PRIVATIZATION OF STATE ENTERPRISES IN THE REPUBLIC OF

SERBIA IN THE FUNCTION OF MACROECONOMIC STABILITY

IMPROVEMENT AND SUSTAINABLE ECONOMIC DEVELOPMENT
Aleksandra Fedajev, Radmilo Nikoli
University of Belgrade, Technical faculty in Bor, Bor, Serbia
Abstract: The transition of former centrally-planned economies involves the implementation
of numerous reforms in order to preform transition to a market economy. One of the crucial
reforms is the change of ownership, having in mind that doing business in market conditions is
based on private ownership. Past course of the privatization process in Serbia, contrast to the
expected recovery of the economy, the economic boom and a significant inflow of public
revenues (and in this regard, solving the problem of over-indebtedness of the country), was
characterized by numerous controversial privatizations, great corruption scandals, hundreds of
thousands of job losses and insufficient inflow of money into the state budget. Such state in
this segment of the reforms influenced in the large extent the performances of Serbian
economy.
In this paper, firstly, the ratio analysis was performed for selected state enterprises that have
already been privatized and those that are still waiting for privatization, in order to obtain
insight into their financial position and performance. Then, the obtained data was used for
comparative analysis, using the multi-criteria analysis, in order to determine to what extent the
privatization contributed to the improvement of business in the privatized enterprises. At the
end of the paper authors presented the state in public sector of Serbia and analyzed its impact
on macroeconomic stability and sustainable economic development.
Keywords: privatization, public sector, macroeconomic stability, sustainable economic
development, ratio analysis, multi-criteria analysis.

PRIVATIZACIJA JAVNIH PREDUZEA U REPUBLICI SRBIJI U

FUNKCIJI UNAPREENJA MAKROEKONOMSKE STABILNOSTI I
ODRIVOG PRIVREDNOG RAZVOJA
Radmilo Nikoli, Aleksandra Fedajev
Univerzitet u Beogradu, Tehniki fakultet u Boru, Bor, Srbija
Apstrakt: Tranzicija nekadanjih centralno-planskih privreda podrazumeva sprovoenje niza
reformskih procesa u cilju prelaska na trini nain privreivanja. Jedna od kljunih reformi je
promena vlasnitva, s obzirom da se poslovanje u trinim uslovima zasniva na privatnom
vlasnitvu. Dosadanji tok procesa privatizacije u Srbiji, umesto oekivanog oporavka
privrede, ekonomskog buma i znaajnog priliva javnih prihoda (i s tim u vezi, reavanja
problema prezaduenosti zemlje), karakterisale su brojne sporne privatizacije, velike
korupcijske afere, stotine hiljada zatvorenih radnih mesta i nedovoljan priliv sredstava u
dravnu kasu. Ovakvo stanje u ovom segmentu reformi u velikoj meri se odrazilo na
performanse srpske privrede.

U ovom radu je najpre izvrena racio analiza za izabrana javna preduzea koja su ve
privatizovana i ona koja jo uvek ekaju na privatizaciju, kako bi se stekao uvid u njihov
finansijski poloaj i poslovanje. Nakon toga, izvrena je komparativna analiza dobijenih
podataka putem multikriterijumske analize, sa ciljem da se utvrdi u kojoj meri je privatizacija
preduzea doprinela unapreenju poslovanja u privatizovanim preduzeima. Na kraju, dat je
prikaz stanja u javnom sektoru u Srbiji i analiziran njegov uticaj na makroekonomsku
stabilnost i odrivi privredni razvoj.
Kljune rei: privatizacija, javni sektor, makroekonomska stabilnost, odrivi privredni razvoj,
racio analiza, multikriterijumska analiza.
1. Uvod
Problematika privatizacije i restrukturiranja javnih preduzea poslednjih par decenija
sve vie dobija na znaaju, pa danas postoje brojna iskustva i relativno veliki broj empirijskih
istraivanja iz ove oblasti. Razvoj nauke i tehnike i izmene u strukturi potronje stvorili su
uslove za sprovoenje liberalizacije u sektorima koji se bave proizvodnjom i distribucijom
dobara i usluga od opteg interesa. Kako su u tim sektorima uglavnom dominirali dravni
monopoli, prvi korak ka liberalizaciji svakako je bila njihova privatizacija. Ovaj procs
pokrenut je najpre u Engleskoj (1,2,3), a ubrzo zatim i u ostalim razvijenim trinim
privredama (4,5,6)
Nakon to je centralno-plaski sistem ispoljio brojne slabosti, koje se ogledaju
prevashodno u neefikasnom funkcionisanju realnog i finasijskog sektora i pojavi brojnih
strukturnih neravnotea, SFRJ se okrenula sprovoenju odreenih trino-orijentisanih
reformi. Sa reformom Ustava i usvajanjem Zakona o preduzeima 1988. godine, privatna
svojina postaje ravnopravni oblik svojine sa ostalim oblicima, a privatizacija drutvenog
kapitala biva propagirana kao jedno od kljunih reenja za nagomilane probleme u
jugoslovenskoj privredi.
Imajui u vidu politike dogaaje na teritoriji bive SFRJ i to da je privatizacija
tokom 90-ih godina XX veka bila dobrovoljna, ne udi injenica da u tom periodu nije
ostvaren gotovo nikakav napredak u promeni vlasnitva i restrukturiranju preduzea. Od 2000.
godine dolazi do intenziviranja svih reformskih procesa, pa i onih u oblasti privatizacije i
restrukturiranja. Veliki broj preduzea je privatizovan u prvim godinama nakon usvajanja
Zakona o privatizaciji 2001. godine i po tom osnovu Srbija je ostvarila znaajan priliv SDI.
Meutim, od 2007. godine dolazi do usporavanja tempa privatizacije i raskidanja velikog broja
ugovora o privatizaciji, to se u velikoj meri odrazilo na funkcionisanje privrede. Poseban
problem je to to veliki broj javnih preduzea nije naao svog vlasnika, niti su u njima
sprovedene neophodne mere restrukturiranja. Uloga drave u privredi je ostala preterana, to
je u kombinaciji sa neefikasnom dravom, glavni uzrok problema u srpskoj privredi. (7)
Dugogodinje neefikasno poslovanje pojedinih javnih preduzea moe da dovede u
pitanje odrivost javnih finansija u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina situacija u ovim
preduzeima je postala postala toliko sloena, da bi bez dravne pomoi njihovo normalno
funkcionisanje, a time i isporuka dobara i usluga od opteg interesa, bilo gotovo nemogue. Po
procenama Fiskalnog saveta dravna preduzea su, po svim osnovama, stvarala godinji
fiskalni troak od oko 2% BDP-a do 2012. godine, da bi u 2013. i 2014. izdaci drave za javna
preduzea narasli na oko 3% BDP-a (oko 1 mlrd evra). U ovaj efekat su ukljuene subvencije,
aktivirane garancije i neplaeni porezi i doprinosi to sve optereuje budet drave, a

predstavlja godinju cenu koju drava plaa za neuspeno poslovanje preduzea u svom
vlasnitvu. (8) Osim to generiu znaajna sredstva drave, ova preduzea blokiraju i sredstva
drugih privrednih subjekata, neplaajui svoje obaveze prema njima. S tim u vezi, esto se u
strunoj javnosti istie injenica da su meu glavnim generatorima krize likvidnosti koja
ozbiljno potresa domau ekonomiju, mnoga preduzea u vlasnitvu drave. (9)
U tom smislu, osnovni cilj ovog rada je da na celovit i sveobuhvatan nain sagleda
finansijski poloaj i profitabilnost kljunih javnih preduzea, primenom racio analize. Kako je
privatizacija najee navoeno reenje brojnih nagomilanih problema sa kojima se ova
preduzea suoavaju, u racio analzu je ukljuen odreen broj privatizovanih preduzea, sa
ciljem da se utvrdi da li se i u kojoj meri performanse ove dve grupe preduzea razlikuju.
Nakon toga, sprovedena je analiza uticaja poslovanja javnih preduzea na stanje u javnim
finansijama, a dobijeni rezultati posluie kao osnova za formulisanje odgovarajuih korisnih
smernica i preporuka za unapreenje njihovog poslovanja u budunosti.
2. Poslovanje javnih preduzea u Republici Srbiji
Kako bi se sagledalo poslovanje javnih preduzea u Republici Srbiji u Tabeli 1 su
prikazane osnovne performanse ovih preduzea u periodu 2010-2014.
Tabela 1 Osnovne performase javnih preduzea u Republici Srbiji u periodu 2010-2014.
godine
2010
Broj preduzea
Broj zaposlenih
Uee javnih preduzea u:
U imovini
U kapitalu
U kumuliranom gubitku
Izvor: Privredni registar.

474
114.893

2011
479
95.240

2012
496
96.934

2013
510
98.182

14,9
23,2
13,6

13,8
20,8
8,6

13,4
19,7
9,9

13,6
19,3
10,4

2014
482
87.941
15,0
20,8
8,9

Na osnovu podataka prezentiranih podataka se moe uoiti trend rasta broja javnih
preduzea zakljuno sa 2013. godinom (usled statusnih promena i organizovanja novih
preduzea), da bi u 2014. godini broj preduzea bio znaajno smanjen. Naime, u Republici
Srbiji je u 2014. godini poslovalo 482 javna preduzea, to je 0,5% od ukupnog broja
privrednih subjekata u zemlji i za 28 preduzea manje nego u prethodnoj godini. Broj
zaposlenih je, pak, najpre smanjen 2011. godine, a nakon toga belei konstantan rast do 2013.
godine. Nakon sprovoenja racionalizacije broja zaposlenih u okviru mera tednje, 2014.
godine broj zaposlenih u ovim preduzeima je smanjen na 87941, to je za 2223 radnika manje
nego prethodne godine i ini 9% od ukupnog broja zaposlenih. Interesantno je pomenuti da,
iako je ak 48,6% javnih preduzea svrstano u kategoriju malih preduzea (njih 234), ipak su
najvei broj radnika zapoljavala velika preduzea i to ak 51,3% od ukupnog broja radnika u
javnim preduzeima.
Uee javnih preduzea u ukupnoj imovini privrednih subjekata u Republici Srbiji
belei smanjenje do 2012. godine, nakon ega belei rast do kraja posmatranog perioda.
Poslovna imovina javnih preduzea 2014. godine je uveana za 7% (kao rezultat novih
investicija), to je znatno vei porast nego na nivou privrede, gde je ostvaren rast imovine od
0,9%. U strukturi poslovne imovine dominira stalna imovina sa ak 85,2%. Istovremeno,

javna preuzea imaju znaajno uee u ukupnom kapitalu, koje se tokom posmatranog
petogodinjeg perioda iznosilo oko petine ukupnog kapitala. Pomenuto uee se do 2013.
kontinuirano smanjivalo, da bi 2014. godine zabeleilo porast od 1,5%. U strukturi izvora
sredstava, vie od 60% ini kapital. Meutim, tokom 2014. godine dolazi do porasta
zaduivanja, pa je vrednost pozajmljenih izvora poveana za 11,2% u odnosu na prethodnu
godinu. Javna preduzea su se preteno zaduivala na kratak rok, pa dve treine ukupnih
dugovanja ine kratkorone obaveze. Takoe, bitno je napomenuti da je oko 80% imovine i
kapitala u vlasnitvu velikih javnih preduzea.
U 2014. godini javna preduzea belee skromno uee u ukupnim prihodima
privrede (5,9%), ukupnim rashodima (6,3%). Treba istai i to da su velika javna preduzea
ostvarila 4/5 ukupnih prihoda i rashoda svih javnih preduzea. U strukturi ukupnih prihoda
dominiraju poslovni prihodi koji su gotovo nepromenjeni u odnosu na prethodnu godinu, to je
rezultat cenovne stabilnosti u zemlji. Sa druge strane, znaajan rast u odnosu na prethodnu
godinu zabeleili su finansijski (41,4%) i ostali prihodi (59,1%). Poslovni rashodi su, kao i
prihodi, ostali nepromenjenu u odnosu na prethodnu godinu, ali su finansijski rashodi znaajno
porasli (za ak 72,6%) usled negativnih kursnih razlika i poveanja rashoda kamata. Ostali
rashodi, pak, opali su za 16,1% u odnosu na prethodnu godinu. I dok je poslovni rezultat ovih
preduzea pozitivan (iako je manji u odnosu na 2013. za 11,7%), finansijski rezultat je
negativan i 7,3 puta vei u odnosu na prethodnu 2013. godinu. Rezultat iz ostalih aktivnosti je
takoe negativan, ali je smanjen u odnosu na prethodnu godinu za 29,7%.
Javna preduzea su 2014. godine poslovala neto uspenije u odnosu na prethodnu
godinu, imajui u vidu da je povean broj profitabilnih preduzea (342, to je za 20 vie nego
prethodne godine), i da je njihov neto dobitak vie nego udvostruen u odnosu na prethodnu
godinu (vie od 80% ukupnog neto dobitka ostvarila su velika preduzea). Ovu sliku
pozitivnog poslovanja javnih preduzea u 2014. u velikoj meri kvari podatak da ova preuzea
kumuliraju znaajne gubitke, koji su 2014. godine dostigli iznos od 291.054 miliona dinara ili
8,9% ukupnog gubitka privrede. Uee kumliranih gubitaka je zabeleilo znaajan pad 2011.
godine u odnosu na 2010. godinu, nakon toga belei kontinuirani rast, da bi ovo uee 2014.
godine ponovo bilo smanjeno. Meutim, iako je uee u ukupnim gubicima smanjeno,
kumulirani gubici javnih preduzea 2014. godine zabeleili su rast od 22,6% u odnosu na
prethodnu godinu, to je skoro dvostruko vie nego to iznosi rast kumuliranih gubitaka na
nivou privrede (koje iznosi 13,8%). Treba istai i to da gubici iznad visine kapitala iznose
78.858 miliona dinara i vie nego dvostruko su vei nego prethodne godine. Poveanje
gubitaka iznad kapitala dovelo je do poveanja stope izgubljenog kapitala sa 18,3% u 2013. na
20,8% u 2014. godini.
Velika javna preduzea su skoro u celosti iskazala gubitke i oni su na kraju 2014.
godine dostigli iznos od ak 270.285 miliona dinara. Jedan od znaajnih uzronika finansijske
neravnotee u javnim preduzeima je nedostatak kvalitetnih izvora finansiranja, pa su ova
reduzea poslovala sa negativnim neto obrtnim kapitalom u iznosu od 233.953 miliona dinara,
to je za 20% vie nego 2013. godine. S najveim iznosom negativnog neto obrtnog kapitala
od ak 174.252 miliona dinara poslovala su velika preduzea.
Posebno negativna tendencija, koja znaajno utie na ravnoteu javnih finansija, je
rast zarada u javnom sektoru, koje su znatno iznad proseka privrede, proseka javnog sektora i
produktivnosti rada. Kako bi se sagledalo kretanje zarada u javnim preuzeima u
posmatranom petogodinjem periodu na Slici 1 prikazano je kretanje baznog indeksa rasta
zarada i produktivnosti u javnim preduzeima (pri tom je produktivnost data kao ukupan

prihod po radniku), ali i indeksa rasta zarada u javnom sektoru i na nivou itave privrede
(bazna godina je 2010. godina).
1.5
1.4
1.3

Prosene neto zarade na nivou zemlje

Prosene neto zarade, javni sektor

1.2
1.1

Prosene neto zarade, javna preduzea

1
Produktivnost u javnim preduzeima
0.9
2010.

2011.

2012.

2013.

2014.

Izvor: Bilten javnih finansija br.136 i kalkulacije autora na bazi podataka iz Saoptenja o
poslovanju privrede u Republici Srbiji.

Slika 1 - Kretanje indeksa rasta zarada i produktivnosti u javnim preduzeima, zarada u

javnom sektoru i prosenih zarada na nivou itave privrede
Na osnovu datog grafikog prikaza moe se zakljuiti da je rast zarada u javnim
preduzeima tokom 2011. godine bio znatno vei od rasta zarada prosenih zarada na nivou
zemlje i rasta zarada na nivou javnog sektora, ali je bio daleko manji od rasta produktivnosti u
javnom sektoru. nakon 2011. rast zarada u javnom sektoru je daleko vii nego rast preostale tri
posmatrane kategorije, pri emu je produktivnost tokom 2012. i 2013. godine znaajno
smanjena. Na kraju, 2014. godine dolazi do gotovo identine stope rasta produktivnosti i
zarada u javnom sektoru, usled sprovoenja mera tednje, koje su se zasnivale na smanjenju
zarada i broju zaposlenih u javnom sektru.
3. Racio analiza poslovanja izabranih javnih i privatizovanih preduzea
Imajui u vidu da je privatizacija navoena kao jedno od osnovnih reenja za loe
stanje u javnim preduzeima u putem racio analize e najpre biti sagledano poslovanje javnih
preduzea koja su jo uvek u dravnom vlasnitvu i privatizovanih preduzea koja su ranije
bila u dravnom vlasnitvu, kako bi se stekla slika o tome da li je i u kojoj meri privatizacija
dovela do poboljanja performasi privatizovanih preduzea. Javna preduzea koja su uzeta u
analizu su Aerodrom Nikola Tesla, Telekom Srbija, eleznice Srbije, Srbijagas i
Elektroprivreda Srbije, zbog njihovog stratekog znaaja za srpsku privredu. Od preduzea
koja su ranije bila u dravnom vlasnitvu, pa su kasnije privatizovana analizirana su sledea
preduzea: Naftna industrija Srbije, Air Serbia i Telenor.
Za racio analizu uzeti su pokazatelji koji se koriste zaizraunavanje Altmanovog Zskora, koji se koristi za predvianje bankrotstva preduzea. Za izraunavanje ovog skora
koristi se sledei obrazac (10):
Z-score = 1,2X1 + 1,4X2 + 3,3X3 + 0,6X4 + 0,999X5
Pri emu je:
X1- obrtni kapital/ukupna imovina (pokazatelj likvidnosti),

X2 - zadrana zarada/ukupna imovina (pokazatelj profitabilnosti),

X3 - dobit pre kamate i poreza/ukupna imovina (pokazatelj profitabilnosti),
X4 - trina vrednost kapitala/ukupna vrednost duga (pokazatelj solventnosti)
X5 - Prihodi od prodaje / Ukupna aktiva (pokazatelj efikasnosti).
Tabela 2 - Pokazatelji racio analize za izabrana preduzea
Preduzea
Srbijagas
Aerodrom
eleznica
EPS
Telekom
NIS
Air Serbia
Telenor

X1
-0.66
0.15
-0.15
-0.06
-0.04
0.13
-2.06
0.04

X2
0.33
0.12
0.04
0.01
0.70
0.08
0.03
0.25

X3

X4

0.33
0.13
0.04
0.01
0.70
0.10
0.02
0.29

X5

-0.29
7.42
2.44
2.92
1.43
1.10
-0.15
2.56

0.59
0.39
0.09
0.22
0.05
0.70
2.47
1.07

Na osnovu prikazanih pokazatelja moe se zakljuiti da Aerodrom Nikola Tesla ima

najpovoljniji pokazatelj X1, to ukazuje na to da ovo preduzee najlikvidnije, jer ima 0,15
dinara obrtnog kapitala na dinar imovine, dok je ovaj pokazatelj najnepovoljniji kod preduzea
Air Serbia koje ima visoku negativnu vrednost neto obrtnog kapitala, pa samim tim i najviu
negativnu vrednost ovog pokazatelja od -2.06. Drugi pokazatelj ukazuje na profitabilnost
preduzea i on je najpovoljniji kod Telekoma koji ostvaruje 0.7 dinara neto dobitka na dinar
imovine. Najmanju profitabilnost po ovom pokazatelju ima Elektroprivreda Srbije koja
ostvaruje tek 0.01 dinar neto dobitka na dinar imovine. Situacija je ista ukoliko se posmatra
sledei pokazatelj takoe ukazuje na profitabilnost preduzea. Naredni pokazatelj X4, koji
ukazuje na solventnost preduzea, je najpovoljniji kod Aerodroma Nikola Tesla, koji 7,42
dinara kapitala na 1 dinar duga. Na kraju, X5 kao pokazatelj efikasnosti je najpovoljniji kod
preduzea Air Serbia, koje ostvaruje 2.47 dinara prihoda od prodaje na 1 dinar imovine, dok
Telekom najneefikasniji sa tek 0.05 dinara prihoda od prodaje na 1 dinar imovine.
U cilju to kvalitetnije komparativne analize posmatranih preduzea dati pokazatelji i
teinski koeficijenti iskorieni su za postavku modela multikriterijumske analize.
Multikriterijumska analiza je sprovedena uz pomo softverskog paketa Decision Lab koji ima
mogunost grafikog prikaza dobijenih rezultata, ime se stie potpunija slika posmatranog
problema. Sprovoenje multikriterijumske analize primenom PROMETHE GAIA metode
zahteva definisanje odreenih parametara kao to su smer preferencije, funkcija preferencije i
teinski koeficijenti. U tom smislu, u Tabeli 3 prikazan je model multikriterijumske analize.
Tabela 3 - Parametri multikriterijumske analize
Parametri
Smer preferencije
Funkcija preferencije
Teine

X1
Max.
Usual
15,9996

X2
Max.
Usual
18,6662

X3
Max.
Usual
43,9989

X4
Max.
Usual
7,9989

X5
Max.
Usual
13,3333

Na osnovu ovako definisanih parametara, sprovedena je multikriterijumska analiza

primenom PROMETHEE GAIA metode. Redosled izabranih preduzea prikazan je na Slici 2.

Slika 2 - Rangiranje posmatranih preduzea primenom PROMETHEE GAIA metode

Sa Slike 2 se moe uoiti da je Telekom najbolje rangirano preduzee meu
posmatranim preduzeima, a odmah zatim sledi Telenor koji ima neto nii prag preferencije.
Nakon toga slede Aerodrom Nikola Tesla, Srbijagas, Naftna industrija Srbije, eleznice Srbije,
Air Serbia i, na samom zaelju, Elektroprivreda Srbije. Ova analiza ukazuje na injenicu koja
se esto pominje u strunim krugovima da je Telekom Srbija preduzee koje treba zadrati u
vlasnitvu drave imajui u vidu da ovo preduzee uspeno posluje. Telenor koji ve 10
godina uspeno posluje u Srbiji primer je dobre privatizacije koja je dovela do unapreenja
poslovanja kupljenog preduzea. Aerodrom Nikola Tesla je dospeo na treu poziciju
zahvaljujui najpovoljnijoj likvidnosti i solventnosti (najvee vrednosti pokazatelja X1 i X5),
iako ostali pokazatelji nisu na zavidnom nivou. Srbijagas, pak, i pored vrlo loe situacije u
domenu likvidnosti i solventnosti, zauzima etvrtu poziciju zahvaljujui relativno visokom
vrednou ostalih pokazatelja odnosno relativno visokoj profitabilnosti i efikasnosti. Iako se
od privatizacije NIS-a oekivalo mnogo, jo uvek nisu ostvareni eljeni efekti, pre svega u
domenu profitabilnosti i solventnosti. eleznice Srbije imaju relativno lou poziciju usled
negativnog neto obrtnog fonda, ali i nedovoljne profitabilnosti i efikasnosti. Air Serbia ima
nepovoljnu poziciju, pre svega usled nedovoljne likvidnosti i solventnosti. Treba imati u vidu
da je JAT privatizovan 2013. godine i da 2014. jo nije izvrena dokapitalizacija preduzea. Na
kraju, najloije rangirano preduzee je Elektroprivreda Srbije, koje ima najnepovoljnije
pokazatelje profitbilnosti, ali i negativan pokazatelj X1, to ukazuje na nedovoljnu likvidnost.
Dato stanje u posmatranim preduzeima je jo uoljivije ukoliko se dobijeni podaci
prikau na GAIA ravni, kao to je to prikazano na Slici 3.

Slika 3 - GAIA ravan

Slika 3 nesumnjivo ukazuje na to da je Telekom Srbija najbolje rangirano preduzee,
imajui u vidu da se nalazi u pravcu tapa odluke i najudaljenije je od koordinatnog
poetka.Telenor je takoe u pravcu tapa odluke, ali je znatno blii koordinatnom poetku u
odnosu na Telekom Srbija. Nasuprot tapu odluke nalaze Elektroprivreda Srbije i eleznice

Srbije, koje su meu najloije rangiranim preduzeima. Pri tom je EPS najudaljeniji od
koordinatnog poetka. Air Srbija, iako je loije rangirano u odnosu na eleznice nalazi se u
prvom kvadrantu gde se nalazi kriterijum solventnosti, gde Air Serbia ima najveu vrednost
pokazatelja X4. Aerodrom Nikola Tesla se nalazi u pravcu kriterijuma likvidnosti, ukazujui
da ovo preduzee ima daleko najvei pokazatelj X1.
4. Stanje u javnim finansijama Srbije
Neefikasno poslovanje javnih preduzea se u velikoj meri odraava na stanje u
budetu, ali i na nivo zaduenosti zemlje. Republika Srbija belei deficit budeta ve dui niz
godina, to se u velikoj meri odraava na visinu javnog duga. Kako bi se sagledalo stanje u
javnim finansijama Republike Srbije u Tabeli 4.
Tabela 4 Kretanje fiskalnih pokazatelja i spoljnog u Republici Srbiji u periodu 2010-2014.
godine
Pokazatelji
Konsolidovani javni prihodi (u mil.
dinara)
Stopa rasta javnih prihoda (u %)
Konsolidovani javni rashodi (u mil.
dinara)
Stopa rasta javnih prihoda (u %)
Subvencije (u mil. dinara)
Uee subvencija u konsolidovanim
javnim rashodima (u %)
Aktivirane garancije (u mil. dinara)
Uee aktiviranih garancija u
konsolidovanim javnim rashodima
(u %)
Konsolidovani javni suficit/deficit (u
mil. dinara)
Konsolidovani javni suficit/deficit
(% BDP-a)
Javni dug, kraj perioda, u mil.
dinara (centralni nivo vlasti)
Javni dug, kraj perioda, %BDP-a
(centralni nivo vlasti)
Spoljni dug, u mil. evra
Uee javnog sektora u spoljnom
dugu (u %)
Spoljni dug (%BDP-a)
Izvor: Bilten javnih finansija br.138.

2010

2011

2012

2013

2014

1.278.435

1.362.641

1.472.118

1.538.054

1.620.752

6,5

6,6

8,0

4,5

5,4

1.419.451

1.526.125

1.717.306

1.750.150

1.878.878

6,9
49.511,3

7,5
56.277,7

12,5
86.597,9

1,9
75.632,4

7,4
95.538,5

3,5

3,7

5,0

4,3

5,1

2.674,9

3.272,0

3.738,3

7.896,8

29.650,8

0,2

0,2

0,2

0,5

1,6

-140.016

-163.484

-245.188

-212.097

-258.126

-4,6

-4,8

-6,8

-5,5

-6,6

1.282.536

1.547.511

2.014.751

2.309.041

2.753.199

41,8

45,4

56,2

59,6

70,4

23.509

24.123

25.645

25.643

25.676

38,7

44,8

47,5

51,2

55,1

79,0

72,2

80,9

74,8

77,1

Iz prezentiranih podataka se moe zakljuiti da su tokom itavog posmatranog

perioda konsolidovani javni prihodi rasli, pri emu se stopa njihovog rasta poveavala
zakljuno sa 2012. godinom, kada je zabeleen rast od 8% u odnosu na prethodnu godinu.
Nakon toga, javni prihodi belee gotovo dvostruko manju stopu rasta, da bi na kraju
posmatranog perioda zabeleili rast od 5,4%. Javni rashodi su bre rasli od javnih prihoda
zakljuno sa 2012. godinom, nakon ega je 2013. godine stopa njihovog rasta bila preko 6

puta manja u odnosu na prethodnu godinu, zahvaljujui sprovedenim merama tednje. Uprkos
datim merama, naredne 2014. godine javni rashodi su porasli za ak 7,4% u odnosu na
prethodnu godinu. Treba uoiti i tendenciju stalnog poveanja uea subvenicija u ukupnim
javnim rashodima. Ovaj rast je u izvesnoj meri prekinut 2013. godine, ali nakon toga je 2014.
godine zabeleen rast njihovog uea na 5,1%. Sa druge strane, aktivirane garancije beleile
su neznatnu konstantnu stopu rasta od 0,2% do 2012. godine, nakon ega je zabeleen
znaajan rast njihovog uea u ukupnim rashodima za 0,5% u 2013. i za 1,6% u 2014.
godini.
Bri rast javnih rashoda u odnosu na prihode (osim 2013. godine) doveo je do porasta
budetskog deficita, koji je prekinut 2013. godine, ali je ve naredne godine ponovo zabeleio
rast i u apsolutnom i u relativnom iznosu (kao %BDP-a). Iako je Republika Srbija jo uvek
daleko od ulaska u EMU, ipak zabrinjava injenica da uee budetskog deficita tokom
itavog perioda prevazilazi granicu definisanu Mastrihtskim kriterijumima od 3% BDP-a.
Najloiji rezultat zabeleen je 2012. godine, kada je budetski deficit dostigao vrednost od
6,8% BDP-a, to je vie nego dvostruko vie od definisane granice.
to se tie javnog duga, on belei konstantan rast tokom itavog perioda i u
apsolutnom i u relativnom iznosu. Tome je svakako doprinelo znaajno smanjenje prihoda od
privatizacije, sa jedne strane, i poveanje javnih rashoda, koje je u velikoj meri uzrokovano
neefikasnim poslovanjem javnih preduzea, s druge. Drava morala da se zaduuje putem
emisije hartija od vrednosti denominovanih, najpre, u dinarima, a kasnije, u evrima, da bi
finansirala rastui budetski deficit (11). Ve 2011. godine narueno je fiskalno pravilo koje
ograniava visinu javnog duga na 45% BDP-a, a 2014. godine je visina javnog duga prevazila
i granicu javnog duga propisanu Mastrihtskim kriterijumima od 60% BDP-a. Javni dug je
dostigao nivo od ak 70,4% BDP-a. Ono to je dodatno pogoravalo sliku javnih finansija u
Republici Srbiji je to to rast zaduenosti nije praen odgovarajuim rastom investicione
potronje, ime bi se stvorili uslovi za poveanje BDP-a u budunosti, a time stvorile i vee
mogunosti za otplatu duga.
Spoljni dug, takoe, belei znaajan rast. Pri tom, spoljni dug u apsolutnom iznosu
belei neto sporiji rast. Javni sektor u velikoj meri doprinosi rastu spoljnog duga, imajui u
vidu da je uee duga javnog sektora u spoljnom dugu kontinuirano raste i 2014. dogine
dostie nivo od ak 55,1% spoljnog duga. U relativnom iznosu odnosno iskazan kao %BDPa, spoljni dug belei izvesne oscilacije, a 2014. godine iznosi ak 77,1%. Prema kriterijumu
koji propisuje Svetska banka, zemlja se smatra prezaduenom ukoliko spoljni dug dostigne
nivo od 80% BDP-a. Republika Srbija je ovu granicu 2012. godine prekoraila. Iako je nakon
toga ovaj pokazatelj smanjen, srpska privreda se i nadalje nalazila blizu gornje granice
prezaduenosti. Ovakvo kretanje datog pokazatelja ukazuje da BDP zemlje raste sporije od
rasta zaduenosti, ime se umanjuje mogunost otplate duga.
Zakljuak
Vie od 15 godina nakon intenziviranja reformskih procesa u Republici Srbiji,
fiskalna neravnotea je i dalje prisutna, a stanje se vremenom sve vie pogorava. Ovome su u
velikoj meri doprinela javna preduzea koja su usled neefikasnog poslovanja iscrpela znaajna
sredstva drave i kroz poveanje zarada iznad produktivnosti rada poveala javnu potronju.
Osim rasta javnog duga, ovakvo stanje u javnim finansijama prouzrokovalo je pojavu novih i

produbljivanje postojeih neravnotea u srpskoj privredi ime su negativno uticali na

makroekonomsku stabilnost.
Proces privatizacije treba biti zasnovan na utvrivanju realne vrednosti imovine i
obaveza sa kamatama i konverziji potraivanja u kapital, to bi spreilo obezvreivanje
imovine preduzea i stvorilo realnu osnovu za utvrivanje trine cene preduzea. Pored toga,
treba smanjiti subvencionisanje radnih mesta radi privlaenja investitora, jer se ovaj model
pokazao kao neefikasan, s obzirom da je veliki broj investitora do sada na ovaj nain stekao
znaajne prihode, a nakon odreenog vremena zatvorio kupljenu firmu. Povlastice za
investitore treba usmeriti na ustupanje zemljita i objekata bez naknade, smanjenje poreza na
zarade i izuzimanje reinvestirane dobiti iz oporezivanja, ime e se podstai razvoj tehnike i
tehnologije i poveati uee proizvoda vieg stepena prerade u strukturi izvoza.
Kako veliki broj javnih preduzea bez prethodnog restrukturiranja nee moi da se
privatizuje, neophodno je sprovesti odgovarajue mere restrukturiranja kojima bi se poveale
anse za njihovu privatizaciju. Najpre, treba smanjiti direktnu podrku drave neefikasnim
javnim preduzeima (u vidu dravnih garancija, subencionisanog kreditiranja i ostalih vidova
podrke), ime e se popraviti stanje u budetu i smanjiti prevaljivanje ovih obaveza na
poreske obveznike. Pored toga, kao dodatna mera restrukturiranja namee se i potreba za
racionalizacijom broja zaposlenih u javnom sektoru i smanjivanje njihovih zarada (koje su u
pojedinim preduzeima dui period rasle nezavisno od produktivnosti rada), pri emu treba
voditi rauna da utede ostvarene na ovaj nain ne treba da budu praene padom nivoa i
kvaliteta proizvoda i usluga ovih preduzea.
Znaajan problem ovih preduzea je i neefikasan menadment, koji nimalo ne
doprinosi jaanju budetskih ogranienja i racionalizaciji upotrebe imovine. Bez kvalitetnog
menadmenta, procesi privatizacije i restrukturiranja ne mogu dati pozitivne rezultate, pa je
neophodno uvesti rigorozniju proceduru licenciranja direktora drutvenih i javnih preduzea i
steajnih upravnika, izvriti departizaciju njihovog izbora, poveati njihovu odgovornost za
upravljanje preduzeem (ona bi trbalo da bude ureena ugovorom o upravljanju, kojim bi se
definisali penali u sluaju neodgovornog upraljanja, ali i nagrada u sluaju uspenog voenja
firme) i uestalost podnoenja finansijskih izvetaja i izvetaja o stanju imovine i poslovanju
preduzea Agenciji za privatizaciju (koji trebaju biti izraeni u skladu sa Meunarodnim
revizijskim standardima).
Iako lanstvo u EU jo uvek nije izvesno Republika Srbija bi u formulisanju i
implementaciji mera ekonomske politike trebalo da se pridrava Mastrihtskih kriterijuma,
kako bi obezbedila odgovarajui nivo makroekonomske stabilnosti i dugorono odriv razvoj.