Preslikavanje jedininog kruga u jedinini krug

Zadatak

Pokazati da je sa:

za
,
1a
z
gde je |a| 1, zadano preslikavanje koje jedinini krug u kompleksnoj ravni
slika u jedinini krug.
w(z) =

Reenje

Dokaimo da je |w| 1 za svako z takvo da je |z| 1 i neko a, |a| 1.

Ako je z sa jedininog kruga, moe se zapisati u obliku z = ei , [0, 2).
Izraunajmo |w| na jedininom krugu (koriste se samo osobine modula u
odnosu na zbir i proizvod, te injenica da je |
z | = |z|):


 

 i
 ei a 
i




e

a
|ei a|
e

a


=
 = |ei | 
=
=1
|w(ei )| = 

 (ei a)  |(ei a)|
1a
ei   ei (ei a
) 
.

Dakle, moduo preslikavanja w je 1 na rubu jedininog kruga, tj. preslikavanje slika rub na rub.
Dokaimo da je w(z) analitika bar na jedininom krugu. Funkcije z a
i 1a
z su analitike svugde, pa je dovoljno da je na jedininom krugu
1a
z 6= 0, za ta je, na primer, dovoljno da |
az| 1, to je trivijalno za
1
1
a = 0, a za a 6= 0 ekvivalentno sa |z| |a| , ali |a| 1 prema uslovu zadatka,
pa je w(z) analitika bar na jedininom disku. Ovde je kljuan bio uslov
|a| 1 i bez njega dalje razmatranje ne bi bilo mogue.
Primenimo sada princip maksimuma modula. Funkcija w(z) je analitika
bar na jedininom disku, i uz to je njen moduo na rubu tog diska 1. Kako
po principu maksimuma modula analitika funkcija u nekoj oblasti moe
dostizati maksimum samo na rubu te oblasti, to za unutranjost kruga, tj.
za |z| 1 mora da vai |w(z)| 1, tj. slika jedininog kruga funkcijom
w(z) nalazi se unutar jedininog kruga. Trebalo bi jo dokazati da je ta slika
tano jedinini krug (doduse i ovo bi bilo sasvim dovoljno za Krtka, dalje me
je prekinuo).

Dokaz da je slika tano jedinini krug jeste vrlo lak sada. Naime, reaza
, po z se dobija:
vanjem w = 1
az

z(w) =

w+a
,
1+a
w

tj. inverzno preslikavanje polaznom postoji i istog je tipa kao polazno (parametar a umesto a), pa opet slika jedinini krug u w ravni u neki deo jedininog kruga u z ravni, ali to znai da je svaka taka jedininog kruga
iz w ravni jednoznano povezana sa nekom takom koja pripada krugu
iz z ravni, tj. polazno preslikavanje mora u slici jedininog kruga imati
svaku tacku jedininog kruga u w ravni, pa polazno preslikavanje zaista
bijektivno slika jedinini krug u jedinini krug.
Ja sam Krtku radio jos neke procene s ovim jer me je on pomislio iz zabave
valjdaraditi sa mnom i dokaz jos neke teoreme za koju je ova injenica vana,
ali je odustao od toga jer je preise. Kako god, ako nekog zanima, ja sam mu
jo dokazao i slede v cu nejednakost:

(|z| |a|)2
(1 |z||a|)2
Nije spektakularno teko mada ima da se radi i dobra je veba za kompleksne procene, pa u ostaviti za sad bez odgovora, a odgovor u nahnadno
dostaviti ako bude trebalo.
|w(z)|2

Dokaz nejednakosti

Krenimo od poetka", tj. potaimo |w(z)|2 kao w(z)w(z) i koristimo osobine

modula prema sabiranju i mnoenju:



za za
za za
z a z a

=
|w(z)| = w(z)w(z) =
=
=
1a
z 1 a
z
1a
z 1 a
1a
z 1 a
z
z
2

|z|2 + |a|2 (a
z + z
a)
2
2
1 + |a| |z| (a
z + z
a)

Poznato je da je za kompleksan broj z , z + z = 2Re(z), a kako je z

a = za,
to sledi a
z + z
a = 2Re(z
a), pa je:

|w(z)|2 =

|z|2 + |a|2 2Re(z

a)
2
2
1 + |a| |z| 2Re(z
a)
2

p
Za kompleksan broj z uvek vai Re(z) Re(z)2 + Im(z)2 = |z|, pa
je Re(z
a) |z
a| = |z||
a| = |z||a|. Pomou ove nejednakosti pokuajmo
pokazati sledeu:
|z|2 + |a|2 2|z||a|
|z|2 + |a|2 2Re(z
a)

1 + |a|2 |z|2 2Re(z

a)
1 + |a|2 |z|2 2|z||a|
Kako je 1+|a|2 |z|2 2|z||a| = (1+|a||z|)2 0, pa i 0 1+|a|2 |z|2 2|z||a|
1 + |a|2 |z|2 2Re(z
a), prema upravo dokazanoj nejednakosti, to su imeniocu
(zapravo i brojioci), sa obe strane nejednakosti pozitivni. Oznaimo A =
|z|2 +|a|2 2Re(z
a), B = 1+|a|2 |z|2 2Re(z
a), C = 2Re(z
a)2|z||a|. Znamo
da vai A 0, B 0, C 0, A + C 0, B + C 0 na osnovu razmatranih
nejednakosti (A, B, C, D su realni brojevi prema njihovoj denicji). Tada se
jednakost koju pokuavamo dokazati svodi na:

A
A+C

B
B+C
(pozitivnost brojilaca)

AB + AC AB + BC
AC BC
(ako C = 0, vai jednakost, a za C 6= 0 skraujemo C pazei da je C 0)

AB
A
A
1, to je tano jer je |w(z)|2 = B
, a
Dakle, nejednakost se svodi na B
znamo da se w(z) nalazi u jedininom krugu, tj. da je |w(z)| 1. Dakle,
dokazali smo (da na jedininom krugu vai, sto je isputeno u formulaciji),
sledee:

|z|2 + |a|2 2Re(z

a)
|z|2 + |a|2 2|z||a|
(|z| |a|)2

=
1 + |a|2 |z|2 2Re(z
a)
1 + |a|2 |z|2 2|z||a|
(1 |z||a|)2

Reenja nekih zadataka iz Konveja

Drugi zadatak

Funkcija f (z) ima na rubu oblati G moduo c, a kako je neprekidna, i njen

moduo je neprekidna funkcija. Pretpostavimo da funkcija nije konstantna
3

na G. Tada po Koi-Bolcanovoj teoremi za neprekidne fuknkcije na oblasti

(koja je povezan skup po deniciji) moraju postojati take u kojima je moduo
funkcije ili vei od c ili mani od c. Prvi tip taaka ne moe postojati jer je
u suprotnosti sa principom maksimuma modula, ako bi postojao, funkcija bi
imala maksimum koji nije na rubu oblasti, drugi tip taaka je mogu samo
ako funkcija ima nulu u G, jer ako se funkcija nigde ne anulira u G, princip
minimuma modula zabranuje postojanje minumima osim na rubu o blasti.
Dakle, jedino je mogue da je funkcija nekonstantna ako ima nulu u G, u
suprotnom mora biti konstantna.

Trei zadatak
(a)

Uzmimo skup svih taaka z u kompleksnoj ravni takvih da je |f (z)| < c

i niz zn iz ovog skupa koji konvergira ka proizvoljnoj taki z0 kompleksne
ravni. Kako je po konstrukciji |f (zn )| < c, to zbog neprekidnosti funkcije
f (z) u celoj kompleksnoj ravni (cela je), mora po osobinama limesa da vai
|f (z0 )| c, te je zatvorenje naeg polaznog skupa upravo skup |f (z)| c.
Ovaj deo treeg zadatka ne zahteva teoremu o maksimumu modula.
(b)

p(z) je cela nekonstantna funkcija pa zadovoljava uslove stava (a), te je

zatvorenje skupa |p(z)| < c skup |p(z)| c te mora na rubu posmatranog skupa biti |p(z)| = c, pa su zadovoljeni uslovi drugog zadatka i mora biti
ili p(z) konstantna ili imati nulu u oblasti p(z) < c, a druga opcija je jedino
mogua prema uslovima zadatka.
(c)

Na osnovu rezultata dela b, skup |p(z)| = c jeste rub povezane oblasti, pa

je time zatvorena kriva. Ovih kriva ima konano jer svaka od njih zahteva
po rezultatu drugog dela bar jednu nulu polinoma p(z) unutar sebe, a ovih
nula nema vise od stepena polinoma p(z). Nije potrebno razmatrati deo kad
c .

esti zadatak
(z)
Posmatrajmo funkciju h(z) = fg(z)
. Ona je analitika i razliita od nule na
oblasti |z| < R, jer po uslovu g(z), f (z) nemaju nula na datoj oblasti, a uz to
va zi na |z| = R, |h(z)| = 1, pa su zadovoljeni uslovi zadatka dva za funkciju
h(z), a nenultost garantuje da je jedino mogue h(z) = const = , te vai
na |z| < R da je f (z) = g(z). Da je || = 1, vidi se iz toga to je h(z)
konstantna, a kako je na rubu njen moduo 1, to vai || = 1.

Sedmi zadatak
Zadatak je vrlo jednostavan, kako se maksimum funkcije analitike u nekoj
oblasti nalazi na njenom rubu, to kad poveavamo poluprenik diska na
kom merimo maksimum funkcije na novom rubu, njen maksimum ne sme da
opada. Drugi deo, da maksimum mora strogo da raste emo veto preskoiti.

Osmi zadatak
Pretpostavimo suprotno, tj. da postoje take u G u kojima je mofuo funkcije
f vei od M, tada, poto funkcija dostie svoj maksimum na rubu, mora
postojati taka ruba, z0 za koju je |f (z0 )| > M . Tada formirajmo niz zn koji
tei ka z0 . Oigledno je limsup|f (zn )| |f (z0 )| > M , to je u suprotnosti sa
uslovima zadatka.

Primedba
Naoh danas da se na adresi http://www.math.tu-cottbus.de/INSTITUT
/lsnmwr/kleefeld/Files /Publications/solutions.pdf mogu nai reenja zadataka
iz Konveja, ali prilino su nepotpuna, na primer od svih ovde razmatranih
postoje reenja samo dva zadatka i zapisana su haotino po meni.