Leonard A.

Bulen
VETINA IVLJENJA
Prevod
Branislav Kovaevi

Biblioteka Ananda
knjiga 4
Naslov izvornika
Leonard A. Bullen: Th e Technique of Living
Buddhist Publication Society

P.O. Box 61
No 54 Sangaraja Mawatha,
Kandy, Sri Lanka
www.bps.lk
www.geocities.com/budizam
budizam@yahoo.com

SADRAJ

Predgovor
1. Januar: Veba relaksacije
2. Februar: Princip nenametljivosti
3. Mart: Veba jasnog razumevanja
4. April: Proces ponovnog vrednovanja
5. Maj: Negovanje nevezivanja
6. Juni: Osnova samorazumevanja
7. Juli: Princip prihvatanja
8. Avgust: Vebanje kontrole misli
9. Septembar: Princip empatije
10. Oktobar: Primena samodiscipline
11. Novembar: Put ka poveanju svesnosti
12. Decembar: Dostizanje spokojstva

PREDGOVOR
Koja je prva asocijacija koju italac u Srbiji ima kada uje re budi zam?
Re li gi ja iz Azije, nastala nekih pet vekova pre Hrista, sa mnogobrojnim
ko la ma ratrkanim od Mongolije do Japana i od Kine do ri Lanke. Duhov
na tradicija sa svojim udnim ritualima, monotonim recitovanjem
nerazumlji vih stihova i monasima u narandastim ogrtaima kojima je
iz meu ostalog zabranjeno da poseduju novac. Ima li udnije meavine,
koja nama Zapadnjacima moe da izgleda pre odbojno nego primamljivo.
Pa ipak, uz sporadine kontakte jo od vremena starih Grka, poev od
druge polovine XIX veka pa do danas budizam je postajao sve bli i Zapadu,
uz mnoge nesporazume sa obe strane, orsokake, ali i iz van redne
primere plodonosnog adaptiranja na novu sredinu i uticaje kako na
nauku, tako i umetnost.
Je li se to dogodilo iskljuivo zahvaljujui ekscentrinim poje dincima

umornim od sumraka Zapada, razuzdanim hipicima koji su udeli

za, to geografski, to mentalno, dalekim horizontima? Mnogi e
po u ri ti da se sa ovim saglase. Ali ne treba donositi prebrze zak lju ke,
pre nego to zaista razumemo ta nam to govori jedan indijski mudrac
ro en pre vie od 2500 godina, kojeg su zbog mudrosti njegovi
savremenici naz vali Budnim, a kasniji zapadni sledbenici, izmeu ostalog,
i Svetlom Azije. ta je on iz te daleke prolosti mogao znati o nama
da na nji ma, o naim nadama i strahovima, srei i ushienjima. I kako
uopte mi danas moemo da razumemo tu njegovu poruku? Na tragu
ovakvih i mnogih drugih pitanja i nedoumica, autor ove knjige pokuao
je da nam Budino uenje priblii tako to je na principima samog tog
uenja, ali i zapadne psihologije, to mu je inae i bila struka, izgradio
itav jedan sistem mentalnog vebanja. U tome nije imao velikih pote
koa, jer kada se pogleda iz odreenog ugla, budizam sa svojim
od ri ca njem vanosti bogova za ovekov ivot i poricanjem postojanja

bilo kakve trajne sutine u ljudskom biu, koju mi na Zapadu obino

nazivamo duom, zaista i jeste vrlo blizak psihologiji. Budinim jezikom
reeno, on je zapravo jedna staza proienja. Onda i ne udi da je
temelj takve jedne staze pre svega moral, na osnovu kojeg se vebanjem
stie do uvida o pravoj prirodi stvari, do vienja onoga to zaista jeste,
da objektivnog sagledavanja nae ivotne pozicije. Sa svoje strane,
takav uvid je stepenica koja nas dovodi i do mudrosti, probuenja,
znanja o tome ta je to to naem i tuem blagostanju doprinosi, a ta
ga naruava. To bi dakle bio taj put proienja sainjen iz tri dela,
koji deluje jednostavno i nekakako samorazumljivo. Ali je ve odavno
reeno da ono to izgleda jednostavno ne mora nuno biti i lako.
Potekoe su pre svega metodoloke prirode, jer optereeni raznim
pred ubeenjima, onim to smo ranije proitali, tek nauli i sami iskonstru
isali, sreemo se ve na samom poetku sa osnovnim pitanjem: kako
vebati? Jer mesto gde smo sada znamo, cilj do kojeg bismo eleli da
stignemo nam je manje-vie jasan, jedino jo da pronaemo put. Upravo
ovde je vrednost knjige Vetina ivljenja, jer nam bez nekih velikih
mistifi ka cija nudi sasvim jednostavne vebe za duhovni razvoj i dolazak
do uvida. Neka vas jednostavnost vebi ne zavara, ali i ne obes hrabri.
Jer posle poetnog zanimanja i elana neminovno doe do kole banja i
to je trenutak kada nam je najlake da dignemo ruke od svega, uz nemi
nov nu konstataciju da ili sa tehnikom ili sa nama neto nije u redu. I
onda krenemo da traimo neto drugo to e nam zaokupiti pa nju za
neko vreme, pa onda neto drugo... A nismo ni svesni da smo up ravo
propustili odlinu ansu za vebanje samoposmatranja, ansu da na u imo
kako na um funkcionie po navici i da uoavanjem te navike napravimo
prvi korak ka oslobaanju od nje, a time i budemo za korak blii
uvidu. Jedna proputena ansa nije strana, ali pitanje je koliko nam je
jo ansi preostalo i hoemo li uspeti da iskoristimo neku od njih.
Zato bi mi bilo neobino drago da ova knjiga bude upravo ona od

ansi za stizanje na izvor smirenja i radosti koju ete iskoristiti.

Branislav Kovaevi

JANUAR

Veba relaksacije
Ve je davno reeno da je ivot suvie ozbiljan da bismo ga uzimali ozbiljno. Moemo ovome
dodati da je ivot toliko ozbiljan i toliko tegoban da stvarajui otpor prema njemu i postajui
napeti samo ga inimo jo gorim. Drugim reima, ta napetost samo poveava ozbiljnost stvari.
Moda vi ne mislite da je ivot toliko ozbiljan i tegoban. Nekima od nas to neprekidno
traganje za uicima relativno je uspeno i oni oseaju da dobijaju neto vie od uobiajene
pola-pola meavine zadovoljstva i nezadovoljstva, malo vie odmora nego napora, malo vie
sree nego tuge. To je sve to oni oekuju i s razlogom su zadovoljni. Moda vi pripadate
ovoj grupi.
Ima i onih koji dobijaju neto drugo od prosene pola-pola meavine sree i tuge, ivot im
udeljuje manje uivanja nego bola i takvi moraju vie da daju nego to dobijaju. Moraju da
ulau velike napore, a uivaju malo manje, njihove nedae preteu nad njihovom sreom.
Njihova tvrdoglava nastojanja da iz ivota iscede vie od onoga to im on moe dati stvara u
njima opte stanje napetosti, koje ivot pretvara u neto jo ozbiljnije. Moda vi pripadate
ovoj grupi.
Broj onih meu nama koji su napeti, ini se, premauje broj onih koji su oputeni; ali malo je
onih koji shvataju koliko su napeti i na koji nain im ta napetost donosi nove probleme.
Kako uopte nastaje ta napetost? Pre svega treba da znate da je u odreenim uslovima
napetost neophodna. Ako se nalazite u opasnosti, prirodna je reakcija da napnete svoje miie;
itav va fiziki mehanizam priprema se ili za beg ili za borbu. Ova reakcija bila je kljuna u
borbi za preivljavanje, tako da je proces grenja miia, zajedno sa promenom psihikog
stanja, neophodan u specijalnim situacijama.
Ali tu nastaju tekoe. Niste u stanju da potpuno uklonite napetost; oseate da ste stalno
napeti, ak i onda kada za to nema nekog vidljivog razloga. Shvatate da je napetost potrebna u
nekim situacijama, ali ne i 24 sata, sedam dana u nedelji.
Pre nego to krenete dalje, morate sebi postaviti sledee pitanje: ta podrazumevam pod
napetou? Jasno vam je da miina napetost znai stanje u kojem su miii delimino
kontrahovani, a nervi koji ih kontroliu spremni su da ih u deliu sekunde jo vie zgre.
Ali ta podrazumevate pod mentalnom napetou? Va um kontrolie nerve koji vode do
vaih miia, tako da ukoliko su ti nervi neprekidno u stanju iekivanja, to je zato to va um
deluje kao da stalno oekuje da se iznenada pojavi nekakva opasnost. Va um je, uviate, u
stanju pripravnosti i ta pripravnost je izazvana ili strepnjom ili ogorenjem ili eljom za
samopotvrivanjem. U nekim situacijama ta pripravnost je preporuljiva i korisna; ali ako

dugo potraje, ona je u celini uzev besmislena, bez ikakvog objekta na koji bi se usmerila i -to je najgore -- izvan neposredne kontrole vae svesti. Ona biva kontrolisana sa podsvesnog
nivoa, umesto viim funkcijama svesti.
Inicijalni uzroci vae napetosti lee, istina, u spoljnjem svetu; oni lee u vaoj potrebi da
zaradite za ivot, u vaim porodinim obavezama i u zahtevima koji se postavljalju pred vas
da se takmiite u svetu otre konkurencije. No, pravi uzroci napetosti nalaze se u vama
samima; pre svega, u strepnji koju oseate onda kada je ugroeno neto do ega vam je stalo;
drugo, u ogorenju koje gradite prema ljudima i stvarima koje ugroavaju ono do ega vam je
stalo i va oseaj sopstvene vanosti; i tree, u potrebi da se samopotvrujete koja vas
neprestano mui.
Pogledajmo jedan po jedan ta tri osnovna uzroka napetosti. Prvi od njih, strepnja, raa se kada
je neto to cenite u opasnosti. to je vie stvari koje elite tim sebe inite ranjivijim prema
strepnji. Iako je strepnja povezana sa vie emocionalnih faktora, njezin osnovni temelj je vaa
briga za sopstveno blagostanje i blagostanje svojih blinjih i stvari koje vam pripadaju. Prema
budistikoj psihologiji, ta briga nastaje iz elje usmerene ka samome sebi, koja se manifestuje
ne samo u svojim najgrubljim oblicima kao pohlepa i tvrdiluk, ve i u mnogim manje
oiglednim formama.
Drugi meu osnovnim mentalnim faktorima koji izazivaju napetost jeste ogorenje. Poto u
ivotu nailazite na toliko mnogo neprijatnosti i frustracija, izgraujete averziju prema
stvarima i ljudima za koje vam se ini da ih izazivaju. I poto ta averzija -- u njezinim blagim
i takoe izraenim manifestacijama -- nije obino ni potpuno ispoljena ni potpuno razreena,
ona ostaje da vri i tinja u obliku ogorenja.
Trei meu osnovnim mentalnim ili unutranjim uzrocima napetosti jeste lana potreba, koja
vas neprestano proganja, da se dokazujete i time sebi obezbedite oseaj vanosti ak i po cenu
samoobmanjivanja.Tu potrebu sasvim lako moete da uoite kod drugih, onda kada se ispolji
u svojim najvulgarnijim oblicima, ali kod sebe ste je vrlo retko svesni.
U budistikoj psihologiji ova dvolina potreba za dokazivanjem, za osvajanjem oseaja
prestia ili vanosti smatra se obmanom. Jedno od najvanijih pouka Budinog uenja jeste da
je to nae sopstvo, to "ja", u krajnjem sluaju privid i da sve nae sklonosti ka
samopotvrivanju, kao i oseaju inferiornosti i superiornosti, jesu delovi te duboko
ukorenjene obmane sopstva, due, egoa.
* * *
Tako uviate da, prema budistikom uenju, sva nesrea izvire na kraju iz elje, odbojnosti i
obmanutosti. I poto na njih ovde gledamo kao na faktore koji izazivaju napetost, elja se
ispoljava kao strepnja, odbojnost se ispoljava kao ogorenje, a obmanutost se ispoljava kao
elja za samopotvrivanjem. Sve dok ne razvijete odreeni stepen samorazumevanja, niste
potpuno svesni stvarnih uzroka svoje strepnje, niste potpuno svesni stupnja svoga ogorenja,
niti zaista znate naine na koje sami sebe potvrujete. Na taj nain niste u stanju da se na
pravi nain nosite sa svojom neeljenom napetou na mentalnom planu.
Glavni korak u oslobaanju od mentalne napetosti jeste usvajanje jedne radne filozofije ili,
ako vie volite, praktine filozofije. Moda vi ve imate neku radnu filozofiju, a moda i ne,

ali u svaku sluaju eleo bih da vam izloim jednu skicu budistikog uenja u nadi da e vam
to pomoi ili da formuliete ili da poboljate svoju radnu filozofiju.
Postoji jedna stvar koju svako zna iz sopstvenog iskustva, a to je patnja. Inteligentni i glupi,
dobri i zli, bogati i siromani, zdravi i bolesni, mladi i stari, svi su na ovaj ili onaj nain
upoznali patnju. I ta patnja je stvar neposrednog iskustva, a ne nekakav opis ili apstraktan
pojam.
Opisivanje patnje je suvino. Meutim, moe koristiti ukoliko opiemo ta podrazumevamo
pod patnjom u ovom kontekstu. Izvorni budistiki pojam obuhvata ne samo patnju u njezinim
akutnim ili intenzivnim oblicima, ve takoe svako iskustvo, ma kako bilo tanano, koje nije
potpuno zadovoljavajue. Ako vas mue akutni bolovi dvadeset etiri sata neprekidno ili se
tek dosaujete tokom pet minuta, oba ta iskustva su nezadovoljavajua, premda ovo prvo
daleko vie nego ovo drugo. Budistki termin ovde preveden kao patnja otuda obuhvata sve to
nije potpuno zadovoljavajue sa bilo kog stanovita. Bolji prevod bi moda bio
nezadovoljenost, ali poto je ona malo preglomazna, obino se koristi re patnja.
Budino uenje tvrdi da roenje u sebe ukljuuje patnju, isto tako i bolest, starost i smrt u sebe
ukljuuju patnju -- to je sve samo po sebi prilino oigledno. Ali ono takoe tvrdi da i
zadovoljstvo u sebe ukljuuje patnju i u prvi mah to se ini protivrenim. Meutim, taj utisak
bledi kada tu tvrdnju preformuliemo: svako zadovoljstvo donosi i nezadovoljenost. Znate li
za bilo koje zadovoljstvo koje vas je trajno zadovoljilo? Moda se seate nekih perioda sree
ili zadovoljstva u prolosti koji su bili savreni dok su trajali, ali su se onda pre ili kasnije
zavrili. Sve to je poelo mora i da se okona; i upravo po toj svojoj osobini prolaznosti su
zadovoljstvo i srea nezadovoljavajui.
Patnja, otuda, u svom tehnikom znaenju nezadovoljenosti, jeste potencijalno prisutna u bilo
kom iskustvu svakodnevnog ivota. Uzimajui patnju za svoju polaznu taku, budizam kree
od neega to nam je svima dobro poznato iz neposrednog iskustva, a ne od neeg
hipotetinog, transcendentalnog, metafizikog. A da bismo pronali lek za patnju moramo
pronai njezin uzrok; pri tome ne smemo pobrkati puku okolnost za ispoljavanje patnje sa
njezinim uzrokom. Ukoliko uganem lanak i osetim bol, kaem da je uzrok mog bola uganuti
lanak i to je tano u direktnom smislu. Ali sa budistikog stanovita on je samo prilika za
manifestovanje patnje, a krajnji uzrok lei mnogo dublje.
Dalje, pretpostavimo da u poaru izgubite kuu i svoje najvee dragocenosti. Javlje se, kaete,
oseaj gubitka izazvan vatrom i naravno na nivou svakodnevnog komuniciranja vi ste u
pravu. Ali budistiko uenje kae da je nestanak vae kue u plamenu bila samo prilika za
patnju i da njezin fundamentalni uzrok treba potraiti na sasvim drugoj strani.
Sva patnja, sva nezadovoljenost, bol, mrzovolja ili tuga mogu se, prema budistikom gledanju
na stvari, povezati sa jednim uzrokom, a on je elja. Pod eljom se podrazumeva svaki oblik
udnje za zadovoljavanjem, uitkom ula, mentalnim zadovoljstvom i za venom
egzistencijom. Tu elju prati vezivanje, a razliiti oblici vezivanja su pokretaka snaga
ivotnog toka.
Sada je potrebno objasniti pojam ivotnog toka, a da bi se se dalo to objanjenje nuno je
ukratko se osvrnuti i na budistiki zakon akcije i reakcije u mentalnoj sferi. Prema tom
zakonu, sve moralno povoljne aktivnosti dovode do akumuliranja mentalnih sila, koje
moemo nazvati silama reakcije, a koje pre ili kasnije rezultiraju sreom; sa druge strane, sve

moralno nepovoljne aktivnosti dovode do akumuliranja sila reakcije koje e kasnije doneti
patnju. U isto vreme, naa sadanja srea je rezultat dobronamernih postupaka, a naa
sadanja patnja, barem delimino, posledica je naeg moralno pogrenog postupanja u
prolosti.
Tokom ivota odvija se proces akumuliranja sila reakcije generisanih tekuim voljnim
aktivnostima i u isto vreme odigrava se jedan obrnuti proces u kojem se sile reakcije iz
prolosti prazne kroz iskustva sree i patnje. Ovaj dvostruki proces akumuliranja i pranjenja
sila reakcije naziva se ivotnim tokom. ivotni tok je temelj individualne egzistencije i
neprekidno se menja upravo usled neprestanog pranjenja i nadopunjavanja sila reakcije koje
ga sainjavaju. On je nalik reci, koju uveava priliv iz njezinig pritoka, ali koja se
istovremeno i prazni ulivajui se u more; i premda reka danas izgleda ista kao i jue, voda u
njoj se bez prekida menja, tako da nije ista ni u dve uzastopne sekunde.
Sile reakcije koje sainjavaju ivotni tok, poput vode u reci, stalno se menjaju, uvek iznova se
praznei kroz iskustva, da bi potom bile zamenjene silama nastalim voljnim aktivnostima, a
vezanost je ta koja odrava ovaj proces i obezbeuje mu pogonsko gorivo. Zahvaljujui naoj
vezanosti za ulna i mentalna zadovoljstva i za nae pojedinane ivote ta voljna aktivnost
nastaje; potom, zahvaljujui voljnoj aktivnosti akumuliraju se sile reakcije koje ine ivotni
tok. Bez te vezanosti za sopstvo i stvari bliske sopstvu ne bi bilo voljne aktivnosti i sile
reakcije ivotnog toka ne bi se obnavljale.
Tako, na kraju svakog pojedinanog ivota normalno je da preostane izvesna koliina
neutroenih sila reakcije, tako da ivotni tok jo uvek postoji, iako su i svest i telo prestali da
funkcioniu. Ove neutroene sile reakcije, neposredno posle smrti, iniciraju novo bie, bilo u
novom obliku ivota na zemlji ili u nekom drugom obliku. To znai da u trenutku kad staro
bie umre ivotni tok uzrokuje nastanak novog bia kao neku vrstu produetka staroga bia.
Na taj nain, ivot jedinke nastavlja se kroz smrt i preporaanje, jedan za drugim ivotom, sa
istim ivotnim tokom koji protie kroz neprekinuti sled egzistencija, nalik neprekinutoj niti na
koju su nanizane perle. Za razliku od mnogih drugih misaonih sistema, budizam ui da
individualni ivot nije neto dobro, ve sredite patnje. I ui da sloboda od patnje moe biti
postignuta samo potpunim oslobaanjem od individualne egzistencije.
Poto patnja zavisi od individualne egzistencije, a individualna egzistencija zavisi od ivotnog
toka, od vezanosti i od elje, tada lek za patnju lei u razaranju elje. Kada je unitena elja,
vie se ne javlja vezanost. Sile ivotnog toka tada se isprazne same od sebe, a lina
egzistencija (ili ivot omeen granicama sopstva) stie do kraja, zajedno sa patnjom, koja
nestaje zajedno sa njim.
Ali kada individualni ivot stigne do svog kraja, ta je iza toga? Da li to znai ponitavanje,
nitavilo? Budino uenje kae da se tu radi jedino o ponitavanju iluzije, a da se, kada iluzija
bude uklonjena, stvarnost -- do tada zaklonjena tom iluzijom -- otkriva. A to se tie prirode
te stvarnosti, Budino uenje sasvim jasno kae da je ona neopisiva i da je svaki pokuaj da se
ona opie reima, idejama, mentalnim slikama ili poreenjima nuno bezuspean, poto je van
domaaja, ne samo rei, ve i misli.
Ona se moe nazvati Neuslovljenim, jer je osloboena zavisnosti od bilo ega. Nazivana je
jo Neoblikovano, Nestvoreno i Nesloeno; ona je osloboena patnje i trostruke vatre elje,
odbojnosti i obmanutosti kao glavnih sastojaka patnje.

I dok je nemogue bilo kakvim pozitivnim terminima sainiti opis Neuslovljenoga, mogue je
pozitivnim terminima opisati budistiki metod dostizanja tog cilja, a taj metod je poznat kao
Plemeniti osmostruki put.
Prvi korak na tom putu naziva se ispravno razumevanje i to podrazumeva razumevanje prave
prirode egzistencije. To razumevanje, u punijem i dubljem znaenju, jeste i krajnji cilj
Budinog puta; taj cilj ne moe se postii sve dok se put ne pree do samoga kraja. Ali u
drugom smislu rei to je razumevanje patnje, elje kao njezinog uzroka, leka koji je
iskorenjuje i puta koji vodi ka tom iskorenjivanju. Opet, u nekom drugom smislu ispravno
razumevanje moe se smatrati razumevanjem barem glavnih elemenata Budinog uenja.
Ispravna misao, drugi korak na ovome putu, opisuje se kao misao osloboena senzualnosti,
zlovolje i okrutnosti; ali ovde opet, potpuno savrena ispravna misao ne moe se postii
nezavisno od ostalih koraka.
Sledei dolaze koraci koji su u vezi sa moralom, koraci tri, etiri i pet. Ispravan govor je
govor u kojem nema lai, ogovaranja, pogrdnih rei i naklapanja. Ispravno ponaanje je
izbegavanje ubijanja, krae i bluda. A ispravno ivljenje je ono koje ne nanosi tete drugim
ivim biima.
esti, sedmi i osmi korak ukljuuju budistike metode vebanja uma. Ispravan napor, esti,
jeste u sutini stvar treniranja volje, dok je ispravna sabranost razvijanje panje do njenih
krajnjih mogunosti. Osmi korak je koncentracija uma usmerena na postizanje direktnog
uvida u krajnju stvarnost i istinsku prirodu egzistencije.
Toliko o Osmostrukom plemenitom putu kao celini. Pruio sam vam dovoljno informacija o
osnovama budizma kako bih vam pokazao da se ne radi o nekakvom idolopoklonstvu, kako se
to ini na osnovu novinskih lanaka ili TV emisija. Istina, mnogo je sujeverja u
istonoazijskom budizmu i to iz dva razloga.
Prvo, ljudski um -- naroito u svom nerazvijenom i neupuenom stanju -- trai neto sebi
spoljanje emu e se prikloniti i to e oboavati. I drugo, budizam se, zbog svoje
fleksibilnosti, uvek spajao sa lokalnim religijama i ono to se u nekim zemljama predstavlja
kao budizam esto je zapravo meavina budizma sa autohtonim sujeverjima i religijskim
pojmovima i praksama.
Sada kada sam vam predstavio optu sliku Plemenitog osmostrukog puta, na vama je da ga
koristite onoliko mnogo ili onoliko malo koliko elite. Prisetiete se da smo poeli
razmatrajui problem napetosti na mentalnom i telesnom nivou. Sada bih eleo da malo vie
panje obratimo na ovaj drugi problem, a to je neeljena miina napetost.
Jedan od oblika ispravne sabranosti -- sedmog koraka Osmostrukog puta -- jeste veba
nazvana sabranost panje na poloaj tela, koja se lako moe adaptirati za potrebe telesne
relaksacije. Videete da je ova adaptacija sabranosti panje na poloaj tela u sutini ista kao
vebe relaksacije u jogi i u zapadnim sistemima relaksacije. A njezina sutina je da nam
usmeri posebnu panju na pojedine grupe miia, jednu po jednu, u traganju za neeljenom
miinom napetou i da je potom svesno opustimo.

Zauzevi udoban poloaj, neka se centar vae panje lagano kree preko ela i obrva, imajui
na umu da elite da opustite sve one miie u tom podruju koji su napeti. Tokom ovog
istraivanja, moete sebi pomoi ponavljajui u sebi: "Opusti se, opusti se".
Onda fokus panje pomerate oko svakog oka pojedinano, preko kapaka i unutar one duplje,
gde se nalazi mnotvo vrlo osetljivih miia.
Napetost je obino vidljivija oko usta nego bilo gde drugde. Tako se moe desiti da tek kada
fokus panje pomerite na usta i vilicu postanete definitivno svesni napetosti, manifestovane
kao stisnuti zubi ili ukoene usne. Lagano primenjujte poveanu panju na te miie i ideja
oputanja koju ve neko vreme imate na umu pomoi e da se gr makar malo opusti.
Sada isti intenzitet panje poklonite jeziku, trudei se da postane oputen koliko god je
mogue. Mogue je da e vam trebati neto vie vremena da posvetite regionu usta i jezika
nego drugim delovima tela.
Sputamo dalje centar panje do vrata, spiralno se kreui oko njega gore-dole nekoliko puta.
Isto zatim radimo sa miiima ramena. Od ramena centar panje spiralno pomeramo niz jednu
ruku i tragamo za neeljenom napetou. Kada stignete do ake, najbolje je da prvo obradite
nadlanicu, a onda svaki prsta pojedinano, pokuavajui da budete svesni svakog od njih
posebno.
Odatle vaa panja klizi niz butinu na istoj strani, spiralno sve do kolena, potkolenice i
stopala. Tu se prebacujete na drugo stopalo, spiralno se penjui uz nogu, sve do ake na toj
strani. Poto je fokus panje putovao niz jednu nogu i popeo se uz drugu, kada dosegne aku
na drugoj strani dobro je malo usporiti njegovo kretanje i opet pojedinano osvestiti svaki
prst, zatim nadlanicu i runi zglob, pa onda spiralno gore uz ruku sve do ramena.
Sada ste prokrstarili celo telo, od glave, pa niz jednu ruku i nogu sve do stopala, da biste se
drugom stranom popeli. Sada ostaju miii grudi i abdomena. Zato obraate panju na oseaje
u gornjem delu grudi, pokreui fokus panje preko grudi, pa natrag preko lea i sve nie
spiralno dok ne stignete do miia abdomena.
Ovo je kraj vebe sabranosti panje na poloaj tela prilagoene u svrhu oputanja miine
napetosti. Moete je modifikovati, skraivati ili produavati, u skladu sa svojim potrebama i
mogunostima; ali u svakom obliku upravo opisana veba je dobra osnova za uklanjanje
telesne i, u izvesnoj meri, mentalne napetosti takoe.
Kompletna veba sabranosti panje na poloaj tela zahteva izvesno vreme. Meutim, kada
nemate dovoljno vremena jo uvek moete primeniti njezine principe na nekoliko sekundi.
Moda ste domaica, nalazite se kod kue i u jednom trenutku zazvoni telefon i probudi vau
bebu, koja pone da plae, a u tom trenutku i mleko na poretu pone da kipi. U takvoj
situaciji, kada vam je panja podeljena na razliite stvari, prinueni ste da skaeta sa jednog
problema na drugi, ne reavajui ni jedan do kraja; sve to stvara u vama tenziju, telesnu i
mentalnu. Oigedno je da tog trenutka niste u mogunosti da vebate sabranost panje na
poloaj tela; ali zato kasnije moete iskoristiti prvu priliku da sednete -- ili ak i da ostanete
na nogama -- i oslobodite se barem dela napetosti koja vas je osvojila.
Sve to treba da uradite, bilo da sedite ili stojite, jeste da svesno zgrite miie -- uglavno one
na nogama, rukama, akama i oko vilice -- a onda ih svesno opustite onoliko koliko je to

mogue u datim okolnostima. Tako vebajui vi u polje svesti uvodite jedan proces koji je do
tada funkcionisao na podsvesnom nivou. itava veba u ovom sluaju ne oduzima vam vie
od nekoliko sekundi.
Sistem (nebudistikog porekla) pomoi da se smanji mentalna napetost sastoji se od
vizualizovanja crnih objekata ili oblika, iza ega stoji teorija da kada formirate mentalnu sliku
crnila to je najblie to se u normalnim okolnostima moete pribliiti stanju ispranjenosti
uma. Kad mislite o crnom, to je najslinije stanju u kojem ne mislite ni o emu.
Nije naroito bitno koju vrstu crne slike formirate u umu; zatvorenih oiju, zamislite recimo
crni disk i da biste spreili da vam panja odluta sa njega, moete ga zamisliti kako se
poveava ili kako se menja u estougao, kvadrat i trougao. Moete takoe vizualizovati slova
abecede, jedno po jedno, ispisana debelim crnim potezima. Dalje, moete zamisliti da sve u
sobi bojite u crno, deo po deo -- prvo plafon, potom zidove, zavese, nametaj i pod.
Sve dok je crna boja dominantna i sve dok vizualizujete crnilo to je mogue jasnije, ovaj
proces e vam pomagati da opustite um.
Modifikovana veba sabranosti panje na poloaj tela i korienje vizualizacije crne slike
obezbeuju vam izvestan stepen oslobaanja od napetosti, ali ne doseu dovoljno duboko da
bi uklonili njezine uzroke -- ove vebe ne napadaju strepnju, ogorenje i elju za
samopotvrivanjem kao korena mentalne i telesne napetosti -- i otuda nisu konano reenje.
One najbolje funkcioniu kada se primenjuju zajedno sa nekom vrstom filozofskog
preusmeravanja ili preoblikovanja uma.
Uz pomo jednog takvog preoblikovanja uma stav prema ivotnim problemima menja se u
pravcu da ogoreno odbijanje biva zemenjeno fleksibilnom i aktivnom prijemivou za sve
to donosi ivot. Prihvatanjem sree kao dobrodolog osveenja i patnje kao prilike za
vebanje mogue je spreiti dobar deo nepotrebnog nespokojstva i napetosti. Na taj nain
zadovoljstva ivota, u kojima uivamo oputenog uma, bivaju samo jo pojaana, dok njegove
neprijatnosti, liena tog amalgama strepnje i ogorenja, gube na svom intenzitetu.
* * *

Praktian deo
SABRANOST PANJE NA POLOAJ TELA
Za koji god oblik miine relaksacije uz pomo sabranosti panje na poloaj tela da se
odluite, najtei deo nije da ga nauite ili da ga vebate, ve da istrajete u vebanju. Svako od
nas sklon je da neto zapone, a onda mu to dosadi ili jednostavno zaboravi na to; verovatno
da ni vi niste u ovome izuzetak.
Mogue je da tokom dana ne moete da pronaete dovoljno vremena za redovno vebanje
celokupnog miinog oputanja, ali barem moete izgraditi naviku da vebate pre nego to
uvee legnete da spavate, a naroito u prilikama kada vas moda mui nesanica.

Uz to, donesite odluku da napravite nekoliko brzih grenja i oputanja nekoliko puta tokom
dana ili kad god postanete napeti. Ta veba oduzima vam svega nekoliko sekundi i moete je
praktikovati dok sedite, stojite ili -- u izvesnoj meri -- ak i dok hodate.
Veba ogranienog oputanja, kako je moemo nazvati, sastoji se u brzom napinjanju glavnih
miinih grupa du celog tela i odmah zatim njihovom oputanju koliko god je mogue u
datim okolnostima. Ako, na primer, stojite u holu zgrade ekajui na lift, moda ete osetiti
nervozu i napetost zato to ste u urbi i lift nikako da stigne. Pa neka vam onda taj oseaj
nespokojstva i tenzije poslui kao opomena da u nekoliko sekundi sprovedete ogranienu
vebu oputanja. Dok stojite, ukoite miie ruku, nogu i vrata, a onda duboko udahnite da
biste napeli miie grudi i stomaka. Odmah zatim, koliko je to mogue u stojeem poloaju
opustite sve te grupe miia tako da budu sasvim mlitavi.
Dok sedite na eleznikoj stanici oekujui na voz ili stojite ekajui autobus moete
iskoristiti oseaj uznemirenosti da biste vebali ogranieno oputanje. Odredite kao svoj cilj
da to uradite to je pre mogue posle nekog perioda zauzetosti ili potekoa, a isto tako i posle
perioda u kojima ste sebe uhvatili kako se rvete sa emocijama i subjektivnim stavovima.
I dok vas ogranienost vremena i va poloaj mogu spreiti da postignete potpunu miinu
relaksaciju, ovakve vebe zaista spreavaju da se miina i mentalna napetost dalje
nagomilava; u isto vreme prua vam veu svesnost svoga fizikog i mentalnog stanja. A ta
vea svesnost klju je vee kontrole.
Nee vam, naravno, odmah poi za rukom da izgradite novu naviku; zato, kao podrku za
samodisciplinu i sabranost, obeajte sami sebi napismeno da ete u odreeno vreme koristiti
neku od tehnika relaksacije. Jo bolje, moete napraviti ugovor sa samim sobom -- da kad god
propustite da vebate u predvieno vreme sebe liite nekog malog zadovoljstva ili sebi zadate
neki mali zadatak. Kao alternativu ovome ili kao dodatnu pomo, napravite tabelu na paretu
papira slinu onoj na kraju ovog teksta i popunjavajte je svaki dan duom ili kraom linijom,
u zavisnosti od vremena koje posvetite sabranosti panje na poloaj tela kako biste opustili
svoju muskulaturu.

Sabranost panje na poloaj tela

Evidencija
nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

FEBRUAR

Princip nenametljivosti
Samoisticanje, zahtevanje iskljuivo svojih prava i privilegija, isticanje sopstvene vanosti i
izuzetnosti svoje egzistencije: to je jedan od osnovnih naina instinktivnog reagovanja na
mnoge situacije u naim ivotima. To je jedan od osnovnih elemenata u naem traganju za
linim zadovoljstvom.
A to traganje za zadovoljstvima nema kraja; jer svaki na uitak samo je privremen i pre ili
kasnije traganje se mora nastaviti. Prema budistikom uenju, tragati za sreom kroz
samoisticanje vrlo je pouzdan nain umnoavanja problema i nesrea u sopstvenom ivotu, jer
trajna srea moe se pronai jedino oslobaanjem od lane vere u postojanje sopstva, kao i
samoisticanja i samoobmanjivanja koji iz te vere izviru.
Najkaraktersitinija odlika budizma jeste uenje da najdublje sredite nae egzistencije nije
neki fiksirani, nepromenljivi ego ili sopstvo, ve stalno menjajui tok sila. Ako sledimo ovaj
stav, iz njega proizlazi pravilo nenametljivosti, umesto stalno samopotvrivanja; tako, u
traganju za krajnjom sreom, neophodno je da neumorno negujemo upravo nenametljivost.
* * *
Jedna od temeljnih karakteristika sveta oko nas jeste potpuno odsustvo trajnosti. Neke stvari
traju izvesno vreme, to je tano, i ini se da se godinama vrlo malo menjaju; ali u pravom
znaenju rei nita nije trajno. Verovatno ete se odmah sloiti da je injenicu prolaznosti
sasvim lako prihvatiti na jedan povran nain, ali ako treba da je prihvatimo sa svim njezinim
konsekvencama, nailazimo na priline tekoe.
Mi ivimo u svetu prolaznosti, ali u isto vreme pokuavamo da odloimo tu prolaznost
upinjui se da nama drage stvari traju to je mogue due. Kako starimo uvamo neke stvari
koje nas podseaju na mladost. Iako priznajemo postojanje prolaznosti, ona nam je mrska i
zato odbijamo da je prihvatimo. U veoj ili manjoj meri uspevamo da je odbacimo; i upravo u
toj meri sebe i obmanjujemo.

Znamo, naravno, da moramo prihvatiti neke neprijatnosti, izvesnu koliinu bola i tuge,
pomeane sa naom sreom u ovom krugu ivota i smrti; ali ne znajui ni za jednu drugu
egzistenciju, nemamo izbora nego da uporno tragamo za sreom kroz zadovoljavanje naih
elja. Smatramo to jedinim nainom na koji moemo osvojiti sreu; i ovde sebe
obmanjujemo.
U naim naporima da potisnemo injenicu prolaznosti koja nam se malo-malo ukazuje i u
borbi za sreom u svetu meavine zdovoljstva i bola prinueni smo, najee, da sebe
stavljamo u prvi plan i postupamo voeni sopstvenim interesima, ne znajui pri tome da, u
krajnjem ishodu, samoisticanje jeste glavni neprijatelj nae sree. Ovde, jo jednom sami sebe
obmanjujemo.
Tako dakle sebe obmanjujemo na tri osnovna naina. Tragajui za trajnou u svetu
prolaznosti vie tetimo nego to doprinosimo sopstvenoj srei. Tragajui za sreom u krugu
roenja i smrti mi idemo u pogrenom pravcu. I stavljajui sebe u prvi plan inimo upravo
ono to potpunu sreu ini nemoguom.
Zato Budino uenje zapravo tvrdi da moramo razumeti i do kraja prihvatiti tri temeljne
karakteristike egzistencije, a to su:
1. injenica da je sve u ovome relativnom univerzumu prolazno;
2. injenica da je u ovome relativnom univerzumu sve u neprekidnom stanju kretanja, stanju
koje kod svesnih bia
moe uzrokovati patnju, i
3. injenica da nijedno bie ne poseduje fiksno, nepromenljivo, veno sopstvo, duu ili ego.
Uvideete da ove tri karakteristike ovog sveta relativnosti -- prolaznost, patnja i odsustvo
sopstva -- imaju temeljnu vanost u budizmu.
Prva od njih, karakteristika prolaznosti, istie se uvek iznova, jer naa vezanost za ideju
neprolaznosti ini nas vezanim za tok raanja i umiranja.
Druga karakteristika, patnja, polazna je taka budizma, jer je Budin put prevashodno
zaokupljen patnjom i pronalaenjem leka za nju. Na temeljnom nivou, svaka estica ovoga
univerzuma je stanje kretanja i uznemirenosti, a kod svesnih ivih bia taj najvei stupanj
uznemirenosti pretvara se u razliite stupnjeve patnje. Neki od niih stupnjeva te
uznemirenosti poznati su kao zadovoljstvo i razlika izmeu zadovoljstva i neprijatnosti lei
samo u intenzitetu te uznemirenosti.
Trea karakteristika, odsustvo sopstva, jeste sr Budinog sistema, centralni elemenat itavog
uenja. Ne moete razumeti Budin nauk ukoliko ne razumete u potpunosti znaenje
nepostojanja sopstva. Nije toliko vano ako vam promaknu vie tehniki detalji zakona akcije
i reakcije ili suptilnosti budistike metafizike; ali je vano ako ne razumete znaenje ideje o
nepostojanju sopstva. Sve je usmereno ka toj taki i ako nju ne razumete mnogi elementi
budizma mogu vam se uiniti besmislenim.
U praktikovanju budistikog puta naglaavanje ovog uenja o nepostojanju sopstva jo je
vanije. Ako elite da praktikujete budizam, to je neto drugo od njegovog pretvaranju u
nekakvu intelektualnu igru, nalik ahu, tada svoju panju morate fokusirati na problem
obuzdavanja sopstvenog ega i razotkrivanju toga privida.

Povinovanje spoljanjim formama moralnosti samo je prvi stupanj itavog posla.

Tradicionalni budistiki obiaji onako kako se upranjavaju na Istoku imaju svoje opravdanje
u toj sredini, ali isti ti obiaji uvezeni na Zapad zadovoljavaju tek povrno interesovanje i tako
oslabljuju napad na pojam sopstva. Govor o budizmu sve dok vas vilica ne zaboli moe da
prosvetli druge, ali suvie esto ono slui tek kao nain samopotvrivanja. Nijedna od tih
stvari -- povrna moralnost, pridravanje obiaja i razgovor o budizmu -- nema sutinsku
vrednost ukoliko ne vodi ka naporu da se iskoreni iluzija sopstva.
Razlog zbog kojeg se uenju o nepostojanju sopstva daje centralno mesto jeste to to
verovanje u nekakvo posebno, trajno sopstvo jeste kljuna taka onoga neznanja koje se, u
budizmu, smatra izvorom svekolike patnje; jer kada iluziju o sopstvu konano razvejemo, u
isto vreme je uniteno i osnovno neznanje.
To stanje odsustva sopstva jeste zapravo specifian sluaj prolaznosti; jer ono znai da bie ne
poseduje permanentnu ili nepromenljivu duu u sreditu svoje egzistencije, ve ga ini jedan
prolazni i stalno menjajui ivotni tok, koji nije isti ak ni u dva susedna trenutka. Prema
ovome shvatanju, ne postoji vrsto jezgro u centru egzistencije bia, nema vene due, nema
fiksiranog ili nepromenljivog ega. U tom smislu, sopstvo ne postoji.
Meutim, kada kaemo da sopstvo ne postoji, i to na tako krut i ogoljen nain, to nam ne
prua pravu sliku. Mnogo je bolje rei da sopstvo ne postoji na nain kako mi mislimo da
postoji. To sopstvo ne postoji kao jedan nepromenljivi entitet, ali postoji kao fluid ili
fluktuirajui ivotni tok, jedan stalno menjajui tok egzistencije.
ivo bie je opisano, prema budistikom gledanju na stvari, kao "proces nalik plamenu, koji
gori zahvaljujui sili sebi svojstvenoj". Obratite panju na rei "proces nalik plamenu": one
celu ideju izraavaju veoma koncizno, jer ete nailaziti, stalno iznova, na to da budistiko
uenje insistira na dinamikoj prirodi egzistencije, bez ijednog statikog entiteta bilo gde.
Ovaj proces nalik plamenu (i to je taka u kojoj je budizam najblie pojmu sopstva ili due)
naziva se ivotnim tokom. U ljudskom biu on se manifestuje na pet naina. Prvo, on oko
sebe postavlja materijalno telo. Drugo, putem tog materijalnog tela on doivljava egzistenciju
kroz prijatne oseaje, neutralne oseaje i neprijatne oseaje. Tree, on daje egzistenciju kroz
opaaje. etvrto, na te oseaje reaguje putem voljnih postupaka i odluka, pri emu razvrstava
oseaje i opaaje i odreuje koji su odgovarajui pravci delovanja. I peto, on se manifestuje
kao osnovna sposobnost rasuivanja, koja funkcionie na svim nivoima, od podsvesnog do
potpune svesnosti.
Drugim reima, proces nalik plamenu koji nazivamo ivotnim tokom sastoji se od mnotva
komponenti, materijalnih i mentalnih; a te se komponente, za potrebe analiziranja
pojedinanog ljudskog bia, klasifikuju u pet grupa. Tih pet grupa sastojaka, koje smo samo
povrno dotakli, mogu se podrobnije opisati na sledei nain.
Grupa sastojaka 1: telo. Vi se kao individualno ljudsko bie sastojite od uma i tela; a o vaem
telu, u celini posmatrajui, moe se govoriti kao o skupu materijalnih komponenata koji
pomau da se odri va ivotni tok., va takozvani ivot.
Grupa sastojaka 2: oseaji. Svesni ste sveta oko sebe na osnovu pet fizikih ula i takoe
zahvaljujui idejama koje izgraujete na osnovu ulnih utisaka. Postajui svesni stimulusa -to jest, ili nekog objekta ula ili neke ideje -- doivljavate ili prijatnu svest o njemu ili

neutralnu svest, lienu i prijatnosti i neprijatnosti. Taj kvalitet svesnosti naziva se oseaj i svi
prijatni, neutralni i neprijatni oseaji su ukljueni u ovu drugu grupu.
Grupa sastojaka 3: opaaji. Prema budistikoj psihologiji postoji est razliitih vrsta opaaja.
To su: (1) slika, (2) zvuk, (3) miris, (4) ukus, (5) dodir (ukljuujui i opaaj toplote) i (6)
mentalni opaaj. Re koju prevodimo kao opaaj obuhvata ulnu i mentalnu svesnost, kao i
sposobnost intelekta da prepoznaje, identifikuje i uporeuje razlike i slinosti meu
podraajima.
Grupa sastojaka 4: odluke, determinante. Prethodne dve grupe sastojaka (oseaji i opaaji)
sastoje se od poneto pasivnih faktora. To znai da su oseaji i opaaji oblici svesti koji se
dogaaju u vezi sa primanjem spoljanjih podraaja. Nasuprot ovome, etvrta grupa obuhvata
sastojke aktivne ili dinamike prirode. Oni se grupiu oko volje i odreuju aktivnosti neke
osobe; zato ih zovemo odlukama ili determinantama.
Prema standarnoj listi, postoji pedeset ovakvih determinanti i nemam nameru da vas gnjavim
raspravljajui o svakoj od njih. Meutim, pomenuu neke od njih.
Prva je svest o kontaktu, sposobnost pravljenja ulnog ili mentalnog kontakta sa objektom
ula ili nekom idejom onda kada se oni prvi put pojave pred ulom ili umom.
Sledea koju u pomenuti jeste volja. Ona dominira svim ostalim determinantama i do
izvesne mere kontrolie njihove aktivnosti, utiui tako na tendencije u miljenju, govoru i
telesnim postupcima.
Sledi zatim usmerenost na jednu taku, gde je um izvesno vreme skoncentrisan samo na jedan
objekat ula ili ideju. Mentalna vitalnost je sledea i grubo uzev odgovara, mada nije
identina, energiji neurona. Sledea je panja, mentalna sposobnost da se objekat ula ili ideja
dovedu u iu svesti.
Ovih pet koje sam pomenuo prisutne su u svim oblicima svesti, zajedno sa oseajem i
opaajem, i oni zajedno ine sedam univerzalnih faktora uma.
Ostale u grupi determinanti su usmeravanje (poetno usmeravanje svesti onda kada novi
utisak dopre do uma); zakljuivanje, odnosno sposobnost traganja unutar uma za
identifikovanjem i asocijacijama sa novopridolim utiscima; mentalni napor; interesovanje;
namera; odluivanje ili sposobnost izbora izmeu dva smera delovanja.
Nijedna od determinanti do sada pomenutih nema moralno ni pozitivan ni negativan karakter.
Preostali lanovi ove grupe ga, meutim, imaju i klasifikovani su na dvadeset pet moralno
poeljnih i etrnaest moralno nepoeljnih determinanti.
Meu moralno poeljnim determinantama su velikodunost, dobrodunost i neobmanutost; s
druge strane moralno nepoeljni impulsi ukljuuju pohlepu, zlovolju, obmanutost,
dogmatizam, zavist i strepnju. Jo jedan, koji je najee nazivan obmanom, praktino je isto
ono to i zapadnjaki kompleks inferiornosti.
Bez sumnje da ete uoiti kako se neke od ovih determinanti, grubo uzev, mogu izjednaiti sa
instinktima kako ih definie zapadnjaka psihologija, sa eljama i emocijama koje nastaju

delovanjem tih instinkata, kao i sa obrascima razmiljanja koji se formiraju estim

ponavljanjem istih misli.
Grupa sastojaka 5: osnovna kognitivna sposobnost. U budistikoj psihologiji um je -- u obliku
pune svesti i kao nii stupnjevi svesnosti kao to je na primer FRINGE svest, kao i njegove
podsvesne funkcije -- oblik energije, u istom znaenju u kojem su svetlost i elektricitet oblici
energije; i bez prisustva ovog specijalnog oblika energije druge mentalne komponente ne bi
postojale.
* * *
Analiza individue i njena podela na pet grupa sastojaka moe vam se uiniti suvoparnom i
moda optereenom tehnikim detaljima, pa ak i prilino nepotrebnom. Ali ona ima smisao i
taj smisao u direktnoj je vezi sa uenjem o nepostojanju sopstva. Poenta je u tome da svaka
grupa komponenata jeste prolazna, fluktuirajua i u neprestanom menjanju; u ovom mnotvu
komponenata individualne egzistencije nije mogue pronai bilo ta fiksirano ili trajne
prirode.
Prva grupa komponenata, telo, stalno se menja, lagano ili brzo, poveava se ili smanjuje, troi
se ili obnavlja, greje se ili hladi, neprestano se menja na neki nain. etiri grupe mentalnih
komponenata su podjednako prolazne, moda ak i vie. Oseaji nastaju i nestaju iz minuta u
minut, a isto je i sa opaajima; pri tome se i determinante, uslovljene ili zavisne od oseaja i
opaaja, menjaju u skladu sa tim. Osnovna kognitivna sposobnost, funkcioniui kao svest,
neprekidno se menja iz trenutka u trenutak, bivajui podjednako nestalna kao i sve ostalo.
* * *
Sada moete uoiti da je cilj ove analize individualne egzistencije da pokae kako nigde nema
mogunosti za postojanje trajnog sopstva, due ili ega. Jedan talas izdie se na okeanu
postojanja i vi ste taj talas; jo jedan talas izdie se u blizini i taj talas sam ja; svuda oko nas
su drugi talasi, druga bia, ljudi, mravi, slonovi, make i psi. Vremenom, svaki od tih talasa
tone ponovo u okean bivanja; ali sile koje ga sainjavaju uzrok su nastanku novog talasa na
nekom drugom mestu. Taj novi talas nije identian sa starim, ali nije ni sasvim razliit; postoji
kontinuitet, ali ne i fiksiran nepromenljivi identitet. Na isti nain, kada neko bie umre, neke
od sila koje ine ivotni tok postaju uzrokom nastanka novoga bia. To novo bie nije
identino sa starim, ali ni sasvim razliito od njega; postoji kontinuitet, ali ne i fiksiran
nepromenljivi entitet, vena dua, trajni ego.
Poto je kljuna taka u budizmu shvatanje da je sopstvo obmana, kao krajnji cilj prirodno se
namee tenja ka ponitavanju te iluzije. Taj krajnji cilj jeste Neuslovljeno, krajnje blaenstvo
koje lei s one strane uobiajene sree svakodnevnog ivota. U izvesnom smislu ona je
ponitavanje, ali samo ponitavanje iluzije. Uslovljeno jeste krajnja realnost, pozitivna
egzistencija koja dolazi onda kada je obmana unitena; jer meren krajnjim merilima ovaj svet
prolaznosti, patnje i nepostojanja sopstva pokazuje nam se kao neto negativno.
A kakav je znaaj nepostojanja sopstva u naem svakodnevnom ivotu? Znaaj je u tome da
upravo ono sopstvo koje negujete sa toliko ljubavi, taj ego koji voli da se iri i mrzi da se
povlai, uviate kao privid i krajnji uzrok vae patnje. Sve to uinite u ime tog
samoobmanjivanja predstavlja puko rasipanje energije. Kada jednom razumete tu injenicu
nepostojanja sopstva, kada jednom nauite da je budete neprestano svesni i u skladu sa tim

disciplinujete svoje ponaanje, time e se nuno izmeniti va nain ivota i omoguiti vam da
se nosite sa ponienjima, zanemarivanjima i uskraivanjima sa kojima se s vremena na vreme
suoavate.
injenica je da u vaem svakodnevnom poslu, u porodinom ivotu i u kontaktima sa drugim
ljudima ta iluzija o sopstvu izaziva razliitu tetu i otuda upravo u toj svakodnevici morate
nainiti prve korekcije.
Te korekcije trebalo bi da idu u dva pravca: prvo, morate razvijati sve veu svest o nainima
na koje se ego ispoljava; drugo, morate se vebati u samodisciplini kako bi ta ispoljavanja sve
vie redukovali. Sabranost panje na sopstvenu nametljivost i odgovarajua samodisciplina
treba da budu usmereni na misli, govor i postupke. A meu ovo troje misli su te koje prvo
treba disciplinovati.
itavo uenje o nepostojanju sopstva saeto je izloeno u sledeim Budinim reima:
Vi koji ste sluge sopstva, koji ste u njegovoj zamci od jutra do mraka, koji ivite u
neprestanom strahu od roenja, starosti, bolesti i smrti, za vas ima jedna dobra vest -- a ona je
da va okrutni gospodar ne postoji.
* * *
Moda vam je interesantno da zapadnjaki pojam kompleksa inferiornosti posmatrate u svetlu
budistikog uenja o nepostojanju sopstva. Prisetiete se da smo, raspravljajui o onim
komponentama egzistencije, koje smo nazvali determinantama -- aktivnim ili dinamikim
mentalnim faktorima -- pomenuli jednu koju smo generalno nazvali obmanom. Ta
determinanta, u skladu sa Budinim uenjem, trostruka je.
Prvo, postoji obmana koja nas navodi da pomislimo: "Ja sam inferioran u odnosu na
drugoga"; zatim drugi oblik obmane koji raa ideju: "Ja sam ravan drugoj osobi"; i trea vrsta
koja navodi na pomisao: "Ja sam superioran u odnosu na drugoga".
Iz ovoga je jasno da obmana u ovom znaenju predstavlja faktor uma koji nas ne navodi da se
oseamo samo superiornim u odnosu na drugoga (znaenje koje se obino vezuje za ovu re),
ve i faktor koji nas navodi na oseaj sopstvene inferiornosti, jednakosti ili superiornosti u
poreenju sa drugom osobom.
Tako uviate da je znaenje obmane (tatine) u budistikoj psihologiji vrlo blisko zapadnoj
ideji kompleksa inferiornosti koji nastaje iz ka sebi usmerene i patoloke zaokupljenosti
sopstvenom inferiornou, jednakou ili superiornou u poreenju sa drugima.
Razmotrimo pitanje kompleksa inferiornosti sa stanovita zapadne misli. Svi znamo kako je to
biti iskljuen iz neke konverzacije. Svi znamo kako se oseamo kada u nekoj grupi svi ostali
priaju o stvarima o kojima mi nita ne znamo i to je jo gore, razgovaraju o njima skoro kao
da mi nismo ni prisutni. Niko -- ni vi, ni ja, niti bilo koja druga normalna osoba -- ne voli da
bude ignorisana. Biti ignorisan onda kada elimo da budemo primeeni znai osetiti se
inferiornim.
Svi znamo, takoe, ta znai kada smo na bolan nain svesni sami sebe. Sigurno se moete
prisetiti situacije kada se od vas oekivalo da kaete ili uinite neto i sva panja je bila

usmerena na vas: zastali ste i promucali neto ne znajui ni sami ta da kaete ili uinite.
Osetiti na sebi suvie panje onda kada ste nedorasli situaciji takoe znai osetiti se
inferiornim.
Ovo znai da postoje situacije kada prieljkujete panju, zato to znate da ste u stanju da na
pravi nain odgovorite na izazov. U takvim situacijama se moda oseate malo superiorni. Ali
postoje situacije kada vie volite da niste u centru panje, ve negde na periferiji, da tako
kaem.
Ponekad panja pokazuje vau nedoraslost i vi joj se ne radujete zato to u vama izaziva
oseaj inferiornosti; u drugim sluajevima panja pokazuje vae dobre strane, tako da je
prieljkujete; sve to vas ini superiornim i vanim.
Vaa oseanja superiornosti i inferiornosti u velikoj meri zavise od toga da li vam drugi
aplaudiraju ili ne ili barem odobravaju ono to kaete i uinite. U svome ivotu, bez sumnje,
imali ste iskustava u kojima ste se oseali inferiornim i sva ta iskustva formirala su
komplikovanu mentalnu strukturu koja se generalno naziva kompleksom inferiornosti. Svako
od nas, kao normalan ovek ima neku vrstu kompleksa inferiornosti. Kod vas lino je on
moda vie ili manje izraen; on moe biti toliko snaan da potpuno dominira vama ili ste
moda nauili da ga razumete ili kontroliete; ali ukoliko niste nadljudsko bie morate
posedovati barem neku vrstu kompleksa inferiornosti. On je deo standardnog inventara
ljudskog uma i u prolosti je imao svoju specifinu ulogu u procesu evolucije.
Retko ujete da se pominje kompleks superiornosti. Zato? injenica je da kompleks
superiornosti -- prividno direktna suprotnost -- jeste isto to i kompleks inferiornosti. Voleti
da se oseamo superiornim uglavnom je isto kao i ne voleti da se oseamo inferiornim, a
mentalni mehanizam jednoga isti je kao i mentalni mehanizam drugoga.
Razmotrimo znaenje toga termina: kompleks inferiornosti. Sem svojih psiholokih
implikacija, jedan kompleks jeste zbir stvari koje se dre zajedno tako to jedinstveno
funkcioniu. U tom smislu kompleksom moete nazvati recimo mainu za ivenje, poto se
ona sastoji od odreenog broja delova ; ne moete ih, naravno, nazvati kompleksom ako su ti
isti delovi tek nabacani na jednu gomilu.
U svom psiholokom znaenju kompleks predstavlja odreeni broj ideja koje se dre zajedno
tako to jedinstveno funkcioniu. Jedan takav kompleks moe biti u vezi sa instinktom
agresivnosti i podsticati oseaj besa. Drugi kompleks -- ili bilo koja ideja koja ini njegov deo
-- moe se oslanjati na instinkt bekstva i tako podsticati oseaj straha; takav kompleks se
naziva fobija.
Neki drugi kompleks, pak, moe stimulisati instinkt samoisticanja sa njime doneti oseaj
superiornosti ili sopstvene vanosti, ili, ako je potisnut, oseaj inferiornosti. Onaj instinkt sa
kojim je kompleks u vezi -- agresija, bekstvo ili samoisticanje -- jeste povezujui i
koordinirajui elemenat unutar tog kompleksa.
Dalje, ukoliko pokuate da se nametnete na neki nain i budete potisnuti ili kada pokuate da
pokaete svoju superiornost i to vam ne poe za rukom, prirodno je da se osetite inferiornim;
svaki od tih poraza ostavlja trag u vaem seanju. Ukupan zbir takvih tragova neuspelih
pokuaja nametanja ini va kompleks inferiornosti. Taj kompleks inferiornosti nije isto to i
oseaj inferiornosti, jer je takav oseaj javlja kada je taj kompleks stimulisan i onda osujeen.

Sa druge strane, kada stimulisanje vaeg kompleksa rezultira nekom aktivnou i ta aktivnost
je uspena, u vama se javlja oseaj superiornosti.
I zato je onda kompleks inferiornosti toliko znaajan? Tokom ovekove evolucije od
predljudskih predaka postalo je jasno da jedinka sa jaim instinktima agresije i
samopotvrivanja ima vee anse da preivi u neprijateljskom okruenju. U borbi, onaj ko je
manje agresivan ima vee anse sa bude ubijen. U borbi oko hrane, oni iji je oseaj
samopotvrivanja slabiji imaju vie ansi da ostanu gladni, postanu sve slabiji i na kraju
umru.
Agresija i samopotvrivanje su blisko povezani instinkti; glavni cilj agresije je da se porazi
neprijatelj ili suparnik, a kod samopotvrivanje je to (delom) da se zastrai neprijatelj ili rival.
Samopotvrivanje takoe ima i svoj drugi aspekat, a to je privlaenje, jer ga vidimo na delu
kod udvaranja.
Iz svega ovoga moete videti da samopotvrivanje ima znaaj unutar borbe za opstanak i to
ne samo individualnom, ve i na nivou vrste. Tako, poto je va instinkt samopotvrivanja
toliko vaan, vaan je i va kompleks inferiornosti; s druge strane, taj instinkt ima
dalekosean uticaj i na va ivot u celini.

* * *

Praktian deo
VEBANJE NENAMETLJIVOSTI
Ukoliko ustanovite da kompleks inferiornosti ima razliite efekte na va ivot i ukoliko
odluite da na to utiete nekim oblikom mentalnog usavravanja, postoji budistika tehnika
koja ima direktnu primenu u takvim situacijama.
Glavni princip budistike psihologije jeste nastojanje da se stvari vide onakvima kakve zaista
jesu, insistiranje na jasnom uvidu nasuprot samoobmanjivanju i prividu. Tehniku koja se
koristi za postizanje tog jasnog uvida znamo kao ispravnu sabranost i jedan aspekat ispravne
sabranosti naziva se detaljnom svesnou mentalnog stanja.
Detaljna svesnost mentalnog stanja namenjena je veem samorazumevanju, naroito u
pogledu emocionalnog kvaliteta razliitih mentalnih stanja. Ovo ne podrazumeva teorijsko
znanje onoga to se generalno odigrava u ovekom umu, premda je takvo teorijsko znanje
ponekad vrlo korisno; re je o detaljnoj i direktnoj svesti o tome ta se dogaa u sopstvenom
umu.
To je izotrena svesnost emocionalnog kvaliteta svakog pojedinanog mentalnog stanja od
trenutka kad se javi i sve dok traje, a u izvesnoj meri i retrospektivno. To je oblik
samoposmatranja kako bi se prekinula samoobmana i tok svesti oslobodio privida. Tehnika se
sastoji u formiranju nove navike, navike gole panje. Zapamtite ovaj pojam, gola panja; on

znai panju ogoljenu od svih emocionalnih primesa i podloga, panju osloboenu

pristrasnosti, osloboenu predubeenja i osloboenu samoobmane.
Jedino uz pomo gole panje moete videti stvari onakvim kakve one jesu, jer emocije
neprekidno zamagljuju i boje vau percepciju. Formirati jednu takvu novu naviku nije lako.
Va um, kao to dobro znate, voli da ide svojim starim, dobro uhodanim putevima i
neophodno je uporno samoposmatranje i iskrenost prema samom sebi da bi se sa tih puteva
skrenulo.
Ne postoji brzi put, niti preica ka formiranju navike gole panje, ali postoji jedan pouzdan
vodi na terenu kompleksa inferiornosti. On je sledei: svaki put kada se osetite vanim ili
superiornim treba da pokuate da shvatite kako to vaim umom tog trenutka dominira jedan
primitivan instinkt. A kada je va intelekt u stanju da dominira vaim primitivnim instinktima
biete na dobrom putu, ne ka boljem oseaju superiornosti, ve ka istinskoj superiornosti.
Kako uite da primenite detaljnu svesnost svoga mentalnog stanja tako ete uviati ulogu koju
instinkt samopotvrivanja igra u vaem ivotu. Videete da dok je vaa uroena sklonost da
se potvrujete nekada davno imala evolutivni znaaj u borbi za opstanak, u okviru moderne
civilizacije ta sklonost ponekad moe naneti vie tete nego koristi.
Ve ste uoili da kada se va instinkt ka samopotvrivanju stimulie, on vas podstie na
odreenu aktivnost i ukoliko je ta aktivnost uspena skloni ste da se oseate superiornim ili
vanim. Ali kada je, s druge strane, ta aktivnost osujeena ili neuspena, oseate se
inferiornim.
Uvek iznova tokom ivota vaa nastojanja ka samopotvrivanju bila su poraena; uvek iznova
va oseaj sopstvenog znaaja bio je pred izazovima, a kao posledica svega toga oseate se
inferiornima i nespremnim da se suoite sa izazovom. Uz toliko napada na va oseaj
sopstvene vanosti vae aktivnosti su u velikoj meri motivisane sklonostima ka
samopotvrivanju; ali ta motivacija funkcionie uglavnom na podsvesnom nivou.
Mnoge od vaih aktivnosti prema velikom, spoljanjem svetu jesu pokuaji -- svesni i
nesvesni -- da svoje okruenje prilagodite sopstvenim eljama; ali ljudi u tom velikom svetu
imaju sopstvenu elju za potvrivanjem, istu kakva je i vaa, a kada se one saberu daleku su
monije od vae individualne. Posledica ovoga jeste konflikt i veoma esto poraz. Tako
dobijamo jo jedan elemenat koji biva dodat vaem kompleksu inferiornosti; jo jedan trag u
skladitu seanja, koji budui tako bolan mora biti potisnut na nivo na kojem svest ne moe da
ga dosegne. A posledica ovoga je da ili postajete uplaeniji i povueniji ili zauzimate jo
agresivniji stav. Stil vaeg ivota se menja, naginjui esto ka jednom od ova dva ekstrema,
sem ukoliko vrlo rano u ivotu niste nauili kako da se nosite sa itavom ovom situacijom.
Bez sumnje da postoje prilike kada se vae samodokazivanje skoncentrie na uspeh ili poraz
nekoga drugog. Moda je va mlai sin postao najbolji ak u koli ili je izgubio svoj prvi
posao zbog svoje neefikasnosti, pa vi delite sa njima njegov uspeh ili neuspeh; ali u takvim
sluajevima va oseaj superiornosti ili inferiornosti nastaje zato to se radi o neemu to
pripada vama i zapravo je produetak vaeg ega. Vae sopstvo se osea superiornim i uiva u
tome, isto kao to se vae sopstvo osea inferiornim i traga za nekim od naina da povrati
oseaj superiornosti.

A upravo je oseaj vanosti taj kojeg se treba osloboditi ako hoete da se na pravi nain
uhvatite ukotac sa kompleksom inferiornosti i zato morate shvatiti da ako hoete da se
oslobodite oseaja inferiornosti morate se osloboditi i oseaja superiornosti.
Tako uviamo da je drevno budistiko uenje o nepostojanju sopstva zapravo vrlo aktuelno;
jer ruku pod ruku sa tim duboko ukorenjenim verovanjem u vanost svoga sopstva ide
podjednako duboko ukorenjeno ispoljavanje superiornosti. Kao to sam ve rekao, ukoliko
elite da razumete budizam vano je razumeti uenje o nepostojanju sopstva. Na drugoj strani,
da li verujete u to uenje, samo zato to je deo uenja kao celine, mnogo je manje vano.
Uopte nije potrebno da verujete u bilo ta pre nego to ga detaljno razmotrite. Bitno je jedino
da shvatite kako je nemogue da postignete bilo kakvu trajnu sreu idui putem
samopotvrivanja.
Na samom kraju, nuno je razumeti i prihvatiti injenicu da prekomerno samopotvrivanje
izaziva sukobe sa drugima i sukobe unutar sopstvenog uma. Na osnovu toga, vae vebanje u
tom pravcu predstavlja napor da sve svoje postupke oslobodite -- to je mogue vie -- od
primesa samopotvrivanja.
Poinjete samoposmatranjem, jer samoposmatranje je klju vebanja. Poinjete kritikim
posmatranjem svojih reakcija na dogaaje i situacije, nastojei da uoite kada i kako sebe
nameete; to samoposmatranje mora postati navika i biti neprekidno. Morate nauiti da snop
svetlosti panje uperite na svaki svoj postupak i reakciju.
Ova poveana sabranost, ova ka unutra usmerena paljivost, pomae vam da otkrijete
sopstvene mentalne mehanizme, kao to su racionalizacija i potiskivanje, na primer, a koji su
motivisani vaom neodlunou da se suoavate sa stvarima u sopstvenom umu.
Tako, kako zadobijate sve vee samorazumevanje, poeete da sagledavate svoju sklonost ka
nametljivosti onakvom kakva zaista jeste. Uoiete kako sebe gurate napred u okolnostima
koje vam daju priliku za doivljavanje oseaja sopstvene vanosti, a da se u isto vreme
povlaite od neke obaveze kada ona znai izazivanje oseaja inferiornosti.
Poveana sabranost i samorazumevanje dejstvovae kao konica onda kada biste inae tragali
za oseajem superiornosti i podsticae vas na akciju onda kada biste inae ustuknuli pred
strahom od oseaja inferiornosti. Superiornost i inferiornost u subjektivnom znaenju -- to jest
oseanja superiornosti i inferionrosti -- postepeno e nestati i isto tako postepeno biti
zamenjeni istinskom superiornou. I ta istinska superiornost bie sasvim razliita od lane
superiornosti pothranjivane emocijama.
Kako se rad na samoposmatranju nastavlja, moda e vam biti od pomoi da sebe podvrgnete
izvesnom disciplinovanju; takvo disciplinovanje moe uzeti tri pravca.
Prvo, na nivou misli. Moe vas, na primer, uvrediti neto to vam je reeno ili ako ste
iskljueni iz razgovora ili to to drugi nisu uoili vae kvalitete. I potom ete moda biti
skloni da se prepustite mranim mislima o onome to vas je povredilo ili da razmiljate o tom
dogaaju. Time samo uveavate njegov znaaj, uveavate sopstveni oseaj inferiornosti i
svoju elju da ga zamenite oseajem superiornosti.
Drugo, na nivou govora. Moda ste dobar govornik, ali slab slua, tako da neprekidno
prekidate druge ljude kako biste doli do rei. Va govor moe biti prepun sopstvenih citata i

aluzija: kada se, na primer, povede re o vrtu, vi odmah ponete da hvalite svoj vrt; ili ako
neko pomene kako je imao lumbago, vi se upinjete da dokaete kako je va lumbago bio
daleko bolniji i ozbiljniji. Na taj nain naduvavate svoj ego toplim vazduhom poput leteeg
balona.
I tree, na nivou postupaka. Moda sebe uhvatite kako se gurate u prvi red, jer volite da ste u
prvom planu ili se drite pozadi jer se plaite da ste u centru panje; oba ova ekstrema
posledica su precenjivanja sopstvenog ega.
Bilo da se vaa nametljivost ispoljava kroz misli, rei ili postupke, ona je potencijalni izvor
nesree na ovaj ili onaj nain. Ona vas ini ranjivim. Ukoliko neprekidno radite na poveanju
sabranosti u odnosu na sve oblike koje vaa nametljivost moe poprimiti, uz stalan napor da je
kontroliete u trenutku kada se i kakva se pojavi, dostii ete stanje smirenosti i balansa uma u
kojem za oseaje superiornosti i inferiornosti vie nema mesta.
A kada oni nestanu, zajedno sa njima nestaju i unutranji i spoljanji konflikti.
* * *
Ukoliko sve ove stvari koje su do sada bile iznete elite da primenite u praksi, sugeriem vam
da sebi odredite period od najmanje mesec dana -- ili jo bolje period od tri meseca ili due -i tokom njega nastojite da otkrijete i postanete svesniji razliitih naina na koje vae sklonosti
za samopotvrivanjem pronalaze sebi oduka -- nekada samo na nivou misli, nekad u obliku
rei ili, neki drugi put, kroz postupke.
Ima sluajeva kada je vaim sklonostima ka samopotvrivanju nemogue da se ispolje, ne
zbog vae sabranosti i samodiscipline, ve zbog spoljanjih pritisaka arogantnih ljudi.
Odsustvo samodokazivanja tada stvara podjednako patoloku situaciju kao to je u drugim
okolnostima to neogranieno samonametanje.
Kada su takve vae tendencije zauzdane sopstvenim razumevanjem i sopstvenom voljom, to
je dobro; kada ih zauzdaju strah i zastraivanje od strane drugih, to nije ba tako dobro. Tada
uopte ne sledite princip nenametljivosti.
Sutina ove vebe jeste sabranost u obliku samoposmatranja. Ukoliko moete da motrite na
svoje egoistike sklonosti u trenutku kad se pojave i sve dok traju, to je veoma dobro, ali ako
vam to i ne poe za rukom, moete ih naknadno prepoznati. Glavna stvar je da ih postanete
svesni na ovaj ili onaj nain, a ne da traite opravdanje i izgovore za sebe.
Iako je ovo prvenstveno veba iz sabranosti panje, elemenat samodiscipline je takoe vrlo
vaan. Moete nainiti pismeno obeanje samome sebi da ete posmatrati svoju nametljivost
tokom dana. Takvo pisano obavezivanje je mnogo bolje nego neka neodreena odluka da
popravite svoje navike, jer ete u ovom drugom sluaju verovatno posle izvesnog vremena na
sve to potpuno zaboraviti.
Korienje tabele, meutim, itavu stvar ini jo pouzdanijom. Napravite formular poput
ovoga i u njega svakoga dana ili svakog drugog beleite kraom ili duom linijom stepen vae
uspenosti u samoposmatranju. Time ete sebi pomoi da se podsetite da budete sabrani.
Evidencija

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

Najbolji od svega je, meutim, ugovor sa samim sobom, na osnovu kojeg sebe liavate nekog
sitnog zadovoljstva, recimo na tost neete tog puta namazati buter, ili zadajete sebi neki mali
zadatak kao to je ustajanje pet minuta ranije nego obino, kad god osetite da niste imali
uspeha u sabranosti panje.
Primetiete da, iako je ovo veba u nenametljivosti, naglasak je uvek na samoposmatranju. To
je sr budistikog metoda: kontrola zahvaljujui sabranosti panje.

MART

Veba jasnog razumevanja

Da biste razvili efikasan pristup problemima ivota jedna od kljunih stvari jeste jasno
razumevanje onoga t zaista elite od ivota. Mogli biste pojednostaviti -- ili suvie
pojednostaviti -- odgovor na to pitanje time to ete rei da jedino to oekujete od ivota
jeste srea. Na drugoj strani moete nabrojati mnotvo nada i ambicija koje e initi toliko
komplikovanu i meusobno iskljuivu kombinaciju da vam je potreban dugotrajan proces
samoanaliziranja pre nego to sve to raspetljate.
Odgovor izkoji bi se nalazio meu te dve krajnosti bio bi najblii onome to zaista elite. Bez
dobro definisanog razumevanja koji je pravi cilj vaeg ivota -- to znai, bez jasnog
razumevanja motiva, kako se to naziva u budistikoj psihologiji -- postoji tendencija da
potonete u slepu struju ivota; i kada se jednom u njoj naete, itavom va em ivotu
nedostaje fokus.
Vrlo je vano da znate ta elite. Takoe je vano da znate zato to elite, a u tome e vam
pomoi ukoliko na teorijskom nivou razumete prirodu svojih elja, njihovo poreklo u
instinktima i emocije koje ih prate.

Da biste razumeli svoje emocije i elje morate prvo razumeti svoje instinkte. Ti instinkti su
nasleene sklonosti da se postupa na odreeni nain u odreenim situacijama. Sami instinkti
postoje ispod nivoa intelekta -- dakle, ispod nivoa na kojem se odvijaju procesi svesnog
rasuivanja -- i poto su evolucijski mnogo stariji od intelekta, utoliko su i snaniji.
Dok su vai instinkti podsvesni, vae emocije i elje su svesne -- ponekad isuvie. Zapravo,
vae emocije i elje su nastavci vaih instinkata koji se produavaju u svest. Instinkt je poput
vulkana; postoji uglavnom ispod povrine zemlje, ali kada postane aktivan izbacuje lavu i dim
navie. Na isti nain, instinkt postoji ispod nivoa svesti, ali kada postane aktivan izbacuje
emocije i elje nagore u svest.

Tako moete videti da su emocije i elje u vezi sa instinktima. Meutim, emocija nije isto to
i elja. Emocija je srazmerno neodreen i raspren oblik svesti na nivou telesnih senzacija dok
je elja oblik svesti na viem nivou, na nivou ideja. Vae elje su, u stvari, jedna vrsta ideja;
one su ideje o aktivnostima koje biste eleli da obavite ili, pak, ideje o senzacijama koje elite
da doivite. Tako, ako ste ljuti, imate ideju da udarite neto; to se moe nazvati motorikom
idejom, idejom miine aktivnosti, a nastala je na osnovu instinkta agresivnosti. Slino
ovome, ako ste gladni, ulna ideja hrane javlja se u vaem umu, podstaknuta ili ojaana
uroenom sklonou da se jede onda kada telo zahteva hranu.
Moda je klasifikacija na motorike elje i ulne elje -- na elje da se deluje i na elje da se
neto doivi -- suvie pojednostavljena; moda sve elje u sebe ukljuuju i motorike i ulne
ideje; ali glavna stvar je da elja postoji u umu na nivou ideja, dok emocija postoji na novou
jedne difuzne svesnosti o telu..
Pogledajmo to na ovaj nain: kada neki od vaih instinkata postane aktivan, vae se telo uz
pomo razliitih promena automatski priprema za odgovarajuu aktivnost. Postajete svesni
promena u telu i difuzna svest o njima ini jednu emociju. U isto vreme, u vaem umu moe
se javiti izvesna specifina idea da se preduzme neka akcija ili doivi neto. Ta ideja energiju
dobija od instinkta i tako se pretvara u elju.
Kod bia niih od oveka sva aktivnost je prvenstveno instinktivna i kakav god oblik
intelekta da postoji, on je usmeren ka nainima da se zadovolje zahtevi instinkata. Kod
oveka, situacija u osnovi nije mnogo drugaija, ali je daleko kompleksnija. Veina aktivnosti
je u prvom redu motivisana instinktima, u svesti predstavljenim kao emocije i elje. Intelekt
uglavno funkcionie tako da trai naine da zadovolji elje i proizvede prijatne emocije. To
znai da intelekt funkcionie prevenstveno traei naine da zadovolji instinkte. Ti instinkti
su kao motor nekog broda, dok je intelekt poput radara.
Vrlo malo aktivnosti, ukoliko je uopte ima, primarno je motivisano intelektom i intelektualna
motivacija je sekundarna u odnosu na instinktivnu motivaciju. Tako vae misli, vaa
verovanja, vai sudovi i planovi -- svi su oni uglavnom motivisani nainom na koji se oseate,
onim to volite i to ne volite, onim to elite da uinite i onim to biste hteli da izbegnete.
Vei deo vaeg razmiljanja je emocionalno miljenje, a sasvim mali deo objektivno ili
nepristrasno.
Kod emocionalnog miljenja injenice i zapaanja se falsifikuju ili boje eljama,
naklonostima i predrasudama. Sa druge strane, kod nepristrasnog miljenja -- u ono malo

koliko ga ima -- iste te injenice sagledavaju se objektivno i ista ta zapaanja nisu optereena
sklonostima, niti iskrivljena eljama i predrasudama.
Kod emocionalnog miljenja skloni ste da verujete u neto zato to vam je prijatno da u to
verujete ili da odbijete neku ideju zato to vam je neprijatna. Kod objektivnog miljenja ideju
prihvatate ukoliko je razumna, bilo da je prijatna ili ne, a neku drugu odbijate ukoliko ne
odgovara merilima vaeg razuma, bez obzira koliko vam se sviala.
Tano je da je jedan od glavnih faktora koji je primitivnom oveku obezbedio supremaciju
nad ostalim biima koja su bu bila rivali i neprijatelju bio njegov intelekt, njegova sposobnost
da ideje koristi kao alatke uz pomo koji hrazmilja, kao i da jednostavne rei iskoristi kao
simbole za kompleksne ideje.
U isto vreme vano je razumeti da se intelekt, kada se stavi nasuprot emocijama i eljama,
pokazuje kao relativno slabana i ponekad nedelotvorna snaga. Emocije i elje su izdanci
ogromnih instinktivnih sila koji su se probili u svest, tako da ak i najsnaniji intelekt moe
biti bespomoan suoen sa takvim protivnicima.
Kontrolisati elju samo uz pomo snage volje otuda je vrlo teko, ponekad nemogue, a s
vremena na vreme moe biti i tetno. Teko je kada je elja tek povrna. Nemogue je kada
elja slui kao ventil za neki moni instinkt. A moe biti tetno kada ta elja slui kao ventil
nekom instinktu kojem su svi drugi ventili zatvoreni. To je naroito sluaj kada oseaj krivice
ili stida deluje kao sila potiskivanja.
U takvoj situaciji postaje neophodno jedno produbljeno samorazumevanje, kako biste
razumeli i kontrolisali svoje elje; ali ne moete se na pravi nain nositi sa snanim eljama
ukoliko ne vebate prvo sebe sa onim malim eljama koje se jave s vremena na vreme u
vaem svakodnevnom ivotu.
Dok se neki oblici budistikog treninga uma mogu najbolje sprovesti u mirnom i izdvojenom
okruenju, druge je mogue uplesti u tkanje svakodnevnih zadataka i tako ih nainiti
njegovim integralnim delom. Vebanje jasnog razmevanja pripada ovoj drugoj grupi, jer
postoji znatan prostor njeigove primene u okviru obinog radnog dana.
Pojam jasno razumevanje je prilino samorazumljiv; meutim, bilo bi dobro razmotriti ta on
znai unutar budistike nege uma. Prvo, jasno razumevanje znai jasno razumevanje motiva
ili svrhe neke aktivnosti. Drugim reima, ta god da inite trebalo bi jasno da razumete zato
to radite. Umesto da imate neku neodreenu ili zbrkanu ideju o onome to oekujete da
postignete time, trebalo bi da pokuate da steknete to precizniju ideju o eljama koje vas
navode na tu aktivnost.
Drugo, poto ste u sebi jasno razluili motiv neke aktivnosti, trebalo bi da steknete
podjednako jasnu ideju o tome je li ona zaista prikladna za tu svrhu ili ne. Ovim Budino
uenje ukazuje na potrebu ne samo za jasnim razumevanjem motiva nekog postupka, ve i za
jasnim razumevanjem prikladnosti tog postupka u odnosu na cilj.
Tree, potreba za primenom jasnog razumevanja postoji u svakodnevnim aktivnostima.
Drugim reima, itav na ivot, ukljuujui svaku aktivnost i svako iskustvo, jeste podruje
sabranosti, i obrnuto, proirujui podruje sabranosti na svaku aktivnost i svako iskustvo,
itav ivot postaje sfera mentalnog usavravanja.

Konano, postoji oblik sabranosti koji se zove jasno razumevanje neobmanutosti. Puna
implikacija ovog jasnog razumevanja neobmanutosti ukljuuje temeljni budistiki stav da je
sopstvo, nae "ja", jedna obmana. Otuda jasno razumevanje neobmanutosti jeste izotrena
svest koja probija kroz tu samoobmanu i kroz privid sopstva prodire pravo do prolazne
prirode sopstvenog bia.
* * *
Vratimo se sada prvoj vrsti jasnog razumevanja, jasnom razumevanju motiva. Kada ga
primenite na svoj celokupan ivot, na svoje nade i elje, na sve svoje planove i tenje, on
pretpostavlja da imate neki fundamentalni cilj u ivotu. Meutim, moda ga vi i nemate;
moda vas je tek poneo nepromiljeni tok svakodnevice; i ukoliko je tako, prva stvar je da
postanete svesni te injenice i ukoliko je mogue definiete neki opti motiv.
Ako pretpostavimo, meutim, da imate takav motiv ili cilj u ivotu, poeljno je, u interesu
efikasnog ivljenja, da porazmislite o svojim aktivnostima u celini kako biste videli jesu li one
u skladu sa fokusom vaeg ivota ili vas one navode na razne beskorisne stranputice. To,
naravno, ne znai da vi ne moete imati i neke sporedne poslove; oni su neizbeni u
svakodnevnom ivotu. Mnogo je stvari koje morate uraditi mada nikada niste ni pomiljali da
ete to morati; jer, zbog odgovornosti i dunosti koje imate, jednostavno ih morate uiniti.
No, ukoliko dopustite da potreba da inite te stvari u vama izazove ogorenje ili dosadu,
sigurno je da e vas one odvui od vaeg glavnog cilja; ako ih meutim iskoristite kao priliku
da razvijate strpljenje i toleranciju, tada ih postavljate na pravac svoga glavnog cilja. Jasnim
razumevanjem da svako iskustvo jeste polje za sabranost na najbolji nain moete iskoristiti
one aktivnosti koje bi inae bile neproduktivne.
I dok moda nije lako definisati va krajnji cilj, obino je lake da odredite cilj koji je
neposredno pred vama. Znate zato svako jutro hvatate odreeno prevozno sredstvo; znate
zato odlazite na posao; a znate i zato morate da zaraujete novac i kupujete razne ivotne
potreptine; ali da li luksuz koji sebi time priutite zaista u va ivot unosi vie uivanja?
Neto od toga ini; drugo ivot ini samo jo teim. To je onaj luksuz koji sebi morate da
obezbedite radi prestia, zato to ga imaju i vai susedi ili zato to vaa drutvena sredina
oekuje da sve to imate. Ali taj luksuz moe postati breme nunosti i zato to za njega treba
platiti i starati se o njegovom odravanju, mogue je da vie kota nego to vredi.
Na ovom mestu u igru ulazi jasno razumevanje neobmanutosti. U kojoj meri ste motivisani
samopotvrivanjem, eljom za prestiom i divljenjem? Mogue je da poto naete odgovore
na ova pitanja i ustanovivi da oni nisu sasvim prijatni, doete do zakljuka da inite stvari
koje nemaju onu krajnju vrednost. Zbog obaveza i odgovornosti ili radi posla, morate nastaviti
da inite stvari koje se kose sa vaim temeljnim ivotnim ciljem. Primenili ste princip jasnog
razumevanja prikladnosti i nali da su neke aktivnosti prilino neprikladne za svoj krajnji cilj;
ali takve situacije su esto neizbene.
U tom sluaju barem sebe ne obmanjujete. Samo kada nesvesno preduzmete neku aktivnost
koja nije u skladu sa vaim osnovnim ciljem tonete u jedan sled nepromiljenosti. Zato je
ovde vano osloboditi se tog toka, a klju te slobode jeste jasno razumevanje -- jasno
razumevanje cilja neke aktivnosti i njezine primerenosti, jasno razumevanje da svaka
aktivnost jeste prilika za sabranost i jasno razumevanje nepostojanja jednog statinog,
nepormenljivog sopstva.

To je budistika praksa jasnog razumevanja u svojim razliitim oblicima.

* * *
Na Budinom putu postoji, s jedne strane, praktina primena njegovih psiholokih principa i,
sa druge, intelektualno razumevanje njegovog uenja. Od ova dva, naravno, praktina
primena je daleko vanija; meutim, intelektualno razumevanje uenja esto pomae u
njegovoj praktinoj primeni. Imajui to u vidu, razmotrimo pitanje motivacije onako kako se
ono javlja u budistikom uenju. To je uenje o akciji i reakciji.
Celim univerzumom vladaju zakoni i jedan neprekinuti sled akcija i reakcija na mentalnom i
moralnom planu dogaa se ba onako striktno kao i u sluaju fizikih procesa. Sledstveno
tome, Budino uenje naglaava da moralno poeljna misao, govor i postupak donose sreu
poiniocu, pre ili kasnije, dok na isti nai aktivnosti koje su moralno nepoeljne na kraju
predstavljaju osnovu za nastanak patnje.
U ovom tehnolokom dobu bliska vam je ideja da fizike posledice imaju svoje uzroke, da te
posledice opet i same postaju uzroci, tako da u uobiajenom poretku fizikih stvari nema
prostora za sluajnost ili sudbinu. Meutim, iako prihvatate ovaj nepromenljvii sled akcija i
reakcija u materijalnom svetu, ne prepoznajete ga uvek u moralnoj sferi. Budino uenje tvrdi,
meutim, da taj zakon uzroka i posledice podjednako neumitno i precizno deluju i u moralnoj
sferi kao i u fizikoj. Ono definie pet sistema zakona.
Prvi od njih je sistem zakona koji vladaju nastankom i nestankom fizikih fenomena pod
dejstvom toplote. Drugi, postoji grupa zakona koji se odnose na stvaranje i rast tela ivih bia.
Trei sistem zakona u vezi je sa akcijom i reakcijom u moralnoj sferi. etvrto, razni zakoni
koji vladaju procesima u umu. Na kraju, peti sistem zakona okuplja mnotvo zakona koji su u
vezi sa razliitim fizikim fenomenima neobuhvaenim drugim sistemima zakona.
Od ovih pet grupa, nas trenutno zanima ona trea. Taj sistem zakona koji vladaju moralnim i
nemoralnim postupcima i njihovim reakcijama ili posledicama samo je jedan od pet grupa
zakona, ali je to onaj koji je najdirektnije povezan sa sreom i nesreom.
Originalni budistiki termini koji se ponekad prevode kao moralno i nemoralno ili kao dobro i
loe, mogu se takoe prevesti i kao korisno i tetno. Meutim, pojmovi poeljno i nepoeljno
se esto koriste da prenesu izvorno znaenje, jer se moralan ili koristan postupak smatra
poeljnim jer na kraju donosti uitak, a neka nemoralna ili tetna akcija, poto vremenom
donosi poiniocu patnju, smatra se nepoeljnom.
Svaka aktivnost -- moralno ispravna ili ne -- proizvodi, naravno, svoj normalan fiziki
rezultat. Ako bacite kamen kroz prozor, on e ga razbiti, kakva god da motivacija stoji iza tog
ina. Razbijeno okno je normalan fiziki rezultat takvog postupka. Ali ako pretpostavimo da
je on motivisan nekom moralno nepoeljnom voljom (kao to je mrnja), postojae i mentalni
efekat. Ispoljavanje mrnje pojaae onu u umu ve postojeu mrnju, ba kao to vebanje
miia ove ini snanijima. Kao posledica ovoga, mrnja e postati dominantan faktor vaeg
mentalnog sklopa.
Sem ovoga, mrnja je jedan od onih mentalnih faktora koji vode ka patnji. Na ovaj ili onaj
nain, u jednom trenutku u budunosti, taj mentalni faktor donee vam neku vrstu patnje.

Glavni uzrok te patnje nije razbijanje prozora kamenom, ve mrnja ili zlovolja prisutna u
ovom postupku.
Dalje, zamislivo je da je akcija bacanja kamena mogla biti motivisane, ne mrnjom, ve
nekom formom blagonaklonosti. Moda ste, na primer, to uinili kako biste pomogli nekome
ko je unutra zarobljen poarom i elite da uete da ga spasete. Nesebinost koju pokazujete
svojim voljnim postupkom jo vie e pojaati u vama ve postojei faktor blagonaklonosti i
taj osnaeni faktor uma na kraju e vas dovesti u situaciju u kojoj e dozreti plod sree.
Tako moralno poeljni postupci donose pre ili kasnije uitak, dok nepoeljna volja rezultira
na kraju patnjom. Sa druge strane, postupak koji nije voljni (i koji naravno ima neki fiziki
rezultat) nema efekat u vidu jaanja nekog od faktora uma. Gde nema volje nema ni elementa
moralnosti ili nemoralnosti.
Lina elja ili volja u svom primalnom obliku jeste nagon da se ivi kao odvojeno sopstvo i
da se to sopstvo potvrdi. Iz te fundamentalne volje za ivotom proizlaze najrazliitiji instinkti
i elje, praeni emocijama. U budistikoj psihologiji ovi instinkti i elje se svi smatraju
manifestacijama te osnovne volje za ivotom. Ta volja za ivotom jednostavno se naziva
eljom. To je e za postojanjem, elja da se preivi kao sopstvo. Ali konano oslobaanje od
nesree mogue je pronai jedino prevazilaenjem te individualne egzistencije.
e za postojanjem, koja koren ima u neznanju, tako je primarni uzrok celokupne patnje. I
otuda je glavni cilj budizma dostizanje prosvetljenja iskorenjivanjem te elje. To znai,
naravno, prevazilaenje elje, ali samo utoliko ukoliko je ta elja lina ili usmerena na
sopstvo. Vrsta elje koju treba prevazii jeste slepa ili iracionalna elja. Da citiram:
elje vezane za osnovne ivotne potrebe mogue je zadovoljiti, dok je nemogue utoliti
sebine elje ega. One ne proizlaze iz hemije tela, ve su isto mentalne konstrukcije -- da se
bude sve vie, da se ima sve vie: novca, imovine, moi, prestia, ljubavi; da se nadmae i
nadvise svi drugi; da se bude na vrhu. To je jedan nemogui san koji, ako se i ostvari, nee sa
sobom doneti ni mir ni sreu.
Pohlepni, ljubomorni, zavidni nikada ne mogu biti zadovoljni, jer njihovo nezadovoljstvo i
nesrea ne izviru iz neke stvarne uskraenosti u pogledu onoga to je sutinsko za ivot, ve iz
nedostataka i deformacija njihovog karaktera.
("Meditacija ljubavi", Journal of the Buddhist Federation of Australia)
Lina volja je, tako, jedan aspekt te slepe ei za linim postojanjem, koja se ispoljava kroz
najrazliitije instinktivne i emocionalne faktore. Oni svi zajedno ine dinamike elemente
mentalnog ivota. Budistika psihologija prihvata sistem njihovog klasifikovanja koji je
poneto razliit od klasifikacija u zapadnoj psihologiji. Taj sistem ukljuuje ne samo
instinktivne elemente, ve i mentalne navike razvijene iz instinkata i takoe komponente
miljenja. Neke od njih su direktno izvedene iz fundamentalnog nagona preivljavanja, dok su
druge negovane u suprotnosti sa egoistikim tendencijama, ali sve su to faktori koji odreuju
ponaanje. Sve u svemu, moemo ih oznaiti kao pedeset determinanata.
Nema potrebe da se ovde detaljno bavimo tim determinantama. Sve to treba da pomenemo
jesu one tri koje se nazivaju korenom nepoeljne voljne aktivnosti i njihovim suprotnostima,
korenima poeljne volje. Tri korena nepoeljne volje jesu pohlepa, mrnja i obmanutost, dok

su njihova suprotnost velikodunost, blagonaklonost i uvid. Nai postupci, voljni ili ne, mogu
imati oblik misli, govora i postupaka; ali u svemu tome najvanija je mentalna determinanta
koja stoji iza njih.
Tako ako mislite, govorite ili delujete motivisani pohlepom, , bilo da je ona oigledna ili
prikrivena, time jaate pohlepu u svom mentalnom sklopu. S druge strane, kada delujete iz
velikodunosti, time jaate tu determinantu u svome umu. Isto je sa mrnjom i njoj suprotnim
faktorom blagonaklonou. Onaj ko sebi doputa da bude ljut uvruje u svome umu faktor
mrnje, dok ukoliko ulaemo napor da budemo tolerantni i strpljivi sa ljudima i stvarima koji
nas iritiraju uveavamo faktor blagonaklonosti u svome umu.
I opet, ukoliko mislite, govorite ili delate na egoistian nain, doputate sebi da vas motivie
obmanutost, jer obmanutost u ovom kontekstu znai obmanu postojanja sopstva, zajedno sa
prateim oseanjima superiornosti i inferiornosti koji uz to idu. Kao posledica toga postajete
sve veim robom te obmane. Kada, sa druge strane, nastojite da uvidite pravu prirodu tog
iluzornog sopstva i oslobodite se potrebe za samopotvrivanjem, tako jaate faktor
uvida.Tako uvid -- ili neobmanutost, kako se esto naziva -- postaje jaa determinanta svih
vaih buduih razmiljanja.
Poto moralno nepoeljne determinante vaeg mentalnog sklopa ometaju vae napredovanje
ka konanom osoloboenju, moemo ih nazvati "ometaima". Na isti nain, poto moralno
poeljni faktori uma pomau u vaem napredovanju ka konanom osoloboenju, moemo ih
nazvati "pomagaima".
Na osnovu ovoga uvideete da aktiviranjem odreene determinante nastaje odmah neposredan
efekat u umu. Taj neposredan efekat jeste jaanje te determinante, to naravno olakava
njegovo aktiviranje u budunosti.
Meutim, ima tu jo neto. Svaka od determinanti o kojoj smo raspravljali moe se vizuelno
doarati kao akumulacija specifine sile unutar uma i svaka od tih sila na kraju e doneti
svoju vrstu iskustva u nekom trenutku u budunosti. To budue iskustvo bie rezultat
prvobitne voljne aktivnosti, reakcija na originalnu akciju. Voljna akcija u prvom redu izaziva
akumulaciju specifine mentalne energije, a ona sa svoje strane donosi svoju reakciju u vidu
uitka ili patnje.
Akumulacija mentalne sile e na kraju podstai uitak, ba kao to akumulacija energije u
baterijskoj lampi moe da obezbedi svetlost. Energija u bateriji dae svetlost samo kada su i
drugi uslovi ispunjeni: mora postojati sijalica, strujno kolo mora biti zatvoreno i prekida u
odgovarajuem poloaju. Tada struja moe potei i vlakno u sijalici se usija. Tokom ovoga
procesa -- ukoliko se strujni tok ne prekine ili se ne zameni baterija -- energija e na kraju biti
do kraja utroena.
Na slian nain akumulacija poeljnih sila rekacije moe podstai nastanak radosti samo kada
okolina obezbedi odgovarajue uslove; a sve dotle sile reakcije ostaju, da tako kaemo,
uskladitene. Kada se na kraju pojave odgovarajue okolnosti, ta sila reakcije e izazvati
nastanak uitka radosti i tokom tog procesa akumulacija e se sve vie smanjivati, sve dok se
konano ne istroi, sem ako se, naravno, ne dopuni novom velikodunou.
U celini uzev, mogu je odreen stepen obnavljanja u isto vreme dok se dogaa i pranjenje.
Ukoliko, uivajui u srenim doivljajima, nastavite da praktikujete velikodunost, tada e

prvobitna akumulacija te sile reakcije biti dopunjena ak i onda kada se prazni. To lii na
nekakav rezervoar iz kojeg sipate vodu, ali u njega istovremeno dotie nova. Meutim,
ukoliko uivajui plodove ranijih zasluga postanete sebini, tada va um lii na rezervoar
tokom sue: poto se voda iz njega troi, a ne dotie nova; isto tako biva potpuno potroena i
vaa akumulacija sila reakcije koje proizvode sreu.
Kako je sa poeljnim mentalnim silama, tako je i sa njihovom suprotnou. Kada se neko
prepusti egoistinim eljama u bilo kom obliku, akumulacija nepoeljnih sila reakcije se
uveava. Kada u jednom trenutku u budunosti spoljne okolnosti postanu prikladne, ova
akumulacija e se isprazniti u vidu patnje. Tokom patnje mogue je da se prepustimo
razliitim stanjima uma, kao to je recimo samosaaljenje, i time samo dodajemo nepovoljne
sile reakcije. Na drugoj strani, mogue je da to iskoristimo za razvijanje strpljenja i drugih
poeljnih kvaliteta, tako da e ta akumulacija koja izaziva neprijatnosti na kraju biti potpuno
utroena.
Sile reakcije koje postoje unutar uma uskladitene su, da tako kaemo, ispod nivoa svesti.
Podsvesni deo uma se, u budistikoj psihologiji, naziva ivotnim tokom. To je skladite
preostalih sila reakcije nastalih svim prethodnim voljnim postupcima. Meutim, ne smete ovu
ideju uzeti suvie doslovno. Iskustva naeg ivota nisu ni u kakvom bukvalnom smislu
uskladitena bilo gde na nain kako je voda uskladitena u rezervoaru, ve su vie kao jedna
potencija, onako kako su jabuke "uskladitene" u jabukovom drvetu.
Vi naravno ne verujete da su jabuke uskladitene u jabukovom drvetu. U povoljnim spoljnim
okolnostima kao to su klima, tlo i hranjive materije sile unutar jabukovog drveta e izazvati
nastanak plodova na granama; na isti nain, u povoljnim okolnostima, sile unutar ivotnog
toka e privui ili ubrzati nastanak iskustava u skladu sa sopstvenom prirodom.
Vetar nije uskladiten negde u vazduhu, ve e se u odreenim okolnostima kao to su toplota
ili hladnoa, vazduh iriti ili skupljati i nastae vetar. Na isti nain, vatra nije uskladitena u
vrhu palidrvca, ali u odreenim okolnostima trenja to drvce e stvoriti vatru. I opet, zvuk nije
uskladiten u gramofonskoj ploi; ali kada se stavi na gramofon, ta ploa e omoguiti zvuk.
Tako i ivotna iskustva, zajedno sa njima sledstvenom sreom i patnjom, nisu u bukvalnom
smislu uskladitena u ivotnom toku, ali pod odgovarajuim okolnostima ti dogaaji e se
razviti, kao to se plod jabuke razvije na stablu jabuke.
Iz ovoga moete videti da nijedna sila reakcije ne moe doneti rezultat sve dok se ne stvore
povoljni uslovi za to. Poto se ti povoljni uslovi moda nee stvoriti u ovom ivotu, iz toga
sledi da moda neete doiveti plodove sree ili patnje. Drugim reima, kada umrete
preostae jedan neutroeni deo sila reakcije, i jedne i druge vrste, koji nije imao priliku da se
isprazni tokom sadanjeg ivota.
ta se dogaa sa tim neutroenim silama reakcije? Kada umrete vae telo e se raspasti,
naravno; ali razliite komponente uma e preiveti u obliku ivotnog toka. To je u stvari ono
to taj ivotni tok i jeste, jedna stalno promenljiva struja sila reakcije i u trenutku smrti taj
ivotni tok inicirae jedan novi ivot, odnosno roenje jednog novog bia. To novo bie ste
vi, poto postoji neprekinuti sled ivotnog toka. To novo bie nasleuje sve sile reakcije -- sve
potencijale za sreu, za patnju i za dalje voljne aktivnosti -- od staroga bia, koje ste takoe
bili vi. Sa stanovita kontinuiteta, novo bie je isto kao i staro bie, jer kontinuitet ivotnog
toka nije prekinut na bilo koji nain injenicom roenja i smrti.

* * *
Videli ste da moralni zakon akcije i reakcije, kako je izloen u Budinom uenju, tvrdi da
svako od nas doivljava sreu i patnju u tanoj srazmeri sa moralnim kvalitetima naih prolih
postupaka. Videli ste takoe isto to uenje govori kako moralni i nemoralni postupci stvaraju
sile reakcije unutar uma, a one onda podstiu doivljavanje sree ili patnje.
Ovo je moda suvie pojednostavljeno prikazivanje itavog ovog pitanja, jer zapravo Budino
uenje govori kako svaki uzrok ima vie posledica, a da isto tako svaka posledica nastaje na
osnovu vie uzroka. Drugim reima, nita ne nastaje na osnovu samo jednog uzroka i nita ne
rezultira samo jednom posledicom; sve je isplepleteno sa mnogo drugih stvari. Meutim,
glavna stvar je da nam pojam sile reakcije omoguuje da vidimo kako se budistika ideja
preporaanja razlikuje od nebudistikih verovanja u reinkarnaciju, jer ono to se preporaa
jeste ivotni tok, a ne dua u klasinom smislu rei.
Razmotrimo sada vreme u kojem pojedina sila reakcija dejstvuje. Ako opljakate banku i
zabrljate pri bekstvu, odmah e vas uhvatiti i biete kanjeni. Ako svoj beg dobro isplanirate i
uspete, ali i pored toga ostavite za sobom neki trag, moda vas nee uhvatiti u narednih pet
godina, ali kada vas na kraju ipak pronau i osude biete u prilici da uvidite vezu izmeu
uzroka (krae) i posledice (zatvorske kazne). Meutim, moda e vam uspeti da vas posle
pljake ne uhvate itav va ivot, tako da e vas kazna (odgovarajua re u sadanjem
kontekstu, ali ne suvie precizna) moda stii tek za nekoliko ivota. Tada neete biti u stanju
da vidite vezu izmeu uzroka i poslediceI ovde suvie pojednostavljujemo stvar govorei kao da jedan uzrok donosi samo jedan
efekat, ali ovde nas zanima vreme u kojem odreena sila reakcije dejstvuje.
Kao to smo ve videli, sile reakcije ne mogu isprazniti svoju energiju sve dok uslovi pogodni
za njezino delovanje nisu odgovarajui; a pod uslovima mislimo i na spoljanje (okolina) i na
unutranje (um). To znai da ako uinite neto nepoeljno -- kao to je pljaka -- tokom
vremena u kojem anjete plodove nekih prethodnih zasluga, moda neete njeti i suprotne
plodove nemoralnog postupka, sve dok se suprotna sila reakcije ne istroi. Kaete kako vas
prati srei i to je tano sve dok shvatate da srea jeste zapravo dozrevanje ploda dobrih
postupaka u prolosti.
Slino ovome, ukoliko uinite neto velikoduno, moete oekivati neku vrstu sree kao
rezultat, ali to se moda nee dogoditi u bliskoj budunosti ili ak moda ni u ovom ivotu.
Moda ste u sred dugog perioda frustracija i neuspeha, kao posledice neke ranije faze moralno
nepoeljnih aktivnosti, a ije sile reakcije moraju sada dejstvovati i isprazniti svoju energiju.
Tako Budino uenje poduava da neke sile reakcije deluju odmah, jer se njihovi plodovi
javljaju ubrzo, ali da isto tako mnogi voljni postupci plodove donose mnogo kasnije, moda i
kroz nekoliko ivota.
Dejstva slabijih voljnih aktivnsti mogu biti neutralizovanja snanijim silama reakcije
suprotnog karaktera.Tako, ako se slabijoj nepovoljnoj sili suprotstavi snanija povoljna, tada
ona moe onu prvu neutralisati, gubei u tom procesu i sama neto od svoje snage.
Ovo, meutim, ne vai za snane sile reakcije izazvane vrlo odreenom moralno poeljnom ili
nepoeljnim aktivnostima. Sile reakcije njima izazvane nikada ne mogu biti neutralisane i

makar se period njihove "hibernacije" protegao i na nekoliko ivota, one e na kraju ipak
dejstvovati. One se zato nazivaju silama reakcije na neogranienim trajanjem.
Nasuprot ovakvim silama reakcije, ima jedna vrsta koja se naziva kardinalnim silama
reakcije, a stvorena je ili vrlo ozbiljnim moralnim prekrajima ili pak vrlo uzvienim stanjima
uma. Delovanje kardinalnih sila reakcije ima prednost pred svim ostalim vrstama. I koliki god
da je vremenski raspon izmeu uzroka i posledice, krajnji rezultat takve voljne aktivnosti jeste
neizbean.
Na prvi pogled moe vam se uiniti da se ovim podrazumeva kako su sadanjost i budunost
potpuno i bez izuzetka odreeni prolou, tako da moete da doivite samo ono to ste
predodredili dotadanjim postupcima. Ovakvo fatalistiko stanovite, meutim, zaista nije deo
budistikog uenja o uzroku i posledici. Tano je da ste u velikoj meri --vrlo velikoj meri -pod uticajem sila reakcije stvorenih svojim prolim voljnim aktivnostima, ali one nisu jedini
faktori koji uslovljavaju vae sadanje doivljaje. Morate zapamtiti da nita ne nastaje
zahvaljujui samo jednom uzroku i da nijedan uzrok nema samo jedan rezltat. U drevnim
spisima itamo:
Oni koji kau da su sva zadovoljstva i patnje nastali usled prethodnih postupaka idu
predaleko. Neto patnje izazvala je u, neto sluz, neto gasovi, neto meanje telesnih
sokova, neto promene godinjih doba, a neto uznemirenost usled nepovoljnih dogaaja, kao
i usled pranjenja sila reakcije.
Tu je takoe mogunost sadanje volje. Snaga volje postoji unutar uma, ba kao to i panja i
usredsreenost postoje kao sile unutar uma. Bez ulaenja u diskusiju o slobodnoj volji,
moramo priznati da volja postoji u smislu da je ini sila elje razumski usmerena ka nekom
cilju.
Poto volja postoji kao sila elje razumski usmerena ka nekom cilju, uviamo da tu silu
moemo upotrebiti u bavljenju sadanjim rezultatima prolih postupaka. Pod ovim ne
podrazumevam da moemo da ponitimo te rezultate, ve da moemo iskoristiti sadanja
iskustva za sopstveno napredovanje; ili moemo dopustiti istim tim iskustvima -- prijatnim i
neprijatnim -- da ometaju nae napredovanje. No da bismo se pozabavili svojim sadanjim
iskustvima -- da bismo ih iskoristili radi napredovanja -- potrebno je da razvijemo neophodne
moralne kvalitete.
Premda je sadanjost uslovljena prolou, ba kao to je budunost uslovljena sadanjou, ta
budunost nije neizmenljivo fiksirana prolou, jer budunost takoe zavisi od toga ta
inimo sa svojom sadanjom voljom. U mnogim okolnostima, istina je da moda ima malo ili
nimalo prostora za konstruktivno ili unapreujue postupanje, jer je pritisak sila reakcije iz
prolosti prejak, a sadanja volja preslaba. Meutim, u celini, ak i kada nemate izbora
spoljanje akcije, barem je mogue da reguliete svoje mentalne i moralne odgovore na
situaciju, makar delimino. Tako, u tekim okolnostima, koje niste u stanju da izmenite,
moete ipak praktikovati strpljenje i toleranciju, suoavajui se sa situacijom na nain da vas
ona potpuno ne proguta.
Na taj nain, dok prolazite kroz teak period bolnih posledica sila reakcije barem unutar svoje
mentalne strukture jaate nove, povoljne sile reakcije, koristei tako situaciju na najbolji
mogui nain.

* * *
Praktian deo
VEBANJE PREPOZNAVANJA MOTIVA
Iz svega to je do sada reeno uviate kolika je vanost jasno razumevanje istinskih motiva
koji stoje iza vaih postupaka. Sfera motivacije je ta u kojoj ljudski um nalazi moda najvie
prostora za samoobmanjivanje, a sledstveno tome egoistina strepnja, ogorenje i
samopotvrivanje esto su osnova aktivnosti koje na povrini lie kao da imaju plemenitije i
manje sebine motive.
Ovo samoispitivanje moe vam pomoi da razumete sopstvenu motivaciju.
U svojim svakodnevnim aktivnostima imam li jasnu ideju o razliitim ciljevima kojima su one
voene?
Imam li jasan cilj u svom ivotu?
U kojoj meri su moji svesni ciljevi motivisani posisvnou, sebinou ili pohlepom u bilo
kojem obliku?
Je li mogue da ima nesvesnih motiva koji stoje iza nekih od mojih postupaka, motiva koji u
sebe ukljuuju posesivnost ili gramzivost u bilo kom obliku? (Ovo pitanje ne znai "Imam li
ja bilo kakvih podsvesnih motiva kojih nisam svestan?", jer oigledno niko na njega ne moe
odgovoriti; ono znai "Je li mogue da takvih motiva imam?" Kada sebi jednom proznate da
moda imate prikrivene motive, kada jednom priznate mogunost samoobmanjivanja, time
otvarate put ka boljem razumevanju svojih najdubljih motiva.)
Je li mogue da su neke od mojih aktivnosti podsvesno motivisane osvetoljubivou,
iracionalnim antipatijama ili nekim oblikom zlovolje ili mrnje? (Treba shvatiti da je mogue
da imate ambivalentan odnos prema mnogim vanim stvarima u ivotu; to znai, moete u
razliitim periodima i da volite i da mrzite neku stvar ili da vas i privlai i odbija ona ili neki
od njezinih aspekata. Kraj tako ambivalentnih stavova dogaa se da jedna od suprotstavljenih
emocija bude potisnuta, ali iz svesti nedostupnog podruja uma ona ipak nastavlja da utie na
va mentalni ivot.)
U kojoj meri su moje aktivnosti i ciljevi pod uticajem svesnih motiva samopotvrivanja i elje
za lanim oblicima superiornosti?
Nemojte da preletite preko ovih pitanja kao to to inite sa kvizovima u asopisima; svako od
njih s vremena na vreme pomno razmotrite, koristei ih kao polaznu taku svoga razmiljanja.
Va praktini rad za ovaj period, tako, sastoji se od neprekidnog nastojanja do postanete
kritiki svesni fundamentalnih motiva koji stoje iza vaih svakodnevnih aktivnosti, koristei
dati upitnik kao osnovu. Napravite tabelu nalik ovoj koja sledi i upisujte u nju svaki dan-dva
due ili krae linije u zavisnosti od toga koliko oseate da ste bili objektivno svesni svojih
stvarnih motiva. Nemojte sebi da prebacujete kada ustanovite da vam je motiv za neto bio
manje plemenit nego to vam se inilo na poetku, a nemojte ni sebi da estitate u suprotnom
sluaju. Jednostavno ih posmatrate; to je budistiki put.

Prepoznavanje motiva
Evidencija
nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

APRIL

Proces ponovnog vrednovanja

Meu razliitim karakteristikama budizma, jedna od najupadljivijih jeste uenje o
preporaanju; u isto vreme, to uenje se vrlo esto pogreno razume i tumai. Ima razliitih
misaonih sistema koji poduavaju da dua nadivljuje smrt tela i da se ona ponovo raa u
drugome telu; i na prvi pogled prirodno je poistoveivati takva uenja sa budistikim uenjem
o preporaanju. Ova nebudistika uenja najee koriste pojam reinkarnacija; no u odnosu na
budistiki termin preporaanje, re reinkarnacija sadri u sebi neto drugaije implikacije.
Kada prvi put pogledate ta dva koncepta, razlika meu njima je nebitna, jer razliita uenja o
reinkarnaciji i budistika ideja preporaanja govore da se, posle telesne smrti, ivot ponovo
raa u novome telu. Ali kada sve to malo pomnije pogledamo uoavamo da tu postoje bitne
razlike, u stvari sutinske, i da se one tiu pojma due.
Prema budizmu ne postoji sopstvo onakvo kako ga obino razumemo; ne postoji fiksirani,
nepromenljivi ego, nema trajne ili vene due koja nadivljava smrt tela; a ipak, postoji
preporaanje. Postoji, prema budistikom uenju, tok sila koje nadivljuju telo posle njegove
smrti i taj tok sila je ono to se preporaa u novome telu.

To to se preporaa nije trajno ili veno sopstvo, jer ono to bi u budizmu bilo najblie pojmu
due jeste jedan fluidan, stalno menjajui ivotni tok, jedan neprekidni sled mentalnih i
fizikih fenomena. Tako, u skladu sa Budinim uenjem, svako bie u ovom univerzumu

postoji zahvaljujui jednom toku energije, sledu trenutnih mentalnih i fizikih egzistencija; i
to se veoma razlikuje od pojma due shvaene kao jedna nepromenljivi entitet.
Taj ivotni tok se neprekidno menja, iz trenutka u trenutak; on nije nikada statian, nikada isti
u dva susedna trenutka. On se ponekad naziva i tok nastajanja, jer on uvek nastaje i nikada ne
ostaje takav. Budistika ideja preporaanja, uporeena sa idejom reinkarnacije u drugim
filozofskim sistemima, opisuje se na sledei nain:
Preporaanje je produavanje jednog procesa, pre nego transfer nekakve supstance. Ukoliko
upalite ibicu i njome upalite sveu, proces sagorevanja se sa ibice prenosi na sveu.
Nikakva supstanca se ne prenosi sa ibice na sveu.
U budistikoj psihologiji ivotni tok ljudskog bia ralanjuje se na pet grupa komponenata.
Prva grupa komponenata sastoji se od razliitih materijalnih elemenata od kojih je sainjeno
fiziko telo, dok druga grupa obuhvata oseaje prijatnosti i bola, element ugodnosti i
neugodnosti u razliitim iskustvima.
Trea grupa komponenata sainjena je od ulnih percepcija, onih vezanih za boju, zvuk,
toplotu, pritisak i tako dalje, kao i od mentalnih tvorevina u obliku ideja. Tako su ovom
grupom obuhvaeni opaaji, mentalne tvorevine podstaknute tim opaajima u vidu ideja, kao i
seanje na prethodno formirane ideje putem procesa pamenja.
etvrta grupa komponenata sastoji se od determinanti ili dinamikih faktora uma, koji su svi
oblikovani putem volje ili elje. To su mentalni faktori koji odreuju ponaanje. Meu njima
nalazimo:
Svest o kontaktu ula sa nekim objektom, koja utie na to ta e biti ukljueno ili ne u tok
mentalnih procesa.
Volja ili elja, sposobnost da se odabere smer aktivnosti i deluje u skladu sa odabranim
smerom.
Usredsreenost, koja iskljuuje ili minimalizuje neeljene utiske, tako da um moe biti
skoncentrisan na samo jednu misao.
Panja, koja fokusira mentalnu energiju na odabrani utisak unutar uma.
Zamiljanje i razmiljanje, dve odlike uma.
Namera ili fiksiranje uma na neki cilj.
Pohlepa, zlovolja i obmanutost, tri korena moralno nepoeljnih postupaka. Pohlepa varira od
najblaih oblika pa do ekstremnih sluajeva, dok zlovolja obuhvata blago iritiranje sve do
nasilne mrnje i mahnitosti. Obmanutost je u sutini isto to i osnovno neznanje na kojem
poiva itava patnja: ona je zapravo odbijanje da se stekne znanje i odbijanje da se istrai
pravo znaenje stvari.
Dogmatizam, obmanutost, zavist, uskogrudost i naprasitost su dodatni nepoeljni faktori uma,
izvedeni iz tri korena moralnog zla.

Velikodunost, blagonaklonost i neobmanutost su tri korena moralno poeljnih postupaka, tri

korena moralnog dobra. Poverenje, sabranost, uzdranost i uravnoteenost su ostali poeljni
faktori uma.
Poslednja od pet grupa komponenata jeste osnovna kognitivna sposobnost, od koje zavise
druge tri mentalne grupe -- oseanja prijatnosti i bola, opaaji i determinante.
Na ovaj nain, mnogobrojne komponente koje ine ljudsko bie klasifikovane su u ovih pet
kategorija: telo, oseaji prijatnosti i bola, opaaji, determinante i osnovna kognitivna
aktivnost. To su komponente ivotnog toka.
Osnovni sastojak tog ivotnog toka, kao to smo upravo pomenuli, jeste osnovna kognitivna
sposobnost. U budistikoj psihologiji ona se smatra nekom vrstom energije, koju generiu i
regeneriu voljne najrazliitije aktivnosti. U tom smislu, ona se moe nazvati silom reakcije,
jer u sebi sadri reakcije ili rezultate prethodnih voljnih aktivnosti.
Sve voljne aktivnosti u obliku namernih postupaka, govora ili misli generiu takvu silu
reakcije i ta sila reakcije odreuje individualne karakteristike odreenog ivotnog toka. I dok
se ivotni tok neprekidno napaja energijom stvorenom putem voljnih aktivnosti, istovremeno
se i neprekidno redukuje pranjenje sila reakcije, koje rezultira najrazliitijim iskustvima u
naem ivotu.
Ukoliko je poetna voljna aktivnost bila moralno poeljna, na taj nain stvorena energija
prazni se kroz prijatna iskustva. Ukoliko je poetna voljna aktivnost bila moralno nepoeljna,
iskustva.koja slede bie neprijatna. Efekti voljne aktivnosti, meutim, ne slede uvek
neposredno: postoji odreen vremenski raskorak, jer odreeni plodovi dozrevaju tek kada su
okolnosti za to povoljne.
U trenutku smrti, meutim, uobiajeno je da postoji izvesna koliina neutroenih sila reakcije.
Telo, zajedno sa svojim nervnim sistemom, prestaje da postoji i grupe mentalnih
komponenata -- oseaji, opaaji, determinante i normalni misaoni procesi koji nastaju na
osnovu sposobnosti kognicije -- ne mogu vie da nastaju. Ali taj ostatak neutroenih sila
reakcije nadivljava telo. U njemu su sauvani rezultati svih prolih iskustava i aktivnosti i
posle smrti on momentalno podstie nastanak novoga bia.
To novo bie moe biti iste vrste kao bie koje je umrlo, a moe biti i druge vrste. Budino
uenje tvrdi da postoje etiri vrste roenja. Prvo, postoji vlano roenje i ini se da se to
odnosi na stvaranje vrlo primitivnih oblika iz ivotinjskog sveta. Kao drugo i tree, postoji
roenje iz jajeta i iz materice -- oblici roenja reptila, ptica i sisara, na primer. Na kraju,
postoje nepojavna roenja i koliko ja razumem to znai roenje na nivoima egizestencije koji
su izvan fizikog.
Za ovu priliku, pretpostaviemo da se novo bie razvija iz oploene elije, kao kod roenja iz
jajeta ili materice. U takvom sluaju potrebna su tri faktora da bi novo bie nastalo. Ta tri
faktora su:
1. jaje (koje daje majka)
2. oplodna elija (koju daje otac) kojom se oploava jaje, i

3. tok neutroenih sila reakcije -- preostali ivotni tok -- koje preostaju od upravo umrle
jedinke.
Prema zapadnjakoj biologiji, da bi novo bie nastalo nuna su samo prva dva faktora; to
znai da ukoliko je jaje oploeno, ono e poeti da se deli i raste, da bi se na kraju razvijo u
svesno bie.
No, prema Budinom uenju, oploeno jaje lei u stanju mirovanja sve dok ga ne vitalizuje sila
reakcije bia koje je upravo umrlo; sve dok se taj vitalizujui tok energije ne pojavi i obavi
svoju funkciju kako bi kompletirao proces oplodnje jajeta, ono se nee razviti u novo bie.
Kada staro bie umre, njegov tok energije se odmah prenosi na novooploeno jaje i od tog
trenutka nadalje zapoinje ivot novoga bia.
U trenutku smrti staroga bia, preovlaujue stanje uma je veoma vano. Ukoliko je bie
svesno sve do trenutka smrti, finalno stanje uma bie svesna misao. Ukoliko bie nije svesno,
verovatno je da e nesvesno stanje uma biti odreeno do tada razvijenim obrascima odvijanja
procesa u umu. ta god da je sluaj, vrlo je verovatno da e uticati na sledeu egzistenciju.
Odmah posle smrti staroga bia sila reakcije vitalizuje oploeno jaje, koje e se razviti u novo
bie. U tom trenutku, u novom biu javlja se osnovna kognitivna sposobnost. Ona je samo
preruena sila reakcije i bazini mentalni materijal iz kojeg se kasnije javljaju sva ostala
stanja svesti. U izvesnom smislu to je ivotni tok staroga bia, ali njegova funkcija je da
inicira ne samo mentalnu aktivnost, ve i proces fizikog ivota u novom biu. Do izvesne
mere on se moe izjednaiti sa pojmom nesvesnog u zapadnoj psihologiji, koji obuhvata i
kolektivna i individualna seanja u obliku instikata, prirodnih sklonosti i sposobnosti.
U drevnim spisima postoji odlomak koji se odnosi na ovo i ukoliko pojam "preostali ivotni
tok" koristimo u znaenju toka sila reakcije staroga bia, bia koje je upravo umrlo, taj
odlomak glasi ovako:
U susretu tri stvari dogaa se zaee. Ukoliko postoji jedinstvo roditelja, ali nije vreme
oplodnje i ukoliko je prisutan preostali ivotni tok -- tada nema zaea.
Ukoliko postoji jedinstvo roditelja, a i vreme je oplodnje, ali nije prisutan preostali ivotni tok
-- tada nema zaea.
No, ukoliko postoji jedinstvo roditelja, vreme je oplodnje i ukoliko je prisutan preostali
ivotni tok, u susretu te tri stvari dogaa se zaee.
(Majjhima nikaya, 33)
Tako se na ivotni tok gleda kao na podsvesni temelj itavog mentalnog ivota i mentalnih
elemenata koji ine ivot tela, a njegov fiziki pandan je nervni sistem sa njegovim organima
ula. Taj tok je rezervoar efekata svih prolih iskustava, ali on sam ne poseduje volju.
Osnovna kognitivna sposobnost preruena u ivotni tok moe se nazvati mentalna energija
preporaanja, ali je vrlo teko pronai jedinstveni termin koji bi obuhvatio sve njezine
funkcije. Najee se taj pojam prevodi sa svest koja se preporaa ili svest koja povezuje; ali
takvo tumaenje moe nas zavesti na pogrean trag ili nas zbunjuje, jer je teko uvideti kako u

oploenom jajetu moe biti bilo ega to bi posluilo kao sredstvo za prenoenje svesti onako
kako je mi zamiljamo.
Da bi svest nastala mora postojati izvesna nervna struktura; a ipak u tom trenutku embrion
nije nita drugo do kapljica protoplazme, bez organa, bez nervnog sistema ili bilo ega to bi
poduprlo svest.
Prema Budinom uenju, svest moe nastati jedino kada postoji fiziki organ ula ili uma i
samo kada podraaj u obliku objekta ula ili uma doe u kontakt sa jednim takvim organom.
Mogue je, meutim, razumeti da ta osnovna kognitivna sposobnost (generisana u
novooploenom jajetu pod uticajem toka sila reakcije) stvara ivot u novom embrionu; takoe
je mogue videti da, u kasnijim fazama razvoja embriona, taj ivot stvara svest. I dok je
mogue tumaiti onu mentalnu funkciju koja deluje u trenutku oivljavanja kao energiju uma,
on se strogo uzev ne moe tumaiti kao svest koja se preporaa.
Ta nova energija uma je neposredni nastavak stare energije uma: nastaje sledeeg trenutka
poto je prethodno bie umrlo, njegovi potencijali su odreeni potencijalima prethodnog bia,
a priroda mu je pod uticajem preovlaujuom silom reakcije u trenutku smrti staroga bia. Ta
nova energija uma nije ista kao stara energija uma u smislu trajnog identiteta, ali u smislu
kontinuiteta radi se o jednom te istom toku.
Drugim reima, svest se ne prenosi iz jednog u drugi ivot. Ono to se prenosi jeste tok
energije, a kao posledica toga javlja se jedan niz momenata svesti. No, Budino uenje nam
govori da to nije nita razliito od onoga to se dogaa iz trenutka u trenutak tokom
svakodnevnog ivota. Svest nastaje i nestaje svakog momenta, a za njom nova svest nastaje i
nestaje sledeeg momenta; taj proces dogaa se milionima puta u toku svake sekunde.
Zahvaljujui javljanju energije uma koja se preporaa zapoinju ivot i rast novog embriona,
tog novog organizma sainjenog od uma i tela; bez tog javljanja nikakvog ivota i rasta ne
moe biti.
Neposredno se nadovezujui na energiju uma koja se preporaa javlja se sled trenutnih
podsvesnih stanja uma koji, uzeti kao sled, ine ivotni tok.
Taj ivotni tok obezbeuje razvoj embriona. Treba uoiti kako stari spisi opisuju rane
stupnjeve embriona, prvo, kao kapljicu ulja na koju je prilepljen vuneni koni; zatim kao
ovalnu masu; potom kao komad mesa, a jo kasnije javlja se vie izdanaka, onda kada udovi
poinju da se pojavljuju.
Telesni ivot zametka, potom, nastao je na osnovu sile reakcije prethodnog bia i potom bio
odravan energijom uma koja nastaje zajedno sa njim. Meutim, za odravanje telesnog
ivota neophodna je i odgovarajua temperatura, poto toplota igra vanu ulogu u razvoju
materijalnih stvari, kao i hrana koju obezbeuje majka. Tokom ivota embriona razvijaju se,
pod uticajem ivotnog toka, razliiti fiziki organi ula i um kao centralni organ; na
odreenom stupnju razvoja embriona nervni sistem dostie stupanj na kojem se iz ivotnog
toga moe javiti svest.

Konano se zavrava ivot embriona i novo bie se raa u spoljanji svet. Sa budistike take
gledita, roenje poinje u trenutku kada je oploeno jaje vitalizovano tokom sila reakcije, a
raanje u spoljanji svet je kulminacija tog procesa raanja.
To novo bie je direktni nastavak onoga starog bia koje je umrlo i nasleuje sve moralne
potencijale staroga. Zato je reeno:
Veza izmeu jednog ivota i narednog jeste elja, ali ne bilo koja: samo ona egocentrina,
sebina elja koja je ukorenjena u ei za ivotom po svaku cenu. Ta volja za ivotom je
toliko mona da umiruu individuu vue natrag u ivot uvek iznova.
Ovde treba razumeti da ne postoji vea sutinska razlika izmeu starog i novog bia nego to
je razlika izmeu istog bia u jednom i u narednom trenutku njegovog ivota. Svako bie sada
razlikuje se od istog tog bia pre godinu dana, pre nedelju dana, pre jedne sekunde; jedina
identinost vezana je za kontinuitet. Na isti nain, novo bie i jeste i nije identino sa starim.
A identinost je u neprekinutom sledu koji ih povezuje.
I dok novo bie nasleuje moralne potencijale bia koje je umrlo, svoje fizike karakteristike
nasleuje od svojih roditelja. Fizike karakteristike roditelja utiu na osobine deteta, ali
moralni potencijali roditelja ne utiu nasleivanjem na moralne potencijale deteta, ve je to
mogue tek kasnije putem poduavanja ili linog primera.
* * *
ta bi bile praktine implikacije uenja o preporaanju? Ukoliko to uenje smatrate razumnim
i prihvatljivim i ako ga uzmete kao sutinski deo svoje radne filozofije, na koji nain e ono
uticati na vae osnovne stavove?
Prvo, uenje o preporaanju, pogotovo kad se povee sa budistikim uenjem o zakonu
uzroka i posledice na moralnom planu, verovatno e vam obezbediti psiholoki stabilna
moralna uverenja zasnovana na unutranjem motivu, a ne na spoljanjim manifestacijama.
Moral u konvencionalnom znaenju jeste stvar saglaavanja sa merilima ta je ispravno a ta
pogreno, ali se ta merila razlikuju od jedne do druge ljudske zajednice. Ponaanje koje se
smatra ispravnim u jednoj zajednici u nekoj drugoj se ocenjuje kao pogreno, tako ispada da
su dobro i loe u krajnjoj liniji rei liene ikakvog znaenja.
Meutim, tamo gde je moral zasnovan na motivu pre nego na ponaanju, spoljanja i
konvencionalna merila prelaze u drugi plan. Ako je motiv nekog postupka ukorenjen u
velikodunosti, blagonaklonosti ili uvidu u nepostojanje trajnog sopstva, tada je on ispravan
ili dobar u fundamentalnom smislu. Ako postupak izvire iz trostrukog plamena pohlepe,
mrnje ili obmanutosti o postojanju sopstva, tada je on sutinski pogrean ili rav, bilo da se
uklapa u konvencionalna merila ili ne. Uenje o preporaanju i uzronosti na planu morala
obino potkopava tu vrstu moralnosti.
Drugo, uenje o preporaanju vam obino prua filozofski stav prihvatanja. Ovo ne
podrazumeva nekakvo inertno mirenje sa nezadovoljavajuim elementima ivota; ono znai
pozitivno prihvatanje problema i ogranienja u ovome ivotu kao posledica pogreaka i
nepromiljenosti iz prolih ivota. Uz takav stav, prihvatate svoje probleme i ogranienja kao
lekcije koje treba nauiti i kao sirov materijal za svoje budue uspehe i duhovni razvoj.

Tree, kada svoj ivot prepoznate kao samo jedan u nizu koji se protee unazad u prolost i
unapred u budunost, priklanjate se vrednostima koje imaju dui rok vaenja, vrednostima
sasvim drugaijim od onih koje proizlaze iz verovanja u samo jedan ivot to poinje
roenjem i zavrava se smru; ovo vai bilo da uenje o preporaanju prihvatate u njezinom
isto budistikom obliku ili kao uenje koje se nalazi u drugim filozofijama. Kada jednom
koraknete stazom samorazvoja, pitanje vrednovanja naglo dobija na znaaju.
Ako se osvrnete, verovatno ete ustanoviti da ste mnoge vrednosti, delimino ili u celini,
usvojili pod nekim spoljanjim uticajem; re je o vaim roditeljima, na primer, ili
nastavnicima, knjigama koje ste itali u najranijem dobu. Uz to se mogu dodati zabave u
kojima ste uivali nekada ili sada, miljenja vaih prijatelja i neprekidno bombardovanje
reklamama. Otuda je veoma mali deo vaeg razmiljanja zaista samo va.
Kao posledica svega ovoga okovani ste najrazliitijim lanim vrednovanjima, koja i nisu vaa
jer do njih niste stigli nezavisnim razmiljanjem. Moda su to i dobra vrednovanja, a moda i
nisu, ali su vam nametnuta spolja, a nisu se razvila u vama sopstvenim miljenjem. Infantilan
um do svojih uverenja stie podraavanjem drugih ili pod uticajem nekog autoriteta (esto
lanog autoriteta) i samo najzreliji um vrednuje stvar kroz proces nezavisnog miljenja.
Na isti nain, dok infantilan um formulie svoju lestvicu vrednosti posle kratkog razmatranja,
zreo um posmatra stvari u irem kontekstu i prodire do njihove krajnje vrednosti.
Proces ponovnog vrednovanja je spor, jer veina ideala sveta oko nas ide nasuprot istinskih
vrednosti za kojima tragamo. Uvideete da miljenja ljudi oko vas, vae obaveze da se starate
o onima koji zavise od vas, potreba da se konfrontirate sa merilima drugih ljudi, sve to
predstavlja prepreku tom unutranjem procesu korigovanja sistema vrednosti.
esto ste iz ekonomske nunosti ili zbog pritiska okoline prisiljeni da se bavite beznaajnim
stvarima i tu injenucu morate prihvatiti. esto, takoe, inite neto samo zbog toga da se
oslobodite dosade. Sve te aktivnosti, dakle, iako beskorisne mereno krajnjim standardima,
imaju neki cilj i rezultat. Meutim, kako njihov obim raste, one sve vie ometaju vae
napredovanje jednostavno zbog koliine utroenog vremena i energije.
Jedna od karakteristika egzistencije koju istie Budino uenje jeste prolaznost. Ne treba
mnogo dokazivanja da se uvidi kako sve stvari nastaju, traju due ili krae vreme, i na kraju
nestaju. No, da li vi zaista prihvatate tu injenicu prolaznosti? Da li ona utie na nain na koji
vrednujete stvari? Ili se na nju uopte ne obazirete? Moda je prihvatate do izvesne take,
njeno potpuno razumevanje izaziva ogroman emocionalni ok.
U meri u kojoj prihvatate injenicu prolaznosti utoliko naputate neke od svojih vrednosti
jednostavno zato to shvatate njihovu izlinost. Davno je reeno:
Vodu ne moemo zadrati hvatajui je, jer to vie steemo pesnicu vie nam curi izmeu
prstiju. Na isti nain vetar duva kroz sobu, ali ako pokuamo da ga uhvatimo zatvarajui
prozore i vrata on nestaje. Sve je prolazno i pokuavati da ga zadrimo i posedujemo
najsigurniji je nain da od toga nainimo priliku za tugu.
(Alan Watts, The Spirit of Zen)

Isto tako, najbolji nain da neto drimo u umu jeste da ga drimo labavo. I lagano uite da
stvari ne hvatate tako vrsto; sve dok pokuavate neto da epate, sve dotle nastavljate da ga
gubite. Jednim pristupom ivotu poveavate svoje nezadovoljstvo njime, nastojei da
produite svoja zadovoljstva, dok idui drugim putem sebi omoguujete da iz svakoga
iskustva izvuete za sebe maksimalni dobitak, bilo da je ono prijatno ili neprijatno.
Kakvo god da vam iskustvo ivot donese, gorko ili slatko, ono poseduje neku vrednost
ukoliko ga iskoristite na znalaki nain, a to ste u stanju jedino ukoliko ga prihvatite kad naie
i to sa svom njegovom nesavrenou.
to su povoljnije vae spoljanje okolnosti, to sve vie zaboravljate na napor koji treba da
uinite ka konanom osloboenju. to ste vie uukali zidove zatvora svoga ivota, to ete
manje osetiti njegove potrese i preokrete. No, da li ta raskona izolacija ima ikakvu vrednost
prema krajnjim merilima? Obloena elija je jo uvek elija i bilo kakva izolacija ne moe
vam obezbediti slobodu. I ne samo to, ve ta izolacija se vremenom troi i postavlja se
pitanje: ta zahteva manje truda -- stalno iznova oblagati tu eliju ili pobei iz nje u slobodu?
Neko je rekao:
Mudrac do slobode stie hiljaditim delom patnje koju budala podnosi jurei za bogatstvom.
Sve do ega doete po cenu tueg gubitka nema krajnju vrednost; dobitak je prolazan i na
kraju postaje teret koji treba nositi, jer svako vrednovanje koje za merilo uzima sopstvo krije
u sebi klicu patnje. Bhagavad gita kae:
ovek koji nije vezan za plod delovanja stie spokojstvo; a onaj ko je, gonjem eljom, vezan
za plod delovanja upravo time biva sputan.
Ukoliko ste pod uticajem posesivnosti i cilj vam je da posedujete sve vie materijalnih
objekata, elemenat sopstva u takvoj motivaciji je sasvim oigledan; ali posesivnost moe
imati i suptilnije forme u vaeoj vezanosti za decu koja se predstavlja kao ljubav. Tako
preobuena ona moe izazvati vie patnje nego kada je okrenuta ka materijalnim stvarima.
Ista ta posesivnost je u osnovi mnogih ljubavnih problema, jer dobar deo njih nije vezan za
ljubav u njenom viem znaenju, ve za posesivnost.
Postoji jedna taoistika izreka koja glasi otprilike ovako:
U ovome ivotu ljubav prema sebi je najvia, ali kada stremimo ka Cilju, ta ljubav prema sebi
pripada prolosti i biva zaboravljena.
Sada se moemo okrenuti onome to bi se moglo nazvati estetsko vrednovanje. Ovde,
primenjujui prodornu sabranost, moda ete ustanoviti da vaa privrenost suptilnijim i ne
toliko prizemnim stvarima kao to su umetnost i muzika jeste zapravo podupiranje sopstvenog
samopotovanja. Nema sumnje da ta ljubav prema rafiniranim stvarima postoji, ali se ona
kompromituje kada se koristi za demonstriranje vlastite superiornosti. Buda je rekao:
Lepota i bogatstvo su poput noa umoenog u med: dete ga lizne i posee se.

Potpuno isto moe biti sa religijskim vrednovanjem -- na ego se hrani ubeenjem da je samo
naa religija ispravna. A ona, u obliku pojednostavljene vere, moe biti brana miljenju i tako
spreiti prodorno samoposmatranje, koje je klju napredovanja. Jednom je reeno:
Religija ti prua neto u ta e verovati i nita o emu e razmiljati. Filozofija ti ne daje
bilo ta u ta e verovati i tek neto u o emu e razmiljati.
(John Boyle)
ak i kada u naem vrednovanju ima mnogo altruizma, mogue je pronai element egoizma u
formi elje da nam se drugi dive ili iskljuivosti da je samo na put ispravan.
U procesu ponovnog vrednovanja, sa budistikog stanovita, morate prvo usvojiti filozofiju
koja teite stavlja na fundamentalne stvari a ne na povrnosti, koja krajnje ciljeve vrednuje
vie od neposrednih; zatim morate prepoznati i proceniti svoje dominantne vrednosti; na
kraju, morate taku svoga interesovanja postepeno pomerati sa sebe ka ivotu kao celini.
* * *
Praktian rad -- deo 1
PROCENA SISTEMA VREDNOSTI
Za ovaj period predviene su dve osnovne vebe, od kojih je jedna uglavnom usmrena ka
unutra, a druga ka okolini. Prva od tih vebi zasnovana je na samopropitivanju, sa ciljem da
vam pomogne u utvrivanju vaih osnovnih vrednosti u ivotu. Kod nekih upitnika cilj je da
se odmah doe do konanog odgovora, tako to se uporedi odnos broja potvrdnih i odrenih
odgovora ili se konana procena zasniva na nekom drugom sistemu. Na upitnik, meutim,
nije od te vrste; njegova vrednost lei vie u pitanjima nego u odgovorima, jer su pitanja
zamiljena pre svega da iniciraju tok razmiljanja i tako dovedu do veeg stupnja
samorazumevanja.
Uzimajte samo po jedno pitanje i prepiite ga na komad hartije, kako bi vam bilo pri ruci.
Razmiljajte o njemu s vremena na vreme, a ako se pri tome jave i neka druga srodna pitanja
zabeleite ih i porazmislite i o njima. Evo tih pitanja:
Je li moj dominantni sistem vrednosti zasnovan na mom oseanju sopstvene vanosti ili na
mom oseanju inferiornosti? Volim li da me drugi vide u drutvu znaajnih ljudi zbog prestia
koji mi to naizgled obezbeuje? Volim li da se naem u situacijama koje mi pruaju oseaj
vanosti? Volim li da posedujem materijalne stvari koje obezbeuju oseaj nadmoi? Jesam li
sklon da pokazujem svoje znanje kako bih impresionirao ljude?
Da li je moj sistem vrednosti preteno estetske prirode? Cenim li umetnike predmete zato to
se tako saglaavam sa vrednostima do kojih dre i drugi u mom drutvenom okruenju?
Oseam li se superiornim zbog svog visokog vrednovanja estetskih kvaliteta?
Je li moj sistem vrednosti preteno moralne prirode? Oseam li se znaajnijim zbog svojih
moralnih uverenja? Jesam li usvojio ovaj moral samo zato to je to moral moje sredine? Ili
sam ga formulisao u skladu sa mojim sistemom vrednosti?

Je li moj sistem vrednosti izrazito altruistike prirode? Dakle, da li su moji osnovni motivi
usmereni ka pomaganju drugima? Volim li da pomaem drugima imajui na umu da e mi
zbog toga zahvaljivati? Volim li da moji napori u pomaganju drugima budu priznati i
potovani?
Da li je moj sistem vrednosti uglavnom baziran na sebinosti? Nastojim li da steknem
materijalne dobitke i koristi na raun drugih? Jesam li sklon da ignoriem oseanja i potrebe
drugih?
Jesu li moje vrednosti proizale iz sebinosti? Oseam li preteran ponos prema onome to
posedujem? Odnosim li se suvie posesivno prema lanovima svoje porodice, prema
prijateljima? Volim li da se ljudi dive onome to je moje? Volim li da posedujem stvari zbog
prestia koje one donose?
Je li osnova moga sistema vrednosti u ulnim zadovoljstvima ili u traganju za
zadovoljavanjem ula? Stavljam li neposredno zadovoljstvo ispred linog razvoja? Doputam
li svom zadovoljavanju ula da se sukobljava sa interesima drugih?
Je li osnova moga sistema vrednosti odreena mojim razmiljanjem ili su na njeno formiranje
presudno uticali drugi? Jesu li moje osnovne vrednosti formirane tokom detinjstva, pukim
podraavanjem odraslih? U kojoj meri su na moje glavne vrednosti uticale skrivene poruke
reklama?
Drim li preteno do intelektualnih vrednosti? Da li je usvajanje znanja -- korisnog ili ne -vana stvar u mome ivotu?Volim li da se raspravljam samo radi zadovoljstva koje prua
pobeda u raspravi?
Jesam li formirao svoje dominantne vrednosti na due staze? Ili su one neopravdano pod
uticajem neposrednih okolnosti? Da li uenje o preporaanju i moralnoj uzronosti utie na
moje vrednovanje svakodnevice? Pomae li mi da prihvatim svoje sadanje potekoe i
prepreke bez ogorenja?

Praktian rad -- deo 2

POSMATRANJE OKO SEBE
Sabranost panje ima vie aspekata: mnogo je smerova u kojima moete negovati poveanu
svesnost. Sa budistikog stanovita, glavna vrednost sabranosti lei u usmeravanju panje ka
unutra i negovanju prodorne svesnosti o fenomenima koji ine vau "struju egzistencije", vae
sopstvo.
Meutim, sa stanovita vee efikasnosti u svakodnevnom ivotu, podruje poveane
sabranosti potrebno je pribliiti spoljanjim stvarima. Ovo se vie odnosi na introvertne nego
na ekstrovertne osobe. Ako ste po prirodi ekstrovertni, imaete jednu nasleenu tendenciju da
zapaate stvari i dogaaje u spoljanjem svetu i da ih trajno memoriete.
Polazei od toga moda ete zakljuiti da vam nije potrebna sabranost usmerena ka unutra.
Ali praktikovanje spoljanjeg posmatranja, iako primarno takvo da je panja usmerena ka

stvarima oko vas, tu se ne zaustavlja; ono treba da je takoe povezano sa samoposmatranjem.

Drugum reima, moete svoj dar posmatranja koristiti i da uoite svoje emocionalne reakcije
na stvari i dogaaje oko sebe, kao to posmatrate same te stvari i dogaaje. Takvo
posmatranje okoline postaje sredstvo poboljavanje opte sabranosti i mentalne efikasnosti,
kao i kontrolisanja unutranjih reakcija na spoljanje okolnosti.
Ako ste, sa druge strane, skloni da budete pomalo introvertni, moe vam se uiniti da
negovanje panje ka spoljanjim stvarima pomae da vam se popravi opta sabranost. Sasvim
je mogue da poveana paljivost prema vaoj okolini rezultira i poveanom sveu i
kontrolom nad vaim emocionalnim sklonostima.
Zato, da biste pravilno izvodili ovu vebu, usmeravate svoj um ka posmatranju razliitih
objekata u neposrednom okruenju sa poveanom panjom i ujedno vodite vie rauna o
svojim emocionalnim reakcijama na stvari koje utiu na vas. Neke stvari u vaem okruenju
stimulisae elju u vama; na primer, ako etate nekim trgovakim centrom moda ete
ugledati u prodavnici neto to biste eleli da posedujete. Prirodno je da ete registrovati
njegove fizike kvalitete, kao to su: boja i oblik, kao i njegovu cenu. Ali iskoristite tu
situaciju da posmatrate i druge stvari u izlogu, stvari za koje niste zainteresovani i koje ne
elite da posedujete.
U istoj situaciji -- vraajui se na stvar koju biste eleli za sebe -- moete pokuati da odredite
jednostavno razlog zato je elite. I poto tokom ovog perioda pokuavate da procenite
bazine vrednosti do kojih drite, taj razlog probajte da poveete sa svojim sistemom
vrednosti. Mogue je, naravno, da tu stvar elite jedino zbog njezine upotrebne vrednosti,
ukoliko se radi recimo o biciklu. Ali ako je to moda neka luksuzna stvar, kao to je uljana
slika ili nakit, mogue je da vas privlai jedino zbog svoje estetske vrednosti ili prestia koji
obezbeuje; i tada se morate zapitati da li je vaa elja zasnovana na lanim ili istinskim
vrednostima.
Uzmimo jedan drugi primer. U vaim svakodnevnim kontaktima sreete nekog ko vas nervira
i tako u vama podstie ogorenje i druge oblike averzije. Potrudite se da tu osobu poblie
razmotrite, kako biste pronali i neke pozitivne karakteristike koje do tada niste uoili; u isto
vreme pokuajte da posmatrate, to je objektivnije mogue, sopstvene reakcije na njega.
Isto tako, kada sledei put u sebi osetite instinkt samopotvrivanja, pokuajte da bolje
osmotrite spoljanje okolnosti koje su ga izazvale. Moda vas je neko omalovaavao,
ignorisao ili vam se suprotstavio, namerno ili ne, i usmeravajui panju ka spolja biete u
stanju da itavu tu situaciju procenite na jedan objektivniji nain. Istovremeno, sve to e vam
pomoi da uvidite ukoliko na nju reagujete na neprimeren, infantilan nain sopstvenog ega.
Tri osnovna mentalna faktora koji ometaju napredak, prema budistikoj psihologiji, jesu
sebina elja, odbojnost i obmana o postojanju sopstva, i da bismo se njima pozabavili prvi
korak jeste postati ih svestan.
Sutina vebanja za ovaj mesec jeste isto posmatranje; ono ne treba da bude bilo kakva
samoanaliza ili vebanje pamenja. Postoje sistemi koji koriste najrazliitije trikove
mentalnih asocijacija, rimovanja i aliteracije rei, pravljenja nemoguih mentalnih slika kao
pomoi u vebanju pamenja; ali svi ti trikovi, -- makoliko korisni -- nemaju ulogu u ovoj
vebi. Vi ste, za sada, zainteresovani za isto posmatranje kao cilj sam po sebi.

Nedeljno proveravanje vae prakse prema tabeli koja je ovde data pomoi e vam da pratite
svoje napredovanje. Popunjvajte tabelu tako to ete koristiti dugu liniju ako oseate da vam
je veba dobro ila toga dana i kratku liniju ukoliko vae posmatranje nije bilo naroito jako.
Posmatranje stvari oko sebe
Evidencija
nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

MAJ

Negovanje nevezivanja
Polazna taka budizma je neto to je svakome blisko: to je jednostavna injenica patnje u
ivotu. Krajnji cilj budizma je isti kao i krajnji cilj svakog napora: oslobaanje od patnje,
neugodnosti.
Analizirajui uzroke nastanka patnje, budistiko uenje koristi formulu nazvanu lanac
uslovljenog nastanka, koji je nalik lancu sa dvanaest karika; da bismo razumeli znaenje tih
dvanaest karika neophodno je da razumemo dobar deo budistikog uenja.
Potrebno je pre svega objasniti termin "uslovljeni nastanak". Svaki fenomen, sve to nastaje,
ima za sobom mnotvo uzroka, jer nita ne nastaje samo zbog jednog uzroka. Slino tome,
svaki taj fenomen doprinosi nastanku mnogih drugih posledica. Nita ne nastaje samo zbog
jednog uzroka; nita nema samo jednu posledicu; akcija i reakcija su neraskidivo isprepletane.
Otuda budistiko uenje retko govori o uzroku neke stvari, ve o uslovima od kojih zavisi
nastanak te stvari.
Zato, iako je ispravno govoriti o semenki kao o uzroku nastanka nekog drveta, postoje i drugi
uslovi od kojih zavisi rast tog drveta. On zavisi od tla i kie, od suneve toplote. Nijedno od

toga nije jedini uzrok koji stoji iza drveta; svaki je, meutim uslov koji doprinosi i ako bi
samo jedan od njih nedostajao tada bi izostao i nastanak drveta.
Lanac uslovljenog nastanka patnje, otuda, obuhvata razliite uslove ili doprinose od kojih
patnja zavisi.
* * *
U ovom relativnom univerzumu ne postoji potpuna sloboda od patnje. Istina, postoji odreena
koliina sree pomeana sa neprijatnou, ali nema mogunosti neprekidne ili apsolutne sree
u okviru itavog ovog ciklusa raanja i umiranja koji znamo kao taj na relativni univerzum.
Sve to nam nagovetava sreu podlono je neumitnom uticaju starenja i konane propasti, a
uz to ide i patnja.
Ipak, ovo je jedina egzistencija koju mi obini ljudi znamo, jer smo potpuno uronjeni u nju.
Poto je to tako, ne moemo da uoimo ili zamislimo bilo kakvu drugu vrstu egzistencije
izvan ove tekue.
Meutim, Budino uenje istie da, iza i izvan ovog kruga raanja i umiranja, postoji
egzistencija osloboena starenja, smrti i patnje. Tu egzistenciju-iza-egzistencije moemo
anzvati Neuslovljenim. Poto smo sledili Budin put do jedne, dovoljno daleke take, direktno
iskustvo tog Neuslovljenog postaje mogue, no sve dok ne stignemo do te take mi o njemu
ne znamo nita.To neznanje jeste osnovno neznanje to lei u osnovi svake patnje; a kada to
neznanje nestane, sa njim takoe nestaje i patnja.
Usled nesposobnosti da uvidimo mogunost bilo kakve egzistencije mimo ovog relativnog
sveta, to osnovno neznanje navodi nas da tragamo za sreom u svetu prolaznosti. Navodi nas
na pokuaje da dostignemo zadovoljenje u jednoj egzistenciji koja nas po svojoj sutini ne
moe zadovoljiti i koja nam u najboljem sluaju nudi meavinu sree i patnje.
Uronjeni u to osnovno neznanje, mi otuda nuno moramo razmiljati, govoriti i delovati u
granicama sopstva; ta iluzija koju ivimo ne doputa nam da inimo bilo ta drugo. Tako, u
svakom postupku ili misli prisutno je to osnovno neznanje i to u obliku elje, odbojnosti ili
obmanutosti.
I kada ovo uenje pokuate da dovedete u vezu sa sopstvenim ivotom ustanoviete da jedan
od najvanijih aspekata Budinog uenja jeste stav da vai voljni postupci donose rezultate u
obliku uivanja i neprijatnosti, u skladu sa prirodom tih postupaka. Voljna akcija stvara unutar
vae mentalne strukture jednu silu reakcije i takve sile reakcije prazne svoju energiju onda
kada se steknu povoljni uslovi za takvo pranjenje.
S vremena na vreme u vama akumulirane sile reakcije prazne se u obliku vaih iskustava,
uitaka i vae patnje; i u isto vreme vi i dalje stvarate druge sile reakcije neprekidnom svojom
voljnom aktivnou. Ti voljni postupci su obino poeljni onda kada su motivisani
velikodunou, blagonaklonou ili uvidom; a moralno su nepoeljni kada su motivisani
pohlepom, zlovoljom i obmanutou.
Poto ih stalno proizvodite, te sile reakcije nee se isprazniti do kraja vaeg ivota, tako da e
i u trenutku smrti preostati izvesna koliina neispranjenih sila reakcije, i onih povoljnih i
onih nepovoljnih. Taj ostatak, odmah posle vae smrti, podstie nastanak novog bia.

One sile reakcije koje su stvorene povoljnim voljnim aktivnostima u vaem prolom ivotu
predstavljaju potencijal za prijatne doivljaje i za budua dobra dela u vaem sadanjem
ivotu; s druge strane, sile reakcije stvorene nepovoljnim voljnim aktivnostima tokom
proteklih ivota jesu potencijal za neprijatna iskustva i za dalja loa dela u sadanjem ivotu.
Zato sile reakcije u celini moemo oznaiti kao potencijal za preporaanje, jer su one
potencijal za nastanak novog ivota, za nova iskustva i nove voljne aktivnosti. Nepoeljni deo
tog potencijala u vezi je sa osnovnim neznanjem, jer to neznanje dejstvuje tokom celog
trajanja moralno loe aktivnosti. I poeljan deo potencijala zavisi od osnovnog neznanja, jer
sve moralno ispravne voljne aktivnosti podstaknute su u prvom redu sopstvenim interesom.
Dakle, oba dela na isti nain zavise od osnovnog neznanja; i sada smo u poziciji da
definiemo prve dve karike u lancu uslovljenog nastanka patnje. Tako:
uslovljeni OSNOVNIM NEZNANJEM (karika 1)
nastaju POTENCIJALI ZA PREPORAANJE (karika 2)
Sada se moemo vratiti pitanju preporaanja. U trenutku smrti svest se gasi i telo poinje da
se dezintegrie, ali preostale sile reakcije preivljavaju.
Ukoliko elektrina sijalica pregori, smesta prestaje i svetlost; ali elektrina centrala je
netaknuta i svetlo e ponovo zasijati in novu sijalicu postavimo na mesto stare. Na isti nain,
kada istekne vek telu, prestaje i svest; ali ostaci neutroenih sila reakcije su netaknuti, spremni
da podstaknu javljanje nove svesti unutar nove kombinacije um-telo.
Neposredno posle smrti bia, tok neutroenih sila reakcije -- koji je u stvari vie proces neko
nekakav stabilan entitet -- izaziva nastanak novog bia. Prema Budinom uenju, neposredno
posle trenutka zaea zapoinje i novi ivotni proces u tom novom biu, a njegov prvi
trenutak jeste iskra preporoene energije uma, da bi se potom taj proces nastavio u obliku
ivotnog toka. ivotni tok, ija je jedna od funkcija da d ivot tom novome telu, jeste forma
uma koju moemo izjednaiti sa zapadnjakim konceptom nesvesnog ili moda podsvesnog.
On svakako ne spada u svesni deo uma onako kako tu re obino razumemo, jer svest ne
moe nastati u odsustvu nervnog sistema i odgovarajuih organa ula. Moda najbolji naziv
za tu iskru kojom zapoinje novi ivot jeste novi ivotni tok ili preporoena energija uma.
Sa ove take razvija se embrion i potom uobliava njegov nervni sistem, sa njegovim
organima ula i strukturom za centralnu koordinaciju, koji zajedno predstavljaju osnovu za
mnoge vrste svesti. Sada moemo ukazati na vezu izmeu druge i tree karike u naoj
formuli:
uslovljena POTENCIJALIMA ZA PREPORAANJE (karika 2)
nastaje PREPOROAJUA ENERGIJA UMA (karika 3).
Um nije prosti nusprodukt nervne aktivnosti unutar nervnog sistema, on je i sila, oblik
energije koji nervni sistem koristi kao sredstvo svoga delovanja. On je sutinski vaan za
ivot tela, jer u obliku ivotnog toka dejstvuje kao neka vrsta hrane za telo i stimulansa za
njegov rast. Bez preporaajue energije uma telo ne bi moglo da funkcionie i pre svega
kombinacija um-telo ne bi mogla nastati, poto je preporaajua energija uma inicijalni
trenutak ivotnog toka.

Ovo nas dovodi do odnosa izmeu tree i etvrte karike u lancu uslovljenog nastanka patnje:
uslovljena PREPOROAJUOM ENERGIJOM UMA (karika 3)
nastaje KOMBINACIJA UM-TELO (karika 4)
Unutar kombinacije um-telo postoje razliiti naini upoznavanja spoljanjeg sveta objekata
ula i unutranjeg sveta objekata uma. Tako se kod novog zametka razvijaju oi, kao inicijalni
mehanizam ula vida, ui kao ulo sluha, nos za mirise i kvrice na jeziku za ukuse. U tkivu
koe i drugde u telu se razvijaju specifini senzori kao poetni mehanizam za prepoznavanje
telesnih senzacija, kao to su dodir, temperatura i druge. Sve ove razliite senzacije svrstavaju
se u grupu koje registruje peto ulo, smo telo.
est ulni organ u budizmu je um, poto je on (poput telesnih ula) sredstvo kognicije.
Ovih est ula zavise od tela, jer ulni organi i um jesu delovi tela. Slino tome, ovih est ula
zavise od energije uma, jer sve dok kroz ovih est ulnih organa ne krene i mentalna energija,
oni ne mogu funkcionisati kao sredstva kognicije.
Tako stiemo do onoga dela formule koji glasi:
uslovljeni KOMBINACIJOM UM-TELO (karika 4)
nastaju EST ULA (karika 5).
Funkcija pet fizikih ula jeste da obezbede informacije o okolini i o stanju unutar samoga
uma. Funkcija uma, estog ula, jeste da koordinira te informacije, da ih registruje u formi
ideja i odlui o vrsti reakcije.
Da bi jedan fiziki organ funkcionisao potreban mu je objekat ula ili stimulus. Na primer, da
bi oko videlo potrebno mu je jedno osvetljeno vidno polje, unutar kojeg razliita podruja,
vrste i stupnjevi osvetljenja ine vidljive objekte ili stimuluse. A da bi svest o vienom nastala
potreban je vidljivi objekat. Svest ne moe nastati bez nekog objekta ili stimulusa.
Meutim, ukoliko se pojavi neki stimulus, a um je ve zaokupljen , taj novi stimulus moda
nee biti dovoljno jak da naini utisak. Da bi takav stimulus ostavio utisak na um, um mora,
da tako kaemo, da se "protegne za njim".
Na primer, ako tragate za zelenim dugmetom koje je palo u duboku travu, vae ulo vida
mora biti aktivno i vae ulo uma mora takoe tragati za tim zelenim dugmetom; jer bez tog
"protezanja" uma malo je verovatno da ete pronai zeleno dugme u zelenoj travi.
Na isti nain, moda pokuavate da se prisetite neijeg imena. Ime je samo jedna ideja,
objekat uma; i da bi se obnovio kontakt sa tim objektom uma potreban je pozitivan,
"proteui" mentalni stav, vie nego puko, receptivno stanje uma. Faktor uma koji vam
omoguuje da nainite kontakt sa objektom ula ili sa objektom uma naziva se ulni kontakt.
Dakle, ulni kontakt zavisi od est ula, kao to je to izreeno u formuli:
uslovljen sa EST ULA (karika 5)
nastaje ULNI KONTAKT (karika 6).

Dalje, u zavisnosti od toga kojim objektima ula ili objektima uma dopustite da postanu
sredite vaeg ulnog kontakta, to e podstai u nekim sluajevima zadovoljstvo i u drugim
nezadovoljstvo. U tom smislu, i zadovoljstvo i nezadovoljstvo su obuhvaeni terminom
oseanje; tako moemo rei da od vaeg ulnog kontakta zavise i vaa prijatna i vaa
neprijatna oseanja.
Te dve karike, esta i sedma, povezane su na sledei nain:
uslovljeni ULNIM KONTAKTOM (karika 6)
nastaju ZADOVOLJSTVO BOLNO OSEANJE (karika 7).
Sledea karika, elja, jedna je od najznaajnijih u lancu uslovljenog nastanka patnje. Nije
teko uoiti njezinu vezu sa oseanjem, poto ako imamo prijatan oseaj prema nekoj stvari,
mi je volimo i to svianje moe voditi do elje za njom; slino ovome, ako se u nama javi
neprijatno oseanje u odnosu na neku stvar, mi je tada ne volimo i ta odbojnost moe voditi
do elje da budemo odvojeni od nje.
Oigledno je, ako nemamo nikakvo oseanje prema nekoj stvari ako nam se niti svia niti
ne svia ne moe biti ni elje za njom. Karike sedam i osam su otuda u vezi na sledei
nain:
uslovljena ZADOVOLJSTVOM BOLNIM OSEANJEM (karika 7)
nastaje ELJA (karika 8).
Na ovom stupnju oseanja svianja i nesvianja mogue je postii izvestan stepen
kontrole nad ovim mentalnim procesom. Ako smo u stanju da zaista prepoznamo svako
oseanje i odbijemo da ga sledimo kako ne bi steklo vrsto uporite, tada smo u stanju da
spreimo nastanak elje. Ako ne moemo to da uinimo, elja e nastati i, zbog te elje za
ulnim doivljajima i uicima, postaje praktino nemogue nai sreu izvan njih. Tako se
nastavlja neprekidno traganje za uivanjima. To je jedna vrsta okova, stanje vezanosti za
objekte ula i objekte uma; i ono oigledno zavisi od elje za tim objektima.
Tako vezu izmeu karika osam i devet u lancu uslovljenog nastanka patnje moemo
formulisati na sledei nain:
uslovljena ELJOM (karika 8)
nastaje VEZANOST (karika 9).
Stanje vezanosti za situaciju koja omoguuje nastanak uitka u sutini je isto to i vezanost za
sopstvo; jer sve dok verujemao u postojanje sopstva, ega, takvo zadovoljstvo moe postojati.
Ta linost, sopstvo, prema Budinom uenju, jeste iluzija. Ono ne postoji kao nekakav entitet,
ve samo kao proces i taj proces naziva se ivotnim tokom.
Osnovni faktor koji proizvodi ivotni tok jeste voljna aktivnost, voljni postupci usmereni ka
zadovoljavanju elje.
Dakle, kao to smo to videli kad smo diskutovali o preporaanju, voljni postupci dovode do
stvaranja sila reakcije i te sile reakcije se neprekidno prazne u vidu iskustava. U isto vreme,
one se i neprekidno obnavljaju kasnijom voljnom aktivnou.

Ovo neprekidno proizvoenje, pranjenje i obnavljanje sila reakcije ini ivotni tok. Njega
pokree stanje vezanosti za objekte ula, stanje vezanosti za objekte elje; otuda je vezanost ta
koja je obezbeuje uslove neophodne da se odrava ivotni tok. U skladu sa ovim, vezu
izmeu karika 9 i 10 moemo videti ovako:
uslovljen VEZANOU (karika 9)
nastaje IVOTNI TOK (karika 10).
ivotni tok se menja iz trenutka u trenutak. Menja se, s jedne strane, pranjenjem
akumuliranih sila reakcije, i sa druge, akumuliranjem novih sila reakcije. U trenutku smrti,
kao to smo videli, obino postoji jedan ostatak neutroenih sila reakcije. I dok se telo
dezintegrie, etiri mentalna sastojka bia oseaj, opaaj, potencijali za preporaanje i
energija uma vraaju se na stupanj neke vrste neizdiferenciranog ivotnog toka. U tom
obliku, kao tok energije, bie preivljava smrt tela i ivot novog bia poinje.
Ako pretpostavimo da se novo bie raa u fizikom telu, individualni ivotni tok je privuen
tek zaetim embrionom; on vitalizuje taj embrion i poinje novi proces rasta embriona. U tom
procesu bie stie novo telo, sa novim nervnim sistemom i novim skupom ula, preko kojeg
se svest manifestuje na uobiajen nain.
To je proces preporaanja. To je produetak ivotnog procesa staroga bia, ponovno
otelovljenje onog ostatka neutroenih sila reakcije. On dovodi do postanka novoga bia, ali to
novo bie je neprekinuti nastavak ivotnog toka staroga bia, ivotnog toka koji obezbeuje
nuni uslov da se preporaanje uopte dogodi. Otuda moemo rei:
uslovljeno IVOTNIM TOKOM (karika 10)
nastaje PREPORAANJE (karika 11).
Sve dok bie nije kroilo u postojanje, ne moe biti ni starenja ni smrti. Roenje i
preporaanje nisu uzok smrti u uobiajenom znaenju uzronosti; ali sve dok se preporaanje
ne dogodi ne postoji bilo ta to bi propadalo ili umrlo. Tako preporaanje obezbeuje
neophodne uslove za starenje i smrt; a sa njima neumitno dolazi i patnja.
To je znaenje sledee formule:
uslovljeno PREPORAANJEM (karika 11)
nastaju STARENJE, SMRT I PATNJA (karika 12).
Ovo nas dovodi do take sa koje smo krenuli; ivimo u svetu u kojem sve stvari imaju svoj
kraj, u univerzumu kojim potpuno vlada vreme. Neke stvari nastanu, rastu, propadaju i
nestanu u jednom jedinom trenutku; drugima za to isto trebaju eoni; ali injenica prolaznosti
primenjiva je i za jedne i za druge.
Dalje, dramatian trenutak koji zovemo smrt naizgled je veoma razliit od drugih promena
koje se dogode tokom vaeg ivota. Meutim, kada ih analizirate, procesi smrti i preporaanja
se odvijaju bez prestanka. Kada iz ranog detinjstva preete u pubertet, ona beba koja ste bili
umrla je (postupno, naravno, i ne ostavljajui za sobom istroeno telo). Kada postanete
odrastao, onaj adolescent je umro, i tako dalje. Ali taj proces se ne odvija svakih nekoliko
godina; on se dogaa svakog trenutka, jer svaki trenutak ste stariji nego to se bili u onom
prethodnom.

Tako nas dvanaesta i poslednja karika u lancu vodi natrag na polaznu taku; uronjeni u ovu
egzistenciju preporaanja, rasta, starenja, smrti i patnje mi smo obino nesposobni da
saznamo bilo ta izvan nje. I sada to moemo iskazati u stilu formule o uslovljenom nastanku
patnje na sledei nain:
uslovljeno STARENJEM, SMRU I PATNJOM (karika 12)
nastaje OSNOVNO NEZNANJE (karika 1).
Malo nie ovaj lanac uslovljenog nastanka predstavljen je u obliku krunog dijagrama. Na
njemu moete videti kako svaka karika u lancu vodi do sledee i sve dok ne prekinemo taj
lanac na jednoj od njegovih karika ne moemo se osloboditi patnje:

Osnovni cilj Budinog puta jeste da razorimo to osnovno neznanje i omoguimo sebi uvid u tu
"egzistenciju-iza-egzistencije", u Neroeno, Nenastalo, Nestvoreno, Nesastavljeno,
Transcendentalno, Neuslovljeno, Apsolutno ili kako god hoemo da ga zovemo -- s pravom ili
ne -- stanje u kojem je svaki i najmanji trag elje, odbojnosti i neznanja iskorenjen.Mi smo u
tolikoj meri uronjeni u ovaj univerzum vremena da obino nismo u stanju da uoima, ak ni
da zamislimo bilo kakvo postojanje izvan vremena. To neznanje o postojanju izvan vremena
jeste osnovno neznanje; znanje o njemu jeste krajnje znanje.
* * *
Nije vam potreban lanac uslovljenog nastanka da biste rekli kako je ivot meavina bola i
zadovoljstva, napora i odmora, nezadovoljstava i zadovoljstava; sam ivot vam to
pokazuje. Voleli biste da su sastojci te meavine u drugaijoj srazmeri, naravno; voleli biste
da imate manje bola i vie zadovoljstava; voleli biste malo manje napora i malo vie odmora i
tada biste bili manje nezadovoljni, a vie zadovoljni.
No, morate shvatiti da bez izvesnog bola i tuge ne bilo podstreka za napor, a bez napora ne
moete napredovati. Bez nezadovoljstva va ivot bi postao suvie statian da bi imao bilo
kakvu krajnju vrednost. Jednom je reeno:
Hleb gorine jeste hrana od koje ljudi
rastu do svoga potpunog lika.
U svakodnevnom ivotu izvesna koliina jada je neizbena. Sve dok postoji odvojeno sopstvo
-- sve dok odvojena svest sa svojom odeljenou od ivota kao celine jo uvek postoji -izvesna patnja nuno mora biti prihvaena. Pa ipak, mogue je oslabiti njezin uticaj
negovanjem nevezivanja ili, drugim reima, progresivnom redukcijom vezanosti za
zadovoljstva ivota. Sve do postizanja onoga stanja izvan dometa rei i misli koje znamo kao
Transcendentalno, glavni zadatak je da to je konstruktivnije mogue baratamo problemom
patnje.
I pored toga to su samo malobrojni meu nama blizu one take potpune nevezanosti od stvari
koje donose zadovoljstvo i sreu, a to znai i od stvari koje u nama izazivaju bol i muku,
injenica je da bilo koji stepen nevezanosti, makoliko mali bio, predstavlja pomo da se
olaka breme patnje. ak i najmanji stupanj osloboenosti moe predstavljati polaznu taku
za konano postignue.

Postoji budistika veba u kojoj postajemo svesni , to je potpunije mogue, oseaja

zadovoljstva i nezadovoljstva u trenutku kada oni nastaju, a da ih u isto vreme to je mogue
nepristrasnije posmatramo. Naravno, cilj ove pojaane panje jeste da se jasnije proceni
vrednost tig zadovoljstava i nezadovoljstava ivota i da na taj nain izbegnemo da nas oni
suvie ponesu.
Bez tog nepristrasnog i odmerenog stava skloni ste da ponekad budete suvie uronjeni u svoja
zadovoljstva i, u drugim prilikama, da se naete na drugom polu i da vas ophrvaju tuga i bol.
Ima trenutaka, tako, kada ste do gue u svojim emocijama i kada sebi doputate da one
potpuno zagospodare vama.
Zato je cilj da nauite da iskoraknete izvan svojih iskustava sree i tuge i da ih posmatrate
nepristrasno, da budete van njihovog domaaja. Potrebno je da to nauite retrospektivno, kada
su u pitanju iskustva iz prolosti, i da pokuate isto to sa iskustvima iz sadanjosti onako kako
vam ona dolaze; sem toga, treba da nauite da anticipirate iskustva budunosti bez prateih
emocija. Kako budete uoavali uzaludnost posezanja za stvarima u sadanjosti i udnje za
stvarima prolosti i budunosti, tako e i va um razvijati sve veu fleksibilnost.
Od ega god da zavisi vaa srea, to je objekat vezanosti, taka o koju se oslanjate; i kad god
se na neto oslanjate sebe izlaete patnji. U svakom trenutku postoji mogunost da e neki od
vaih oslonaca popustiti, jer ivot ima jednu neprijatnu osobinu, da izmie oslonce ispod vas.
Vaa mladost vremenom nestaje; moda gubite one koje volite i stvari koje su vam bliske bie
zamenjene nekim novim, vama dalekim. Ako vam um nije dovoljno fleksibilan da dri korak
sa gubicima i promenama, sa gubitkom vaih oslonaca, vaa patnja se onda sve vie uveava.
Meutim, kada se osvrnete, moe vam se uiniti da ste uspeli da izaete na kraj sa
promenama ivota tako to ste jedan oslonac zamenjivali drugim, da ste gledano na duge staze
jo i na dobitku; ipak, sve vreme ste ostali zavisni od nekakvog oslonca. To se ne odnosi samo
na spoljanji svet objekata ula, ve i na unutranji svet objekata uma, jer vezanost za seanja,
ba kao i za anticipiranje budunost podjednako je snaan okov kao i vezanost za spoljanje
stvari sadanjosti.
Jedna budistika izreka glasi ovako:
Od vezanosti jad dolazi, od vezanosti strah dolazi.
Onaj ko tu vezu raskide, ne zna ni za jad, ni za strah.
to je snanija vaa vezanost za neto to volite, vea je srea koju doivljavate kada vam
okolnosti dopuste da u tome uivate; ali kada je to oduzeto od vas, vaa je patnja isto toliko
velika kao to je do tada bila srea.
Ako neto snano elite, ta stvar postaje objekat vezivanja. Vi se prirodno privijate uz svoje
objekte vezivanja, poseete za njima i vrsto ih stiskate. Kada vam nisu nadohvat ruke,
eznete za njima. Ali sve to privijanje, hvatanje, stiskanje i enja, dugorono, ine va bol
zbog gubitka sve veim.
U svakodnevnom ivotu nemogue je reiti problem vezivanja prekidanjem kontakta vaih
ula i spoljanjeg sveta, a podjednako je nemogue spreiti nastanak zadovoljstva i
nezadovoljstva onda kada do tog kontakta doe. To znai da ukoliko je lanac uslovljenog

nastanka mogue bilo gde prekinuti, mora biti prekinuta ona karika koja predstavlja
zadovoljstvo i nezadovoljstvo. Lanac patnje mora biti napadnut u fazi svianja i nesvianja,
elje i averzije, privlaenja i odbijanja.
Sve ovo, na prvi pogled, izgleda kao da znai da morate dii ruke od svega to prua sreu i
zadovoljstvo; ali nije uopte o tome re. Ovo zapravo znai da morate nauiti da budete
nezavisni od svojih oseanja zadovoljstva i nezadovoljstva, koliko je to mogue, a ne da vas
ona kontroliu. To znai da va intelekt mora kontrolisati va ivot, a ne vai emocionalni
kompleksi ili iracionalna svianja ili nesvianja; zato je najvanije (barem u budistikoj
tehnici) postati to je mogue vie svestan onoga to se dogaa u vaem umu.
U ovoj tehnici vrlo je vana jedna stalno rastua svesnost svih oseaja zadovoljstva i
nezadovoljstva u trenutku kada se javljaju. Zato je pre svega bitno do kraja biti svestan
njihovog pravog znaenja, kako bismo ih spreili da izazovu emocionalne sklonosti i
preferencije.
Isto se odnosi na obe vrste oseanja, jer i oseanja neprijatnosti mogu da stvore istu vrstu
emocionalnih preferencija ukoliko nisu dobro kontrolisana. Averzija podstie elju i vezivanje
isto kao i udnja; podjednako ste okovani stvarima koje mrzike kao i onima za kojima udite.
Ako ste u stanju da postignete barem deliminu nevezanost, ako barem donekle moete da
olabavite stisak onih stvari kojima ste sputani, tada ste slobodniji da u njima uivate bez
vezivanja i upravo zbog toga va oseaj gubitka bie manji kada one jednom nestanu.
Potpuno budan um moe objektivno da proceni svako iskustvo kada i dok se javlja; ali za
mnoge od nas ovo nepristrasno samoposmatranje nije ostvarivo u ovom trenutku i mogue je
jedino retrospektivno. No, bilo da ga inite u trenutku trajanja iskustva ili kasnije, glavna stvar
je da spreite svoja zadovoljstva i nezadovoljstva da upravljaju vama.
Kada se jedno snaan emocionalni naboj, bilo prijatan ili neprijatan, vee za neku ideju,
mogue je da kasnije lako izmakne kontroli i izazove razne unutranje poremeaje i spoljanje
konflikte. Samo poveanom panjom moete osloboditi svoj um lanih emocionalnih veza i
poremeaja i konflikata koji ih prate.
Negovanje nevezivanja, tako, ima za cilj slobodu od dominacije emocija i od dominacije
zadovoljstava i nezadovoljstava; ono ima za cilj slobodu od vezivanja za spoljanje stvari, od
seanja i nadanja, od udnji i averzija, ak i od udnje za samim nevezivanjem.
* * *
Praktian rad -- deo 1
PROCENJIVANJE NEVEZANOSTI ZA EMOCIJE
U ovekovom umu mnogo je slepih mrlja -- slepih mrlja koje su katkad uzroci i katkad
posledice predubeenja i emocionalnih sklonosti -- i zbog njih um nije u stanju da sebe vidi
onakvog kakav jeste. Te slepe mrlje spreavaju nas da uvidimo domet i razgranatost naih
vezanosti i svako sredstvo koje se moe upotrebiti da bi se one obuzdale pomo je u radu sa
sabranou usmerenom ka unutra.

Sledei upitnik zamiljen je kao jedno takvo sredstvo i pomo u procesu otkrivanja i
vrednovanja svojih vezanosti. Odgovarajui na pitanja moda ete ustanoviti da je prvi
odgovor koji vam padne na pamet ujedno i pravi, a moda i nije. Zato je poeljno da proete
itav upitnik nekoliko puta tokom meseca, doputajui mu da zapravo podstie razmiljanje, a
ne da teite stizanju do definitivnih odgovora.
Pitanje na koje je teko odgovoriti bie, po pravilu, mnogo vanije od onoga na koje je lako
odgovoriti. Prava vrednost odgovora lei ne u njima samima, ve u koliini samoposmatranja
i sabranosti uloenim da bi se do njih stiglo.
Nema potrebe pokuavati da svoje odgovore uinite konzistentnima u bilo kom pogledu.
Morate shvatiti da je normalno da imate ambivalentne stavove prema mnogim vanim
stvarima u ivotu; na primer, da volite ili mrzite istu osobu u razliitim trenucima ili da je
mogue da vas jedan strana neke stvari privlai, ali da vas njena druga strana odbija.
Sa ambivalentnim stavovima ove vrste mogue je da je jedna od dve suprotstavljene emocije
potisnuta, ali sa nekog svesti nedostupnog nivoa uma nastavlja da utie na va mentalni ivot.
Nemogue je odvojiti vae objekte vezanosti od vaeg oseaja posedovanja, vaeg
vrednovanja, vaeg samopotvrivanja i razliitih drugih aspekata vaeg mentalnog ivota.
Pitanja koja slede, otuda, tako su formulisana, ne da bi ukazala na specifine objekte
vezanosti, ve kao pomo da razvijete veu svesnost prema sopstvenim mentalnim
sadrajima; a u tom procesu mogue je da se nametnu specifini objekti vezanosti ili moda
pogreno usmerena oseanja vezanosti.
Dakle, ovo je upitnik:
Slaem li se sa sledeom tvrdnjom? "Iz vezanosti dolazi jad, iz vezanosti dolazi strah. Onaj ko
ne zna za vezanost ne zna ni za jad ni za strah."
Jesam li slepo vezan za materijalne stvari, generalno, ili drugim reima, imam li pozitivan
stav prema njima?
Jesam li posesivan prema drugim ljudima -- svojoj porodici, deci, prijateljima, na primer?
udim li za moi bilo koje vrste, ne zbog onoga to bih njome mogao da uinim, ve jedino
zbog toga da bih posedovao mo?
Imam li bilo kakvu vezanost koja utie na moju mentalnu i emocionalnu vezanost?
Jesam li sebian, okrenut samo sebi, u bilo kojoj sferi svoga ivota?
Da li mnome gospodare predrasude i emocionalne ogranienosti u veoj meri nego drugim
ljudima?
Volim li da dominiram svojim prijateljima, decom i drugim ljudima?
Ljuti li me tua dominacija nada mnom?

Jesam li suvie vezan -- kruto i tvrdoglavo -- za svoja verovanja i miljenja u bilo kojoj
oblasti?
Ometa li me na bilo koji nain preterana ili pogreno usmerena vezanost za bilo ta ili bilo
koga?
Vidim li da se ljudi dive onome to posedujem i za ta sam vezan?

Praktian rad -- deo 2

PRAKTIKOVANJE NEPRISTRASNOG SLUANJA
Svaki oblik nepristrasnog posmatranja -- bilo da je usmereno unutra ka samom umu ili spolja,
ka svetu dogaaja -- jeste pomo u negovanju nevezivanja. Kao specifinu vebu sabranosti
panje moete se truditi da princip nepristrasnog posmatranja primenjujete na svoje odnose sa
drugim ljudima.
Ponekad pogreno razumete neto to druga osoba kae ili uini, moda zato to ste
neraspoloeni ili uznemireni nekim sasvim drugim povodom. U takvom sluaju znaenju
onoga to neko drugi ini pridajete potpuno drugaiju obojenost. Ili moda ne razumete ono
to vas pitaju i dajete odgovor koji je prikladan za neko sasvim drugaije pitanje.
U ovomesenoj vebi i svojim svakodnevnim kontaktima sa ljudima ete zato nastojati da bez
pristrasnosti i nezavisno od trenutkog raspoloenja razumete znaenje onoga to neko
pokuava da vam saopti. Nastojaete da ga ne bojite svojim emocijama i predrasudama.
esto ete ustanoviti da je pravo znaenje sasvim drugaije od vaeg prvog tumaenja.
Ustanoviete moda da vam je neophodna veba kako ne biste druge prekidali dok govore.
Malobrojni su dobri sluaoci i vi moete nastojati da se ubrojite meu njih; ako niste -- ako
ono to drugi govori sluate samo sa pola uveta i ako ste skloni da upadate u re nevanim
opaskama -- onda treba sebe da uite sluanju, koliko je to mogue, ne doputajui svojim
emocionalnim asocijacijama da se upliu.
Paljivo sluanje zahteva napor, jer ono znai sluanje svega to je reeno i njegovo to je
mogue korektije tumaenje. Kroz proces istinskog sluanja nauiete da zapazite svaku
emocijama nabijenu re i ideju koje se jave, rei i ideje koje u igru uvode vae predrasude i
stereotipe. I kada ih jednom uoite one nee biti u stanju da dejstvuju iz vae podsvesti, ime
ete zadobiti vee znanje i kontrolu nad svojim mentalnim procesima.

Praktikovanje nepristrasnog sluanja se, tako, uglavnom sastoji od pomnog i paljivog

sluanja, udruenog sa naporom da se pri tome drimo podalje od svojih emocionalnih
reakcija.

Praktian rad -- deo 3

VREDNOVANJE ZADOVOLJSTAVA I NEZADOVOLJSTAVA
Korienje upitnika o emocionalnoj nevezanosti treba da vam pomogne da procenite
sopstvene emocionalne vezanosti i podruja ivota u kojima one deluju, dok veba
nepristrasnog sluanja treba da vam pomogne da postanete svesniji uplitanja vaih
Evidencija
nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja
emocionalnih ogranienja u svakodnevne kontakte sa drugima. Kao trea veba koju ete
praktikovati tokom etiri nedelje ili due jeste da posmatrate sopstvene reakcije i na prijatne i
na neprijatne situacije u svome ivotu. Proveriti jeste li u stanju da procenjujete i svoja
zadovoljstva i svoja nezadovoljstava nepristrasno i tako izbegnete preterane emocije u vezi sa
njima; pri tome koristite gornju tabelu, upisujui krae ili due crte ve prema tome koliki ste
uspeh u vebanju odreenog dana postigli.

JUNI

Osnova samorazumevanja
Budizam moemo definisati na razne naine, ali on je pre svega jedna psihologija. Mnogi ga
ljudi smatraju religijom, no iako spolja ima mnoge karakteristike religije, po svojoj prirodi on
nije religija u njenom uobiajenom, teistikom znaenju rei. Ako emo ga i smatrati

religijom, onda ga treba okarakterisati kao neteistiku religiju, ukoliko je tako neto uopte
mogue. Budin put je u osnovi put vebanja uma, tehnika ivljenja zasnovana na vrstim
psiholokim principima. Temeljna uenja i praksa budizma tiu se pre svega reavanja
problema patnje i pri tome obuhvataju prouavanje uma i naina na koji on funkcionie.
Nain ivota koji je postavljen u budizmu jeste praktina primena njegovog psiholokog
uenja. Poto je to tako, budistika analiza ovekovog uma nuna je radi punog razumevanja
toga uenja, a korisna je i u praktikovanju Budinog puta.
to se tie naih uobiajenih iskustava, nemogue je ljudski um odvojiti od njegovog bliskog
odnosa sa telom, jer u svim naim normalnim iskustvima um i telo su tesno isprepleteni.
Zapadnjaki tekstovi o budistikoj psihologiji ne prave uvek jasnu razliku izmeu svesti na
jednoj strani i, na drugoj, uma kao celine sa njegovom svesnom i podsvesnom funkcijom.
Zapravo, ponekad se kae da su u budizmu um i svest sinonimi; meutim, smatram da je
jasnije ako kaemo da sva mentalna stanja imaju izvestan stupanj svesnosti (ukljuujui i ona
koja zapadnjaka psihologija smatra podsvesnim), ali da je u podsvesnim stanjima svesnost
tako niskog intenziteta da se ona ne registruje u seanju i otuda ih se kasnije ne moemo setiti.
I dok re svest ponekad izraava znaenje originalne Budine rei, a svest se obino tumai
kao puna svesnost, zapravo re "energija uma" nosi znaenje te kljune mentalne supstance
koja se moe pretvoriti u pun usvest ili u podsvesna mentalna stanja.
U ivom telu energija uma proima svaku ivu eliju, ali ne istim stepenom intenziteta. Po
nekim svojim osobinama ta energija uma je manje intenzivna nego po drugim i u tim njezinim
manje intenzivnim formama mi je smatramo ivotom tela. ivot i energija uma tako su u
sutini jedn ote isto; ali tamo gde energija uma postoji u svom najintenzivnijem obliku mi je
znamo kao svest, dok njezin manje intenzivan oblik nazivamo ivotom.
Na primer, u kosi i noktima energija uma prisutna je u minimalnom obimu, dok je u razliitim
fizikim organima ula i u umu -- to jest, u osetljivom tkivu oiju, uiju, drugim organima
ula i u elijama i neuronskim spojevima (sinapsama) mozga -- prisutna u svom
najkoncentrisanijem obliku.
Izvesna koliina te energije uma koristi se za odravanje fizikog tela u ivotu i njegovom
funkcionisanju i u takvom svom obliku ona se naziva "ivotnim tokom" -- to je pojam na
neki nain ne suvie dalek od zapadnjakog pojma podsvesnog uma.
Prema budistikoj psihologiji, mentalni ivot sastoji se od niza neprekinutih serija stanja uma,
pri emu svako to stanje uma traje nepojmljivo kratak period vremena nazvan "misaoni
trenutak". Prema drevnim budistikim tekstovima, tri miliona misaonih trenutaka zajedno
traju koliko blesak munje -- to, priznajem, ba i nije precizan matematiki iskaz, ali dovoljan
da prenese ideju.
Prema ovoj teoriji, univerzum se dezintegrie vie miliona puta u sekundi i, isto toliko puta,
rekonstituie u skoro istom obliku. U izvesnom smislu, tako, sve umire vie miliona puta u
sekundi i isto toliko puta se ponovo rodi; ali forma u kojoj se preporodi je pomalo drugaija
nego prethodna forma.

Ljudski um se, otuda, sastoji od neprekinutog sleda pojedinanih stanja uma, i svako to stanje
uma ima svoje trajanjeod jednog misaonog trenutka; ipak, premda traje samo taj jedan
misaoni trenutak, scako stanje uma je vrlo kompleksna psiholoka jedinica, jer ga sainjava
razliit broj faktora uma i kada neki od tih faktora naine odgovarajuu kombinaciju, tada se
javlja i iyvesni oblik svesti. Svest je rezultat spoja razliitih faktora uma.
Ilustracije radi, zamislite upaljenu sijalicu, u kojoj strujni tok prolazi kroz vlakno. Rezultat
kombinacije svih ovih sastojaka jeste svetlost. Ta svetlost nije neto to je dodato ovim
razliitim faktorima (to jest, vlaknu, sijalici i struji): svetlost uote nije sastojak, u to msmislu;
ona je rezultat kombinovanja razliitih faktora.
Na vrlo slian nain, svest je rezultat ukrtanja vie razliitih faktora uma. Ti faktori uma
dolaze u vezu jedni sa drugim i iz tog sklopa zasija svest kao to svetlost zasija kada struja
doe u vezu sa druga dva faktora.
Obino se u spisima nabrajaju pedeset dva faktora uma, razvrstani u etiri grupe. Oni iz prve
grupe prisutni su u svim svesnim stanjima uma i nazivaju se univerzalnim faktorima uma. Oni
iz druge grupe javljaju se samo u nekim stanjima uma i mogu se klasifikovati, generalno, kao
intelektualni faktori uma -- faktori ukljueni u procese razmiljanja, imaginacije i seanja.
Nijedna od ove dve grupe ne nosi sobom nikakve moralne implikacije.
Ostale dve grupe su, meutim, klasifikovane prema svojim moralnim karakteristikama. Jednu
od tih grupa ine faktori uma koji koe procese mentalnog razvoja i zbog toga su
klasifikovani kao moralno nepoeljni (ili moralno tetni) faktori uma. Druga grupa ukljuuje
moralno poeljne faktore uma koji ili razvijaju vrline ili vode ka razvoju natprirodnih
mentalnih stanja.
Razmotrimo te razliite faktore uma jedan po jedan. Kao to smo ve rekli, nabraja se obino
pedeset i dva, tako da nema sumnje da e njihovo detaljno razmatranje predstavljati
pozamanu gnjavau; no eleo bih sve da ih makar pomenem celovitosti radi, ali i zato to e
vam to pruiti izvesno razumevanje same budistike psihologije. Ako vas ba to ne zanima
mnogo, slobodno preskoite ovaj deo.
Zapamtite da su faktori uma koje se spremamo da razmotrimo u stvari elementi koji ine
trenutak svesnosti; to znai da u svakom stanju uma ili trenutku svesnosti ima mnogo faktora
uma, te otuda jedno stanje uma nije jednostavan i jedinstven mentalni fenomen, ve vrlo
kompleksan. Ovo sa druge strane ne znai da stanje uma ili trenutak svesnosti sadri sva
pedeset i dva faktora uma; jedni su prisutni sada, a neki kasnije, ali ima onih sedam koji su
prisutni u svim trenucima svesnosti. Te -- nazvane "univerzalni faktori uma" -- prve emo
razmotriti.
1. Svest o kontaktu. Va um poseduje mo, u veoj ili manjoj meri, da il idopusti podraaju
da se nametne svesti ili da ga iskljui iz svesti.
Na primer, moda oslukujete neki slab zvuk, kao to je recimo zvuk otvaranja vrata, i kada se
on konano javi vi ga ujete; u sluaju da ga niste oslukivali, ne biste ga uopte ni uli jer je
vrlo slab. Taj mentalni stav oslukivanja jeste primena faktora uma koji se zove svest o
kontaktu. Svets o kontaktu je, tako, faktor uma koji regulie (do izvesne granice) ulaz ulnih i
mentalnih podraaja u svest; i do izvesne mere moete ga voljno kontrolisati.

2. Oseaj. Prijatnost i neprijatnost, i mentalna i fizika, grupisane su pod zajednikim

nazivom oseaj. Tako se pojam oseaj koristi da oznai stepen prijatnosti ili neprijatnosti
prisutan u svakom trenutku svesnosti.
3. Opaaj ukljuuje uoavanje objekta ula ili objekta uma putem jednog od pet fizikih ula
ili pak umom, koji se u budistikoj psihologiji naziva estim ulom. On takoe ukljuuje
prepoznavanje i klasifikovanje nekog objekta i tako obuhvata vie nego to se obino
podrazumeva pod pojmom percepcija.
4. Volja. Jedan od najvanijih meu pedeset dva faktora uma jeste volja ili tenja, sposobnost
da se kontroliu postupci,da se odabere pravac delovanja i da se postupa u skladu sa tim
odabranim pravcem. Ta mo izbora je, naravno, obino ograniena i uslovljena spoljanjim
uticajima.
5. Usredsreenost jeste temelj snage koncentracije. Bezbrojni impulsi neprestano se javljaju
unutar mentalnih procesa: oni prvo dolaze od organa ula, drugo putem procesa razmiljanja i
zamiljanja, a kao tree seanjem na ranije mentalne procese. Kada zaista pokuate da se
skoncentriete na jednu misao, tada je neophodno da iskljuite sve druge misli i mo da se to
uradi naziva se usredsreenou.
6. Mentalna vitalnost. Svaki mentalni proces sastoji se od serije odvojenih stanja uma ili
trenutaka svesti, nalik odvojenim slikama na filmskoj traci. Svako od tih stanja uma moe se
smatrati pranjenjem mentalne energije i funkcija je faktora uma koji zovemo mentalnom
vitalnou da odrava kontinuitet izmeu prethodnog i narednog stanja uma. Bez tog
kontinuiteta ne bi posotjalo seanje.
7. Panja jeste sposobnost da se povea ili pojaa impuls koji dolazi od nekog od pet fizikih
ula ili od procesa miljenja. Moete je posmatrati kao komplementarnu sa usredsreenou
(faktor uma broj 5), funkcijom koja treba da iskljui neeljene impulse; tako panja i
usredsreenost funkcioniu zajedno. Panja spontano raste zahvaljujui intenzitetu stimulansa
ili spontanim zanimanjem, ali se moe pojaati i vebanjem volje.

Toliko o univerzalnim faktorima uma. Od onih ostalih neki mogu biti prisutni u jednom
trenutku svesnosti, a drugi ne. Postoji est faktora uma koj isu uglavnom ukljueni u procese
racionalnog miljenja i oni se mogu nazvati "intelektualnim faktorima uma". Ovo moda nije
najprecizniji naziv, ali je teko pronai bolji, te zato on slui da ih razlikuje od svih ostalih.
8. Primena jeste poetna primena mentalnih sposobnosti na impuls koji tek to je dopreo do
svesti i generalno ona ima verbalnu formu.
9. Zakljuivanje je sposobnost koja omoguuje misaonom procesu da, da tako kaem, luta
umom, dajui priliku umu da za predmet panje odabere jednu ili drugu ideju. Kao i primena,
i ovaj faktor generalno ima verbalnu formu. Zakljuivanje se moe smatrati trajnim oblikom
primene ili, alternativno, primena se moe smatrati inicijalnim stupnjem zakljuivanja.
10. Mentalni napor jeste sposobnost uz pomo koje mentalni procesi mogu biti intenzivirani,
kao na primer pri pokuaju da se setime neega to nam je jedva ostalo u seanju ili pri
nastojanju da smislim plan delovanja.

11. Interes jeste spontano intenziviranje nekog mentalnog procesa. Kada se pojavi u
koncentrisanim stanjima uma, on ima kvalitet uitka i tada se naziva ushienje.
12. Namera jeste svesno formulisanje svrhe i u bliskoj je vezi sa voljom (faktor uma 4).
13. Odlunost jeste sposobnost da se iz procesa miljenja iskljue sve ometajue ideje i ulni
podraaji, koji bi inae izazvali oklevanje i neizvesnost.

Dok dve do sada razmatrane grupe faktora uma nemaju znaaja sa moralne take gledita,
preostale dve grupe ga imaju. U budistikoj psihologiji, svaki mentalni faktor koji ometa
oslobaanje uma smatra se nepoeljnim, tetnim ili nemoralnim. etrnaest takvih faktora jesu:
14. Pohlepa jeste jedan od tri osnovna uzroka moralnog zla i otuda je element koji doprinosi
nastanku patnje. Poto je samopokreua po svom karakteru, ona goni volju da dejstvuje u
pravcu egocentrizma. Ona ukljuuje ne samo snane tendencije kao to su ulna strast,
tvrdiluk i lakomosti, ve i najblae i nepovreujue forme sebine elje.
15. Mrnja jeste blisko povezana sa instinktom agresije i drugi je od tri korena patnje i
moralnog zla. Ona obuhvata sve stupnjeve zlovolje, od najslabijih tragova iritiranosti
ili nezadovoljstva, pa sve do izliva besa praenih nasiljem.Ona ukljuuje strah i javlja se kroz
nepromiljenost prema neprijatnim objektima.
16. Obmanutost jeste opta sklonost ka otupelosti, pomanjkanje mentalne agilnosti, jedno
apatino odbijanje da se poblie osmotri prava priroda stvari.Ona je jedan od tri osnovna
uzroka moralnog posrnua i patnje, a poto je ujedno i vid onog osnovnog neznanja koje
skriva pravu prirodu postojanja, ini ujedno temelj za nastanak ostala dva - pohlepe i
mrnje.Prisutna je u svim nepoeljnim ili nemoralni mstanjima uma.
17. Dogmatizam jeste sklonost ka egocentrinom isticanju sopstvenog miljenja i
pomanjkanje intelektualne prilagodljivosti.
18. Obmana jeste u bliskoj sa instinktom samoisticanja i kompleksom inferiornosti u
yapadnoj psihologiji.
19. Sebinost jeste tendencija za prisvajanjem stvari i ignorisanjem potreba drugih. Ona je
jedan od vidova pohlepe.
20. Yavist je elja da se poseduju ili uiva u stvarima koje dugi poseudju ili u njima uivaju,
praena elementom zlovolje prema tim drugima.
21. Kajanje se opisuje kao jedan staln oprisutan oseaj krivice. Moe izgledati udno da
vidimo kajanje ubrojano meu nemoralne faktore uma, jer se uzapadnoj psihologiji on
svrstava u sasvim suprotnu grupu; ali prema budistikoj podeli stvari ono spreava razvijanje
uma ka osloboenju.
22. Bestidnost predstavlja neshvatanje punog znaenja neke tetne ili nemoralne misli, rei ili
postupka.

23. Bezobzirnost jeste odsustvo obzira prema posledicama tetne voljne aktivnosti.
24. Nespokojstvo je sklonost da brinemo i budemo uznemireni i prenadraeni, pogotovo u
situacijama kada nema dovoljno spoljanjih podsticaja.
25. Lenjost je oklevanje da se uini bilo kakav mentalni napor.
26. Apatija jeste stanje mentalne neaktivnosti i otupelosti.
27. Skepticizam je faktor uma u kojem su sumnja i nesigurnost izazvali stanje mentalne
rigidnosti i neelastinosti.

Nasuprot ovih etrnaest moralno-tetnih faktora uma stoji dvadeset pet moralno korisnih
faktora. Oni ili akumuliraju vrlinu (ili blagotvorne sile) unutar mentalne strukture ili na drugi
nain podstiu napredovanje uma ka konanom osloboenju. Neki od njih lee izvan sfere
morala u zapadnom znaenju rei i odnose se na efikasno odvijanje mentalnih procesa.
28. Velikodunost jeste jedan od tri korena svake moralno korisne voljne aktivnosti i
suprotna je pohlepi.
29. Blagonaklonost u svojoj najvioj formi jeste isti uvid u pravu prirodu egzistencije ili,
drugim reima, potpuna sloboda od obmanutosti odvojenog, posebnog sopstva. Poto je ta
obmanutost osnovni faktor svakog moralnog zla, uvid ili neobmanutost (kao jedan od tri
korena moralnog dobra) nezaobilazni je sastojak svake mentalne aktivnosti koja vodi dalje od
patnje i ka oslobaanju.
31. Poverenje jeste jedna unutranja uverenost ili sigurnostkoja se javlja onda kada smo
odagnali sumnju u pogledu ispravnosti pravca delovanja.Ovaj faktor se nekada naziva verom,
poto sumnja je (u smislu jednog nepristrasnog ispitivanja neke ideje) neophodna u
odreenom trenutku. Samo kada ta sumnja dostigne stupanj rigidnog ili neumoljivog
skepticizma postaje ona moralno tetan faktor, a kada smo sve sumnje razvejali faktor
poverenja narasta.
32. Sabranost se sastoji od neprekidne primene moi panje, sa krajnjim ciljem postizanja
slobode od obmanutosti postojanja sopstva.
33. Uzdranost je oklevanje da se poine moralno tetni postupci, kako se ne bi povredili
drugi.
34. Obazrivost jeste sklonost da se uvek razmotre mogue nepovoljne posledice nekog
postupka prema sebi i prema drugima.
35. Uravnoteenost uma jeste stanje uma u kojem nema predrasuda u korist ili protiv neke
ideje.
36. Intelektualni mir je glatko i ravnomerno odvijanje misaonog procesa, neometanog
brigom ili rastresenou.

37. Mir svesti jeste sposobnost da se zadri smirenost uma i da odupre uplivu nespokojstva i
uznemirenosti.
38. Intelektualna agilnost jeste prisutnost uam ili sposobnost da se hitro odgovori na
situaciju.
39. Agilnost svesti je sposobnost da se brzo postane svestan svih implikacija situacije u kojoj
smo se nali i mogunost brze adaptacije.
40. Intelektualna prilagodljivost jeste sposobnost brzog uenja i prilagoavanja procesa
zakljuivanja u skladu sa novim pravcem razmiljanja.
41. Prilagodljivost svesti je onaj imaginativni kvalitet koji omoguuje da nove i neuobiajene
ideje istraujemo bez predrasuda, netrpeljivosti ili rigidnosti.
42. Upotrebljivost intelekta predstavlja izbalansiranost izmeu savitljivosti (koja, kada ode u
krajnost, moe postati neka vrsta mekoe uma) i vrstine (koja, ako je prekomerna, vodi u
krutost).
43. Upotrebljivost svesti jeste onaj dobro izbalansirani stepen senzitivnosti koji ini um
dovoljno prijemivim za nove ideje, ali ga ipak spreava da postane suvie lako zavodljiv il
inekritian.
44. Efikasnost intelekta je spontano i bez oklevanja funkcionisanje faktora uma kada se
suoe sa problemom, nasuprot neopravdanom oklevanju i neodlunosti.
45. Efikasnost svesti jeste oseaj unutranjeg pouzdanja i sigurnosti koji prati efikasno
delovanje intelektualni hfaktora.
46. Intelektualno potenje jeste nedvosmisleno razmiljanje, osloboeno skrivenih ili
meusobno protivrenih verovanja.
47. Potenje svesti jeste mentalno stanje iskrenosti i potenja prema samom sebi, bez
samoobmanjivanja il iskriveni hmotiva.
48. Ispravan govor jeste rezultat razvoja prethodnih faktora i on se ispoljava u komunikaciji
sa drugima.
49. Ispravno delovanje, slino kao i ispravan govor, postaje spontana tendencija kada smo
dovoljno duboko proeti ostalim povoljnim faktorima uma. Moe se opisati i kao kontrola nad
telesnim postupcima koju obavljaju nae moralno povoljne sklonosti.
50. Ispravn oivljenje jeste specijalizovana forma ispravnog delovanja, oblik aktivnosti u
kojem nema nastojanja da se neto dobije po cenu tueg gubitka.
51. Saoseanje, kada je do kraja razvijeno, jeste sklonost uma u kojem patnju drugih oseama
podjednak oduboko kao i svoju.
52. Saradost jeste sposobnost da se radujemo srei i blagostanju drugih, ak i kada mi patimo
zbog gubitka inesree.

* * *

Da biste sproveli bilo kakav oblik samoispitivanja -- i zapravo bilo kakav rad sa svojim umom
-- morate imati na umu injenicu da u umu svakog oveka postoji naslee primitivnih nagona,
prenoeno od ranih ljudskih i predljudskih predaka tokom njihove borbe za preivljavanje.
Prepoznati te primitivne nagone u sebi jeste jedan od prvih koraka koje morate napraviti na
putu samorazumevanja; odbijajui da ih prepoznamo, odbijajui da vidimo kao deo naeg
entalnog sklopa, znai izgraivati oko sebe zid samoobmane.
U svojim ranim godinama, zato to drugi ljudi nisu odobravali te primitivne nagone, nauili
ste da ih prikrivate i da ih se u nekim sluajevima stidite. Prvo ste nauili da ih ne pokazujete
pred drugim ljudima, pa ste onda poela da ih sakrivate -- barem ste pokuali da ih sakrijete -i pred samim sobom.
to se tie mehanizama koje um koristi u svojim pokuajima da obmane samog sebe, koristie
ako ih analiziramo posmatrajui strukturu mozga.
U izvesnom smislu mozak moemo posmatrati kao izuzetno komplikovan sistem puteva i
spojeva du kojih putuje mentalna energija. Svaki takav put se naziva neurogramom. Kada
nervna energija putuje du odreenog puta ili neurograma, odgovarajua ideja se obino javlja
u svesti, a kada se nervna energija premesti na drugu putanju ili neurogram ona prva ideja
nestaje i neka druga se javi u svesti.
No, ako se neki od tih nervnih puteva oteti, moi e da prenosi energiju samo uz potekoe
ili uopte nee biti u stanju da funkcionie. Moete tu situaciju uporediti sa putem koj ije pun
rupa, tako da se kola koja njime putuju kreu uz mnogo truckanja i poskakivanja. Kad god
moe, voza izbegava taj neravan, teak i bolan put.
Ovo poreenje pomoi e vam da razumete "mehanizam izbegavanja" u umu, jer na slian
nain nervna energija e izbegavati putovanje du ili kroz neurograme kojima je to teko ili
bolno. Nije nam potreban tehniki argon ili naroito poznavanje psihologije da bismo rekli
kako smo svi mi skloni da izbegavamo ono to je bolno ili neprijatno.
Pogledajmo ejdan primer. Dete prolazi kroz neko zastraujue iskustvo; nije bitno koja vrsta
iskustva je to, ali ono je njime vrlo uplaeno. Poto je prolo izvesno vreme, ono pokuava da
o tome ne misli, jer kada ga se seti ponovo se uplai. Ovo je razumljivo i lako je shvatiti; a sve
se dogaa na nivou svesti. Tek kasnije seli se upodruje nesvesnog.
Ipak, ovo ne znai da je time dete odmah izbrisalo sva seanja na zastraujue iskustvo; taj
proces se po pravilu odvija postepeno i odbijanje deteta da misli o njemu u poetku mu ba ne
polazi za rukom. Kasnije, meutim, sve je uspenije u tome i posle izvesnog vremena ono mu
prelazi u naviku. Kada jedna aktivnost, mentalna ili elesna, pree u naviku, ona takoe postaje
manje svesna.
Tako mehanizam odbijanja, u poetku svestan, postepeno tone na podsvesni nivo.

Pored straha postoje i druge vrste iskustava koja stavljaju u pokret mehanizam izbegavanja; to
su zgroenost, munina i fiziki bol, na primer. Oseaj inferiornosti je jo jedan, kao i oseaj
krivice i bezvrednosti. Niko ne voli da se osea inferiornim, krivim ili bezvrednim, tako da
um i na svesnom i na podsvesnom nivou nastoji da izbegne takve stvari.
* * *
No, vratimo se vozau kola; ustanovivi da je put pun rupa, teak za vonju i ak bolan, on ga
izbegava; ali on i pored toga eli da nekako stigne na odredite i ne odustaje od svog
putovanja samo zato to je put u loem stanju. On pronalazi alternativni put, ak i onda kada
to znai skretanje sa glavnog puta i due putovanje.
Na isti nain nervna energija odbija da obustavi svoju aktivnost samo zato to je jedan
neurogram blokiran bolom, te prolazi druge neurograme koji joj nude prijatno putovanje.
Kada se to dogaa u mozgu, u umu se raa ideja-zamena, jer ako um odbija bolom
optereenoj ideji da se javi u svesti, on svoju energiju skree ka nekoj prihvatljivijoj ideji. To
je mehanizam "skretanja".
Usled mehanizma skretanja, postoje sluajevi kada doivljavate neku emociju, ali sebe
obmanjujete u vezi sa njenim pravim objektom. Zbog nekog razloga ne elite odreenu idej
uda poveete sa odreenim objektom.
Na primer, dete i voli i przi svoje roditelje. Treba razumeti da praktino svako dete ima
ambivalentan odnos prema svojim roditeljima. U stvari, ono ima ambivalentan odnos prema
mnogim znaajnim stvarima u svom ivotu, to znai da ih on i voli i mrzi. Voli svoje
roditelje u jednom trenutku, zato to se staraju o njemu, a mrzi ih u drugom, kada ga grde i
kanjavaju; ali obe suprotnosti postoje potencijalno u njegovoj mentalnoj strukturi sve vreme.
Ali dok su njegovi izrazi ljubavi dobro primljeni kod roditelja, njegovi izrazi mrnje izazivaju
njihovo negodovanje, prekore i batine, a moda i lekcije o nemoralnosti nevoljenja roditelja.
U sluaju osetljivog deteta, to prebacivanje i dranje lekcije proizvodi oseaj krivice i
bezvrednosti, a kada, kasnije, ono postane svesno svoje mrnje pokuava da je potisne. No,
bez imalo stvarnog razumevanja naina na koji njegov um funkcionie, njegovi pokuaji da
kontrolie svoje neeljenje provale instinkata vodie e sam odo njihovog potiskivanja.
Ipak, bilo koji mentalni faktor koj ije potisnut nije time i uniten, pa potisnuta emocija mrnje
mora pronai sebi oduka. Poto se detetova mrnja ne moe vezati za njegove roditelje, mora
se vezati za neto drugo, neto to je manje verovatno da e negodovanje odraslih oko njega.
Taj objekat-zamena moe biti njegov uitelj, na primer.
Tako je prokazana emocija premetena sa svog pravog objekta, roditelja, na objekat-zamenu,
na uitelja.
Ovde sasvim lako moete videti da mehanizam izbegavanja i mehanizam skretanja rade jedan
uz drugog. Nervna energija izbegava putovanje du modanih puteva ili neurograma koji
izazivaju ideje ili emocije krivice, inferiornosti, bezvrednosti i bola, i biva skrenuta ka
neurogramima kod kojih nema tih neprijatnih oseaja. A ako ti novi neurogrami izazivaju
ideje samopotvrivanja, supriornosti ili sopstvene vanosti, tim bolje; ili barem tako izgleda
na povrini.

* * *
Ba kao to bol i neprijatne emocije mogu otetiti neurograme, isto tako zadovoljstvo, fiziko
ili emocionalno, moe uiniti prohodnijim neki drugi neurogram i tako olakati prolaenje
nervne energije kroz njega.
Da se ponovo vratimo na naeg vozaa. On e izbegavati uzan put, koji je pun rupa, i
skrenue svoje putovanje ka putu koji je u dobrom stanju. Ali ako postoji i trei put koji je
proiren i ravan, sa kojeg se prua divan pogled na okolinu itavom njegovom duinom, tada
e on putovati ovim treim pute kad god je u mogunosti. I radie to ne uvek samo zato to e
ga odvesti na neko posebno mesto, ve zbog pukog zadovoljstva samoga putovanja, zbog onih
vidikovaca du puta.Radie to moda i onda kada treba da putuje na posao ili obavlja neke
druge stvari.
Na isti nain mentalna energija e putovati kroz neurograme koji donose zadovoljstvo, ak i
ako nema druge svrhe za to izuzev zadovoljstva, ak i ako to ne reava bilo koji problem ili
dovodi do nekakve odluke.Ovo objanjava mehanizam "fiksacije".
Primera radi, ako je dete razmaeno, ako se majka upinje da mu u svemu ugodi i zadovolji ga,
ako ga suvie titi i posveuje preteranu panju, a sve nautrb razvoja njegovog karaktera,
tada e njegova mentalna energija ostati fiksirana na mentalnu sliku njegove majke.
* * *
Sada imate tri osnovna mentalna mehanizma -- izbegavanje, izazvano bolom blokiranim
neurogramom; skretanje, zavisno od nekog alternativnog neurograma; i fiksaciju, koja nastaje
usled nekog preterano esto korienog neurograma.
Ukoliko prihvatite ideju da -- kao i kod veine ljudi -- va um koristi razliite oblike
samoobmane, moete videt ida su ovi mehanizmi u osnovi mnogih od tih samoobmana i da su
esto neki bolom blokirani neurogrami krivi za gotovo prirodan otpor koji izbije na povrinu
kada se od vas zahteva, tokom procesa samorazumevanja, da se suoite sa manje prijatnim
aspektiva sopstvenog uma.
Sve dok niste u stanju da savladate taj otpor i suoite se sa svim svojim samoobmanama
ostajete bespomoni, one dominiraju vaim miljenjem i to je jedna do najveih tekoa na
putu ka samorazumevanju.

Praktian rad
SVESNOST MENTALNIH SADAJA
Osnova samorazumevanja, ako se ono vidi sa budistike take gledanja, sastoji se od razliitih
oblika ispravne sabranosti, sedmog dela plemenitog osmostrukog puta. Moda e biti od
koristi podsetiti se naina na koji drevn itekstovi izlau razliite naine primene principa
sabranosti.

Opta klasifikacije se obino naziva etiri temelja sabranosti, premda izraz etiri naina
ustaljivanja sabranosti malo vie govori. Ta etiri naina mogu se opisati na sledei nain.
1. Sabranost panje na telo ,na njegove procese i stanja, kao to je proces disanja, poloaj tela
i prolaznost tela.
2. Detaljna svesnost oseaja zadovoljstva i neprijatnosti kao sredstvo izbegavanja preteranih
emocionalnih reakcija.
3. Detaljna svesnost mentalnog stanja kako bi se procenio do kojeg stupnja postoje ometajui
elementi i u kojoj meri su prisutni unapreujui elementi u svakom trenutku.
4. Detaljna svesnost mentalnih sadraja ili oblik samoispitivanja kako bi se procenilo ukupno
stanje uma i njegov napredak, ne toliko u dato mtrenutku, koliko u generalnom smislu.
Kao to moete videti, polje ispravne sabranosti je nepregledno i, poto veliki deo rada sa
sabranou jeste u vezi sa samorazumevanjem, otuda je i polje samorazumevanja
nepregledno. Za nau sadanju svhu, otuda, treba da razmotrimo samo etvrti od etiri naina
ustaljivanja sabranosti, a to je detaljna svesnost mentalnih sadraja.
Vratimo se sada listi od pedeset dva faktora uma, od kojih su neki (ali ne svi) sadrani u tom
nizu momenata svesti koji ine mentalni ivot. U grupi ometajuih ili moralno pogrenih
faktora odaberite nekoliko koje smatrate najvanijim da ih prevladate ili bar oslabite, a meu
unapreujuima ili moralno ispravnim faktorima odaberite nekoliko za koje oseate da ih
treba razviti.
Tako emo, kao polaznu taku, meu ometajuima uzeti pohlepu, mrnju, obmanutost, nemir
i skepticizam, a meu unapreujuim intelektualnu smirenost, intelektualnu agilnost,
intelektualno potenje i radost zbog uspeha drugih.
Napiite ih na paretu papira i potom razmotrite koja je njihova uloga u vaoj mentalnoj
strukturi. Pogledajmo ih jedan po jedan.
Pohlepa. Bez sumnje da vi niste pohlepna osoba u uobiajenom znaenju rei, ali pojam
pohlepa pokriva sve oblike elje za stvarima mimo onih koje su obino neophodne za ivot.
Poite od pretpostavke da ak iako se najnesebinija osoba na svetu, postoji ipak neki mali
ostatak pohlepe u vama i onda zapiite u kojem se on obliku manifestuje.
Mrnja. Ona se nekad pokazuje u skoro neprimentim oblicima iritiranosti i ozlojeenosti. U
svakodnevnom ivotu zaista je vrlo teko reagovanje na frustrirajue okolnosti bez imalo
iritiranosti i ljutnje.Ali mogue je da postoje situacije kada je takva vaa reakcija iracionalna i
upravo je va zadatak da takve iracionalne reakcije uoite.
Obmanutost. Dok je obmanutost u budistikom smislu definisana kao kao jedno apatino
odbijanje da se uoi prava priroda stvari, ona se posebno manifestuje kao obmanutost o
postojanju "ja", sopstva, o tome da je to "ja" jedan fiksirani, nepromenljivi entitet odvojen od
celine ivota. Ova obmana se ispoljava u dva osnovna vida. Ispoljava se kao impuls
samopotvrivanja, sa oseajem sopstvene vanosti u odnosu na druge, i otuda njegov
iritirajui efekt esto izaziva konflikt sa onima koji su oko nas. I ispoljava se takoe kao
samoobmana.

Tako, ispitujui sebe u tom pravcu, prvo s ezapitajte: "Na koji se nain manifestuje impuls
samopotvrivanja u meni?" I drugo, zapitajte se: "Na koji ja to nain moda sebe
obmanjujem?"
Nemir. Nesposobnost izbegavanja da vas obuzme stanje uznemirenosti ili nespokojstva i
sklonost da vas obuzmu brige -- to su sve blisko povezani mentalni elementi obuhvaeni
pojmom nemir. Svi oni obezbeuju uslove za zbrkano miljenje i rasipanje mentalne energije,
kao i za pogrene odluke. Izvestan stepen nemira u ovom smislu je skoro neizbean, kraj svih
iskuenja savremenog ivota; tako, istraujui sebe u ovoj sferi, zapitajte se u kojoj meri su
razdraenost i briga koji vas mue nepotrebni i mogue ih je izbei.
Skepticizam. U smislu u kojem se ovde koristi, skepticizam znai nespremnost da se prihvati
i razume neka neprijatna ili udna ideja. Pitanje koje sebi treba postaviti tie se stepena u
kojem ste skloni da se odupirete neprijatnim ili udnim idejama, jer upravo toliko je va um
nefleksibilan.
Intelektualnu smirenost. Ovo znai glatko funkcionisanje mentalnih sposobnosti, toliko
razliito od konfuznog toka misli izazvanog nespokojstvom i neprekidnim skakanje sa jednog
toka misli na drugi. Pitanje koje treba sebi postaviti je. "U kojoj meri treba da razvijem
intelektualnu smirenost kao svakodnevno svojstva svoga miljenja?"
Intelektualna agilnost. Pod ovim podrazumevate svoju normalnu sposobnost da apsorbujete
kljune take neke nove situacije ili problema i da na njih energino reagujete odgovarajuom
akcijom.
Iintelektualno potenje. Ovde je naglasak na nastojanju da se oslobodimo meusobno
suprotstavljenih elja i ideja, jer svaki takav konflikt doprinosi neefikasnom miljenju i
delovanju.
Radost zbog uspeha drugih: Ako nekada zavidite drugima onda kada ih prati srea, niste
jedini: svaka normalna osoba ima izvesnu dozu zavisti u svom mentalnom sklopu i ako ne bi
bilo tako, tu osobu bismo smatrali natprirodnom. Pa ipak, zavist je jedan od ometajuih
faktora uma koji po svaku cenu treba iskoreniti, a jedan od elemenata u tom procesu jeste
negovanje njoj suprotnog kvaliteta, koji se naziva saradost ili radost zbog tue sree i uspeha.
Moda se radujete zbog prijatelja kojima dobr oide, ali ne i zbog uspeha nekog ko vam se ne
svia. No, treba da pokuate, bez obzira koliko u tome uspevate, da razbijete krug zavisti i
zamenite je saradou onda kada ujete dobre vesti od drugih. U konekstu u kojem sada
govorimo, re je o procenjivanju vae sposobnost za saradost.
* * *
Poto ste napravili listu mentalnih faktora sa kojima oseate da bi trebal oda radite, kraj
svakog od njih napiite neki komentar, kao na primer "potrebno je da ga znatno razvijem" ili
"ve prilino razvijen" ili "treba ga stalno proveravati". Unitite ih zatim, ako ne elite da
neko vidi te vae beleke, ili ih sauvajte za kasnije periodino razmatranje.
Meutim, nemojte sve to uraditi tokom jednog sedenja, jer to nije kviz kakve nalazite u
popularnim asopisima ili onaj koji zahteva decidne odgovore. Ako vam dnevni raspored i
ostali poslovi doputaju, uzimajte jedan mentalni faktor svaki hnekolik odana i razmiljajte o
njemu.

SVESNOST MENTALNIH SADRAJA

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

Na ovaj nain ispunjavanje sopstvenog upitnika se produava na itav mesec ili i due.
Koristite obrazac kakav je ovde prikazan, ispunjavajui svaku rubriku ocenom od 1 do 10, ve
prema vaoj proceni u kojoj meri ste uspeli da svoje misli drite podalje od ometajuih faktora
uma.

JULI

Princip prihvatanja
Ono to znamo kao svesni nivo ljudskog uma samo je veoma mali deo uma u njegovoj
celokupnosti. Opta upotreba sheme o dva nivoa uma, svesnom i nesvesnom, sugerie nam da
on ima dva posebna i jasno definisana odeljka; ali takvo gledanje na stvari ni u kom nije
sluaju dovoljno precizno. Bilo bi mnogo bolje um porediti sa kolskom tablom u potpuno
zamraenoj uionici, na kojoj su po itavoj povrini ispisane mnoge rei i izrazi. Poto je u
prostoriji mrak, ne moete da vidite nijednu od njih. Meutim, ako snop baterijske lampe
usmerite ka centru table, moi ete da proitate re koja je tu napisana, kao i neke rei oko
nje, tamo na rubu kruga, gde je svetlosti slabija.
Centar snopa svetlosti moe se porediti sa punom sveu, a kredom ispisana re koju snop
potpuno obasjava je kao sredite svesti. Rei u slabije osvetljenom podruju nalik su idejama
na ivici svesti, dok one ostale predstavljaju mnotvo ideja unutar podsvesnog uma.
Kako pomerate snop lampe ka razliitim podrujima table, razliite rei i fraze dolaze u centar
svetlosti, uz druge, slabije osvetljene, na spoljanjim rubovima kruga. Ostatak table uvek je u
mraku.
Na potpuno isti nain pomera se i fokus panje i u polje pune svesti donosi jednu ideju za
drugom, uz obino jo nekoliko srodnih ideja na rubovima svesti. Sve vreme sve ostale ideje
ostaju unutar podsvesnog uma.

Ukoliko se ispred table ne bi nita nalazilo, mogli biste da lampom obasjate svaki njezin deo i
u iu snopa svetlosti stavite bilo koju re ili izraz. Ali zamislimo, ilustracije radi, da su delovi
table zakriljeni. Visoki ormar sa fiokama za fascikle stoji ispred jednog njezinog ugla, a preko
drugog je prelepljen veliki plakat. Po tabli su, tu i tamo, zalepljeni papiri koji skrivaju
pojedine rei. Ne moete te skrivene rei obasjati svetlou sve dok ne uklonite orman, plakat
ili papire.
Na slian nain um prosene osobe ima mnoga podruja nedostupna snopu pune svesnosti. To
su podruja koja su, tokom godina, ostala blokirana bolom i strahom, strepnjom, krivicom i
oseanjima inferiornosti. Osloboditi te zatomljene ideje i uiniti ih dostupnim za svest
predstavlja prevelik zadatak za obinog oveka tokom itavog njegovog ivota.
Meutim, ak i ako ne moete otkriti i ukloniti sve strahove, oseaje krivice i inferiornosti
koji su u detinjstvu i kasnije blokirali neka podruja vaeg uma, moete barem pokuati da
prihvatite sebe onakvog kakvi jeste, sa svojim nasleem primitivnih nagona i steenim
mrnjama, strahovima i pohlepom.
To prihvatanje zahteva trajnu sabranost, jer ona jeste klju samousavravanja. Sabranost
panje u budizmu ima mnogo oblika, a onaj oblik koji ima posebnu vrednost u ovom
kontekstu naziva se sabranost panje na um. Upornim vebanjem moi ete da u svakom
trenutku budete svesni emocionalnog stanja u kojem ste i prepoznate ga kakvo ono
zaista jeste. Ukoliko je vae emocionalno stanje sada stanje nezadovoljstva i ogorenosti, ili
zavisti, zlovolje ili neki drugi ometajui mentalni faktor, tada poteno priznavanje njegovog
postojanja, osloboeno to je mogue vie oseanja krivice i pokuaja potiskivanja, jeste
zapravo prihvatanje sebe onakvoga kakvi jesmo.

Neophodno je takoe razvijati svesnost svojih unapreujuih mentalnih kvaliteta, takvih kao
to su velikodunost, blagonaklonost i uvianje obmanjivake prirode sopstvenog ega, i sve to
bez i najmanje gordosti ili trijumfalizma.
Takvo jednostavno priznavanje postojanja i ometajuih i unapreujuih mentalnih faktora,
kada se pojave u vaim dnevnim kontaktima i aktivnostima, smatra se prvom primenom
ovoga principa prihvatanja.
Ovo prihvatanje sebe onakvim kakvi jesmo mora biti uravnoteeno prihvatanjem i drugih
kakvi jesu. Kako raste vae znanje o samome sebi, istovremeno raste i vae poznavanje
drugih. I dok se ljudi jako mnogo razlikuje po nivou svoga samoizgraivanaj, kao i po svojim
reakcijama na okolnosti, generalna struktura njihovih instikata i emocija vrlo je slina vaoj.
* * *
I oni, duboko ispod svesti dostupnih podruja uma, imaju svoje naslee primitivnih nagona,
nasleenih od svojih predljudskih i praljudskih predaka. i sa njima su u detinjstvu roditelji u
veoj ili manjoj meti pogreno postupali ili ih podvrgavali represiji, i njima je potreban neki
stepen istinskog razumevanja.

Kroz to istinsko razuevanje za druge uite kako da ih prihvatite onakve kakvi jesu i u meri u
kojoj ih razumete i prihvatate (ni manje ni vie) utoliko ete verovatno reagovati na njih bez
odbojnosti i ogorenja.
Mogue je, naravno, da neete biti u stanju da potpuno uklonite tu odbojnost i ogorenje iz
svoga ophoenja sa drugima, ali priliku kada se oni pojave moete iskoristiti za njihovo
uoavanje i prihvatanje i svojih i tuih oseanja te vrste. Sa tim prihvatanjem mora doi i vea
uravnoteenost i u ophoenju sa drugima i u vama samima.
* * *
Dakle postoje dve sfere ivota u kojima treba praktikovati princip prihvatanja -- sopstvena
emocionalna i mentalna struktura i emocijama nabijene reakcije prema drugim ljudima.
Postoji i trea sfera u kojoj treba primeniti ovaj isti princip, a to je svet kao celina, sa svojom
meavinom zadovoljstva i bola.
Na ovome mestu moe biti zanimljivo da nainimo izvesnu digresiju u odnosu na pitanje
prihvatanja i razmotrimo ta Budino uenje ima da kae o svetu kao celini.
Prema zapadnjakom nainu razmiljanja, od religije se oekuje da prui objanjenje porekla
ovoga univerzuma i poto budizam bar na povrini izgleda kao religija, i od njega se oekuje
da nam kae kako je postao ovaj svet. Ali budizam zapravo i nije religija; u sutin on je
praktina psihologija. On univerzum uzima onakvog kakav jeste i kae, slikovito reeno, kako
je nastojanje da se uz pomo intelekta sazna njegovo poreklo nalik pokuaju da letimo uz
pomo podmornice. Poetak univerzuma, kae Budino uenje, jeste nepojmljivo i mentalna
energija upotrebljane u razjanjivanju njegovih poetaka moe se bolje upotrebiti za reavanje
onoga problema koji lei u osnovi svih problema -- problema patnje.
Prema Budinom uenju, postoje samo dva fundamentalna oblika postojanja u ovom svetu
relativnosti. To su um i materija i oni, realizujui se u ivom biu, u svome postojanju zavise
jedan od drugog. Kao to je pomenuto, svaka estica materije sastavljena je od etiri vrste
energije. Te etiri vrste energije mogu se zvati primarnim svojstvima materije i iz njih se
izvode svi drugi oblici materije. Ta etiri svojstva su vrstina, privlaenje ili kohezije, toplota
i kretanje. Razmotrimo ih svaki posebno.
Princip vrstine je temelj svih materijalnih fenomena i naziva se jo principom irenja, jer na
osnovu njega neki predmet zaprema prostor u trodimenzionalnom smislu. Za njega je reeno i
da je princip odbijanja unutar jednog atoma materije. Kada je on dominirajui faktor neke
supstance, ta supstanca je u vrstom stanju, tvrda i neelastina; ukoliko ga ima manje, onda je
ta materija meka, elastina i savitljiva.
Princip kohezije je drugi meu etri primarna svojstva materije. To je i princip privlaenja
subatomskih energija, gravitacije i privlaenja uopte. Za njega se kae da obuhvata nuklearne
sile privlaenja meu elektronima, protonima i neutronima. Ukljuuje i sve stupnjeve
lepljivosti i fluidnosti.
Princip toplote, tree svojstvo, jeste prvenstveno unutranji kvalitet, koji se manifestuje kroz
razliite stupnjeve topline i hladnoe. On ukljuuje i sve vrste svetlosne energije.

Princip kretanja, poslednji u ovoj etvorki, u atomu je predstavljen orbitalnim kretanjem

elektrona, a kod veih estica vibracijama uopte i kod gasova molekularnim kretanjem.
Iz ova etiri svojstva vrstine, privlaenja, toplote i kretanja proizlaze sva ostala svojstva
materije. Ona postoje u svakoj estici i ak u svakom zraku svetlosti, mada u razliitoj
srazmeri.
Slede etiri sekundarna svojstva, direktno izvedena iz primarnih i to:
Svojstvo odbijanja svetlosti se najee naziva bojom i ukljuuje kvalitet i intenzitet odbijene
svetlosti.
Generisanje mirisa je hemijsko svojstvo, verovatno uglavnom izvedeno iz principa kohezije
ili je jedan njegov aspekt.
Generisanje ukusa je takoe hemijsko svojstvo, takoe veroavtno izvedeno iz principa
kohezije.
Gorivost jeste svojstvo svake estice materije koje joj omoguuje da emituje energiju ka
drugim esticama i da se kroz hemijske reakcije kombinuje sa tim drugim esticama.

Osam materijalnih svojstava koje smo do sada razmotrili ini se da pripadaju svakoj estici
materije, i ive i neive. Svaka estica neive materije poseduje tih osam univerzalnih
svojstava; ona se u razliitim vrstama materije javljaju u razliitim srazmerama.
Deveto svojstvo moe se ponekad pojaviti u neivoj materiji, to je generisanje zvuka, svojstvo
takvog vibriranja koje proizvodi zvuk. Za razliku od prethodnih osam, ovo nije univerzalno
svojstvo materije. Tako sva neiva materija poseduje barem osam svojstava, a neka neiva
materija ih ima devet.
Osam svojstava -- vrstina, privlaenje ili kohezija, toplota, kretanje, refleksija svetlosti,
generisanje mirisa i ukusa, kao i gorivost -- poseduje takoe i sva iva materija, uz ponekad i
devetu, generisanje zvuka; no, iva materija, i biljke i ivotinje, poseduje barem jo jedno
svojstvo i ono se naziva vitalna energija.
Neki oblici ive materije imaju i druga materijalna svojstva. Tako neke elije oka poseduju
osetljivost na svetlo; neke elije u uhu poseduju osetljivost na zvuk; one u nosu imaju
osetljivost na miris; u kvricama na jeziku postoji osetljivost na ukuse; dok razliite vrsta
elija koe i drugde poseduju osetljivost na dodir, temperaturu i druge sline podraaje.
U viim centriva nervnog sistema neke elije su osetljive na mentalne stimulanse i one ine
materijalnu osnovu dve vrste mentalnog stanja koje se naziva umom i kognicijom. Neka
druga svojstva su mukost i enskost i ona utiu na pol i formiranje itavog tela.
Sva nabrojana materijalna svojstva obuhvataju u sebi i primarna svojstva i ona koja iz njih
diretno proizlaze. Preostalih deset materijalnih kvaliteta su sledei:

Prvi od njih je prostor i to je prostor izmeu subatomskih estica i izmeu atoma neke
supstance.
Sledea dva su svojstva ive materija koja se mogu nazvati izraajnim svojstvima, jer
omoguuju telu da odgovori na impulse pristigle iz uma preko nervnog sistema i da isto tako
izraze i um. Prvo od njih se naziva telesna izraajnost, jer pomou nje telo izraava aktivnost
uma i to kroz gestove i poloaj tela. Drugo je govorna izraajnost, gde um utie na govorni
mehanizam i sebe izraava kroz govor.
Zatim dolazimo do grupe od tri materijalna svojstva koji su kvaliteti ili varijacije vitalne
energije, osnovnog svojstva celokupne ive materije. Prvo od njih je aktivizam (kao
suprotnost inertnosti); drugo je elastinost (kao suprotnost krutosti); i tree je delatnost,
odgovaranje tkiva na neki pokret uma.
Preostala etiri materijalna svojstva odnose se na rast i opadanje celokupne materije. Svaka
estica u univerzumu nastaje i nestaje na milione puta u sekundi; u svakoj ovoj pulsaciji
postoje etiri faze, a to su nastanak, trajanje, opadanje i nestanak te estice. Neposredno posle
toga nova estica -- slina ali ne identina -- nastaje, da bi potom prola isti mput; nju sledi
naredna i tako u beskonansot.
Ljudsko bie sastoji se od tela koje ima ovih dvadeset osam materijalnih svojstava, u
kombinaciji sa umom, koji sadri sledeih pet grupa komponenata, a to su prijatno'bolna
oseanja, opaaji, odrednice (ili voljni mentalni faktori) i osnovna sposobnost kognicije.
* * *
Ovo je, dakle, nain na koji Budino uenje analizira ovaj svet relativnosti u celini i posebno
spregu um-telo u ljudskoj jedinki. Ovo neprekidno nastajanje i nestajanje pojava naziva se
neprekidnim lutanjem, jer u njemu sva bia lutaju kao da su u lavirintu i moraju neprekidno
da idu dok ne pronau izlaz iz njega. U okviru tog beskrajnog lutanja ne postoji potpuna
sloboda od patnje. To ne znai da slobodu od patnje nije mogue nai; naprotiv, Budino
uenje tvrdi da je mogue potpuno se osloboditi patnje kroz uporno samovebanje nazvano
Plemeniti osmostruki put.
Na kraju tog puta nalazi se postojanje izvan postojanja, krajnji cilj Budinog puta. Taj krajnji
cilj nije mogue razumeti u okviru dualistikog sistema miljenja na koji se obino oslanjamo.
Kojim god imenom da ga nazivemo bilo bi to pogreno, jer svaka naa re nuno pripada
dualistikom ili relativistikom miljenju. pa ipak, ako hoemo da o njemu raspravljamo
moramo koristiti neki naziv koji e nam posluiti kao simbol. Moda je Neuslovljeno
podjednako dobro kao i sve drugo to bi nam palo na pamet, ali ono implicira da taj cilj lei
izvan procesa uzroka i posledice koji vladaju ovim relativnim univerzumom.
Mogli bismo, moda, rei da taj cilj jeste Veno izvan vremena, Beskrajno izvan oblika,
Apsolutno izvan relativnog postojanja. Ali dok taj pozitivni nain opisivanja, s jedne strane,
vraa Neuslovljeno unutar podruja parova suprotnosti, sa druge strane, on slui da potisne
pogrenu predstavu kako je Neuslovljeno isto to i anihilacija, ponitavanje. U veoma
ogranienoj meri, da, ono se moe nazvati ponitavanjem, ali to je samo ponitavanje obmane.
Ono nije iskorenjivanje bilo kakve realnosti, ve je iskorenjivanje privida sopstva.

Buda je potvrivao stvarno postojanje Neuslovljenoga sledeim reima: "Postoji Neroeno,

Nenastalo, Nestvoreno, Nesastavljeno. Kad ne vi postojalo Neroeno, Nenastalo, Nestvoreno,
Nesastavljeno, ne bi bilo mogue bekstvo od roenog, nastalog, stvorenog i sastavljenog."
Vie od toga Buda ne pokuava da objasni Neuslovljeno, jer njega ne samo da je nemogue
opisati reima, ve ga je nemogue i zamisliti.
Ako bismo pokuali da opiemo recimo plavu bolu nekome ko je slep od roenja, ne bismo
bili u stanju da to uinimo. Mogli bismo mu objanjavati fiziku svetlosti, prirodu boje na
osnovu talasnih duina i frekvencija, kao i fiziologiju oka; ali taj slepac jo uvek ne bi mogao
da zamisli plavu boju. Ako bismo, meutim, mogli neto da uradimo da mu se povrati vid,
tada bi on bio u stanju da vidi nebo i zaista naui ta je to plava boja.
Upravo tako je sa neuslovljenim. Sve dok se neprestano kreemo uslovljenim univerzumom
nismo u stanju da uoimo egzistenciju izvan egzistencije, Neuslovljeno. Samo idui putem
koji vodi do razaranja patnje moemo probuditi u sebi sposobnosti koje e nam omoguiti da
uoimo Neuslovljeno kroz neposredno iskustvo.
O Neuslovljenom se ponekad govori kao o pravom sopstvu, koje se otkriva onda kada se
zablude unite; ali to je pogreno stanovite. Neuslovljeno ne sadri sopstvo u bilo kojem
smislu, ne ak ni univerzalno sopstvo, a svakako ne boansko sopstvo, jer takvi koncepti su
potpuno izvan Budinog uenja. Sopstvo da bi bilo sopstvo mora biti odvojeno; ako je
univerzalno, onda ne moe biti odvojeno. Zato ideja univerzalnog sopstva nema smisla.
Kada nekom poe za rukom da konano iskoreni svaki element sopstva , on time dostie
Neuslovljeno; i premda i dalje ostaje ono to je i pre toga bio, jedan organizam nastao
spajanjem tela i uma, on vie ne akumulira pozitivne i negativne zasluge. Za njega se kae da
je u tom stanju dostigao "Neuslovljeno s ostatkom": to znai da iako je dostigao apsolutnu
egzistenciju, on jo uvek u sebi poseduje ostatke relativne ili line egzistencije. Kasnije, posle
smrti, prelazi on u "Neuslovljeno bez ostatka", jer vie ne preostaje bilo kakva ostatak line
egzistencije.
Na kakav god nain da razumemo Neuslovljeno, kako god da ga opisujemo, i kakve god rei
da koristimo -- sve je to relativno nevano; vano je slediti Plemeniti osmostruki put. Taj
srednji put koji vodi izvan kruga raanja i smrti u isto blaenstvo Neuslovljenoga.
* * *
ini se da smo se mnogo udaljili od principa prihvatanja. prvo smo raspravljali o potrebi
mirnog prihvatanja sebe, zajedno sa svojim oseanjima, i o potrebi da na isti nain prihvatimo
i razumemo oseanja drugih. Dodirnuli smo pitanje prihvatanja ovoga sveta kao celine, ali
smo onda skrenuli ka prirodi ovo relativnog sveta, koji stoji nasuprot Neuslovljenom.
Postoji razlog za ovu digresiju: moramo stalno imati na umu krajnji cilj budizma -- stanje
lieno bilo ega nezadovoljavajueg -- iako za mnoge od nas on lei tamo negde daleko iza
horizonta.
Ako recimo postanete zarobljenik, u prilici ste da prihvatite bilo koji od tri mogua stava
prema svom zatvoru. Prvo, moete utirati zidove, cimati reetke, vikati na straare i odbijati
ga u svakom trenutku, puni ljutnje i ogorenja. Posledica e biti da ete svoje zatvorenitvo

uiniti jo teim i traumatinijim i time jo vie iskomplikovati upravo tu stvar koju

odbacujete.
Drugi ekstrem je da sedite rezignirani i prebirate turobne misli, uopte ne razmiljajui o
nainu da odatle pobegnete. Vaa apatija posluie samo da uvea vau patnju i ozlojeenost.
Svaki od ovih stavova e paralizovati vae snage. Meutim, postoji i trea vrsta stava koji
moete da zauzmete: prihvatate svoje zatvorenitvo kao problem koji treba reiti, procenjujui
ga realistiki i do detalja, tragajui za pukotinama u obezbeenju i ostajui uvek budan i
spreman za prvu priliku da pobegnete. U ovom stavu, idealno, ne bi bilo ogorenja, jer
ogorenje i njemu srodna mentalna stanja izazivaju predrasude, a one opet tete vaem
prosuivanju; a loe prosuivanje donosi nerealne postupke.
Prihvatanje sveta kakav on zaista jeste mora obuhvatiti i prihvatanje samoga sebe, svih ljudi u
vaem okruenju i svega onoga to vas na bilo koji nain "ulja". Pozitivno prihvatanje ne
znai inertnu rezignaciju: ono znai prihvatanje stvari kakve one jesu, kao polazna taka na
dugom putovanju ka slobodi.

Praktian rad 1
PRAKSA MIRNOG PRIHVATANJA
Jedna od najdubljih tvrdnji Budinog uenja ini se na prvi pogled kao banalna i tako
oigledna da je skoro ni ne treba isticati. "Sve se menja", kae se. "Sve je prolazno; nita ne
ostaje onakvo kakvo je bilo". Mi to ve znamo, naravno; to je oigledno. Ali koliko duboko to
znamo? I u kojoj meri to prihvatamo? I jo jedno pitanje: koliko se moemo prilagoditi na
razliite promene naih ivotnih okolnosti? Princip i praksa prihvatanja su tesno isprepleteni
sa principom i praksom prilagoavanja.
Vano je da se ovde ne radi samo o intelektualnom priznavanju injenice prolaznosti; radi se
o njenom potpunom prihvatanju kao neizbene injenice i svojevoljnom prilagoavanju na
nju. A ovo je, za veinu nas, ve tei deo.
Intelektualno priznavanje prolaznosti, otuda, jeste manje vano od njezinog prihvatanja i
procesa prilagoavanja: pa ipak, bie od koristi ako ponemo njeno razmatranje sa
intelektualne take gledita. Zato, stavimo pitanje prolaznosti u njezin pravi kontekst.
Za ovaj relativni univerzum u kojem ivimo -- ovaj krug raanja i umiranja, ovo beskrajno
lutanje, kako se naziva -- kae se da ima tri temeljna obeleja. Od njih, prvo (ve pomenuto)
jeste prolaznost svega; sledee, odsustvo sutinske zadovoljenosti bilo ime u naem ivotu; i
trea, nepostojanje bilo kakve forme venog i nepromenljivog sopstva, due, ega.
Na drugoj strani, za krajnji cilj budizma, Neuslovljeno, kae se da je lieno prolaznosti i da je
podjednako lieno nezadovoljenosti, te je tako potpuna suprotnost ovog sveta relativnosti, ne
sadravajui sopstvo, duu ili ego.
Razmotrimo ove tri karakteristike relativne egzistencije jednu po jednu. prva karakteristika,
prolaznost, moe se izraziti kao jedna neprestana promena ili, pak, kao trenutnost svega. U

sutini ideja koju podrazumeva pojam trenutnost znai da sve traje jedan zanemarljivo mali
vremenski period, nazvan "misaoni momenat". U svakom narednom misaonom momentu sve
se ponovo rekonstruie, ali malo u drugaijem obliku, i taj novi oblik traje sledei misaoni
momenat, da bi se ponovo raspalo i ponovo nastalo u opet malo izmenjenom obliku; i tako u
beskraj.
Poto se kae da vie miliona misaonih momenata proe za samo jedan blesak munje,
prolaznost, u znaenju trenutane prirode postojanja, zaista je munjevita prolaznost!I time
uenje o prolaznosti poinje da se javlja u mnogo dubljem znaenju nego to nam se to inilo
na poetku.
Reeno je:
itav ivot je samo jedan tok, neprekidno nastajanje, i po samoj njegovoj prirodi ne moe biti
nepromenljivog oblika ivota. Pa ipak, ovek uvek stvara sebi ideju o nekoj zamiljenoj stvari
koja se ne menja. Govorimo o venim breuljcima ili nepominim zvezdama, ak o carstvima
u kojima Sunce nikada ne zalazi; a ak i u trenutku dok razmiljamo o tim stvarima, one, kao i
sve drugo to postoji, jure ka svom nestanku. Svakog trenutka itav univerzume umire;
svakog trenutka novi Univerzum dolazi na njegovo mesto.
Allan Bennett, The Wisdom of the Aryas
Sa prve karakteristike egzistencije zvane prolaznost prelazimo na drugu, koju ponekad
oznaavaju kao patnja, a u drugim sluajevima -- prikladnije -- nezadovoljenost. U drevnim
tekstovima itamo da je roenje nezadovoljavajue, starost nezadovoljavajua, smrt
nezadovoljavajua i zadovoljstvo nezadovoljavajue.
Ali ta je tako nezadovoljavajue kod zadovoljstva? Posmatrano sama po sebi, zadovoljstvo
izgleda tako zadovoljavajue. Meutim, ne moete neto posmatrati izolovano; morate ga
sagledati kao deo celine. A posmatrano na taj nain, zadovoljstvo vidimo kao deo smene
napora i odmora, neugodnosti i uivanja, tuge i sree.
Ukratko, zadovoljstvo je nezadovoljavajue zato to mu uvek doe kraj i zato to ga uvek
sledi, ili ide paralelno sa njime, njegova suprotnost i to u nekom obliku -- dakle,
nezadovoljstvo u obliku bola, zamora, dosade ili pak nekog drugog stanje koje je samo po
sebi nezadovoljavajue. Reju, zadovoljstvo je nezadovoljavajue zbog svoje prolaznosti.
Dakle, za sve u ovom relativnom univerzumu moe se rei da je prolazno i da je na ovaj ili
onaj nain nezadovoljavajue. Prelazei sada na treu karakteristiku egzistencije, uoavamo
da je ona zapravo specijalni sluaj prve karakteristike. Teko je pronai jednu re koja do
kraja prenosi znaenje budistikog pojma; no sutina je u neodredljivosti i neuhvatljivosti
toga "ja", u nepostojanju trajnog sopstva ili due.
Kao i sa svime na ovom svetu, "tok bivanja" koji ljudska bia smatraju svojim sopstvom
jeste u stanju neprestanog proticanja, fluksa, pojavljuje se jedan "misaoni trenutak", nestaje,
da bi se ponovo pojavio skoro neprimetno izmenjen u odnosu na prethodni trenutak; i tako
dalje i tako uvek iznova. Sve to daje iluziju permanentnog sopstva; ali to sopstvo nije nita
drugo do neprekinuti sled telesnih i mentalnih stanja, nita trajnijih od bilo ega u ovom svetu.

Toliko to se tie uenja o prolaznosti i dva s njime povezana uenja o nemogunosti trajnog
zadovoljenja bilo ime i nepostojanju sopstva. Sada je vreme da se okrenemo praktinim
stvarima. A pre toga moramo se podsetiti principa sabranosti, jer sabranost panje je u velikoj
meri centralna taka Budinog puta.
Primena sabranosti panje pokriva bezmerno veliko polje. Postoje razliite prakse sabranosti
panje na telo i procese u njemu: sabranost panje na dah, na primer, ili su objekti panje
recimo leevi u raznim stupnjevima raspadanja, a svrha takve meditacije je da na oigledan
nain ukae na prolaznog ovoga naeg tela. Druga vrsta prakse sastoji se od sabranosti panje
na oseaj zadovoljstva i nezadovoljstva u trenutku dok se javljaju, dok trea grupa ukljuuje
svesnost emocionalnih stanja u odreenom trenutku. etvrto, postoje prakse posmatranja
sopstvenih mentalnih sadraja, uz procenu sopstvenog napretka u mentalnoj kultivaciji i
slabosti koje tek treba prevazii.
Neke od ovih vebi imaju svoju formu i zahtevaju odreen stepen povlaenja iz svakodnevnih
aktivnosti, dok druge mogu biti utkane upravo u same te svakodnevne aktivnosti. Za vas, za
mene i za svakog prosenog Zapadnjaka sa dosta obaveza upravo vebe ovog drugog tipa su
najvrednije.
Po pravilu, njih emo nai unutar druge i tree grupe -- sabranost na sopstvene oseaje
zadovoljstva i nezadovoljstva i svesnost svojih emocija -- jer uglavnom kroz zadovoljstvo i
emocije upetljavamo se u mreu vezivanja. Kau da je Buda izgovorio sledee rei:
Iz vezivanja dolazi alost, iz vezivanja dolazi strah.
Onaj ko je osloboen vezanosti ne zna ni za alost ni za strah.
I kako se sve ovo moe povezati sa praktikovanjem prihvatanja? Moete videti da ako
neprekidno sebe vebate da budete svesni prolaznosti svih stvari koje se pojave u vaem
ivotu i da prihvatate tu prolaznost, biete u stanju da oslabite svoj uvezanost za njih i onda
bolje podnosite gubitke kada se pojave. Jo jedan citat Budinih rei e razjasniti ovo:
Ovaj svet ucveljen je smru i raspadanjem.
Ali mudri ne tuguju, znajui pravu prirodu ovoga sveta.
Budino uenje kae, da biste poeli da kidate okove vezivanja morate poeti sa poveanom
svesnou i prema zadovoljstvima i prema nezadovoljstvima to stalno izranjaju u vaem
umu, kao i prema emocionalnim stanjima u koja zapadate u zavisnosti od okolnosti vaeg
ivota. A cilj te poveane svesnosti nije da intenzivira ta zadovoljstva i emocije, ve da ih
sagleda to jasnije i koliko god je vie mogue nepristasno.
Nije ba jako mudro ekati dok se neka strast vrsto ne formira, pa onda pokuavati da je
iskorenimo. Budistika formula zvana lanac uzronosti (videti lekciju za maj) kae sledee:
Na osnovu est ula nastaje kontakt ula. Na osnovu kontakta ula nastaje oseaj prijatnog i
neprijatnog. Na osnovu oseaja prijatnog i neprijatnog, nastaje elja. Na osnovu elje nastaje
vezanost.
Ovo znai da, u ovom ili onom smislu, morate poeti da slabite tu vezanost za patnju
napadajui kariku zvanu "kontakt ula"; jer na osnovu ulnog kontakta stvari vam izazivaju
prijatnost ili bol. Ovo ne znai da treba da iskljuite svaki ulni kontakt, ak i kad bi to bilo

mogue; ve ovo znai da bi na nivou ulnih kontakata trebalo da postanete postpuno svesni
prolazne prirode svih stvari.
Ovo je vrlo vano: prolaznost je u samoj prirodi svih stvari; privremenost je osnovna
karakteristika svega to vam priinjava sreu. Postoji u budistikom uenju jedan aksiom koji
ovako glasi:
U samoj prirodi stvari moramo sebe odvojiti od njih, napustiti ih, presei nau vezu sa njima.
Mnogo je dogaaja u svakodnevnom ivotu koji doprinose da ostanemo upleteni u mreu
vezanosti. Hodajui ulicom, na primer, zaujete pesmu koju ste prvi put uli pre mnogo
godina kad ste bili zaljubljeni u nekoga ko sada vie nije sa vma. Ta pesma budi seanja na
davne dogaaje i jednu udnju koja ne moe biti zadovoljena. Sve dotle, ovo se dogaa na
nivou ulnog kontakta i bez bilo kakve voljne aktivnosti sa vae strane. No, onda vi ponete
da pevuite tu melodiju, a kada stignete kui pretraujete stare albume sa slikama i pisma, a
moda jo poneto kako biste seanje na te dane oiveli.
Ovako postupajui doputate da vas inicijalni ulni kontakt odvede do drugih ulnih
kontakata i onda do oseaja priajtnosti ili bola, a to onda vodi do elje; potom, elja vodi do
neraskidive veze. Tako tu nezasitu e odravate ivom umesto da joj dopustite da sama od
sebe umine.
Poto smo ljudska bia, svi mi inimo isto i moda je preambiciozno oekivati da odjednom
prestanemo da se tako ponaamo. Ali ako barem moemo da olabavimo okove, makoliko
postupno, ipak smo napredovali.
Uviate da vam je potreban izvestan stepen ne-vezivanja kako biste dostigli odreenu meru
prihvatanja, jer bez toga kakvo god prihvatanje da postignete ono e biti obojeno
razdraljivou ili e biti vrsta inertnog, rezigniranog prihvatanja. Vebanje prihvatanja treba
praktikovati paralelno sa vebanjem nevezivanja.
Kao pomo u proceni sopstvenog stepena spokojnog prihvatanja, bez ogorenja, nie je dat
jedan upitnik. Mogli biste verovatno proi kroz itavu seriju pitanja i odmah odgovoriti na sve
njih, ali taj odgovor ne bi nuno bio i onaj pravi, niti bi imao pravu vrednost za vas. Bolje je
uzimati samo po jedno pitanje i razmiljati o njemu kada imate vremena tokom dana i to
tokom etiri pet nedelja; sled misli koji tako nastane vie e vredeti od brzometnih, hitrih
odgovora.
Kao rezultat svega ovoga mogue je da e vam na pamet pasti i druga pitanja i ideje. I oni e
vam pomoi u procesu samorazumevanja. Dakle, evo pitanja:

Ljute li me moji problemi i potekoe u ivotu?

Ili ja te probleme i potekoe prihvatam kao sirovi materijal na kojem dalje radim?
Izaziva li u meni bes ako drugi imaju dominaciju ili kontrolu nada mnom?
Da li duboko u sebi zavidim srei drugih?
Da li me ini ogorenim ako me neko ignorie?
Da li te probleme i potekoe prihvatam sa inercijom i rezignacijom ili na pozitivan,
konstruktivan nain?
Jesu li tekoe donele polupotisnuto ogorenje i tinjajui bes?
Jesam li sklon da osporavam neku odreenu religioznu grupu?

Ili neku odreenu rasnu grupu?

Ponaam li se zatitniki prema drugim ljudima ili ivotu kao celini?
Ili se ponaam agresivno? Moda sam sumnjiav?
Gajim li u sebi bilo kakvu zavist ili elju za osvetom?
Posedujem li bilo kakvu snanu motivaciju zasnovanu na besu?
Reagujem li na kritiku neprijateljstvom i ogorenjem?

Praktian rad 2
KONTROLISANJE BESA I UZNEMIRENOSTI
Retki meu nama su potpuno prevazili sklonost da odgovore nervozom kad se nau u tekoj
situaciji, kao to su retki oni koji u sebi ne nose neki stepen ogorenosti zbog sitnih
povreivanja i nepravdi. Za ovu priliku pretpostaviemo da u tom pogledu i vi pripadate
veini. Zato, tokom mesec dana ili due, uzmite u ruke svoje sklonosti ka iritiranosti ili
ogorenju, kako god male one bile, i koristite ih kao osnovu za vebanje sabranosti.
U ovoj vebi posmatrate sebe objektivno, kako biste shvatili koliko esto se u vama javi
ljutnja. Pri tome vas ne zanimaju veliki izlivi ljutnje, jer ste ih i inae sasvim svesni; re je o
povremenim malim izrazima ozlojeenosti i uznemirensoti koji treba da postanu objekat
panje; jer kad su jednom po kontrolom ti mali oblici, tada je i one velike lake kontrolisati.
Meutim, kontrola ne znai potiskivanje, jer potiskivanje emocijama nabijene misli znai da
je guramo ispod nivoa na kojem je dostupna svesti. Tu se radi o neem potpuno suprotnom od
vebe sabranosti, koja u izvesnom smislu znai proirivanje podruja svesti. Kada se bolje
upoznate sa svojim skrivenim animozitetima, strahovima i zaviu, tada znate i kako da se sa
njima nosite.
I najspokojniji i najdobroudniji obian ovek ima prag tolerancije i iza te take poinje da
pokazuje znake ljutnje i nestrpljenja. Zamor i spoljanji pritisci obino sniavaju taj prag,
naravno, i onda dolaze povremene situacije kada snaga volje nije dovoljna da nespokojstvo i
dalje dri pod kontrolom.
To je jedna od taaka na kojoj treba da primenite princip pozitivnog i konstruktivnog
prihvatanja. Moda ste ve zakljuili da vaa snaga volje nije naroito velika, ali u tom
pogledu niste izuzetak; takva je i veina drugih ljudi. U sluaju neke opasnosti -- poara
recimo -- nema sumnje da ete raditi celu no kako biste ga ugasili, bez sna, bez hrane,
teraete svoje telo na nova naprezanja i svojom voljom uloiti nadljudski napor; tako bi se
ponaala i veina drugih. No, u normalnim okolnostima svakodnevnog ivota nemate motiva
da u toj meri napreete svoju snagu volje; nema opasnosti koja bi vas podsticala na akciju.
Meutim, u sistemu mentalnog vebanja koji opisujemo, zasnovanom na budistikim
principima, fokus je na sabranosti panje, naroito na onoj vrsti sabranosti koja se sastoji od
razvijanja svesnosti za procese u sopstvenom umu. Razvijanje volje ili samodiscipline jeste
vano, naravno, ali je sekundarno u odnosu na sabranost panje; i vi napredujete, makoliko to
sporo bilo, sve dok razvijate tu svoju unutranju budnost.

Kljuno je razumeti da na ovom putu nema preica, da je napredovanje po pravilu bolno

sporo i esto zamorno, a takvo je i onda kada posle perioda brzog napredovanja kasnije
moda usledi prividan period zastoja ili kretanja u mestu. No, u stavrnosti verovatno
napredujete i vie nego to mislite.
Ako ste u stanju da razvijete naviku nepristrasnog posmatranja svojih mentalnih stanja kad
god je to mogue, poveaete kontrolu nad svojim rekacijama na spoljanje okolnosti i
postepeno pronai vei stepen balansa i smirenosti u sebi.
Kako biste pratili napredovanje, moete nainiti tabelu kakva je ovde data, upisujui krae ili
due linije u skladu sa svojim dnevnim napredovanjem. Te linije, naravno, nee biti
matematiki precizne, ali to i nije vano; cilj je poveanja sabranost.

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

AVGUST

Vebanje kontrole misli

U veini zajednica misli prosene osobe kontrolisane su mislima veine drugih prosenih
osoba i to je tako od ranog detinjstva, pa sve do poznih godina. Prosena osoba samo u
ogranienoj meri razmilja na osnovu sopstvenog zakljuivanja.
Tokom ranog detinjstva uili ste uglavnom na osnovu svojih ula; posmatrali ste stvari, sluali
ste zvukove, mirisali ste i okusili razliite stvari, dodirivali ih i njima rukovali, doivljavali ste
fiziki bol i zadovoljstvo zbog njih. Tako ste na osnovu ulnog kontakta iz prve ruke
upoznavali osnovne elemente iskustva.
Kada ste tokom tog istraivanja sveta putem ula nailazili na neto to vam je donosilo
zadovoljstvo ili zadovoljenje, smatrali ste tu stvar dobrom, i slino tome, kada ste se susretali
sa neim to je izazivalo bol, smatrali ste ga zlim. Dobro i zlo na tom stupnju bili su identini
sa zadovoljstvom i bolom.

No, stariji oko vas su uskoro poeli da vam komplikuju stvari prebacujui vam to uivate u
zadovoljstvima i terajui vas da inite stvari koje su, iako neprijatne, zvali dobrima. Kako ste
uili jezik svojih roditelja vai pojmovi dobra i zla postajali su jo vie pobrkani ukljuivanje
apstraktnih pojmova dobrog i loeg, pri emu je to dobro i loe bilo odreivano odobravanjem
drugih.
Tako su od poetka vaim mislima u velikoj meri upravljale misli onih oko vas, prenoene
putem njihovog odobravanja i negodovanja.
Kako ste odrastali, bilo je i drugih spoljanjih uticaja na va nain razmiljanja, ali u velikoj
meri rezultati tih kasnijih uticaja -- mada manje odreeni -- sledili su obrasce postavljene jo u
ranom detinjstvu. Bili ste skloni da odobravate one stvari koje su odobravali oni ljudi koji su
vam se sviali ili ste im se divili, a da negodujete zbog stvari povezanih sa ljudima koji vam
se nisu sviali.
U sadanjoj fazi svoga ivota, koja god da je, vi uglavnom jo sledite obrasce iz detinjstva.
Ponekad, moda, mogue je da verujete u neku stvar zato to vam je prijatno da u nju
verujete, a ne zato to to podrava va razum. Ili verujete u nju jer veina oko vas tako misli
ili su vas, pre mnogo godina, roditelji tako uili.
Za detinji um autoritet predstavlja glavnu osnovu verovanja; ali ak i ako je va um zreliji, on
verovatno jo uvek zadrava stare navike i gradi nove na neodgovarajuim temeljima,
preteno zato to vas niko nije pozivao da na odreenu stvar primenite kritiku funkciju vae
sposobnosti rasuivanja. Uzimali ste je zdravo za gotovo.
U savremenom ivotu postoji vrlo moan faktor koji neprekidno uslovljava vae razmiljanje
ili, moda, odsustvo razmiljanja. Obrasci i pravci vaeg razmiljanja uveliko su uslovljeni
neprekidnom bujicom reklama. One koriste napadna i suptilna sredstva kako bi neprestano
podsticale vae elje za ulnim zadovoljstvima i va oseaj sopstvene vanosti.
Moda ste ve shvatili da je neophodno razviti tehniku kontrole misli. S tim u vezi, budistika
psihologija nudi metod zvan gola panja.
To je jedna od najvanijih oblika sabranosti. Kod gole panje, panja je liena svih
emocionalnih balasta, predrasuda, veza sa samim sobom i misli koje bi je pratile. Ta emocija
liena panja je klju za sagledavanje stvari kakve one zaista jesu, jer emocionalni balast,
predrasude i nekontrolisane asocijacije unose dozu iskrivljavanja i nepouzdanosti u nae
opaanje. Tako gola panja znai golu svesnost naih opaaja, bez ikakve reakcije na njih u
obliku postupka, govora ili mentalnog komentara.
Ako biste istraili svoja svakodnevna opaanja, ustanovili biste da su esto zbrkana,
optereene mentalnim materijalom koji pripada negde drugde i nejasna ili iskrivljena.
Ponekad takvo krivotvorenje izaziva nesporazume, konflikt i nesklad. Moete videti da ete,
ako primenite princip gole panje na svoje svakodnevno razmiljanje, moi da smanjite broj
takvih nesporazuma, zajedno sa konfliktima koji ih prate.
Sve dok ne postanete svesni funkcionisanja svog mentalnog mehanizma ne shvatate koliko je
rairen i duboko ukorenjen va emocionalni balast. Toliko da je bez posebnog vebanja
zapravo nemogue percipirati neki objekat ula, stvoriti jasnu ideju o situaciji u kojoj ste ili se
prisetiti nekog dogaaja bez ovakvog ili onakvog iskrivljavanja.

U toj dungli emocijama iskrivljenih ideja koje ine veliki deo prosenog uma postoje i
opasne zone, a kada se one stimuliu izazivaju iracionalno razmiljanje, zlovolju i pogreno
rasuivanje. Sve ovo moe podstai svae i meusobno povreivanje kada se nametne u vae
veze sa drugim ljudima.
I vano je prepoznati injenicu da, po pravilu, niste u stanju da uvidite te opasne zone u
sopstvenom umu, jer prava emocionalna ikara spreava svest da dopre do njih. I sve dok
svetlo pune svesnosti ne bude usmereno na njih da bi bile identifikovane i uklonjene, one e
ostati opasne zone.
Dobar deo te ikare posaen je u detinjstvu i ako zaista elite da doete do detaljne svesti o
sopstvenom umu u njenom punom znaenju morate nauiti da raskinete te lane emocionalne
veze formirane u vaim ranim danima. Mogue je da mnogi skriveni kompleksi postoje u
vaem umu i da su koren vaeg iracionalnog ponaanja, vaih neobjanjivih privlanosti i
odbojnosti, vaih strahova i ogorenja.
Nemam nameru da raspravljam ovde o metodama samoanalize ili sistemima pomou kojih se
stie do duboko zakopanih kompleksa. To je podruje za specijaliste i svaki pokuaj da se u tu
opasnu zonu uma ue frontalnim napadom moe izazvati vie problema nego to e ih reiti.
Praksa gole panje, barem u znaenju koje mi ovde imamo u vidu, ne predstavlja direktan ili
frontalni napad na takve probleme; ona deluje tako to daje uporite za posmatranja i opaanja
u sadanjosti i isti ih od pristrasnosti i predrasuda; a onda, poto su ta tekua iskustva
proiena, taj proces ienja proiruje se unazad, da tako kaemo, u prolost. Drugim
reima, kako vaa sadanja iskustva postepeno bivaju oiena od tog ometajueg
emocionalnog balasta, poveana svesnost iri se na u seanju sauvane obrasce ranijih
emocionalnih iskustava.
Dok je frontalni napad prilikom baratanja nekim osetljivim kompleksom praktino osuen na
neuspeh, postepen i suptilan uticaj gole panje lagano prodire u nie slojeve uma -- slojeve
koji su inae nedostupni svesti -- i isti ih na njihovom nivou.
Meutim, treba razumeti da se ovo ne moe uraditi za nekoliko nedelja, ili meseci, a ni
godina; ovo treba smatrati procesom koji obuhvata barem decenije; u stvari, to je poduhvat za
itav ivot.
Ima jo jedna zanimljiva stvar u primeni gole panje na tu dunglu emocionalne ikare koja se
naziva ljudskim umom. Kada primenite tehniku gole panje na svoja tekua iskustva -- kad
nastojite da svoja sadanja razmiljanja i opaanja drite podalje od pristrasnosti, predrasuda i
irelevantnih emocija -- u isto vreme se i va um menja. To je nalik ienju ogledala na kojem
se nahvatalo praine i pauine; kako odmiete u procesu ienja, tako uviate da je odraz u
ogledalu sve verodostojniji i jasniji. Na isti nain, kako postepeno proiujete perceptivne
sposobnosti svoga uma, tako mu omoguujete da zaviri u sebe s veom jasnoom i time
dosegne vee dubine.
* * *
Gola panja predstavlja izuzetno vaan faktor Plemenitog osmostrukog puta, koji je opet sa
svoje strane sutina budizma. Da bismo ovo razjasnili, pogledajmo svih osam koraka na tome
putu.

Ispravno razumevanje jeste prvi korak. U izvesnom smislu, ono znai intelektualno
razumevanje Budinog uenja; u drugom, razumevanje prave prirode postojanja; a u treem,
ispravno razumevanje je direktan uvid u krajnju prirodu svih stvari.
Drugi korak, ispravna misao, jedan je od specifino psiholokih aspekata puta, jer ukljuuje
kontrolu mentalnih procesa. Sledei po redu dolaze ispravan govor, ispravno delovanje i
ispravan ivot, i ta tri koraka sumiraju moralne aspekte budizma.
Onda dolazi esti korak, ispravan napor, koji, budui da se radi o vebanju volje, jeste
sutinski deo budistike psihologije. Sedmi korak, ispravna sabranost, tie se takoe
psihologije, jer obuhvata proces usavravanja normalne sposobnosti panje; a poslednji od
ovih osam koraka, ispravna koncentracija, vodi nas izvan podruja uobiajene psihologije u
negovanje natprirodnih sposobnosti uma.
Upravo je drugi korak na Osmostrukoj stazi, korak nazvan ispravna misao, taj koji nas ovde
zanima. Ispravna misao se obino opisuje kao misao osloboena nekontrolisanih ulnih elja,
zlovolje i okrutnosti.
U velikoj meri, mentalni procesi ukljuuju upotrebu rei, ne samo za izraavanje misli, ve i
za njihovo formulisanje; otuda i kontrola tih mentalnih procesa moe biti potpomognuta
upotrebom verbalizujue funkcije uma.
Meutim, pre nego to se pozabavimo verbalizovanom milju, bie zanimljivo razmotriti ta
budistika psihologija ima da kae o prirodi miljenja u irem smislu, a potom moe
prodiskutovati onaj tip miljenja koji koristi misli kao svoje instrumente.
Budino uenje opisuje razmiljanje (u smislu opteg procesa saznavanja) kao svestan proces,
kao proces putem kojeg razliiti stimulansi utiu na svest.
Miljenje, naravno, uvek mora biti svesno. Ne postoji neto kao nesvesno miljenje; i premda
moemo govoriti o nesvesnim i podsvesnim mentalnim procesima, ti procesi ne mogu se
nazvati miljenjem.
Kao to miljenje mora biti svesno, isto tako svaka vrsta svesti mora imati nekakav svoj
stimulans ili objekat. Taj stimulans moe doi izvan uma putem jednog od pet fizikih ula
(vid, sluh, miris, ukus i dodir) ili moe doi unutar samog uma u obliku neke ideje ili
mentalne slike.
Tako, ako nema stimulusa (nema zvuka, nema mirisa, nema seanja, niti bilo kojeg drugog
objekta ula ili objekta uma), tada ne moe biti ni svesti.
U takvim uslovima, stanje uma koje preovlauje, prema budistikoj psihologiji, naziva
mentalni podtok; taj oblik mentalne energije daje telu ivot i bez ove mentalne energije telo
ne moe da ivi.
On se moe predoiti kao jedan tok mentalnog ivota iz kojeg izranja puna svest. U
raspravama o budizmu esto se naziva podsvesnim umom; ali da bismo izbegli brkanje sa
zapadnim pojmovima bolje je da koristimo termin mentalni podtok.

Mentalni podtok moemo slikovito opisati kao potok koj itee ,irmo i ujednaeno; a kada se
taj vodeni tok poremeti nekim stimulansom (bilo da je to spoljanji objekt ula ili unutranji
objekat uma) tada se javlja svest, kao to se javljaju talasii na povrini vode.
Mentalni podtok je sutinski temelj individualnog ivota i bez mentalnog podtoka fiziki ivot
ne moe da postoji. U njemu su uskladiteni sve rezultujui utisci nastali kao rezultat svih
dosadanjih iskustava; a oni se ponekad javljaju u svesti u vidu seanj.
Ovaj podtok ne poseduje sopstvenu volju, poto volja pripada jedino svesti, ali su svesni
mentalni procesi koji se odvijaju unutar njega usmeravani putem navika formiranih svesnom
voljnom aktivnou u prolosti.
Tokom uobiajenog budnog stanja svest izgleda kao da je potpuno kontinuirana, ali Budino
uenje kae da to samo tako izgleda, poto se obino budno stanje sastoji od faza svesnosti
koje se munjevito smenjuju sa fazama podsvesti.
Ako bismo posmatrali sijalicu koja se pali i gasi velik broj puta u sekundi, nama bi to
izgledalo kao potpuno kontinuirana svetlost, iako se u stvari svetlost i tama meusobno
smenjuju velikom brzinom. Na isti nain, ono to izgleda kao kontinuirana svest zapravo je
brzo smenjivanje stanja svesnosti i podsvesnih stanja.
Svako stanje uma traje jedan nezamislivo kratak deo sekunde i onda nestaje, da bi odmah
sledilo novo stanje svesti. Nestajui, svako stanje uma predaje svoju energiju sledeem stanju,
koje je utoliko slino svome prethodniku. Ali to novo stanje uma nije nuno slino u svakom
pogledu onome koje mu prethodi, poto se mogu pojaviti novi stimulansi.
Otuda se svako stanje uma sastoji od energije svoga prethodnika, uz ponekad izvestan stepen
modifikacije.
U budnom stanju svest se javlja iz mentalnog podtoka i ponovo u njega uranja na milione puta
u sekundi, a hitra smena tih izmenjenih stanja daje iluziju neprekidne svesti. Jedinica vremena
koja se koristi pri opisivanju ovog procesa saznavanja naziva se "misaoni momenat"; milioni
misaonih momenata ine jednu sekundu.
Kada je um u podsvesnom stanju i naie neki snaan stimulans, moe se javiti puna svest, a
proces njenog nastanka potrajae sedamnaest misaonih momenata.
Sledei opis ovoga procesa nabraja te misaone momente jedan po jedan:
Momenat 1: Mentalni podtok ravnomerno tee ispod nivoa svesti i iznenadan snaan
stimulans se javlja.
Momenat 2: Mentalni podtok je poremeen ili uznemiren.
Momenat 3: Um se okree prema stimulansu ili objektu. (Ovo stanje se naziva skretanjem
panje, iako prave panje jo nema, poto nema ni svesnosti.)
Momenat 4: Svest o objektu ula sada zapoinje, ali to je jo samo opaaj i nita vie, poto
se dogaa jo uvek samo u fizikom organu ula; jo uvek ga nije primila svest.

Momenat 5: Stimulans je sada prenet putem nervnih vlakana do centralnog nervnog sistema i
primljen u svest. Ova funkcija, nazvana recepcijom, manje-vie je pod kontrolom volje i sve
dok se ona ne dogodi dalja percepcija objekta ne moe se dogoditi. U sluaju slabog
stimulansa mogue je voljno ovaj proces prekinuti, ali kod snanog stimulansa obino nije
mogue zadrati ga izvan svesti.
Momenat 6: U sledeoj fazi funkcija nazvana istraivanje preuzima kontrolu. Istraivanje,
onako kako se uobiajeno razume, jeste proces koji se protee na neko vreme, tako da ne
treba da pretpostavimo kako da se itav proces istraivanja prirode nekog objekta ula
odigrava samo u jednom misaonom momentu. Zapravo, u svakom svesnom periodu ove vrste
mentalna energija nastoji da povee novi objekat ula sa postojeim utiscima preostalim od
ranijih ulnih stimulansa. U svakoj narednoj fazi saznavanja ovi trenutni procesi se ponavljaju
i produavaju.
Momenat 7: Zahvaljujui aktivnosti tokom prethodnog misaonog momenta (faza istraivanja)
nastaje izvesna povezanost sa utiscima nastalim nekim ranijim slinim stimulisanjem ula, pa
je na osnovu te veze um u stanju da pone da klasifikuje pojedinane objekte ula. I ovde se
ovaj proces ponavlja u svakom daljem procesu saznavanja sve dok klasifikacija nije potpuna.
Momenat 8 do 14: Tokom narednih sedam misaonih trenutaka um zauzima stav svianja ili
nesvianja prema objektu, stav ili blagonaklonosti ili odbojnosti. Ova faza se u svesnom
periodu naziva podsticaj. Ovo je mentalno najaktivniji deo itavog procesa i donekle je pod
voljnom kontrolom. Tokom ovih sedam trenutaka podsticaja unutar mentalne strukture
stvaraju se sile reakcije i svaki pojedinani misaoni trenutak stvara sopstvenu naroitu vrstu
sile reakcije.
Momenti 15 i 16: Tokom dva misaona trenutka ovaj proces se konano utiskuje ili registruje
u umu, drugim reima prelazi u skladite seanja.
Momenat 17: U poslednjem misaonom trenutku prestaje puna svest za ovaj period, posle
ega se itav proces saznavanja moe ponavljati sve dok poetni stimulans traje.
Gornji opis odnosi se na snaan ulni podraaj, ali ako je stimulans sasvim slab, ne dogaa se
nita vie od remeenja mentalnog podtoka.
Kada stimulans nije objekat ula, ve objekat uma u obliku neke ideje ili seanja, itav proces
je u poneemu drugaiji, ali su posledice u celini iste. Svesni i nesvesni periodi smenjuju se
tako velikom brzinom da stvaraju iluziju kontinuirane svesti.
* * *
Kada se re misao koristi u drugom koraku Plemenitog osmostrukog puta -- ispravna misao -njeno znaenje je u velikoj meri ogranieno na ono to se naziva verbalizujua funkcija uma.
Znatan deo naeg miljenja odvija se putem rei, jer rei su simboli za ideje, a ideje su sa
svoje strane mentalne predstave za stvari, pojmove, procese i apstrakcije.
I dok je ideja neke komplikovane stvari nuno i sama komplikovana, ona se generalno moe
svesti na neku jednostavnu re. Tako u situacijama kada bi razmiljanje uz pomo ideja (bez
upotrebe rei) bilo nezgrapno i muno, okreemo se razmiljanju uz pomo rei kao mnogo
brem i lakem.

Tako kontrola misli u velikoj meri znai kontrolu verbalizujue funkcije uma, "unutranjeg
govora" kada u sebi koristimo rei da bismo razmotrili neki problem, razmislili o njemu,
doneli odluku i isplanirali pravac dalje akcije.
Moemo, dakle, videti da mi rei koristimo ne samo da bismo izrazili nae misli, ve i da
bismo formulisali nae misli. Iako se ne moe rei da je celokupno nae miljenje u obliku
nemog govora ili razmiljanja u verbalizovanoj formi, moramo razumeti kako veliki deo
naeg miljenja ima tu formu.
Otuda, ako rei koje odaberemo da formuliemo svoje misli ne predstavljaju sasvim precizno
one ideje koje bi trebalo da predstavljaju, nae miljenje bie neodreeno i neprecizno, a
svaka naa sklonost ka samoobmanjivanju bie naglaena.
Retki meu nama su lieni neke od takvih sklonosti ka samoobmanjivanju, ma kako ona bila
slabana. Iako smo generalno svesni ekstremnih oblika ometajue ulne elje, zlovolje i
okrutnosti kada se pojave u naem mentalnom sklopu, nismo uvek svesni ovih nepovoljnih
karakteristika kada se pojave u blagim i nenametljivim oblicima.
A kada dopustimo nekoj od ovih nepovoljnih osobina da dejstvuju u naem umu na sasvim
malom prostoru, moemo ispoljiti sklonost da ih ulepavamo, da nalazimo opravdanja za njih
i zapravo ne nastojimo da se njima pozabavimo. Mislimo da je suvino da brinemo zbog njih.
Meutim, malo ali svakodnevno dejstvo nekog od ovih nepovoljnih faktora uma, kroz
njegova blaga ispoljavanja, malo pomalo ga jaaju i polau temelj za njegova ekstremnija
ispoljavanja kasnije kada se moda naemo u nekoj teoj situaciji.
U negovanju drugog koraka Plemenitog osmostrukog puta kljuno je, otuda, uoavanje tih
malih svakodnevnih pomaljanja ulne elje, zlovolje i okrutnosti i prepoznati i u njihovi
mnogobrojnim blagim i teko primetnim oblicima. Skoro da je beznadeno ekati da oni
poprime ekstremne oblike, jer su tada suvie moni da bismo se sa njima na pravi nain borili.
Sve dok doputamo svome miljenju da ostane maglovito i nejasno, teko emo prepoznati
manje oblike ovih nepovoljnih osobina. Ako, sa druge strane, svoje misli verbalizujemo u
precizne rei, imamo vie anse da te osobine otkrijemo i lake se njima pozabavimo.
Ovo nas dovodi do upotrebe verbalne formulacije kao instrumenta kontrole misli. Paljivo
sroena ili dobro odabrana fraza, ponavljana u sebi, moe delovati kao neka vrsta mehanike
pomoi da svoje misli usmerimo du nekog odreenog kanala ili pak da skrenemo misli sa
neodgovarajuih ili neeljenih objekata uma.
Ako patimo od akutnog oseaja gubitka -- na primer posle smrti nekog bliskog -- moe nam
pomoi ako koristimo reenicu kao to je ova:
U samoj je prirodi stvari da u jednom ili drugom trenutku moramo da se odvojimo od svega
to nam je drago; a udei da nam se vrati ono to je prolo mi samo produavamo svoju
patnju.
Naravno, glavni problem ovde jeste setiti se da koristimo ovu formulu onda kada nam je
potrebna, jer smo tada obino preplavljeni oseanjem gubitka. No to je stvar razvijanja
sabranosti, to je samo po sebi glavni deo budistikog treninga uma. Idealno, ne bi trebalo da

ekamo dok nam se neki veliki gubici ne dogode kako bismo poeli da se vebamo u
nevezivanju. Jedan vid ispravne misli jeste da je karakterie odvojenost od objekata, ljudi,
iskustava, seanja i anticipacija koje izazivaju zadovoljstvo.
Poto se svakodnevni ivot uglavnom vrti oko takvih stvari, zapetljavamo se u mreu
vezanosti i oslobaanje iz te mree obino prevazilazi nae snage. Zato, kada nas veliki
gubitak zadesi, postaje vrlo vano koristiti sve to nam je na raspolaganju -- pa i pomo u
obliku ponavljanja u sebi neke formule -- kako bismo se prilagodili novim okolnostima.
* * *
Moramo priznati da je misao liena svake ulne elje krupan zalogaj za prosene ljude kakvi
smo mi, koji moraju da ive obine ivote u isto tako obinom okruenju. Moda bi nam
pomoglo da bolje razumemo ovaj problem ako malo pogledamo ta se podrazumeva pod
ulnom eljom.
Ukratko, ulna elja je misao bremenita eljom za nekim uitkom putem est ula, a to su
stimulansi koji dolaze od vidljivih predmeta, zvukova, mirisa, ukusa, dodira i od razmiljanja
o neem od nabrojanog.
ulne elje obuhvataju elju da se vidi zalazak sunca, svetla grada u noi, tapeta sa lepom
arom ili tek deli lica onoga koga volimo; sve su to vizuelne stvari. Mnoge elje su vezane za
sluh: elja da se uje neka kompozicija ili samo akrod, ubor planinskog potoka ili glas
voljene osobe. Ima elja da se osete prijatni parfemi, ukusi ili dodiri, kao to je toplina, a
postoji i elja da se osvrnemo u seanju na bilo koji od ovih fizikih ulnih uitaka ili da ih
iekujemo.
Sloboda od svih ovih oblika ulne elje izgledala bi kao sloboda od svakog uobiajenog
oblika motivacije; i sve dovde to je tano. Uobiajena motivacija zasniva se na elji za ulnim
ili mentalnim uitkom bilo koje vrste; ukoliko nemamo u izgledu neki uitak, mnoge nae
aktivnosti bismo prekinuli.
Sve je ovo istina, naravno; ali Plemeniti osmostruki put nije put ka obinom ivotu sa
njegovim obinim uivanjima, ve ka Transcendentalnom, podruju koje se nalazi izvan i iza
ovog relativnog sveta koji znamo; a vezanost za ulni i mentalni uitak postaje prepreka za
onoga ko je nameran da prevazie ovaj svet relativnosti.
Meutim, za sve one od nas koji se jo ne oseaju spremni da krenu ka ovom uzvienom cilju
ipak je nuan izvestan stepen kontrole nad eljom za ulnim zadovoljstvima ukoliko hoemo
da iz svog ivota izvuemo najveu vrednost. Premda ovakva ograniena primena kontrole
ula moda nee obuhvatiti potpuno odvraanje od ulnih zadovoljstava, ona mora doneti
barem izvestan stepen nevezivanja da bi bila vredna truda; a to nevezivanje, umesto da
smanjuje zadovoljstvo ivljenja, zapravo ga uveava iskorenjujui onu sklonost za
prisvajanjem koja esto upravo kvari sama ta zadovoljstva.
Ponekad nas savetuju da budemo svesni sadanjosti i ne ivimo u prolosti. Na prvi pogled
ovo se ini dobrim praktinim svetom; ali kada pokuamo da to i praktino izvedemo, koliko
puta nam je to uspelo? Kau nam: "Ubij u sebi svako seanje na prola iskustva. Ne osvri se
ili si izgubljen." Ali ako ovo sledimo bukvalno -- pod pretpostavkom da je to mogue -prestao bi ak i uobiajeni proces razmiljanja.

Takoe ujemo da "prolost ne sme da kontrolie budunost, kad je svaki minut novo
roenje". Ali ako ovo shvatimo doslovno, neemo uspeti da isplaniramo svoj naredni pazar u
piljarnici, jer ne doputamo svojoj prolosti (tokom koje smo nauili aritmetiku) da utie na
nae buduu kupovinu za domainstvo.
Znai li to da je ovaj savet beskoristan? Ne: to znai da smo ga pogreno razumeli. On
zapravo znai da treba da prihvatimo prolost sa njenim gubicima i grekama, njenim
alostima i oajanjima, sa njenim radostima i zadovoljstvima. Moramo prihvatiti injenicu da
su radosti i zadovoljstva prolosti morali u ovom ili onom trenutku da se prekinu -- to je
svojstveno samoj prirodi ovoga univerzuma -- i ako se osvrnemo na njih i eznemo da nam se
vrate, onda mi time jedino kvarimo sadanji trenutak.
Ako pomislimo na neki srean trenutak u prolosti i obuzme nas od toga zadovoljstvo
svojstveno tom prijatnom seanju, ali ne udimo da nam se taj trenutak vrati, tada ivimo u
sadanjosti, jer to sreno seanje -- kao seanje, a ne kao dogaaj -- upravo je deo te
sadanjosti. Kao dogaaj, to je deo prolosti, ali kao seanje koje se javlja u naoj svesti u
sadanjem trenutku ono je injenica naeg sadanjeg iskustva.
Mi moemo u tome uivati kao u seanju, ne kvarei sadanjost; ali ako posegnemo za time
da ga vratimo ili da ga ponovimo, razdvajamo sebe od sadanjosti i upinjemo se da sami sebe
bacimo u prolost koja u ovom trenutku vie ne postoji.
* * *
Toliko o toj vrsti ispravne misli koja se naziva slobodom od ulnih elja.
Drugi vid ispravne misli jeste sloboda od zlovolje ili, izraeno na pozitivan nain, misao koju
karakterie blagonaklonost. Ponekad se i najdobroduniji od nas naljute na svoje blinje; i
premda ta ozlojeenost izvetri kada se okolnosti promene, ona nekad ostavlja trag ljutnje ili
zlovolje sa kojim treba postupati na poseban nain.
Lako je uvideti da nije mogue napredovanje za um koji je otrovan neprijateljstvom ili
mrnjom, niti nekim od njima srodnih faktora uma kao to su osvetoljubivost, jed ili ljutnja.
Dalje, ispravna misao je misao osloboena okrutnosti. I dok okrutnost esto izvire iz mrnje
ili ljutnje, mnogo okrutnosti takoe dolazi iz indiferentnosti prema patnji drugih ili iz
nepromiljenosti. Ispravna misao, otuda, ukljuuje ne samo odsustvo aktivne i snane mrnje,
ve isto tako i odsustvo indiferentnosti prema patnjama drugih.
* * *
Drugi korak na Plemenitom osmostrukom putu -- ispravna misao -- mora se zasnivati na
prvom koraku, ispravnom razumevanju; jer nuno je prepoznati ispravnu misao kao ispravnu
misao, a pogrenu misao kao pogrenu misao.
Bez paljivog uma razvijenog kroz ispravnu sabranost, ispravna misao nije mogua u svome
najpunijem znaenju. Tako uviate da drugi korak na Plemenitom osmostrukom putu mora
biti izveden paralelno sa ostalim koracima i svaki od njih je nerazdvojiv od svih drugih.
* * *

Praktian rad 1
NEPRISTRASNO SAMOPOSMATRANJE
U idealnim okolnostima, ako ste eleli da uvrstite mentalne obrasce gole panje u punom
obliku, odloili ste na stranu sve obaveze i sva druga interesovanja tokom nekoliko nedelja i
posvetili se striktnom samoobuavanju. U takvim uslovima izbegavali ste sve osim
najnunijih poslova u vidu fizikog rada, a prekinuli ste svako itanje, pisanje i ak razgovor
ako je mogue.
U nekim delovima sveta osnovani su centri za meditaciju, u kojim ljudi mogu da borave od
nekoliko dana do nekoliko nedelja kako bi nauili i vebali razliite tehnike sabranosti panje
i koncentracije. Na takvim mestima spoljanje okolnosti omoguavaju da se posveti
maksimalna panja tim tehnikama, uz minimum ometanja takvim linim i ovozemaljskim
poslovima kao to su porodine obaveze ili obaveze zaraivanja za ivot.
U takvim centrima metode i vebe se, naravno, razlikuju. Meutim, uenik moe biti
poduavan, na primer, hodajuoj meditaciji, pri kojoj nastoji da svu svoju panju usmeri na
proces dizanja, pokretanja i sputanja jednog stopala pri hodanju, a potom drugog. Moe
takoe raditi vebu koncentracije na proces disanja, tako da se smenjuju periodi hodajue
meditacije i koncentracije na disanje. U isto vreme, moe biti poduen da posveti istu
nepodeljenu panju svakom svom postupku ili oseaju koji se javi tokom uobiajenih procesa
kao to su ustajanje iz kreveta, umivanje i tuiranje, jedenje i pijenje, pranje zuba i slino.
Tako, barem u teoriji, svaki trenutak njegovog budnog stanja postaje podruje sabranosti
panje; kada neto panju odvue na drugu stranu, to je najee neto iz uenikovog uma, pre
nego iz okoline.
Uviate da, u nameri da primenite takvu koncentraciju, svaki postupak tokom dana treba
usporiti toliko da e normalna spoljanja efikasnost biti ugroena. Ali mereno unutranjom
efikasnou, za tako produenu, na jednu taku usmerenu koncentraciju se kae da je
dragocena pomo umu da se oslobodi dobrog dela svog emocionalnog balasta.
No, idealne okolnosti za uvrivanje gole panje velikom broju nas nisu dostupne. Sem ako
niste zaista sreni, verovatno neete moi da odvojite dovoljno vremena i sebi date slobodu da
tokom dueg perioda praktikujete takvu sabranost panje. Kako onda da ustalite praksu gole
panje?
Ono to ne moete uraditi u celini, dakle, morate uraditi delimino. Poto sebe ne moete da
postavite uidealne okolnosti, morate iskoristiti svoje svakodnevne aktivnosti kao osnovu svog
unutranje razvoja; i moe se zapravo dogoditi da su te svakodnevne aktivnosti idealnije za
ono to pokuavate da uinite od ivota u izolaciji.
Kako biste uvrstili mentalne obrasce gole panje morate usporiti neke aktivnosti. Kao
polaznu taku moete odabrati neku odreenu aktivnost tako da, bez ometanja ostalih, samo
nju izvodite sporije nego inae. Ako treba da stignete na voz u 8:17 svakoga jutra, oigledno
je da tu aktivnost ne moete usporiti. Ako ste domaica koja se brine o deci teko da moete
usporiti obaveze koje imate pre nego to ih spremite za kolu. Isto tako, ako ste kondukter ne
moete koristiti saobraajne piceve da biste krenuli u vebanje gole panje.

Meutim, mora postojati neka svakodnevna aktivnost koju moete iskoristiti kao osnovu za
svoju praksu. Moraju postojati neki kratki periodi kada neumoljivi pritisak dunosti poputa
za neko vreme.
Moda se slubenik moe opustiti u kafeu u vreme ruka, a kuna pomonica moe zastati
nekoliko minuta onda kada su deca otila u kolu, dok kondukter ima nekoliko minuta na
okretnoj stanici kada e popuiti cigaretu.
U svakom od ovih sluajeva krije se prilika za poetak razvijanja gole panje, ma kako mala
ona bila. Slubenik obino moe usporiti svoj ruak i s panjom posmatrati teinu noa i
viljuke u svojim rukama, moe vakati sporije i posmatrati ukus hrane, kao to moe
posmatrati oblik i boju svoje olje ili tanjiria. I, to je jo vanije, moe u to vreme
posmatrati opte stanje svoje muskulature, kako bi ustanovio jesu li mu miii napeti ili
oputeni.
Na isti nain domaica, pravei pauzu, moe svesno usporiti spremanje sebi olje aja, kako
bi tome posvetila punu panju. Moe tada postati svesnija pare to se die iz ajnika, svojih
miinih kontrakcija dok sprema aj, prinosi olju usnama, gucne i guta aj i tako dalje.
Tokom ove vebe paljivosti moe postati svesnija onih detalja koji joj inae promiu. Ti
detalji su sami po sebi nevani; poenta je da oni pruaju mogunost za jaanje sabranosti
panje.
Isto tako, dok kondukter pui cigaretu tokom kratke pauze na polaznoj stanici moe sa
poveanom panjom posmatrati oseaj dok mu je cigareta izmeu usana, njezin ukus ili dim
to se izvija iz njenog uarenog vrha.
Oigledno je da ti mali pokuaji gole panje nee mnogo vredeti ako se zavre tu gde su i
poeli. Vrednost odabiranja jedne male i redovne prilike za sabranost i primenu gole panje
lei u injenici da ona pomae da se formira osnova. Kada se jednom ta osnova uvrsti,
relativno je lako proiriti vebu na ostale male stvari tokom dana. Ovakve vebe su u
izvesnom smislu ekstrovertne ili okrenute ka spoljanjim stvarima, ali veba gole panje -nepristrasnog posmatranja -- moe isto tako imati i introvertni oblik i biti usmerena ka
samome umu. Onaj ko je po prirodi introvert, sklon je da zanemari opaanje sveta oko sebe i
da bude prevladan sopstvenim emocionalnim reakcijama na stvari koje ga okruuju; ako ovo
ode u ekstrem, postaje stvar patologije. Kada emocionalno ili subjektivno razmiljanje
dominira, jasna procena i objektivno razumevanje stvari je izgubljeno.
Tamo gde Budino uenje preporuuje sabranost panje usmerenu ka unutra moe se na prvi
pogled uiniti da se radi o introverziji onako kako se ona obino razume, ali budistika forma
introverzije je sasvim drugaije vrste. Ono to se preporuuje je zapravo introverzija u kojoj
um ui da posmatra samoga sebe na objektivan nain ili da mu posveuje golu panju ba kao
to posmatra pramen dima ili kaiicu. Ako va um u sebi nae mrnju ili ljubomoru,
predrasude ili oseaj sopstvene vanosti, posveujete tim stvarima golu panju i imenujete ih,
ali, u idealnom sluaju, ne postajete time zarobljeni, niti traite opravdanja. Ako sa druge
strane va um otkrije da razvija u sebi velikodunost, tolerancija ili neki drugi oblik
plemenitosti karaktera, ponovo posveujete golu panju tim kvalitetima na jedan objektivan
nain, bez samodopadljivosti.
Va glavni zadatak za ovaj period je, otuda, da sopstveni um podvrgnete nepristrasnom
posmatranju, identifikujui u njemu i ometajue i unapreujue kvalitete to je detaljnije

mogue i uz minimum emocionalnih reakcija u odnosu na sve to. Moete napraviti formular
kao to je ovaj i svaki dan ili dva moete procenjivati svoj uspeh u nepristrasnom
samoposmatranju i beleiti rezultat duom ili kraom linijom.
nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja
Pravljenje ovakvog formulara moe vam se uiniti nepotrebnim, uz uverenje da praksu
samoposmatranja moete razviti sasvim dobro i bez nje. Moda ste u pravu; ali sloiete se da
je umu veoma teko da posmatra sopstvene procese i stanja bez emocionalnog bojenja.
Svaki oblik emocije, bilo da se konvencionalno zove dobra emocija ili loa, ometa objektivno
miljenje. U ljudskom umu postoje slepe mrlje -- i zbog njih um nije u stanju da vidi samoga
sebe onakvog kakav zaista jeste. Te slepe mrlje spreavaju nas da shvatimo domet i
razgranatost naeg subjektivnog miljenja i svako sredstvo koje moe iskoristiti u njegovom
ograniavanju jeste pomo u sabranosti panje usmerene ka nama samima. Zato, ako ne elite
da se gnjavite sa tim formularom ili nekim alternativnim pomagalom u uspostavljanju
samodiscipline i samoprocenjivanja, najverovatnije da ete na kraju ustanoviti kako je vae
nepristrasno samoposmatranje ostalo ipak na pukom teorijskom nivou.

SEPTEMBAR

Princip empatije (uivljavanja)

Kada neto posmatramo iznutra ka spolja, taj pogled veoma se razlikuje od onoga kada spolja
posmatramo ka unutra. To vai bilo da ste majmun u kavezu koji gleda napolje ili ste
posetilac zoolokog vrta koji gleda ta se dogaa u kavezu. Isto je i ako ste glumac na sceni ili
gledalac. A pogotovo je tano ako su u pitanju vae emocije, jer esto situacija izgleda
potpuno drugaija kada se posmatra sa subjektivne take gledita -- dakle, iznutra ka spolja -nego to se ini nekom posmatrau koji tu situaciju vidi spolja.

Veliki deo konflikata potie iz subjektivnog miljenja, jer subjektivno miljenje je toliko
optereeno ka sebi usmerenim emocijama da zapaanja i i njihova tumaenja postaju
iskrivljena. Neki od nas ne mogu drugaije da vide stvari sem sa subjektivne take gledita,
dok su drugi u stanju da stvari posmatraju malo objektivnije; ali sve dok ne dostignemo
potpuno osloboenje od obmane sopstva ostajemo u svom razmiljanju barem delimino
optereeni subjektivnou.
Ovo subjektivno miljenje, u izvesnom smislu, predstavlja dobar deo onoga to budizam
naziva neznanjem -- bazinim neznanjem koje je izvor patnje. Neznanje u ovom kontekstu ne
znai nedostatak informacija ili odsustvo uobiajenog znanja; ono znai nesposobnost (zbog
nae uronjenosti u tu iluziju o postojanju sopstva) da egzistenciju vidimo onakvom kakva ona
zaista jeste.
Otuda, u naim naporima da se oslobodimo tog bazinog neznanja naa glavna briga mora biti
da se oslobodimo iluzije sopstva. ta to znai u okvirima svakodnevnog ivota? Pa, postoje tri
glavna pristupa. Intelektualni pristup, to jest pristup intelektualnog razumevanja budistikog
uenja o nepostojanju sopstva. Zatim postoji put samodiscipline ili korienja snage volje kao
sredstva da se prevazie elja proistekla iz zagledanosti u samoga sebe. I postoji pristup
sabranosti, pri kojem sve vie postajemo svesni da je to "ja" samo privid.
to se tie prvog pristupa, uenje o nepostojanju sopstva naglaava da nita u ovom
univrezumu ne postoji trajno i da sopstvo -- vae sopstvo, moje sopstvo ili sopstvo bilo kojeg
drugog bia -- nije nita drugo do sticaj mnotva sila, koje se sve menjaju iz trenutka u
trenutak. Intelektualno razumevanje iluzorne prirode sopstva neophodno je kao prvi korak, ali
to je tek poetak.
Pristup problemu egocentrinog i subjektivnog miljenja kroz samodisciplinu -- kao drugi
pristup -- zahteva odreeni napor volje: napor da se sprei pojavljivanje ometajuih mentalnih
stanja, njihovo obuzdavanje ukoliko su se ve javila i napor podsticanja povoljnih mentalnih
stanja i njihovog odravanja. Iako je tano da se na putu mentalnog razvoja malo moe postii
samo snagom volje, takoe je tano da se jo manje moe postii onda kada snage volje nema.
Trei pristup pitanju subjektivnog miljenja jeste pristup ispravne sabranosti. Budino uenje
sugerie vie oblika sabranosti, ali svi oni ukljuuju razvijanje uobiajene sposobnosti panje.
Panje u odnosu na telesne procese kao to je disanje, na primer, zatim panje prema
oseanjima prijatnosti i neprijatnosti ili trenutnom emocionalnom stanju -- sve su to tipine
primene ispravne sabranosti.
Nas u ovom trenutku naroito zanima ovaj poslednji oblik sabranosti: panja u odnosu na
mentalno stanje. Moemo je definisati kao detaljnu svest o mentalnom sadraju uma u
svakom pojedinanom trenutku, kao jedan oblik prodornog samoposmatranja koje um
usmerava prema samome sebi. Njegov cilj jeste da bez predrasuda i nepristrasno proceni
intenzitet ometajuih faktora koji postoje u odreenom trenutku i slino tome koji
unapreujui mentalni faktori su prisutni.
* * *
Za vas, za mene i za druge ljude koji ive prosean ivot, teko je odrati um potpuno
slobodnim od egocentrinih impulsa. Sve dok ne dostignem potpuno osloboenje od sopstva,
trostruka vatra pohlepe, mrnje i obmane neprekidno tinja. Naravno, ne uzimamo uvek

najvee pare torte i ne bacamo kamenje na susede kada su suvie buni. Ali naa obmana
sopstva je esto oigledna. Naa elja za prestiem, naa udnja za pohvalom, naa laka
uvreenost zbog tuih rei -- sve su to spoljanji znaci naeg ranjivog ega.
Poto je ljudski um toliko obuzet obmanom, esto imamo razumevanja i opravdavamo nau
slabost. Govorimo o razlonoj ozlojeenosti onda kada smatramo da je naa ljutnja
opravdana, dok je sa budistike take gledita razlona ozlojeenost kontradikcija sama po
sebi. Ozlojeenost ne moe biti razlona, jer kako god je opravdavali ona je uvek ometajui
faktor uma, koji ga usporava i koi na njegovom putu napretka.
Kao jo jedan primer samoobmane, mi uvek ponos smatramo vrlinom. Ponosimo se svojim
ponosom. Ponosimo se zbog svog ponosa rasom, porodicom, posedom, dostignuima ili
izgledom. Ali budistikim arinom meren, ponos je oblik obmane ili samopotvrivanja, jedan
oblik egocentrine elje ili obmane o postojanju sopstva.
esto nismo svesni svojih pogreaka, jer se ne trudimo da bez naklonosti analiziramo svoj
um. A kad ne znamo svoje pogreke, ne moemo ni da se potrudimo da ih ispravimo; slino
ovome, ako ne znamo svoje dobre strane ne moemo ni da se potrudimo da ih ojaamo.
Tako se vraamo na potrebu detaljne svesti o mentalnom stanju. Posmatrajui to je mogue
nepristrasnije uplitanje vere u postojanje ega u nae svakodnevne aktivnosti postajemo
svesniji sopstvenih sklonosti i predrasuda. Poinjemo na sebe da gledamo manje u smeru
iznutra ka spolja, a vie kao da gledamo spolja ka unutra. Pruamo sebi osnovne informacije
potrebne za korigovanje naih emocionalnih slabosti i razvijanje naih mentalnih kvaliteta.
Kako postajemo sve vie svesni subjektivne prirode naeg miljenja, sve smo spremniji da se
pozabavimo problemom samodiscipline. Tako ispravan napor i ispravna sabranost deluju
zajedno i nae razmiljanje postaje malo objektivnije.
A kako nae razmiljanje postaje malo objektivnije, sve smo sposobniji da uenje o
nepostojanju sopstva apsorbujemo u svakodnevne procese miljenja. U izvesnom smislu,
skoro da nije toliko bitno razumeti uenje o nepostojanju sopstva koliko je vano prihvatiti
njegove praktine implikacije. Intelektualno razumevanje nita ne vredi ako nastavljamo da u
svakodnevnom razmiljanju patoloki istiemo sopstveni znaaj. Samo ako intelektualno
prouavanje koristimo da dopunimo to apsorbovanje odsustva sopstva u svoju svakodnevicu,
ono ima stvarnu vrednost.
Dakle, da jo jednom ponovimo, napad na subjektivno miljenje mora biti trostruk:
intelektualno razumevanje uenja o nepostojanju sopstva, napor volje usmeren na kroenje
instinktivnih impulsa ka samopotvrivanju i poveana svest o nainima na koji verovanje u
ego prodire u sadanji tok razmiljanja. Ova tri pristupa, prevedena na pojmove Plemenitog
osmostrukog puta, ukljuuju elemente ispravnog razumevanja, ispravnog napora i ispravne
sabranosti.
Dalje, negovanjem objektivnog miljenja i razlaganjem verovanja u ego mora doi do
pojaane sposobnosti da se postane svestan oseanja u drugim biima; na taj nain nae
razmiljanje koje je okrenuto samo ka sebi polagano se povlai pred empatijom sa drugim
ljudima i drugim biima.

Empatija je u izvesnom smislu slino sa simpatijom, ali s druge starne empatija ide i dalje. Mi
termin simpatija obino koristimo u znaenju "oseanje sa" tuim patnjama ili potekoama,
dok empatija podrazumeva "oseanje u" spoljanje objekte.
Kao primer empatije sa nekim neivim objektom, zamislite da paljivo posmatrate stolicu
kojoj nedostaje jedna noga i ona nesigurno balansira na preostale tri, spremna da se prevrne
na najmanji dodir. Zato to vam stolica izleda nesigurno i zato to joj posveujete veliki deo
panje, i vi se oseati nesigurnim i gotovo da i sebe moete zamisliti kako se prevrete na
najmanji dodir. Meutim, ovo identifikovanje sa neim to paljivo posmatrate moe otii
predaleko i nai ete se u zagrljaju subjektivnog ili preterano emocionalnog miljenja. Ovo se
dogaa i kada gledate neki dobro glumljen srceparajui komad: vae poistoveivanje sa likom
moe dostii taku na kojoj doivljavate iste one emocije koje bi i lik u drami trebalo da
osea.
Ako posmatrate zgradu na kojoj su istaknute sve horizontalne linije i volumeni, oseaete da
zgrada daje oseaj stabilnosti, jer ste zahvaljujui principu empatije ustanovili da ne samo da
gledate zgradu. ve je i oseate. Otuda, kua sa mnogo horizontalnosti izgleda spokojno.
Nasuprot tome, zgrada sa mnogo vertikalnih elemenata ima jedan pokretaki i monumentalni
karakter, jer izaziva oseaj stremljenja nagore.
To je, dakle, princip empatije: princip uivljavanja u stvari izvan vas. U kontekstu odnosa
meu ljudima, naravno, on znai razvijanje sposobnosti da stvari do kraja vidimo i oseamo
sa stanovita drugih i to u svim sferama miljenja. On ini osnovu, barem delom, za jedan vii
nivo morala.
Na svojem niem nivou moral je puko potinjavanje skupu pravila. Zapadni svet je naviknut
da takva pravila vidi kao naredbe nekog autoriteta, naredbe koje treba potovati samo zato to
ih je izdao taj autoritet. Na Plemenitom osmostrukom putu moral se javlja u treem, etvrtom
i petom koraku, koj ise nazivaju ispravan govor, ispravno delovanje i ispravno ivljenje.
Ispravan govor se definie kao govor osloboen lai, ogovaranja, estine i naklapanja.
Ispravno delovanje se tie uzdravanja od ubijanja, uzimanja onog to nam nije dato i od
preljube. Ispravno ivljenje se opisuje kao zaraivanje za ivot kojim se ne povreuje nijedno
svesno ivo bie.
Jo jedan nain na koji je budistiki moral koncizno izraen jeste u obliku pet pravila, a to su:
1. zavetujem se da u se uzdravati od ubijanja,
2. zavetujem se da u se uzdravati od uzimanja onoga to mi nije dato,
3. zavetujem se da u se uzdravati od preljube,
4. zavetujem se da u se uzdravati od pogrenog govora,
5. zavetujem se da u se uzdravati od uzimanja sredstava koja remete jasnu svesnost.
Ovih pet zaveta -- pravila samovebanja -- generalno pokrivaju sve to se pojavljuje u naim
uobiajenim odnosima sa drugima. Treba, meutim, primetiti da u naroitim uslovima postaje
teko -- ponekad i nemogue -- doslovno ih tumaiti i tada morate biti svesni da su ovih pet
pravila zasnovani na jednom fundamentalnom budistikom principu: izazivanju najmanje
mogue koliine patnje. Praktino, dakle, iza ovih pet pravila lei jedno pravilo koje se moe
ovako definisati:
zavetujem se da u se uzdravati od izazivanja bilo kakve patnje.

Na moral, otuda, mora se tako planirati da nai postupci smanjuju ukupnu koliinu patnje u
svetu. Ali ima situacija u kojima je apsolutno nemogue slediti taj ideal i nalazimo da ta god
da uinimo, kakvi god nai postupci bili, izazvaemo izvesnu patnju.
Takve potekoe mogu se reiti skupom nepromenljivih i povrnih pravila. Treba li da
ubijamo pacove, muve i komarce zato to prenose klice bolesti koje izazivaju bol i smrt
drugih ivih bia? Treba li da istrebljujemo besne pse jer su opasnost za decu? Kada bismo
dovoljno znali mogli bismo matematiki da proraunamo koliinu bola koji emo izazvati
nekim drugim sledom postupaka. Ali kako sada stvari stoje, moemo samo da pravimo grube
pretpostavke i na osnovu njih delujemo.
* * *
Ne treba sve ovo razumeti tako da je moral jedini uslov dostizanja stanja Neuslovljenosti.
Drugim reima, ne moemo dosegnuti krajnje prosvetljenje samo tako to emo biti dobri.
Moral je osnova i nezaobilazan, naravno, i bez usavravanja u moralu konano postignue je
nemogue; ali on je samo prvi korak.
Moe biti korisno na ovom mestu razmotriti neke mentalne faktore koji se u okviru Budinog
uenja nazivaju deset neistoa. To su (1) pohlepa, (2) mrnja, (3) obmana, (4) oholost, (5)
verovanje u ono to prieljkujemo, (6) kruti skepticizam, (7) tromost, (8) nespokojstvo, (9)
odsustvo stida, (10) nesmotrenost.
Ove neistoe postoje u umu na tri razliita nivoa: na nivou spoljanje aktivnosti, mentalne
aktivnosti i neaktivnosti u stanju sna. Na najniem stupnju ona se ispoljavaju u obliku
pogrenog govora, pogrenog ponaanja i pogrenog ivljenja; i na tom nivou se primenjuju
tri moralna koraka Osmostrukog puta. Tako se pridravanjem ispravnog govora (korak 3
Osmostrukog puta), ispravnog delovanja (korak 4) i ispravnog ivljenja (korak 5) spreavaju
ove neistoe da dobiju svoj spoljanji izraz.
Ovo, meutim, ne znai da smo iskorenili ove neistoe. Znai samo da ih naa samokontrola
spreava da se ispolje u naim aktivnostima. One su samo privremeno sklonjene
praktikovanjem uobiajene moralnosti.
Neistoe mogu biti jo uvek aktivne na drugom nivou, na nivou mentalne aktivnosti, ne
pokazujui se u govoru i postupcima. Potisnuti ih i na tom nivou jeste zadatak tri druga
koraka Plemenitog osmostrukog puta. To su ispravan napor (korak 6), ispravna sabranost
(korak 7) i ispravna koncentracija (korak 8). Kao to smo ve videli, ispravan napor jeste
primena volje, ispravna sabranost jeste vebanje panje, dok je ispravna koncentracija
sredstvo da se dostignu vii novi spokojstva.
Pa ipak, ak i ovo teko da moe eliminisati neistoe; one su samo stiane, ne i iskorenjene, i
mogu jo uvek postojati na treem nivou i u stanju sna. Na tom stupnju moramo ih napasti sa
prva dva koraka Osmostrukog puta, a to su ispravno razumevanje (korak 1) i ispravna misao
(korak 2).
Iako u svom osnovnom znaenju ispravno razumevanje predstavlja poetak puta, u drugom
znaenju ono je i krajnji stupanj, jer kada se razumevanje dovede do savrenstva u obliku
prodornog uvida, tada uviamo i Neuslovljeno, egzistenciju-iza-egzistencije. Samo ispravnim

razumevanjem u tom krajnjem smislu, praenim milju potpuno oienom linog interesa,
mogu se neistoe sasei u korenu.
Ovo pokazuje da je moralnost neto vie od toga biti dobar i nagomilavati dobre zasluge.
Moralnost je prva faza koju treba kompletirati na Plemenitom osmostrukom putu. To je prvi
glavni stupanj na putovanju od tog osnovnog neznanja koje nas dri vezanim za ovaj svet
relativnosti ka konanom dostignuu Neslovljenog.
* * *
Dok je intelekt najkasnije razvijena sposobnost ljudskog uma, on nije njegova pokretaka sila:
on funkcionie samo kao vodi ili upravljaki mehanizam koji pravu silu usmerava u pravcu u
kojem eli. Prava sila nije neto jedinstveno, ve mnotvo razliitih i esto meusobno
suprotstavljenih nagona. Same elje su tek erupcije u svest velikih biolokih nagona ili
instinkata koji funkcioniu uglavnom ispod nivoa svesti.
Generalno govorei, ovi instinkti su u osnovi egoistini. ak i neki od njih koji se naizgled
ine altruistikim, zapravo to nisu ili su to samo delimino, i kada ih podrobnije analiziramo
moemo otkriti da im je osnova sopstveni interes.
Poto je toliko naih elja egocentrino, one moraju, izvesno vreme, biti u sukobu sa ostatkom
sveta; a taj konflikt sa svojim mnogim porazima i frustracijama izaziva patnju. Kako bismo
minimalizovali tu patnju moramo energiju elja preusmeriti u one kanale u kojima one ne
izazivaju toliko mnogo konflikta.
Sa stanovita pojedinca, jedan postupak je manje vaan od njegovih motiva, ali sa etike take
taj postupak ima najveu moguu vanost, jer postupak je taj, a ne motiv, koji utie na druge
ljude, bilo da ih povreuje ili pomae. Zbog toga nae akcije moraju biti planirane tako da to
god pribavimo za sebe ne sme biti postignuto nautrb drugoga.
Naravno, ovo se ne moe primeniti potpuno, jer niko od nas ne zna ta je zapravo dobro za
drugoga, niti uvek moemo predvideti daleke posledice naih postupaka. Ne moemo tuu
dobrobit meriti svojim metrom, kao to ni tue postupke ne moemo meriti svojim merilima.
Taj metar se menja, jer ga treba prilagoditi svakoj pojedinanoj osobi.
Kada shvatimo da prilagoavanje skupu moralnih pravila, iako pomae da se reguliu
svakodnevni odnosi meu ljudima, ne zadire dovoljno duboko, poinjemo da shvatamo da
nam treba jedan produbljeni pristup. I to nas ponovo vraa na princip empatije.
Praktikujui princip empatije moemo pomoi u uklanjanju egoistikih tendencija, sa
njihovim eljama i odbojnostima, pohlepom i mrnjom, jer kada usmerimo svoju panju na
svoju okolinu, ka patnjama i radostima drugih ivih bia tada pomeramo i teite sa nas
samih.
Taj interes i elja za dobrobit drugih podstiu ljubav, jer ljubav je nemogua bez empatije i
isto tako naklonosti za druge.
Ako drugu osobu neto boli, do odreene mere mi taj bol moemo i sami osetiti ili bar
razumeti njenu patnju. Ovo razumevanje i deljenje tue patnje jeste saoseanje.

Pojam simpatija ponekad je ogranien na znaenje isto kao i samilost, ali u njega poemo
takoe ukljuiti i znaenje deljenja tuih zadovoljstava. Ako naeg prijatelja zadesi neka
srea, moemo se i mi osetiti srenim zbog toga i podeliti sreu sa njim. Ovakav stav uma se
naziva saoseajna radost.ili saradost i isto toliko je deo simpatije koliko i saoseanje. On ima
vrlo vanu funkciju u slamanju i unitavanju suprotnog kvaliteta uma -- zavisti.
Tako od jedne opte ljubavi za dobrobit drugih dolazimo do specifinijeg saoseanja sa
njihovom patnjom, a onda i do saoseajne radosti zbog njihove sree.
Sve ovo doprinosi da se teite pomeri sa nae line dobrobiti, patnje i uivanja, koji onda -ako smo empatiju razvili do jednog vieg stupnja -- dobijaju manji znaaj. Postigavi takvo
stanje uma, sopstvena patnja nas vie ne deprimira i sopstveni uitci nas ne uznose. Ova
osloboenost depresije i zanosa jeste mentalno stanje uravnoteenosti.
Iako je trajno odravanje ovakvog stanja za mnoge od nas nemogue, ipak nam pomae ako
ga uzmemo kao ideal i mogue ga je postii privremeno, na krae vreme i u ogranienom
obimu.
Ova stanja uma -- ljubav, saoseanje, saradost i uravnoteenost -- nazivaju se etiri uzviena
stanja ili etiri boanska boravita, jer kada je um u takvom stanju on dostie svoj vrhunac,
barem to se tie naeg odnosa prema drugima.
U razvijanju ljubavi, saoseanja, saradosti i uravnoteenosti pomae nam korienje verbalnih
formula, kao i u razliitim drugim oblicima vebanja uma.
Ovo je jedna od korisnih formula za negovanje stanja uma koji se zove univerzalna ljubav:
Neka ja budem zdrav i srean.
Neka moji prijatelji budu zdravi i sreni.
Neka oni koji su me povredili, naneli tetu, budu zdravi i sreni.
Neka sva bia, ljudska i druga, budu zdrava i srena.
Izuzetno je vano zraiti ovu ljubav prema svim biima bez razlike, prema neprijateljima kao
i prijateljima, prema onima koje ne volimo kao i onima koje volimo, jer pravi budistiki stav
prema linim neprijateljima izraen je sledeim reima:
Neprijatelj je poput blaga u mojoj kui, steenog bez imalo truda. Moram mu se radovati, jer
on je moj pomaga na putu probuenja. Tako, plod mog strpljenja sazreo je zahvaljujui i
njemu i meni, ali u tome on ima prednost, jer ba on bee prilika da to strpljenje razvijam.
Razmotrimo sada osobinu saoseanja. Buda je jednom rekao:
Vie je krvi on prolio nego to je itav okean, vie no to je zvezda oiju svojih je dao, iz
samilosti za ovaj svet.
A Budino uenje insistira da, bez razvijanja saoseanja do najveeg mogueg stepena,
postizanje konanog prosvetljenja nije mogue. Reeno je:
Nuno je pokazati apsolutno nepristrasnu samilost za sva bia bez i najmanjeg razlikovanja na
ona koja nam se sviaju i ona koja nam se ne sviaju.

Kao pomo u razvijanju mentalnog kvaliteta samilosti, sledea formula ili njezina adaptacija
moe se primeniti:
Neka se svi moji prijatelji koji pate oslobode patnje.
Neka se svi oni koji su me povredili ili mi doneli gubitak oslobode patnje.
Neka se sva bia koja pate, ona slina meni i sva druga, oslobode patnje.
Kada smo zaista u stanju da poelimo da preuzmemo tuu nesreu i da je mi podnosimo, tek
tada smo sposobni za saoseanje. kada to saoseanje moemo da proirimo na sva bia, bilo
da ih volimo ili ne volimo, tada je taj kvalitet samoseanja zaista razvijen.
Razvijanje saradosti mora takoe biti univerzalno. Kada moemo da je proirimo na ceo svet
unitiemo zavist u sebi.
U jaanju i ustaljivanju saradosti pomae, kao i ranije, verbalna formula. Moemo koristiti
neto slino ovome:
Neka uivam sve blagodeti svoje dobre sree.
Neka moji prijatelji uivaju sve blagodeti svoje dobre sree.
Neka svi oni koje zadesi dobra srea, on islini meni i oni sasvim razliiti, uivaju sve njene
blagodeti.
U jaanju i ustaljivanju bilo kojeg povoljnog mentalnog stanja ovakve verbalne formule su
samo pomo. Jer one zahtevaju mnogo sabranosti i mentalnog napora tokom dugog perioda;
ovo se naroito odnosi na uravnoteenost. A ona je zapravo stvar ravnotee izmeu razliitih
parova suprotnosti -- dobitka i gubitka, zadovoljstva i bola, ugodnosti i neugodnosti -- a da
bismo postigli to stanje uravnoteenosti moramo proi Plemenitim osmostrukim putem sve do
kraja. Ipak, i najmanje dostignue u ovom pravcu pomoi e nam da budemo sreniji u
svakodenvnom ivotu i korienje sledee formule e nam u tome pomoi:
Neka postanem ravnoduan prema uivanju i patnji, nepokolebljivo spokojan i vedar.
Neka moji prijatelji dostignu stanje spokoja i vedrine.
Neka oni koji su me povredili, naneli tetu, dostignu stanje spokoja i vedrine.
Neka sva bia, ljudska i druga, zla i dobra, prijateljska, okrutna, prosvetljena i neznalice,
dostignu stanje spokoja i vedrine.
Sada se javlja pitanje, kada da koristimo ove formule? Odgovor na ovo zavisie od naih
potreba i uslova. Njihova svrha je da poslue kao poetni fokus za praksu koncentracije i
pomognu u ienju uma od zlovolje, indiferentnosti prema tuoj patnji, od zavisti i
nespokojstva. Tako one nastavljaju posao morala -- spoljanjeg pridraavanja nekog etikog
kodeksa -- do jednog stupnja daljeg i dubljeg ka nivou empatije.
Ako u naem vebanju samorazumevanja otkrijemo da je potreban poseban tretman nekog
ometajueg kvaliteta uma, moemo moda odvojiti odreeno kratko vreme da u sebi
ponovimo odgovarajuu formulu, u ovom sluaju za saradost. Koliko esto emo je ponavljati
zavisi od toga koliko vremena moemo da odvojimo; ali ak i ako to moemo da uradimo
samo nekoliko puta svake veeri pre nego to zaspimo, imae blagotvoran efekat.
* * *

Iz onoga to je do sada reeno moete videti da moral treba posmatrati na dva razliita nivoa:
na jednom nivou on funkcionie pospeujui odnose izmeu nas i drugih bia, dok na drugom
nivou igra vanu ulogu u naem razvoju.
Funkcija prvog pravila, uzdravanja od unitavanja ivota, oigledna je. U veini sluajeva
ubijanje poveava patnju, bilo da ukljuuje ljudski ivot ili naprednije oblike ivotinjskih
vrsta. Patnja ukljuuje ne samo fiziki bol, ve isto tako emocionalni bol i neprijatnost straha,
mrnje i alosti, kao i posledice i konflikte koji esto slede posle ubijanja.
Ima naravno sluajeva kada ubijanje, barem na prvi pogled, smanjuje patnju, kao kada ranjene
ili bolesne ivotinje "uspavljujemo", da upotrebim uobiajen eufemizam. Etiki problemi sa
ubijanjem iz milosra ili eutanazijom nisu lako reivi, kao to nisu ni oni oko jedenja mesa,
ali je injenica da skoro u svakom sluaju ubijanje znai patnju, fiziku i emocionalnu. A
problem patnje je osnovni problem budizma.
Pogledajmo sada prvo pravilo iz perspektive unutranjeg razvoja. Pokuavajui da prvo
pravilo pomerimo iz sfere spoljanjeg posmatranja i prodremo dublje u sferu dublje
motivacije, naa empatija sa svim svesnim biima ili biima koja oseaju poveava se. A
poveanje empatije prema drugim biima znai i poveanje empatije prema nama samima.
Prelazei sada na drugo pravilo -- uzdravanje od uzimanja onoga to nam nije dato -- vidimo
da je osnovni princip isti, jer uzimanje onoga to nije dato najee znai manje za nekoga
drugog, a taj gubitak takoe izaziva izvesnu vrstu patnje. I opet, pomeranje teita sa
mehanikog sleenja pravila ka unutranjem mentalnom razvoju znai poveavanje nae
empatije sa svim svesnim biima.
Isto vai i za pravilo uzdravanja od preljube, jer seksualna veza izvan trenutno prihvatljivih
odnosa moe voditi ka raznim vrstama emocionalne poremeenosti i onda do patnje. Rad na
ovom nivou empatije sa drugima stvara vii moral nego to nam to omoguuje samo
pridravanje nekog skupa normi; pa ipak, mnogo je podruja ivota -- a ovo je samo jedno od
njih -- u kojima je nuno raditi na oba nivoa.
Sa etvrtim pravilom, uzdravanje od pogrenog govora, treba imati u vidu oba nivoa; kao po
pravilu, grube rei, klevete, lai i naklapanje izazivaju nesporazume i zlovolju, koji su
svakako praeni nekom vrstom patnje. Ima situacija u kojima istina o neemu moe biti izneta
na nepromiljen nain i tada imamo govor lien lai, ali ne i grubosti. Doslovno
prilagoavanje oba ova kriteriju -- lienost lai i grubosti -- ponekad izgleda nemogue kada
radimo na nivou pridravanja skupu propisa, i samo radei na nivou empatije moemo zaista
slediti pravilo uzdravanja od pogrenog govora.
Na kraju, peto pravilo je uzdravanje od konzumiranja supstanci koje izazivaju
nepromiljenost. Za budistike monahe i monahinje ovo znai potpuno uzdravanje od
alkohola ili razliitih hemijskih supstanci, izuzev kao lekova, ali za nezareene se to
generalno tumai kao vebanje u umerenosti tako da konzumiranje nikada ne izazove gubitak
kontrole. U taki u kojoj ovakve materije izazivaju gubitak kontrole one postaju potencijalni
izvori patnje. Patnju koja je posledica gubljenja iz vida petog pravila -- patnju i za sebe i za
druge -- ovde ne treba posebno opisivati; stvar je u tome da empatija sa drugima koji mogu
biti pogoeni ovakvom situacijom esto moe biti vanija nego mehaniko potovanje
pravila.

* * *
Vratimo se sada na stanja uma koja se u budizmu nazivaju etiri boanska boravita ili etiri
uzviena stanja: u kojoj meri mogu ona postati neproporcijalna? U kojoj meri ona mogu
izgubiti karakteristike objektivnosti i empatije, te potonuti natrag u podruje subjektivnog ili
emocionalnog miljenja?
Razmotrimo prvo od uzvienih stanja, ono koje se naziva ljubav ili saoseajna ljubav. Lako
moete zamisliti situaciju u kojoj ovaj faktor degenerie u nepraktinu sentimentalnost ili pak
u kojoj se sentimentalnost prikazuje kao ljubav. Moda najea od takvih situacija je ona
kada roditelji nastoje da za svoje dete obezbede od svega samo najbolje: najbolje drugove,
najbolje igrake, najbolje obrazovanje i, generalno, najugodniji i najnenaporniji mogui ivot.
U takvom sluaju sve najbolje se na kraju pretvara u sve najgore. Primera ima mnogo.
Kada razmiljamo o saoseanju kao mentalnom faktoru, iako je nemogue za svakoga da ga
ima previe, ono moe ipak izgubiti neto od svog kvaliteta objektivnosti ako se situacija
posmatra na kratke staze, umesto u irem kontekstu.
Na primer, zadatak zubara je da umanji ukupnu koliinu patnje u ivotu svoga pacijenta,
barem to se tie zdravlja zuba; ali da bi to postigao on mora svome pacijentu naneti malu
koliinu patnje. Ukoliko bi, zaveden nekom vrstom pogreno shvaenog ili suvie emotivnog
saoseanja, zubar ustuknuo pred davanjem injekcije napunjene anestetikom, pred korienjem
svoje builice ili pred nanoenjem neke druge relativno male patnje, nikada ne bi bio u stanju
da pomogne svome pacijentu na due staze. Kao to ree Konfuije:
Preterati je isto tako loe kao i ne uiniti dovoljno.
Moda u sluaju treeg meu etiri uzviena stanja, a to je saradost, nije lako smisliti tipinu
situaciju u kojoj se moe preterati. I vi i ja moemo svakako osetiti izvestan stepen saradosti
kada ujemo za sreu ili uspeh bliskog prijatelja ili nekoga koga volimo ili mu se divimo. Ali
kada je to neko koga ne volimo ili neko ko nas je povredio, to je onda druga stvar. Ako takva
osoba dobije premiju na lotou, moda hoemo, a moda i neemo osetiti malo zavisti; sigurno
je jedino da se neemo rastopiti od saradosti.
Dakle poenta oko unutranjeg razvijanja saradosti nije u tome da emo preterati, ve je
verovatnije da e nam ona manjkati. Zato to ona zahteva suoavanje sa duboko ukorenjenim
i instinktivnim oseanjima samoouvanja i agresije; suoeni sa tim monim subjektivnim
faktorima, izuzetno nam je teko da se izborimo za bilo koji stupanj objektivnosti. I svaka
vrsta saradosti koja je isto subjektivna ili emocionalna po svojoj prirodi ima sasvim
ogranienu vrednost u procesu samorazvoja.
Kada pogledamo uravnoteenost, poslednje meu etiri uzviena stanja, ustanovljavamo da
ona funkcionie uglavnom tako to ostala tri dri u ravnotei. Mogue je zameniti
uravnoteenost sa jednim stavom indiferentnosti ili neosetljivosti prema patnji u celini; ali
kada se patnja priblii nama subjektivna priroda takvog stava postaje jasnija.
Uravnoteenost se u svom pravom znaenju moe takoe nazvati bestraem, vedrinom,
spokojstvom ili nevezanou, ali njezina vrednost prvenstveno lei u razvijanju objektivnosti i
prekidanju toka preterano emocionalnog ili subjektivnog miljenja. U tom smislu, teko je
zamisliti situaciju u kojoj se moe preterati sa uravnoteenou.

Praktian rad 1
UPITNIK O ETIRI UZVIENA STANJA
Svaki oblik ka sebi usmerene sabranosti i svako sredstvo koje potpomae takvu sabranost
jeste doprinos samousavravanju. Upitnik koji sledi ima nameru da bude jedno takvo
sredstvo.
Kao i sa drugim ovakvim pitanjima, cilj nije da se odmah doe do odgovora ili konanih
zakljuaka; cilj je da se pokrene tok misli koje e, jedan za drugom, doprineti da um bez
mnogo strasti i objektivno proceni sopstveni napredak. Odgovori jesu vani; ali samo u meri u
kojoj njima odgovarajua pitanja obezbeuju fokus za proces ka unutra usmerene sabranosti
panje. Evo pitanja:

Imam li stav ljubavi prema ljudima i drugim biima uopte, ukljuujui i one koji su
mi simpatini i one koji nisu?
Ili je moj osnovni stav ouvanje sopstvenog ineresa, prikrivenog neprijateljstva ili, na
drugom kraju, bojaljivosti i neopravdane zatvorenosti?
Imam li oseaj saoseanja za patnje drugih bia, bez obzira da li ih poznajem ili ne,
sviaju li mi se ili im se divim?
Ili je moje saoseanje ogranieno na meni blinje, one koje volim i divim im se, one sa
kojima na neki nain mogu da se identifikujem?
Jesam li sposoban da se radujem srei ili uspehu drugih, ako su oni vei od mojih, ak
i kada mi se ti ljudi ne sviaju?
Ili sam u takvim situacijama ispunjen zaviu i ljubomorom?
U kojoj meri mogu da sauvam uravnoteenost ili balans uma u uslovima koji obino
izazivaju burne emocije?
Izbacuje li me iz ravnotee i gubim li uravnoteenost ako me zadese izuzetno srene i
povoljne okolnosti?

Praktian rad 2
NEGOVANJE EMPATIJE
Neki od nas su osetljivi na patnje drugih, jer su razvili intuitivan uvid u njihove potrebe. Neki
od nas, sa druge strane, relativno su neosetljivi u tom pogledu. Nema sumnje da mnogi faktori
utiu na to, ali moda je najglavniji razlog neijeg pomanjkanja empatije u njegovom
oseanju sopstva, u njegovoj veri u ego.
Ovo ne znai kako da bi vam manjkalo sposobnosti za empatiju sa drugim ljudima morate biti
zaslepljeni ili puni sebe; pre je re o tome da smo preokupirani sopstvenim oseanjima da
bismo bili zainteresovani za oseanja drugih. Potencijal za empatiju u ovom smislu zahteva
sposobnost da se zainteresujemo za potrebe i probleme drugih, ne sa svog stanovita, ve sa
njihovog.
nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja
Zato, kao vebu u negovanju empatije, odluite da tokom mesec dana ili due posmatrate sebe
u odnosu na razliite ljude sa kojima se svakodnevno susreete. Vidite moete li da se uivite
u situaciju prodavca u radnji na kraju napornog radnog dana, koji se ne slae sa vama u nekoj
diskusiji. Ne morate da prihvatite stanovite druge osobe kao ispravno, a svoje kao pogreno;
sve to treba da uradite je da sve to posmatrate malo vie kroz tue, a malo manje kroz svoje
oi. Cilj toga, naravno, jeste da pomognete sebi u procesu razbijanja egocentrinih stavova.
Ustanoviete da e vam pomoi ako napravite tabelu slinu ovoj ovde datoj i ispunjavate je
svaki dan ili dva duom ili kraom crtom, oznaavajui tako svoje svakodnevno
napredovanje.

OKTOBAR

Primena samodiscipline
Problemi na koje nailazite tokom dana su uglavnom mali, ali s vremena na vreme naie
problem koji izazove emocionalnu krizu i dublje poremeaje vae svakodnevice. Poto su to
generalno praktini problemi, prii im uz pomo neke vrste filozofije ini se, na prvi pogled,
da nema mnogo smisla.
Budino uenje vam govori o patnji, njenom poreklu, iskorenjivanju i nainu na koji se to
moe uiniti; ali na povrini te stvari izgledaju kao da imaju tek slabu vezu sa vaim
svakodnevnim problemima. Meutim, ta veza je blia nego to se ini, jer budizam nudi
upotrebljivu filozofiju, praktinu psihologiju, preko koje moete da pristupite problemima
svakodnevice.
Dodue, Budino uenje ne moe da ponudi jedno ekspresno reenje za vae raznovrsne
probleme; ono ne nudi nikakvu udotvornu formulu. Kada ste u besparici ili se borite sa
svojim obavezama, budistiko uenje o akciji i reakciji, preporaanju i konanom
prosvetljenju svakako da se ini dalekim. Meutim, morate imati na umu injenicu da su, sa
budistikog stanovita, razliiti praktini problemi samo spoljanje manifestacije patnje, a ne
uzrok; one su prilike za patnju, ne njezin koren; a kada pokuavate da se pozabavite samo
manifestacijama vi tada liite na lekara koji, u sluaju boginja, pokuava da trljanjem ukloni

takice po koi, umesto da lei samu bolest. Ne postoji brzo reenje za fundamentalne
probleme ivota. Ponekad je mogue prikriti simptome bolesti, ali njezin uzrok ostaje
nedirnut. Moete privremeno izleiti bol, dok prava boljka (bol je samo upozorenje za nju)
ostaje skrivena. Zapravo, kratkotrajni pristup u ovakvim sluajevima moe biti tetan, jer
napada samo povrinu, doputajui da se osnova problema razvija bez ikakve prepreke.
Budin put, otuda, moe reiti vae probleme jedino napadajui ih u samom korenu, a ne
njihove spoljanje manifestacije, jer njih nije mogue reiti na drugi nain. Poreklo ili uzrok
svih problema, prema Budinom uenju, jeste neznanje. Ono primarno slepilo za stvarnost je to
koje vas spreava da uvidite pravu prirodu egzistencije; to osnovno pomanjkanje uvida navodi
vas da tragate za trajnom linom sreom u ovom nesavrenom svetu prolaznosti i iluzije.
Ovo temeljno neznanje manifestuje se prvenstveno kao obmana (neuvianje prave prirode
stvari), kao pohlepa u raznim oblicima, blagim i intenzivnim, i kao mrnja ili averzija razliite
vrste; a iz ova tri korena -- obmane, pohlepe i mrnje -- razvijaju se svi loi mentalni faktori.
Dalje, pogrena voljna aktivnost zasnovana na ova tri faktora stvara one sile reakcije u
mentalnoj strukturi koje pre ili kasnije omoguuju pojavu patnje.
Budistika psihologija daje listu mentalnih faktora -- njih pedeset dva -- od kojih se neki
pojavljuju u svakom stanju svesti, dok se drugi javljaju samo u nekima. Veina od njih (sem
dva), poto imaju aktivnu ili dinamiku prirodu, igraju ulogu u odreivanju prirode mentalne
aktivnosti u kojoj uestvuju, zbog ega ih moemo oznaiti "determinantama".
Od pedeset dva faktora uma, tako, pedeset su determinante ili dinamiki mentalni elementi
koji odreuju prirodu mentalne aktivnosti. Od tih pedeset determinanti trinaest nemaju
poseban moralni znaaj i one nas ovde ne interesuju, dok su etrnaest klasifikovane kao
moralno pogrene, a dvadeset pet su moralno ispravne determinante.
Priroda mentalnih determinanti ukljuenih u neku akciju jeste ta koja tu akciju ini moralno
ispravnom ili pogenom, dobrom ili loom, korisnom ili tetnom. Bilo koja voljna aktivnost
koja svoj koren ima u obmani, pohlepi i mrnji jeste moralno pogrena ili tetna i u
budunosti e doneti patnju. Svaka voljna aktivnost koja izvire iz tri njima suprotna izvora -uvida, velikodunosti i ljubavi -- klasifikuje se kao ispravna ili moralno dobra, poto e doneti
sreu u budunosti ili doprineti napredovanju ka konanom prosvetljenju.
Videete da je dobar deo rada na Plemenitom osmostrukom putu u vezi sa prevladavanjem
nepovoljnih determinanti (ili tetnih voljnih mentalnih faktora) i razvijanja ispravnih ili
povoljnih determinanti. Prvi korak na tom Putu, ispravno razumevanje, pokazuje potrebu za
ovakvim delovanjem, dok ispravna misao, sledei korak, jeste rezultat odsustva ometajuih
determinanti i prisustva onih povoljnih. Kod treeg, etvrtog i petog koraka, a to su ispravan
govor, delovanje i ivljenje, vidimo efekte naih napora da u odnosima sa drugima
prevladamo sve tetne i razvijemo korisne determinante.
Kada doemo do estog koraka, ispravnog napora, nailazimo na specijalni tretman ovoga rada
pod naslovom "etiri velika napora". Sa budistikog stanovita, ovo su etiri glavna pravca u
kojima se primenjuje samodisciplina. Oni idu paralelno sa ispravnom sabranou, sedmim
korakom Plemenitog osmostrukog puta, a potrebni su i u konanom koraku -- ispravnoj
koncentraciji. Razmotrimo svaki od ova etiri velika napora.

U budistikoj psihologiji, aktivnost koja nije voljna nema moralne ili nemoralne implikacije.
To znai da neka aktivnost moe biti moralno ispravna samo kada izvire iz voljne aktivnosti
zasnovane na povoljnim determinantama ili faktorima uma, a slino ovome ona moe biti i
moralno pogrena samo kada je voljna aktivnost zasnovana na nepovoljnim determinantama.
Pogrena voljna aktivnost, otuda, jeste prvenstveno nastanak nepovoljnih faktora, i zbog
njihovih ometajuih efekata, nai napori ka razvoju trebalo bi prvo da budu usmereni ka
spreavanju njihovog javljanja unutar uma. Da bi se u ovome potpuno uspelo potrebno je
snano i kontinuirano ispoljavanje snage volje, a taj napor volje -- napor da se sprei nastanak
ometajuih faktora uma -- u Budinom uenju se objanjava kao prvi veliki napor. Ovo je prvi
vid samokontrole koji treba imati u vidu.
Pri ovome naporu volje potrebno je pre svega postati potpuno svestan naina na koje se
javljaju pogrene misli, naina na koje one onda vode do pogrenog govora i naina na koje
dovode do nepovoljnih aktivnosti. Drugim reima, kontrola mora poeti od sabranosti panje.
Kontrola na ovaj nain nikada ne moe stvoriti potiskivanje, jer potiskivanje je stvar guranja
ideja ispod praga na kojem su one obino dostupne svesti. Nasuprot tome, kontrola putem
sabranosti jeste stvar dranja ideja u fokusu pune svesnosti -- neto potpuno suprotno
njihovom potiskivanju ispod nivoa svesti.
Opte je poznato da kada zarobimo svoje emocije i nismo u stanju da ispoljimo svoje
emocijama nabijene misli, time stvaramo tetnu tenziju i moda psiholoke komplekse.
Ponekad nam se, istina, ini neizbenim da damo oduka negativnim emocijama; ali kada
smo u takvoj situaciji treba da budemo svesni da je to to inimo, sa suprotne take gledita,
sasvim pogreno i treba da nastojimo da celu stvar drimo pod kontrolom. Skoro da se moe
rei kako je bolje neto loe uraditi s panjom nego neto dobro a nesvesno. Sve to radimo
po navici i bez razmiljanja inimo zapravo nesvesno, a da li je to po nekim merilima
ispravno ili pogreno manje je vano od pomanjkanja sabranosti panje.
Poto smo veina nas obini ljudi a ne supermeni, esto ne uspevamo da spreimo delovanje
pogrene voljne aktivnosti. esto je to zato to u trenutku kada nam je najvie potrebno da
uloimo napor kombinacija spoljanjih okolnosti i naeg pomanjkanja sabranosti ini da
zaboravimo to da uinimo.
Problem je ne u tome da je na napor bezuspean, ve da napora uopte nema. Sabranost je
tako prvi preduslov za bilo koji deo Budinog puta, jer samo sabranost moe doneti svest o
potrebi za mentalnim naporom.
Uvek iznova, dok iskreno pokuavamo da iz svojih umova iskorenimo obmanu, pohlepu i
mrnju u njihovim mnogobrojnim oblicima, ustanovljavamo da su na mnoge suptilne naine
one stekle svoja uporita i pre nego to smo ih prepoznali. Zato postaje neophodno da ih
koliko god moemo drimo pod kontrolom. Ovo se naziva drugim velikim naporom, naporom
volje potrebnim da se obuzdaju ometajue misli koje su se ve javile. Meutim, to ne znai
potisnuti ih do take na kojoj su nedostupne svesti; obuzdavanje ne znai potiskivanje.
Speavanje ometajuih stanja uma da nastanu i njihovo obuzdavanje onda kada su ve nastali
samo je polovina slike. Ova nastojanja moraju ii ruku pod ruku sa naporom da se stvore
moralno povoljni elementi uma, jer delovanje povoljnih faktora stvara sile reakcije koje

donose sreu i u nekim sluajevima nas nose dalje na putu ka oslobaanju. Ovo se naziva
treim velikim naporom.
I dok moemo neko vreme uspevati u stvaranju povoljnih stanja uma, pritisak spoljanjih
okolnosti i teina ometajuih navika mogu na kraju ukoiti ovaj proces; Zato je neophodno
uloiti napor volje da se odri funkcionisanje povoljnih stanja uma onda kada su ona jednom
stvorena. Ovo se naziva etvrtim velikim naporom.
Jasno povlaenje granice izmeu ova etiri velika napora jeste vetako, jer svaki od velikih
napora mora se kombinovati sa jednim ili vie ostalih. Tako, kada nastojimo da spreimo ili
obuzdamo neki ometajui faktor uma, esto to inimo pokuavajui da stvorimo i odrimo
neki drugi, njemu vie ili manje suprotan faktor. Na primer, pokuavajui da spreimo i
obuzdamo bilo koji oblik pohlepe, mi u isto vreme nastojimo da stvorimo i odrimo neki
nesebian faktor uma kao to je velikodunost; dok u okolnostima koje nas navode da budemo
besni ili mrzimo, nastojimo da odrimo oseaj prijateljstva ili dobre volje, a napori da
negujemo povoljan mentalni element delovae takoe i na obuzdavanje onog nepovoljnog.
Jedan par suprotnih faktora uma sastoji se od poverenje i skepticizma. I mada oni nisu ba
direktne suprotnosti, negovanje prvog nuno e ukljuiti slabljenje ovog drugog. Moda e
ovo biti jasnije ako znaenje ova dva termina razmotrimo u sadanjem kontekstu.
Poverenje je srodno veri, ali ono ni u kom sluaju ne znai slepu veru. ono je vie kao vera
koju imamo u mapu sa ucrtanim putevima koju smo ve koristili neko vreme. Uvek nam je
pomagala da pronaemo put od jednog do drugog mesta i zbog svoje pouzdanosti mi s
poverenjem oekujemo od nje da nam pomae i u budunosti. Sa druge strane, skepticizam,
kako ovde koristimo tu re, jeste rigidno i neelastino mentalno stanje koje se opire novom ili
nepoznatom toku misli.
Postoji grupa mentalnih faktora iji razvoj ima veliku vrednost u odnosu na napredovanje na
putu oslobaanja i na optu efikasnost u bavljenju sasvim ovozemaljskim stvarima. Oni su
grupisani pod nazivima kao to su smirenost, agilnost, gipkost, efikasnost, vetina i potenje.
Svako od ovih mentalnih svojstava ima dvostruku prirodu u tome to mora biti negovano i u
vezi sa optim funkcionisanjem procesa miljenja i kao kvalitet svesti. Tako smirenost jeste i
mirno i bez potekoa funkcionisanje intelektualnih procesa, a isto tako i neuznemirena
svesnost svega to se javi unutar uma. Smirenost u oba oblika sutinska je poto njeno
negovanje pomae da se unite kajanje (oseaj krivice u zapadnoj psihologiji) i nespokojstvo.
Razvijanje mentalne agilnosti oigledno je vrlo vano ako um eli na napreduje u bilo kojem
pravcu, jer ona ukljuuje sposobnost da brzo postane svestan pravog znaenja neke situacije i
svih njezinih implikacija. Agilnost pomae da se prevlada apatija i mentalna lenjost.
Slino ovome, kvalitet gipkosti uma daje mu sposobnost uenja i odvikavanja, istraivanja
novih ideja i prevladavanja neelastinosti koja prati pristrasnost i dogmatizam.
Kvalitet intelektualne efikasnosti (koja predstavlja ravnoteu izmeu preosetljivosti i izrazite
krutosti) mora se razviti kako bi se izbegli ekstremi lakovernosti i skepticizma.
Intelektualna vetina (spontano delovanje faktora uma onda kada se on suoi sa nekim
problemom) podjednako je neophodna za napredovanje, jer pomae da se uniti neefikasnost
kao posledica boleivog, skeptinog i uzrujanog uma.

Na isti nain, neambivalentan pristup ivotu zasnovan na intelektualnom potenju pomae da

se savladaju tri oblika samoobmanjivanja proistekla iz umiljanja i pristrasnosti.
Svi faktori uma koje smo do sada razmatrali -- smirenost, agilnost, gipkost, efikasnost, vetina
i potenje -- zahtevaju napor u svom negovanju: oni nikada ne mogu jednostavno da se
dogode sami od sebe, niti e njima suprotni, ometajui faktori uma nestati bez izvesnog
napora.
Isto se odnosi na razvijanje saoseanja i saradosti (ili sposobnosti da se radujemo srei
drugih). Oni se moraju svesno razvijati i negovati i u tom procesu takve osobine kao to su
tvrdiluk i zavist slabe.
Tako vidite da to vie postajete svesni neophodnosti ulaganja napora volje vie uviate kako
su mnoge vae aktivnosti po prirodi mehanike i zasnovane na navici. I dok su navike i
automatsko ponavljanje mentalnih i telesnih aktivnosti svakako ekonomine u pogledu
troenja mentalne energije, ponekad vas vraaju unazad, a ne napred, na Plemenitom
osmostrukom putu, jer pravi progres nije mogue nainiti bez poveanja svesnosti i
samodiscipline.
* * *
itav taj napor spreavanja i slabljenja etrnaest nepovoljnih determinanti i u isto vreme
nastojanje da se podstaknu i neguju dvadeset pet povoljnih determinanti ini se kao teak,
naizgled nemogu zadatak. Pokuavati da sebe disciplinujemo na toliko mnogo naina i u isto
vreme se posvetimo svome svakodnevnom poslu i porodinim obavezama izgleda kao da od
sebe traimo previe; ak i bez tog posla i obaveza to bi se inilo nemoguim.
Otuda, treba detaljno razmotriti taj spisak nepovoljnih i povoljnih determinanti, potom
odabrati nekoliko -- ili ak samo jednu ili dve -- za koju oseate da je treba korigovati i onda
tokom nekog vremena raditi samo na tome. Kao pomo u tom razmatranju, dajemo ovde
spisak nepovoljnih i povoljnih determinanti:
Moralno nepovoljne determinante: pohleba, mrnja i obmanutost; to su tri korena loih
postupaka. Dogmatizam, zaslepljenost, tvrdilluk i zavist. Potisnuto ili nerazreeno oseanje
krivice, beskrupuloznost i nespokojstvo ili uznemirenost. Lenjost, apatija i skepticizam ili
mentalna krutost.
Moralno povoljne determinante: velikodunost, blagonaklonost i uvid -- tri korena ispravnih
postupaka. Poverenje, sabranost, estitost i odgovornost. Ravnotea uma ili osloboenost
emocionalnih predubeenja. Intelektualna stabilnost i mirnoa svesti, agilnost uma (prisebnost
duha) i agilnost svesti. Brzo oporavljanje od oka ili napora, praktinost, iskustvo, potenje
prema sebi i drugima. Ispravan govor, ispravno postupanje, ispravno ivljenje, milosre i
saradost.
* * *
Na koji god nain da odluite da primenite samodisciplinu, bie vam potrebno da tu praksu
nekako postavite na vrstu osnovu. Neodreena odluka da savladate svoje prirodne ljudske
sklonosti ka pohlepi ili sebinosti, mrnji i odbojnosti, kao i obmanjivanju i to kroz
samoisticanje ili samoobmanjivanje jeste hvale vredna, ali po pravilu ona nije dovoljno

fokusirana. Polje je suvie iroko i sama odluka nije dovoljno vrsta. Kao posledica toga, pod
pritiskom dnevnih poslova i porodinih obaveza lako vam se desi da zaboravite na svoju
odluku.
Pismena odluka je bolje reenje, naravno. Moete pribeleiti svoju odluku da podstaknete i
negujete kvalitete suprotne trostrukoj vatri pohlepe, mrnje i obmanutosti -- dakle kvalitete
velikodunosti, blagonaklonosti i uvida -- ali i ovde je podruje preiroko za prosenu osobu u
uobiajenim okolnostima.
Bolje je odabirati jedan po jedan mentalni kvalitet i raditi na njemu neko vreme, a onda
prelaziti na sledei. Moda je najbolja taka za poetak, po pravilu, onaj oblik pohlepe ili
sebinosti koji moemo nazvati ulnom eljom ili eljom za stvarima koje zadovoljavaju ula.
Neki od nas suvie su boleivi prema svojim ulima, na ovaj ili onaj nain: skloni smo da
malo vie popijemo, drugi suvie pue, a neki previe jedu odreenu vrstu hrane.
Pretpostavimo da imate jedan od ovih prolema -- recimo, oboavate neto da jedete. U veini
ovakvih sluajeva radi se o nekoj vrsti zavisnosti od slatke hrane, kao to su kolai, tako da se
javlja i problem prekomerne teine. Ako va problem pripada ovoj kategoriji, znate kako je
teko ograniiti konzumiranje takve hrane. Moda ete odluiti da uzimanje slatkia, ili hrane
uopte, ograniite od sutra, oslanjajui se na devizu:
Jedi, pij i raduj se danas, a od sutra okreemo list.
Ali to sutra donosi vrlo slabo poboljanje. Vaa opta i neodreena odluka da smanjite unos
hrane ostavlja mnogo manevarskog prostora. Ako ste zaista zavisnik od hrane, verovatno e
vam postati jasno da kad sebe prisiljavate na gladovanje ne moete da razmiljate o bilo emu
drugom sem o tome koliko ste gladni, a ini se kao da vam stalno ide voda na usta kad
pomislite na jelo. Moda odluite da u cilju pokretanja svog uma i skretanja panje sa gladi
morate neto makar prizalogajiti, tako da je va unos hrane samo malo manji nego ranije.
Meutim, nije uvek re o pravoj gladi; vrlo esto je to elja za uivanjem u jedenju omiljene
hrane -- vezanost za ulno zadovoljstvo i nita vie. Neke knjige o ishrani vam govore da kada
osetite elju za jelom izmeu obroka treba da pojedete celer ili presnu argarepu, a ma koliko
izvanredna i hranjiva ta hrana sama po sebi bila, jednostavno je ne moete prihvatiti kao
zamenu za pogrenu hranu -- ili ne-hranu, kako se ponekad zove -- koju zaista elite.
Tako se problem smanjenja obroka ili izbegavanje odreenih vrsta hrane ispostavlja kao
problem razvijanja snage volje; a snaga volje je blisko vezana za mo elje. Od obilja elja
koje egzistiraju u ovekovom umu mnogo ih je koje su u direktnoj suprotnosti sa ostalima.
elja da se vie jede je u suprotnosti sa eljom da se izmravi ili, drugim reima, elja da se
vie jede je u suprotnosti sa eljom da se jede manje. I, naravno, elja koja u sebi sadri vie
moi pobeuje.
Ovde hipnoterapija (ili neki slian oblik sugestivne terapije) moe pomoi: ona moe ojaati
"poeljnu elju" i oslabiti "nepoeljnu elju" izgraujui mentalne slike koristi koje u pogledu
zdravlja i opte dobrobiti donosi smanjenje teine. Na alost, esto se dogaa da ukoliko se
potom prekine sa hipnoterapijom problem se vraa i to zato to se suvie oslanjamo na
terapeuta, a premalo na sebe.

Otuda ovaj problem treba posmatrati prvenstveno kao vebu u razvijanju svoje volje, a tek
potom kao stvar regulisanja teine. Ovim hou da kaem da tu vebu morate uiniti
integralnim delom svog opteg programa mentalnog razvoja ili drugim reima jednim od
elemenata sopstvene tehnike ivljenja. Kada je naglasak na ograniavanju svog uivanja u
hrani, sigurno je da e postojati barem izvestan stepen ogorenosti prema sopstvenoj hemiji
tela koja je uzrok vae preterane telesne teine, dok ako na problem gledate kao na vebu u
okviru treninga volje, tada problem gojaznosti vidite kao neto na ta fokusirate svoje napore
ka samorazvoju.
Ovo ne znai da e ograniavanje unosa hrane postati daleko lake, ve da ete mu pristupiti
sa vie entuzijazma. Ono e zahtevati istrajan napor volje i bie vam potrebna vrlo odreena
odluka, umesto onih optih i neodreenih. Moete sebi rei: "Od sada u imati skromnije
obroke i manje u jesti izmeu obroka"; ali ovo nije dovoljno precizno. Bolje je napraviti
odreeniju odluku za ogranien period, kao to je ova: "Tokom jedne nedelje neu pojesti
nijedan kola sa jutarnjim i popodnevnim ajem". Na kraju nedelje moete jo malo pojaati
odluku: na primer, moete dodati odluku da tokom naredne nedelje aj ili kafu zaslaujete sa
upola manje eera. Kasnije ete moda odluiti da jedete okoladu ne vie od jednom
nedeljno ili meseno ili tokom nekog drugog perioda koji vam odgovara.
Kakvi god da su detalji vae odluke, treba da obratite panju na tri stvari. Prvo, odluka mora
biti to detaljnija, a ne neodreena. Drugo, morate odrediti period trajanja, barem na poetnim
stupnjevima svoje prakse samodisciplinovanja; kasnije ete se moda odluiti na trajno ili
dugorono disciplinovanje. I kao tree, odluka mora biti dovoljno restriktivna da bi imala
neku vrednost, ali ne i previe tako da ste stalno u iskuenju da je prekrite ili je sasvim
odbacite. Ako u odreenim intervalima sebi odredite jedan dan odstupanja od discipline, to e
naravno celu stvar uiniti manje sumornom; ali ako sebi dopustite previe dana bez discipline
krajnji rezultat e biti sve manji.
Postoje situacije u kojima se samodisciplina mora praktikovati zajedno sa sabranou
panje. Uporedimo jednog gojaznog slubenika, koji je isplanirao vreme za svoj jutarnji,
podnevni i veernji obrok sa gojaznom domaicom, kojoj je hrana stalno nadohvat ruke i
moe da prezalogaji neto kad god joj se prohte. Ponekad je ona potpuno nesvesna
prekomernosti koliine hrane koju tako pojede tokom dana. Kao ilustraciju, itao sam o
domaici koja je, shvativi ovu injenicu, odluila da stavlja hirurku masku dok priprema
obrok za svoju porodicu i esto joj se dogaalo da pokuava da stavi neto u usta kroz povez.
Potreba za sabranou panje kombinovana sa snagom volje uoljiva je i u sluaju strasnog
puaa, koji i nesvesno pali cigaretu jednu za drugom. Jednom sam radio sa ovekom koji je
ponekad oko sebe imao po tri cigarete upaljene u isto vreme -- jedna se dimila na pepeljari na
polici za knjige, druga na uglu njegovog stola, a treu je zapravo puio. I dok je prekomerno
puenje opasnost za zdravlje, ono ipak puau priuti izvesno zadovoljstvo, ali nesvesno
puenje je potpuni gubitak, jer donosi maksimalno oteivanje zdravlja uz minimum
zadovoljstva.
Poenta u svemu ovome je da ako ipak puite, inite to svesno, a ne kao nesvesnu naviku.
Svaku cigaretu koju popuite morate da platite, ne toliko novano, koliko zdravljem i
skraenjem ivota, ali za to dobijate vrlo malo zauzvrat ako je puite odsutna uma dok neto
radite ili razgovarate. Da biste je bolje iskoristili, morate puiti kao in sam za sebe, a ne kao
polusvesni dodatak nekoj drugoj aktivnosti, nastojei da imate punu svest o ulnom uitku
koji vam to priinjava, ali i o kodljivim posledicama koje ono ima na duge staze. Ako biste

svoje puenje mogli da odravate na jednom tako idealnom nivou, sigurno je da ne biste puili
toliko mnogo.
Neki ljudi su uspeli da prestanu da pue, iznenada i potpuno, jer su shvatili koja je to opasnost
po zdravlje, ali takvih je relativno malo. Dok je zdravstveni aspekt izuzetno vaan, mi na
problem puenje gledao kao na centralnu taku jedne vebe u treningu volje. Kao i kod
prekomernog jedenja, ako teite stavite na razvijanje volje, onda ga ukljuujete u svoj opti
program mentalnog razvoja.
Jedan nain prilaska problemu smanjenja puenja jeste da sebi zvanino obeate kako ete
svoju dnevnu koliinu cigareta ograniiti na odreeni broj -- moda tri etvrtine uobiajenog
broja. Najbolje da to obeanje pribeleite. Tako, ako po navici puite dvadeset cigareta
dnevno, moete na paretu papira zapisati odluku: "Obeavam sebi da u puenje ograniiti
na petnaest cigareta na dan tokom narednog meseca." Drite taj papir u svom novaniku ili
torbi, gde ete ga nalaziti s vremena na vreme; na taj nain e on delovati kao pomo u
sabranosti panje. Moete takoe, svako vee, odrediti sutranje sledovanje cigareta i odvojiti
ga u svoju torbu.
Moda ete radije obeanje napraviti za nedelju dana umesto za mesec, pa ga onda obnavljati
sledeih nedelja; tako, ako vam zatreba odmor od nekoliko dana, moete ga sebi priutiti ne
krei svoje obeanje. Na taj nain cela stvar e vam biti manje tegobna. Vano je
samodisciplinu uiniti dovoljno restriktivnom da biste imali eljeni efekat snaenja sopstvene
snage volje i slabljenja ulnih elja na koje ste se usredsredili. Ako ste odluili da svoju
dnevnu dozu cigareta smanjite sa dvadeset na devetnaest, bie to suvie lako da bi imalo
ikakvu vrednost; na drugoj strani, ako ste se obavezali na samo etvrtinu uobiajene doze,
mogue je da e vam to biti preteko, tako da ete za nekoliko dana dii ruke od svega.
Koristei jedan drugi metod, moete reiti da puite ne vie od jedne cigarete na pola sata;
onda ete, korak po korak, to vreme produavati na sat, a kasnije i na due. Ovaj postepeni
metod je fleksibilan: moete uslove postepeno pootravati, a kada vam je preteko, onda
privremeno skraujete razmake izmeu cigareta.
Znao sam jednu enu koja je puila u proseku ezdeset cigareta na dan. Onda je odluila da se
podvrgne terapiji hipnozom. Posle nekoliko poseta terapeutu, tokom prve nedelje smanjila je
dnevnu dozu na etrdeset cigareta. Druge nedelje pala je ve na dvadeset, a na kraju tree
nedelje stigla je do nule. Naizgled, dramatino postignue. No, ve posle nekoliko nedelja
ponovo se vratila na svoju uobiajenu dozu od ezdeset cigareta na dan.
Ovim ni u kom sluaju neu da kritikujem hipnoterapiju. Prema mojim zapaanjima, ini se
da neke tehnike moderne hipnoterapije idu rame uz rame sa drevnom budistikom praksom
ispravne sabranosti. Meutim, ovaj primer ukazuje na greku prevelikog oslanjanja na
spoljanja pomagala. u pokuaju da se postigne previe za premalo vremena.
Spoljanja pomo je naravno neophodna u teim sluajevima zavisnosti od droga ili alkohola.
Kod umerene sklonosti ka piu -- one koja se realno moe reiti putem samodiscipline -pristup bi trebalo da bude isti kao kod prekomernog uzimanja hrane ili puenja: stvar je u
postravljanju razumne granice samome sebi (ali one koju moemo da potuemo) i to na
poetku, da bismo tu disciplinu postepeno pojaavali. Kod prekomernog jela povremeno
krenje dicipline nee mnogo ugroziti nae napore, ali se ovo ne odnosi i na problem sa

piem: slabljenje samodiscipline moe u mnogim sluajevima dovesti do potpunog neuspeha.

Inae, svi drugi opti principi su primenjivi.
* * *
Prekomerno povlaivanje ulima nije jedina oblast u kojoj moete primeniti samodisciplinu.
Pretpostavimo da imate naviku koju elite da ispravite; moda ste otkrili kako po navici
prekidate druge ljude dok govore i ponekad ih (ne dozvoljavajui im da zavre reenicu)
pogreno razumete. U isto vreme, ujutru ili popodne uz aj obino jedete slatke biskvite. Zato
odluujete da jednoj od ovih navika suprotstavite drugu; pravite ugovor sa sobom da ete
kada god ustanovite da ste po navici ili bez potrebe drugome upadali u re sebe liiti jednog
broja biskvita kad sledei put budete pili aj.
Kako biste ovoj vebi dali ozbiljnost, predlaem da odluku formuliete napismeno, otprilike u
ovoj formi:
Reen sam da u strpljivo sasluati druge; da u nastojati da razumem ono to nameravaju da
kau; da u priznati sebi svaku predrasudu koju njihove rei u meni izazovu; i da ih neu bez
valjanog razloga prekidati. Jednom dnevno, ako to okolnosti doputaju, proveriu ovo
vraajui se u mislima, a kada osetim da sam zanemario ovu odluku uskratiu sebi biskvite
kao pomo za buduu sabranost.
itava ideja ove vebe nije toliko da sebi uskraujete zadovoljstvo koliko da odloite neku
malu nagradu za sebe, ne zato to ima neeg loeg u nagraivanju, ve jednostavno da biste
razvili snagu volje i svoju sabranost. U nekim trenucima okolnosti e biti takve da ete morati
da sebi uskratite udobnosti i zadovoljstva na koje ste navikli i dobro odnegovana snaga volje
pomoi e vam da se nosite sa tim izmenjenim okolnostima.
Kao primer iz sopstvenog iskustva, pre mnogo godina bilo mi je teko da ustajem u odreeno
vreme svakog radnog dana, a u isto vreme sam svaku olju kafe zaslavao sa etiri kockice
eera. I tako sam odredio sebi tano vreme kada treba da ustanem, a za svaki minut kanjenja
uskraivao sam sebi po jednu kockicu eera u kafi. Tako mi se deavalo da sam pio kafu sa
pola ili etvrt one koliine eera od pre, a nekad bogami i bez eera.
Posle izvesnog vremena skoro svako jutro sam ustajao na vreme i istovremeno sam se toliko
odvikao od zaslaene kafe da mi je sada ona toliko odbojna koliko je nekada to bila
nezaslaena kafa.
Neki ljudi se protive metodi ugovora sa samim sobom; uglavnom je to zato to
samonametnuto uskraivanje brkaju sa nekom vrstom kazne. Uskraivanje nije kazna; ona je
pomo u vebanju sabranosti i samodiscipline, pre nego neto vano samo po sebi; ako se
suvie skoncentriete na uskraivanje, vae jedro postaje preveliko za va brod. ak i kada se
tek povremeno setite da primenite poveanu svesnost prema svojim opaanjima ili
postupcima i ak i kada tek povremeno primenjujete sistem ugovora sa samim sobom, ipak je
to dobar poetak za vas.
Negde u knjizi "Cezar umire" Talbota Mundija zapisano je:
Uinite jednu stvar pametno i uz to ete moda uraditi jo deset gluposti.
Ipak, sreni ste ako vam samo deset neuspeha bude stajalo na putu do uspeha.

Dakle, poenta je u tome da je umesto samokanjavanja zato to ste olabavili samodisciplinu,

bolje sebe nagraditi onda kada imate bolju samokontrolu. (I ovde opet postoji zbrka izmeu
samonametnutog uskraivanja kao podsetnika, sa jedne strane, i kao kazne, sa druge.)
Meutim, samouskraivanje ne funkcionie na isti nain kao samonagraivanje. Na primer,
ako ve jedete ta god elite i kad god elite, nagraujui sebe neim to volite da jedete vi
ete se samo prejedati. Ili ako ve puite kad god osetite potrebu, nagraujui sebe dodatnom
cigaretom postiiete vrlo slab ili nikakav efekat. Samo ako ve ograniavate svoje jedenje ili
puenje, samonagraivanje e imati efekta. Drugim reima, da biste koristili samodarivanje
morate prethodno sebi uskratiti neto to volite i potom sebi to vratiti onda kada smatrate da
ste zasluili.
* * *
Uz pismeno obeanje samome sebi i pismeni ugovor sa samim sobom imate izbor od dve
pomoi u samodisciplinovanju. Jo jedan nain je metod samopropitivanja, u kojem sebe
pitate imate li ili ne dovoljnu snagu volje da sebe ograniavate na poseban nain tokom nekog
perioda. Kao i ranije, mnogo je efikasnije ako sve to ima formu pismenog pitanja, a ne samo
usmenog.
Tako, na primer, pre nego to izaete sa prijateljima, mogli biste na paretu papira napisati:
"Imam li dovoljno snage volje da popijem najvie tri alkoholna pia tokom ove veeri?" A
kada se vratite kui dopiite "da" ili "ne".
Dalje, moete napisati: "Je li moja snaga volje dovoljna da se obuzdam od puenja svoje prve
cigarete pre 10 sati ujutru svakoga dana tokom naredne nedelje?" Na komadu papira moete
nacrtati kolonu od sedam kvadratia, u koje ete svakoga dana upisati odgovor.
Kao trei primer, moete svoje pismeno pitanje formulisati ovako: "Mogu li pokazati
dovoljnu snagu volje da se uzdrim od jedenja biskvita ili kolaa sa jutarnjim ili popodnevnim
ajem tokom narednih pet nedelja?" U ovu svrhu moete iskoristiti tabelu datu malo nie. Ona
ima pet kolona, svaka od sedam pravougaonika. U svaki pravougaonik moete upisivati ili
"da" ili "ne"; takoe svaki pravougaonik moete koristiti kao grafikon, ucrtavajui duu ili
krau crtu (nalik ivi u termometru) kako biste oznaili meru svoje uspenosti za taj dan.
Ova tabela nije zamiljena da bude matematiki precizna: sve to se od nje oekuje je da bude
pomo u samoposmatranju, tako da ako se setite da u nju upisujete i svaki trei-etvrti dan,
ona e opet ispuniti svoj zadatak.
Praktian rad
KONTROLA ULNIH ELJA
Odaberite jednu ili vie svojih slabosti u sferi ulnih elja kao predmet samodiscipline i
nainite pismenu odluku da ih iskoristite kao osnovu za razvijanje svoje snage volje tokom
narednih etiri-pet nedelja ili due. Moete svaku od slabosti koristiti po nedelju dana ili se
drati samo jedne tokom itavog perioda. Koristite metod obeanja samome sebi, ugovora sa
samim sobom, upitnika ili tabele kakvu ovde dajemo. Moda ne pijete alkohol, niti puite;
moda ne jedete mnogo slatkia i nemate nijednu od slabosti svojstvenih ljudskim biima koja
vas okruuju. Ali, sem ukoliko niste nadovek, mora postojati barem neka mala navika koju

moete iskoristiti, ne nuno zato to je to loa navika, ve zato to obezbeuje priliku za

praktikovanje samodiscipline.
nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

Poevi da praktikujete samodisciplinu unutar svoga svakodnevnog ivota, vi ne pokuavate

da sebe preko noi nainite nadovekom. Ne pokuavate da iskorenite sva svoja zadovoljstva,
niti nastojite da uklonite sve svoje obine, svakodnevne elje. Sve to nastojite je da razvijete
samo malo vie snage volje od onoga koliko je sada imate.
U vaem ivotu e, na ovaj ili onaj nain, biti discipline, bilo da to volite ili ne, bilo da to
planirate ili ne. Ako odbijate da sebi nametnete izvesnu disciplinu, postoji mnogo prirodnih
sila i mnogo drugih ljudi na ovome svetu koji e vam to uiniti umesto vas.
Spoljanja disciplina e vas ojaati ili oslabiti, ve u zavisnosti od vae reakcije na nju.
Samodisciplina, pametno upotrebljena, uvek e vas ojaati.

NOVEMBAR

Put ka poveanju svesnosti

Kroz celokupno Budino uenje provlai se jedna centralna tema, jedna fundamentalna
postavka, a to je stav da nijedno bie u ovome univerzumu ne poseduje fiksirano i
nepromenljivo sopstvo, duu ili ego. Ovo uenje -- uenje o nepostojanju sopstva -- jeste
centralna taka itave budistike nauke i njena najuoljivija karakteristika u odnosu na druga
uenja. Kada posmatramo praksu budizma (kao neto razliito od njegovog doktrinarnog
aspekta) nalazimo da je njezin osnovni cilj uvianje te injenice nepostojanja sopstva,
uvianje koje nas odnosi dalje od intelektualnog razumevanja uenja i postaje direktan prodor
do njegovog potpunog znaenja.
U okviru Plemenitog osmostrukog puta praksa ispravne sabranosti ima takvu vanost da se
naziva "jedinim putem", poto je kljuni sastojak svakog od ostalih koraka.

Zato, tek kada prva dva koraka Puta, ispravno razumevanje i ispravna misao, postanu proeti
sveu o bezsutinskoj prirodi posotjanja, tek tada oni postaju zaista efikasni na putu ka
oslobaanju. Slino je i sa naredna tri koraka, ispravnim govorom, ispravnim delovanjem i
ispravnim ivljenjem, koji mogu ostati tek na nivou spoljanjih manifestacija ukoliko ih ne
prati svest o nepostojanju sopstva. I opet, ispravan napor, esti korak na Putu, svoju
kulminaciju nalazi u naporu da se postane svestan injenice nepostojanja sopstva; i poslednji
korak nazvan ispravna koncentracija funkcionie potpuno samo u saradnji sa vebanjem
sabranosti. U tom smislu se, dakle, o ispravnoj sabranosti govori kao o jedinom putu ka
oslobaanju.
Ispravna sabranost u svom najjednostavnijem obliku jeste razvijanje i usavravanje normalne
sposobnosti panje, dok u svom viem obliku ukljuuje kontinuiranu, prodornu svesnost o
iluzornoj prirodi sopstva.
Da biste vebali sabranost u budistikom smislu rei morate nastojati da postanete potpuno
svesni svega to inite tokom stanja budnosti. Pre svega, morate pokuati da uvidite kako ne
postoji neko stvarno sopstvo koje ini te stvari, ve samo jedan stalno menjajui proces
telesnih stanja, oseanja, opaaja, determinanata (ili aktivnih faktora uma) i bazine
sposobnosti kognicije ili saznavanja.
Od samog poetka morate sami sebi priznati da je uspeh u svemu ovome iznad vaih
mogunosti. Meutim, ako vai napori u ovom pravcu i ne donesu nita drugo do da vas uine
svesnim sopstvenog odsustva svesnosti, ve time ste ostvarili jedan vrlo vaan cilj.
Drevni tekstovi opisuju razliite vebe sabranosti i to u etiri poglavlja, nazvana "etiri
temelja sabranosti", a to su:
1. sabranost panje u odnosu na telo,
2. detaljna sabranost panje na oseaje prijatnosti i neprijatnosti,
3. detaljna sabranost panje na trenutno mentalno stanje i
4. detaljna sabranost panje na sadraje svesti.
Neke od ovih vebi su predviene za neprekidnu, svakodnevnu upotrebu, a druge samo pod
posebnim okolnostima. A sve su usmerene ka postizanju one jasnoe uma koja nije samo
kljuna za neposredan uvid u stvarnost -- najvii cilj Budinog puta -- ve nam koristi i u
svakodnevnom ivotu.
Meu razliitim oblicima sabranosti panje na telo i fizike stvari uopte, jedan od najvanijih
jeste sabranost panje na disanje, u kojem se mirno posmatra proces disanja, bez ikakvog
intervenisanja i menjanja njegovog prirodnog ritma. Potpuni opis ove prakse pripada oblasti
ispravne koncentracije, osmom koraku Plemenitog osmostrukog puta, a poto se sedmi i osmi
korak u izvesnoj meri preklapaju, sabranost panje na dah se pojavljuje u oba. Kod ispravne
koncentracije ova se veba izvodi u potpunijem obliku nego kod ispravne sabranosti.
Drugi oblik fizike svesti koja se lako moe adaptirati za svakodnevne oklonosti jeste
svesnost poloaja tela. U sluaju najjednostavnije adaptacije ove vebe, gola panja se
usmerava ka poloaju tela u sadanjem trenutku, kako bi se otkrile bilo kakve neeljene
napetosti i time omoguila potpunija relaksacija i tela i uma. Kod naprednije primene,
posmatranje poloaja tela ima nameru da pripomogne u razbijanju iluzije o sopstvu. Svako
sredstvo koje naglaava uenje o nepostojanju sopstva i koje nam omoguuje da ga uoimo

kroz sopstveno iskustvo umesto samo teoretski vredno je panje, a svesnost poloaja tela je
jedno od takvih sredstava. Uporno praktikujui ovu vebu dolazimo do take kada nam se telo
sve manje prikazuje kao manifestacija takozvanog sopstva, ve se moe sve vie posmatrati
kao stalno promenljiv sled telesnih i mentalnih stanja.
* * *
Tako je svaki oblik iskustva potencijalno objekat sabranosti panje. Opaaji koji prate disanje,
razliite poloaje tela i svaku drugu vrstu aktivnosti zajedno ine glavnu sferu sabranosti
panje kao celine, dok se druga glavna sfera sastoji od mentalnih aspekata iskustva,
pozdeljenih za ovu priliku na oseaje prijatnosti i neprijatnosti, mentalna stanja i sadraje
svesti.
U pogledu prve od ovih grupa, oseaji ovde jednostavno oznaavaju prijatan, neprijatan i
neutralan sadraj fizikog i mentalnog iskustva. Ovaj oblik sabranosti je izuzetno vaan, jer
prijatnost u nekom iskustvu stvara uslove od kojih zavisi udnja za produenjem ivota i,
kada potom ta elja podstakne nastanak neraskidive vezanosti za sopstveni ivot, tada se
ivotni tok sa svom svojom patnjom obnavlja, snai i pokree.
Dalje, ta elja se sastoji od iracionalne elje i odbojnosti: one nastaju iz nepromiljenog
razmatranja prijatnih i neprijatnih objekata ula. Prijatnost nekog iskustva je ta koja -- ako joj
dozvolimo -- vodi do elje, vezivanja i svega ostalog to zavisi od vezivanja. Slino ovome,
bol neprijatnosti nekog iskustva je taj koji (opet, ako mu dopustimo) donosi elju da se bude
to dalje od te neprijatne situacije; ova "negativna elja" isto tako vodi do vezivanja.
to je to vezivanje jae, to je jae zadovoljstvo koje osetimo onda kada nam okolnosti dopuste
da uivamo u predmetima vezivanja; ali kada nam oni izmaknu, naa patnja je intenzivna isto
onoliko koliko je bilo i nae uivanje. vrsto se vezujemo za nae predmete vezivanja,
grevito ih drimo, i udimo da nam se vrate onda kada ih nema na vidiku; ali sve to od tog
vezivanja, dranja i udnje imamo jeste da kvarimo svoje uivanje i tugu zbog gubitka inimo
mnogo veom.
Ukoliko moemo da dostignemo ak i nepotpuno stanje nevezanosti, ako barem delimino
moemo da umanjimo greviti stisak kojim drimo stvari to nas usreuju, tim smo slobodniji
da u njima uivamo onda kada su nam dostupne i sposobniji smo da umanjimo oseaj gubitka
onda kada nestanu. Jedna od temeljnih postavki budizma je da emo pre ili kasnije morati da
se odvojimo od svega to nam je najdrae i to je jaa naa vezanost to e nam tee biti onda
kada taj trenutak doe.
Ali kada se vezanost jednom uspostavi, nije je mogue prekinuti filozofiranjem. Kada je
jednom elja uhvatila koren, ne moemo je iskoreniti teoretisanjem. Kada je oseajima
prijatnosti i bola doputeno da nas odvedu do udnje i kada je udnji doputeno da nas odvede
do vezanosti, time se produava lanac patnje; a ako taj lanac uopte nameravamo da
raskinemo, onda se mora raskinuti njegova karika koja se naziva oseaj. Ovo znai da se lanac
patnje mora napasti u taki koja se naziva oseaj prijatnosti-bola ili drugim reima u fazi
svianja-i-nesvianja, ljubavi-i-mrnje, elje-i-odbojnosti.
Moemo uoiti, dakle, da precizna svest o oseanju prijatnosti-bola ima vrlo veliku vanost.
To znai da ako moemo da posvetimo golu panju -- a to znai panju lienu svih
emocionalnih sklonosti i predrasuda -- naim oseajima prijatnosti i neprijatnosti, biemo u

stanju da ih na pravi nain vrednujemo i time da reagujemo (u smislu akcije i ne-akcije) u

skladu sa osnovnim ciljem naeg ivota i sa veom dozom nevezivanja.
* * *
Sada moemo prei na sledeu grupu vebi u sabranosti panje, detaljnoj svesnosti mentalnih
stanja. Sabranost panje na mentalna stanja jeste oblik samoposmatranja pri kojem treba
osvestiti dve stvari: nepovoljna mentalna stanja, tako da moemo njima da se pozabavimo, i
da otkrijemo one kvalitete koji su skriveni u nama, tako da ih moemo poboljati i razviti.
Osnovni princip Budinog puta jeste da uvek nastojimo da stvari vidimo onakvima kakve one
zaista jesu, da uvek radimo na istinskom uvidu. Otuda potreba za onom vrstom sabranosti
koja se naziva detaljna svesnost svakog pojedinanog mentalnog stanja. U drevnim spisima su
nabrojana razliita mentalna stanja, kao to su pohlepan i ne-pohlepan um, srdit i ne-srdit um,
rastresen um i skoncentrisan um. Kontemplacija stanja uma, otuda, kao to moemo videti,
jeste oblik samoispitivanja u kojem golu panju usmeravamo ka optem stanju sopstvenog
uma i to u odreenom trenutku, kako bismo bez naklonosti i predubeenja procenili u kojoj
meri su nepovoljna mentalna stanja prisutna u naem umu i, takoe, u kojoj meri su povoljni
mentalni faktori razvijeni.
* * *
Do sada smo razmotrili tri od etiri temelja sabranosti, a to su detaljna svesnost u odnosu na
telo, oseaje i mentalna stanja.
etvrti, detaljna svesnost sadraja svesti, sastoji se od razliitih oblika samoispitivanja, iji je
cilj da otkrije u kojoj meri su sadraji uma pod uticajem samorazumevanja i samoobuavanja.
Prvi meu sadrajima svesti koje treba pomenuti su odreene prepreke mentalnom razvoju
nazvane pet prepreka. To su: ulna elja, zlovolja, lenjost, gria savesti i skepticizam.
Va cilj u ovom obliku samoanalize jeste da uvidite koliko je svaka od ovih prepreka
zastupljena unutar vaeg mentalnog sklopa. Time nastojite da otkrijete koliki deo vae
mentalne i fizike aktivnosti je pod kontrolom vae elje za ulnim zadovoljstvima, a koliki je
pod uticajem zlovolje. Posmatrate sebe da biste ustanovili gde proputate da sebe usavrite ili
da li brinete zbog svojih postupaka u prolosti. I motrite na znake onog skepticizma koji bi se
mogao pretvoriti u odustajanje od namere da razumete. Svaki od ovih mentalnih faktora
predstavlja prepreku u napredovanju i sve dok ih ne upoznate i prepoznate u sebi ne moete
protiv njih nita ni da preduzmete.
U vezi sa sabranou panje na sadraje svesti zatim dolazi jedan oblik samoistraivanja iji
je cilj da na povrinu iznese u kojoj meri razumete da je svaki ivot lien trajne sutine, ega, i
koliko je to saznanje prodrlo u duboke slojeve vaeg uma, jer sve dok nain ivota ne doe u
sklad sa uenjem pravi napredak nije uinjen.
Zatim dolazi onaj oblik sabranosti uz pomo koje pokuavate da otkrijete prisustvo ili
odsustvo odreenih mentalnih elemenata koji se, budui da vas prikivaju za toak raanja i
umiranja, nazivaju okovima. Ovde moemo kroz primere pomenuti nekoliko tih okova.
Skepticizam je okov ba kao i prepreka za napredovanje, jer vas spreava da razmiljate izvan
okvira vaih sadanjih uverenja. Tendencija da se vrsto drimo uobiajenih obreda jeste

okov, jer ona naglasak stavlja na spoljanje stvari. Prepreka nazvana ulna elja jeste takoe i
okov, jer vas jurnjava za ulnim zadovoljstvima dri prikovanim za ta zadovoljstva; na slian
nain, okov zlovolje vezuje vas za one stvari koje mrzite. Ostali okovi su obmanutost (zato to
pothranjuje iluziju o sopstvu), nemir ili nezadovoljstvo i neznanje.
Prelazimo sada na sedam mentalnih faktora koji e vas, kada su do kraja razvijeni, odvesti do
konanog osloboenja. Istraujete obim u kojem je svaki od njih razvijen u vaem umu i kako
da ga razvijete do savrenstva.
Prvih meu tih sedam faktora prosvetljenja jeste sabranost panje u svojim najrazliitijim
oblicima, a naredni se naziva istraivanje ili sposobnost neprekidne provere i traganja za
pravom prirodom stvari. Kao trei se javlja energija, zatim interes (ponekad nazivan i
entuzijazam), a onda smirenost. Koncentracija -- sposobnost da mentalnu energiju fokusirate
na jednu jedinu taku i iskljuite sve ostalo -- dolazi kao sledea; na kraju imamo
ravnodunost, stanje potpune izbalansiranosti uma prema svim stvarima.
Poslednji koji e biti pomenut meu oblicima refleksije o mentalnim sadrajima vraa vas
upravo na poetak Budinog uenja, pravo do etiri plemenite istine. Tu je va zadatak da sebe
ispitate kako biste videli koliko je vae razumevanje etiri plemenite istine prodrlo do dubljih
slojeva vaeg mentalnog sklopa.
Tako, ako ste u situaciji koja ukljuuje patnju, vi tu situaciju koristite kako biste prepoznali
njezine korene koji se nalaze u elji; nastojite da elju napadnete na samom njenom izvoru; i
na taj nain uviate u kojoj meri sledite Plemeniti osmostruki put.
To je, dakle, nain na koji Budino uenje postavlja svoj sistem sabranosti panje. Moemo
videti da on u svojoj potpunosti pokriva ogromno polje i premda e u svakodnevici prosene
osobe biti sasvim malo prilike za svako vebanje koje zahteva izolovanje i tiinu, ipak e
postojati srazmeno irok dijapazon prilika za sve one oblike sabranosti koji se odnose na
uobiajene oseaje, mentalna stanja i mentalne sadraje onako kako se javljaju u svesti tokom
dana.
* * *
Imajui u vidu ovaj opti pregled budistikih principa sabranosti panje, razmotrmo sada malo
specifinije pitanje emocionalnih faktora uma.
Ako neto elite da kontroliete -- ta god da je -- to vie o tome znate lake e vam ta
kontrola poi za rukom. Ako nameravate da vozite kola, moete to initi uz minimum znanja
o radu motora sve dok kola ne prave probleme; ali ako ona stanu, daleko od pomoi, to znanje
e vam dobro doi i time e biti vee vae anse da ih ponovo pokrenete.
Isto je i sa vaim emocionalnim problemima. U ivotu moete prei samo mala rastojanja bez
emocionalnih problema i mada vam nije potrebno da ih razumete dok sve ide dobro, dotle
vam je potrebno sve mogue znanje o samom sebi onda kada doe minus faza. Moete li da
zamislite mehaniara koji nema jasnu predstavu o onome to se odigrava ispod haube motora?
Pa ipak, mnogi od nas ne razumeju ba najbolje ta se deava ispod nae sopstvene haube.

to bolje poznajete samoga sebe to bolje i to vai kako za znanje steeno samoposmatranjem,
tako i za ono steeno itanjem knjiga. Jedno nadopunjuje drugo; a to se naroito odnosi na
znanje o emocijama. Razmotrimo zato jednu emociju na teorijskom nivou.
Emocija se sastoji od svesti o telesnim promenama koje se odigravaju u odreenim
okolnostima. Uzmimo na primer okolnost straha. Kada postajete zaplaeni to zapoinje
nekom zastraujuom idejom u vaem umu. Ta zastraujua ideja uzrok je vae emocije
straha, a prati je strujanje kroz odreene veze vaeg mozga. Iz vaeg mozga to strujanje putuje
do lezda koje lue adrenalin i podstie ih da ga izluuju u krvotok. Va krvotok taj adrenalin
odnosi do razliitih organa vaeg tela. Adrenalin ima direktan uticaj na mnoge od tih organa;
na primer, kada stigne do vae jetre podstie je da u krvotok ubacuje dodatne koliine eera i
taj eer daje dodatnu energiju svakom miiu do kojeg dopre. Vae srce poinje da radi bre,
zenice vam se ire, a krv vam se bre zgruava u sluaju da ste ranjeni.
Uviate da svaka od ovih telesnih promena ima sasvim odreen znaaj tokom brze miine
aktivnosti; dodatno snabdevanje gorivom za miie, na primer, i bra cirkulacija koja podstie
to snabdevanje i uklanja otpadne materije veoma e vam dobro doi ukoliko beite ili se
borite, trite ili se penjete.
Potoje i nuzefekti. Na primer, kosa vam se malo nakostrei. To vam ne pomae, ali slina
reakcija pomae naim roacima na niim lestvicama evolucije. Ona pomae maki da
izgleda vea i stranija, te da time zastrai neprijatelja, a pomae i bodljikavom prasetu, jer su
mu bodlje zapravo vrlo dobro odbrambeno sredstvo.
Kada vam se kosa nakostrei, dakle, vi automatski reagujete na isti nain kao i ovi nai
evolucijski roaci; ali kod vas je to jedan prevazien mehanizam.
Telesne promene nemaju mnogo stvarnog znaaja, sem ako zaista treba da reagujete; ali ovo
nije cela pria. Civilizovan ovek najee ne reava svoje probleme onako kako su to inili
njegovi peinski preci, jer njegovi problemi i spoljanje okolnosti su drugaiji. Pa ipak,
njegove nesvesne reakcije su iste.
U veini sluajeva, kada se ovek uplai, borba ili bekstvo nee reiti problem, jer najee
nema vidljivog napadaa kojem bi se suprotstavio i nema mesta na koje moe pobei. A ipak,
telesne promene su iste.
Promene u vaem telu tokom trajanja straha, otuda, esto su sasvim neprikladne; i ne samo to,
one obino predstavljaju problem, jer se mnogo goriva isputa u va krvotok, potpuno
nepotrebno. Na taj nain mogu vas zadesiti razni fiziki i psihosomatski poremeaji, kao
posledica estih emocionalnih poremeaja.
Ali ni tu nije kraj prie. Tokom nekog emocionalnog poremeaja deava se da je razliitim
miiima neophodno obezbediti to vie energije -- nogama za beg, rukama za borbu -- i
arterije koje snabdevaju krvlju sistem za varenje se gre i suavaju. Kako bi se to vie goriva
transportovalo do drugih miia, miiima digestivnog trakta se uskrauje gorivo, a onda se
probavne aktivnosti zaustavljaju. Takav zastoj moe potrajati satima i uviate kako je lako da
se jave probavne smetnje kao posledica straha, ljubomore, besa ili oseanja inferiornosti.

Eksperimentom je pokazano da razliite emocije stvaraju otrove unutar telesnog sistema i da u

ekstremnim uslovima neke od modanih elija mogu biti privremeno ili trajno oteene
intenzivnom emocijom.
Vidimo, dakle, da je neka vrsta emocionalne discipline poeljna. Kakva je korist hemijskih
reakcija u telu izazvanih strahom ili ljutnjom kada vas neko uvredi preko telefona? Naravno,
one vam daju dodatnu snagu da telefon zavitlate kroz prozor, ali to ne reava problem. Ako se
neko zaljubi u filmsku zvezdu, srce e mu udarati jae kako bi mu omoguilo da zapone lov
na enku; ali u okolnostima savremene civilizacije gde taj lov zavrava -- ili gde poinje?
* * *
Postoje tri aspekta disciplinovanja emocija. Prvi aspekt je razvijanje navike samoposmatranja
u pogledu sopstvenog emocionalnog stanja -- drugim reima, detaljno posmatranje mentalnog
stanja. Drugi aspekt ukljuuje kontrolu ispoljavanja emocija onda kada se jave i to uz pomo
samodiscipline ili razvijanja snage volje. Trei aspekt stvar je razvoja novog skupa takvih
vrednosti da mnoge okolnosti koje su ranije izazivale odgovor u vidu straha, ljutnje,
samodokazivanja i tako dalje, sada to vie ne ine ili barem ine u manjoj meri.
Ne treba mnogo govoriti o potrebi za kontrolisanjem snanih emocija koje vode i do
spoljanjeg sukoba i do unutranjeg konflikta; njihove posledice su u oba sluaja bolno
oigledne. Rasna mrnja, religijske predrasude, politika zaslepljenost -- to su koreni mnogih
svaa meu pojedincima i meu narodima. Ambivalentna oseanja ljubavi i mrnje prema
drugima unutar porodice, kao i iracionalni strahovi i kompleksi, sve to izaziva neuroze i druge
mentalne poremeaje.
ekati da neki emocionalni problem dosegne kritine razmere pre nego to se njime
pozabavimo slino je ekanju dok se kapljanje iz cevi ne pretvori u poplavu. Budistiki metod
je neprekidno posmatranje jo onda kada je neka nepovoljna emocija u fazi "kapljanja" i
pozabaviti se njome na tom stupnju; jer kada ona stigne do faze poplave ve je nainjeno
mnogo tete, u nama i oko nas.
Ako pokuamo da se bilo kom ozbiljnijem emocionalnom problemu suprotstavimo
represivnom emocionalnom kontrolom, mi time stvarne uzroke ili potiskujemo u druge kanale
ili pojaavamo njihovo spoljanje manifestovanje; zato je za emocionalnu kontrolu potrebno
neto bolje nego to bilo kakav oblik povrinskog tretmana moe ponuditi.
Emocionalna kontrola mora poeti detaljnim posmatranjem mentalnog stanja. Uoavanje
ometajuih emocija u njihovim najblaim i najnenametljviijim oblicima je vrlo vano, jer ih je
nuno prepoznati pre nego to dostignu ozbiljnije razmere. Prepoznavanje je prvi korak ka
kontroli.
Ima, naravno, situacija u vaem svakodnevnom ivotu kada vam je potrebna velika snaga
volje da spreite davanje oduka emocijama. Nekada ste prisiljeni da priguite svoje emocije
ak i kada znate da e to priguivanje stvoriti tetnu napetost, napetost uma i tela.
U drugim sluajevima oseate da je apsolutno neophodno da date oduka svojim negativnim
emocijama, mrnji i zavisti, iako ih prepoznajete. Oseate da bez obzira na posledice ne
moete da se oduprete provali emocija.

ta je ispravno, a ta je pogreno? Ispravno i pogreno su konvencionalni termini koji nekada

zamagljuju pravi problem. Pravo pitanje je: ta ini manju tetu na duge staze? Morate ili
ouvati kontrolu po svaku cenu -- i to je, prema nekim kriterijumima, prava stvar koju treba
uiniti -- ili morate popustiti i pogrenoj emociji dati oduka.
Odgovor, barem delimian, jeste da to god da uradite, morate to uraditi sa, za okolnosti u
kojima se nalazite, to je mogue potpunijom sveu. Ako morate da popustite i otvorite
ventil za emocije, ako morate da reagujete na svoju ozlojeenost, samosaaljenje, zavist ili
bilo ta drugo, trebalo bi da budete toga svesni u to je mogue ranijoj fazi. Na taj nain ete i
ostvariti izvesnu kontrolu nad ovim procesom; no, ako krenete da sebe opravdavate ili
obmanjujete o prirodi oseaja kontrola je nepovratno izgubljena.
Morate, naravno, imati u vidu i posledice svoga postupka na druge i sa te take gledita
emocionalna provala je esto sasvim pogrena. Sa jedne strane -- iz perspektive vaeg
sopstvenog razvoja -- bolje je biti potpuno svestan onoga to inite i zato to inite, makoliko
to konvencionalno gledano bilo pogreno, nego da inite konvencionalno ispravnu stvar a da
ni sami ne znate zato.
Kada su vam emocije suvie jake i dopustite im da se ispolje, to ispoljavanje se moe smatrati
neuspehom; ali poto ste vi jedno obino ljudsko bie a ne nadovek, takvi neuspesi e se
dogaati s vremena na vreme. Ako sebe vebate u detaljnom posmatranju svoga mentalnog
stanja, takvi neuspesi e se dogaati sve ree i ree. Najvanije je da postoji napredak.
* * *
Iz svega to je do sada izneto vidite da put napredovanja u budistikom smislu jeste put
poveane svesnosti, koja vodi od line svesti do stanja izvan line svesti, do one egzistencijeizvan-egzistencije koja se naziva Neuslovljeno.
Sa izvesne take gledita, otuda, moete rei da se put poveane svesnosti sastoji uglavnom
od intenziviranja svesnosti, s jedne strane, i njenog proirenja, sa druge.
Razmotrimo to na sledei nain. U nekim situacijama svesnost treba da bude intenzivirana, ali
ne i proirivana. Ako popravljate osetljivi deo nekog mehanizma, kao to je asovnik, vaa
svest treba da je skoncentrisana i potrebno je da budete svesni samo malog broja ulnih
utisaka, onih koji pokrivaju samo one relevantne za va rad, a iskljuuju sve ostale. To znai
da vaa svesnost mora biti intenzivirana, ali ne i proirena.
U nekim drugim okolnostima vaa svest treba da obuhvati vrlo iroko polje ulnih utisaka.
Ako vozite kola pri vrlo gustom saobraaju, na primer, zaista je neophodno da budete svesni
velikog obima ulnih utisaka, ne koncentriui se iskljuivo ni na jedan od njih. Treba da
budete svesni kola ispred vas, peaka koji prelaze ulicu, vozila koja vam dolaze u susret ili
izlaze iz bonih ulica, a naravno i svega drugog to bi moglo predstavljati opasnost. Moda uz
sve to imate i brbljivog saputnika kraj sebe ili na zadnjem seditu ili, pak, nemirno dete.
Svi ovi faktori, a katkada i neki drugi, zahtevaju da svoju panju proirite na vrlo veliko polje
svesnosti: vaa svet treba da je proirena, ali ne i skoncentrisana. Ona mora biti na odreeni
nain intenzivirana a i proirena, tako da odravate visok nivo budnosti, ali nije intenzivirana
u odnosu na bilo koji objekat ili na bilo koju taku na takav nain da iskljuuje sve druge.

I dok neke stvari koje obavljate zahtevaju izvestan nivo budnosti ili svesnosti, mnogo je
drugih aktivnosti koje obavljate uz sasvim malo ili nimalo svesnosti. Te aktivnosti su
uglavnom one stvari koje inite po navici.
Kod bilo koje navike vaa svest ima tendenciju da potone na nii nivo i zato malo ili nimalo
ne razmiljate o svrsi te aktivnosti ili nainu na koji je obavljate. Ona zadobija mehaniki
karakter. U velikom broju sluajeva to je dobra stvar, jer vas oslobaa da svoju svest posvetite
vanijim aktivnostima. Ali ako je suvie mnogo vaih optih aktivnosti zasnovano na
navikama, onda i itav va ivot pokazuje tenedenciju da sklizne u jednu nesvesnu rutinu.
Kada se odluite da iskorenite neku lou naviku, morate prvo shvatiti da vi verovatno
odravate neke od svojih navika, dobrih ili loih, uglavnom zato to vam pruaju neki oblik
zadovoljstva.
Pre nego to ponete da primenjujete samodisciplinu na naviku, moe takoe biti korisno da
je analizirate kako biste ustanovili da li vam ona prua neko zadovoljstvo, zadovoljstvo koje u
nekim sluajevima moda nije vidljivo na povrini. I ako ste u ovome uspeni, onda moe biti
nuno da pronaete nain da isto to zadovoljstvo postignete na neki drugi nain.
O svemu ovome nije mogue govoriti mnogo vie od optih napomena. Poenta je da ete
moda ustanoviti kako samodisciplina sama nije uvek adekvatna u pokuaju da se iskoreni
loa navika i da je u mnogim situacijama nuno razvijati pojaanu svesnost sopstvenog uma -njegovih skrivenih motiva, ne do kraja priznate pohlepe, mrnje i obmanutosti -- kako bi se
raskrio teren na kojem e samodisciplina moi efikasnije da deluje.
U svakoj vrsti mentalne nege bolje je raditi na jednom generalnom poboljanju mentalnih
funkcija kao veline, nego posvetiti suvie velik napor jednoj izolovanoj karakteristici. Postoje
izuzeci, naravno, kao na primer kada je ta karakteristika toliko loa da opravdava
skoncentrisani napor.
* * *
Mnoge vae navike nemaju naroit moralni znaaj i igraju malu ulogu u jaanju ili slabljenju
mentalnih funkcija. Kada vozite kola, na primer, vae mehanike reakcije na situaciju na putu
-- saobraajne znake, psa koji pretrava ulicu i tako dalje -- nemaju moralni znaaj. Ali
ponekad, moda, na guvu u saobraaju reagujete nestrpljenjem ili i nesvesno postanete ljuti
na peake koji nepaljivo prelaze ulicu. Nestrpljenje i ljutnja su vae rekacije po navici, sa
kojima treba da se pozabavite, ne samo zato to vas one ometaju, ve i zato to su navike.
Postoje i drugi primeri nepromiljenih ili mehanikih reakcija na koje treba obratiti panju,
uglavnom zato to su vam prele u naviku. Recimo, navika da se alimo na vreme, na porast
trokova ivota, na ono to drugi ljudi ine ili proputaju da uine. Sutina je u tome da kada
se alite na takve stvari, to moda inite kao automatski ili mehaniki odgovor na svoj oseaj
neprijateljstva. U naem sadanjem kontekstu, problem lei u mehanikoj prirodi tih
alopojki, u tome to ih izgovaramo po navici: vae primedbe mogu biti opravdane, a moda i
ne, ali to je druga stvar, koja sa take gledita koju razmatramo ima drugorazredan znaaj.
Naravno, potreban vam je izvestan ventil za vae emocije, ali ovakav ventil koji dolazi po
navici ili bez razmiljanja pretvara se u prepreku mentalnom razvoju, jer potiskuje sabranost
panje i va um upada u koloteinu.

Zato treba nastojati da razvijemo stav posmatranja svojih reakcija i postupanja direktno
suprotno od starog, mehanikog naina reagovanja. Ako poelite da usled besa podignete
glas, pokuajte da govorite tie. Ako osetite impuls da se okrenete bez rei, pokuajte da
ljubazno odgovorite. Ako osetite elju da uzvratite na napad, verbalno ili na drugi nain,
pokuajte da reagujete na prijateljski nain.
U takvim situacijama ono to treba initi je direktno suprotno automatskom. mehanikom,
naviknutom odgovoru. I time ete pomoi slabljenju i slamanju ometajuih mentalnih faktora
i ujedno svoj um nainiti istananijim.

Praktian rad 1
PROCENA STEPENA SABRANOSTI
Razmotrimo sada neke od glavnih faktora svakodnevne sabranosti panje, ne vie na
teorijskom ili apstraktnom nivou, ve kroz specifinu primenu na sopstveni stupanj mentalnog
razvoja. Upitnik koji sledi e vam pomoi da procenite one sfere u sopstvenom ivotu u
kojima ste nainili izvestan napredak, a sa druge strane i one na koje je neophodno da
primenite vie panje i samodiscipline. Za ovu priliku, pitanja emo ograniiti na mentalne
faktore opisane kao prepreke mentalnom razvoju. Da pogledamo, dakle, koja su to pitanja:
Koliki deo moje mentalne i fizike aktivnosti je pokrenut eljom za ulnim zadovoljstvma?
(Nemojte odmah zakljuivati kako ovo pitanje podrazumeva apsolutnu osudu elje za ulnim
uivanjem. Svakako da je takva elja opisana kao prepreka mentalnom usavravanju, ali nju
treba posmatrati u odnosu na va celokupan nain ivota. Ako imate porodicu, ne moete se
potpuno izolovati i odvojiti od onih ulnih uitaka koji su normalni za vau ivotnu situaciju.
Tokom radnog dana ne moete obaviti svoj celodnevni rad bez ikakvog podsticaja u vidu
nekog zadovoljenja ula, sem naravno ako niste nadovek. Ako ivite kao monah, stvar je
sasvim drugaija. Otuda je ovo pitanje samo podsticaj sabranosti, vrsta pomoi vama da
procenite sopstevnu elju za ulnim uivanjem u okviru vae trenutne ivotne situacije. Ono
vam posebno moe pomoi da shvatite da li ta elja u vama izaziva sebinost ili donosi neke
druge probleme ljudima koji vas okruuju.)
Je li moje napredovanje usporeno mojom lenjou? (Normalan ivot zahteva jako mnogo
truda na ovaj ili onaj nain: student, u ovom tehnolokom dobu, mora nauiti mnoge vetine,
a esto oni koji rade, nastavljaju posle posla da se usavravaju, dok domaica esto mora da
preuzme i neki dodatni posao kako bi popravila finansijsku situaciju svoje porodice. Niko ne
moe rei da su ti ljudi lenji. Ali potreba za ulaganjem napora esto dolazi spolja, iz potrebe
za novcem ili za uklapanjem u trenutne okolnosti. Lenjost posmatrana kao jedna od prepreka
u unutranjem napredovanju znai odsustvo samonametnutog napora usmerenog ka
unutranjem razvoju, za razliku od napora koji zahtevaju okolnosti.)
Da li ikada uhvatim sebe obuzetog pokajnikim mislima, kako jalovo i s oseanjem krivice
prebiram u glavi o stvarima uinjenim i onim proputenim da ih uinim?
Da li je moj um ikada obuzet skepticizmom? (Iako Budino uenje uvek insistira na tome da
sopstvena uverenja, ali i nove ideje uvek prihvatamo sa izvesnom dozom skepse i da ih stalno
proveravamo u odnosu na okolnosti koje se neprekidno menjaju, ono podjednaku vanost daje

i otvorenosti uma i razumnom stupnju prijemivosti. Skepticizam, koji je jedna od prepreka

mentalnom razvoju, treba razumeti kao krutost uma, koji je izgubio sposobnost
samopreispitivanja.)
Odgovarajui na sva ova pitanja, uzimajte ih jedno po jedno i razmatrajte ih u slobodno vreme
tokom nekoliko dana, kad god vam va dnevnim raspored to doputa. Potom preite na drugo,
doputajui svakom pitanju da pokrene tokove misli koji e nivo vaeg samorazumevanja
sputati sve dublje i dublje.
Drugi nain je da pronaete neko osamljeno mesto i posvetite izvesno vreme itavoj ovoj
grupi pitanja. Neki hipnoterapeuti su preporuivali jednu tehniku koja se moe koristiti u
ovim okolnostima. A ona se sastoji u sledeem:
Objanjenja radi, zamislite da radite u otpremnom odeljenju velike robne kue i da vam je
zadatak da stavite nalepnicu i na njoj adresirate poiljke jednu po jednu, onako kako vam
dolaze na pokretnoj traci. Jedan predmet je, recimo, toster, drugi je podna prostirka, a trei
lonac.
Sve to treba da uradite je da stavite nalepnicu na pakete i ispiete adresu. Ne treba da
komentariete kvalitet tostera ili da nabrajate njegove nedostatke. Va zadatak nije da odredite
je li prostirka dobro uraena i lepa ili ne, niti se oekuje da date lino miljenje o loncu.
Sada zamislimo da lepite nalepnice, ne na pakete to vam pristiu pokretnom trakom, ve na
misli koje se javljaju u procesu razmatranja gore navedenih pitanja o pet prepreka. Postavljate
sebi jedno po jedno pitanje i pustite da misli slobodno teku. One, naravno, nee tei
pravolinijski: mnoge nepovezane ideje e se javiti i skrenuti vau panju sa centralnog pitanja.
Ali ako moete bez emocija da imenujete barem neke od misli onda kada se pojave
razvijaete onu vrstu sabranosti panje koja se naziva detaljna svesnost mentalnih sadraja.
U idealnom sluaju, panja koju poklanjate mislima u trenutku dok se javljaju trebalo bi da
bude dovoljna da identifikuje njihovu emocionalnu obojenost, ali ne treba ii dalje u
emocionalno komentarisanje ili kritikovanje. Na etiketama koje stavljate na misli trebalo bi da
pie, na primer: nestrpljenje, plemenitost namere, zavist, uznemirenost, blagonaklonost i
velikodunost, uzbuenje, nesebinost i tako dalje. Na nalepnicama nema prostora da dopiete
dobro ili loe, da sebi estitate ili sebe osuujete.

Praktian rad 2
KONTROLA UZNEMIRENOSTI
Postati napet u stresnoj situaciji je veoma lako; ostati smiren i neokrznut uzbuenjem je teko.
A ono to je teko zahteva izvestan trening, ne samo na nivou miine relaksacije, ve i na
mentalnom nivou. Metodi miine relaksacije imaju veliku vrednost u ostvarivanju opteg
stanja oputenosti i uma i tela, jer su um i telo u interakciji; ali miina relaksacija mora biti
dopunjena mentalnom relaksacijom.
Razmotrimo, zato, kako na najbolji nain moete prii problemu napetosti na mentalnom
nivou. Da biste to uradili morate, naravno, ii jo dalje od same napetosti; morate otii do

faktora koji uzrokuju napetost uma. A njih moemo grubo definisati kao uznemirenost,
ogorenje i samoisticanje. Oni izviru iz onoga to budizam naziva tri korena moralnog zla -sebinost, odbojnost i obmanutost. Zato, uzmimo jedan od njih - uznemirenost -- kao osnovu
vebanja sabranosti panje.

KONTROLA UZNEMIRENOSTI

nedelja 1

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

ponedeljak
utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

Tokom etiri ili pet nedelja, dakle, usredsredite se na posmatranje situacija koje vas ine
uznemirenim i razmotrite da li ta uznemirenost izvire iz sebinosti, pogrene procene, oseaja
inferiornosti ili izvesne zbrke u razmiljanju. Ako moete da posmatrate sopstveni tok misli
tokom neke situacije, to e vam veoma pomoi, ali najee ete to biti u stanju tek kasnije. U
oba sluaja, meutim, analitika introspekcija e automatski doprineti izvesnom stepenu
kontrole nad buduim sluajevima uznemirenosti.
Pokuajte da to posmatranje primenite kako na male i skoro neprimetne sluajeve, tako i na
ona vrlo upadljiva stanja uznemirenosti. Napravite tabelu kao to je ovde data, upisujui u
odgovarajue dane due ili krae linije, ve prema vaoj svakodnevnoj uspenosti u ovom
obliku samoposmatranja.

DECEMBAR

Dostizanje spokojstva
Krajnji cilj budizma moe se oznaiti na razliite naine. Moemo ga oznaiti kao potpuno
izbavljenje od patnje, dostizanje Neuslovljenoga, razaranje samoobmane ili potpuno

prosvetljenje. Ta odreenja su sva neadekvatna; tanije, ona su podjednako pogrenja i

podjednako ispravna.
Za ovu priliku moemo smatrati da je krajnji cilj potpuno izbavljenje od patnje. Budino
uenje kae da je izvor patnje ono temeljno neznanje ija je osnovna manifestacija
samoobmana, pogreno uverenje u postojanje jednog nepromenljivog sopstva; a da bismo se
oslobodili patnje neophodno je da se oslobodimo te pogrene prestave. To znai, drugim
reima, da je potrebno postii direktan uvid u pravu prirodu stvarnosti. Dakle, poto patnja
zavisi od neznanja, oslobaanje zavisi od uvida.
Meutim, naih est ula mogu da proniknu samo u prirodu relativne egzistencije; ona ne
mogu da dopru do krajnje stvarnosti koja lei iza toga. Da bismo pronikli u krajnju stvarnost
potrebna je jedna via sposobnost, a ta via sposobnost je uvid.
No, pre nego to krenemo dalje, moe biti od koristi ukoliko definiemo dva pojma koja su
esto u upotrebi, ponekad prilino slobodno, kao da su meusobno zamenjiva. Ta dva pojma
su koncentracija i meditacija; a poto razliiti ljudi u njih smetaju razliita znaenja, moramo
definisati ta pod njima podrazumevamo u ovom kontekstu.
Jedan od faktora uma za koji se smatra da ini deo toka svesti jeste, prema budistikoj
terminologiji, skoncentrisanost. Njegova uloga je da iz svesti iskljui sve opaaje koji nisu
relevantni za fokus svesti u svakom pojedinanom trenutku. Kod obinih stanja uma njegova
funkcija ima mali prioritet, tako da se skoncentrisanost javlja tek povremeno; ali, u posebnim
mentalnim uslovima i kao rezultat vebanja ovaj faktor se moe jako razviti i moe biti vrlo
postojan. Tada se on naziva koncentracijom.
Re koncentracija, otuda, ima u budizmu vrlo ogranieno znaenje, dok meditacija pokriva
mnogo ire podruje.
Poslednja tri koraka Plemenitog osmostrukog puta su ispravan napor, ispravna sabranost i
ispravna koncentracija i oni se grupiu pod optin nazivom meditacija. Termin meditacija u
ovom znaenju znai razvijanje normalne sposobnosti panje i to uz pomo njezine
sabranosti, kao i razvijanje faktora uma koji zovemo skoncentrisanou do nivoa isprave
koncentracije. Koncentracija se ovde, dakle, smatra posebnim oblikom meditacije.
Razmotrimo sada meditaciju u odnosu na um. Um nije u stanju da neposredno uoava
stvarnost. On sve stvari razmatra kroz ideje i pojmove; on traga za uzrocima, kao i za
slinostima i razlikama; on spekulira, uporeuje i izvlai zakljuke; on funkcionie u
opozicijama, suprotstavljenim parovima ideja.
Otuda jedna forma meditacije koristi ove procese vezane za ideje da probudi direktan uvid u
stvarnost i ona se zove meditacija uvida. To je mentalni proces u kojem se mentalni i fiziki
fenomeni analiziraju kako bi se uoila njima svojstvena nepostojanost, njihova nesposobnost
da nas trajno zadovolje i odsustvu bilo ega trajnog u njima. Meutim, proces meditacije
uvida moe biti uspean jedino kada je um u stanju izuzetno izotrene koncentracije. U
takvom stanju svi ometajui faktori uma su po strani.
Da bi se proizvelo takvo ekstremno stanje mentalne koncentracije -- drugim reima, da se
potpuno iskljuili neeljeni faktori uma -- koristi se jedan drugi oblik meditacije ili mentalnog
razvoja; on se naziva meditacija koncentracije.

Dakle, odvojeno od onih oblika mentalne nege ili meditacije koji se javljaju u estom i
sedmom stupnju Plemenitog osmostrukog puta (ispravan napor i sabranost), u naem
kontekstu postoje dve forme meditacije i to:
1. meditacija koncentracije, proces dovoenja uma u naroito stanje neophodno za postizanje
uvida i
2. proces dostizanja uvida uz pomo meditacije uvida.
U procesu meditacije koncentracije kao polazna taka uzima se odreeni objekat i njegova
funkcija je da poslui kao poetna taka za fokusiranje mentalnih energija. To je kao mesto
susreta grupe ljudi pre nego to krenu na zajedniko putovanje i to mesto nema posebne veze
sa njihovim krajnjim odreditem.
Meu mnogobrojnim objektima koji se koriste u praksi koncentracije jedni su prikladniji
ljudima odreenog temperamenta, a drugi nekim drugima. Neki su predvieni kao isti
objekti koncentracije, dok drugi imaju i sekundarnu funkciju isticanja nekog aspekta Budinog
uenja ili kroenja odreenih faktora uma.
Kao primer za ovo drugo, jedna budistika veba uzima pojam dobrote kao objekat
koncentracije. Kod ove meditacije stvarate elju da vi i vai prijatelji budete sreni, a onda tu
elju postepeno irite sve dok ne obuhvatite sva bia u univerzumu. vrsto ustalivi u svom
umu ovu elju da sva bia budu srena, time ujedno pomaete da u sebi uklonite pohlepu,
sebinost i zlovolju.
Ponekad se neka neprijatna stvar, kao recimo le, uzima kao objekat koncentracije.
Sekundarne funkcije ovako neprijatnog objekta koncentracije su da pomogne u prekidanju
vezanosti za ulna uivanja, da naglasi injenicu kako je propadanje svojstveno svim stvarima
u ovom svetu relativnosti i da formira predstavu kako to to propada nije stvarna priroda bia.
Drugi esto korien predmet koncentracije jeste proces disanja, a ponekad se koriste i okrugli
predmeti, nalik disku, u razliitim bojama.
Mogui su razliiti stupnjevi ili dubine koncentracije, a na najviim nivoima postiu se stanja
koja se nazivaju zadubljenjima.
Postoji nekoliko stanja potpunog zadubljenja i u svakom od njih oni intelektualni faktori uma
su potpuno stiani. U tim zadubljenjima um dostie vrhunac unutranje svesnosti i krajnje
stanje smirenosti, ali poto su intelektualni faktori uma uspavani, u njima se ne moe postii
uvid. I dok je stanje mentalne stianosti vrlo vano, pravi cilj prakse koncentracije jeste
dovesti um u stanje iz kojeg se moe roditi uvid.
A taj uvid, to prosvetljenje, postie se kroz vebanje odreenih faktora uma, ba kao to
plamen nastaje kada kresnemo drvce o hrapavu stranicu kutije ibica. Plamen se pre toga nije
nalazio u drvcetu, niti u kutiji, a nije ni u tranju izmeu to dvoje; on nastaje onda kada se to
troje nae na jednom mestu.
Na isti nain, uvid nije u intelektualnim faktorima uma, ali nastaje onda kada se ti faktori
usmere ka fenomenu egzistencije.

Drvce nee proizvesti plamen ukoliko je vlano ili ako je stranica kutije ibica ve istroena, a
ni ako je snaga trenja nedovoljna. Isto tako, uvid ne moe nastati ako mentalni uslovi za
njegov nastanak nisu odgovarajui.
Sada uviate da je funkcija meditacije koncentracije da stvori neophodnu smirenost u kojoj
meditacija uvida moe da dejstvuje.
* * *
Razmotrimo, primera radi, proces koncentracije na disanje. Poinjete tako to ste svesni svog
daha, fokusirajui svoju panju na ivicu nozdrva, taku na kojoj oseate trenje vazduha. Zatim
poinjete da brojite, jedan za udah, dva za izdah, tri za sledei udah i tako dalje do deset.
Zatim kreete ispoetka, od jedan. Na ovome stupnju odbrojavate u trenutku kada zavravate
udah ili izdah (ne na poetku), jer na taj nain lake spreavate um da ne odluta.
Kada, posle niza sedenja, moete uz pomo brojanja da zadrite um od lutanja, poinje druga
faza. Poinjete da registrujete svaki udah i izdah na poetku (a ne na kraju). Na ovaj nain
manje panje posveujete brojanju, a vie samom disanju. Kada moete da ovaj metod
koristite a da vam um ne luta, spremni ste da odloite brojanje. Poinjete da pratite svaki dah,
bez brojanja, kroz nozdrve i u dubinu plua, zatim nagore sve do nozdrva.
Poto ste uspeli da ovo uvebate i da vam um ne odluta na neto drugo, spremni ste za sledeu
fazu, kada panju fiksirate na nozdrve. S panjom tako fiksiranom, uite da postanete svesni
itavog ciklusa disanja, do u dubine plua i natrag, a da zapravo ne sledite tok udaha i izdaha.
Tokom ovog stupnja disanje kao da postaje sve tananije i neprimetnije, sve dok vam se na
kraju na uini da je potpuno prestalo. Ovo prividno prekidanje disanja je jedan vaan korak u
itavom procesu.
Konano dostiete novo stanje uma, za koje ne postoji adekvatan opis. Razliiti meditanti su
ga uporeivali sa biserom, oblakom, tokom, punim Mesecem ili sjajem zvezde; ali nita nam
od toga mnogo ne govori o njemu.
Koncentracije je prela sa objekta na jedno bezobjektno stanje i uli ste u mentalno stanje koje
se naziva prvim zadubljenjem. Za posmatraa sa strane ini se kao da su vam prestale sve
funkcije, ali um je na vrhuncu svesnosti. Sva fizika ula su privremeno prestala da alju
informacije do uma. Meutim, dva intelektualna faktora uma koji se nazivaju zamiljanje i
razmiljanje u prvom zadubljenju su jo uvek aktivna, ali samo u manjoj meri, dok su druga
dva faktora uma, skoncentrisanost i zanimanje aktivniji.
Na sledeem stupnju ulazite u drugo zadubljenje, gde zamiljanje i razmiljanje privremeno
sasvim prestaju da funkcioniu, dok zanimanje postaje intenzivno do nivoa ushienja.
Tree zadubljenje je dostignuto onda kada faktor uma ushieno zanimanje nestane i um ue u
stanje nazvano spokojno blaenstvo.
Tada u etvrtom zadubljenju element blaenstva bledi i kao mentalno stanje ostaju savreno
fokusirana misao i spokojstvo.

Razvijajui se iz etvrtog zadubljenja, mogu nastati etiri via zadubljenja. Ona se nazivaju
sferamaneogranienog prostora, neograniene svesti, nitavila i ni-opaanja-ni-neopaanja.
Mada ovi nazivi izledaju tek kao besmislene rei, oni ipak oznaavajau dobro definisana
stanja uma koja su, meutim, izvan dosega razumevanja intelekta.

I sada, iako ste dosegli uzviena mentalna stanja etiri zadubljenja i etiri via zadubljenja,
ipak nista dostigli onaj uvid koji je cilj itavog procesa meditacije.
Kada se osvrnete na itav preeni put vidite da je to bila veba u meditaciji koncentracije, dok
njoj srodan proces meditacije uvida jo uopte nije stupio na scenu.
Meditacija koncentracije sama po sebi ne stvara uvid: ona samo obezbeuje neophodne
uslove u kojima je mogu uvid. A funkcija je meditacije uvida da proizvede sam uvid.
Iako su zadubljenja veoma suptilna i vrlo koncentrisana mentalna stanja, ona ne pruaju prave
uslove u kojima meditacija uvida moe da obavi svoj deo posla. Razlog za to je to se u
zadubljenjima intelektualni faktori uma smatraju nedelotvornima, dok su u njima niem stanju
faktori uma kao to su zamiljanje i razmiljanje jo uvek aktivni.
Dok zadubljenja imaj svoju ulogu u postizanju i uvrivanju opte smirenosti uma tokom
priprema za trenutak kada e se pojaviti uvid, meditacija uvida se praktikuje u mentalnom
stanju koje prethodi zadubljenjima -- onda kada su intelektualni faktori uma jo uvek potpuno
aktivni.
Meditacija uvida sastoji se od analize i kontemplacije razliitih fenomena egzistencije. Nekad
se ovaj relativan univerzum analizira i kontemplira kao celina i to kroz njegove tri osnovne
karakteristike, a to su njegova stalna promenljivost, nemogunost da nas trajno zadovolji i
odsustvo bilo kakve trajne sutine u njemu. Nekad se analizira ovaj "um-telo" organizam koji
nazivamo ivim biem i to razlaganjem na njegovih pet sastojaka, u kojima se ne moe
pronai nikakav ego ili sopstvo. To bie se kontemplira kao jedan neprekinuti tok "bivanja",
bez ikakvog statinog, nepromenljivog bia u njegovom sreditu. I opet, zadubljenja, uzviena
stanja svesti se kao takva analiziraju i nalazimo da su ona nita drugo do stanja uma koja
stalno nastaju i nestaju, da ona jo uvek ne dopiru do one krajnje stvarnosti koja lei izvan ove
svakodnevne egzistencije.
Tako je itav proces meditacije uvida usmeren ka zadatku da nas uveri u privid ovog sveta
relativnosti, kako bismo raistili teren za pojavljivanje Neuslovljenoga.
Konano, uma izuzetno fokusiranog, ali sa intelektualnim sposobnostima koje jo uvek
funkcioniu, proces meditacije uvida stvara iskru uvida u krajnju stvarnost svih stvari. Tako
ugledamo prvi odblesak Neuslovljenoga -- egzistencije s one strane egzistencije, sree s one
strane sree.
Ali posle tog prvog uvida moraju uslediti druga tri, svaki prodorniji od prethodnog, pre nego
to se postigne veliko probuenje. Svaki od tih uvida donosi dalju viziju stvarnosti, sve dok se
konano ne doe do Neroenog, Nenastalog, Nesloenog.

I sad se postavlja pitanje do koje mere vi i ja moemo praktikovati budistiku meditaciju u

urbi i vrevi nae zapadnjake svakodnevice? Zbog spoljanjih uslova, obino je puna praksa
koncentracije mogua u monakom ivotu, dok su u obinom, problemima bremenitom
svetovnom ivljenju neophodni vreme i mir uglavnom nedostupni. U veini sluajeva time je
puna praksa koncentracije onemoguena u odreenim uslovima.
Pa ta onda moemo uiniti? Treba li da odloimo praktikovanje ovog osmog koraka na
Plemenitom osmostrukom putu za neko budue vreme kada emo, nadamo se, biti u stanju da
pronaemo idealne okolnosti? Svakako da u preostalih sedam koraka ima dosta toga to e
nas zaokupiti. za veinu nas ima dosta prostora za poboljanje naeg razumevanja i kvaliteta
naih misli -- prva dva koraka na Putu -- i mada generalno praktikujemo ispravan govor,
delovanje i ivljenje, mi jo nismo uzdigli svoj moral sa nivoa spoljanjeg prilagoavanja na
nivo potpunog saoseanja sa drugima. U domenu vebanja volje (ili ispravnog napora) svi mi
imamo jo tota da uradimo, dok na ogromnom podruju sabranosti panje ponekad oseamo
kako smo posao jedva i poeli.
Meutim, kakve god da su nae okolnosti i kakav god da je na cilj, dostizanje veeg stupnja
smirenosti je od sutinskog znaaja.ak i ako nam je cilj da samo malo poveamo sopstvenu
sreu u svakodnevnom ivotu, sposobnost da ostanemo imuni na nevolje oko nas postavlja se
kao primarno znaenje smirenosti. Razmiljajui o smirenosti u tom smislu, mnogo je koraka
koje moemo preduzeti u okviru svojih svakodnevnih aktivnosti.
Budino uenje ukazuje na velik broj mentalnih ogranienja i unutranjih prepreka koje
ometaju pravilno funkcionisanje uma i otuda stoje na putu ka smirenosti. Meu njima su
skepticizam, obmana o postojanju sopstva i zlovolja; o njima se govori kao o paralizujuim
neistoama uma.
Razmotrimo sada ove prepreke jednu po jednu, poev od skepticizma. Sa budistikog
stanovita, skepticizam je stanje mentalne krutosti i to stanje nije nita bolje od njemu
suprotnog, lakovernosti. Srednji put je stanje mentalne fleksibilnosti, stanje spremnosti da se
ispitaju nove i neobine ideje i da se one procenjuju bez predrasuda.
Skepticizam ili rigidnost uma jeste prepreka smirenosti, jer je ona odbijanje da se istrae i
vrednuju nove ideje bez unapred zadatih emocionalnih stavova. Dominirajua emocija u
mnogim sluajevima moe biti oseaj superiornosti ili neka vrsta straha ili nekakav elemenat
ogorenja prema izvoru novih ideja; izuzev tamo gde intelekt nije u stanju da shvati te nove
ideje, rigidnost je izazvana dominacijom neke od pomenutih emocija.
Obmana o postojanju sopstva je druga prepreka smirenosti. Prema Budinom uenju, sopstvo
uzeto kao fiksiran, nepromenljiv entitet je samo privid. Tako je reeno:
Sopstvo je ime iza kojeg ne stoji nita.
Moete se sloiti sa teorijskim razmatranjima ovoga uenja o nepostojanju sopstva, kako se
naziva, a moete ga i poricati; u krajnjoj liniji to je nebitno. Vaan je va unutranji stav. U
kojoj meri saoseate sa tekoama drugih (i uivate u njihovoj radosti), u toj meri ste
prevladali ovu prepreku, privid o sopstvu.

Kako dalje napredujete, fokus se lagano i postepeno okree od sopstvenih interesa ka

dobrobiti ivota kao celine i kako elini zagrljaj egozma poputa tako unutranja smirenost
poinje da zauzima mesto napetosti, ogorenju i samodokazivanju.
Ta unutranja smirenost se moda jo ne ispoljava u obliku potpunog mira i prijatnog
ponaanja; ona se u poetku osea kao jedno nepokretno sredite, iako oko njega jo uvek ima
dosta komeanja, i postizanje tog nepokrentog centra je prvi stupanj u dostizanju smirenosti.
Ovo se moe opisati na sledei nain:
Prosvetljenje je jedna nepokretna taka u sreditu kovitlaca, ba kao to je osovina jedna
nepokretna taka u sreditu toka koji se okree.
Sledea prepreka smirenosti je zlovolja, od najblaeg, skoro neprimetnog neraspoloenja, sve
do eksplozije besa. Iako verovatno o njoj razmiljate kao o zlovolji usmerenoj ka ljudima koje
ne volite, morate priznati da zlovolja prema vaim problemima i okolnostima u kojima ste
moe biti isto tako velika prepreka za postizanje smirenosti kao i ona prema ljudima.
Sutina je, dakle, u tome da svim svojim problemima priete s jednim stavom dobre volje i
uklonite svaki svoj animozitet prema njima. Ovo se odnosi kako na raune koje treba da
platite, tako i na neprijatna zaduenja koja vas ekaju, a jo vie na ljude koji su vas povredili
ili omeli na bilo koji nain.
Mentalni stav neopiranja tekoama u vaem ivotu e vam pomoi u tom pogledu; ali ovo ne
znai da ne treba da im se suprotstavljate i fiziki ukoliko smatrate da su pogrene. Mentalni
stav neopiranja ne znai prestanak ulaganja napora ka poboljanju; on znai raskid sa
napetou, ogorenjem i samodokazivanjem kao osnovnim uzrocima mentalne napetosti.
Kao mentalni stav, neopiranje mora biti primenjeno na sve to se pojavi u naem ivotu -- na
ljude sa kojima se sreete, na poslove koje treba da uradite i na probleme koje morate da
reite. Ako se opirete svom svakodnevnom poslu, ako vam se on ini suvie dosadnim, suvie
jednostavnim za bogatstvo vaih talenata, suvie nalik robovanju, onda e vam taj otpor
doneti samo jo vie zamora; i tako se zatvara zaarani krug.
ivot vam donosi mnotvo prlika za uenje, ali te prilike su esto preruene u neprijatnost.
Reeno je:
Muka je isto onoliko neophodna da bi se otkrila bogatstva uma kao to su kopanje i sadnja
nuni da se pokae bogatstvo zemlje. (Margaret Fuler)
Ako, dakle, radei neto dosadno moete otkriti kako vam to omoguuje da otkrijete
bogatstvo svog uma, iza toga e slediti stav neopiranja. Ako ste sa nekim ko vam se ne
dopada, iskoristite tu priliku da razvijate dobrodunost, ime pravite korak ka smirenosti. A
ako ste u tekoj situaciji, ak bolnoj, i odluni ste da od nje nauite sve emu vas moe
poduiti, tada ste nauili tajnu velikog postignua. A tajna velikog postignua je da volite i
ono to mrzite. Poenta je u tome da volite sve ono to vam se dogaa, bilo da vam se dopada
ili ne.
Dakle, ako kruti skepticizam zamenite veom fleksibilnou, ako obmanu o sopstvu zamenite
saoseanjem za itav ivot i veom sposobnou da zavolite i ono to mrzite, tada ste nainili

dobar poetak. Poeli ste -- barem teoretski -- da uklanjate neke od najvanijih prepreka ka
smirenosti.
Ima i drugih prepreka, naravno. Tu su oholost, dakle precenjivanje sebe, a to je prema
Budinom uenju suvie visoko vrednovanje jedne iluzije. Tu su zavist i tvrdiluk, koji takoe
uglavnom izviru iz samoobmane; i tu je uznemirenost, stanje uskomeanosti koje nastaje iz
napetosti, ogorenju i elje za samodokazivanjem.

Praktian rad
KONTROLA UZNEMIRENOSTI
Poto nas svakodnevni ivot suoava sa nizom problema koje treba da reite, ponekad je
teko setiti se da primenimo principe sabranosti u trentku kada to treba da uinimo, tako da je
svaka vrsta pomoi dobrodola. Upitnik koji sledi moe pomoi u proceni vaeg napredovanja
u kontroli uznemirenosti.
Glavni cilj ovih pitanja nije da na njih date precizne odgovore, ve da podstaknu na
razmiljanje koje e, ako se dovoljno dugo protegne, barem izotriti vau svest o
funkcionisanju sopstvenog uma. Uzimajte pitanje jedno po jedno -- moda po jedno svaki dan
-- i razmiljajte o njima u slobodno vreme. Koristei ih na taj nain doi ete do boljih
rezultata nego da na njih odgovarate odmah i bez odgovarajueg razmiljanja.
Moete odvojiti jednu belenicu u koju ete zapisati pitanje, a potom i svoje odgovore.
1. Da li vas lako uznemire relativno nevane stvari?
2. Ili ste skloni da se sa problemima koji nastaju i sa nezgodnim ljudima ili situacijama
ophodite na sabran i smiren nain?
3. Da li neizbeno postajete uznemireni ili puni otpora kada se osetite ugroenim
stavovima drugih ljudi ili njihovim opaskama
o vama?
4. Neki ljudi imaju fobije ili iracionalne strahove, kao to su preteran strah od visine ili
od malog prostora, od maaka ili ptica.
Imate li i vi bilo kakav iracionalan ili preteran strah koji, stumulisan situacijom u kojoj
se naete, izaziva u vama uznemirenost?
5. Svako ima izvesni prag tolerancije, iza kojeg nije u stanju da kontrolie svoja oseanja
ili uznemirenost. Je li va prag tolerancije iznad proseka, tako da vam treba dosta toga
da bi se vaa oseanja pokrenula, ili je ispod proseka?
6. Neki ljudi imaju naviku da svojim upadicama prekidaju druge dok govore, tako da je
nekada teko zavriti ak i jednu reenicu bez ometanja. Da li postanete uznemireni
takvim ponaanjem?
7. Domaica se esto nae u situaciji da neko zvoni na vratima, dok se u isto vreme deca
tuku, a ona je u sred pranja gomile sudova. Slubenik moda ne moe da pronae neki
pogreno arhiviran dokument, a ba u tom trenutku mu stigne novi, hitan posao. Voza
se neprekidno susree sa zaguenjem u saobraaju, trubljenjem kola iz njega ili
nepaljivim peacima. S vremena na vreme i vi se naete u situaciji slinoj ovima i
vrlo je teko ne postati uznemiren, iako savreno dobro znate da to ste vie

uznemireni to je manja vaa sposobnost da uspeno reavate problem. Kako reagujete

u takvim okolnostima? Sa vie ili manje uznemirenosti nego to je to prosek?
* * *
Sledei budistiku tehniku, preprekama ka smirenosti moete se suprotstaviti kombinacijom
sabranosti panje i samodisciplinom. Taj zadatak postaje laki ako uzimate svoje mentalne
faktore jedan po jedan i podvrgnete ih posmatranju tokom, recimo, etiri nedelje.
Na primer, mogue je da vam se tokom dana pojave situacije koje u vama izazovu
uznemirenost ili uzbuenje; krizne situacije se jave s vremena na vreme. Ako sebe vebate da
se ne uznemiravate lako -- ako odbijate da vas zahvati panika -- tada e vae procene biti
preciznije, vae odluke mudrije, a time i ivot harmoniniji.
Na poetku morate stvoriti naviku da pomno sebe posmatrate kako biste otkrili kada i u kojim
okolnostima ste skloni da se uznemirite. Moda ste za pultom u prodavnici tokom "pica", a
nestrpljiva muterija vam jo oteava stvar; moda vozite kola i motor stane na prometnoj
raskrsnici; ili moda pazite na nestanu decu. U takvim okolnostima skloni ste da postanete
uznemireniji i vie nego to primeujete.
Kao pomo u nepristrasnom posmatranju, korisno je da identifikujete i imenujete svako
emocionalno stanje dok nastaje, ako je mogue, a ako ne onda naknadno. To e vam pomoi
da vidite jeste li u stanju da sebe posmatrate kritiki i sebi kaete: "Postajem zavidan" ili
"Postajem ljut". Ideja je u toma da tu injenicu jasno registrujemo u svom umu i da dalje ne
budemo njome uznemireni, ne oseajui ujedno krivicu zbog nje i ne pokuavajui da se
opravdamo. Ovaj jednostavan proces jasnog imenovanja mentalnog stanja nekad e pomoi
da se sa njim suoimo.
Ako oseate da e vam to pomoi, moete napraviti sporazum sa samim sobom da ete, svaki
put kad postanete uznemireni zbog neke sitnice, sebe liiti nekog svog sitnog zadovoljstva,
kao to je na primer jedna cigareta manje u dnevnoj dozi (ako ste pua) ili upola manje
eera u aju nego obino (ako volite slatko). Sem toga, moete sebi nametnuti neku malu
fiziku aktivnost, kao to penjanje uz stepenice umesto da koristite lift. Neki ljudi ne vole
metod samodisciplinovanja, jer samonametnuta ogranienja smatraju nekim oblikom
samokanjavanja. Naravno, ona to nisu: radi se jednostavno o pomoi u odravanju sabranosti
panje i zbog toga ogranienja treba da budu mala i lako ostvarima, ne pretvarajui se nikada
u rutinu. Sem ovog metoda -- ili kao njegova dopuna -- moete na paretu papira napraviti
obrazac kao to je ovaj dole dat i koristiti ga tokom etiri nedelje ili due, kako biste vebu
uvrstili i pretvorili je u naviku.

KONTROLA UZNEMIRENOSTI

nedelja 1
ponedeljak

nedelja 2

nedelja 3

nedelja 4

nedelja 5

utorak
sreda
etvrtak
petak
subota
nedelja

Ovo je elektronska verzija Leonarda Bulena Vetina ivljenja.

papirnu verziju moete naruiti pouzeem na mejl:
budizam@yahoo.com
po ceni od 400 dinara (38 kuna) + potanski trokovi.