. Jel tako?
Tako je.
Mi smo ovde da bi posmatrali sve doivljaje bez reagovanja.
Jel tako?
Tako je.
Dakle ova meditacija je ustvari razvijanje staloenosti. Jel
tako?
Tako je.
ini mi se da e mi trebati venost da se oslobodim svih prolih
sankhra, jedne po jedne.
To bi bilo tako kada bi jedan momenat staloenosti rezultirao u
jednoj proloj sankhri manje. Ali u stvari svesnost oseta vas
vodi do najdubljih slojeva uma i dozvoljava vam da preseete
korenje prolih uslovljenosti. Na ovaj nain moete eliminisati
itav blok sankhra za relativno kratko vreme pod uslovom da
su vam svesnost i staloenost jaki.
U tom sluaju, koliko vremena e mi trebati da se oslobodim
svih prolih sankhra ?
To zavisi od toga koliko je velika zaliha sankhra kojih treba da
se oslobodite i od toga koliko vam je jaka meditacija. Ne moete
meriti zalihu starih uslovljenosti, ali moete biti sigurni da to
ozbiljnije meditirate, bre ete se pribliavati osloboenju.
Radite postojano ka tom cilju. Vreme e svakako doi, pre ili
kasnije, kada ete stii na cilj.
113
Nita sem vienja
Jedan
isposnik, vrlo svet ovek, iveo je u blizini

mesta gde se danas nalazi Bombaj. Svi su mu ukazivali
potovanje zbog istote njegovog uma, a mnogi su izjavljivali da
je on potpuno osloboen. uvi kako mu daju tako visoko
priznanje, prirodno, ovek je poeo da se pita: - Moda sam
stvarno potpuno osloboen. Poto je bio poten, paljivo je sebe
istraio i naao da jo ima tragova neistoa u umu. Sigurno, sve
dok postoje neistoe, nije jo dostigao stanje punog
prosvetljenja. Zato je pitao one koji su dolazili da mu izraze
potovanje: - Postoji li danas neko u svetu za koga se zna da je
potpuno osloboen?
- O da, gospodine - odgovorili su mu, - postoji monah
Gotama, zvani Buddha, koji ivi u gradu Savatthi. Za njega se
zna da je potpuno prosvetljen i on ui tehniku kojom se moe
ostvariti osloboenje.
- Moram otii kod tog oveka -, odluio je isposnik. Moram od njega nauiti kako da se potpuno oslobodim -. Tako
je krenuo na put od Bombaja preko centralne Indije i najzad
doao do Savatthija, koji je danas u severnoj Indiji u dravi Uttar
Pradesh. Kad je doao u Savatthi, naao je Buddhin centar za
meditaciju i raspitao se gde bi mogao da nae Buddhu.
- On je izaao, rekao mu je jedan monah. - Otiao je u
grad da prosi hranu. Saekajte ga ovde i odmorite se od puta; on
e se brzo vratiti.
- O, ne, ne mogu da ekam. Nemam vremena za
ekanje! Pokaite mi kojim putem je otiao, poi u za njim.
- Pa, ako insistirate, ovo je put kojim je otiao. Ako
hoete, potraite ga na putu.
Ne gubei ni trenutka, isposnik poe u centar grada.
Tamo je video monaha koji je iao od kue do kue, prosei
hranu. Divna atmosfera mira i harmonije koja je okruivala
114
monaha ukazivala je isposniku da to mora da je Buddha, i

pitajui prolaznika, on utvrdi da je u pravu.
Nasred ulice, isposnik prie Buddhi, pokloni se i uhvati
ga za stopala. - Gospodine, - ree, - rekli su mi da ste potpuno
osloboeni i da uite tehniku za ostvarenje osloboenja. Molim
Vas, nauite me toj tehnici.
Buddha ree: - Da, ja poduavam tu tehniku i mogu i
tebe nauiti. Ali, ovo nije odgovarajue vreme i mesto. Idi i
saekaj me u mom centru za meditaciju. Uskoro u se vratiti i
pokazau ti tehniku.
- O ne, gospodine, ja ne mogu ekati.
- ta, ak ni pola sata?
- Ne, gospodine, ne mogu ekati! Ko zna, za pola sata
mogu umreti. Za pola sata vi moete umreti. Za pola sata moe
nestati svo poverenje koje imam u vas i onda neu moi da
nauim tehniku. Gospodine, sada je pravi trenutak. Molim vas,
poduite me sada!
Buddha pogleda oveka i primeti: - Da, ovom oveku
ostalo je jo malo vremena; on e umreti za nekoliko minuta.
Mora mu se dati Dhamma sada i ovde. A kako poduavati
Dhammu, stojei nasred ulice? On ree samo nekoliko rei, ali
te rei sadrale su celo uenje: - U tvom gledanju, treba da je
samo gledanje; u tvom sluanju nita osim sluanja; u tvom
mirisu, ukusu, dodiru nita osim mirisa, ukusa, dodira; u tvom
spoznavanju nita osim spoznavanja. Kada doe do kontakta sa
bilo kojom od est ulnih osnova, ne sme biti procenjivanja,
uslovljene percepcije. im percepcija pone vrednovati neki
doivljaj kao dobar ili lo, svet vidimo na iskrivljeni nain, zbog
naih starih, slepih reakcija. Da bi oslobodili um svih
uslovljenosti, moramo prestati da procenjujemo na osnovu
prolih reakcija i biti svesni, bez procenjivanja i bez reagovanja.
Isposnik je bio ovek veoma istog uma i tih par rei
bilo mu je dovoljno. Tu, pored puta, seo je i fiksirao panju na
stvarnost u sebi. Bez procenjivanja, bez reagovanja; samo je
posmatrao proces menjanja u sebi. I za nekoliko minuta, koliko
mu je jo preostalo da ivi, ostvario je krajnji cilj, postao je
potpuno osloboen.4
115
Glava 9
CILJ
- ve to ima prirodu nastajanja, takoe ima prirodu

nestajanja.1 Doivljaj ove stvarnosti je sutina Buddhinog
uenja. Um i telo samo su skup procesa koji stalno nastaju i
prolaze. Naa patnja nastaje kada razvijemo vezanost za te
procese, za ono to je prolazno i nestvarno. Ako moemo
neposredno shvatiti nestalnu prirodu ovih procesa, prolazi naa
vezanost za njih. To je zadatak koji preduzimaju meditanti: da
shvate sopstvenu prolaznu prirodu posmatranjem stalno
promenjivih oseta u sebi. Kad god se pojavi oset, oni ne reaguju,
ve mu dozvole da nastane i da proe. Radei tako, oni
dozvoljavaju starim uslovljenostima uma da dou na povrinu i
prou. Kada nestanu uslovljenosti i vezanost, nestaje patnja i
doivljavamo osloboenje. To je dugoroan zadatak koji zahteva
neprekidan rad. Dobrobiti se javljaju pri svakom koraku na putu,
ali da bi ih ostvarili, potrebna je upornost. Meditant e
napredovati ka cilju samo strpljivim, upornim i neprekidnim
radom.
Prodiranje do krajnje istine
U napredovanju na putu postoje tri stepena. Prvi je
jednostavno upoznavanje tehnike, kako se radi i zato. Drugi je
njena praktina primena. Trei je prodor, uz pomo tehnike, da
bi doli do dubine svoje realnosti i tako napredovali ka krajnjem
cilju.
I L J
Buddha nije poricao postojanje oiglednog sveta oblika

i formi, boja, ukusa, mirisa, patnji i zadovoljstava, misli i
emocija, bianas samih i drugih. On je samo govorio da to
nije krajnja realnost. Sa obinim vienjem vidimo samo velike
stvari, koje su sastavljene od mnogo finijih pojava. Poto vidimo
samo stvari, a ne i komponente koje ih ine, svesni smo pre
svega njihovih razliitosti, i zato pravimo razlike, pripisujemo
imena, formiramo naklonosti i predrasude, stvaramo simpatije i
antipatijeproces koji se razvija u udnju i odbojnost.
Da bi se oslobodili navike udnje i odbojnosti nije
dovoljno imati samo globalnu viziju, ve treba videti i dubinu
stvari, posmatrati osnovne pojave koje ine prividnu realnost. To
je upravo ono ta nam omoguava Vipassana meditacija.
Svako samoistraivanje prirodno poinje najoiglednijim
aspektima nas samih: raznim delovima tela, razliitim udovima i
organima. Paljivije posmatranje e pokazati da su neki delovi
tela vrsti, drugi teni, neki u pokretu, neki u miru. Moda
uoavamo da je temperatura tela razliita od temperature
ambijenta. Sva ta posmatranja mogu pomoi da razvijemo veu
samosvest, ali ona su rezultat istraivanja prividne realnosti
kompaktnih oblika i formi. Zato i dalje postoje razlike,
naklonosti i predrasude, udnje i odbojnosti.
Kao meditanti, upranjavanjem svesnosti oseta u sebi,
dalje napredujemo. Tako otkrivamo suptilniju realnost, koje
ranije nismo bili svesni. Prvo postajemo svesni razliitih vrsta
oseta u raznim delovima tela, oseta za koje nam se ini da
nastaju, traju neko vreme i eventualno prolaze. Iako smo
prevazili povrinski nivo, jo uvek posmatramo integrisane
delove prividne realnosti. Zato se jo nismo oslobodili od
pravljenja razlika, od udnje i odbojnosti.
Ako marljivo radimo, pre ili kasnije dolazimo do stanja
gde se menja priroda oseta. Svesni smo jednolinih oseta u
celom telu, koji nastaju i prolaze velikom brzinom. Prodrli smo
iza integrisanih delova da bi posmatrali osnovne pojave koje ih
ine, subatomske estice od kojih se sastoji celokupna materija.
Neposredno doivljavamo prolaznu prirodu tih estica, koje
neprekidno nastaju i iezavaju. Sada bilo ta da posmatramo,
117
krv ili kost, vrsto, teno ili gasovito, runo ili lepo, uoavamo
samo gomilu vibracija koje ne moemo razlikovati. Konano
proces pravljenja razlika i dodeljivanja naziva prestaje. U okviru
svog sopstvenog tela doiveli smo krajnju istinu materije: ona je
u stalnom kretanju, nastaje i prolazi.
Slino se moe prodreti u mentalni proces do finijeg
nivoa. Na primer, dolazi do simpatije ili antipatije, na osnovu
naih prolih uslovljenosti. Sledeeg trenutka um ponavlja
reakciju simpatije i antipatije, pojaava je iz trenutka u trenutak,
dok se ne razvije u udnju ili odbojnost. Svesni smo tek
pojaane reakcije. Sa tom povrnom percepcijom poinjemo da
identifikujemo i razlikujemo izmeu prijatnog i neprijatnog,
dobrog i loeg, eljenog i neeljenog. Ali kao i kod prividne
materijalne realnosti, tako je i sa pojaanom emocijom: kada
ponemo da je posmatramo, posmatrajui osete u sebi, mora se
rastvoriti. Kao to se materija sastoji od suptilnih vibracija
subatomskih estica, tako je i jaka emocija konsolidovani oblik
trenutnih simpatija i antipatija, trenutna reakcija na osete. Kada
se snana emocija rastvori u svoj finiji oblik, nema vie snagu da
nas preplavi.
Od posmatranja razliitih konsolidovanih oseta u raznim
delovima tela, nastavljamo sa svesnou finijih ujednaenih
oseaja, koji stalno nastaju i nestaju u celoj fizikoj strukturi.
Zbog velike brzine kojom se pojavljuju i iezavaju, mogu se
doiveti kao tok vibracija, struja koja se kree kroz telo. Gde
god da usmerimo panju u okviru fizike strukture, svesni smo
iskljuivo nastajanja i nestajanja. Gde god se misao pojavi u
umu, svesni smo pridruenih fizikih oseaja koji nastaju i
prolaze. Prividna vrstina tela i uma se rastvara i doivljavamo
krajnju istinu materije, uma i mentalnih formacija: samo
vibracije, oscilacije, koje nastaju i nestaju velikom brzinom.
ovek koji je doiveo tu istinu rekao je,
Ceo svet je u plamenu,
ceo svet je u dimu.
Ceo svet gori,
ceo svet vibrira.2
Da bi dostigao stanje rastvorenosti (bhanga), meditant

118
I L J
samo treba da razvija svesnost i staloenost. Isto kao to naunik

posmatra siune pojave, poveavajui uvelianje mikroskopa,
tako razvijanjem svesnosti i staloenosti poveavamo sposobnost
posmatranja suptilnijih realnosti u sebi.
Taj doivljaj, kada do njega doe, svakako je vrlo
prijatan. Svi bolovi i tegobe su rastvoreni, nestale su sve oblasti
bez oseaja. Oseamo se mirno, sreno, blaeno. Buddha je to
ovako opisao:
Kada doivimo
nastajanje i prolaenje mentalno-fizikih procesa,
uivamo u blaenstvu i oduevljenju.
Prema shvatanju mudrih, doivljavamo besmrtnost.3
Napredovanjem na putu, ostvarujemo blaenstvo kada

se rastvori prividna vrstina duha i materije. Uivajui u
prijatnoj situaciji, pomisliemo da je to krajnji cilj. Meutim, to
je samo usputna stanica. Od te take nastavljamo dalje, da bi
doiveli krajnju istinu van uma i materije, da bi ostvarili
potpunu slobodu od patnje.
Znaenje ovih Buddhinih rei postaje veoma jasno iz
nae sopstvene meditativne prakse. Prodirui od prividne ka
suptilnoj realnosti, poinjemo da uivamo u toku vibracija kroz
celo telo. Onda iznenada one nestaju. Ponovo doivljamo
intenzivne, neprijatne osaje u nekim delovima tela, dok su
moda drugi delovi tela bez bilo kakvih oseaja. Ponovo u umu
doivljavamo snane emocije. Ako ponemo oseati odbojnost
prema novoj situaciji, i udnju za povratkom prijatnog toka,
nismo razumeli Vipassanu. Skrenuli smo u igru u kojoj je cilj
ostvariti prijatne doivljaje i izbei ili prevazii neprijatne. To je
igra koju smo igrali celog ivotabeskrajni krug vuenja i
guranja, privlaenja i odbijanja, koji nas vodi pravo u patnju.
Meutim, sa porastom mudrosti, shvatamo da ponovno
javljanje grubih oseaja, iako smo ve doiveli rastvaranje, ne
znai nazadovanje ve progres. Ne praktikujemo Vipassanu da
bi doiveli neku posebnu vrstu oseaja, ve da bi oslobodili um
svih uslovljenosti. Ako reagujemo na bilo kakav oseaj, poveavamo
svoju patnju. Ako ostanemo uravnoteeni, dozvoljavamo nekim
uslovljenostima da prou i oseaji postaju sredstvo za
119
oslobaanje od patnje. Posmatranjem neprijatnih oseaja bez

reagovanja, eliminiemo odbojnost. Posmatranjem prijatnih
oseaja bez reagovanja, eliminiemo udnju. Posmatranjem
neutralnih oseaja bez reagovanja, eliminiemo neznanje. Zato
ni oseaji, ni doivljaji nisu sami po sebi dobri ili loi. Dobro je
ako ostanemo uravnoteeni; loe je ako izgubimo staloenost.
Sa tim razumevanjem koristimo svaki oseaj kao alat za
brisanje uslovljenosti. To stanje poznato je kao sankhraupekkh, staloenost prema svim uslovljenostima, koje nas
vodi, korak po korak, prema krajnjoj istini osloboenja, prema
nibbna-i.
Doivljaj osloboenja
Osloboenje je mogue. Moemo se osloboditi svih
uslovljenosti, celokupne patnje. Buddha je objasnio:
Postoji sfera doivljaja koja je izvan celokupnog polja materije, celokupnog
polja uma, koja nije ni ovaj svet, ni drugi, ni oba, ni Mesec ni Sunce. To nije ni
nastajanje, ni prolaenje, ni trajanje, ni umiranje, ni ponovno raanje. Ona je
bez podrke, bez razvoja, bez temelja. Ona je kraj patnje.4
Takoe je rekao:
Postoji neko neroen, nenastao, nestvoren, neuslovljen. Da nema nekog
neroenog, nenastalog, nestvorenog, neuslovljenog, osloboenje ne bi bilo
poznato od roenog, nastalog, stvorenog, uslovljenog. Ali, poto postoji neko
neroen, nenastao, nestvoren, neuslovljen, osloboenje je poznato za roene,
nastale, stvorene i uslovljene.5
Nibbna nije samo stanje u koje idemo posle smrti; to je

neto to se moe doiveti sada i ovde. Opisana je negativnim
terminima, ne zato to je to negativan doivljaj, ve zato to
nemamo druge mogunosti da je opiemo. Svaki jezik ima rei
za opisivanje celog opsega fizikih i mentalnih pojava, ali nema
rei da opie neto to je izvan podruja uma i materije. Nadilazi
sve kategorije, sve osobenosti. Moemo je opisati govorei samo
ta nije.
Ustvari, besmisleno je pokuati opisati nibbna-u. Svaki
opis bi nas samo zbunio. Nije bitno diskutovati i raspravljati o
njoj, vano je doiveti je. Tu plemenitu istinu ukidanja patnje
120
I L J
moramo sami za sebe ostvariti, rekao je Buddha.6 Tek kad neko

doivi nibbna-u, ona za njega postoji; tada svi argumenti o njoj
postaju nevani.
Da bi doiveli krajnju istinu osloboenja, neophodno je
da prvo prodremo u prividnu stvarnost i da doivimo rastvaranje
tela i uma. to dublje prodremo u prividnu realnost, vie
odustajemo od udnje i odbojnosti, vezivanja i blii smo krajnjoj
istini. Napredujui korak po korak, prirodno dolazimo do stanja
kada je sledei korak doivljaj nibbna-e. Nema smisla eznuti
za tim, a ni razloga za sumnju da li emo je ostvariti. Sigurno e
je ostvariti svi koji ispravno praktikuju Dhammu. Kada e
nibbna doi, to niko ne moe rei. To delimino zavisi od
akumuliranih uslovljenosti u nama, a delimino od napora koji
ulaemo da te uslovljenosti izbriemo. Sve to moemo da
uradimo, sve to treba da uradimo, da bi ostvarili cilj, je da
nastavimo sa posmatranjem svakog oseaja bez reagovanja.
Ne moemo odrediti kada emo doiveti krajnju istinu
nibbna-e, ali moemo biti sigurni da napredujemo prema njoj.
Moemo kontrolisati sadanje stanje uma. Odravajui staloenost
bez obzira ta se deavalo spolja ili u nama, ostvarujemo
slobodu u tom trenutku. ovek koji je ostvario krajnji cilj, rekao
je: Unitenje udnje, unitenje odbojnosti, unitenje neznanja
to je nibbna.7 Doivljavamo onoliko slobode koliko smo
slobodni od udnje, odbojnosti i neznanja.
U svakom trenutku, kada ispravno praktikujemo
Vipassanu, moemo doiveti ovo osloboenje. Na kraju krajeva,
Dhamma po definiciji daje rezultate sada i ovde, ne samo u
budunosti. Doivljavaemo njene dobrobiti na svakom koraku
du puta i svaki korak neposredno e voditi do cilja. Um koji je
u ovom trenutku slobodan od uslovljenosti jeste um u miru.
Svaki takav trenutak pribliava nas potpunom osloboenju.
Mi ne moemo teiti da razvijemo nibbna-u jer
nibbna se ne razvija; ona jednostavno jeste. Ali, moemo teiti
da razvijemo kvalitet koji e nas odvesti do nibbna-e, kvalitet
staloenosti. Svakog trenutka, kad posmatramo stvarnost bez
reagovanja, pribliavamo se krajnjoj istini. Najvii kvalitet uma
je staloenost zasnovana na punoj svesnosti realnosti.
121
Stvarna srea
Jedanput su od Buddhe traili da objasni stvarnu sreu.
Nabrojao je razne zdrave akcije koje donose sreu, koje su pravi
blagoslovi. Svi ti blagoslovi spadaju u dve kategorije: akcije
koje doprinose dobrobiti drugih, ispunjenjem naih obaveza
prema porodici i drutvu, i akcije koje proiavaju um. Naa
dobrobit neodvojiva je od dobrobiti drugih. Na kraju je rekao,
Ako prilikom svih uspona i padova u ivotu,
na um ostane neuzdrman,
ne alei, ne stvarajui neistoe, oseajui se uvek sigurnim;
to je najvea srea.8
Bez obzira ta se desi, bilo u mikrokosmosu naeg uma i

tela ili u spoljnjem svetu, u stanju smo da se sa tim suoimone
napetou, potisnutom udnjom i odbojnouve potpuno
lako, osmehom koji dolazi iz dubine uma. Ni u jednoj situaciji,
prijatnoj ili neprijatnoj, eljenoj ili neeljenoj, nismo napeti ve
potpuno sigurni, sigurni u razumevanju prolaznosti. To je
najvei blagoslov.
Znati da smo sami svoji gospodari, da nas nita ne moe
nadvladati, da sa smekom prihvatamo sve to ivot ima da nam
ponudito je savrena ravnotea uma, to je stvarno osloboenje.
To se moe ostvariti sada i ovde, kroz praksu Vipassana
meditacije. Stvarna staloenost nije puko negativno i pasivno
uzdravanje. To nije slepo preputanje sudbini ili apatija kojom
izbegavamo ivotne probleme i krijemo glavu u pesku. Prava
mentalna ravnotea zasnovana je na punoj svesnosti problema,
svesnosti svih nivoa realnosti.
Odsustvo udnje i odbojnosti ne podrazumeva bezoseajnu
ravnodunost, pri emu uivamo u sopstvenom osloboenju i ne
obraamo panju na patnju drugih. Suprotno od toga, stvarna
smirenost se ispravno zove uzviena ravnodunost. To je
dinamiki kvalitet, izraz istote uma. Kada je osloboen navike
slepog reagovanja, um po prvi put moe preduzeti pozitivnu
akciju, koja je kreativna, produktivna i korisna za nas same i za
122
I L J
druge. Zajedno sa smirenou pojavie se i drugi kvaliteti istog

uma: dobronamernost, ljubav koja prieljkuje dobrobit drugih ne
oekujui nita za uzvrat; saoseanje za druge u njihovim
neuspesima i patnji; saoseajna radost za njihove uspehe i dobru
sreu. Ova etiri kvaliteta nezaobilazni su rezultati prakse
Vipassane.
Ranije smo uvek pokuavali da sve to je dobro
zadrimo za sebe, preputajui sve to je neeljeno drugima.
Sada shvatamo da sopstvenu sreu ne moemo ostvariti na raun
drugih, da omoguavanje sree drugima donosi i nama sreu.
Zbog toga elimo da svako dobro podelimo sa drugima.
Oslobodivi se patnje i ostvarivi mir osloboenja, shvatamo da
je to najvee dobro. Zato elimo da drugi takode doive tu sreu
i nau nain da se oslobode patnje.
Ovo je logian zakljuni deo Vipassana meditacije:
mett-bhvan, razvijanje dobrih elja prema drugima. Ranije
smo za takva oseanja bili samo na reima, dok se duboko u
umu nastavljao stari proces udnje i odbojnosti. Sada je proces
reagovanja donekle zaustavljen, nema vie stare navike egoizma, i
dobronamernost prirodno tee iz dubine uma. Podravana
celokupnom snagom istog uma, ova dobronamernost veoma je
mona u stvaranju mirne i harmonine atmosfere za dobrobit svih.
Ima onih koji misle da biti uvek uravnoteen znai da ne
moemo vie uivati u raznovrsnosti ivota, kao kada bi slikar
kod pune palete boja odluio da koristi samo sivu, ili kada bi
neko na klaviru odluio da svira samo ton C. To je pogreno
shvatanje staloenosti. injenica je da je klavir ratimovan i da
ne znamo na njemu da sviramo. Jednostavno udaranje po
dirkama u ime samoizraavanja samo e stvarati disharmoniju.
Meutim, ako nauimo kako da natimujemo instrument i da ga
ispravno sviramo, moemo muzicirati. Koristimo ceo opseg
klavijature, od najnieg do najvieg tona, i svaka nota koju
odsviramo davae harmoniju, lepotu.
Buddha je rekao da u proiavanju uma, ostvarenju
mudrosti do savrenstva, doivljavamo radost, blaenstvo, mir,
svesnost, puno razumevanje, stvarnu sreu.9 Vie moemo uivati
u ivotu sa uravnoteenim umom. Kada doe do prijatne situacije,
123
uivaemo u njoj potpuno, imajui punu i neporemeenu svesnost

sadanjeg trenutka. Meutim kad doivljaj proe, neemo biti
nesreni. Nastavljamo da se smeimo, znajui da je morao proi.
Isto tako, kada doe do neprijatne situacije, ne uzbuujemo se.
Umesto toga razumemo je, i kroz to emo moda nai nain da je
promenimo. Ako nismo u mogunosti da je promenimo, ipak emo
ostati mirni, znajui savreno dobro da je taj doivljaj privremen i
da mora proi. Na taj nain, sa umom osloboenim napetosti,
imaemo prijatniji i produktivniji ivot.
Postoji pria da su ljudi u Burmi kritikovali studente
Sayagyi U Ba Khin-a, govorei da se ne ponaaju ozbiljno, kako
dolikuje onima koji praktikuju Vipassana meditaciju. Kritiari
su priznavali da za vreme kursa studenti ozbiljno rade, onako
kako treba, ali posle kursa uvek su sreni i nasmejani. Kada je
kritika dola do uiju Webu Sayadaw, jednog od najuglednijih
monaha u zemlji, on je rekao: - Oni se smeju jer mogu da se
smeju -. Njihov smeh nije zbog vezanosti ili neznanja, ve zbog
Dhamme. Neko ko je proien, nee ii namrgoen. Kada se
patnja ukloni, prirodno se smejemo. Kada naemo put koji vodi
ka osloboenju, prirodno je da se oseamo sreni.
Taj smeh od srca izraava samo mir, staloenost i
dobronamernost. Smeh koji je ist u svakoj situaciji, stvarna je
srea. To je cilj Dhamme.
Pitanja i odgovori
PITANJE: Pitam se da li opsesivne misli moemo tretirati isto kao
fiziki bol.
S. N. GOENKA: Samo prihvatite injenicu da postoji opsesivna
misao ili emocija u umu. To je neto to je bilo duboko
potisnuto i sada se pojavilo na svesnom nivou. Nemojte ii u
detalje. Samo prihvatite emociju kao emociju. A uz to, kakve
oseaje imate? Ne moe postojati emocija bez oseaja na
fizikom nivou. Ponite da posmatrate oseaje.
Da li treba da traimo oseaje koji se odnose na odreene
emocije?
124
I L J
Posmatrajte sve oseaje koji se pojave. Ne moete ustanoviti

koji oseaj se odnosi na emociju, zato to nikad i ne pokuavajte;
to bi bio uzaludan napor. U trenutku kad postoji emocija u umu,
bilo koji fiziki oseaj je u vezi sa emocijom. Posmatrajte oseaj
i shvatite: Ovaj oseaj je anicca. Ova emocija takode je anicca.
Da vidim koliko dugo e trajati. Videete da ste posekli korenje
emocije i da ona prolazi.
Hoete da kaete da su emocija i oseaj jedno te isto?
Oni su dve strane istog novia. Emocija je mentalne a oseaj je
fizike prirode i meusobno su povezani. Ustvari, svaka
emocija, bilo ta to nastaje u umu, nastaje zajedno sa oseajem
u telu. To je prirodni zakon.
Ali sama emocija je stvar uma?
Stvar uma, sigurno.
Ali um je takoe celo telo?
On je usko povezan sa celim telom.
Svesnost je u svakom atomu tela?
Da. Zbog toga oseaj koji se odnosi na odreenu emociju moe
nastati bilo gde u telu. Ako posmatrate oseaje u celom telu,
sigurno posmatrate oseaje koji se odnose na tu emociju. I tako
emocija proe.
Ako meditiramo i nemamo ni jedan oseaj, ima li ipak koristi od
takve prakse?
Ako meditirate i posmatrate disanje, to e umiriti i koncentrisati
um. Meutim, ako nemate oseaje, proces ienja ne radi na
dubljim nivoima. U dubinama uma dolazi do reakcije na
oseaje, to se stalno deava.
Ako u svakodnevnom ivotu imamo nekoliko slobodnih
trenutaka, da li je korisno biti miran i posmatrati oseaje?
Da. ak i otvorenih oiju. Kad nemate drugog posla, treba da ste
svesni oseaja u sebi.
125
Kako uitelj zna da je student doiveo nibbna-u?

Ima raznih naina da se proveri da li je neko stvarno doiveo
nibbna-u. Zato uitelj mora biti pravilno obuen.
Kako to meditanti mogu sami znati?
Kroz promene do kojih dolazi u njihovim ivotima. Ljudi koji su
stvarno doiveli nibbna-u postaju sveti i istog uma. Oni vie
ne kre osnovnih pet pravila, i umesto skrivanja greke,
otvoreno je priznaju i veoma se trude da je ne ponove. Prestaje
vezivanje za rituale i ceremonije, jer znaju da su to spoljne
forme, prazne bez stvarnog doivljaja. Imaju vrsto poverenje u
put koji ih je doveo do osloboenja; prestaju da trae druge
puteve. I najzad, u njima je razbijena iluzija ega. Ako ljudi
izjavljuju da su doiveli nibbna-u, a njihovi umovi ostaju
neisti i akcije nezdrave kao i pre, onda neto nije u redu. Njihov
nain ivota mora pokazati da li su je zaista doiveli.
Nije dobro da uitelj izdaje potvrde studentimada bi
objavio da su doiveli nibbna-u. To moe postati takmienje u
jaanju ega za uitelja i studente. Studenti tee samo da dobiju
potvrdu, a to vie potvrda uitelj da, njegov ugled je vei.
Doivljaj nibbna-e pada u drugi plan, potvrda postaje
najvanija, i sve postaje luda igra. ista Dhamma treba samo da
pomae ljudima, a najvea korist je da se vidi da je student
zaista doiveo nibbna-u i postao osloboen. Cilj uitelja i
uenja je da ljudima iskreno pomogne, a ne da jaa njihov ego.
To nije igra.
Kako bi uporedili psihoanalizu i Vipassanu?
U psihoanalizi pokuavate da vratite u svest dogaaje iz prolosti
koji su imali snaan uticaj na uslovljavanje uma. S druge strane,
Vipassana e voditi meditanta do najdubljih nivoa uma, gde
uslovljenost ustvari poinje. Svaki dogaaj koga se moemo setiti
u psihoanalizi prati odgovarajui oseaj na fizikom nivou.
Staloenim posmatranjem fizikih oseaja u celom telu, meditant
dozvoljava nebrojenim slojevima uslovljenosti da se pojave i da
prou. On deluje na uslovljenosti u njihovom korenu i moe ih se
126
I L J
osloboditi brzo i lako.

ta je stvarno saoseanje?
To je elja da sluimo ljudima, da im pomognemo da se
oslobode patnje. Ali to mora biti bez vezivanja. Ako ponete
plakati nad patnjom drugih, samo sebe inite nesrenim. To nije
put Dhamme. Ako ste iskreno saoseajni, onda ete svom
svojom ljubavlju nastojati da pomognete drugima na najbolji
mogui nain. Ako ne uspete, nasmejte se i probajte na drugi
nain. Sluite bez zabrinutosti za rezultate vae usluge. To je
stvarno saoseanje, koje dolazi iz uravnoteenog uma.
Da li smatrate da je Vipassana jedini nain da se postigne
prosvetljenje?
Prosvetljenje se postie istraivanjem sebe i uklanjanjem
uslovljenosti. A raditi to je Vipassana, bez obzira kako ga
zovete. Neki ljudi nisu ni uli za Vipassanu, a ipak je kod njih
proces spontano poeo. Izgleda da se to desilo kod mnogih
svetih ljudi u Indiji, sudei po njihovim sopstvenim reima. Ali,
poto nisu nauili proces korak po korak, nisu mogli jasno da ga
objasne drugima. Ovde imate priliku da, korak po korak, nauite
metod koji e vas odvesti do prosvetljenja.
Vipassanu nazivate univerzalnom umetnou ivljenja. Nee li to
zbuniti ljude drugih veroispovesti koji je praktikuju?
Vipassana nije prikrivena religija koja se takmii sa drugim
religijama. Od meditanata se ne trai da slepo prihvate nekakvu
filozofsku doktrinu. Umesto toga od njih se oekuje da prihvate
samo ono to sami iskuse kao istinu. Nije teorija, nego praksa ta
koja je najvanija, a praksa se sastoji od pridravanja moralnih
pravila, koncentracije i proiavajueg uvida. Koja veroispovest bi
mogla da se poali na to? Kako bi to moglo ikoga da zbuni?
Pridajte vanost praksi i videete da e se sve sumnje automatski
razreiti.
127
Boca ulja
Majka
je poslala sina sa praznom bocom i

novanicom od deset rupija da kupi ulje u oblinjoj radnji.
Deak je otiao, napunio bocu, ali kad se vraao pao je i ispustio
je. Pre nego to je podigao bocu iscurilo je pola ulja. Videvi da
je pola boce prazno, vratio se majci plaui: - O, izgubio sam
pola ulja! Izgubio sam pola ulja! Bio je vrlo nesrean.
Majka je poslala drugog sina sa drugom bocom i
drugom novanicom od deset rupija. On je takoe napunio bocu
i u povratku pao i ispustio je. Opet je iscurilo pola ulja. Uzevi
bocu, deak se vratio majci vrlo srean: - O gledaj, sauvao sam
pola ulja! Boca je pala i mogla se razbiti. Ulje je poelo da
istie; moglo je iscuriti celo. Meutim, ja sam spasao pola ulja!
Obojica su doli majci u istoj situaciji, sa bocom pola praznom,
pola punom. Jedan je plakao zbog izgubljene polovine, drugi je
bio srean zbog sauvane polovine.
Onda je majka poslala treeg sina sa jo jednom
praznom bocom i novanicom od deset rupija. On je takoe u
povratku pao i ispustio bocu. Pola ulja je iscurilo. Podigao je
bocu, i kao drugi deak, doao majci vrlo srean: - Mama,
sauvao sam pola ulja! Ali taj deak bio je Vipassana deak, pun
ne samo optimizma ve i realizma. Razumeo je: - Dobro, pola
ulja je sauvano, ali pola je izgubljeno. Zato je rekao majci: Sada idem na pijac, radiu vredno ceo dan, zaradiu pet rupija i
napuniti ovu bocu. Do veeri e biti napunjena -. To je
Vipassana. Ne pesimizam; umesto toga optimizam, realizam i
vorkizam! (Engleski to work - raditi; prim.prev.)
128
Glava 10
UMETNOST IVLJENJA
Od svih naih predstava o nama samima, najjaa je

ona da postoji sopstvo. Sa tom pretpostavkom svi dajemo
najveu vanost sopstvu, stavljajui ga u centar svog sveta. To
radimo, iako bez mnogo tekoa moemo videti da je ovaj svet
samo jedan od bezbroj svetova, a mi smo, opet, samo jedno od
bezbroj bia naeg sveta. Bez obzira koliko laskamo sopstvu,
ono ostaje zanemarljivo u poreenju sa veliinom vremena i
prostora. Naa ideja o sopstvu oigledno je pogrena. I pored
toga, posveujemo svoje ivote prieljkivanju ispunjenja
sopstva, smatrajui da je to put ka srei. Pomisao da ivimo na
drugi nain izgleda neprirodna, ak zastraujua.
Ali, svako ko je doiveo teror svesnosti sopstva zna
kakva je to patnja. Sve dok smo zaokupljeni svojim eljama i
strahovima, svojim identitetima, zarobljeni smo u tesnom
zatvoru sopstva, odseeni od sveta, od ivota. Oslobaanje te
opsesije sopstvom je stvarno oslobaanje ogranienja koje nam
omoguuje da zakoraimo u svet, da se otvorimo za ivot, za
druge, da naemo stvarno ispunjenje. Potrebno je ne poricanje
ili potiskivanje sopstva, ve oslobaanje od pogrene ideje o
sopstvu. Put za to oslobaanje je shvatanje da je ono to zovemo
sopstvom u stvari prolazno, pojava u stalnom menjanju.
Vipassana meditacija je nain da ostvarimo taj uvid. Sve
dok lino ne doivimo prolaznu prirodu tela i uma, moramo
ostati zarobljeni u egoizmu i zbog toga patiti. Ali, kada se
jednom obmana nepromenljivosti razbije, sama po sebi isezava
varka o Ja, i patnja se gubi. Za Vipasana meditanta, anicca,

razumevanje prolazne prirode sopstva i sveta, klju je koji
otvara vrata osloboenja.
Vanost razumevanja prolaznosti je tema koja se
provlai kao zajednika nit kroz celo Buddhino uenje. On je
rekao,
Vie vredi jedan dan ivota
sa sagledavanjem realnosti nastajanja i prolaenja
nego sto godina postojanja
u stanju kada to ne vidimo.1
Buddha je uporedio svesnost o prolaznosti sa raonikom koji see

korenje dok ore polje; sa venanicom krova, viom od svih
rogova koji je podupiru; sa monim vladarom koji vlada nad
prinevima-vazalima; sa mesecom ija svetlost zaklanja zvezde;
sa izlazeim suncem koje razbija tamu neba.2 Poslednje rei koje
je izgovorio na kraju svog ivota bile su, Sve sankhra-esve
stvorene stvaripodlone su propadanju. Radite vredno da
shvatite tu istinu.3
Istinu anicca-e nije dovoljno samo intelektualno
prihvatiti. Ne treba je prihvatiti samo iz oseanja ili pobonosti.
Svako od nas treba da doivi stvarnost anicca-e u sebi.
Neposredno razumevanje nestalnosti i, zajedno sa tim, nestvarne
prirode ega i patnje, predstavlja istinski uvid koji vodi ka
osloboenju. To je ispravno razumevanje.
Meditant doivljava tu mudrost koja oslobaa kao
kulminaciju prakse sla-e, samdhi-a i pa-e. Ukoliko ne
preduzmemo sve tri vebe, ukoliko ne proemo svaki korak na
putu, ne moemo doi do stvarnog uvida i osloboditi se patnje.
Ali, ak i pre poetka prakse moramo posedovati neku mudrost,
moda samo intelektualnu predstavu postojanja patnje. Bez
takvog razumevanja, bez obzira koliko je povrno, pomisao da
radimo na sopstvenom osloboenju od patnje nikad nam ne bi
pala na pamet. Ispravno razumevanje dolazi prvo, rekao je
Buddha.4
Znai, prvi koraci Plemenitog Osmostrukog Puta su
ustvari ispravno razumevanje i ispravna misao. Moramo sagledati
problem i odluiti da se njime bavimo. Tek onda je mogue
130
preduzeti stvarnu praksu Dhamme. Poinjemo da sledimo put

uvebavanjem morala, primenjujui pravila koja rukovode
naim akcijama. Kroz vebanje koncentracije poinjemo da
radimo sa umom, razvijajui samdhi kroz svesnost disanja. I
posmatranjem oseta u celom telu, razvijamo doivljenu mudrost
koja oslobaa um od uslovljenosti.
A onda, kada doe do stvarnog razumevanja na temelju
linog iskustva, ponovo ispravno razumevanje postaje prvi
korak na putu. Shvatajui sopstvenu stalno promenjivu prirodu
kroz praksu Vipassane, meditant oslobaa um od udnje,
odbojnosti i neznanja. Sa tako istim umom nemogue je ak i
pomisliti da nekom naudimo. Umesto toga, nae misli ispunjene
su samo dobrim eljama i saoseanjem za svakoga. Po pitanju
govora, akcija i zaraivanja za ivot, ivimo ispravan, tih i
miran ivot. A kroz mirnou, koja proizilazi iz moralne prakse,
lake je razviti koncentraciju. A to je koncentracija jaa,
prodornija e biti naa mudrost. Tako je put jedna uzlazna
spirala koja vodi ka osloboenju. Svaka od tri prakse podupire
preostale dve, kao tri noge kod tronoca. Sve noge moraju biti
prisutne i jednako dugake da bi tronoac stajao stabilno. Slino
tome, meditant mora upranjavati sla-u, samdhi i pa-u
zajedno da bi razvio sve aspekte puta. Buddha je rekao:
Iz ispravnog razumevanja proizilazi ispravna misao;
iz ispravne misli proizilazi ispravan govor;
iz ispravnog govora proizilazi ispravna akcija;
iz ispravne akcije proizilazi ispravno izdravanje;
iz ispravnog izdravanja proizilazi ispravan napor;
iz ispravnog napora proizilazi ispravna svesnost;
iz ispravne svesnosti proizilazi ispravna koncentracija;
iz ispravne koncentracije proizilazi ispravan uvid;
iz ispravnog uvida proizilazi ispravno osloboenje.5
Vipassana meditacija takoe ima sutinsku praktinu

vrednost sada i ovde. U svakodnevnom ivotu dolazi do bezbroj
situacija koje ugroavaju staloenost uma. Dolazi do
neoekivanih tekoa; neoekivano nam se neko suprotstavlja.
Na kraju krajeva, samo uenje Vipassana meditacije nije
garancija da vie neemo imati problema, isto kao to ako
nauimo da upravljamo brodom ne znai da emo uvek imati
131
samo mirno more. Moraju se pojaviti oluje; moraju se pojaviti

problemi. Pokuaj da ih izbegnemo je uzaludan i
samoporaavajui. Umesto toga, pravilno je koristiti svu
umenost koju imamo da bi izdrali oluju.
Da bi to i uradili, prvo moramo razumeti samu sutinu
problema. Zbog neznanja krivimo spoljanje dogaaje ili druge
ljude da su oni uzrok tekoa i usmeravamo svu svoju energiju
ka menjanju spoljanje situacije. Meutim, praksa Vipassane e
nam omoguiti da shvatimo da smo mi sami odgovorni za
sopstvenu sreu ili nesreu, a ne neko drugi. Problem lei u
navici slepog reagovanja. Zbog toga treba da obratimo panju na
unutranju oluju uslovljenih reakcija u umu. Jednostavna odluka
da ne reagujemo nee pomoi. Sve dok u podsvesti postoje
uslovljenosti, pre ili kasnije one e se pojaviti i nadvladati um i
pored svih odluka da do toga ne doe. Jedino pravo reenje je da
nauimo da posmatramo i menjamo sebe.
To se jo i moe razumeti, ali primeniti to u praksi
mnogo je tee. Ostaje pitanje, kako da posmatramo sami sebe?
Negativna reakcija poela je u umuljutnja, strah ili mrnja.
Pre nego to se setimo da je posmatramo, ona nas preplavi i mi
govorimo ili postupamo negativno. Kasnije, kada je teta
napravljena, shvatamo greku i alimo, ali sledei put ponaamo
se na isti nain.
Ili pretpostavimokad smo shvatili da je poela
reakcija ljutnjestvarno pokuavamo da je posmatramo. im to
pokuamo, u um nam doe linost ili situacija zbog koje smo
ljuti. To jo pojaava ljutnju. Na ovaj nain posmatranje oseaja,
odvojenog od uzroka i okolnosti, daleko prevazilazi mogunosti
veine ljudi.
Istraivanjem krajnje istine uma i materije, Buddha je
otkrio da kad god pone reakcija u umu, dve vrste promena
deavaju se na fizikom nivou. Jedna od njih je oigledna: dah
postaje neto grublji. Druga je finije prirode: biohemijska
reakcija, oset, dogaa se u telu. Ispravnom obukom, ovek
prosene inteligencije moe lako razviti sposobnost posmatranja
disanja i oseta. To nam omoguava da nas promene u dahu i
osetima upozore na negativnu reakciju mnogo pre nego to ona
132
dobije opasnu snagu. Ako nastavimo posmatranje disanja i

oseta, lako se oslobaamo negativnosti.
Naravno, navika reagovanja duboko je ukorenjena i ne
moe se odmah ukloniti. Meutim, u svakodnevnom ivotu, kako
usavravamo praksu Vipassana meditacije, zapaamo bar
nekoliko situacija kada smo, umesto slepog reagovanja,
jednostavno sebe posmatrali. Postepeno trenuci posmatanja se
produavaju, a trenuci reagovanja proreuju. ak i ako reagujemo
negativno, duina i intenzitet reakcije se smanjuju. ak i u
najprovokativnijim situacijama, u stanju smo da posmatramo
disanje i osete i da ostanemo uravnoteeni i mirni.
Sa tom uravnoteenou, tom smirenou najdubljeg
nivoa uma, po prvi put spremni smo za pravu akcijua prava
akcija uvek je pozitivna i kreativna. Umesto da automatski na
negativnosti drugih odgovorimo na jednak nain, sada moemo
izabrati odgovor koji je najbolji. Kada se neznalica suprotstavi
nekom ko gori u ljutnji, on i sam postaje ljut i rezultat je svaa
koja obojicu ini nesrenim. Ali ako ostanemo smireni i
uravnoteeni, moemo oveku pomoi da se oslobodi ljutnje i da
konstruktivno reava problem.
Posmatranje naih oseta pokazuje nam da patimo kad
god nas negativnost preplavi. Zbog toga, kad god vidimo druge
da negativno reaguju, shvatiemo da oni pate. Tim razumevanjem
saoseamo sa njima i pokuaemo da im pomognemo da se
oslobode patnje, a ne da im jo vie naudimo. Sami ostajemo
mirni i sreni i pomaemo drugima da budu mirni i sreni.
Razvijajui svesnost i staloenost ne postajemo pasivni i
inertni kao biljke, dozvoljavajui svetu da sa nama radi ta hoe.
Takoe ne postajemo nezainteresovani za patnje drugih, dok
smo zauzeti potragom za unutranjim mirom. Dhamma nas ui
da preuzmemo odgovornost za nae vlastito dobro kao i za
dobro drugih. Preduzimamo sve potrebne akcije da bi pomogli
drugima, ali uvek odravamo ravnoteu uma. Videi dete koje
tone u ivi pesak, nerazuman ovek postaje uzbuen, skae za
detetom i sam strada. Mudar ovek, ostajui miran i
uravnoteen, nalazi granu koju moe dodati detetu i izvlai ga
napolje. Skakanje za drugima u ivi pesak udnje i odbojnosti
133
nee nikome pomoi. Moramo dovesti druge na vrsto tle

mentalne ravnotee.
Mnogo puta u ivotu neophodna je snana akcija. Na
primer, moda smo nekom pokuali na blag, uljudan nain da
ukaemo da grei, ali on ignorie savete jer ne razume nita osim
vrstih rei i postupaka. U tom sluaju preduzimamo bilo koju
vrstu akciju koja je potrebna. Meutim, pre akcije moramo
sebe ispitati da vidimo da li nam je um uravnoteen i da li
imamo ljubav i saoseanje za osobu koja se ravo ponaa. Ako
je tako, akcija e koristiti; ako nije tako, akcija stvarno nee
nikom pomoi. Ako delujemo iz ljubavi i saoseanja, ne
moemo pogreiti.
Kada vidimo da jai ovek napada slabijeg, odgovorni
smo da pokuamo da zaustavimo tu nezdravu akciju. Svako
razuman pokuae tako da postupi, mada verovatno oseajui
saaljenje za rtvu i ljutnju prema agresoru. Vipassana meditanti
e imati jednako saoseanje za obojicu, znajui da rtva mora
biti zatiena, ali takoe i agresor od svoje nezdrave akcije.
Ispitivanje naeg uma pre nego to preduzmemo neku
snanu akciju izuzetno je vano. Nije dovoljno samo proceniti
akciju posle njenog izvrenja. Ako sami nismo mirni i
harmonini, ne moemo podsticati mir i harmoniju kod nekog
drugog. Kao Vipassana meditanti mi se uimo da se ne
vezujemo za svoje akcije, da budemo saoseajni ali bez strasti.
Radei na razvijanju svesnosti i staloenosti, radimo za dobro
svih. Ako ne radimo nita drugo sem to se uzdravamo od
poveavanja ukupne sume napetosti u svetu, inimo zdravo delo.
Ustvari in staloenosti glasan je samom vlastitom tiinom,
dalekosenim vibracijama koje e sigurno pozitivno uticati na
mnoge.
Na kraju krajeva, mentalna negativnostnaa i drugih
ljudijeste osnovni uzrok patnje u svetu. Kad um postane ist,
otvaraju nam se neograniene mogunosti ivota, uivamo u
stvarnoj srei i delimo je sa drugima.
134
Pitanja i odgovori
PITANJE: Moemo li ljudima priati o meditaciji?
S. N. GOENKA: Svakako. U Dhammi nema tajnosti. Svima
moete priati o tome ta ste ovde radili. Ali upuivanje ljudi u
praksu je neto drugo i to ne treba raditi na ovom stupnju.
Saekajte dok se dobro uvrstite u tehnici i dok se obuite za
voenje drugih. Ako je neko kome ste priali o Vipassani
zainteresovan da je upranjava, savetujte ga da doe na kurs.
Bar prvo iskustvo Vipassane mora biti na organizovanom
desetodnevnom kursu, pod vostvom kvalifikovanog uitelja.
Posle toga ovek moe raditi i sam.
Ja praktikujem yogu. Kako to mogu integrisati sa Vipassanom?
Ovde na kursu yoga nije dozvoljena jer bi to smetalo drugima,
skreui im panju. Ali, kad se vratite kui moete upranjavati i
Vipassanu i yoguto jest, fizike vebe yoga poza i kontrolu
daha. Yoga je veoma korisna za fiziko zdravlje. ak je moete
kombinovati sa Vipassanom. Na primer, zauzmete neku pozu i
pratite osete u telu; to e dati bolje rezultate od upranjavanja
samo yoge. Ali yogi meditacije koje koriste mantre i
vizualizacije potpuno su suprotne Vipassani. Ne meajte ih sa
ovom tehnikom.
ta je sa raznim yogi vebama disanja?
One su korisne kao fizike vebe, ali ne meajte te tehnike sa
npna. U npna-i posmatrate prirodan dah, onakav kakav
jeste, ne kontroliui ga. Radite kontrolu disanja kao fiziku
vebu, a npna-u upranjavajte za meditaciju.
Da li jaili ovaj mehuripostajem vezan za prosvetljenje?
Ako je tako, idete upravo u suprotnom pravcu. Nikad ne moete
doiveti prosvetljenje sve dok ste vezani. Jednostavno shvatite
ta je prosvetljenje. Onda posmatrajte stvarnost ovog trenutka i
pustite prosvetljenje da doe. Ako ne dolazi, ne uzbuujte se.
Samo radite svoj posao i prepustite rezultat Dhammi. Ako tako
radite, niste vezani za prosvetljenje i ono e sigurno doi.
135
Onda je moj posao samo da meditiram?

Da. Vaa odgovornost je da proistite vlastiti um. Prihvatite to
kao odgovornost, ali sprovodite to bez vezivanja.
To ne znai postii bilo ta?
Ne. Sve to doe doi e samo po sebi. Pustite ga da se prirodno
desi.
ta mislite o tome da deca ue Dhammu?
Najbolje vreme za to je jo pre roenja. Za vreme trudnoe
majka treba da upranjava Vipassanu, tako da je dete takoe
primi i da se rodi kao Dhamma dete. Ali, ako ve imate decu, jo
uvek moete deliti Dhammu sa njima. Na primer, kao zakljuak
prakse Vipassane nauili ste tehniku mett-bhvan-e, deljenje
vaeg mira i harmonije sa drugima. Ako su vaa deca mala,
usmerite na njih svoju mett-u posle svake meditacije i kada idu
na spavanje; na taj nain ona takoe imaju koristi od vaeg
upranjavajnja Dhamme. Kada su starija, recite im neto o
Dhammi na nain kako ona to mogu da shvate i prihvate. Ako
mogu da razumeju malo vie, nauite ih da rade npna-u
nekoliko minuta. Ne vrite pritisak na decu na bilo koji nain.
Pustite ih da sednu sa vama, posmatraju svoj dah par minuta i
zatim odu da se igraju. Za njih meditacija e biti kao igra;
uivae u tome. Najvanije je da sami vodite zdrav Dhamma
ivot, morate dati dobar primer deci. U kui morate uspostaviti
mirnu i harmoninu atmosferu koja e im pomoi da izrastu u
zdrave i srene ljude. To je najbolje to moete da uradite za
svoju decu.
Puno vam hvala za divnu Dhammu.
Hvala Dhammi! Dhamma je divna. Ja sam samo prenosnik.
Takoe, zahvalite sebi. Radili ste vredno, i nauili tehniku.
Uitelj stalno govori, govori, ali ako vi sami ne radite, nita ne
dobijate. Budite sreni i radite marljivo, radite marljivo!
136
Kucnuo je as
Veoma sam srean to sam roen u Burmi, zemlji

Dhamme, gde je ova divna tehnika bila uvana kroz vekove u
svom originalnom obliku. Pre oko sto godina moj deda doao je
iz Indije i naselio se ovde, tako da sam ja ovde roen. Veoma
sam srean da sam roen u porodici poslovnih ljudi, i da sam od
svojih ranih godina poeo da radim na sticanju novca. to vie
novca bio je moj glavni cilj u ivotu. Srean sam to sam od
rane mladosti imao uspeha u zaraivanju puno novca. Da sm
nisam upoznao ivot bogatih, ne bih lino znao koliko je takav
ivot prazan. Da to nisam doiveo, moda bi uvek, u nekom delu
mog uma, bila misao da prava srea lei u bogatstvu. Kad ljudi
postanu bogati, dobijaju poseban status i poloaj u drutvu.
Postaju lanovi mnogih udruenja. Od svojih ranih dvadesetih
poeo sam sa tom ludou prieljkivanja drutvenog prestia.
Prirodno, sve te napetosti u mom ivotu izazvale su
psihosomatsku bolest, otre napade migrene. Svake dve nedelje
imao sam napade te bolesti, za koju nije bilo leka. Veoma sam
srean to sam dobio tu bolest.
ak ni najbolji doktori u Burmi nisu mogli da izlee
moju bolest. Jedino to su mogli da mi ponude bila je injekcija
morfijuma da ublai napad. Svake dve nedelje dobijao sam
injekciju morfijuma i onda sam se suoio sa prateim efektima:
muka, povraanje, patnja.
Posle nekoliko godina tih napada doktori su poeli da
me upozoravaju: - Za sada uzima morfijum da bi otklonio
napade bolesti, ali ako nastavi, uskoro e stei naviku i
morae da uzima morfijum svaki dan -. Bio sam okiran tom
mogunou; ivot e biti uasan. Doktori su me savetovali: esto slubeno putuje u inostranstvo; jednom otputuj zbog
vlastitog zdravlja. Mi nemamo lek za tvoju bolest, a znamo da
137
nemaju ni doktori u drugim zemljama. Meutim, moda oni

imaju neka druga sredstva protiv bolova, za ublaavanje
tvojih napada, koja e te osloboditi opasnosti zavisnosti od
morfijuma -. Uvaavajui njihov savet putovao sam u
vajcarsku, Nemaku, Englesku, Ameriku i Japan. Pregledali su
me najbolji lekari tih zemalja. Veoma sam srean da nijedan od
njih nije uspeo da me izlei. Vratio sam se kui u loijem stanju
nego to sam otiao.
Po povratku sa tog neuspenog puta, jedan ljubazan
prijatelj posetio me i predloio mi: - Zato ne proba sa jednim
od tih desetodnevnih kurseva Vipassana meditacije? Njih dri U
Ba Khin, vrlo svet ovek, slubenik u vladi i porodini ovek
kao ti. Meni se ini da je osnova tvoje bolesti u stvari mentalna,
a to je tehnika za koju kau da oslobaa um napetosti. Moda se,
uz pomo te tehnike, moe osloboditi bolesti -. Poto nigde
nisam uspeo, reio sam bar da odem i vidim tog uitelja
meditacije. Na kraju krajeva, nisam imao ta da izgubim.
Otiao sam u njegov meditacioni centar i razgovarao sa
tim izvanrednim ovekom. Duboko impresioniran blagou i
mirom mesta i samog uitelja, rekao sam: - Gospodine, elim da
pohaam jedan od vaih kurseva. Hoete li me, molim vas,
primiti?
- Sigurno, tehnika je za svakog i sve. Dobrodoli na kurs.
Nastavio sam: - Godinama patim od jedne neizleive
bolesti, otrih migrenoznih glavobolja. Nadam se da e me ova
tehnika izleiti od bolesti.
- Ne -, ree on iznenada, - nemojte mi dolaziti. Ne
moete pohaati kurs -. Nisam razumeo kako sam ga uvredio;
veoma saoseajno on mi objasni: - Cilj Dhamme nije leenje
fizikih bolesti. Ako je to ono to elite, bolje idite u bolnicu.
Cilj Dhamme je leenje svih patnji ivota. Ta vaa bolest samo
je mali deo vae patnje. Ona e proi, ali samo kao usputni
proizvod procesa mentalnog proiavanja. Ako usputni
proizvod usvojite za glavni cilj, omalovaavate Dhammu.
Doite ne zbog fizikog izleenja, ve da oslobodite svoj um.
Ubedio me je. - Da, gospodine -, rekao sam, - sada
razumem. Doi u samo zbog proienja svog uma. Bez obzira
138
da li e moja bolest biti izleena, voleo bih da doivim mir koji

ovde oseam -. Obeavi mu da u doi, vratio sam se kui.
Meutim, jo uvek sam oklevao da odem na kurs.
Roen u nepokolebljivoj, konzervativnoj indijskoj porodici, od
detinjstva sam uio da recitujem stihove: - Bolje je umreti u
svojoj religiji, vlastitoj dharmi, nego prihvatiti drugu religiju.
Rekao sam sebi: - Vidi, to je druga religija, Budizam. Ti ljudi su
ateisti, ne veruju u Boga ili u postojanje due! (Kao da e samo
verovanje u Boga ili duu reiti sve nae probleme!) Ako
postanem ateist, ta e biti sa mnom? O ne, radije u umreti u
svojoj religiji, nikad im neu prii.
Mesecima sam tako oklevao. Veoma sam srean da sam
ipak odluio da probam tu tehniku, da vidim ta e se desiti.
Otiao sam na sledei kurs i izdrao deset dana. Veoma sam
srean da sam imao velike koristi. Sada mogu da razumem
ovekovu linu dharmu, ovekov lini put i dharmu drugih.
Dharma ljudskog bia je ovekova lina dharma. Samo ljudsko
bie ima sposobnost da posmatra sebe da bi se oslobodilo patnje.
Nia bia nemaju tu sposobnost. Posmatrati realnost u sebi je
dharma ljudskog bia. Ako ne koristimo tu sposobnost, ivimo
ivotom niih bia, traimo svoje ivote, to je sigurno opasno.
Uvek sam smatrao da sam vrlo religiozan. Najzad,
obavljao sam sve neophodne religijske dunosti, sledio moralna
pravila, davao puno iz milosra. Da stvarno nisam religiozan,
zato bih vodio tolike religijske organizacije? Sigurno, mislio
sam, mora da sam vrlo religiozan. Ali bez obzira koliko
milosra i usluga sam davao, bez obzira koliko sam bio paljiv u
govoru i akcijama, kada sam poeo da posmatram tamnu
komoru svog uma, ustanovio sam da je puna zmija, korpija i
stonoga, zbog kojih sam morao podnositi tako mnogo patnje.
Sada, kad su neistoe krenule postepeno da se briu, poeo sam
da uivam u stvarnom miru. Shvatio sam koliko sam bio srean
to sam dobio tu divnu tehniku, dragulj Dhamme.
etrnaest godina bio sam vrlo srean to sam bio u
mogunosti da praktikujem ovu tehniku u Burmi, pod bliskim
vostvom svog uitelja. Razume se, izvravao sam svakodnevne
obaveze porodinog oveka, a u isto vreme, svakog jutra i
139
veeri, redovno sam meditirao, svakog vikenda odlazio sam u

centar svog uitelja i svake godine povlaio se u samou na
deset dana ili due.
Poetkom 1969. godine trebalo je da putujem u Indiju.
Moji roditelji otili su u Indiju nekoliko godina ranije i majka se
razbolela od nervne bolesti, za koju sam znao da se moe izleiti
praksom Vipassane. U Indiji nije bilo nikog ko bi je mogao
poduiti. Tehnika Vipassane ve dugo je bila izgubljena u toj
zemlji, zemlji njenog porekla. ak je i ime bilo zaboravljeno.
Zahvalan sam vladi Burme to mi je dozvolila da idem u Indiju;
u to vreme nije bilo dozvoljeno graanima da putuju u
inostranstvo. Zahvalan sam vladi Indije to mi je dozvolila da
doem u njihovu zemlju. U julu 1969. godine, odran je prvi
kurs u Bombaju, na kome su bili moji roditelji i jo dvanaest
drugih ljudi. Srean sam to sam bio u mogunosti da sluim
roditeljima. Uei ih Dhammu, bio sam u mogunosti da im
vratim veliki dug zahvalnosti to su mi dali ivot.
Ispunivi cilj dolaska u Indiju, bio sam spreman da se
vratim u Burmu. Medutim, ljudi koji su bili na kursu, traili su
od mene da odrim sledei, pa sledei. eleli su kurseve za
svoje oeve, majke, ene, mueve, decu i prijatelje. Tako je
odran drugi kurs, pa trei, etvrti i uenje Dhamme poelo je da
se iri.
Kada sam 1971. godine davao kurs u Bodh Gaya, dobio
sam telegram iz Ranguna da je umro moj uitelj. Naravno, vest
je bila okantna, tim pre to je bila neoekivana. Uz pomo
Dhamme, koju sam dobio od uitelja, zadrao sam
uravnoteenost uma.
Trebalo je da odluim kako da vratim dug zahvalnosti
tom svetom oveku, Sayagyi U Ba Khin-u. Roditelji su mi dali
ivot ljudskog bia, ali ivot zatvoren u ljusci neznanja. Samo uz
pomo tog divnog oveka mogao sam da razbijem ljusku, da
otkrijem istinu posmatranjem unutranje stvarnosti. I ne samo to,
etrnaest godina jaao me je i podizao u Dhammi. Kako da
vratim dug zahvalnosti svom Dhamma ocu? Jedini nain koji
sam video bilo je da upranjavam ono to je on uio, da ivim
ivot Dhamme; to je pravi nain da ga potujem. Sa svom
140
istotom uma, sa svom ljubavlju i saoseanjem koje sam mogao

da razvijem, odluio sam da ostatak ivota posvetim sluenju
drugih, jer je on eleo da to radim.
esto se pozivao na tradicionalno verovanje u Burmi, da
e se dvadeset pet vekova posle vremena Buddhe Dhamma
vratiti u zemlju svog porekla, da bi se odatle rairila po svetu.
Njegova elja je bila da pomogne ostvarenju tog predvianja,
tako to e otii u Indiju i tamo pouavati Vipassana
meditaciju. - Dvadeset pet vekova je prolo -, znao je da kae; kucnuo je as Vipassane! Naalost, politiki razlozi nisu mu
dozvolili da u svojim starijim godinama putuje u inostranstvo.
Kada sam ja 1969. godine dobio dozvolu da idem u Indiju, bio je
veoma zadovoljan i rekao mi je: - Goenka, ne ide ti; ja idem!
U poetku sam mislio da je to predskazanje samo
sektako verovanje. Na kraju, zato bi se neto specijalno desilo
posle dvadeset pet vekova ako nije moglo da se desi ranije?
Medutim, doavi u Indiju, bio sam zapanjen kada sam video da,
mada nisam znao ni sto ljudi u toj velikoj zemlji, hiljade dolaze
na kurseve, ljudi raznog porekla, raznih religija, raznih sredina. I
to ne samo Indijci, veliki broj ljudi poeo je da dolazi i iz drugih
zemalja.
Postalo je jasno da se nita ne dogaa bez uzroka. Niko
ne dolazi na kurs sluajno. Neki su moda vrili zdrave akcije u
prolosti, i kao rezultat toga sada su u prilici da dobiju seme
Dhamme. Drugi su ve dobili seme, i sada su doli da mu
pomognu da raste. Bez obzira da li ste doli da dobijete seme ili
da razvijate seme koje ve imate, rastite u Dhammi za vlastito
dobro, za vlastitu dobrobit, za sopstveno osloboenje i videete
kako e to takoe pomagati i drugima. Dhamma je blagorodna
za svakog i sve.
Neka svi ljudi koji pate nau ovaj put mira. Neka svi
budu osloboeni jada, okova, veza. Neka oslobode umove svih
neistoa, sve prljavtine.
Neka sva bia u svemiru budu srena.
Neka sva bia budu mirna.
Neka sva bia budu osloboena.
141
Dodatak A
ZNAAJ VEDAN U
UENJU BUDDHE
Uenje Buddhe je sistem razvijanja samospoznaje kao

sredstva za sopstvenu transformaciju. Ostvarenjem doivljenog
razumevanja stvarnosti nae sopstvene prirode, moemo
eliminisati pogrena shvatanja zbog kojih pogreno postupamo i
postajemo nesreni. Uimo da postupamo u skladu sa stvarnou
i tako vodimo produktivne, korisne i srene ivote.
U Satipahna Sutta-i (Diskusija o uspostavljanju
svesnosti), Buddha je izloio praktian metod za razvoj
samospoznaje kroz samoposmatranje. Ta tehnika je Vipassana
meditacija.
Svaki pokuaj da posmatramo istinu o sebi odmah
otkriva da ono to zovemo sopstvo ima dva aspekta, fiziki i
psihiki, telo i um. Moramo nauiti da posmatramo oboje. Ali,
kako zaista moemo doiveti stvarnost tela i uma? Prihvatanje
objanjenja drugih nije dovoljno, kao ni zavisnost od samo
intelektualnog znanja. Obe stvari mogu nas uvesti u posao
samoistraivanja, ali svako od nas mora istraiti i doiveti
stvarnost neposredno u okviru sebe.
Svi doivljavamo stvarnost tela oseajui ga uz pomo
fizikih oseta koji se u njemu javljaju. I zatvorenih oiju znamo
da imamo ruke, ili neke druge delove tela, jer ih oseamo. Kao
to knjiga ima spoljni oblik i unutranji sadraj, fizika struktura
ima spoljnu, objektivnu stvarnosttelo (kya)i unutranju,
subjektivnu stvarnost oseta (vedan). Knjigu upoznajemo

itanjem svih rei u njoj; telo doivljavamo preko oseta. Bez
oseta nema neposrednog znanja o fizikoj strukturi. Oseti i fizika
struktura su neodvojivi.
Slino, psihika struktura moe se analizirati po formi i
sadraju: um (citta) i sve to se pojavi u umu (dhamma)bilo
kakva misao, emocija, seanje, nada, strah, bilo kakav mentalni
doivljaj. Kako se telo i oseti ne mogu doivljavati odvojeno,
isto tako ne moemo posmatrati um odvojeno od njegovog
sadraja. Ali, um i materija takoe su blisko povezani. Sve to se
desi u jednom, odraava se u drugom. To je bilo kljuno
Buddhino otkrie, od vrhunskog znaaja u njegovom uenju.
Kako je on to objasnio: - Sve to nastaje u umu praeno je
osetima.1 Zato posmatranje oseta predstavlja sredstvo za
istraivanje celokupnosti ovekovog bia, fizikog kao i
mentalnog.
Ove etiri dimenzije stvarnosti zajednike su svakom
ljudskom biu: fiziki aspekt tela i oseta, psihiki aspekt uma i
njegovog sadraja. Oni ine etiri dela Satipahna Sutta-e,
etiri avenije za uspostavljanje svesnosti, etiri pogodna pristupa
za posmatranje ljudskog fenomena. Da bi istraivanje bilo
kompletno, svaki aspekt mora biti doivljen. A sva etiri mogu
se doiveti posmatranjem vedan.
Iz tog razloga Buddha je posebno naglasio znaaj
svesnosti vedan. U Brahmajla Sutta-i, jednoj od njegovih
najznaajnijih rasprava, rekao je: - Prosvetljeni ovek postao je
osloboen i slobodan od svih vezivanja videvi da su ona ustvari
nastajanje i prolaenje oseta, osetivi njihov smisao, opasnost
koja od njih preti, oslobodenje od njih.2 Svesnost vedan, kazao
je, preduslov je za razumevanje etiri Plemenite Istine: oveku koji doivljava osete pokazujem nain kako da shvati
ta je patnja, njen uzrok, njeno ukidanje, i put koji vodi ka
njenom ukidanju.3
ta su zapravo vedan? Buddha je to opisao na razne
naine. Ukljuio je vedan u etiri procesa koji ine um (vidi
Glavu 2). Meutim, kada ih preciznije definie, kae da imaju i
mentalni i fiziki aspekt.4 Sama materija ne moe nita oseati
143
DODATAK A
ako um nije prisutan; na primer, u mrtvom telu nema oseta. Um

je taj koji osea, ali ono ta osea, ima jedan neodvojiv fiziki
element.
Taj fiziki element od centralnog je znaaja u
upranjavanju Buddhinog uenja. Smisao prakse je da u nama
razvije sposobnost da se nosimo sa svim usponima i padovima
ivota na uravnoteen nain. To uimo u meditaciji staloenim
posmatranjem svega to se u nama deava. Tom staloenou
moemo razbiti naviku slepog reagovanja i umesto toga odabrati
najkorisniju akciju u bilo kojoj situaciji.
Sve to doivljavamo u ivotu dolazi kroz est vrata
percepcije, pet fizikih ula i um. Prema Lancu Uslovljenog
Nastajanja, im naiemo na neku pojavu, fiziku ili mentalnu,
stvara se oset. Ako ne obraamo panju na ono to se dogaa u
telu ostajemo, na nivou svesti, nesvesni oseta. U mraku neznanja
poinje nesvesna reakcija na osete, trenutno dopadanje ili
nedopadanje, koje se razvija u udnju ili odbojnost. Ta reakcija
se ponavlja i pojaava nebrojeno puta dok ne izbije u svesni um.
Ako pridajemo znaaj samo onom to se deava u svesnom umu,
postajemo svesni procesa nakon to se reakcija ve odigrala i
dobila opasnu snagu, dovoljnu da nas preplavi. Dozvoljavamo
varnici oseta da zapali besnu vatru pre nego to pokuamo da je
ugasimo, nepotrebno stvarajui sebi tekoe. Ali, ako nauimo
da objektivno posmatramo osete, dozvoljavamo svakoj varnici
da izgori bez stvaranja velikog poara. Dajui znaaj fizikom
aspektu, postajemo svesni vedan im nastanu, i moemo
spreiti bilo kakvu reakciju.
Fiziki aspekt vedan posebno je znaajan jer daje iv,
opipljiv doivljaj nestalnosti u nama. U nama se svakog trenutka
deavaju promene, koje se manifestuju u igri oseta. To je nivo
na kome se prolaznost mora doiveti. Posmatranje stalno
promenjivih oseta omoguava shvatanje nae sopstvene
promenjive prirode. To shvatanje ini oiglednim jalovost
vezivanja za neto to je prolazno. Na taj nain neposredno
iskustvo anicca-e automatski spreava vezivanje, i kroz to ne
samo to spreavamo nove reakcije udnje i odbojnosti, ve
takoe eliminiemo samu naviku reagovanja. Tako postepeno
144
oslobaamo um od patnje. Ako se ne ukljui njihov fiziki

aspekt, svesnost vedan ostaje parcijalna i nekompletna. Zato je
Buddha stalno naglaavao znaaj doivljaja prolaznosti kroz
fizike osete. Rekao je,
Oni koji stalno ine napore
da usmere panju prema telu,
oni koji odustanu od nezdravih akcija
i tee da rade ono to treba da se radi,
takvi ljudi, svesni, sa punim razumevanjem,
oslobaaju se svojih neistoa.5
Uzrok patnje je tah, udnja i odbojnost. Obino nam

se ini da reagujemo sa udnjom i odbojnou prema raznim
objektima koji do nas dolaze kroz fizika ula i um. Meutim,
Buddha je pronaao da izmeu objekta i reakcije postoji
odreena veza: vedan. Mi ne reagujemo na spoljnu stvarnost,
ve na osete u nama. Kada nauimo da posmatramo osete bez
reagovanja udnjom i odbojnou, ne pojavljuje se uzrok patnje,
i patnja nestaje. Zato je posmatranje vedan od sutinskog
znaaja za praktikovanje Buddhinog uenja. Da bi svesnost
vedan bila potpuna, posmatranje mora biti na nivou fizikih
oseta. Svesnou fizikih oseta prodiremo do korena problema i
uklanjamo ga. Moemo posmatrati sopstvenu prirodu do
najveih dubina i osloboditi se patnje.
Shvatanjem centralnog znaaja posmatranja oseta u
Buddhinom uenju, dobijamo novi uvid u Satipahna Sutta-u.6
Diskusija poinje navoenjem ciljeva satipahna-e,
uspostavljanja svesnosti: proienje bia; prevazilaenje tuge i
aljenja; uklanjanje fizike i mentalne patnje; upranjavanje
puta istine; neposredan doivljaj krajnje realnosti, nibbna-e.7
Zatim sledi kratko objanjenje kako da se ostvare ti ciljevi:
Meditant ivi marljivo sa potpunim razumevanjem i svesnou,
posmatrajui telo u telu, posmatrajui osete u osetima,
posmatrajui um u umu, posmatrajui sadraj uma u sadraju
uma, odbacivi udnju i odbojnost prema svetu.8
ta znai posmatrajui telo u telu, osete u osetima, i
tako dalje? Za Vipassana meditanta izraz je kristalno jasan.
Telo, oseti, um i sadraj uma etiri su dimenzije ljudskog bia.
145
DODATAK A
Da bi ispravno shvatili pojavu oveka, svako od nas mora

doiveti vlastitu realnost neposredno. Da bi ostvario to
neposredno iskustvo, meditant mora razviti dva kvaliteta:
svesnost (sati) i temeljno razumevanje (sampajaa). Diskusija
se zove Uspostavljanje svesnosti, ali svesnost je nekompletna
bez razumevanja, uvida u dubinu nae sopstvene prirode, u
nestalnost pojave koju zovemo Ja. Upranjavanje
satipahna-e omoguava meditantu da shvati svoju, u sutini
prolaznu, prirodu. Kada se ostvari to lino shvatanje, svesnost je
vrsto uspostavljenaispravna svesnost koja vodi osloboenju.
Onda udnja i odbojnost same po sebi iezavaju, ne samo
prema spoljnjem svetu ve i prema unutranjem, u kome su
najdublje ukorenjene, u nepromiljenom, instinktivnom
vezivanju za telo i um. Sve dok postoji to osnovno vezivanje, ne
moemo se osloboditi patnje.
Diskusija o uspostavljanju svesnosti prvo razmatra
posmatranje tela. To je najoigledniji aspekt mentalno-fizike
strukture i stoga pogodno polazite za poetak posla na
samoposmatranju. Odavde se prirodno razvija posmatranje
oseta, uma i sadraja uma. Diskurs objanjava nekoliko naina
za poetak posmatranja tela. Prvi i najuobiajeniji je svesnost
disanja. Drugi nain je obraanje panje na telesne pokrete.
Meutim, bez obzira odakle zaponemo putovanje, postoje
odreene faze kroz koje moramo proi na putu ka krajnjem cilju.
One su opisane u paragrafu koji je u tekstu od kljunog znaaja:
Na taj nain on boravi posmatrajui telo u telu iznutra ili spolja, ili i iznutra i
spolja. On boravi posmatrajui pojavu nastajanja u telu. On boravi
posmatrajui pojavu prolaenja u telu. On boravi posmatrajui pojavu
nastajanja i prolaenja u telu. Sada, javlja mu se svesnost: - Ovo je telo -. Ta
svesnost razvija se do te mere da ostaje samo razumevanje i posmatranje, i on
boravi nevezan ne prijanjajui ni za ta na svetu.9
Veliki znaaj ovog pasusa vidi se u tome to se on

ponavlja ne samo na kraju svakog dela razmatranja kod
posmatranja tela, ve i u sledeim delovima diskusije koji se
odnose na posmatranje oseta, uma i sadraja uma. (U poslednja
tri odeljka, re telo zamenjena je reima oseti`, um, i
sadraj uma, naizmenino.) Odlomak tako opisuje zajedniku
146
osnovu prakse satipahna-e. Tekoa ovog pasusa dovela je do

irokog dijapazona interpretacija. Meutim, tekoe nestaju ako
se shvati da se pasus odnosi na svesnost oseta. U praktikovanju
satipahna-e, meditanti moraju ostvariti sveobuhvatan uvid u
vlastitu prirodu. Posmatranje oseta je sredstvo prodornog uvida,
koje ukljuuje posmatranje i ostale tri dimenzije ljudskog
fenomena. Mada se prvi koraci mogu razlikovati, posle odreene
take praksa mora ukljuiti svesnost oseta.
Zato, objanjava pasus, meditanti poinju posmatranjem
oseta koji nastaju unutar tela, ili spolja, na povrini tela, ili i
jedno i drugo. To znai, od svesnosti oseta u nekim delovima
tela, a u drugim ne, postepeno razvijaju sposobnost da prate
osete u celom telu. Kada ponu sa praksom, mogu prvo doiveti
osete intenzivne prirode koji nastaju i izgleda kao da traju neko
vreme. Meditanti su svesni njihovog nastajanja i, posle nekog
vremena, njihovog prolaenja. Na tom stepenu jo doivljavaju
prividnu realnost tela i uma, njihovu integrisanu, naizgled vrstu
i trajnu prirodu. Ali, nastave li sa praksom, dolaze do stepena na
kome se vrstoa spontano rastvara, i um i telo dovljavaju se u
svojoj pravoj prirodi, kao masa vibracija, koje nastaju i prolaze
svakog trenutka. Sa tim iskustvom meditant najzad razume ta
su u stvari telo, oseti, um i sadraj uma: neprekidan tok
bezlinih, stalno promenjivih pojava.
Ovo neposredno poimanje krajnje stvarnosti uma i tela
postepeno rui nae obmane, pogrene predstave i predubeenja.
ak i ispravne koncepcije koje su prihvaene samo verovanjem
ili intelektualnom dedukcijom, sada kada su doivljene,
poprimaju novo znaenje. Postupno, posmatranjem unutranje
realnosti, eliminiu se sve uslovljenosti koje iskrivljuju
percepciju. Ostaju samo ista svesnost i mudrost.
Kako neznanje nestaje, osnovne tendencije udnje i
odbojnosti se briu i meditant se oslobaa svih vezivanjaod
ega je najdublje vezivanje za unutranji svet sopstvenog tela i
uma. Kada se to vezivanje ukloni, nestaje patnja i postajemo
osloboeni.
Buddha je esto govorio: - ta god da oseamo vezano
je za patnju.10 Zato su vedan idealno sredstvo za istraivanje
147
DODATAK A
istine patnje. Neprijatni oseti oigledno su patnja, ali i

najprijatniji oseti takoe su oblik suptilne uznemirenosti.
Nijedan oset nije trajan. Ako se veemo za prijatne osete, kada
prou ostaje patnja. Tako svaki oset sadri seme patnje. Zato
dok je govorio o putu za osloboenje od patnje, Buddha je
govorio o putu za nastajanje vedan i njihovo nestajanje.11 Sve
dok ostajemo u polju uslovljenosti uma i materije, postoje oseti i
patnja. Oni nestaju samo kada prevaziemo tu ravan da bi
doiveli krajnju istinu nibbna-e.
Buddha je rekao:
ovek ne primenjuje Dhammu u ivotu
ako mnogo govori o njoj.
Meutim, mada je neko mogao uti malo o njoj,
ako on vidi Zakon Prirode uz pomo sopstvenog tela,
onda on zaista ivi u skladu sa njom,
i nikad ne moe zaboraviti Dhammu.12
Naa sopstvena tela nose svedoanstvo istine. Kad

meditanti otkriju unutranju istinu, ona za njih postaje stvarna i
ive u skladu sa njom. Svako od nas moe ostvariti tu istinu,
posmatranjem oseta u sebi, i na taj nain moe se osloboditi
patnje.
148
Dodatak B
ODLOMCI IZ SUTTA
KOJI SE ODNOSE NA VEDAN
U svojim predavanjima Buddha je esto ukazivao na

vanost svesnosti oseta. Sledi mali izbor odlomaka o toj temi.
Nebom duvaju razliiti vetrovi, sa istoka i zapada, sa severa i juga,
pranjavi i isti, hladni i topli, estoke oluje ili neni povetarcimnogi
vetrovi duvaju. Isto tako, u telu nastaju oseti, prijatni, neprijatni ili
neutralni. Kada meditant, koji marljivo veba, ne zanemaruje vlastitu
sposobnost potpunog razumevanja (sampajaa), onda tako mudar
ovek potpuno shvata osete. Shvativi ih potpuno, on se oslobaa svih
neistoa jo u ovom ivotu. Na kraju ivota, takav ovek, uvren u
Dhammi i savreno razumevajui osete, dostie neopisivo stanje izvan
uslovljenog sveta.
S. XXXVI (II). ii. 12 (2), Pahama ksa Sutta

A kako meditant boravi posmatrajui telo u telu? U tom sluaju
meditant ide u umu, ispod drveta, ili na neko usamljeno mesto. Tamo
sedne prekrtenih nogu, ispravljenog tela, i usmeri panju na predeo
oko usta. Sa sveu, on udie i izdie. Udiui dugi dah, on tano zna: Udiem dugi dah. Izdiui dugi dah, on tano zna: - Izdiem dugi dah.
Udiui kratak dah, on tano zna: - Udiem kratak dah. Izdiui kratak
dah, on tano zna: Izdiem kratak dah. - Oseajui celo telo udahnuu;
tako on veba. - Oseajui celo telo izdahnuu; tako on veba. - Sa
smirenim aktivnostima tela udahnuu; tako on veba. - Sa smirenim
aktivnostima tela izdahnuu; tako on veba.
D. 22M. 10, Satipahna Sutta, npna-pabbam
DODATAK B
Kada se u meditantu pojavi oset, prijatan, neprijatan ili neutralan, on

razume: - Prijatan, neprijatan ili neutralan oset pojavio se u meni. On
poiva na neemu, nije bez osnove. Na emu poiva? Na samom ovom
telu -. Tako on boravi posmatrajui promenjivu prirodu oseta u telu.
S. XXXVI (II). i. 7, Pahama Gelaa Sutta

Meditant razume: - U meni je nastao ovaj prijatan, neprijatan ili
neutralan doivljaj. On je nastao, grube prirode je, zavisi od
uslovljenosti. Ali ono to stvarno postoji, to je najvrednije, je
smirenost -. Bilo da je u njemu nastao prijatan, neprijatan ili neutralan
doivljaj, on nestaje, ali staloenost ostaje.
M. 152, Indriya Bhvan Sutta

Postoje tri vrste oseta: prijatni, neprijatni i neutralni. Sve tri vrste
prolazne su, stvorene, zavisne od uslovljenosti, podlone propadanju,
smanjenju, bleenju, nestajanju. Videvi ovu realnost, dobro obueni
sledbenik Plemenitog Puta postaje staloen prema prijatnim,
neprijatnim i neutralnim osetima. Razvijajui staloenost, on postaje
nevezan; uklanjajui vezanost, postaje osloboen.
M. 74, Dghanaka Sutta

Ako meditant boravi posmatrajui prolaznost prijatnih oseta u telu,
njihovo smanjivanje, bledenje i nestajanje, i takoe posmatrajui
sopstveno odricanje od vezivanja za takve osete, onda je eliminisana
njegova osnovna uslovljenost udnje za prijatnim osetima u telu. Ako
boravi posmatrajui prolaznost neprijatnih oseta u telu, onda je
eliminisana njegova osnovna uslovljenost odbojnosti prema
neprijatnim osetima u telu. Ako boravi posmatrajui prolaznost
neutralnih oseta u telu, onda je eliminisana njegova osnovna
uslovljenjost neznanja prema neutralnim osetima u telu.
S. XXXVI (II). i. 7, Pahama Gelaa Sutta

Kada je izbrisana njegova osnovna uslovljenost udnje za prijatnim,
odbojnosti prema neprijatnim i neznanja prema neutralnim osetima, za
meditanta se kae da je potpuno osloboen osnovnih uslovljenosti, da
je sagledao istinu, da je odbacio celokupnu udnju i odbojnost,
raskinuo sve okove, potpuno razumeo iluzornu prirodu ega, uinio kraj
patnji.
150
S. XXXVI (II). i. 3, Pahna Sutta

Pogled na stvarnost kakva ona zaista jeste postaje njegov ispravan
pogled. Misao o stvarnosti kakva ona zaista jeste postaje njegova
ispravna misao. Napor prema stvarnosti kakva ona zaista jeste postaje
njegov ispravan napor. Svesnost stvarnosti kakva ona zaista jeste
postaje njegova ispravna svesnost. Koncentracija na stvarnost kakva
ona zaista jeste postaje njegova ispravna koncentracija. Njegove akcije
tela i govora i njegov nain izdravanja u ivotu postaju istinski
proieni. Na taj nain on napreduje Plemenitim Osmostrukim Putem
prema razvoju i ispunjenju.
M. 149, Mah-Sayatanika Sutta

Verni sledbenik Plemenitog Osmostrukog Puta ulae napore, i
istrajavajui u naporima postaje svestan, ostajui svestan postaje
koncentrisan, odravajui koncentriju razvija ispravno razumevanje, sa
ispravnim razumevanjem razvija pravu veru, siguran u znanju: U tim
istinama, za koje sam ranije samo uo, sada boravim, doivevi ih
neposredno u telu, i posmatram ih prodornim uvidom.
S. XLVIII (IV). v. 10 (50), paa Sutta (rekao Sriputta,

glavni Buddhin sledbenik)
151
RENIK PLI TERMINA
Ovde su dati Pli termini koji se javljaju u tekstu, kao

i neki drugi termini vani za Buddhino uenje.
npna. Disanje; npna-satisvesnost disanja.
anatt. Bez sopstva, bez ega, bez sutine, bez supstance. Jedna
od tri osnovne karakteristike pojava, zajedno sa anicca i
dukkha.
anicca. Nestalno, prolazno, promenjivo. Jedna od tri osnovne
karakteristike pojava, zajedno sa anatt i dukkha.
anusaya. Nesvesni um; latentna, osnovna uslovljenost;
uspavane mentalne neistoe (takoe anusaya-kilesa).
arahant/arahat. Osloboeno bie. ovek koji je unitio sve
neistoe u umu.
ariya. Plemenit; sveti ovek. ovek koji je proistio um do
nivoa da je doiveo krajnju realnost (nibbna).
ariya ahangika magga. Plemeniti Osmostruki Put koji vodi
ka osloboenju od patnje. On je podeljen u tri dela, naime
sla. moral, istoa vokalnih i fizikih akcija:
samm-vc. ispravan govor,
samm-kammanta. ispravne akcije,
samm-jva. ispravan nain izdravanja;
samdhi. koncentracija, vladanje sopstvenim umom:

samm-vyma. ispravan napor,
samm-sati. ispravna svesnost,
samm-samdhi. ispravna koncentracija;
pa. mudrost, uvid koji potpuno proiava um:
samm-sankappa. ispravna misao,
samm-dihi. ispravno razumevanje.
ariya sacca. Plemenita istina. etiri Plemenite Istine su (1)
istina patnje; (2) istina uzroka patnje; (3) istina prestanka patnje;
(4) istina puta koji vodi ka prestanku patnje.
bhanga. Rastvaranje. Vana faza u praksi Vipassane. Doivljaj
rastvaranja prividne vrstoe tela u fine vibracije koje
neprekidno nastaju i prolaze.
bhvan. Mentalni razvoj, meditacija. Bhvan ima dva dela:
razvoj smirenosti (samatha-bhvan) koji je povezan sa
koncentracijom uma (samdhi), i razvoj uvida (vipassanbhvan) koji je povezan sa mudrou (pa). Razvoj
samatha-e vodi u stanja mentalne apsorpcije; razvoj vipassan-e
vodi ka osloboenju.
bhvana-may pa. Doivljena mudrost. Vidi pa.
bhikkhu. (Buddhist) monah; meditant. enski rod bhikkuni
kaluerica.
Buddha. Prosvetljen ovek. ovek koji je otkrio put za
osloboenje, sledio ga, i dostigao krajnji cilj svojim sopstenim
naporom.
153
RENIK PLI
TERMINA
cint-may pa. Intelektualna mudrost. Vidi pa.

citta. Um. Citnupassanposmatranje uma. Vidi satipahana.
dhamma. Pojava; objekat uma; priroda; prirodni zakon; zakon
osloboenja, tj. uenje prosvetljenog oveka. Dhammnupassanposmatranje sadraja uma. Vidi satipahana. (Na
Sanskritu dharma.)
dukkha. Patnja, nezadovoljstvo. Jedna od tri
karakteristike pojava, zajedno sa annat i anicca.
osnovne
Gotama. Porodino ime istorijskog Buddhe. (Na Sanskritu

Gautama.)
Hnayna. Bukvalno, manje vozilo. Termin korien za
Theravda Budizam od strane drugih kola. Pogrdno znaenje.
jhna. Stanje mentalne apsorpcije ili transa. Postoji osam takvih
stanja koja se mogu ostvariti praktikovanjem samdhi-a, ili
samatha-bhvan-e. Njihovo negovanje donosi mir i
blaenstvo ali ne brie duboko ukorenjene mentalne neistoe.
kalpa. Najmanja nedeljiva estica materije.
kamma. Akcija, posebno akcija koja e uticati na nau
budunost. (Na Sanskritu karma.)
kya. Telo. Kaynupassanposmatranje tela. Vidi satipahna.
Mahyna. Bukvalno, veliko vozilo. Vrsta Budizma koja se
razvila u Indiji nekoliko vekova posle Buddhe i irila na sever u
Tibet, Mongoliju, Kinu, Vijetnam, Koreju, i Japan.
mett. Nesebina ljubav i dobre elje. Jedan od kvaliteta
istog uma. Mett-bhvansistematsko negovanje mett-e
tehnikom meditacije.
154
nibbna. Izumiranje, utrnue; sloboda od patnje; krajnja

stvarnost; neuslovljenost. (Na Sanskritu nirva.)
Pli. Linija; tekst. Tekstovi na kojima je zabeleeno Buddhino
uenje; stoga jezik tih tekstova. Istorijski, lingvistiki i
arheoloki dokazi pokazuju da je Pli zaista bio jezik kojim se
govorilo u Buddhino vreme. Kasnije su tekstovi prevedeni na
Sanskrit, koji je bio iskljuivo knjievni jezik.
pa. Mudrost. Trei deo Plemenitog Osmostrukog Puta (vidi
ariya ahangika magga). Postoje tri vrste mudrosti: sutamay pabukvalno, mudrost dobijena sluanjem drugih,
tj., primljena mudrost; cint-may pamudrost ostvarena
intelektualnom analizom; i bhvan-may pamudrost
razvijena neposrednim, linim doivljajem. Od ovih, samo
poslednja moe potpuno proistiti um; ona se neguje
upranjavanjem vipassan-bhvan-e.
paicca-samuppda. Lanac Uslovljenog Nastajanja; uzrono
nastajanje. Proces, koji poinje neznanjem, kojim ovek stvara
ivot za ivotom ispunjen patnjom.
samdhi. Koncentracija, vladanje sopstvenim umom. Drugi deo
Plemenitog Osmostrukog Puta (vidi ariya ahangika magga).
Ako se neguje kao krajnji cilj, vodi ostvarenju stanja mentalne
apsorpcije (jhna), ali ne i potpunom osloboenju uma.
samm-sati. Ispravna svesnost. Vidi sati.
sampajaa. Razumevanje celine ljudskog fenomena, tj. uvid u
njegovu nestalnu prirodu na nivou oseta.
samsra. Ciklus ponovnog raanja; uslovljeni svet; svet patnje.
sangha. Skup; red ariya, tj. onih koji su doiveli nibbna-u;
red budistikih monaha i monahinja; lan reda ariya-sangha,
bhikkhu-sangha ili bhikkhun-sangha.
155
RENIK PLI
TERMINA
sankhra. (Mentalna) tvorevina; voljna aktivnost; mentalna

reakcija; mentalna uslovljenost. Jedan od etiri inioca procesa
uma, zajedno sa via, sa, i vedan. (Na Sanskritu
samskra.)
sankhra-upekkh/sankhrupekkha. Bukvalno, smirenost
prema sankhra-ma. Stanje u praksi Vipassane, koje dolazi
posle doivljaja bhanga-e, u kome stare uspavane neistoe iz
podsvesti izlaze na povrinski nivo uma, manifestujui se kao
fiziki oseti. Odravanjem staloenosti (upekkh) prema tim
osetima, meditant ne stvara nove sankhra-e i dozvoljava
starim da se izbriu. Tako proces postepeno vodi ka brisanju
svih sankhra.
sa. Percepcija, prepoznavanje. Jedan od etiri inioca
mentalnog procesa, zajedno sa vedan, via, i sankhra.
Obino je uslovljen naim prolim sankhra-ma i stoga daje
iskrivljenu sliku stvarnosti. U praksi Vipassane, sa se menja
u pa-u, razumevanje stvarnosti onakvom kakva zaista jeste.
Ona postaje anicca-sa, dukkha-sa, anatt-sa,
asubha-satj. percepcija nestalnosti, patnje, nepostojanja
ega, i iluzorne prirode lepote.
sati. Svesnost. npna-satisvesnost disanja. Samm-sati
ispravna svesnost, inilac Plemenitog Osmostrukog Puta (vidi
ariya ahangika magga).
satipahna. Uspostavljanje svesnosti. Postoje etiri
meusobno povezana aspekta satipahna -e: (1) posmatranje
tela (kynupassan); (2) posmatranje oseta koji nastaju u telu
(vedannupassan); (3) posmatranje uma (cittnupassan);
(4) posmatranje sadraja uma (dhammanupassan). Sva etiri
ukljuena su u posmatranje oseta, jer su oseti u neposrednoj vezi
sa telom i umom.
Siddhattha. Bukvalno, ovek koji je izvrio svoj zadatak.
Lino ime istorijskog Buddhe. (Na Sanskritu Siddhrtha.)
156
sla. Moral, uzdravanje od fizikih i vokalnih akcija koje tete

drugima i nama samim. Prvo od tri uenja Plemenitog
Osmostrukog Puta. (Vidi ariya ahangika magga.)
suta-may pa. Primljena mudrost. Vidi pa.
sutta. Diskusija Buddhe ili jednog od njegovih vodeih uenika.
(Na Sanskritu stra.)
tah. Bukvalno, e. Ukljuuje udnju i njeno nalije,
odbojnost. Buddha je oznaio tah-u kao uzrok patnje u svom
prvom govoru, Diskusija koja stavlja u pogon toak Dhamme
(Dhamma-cakkappavattana Sutta). U Lancu Uslovljenog
Nastajanja, objasnio je da tah nastaje kao reakcija na osete
(vidi tekst, str. 48.)
tathgata. Bukvalno, tako-otiao ili tako-doao. ovek koji
je, sledei put stvarnosti, dostigao krajnju stvarnost, tj.
prosvetljen ovek. Termin kojim je Buddha obino sebe
oslovljavao.
Theravda. Bukvalno, uenje starijih. Buddhino uenje u
obliku u kom je bilo ouvano u zemljama june Azije (Burma,
Sri Lanka, Tajland, Laos, Kamboda). Opte priznato kao
najstariji oblik uenja.
Tipiaka. Bukvalno, tri korpe. Tri zbirke Buddhinog uenja,
naime: (1) Vinaya-piakazbirka monake discipline; (2)
Sutta-piakazbirka diskusija; (3) Abhidhamma-piaka
zbirka vieg uenja, tj. sistematsko filozofsko tumaenje
Dhamme. (Na Sanskritu Tripiaka.)
vedan. Oset, oseaj. Jedna od etiri mentalne skupine ili
procesa, zajedno sa via, sa, i sankhra. Buddha je
rekao da ima i mentalni i fiziki aspekt; zato vedanna
predstavlja sredstvo za istraivanje celokupnosti uma i tela. U
Lancu Uslovljenog Nastajanja, Buddha je objasnio da tah,
157
RENIK PLI
TERMINA
uzrok patnje, potie od reakcije na vedan. Uei da posmatra

vedan objektivno, ovek moe izbei nove reakcije udnje ili
odbojnosti i neposredno u sebi moe doiveti realnost
nestalnosti (anicca). Ovaj doivljaj je od sutinske vanosti za
oslobaanje od vezanosti, to vodi ka osloboenju uma.
Vedannnupassanposmatranje oseta u telu. Vidi
satipahna.
vina. Svesnost, spoznaja. Jedna od etiri mentalne skupine
ili procesa, zajedno sa sa, vedan, i sankhra.
vipassan. Introspekcija, uvid koji potpuno proiava um.
Posebno uvid u nestalnu prirodu uma i tela. Vipassanbhvansistematski razvoj uvida kroz meditativnu tehniku
posmatranja unutranje realnosti, posmatranjem oseaja u telu.
yath-bhta. Bukvalno, kao to jeste. Stvarnost.
yath-bhta-aa-dassana. Mudrost nastala sagledavanjem
istine onakvom kakva zaista jeste.
158
PRIMEDBE
Svi navodi su iz Sutta Piaka, Zbirke rasprava Pli

Kanona. Pli tekst koji je korien ovde je onaj koji je objavljen
u Devanagari tekstu univerziteta Nalanda, Bihar, Indija. Autor je
konsultovao engleske prevode Pli Text Society iz Londona, kao
i izdanja Buddhist Publication Society iz Sri Lanke. Od posebne
vrednosti sam naao antologije koje su pripremili sveti
Nnatiloka, Nnamoli, i Piyadassi. Njima i drugim savremenim
prevodiocima Pli Kanona duboko sam zahvalan.
Oznaavanje sutta u primedbama je isto kao u
engleskim prevodima od Pli Text Society. Globalno, naslovi
sutta ostavljeni su u originalu.
Koriene su sledee skraenice:
AAnguttara Nikya
DDgha Nikya
MMajjhima Nikya
SSamyutta Nikya
SatipSatipahna Sutta (D. 22,M. 10)
Glava 1
1. S. XLIV x. 2, Anurdha Sutta.
2. A. III. vii. 65, Kesamutti Sutta (Klma Sutta), iii, ix.
3. D. 16, Mah-Parinibbna Suttanta.
4. Ibid.
5. S. XXII. 87 (5), Vakkali Sutta.
6. Mah-Parinibbna Suttanta.
7. A. IV v. 5 (45), Rohitassa Sutta. Takoe se nalazi u S. II. iii. 6.
8. Dhammapada, I. 19 & 20.
9. Na osnovu M. 107, Ganaka-Mogallna Sutta.
PRIMEDBE
Glava 2
1. Sankhra je jedna od najvanijih ideja u Buddhinom uenju,
koju je teko prevesti na engleski jezik. Re ima viestruko
znaenje i nije uvek jednostavno utvrditi koje znaenje se
koristi u odreenom kontekstu. Ovde se sankhra koristi kao
ekvivalent za cetan/sacetan, to znai volja, htenje,
namera. Za ovu interpretaciju vidi A. IV. xviii. 1 (171),
Cetan Sutta; S. XXII. 57 (5), Sattatthna Sutta; S. XII. iv.
38 (8), Cetan Sutta.
2. M. 72, Aggi-Vacchagotta Sutta.
Glava 3
1. M. 135, Ca Kamma Vibhanga Sutta.
2. Dhammapada, XXV. 21 (380).
3. Ibid, I. 1 & 2.
4. Sutta Nipta, III. 12, Dvayatnupassan Sutta.
5. S. LVI (XII) ii. 1, Dhamma-cakkappavattana Sutta.
6. A. III. xiii. 130, Lekha Sutta.
7. Na osnovu A. I. xvii, Eka Dhamma Pli (2).
Glava 4
1. S. LVI (XII) ii. 1, Dhamma-cakkappavattana Sutta.
2. Ibid.
3. M. 38, Mah-tahsankhaya Sutta.
4. Ibid.
5. Ibid.
6. Dhammapada, XII. 9 (165).
7. D. 9, Pohapda Suttanta.
8. A. III. vii. 65, Kesamutti Sutta (Klma Sutta), xvi.
9. Na osnovu S. XLII. viii. 6, Asibandhakaputta Sutta.
Glava 5
1. Dhammapada, XIV. 5 (183).
2. Ibid., I. 17 & 18.
160
3. M. 27, Ca-hatthi-padopama Sutta.

4. Ibid.
Glava 6
1. A. IV. ii. 3 (13), Padhna Sutta.
Glava 7
1. Dhammapada, XXIV. 5 (338).
3. Dhammapada, XX. 4 (276).
4. Vidi S. XLVI (II). vi. 2, Pariyya Sutta.
5. S. XII vii. 62 (2), Dutiya Asutav Sutta; takoe S. XXXVI
(II). i. 10, Phassa Mlaka Sutta.
6. Dhammapada, XX. 5 (277).
7. S. XXXVI (II). i. 7, Pahama Gelaa Sutta.
Glava 8
1. D. 16, Mah-Parinibbna Suttanta. Stihove govori Sakka,
kralj bogova, posle Buddhine smrti. Pojavljuje se u neto
razliitom obliku na drugim mestima. Vidi, na primer, S. I. ii.
l, Nandana Sutta; takode S. IX. 6, Anuruddha Sutta.
2. A. IX. ii. 10 (20), Velma Sutta.
3. uveno poreenje sa splavom je uzeto iz M. 22,
Alagaddpama Sutta.
4. Na osnovu Udna, I. x, pria Bhiya Drucriya. Takoe se
nalazi u Komentar Dhammapada, VIII. 2 (stih 101).
Glava 9
1. S. LVI (XII). ii. 1, Dhamma-cakkappavattana Sutta. Ova
formula se koristi za opis uvida koji su ostvarili najraniji
poklonici kada su prvi put razumeli Dhammu.
2. S. v. 7, Upacl Sutta. Govornik je arahat monahinja Upacl.
3. Dhammapada, XXV. 15 (374).
4. Udana, VIII. 1.
161
PRIMEDBE
5. Udana, VIII. 3.
6. S. LVI (XII). ii. I, Dhamma-cakkappavattana Sutta.
7. S. XXXVIII (IV). l, Nibbna Pah Sutta. Govornik je
Sriputta, glavni Buddhin uenik.
8. Sutta Nipta, II. 4, Mah-Mangala Sutta.
9. D. 9, Pohapda Suttanta.
Glava 10
1. Dhammapada, VIII. 14 (113).
2. S. XXII. 102 (10), Anicca-sa Sutta.
4. M. 117, Mah-cattrsaka Sutta.
5. Ibid.
Dodatak A: Znaaj Vedan u uenju Buddhe
1. A. VIII. ix. 3 (83), Mlaka Sutta. Vidi takoe A. IX. ii. 4 (14),
Samiddhi Sutta.
2. D. l.
3. A. III. vii. 61 (ix), Titthyatana Sutta.
4. S. XXXVI (II). iii. 22 (2), Ahasata Sutta.
5. Dhammapada, XXI. 4 (293).
6. Satipahna Sutta se pojavljuje dva puta u Sutta Piaka,
na D. 22 i na M. 10. U D. verziji, deo koji obrazlae
dhammnupassan je dui nego u M. verziji. Zato se D. tekst
oznaava kao Mah-Satipahna Suttanta, vea. Inae ta
dva teksta su identina. Delovi koji se navode u ovoj knjizi su
isti u oba teksta.
7. Satip.
8. Ibid.
9. Ibid.
10. S. XII. iv. 32 (2), Kara Sutta.
11. S. XXXVI (II). iii. 23 (3), Aatara Bhikkhu Sutta.
12. Dhammapada, XIX. 4 (259).
162
VIPASSANA CENTRI ZA MEDITACIJU

Kursevi Vipassana meditacije u tradiciji Sayagyi U Ba Khin, po
metodu koji je poduavao S. N. Goenka, odravaju se redovno
irom sveta.
Informacije, kalendar kurseva i formulari za prijem mogu se
nai na Vipassana web stranici:
www.dhamma.org
O ORGANIZACIJI PARIYATTI
Pariyatti je organizacija iji je cilj da uini dostupnim
autentina uenja Bude o Dhamma teoriji (pariyatti) i praksi
(paipatti) Vipassana meditacije. Kao neprofitna dobrotvorna
organizacija koja je osloboena poreza, Pariyatti se izdrava
iz doprinosa pojedinaca koji uvaavaju i ele da podele
neprocenjivu vrednost Dhamma uenja. Pozivamo vas da
posetite www.pariyatti.org i saznate vie o naim
programima, uslugama i nainima da se podre nae
izdavake i druge delatnosti.
Pariyatti izdanja
Vipassana Istraivanja (uglavnom usmerena na Vipassana
uenja koja je davao S. N. Goenka u tradiciji Sayaghi U Ba
Khin-a)
BPS Pariyatti Izdanja (odabrana dela iz Budistikog
Izdavakog Drutva, koja Pariyatti izdaje u Severnoj i Junoj
Americi)
Pariyatti Digitalna Izdanja (audio i video naslovi,
ukljuujui predavanja)
Pariyatti tampa (klasina dela ponovo u tampi
i nova izdanja savremenih autora)
Pariyatti obogauje svet tako to

iri Budina uenja
Podrava tragae na njihovom putovanju
Osvetljava put za meditante

Umjetnost Življenja - S. N. Goenka

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Umjetnost Življenja - S. N. Goenka

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UMETNOSTI

Ova e-knjiga je besplatna. Ako elite, moete nam dostaviti

Pariyatti obogauje svet tako to:

VIPASSANA RESEARCH PUBLICATIONS ONALASKA, WA, USA

VIPASSANA RESEARCH PUBLICATIONS

Naslov originala: The Art of LivingVipassana meditationas taught

Izdava: Pariyatti, 2015

Uvebavanje moralnog ponaanja

Nita sem vienja

10. Umetnost ivljenja

Znaaj Vedan u uenju Buddhe

Odlomci iz Sutta u vezi Vedan

Veno sam zahvalan Vipassana meditaciji na promenama

Neka svi ljudi u Jugoslaviji uivaju u miru i harmoniji

Juni 1993. godine

Meu raznim vrstama meditacije koje danas postoje

ivotu deluje veoma odreito i odluno, u svakoj situaciji

Ova knjiga je prva sveobuhvatna studija njegovog uenja,

mali broj pria koje su ispriane za vreme desetodnevnog kursa.

ena ili nezasluenog isticanja mukaraca, jer takav pristup bi

Pretpostavite da imate priliku da se oslobodite svih

sliku na televizijskom ekranu. Spremniji smo da prouavamo

rezultatima koje nudi.

Umesto briljivo pripremljene slike o sebi, meditant se suoava

Vipassanu nauio od Saya U Thet-a, poznatog uitelja

Jednom prilikom mladi profesor bio je na putovanju

vi tragamo za mirom i harmonijom, jer to je ono to

Taj ovekSiddhattha Gotama, poznat kao Buddha,

Najvii autoritet je nae sopstveno iskustvo istine. Nita ne treba

je rad na sopstvenom ostvarenju istine. Kada su mu pred kraj

zakone koji njime upravljaju treba doiveti u okviru sebe. Njih i

Put se mora slediti, uenje se mora primenjivati. Inae,

za isposnike koji su se odrekli svetovnog ivota. Sigurno da

jevrejin, dobar musliman, dobar hindu,

Stalno govorite o uslovljavanju. Nije li ovo uvebavanje zaista

Zato to nam nedostaje mudrost. ivot bez mudrosti je ivot u

Ono to vi zovete pozitivnost je prava priroda uma. Kada je

gradu Savatthi u severnoj Indiji, Buddha je imao

- Kako to moe biti, gospodine? Oni koji preu ceo put

patnje lei u svakom od nas. Kada budemo

i isezavaju, kao tok vibracija. To je krajnja stvarnost naeg tela,

Kao to je istraio telo, Buddha je istraio i um i

svesni ta se zbiva. Tek kada se odreena reakcija ponavlja kroz

tako brz i neprekidan da je to teko primetiti. U odreenoj taki

postoji li i pozitivna strana? Zar ne postoji dozivljaj Ja koji

Meutim, ne moete biti dobronamerni sa takvom osobom

izika realnost se stalno menja, svakog trenutka. To

ovu stvarnost, jedan obian ovek sa uobiajenom gomilom

tvarni svet nema nikakve slinosti sa svetom iz bajki

akcije su uzrok svega to doivljavamo: Sva bia poseduju

Ustvari, svako od nas je kao ovek koji nikad nije uio

moe spasti ivot, ali desi se da operacija ne uspe i da pacijent

reakcija stavlja u pokret nov lanac dogaaja. Na poetku lanca je

Prava kamma, pravi uzrok patnje je reakcija uma. Jedna

patnja i zato patimo, moemo prestati da budemo upravljani i

mentalne vebe. Ono to vi zovete slobodna, spontana

negativnost u umu, ta negativnost tetno deluje na one koji

akav je uzrok, takva e biti i posledica. Kakvo je

Na problem, nae neznanje je u tome to smo

- stina patnje mora se istraiti do kraja,1 rekao je

vezivanje za pet skupina.2 Na vrlo dubokom nivou patnja je

razvijamo veliko vezivanje za ono to posedujemo, zato to nam

usled trenutne mentalne reakcije simpatije ili antipatije. Kratka,

sledeeg trenutka. to je jaa reakcija vei je podsticaj koji ona