Sveuilite u Zagrebu, umarski fakultet

Zavod za izmjeru i ureivanje uma

Diplomski studij Urbano umarstvo, zatita prirode i okolia
Kolegij Ekoturizam
dr. sc. Stjepan Posavec

Obrazovanje o okoliu i koncepti ekoturizma u morskom

zatienom podruju Armacao de Buzios, Rio de Janeiro, Brazil:
refleksije za usvajanje obalnog ekoturizma

Nela Nizi
Ivan Knei
SADRAJ

1.UVOD I PROBLEMATIKA

2.MATERIJALI I METODE RADA

2.1.OBJEKT ISTRAIVANJA
2.2.METODA RADA
3.REZULTATI

5
6
8

4.ZAKLJUAK

13

5.LITERATURA

14

Kljune rijei: obalna zatiena podruja, svijest o okoliu, obrazovanje o okoliu, obalni
ekoturizam, Armacao de Buzios.
2

1. Uvod i problematika
Obrazovanje o okoliu za odriva drutva i globalnu odgovornost (eng. Environmental
Education for Sustainable Societies and Global Responsibility/EESS) cilja prema tomu da
smanji, eventualno pretvori negativne utjecaje drutva na okoli da bi se poveala okolina
odrivost. Naravno kroz financijsku i politiku podrku u kojoj bi ekoturizam postao jedna od
najboljih mogunosti. U Brazilu postoje mnoge prepreke za ouvanje morskog okolia, kao
to su neuinkovitost regulatornih okvira, unato velikoj pravnoj bazi (JABLONSKI; FILET;
2008). Poveana su podruja pod zatitom, meutim u mnogim sluajevima postoji manjak
prikladnih planova za upravljanje. Situacija je takva uvelike zbog ukupne niske razine
obrazovanosti populacije. Postoji hitna potreba za politikim odlukama kao sredstvom
protudjelovanja i rjeavanja ozbiljnih sukoba koje su stvorili razliiti koncepti loe uporabe
podruja.
U zemljama koje imaju ogromne drutvene i okoline razlike su morski i obalni
ekosustavi esto glavne mete za razvoj neodrivih planova rasta koje se ne moe kontrolirati,
a jo manje izbjei, samo nadgledanjem, zadravanjem i primjenom kazni (MMA; 2010). U
ovom kontekstu, Obrazovanje o okoliu (EE) stoji kao relevantni alat za uinkovito
upravljanje morskim zatienim podrujima (BERCHEZ et al., 2005). Obrazovanje o
morskom okoliu (eng. Marine Environmental Education/MEE) moe se razviti, primjerice,
pomou morskog ekoturizma (FORESTELL, 1993; GARROD; WILSON, 2004; PEDRINI et
al., 2011). Meutim, bilo koji projekt morskog ekoturizma trebao bi ukljuiti sljedee stvari:
a) referencu na specifini okoli;
b) usredotoiti se na male grupe;
c) ciljeve koji se tiu obrazovanja o okoliu;
d) lokalnu zajednicu.
Kao i u bilo kojem projektu, prethodna identifikacija i procjena percepcije okolia od
strane potencijalnih korisnika je kljuna. Percepcija okolia (eng. Environmental
Perception/EP) usvojena je kao dijagnostiki alat u drutvenim i okolinim kontekstima
(PEDRINI et al., 2010a; ROCA et al., 2008) i cilja identificirati kognitivnu percepciju
problema u okoliu . Naglaava njenu izvrsnost kao sredstva za izlaganje i dijagnosticiranje
problema i prijenosa moguih rjeenja na socio-okoline probleme preko identificiranja
ovjekovog pojedinanog i kolektivnog shvaanja okolia. Iako se u EP istraivanju stvarnost
ponekad moe interpretirati kroz oi istraivaa koji su predisponirani svojim vlastitim
ideologijama, mogue je stvoriti mnoge kritike i neprocjenjive refleksije budui da se ono
3

bavi meusobnom vezom drutva i okolia. Rezultati koje postiu istraivai skoro se mogu
shvatiti kao drutvene reprezentacije prouavanih subjekata, koji dovode do efektivnih uvida
o stanju okolia(REIGOTA, 2007).
EP istraivanje uvijek mora prethoditi bilo kakvoj EESS aktivnosti budui da
omoguava prethodnu dijagnozu koncepcija (PEDRINI et al., 2010a; REIGOTA, 2007).
Ukratko, shvaanje analiziranih osoba moe biti korisno zbog razbijanja krivih koncepcija i
rekonstrukcije koncepata.
Moemo primijeniti ovu ideju na projekte obrazovanja o obalnom i morskom okoliu.
Mnoge studije pokazuju katastrofalne uinke turizma na brazilsku obalu, ak i unutar
prirodnih jedinica za ouvanje (NCU) tako to predstavljaju situacije u kojima se krivo
obrazovanje o okoliu postavlja kao dokaz (BERCHEZ et al., 2005; MELO et al., 2005;
PEDRINI et al., 2007; SILVA; GHILARDI-LOPES, 2012). Nadalje, obrazovanje o okoliu
posveeno morskim okoliima jedva da se pojavljuje na svjetskoj akademskoj sceni (MADIN;
FENTON, 2004; ORAMS, 1997; TOWNSEND, 2003). Mnogi projekti obrazovanja o okoliu
koji ciljaju na drutveno odravanje drutvenog i morskog okolia trebali bi razmotriti morski
ekoturizam kao jedan od najuinkovitijih alata i smatrati ga alternativnom tradicionalnom
masovnom turizmu. Obrazovanje o obalnom i morskom okoliu u Brazilu je jo uvijek u
ranom stadiju jer je implementirano tek poetkom 21. stoljea (BERCHEZ et al., 2007;
BERCHEZ et al., 2005; GHILARDI-LOPES et al., 2012; HADEL, 201; VASCONCELOS et
al., 2008).
Obrazovanje o okoliu za odriva drutva (EESS) koje eli emancipirati graane i
zajednicu karakteriziraju Czapski (1998) i Meira e Sato (2005), kao i Berchez et al. (2007) i
Pedrini et al. (2011) za morski okoli. Brazilski nacionalni program obrazovanja o okoliu ProNEA (BRASIL, 2005) najvie se tie buenja drutveno-okoline svijesti i fokusira na
lokalno znanje i stvarnost u interdisciplinarnom pristupu koji potie trajno ouvanje okolia.
Otkad se izraz ekoturizam prvi put pojavio u Brazilu, esto ga se shvaa samo kao
'turizam u divljini i nedirnutim prostorima'. ire poznavanje EESS koncepta, za usporedbu s
ekoturizmom, trebalo bi se staviti u odnos s injenicom da se okoline i EESS teme ee
raspravljaju u drugim medijima, obrazovnim institucijama i zajednicama, uz druge mogue
kontekste. Hinztze (2008) naglaava da koncept ekoturizma nije nita vie od vrste oubiznisa
u okoliu kojem je cilj dostizanje zahtjeva kapitalistikog potroakog drutva. Iako su razni
istraivai predstavili svoja razmiljanja o ekoturizmu, veina ih se na koncu konvergira s
4

ovim estim konceptom. Koncept ekoturizma usvojen u trenutnoj studiji zasnovan je na radu
Pires (2002), Pedrini (2006) i Neiman i Rabinovici (2008). Specifini koncept morskog
ekoturizma je uvelike krivo shvaen od strane industrije morskog turizma. Neslaganje je
uglavnom vezano za njegove ciljeve, s fokusom na drutvenu i okolinu odrivost. Aktivnosti
morskog ekoturizma ukljuuju odreene nune konceptualne karakteristike. Nadalje, moraju
se traiti koncepti koji ukljuuju sudjelovanje lokalnih zajednica, uz dolazee usporedne
financijske i okoline prednosti obrazovanja, ukljuujui minimalni negativni utjecaj na okoli
i ogranieni broj posjetitelja (GARROD et al., 2002; PEDRINI et al., 2010b). Obalni i morski
putevi koji su jo uvijek rijetki u Brazilu se ee koriste za ekoturizam i EESS (PEDRINI,
2013; PEDRINI et al., 2010b) u dravama Sao Paulo i Santa Catarina (AYROSA, 2011;
BERCHEZ et al., 2007; WEGNER et al., 2006). Ova vrsta aktivnosti snaan je alat za
predstavljanje morskog okolia, kao i postizanje turistike svijesti o okoliu.
2. Materijali i metode
Studija eli procijeniti koncepte obrazovanja o okoliu i ekoturizma drutvenih aktera
ukljuenih u Armacao dos Buzios (Rio de Janeiro, Brazil) kako bi zasnovala razvoj buduih
obalnih i morsko-ekoturistikih aktivnosti (GARROD et al., 2002) u podruju
2.1.Objekt istraivanja
Ova studija se fokusira na Armacao dos Buzios koji se nalazi u Rio de Janeiru na Rtu
Buzios - 2244'56 S 4152'52 W. To je jedno od najpoeljnijih turistikih mjesta u zemlji
zbog svojih iznimno divnih i sunanih plaa, mora i bujne prirode (MMA, 2010). 2009.
godine je opinska vlast stvorila MEPAAB i Koralni opinski park prirode. Meutim, budui
da je implementacija ila vrlo polako, masivni turizam je postupno poeo degradirati
prekrasne plae i obalu (PEDRINI et al., 2011). Oigman-Pszczol i Creed (2007) kvalificirali
su i kvantificirali morsko smee na deset plaa u podruju. Ukupno je 16 tisua predmeta
smea klasificirano u sedam kategorija, od kojih su opuci bili najei.

Slika 1: geografski poloaj rta Buzios

Prema Castru (2011), u ljeto 1997-1998, Armacao de Buzios primio je 26 morskih

jahti koje su prevozile 25 tisua putnika. U sezoni 2011-2012 taj je broj dosegao 223, uz
procijenjeni broj putnika od 482 tisue. Castro (2011) spominje nepogodnost ove aktivnosti
bez adekvatne regulacije vlade koja bi za cilj imala ouvanje okolia. Pedrini et al. (2011)
spominje zajedniki trud Armacao de Buzios Odjela za okoli i turizam i Ministarstva okolia
u Rio de Janeiru za ogranienje utjecaja na okoli koji uzrokuju transatlantski brodovi diljem
obale Rio de Janeira. Jedna od poduzetih mjera bila je ograniavanje usporednog pristupa
kontinentu na samo dva broda u isto vrijeme.
2.2.Metoda rada
Upitnik je poslan putem elektronike pote koristei 'metodu lavine' drutvenim
akterima ukljuenim u ili zainteresiranim za Armacao dos Buzios (npr. trgovci, hotelijeri,
lokalni stanovnici, uitelji itd.). Ova tehnika je ne-probabilistika metoda koja se koristi u
drutvenim istraivanjima u kojima poetni sudionici ukazuju na nove koji onda ukazuju na
nove i tako dalje, sve dok se ne dosegne dovoljan broj ljudi. Upitnik je distribuiran glavnim
Brazilskim mreama koje se bave obrazovanjem u okoliu i samim okoliem.
Prvi dio upitnika bavio se profilom ispitanika (dob, spol, zanimanje, razlozi posjete
Armacao dos Buziosu, regija porijekla, prihod). Drugi dio sastojao se od dva otvorena pitanja:
1) Koja je vaa definicija obrazovanja u okoliu?
2) Koja je vaa definicija ekoturizma?
Analiza se usredotoila na konceptualne indikatore koji su se pojavili u odgovorima
ispitanika. Koncept obrazovanja o okoliu koji je usvojen je u skladu s klasifikacijom koju
predstavljaju Czapski (1998), Meira e Sato (2005) i Pedrini (2007) i sintetiziran je za
prouavani kontekst, u skladu s Tablicom 1. Skala koja se odnosi na broj indikatora prisutnih
6

u odgovorima sudionika koji se odnose na koncept je koritena za procjenu upitnika. Prikladni

odgovor trebao bi predstaviti 4 do 7 indikatora, djelomino prikladni 2 do 3, a neprikladni 0
do 1.

Tablica 1

Koncepcija je zasnovana na Pires (2002), Pedrini (2006) i Neiman e Rabinovici

(2008). Opet je koritena skala povezana s brojem indikatora prisutnim u odgovorima
sudionika vezanima za koncept kako bi se procijenili odgovori. Prikladni odgovori trebali bi
predstaviti 3 do 4 indikatora; djelomino prikladi 2 do 3, a neprikladni 0 do 1 (Tablica 2).

Tablica 2

Podaci su uneeni u listu (Microsoft Excel) za kasniju analizu utjecaja profila

ispitanika na shvaanje koncepata 'obrazovanja o okoliu' i 'ekoturizma', prema dodijeljenim
ocjenama 0 (neprikladno), 0.5 (djelomino prikladno) ili 1 (prikladno). Chi kvadrat i KruskalWallis analiza primijenjeni su kako bi se odredile znaajne razlike (p < 5%) meu ocjenama
prema dobi, spolu, zanimanju, regiji porijekla (regija Lagos koja ukljuuje Buzios, Cabo
Frio i Arraial do Cabo koji su svi u Rio de Janeiru i blizu Armacao dos Buzios ili druge) i
prihodu.

3. Rezultati
Javni profil
7

Bilo je 73 ispitanika od kojih je 41 bilo mukih (55%) i 32 enskih (45%). Dob je

varirala od 16 do 60 godina starosti, s dominantnom dobi izmeu 41 i 50 godina starosti
(28%). Razina edukacije sezala je od osnovnokolskog obrazovanja (8.8%) do
postdiplomskog (2.5%). Vie od pola sudionika (68%) predstavljalo je sveuilinu razinu.
Bilo je mogue primijetiti da je velik dio ispitanika (53%) deklarirao prihode izmeu 1 do 4
minimalne plae. Lokalni stanovnici predstavljali su 19.2% ispitanika, a 14.1% ljudi koristilo
je Armacao dos Buzios kao kupalite. Kada ih se pitalo za razloge zbog kojih su posjetili
Armacao dos Buzios, naveli su ekoturizam na drugom mjestu.
EESS i koncepti ekoturizma
Uzevi u obzir indikatore predloene za EESS koncept, zabiljeeno je da je 33% njih
navelo sve indikatore, 25% barem pola i 42% nije navelo nijedan indikator predstavljen u
Tablici 1. Openito govorei, ispitanici su predstavili znaajno (Chi kvadrat, p = 0.0000) bolju
izvedbu za EESS koncept od koncepta ekoturizma.

Slika 2: postotak prikladnih, djelomino prikladnih i neprikladnih odgovoa iz ukupnog

uzorka

Bez obzira na dobnu grupu, primijeeno je znaajno (Kruskal Wallis, p<5%) vee
znanje o EESS-u nego o ekoturizmu. Neki ispitanici od 50 do 60 godina starosti pokazali su
vee znanje o ekoturizmu.

Slika 3: znanje ispitanika prema dobnim skupinama

Bez obzira na spol ispitanika, znanje o ekoturizmu bilo je znatno (Kruskal Wallis, p<5%)
manje od znanja o EESS-u, iako su neki muki ispitanici pokazali neto znanja o ekoturizmu.

Slika 4: znanje ispitanika s obzirom na spol

Bez obzira na zanimanje ispitanika, pokazano je znatno vee znanje o EESS-u (Kruskal
Wallis, p=0.000) nego o ekoturizmu, a nekoliko trgovaca u turizmu pokazalo je znanje o
ekoturizmu i EESS-u.

Zbog nedostatka ne samo vladine kontrole nad ponuenih proizvodima ekoturizma

nego i znanja o adekvatnim konceptima i pristupima generalizirane javnosti i trgovaca u
turizmu, potroa je zavrio sa zakljukom da je ekoturizam jednostavno turizam u prirodnim
podrujima (PIRES, 2002). Kako Hintze (2008) i Neiman i Rabinovici (2008) naglaavaju,
ovaj krivi pristup moe se sumirati na sljedei nain: ekoturizam je proizvod koji ekskluzivno
ispunjava zahtjeve kapitalistikih potroakih drutava ili je to, drugim rijeima, iskljuivo
zabavni proizvod u kojem je priroda samo usputni scenarij.
Ovo bi moglo objasniti njihovu krivu uporabu okolinog scenarija kojega se oportunistiki
istrauje. Zapravo oni izmiu nesvjesnom potroau tako to jednostavno nude turizam u
prirodnim okoliima bez bilo kakvog stvarnog truda u odnosu na EESS ili, to je jo gore,
masivnim pristupom koji je radikalno suprotan samom konceptu ekoturizma (PEDRINI;
MERIANO, 2007).

Slika 5: pristup turizmu o EESS-u

Ljudi iz regije Lagos (R. Lagos) znali su manje o EESS-u i ekoturizmu od ljudi iz
drugih regija. Openito je znanje ispitanika bilo prikladnije za EESS nego za ekoturizam.
(Kruskal-Wallis, p=0.000). Ovo vee znanje o EESS-u ljudi izvan regije Lagos moe se
povezati s manje truda od strane opinskih vlasti prema uvoenju pitanja o okoliu kroz
opinske projekte. Pedrini et al. (2012) registrira malenu koliinu interesa od strane obalnih
opina drave Rio de Janeiro za ponovni trening fokusiran na EESS kao strukturalno
djelovanje za protuteu negativnim utjecajima turizma.
10

Slika 6: razina znanja ispitanika prema regijama

Znanje ispitanika znatno varira u skladu s prihodom i za EESS i za ekoturizam (to je

vei prihod, bolje je znanje Kruskal Wallis, p=0.000). Takoer, znanje o EESS-u je openito
bilo vee od onoga o ekoturizmu. ire znanje o EESS konceptu, za usporedbu s ekoturizmom,
moglo bi se pripisati injenici da se o okolinim i EESS temama ee raspravlja u raznim
medijima, obrazovnim institucijama i zajednicama, uz druge mogue kontekste. S ciljem da se
prisustvuje onome to je ustanovljeno u Programa Nacional de Educacao Ambiental
(ProNEA), u Brazilu (2005) se predvia da e EESS biti implementiran u svim brazilskim
kontekstima.

Slika 7: razina znanja s obzirom na prihod

Jednako tako, Oliveira et al. (2011) i Rangel et al. (2014) provodi eksperimente o
morskom ekoturizmu s profesionalcima najvee razine plaa (>2000 Eura mjeseno i 59% s
11

viim obrazovanjem). Ljudi koji se bave tumaenjem ekoturizma/obrazovanjem o okoliu (IE

ili EE) na morskim putevima oblinjih plaa u Algarveu u junom Portugalu smatrali su
ukljuivanje IE/EE u ekoturizam dobrom opcijom za ouvanje portugalskih morskih okolia.
Stoga, uvoenje EE-a u morski ekoturizam smatralo se prikladnim pristupom ouvanju
umjerenih morskih okolia.
Mnogi ljudi moda imaju krivu pretpostavku da su EESS i turizam nekompatibilne
aktivnosti, ali ako se EESS aktivnosti dobro planiraju i zasnuju, mogu samo pomoi turizmu.
Primjerice, kako pie Orams (1997), u radu vezanom za aktivnosti ekoturizma usredotoene
na promatranje dupina, programi obrazovanja zapravo su poveali razinu uivanja turista.
Takoer, Luck (2003) pokazuje da su turisti jasno naveli da bi voljeli da su dobili vie
informacija, posebice o irem morskom okoliu. Naposljetku, turistiki ronioci u Portugalu
uvidjeli su postojanje oznaenih puteva u EESS aktivnostima kao nain poveanja ouvanja
lokalne bio-raznolikosti i prijavili to iskustvo kao 'dobro' ili 'izvrsno' (OLIVEIRA et al.,
2011).
4. Zakljuak
Ova studija je imala cilj procijeniti koncepcije drutvenih aktera o obrazovanju o
okoliu i ekoturizmu kako bi se osnovao razvoj buduih morskih i ekoturistikih aktivnosti u
Morskom zatienom podruju Armacao de Buzios (eng. MEEPAB). Uzorak je ukljuivao 73
ispitanika zainteresirana za implementaciju morskog ekoturizma u podruju. Njihovi koncepti
koji se tiu ekoturizma i EESS-a analiziranu su u skladu s pojedinanim profilima. Uzorak je
uglavnom sastavljen od Argentinskih i Brazilskih turista iz gradova Buenos Aires i Rio de
Janeiro koji su bili u posjeti MEPAAB-u.
Openito gledano, EESS koncepti bili su neprikladni i veina ih je smatrala
podizanjem javne svijesti o ouvanju okolia. Rezultati koji se tiu shvaanja ekoturizma
takoer su bili vrlo loi. Samo 1% ispitanika predstavilo je prikladnu koncepciju. Razlike u
pristupu kulturnom kapitalu mogle bi biti objanjenje loih rezultata za koncept ekoturizma
meu lokalnim turistikim trgovcima.
Trenutna studija doprinijela je shvaanju da je znanje o neophodnim kljunim
konceptima za razvoj morskog ekoturizma s drutveno-okolinom odrivosti u MEEPAB-u
ispod poeljnog minimuma. Meutim, ovo bi se moglo objasniti injenicom da proizvodi
morskog ekoturizma jo uvijek ne postoje u Brazilu, unato poveanim zahtjevima meu
turistima za aktivnostima koje pokazuju more i njegove karakteristike. ini se da poduzetnici
12

u turizmu nude samo proizvode koji zapravo pokazuju more preko njegovog estetskog
aspekta kao pejza i bez bilo kakvog interpretativnog predavanja. Do lokalnih je vlasti da
usvoje akademski koncept kao osnovu za standardizaciju poslovnih aktivnosti koje se tiu
proizvoda u morskom ekoturizmu. Stoga, drutvo e zapravo biti u mogunosti kupiti
proizvode morskog ekoturizma s EE-om, poevi s: a) interpretacijom morskog okolia; b)
spaavanjem mora s njegovim karakteristikama za budue narataje; c) stimulacijom toga da
domainske zajednice dobiju svoj dio zarade od te aktivnosti; d) nadgledanjem aktivnosti od
strane graana. Stoga, more, sa svojim posebnim karakteristikama, moe biti prikladno
odravano iako ga se koristi u ekonomske svrhe.
Razvoj velikog broja programa o obrazovanju u okoliu i ekoturizmu u lokalnom
morskom okoliu kljuan je kako bi se odrali obalni ekosustavi u Armacao dos Buzios.
Implementacija proizvoda morskog ekoturizma u MEPAAB trebala bi biti eksplicitno
definirana i standardizirana u gradskoj vijenici. Primjerice, praksa proizvoda morskog
ekoturizma mora se odvijati u ouvanim prirodnim okoliima, ukljuujui tumaenje
okolia/obrazovanje, ukljuenje lokalnih aktera iz lokalnog turistikog lanca, distribuciju
profita i obaveza, minimiziranje negativnih utjecaja na okoli od strane potroaa i ogranien
broj (do 10) potroaa po proizvodu.
Budui da je veina koncepata bila ograniena na ouvanje okolia i javnu svijest, isti su
smatrani nedostatnima. Rezultati se nisu mogli znaajno povezati s dobi ispitanika ili bilo
kojim drugim faktorom (Kruskal-Wallis, p>0.05). Koncept ekoturizma je bio bolje poznat.
5. Literatura
http://www.sbecotur.org.br/rbecotur/seer/index.php/ecoturismo/article/view/838/780
http://www.reservas.net/alojamiento_hoteles/buzios_ecotourism.htm
http://www.visitbrasil.com/visitbrasil/opencms/portalembratur/en/armacao-de-buzios.html

13