PRIVREDNA IZGRADNJA (2004) XLVII: 3-4, str.

141-165

UDC 330.831.8:581.5
Originalni naucni rad

... -

Alpar Losonc*

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

Uvod
Neoliberalizam vee vise ad dye decenije obelezava teorijsku i ekonornskopoliticku scenu. Ostavio je pecat na ekonomski diskurs u celosti, a i na mnogim
ekonomsko-politickim potezima se mogu prepoznati tragovi neoliberalnog tumacenja ekonomisanja, U ovom clanku se interesujern za znacenja neoliberalizma u
sferi ekologije, odnosno postavljam pitanje reperkusija neoliberalizma na poimanje ekoloskih dimenzija. Danas vise nijedan oblik ekonomskog diskursa ne moze sebi obezbediti alibi za ignorantnost u pogledu prisustva prirode u sklopu ekonomije,
A polet neoliberal izma, kako ce se to i pokazivati, vremenski se ionako podudara sa
osnazenjern interesa prema buducnosti Zemlje. Teza koja provejava u clanku govori
o tome da je ekologija mnogo vise od terena isprobavanja programskih principa
za neoliberalizam. U prvom delu nameravam definisati i kontekstualizovati pojam i
nastup neoliberalizma, gde ce prednjaciti naznaka 0 posednickorn individualizmu
i posledicama. U drugom delu se analizira neoliberalni nastup u okruzenju nastanka
retorike odrzivog razvoja i odreduju se dimenzije (dinamika koriscenja res ursa
npr.) koje su relevantne za naturalizaciju trzista i privatizaciju javnih dobara u
novim okolnostima. U trecem delu okrecem se ka posebnom primeru na kojem se i
tcorijski i iskustveno odmerava neoliberalno razumevanje prirode.

Bezrezervna liberalizacija u svetlu posednistva

Da pojmovi cesto imaju krivudavu putanju i poprimaju razlicita znacenja to se
moze potvrditi i u slucaju neoliberalizma. Nairne, neoliberalizam je bio koriscen
isprva od strane odredenih ekonomista (W. Ropke, W. Eucken, F. A. von Hayek izmedu ostalog) na znamenitoj konferenciji u Zenevi (1939).1 Od spomenutih ekono-

* Rcdovni
I

profcsor, FTN Novi Sad. Rad jc primljcn avgusta 2005.

Brodbeck, K.-H. (1999), Blum, R. (1969), Hutchison, 1'. W. (1981), str. 164.
141

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

mista Eucken i Ropke su sasvim sigurno prornisljali pojam neoliberalizma u

drugacijern smislu u odnosu na danasnja kanonska znacenja. Napokon, i jedan i drugi se vezivaju u ekonomskoj istoriji za "ordo-liberalizam", "socijalno trZiste", .Jreci
put" posredstvorn kojih su ostavili duboke tragove na ekonomsku politiku posleratne
Zapadne-Nemacke. Ordo-liberalizarn narnerava "ordinirati" cene, privesti ih u poredak i to u okruzju budnog drzavnog angazmana. Hayek se, naravno, izdvaja iz spomenute grupe ekonornista, jer se njegov teorijski opus (iii, barern odredeni delovi
njegovog dela) itekako moze (mogu) srnatrati integralnom dimenzijom neoliberalnih
poimanja ekonomije. Kao sto se uostalom i teorijski ucinci razlicitih kriticara kejnzijanisticke ekonomske politike u posleratnorn periodu (prevashodno M. Friedman)
mogu srnatrati znacajnim teorijskim izvorima, takoreci uterneljivacirna neoliberalnih
turnacenja ekonornskih tokova.
Neoliberalizam tretirarn kao rekonstrukciju/preformulaciju Iiberalizrna u istorijski odredenim okolnostima koja je uoblicena u najsnaznijern vidu u SAD i Velikoj
Britaniji, da bi se sisternske promene reflektirale i u drugim zernljama.' Neoliberalizam se oslanja na intelektualnu-polemicku retoriku spomenutih teoreticara, ali je bitno za njega da njihov apstraktni intelektualizam prevodi na teren ekonornske politike. Prevashodno uzimam u obzir sledece mornente:
a) krizu kejnzijanisticki uokvirene nacionalne drzave koja je bila povezana sa
atlantskirn fordizrnorn,
b) krizu drzave-razvoja (developmental state) u Aziji,
c) duznicku krizu na kraju sedamdesetih i na pocetku osarndesetih goelina XX
veka,

d)
e)

kolaps socijalistickog projekta organizacije drustva/ekonornije,

uznapredovale procese internacionalizacije i globalizacije ekonomije u poslednjim dekadarna.
Krenemo Ii od poslednje naznake tada se moze potvreliti da srno sveeloci neoliberalnog restrukiuriranja, ubrravanja/intcnziviranja globalizacijske dinarnike
moderne ekonomije. Jer, globalizacijski tokovi odista pokazuju upecatljivi kontinuitet u pogledu dinarnike kretanja kapitala od nastanka rnoderne ekonornije, ali principi njegovih turnacenja su doziveli razlicita pornercnja.' Globalizacija je naprosto

" 0 ncoliheralnim rcformcrima i njihovim intclcktuulnim korcnima 1I Latinskoj Americi i 1I

postsocijalistickom miljeu, vidi, Grcskovits. B. (199X). str.37.
:, Vredi sumo kratko spomcnuti da postojc ekonomisti (kao slo jc rccimo Bhagwati) koji
primecuju odredene problemnticnc aspekte globalizacije, ali nedvosmislcno zagovaraju s1obodno
trZista i za tzv. nerazvijene. 0 tome svedocc spisi i rasprave ckonomskih istoricara, Bairoch P. and
R. Kozul-Wright (1996), O'Rourke K. H. and Williamson, J. G. (2004), str. 119-117. O'Rourke,
K. H. and Williamson, J. G. (2002), str, 417-456. Rowthorn, R. and R. Kozul-Wright (I99X),
Kozul- Wright R., and P. Rayment (2004). Wenl, R. (l9lJ6), str. 39-59, (2000a). str. 655-677,
(2000b). srr, 4X4-49 I.

142

BRO.l3-4

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

imanentna dimenzija dinamike kapitala i kad je rec 0 njoj tada se uvek govori 0
otvorenosti, integraciji i medusobnoj zavisnosti na svetskom planu. Drugacije receno, tu se vodi rasprava 0 trgovini, direktnim stranim investicijama i 0 strujanju kapitala. Shodno tome, neoliberalizam se ne moze poistovetiti sa globalizacijorn kao sto
se to cini s vremena na vrerne, ali neoliberalizarn se nuzno postavlja kao tumac,
interpretativni okvir globalizacije u istorijski odredenim epohama.
Dakle, kada se u okviru neoliberalizma simultano pospesuje duet slobodnog
tdista i slobodnog rnedunarodnog kretanja kapitala, taela smo svedoci upravo ovog
restrukturiranja globalizacije. Nije tesko uvideti razliku u odnosu na ekonornskopoliticku situaciju posle II svetskog rata: tada je uprilicavana sisternatska kontrola
kretanja kapitala i kretanja finansijskih sredstava u cilju osiguravanja nacionalnih
ekonomskih ciljeva - polazeci oel toga da postoje neprevazilazive teskoce u pogledu istovrernenog uvazavanja svih elernenata rnakroekonomske .rrojke": fiksirana
stopa deviznog tecaja, dovrsena mobilnost kapitala, rnonetarna suverenost. Prema
tome, neoliberalizam analiziramo kao restrukturiranje globalizacijske elinamike u
svetlu istovremenog afirmisanja sloboelnog trzista i slobodnog kretanja kapitala. U
cilju pospesivanja spomenutih ciljeva neoliberalizam zagovara:
a) Iiberalizaciju i deregulaciju svih ekonornskih aktivnosti, i to globalno, dakle
i na svetskom planu, sto pretpostavlja i ukidanje restrikcija na strane investicija,
b) restauraciju fiskalne discipline, sto pretpostavlja prosirivanje poreske osnove i umeravanje marginalne stope poreza,
c) privatizaciju drzavnih servisa (i srazmerno minirnaliziranje drzavnih intervencija u cilju blagostanja i razvoja), sa odgovarajucirn promenarna svojinsko-pravnog rezima, ito cilju trzisno orijentisane transformacije,
d) kamatnu stopu koja je trzisno oelredena,
e) niski nivo cenovnih distorzija,
f) eksportno orijentisani trzisni rezirn,
g) cinjenicu ela sc jayne usluge tretiraju kao troskovi medunarodne proizvodnje, a ne kao izvori domace traznje,
h) turnacenje aktivnosti socijalne drzave kao troskovnog faktora u medunaroelnomtakrnicenju,
i) tiskalnu disciplinu,
j) novu elisciplinu u odnosu na rad i menadzrnent, sto znaci i jacu disciplinu u
pogledu primenjivanja socijalnih programa,
k) za trzisne snage, a snaznu drzavu (zapamtimo, to nije u sukobu sa minimalizacijom njene uloge u trzisnoj ekonomijil) i jake menadzerske kapacitete
koji supstituisu socijalnu kooperaciju,
I) koncentrisanje glavnih ekonornsko-politickih principa kao skup prirnenIjivih mera pod rukovodstvorn medunarodnih ekonornsko-politickih autoriteta (pomislirno ovde na cesto citirani .Vasingtonski konsenzus" kao arhive
neoliberalnih orijentira),
143

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

m) efikasne institucionalne kapacitete medunarodnih ekonornsko-politickih

autoriteta kojima se maksime ekonomskog takrnicenja moze ciniti obuhvatnim (time se objasnjava uloga koju igraju MMF i Svetska banka).
Na osnovu ovih naznaka rnozerno dati odgovor na pitanje zasto nije dovoljno
reci da se neoliberalizam "oslanja" na neoklasicnu ekonornsku teoriju, recirno da citira neoklasicno razurnevanje komparativnih troskovnih prednosti? Zato sto su ambicije neoliberalizma umnogome dalekoseznije, stoga se njegove sugestije ne iscrpljuju preporukom oslobadanja trzista od spoljasnjih stega. Nadalje, taksativno nabrojane naznake nas oporninju da se neoliberalizam ne moze pojednostaviti na puko
porneranje u odnosirna izrnedu .Jcapitala i rada" iii na afirmisanje pozicije "poslovnih elita". Neoliberalizam cilja na porneranje osnovnih odnosa izrnedu ekonomskih aktera, a i na promenu razumevanja strukture socijalne reprodukcije, dakle,
na stvaranje svojevrsnog socijalnog poretka koji je trzisno pripravljen u odredujucirn
dimenzijarna, Shodno tome insistira na afirrnisanju trilsne zavisnosti drustva, odnosno prornovise rezim stvaranja i reprodukcije drustva u svetlu trzista kao neupitnog
imperativa. Zadnjespomenuto znaci i imperative takrnicenja i maksimizacije profita
za homo neoliberalis.
Ukoliko razmotrimo istorijske prethodnike neoliberalizrna u sklopu liberalne teorije i vratimo se nekoliko vekova unazad, mozerno prepoznati pozadinu programatske zarnisli trzisne zavisnosti drustva. Jer, u teoriji rnnogo puta koriscena sintagma "posedniekog individualizrna" koji je dozivela uzlet kod teoreticara xvn
veka izvestava nas upravo 0 nasoj izabranoj temi. Po tome, drustvo se sastoji od: a)
niza trzisnih odnosa, b) niza odnosa izmedu pojedinacnih vlasnika. Nairne, pojedinac se analizira prevashodno kao vlasnik sopstvene osobe, a za to nije obavezan da
polaze racun drustvu, jer u pogledu manifestacije sopstvenosti on ne duguje nista
drustvu. Bilo bi ponizavajuce za suvereni trZisni subjekat da zadobije ulogu izvrsioca nekog drustvenog naloga. Politicko drustvo je konstrukcija u cilju zastitu
vlasnistva pojedinaca, a posednicko trzisno drustvo je istovremeno i sklop razlicitih
kornpetitivnih odnosa. Iz ove tacke gledista trziste pokazuje da je upravljanje veeito
"preterano", te pozivanje na trZisnu slobodu ima polemicki naglasak. Nije Ii ovakva
karakterizacija pogadajuca i II odnosu na neoliberalizam? Ne usrnerava Ii se i neoliberalizam na stvaranje posednickog trZisnog drustva no u bitnorn izmenjenim
uslovima? I ne prilici Ii i neoliberalizmu da ignorise cinjenicu koja nam govori 0
tome da su trzista socijalno posredovana, i to na osnovu delovanja drzave, razlicitih
firrni ili grupe firrni, pa i odredenih poslovnih strategija?
Zapamtimo i polernicki odnos neoliberalizma prerna kategoriji javnih dobara i
prema svakom nastojanju da se pojedinacno dobro podredi javnorn dobru cija
realizacija se pripisuje drzavi koja planira ekonorniju. Zato neoliberalizam gaji
neprekidnu sumnju prerna demokratskim vrednostima, jer iza interpretacije .javnih
dobara" primecuje konformisticko pristajanje na .rnaglovite'' ciljeve kao sto su
pornoc nerazvijenim zernljama, altruizam prema nejednakima itd. Ukoliko se
privatna svojina ne osnazuje kao protuteza u odnosu i na drzavu i u odnosu na one

144

BROJ 3-4

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

koji nemaju svojinu, tada ce dernokratija neizostavno apsorbovati trzisnu slobodu,

jer se privatno prisvajanje resursa uvek moze izloziti neprestanoj proveri u cilju
ostvarenja .xlemokratskih vrednosti", .xlrustvene pravednosti" iii .rfrustvene efikasnosti". Da je drzava dobronamerna ustanova iii da se njena planerska aktivnost
moze kontrolisati aktivizmom civilnog drustva: u odnosu na ovakve zamisli neoliberalizam uvek drzi strogu kriticku distancu,
Nadalje, analizira li se imperativ ekonomskog takrnicenja u kontekstu slobodnog
trzista, tada cemo naici na izvestan paradoks koji zelim poblize opisati, Nairne, pri
opisu trzisne kompeticije istovremeno srno prirnorani da koristimo i znacenja koja
upucuju na projektovanu .Jiarmoniju", ali i na egzistiranje konfliktualnih elernenata.
Sa jedne strane, neoliberalizam priziva videnje neometane medunarodne trgovine
koja stvara izjednacavanje faktorskih cena (to pretpostavlja da ce cene faktora
proizvodnje, to jest, cene kapitala i rada postati iste po logici konvergencije). Nesto
drugacije receno, pretpostavlja se kvalitativna istovetnost inputa proizvodnje, a time
se prejudicira i kvalitativna istovetnost outputa. I ukoliko se trziste prepusta svom
slobodnom hodu, tada se kroji staza koja vodi u .Harmonienlehre", kako se
svojevremeno izrazio cuveni ekonornista Robbins. Pretpostavlja se zapravo da je
trziste nuzno kompetitivno. Sa druge strane ojacavanje trzisne zavisnosti drustva
otvara vrata u odnosu na besornucnu, gde-gde destruktivnu kompeticiju koja
smanjuje mogucnosti za kooperativne aktivnosti izrnedu firmi kao i izrnedu drugih
ekonomskih agenata. Sektoralna i prostorna mobilnost kapitala koja se oslobada
predasnjih nacionalnih i lokalnih stega u odnosu na socijalnu reprodukciju, zatim
intenziviranje takrnicenja izrnedu firmi suzavaju prostor za kooperativne aranzrnane
ranije prisutnih u interfirmskim odnosima, a koje je jos Schumpeter nazvao
"korespektivnom konkurencijorn".'
Dakle, neoliberalno shvatanje konkurencije dovodi u pitanje fenomene koje
uterneljuju spomenutu .Jcorespektivnosr": odustajanje od odredenih strateskih oblika
ponasanja kao sto je predatorsko krojenje cene, uzdrzavanje od investicijskih "ratova", ornogucavanje stvaranja oligopolskih renti kojima se finansira R&D i uoblicava dugorocno planiranje. Prornovise se i izostrena konkurencija izrnedu najamnih
radnika na lokalnorn, regional nom i nacionalnom planu.
Bilo bi pogresno pomisliti da neoliberalizam moze egzistirati u svojoj cistoj
formi kao zaokruzeni, sveobuhvatni koncept koji se moze primenjivati nezavisno od
konteksta. Naprotiv, neoliberalizam je projekat sa polivalentnirn dimenzijama i sa
diskurzivnim potencijalima kojima namerava promeniti nacine organizacije ekonomije i ne u poslednjem redu odnos izrnedu trzista i drzave. Stoga, neoliberalizarn

4 Za objasnjcnje ovog pojma, Crotty, J., G. Epstein and P, Kelly (1998), str. 117-43. Po
Schumpeteru (kao i po Allredu Chandleru) velike nefinansijske korporacije koje operisu na
oligopolskim t6.istima su izvori kapitalnih investicija, tehnoloskih promena i rasta produktivnosti
- i radi sc 0 lome da se ovaj slav moze primeniti na ekonornsku situaciju posle II svetskog rata.

145

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

uvek u stoji u konfiguraciji i sa drugim poimanjirna, odnosno, u konkurenciji sa

drugirn strateskim konceptima i u sklopu tog takrnicenja, meduodnosenja se
usrncrava ka zauzirnanju hegernonske pozicije. Ukoliko danas zelimo pruvovaljano
suditi 0 ucincima, postignucirna neoliberalizrna tada valja uzeti u obzir i njegove
sporedne produkte kao i posledice postojanja spornenute konkurentnosti, a napokon
i samokorektivne naznake (ovde mislim, primera radi, na polernicki potez jednog
Bhagwatija, inace poznatog zagovornika neoliberalnih ekonomskih ideja, koji je u
pogledu liberalizacije kretanja kapitala stvorio drugacije poglede, rekavsi da su
"enormne dobrobiti na osnovu slobodnog kretanja kapitala zapravo deo mita'").
Jasno je da neoliberalizam strerni ka tome da postane ekonomsko-politicka
ortodoksija i da ponudi svoje principe organizacije ekonomije kao "samorazumljive", .naturalne", .neizbezne" (sa odgovarajucorn natural izacijorn trzisnog rezima
proizvodnje, raspodele i potrosnje clobara), no samo njegovo funkcionisanje, dinamika se rnoraju razurneti u kontekstu "sazivota" sa clrugim projektima.
Navescu nekoliko primera. Prvi primer. U literaturi 0 Evropskoj uniji se veorna
cesto ukazuje na ulogu odredenih transnacionalnih grupa, predstavnika transnacionalnih koncerna u forrniranju neoliberalnih prograrna i agendi." Ali, uprkos postojanju ovakvih grupacija i njihovih ucinaka na konture ekonomske-politike i na
kretanje kapitala u Evropskoj uniji postoje oforrnljeni i neomerkantilisticki programi
narocito ocl strane razlicitih interesnih grupa koje su pod pritiskorn arnerickog i
japanskog kapitala. Zadnjespornenute orijentacije su okrenute ka clefanzivnoj regionnalizaciji u cilju uspesnog susretanja sa ne-evropskorn konkurencijom. A to znaci
da dornete "evropske" varijante neoliberalizrna mozerno ocenjivati tek ukoliko
pratimo, izrnedu ostalog, konkurentne tokove neoliberalnih i neornerkantilistickih
prograrna. Sire gledano, mnogi elernenti socijal-demokratske organizacije se mogu
prepoznati u danasnjoj Evropi sto nas oporninje: ne moze se danasnja ekonornija
proglasiti tout court neoJiberalnom.
Drugi primer. Ukoliko prornatramo implernentiranje neoliberalizma u svetlu
strukturalne krize kejnzijanistickog upravljanja traznjom, tada moramo uvazavati
znacajne razlike koje odreduju i kontekstualne varijacije neoliberalizrna, Jer, ne
mogu se prenebregnuti razlike izrnedu poredaka atlantskog forclizma u SAD i
Velikoj Britaniji sa jedne strane, i Japana i Juzne Koreje sa druge strane. Pogleclarno
Ii odnos izrnedu finansijskog i nefinansijskog sektora, oslanjanje ekonornija
spornenutih azijskih zernalja na bankovne kreclite sa niskorn karnatnorn stoporn, c1ru-

) Bhagwati, J. (1998), str. 7-12. Da "slobodna", "ncornetcna" kapitalsku mobilnost ne

odreduje ckonomske putanje date zcrnljc potvrduje i Rodrik koji je na osnovu analizc 100 zemalja
u periodu od 1975 do 1989 dosao do zakljucka 0 prenapetosti objasnjcnja u vezi kapitalskc
mobilnosti kuo kljuca za ekonornskc uspchc, Rodrik, D. (1998), str. 55-65, i (2000), str. 177-186.
Dakako, ova naznaka otvara polcmiku sprarn jednog clana ncolibcralnog ducta (slobodno tdiste i
slobodno kretanjc kapitala).
(, Van Apeldoorn, B. (2000). str. 189-221.

BROJ 3-4

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

ge institucionalne varijacije kao sto su snazna uplitanost nastupa drzavnog ansambla, ogranicena uloga trzista kapitala, diferencije u pogledu tehnoloskih rezima,
cinjenicu da su tokovi liberalizacije u Japanu i Koreji bili veoma postepeni i da su
pritisci usled povecavanja karnatne stope na pocetku osamdesetih godina bili
neutralizovani, te su neoliberalne posledice odlagane, etc. tada prispevamo do
potvrde naseg opreza: neolibcralizarn se mora pisati kad-tad u pluralu, jer se svako
implernentiranje neoliberalizma uranja u istorijski odredene ekonomsko-institucionalne okvire.
Treci primer. U devedesetirn godinarna je J. Stiglitz sa svojim nastupima pomalo
spektakularno najavio nuznost post-vasingtonovskog konsenzusa, sto bi trebalo
oznaciti korake ka post-neoliberalnirn razumevanju odnosa izrnedu drzave i trzista,
osnazenju znacaja institucija u ekonornskorn zivotu, afirrnisanju uvida u trzisne
(narocito: informacijske) podbacaje itd.' No ova zgoda se mora analizirati upravo u
kljucu koji je relevantan ovde, a to je koegzistentno/rivalitetno postojanje neoliberalizrna sa drugim projektima ekonomije. Wade je, naime, mnogo ranije od nastupa Stiglitza dijagnosticirao (1996) promene u ekonomsko-politickorn polju Svetske banke koje su oznacavale (nevoljno) odstupanje od monolitnog neoliberalnog
dizajniranja trzisne ekonornije." A niposto ne valja zaboraviti ni povecavanje finansijskog znacaja Japana II donorskoj strukturi Banke koje je moralo uneti pukotinu u
konsenzualne strukture krojene po neoliberalnim zarnislima, cak to je moralo rezultirati posledicama po odnose izrnedu Banke i MMF. Jer, naprosto je nelogicno
ocekivati da porneranje japanskih pozicija nije posredovalo ujedno i ulivanje elemenata japanskih perspektiva kao sto je insistiranje na spororn razvoju, uvazavanje
realnog sektora ekonornije spram finansijskog kao visoko prioritetnog etc.'!
Cetvrti primer. Posto se priblizavarno problematici odnosa neoliberalizma i
"okruzenja", izabracu primer koji prikazuje poziciju neoliberalizrna u registrovanom
kontekstu. Od pocetka devedesetih godina govorimo 0 tendenciji globalnog zahvatanja okruzenja na osnovu cega su globalne institucije, nacije i trasnacionalne
korporacije glavni nosioci ekoloske politike. Japan, ciji je model razvoja bio imitiran
od strane mnogih azijskih zernalja, i koji je posredovao znacajne ekoloske uticaje u
drugim zemljarna i kontinentima (izazivajuci i znacajne ekoloske proteste, kao II
Alberti), prednjaci u razvijanju globalizovane ekoloske retorike, istovremeno
afirrnisuci sopstveni model razvoja koji je malocas vee spornenut." A to znaci da se
na globalnorn ekoloskorn planu mora racunati ne samo na neoliberalno razurnevanje
okruzenja.
U svakom slucaju, ponukani smo da tvrdimo: uprkos tome to prepoznajemo
hegemonske ciljeve neoliberalirma u ekonomskom kontekstu, to jest, moiemo

Stiglitz, .I. (1998), (1999).

x Wadc, R. (1996), str. 3-37. Finc, B. (2001).

'J Ohno, K. and 1. Ohno (1998).
III 0 tome vcorna podrobno i kriticki ruspravlja, Taylor, J. (1999), str. 535~562.

147

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

registrovati odredene ciljeve koji se veruju za instaliranje globalne neoliberalne

triisne ekonomije, ne moiemo staviti znak jednakosti izmedu neoliberalirma i
dinamike sadasnje svetske ekonomije.

Priroda kao materijalni i nematerijalni resurs:

kako rasparcati i prisvajati prirodu

Prornatramo Ii problematiku "okruzenja", nije dovoljno reci da se neoliberalni

principi u odnosu na "ekoloske dimenzije" dedukuju iz opstih nacela. Neoliberalizam prornovise svojstveni projekat u odnosu na ekolosku konstelaciju, stavise,
znacajni aspekti neoliberalnog nastupa se formiraju upravo u toku suocavanja sa
biofizickim dimenzijarna prirode. Ova tvrdnja se moze potkrepiti a) genealoski, b)
teorijski.
Prvo, primetirno da neoliberalizam zapravo nastaje u periodu kada ekologija
postaje izvanredni predmet paznje javnosti i nepovratno ostaje u zizi interesovanja.
To dokazuje i dinamika sarnog pojma "okruzenje". U pedesetirn godinama "okruzenje" je podrazumevalo daleko suzeniji pojam, preciznije receno "okruzenje" je
predstavljalo ogranicene uslove u kontekstu kuce/dorna iIi radnog mesta, uprkos
tome sto se, recimo u SAD vee 1947 intenzivno govorilo 0 zagadenju vazduha u
okolini velikih aerodrorna." A nesto kasnije vee se intenzivno moralo raspravljati 0
naftnim mrljama, 0 smogu Los Angelesa, smrti jezera Iri iIi 0 planiranom potapanju
Velikog kanjona. Ipak, protekle su godine dok je okruzenje poprimilo kornpleksna
znacenja u pogledu interakcije izrnedu coveka i okoline, no za nas je bitno da postoji
izvesna sirnultanost u pogledu intenziviranja znacaja neoliberalizma i uoblicenja
sisternaticne brige 0 okolini.
Nije od manjeg znacaja da se u toku osamdesetih godina lansira mnogo puta
citirana sintagrna odrzivog razvoja koja je bila obelezena kao prekretnica, a i dandanas vazi za mnoge teoreticare, politicare kao neupitni orijentir u pogledu ekoloske
orijentacije. Preciznije, Brundtland-komisija za koju se vezuje sintagma zapocinje
svoj rad 1983, sto znaci godinu dana posle objavljivanja bankrotstva Meksika. A
1987 Brundtland-report dobija svoju formu i postaje meta-okvir i ortodoksija za
planere ekoloske politike, dakako u svetlu lansiranja razlicitih izvestaja preporuka
globalnih institucija. Na pocetku je odrzivi razvoj sigmalizirao prevashodno
odredeni nacin tretiranja resursa, da bi sa vremenom (narocito posle Earth Summit
1992) dobivao hibridna znacenja, sa nejasnirn konturama. Veorna snazna Iinija
turnacenja u vezi odrzivog razvoja je bila okrenuta ka utilitarnom zahvatu prirode,
podrazumevajuci ne granice rastu, nego rast lirnita, kako se jedan komentator

II

148

Macdonald, G. J. (2003), str. ]5]-176.

BROJ 3-4

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

efektno izjasnio." Odrzivi razvoj se ionako moze tretirati kao odgovor na intenzivirane diskusije u sedarndesetim godinarna 0 granici rasta.
Indikativno je da je sintagrna odrzivog razvoja, doduse uz nekoliko kritickih
opaski sa pozivanjern na Hayeka i na opasnost od nastanka moguceg ekoloskog
socijalizrna," relativno brzo prihvacena i teoreticari koji su pokazivali analiticki
interes u odnosu na ekoloske horizonte ekonornije poceli integrisati clemente
odrzivog razvoja u svoje teorijske aparature. Ne tvrdim da je odrzivi razvoj samo
trojanski konj iz kojeg izlaze skrivena znacenja neoliberalizrna, napokon, neki
izvestaj i u ime odrzivog razvoja se pozivaju na socijalnu pravednost, globalnu
dernokratiju, a ove naznake se tesko mogu uklapati u neoliberalni nacin razrnisljanja. Diskursi 0 odrzivorn razvoju su heterogeni, i njihovo ocenjivanje bi trazilo zalazak u konkretna ostvarenja. Ali, tacno je da se neoliberalizarn uopste nije
protivio svezi koja je sklopljena Brundtland-izvestajern, a to je projektovana srecna kornbinacija izrnedu razvoja i zabrinutosti za zivotnu sredinu, to jest, za prirodu
shvacenu kao resurs. Stavise, mozerno govoriti 0 tome da je neoliberalizam promisjjajuci trzisno inspirisani razvoj zapravo narneravao da obogati diskurs 0 odrzivom razvoju.
Dakle, neoliberalno poirnanje se mora ternatizovati u svetlu njegove sinergije sa
odrzivirn razvojern, Poucni primer rnozemo naci u vezi pojave odrzi vih zajednica, Sintagma je barern toliko poznata kao odrzi vi razvoj i posreduje iste dilerne
(kao sto se to rnoze pratiti u slucaju New Labor's Government u Velikoj Britaniji 14):
poentira se na zajednici kao kolektivnom resursu, sto nije karakteristicno za
neoliberalizam. Ali postoje neoliberalne interpretacije i fenornena iii znacajnih
dimcnzija odrzivih zajednica, narocito kada se promovise ekskluzivnost privatnih
kapacireta, iii karla se polazi od toga da su u okvire odrzivog razvoja upregnuti
trzisni kriterijumi uvek resenje, a nikada problem. Na kraju neoliberalnog
razurnevanja odrzivih zajednica moze se naci afirrnisanje gradanstva/gradanina a
La Margaret Thatcher koji realizuje svoje obaveze ukoliko osnazuje drustvo kao sled
trZisnih relacija. Tada je odrzivi gradanin nosilac doprinosa reprodukciji trZisnog
drustva, a teorijski gledano mi moramo govoriti 0 ispreplitanju neoliberalnog
diskursa i govora 0 odrzivosti.
Isto tako je znacajan rnornenat za nasu temu da kriticki predmet neoliberalnog
nastupa, to jest, kejnzijanisticki postavljeni rezirn ekonornske-politike dospeva u
kriznu situaciju i usled odnosenja sprarn okoline. Nairne, nacin regulacije koriscenja
resursa, pospesivanje koriscenja fosilnih goriva, drugacije receno, fosilna moderni-

12 Willers

W. (l994), str. 1146. Raeo, M. (2005).

DiLorenzo, Th. J. (1993), str. 14(6). Kriticki, Castro, C. J. (2004), str. 195-225. Pcct,
R.,&Watts, M. (1996), str.I-45. Vcoma snazna kritika koncepta razvoja, Escobar, A. (1995). 0
znaccnju odrzivog razvoja i mogucnosti da se on isprazni kao i mogucoj klasifikaeiji odrzivog
razvoja sam pokusao kriticki pisati u Losonc (2005), str. 229-257.
14 ODPM (20mb) 0 iskustvcnim podacima podrobno izvestava, Raco, ibidem.
13

149

PRIVREDNA IZGRADN.lA

GODINA XLVII

zacija ekonornisanja je doprinela produbljivanju kriznih procesa. Ignorisani su

procesi koji su regenerisali prirodu izvan ljudskih aktivnosti. Pojavile su se prve
metode za poboljsavanje tehnicke-efikasnosti, ali su se ovi postupci pokazali kao
nedovoljni. Model razvoja afirrnisan u atlantskorn fordizrnu (masovna proizvodnja i
masovna potrosnja) je mogao biti iznova osnazen tek uz intenziviranje koriscenja
prirode kao resursa. Tipicno je da na pocetku sezdesetih godina, u knjizi koja je
stekla kljucni znacaj u ekonornici resursa, H. J. Barnett i Ch. Morse su sarnouvereno
tvrdili cia se u vezi prirode moze racunati sarno na delimicnu, ali ne i na generalnu
oskudicu.lsMada uvek treba drZati na umu krupne razlike izrnedu "kejnzijanisticke"
ekonornske-politike posle II svetskog rata i teorijskog opusa J. M. Keynesa, ipak,
nije naodrnet primeriti ovde cia su Keynesove ekonomske naracije zasnovane uvek
na pretpostavci da zivimo u stanju gde oskudica ne igra znacajnu ulogu, te da
oskudica lie moze doprineti erupciji ekonomskih kriza (Keynes je ternatizovao
problernatiku opste oskudice sarno za vrerne rata, no u ostalim ispoljavanjima se
drzao toga da zivimo u post-oskudicnoj epohi.")
Ali, u sedamdeserim goclinama prosing veka sarnopouzdanost jc uzdrmana.
Planeri ekonomskih-politika su se rnorali zabrinuti za kontinuirani rast i to ne sarno
zbog dostupnog kapitala i obucene radne snage, nego i zbog raspolozivosti resursa
na duze staze. Tacno je da je u sklopu ekonornskih-politika nekih predvodnika
neoliberalizrna kritika ranije ekoloske regulacije igrala prvorazrednu ulogu." Ipak,
narastanjern znacaja ekoloskih naracija neoliberalni autori i reforrneri su, hteli iii ne
hteli, bili involvirani u prornisljanju ekolosko-kriznih tokova. U osarndesetirn
godinarna proslog veka tek se traze postupci pod patronatorn neoliberalnih
pararnetara, a u devedesetirn godinarna, prisustvo neoliberalizma postaje potkrepIjeno medunarodnim autoritetima. Opravdano je govoriti 0 fazarna razrnaha neoliberalizrna, pa sarnirn tim i 0 fazarna u pogledu neoliberalnog ophodenja prerna
prirodi, Jer, isprva se moze beleziti reaktivni/polernicki/diskreditivni nacin govora
koji cilja na kejnzijanisticku ekonornsku-politiku (tzv. roll-back neoliberaJizam), a
posle valja primetiti ofanzivnu nastrojenost koja namerava stvarati ekonomske i
politicke institucije, nadgledavati gradenje drzave itd. (tzv. roll-out neoliberalizarn),
Dok se diskurs neoliberalizma u osmoj dekadi proslog veka kriticki bio vezan za
krizne procese u ekonomiji, od pocetka devete decenije neoliberalizam je mrezasti
okvir za tehnokratsko-ekonornsko upravljanje inflacijorn, budzetorn, elernentirna na
strane ponude i za odgovarajuce upravljanje prirodorn. Pod upravljanjern prirodom
narocito mislirn na upravljanje rastorn.
Drugo, neoliberalizam je moran pokazati svoju teorijsku nadmoc u odnosu na
drzavno posredovanu koordinaciju kejnzijanistickog sistema. Pri tome se mogao
Barnett, H. .I., & Morse, C. (1963), slr.ll.
0 Keynesu U ovom smislu detaljnije raspravlja, M. Perelman (2003), str. 168-226.
17To se moze tvrditi za neoliberalni rdim Reagana u kojem je ranija ekoloska regulacija bila
poseban kriticki predmet, Vig, N., Kraft, M. (1984). Brand, U., Giirg, Chr. (2003).
15
l()

BROJ 3-4

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

pozivati na prethodnike-teoreticare koji su osmisljavali bitne fenornene za

neoliberalni nastup. Bez namere detaljnijeg udubljivanja u istorijske naracije
ekonomske teorije, sporninjern da je razumevanje izvesnih ekoloskih dimenzija od
pocetka organski deo ekonomskog teoretizovanja. Jer, uzimamo Ii u obzir rane
debate 0 tome da Ii je ekonomija produktivna iii ekstraktivna, iii cinjenicu koliki
uticaj su klasicni ekonomisti pretrpeli na osnovu uvida u prelaz sa vegetativnih i
z,ivotinjskih resursa na fosilne resurse u ekonornisanju, iIi ekonorniku resursa u XX
veku (sa Hotellingom kao izuzetnim reprezentantom), iii Jevonsovu cuvenu argumentaciju povodom neodrzivosti britanske proizvodnje uglja itd., tada cerno svugde
prepoznati prisutnost ekoloskih aspekata. Ipak, ne mozemo se zadovoljavati sa
sturim naznakama, jer je za razumevanje neoliberalnih zamisli u vezi zivotne sredine
neophodno preciznije se upustiti u trazenju relevantnih prethodecih tendencija. T
ukoliko smo gore nasli za shodno da prizivamo posednicki individualizam, tada vredi, makar kratko, obratiti paznju na njegove moguce posledice u odnosu na zivotnu
sredinu. Jer, iz korpusa znacenja posednickog individualizma proizilaze merodavne
posledice po nasu temu, narocito se mora odvagati sta slecli iz ubedenja da
ekonomsko ophodenje prema prirodi treba oslobocliti od socijalnih ogranicenja,
drzavnog planiranja potreba i prepustiti ga zakonitostima sarno-regulisuceg tdista.
U svakom SIUCL~jU, valja jasno registrovati icleju vodilju koja karakterise
posednicki individualizam u pogleclu ekonomskog zahvatanja prirode. A to je
tretiranje prirode u smislu individualnog dosezanja prirodnih resursa (drugacije
receno, to je pretvaranje prirode u resursni sklop) i pretvaranja resursa u predmete
svojinskog rezirna. Iza ovakvog poimanja prirode lezi promena situacije javnog
dobra, to jest, necega cernu svi imaju pristup i za koje postoji odgovornost svih.
Isprva, radilo se 0 ogradivanju opstih dobara, narocito zemljista, surna, pasnjaka i 0
individualnoj kontroli odgovarajucih delova zernljista u cilju stvaranja resursne baze
za posednicko trzisno drustvo. Dakako, time se menjaju horizonti stere privatnog
meduodnosenja sa svrhorn zadanorn nuznoscu zbrinjavanja opstanka. Drzava je
suvisna kao cuvar dugorocnih potreba drustva ona cleluje kao kaznena ustanova kada
se prekrse pravila. Umesto logikc inkluzije javnih dobara, izgovaraju se argurnenti
za logiku ekskluzivnosti privatnih dobara. Prosirivanje dornena privatnc sfere jc
jedna strana medalje, a suzavanje dornena javnih dobara je druga strana medalje.
Posednicki individualizam ide ukorak sa obezvredivanjern i koloniziranjem prirode,
ekonomska vrednost se pripisuje samo individualno posredovanorn prisvajanju
prirode.
U neoliberalnirn pristupima prirodnirn resursima odista cujerno cho ideologije
posednickog individualizma. Upravo ce stoga dobar clio neoliberalno inspirisanih
diskusija biti posvecen tretiranju resursa na osnovu odredenog svojinskog rezirna.
Nije slucajno da je u centru neoliberalnog poimanja sada vee klasicna interpretacija
G. Hardina u pogledu tragedije javnog pasnjaka." Naime, ovaj biolog je podario
IX Hardin,

G. (I96H), slr. 1243-124H.

15 1

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

referentne tacke za neoliberalni nastup u vezi privantne svojine nad resursima:

Hardin je koristeci se naracijom 0 nacinu koriscenja javnih pasnjaka od strane
engleskih stocara, pokazivao da nedostatak svojinsko-pravnog rezirna, tacnije,
privatne svojine vodi do neumitne ekoloske katastrofe. Hardinova naracija je opste
poznata, stavise mnogi je citiraju kao kanon, mada su komentatori engleske ruralne
istorije izneli primedbe na njegov racun, a i mnogi ekonornisti dovode u pitanje
njegove stavove." Jer, prihvati Ii se Hardinov stay strogo.. tada je zakljucak
neminovan: netrzisna drustva su eo ipso suprotstavljeni odrzivosti prirodnih resursa,
jer ne omogucavaju pristup prirodnim resursima na osnovu cene.
Neoliberalizam, pak, dosledno izveden, tesko moze priznavati domete kolektivnog sarnoupravljanja u odnosu na resurse, odnosno razlicite komunitarne varijacije koje se, uprkos neoliberalizaciji, ipak mogu naci u ribarstvu, u sklopu zajednicke brige za sume itd. Jer, ovakvi kolektivno-svojinski rezimi predvidaju razlicita
pravila kojima se strukturiraju medusobna ocekivanja, afirrnisu zabrane koje su
upisane u svakodnevnu praksu.
A registracija rnogucnosti kolektivno-pravnih rezima nas podseca da naglasimo:
neoliberalizam zaista nas neprestano upucuje na svojinu, ali se uvek radi 0 privatnoj
svojini u svezi sa naturalizovanom trzisnom racionalnoscu, odnosno pred nama je
trzisna racionalnost koja se prikazuje kao da je naturalna. Upravo smo ukazivanjem
na rnogucnosti kolektivno-svojinskog rezirna mogli dobiti uvid u spoznaju da je
kontrola pristupa odredenirn resursima postavljena u cilju zastite tradicionalnih
struktura zivljenja i ekonomisanja. Da ne bude zabune: tacno je da zagovornici
kolektivno-svojinskih rezima ne insistiraju na ekonomskoj efikasnosti, nego na
zastiti zajednickih resursa." Ipak, ovakvi rezirni ne zatvaraju vrata prema odredenim
trzisno koordinisanim tokovirna, ali garantuju datim zajednicama osigurane
ekonomske beneficije. A to nas vodi na staze koje su izvan neoliberalnih okvira, gde
je svojina osnova za racionalnu deliberaciju, a ne za ekonomsku zastitu.
Danas su, naravno, objekti svojinske regulacije umnogome drugaciji u odnosu
na ranije epohe, jer oni odrazavaju i tehnoloske i druge promene koje su se odigrali
u meduvrernenu: to su produkti genetskog inzenjeringa, razlicitih biotehnologija,
danas jc rec je privatnom pravu na zagadivanje iIi 0 trzisnoj razmeni prava na
zagadivanje, 0 privatizaciji naturalnih resursa pocev od ribarenja do suma i okeana,
o razlicitirn kvotama za koriscenje naturaInih resursa, iIi da bi trebalo izdavati
certifikate 0 opterecenosti resursa cije bi emisije bile pod kontrolom itd. Shodno
1'J Sethi, R., & Somanathan, E. (1996), str, 766-788. Ostrom, E. (1990). Navescu i jcdan drugi
primer. Ako pogledamo delovunje jednog od najdinamicnijeg ekonomskog sektora u Kini, a to je
'I'VE (Township and Village Enterprises), on jc susta suprotnost u odnosu na neoliberalno
razumevanu svojinu koja treba da bude transparcntna itd. 'I'VE jc Icgalna svojina date zajednice,
recimo gracia, pokrecc se ocl strane mcnadzcra, on trazi kapital, a nc deli dividcnde. Weitzman, M.
and Chenggang Xu (1997).
211 Taka, Brown, G. M (2000), str. 875-914. 0 svojinskom pravu u svctlu menadzerske
pcrspcktivc, Grafton, R. Q., J. Kirkley, and D. Squires (2003), str.156-177

152

BROJ 3-4

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

cinjenici da pornocu genetskih tehnologija postaje dostupna genetska materija svih

zivotnih forrni, sada se moze govoriti 0 kljucnom znacaju genetskih resursa za
procese ekonomisanja - aspekti kao mikrobioloski katalizatori, odredene proteinske
strukture i drugi elementi Life-science industry naprosto ranije nisu bili poznati. A
nije rec samo 0 izuzetnom znacaju genetskih resursa, nego i 0 znanju koje registruje,
sistematizuje, arhivira genetsku resursnu bazu, te se mora zastiti pravom intelektualne svojine. Genetski resurs se patentira i poseduje radi maksirnizacije profitabilnosti. Da se enormno siri patentno pravo koje se odnosi na zastitu tehnicki
transformisanih organizama na svetskom planu, izraz je novih dimenzija. Time se
naime globalno uspostavlja rezim regulacije koji funkcionise kao uredeni sistem
posednistva. Odatle izuzetni znacaj koji se danas pripisuje razlicitim formama odredenih oblika svojine, a u tome vidimo ispoljavanje generalne tendencije, odnosno,
manifestaciju prosirivanja znacaja i zncuienja posednickog individualizma u
ekonornisanju. Tek uzimanjem u obzir novih resursa uvidarno promene u supsurnpciji prirode.
Neoliberaliram. dakle, radi na normalizaciji komodifikacije prirode i delova
prirode pouulajuci se u regulacijske kapacitete triista, a sistematicno kritikujuci
driavne mogucnosti u pogledu rarlicuili servisa i regulacije. To podrazumeva da
drzava, kao i inace u perspektivi posednickog trzisnog drustva, treba da utvrdi
okvirne propise i mere monetarizacije onoga sto dosad nije prevedeno u jezik trzista,
kako bi se ostecenje prirode internalizovalo - kako se to cesto kaze u literaturi 0
eksternalijama. Ali, pri tome ne mozerno smetnuti s uma da neoliberalizam deluje u
kontekstu koji je znacajno izmenjen u odnosu na prethodne rezime, jer, dod use i
nadalje postoje fosilni resursi u okruzenju ekonomisanja, ali sada nematerijalni
resursi zauzimaju izvanredno znacajnu poziciju. Prema tome, ekonomika resursa se
sada iznova pise (pozivanje na klasicne ekonorniste, A. Marshalla i Keynesa i svih
onih ekonomista koji su se izjasnjavali 0 resursima se mora umnogome dopunjavati)
jer se neoliberalni projekat uzlebljuje u istovremeno koriscenje materijalnih (fosilnih) i nematerijalnih resursa. Homo neoliberalis je posednik i jednog i drugog tipa
resursa.

Jedan paradlgmaticni primer neoliberalnih ucinaka

ribarstvo

odnosu na prirodu:

U samom centru neoliberalizma je poimanje strukture ekonornske motivacije

koja se oslanja na sinergiju individualne svojine u odnosu na prirodne resurse i
naturalizacije trZisne racionalnosti. Pri tome, svojinsko-pravni rezirn se karakterise
sa sledecim dimenzijama: (a) sigurnost, odnosno, kvalitet ovlascenja sa kojima
subjekat svojine raspolaze u odnosu na druge ekonomske i neekonomske aktere, (b)
ekskluzivnost, to jest, iskljucenje drugih iz uzivanja datog prava; (c) konstantnost
uzivanja prava, (d) prenosivost prava na druge subjekte. Mozerno reci, da je

153

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVll

neoliberalizmu stalo do toga da insistira na ekonomsko-racionalnom aspektu svojine

na osnovu odredenog razumevanja prirode. I uzirnajuci u obzir navedene
karakteristike mozerno sc upustiti u tematizaciju odnosa neoliberalizma i izabranog
primera. Jer, neoliberalizacijorn ribarstva se vrsi kornodifikacija alokacije ribljeg
fonda.
Jedva da treba dokazivati izuzetni znacaj ribarstva: jedan od pet stanovnika
zernlje zavisi od ribe kao osnovnog izvora proteina. Totalna proizvodnja riba je oko
125 miliona tona godisnje u vrednosti od 70-80 biliona dolara. Internacionalna
trgovina seze do 50 biliona dolara godisnje." A ribarstvo je vee odavno predmet
kritickih refleksija ekoloski inspirisanih aktera. Pomorsko ribarstvo je doslo do
svojih granica, jer se obim riba ne moze smanjiti bez redukcije mogucnosti za
ribarstvo." Stavise, odredeni efekti instabilnosti su veoma izrazeni upravo u akvasistemima, recimo, tu se suocavarno se tzv. efektom praga koji uvek podrazumeva
nelinearne promene u vidu odgovora na odredene linearne promene. Traznja u
odnosu na riblji fond se povecava, a u pogledu komercijalnog morskog ribarstva
govorimo 0 tome da je 75% iIi potpuno eksploatisano (50%) iIi je prekomerno
eksploatisano (25%).
Tvrdi se da se suocavarno sa neodrzivim stazarna, najznacajnije vrste riba su na
granici bioloskih limita, a to se dodatno pogorsava ilegalnim ribarenjem i nearcionalnim dodeljivanjem subvencija (6.2 bilion dolara u OEeD zernljama 2(02).
Uoceni problemi se pokusavaju kompenzirati uoblicavanjem specificne akvakulture
u devedesetim godinama koja sad a iznosi skoro 1/3 svetske proizvodnje. Ali, to
donosi sa sobom nove bioloske rizike i opasnosti hemijskog zagadivanja. U nekim
delovima sveta nivo ribljeg fonda je smanjen za 90% u odnosu na predindustrijsko
doba, sto veoma upecatljivo pokazuje strahovite razmere pustosenja,
Zanimljiva je cinjenica da u vezi ribarstva dugo vreme postoji kriticki postavljena ekonomsko-teorijska refleksija u odnosu na rezirne koriscenja resursa. Jedna teorijska intervencija Gordona 1954 se rnoze razumeti cak i kao preteca Hardina i
Demsetza, mada je on bio manje citiran od pisca "tragedije javnog''." Vredi podsetiti na argumentaciju koja predstavlja takoreci prvi sistematski ekonomsko-teorijski
pokusaj zahvatanja ribarenja. Gordon je, naime, jasno diskutovao u prilog privatnopravne regulacije ribarstva, naglasavajuci da se bez takve transformacije moze
ocekivati prekomerna eksploatacija riba i neefikasno koriscenje kapitala. Za njega ce
21

0 podacima. J. F. Rischard (2002).

Grainger. R. J. R, S. M. Garcia (1996).
23 Gordon. H.S. (1<,)54), str. 124-142. Prva razlika izrnedu Hardina i Gordona jc u tome, sto je
zadnjcspomcnuti tematizovao pristup prerna odredcnom rcsursu, a Hardinova teorijska refleksija
cilja na sve resursc. Druga razlika jc u tome sto Hardin govori 0 tragediji javnog, a Gordon 0
"tragediji" slobodnog pristupa resursima, sto je znacajna difercncija, kako cerno to zacas i videti,
VicIi izvanredno detaljan pregled sagledavanja ribarstva iz perspcktive ekonomskog teoretizovanja,
Mansfield, B. (2004), str. 313-326. Mansfield, B. (200]), str. 1807-1827. Zatim, Ben-Yami, M.
(2004).
12

154

BROJ 3-4

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

racionalni ribar u kontekstu slobodnog pristupa resursirna uprilicavati lov koji je

ponajveci u sadasnjosti, sto podrazumeva prekomernu kapitalizaciju u ribarenju (u
srnislu brodova i svih drugih elernenata sa kojima se praktikuje ribarstvo), A
prekornerna kapitalizacija, glasi dalje argument, gusi mogucnost sticanja profita. I
time se ulazi u circulus vitiosus, jer smanjujuci obirn riba primorava ribare da
konkurisu sa dodatnirn kapitalorn. I zakljucak je nuzan: resenje je u afirrnisanju
privatizacije pristupa vodnim resursirna, jer je otvoreni i neograniceni pristup
zajednickim resursirna ekonomski neracionalan.
Na ovorn rnestu neophodno je stati i preciznije definisati neke pojmove sa
kojima se barata. Prvo, valja razlikovati pojarn "zajednicki svojinski resursi" i pojarn
"kolektivna svojina". Tek u vezi prethodnog pojma se moze govoriti 0 tome da se ne
rnogu potencijalni korisnici iskljuciti iz koriscenja datog resursa, i kod ribarstva u
tom slucaju moze se uzeti u obzir vazduh, voda, divljina, biodiverzitet etc. A zadnja
naznaka predstavlja svojinu koja se odnosi na kolektiv, a ne na pojedinca. Drugo,
treba biti oprezan, jer se mora uvazavati da ne postoji znak jednakosti izrnedu
slobodnog pristupa resursima i kolektivne svojine koja zapravo ukljucuje u sebe sve
aspekte svojine (kontrolu, iskljucivanje drugih itd.), no na kolektivnom nivou, sto
znaci da se koriscenje, alokacija resursa odvija shod no svojinskoj logici. Time se
moze objasniti da u literaturi 0 ribarstvu pojavljuje sintagma "kolektivne privatizacije", sto znaci da kolektivni oforrnljenje svojine nije opozitorno u odnosu na
neoliberalizaciju. (Federalne vlasti su 1998 na Alaski u vezi lova bakalara upravo
izveli jedan oblik kolektivne privatizacije, i pri tome su uvek podrazurnevali i
razlicite kooperative.") Osim toga, vredi registrovati i takve situacije kada uzajamni
interesi stvaraju in situ lokalne grupe ciji clanovi nastupaju vodeni zajednickim,
solidarnim nor mama. Ovakva konstelacija se moze opisati pozivanjern na situaciju
kada su ribari New Jerseya bili suoceni sa depresiranim cenarna na trzistu u New
Yorku. Kao odgovor na nepovoljnu dinarniku trzista forrnirali su lokalnu marketinsku kooperativu koja je odredivala nivoe distribucije nezavisno od pojedinacnih
ucinaka brodova." Naravno, drzirno na umu da kod slobodnog pristupa nerna trzisnih odnosa i da iz perspektive neoliberalnog poirnanja ekonomisanja slobodni
pristup mora rezultirati u trzisnoj distorziji.
Primetimo da je kretanje prema uvazavanju odredenih svojinskih nacela u ribarstvu teklo cak nezavisno od promovisanja neoliberalizma u makroekonorniji. Jer,
vee i pedesete i sezdesete godine su proticale u znaku intenzivnih diskusija 0 svojini,
narocito na znacajnim medunarodnirn konferencijarna (recimo u okviru FAO). No u
narednorn periodu ogradivanje zajednickih resursa se odnosilo prevashodno na
priobalne drzave koje su postale subjekti svojine najveceg dela ribljeg fonda.
24 McCay, B.J. (2001). J. Burger, J., Ostrom, E., Norgaard, R.B., Policansky, D., Goldstein,
B.D (1995), str.175-194.
25 Ostrom, E. (2000), str. 137-158. vidi i institucionalisticki inspiririsano razmatranje,
Samuels, W.J. and N. Mercuro (1999).

155

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

Narocito su odredene zernlje tzv. treceg sveta insistirale na tome da drzave postanu
nosioci svojine 1I vezi okeanskih teritorija i da prosire svoju jurisdikciju."
Ovu tendenciju ne mozcrno autornatski analizirati kao protivnu u odnosu na
neoliberalni nastup, jer se mora uvideti da promena jurisdikcije drzave 1I odnosu na
riblji fond zapravo osnova za privatizaciju res ursa i za afirrnisanje privatnog pristupa
odredenim resursima. Ipak, tacno je da su mnogi ekonomisti nasli za shodno da
kritikuju rezirn drzavne svojine sa slicnim primedbama koje su svojevrerneno bile
upucivane rezimu koji je obezbedivao slobodan pristup resursirna." Doduse, drzave
su uprilicavale izdavanje razlicitih licensi, cime Sll ogranicavale .ulaz" (Hirschman),
ali po misljenju kriticki raspolozenih ekonomista takva praksa nije predstavlja
kocnicu za prekomernu eksploataciju, I to je vee odista period kada je neoliberalizam u punom zaletu, te se naglasak na privatnom prisvajanju resursa mogao smatrati takoreci evidentnim. Njirna su se suprotstavljali ekonomisti, a i veliki broj naucnika iz drugih disciplina koji Sll u zajednickorn koriscenju resursa u razlicitim
oblicima komunitarnog upravljanja videli ne problem, nego resenje, kako srno mogli
videti vee i 1I prethodnom odeljku.
Znacajna tendencija rnonetarizacije u okvirima ribarstva je uspostavljanje tzv.
ITQ (individualno prenosive kvote koriscenja resursa)." Smisao postupka je u tome
da pojedinacni ribari dobivaju kvote koje predstavljaju odgovarajuci deo celokupnog
fonda. I 1I zavisnosti od pojedinacne odluke moze se disponirati sa kvotama: rnoguc
je ulov na nivou date kvote, iii je moguce prodavati, odnosno, preneti je na druge
ribare i ekonornske aktere (valja dodati: postoje razlicite kategorije i u okviru JTQ).
Cilj JTQ se itekako rnoze usaglasiti sa neoliberalnim tretiranjern prirodnih resursa:
uspostavljanje trzisnih odnosa i implementiranje trzisne racionalnosti tamo gde se
dosada oskudevalo sa postojanjern istih. Jer, analiziramo Ii aspekte ITQ, dobivamo
sve karakteristike do kojih je neoliberalizrnu stalo. I opet se moze reci da se JTQ ne
mora ogranicavati na pojedince kao nosioce prava, jer se i kooperative, iii drugi
kolektivi rnogu pojaviti 1I istoj ulozi. Ekonomisti koji pisu 1I ovom problernu iznose
zapazanje da u slucaju ribarstva kooperative su kolektivni nosioci svojine, te da pod
odredenirn okolnostima mogll razvijati kolektivno pripravljenu racionalnost.
Kakav komentar mozemo dati u odnosu na prisustvo neoliberalizma u ribarstvu?
Prvo. Ne postoje jednoznacni dokazi da rezim slobodnog pristupa uvek stvara
problem prekomerne kapitalizacije, odnosno da stvara iracionalnu ekonornsku
moti vaciju. Mansfield" iznosi podatak da je na zapadnoj obali SAD odavno postojao
rezirn slobodnog pristupa, a nije doJazilo do problema prekomernosti sve do osarndesetih godina proslog veka kada je usled odredenih drzavnih podbacaja problem

Nadelson, R. (1992), str. 463-487.

Crutchfield. S.R. (1986), str. 271-278.
2~ U Tasmaniji SU, recimo, kvote uvcdenc 1967 i 1998. Bradshaw, M. (2004). Symes, D. And
Crean K. (1995), str, 175-185.
2Y Mansfield, ibidem, str. 319.
26

27

BRO.I 3-4

PRIRODA KAO RESURS U NEOLlBERALNOJ PERSPEKTIVI

isplivao na povrsinu. I drzeci na umu da ni neoliberalno prodiranje u ribarstvu nije

uspelo da nisti sve varijacije slobodnog pristupa resursima, moze se reci da se samo
potvrduje ranije izneta hipoteza da neoliberalizam nuzno koegzistira sa drugim
rezirnima koriscenja resursa.
Drugo. Afirmisanje razlicitih kvota nuzno unosi odredene diferencije koje mogu
imati na sebi zig "destruktivne kompetencije". Jer, kvote neminovno otvaraju
provaliju izrnedu vecih i manjih ribara, sadasnjih i buducih pokolenja, ne-ribarskih
investitora i ribara itd. Kao rezultat narastao je broj onih ekonomskih aktera koji se
pozicioniraju izrnedu ribara i priordnih resursa. I zestoke rasp rave 0 nacelu alokacije
kvota izvestavaju nas 0 konfliktima. A lokalni ribari veoma cesto ne mogu konkurisati u pogledu afirmisanja odredenih tehnoloskih rezima, kao u slucaju akvasistema sitnih rakova. Ovde vredi spomenuti da postoje veoma snazne argumentacije
koje plediraju za regulaciju ribarstva na osnovu sofisticiranih ekoloskih procedura:
primera radi, Longhurst je dao argumente u odnosu na koriscenje ribljeg fonda na
osnovu ekoloskih kriterijuma kao sto je istorija date ekoloske populacije, njene
velicine i na osnovu dinamike klimatskih promena, sto je izveo na osnovu analize
lova bakalara kod Labrador-Newfoundland." U najmanju ruku se mora tvrditi da
trZiste kvota osnazuje nejednaki pristup ribljem fondu, i da preferira sadasnjost u
odnosu na horizonte buducnosti. U Tasmaniji od 1967 postoje license koje su bile
transferabilne i time je vee kreirano trziste, a 1998 je sistem reafirmisan u vidu
povecavanja monetarne vrednosti kvota. Rezultati su veoma diskutabilni, a primecuje se da uspostavljanje trzista kvota deluje kao ogranicavanje ulaza za potencijalne
ulaznike. Trzista je privuklo veliki broj investitora sa spekulativnim nakanama, a
del ovalo je ogranicavajuce za mnoge ribare. Neoliberalizam sistematicno ignorise
problem nejednakog pristupa prirodnim resursima, stavise u nekim situacija produbIjuje upravo ove nejednakosti.
Trece. Pad biodiverziteta proizvode razarajuce posledice i po nezaposlenost.
lntenzivirani problemi u vezi lova bakalara su kod Newfoundland su rezultirali u
gubitku skoro J0.000 radnih mesta i 2 biliona dolara. A istovremeno razaranje
odredenih dimenzija ekosistema se ne reflektuje posredstvom konvencionalnih
indikatora (to je pozadina vee primecene cinjenice da raste GDP uprkos smanjivanju
ekoloskih aspekata koji funkcionisu kao kapitalske aktive za ekonomisanje)
Cetvrto. U ekonomskoj politici prema prirodnim resursima poJazi se od toga da
razlicite bioloske vrste rastu diferenciranim stopama u svetlu relativnog odnosa
stoka prema njihovom maksimumu. To bi znacilo da se vrste mogu iskoriscavati bez
obzira na velicinu njihovog stocka. Na osnovu toga se moze dobiti maksimalni obim
resursa koji se moze eksploatisati na osnovu odrzivosti, odnosno, bez podrivanja
dugorocnog stoka." Ukoliko se prihvata da je rnoguce na osnovu ovakvog mate)11 Longhurst, A. (1998), str.
IOJ-I08. 0 tome kriticki u svetlu razmatranja ekoloskih
indikatora, Hukkinen, J. (2003), str. 11-27.
31 Pearce, D., K.Turner, (1990).

157

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

matickog zahvata odrediti stepen racionalnog iskoriscavanja prirodnih resursa, dobija se istovrerneno i orijentacija za javnu politiku prerna prirodnirn resursirna i ekosisternu uopste. No, ne mozerno srnetnuti s uma da je projiciranje takve optimalne
staze za poJitiku prerna ekosisternu izuzetno tcsko. Istorija iskoriscavanja prirodnih
resursa nas oporninje da je dostizanje ove optirnalne putanje posredovano kontliktnim interesima. Drugacije receno: problernatika resursa se ne moze odvojiti od
socio-ekonomskog sistema u kojern postoji rezim iskoriscavanja resursa. Ne postoji
Ii nadasve aktuelni problem nernogucnosti odredivanja odrzivog prinosa u slucaju
ribarstva - bez ogranicavanja do meta ribarstva? Osirn toga, valja prirnetiti da su u
nekim slucajevirna vremenski rokovi tako dugi da je nernoguce odrediti sve
posledice prekomernog ribarcnja, ako se, naime, uzrne u obzir vrernenski rok u
kojern se koncipira politika.
Peto. Nije slucajno da spominjern ribarstvo, jer ekoloski ekonornisti veorna
cesto potezu upravo ribarstvo za primer i rado se sluze ovim primerorn i u ekonornsko-politicke svrhe. No, odgovarajuca dijagnoza je, kako srno videli i posle
neoliberalnog prodora surnorna: prema United Nations Food i Agricultural Organization odgovarajuce kornercijalne vrste su prekomerno iskoriscene. Navodi se da
su 1989 operativni troskovi ribarske flote bili 92 bilion dolara, dok je lov doneo
prihod od 72 bilion dolara." Zabrinjavajuce je da se ribarske note koriste i uprkos
znakovima kolapsa stockova riba. To znaci da postoj i nedostatak signala povratne
sprege koji bi sJali poruku 0 negativnirn tendencijama. Nadalje, ova situacija nas
rnoze ponukati na razrnisljanje 0 unapred postojecirn granicama i ogranicenjima u
pogledu predskazivanja, jer je moguce da ce se prekomerna eksploatacija resursa
moci primetiti tek kada se ona vee desila. Ne ex ante, nego postfestum, dakle. Stock
odredene vrste tunja se srnanjio za 20% u odnosu na nivo 1970, a cena je rasla za
dvadeset puta. Ukoliko operiserno sa konstantnim dolarorn kao merom, to indicira
da je realna vrednost porasla." Uostalorn ovde nailazirno na problernatiku cene
prirodnih resursa koja se tradicionalno prornatra u svetlu retkosti." Odrazavaju li
cene dinamiku retkosti naturalnih resursa'?
I nije li primer sa tunjom izras; makar moguce, divergencije izmedu triisnog
kriterijuma i nepovratnog bioloskog gubitka? Barern valja registrovati moguce
konflikte izrnedu neoliberalno shvacene trgovine i biodiverziteta. Navodim ovde
jednu veoma kriticku studiju prema transnacionalnirn kornpanijama." Ovde se
32

Pitt, D. (1992), str. 13.

Seabrook, J. (1994). str: 49-56. Holden, C. (1994), str.I525-1526. Wilson, J. (2004).

34 Tradicionalno -sc govori 0 tome da prosirivanje ckstrakcijc prirodnih resursa znaci
smanjivanje ccne naturalnih rcsursa. Hotclling je smatrao da do smanjivanja rctkosti dolazi uslcd
smanjenih ceria, jcr sc prvo koriste resursi sa smanjcnim ccnama, Sada ekoloski ekonomisti
dokazuju da jc sagledavanjc na osnovu ccnc pogrcsno, uprkos tome sto ccnc padaju. Osim
Georgeseu-Roegena kao krunskog svedoka sporncnucu Norgaard, R. B. (1990), str. 19-25, i
skoriji clanak, Reynolds, D. B. (1999), str. 155-1 ()(J.
35 HCEC (1996).
13

BROJ 3-4

PRfRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTfVI

eksplicitno govori 0 "ekoloskoj eksploataciji" koja je indukovana trgovinom.

Istorijski gledano situacija je zaostrena u STO (Svetska trgovinska organizacija)
posle situacije sa trgovinom tunja i delfina. STO dozvoljava trazenje konsenzusa u
slucaju problernaticnih slucajeva, ali u konfliktu izrnedu okoline i trgovine, ono prvo
ce skoro bezrezervno izgubiti. Jedan kriticki raspolozeni pisac tvrdi da je rec 0
"rnerkantilizaciji nejednake razrnene"." Od 1970 svetska produkcija rakova je
povecana za 30 puta, i skoro polovina rakova dolazi iz farmi koje su locirane na
Jugu, Najveci deo ovog outputa se izvozi u OECD-zemlje. No lokalna populacija je
suocena sa naraslirn ekoloskirn troskovima." 1 ribarstvo (narocito u danasnjern
obliku) je upravo jedan paradigrnaticni oblik ekoloskog pritiska koji neprestano
proizvodi negativne posledice po priobalni ekosistern."
,~est(). Primer ribarstva visestruko pokazuje cinjenicu koja je sakrivena u neoliberalnom diskursu, mislim na koegzistenciju izrnedu trzista i drzave. Nije Ii vee i
uvodenje prenosivih kvota izvedeno uz snazno drzavno postojanje demonstrirajuci
da drzavni ansambl uokviruje, kreira trzisne strukture? A prestrojavanje ribarstva na
odrzive staze zahteva sistematski drzavni angazrnan u vielu zabrana, a i elrugih
oblika angazrnana itd. Dakle, cak i ako projektujemo trzisne forme u ribarstvu,
rnorarno racunati sa tim da je trZiste den kornpleksne strukture, gde postoji svezanj
medusobnih determinacija. Pronalazirno, prema tome, potvrelu 0 drugacijoj mesnoj
vrednosti trzista u odnosu na neoliberalne zamisli.
Sedmo, Neprestano postojanje visokog rizika je upisano u strukture danasnjeg
drustva, sto je ponukalo neke analiticare da govore 0 drustvu riziku. Cak postoji
koncept "norrnalne nesrece" koja ternatizuje neumitnost nastanka odredenih negativnih dogadaja 1I odredenirn okolnostima." Probem je u tome, da podrivajuci odOEeD (1997). sir. 82. Smith . .I. W. (2000). str. 27.
Stonich, S. C. I. De La Torre (2002).
3X Snazn! primer jc i tropski koraljni grebcn gde se vee odavno primecuje osnazcnje odrcdcnih
vrsta algi (HAB-harmtul algal bloorns). 1997-98 je u velikim tercnima lndijskog okeana doslo
do odumiranja 90'1<. koralja. A procenjuje se da koraljni grebeni doprinose svetskoj ekonomiji
godisnje 400 biliona dolara. Nadulje, kada jc uvcdcna prcdatorska zivotinja Mncmiopsis leidyi u
Crno more, unistcno jc 26 raxlicitih vrsta ribe, sto sc dcsavalo i u drugim akvasistemima, kao npr.
u Kaspijskom moru, vidi: Ecosystems and Human Well-being: Biodiversity Synthesis (2005), str.
16. Ribe se unistavaju i zbog agrcsivnih nastupa korporucija, vidi iskaz jednog komercijalnog
rihara koji godinama protestuje zbog prisustva hemijskih korporacija (kao Formosa Plastics) 1I
Tcksaskorn zulivu, Ecological Medicine ... (2004). Primcri se mogu nastaviti u beskraj,
I') Perrow, C (1999). 0 primenjivanju ovog koncepta na zagadivanjc municipalnc vode 2000
uslcd osnazenja ncolibcralnih mcra 1I Ontario pise Prudham, S. (2004) slr. 343-359, zatim,
Bakker. K. (2000), Uostalom pomislimo na konsckvencc olabavljenja rcgulacije nahranjivanja
zivo1inja i na skandal sa "Iudim kravama", Benton, T. (1997), str, 34-46.
3(,
37

159

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

rec1ene oblike regulacije i kombinacijom privatizacije, deregulacije i racionalizacije

javnih servisa neoliberalizam proizvodi intenzifikaciju ekoloskih rizika i izlaze
drustvo tehnokratski razumevanoj "norrnalnoj nesreci". Nije dovoljno ternatizovati
"incidente" kao posledice odredenih tehnoloskih rezirna, jer ce one postati digresije.
Valja registrovati strukturalne ekonornske tendencije, projektovanu sliku drustva
koje se podupiru od strane neoliberalizma. A u ribarstvu, cia zakljucirno, s obzirorn
na prikazani krucijalni znacaj ribljeg fonda, normalizacija "nesrece" preti izuzetno
negativnim posledicama,

Literatura
Bakker, K., (2000). Privatizing water, producing scarcity. Economic Geography
76( 1),4-27.
Bairoch P. and R. Kozul-Wright, (J 996). Globalization Myths: Some Historical
Reflections on Integration, Industrialization and Growth in the World Economy,
UNCTAD, No. 113 March.
Barnett, H. J., & Morse, C. (1963). Scarcity and growth: The economics of natural
resource availability. Baltimore: Johns Hopkins University Press, 11.
Benton, T., (1997). Beyond left and right: ecological politics, capitalism and
modernity. In: Jacobs, M. The Political Quarterly Publishing Co. (Blackwell), London,
34-46.
Ben-Yami, M., (2004). Fisheries management: Hijacked my neoliberal economics,
Post-autistic economics review, Issue no. 27, 9 September, article 3,
http://www.btinternet.com/-paenews/review/issue27.htm
Bhagwati, J., (1998). 'The Capital Myth: The Difference between Trade in Widgets
and Dollars', Foreign Affairs 77(3): 7-12.
Blum, R., (1969). Soziale Marktwirstchaft.
Bradshaw, M., (2004). The Market, Marx, and the Sustainability in a Fishery, Antipode.
Brand, U' , G. Christoph, (2003). Postfordistische Naturverhdltnisse. Konflikte um
genetische Ressourcen und die lnternationalisierung des Staates, MUnster.
Brodbeck, K. H., (1999). Neoliberalisrnus, Ethik-Letter LayReport, 2.,5-9.
Brown, G. M., (2000). Renewable Natural Resource Management and Use withous
Markets, j (1Econ Liter, Vol. 38, No.4, 875-914.
Castro, C. .J., Sustainable Development, Mainstream and Critical Perspectives,
Organization & Environment, Vol. 17 No.2, June 2004 195-225.
Crotty, J., G. Epstein and P. Kelly, (1998). Multinational Corporations in the
neoliberal regime. In Globalization and Progressive Economic Policies. Dean Baker,
Gerald Epstein and Robert Pollin (eds.), 117-43. Cambridge: Cambridge University
Press.

160

BROJ 3-4

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

Crutchfield, S.R., (1986). Extended fisheries jurisdiction in the USA: an economic

appraisal. Marine Policy 10 (4), 271-278.
Dernsetz, H., (1964). The Exchange and enforcement of Property Rights, J. Law
Econ.7, 11-26.
Dil.orenzo, Th . L, (1993). The Mirage of Sustainable Development, Futurist,
September-October, Vol. 27, No.5, p. 14(6).
Ecological Medicine: Healing the Earth, Healing Ourselves, (2004). Sierra Club
Books.
Ecosystems and Human Well-being: Biodiversity Synthesis (2005). World Resources
Institute, Washington, DC.
Escobar, A., (1995). Encountering development: The making and unmaking of the
Third World. Princeton, NJ: Princeton University Press.
Fairlie, S., (Ed.), (1995). Special Issue, Overfishing: its causes and consequences.
Ecologist 25 (2/3).
Fine, B., (2001). Neither Washington nor post-Washington consensus: An
introduction. In B. Fine, C. Lapavitsas, & 1. Pincus (Eds.), Neither Washington nor postWashington consensus: Challenging development policy in the 2 Jst century. London:
Routledge.
Fox, K. J., R. Q. Grafton, J. Kirkley, and D. Squires (2003). Property rights in a
fishery: regulatory change and firm performance, Journal of Environmental Economics
and Management 46, 156-177.
Gordon, H. S., (1954). The economic theory of a common-property resource: the
fishery. Journal of Political Economy 62 (2), 124-142.
Grainger, R. 1. R., S. M. Garcia, (1996). Chronicles of marine fishery landings
(1950-1994): trend analysis and fisheries potential", FAO fisheries technical paper no.
359.
Greskovits, B., (1998). The Political Economy of Protest and Patience. Budapest: Central
European University Press.
Hardin, G. (1968). The tragedy of the commons. Science, J62, 1243-1248.
Hodgson, G. (1997). Economics, environmental policy and the transcendence of
utilitarianism. In Foster, J., editor, 1997: Valuing nature'], London: Routledge, 48-66.
House of Commons Environment Committee (HCEC), (1996). World Trade and the
Environment, HMSO, London, 2 Volumes.
Hukkincn, J., (2003). From groundless universalism to grounded generalism: improving
ecological economic indicators of human-environmental interaction, Ecol. Econ., Volume 44,
Issue I, February, str. 11-27.
Hutchison, T. W., (1981). The Politics and Philosophy of Economics, Basil
Blackwell, Oxford.
Longhurst, A., (1998). Cod: perhaps if we all stood back a bit? Fisheries Research 38, 101108.
Kozul-Wright, R. and P. Rayment, (2004). Globalization reloaded: an UNCTAD
Perspective, Discussion Papers. No. 167.
161

GODINA XLVII

PRIVREDNA lZGRADNJA

Losonc, A., (2005). Suffitientia ecologlca, Studi]a

koevoluciji izmedu ekonomije i prirode,

Stylos, Novi Sad.

Macdonald, G. J., (2003). Environment: Evolution of a Concept, Journal of
Environment & Development, Vol. 12, No.2, June, 151-176
Mansfield, B., (200 I). Thinking through scale: the role of state governance Il1
globalizing North Pacific fisheries. Environment and Planning A 33, 1807-1827, with
Erratum 34 ( I ).
Mansfield, B., (2004). Neoliberalism in the oceans: "rationalization," property
rights, and the commons question, Geoforum 35, 313-326.
McCay, B.J., (200 I). Community-based and cooperative fisheries: solutions to
fishermen's problems. In: Burger, .I., Ostrom, E., Norgaard, R.B., Policansky, D.,
Goldstein, B.D. (Eds.), Protecting the Commons: A Framework [or Resource

Management in the Americas. Island Press, Washington, DC, 175-194.

Nadelson, R., (1992). The Exclusive Economic Zone: state claims and the LOS
convention. Marine Policy 16 (3),463-487.
Norgaard, R. B., (1990). Economic indicators of resource scarcity: a critical
essay, J Environ. Econ. Manage., 19 (J), 19-25,
0' Rourke, K. Hand J. G. Williamson, (2004). European Review of Economic

History. 119-117, 8.
O'Rourke, K. H. and J. G. Williamson, (2002). When did globalisation begin?
European Review ofEconomic History, ,417-456.
ODPM (2003). Creating Sustainable Communities: Thames Gateway and Growth
Areas-Progress Report. London: HMSO.
OECD (1997).
Ohno, K. and I. Ohno (eds), (1998). Japanese Views

Oil

Economic Development: Diverse

Paths 10 the Market, London: Routledge.

Ostrom, E., (1990). Governing the commons: The evolution

Collective Action, Cambridge University Press.

01'

Institutions fiJI'

Ostrom, E., (2000). Collective Action and the Evolution of Social Norms, J Econ.

Persp., Vol. 14, No.3, 137-158.

Pearce, D.,

K. Turner, (1990). Economics

01'

Natural Resources and the

Environment, Baltimore, MD.

Peet, R.,&Watts, M., (1996). Liberation ecology: Development, sustainability, and
environment in an age of market triumphalism. In R. Peet&M.Watts (Eds.), Liberation
ecologies: Environment, development, social movements. 1-45). London: Routledge
Kegan Paul.
Perelman, M., (2003). Myths of the Market, Economics and the Environment,

Organization & Environment, Vol. 16, No.2, June, 168-226.

Perrow, C; (1999). Normal Accidents: Living with High-risk Technologies.
Princeton University Press, Princeton, NJ.
Pitt, D. (1992). UN Talks Combat Threat to Fishery, New York Times,
str.13.
162

25 July,

BROJ 3-4

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

Prudham, S., (2004). Poisoning the well: neoliberalisrn and the contamination of
municipal water in Walkerton, Ontario, Geoforum 35,343-359.
Raco, M., (2005). Sustainable Development, Rolled-out Neoliberalisrn and
Sustainable Communities, Antipode.
Reynolds, D. B., (1999). The mineral economy: how prices and costs can falsely
signal decreasi ng scarcity, Ecol. Econ., 31, str. 155--166.
Rischard . .I. F., (2002). High Noon: Twenty Global Problems, Twenty Years to Solve Them,
by Jcan-l-rancois Rischard, Basic Books.

Rodrik, D., (199S). Who Needs Capital-Account Convertibility'? Princeton Essays in

lntcrnational Finance, 207 (May), 55-65. 2000.
Rodrik, D., (2000). How Far Will International Economic Integration Go'?" J of
Ecoll Persp, 14:1, 177~IS6.
Rowthorn, R. and R. Kozul-Wright, (199S). Globalization and Economic
Convergence: An Assessment. UNCTAD Discussion Papers, 131 (February).
Samuels, W. J. and N. Mercuro eds. (1999). The Fundamental Interrelationship
between Government and Property, Stanford, Conn. Jai Press.
Seabrook, J., (1994). Death of a Giant. Harper's Mag., June, 49-56.
Sethi, R., and Sornanathan, E. (1996). The evolution of social norms In common
property resource usc. American Economic Review, 86, 766-7SS.
Smith, .I. W, (2000). Economic Democracy: The Political Struggle of the 21st Century.
Armonk.

Stiglitz, J., (199S). More Instruments and Broader Goals: Moving Toward the Post
Washington Consensus, the 1998 WIDER Annual Lecture, January 7th, Helsinki.
Stiglitz, J., (1999). Whither Reform? Ten Years of the Transition, World Bank
Annual Bank Conference on Development Economics, 28-30 April.
Stonich, S. C, I. De La Torre, (2002). Farming Shrimps, Harvesting Hunger: The Costs and
Benefits of the Blue Revolution, htlp:l/www.foodfirst.org/pubs/backgrds/2002/w02vSnl.
Symes. D. and Crean K., (1995). Privatisation of commons: The Introduction of the individual
transferable quotas in developed fisheries, Geojorum, 1995,26, 175-185.

Taylor, J., (1999) . Japan's global environmentalism: rhetoric and reality, Political
Geography 18,535-562.
Van Apcldoorn. B.. (2000). Transnationale Klassen und Europaisches Rcgiercn: Del'
European Round Table of Industrialists, in: Die Konfiguration Europas. Dimensionen einer
kritischen lntegrationstlieorie, herausgegeben von H. J. Bieling und J. Steinhilber. Munster,

Wcstfalisches Dampfboot, 189-221.

Vig, N., Kraft, M., (Eds.), (1984). Environmental Policy in the 1980s: Reagan's
New Agenda. Congressional Quarterly Press, Washington, DC. Dryzek, .I., 1996.
Democracy in Capitalist Times: Ideals, Limits, and Struggles. Oxford University Press,
New York.
Wade, R., (1996). Japan, the World Bank, and the Art of Paradigm Maintenance:
The East Asian Miracle in Political Perspective, New Left Review, no 217, May/June, 31,7.

PRIVREDNA IZGRADNJA

GODINA XLVII

Watts, M., (2000). Enclosures. In Cloke, P., Crang, P. and Goodwin, M., editors,
Animal spaces beastly places, London: Arnold, 305-15.
Weitzman, M. and Chenggang Xu (1997). Chinese Township-Village Enterprises as
Vaguely Defined Cooperatives, in Roemer, J. D. (ed.) Property Relations, Incentives and
Welfcire, Proceedings of a Conference held in Barcelona, Spain, by the International
Economic Association (June 1994), London:McMillan Press.
Went, R., (1996). Globalization: Myths, Reality and Ideology. International Journal
ofPolitical Economy, 26: 3, 39-59.
Went, R., (2000a). Game, Set and Match for Mr. Ricardo? The Surprising
Comeback of Protectionism in the Era of Globalized Free Trade. Journal of Economic
Issues, XXXIV:3, 655-677.
Went, R., (2000b). Globalization: Neoliberal Challenge, Radical Responses.
London: Pluto Press. 2001-2.
Willers W., (1994). Sustainable development: A new world deception. Conservation
Biology 8:1146-1148.
Wilson, J., (2004). For the Birds? Neoliberalism and the Protection of
Biodiversity in British Columbia, BC Studies, 142/143, Summer/Autumn.

Zaldjucak
Neoliberalizam se moze tumaciti u vidu pojacavanja trzisne zavisnosti drustva,
on nastoji da procese odlucivanja koje sugerise prosiri na podrucja koja nisu
iskljucivo ekonomska. Alfa i omega neoliberalnog projekta je privatizacija javnih
dobara, odnosno, specificno razumevani privatno-pravni rezim koriscenja materijalnih i nematerijalnih resursa. Bitno je za razumevanje neoliberalizma da uvek postoji
zajedno sa drugim projektima i da se moraju prepoznati kontekstualne varijacije. U
kontekstu ekologije neoliberalizam radi na prihvatanju komodifikacije prirode i
razlicitih delova prirode. Naturalizacija trZista proizvodi tendencije koje predstavljaju neprestanu napetost izrnedu biodiverziteta i neoliberalnog dizajniranja drustva, a
rec je i 0 intenziviranju ekoloskih rizika u svetlu odustajanja od odredenih netrzisnih
oblika koordinacije.
Kljucne reel: neoliberalizam, trzisna zavisnost, naturalizacija trzista, odrzivi
razvoj, ekoloski rizici.

Summary
Neoliberalism is to be analysed as the intensification of the market-dependence
of society and the normalisation of the commodification of nature. In addition
neoliberalism intends to broaden the market-like decision and incentive-structure to
the fields that are non-economical. The backbone of the neoliberalisation is the

BROJ 3-4

PRIRODA KAO RESURS U NEOLIBERALNOJ PERSPEKTIVI

privatisation of commons in the perspective of the naturalisation of market and the

specific resource regime concerning, for example, intellectual property rights. It is of
importance to regard the fact neoliberalism coexists with the other societal projects
and we are witnessing the simultaneity amongst the different projects. This does not
deny the hegemonic intentions of neoliberalism. The naturalisation of marketstructures and the identification of the market with the competition produces
intensified risk-related consequences for the society, actually, neoliberalism exposes
the society to the environmental risk proved by concrete examples.
Key words: neoliberalism, market-dependence, naturalisation of the market,
sustainable development, ecological risks.

165