Univerzitet u Beogradu

Fizički fakultet

Izveštaj o laboratorijskoj vežbi

Određivanje naelektrisanja elektrona Milikenovom metodom

Ana Nikolić
Broj indeksa 2014/2019
U Beogradu, 9.3.2017.
1. Teorijski uvod

Eksperimentalno određivanje naelektrisanja elektrona prvi je uspešno obavio, 1911.

godine, Robert Miliken (Robert A. Millikan, 1863–1953) za šta je dobio Nobelovu nagradu
1923. godine. Miliken je ubedljivo pokazao diskretnost naelektrisanja i dao značajan doprinos
atomskoj teoriji o strukturi materije. U prvoj dekadi dvadesetog veka bilo je još onih koji su
smatrali da teorija kontinualnog nalektrisanja i materije može jednako dobro da objasni sve do
tada poznate eksperimentalne činjenice. Za određivanje naelektrisanja elektrona, Miliken je
smislio genijalno jednostavan ogled u kojem je posmatrao kretanje naelektrisanih kapljica ulja u
vazduhu pod uticajem električnog polja i Zemljine teže.
Kada telo sfernog oblika pada kroz homogenu viskoznu sredinu na njega deluju sila
Zemljine teže 𝑭𝑮 , sila potiska 𝑭𝒑 i sila otpora sredine 𝑭, slika 1.1. Pod dejstvom rezultante ovih
sila telo se u početku kreće ubrzano, pa je prema drugom Njutnovom zakonu

𝑚𝒂 = 𝑭𝑮 − 𝑭𝒑 − 𝑭. (1.1)

Sa povećanjem brzine tela sila otpora sredine se povećava, a ubrzanje se smanjuje, dok u
jednom trenutku ubrzanje ne postane jednako nuli, a brzina padanja tela konstantna. Tada je

𝑭𝑮 − 𝑭𝒑 − 𝑭 = 0, 𝑡𝑗. 𝐹𝐺 − 𝐹𝑝 − 𝐹 = 0. (1.2)

Pošto je za sferno telo intenzitet sile otpora sredine dat Stoksovom formulom

𝐹 = 6𝜋𝜂𝑟𝜐, (1.3)

sledi
4 4
𝜋𝑟 3 𝜌𝑔 − 3 𝜋𝑟 3 𝜌𝑣 𝑔 − 6𝜋𝜂𝑟𝑣 = 0, (1.4)
3
gde je r poluprečnik sfernog tela, g intenzitet ubrzanja Zemljine teže, 𝜌𝑣 gustina viskozne
sredine, 𝜂 koeficijent viskoznosti sredine i v intenzitet brzine padanja tela. Ako su poznate
vrednosti gustine sfernog tela i viskozne sredine, kao i njen koeficijent viskoznosti iz jednačine
(1.4) može da se odredi poluprečnik sfernog tela merenjem njegove brzine:

𝟗𝜼𝒗
𝒓 = √𝟐𝒈(𝝆−𝝆 (1.5)
𝒗)

Ukoliko sferno telo ima naelektrisanje čija je apsolutna vrednost q, i pada između
horizontalnih obloga pločastog kondenzatora na međusobnom rastojanju d i razlici potencijala U,
na telo će pored pomenutih sila delovati još i sila električnog polja 𝑭𝐸 . Odgovarajućom razlikom
potencijala moguće je posmatrano telo dovesti u stanje mirovanja, pa je tada

𝐹𝐺 − 𝐹𝑝 = 𝐹𝐸 , (1.6)
odnosno
4 𝑞𝑈
𝜋𝑟 3 𝑔(𝜌 − 𝜌𝑣 ) = . (1.7)
3 𝑑

Iz jednačina (1.4) i (1.7) se određuje naelektrisanje na telu poznatog poluprečnika

𝟔𝝅𝜼𝒓𝒗𝒅
𝒒= (1.8)
𝑼

merenjem napona između ploča kondenzatora.

Miliken je u svom eksperimentu pokazao da se mikroskopske kapljice ulja mogu
naelektrisati i da to naelektrisanje iznosi

𝒒 = 𝐧𝒆 n = 1,2,3 …, (1.9)

tj. celobrojni umnožak elementarnog naelektrisanja e.

2. Postupak pri merenju

Šema uređaja za određivanje naelektrisanja elektrona, tj. elementarnog naelektrisanja,

Milikenovom metodom, prikazana je na slici 1.2.

Slika 1.2. Šema Milikenovog ogleda

Sastoji se od pločastog kondenzatora K sa oblogama kružnog oblika na stalnom

međusobnom rastojanju koje je određeno debljinom prstena od izolatora B. To omogućava da se
u prostoru između ploča kondenzatora održava stalna temperatura, spreči strujanje viskoznog
fluida (vazduh, ali može biti i neki drugi gas) i zamrači prostor između ploča. Na gornjoj ploči
kondenzatora se nalazi kružni otvor O kroz koji se pomoću pumpice sa raspršivačem ubacuju
kapljice ulja u prostor kondenzatora. Obično se upotrebljava silikonsko ulje koje slabo isparava,
a kapljice su malih dimenzija i sfernog oblika. Svetlost električne sijalice S prolazi kroz stakleni
štapić L kao svetlovod i osvetljava kapljice ulja koje se u vidnom polju mikroskopa M vide kao
zvezdice (sitne svetleće čestice). Tubus mikroskopa je postavljen normalno na izvor svetlosti kao
i na pravac kretanja kapljica ulja. Na ploče kondenzatora se dovodi razlika potencijala iz izvora
jednosmernog napona E preko potenciometra P i meri se pomoću voltmetra V. Polaritet napona
koji se dovodi na ploče kondenzatora može se menjati pomoću preklopnika G, a bira se prema
naelektrisanju kapljice (pozitivno ili negativno). Kapljice se naelektrišu raspršivanjem usled
Lenardovog efekta ili zahvatom jona kojih u manjoj količini uvek ima u vazduhu.
Pre početka merenja, kroz otvor na gornjoj ploči kondenzatora spušta se tanka žica i
izoštri se njen lik u vidnom polju mikroskopa. U prostoru između ploča kondenzatora, ubačene
kapljice ulja se kreću naniže, ali u vidnom polju mikroskopa, pošto on obrće sliku, one se
prividno kreću naviše. Dovođenjem napona na ploče kondenzatora podesi se da neka kapljica
miruje i izmeri se taj napon. Isključivanjem napona sa ploča kondenzatora, pritiskom na taster
koji je vezan za električno kolo, automatski se uključi hronometar i meri vreme za koje kapljica
pređe put određen brojem podataka. Iz jednačine (1.5) se zatim odredi poluprečnik kapljice, a iz
jednačine (1.8) odredi se njeno naelektrisanje. Postupak se zatim ponavlja sa drugom kapljicom.
 3. Zadaci vežbe

1. Odrediti vrednost naelektrisanja q za bar pet kapljica ulja.

2. Odrediti vrednost celobrojnog umnoška elementarnog naelektrisanja na osnovu već određenih
vrednosti za q i date vrednosti elementarnog naelektrisanja e.
3. Odrediti relativno i apsolutno odstupanje izmerene od tablične vrednosti.

4. Obrada rezultata merenja

Izmerene i izračunate vrednosti sa apsolutnim greškama su date u tabeli 1.1. i tabeli 1.2.

Tabela 1.1.
Br.
mer U[V] U[V] t[s] t[s] v[m/s] v[m/s] r[m] r[m]
enja
1. 160,0 32,25 7,7519 · 10−5 3,1248· 10−6 8,1822·10−7 1,65· 10−8
2. 45,6 27,29 9,1609 · 10−5 3,6979· 10−6 8,8947· 10−7 1,80· 10−8
3. 115,5 27,53 9,0810 · 10−5 3,6654· 10−6 8,8559· 10−7 1,79· 10−8
4. 55,0 16,74 0,0001 · 10−5 6,0629· 10−6 1,1357· 10−6 2,31· 10−8
1,5 0,01
5. 75,2 43,00 5,8139 · 10−5 2,3391· 10−6 7,0860· 10−7 1,43· 10−8
6. 60,5 42,53 5,8782 · 10−5 2,3651· 10−6 7,1250· 10−7 1,43· 10−8
7. 65,5 26,88 9,3006 · 10−5 3,7548· 10−6 8,9623· 10−7 1,81· 10−8
8. 200,0 26,39 9,4732 · 10−5 3,8252· 10−6 9,0451· 10−7 1,83· 10−8

Tabela 1.2.
Br.
me
q[C] q[C] (𝒒 ± 𝐪)[𝐂] n n (𝒏 ± 𝐧)
re
nja
1. 6,8338· 10−19 6,8423· 10−20 (𝟔𝟖 ± 𝟕) · 𝟏𝟎−𝟐𝟎 4,2711 0,4271 (𝟒, 𝟑 ± 𝟎, 𝟓)
2. 3,0804· 10−18 3,8130· 10−19 (𝟑𝟏 ± 𝟒) · 𝟏𝟎−𝟏𝟗 19,2524 2,3799 (𝟏𝟗 ± 𝟑)
3. 1,2003· 10−18 1,2466· 10−19 (𝟏𝟐, 𝟎 ± 𝟏, 𝟑) · 𝟏𝟎−𝟏𝟗 7,5018 0,7781 (𝟕, 𝟓 ± 𝟎, 𝟖)
4. 5,3159· 10−18 6,3088· 10−19 (𝟓𝟑 ± 𝟕) · 𝟏𝟎−𝟏𝟗 33,2246 3,9377 (𝟑𝟑 ± 𝟒)
5. 9,4440· 10−19 1,0438· 10−19 (𝟗, 𝟒 ± 𝟏, 𝟏) · 𝟏𝟎−𝟏𝟗 5,9025 0,6515 (𝟓, 𝟗 ± 𝟎, 𝟕)
6. 1,1934· 10−18 1,3769· 10−19 (𝟏𝟐, 𝟗 ± 𝟏, 𝟒) · 𝟏𝟎−𝟏𝟗 7,4587 0,8595 (𝟕, 𝟓 ± 𝟎, 𝟗)
7. 2,1938· 10−18 2,4964· 10−19 (𝟐𝟐 ± 𝟑) · 𝟏𝟎−𝟏𝟗 13,7111 1,5582 (𝟏𝟑, 𝟕 ± 𝟏, 𝟔)
8. 7,3856· 10−19 7,2677· 10−20 (𝟕𝟒 ± 𝟖) · 𝟏𝟎−𝟐𝟎 4,6160 0,4537 (𝟒, 𝟔 ± 𝟎, 𝟓)

Iz jednačine (1.5) smo odredili poluprečnike kapljica, a iz jednačine (1.8) odredili njihova
naelektrisanja, pri čemu su date vrednosti sledećih veličina:

𝑥 = (25 ± 1) · 10−4 𝑚
𝑑 = 0,005 𝑚
𝜌 = 973 𝑘𝑔/𝑚3
𝜌𝑣 = 1 𝑘𝑔/𝑚3
 𝜂 = 1,83 · 10−5 𝑃𝑎 · 𝑠

Greške za v, r i q su date preko formula:

𝑥 𝑡
𝑣 = ( + ) 𝑣 (1.10)
𝑥 𝑡
9𝜂
𝑟 = √ 𝑣 (1.11)
8𝑔(𝜌 − 𝜌𝑣 )𝑣
6𝜋𝜂𝑑 𝑟𝑣
𝑞 = (𝑣𝑟 + 𝑟𝑣 + ) 𝑈 (1.12)
𝑈 𝑈

Vrednost n smo izračunali preko formule 1.9. i grešku za n smo računali preko formule:

𝑞
𝑛 = (1.13)
𝑒

Iz dobijenih vrednosti za n našli smo srednju vrednost:

𝑛1 + ⋯ + 𝑛8
𝑛𝑠𝑟 = = 11,9923, (1.14)
8

i za 𝑛𝑠𝑟 :
𝑛1 + ⋯ + 𝑛8
𝑛𝑠𝑟 = = 1,3807. (1.15)
8

Konačno:
𝒏𝒔𝒓 = (𝟏𝟐, 𝟎 ± 𝟏, 𝟒)