Back

Sadraj

XII Skup TRENDOVI RAZVOJA: Bolonjski proces I PRIMENA NOVOG ZAKONA

Kopaonik, 06. 09 03. 2006.

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

FINANSIRANJE VISOKOKOLSKIH USTANOVA IZ BUDETA

REPUBLIKE SRBIJE
Prof. dr Gordana Bojkovi, prof. dr Vera Bajovi
Fakultet tehnikih nauka Novi Sad
1. PREDGOVOR
Ovaj rad je prijavljen za temu s nazivom Integrisani univerzitet i budetska autonomija. Iako
se sintagma integrisani univerzitet esto koristi, nije u potpunosti, jo manje precizno,
definisano koje su funkcije pojedinanih fakulteta integrisane, na koji nain i u kojoj meri.
Namee se i pitanje u kojoj meri je sada, nakon donoenja Zakona o visokom obrazovanju
(na dalje Zakon), univerzitet integrisaniji nego to je bio. Ukoliko se, pak, govori o budetskoj
autonomiji integrisanog univerziteta od posebnog je znaaja ustanoviti koliko veliki
(broj studenata, broj fakulteta, broj zaposlenih, prostor na kojem je i dr.) neki univerzitet sme da
bude da bi se uopte i moglo govoriti o toj vrsti autonomije.
lan 47, stav 7, Zakona kae da fakultet, odnosno umetnika akademija, ima svojstvo
pravnog lica ukoliko ostvaruje najmanje tri odobrena nastavna (tj. studijska) programa.
Pomenuti uslov, verovatno, ispunjavaju svi fakulteti, ili e se potruditi da ga ispune. S druge
strane, lan 57. Zakona navodi ukupno osam izvora finansiranja visokokolskih ustanova iji je
osniva Republika (stav 1.), a stav 2. ovog lana kae da tim sredstvima visokokolska
ustanova samostalno upravlja. Prvi izvor prihoda su sredstva koja obezbeuje osniva, pa se
stav 2. odnosi i na ta sredstva.
Dakle, Zakon je stvorio pravni okvir za tzv. budetsku autonomiju. Ali, ostaje pitanje
2. KAKO SE SADA FINANSIRA VISOKO OBRAZOVANJE IZ SREDSTAVA KOJE
OBEZBEUJE OSNIVA?
S obzirom da su sredstva iz budzeta za veinu fakulteta preteni izvor finansija (70 % i
vie), to je i normalno s obzirom da je, prema lanu 2. Zakona Delatnost visokog obrazovanja
od posebnog znaaja za Republiku Srbiju, od znaaja je sledee:
1. Koliko se sredstava iz javnih prihoda izdvaja za visoko obrazovanje
2. Kako se ta sredstva raspodeljuju visokokolskim ustanovama i da li postojea
zakonska regulativa obezbeuje namensko i racionalno troenje izdvojenih
sredstava
Idemo redom:
1. Koliko se sredstava iz budeta izdvaja za visoko obrazovanje
U Tabeli T1 prikazano je uee visokog obrazovanja (oznaeno sa VO) i ukupnog
obrazovanja (osnovno, srednje i visoko, oznaeno sa UO) u budetu za 2005. (Sl. glasnik RS,
127/04) i za 2006. godinu ((Sl. glasnik RS, 106/05)
Tabela T1. Uee obrazovanja u budetu Srbije
Godina Ukupni budet
Budet za VO
Budet za UO
u dinarima
u dinarima
u dinarima.
1
2
3
4
2005. 362 300 000 000 9 327 283 000 52 690 141 000
2006. 487 900 000 000 10 879 067 000 59 298 510 000

45

VO u % UO u %
3/2
4/2
5
6
2.56
14.54
2.23
12.15

Back

XII Skup TRENDOVI RAZVOJA: Bolonjski proces I PRIMENA NOVOG ZAKONA

Kopaonik, 06. 09 03. 2006.

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Budet za 2006. godinu je porastao za ((budet 2006./budet 2005) 1))*100 = 34.64%,

dok je budet za visoko obrazovanje porastao za samo 16.64%.
Drugaije reeno, uee visokog budetu Srbije je u 2006. godini manje nego u 2005.
Meutim, Grafikon 8 pokazuje da je i pored toga stanje daleko bolje nego u prethodnim
godinama, te da se finansiranje ukupnog obrazovanja u Srbiji u odnosu na zemlje Evrope
popravlja (Pogledati Grafikon 9).
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku Bruto domai proizvod (BDP) je u 2004.
godini iznosio 1 029 560. 2 miliona dinara (stalne cene 2002) . Ako se porast u BDP u 2005.
procenjuje na 5.6 %, BDP u 2005 se procenjuje na 1 087 215.571 milion dinara.
U Tabeli T2 prikazano je uee obrazovanja u Bruto domaem proizvodu (skr. BDP)
Srbije za 2005. godinu.
Tabela T2 Uee obrazovanja u BDP za 2005. godinu
Godina Ukupni budet Budet za VO Budet za UO
u milionima din u dinarima
u dinarima.
1
2
3
4
2005 1 087 215. 571 9 327 283 000 52 690 141 000

VO u % UO u %
3/2
4/2
5
6
0.85
4.8

Uee visokog obrazovanja u BDP sa oko 0.85 % je vrednost ispod prosenih za Evropsku
uniju (1.1 %), ali uporedivo sa zemljama okruenja. U Hrvatskoj, je, napr. taj iznos 0.86 %.
Grafikon 7 pokazuje da je u 1999. godini Srbija bila zemlja sa najniim ueem
obrazovanja u BDP, svega 2.8 %. Situacija je sada bolja, ali jo uvek je finansiranje visokog
obrazovanja ispod evropskih standarda. Posebno treba naglasiti opasnost koja proistie iz
injenice da je u ovoj godini trend porasta finansija je negativan.

46

Back

XII Skup TRENDOVI RAZVOJA: Bolonjski proces I PRIMENA NOVOG ZAKONA

Kopaonik, 06. 09 03. 2006.

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

2. Kako se sredstva namenjena finansiranju visokog obrazovanja raspodeljuju

visokokolskim ustanovama i da li postojea zakonska regulativa obezbeuje
namensko i racionalno troenje izdvojenih sredstava?
Verovatno da je za zaposlene u visokom obrazovanju ovo kljuno pitanje. Na alost nije
reeno na adekvatan nain. Regulie se ne zakonom, ve uredbama. Znai, o izuzetno
delikatnom pitanju nema javne rasprave, vie od 18 000 zaposlenih u visokom obrazovanju,
a zajedno sa njima i vie od 200 000 studenata preputeni su grupi od nekoliko ljudi koji,
po sopstvenom nahoenju, dorauju i menjaju trenutno zateenu Uredbu o normativima i
standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz
budeta.
Da li e se normativi i standardi na osnovu kojih se dodeljuju pare potovati ili ne, zavisi od
dobre volje fakulteta. Da li e se nastava odravati redovno ili ne, da li e broj studenata u grupi
za nastavu biti 10 puta manji ili 10 puta vei od normativnog, da li e istu platu primati nastavnik
koji ima jednog studenta kao i onaj koji ima 200, sve je to preputeno fakultetima, kako bi se,
navodno, postigla budetska autonomija. Da li je to, to?
Koliina novca koja e doi na fakultet zavisi od broja studenata koji su po prvi put upisali
godinu, standarda za broj studenata u nastavnim grupama (zavisi od grupe kojoj fakultet
pripada i dosta je prozvoljno usvojen), normativa o broju asova nastave nedeljno (za studente i
nastavno osoblje), koeficijenata sloenosti rada i dr. Pri tome se fakultet posmatra kao celina,

47

Back

XII Skup TRENDOVI RAZVOJA: Bolonjski proces I PRIMENA NOVOG ZAKONA

Kopaonik, 06. 09 03. 2006.

___________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

a ne po odsecima ili smerovima, to bi se jednostavno moglo izvesti, a znatno bi doprinelo

racionalnosti u troenju novca iz budeta. Drava bi tada, zaista, morala da finansira i smer na
kojem je 10 puta manje studenata, ako za to postoji interes, tj. ako se prema lanu 10
postojee Uredbe odlukom Vlade Republike Srbije odobri upis manjeg broja ....
Odredi se, dakle, po Uredbi, broj potrebnog nastavnog osoblja. A onda, ako je stalno
zaposlenog nastavnog osoblja manje nego to je potrebno, doda se odreeni procenat razlike
izmeu potrebnog i postojeeg broja. Pitanje: ko dri nastavu ako je, napr., potrebno 300 ima
60 nastavnika? Sada se, u tom sluaju, finansira 120, s predlogom da finansirani broj
nastavnog osoblja bude od 81 do 87.
Poto je broj studenata presudan, bilo da se finansiraju iz budeta, bilo da se
samofinansiraju, svi fakulteti tee da upiu to je mogue vei broj studenata, bez obzira na to
da li imaju prostorne i kadrovske kapacitete. U Evropi postoje standardi i o broju metara
kvadrtatnih po studentu i o broju studenata po jednom nastavniku. To su neki od kritetrijuma koji
bi se morali uzeti u obzir kad se odreuje broj studenata koji upisuju prvu godinu.
Podaci iz Republikog zavoda za statistiku www.statserb.sr.gov.yu govore da je u 2004.
godini broj studenata koji su upisali drugu godinu bio 90 % od broja studenata koji su upisali
prvu godinu a da se u svaku sledeu godinu upisuje sve manje studenata tako da je u
poslednjoj godini upisano svega 12 % od broja studenata upisanih u prvu.
ta je uzrok tome? Svi statistiki podaci za analizu postoje. Ako kao kriterijum uspenosti
fakulteta definiemo odnos broja koji su diplomirali u prethodnoj godini i broja studenata koji su
upisali prvu, potrebno je taj kriterijum dovesti u korelaciju sa odnosom broja potrebnih i broja
postojeih nastavnika, pa, zatim u korelaciju sa odnosom broja potrebnih i postojeih metara
kvadratnih prostora, po prethodno definisanim standardima koji su usvojeni u Evropi. Na primer,
kao to je uradio Univerzitet u Sarajevu, Tabela T3
Tabela T3 Standardi o potrbnom prostoru po studentu

Uspenost ustanove ne sme se ocenjivati samo na osnovu jednog kriterijuma.

Trebalo bi da kriterijum uspenosti bude i broj nagrada koje studenti osvoje na
relevantnim takmienjima, uee studenata zavrnih godina u projektima, uspenost
onih koji su na datom fakultetu diplomirali, procenat sopstvenih sredstava koje
fakultet izdvoji za opremu,
angaovanost fakulteta u uem i irem okruenju, doprinos koji fakultet drutvu daje
po mnogobrojnim osnovama, koje treba definisati i odrediti merljive kriterijume za
procenu.
Potreban je ZAKON O FINANSIRANJU VISOKOG OBRAZOVANJA.

48