Robert R. MekKre i Pol T.

Kosta
(Robert R. McCrae & Paul T. Costa, Jr.)
Nacionalni Institut za prouavanje starenja, Baltimor, SAD
(National Institure on Ageing)
STRUKTURA CRTA LINOSTI KAO UNIVERZALNA INSTANCA
Obrasci kovarijacija meu crtama linosti u populaciji engleskog govornog
podruja mogu se rezimirati petofaktorskim modelom ili FFM (FFM od fivefactor model). Da bi dosegli meukulturalnu mogunost uoptavanja koju
petofaktorski model prua, podaci iz istraivanja koja su koristila est prevoda
Revidiranog NEO-PI-R-a (PI od Personality Inventory ili inventara linosti) (P.T.
Costa & R.R. McCrae, 1992) uporeeni su sa amerikom strukturom faktora. Iz
nemakog, portugalskog, hebrejskog, kineskog, korejskog i japanskog uzorka (N
= 7 134) izronile su sline strukture posle varimaks rotacije pet faktora. Kada su
primenjene ciljane rotacije, amerika faktorska struktura se gotovo u potpunosti
ponovila ak i na nivou sekundarnog znaenja. Poto istraeni uzorci
predstavljaju izrazito raznorodne kulture, s jezicima iz pet razliitih jezikih
grupa, ovi podaci ubedljivo ukazuju na to da je struktura linosti univerzalna
instanca.
Ve je tradicija da antropolozi i interdisciplinarni psiholozi istiu ogromnu raznovrsnost
kulturnih inilaca, kao i znaaj njihovog uticaja na individualnu psihologiju (Markas i Kitajama Markus & Kitayama 1991). Sa druge strane, noviji razvoj evolucione psihologije (Koner Konner, 1991) i genetike ponaanja (Lelin - Loehlin, 1992) stvorio je potrebu za istraivanjem
univerzalnosti ljudske prirode koja nadrasta prepreke kulturnih razlika. Ovaj lanak daje pregled
skoranjih nalaza koji ukazuju na to da je struktura individulanih razlika u sklopu linosti
jednoobrazna u veem broju razliitih kultura, i da je, stoga, osnovano pretpostaviti da je ta
struktura univerzalna. Zajednike dimenzije linosti, prema tome, mogu da obrazuju okvir za
razumevanje kulturnih razlika.
Svi svetski jezici (Dixon, 1977) sadre rei za odreivanje crta linosti relativno
postojane stilove razmiljanja, oseanja i ponaanja. Pod strukturom linosti psiholozi
podrazumevaju oblik kovarijacija izmeu crta linosti, obino svedenih na relativno mali broj
faktora koji predstavljaju osnovne dimenzije linosti. Na primer, irom engleskog govornog
podruja drutveni ljudi obino su i energini i veseli, a sve te crte zajedniki definiu dimenziju
nazvanu ekstraverzija. (H. J. Eysenck & Eysenck,1967).
Ukoliko bi crte linost bile arbitrarno oblikovane kulturom - na primer vaspitnom
praksom, verskim i moralnim vrednostima, kao i pomo'u aperceptualnog sistema kodiranog u
svakom jeziku - tada bi se na tlu razliitih kultura mogle nai sasvim razliite crte linosti i
strukture crta. Ukoliko, pak, crte jedne linosti predstavljaju varijacije u osnovnim nainima na
koje ljudi reaguju ili doivljavaju neko iskustvo, struktura linosti bi mogla biti univerzalna. Ta
univerzalnost bi se mogla pripisati biolokoj osnovi vrste ili bi mogla predstavljati isto
psiholoku posledicu imanja zajednikog iskustva ivljenja u grupi, apstraktnog miljenja ili
svesti o sopstvenoj smrtnosti.
Kroskulturalne studije linosti godinama su sprovoene na osnovu upinika prevedenih
sa engleskog jezika (npr. Bond, Nakazato & Shiraishi, 1975) i esto su ukazivale na ponovljive,
istovetne faktore (S.B.G.Eyesenck, 1983). Iako su ove studije bile u izvesnom smislu prerane, s
obzirom da doskoro nije bilo konsezusa meu psiholozima linosti o tome ta je osnovna
1

struktura linosti u engleskoj govornoj populaciji. Da li je sainjena od tri faktora (S.B.G.

Eysenck, 1983), osam (Comrey, 1970) ili esnaest (Cattell, Eber & Tatsuoka, 1970)?
Mnogi psiholozi su danas ubedjeni da je najbolja reprezentacija strukture crta
omoguena primenom petofaktorskog modela (FFM; Digman, 1990; ali videti i: Block, 1995,
zbog oprenog miljenja). Sudei po petofaktorskom modelu veina crta linosti mogla bi se
podvesti pod pet osnovnih dimenzija: neurotinost u odnosu na emocionalnu stabilnost (N);
ekstraverzja ili surgencija (E); otvorenost ka iskustvu ili intelektualizovanje, imaginativnost,
kultura (O); saradljivost naspram antagonizMA (A); i Savesnost Volja za postignuem (C).
Ove dimenzije se mogu nai u svim pridevima kojima se oznaavaju crte linosti, kao i u
mnogim upitnicima napravljenim da operacionalizuju mnotvo razliitih teorija linosti (McCrae
& John, 1992).
Svaki od ovih faktora predstavlja zajedniku varijansu izmeu znatno veeg skupa
specifinijih crta ili aspekata. Revidirani NEO-Inventar linosti (NEO-PI-R; Costa & McCrae,
1990) je razvijen da bi se operacionalizovao petofaktorski model odreivanjem 30 specifinih
aspekata, po est za svaki faktor. Faktorska struktura ovih 30 skala bila je ponovljeno dobijana
irom engleskog govornog podruja (npr. Piedmont,1994) sa slinim faktorima naenim i kod
ena i kod mukaraca, i kod starijih i kod mlaih odraslih, i u poduzorku pripadnika bele i u
poduzorku pripadnika drugih rasa (Costa, McCrae & Dye, 1991). Poto je instrument preveden
na veliki broj razliitih jezika, moe se koristiti za istraivanje interjezike mogunosti
generalizacije petofaktorskog modela.
JEZIK I LINOST
Linost i njeno odreivanje blisko su povezani sa govornim jezikom. Sve ljudske
kulture poseduju rei koje opisuju individualne razlike u linosti, a znaajan deo procesa
socijalizacije sastoji se od uenja ovih termina, kao i naina njihove primene na sebe i druge. Za
razliku od fizikih karakteristika, crte linosti su apstrakcije koje se ne mogu direktno izmeriti,
ve se o njima mora zakljuivati na osnovu kompleksnog skupa manifestnog ili latentnog
ponaanja. Prilikom procene jednog oveka potrebno je izvesti pomenute zakljuke, a u
psiholokim studijama to se ini tako to se ispitaniku daju check-liste ili upitnici na govornom
jeziku. ak se i tehnike procene, poput psihijatriskih dijagnoza, ultimativno oslanjaju na
govorni jezik: da bi se dijagnostifikovao narcistiki poremeaj linosti, recimo, mora se razumeti
znaenje pojmova kao to su grandiozan, iskoritavaki, zavidan i arogantan (American
Psychiatric Association, 1994).
Leksiki pristup strukturi linosti (Goldberg, 1981) usvaja hipotezu da zbog toga to su
crte linosti tako vane za ljudske interakcije, sve znaajne crte moraju biti kodirane u govorni
jezik. Shodno tome analiza jezikih oznaka za crte dovee do definisanja strukture linosti.
Petofaktorski model je originalno nastao iz analiza zapoetih listama termina za oznaavanje crta
iz renika engleskog jezika. Nain za pronalaenje univerzalnog skupa bazinih dimenzija bio je
sprovoenje psiholeksikih studija na to vie razliitih jezika.
Rezultati tih istraivanja do danas su ostali nejasni. Petofaktorski model je nesumnjivo
ponovo otkriven u studijama crta na nemakom jeziku (Ostendorf, 1990), ali su, s druge strane,
samo etiri od pet faktora pronaena u analizi madjarskih prideva (De Raad & Szirmak, 1994).
Yang i Bond (1990) pronali su pet faktora u kineskim terminima za crte, ali oni nisu pokazali
jedan na jedan korespondenciju sa dimenzijama petofaktorskog modela. Do slinih otkria u
tagalogu - filipinskom jeziku, doli su Church i Katigbak (1989).
Moemo interpretirati ove studije kao dokaz da struktura linosti primetno varira kroz
kulture, a alternativno tumaenje bi bilo da je izbor leksikog pristupa u otkrivanju strukture

linosti strategija sa izvesnim ogranienjima. Ponimo od toga da sve crte linosti jednostavno
nisu kodifikovane kao pridevi. U engleskom jeziku, na primer, ne postoji ni jedan pridev za
oznaavanje tako poznatih crta kao to su potreba za raznovrsnou i tolerancija dvosmislenosti.
Kulture izdvajaju ogranien raspon iz spektra crta linosti da bi ih kodifikovale u svom
reniku, a selekcije mogu da se razlikuju. Jezici se razlikuju ne samo po preciznosti znaenja
termina za odgovarajuu crtu (kao to svaki prevodilac zna), ve vie po aspektima linosti koje
njihovi renici naglaavaju (Angleitner, Ostendorf, & John, 1990). Leksike studije tako meaju
razlike u strukturi linosti sa razlikama u jezicima.
Da bi se istraile meukulturalne razlike u strukturi per se neophodno je odrati
konstantnim procenu linosti merenjem istih crta u razliitim kulturama. To je, naravno, lake
rei nego uraditi; pronai pravi ekvivalent za jednu re u drugom jeziku esto je nemogue.
Umesto toga znaenje se obino prenosi na nivou fraze ili itave reenice, tako da upitnici, koji
koriste uslovne i kontekstualizovane iskaze za procenu linosti, moraju biti bolje kroskulturalno
prenosivi od lista prideva. Kad su prevedene, skale linosti mogu obezbediti grubo uzevi
ekvivalentan skup varijabli, i tada bi se ozbiljnije mogli zapitati da li su relacije izmeu ovih
varijabli nepromenljive u odnosu na kulturu.
STRATIFIKOVAN UZORAK JEZIKA
Zbog injenice da se na svetu govori oko 4000 razliitih jezika praktino je nemogue
direktno utvrditi univerzalnost strukture linosti. Takozvane hologeistike metode osmiljene su
da omogue iroko rasprostranjene generalizacije (Naroll, Michick & Naroll, 1980),
obezbeujui tako da bude istraen relativno veliki uzorak kultura. Ipak, uzimanjem male i ne
sluajne selekcije jezika na koje je veina upitnika za prouavanje struktura linosti prevedena,
ove metode nisu direktno primenljive.
Kako to obino biva, NEO-PI-R je preveden na nekoliko jezika iz takozvanih razliitih
jezikih porodica. Porodice jezika su grupe jezika sa zajednikim istorijskim poreklom i
srodnim reima. Jezici koji ih ine imaju izvesne slinosti u gramatici i sintaksi. Na taj nain oni
konstituiu znaajnu osnovu za stratifikovanje uzorka svetskih jezika. U ovom lanku ispitivali
smo faktorsku strukturu NEO-PI-R-a prevedenog na nemaki (jezik slian engleskom, a pripada
germanskoj grani indoevropske porodice jezika), portugalski (romanska grana indoevropskih
jezika), hebrejski (hamito-semitski jezik), kineski (sino-tibetanska porodica), korejski i japanski.
Poslednja dva jezika nisu svrstana ni u jednu porodicu, iako korejski ima slinosti s altajskim
jezicima (kao to su turski i mongolski), dok su neki naunici primetili slinost japanskog sa
australijsko-azijatskim (poput kmerskog), odnosno japanskog sa australonezijskom grupom
jezika (poput samoanskog) (Languages of the world, 1993).1
Ako, kao to Sapir (1921) tvrdi, neiju realnost strukturie jezik kojim govori, i ako su
crte linosti u osnovi drutvene konstrukcije (Hampson, 1988), onda bi se moglo oekivati da
radikalno razliiti jezici vode ka veoma razliitim konstruktima linosti. Time to smo pravili
uzorak od razliitih grupa jezika testirali smo ogranienja mogunosti za generalizaciju
petofaktorskog modela.

Zapadnjacima se moe initi da su kineski i japanski slini jezici, ali ova dva jezika su u
potpunosti razliita. Kineski je monosilabiki jezik, pri emu se razlika meu identinim
slogovima postie razliitim intonacijama. U svom klasinom obliku kineski je jezik velike
kompaktnosti. S druge strane, japanski je polisilabiki, ne poseduje tonove poput kineskog, i
to je jezik beskonanih reenica. (Keene, 1995, str.2).
3

OSTALE KULTURALNE RAZLIKE

Sedam drutava poreenih u ovoj studiji razlikuju se, naravno, ne samo po jeziku.
Istorijski, hebrejska, portugalska i nemaka kultura oblikovane su judeo-hrianskom tradicijom,
dok su japanska, kineska i koreanska kultura odreene budistikom i konfuijanskom tradicijom.
Nemaka i Japan su relativno bogata drutva, dok Portugalija i Juna Koreja to nisu. Sjedinjene
Amerike Drave i Japan trenutno imaju politike sisteme koji naglaavaju graanska prava
pojedinca, dok Juna Koreja i Izrael - obe pod pretnjom regionalnih konflikata - to nemaju.
(videti Diener, Diener, & Diener, 1995).
Moda relevantnije od jezika na strukturu linosti utiu kulturalne razlike u socijalnim
normama, stavovima i vrednostima. Naprimer, Smith, Dugan i Trompenaars (1996) su merili
vrednosti kod menadera i zaposlenih u 43 zemlje. Primenom multidimenzionalnog skaliranja
pokazali su da Japan, Hong Kong i naroito Juna Koreja imaju niske skorove na dimenziji
opredeljenost za egalitarizam - konzervativizam, dok su Portugalija, Nemaka i SAD imale
visoke skorove. Schwartz (1994) je na slian nain, koristei rejtinge vrednosti uitelja da bi
rangirao 38 kulturnih grupa po vrednostima dimenzija kulturnog nivoa, otkrio da je Hong Kong
skorovan relativno visoko u dimenziji konzervativizma, dok je Zapadna Nemaka skorovana
visoko u autonomiji.
Najrasprostranjenije ispitivana kulturalna varijabla je individualizam kolektivizam.
Glavni nalaz ukazuje na razlike u bazinim psiholokim procesima izmeu kolektivistikih i
individualistikih konteksta. (Kagitcibasi & Berry, 1989, str. 516). Diener i ostali (1995)
izvestili su o rejtinzima H. C. Triandisa na individualizmu kolektivizmu u 55 zemalja na skali
od 1-10. Uzorci istraivani za potrebe ovog lanka distribuirani su u veini u tom opsegu: Juna
Koreja (3), Japan (4), Portugalija (5), Izrael (6), Zapadna Nemaka (8), SAD (10). Ukoliko su
znaajno razliiti faktori linosti pronaeni u ovim razliitim uzorcima, kulturalne razlike u
konzervativizmu odnosno kolektivizmu mogu nagovestiti mogua objanjenja (uporedi:
Betancourt & Lopez, 1993). Pronalaenje slinih faktora u svim ispitanim uzorcima uprkos
velikim razlikama meu jezicima i kulturama bi obezbedilo vrste dokaze univerzalnosti crta
strukture linosti.
METOD
Uzorci
Podaci iz sedam faktorskih struktura su poreeni. Osnova za poreenje bili su
normativni podaci za NEO-PI-R, uzorak od 500 ena i 500 mukaraca, starosti od 21 godine
navie, selekcionisanih na osnovu amerikog popisa (U.S Department of Commerce, Bureau of
the Census, 1984) uvaavajui godita i rasnu pripadnost. Meutim, oni su na neki nain ipak bili
obrazovaniji od proseka amerike populacije (Costa & Mc Crae, 1992).
Nemaki uzorak je obuhvatao 646 ena i 642 mukarca (plus 36 ispitanika iji pol nije
zabeleen) uzrasta od 15 do 83 godine, uglavnom prijatelja i roaka regrutovanih od studenata
psihologije. Oko 60% ispitanika bili su studenti (Ostendorf & Angleitner, 1994). Portugalski
uzorak sainjen je od 1133 ene i 861 mukarca (i 6 ispitanika nepoznatog pola) starosti od 17 do
84 godine iz jedne portugalske pokrajine. Obuhvaena je itava skala socioekonomskih i
obrazovnih nivoa. Nepismenima i onima koji iz bilo kog razloga nisu bili u stanju da itaju sami
upitnik je zadat usmeno (M.P.Lima & A.Simes, lina komunikacija, 1. januar, 1995).

Dva uzorka kandidata za posao (539 ena starih 17-18 godina, i 396 mukaraca u
proseku starih 28 godina i 4 meseca) popunjavali su hebrejski prevod NEO-PI-R-a (Montag
&Levin, 1994). Kinesku verziju upitnika su popunjavali studenti psihologije (191 ena i 161
mukarac), koji su dobili istraivake kredite za svoje uee (McCrae, Costa & Yik, 1996;
McCrae, Zonderman, Costa, Bond & Paunomen, 1996).
U korejskom uzorku NEO-PI-R je ispunilo 1087 ena i 1234 mukarca (plus dva
ispitanika iji pol nije zabeleen), brucoa (Lee, 1995). Japanski uzorak sastojao se od 200
studenata koleda (146 ena i 54 mukarca). Faktorsku analizu glavne osovine uradili su Gondo,
Shimonaka, Nakazato, Ishihara i Imuta (1993); a za potrebe ovoga istraivanja primenjena je
metoda glavnih komponenti (Y.Shimonaka, lina komunikacija, 1. jun 1995). Treba imati na umu
da su faktorske strukture iz japanskog i kineskog uzorka razmatrane i na drugom mestu (McCrae,
Zonderman, i drugi, 1996).
Upitnik
NEO-PI-R je upitnik od 240 stavki, konstruisan primenom racionalnog i faktoroskoanalitikog metoda sa ciljem operacionalizacije petofaktorskog modela. Svaki od pet faktora
predstavljen je sa est specifinih crta (za spisak aspekata i njihovu klasifikaciju videti Tabelu 1).
Odgovori su dati na petostepenoj skali u rasponu od ni malo se ne slaem do potpuno se slaem.
Podaci o pouzdanosti, postojanosti i validnosti aspekata i faktora sumirani su u priruniku (Costa
& McCrae, 1992).
Sve prevode radili su na maternjem jeziku strunjaci sa obrazovanjem iz psihologije.
Posle zavrenog prevoda, drugi prevodilac (kome nije bila poznata originalna engleska verzija
upitnika) izveo je naknadni prevod na engleski jezik. Taj novi prevod su potom ispravljali autori
testa. Stavke (a obino je to bilo manje od 10% od 240 ajtema), za koje se ispostavilo da nisu
odgovarale oekivanom znaenju prevodilac je ponovo pregledao i korigovao. 2 Korigovane
stavke su zatim ponovo prevedene na engleski i izmenjene ako je bilo neophodno. Prevodioci su
ohrabrivani da prevode tako da ouvaju znaenje stavki, ak iako je to podrazumevalo male
promene u doslovnom sadraju. U nekim sluajevima, nekoliko stavki (npr. 15 ajtema u
kineskoj verziji) revidirano je nakon pilotskog testiranja.
Analize
Iako su brojne statistike tehnike koriene da bi se procenila psihometrijska jednakost
prevoda (Butcher & Han, 1996), najuobiajeniji pristup bio je poreenje struktura faktora.
Faktorska analiza odreuje klastere varijabli koje su meusobno povezane i u relativno nezavisne
od ostalih varijabli; tako faktorska zasienja govore o konvergentnim i diskriminantnim
vrednostima varijabli. Ukoliko preveden instrument pokazuje istu strukturu faktora kao i
original, najverovatnije je da konstrukt validnost skala od kojih je sainjen odrana.
Postoji nekoliko razliitih metoda za faktorizaciju i za ocenu replikabilnosti. Poslednji
radovi s konfirmatornom faktorskom analizom (Church & Burke, 1994) sugeriu da to moda
nije optimalan metod za prouavanje strukture linosti. McCrae, Zonderman i ostali (1996)
dokazali su da koeficijenti kongruencije izmeu varimaks rotiranih glavnih komponenti iz dva
uzorka obezbeuju direktan i poznat nain za procenu slinosti faktora. tavise, dodatno su
predloili da ciljana rotacija prevedenih skala moe biti korisna za pokazivanje koliko precizno
struktura moe biti poravnana s originalnim faktorima. Takoe, oni su ponudili na Monte Karlo
2

Relativna lakoa sa kojom je mogue izvesti precizno prevoenje pokazatelj je injenice da

opis linosti prevazilazi okvire jezika.
5

metodi zasnovan test za utvrivanje znaajnosti koeficijenata kongruencije i za faktore i za

varijable pod ciljanom rotacijom.
Kada su faktorisane, skale crta iz NEO-PI-R-a ne pokazuju jednostavnu strukturu. Iako
svaka crta treba prvenstveno da se zasiti na faktoru kome je dodeljena, sekundarna zasienja su
takoe oekivana za mnoge crte. Npr. N2: gnevni hostilitet generalno ima negativno zasienje
faktorom A: ljudi koji su esto ljuti nalaze da im je teko da se slau sa drugima. Asertivnost je
razmatrana kao crta faktora E, ali je u amerikom uzorku ona konzistentno sekundarno zasiena
trima drugim faktorima. Asertivni ljudi nisu samo ekstravertni, ve su i samopouzdani (nisko N),
dominantni (nisko A) i ambiciozni (visoko C).
Ove nijanse u znaenju su naroito korisne za procenu interkulturalne pouzdanosti
strukture linosti. est crta faktora E nisu meusobno zamenljive oznake jednog faktora. One su
razliite crte prepoznatljive po svom sekundarnom zasienju drugim faktorima. E1: toplina treba
da pokae pozitivno zasienja na faktoru A, dok E5: potraga za uzbuenjima treba da pokae
negativno zasienje. Odravanje takvih sekundarnih zasienja bi ukazivalo na univerzalnost ne
samo pet irokih faktora, nego i specifinih crta koje ih definiu.
REZULTATI
Za svaki od est uzoraka prvo je istraeno pet varimax-rotiranih glavnih komponenti.
Na tabeli 1 prikazani su rezultati s dva najvea uzorka (faktorske matrice za svih est uzoraka
mogu se dobiti od autora). Jasno je da svih pet faktora mogu biti jasno prepoznati u oba uzorka,
iako su korejski podaci na neki nain sliniji originalnim nego portugalski. I primarno i
sekundarno zasienje (npr. negativno zasienje N2: besno neprijateljstvo na A) veoma lie na
ameriku strukturu.3 Slini rezultati su dobijeni i na ostala etiri uzorka. Kroz svih est uzoraka
crte imaju vea zasienja od 0.40 na oekivanom faktoru u 163 od 180 sluajeva (91%).
Koeficijenti kongruencije (Barrett, 1986; Wrigley & Neuhaus, 1955) potom su
izraunati izmeu svakog skupa faktorskih zasienja i zasienja u amerikom standardnom
uzorku. Vrednosti vee od 0.9 obino se uzimaju kao dokaz da je faktor replikabilan. Kao to
pokazuje Tabela 2 svi osim etiri faktorska koeficijenta kongruencije dostigli su ovaj nivo.4
Konano, koeficijenti kongruencije su izraunati uporeivanjem petnaest parova od est
prevoda. Ovo je obezbedilo prilino strog test replikabilnosti, zato to su se i najmanje greke u
svakom prevodu uveavale sa poreenjima dva prevoda. Koeficijenti kongruencije izmeu
korejske i portugalske strukture prikazani u Tabeli 1 su : 0.98, 0.79, 0.89, 0.82 i 0.94 za N, E, O,
A i C onim redom kako slede - vrednosti pokazuju znaajnu slinost, ali ne i identinost. Kada je
jedan faktor ispitivan kroz sva poreenja, svih 15 koeficijenata kongruencije preli su 0.90 za N i
C, i svi su premaili 0.88 za faktor O. Sistematino nie vrednosti - poput 0.50 izmeu japanskog
i kineskog uzorka - dobijane su za E i A faktore; samo jedna treina od ovih koeficijenta
kongruencije dostigla je kriterijum od 0.90.
3

Odvojene analize u okviru polova su takoe uraene za potrugalski i korejski uzorak. Strukture
su sutinski identine i za ene i za mukarce, gde svi meupolni faktorski koeficijenti
kongruencije prelaze 0.95.
4
Alternativni index faktorske slinosti - koeficijent faktorske uporedljivosti (Eweret, 1983)takoe je dobijen u amerikom uzorku sa veoma slinim rezultatima. Samo koeficijenti za
faktore E (0.75) i A (0.78) u japanskom uzorku i za faktor E (0.89) u portugalskom uzorku bili
su manji od 0.90 to je uobiajen kriterijum za faktorsku replikabilnost.
6

Ovaj rezultat ne iznenauje zato to su E i A poznati kao ose interpersonalnog

cirkumpleksa.
(McCrae & Costa, 1989), u kojem su crte distribuirane u krunom poretku. Orijentacija
osa koja definie ovu ravan je, prema tome, na neki nain arbitrarna. U sluaju japanske
varimaks strukture, faktori oznaeni kao E i A mogu biti bolje opisani kao alternativne ose
Afilijativnosti i Submisivnosti (McCrae, Zonderman, i drugi, 1996). U portugalskom uzorku E
faktor prikazan u Tabeli 1 je takoe blago nagnut u pravcu Afilijativnosti.
Ako su razlike izazvane iskljuivo sluajnom rotacijom, bilo bi mogue nai
odgovarajue faktore meu razliitim jezicima rotirajui ih sve oko zajednike mete.
Ortogonalna prokrustovska rotacija, koristei amerike standardne faktorske strukture kao te
mete, je tako izvedena za svih est uzoraka, a oni su poreeni i sa amerikom metom i
meusobno.
Rezultati pokazuju da kada je rotacija voena hipotetikom metom, praktino identine
strukture su naene u svih sedam uzoraka. Srednji meujeziki faktorski koeficijenti
kongruencije bili su 0.96, 0.95, 0.94, 0.96 i 0.96 za N, E, O, A i C, a samo dva od 105
koeficijenata nisu dosegla 0.90 ( a ova dva koeficijenta iznosila su 0.89). Ove vrednosti su
daleko vie od sluajno oekivanih posle Prokrustove rotacije (McCrae, Zonderman, i drugi,
1996).
Koeficijenti kongruencije mogu se izraunati kako za varijable tako i za faktore, i
procenjeni po statistikoj znaajnosti. Ovi koeficijenti uzimaju u obzir zasienje na svih pet
faktora, i na taj nain mogu biti korisni u utvrivanju individualnih crta koje pokazuju nepravilnu
sliku rasturanja sekundarnih zasienja. Mada, praktino nije pronaen ni jedna nepravilanost:
posle prokrustovske rotacije, 177 od 180 poreenja sa amerikom strukturom pokazala su se kao
znaajna. Slinost sekundarnih zasienja ilustrovana je u Tabeli 3, koja prikazuje zasienja za
E3: Asertivnost. Iako osobine lidera mogu varirati od kulture do kulture, u svih sedam
istraivanih kultura naeno je da pojedinci koji afirmiu sebe i spremno iznose svoje miljenje
obino imaju visoke skorove na E i C, i niske skorove na N i A.
DISKUSIJA
Meukulturalne i meujezike slinosti u strukturi NEO-PI-R-a pokazane na ovim
uzorcima su na vie naina zanimljive. Manje vie bukvalni prevodi stavki izdvojenih u
amerikim uzorcima pokazali su se kao sasvim zadovoljavajui u razliitim kulturama, bez
potrebe za detaljnom prepravkom ili adaptacijom (iako analize stavki jo uvek mogu biti
poeljne za finiji prevod skala). Struktura dobijena na uzorku odraslih amerikih dobrovoljaca je
dobijena i na uzorku japanskih studenata i izraelskih kandidata za zaposlenje. Model linosti
zasnovan na crtama izraenim pridevima engleskog jezika, moe biti smisleno primenjen ne
samo u slinim jezicima, kao to je nemaki npr, nego i u potpuno drugaijim, kao to su recimo
kineski i korejski.
Pulver, Allik, Pulkkinen i Hamalainen (1995) preveli su raniju verziju NEO-PI-R-a na
finski i estonski, i nali su dokaze za petofaktorski model u ova dva jezika iz druge familije:
uralske. (Paunonen, Jackson, Trzebinski & Forsterling, 1992, takoe su nali dokaze za FFM u
finskom). Prema tome, vrlo slina struktura linosti moe biti naena u najmanje est razliitih
jezikih familija, koje zajedno ukljuuju maternje jezike veine svetskog stanovnitva. Ovo teko
da je iscrpno pravljenje uzoraka od jezikih grupa (jezici amerikih starosedelaca i subsaharski

jezici predstavljaju neobradjene izuzetke), ali ono jasno pokazuje da petofaktorska struktura
linosti na neki nain prevazilazi jezik, i da ustvari moe biti univerzalna.
Trebalo bi pomenuti nekoliko injenica u prilog tvrdnji o univerzalnosti strukture
linosti. Kao prvo, sve zemlje u kojima su pravljeni uzorci za ovu studiju su moderne
industrijske zemlje sa dugom tradicijom pismenosti. Ustvari, hebrejska i kineska literatura
javljaju se mnogo vekova pre pisanih tragova na engleskom jeziku. Ni jedna studija
petofaktorskog modela nije uraena na osnovu istraivanja u plemeskim zajednicama, koje ne
koriste pismo. Mogue je da su crte drugaije konfigurisane u ovim kulturama. Drugo, injenica
da se pet faktora moe pronai u razliitim kulturama ne znai da oni svugde imaju istu ulogu
(Bond & Forages, 1984). Individualne razlike u faktoru saradljivost antagonizam mogu biti od
malog znaaja u drutvima u kojima su interpersonalni odnosi rigidno diktirani socijalnim
ulogama, a varijacije u savesnosti mogu biti nebitne u kulturama koje line ambicije ne vrednuju
visoko. Tree, poto u ovu studiju nisu ukljuene mere crta linosti uroenika i domorodaca,
ostaje mogunost da se kulturalno jedinstveni faktori mogu otkriti i izvan N, E, O, A i C.
Vano je istai da jednakost faktorske strukture ne znai da su razliiti prevodi
instrumenta isto to i paralelne forme testa. Sirovi skorovi mogu imati veoma razliite
interpretacije u razliitim kulturama iako prevodi tano reflektuju iste konstrukcije crta
(Geisiner, 1994). Odrediti da li je pojedinac u jednoj kulturi stvarno introverniji, poverljiviji ili
vredniji od pojedinaca u drugoj kulturi teak je zadatak koji zahteva da se istraiva rukovodi
mnogim alternativnim objanjenjima (npr. nivoi teine stvaki, samopredstavljaki stilovi) za
oigledne razlike.
Bilo kako bilo, nalaz da postoji univerzalna struktura linosti je dobra vest za
interkulturalne psihologe. Kao to je Triandis (1980) primentio: Poto je utvrivanje
kulturalnih razlika ekstremno teak zadatak, za sadanje generacije interkulturalnih psihologa bi
davanje vrhunskog prioriteta ustanovljavanju optosti psiholokih zakona mogla biti jednako
dobra strategija. (str. 9). Opti zakoni strukture linosti predlau raspon crta koji bi trebalo
ispitivati crta u petofaktorskom modelu i promoviu korienje uvezenih ili etik upitnika kao
sastavni deo interkulturalnih istraivanja.
Tokom mnogo godina antropolozi su prouavali kako kulture nude razliita reenja za
univerzalne probleme prehranjivanja, proizvodnje i raspodele rada. Sada je opravdano traiti od
naunika da istrae jedinstvena kulturalna ispoljavanja zajednikih dimenzija linosti. Kako je
iskazana straljivost? Koje mogunosti postoje za iskazivanje socijalne interakcije i samoe?
Kako je kanalisana intelektualna radoznalost? Kako je kontrolisana agresivnost? Kako je
definisana i nagraena odgovornost? Ovakva pitanja mogu stvoriti osnovu za obnovljeno
interesovanje za jednu od najcenjenijih grana antropologije, kulture i linosti (McCrae, Costa &
Yik, 1996).
Nalaz da je struktura linosti univerzalna takoe pokree pitanja za veliki broj drugih
disciplina. Da li je za univerzalnost zasluna zajednika genetska osnova linosti (Loehlin,
1992)? Koja je, ukoliko je ima, evoluciona znaajnost individualnih razlika u crtama (Tooby &
Cosmides, 1990)? Da li faktori linosti utiu na psihopatologiju, obrazovno postignue,
profesionalna interesovanja i politike stavove na sline naine u razliitim kulturama - da li su
primenjene psihologije takoe do neke mere univerzalne?
Psiholozima linosti je trebalo mnogo decenija da odgovore na pitanja o broju i prirodi
osnovnih dimenzija crta u populaciji engleskog govornog podruja. Sreom ini se da ta duga
borba ne mora da bude ponovljena i u svakoj drugoj kulturi ponaosob. U najmanju ruku
petofaktorski model obezbeuje solidan poetak za razumevanje linosti ma gde.

Dodatak:
Tabela 1
Faktorksa struktura NEO-PI-R-a (inventara linosti) na korejskom i portugalskom
______________________________________________________________________
____
Varimaks rotirane glavne komponente
__________________________________________________
N
E
O
A
C
_________ ________ ________ ________ ________
K
P
K
P
K
P
K
P
K
P
77
14
04
01
03
08
16
02
15
65
13
28
08
06
52
27
27
03
79
21
09
05
12
07
10
23
18
71
20
08
13
03
02
09
07
20

NEO-PI-R crta
N1:An
ksioznost
83
N2:
Hostilnost
58
N3:
Depresija
77
N4:
Uznemirujua
77
samour
edsreenost
(stidljiv
ost )
N5:
Impulsivnost
46
N6:
Ranjivost
69
E1:
Toplina

38

22
-

66
-

25

E2:
Drutvenost
E3:
Asertivnost
E4:
Aktivitet
E5:
Traenje
uzbuenja
E6:
Pozitivne
emocije

30

36
-

21
-

31
-

09

14

08

05

01

40

43

65

70

09

17

45

21

09

26

66

66

08

13

29

12

20

11

36

32

62

17

13

01

05

69

18

01

25

19

57

46

23

36

17

04

26

19

21

36

30

38

11

06

55

01

12

52

22

12

11

26

07

22

08
-

21

03

03

10

65

56

28

O1:

44

19

18
-

Matovitost
O2:
Estetinost
O3:
Oseajnost
O4:
Akcija
O5:
Ideje
O6:
Vrednosti
A1:
Poverenje
A2:
Iskrenost
A3:
Altruizam
A4:
Popustljivost
A4:
Potenje
A6:
Tolerantnost
C1:
Kompetentnost
C2:
Red
C3:
Odgovornost
C4:
Ambicioznost
C5:
Samodisciplina
C6:
Promiljenost

09

13

02

20

68

67

07

12

15

11

08

06

19

12

67

67

14

13

19

19

09

14

52

31

60

61

06

19

17

22

29

21

10

30

11

01

02

04

05

68

71

01

06

05

18

32

11
-

00

02

42

70

24

50

07

06

14

11

12

06

67

41

08

03

04

13

54

19

03

43

14

22

05

17

24

05

03

03

57

74

22

07

25

53

10

10

71

46

21

33

21

07

24

73

67

13

02

10

09

19

25

10

42

11

22

06

39

72

19

05

19

14

14

22

26

21

57

51

05

15

70

65

32

26

30

23
-

06

01

23

04
-

04
-

03

02
-

00

01
-

04

01

74

69

37

76

73

03

09

05

01

21

29

15

07

13

03

11

77

76

18

01

03

05

05

10

68

73

03

33

18

27

74

55

32

17

00

06

40

05

01

01

09

21

19

05

Beleka: Decimalni zarezi su izostavljeni; zasienja preko 0.40 u apsolutnoj vrednosti

su boldovana. N= Neuroticizam, E= Ekstrovertnost, O= Otvorenost iskustva, A= Saradljivost,
C= Savesnost; K= korejska faktorska zasienja; P= portugalska faktorska zasienja.

10

Tabela 2
Koeficijenti faktorske kongruencije u amerikoj standardnoj strukturi
Varimaks rotirane glavne komponente
________________________________
Uzorak
N
E
O
A
C
nemaki
.97
.96
.96
portugalski
.98
.89
.89
hebrejski
.98
.92
.96
kineski
.97
.93
.92
korejski
.97
.94
.94
japanski
.94
.78
.92

.97
.93
.94
.93
.95
.68

.98
.96
.95
.97
.96
.92

Beleka: N= Neuroticizam, E= Ekstrovertnost, O= Otvorenost za iskustvo, A=

Saradljivost, C= Savesnost.
Tabela 3
Faktorska zasienja za asertivnost u sedam kultura
Prokrustovski rotirane glavne komponente
________________________________
Uzorak
N
E
O
A
C
ameriki
32
44
23
32
32
nemaki
34
45
09
43
31
portugalski
32
34
17
47
17
hebrejski
43
43
08
32
31
kineski
20
57
11
30
23
korejski
34
54
17
25
33
japanski
24
57
18
38
21
Beleka: Decimalni zarezi su izostavljeni. N= Neuroticizam, E= Ekstrovertnost, O=
Otvorenost za iskustvo, A= Saradljivost, C= Savesnost.
11