Filozofski Fakultet u Beogradu, Odeljenje za psihologiju

Bipolarne skale HEXACO Otvorenost

Teorijski okvir - predsipitna obaveza iz predmeta Psihologija

individualnih razlika
Autori:
oki Ana
Lelek Aleksandra
Obradovi Milica
Sekuli Andrija
tefi Filip, mag.cin.

Mentor: Puri Danka, Dr

0

Predmet merenja testa

Test koji operacionalizujemo meri dimenziju otvorenosti ka iskustvu(openness to
experience) u okviru estofaktorskog modela linosti, operacionalizovanog kao HEXACO.
Dimenzija otvorenosti bie ispitivana preko bipolarnih skala, koje podrazumevaju davanje
odreenog broja stavki u paru, pri emu se one odnose na suprotne polove dimenzije. Parovi
stavki bie ujednaeni po socijalnoj poeljnosti kako se ispitanici ne bi time vodili prilikom
davanja odgovora.

Istorijski pregled izuavanja

Pojava HEXACO modela linosti
Osamdesetih godina dvadesetog veka, Petofaktorski model Goldberga i Model velikih
pet Koste i MekKrea, koji pretpostavljaju da se celokupna linost moe opisati preko pet
dimenzija, dominiraju kao opte prihvaeni modeli strukture linosti. Meutim, devedesetih
godina istraivanja zasnovana na leksikoj hipotezi (istraivanja deskriptora ponaanja u
prirodnim jezicima) ukazuju na mogunost postojanja est, umesto pet fakora. Ovo dovodi do
javljanja konkurentske estofaktorske strukture linosti (Babarovi i verko, 2012). Naime, prva
istraivanja ovakvog tipa, raena u okviru engleskog jezika, govore u prilog petofaktorskih
modela, odnosno o dostatnosti pet osnovnih dimenzija linosti (Ashton, Lee i Goldberg, 2006),
dok kasnija istraivanja, sprovedena na nekoliko razliitih jezika (danski, nemaki, francuski,
poljski, korejski i maarski) govore o neophodnosti uvoenja jos jednog, estog faktora linosti.
Baziran na repliciranim kros-jezikim istraivanjima, novi strukturalni model linosti uskoro je
operacionalizovan. Ovaj model poznat je kao HEXACO model, a njegovih est dimenzija su:
Potenje - Poniznost (Honesty-Humility- H), Emocionalnost (Emotionality - E), Ekstraverzija

(Extraversion - X), Saradljivost (Agreeablness - A), Savesnost (Conscientiousuess - C) I

Otvorenost prema iskustvu (Openness to experience - O) (Bourdage, Lee, Ashton i Perry, 2007).

Pojava dimenzije otvorenosti ka iskustvu

Dimenzija otvorenosti (openness) se ne moe nai u istorijski ranije nastalim modelima
linosti poput Ajzenkovog PET-a. Prve nagovetaje ove dimeznije daje Katel u okviru
esnaestofaktorkog inventara linosti 16PF. etiri osobine koje Katel ovde spominje, a koje
MekKre I Kosta objedinjuju u otvorenost prema iskustvu su Snalaljivost (Bright - B),
Matovitost (Imaginative - I), Radoznalost (Tender-Minded - M) I Slobodno miljenje (Liberal
thinking - Q1). U stvaranju koncepta dimenzije otvorenosti uestvuje i Goldberg, koji u svom
radu o pridevima iz 1981. i 1982. godine, navodi faktor V- kultura ili intelekt (McCrae, 1992),
koji je kasnije obuhvaen dimenzijom otvorenosti. Otvorenost prema iskustvu ukazuje na
dimenziju linosti kojom se izraava potreba za proirivanjem sopstvenog iskustva. Osobe koje
imaju visok skor na ovoj dimenziji tragae za novim iskustvima, inicirae nove ideje i pokazivae
izuzetnu matovitost. Fiske (1994) interpretira iskustvo kao ,,Uzimanje, preradjivanje i
vrednovanje onoga sto nam ivot prua (Gouri i Zubin, 2013). DODATI JOS O
OTVORENOSTI I NJENIM ASPEKTIMA

Razgranienje u odnosu na srodne pojmove

Dimenzija otvorenost, u okviru razliitih modela, poseduje razliite aspekte. Ako krenemo
od petofaktorskih modela, koji su pretea estofaktorskim, videemo da se konstrukt otvorenost
ralanjuje na sledee aspekte (Kneevi, Damonja- Ignjatovi, i uri- Joi, 2004):
1

O1 Fantazija ( Fantasy) - dostupnost unutranjem svetu mate;

O2 Estetika ( Aesthetics)- pridavanje vanosti umetnosti i lepoti;

O3 Oseanja ( Feelings)- otvorenost prema linim oseanjima i emocijama;

O4 Akcija ( Actions)- preferencija novine i raznolikosti na praktinom nivou;

O5 Ideje ( Ideas)- otvorenost uma i intelektualna radoznalost;

O6 Vrednosti ( Values)- spremnost na procenu vlastitih vrednosti i vrednosti autoriteta;

Nakon petofaktorskih modela, dimenzija otvorenost postaje predmet interesovanja i u okviru

HEXACO modela. Ipak, otvorenost ka iskustvu u HEXACO modelu sastoji se od aspekata
drugaijih naziva od onih unutar Big five modela. Otvorenost se u toj verziji modela sastoji od
sledeih aspekata (Ashton, i Lee, 2009):
1.
2.
3.
4.

Estetsko vrednovanje ( Aesthetic appreciation)

Radoznalost ( Inquisitiveness)
Kreativnost ( Creativity)
Nekonvencionalnost ( Unconventionality)
Ono to se moe primetiti kao osnovna razliku medju suprotstavljenim modelima, jeste

sam naziv dimenzije otvorenost u istim. Dimenzija otvorenost, u okviru ,, Big five modela,
definie se upravo tim nazivom, otvorenost (openness), dok se u HEXACO modelu, naziv
dimenzije dopunjuje i dobijamo dimenziju otvorenost prema iskustvu ( openness to experience).
Osim naziva dimenzije, razlika medju modelima ogleda se i u broju aspekata, kojima se
dimenzija opisuje. U petofaktorskim modelima, taj broj je neto vii, ali i sveobuhvatniji, dok se
u HEXACO modelu, dimenzija otvorenost prema iskustvu opisuje samo preko etiri aspekta.
Postoji izvesno podudaranje aspekata u suprotstavljenim modelima, ali se oni, u velikoj meri,
razlikuju. Estetika je jedan od aspekata kojim se ovorenost opisuje u oba modela, ba kao i
vrednosti i ideje, pri emu su vrednosti, u HEXACO modelu, predstavljenje kao
nekonvencionalnost, a ideje kao radoznalost. Aspekti poput akcije, fantazije i oseanja zastupljeni
su samo u okviru ,,Big five modela, oni izostaju u HEXACO modelu.

Postojee operacionalizacije
Dimenzija otvorenosti je zastupljena u mnogim modelima o strukturi linosti. Samim
tim, postoji prilian broj psiholokih testova koji slue merenju ove dimenzije. Jedan od njih je
Hexaco-PI-(R), koji je u skladu sa modelom u okviru kojeg posmatramo dimenziju otvorenost.

HEXACO-PI-(R) je konstruisan da meri est HEXACO dimenzija linosti. Ovaj

instrument predstavlja noviju verziju prethodnog HEXACO-PI instrumenta, i moe se predstaviti
trostruko. Jedna od formi instrumenta je ona u kojoj je dato 60 stavki, I u okviru nje, dimenzija
otvorenost se ispituje preko deset stavki. Svaka stavka procenjuje se preko petostepene Likertove
skale (snano neslaganje-snano slaganje). Podatke dobijamo na osnovu self- reporta, odnosno
samoprocene (S podaci) i na osnovu izvetaja od strane opservera (R podaci). U instrumentu
Hexaco-PI-(R) svaka od est dimenzija linosti predstavljena je preko etiri aspekta (verko i
Babarovi, 2013).
Nekoliko studija pokazuje da ovaj instrument poseduje zadovoljavajue psihometrijske
karakteristike i da je alfa koeficijent pouzdanosti veoma dobar ( > 0.80), kao I koeficijent
pouzdanosti za dimenziju otvorenosti, koji se kree oko 0.87 (De Vries, 2013).
Jo jedan od psiholokih instrumenata, iji je predmet merenja est dimenzija linosti u
okviru Hexaco modela, je Brief HEXACO Inventory (BHI). Ovaj instrument je deriviran iz
HEXACO Simplified Personality Inventory. Stavke u njemu sline su onima u HEXACO- PI- Ru, to znai da je svaka dimenzija linosti predstavljena preko etiri aspekta, a svaka od stavki
procenjuje se preko Likertove petostepene skale. Broj stavki iznosi 24, to znai da se dimenzija
otvorenosti procenjuje preko

4 stavke. Zadatak ispitanika je da na skali od jedan (snano

neslaganje) do pet (snano slaganje) zaokrui u kojoj meri se slae sa ponuenom stavkom.
Ispitanik ima na raspolaganju etiri minuta, s obzirom na relativno mali broj stavki.
Psihometrijske karakteristike ovog instrumenta pokazale su se kao odgovarajue, a alfa
koeficijent za dimenziju otvorenost kree se oko 0.60 (De Vries, 2013).
Instrument koji takoe meri dimenziju otvorenosti je NEO Personality Inventory (NEOPI- R). Za razliku od prethodno opisanih instrumenata operacionalizovan je na osnovu modela
Velikih pet (Big Five model). NEO- PI-R sadri vei broj stavki, tanije, 240, od toga 48 ispituje
dimenziju otvorenosti. Stavke imaju Likertov format sa pet stepeni slaganja, odnosno idu od
snanog neslaganja do snanog slaganja. Ispitanici imaju na raspolaganju oko trideset minuta za
popunjavanje svih stavki ovog instrumenta. Podaci se mogu dobiti na osnovu izvetaja od samog
ispitanika (self- report; S podaci), kao i od strane posmatraa (observer- rating; R podaci) Ono to
daje prednost ovom instrumentu jeste posedovanje skale validnosti. Stavke u okviru ove skale
slue da provere da li su ispitanici ispravno koristili format za odgovaranje, kao i da detektuju da
li su ispitanici skloni zaokruivanju uvek jednog broja na datoj skali ili zaokruivanju socijano4

poeljnih odgovara (Boyle, Matthews, I Saklofske, 2008). Kako bi se izbegla socijalna poeljnost
najbolje je davati stavke koje su podjednako socijalno poeljne. Psihometrijske karakteristike
NEO-PI-R-a pokazale su se izuzetno dobrim, a u prilog tome govori i injenica da je ovo jedan
od najkorienijih instumenata u merenju osnovnih dimenzija linosti. U ovom instrumentu,
koeficijent pouzdanosti za dimenziju otvorenost kree se oko 0.87 (Kneevi, DamonjaIgnjatovi, i uri- Joi, 2004).
Meu postojeim instrumentima, koji mere dimenziju otvorenost postoje izvesne
slinosti, kao I razlike. Zajedniko za sve instrumente je procenjivanje preko Likertove
petostepene skale, koja se kree u opsegu od snanog neslaganja do snanog slaganja, gde je
zadatak ispitanika da odredi u kojoj meri se slae sa ponudjenom stavkom. Ovo je kljuna razlika
izmedju postojeih instrumenata I naeg, novonastalog u kome se koristiti bipolarna skala, I gde
se kao to samo ime kae stavke daju u paru. Prema tome mogui odgovori se kreu u opsegu od
potpunog slaganja sa jednom, do potpunog slaganja sa drugom stavkom u paru, pri emu potpuno
slaganje sa jednom stavkom podrazumeva, potpuno neslaganje sa drugom stavkom iz para.

Ranija istaivanja- korelati

Do sada sprovedena istraivanja pokazuju da dimenzija otvorenosti ka iskustvu korelira
sa velikim brojem raznovrsnih varijabli. Jedna od njih je inteligencija, pri emu se korelacija sa
fluidnom inteligencijom kree oko 0.33, a korelacija sa kristalizovanom oko 0.30 (Ackerman &
Heggestad, 1997; Gignac, Stough, & Loukomitis, 2004).
Novija istraivanja pokazuju da otvorenost direktno korelira sa fluidnom inteligencijom
(sposobnosti reavanja problema), dok je korelacija otvorenosti I kristalizovane inteligencije
(steenog znanja) posredovana aktivnostima koje su neophodne za sticanje znanja (Hogan, 2012).
Longitudinalna istraivanja pokazuju da i uzrast u periodu adolescencije i ranog srednjeg
doba pozitivno korelira sa dimenzijom otvorenosti ka iskustvu, pri emu od 16 do 20 godine
ivota otvorenost pokazuje linearan rast (Vecchione, Alessandri, Barbaranelli, Caprara, 2012),
koji se kasnije usporava, dok su korelacije uzrasta i otvorenosti u kasnijim godinama negativne
(Roberts, Walton, I Viechtbauer, 2006). Odnos otvorenosti ka iskustvu i uzrasta se moe
predstaviti obrnutom u krivulljom koja dostie vrhunac izmeu 40 i 60 godine (Specht, Egloff, i

Schmukle, 2011). Rezultati dobijeni u preko 92 naune studije povezuju pad na crti otvorenosti
sa sve izraenijim konzervatizmom (Chamorro- Premuzic, 2014).
U testovima divergentnog razmiljanja pokazano je da otvorenost ka iskustvu pozitivno
korelira sa kreativnou osobe (McCrae, 1987) .Dokazano je da kako kreativnost u nauci, tako i
kreativnost u umetnosti pozitivno korelira sa dimenzijom otvorenosti ka iskustvu (Feist, 1998).
Dobijeni nalazi ukazuju da otvorenost ka iskustvu I ekstroverzija procenjeni NEO-PI-R
instrumentom imaju znatnu pozitivnu korelaciju (Aluja, Garcia, F.Garcia, 2002) .

Ranija istaivanja- poloaj razliitih grupa

Studije polnih razlika pokazuju da su odnosi otvorenosti i pola odreeni kulturnom
pripadnou, gde se dobija da su ene otvorenije u jednim, a mukarci u drugim kulturama
(Schmitt et al., 2003, 2004), ali i da razlike meu polovima ne pokazuju uvek dovoljnu statistiku
znaajnost (Bashiri, Barahmand, Akabri, Ghamari, Vusugi, 2011). Meutim, kada se radi o
pojedinanim aspektima otvorenosti razlike meu polovima su stabilne, i tu mukarci pokazuju
veu otvorenost ka idejama, dok ene pokazuju veu otvorenost ka oseanjima (Costa,
Terracciano, & McCrae, 2001; McCrae 2002; McCrae et al., 2005).
Istraivanja pokazuju da su ispitanici u odreenim profesijama otvoreniji ka iskustvu. U
jednom od njih pokazano je da profesionalni umetnici i naunici imaju vee skorove na ovoj
dimenziji kada se uporede sa optom populacijom , ali I manje uspenima u svom poslu (Feist,
1998). Jo jedno istraivanje pokazalo je da je otvorenost konzistentno povezana sa kreativnou
u dizajnerskom poslu (Durling, 2003), a to potvruje i istrazivanje koje kae da je otvorenost
kritini prediktor matovitosti studenata na dizajnu. Ovo podrazumeva da otvorenost olakava
studentima dizajnerima da kristalizuju apstrakne ideje i regeneriu znanje u razliitim situacijama
(Chang, Wang, Liang, Liang, 2014).
Otvorenost ka iskustvu pokazuje povezanost i sa nekim poremeajima linosti. Visoka
otvorenost ka iskustvu moe da izazove probleme u socijalnom i profesionalnom funkcionisanju.
(Piedmont, Sherman, Sherman, 2012) . Ona se javlja kod izofrenih poremeaja , narcistikih
6

poremeaja, kao I kod paranoidoidnih poremeaja. Niska otvorenost koja dovodi do nedostatka
uvida moe da objasni istrajnost maladaptivnih obrazaca ponaanja (Piedmont, Sherman,
Sherman, Dy-Liacco, Williams, 2009). Ona se javlja kod aleksitiminih poremeaja (Piedmont, et
al., 2012), kao I kod opsesivno-kompulzivnih poremeaja (Piedmont, et al., 2009).

Aktuelne kontraverze
Istraivanja u okviru kojih je sprovedena ponovna analiza matrice korelacija Katelovog
16PF inventara linosti iz koje su Kosta I MekKre ekstrahovali dimenziju otvorenosti prema
iskustu ne daju dokaze koji bi podrali postojanje ove dimenzije. Izveden je zakljuak da su u
istraivanju na kom su Kosta i MekKre zasnovali postojanje faktora otvorenosti ka iskustvu
koriene neprikladne metode pa tako dobijene rezultate nije mogue replicirtati. NEO-PI i NEOPI-R su zasnovani na faktorskoj analizi indikatora izvedenih iz stavki, dok Ajzenk (1969) i Katel
(1995) istiu da je identifikacija nove dimenzije linosti validna samo ako je otkrivena u analizi
stavki , koja je upravo suprotna korienoj analizi (McKenzie, 1997).
Takoe, na osnovu nekonzistentnih nalaza dobijenih u razliitim istraivanjima koja smo
ranije naveli, ostaje nejasno da li polne razlike na dimenziji otvorenosti postoje ili ne.

Reference:
Ashton, M.C., Kibeom, L. (2009). The HEXACO60: A short measure of the major dimensions
of
personality.
Journal
of
personality
assessment,
91,
340-345.
DOI:
10.1080/00223890902935878. Preuzeto sa adrese: http://web.a.ebscohost.com/ehost/results?
sid=19423edb-ad8b-4bae-a06f6f2e030f2c95%40sessionmgr4005ivid=27ihid=4112ibquery=A+Short+Measure+%22of
%22+the+Major+Dimensions+%22of
%22+Personalityibdata=JmRiPWJ5aCZkYj1tbmgmZGI9cnpoJmRiPW55aCZkYj1kZGgmZGI9c
GJoJmRiPXB6aCZkYj1wZGgmZGI9cHhoJmRiPWlwYSZkYj1oZWgmZGI9aHhoJmRiPW5sZ
WJrJmRiPThnaCZkYj1seGgmZGI9bDBoJmRiPWhlciZ0eXBlPTAmc2l0ZT1laG9zdC1saXZl,
Ashton, C. M., Lee, K., & Goldberg, L. R. ( 2006). The IPIP- HEXACO scales: an alternative,
public- domain measure of the personality constructs in the HEXACO model. Personality and
individual
differences,
42,
15151526.
Preuzeto
sa
adrese:
http://projects.ori.org/lrg/PDFs_papers/Ashton_Lee_Goldberg_2007_PAID.pdf
Babarovi, T., & verko, I. (2012). Adaptacija I validacija HEXACO-PI-R inventara linosti.
Preuzeto sa adrese: file:///F:/pir/1hrvatskaverzijahexaco-a.htm
Babarovi, T., verko, I. (2013). HEXACO dimenzije linosti u hrvatskom
uzorku.
DOI: 10.5559/di.22.3.01. Preuzeto sa adrese: http://hrcak.srce.hr/index.php?
show=clanakiid_clanak_jezik=162364,
Bashiri, H., Barahmand, U., Akabri, Z. S., Ghamari, H., Vusugi, A. (2011). A
study of the psychometric properties and the standardization of HEXACO
personality inventory. Procedia- social and behavioral sciences, 30, 11731176. doi:10.1016/j.sbspro.2011.10.228. Preuzeto sa adrese:
http://www.sciencedirect.com/science/article/pii/S1877042811020532
Boyle, G. J., Matthews, G., & Saklofske, D. H. (2008). The Sage handbook of
personality theory and assessment: Vol. 1 personality theories and models.
Los Angeles, United States: Sage Publications. Preuzeto sa adrese:
Bourdage, S. J., Lee, K., Ashton, C. M., i Perry, A. ( 2007). Big Five and
HEXACO model personality correlates of sexuality. Personality and individual
differences, 43, 1506- 1516. Preuzeto sa adrese:
Chang, C. , Wang, J. , Liang, C. , i Liang, C. (2014) Curvilinear effects of
openness and agreeableness on the imaginative capability of student
designers. Thinking skills and Creativity, 14, 68-75. DOI:
10.1016/j.tsc.2014.09.001. Preuzeto sa adrese:
De Vries, E. R. (2013). The 24- item Brief HEXACO inventory (BHI). Journal of
research in personality, 47, 871- 880. Preuzeto sa adrese:
8

Feist, G.J. (1998). A meta-analysis of personality in scientific and artistic

creativity. Personality and social psychology review, 2 (4), 290-309. Preuzeto
sa adrese:
Gouri, M., & Zubin, R. M. ( 2013). Openness to experience and work
outcomes:
exploring the moderating effects of conscientiousness and job complexity.
Preuzeto sa adrese:
Hogan, M. (2012). Openness to experience and intellectual ability. Preuzeto
sa adrese: http://www.psychologytoday.com/blog/in-onelifespan/201211/openness-experience-and-intellectual-ability
Kneevi, G., Damonja- Ignjatovi, T., i uri- Joi, D. (2004). Petofaktorski
model linosti.
Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
McGreal, S. (2013). The knowledgeable personality. Preuzeto sa adrese:
http://www.psychologytoday.com/blog/unique-everybody-else/201308/theknowledgeable-personality
McCrae, R. ( 1992). Openness to experience as a basic dimension of
personality.
Preuzeto sa adrese:
Roberts, BW., Walton, KE. & Viechtbauer, W. (2006). Petterns of mean- level
change in personality traits across the life course: a meta- analysis of
longitudinal studies. Psychol bull, 132, 1- 25. Preuzeto sa adrese:
Specht, J. , Egloff, B. , i Schmukle, S.C. (2011). Stability and change of
personality across the life course: The impact of age and major life events on
mean-level and rank-order stability of the Big Five. Journal of Personality and
Social Psychology, 101 (4), 862-882. DOI: 10.1037/a0024950. Preuzeto sa
adrese:
Schmitt, D. P., Realo, A.,Voracek, M., & Allik, J. (2008). Why cant a man be
more like woman? Sex differences in Big Five personality traits across 55
cultures. Journal of Personality and Social Psychology, 94 (1), 168-182.
Preuzeto sa adrese:

10