S blagoslovom

episkopa {aba~kog
Gospodina Lavrentija

Sav trud oko ovoga dela posve}ujem

senima Cvetina Savati}a iz Skadra
kod Pecke u znak pijeteta, qubavi
i zahvalnosti. Hvala mu {to me
je uveo u svet p~elarstva!
Milo{ Antoni},
paroh koceqeva~ki

Avram Maksimovi}

P ^ E L A R
NOVI P^ELAR
1810
2010
Priredio
Milo{ Antoni}

Apatin

2010
Prvo izdawe
3

Avram Maksimovi}
P~elar
Novi p~elar
Priredio
Milo{ Antoni}
Urednik
Blagoje Svrkota
Recenzent
Zoran M. Mandi}
Saradnici
Bo{ko Crnogorac
Slobodanka Suvajxi}
Priprema i prelom
Mi{a Nemet
Izdava~
Birograf Apatin
Za izdava~a
Jovo Medi}
Olivera Medi}
[tampa
Birograf Apatin
La|arska 65
Tira`
001-101

P R E D G O V O R

va su veka otkako se u Budimu pojavila ~uvena

kwiga somborskog paroha Avrama Maksimovi}a
P~elar, odnosno Novi p~elar, napisana na slavenosrpskom jeziku koji je krajem XVIII i po~etkom XIX stole}a bio
u upotrebi obrazovanih slojeva srpske gra|anske klase pre
svega u Vojvodini, a i u drugim krajevima tada{we
Habsbur{ke monarhije.
Prvih osam strana, pa i naslovna strana P~elara,
odnosno Novog p~elara, ima drugi slog, ostali sadr`aj
ovog izuzetnog dela prvog srpskog p~elara-pisca Avrama
Maksimovi}a potpuno je isti.
U rukama vam je, nakon 1810, prvo fototipsko, i ne
samo fototipsko, izdawe velike kwige, koja je prvi sistematski rad te vrste kod nas i jedna od najboqih kwiga onog
doba iz te oblasti.
Za ovu veliku priliku, za dvestagodi{wicu, prvu
kwigu u Srba o p~elarstvu priredio je sa slavenosrpskog
na srpski jezik poznati p~elar i odli~ni jezi~ki znalac
Milo{ Antoni}, koceqeva~ki paroh.
Znamenita kwiga ima 240 (2+XVI+198+24) strana i
podeqena je na teoretski i prakti~ni deo.
Prvi deo (Apstraktna razmi{qawa teoretska
koja sadr`e neophodna znawa o p~elama) obuhvata 15 glava
posve}enih p~elama uop{te i poslovima p~ela; vosku, sa}u
i medu; dr`awu, polo`aju, nabavqawu, umno`avawu i
stanovawu p~ela; poznavawu dobrih ko{nica, znacima
rojewa, proizvodwi matica, bolestima i neprijatelqima
p~ela; razmi{qawu i u~ewu p~elara (Boqe je imati mawe
ko{nica i dobrih, nego mnogo i siroma{nih) i - razgo-

voru p~elara me|u sobom.

Drugi deo (Radni prakti~ni u kojem se sve
ve{tine p~elarewa u prole}e, leto i jesen i nu`na starawa
obja{wavaju) ima 19 glava o izno{ewu p~ela na pa{u;
pothrawivawu ili prehrawivawu mr{avih p~ela,
{umskom p~eliwaku; o tome kako dobru godinu za
p~elarewe prepoznati; o preno{ewu ko{nica, le~ewu
bolesti, grabe`u p~ela i o neprijateqima p~ela; o prirodnim rojevima, sredstvima za stresawe rojeva i ve{ta~kim
rojevima; o jesewim poslovima, zimovawu i ubijawu
ko{nica; o isce|ivawu meda, topqewu voska i spravqawu
{erbeta; o na~inu rada s p~elama i o zimskom p~eliwem
stradawu. Sa 59 jezgrovitih poduka, Avram Maksimovi}
briqantno zaokru`uje `ivotni p~elarski kalendarski
praktikum (P~elar svagda ima se u~iti).
Na kraju kwige je dat impresivni spisak prenumeranata.
Me|u 353 pretplatnika (168 sve{tenih i 185
gra|anskih lica) nalaze se: mitropolit karlova~ki Stevan
Stratimirovi} sa 2o kwiga, episkop vr{a~ki Vidak sa 10,
episkop ba~ki Gedeon Petrovi} sa 10, visokou~eni Dositej
Obradovi} sa 10, a po jednu kwigu pretplatili su Lukijan
Mu{icki, visokou~eni Joakim Vuji}, Milo{ Vidakovi},
Sava Merkail, Dimitrije Fru{i}, Pavle Atanackovi},
Kosma Josi}, blagorodni i visokou~eni Avram Mrazovi},
filozifije doktor Jovan Beri}, prof. Pe{tanskog univerziteta dr Ludvig Miterpaher
Me|u imenima prenumeranata su i Jelena, majka
Avramova, supruga Sofija i petoro dece: Julija, Ana,
Gavrilo, Uro{ i Justina.
a kwigu Avrama Maksimovi}a presudno je uticao
mitropolit karlova~ki Stefan Stratimirovi},
za koga je wegov savremenik mudri Dositej Obradovi}
zapisao: Neka se ute{i i vozraduje celi srbski rod, koji
blagodare}i Bogu, sad slobodno mo`e re}i: Takav nam
(do|e) arhijerej: blag, rodoqubiv i prosve{ten.
P~elar, odnosno Novi p~elar, bio je rado i svesrdno prihva}en i u praksi kori{}en.
Uz to je izazivao i dvoumqewa: da li je re~ o jednoj
ili o dve kwige i - koji je egzemplar prvo {tampan.

Na stogodi{wicu izla`ewa P~elara, odnosno

Novog p~elara, oglasili su se u Brankovom kolu, tim
povodom,
znemeniti profesori i p~elari Jovan
@ivanovi} i Ivan Ma{irevi}.
Ivan Ma{irevi} je opazio da se natpis, prikaz i
predgovor u wegovu egzemplaru ne sla`u sa natpisom,
prikazom i predgovorom u egzemplaru Jovana @ivanovi}a
izraziv{i slede}i stav:
Hote}i da se i u Brankovom Kolu u~ini spomen na
ovog znamenitog Srbina, u~enog i uzornog sve{tenika i
prvog kwi`evnika srpskog u p~elarstvu povodom stogodi{wice wegova znamenog i po starini i po vrednosti dela
a prvog te vrste u Srpstvu, ho}u ujedno u ovom kwi`evnom
listu da izazovem re{ewe jedne zamr{enosti o tom
kwi`evnom delu Avrama Maksimovi}a.
Ne upu{taju}i se u naga|awa o spomenutim razlikama, I. Ma{irevi} je zamolio J. @ivanovi}a da saop{ti
svoj izvor pa }e time ukloniti nedoumicu i zadovoqiti
radoznalost mnogih ~italaca.
Jovan @ivanovi} se oglasio:
Tekst je u jednom i drugom egzemplaru isti samo se
razlikuje po natpisu, prikazu i predgovoru.
Sad je pitawe, koji je egzemplar prvo {tampan: Da li
P~elar ili Novi p~elar?
Jovan @ivanovi} je ponovo bio nedvosmislen:
Ja mislim da je Avram Maksimovi} prvo {tampao
Novi p~elar.
Jovan @ivanovi} je izneo i slede}e obja{wewe:
Ja mislim da je Avramu Maksimovi}u mitropolit
Stratimirovi} kazao, da u natpisu svoje kwige izbaci ono
Novi, pa da ostavi samo P~elar, jer ne}e da P~elar ima kakve
sveze sa onim buweva~kim uputom, koji je napisan ~istim srpskim jezikom, kojemu je on bio protivan. On to uputstvo nije
smatrao za svoje, jer je latinicom i srpskim jezikom
napisano, a }irilicom i slavenosrpskim jezikom nije bilo
srpske p~elarske kwige prije Avramovog P~elara, zato nema
smisla, da se zove Novi P~elar, nego samo P~elar.
Naime, pre wegove kwige iza{lo je u Somboru, 12. maja
1789. godine, veoma zanimqivo Uputstvo kako treba raditi

oko p~ela napisano na ilirskom jeziku, kako se u

Austrijskom carstvu nakon administrativnih mera od 1779.
godine,
nazivao jezik pravoslavnog i katoli~kog
stanovni{tva, tj. Srba i Hrvata. Napisao ga je ikavskim
nare~jem, a {tampao arhai~nom latinicom ba~ki kameralni
p~elarski inspektor u Somboru Josip Toldi. To uputstvo je
posle prevedeno sa ilirskog na ma|arski i nema~ki jezik.
Osim naslova kwizi Avram Maksimovi} je izmenio i
prikaz (posvetu) i predgovor. Mitropolit Stratimirovi}
se navodno nije zadovoqio prikazom u Novom p~elaru,
tra`io je da se izmeni, jer mu je bio suvi{e dostojanstven,
tra`io je malo vi{e servilnosti.
Kad se uporede prikazi, tako nekako i ispada.
U prikazu u Novom p~elaru napisao je samo nekoliko lepih re~i o mitropolitu, dok je u P~elaru to
mnogo bogatije kazao. Tako isto je Avram Maksimovi}
izmenio i predgovor i u wemu spomenuo poimence kwige
p~elarske koje je dobio iz biblioteke mitropolita
Stratimirovi}a, a koje nije spomenuo u Novom p~elaru.
Jovan @ivanovi} zakqu~uje:
Jasno se dakle vidi za{to je Avram Maksimovi}
morao ponovo {tampati u P~elaru natpis, prikaz i predgovor, te otuda imamo po sadr`aju jednu istu p~elarsku
kwigu sa dva razli~ita natpisa, prikaza i predgovora.
Otuda dakle [afarik spomiwe spomenutu kwigu Avrama
Maksimovi}a s druk~ijim natpisom nego {to je u biblijografiji Stojana Novakovi}a. Otuda i mi pojedini imamo
jedni sa ovakvim natpisom, a drugi sa druk~ijim natpisom
jednu istu p~elarsku kwigu od Avrama Maksimovi}a.
rvi srpski p~elar pisac, prosvetni radnik,
sve{tenik i uzorni ekonom, Avram Maksimovi}
rodio se u Somboru 9. septembra 1772. godine u prostoj i
siroma{noj ku}i svojih roditeqa, koji su po zanatu bili
opan~ari. Ocu mu je bilo ime Damjan, a materi Jelena; osim
Avrama imali su jo{ jednoga sina Jeftu, koji posle od oca
primi zanat, a Avram je u~io {kole.
Avram Maksimovi} je u Somboru zavr{io glavnu
(osnovnu) {kolu i Mrazovi}evu Normu, koja je kao
tromese~ni te~aj od 1. maja 1778. bila prva institucija za
pripremawe u~iteqa u Srba i ju`noslovenskih naroda

uop{te, a potom Bogosloviju u Sremskim Karlovcima.

Kada se iz Sremskih Karlovaca vratio ku}i, ode u
Se~uj i tu se o`eni; tada mu je bilo 17 godina, a uzeo je devojku od 28 godina; sa wome je imao petero dece, dva sina i tri
k}eri; k}eri je razudao a sinove dade na {kole, od kojih
stariji Uro{ kao pravnik umre jo{ od 18 godina, a mla|i
Gavra svr{i bogosloviju i postane u~iteqem u Somboru.
Za|akonio se 1790. godine u Novom Sadu i iste
godine postane u~iteq i |akon u Starom Sivcu, gde je
slu`bovao do 1794. godine, kada je postavqen za paroha u
Le|enu, danas Ri|ici na srpsko-ma|arskoj granici.
Tamo je u vrtu spahije Kova~a zavoleo ba{tovanstvo,
vo}arstvo i p~elarstvo, kome je poklonio osobitu pa`wu.
Kada je 1803. godine preme{ten u Sombor, za paroha
Sveto|ur|evskog hrama, kupio je 14 jutara zemqe iza ~arde
na putu Sombor Svetozar Mileti} prema Subotici i na
tom zemqi{tu podigao ba{tu, vo}wak sa rasadnikom i
{umu sa p~eliwakom.
Wegov lepo ure|en i redovno odr`avan posed bio je
{kola za vo}arstvo i p~elarstvo. To je bila ugledna
ekonomija koja je nesumwivo doprinela razvoju poqoprivrede somborskog kraja.
vram Maksimovi} je znao i latinski, ruski,
nema~ki i ma|arski jezik. Preveo je kwigu dr
Ludviga Miterpahera o p~elarstvu i poslao je mitropolitu Stefanu Stratimirovi}u na ocenu. Stratimirovi} mu je
umesto ocene iz svoje biblioteke poslao nekoliko kwiga o
p~elarstvu s preporukom da iz svih izvadi ono {to je naboqe, jer }e kwiga tako napisana biti daleko boqa nego ako
se dr`i samo jednog autora.
Tako je nastala prva srpska kwiga o p~elarstvu
P~elar odnosno Novi p~elar. Maksimovi} je tim
izvanrednim delom besumwe uzeo prvenstvo osniva~a
p~elarske literature u nas.
U rukopisima su mu ostali Mala ekonomija {kolska,
Travnik serbski, [tudija o proizvodwi, sa|ewu dudova i
der`awu svilenih buba, zajedno sa episkopom Platonom
(Atanackovi}em), kao i pove}i broj propovedi koje je na
razne prigodne dane narodu govorio.

vram Maksimovi} je imao i veoma zna~ajnu ulogu

u istoriji Somborske u~iteqske {kole. On je dao
inicijativu i zalagao se da Preparandija iz Sentandreje,
1816. godine, pre|e u Sombor i da dobije odgovaraju}u
zgradu. Maksimovi} je od 1829. do smrti bio verou~iteq u
U~iteqskoj {koli.
Tridesetih godina devetnaestog veka, kada je ova
{kola pre`ivqavala veliku kadrovsku krizu (smr}u
Uro{a Nestorovi}a i odlaskom Pavla Atanackovi}a zbog
zamona{ewa (potowi Platon, vladika budimski i episkop
ba~ki) i Dimitrija Isailovi}a zbog odlaska u Srbiju (u
Beogradu je postao osniva~ i profesor Vi{e {kole - Prve
srpske gimnazije, i bio privatni u~iteq kod kneza
Milo{a), Maksimovi} je sa jo{ dvojicom u~iteqa sa~uvao
prvu srpsku U~iteqsku {kolu.
Povodom 75-godi{wice najstarije ustanove za obrazovawe u~iteqa u Srba, slavni pedagog Nikola \.
Vuki}evi} je na proslavi izrekao i ove re~i:
U ovo najnezgodnije vreme po srpski pedagogijum,
sa~uvao je od kona~ne propasti ovaj prosvetni zavod drugi
katiheta wegov Avram Maksimovi}, zaslu`ni paroh somborski, koji je kao jedini profesor sa dva privremena
zamenika Mojsijem Igwatovi}em, u~iteqem realne {kole
novosadske, i Gavrom Maksimovi}em, u~iteqem somborskim, pridr`avao u `ivotu u~iteqsku {kolu i nastavu
u woj dok nisu nastupili za wu boqi dani.
aksimovi} je bio me|u 72 inicijatora i osniva~a znamenite Srpske ~itaonice u Somboru,
kada je na osniva~koj skup{tini 24. marta 1845. izabran za
prvog predsednika, koju je du`nost obavqao do smrti.
Umro je u Somboru 13. jula 1845. godine, a sahrawen je
na Velikom somborskom pravoslavnom grobqu na kojem
po~iva zajedno sa velikanima poput pesnika Laze Kosti}a,
slikara Milana Kowovi}a i vrhunskih pedagoga Avrama
Mrazovi}a i Nikole \. Vuki}evi}a.
rire|iva~ ovog izdawa, protojerej u Koceqevi
Milo{ Antoni}, priznati je p~elar.
Ro|en je 4. septembra 1961. godine u Bresnici kod
Koceqeve, gde je zavr{io osnovnu {kolu, a Bogosloviju u
Sremskim Karlovcima.

10

P~elarstvom se, kao izuzetno ceweni stru~wak, bavi

skoro 25 godina.
Kako sam ka`e, imao je sre}u da mu je u~iteq
p~elarstva bio jedan od najiskusnijih podgorskih p~elara
Cvetin Savati} iz Skadra kod Pecke. Zato je wemu i posvetio ovu kwigu: Wemu sam ve~iti du`nik {to me je upoznao
sa tajnama p~elarstva i poklonio mi ve}i deo svoje bogate
p~elarske biblioteke.
Tako|e isti~e nesebi~nu veliku podr{ku i dragocenu
pomo} porodice - supruge Dragice i k}erki Vesne i Jasne.
P~eliwak mu je u stalnom razvoju, sada ima oko 100
p~eliwih dru{tava (60 Fararovih i 40 DB ko{nica). P~eliwak seli na vi{e pa{a u toku godine, a na umu ima znamenitu
misao - pomenutu u ovoj kwizi - da na osovini rodi med.
^lan je i sekretar Sve{teni~kog i mona{kog
dru{tva p~elara Eparhija {aba~ke, ~lan Udru`ewa
p~elara op{tine Koceqeva i drugih p~elarskih dru{tava.
Bio je u Izvr{nom odboru Saveza p~elarskih organizacije Srbije od 2004. do 2006. i predsednik Komisije za
priznawa SPOS-a. Dobitnih je mnogih visokih priznawa
na presti`nim p~elarskim izlo`bama, kao i Zlatne medaqe
Zaslu`ni p~elar, Diplome Prof. Jovan @ivanovi} i
Poveqe SPOS-a.
Bio je ~lan Uredni{tva uglednog beogradskog
~asopisa P~elar 2007/8. godine.
Veliko interesovawe i trud ula`e u prou~avawe
istorije p~elarstva o ~emu objavquje veoma zanimqive i
~itane rukopise. Ima izvanredan sajt na INTERNETU:
www.pcelarm.com
Za ovu priliku `elim da navedem lepe re~i uva`enog
prote Milo{a Antoni}a, objavqene na wegovom Sajtu:
Imao sam sre}u da mi do ruke do|e na{a prva kwiga
o p~elarstvu Novi p~elar, {tampan u Budimu 1810. godine,
koju je napisao paroh somborski Avram Maksimovi}.
Pomenutu kwigu, kao i predlog da je prevedem, dobio sam od
uva`enog Gospodina Prvoslava Ne{i}a, tada{weg urednika
~asopisa P~elar i sekretara Saveza p~elarskih organizacija Srbije. Bila mi je ~ast i zadovoqstvo da tu kwigu sa
slaveno-srpskog prevedem na na{ dana{wi govorni jezik i
ako Bog da, zahvaquju}i velikim qubiteqima kwige i

11

istorije iz Sombora, prevod te kwige stare skoro 200 godine

uskoro bi trebalo da ugleda svetlost dana.
rado{}u vam, dragi ~itaoci, predajemo ovu
jedinstvenu kwigu.
Po prvi put, nakon 1810. godine, imamo nanovo
od{tampanog P~elara, odnosno Novog p~elara, u originalnom slogu na slavenosrpskom jeziku.
Nakon dugog vremena skrajnuta kwiga se, po prvi put,
pojavquje u specijalnom fototipskom izdawu, uporedo na
slavenosrpskom i srpskom jeziku.
Ina~e, slavenosrpski jezik je u borbi za op{tesrpski jezi~ki standard bio glavni takmac jeziku koji je
uobli~io srpski reformator Vuk Karaxi}.
Sredinom XIX veka obim upotrebe slavenosrpskog
jezika po~eo je da se osetno smawuje, da bi posle 1870. potpuno nestao iz javne upotrebe.
vde je momenat da se ka`e da je rukopis prve
p~elarske kwige u nas izuzetan, skroz koristan,
dragocen i visoko stru~an.
Re~enice Avrama Maksimovi}a su sadr`ajne, sugestivne, ~iwenicama nabijene.
Stil mu je odli~an.
Za moderno doba i za isto takve ~itaoce original
prevoda Milo{a Antoni}a veliki je dobitak, pravi je dar.
o je zaista znala~ki i prefiweno ura|en posao,
koji }e biti na korist, i radost nadam se,
p~elarima, p~elarskim organizacijama i wihovim listovima, novinarima, stru~wacima i zaqubqenicima u srpski jezik i wegovu istoriju, u~enicima, studentima i
nau~nim radnicima. Na korist svima koji vole prirodu i
~uda majke prirode, koji obo`avaju male, prelepe, mo}ne
p~elice i wihove zdrave proizvode, jer - kako je to u
Zanimqivostima objavila presti`na Politika - za jedan
kilogram meda p~ele moraju da pokupe nektar sa ~etiri miliona cvetova i pre|u put ~etiri puta du`i od zemqinog
obima. I - na veliku korist na{e kulturne i prosvetne
javnosti i na{e Srpske pravoslavne crkve.

Blagoje Svrkota

12

Faksimili naslovnih strana P~elara i Novog

p~elara iz 1810. godine
13

Milo{ Antoni}

Deo p~eliwaka sve{tenika i p~elara Milo{a

Antoni}a iz Koceqeve (zima 2008)
14

Avram Maksimovi}
(rad Save Stojkova, Srpska ~itaonica Laza
Kosti}, Sombor)
15

16

P ^ E L A R
ili
POUKA
o
P^ELARSTVU
od

RAZNIH PISACA
PRIKUPQENO

i na
slaveno-srpskom jeziku na op{tu korist i
radost izdano
AVRAMOM MAKSIMOVI]EM
P arohom Somborskim

U B u d i m u,
[tampan u Slaveno-srpskoj {tampariji Kraqevskog univerziteta ugarskoga
1810.
17

18

WEGOVOJ VISOKOPREUZVI[ENOSTI

VISOKOPREOSVE]ENOM
i
VISOKODOSTOJNOM GOSPODINU

STEFANU STRATIMIROVI]U
Gospodinu kulpinskom
Pravoslavnom

Arhiepiskopu Karlova~kom
i svog

u prestola-kraqevskih naslednika dr`avama

nalaze}eg
Slaveno-srpskog i valahijskog naroda

Mitropolitu
i
prelepog Austrijsko-imperijalnog Leopoldordena Velikog Krsta
nosiocu
wegovog prestola-kraqevskog veli~anstva

tajnom savetniku
Gospodinu najmilostivijem.

19

20

VA[A VISOKOPREUZVI[ENOSTI
Najmilostiviji Gospodine

V a{oj

Visokopreuzvi{enosti
pripisati imam, {to malo delo ovo, prvi kwi`evnih trudova mojih plod u
ovom vidu javqa se. Vi meni ka nameri
mojoj
najboqi,
nego
kakav
ja
izabrao bejah put otvoriste. Vi
mene nau~iste iz raznih o predstoje}em
predmetu
dela
izabrati
najboqe. Vi meni na sam kraj, iz
Va{e
izabrane
biblioteke
potrebne kwige dati blagoizvoleste. Ovo iskreno priznawe moje,
zajedno s kwi`icom, wu kao blagopristojnu drugih dela upotrebqenih,
21

22

nih, za prvo ukra{avawe weno, preuzvi{enom

imenu
Va{em
posve}ujem, primite Najmilostiviji Gospodine, u znak toplog moga blagodarewa za toliku Va{u ka
meni milost i dare`qivost, i udostojte me i ubudu}e Va{eg pokroviteqstva, koje s neograni~enim strahopo{tovawem izumirem.
VA[EG VISOKOPREUZVI[ENSTVA

Svepokorni i najni`i sluga

Avram Maksimovi}
Paroh Somborski

23

24

P R E D G O V O R

Koliko

je
korisno
ekonomima,
za
podizawe blagostawa porodi~nog, pouka o p~elarstvu,
izvoli
blagonakloni
~itao~e
otuda suditi, {to premda svi prosve}eni narodi p~elu, ~udesnog insekta i prekrasno delo weno,
s
mudro{}u
u~enih
Pisaca
pa`qivo
opisanu imaju, ni{ta mawe i danas razli~ita
opa`awa
vr{e
i
qubiteqima
p~elarstva
saop{tavaju.
Ja, s moje strane, dovoqno uveren o koristi
re~enih pouka, i na{av{i tako na tu|em
jeziku,
za`elim
mojim
sunarodnicima
prevesti. No pokazav{i delo Wegovoj Visokopreuzvi{enosti, na{em Gospodinu Arhiepiskopu i
Mitropolitu, velikodu{no izve{ten i nau~en bih,
i to najboqe i najkorisnije delo izraditi, koriste}i se mnogim nego dr`ati se jednoga. Na
sam
kraj
dobih
potrebne
kwige:
Pouke o ekonomiji Gospodina Miterpahera, slavnog na Univerzitetu pe{tanskom ekonomije u~iteqa,
Miterpaherove Elemente agronomije; Ekonomski
Magazin (u Moskvi 1781), Ru~nu kwigu seoskog
25

26

skog gazdinstva (u Moskvi 1803), Prakti~ni priru~nik

za narodno p~elarstvo (Be~ 1797) i jo{ neka iskusnih
p~elara dela. Ona sadr`e iskustvom potvr|ena zapa`awa i pouke, kako p~elaru s p~elama
postupati treba, da bi one trud wegov dostojno nagraditi mogle.
Iz ovih dakle dela, s neophodnom pa`wom i birawem, sabrah predlo`enu kwi`icu, pridav{i
i
moja
sopstvena
zapa`awa.
Puno
nadaju}i se, da }e ti kwi`ica moja u dokolici
zabavqawe a u potrebi korist doneti, i preporu~uju}i
se naklonosti tvojoj nalazim
Blagonaklonog ~itaoca
U Somboru 12. maja 1810.

Iskreni po{tovalac
Avram Maksimovi}

SAD-

27

28

NOVI P^ELAR
ili

na~in, kako p~ele dr`ati treba

od
raznih pisaca
na
SLAVENO-SRPSKI JEZIK PREVEDEN
AVRAMOM MAKSIMOVI]EM
Parohom Somborskim

U Budimu
[tampan u Slaveno-srpskoj {tampariji
Kraqevskog univerziteta ugarskoga
1810.
29

30

WEGOVOJ PREUZVI[ENOSTI
VISOKOPREOSVE]ENOM

i
VISOKODOSTOJNOM GOSPODINU

STEFANU STRATIMIROVI]U
Gospodinu kulpinskom
Pravoslavnom

Arhiepiskopu Karlova~kom
i svog
u imperatorskih naslednika dr`avama
nalaze}eg
Slaveno-srpskog i valahijskog naroda
Mitropolitu
i
prelepog Austrijsko-imperijalnog
Leopold-ordena Velikog Krsta
NOSIOCU
I imperatorskog veli~anstva
tajnom savetniku i dr.
Gospodinu najmilostivijem.

31

32

Va{a Visokopreuzvi{enosti
Arhipastiru Najmilostiviji!

B lagonaklonost

Visokopreuzvi{enosti Va{e, svima koji se trude prijatnost, i moja u dopisu ovom p~eliwem delikatne mo}i, sa~iwavaju mi
bogoboja`qivu smelost, kada mali
trud ovaj Preuzvi{enosti Va{oj
u~tivo podnosim. Vo|en daqe
po{tewem i prosve}eno{}u ka rodu
i dru{tvu revno{}u Va{om, kojom
korist wegovu umno`iti brinete se,
usu|ujem se malo delo ovo Visokopreuzvi{enom imenu Va{em posvetiti. Jer da tako ~italac moj na
samom ~elu kwige ove blistaju}e
Ime videv{i, rado pro~ita, i
lak33

34

lak{e uspe. Milosrdno dakle

Visokonajpreuzvi{eniji Gospodine
primite kwi`icu ovu, kao najmawu,
iskrenog - da bih korist otaxbine
podigao - truda moga zastavu, i tako
udostojite me nazvati se ve~no
Va{eg Visokopreuzvi{enstva

svepokornim i najni`im slugom

AVRAMOM MAKSIMOVI]EM
Parohom Somborskim
35

36

P R E D G O V O R
k
Blagonaklonom ~itaocu

voja, blagonakloni ~itao~e, o delu mojem

~ista iskrenost, lako }e primetiti trud moj
i korist kwi`ice ove, ako rasudi da i ako svi
dosta prosve}eniji narodi divan i u ekonomiji
koristan insekt ovaj p~elu zaista, s mudro{}u
u~enih pisaca pa`qivo opisanu imaju. Ni{ta
mawe i danas razli~ita opa`awa pi{u i
qubiteqima
p~elarstva
saop{tavaju.
Gospodin Miterpaher slavni na Univerzitetu
pe{tanskom ekonomije u~iteq, nalogom
najvi{eg Saveta ma|arskog nedavno o p~elama
najpristupa~nija pravila izvede i iskustvom
potvrdi. Koja p~elara obu~avaju kako s
p~elama postupati treba da bi one trud
wegov dostojno nagraditi mogle. Kwi-

`ica
37

38

`ica ova budu}i da je na razli~itim ve}

jezicima napisana i radi koristi svoje sunarodnicima Carstva ovoga dovoqno preporu~ena,
~itaju}i je po`elim i ja takvu mojim sunarodnicima prevesti. Sednem u ushi}ewu radosti i
tako zapo~eto delce, od razli~itih pisaca
potrebna samo opa`awa sakupqena, s velikim
trudom kraju privedem. Puno se nadaju}i da }e
ti kwi`ica moja u dokolici zabavqawe a u
nevoqi korist doneti. I tako `elim ti veliki uspeh i preporu~uju}i se naklonosti tvojoj
nalazim

Blagonaklonog ^itaoca

U Somboru

Iskreni po{tovalac
AVRAM MAKSIMOVI]
39

40

Sadr`aj stvari, koje se u kwizi

ovoj nalaze
D E O I

Apstraktna razmi{qawa - Teoretska koja sadr`e neophodno o p~elama znawe

Glava I Op~elama u op{te

.1. Opis p~ele
.2. Tri roda p~ela
.3. Prvi rod p~ela. Radilice p~ele ili jednake
.4. Drugi rod p~ela. Trutovi
.5. Tre}i rod p~ela. Matica

Glava II O poslovima p~ela

.6. Razni poslovi radilica p~ela
.7. Jednodu{nost p~ela
.8. Poslovi trutova
.9. Poslovi matica

Glava III O vosku, sa}u i medu

.10. Vosak
.11. Sa}e
.12. Med
.13. Prah cvetni
.14. Od kuda donose p~ele.

Glava IV O koristi p~ela

.15. Dr`awe p~ela vi{e svega najdostojnije
.16.

41

42

. 16. Korist p~ela drevno{}u potvr|uje se

.17. Jo{ druga korist od p~ela

Glava V O naslonu p~ela

.18. Polo`aj

Glava VI O stanovawu p~ela

.19. Ko{nica
.20. Veli~ina ko{nice
.21. Leto na ko{nici
.22. Magacini
.23. O postavqawu ko{nica u naslon
.24. Alati u p~elarstvu potrebni

Glava VII O poznavawu dobrih ko{nica

.25. Kvalitet ko{nice
.26. Spoqa{ni znaci dobre ko{nice u kupovawu
.27. Unutra{wi znaci dobre ko{nice

Glava VIII O nabavqawu p~ela

.28. Razne primedbe u kupovawu i prodavawu
p~ela
.29. Glavno pravilo o kupovawu p~ela
.30. Vreme za kupovawe p~ela
.31. Kakve ko{nice kupovati treba?

Glava IX O umno`avawu p~ela

.32. Leglo
.33. Rojevi
.34. Ve{ta~ki rojevi
.35. Prirodni rojevi
.36. Vreme rojewa

Glava X O znacima rojewa

.37. Plod materije ove
.38.

43

44

.38. Znaci izla`ewa prvenca roja

.39. Ostali znaci izla`ewa roja

Glava XI O proizvodwi matice

.40. Vreme proizvodwe
.41. Sparivawe matice
.42. Znaci le`ewa
.43. Plod materije ove

Glava XII O bolestima p~ela

.44. Bezmati~nost
.45. Znaci bezmati~nosti u op{te
.46. Znaci roja skoro obezmati~enog
.47. Znaci dugotrajne bezmati~nosti rojeva
.48. Trulo leglo - pomor p~ela

Glava XIII O neprijateqima p~ela

.49. Tu|ice - razbojnice p~ele
.50. Drugi neprijateqi

Glava XIV Jo{ neke ka apstraktnim razmi{qawima - teoriji - pripadaju}e primedbe

.51. Bezvrednim primedbama ne verovati
.52. P~elar svagda ima ~emu se u~iti
.53. Boqe je imati mawe ko{nica a dobri
nego mnogo a siroma{ni.

Glava XV Razgovor p~elara me|u sobom o

p~elama
.54. Za{to iz nema~kih krajeva med i vosak
u Ma|arsku ne donose
.55. Re{avawe protiv kazivawa

DEO
45

46

DEO

DRUGI

Radni - Prakti~ni - u kojem se sva ve{tina p~elarewa u prole}e, leto i jesen nu`na starawa
stvarno obja{wavaju
Glava I O izno{ewu p~ela u vreme prole}a
.56. Kada p~ele iz zimovnika izneti i u
p~eliwak postaviti treba?
.57. [ta u izno{ewu ko{nica posmatrati vaqa
.58. O podrezivawu sa}a
.59. Kako u podrezivawu sa}a postupati treba

Glava II O pothrawivawu ili prihrawivawu

mr{avih p~ela
.60. Prihrawivawe
.61. Hrana p~ela
.62. Znaci gladi u ko{nici
.63. Na~in prihrawivawa
.64. Kako sa sa}em p~ele prihrawivati

Glava III O {umskom p~eliwaku

.65. Starinski medosabirawa obi~aj
.66. O na~inu tra`ewa p~ela

Glava IV O poznavawu dobre radi p~ela godine

.67. Kako dobru radi p~ela godinu narednu
u prole}e primetiti mogu}e
68

47

48

.68. Znaci ho}emo li mnogo rojeva imati

naredne godine

Glava V O seobi p~ela - preno{ewu ko{nica

.69. O preno{ewu u op{te
.70. Pre preno{ewa ko{nica na {to paziti
.71. Kako ko{nice prenositi treba
.72. [ta u preno{ewu ko{nica paziti treba
.73. Vo`ewe p~ela
.74. Skidaju}i p~ele s kola na {ta paziti

Glava VI O le~ewu bolesti

.75. Le~ewe bezmati~nosti
.76. Trulog legla le~ewe
.77. Od ~ega se jo{ kvare p~ele
.78. Neplodnost p~ela
.79. Kako p~elari sami p~ele svoje neplodnima
u~initi mogu

Glava VII O pqa~kawu - grabe`u p~ela

.80. O pqa~kawu uop{te
.81. Prilika grabe`a
.82. Kako tu|ice poznati mo`emo?
.83. Kako od tu|ica napadnutim
ko{nicama pomo}i mogu}e
.84. Kako }emo poznati tu|ice odakle su,
i kako s wima postupati treba
.85. O sukobu p~ela

Glava

49

50

Glava VIII O neprijateqima p~ela

.86. Kakvih jo{ neprijateqa p~ele imaju
.87. Crvi
.88. Znaci crva u ko{nici nalaze}ih
.89. Le~ewa
.90. Le~ewe {ti}ewem od crva

Glava IX O stvarnom umno`avawu p~ela,

ili o prirodnim rojevima
.91. Kako ko{nice umno`iti mogu}e?
.92. Rojevi prirodni
.93. Koliko rojeva od jedne ko{nice uzeti treba?
.94. Kakvim na~inom spre~iti mogu}e ko{nicama
da se ne roje?
.95. Kako vaqa pomo}i p~elama da se roje
.96. Kako se starawe tra`i kada rojevi izlaze
.97. Da roj ne odleti kako je spre~iti mogu}e

Glava X O sredstvima za stresawe rojeva

.98. Kako rojeve stresati treba
.99. Pri izla`ewu roja na {to paziti
.100. O prvencu roju
.101. O drugencima rojevima
.102. Pri stresawu roja {ta jo{ paziti treba?
.103. Sa niska drveta uhvatiti roj
.104. Stresti roj s visokog drveta
.105. Uhvatiti roj na koqu, kladama i udubqenim
mestima
.106. Uhvatiti roj na zemqi

Glava XI O rastavqawu pome{anih rojeva

.107. O rojevima koji jedan za drugim izlaze
i pome{aju se

.108
51

52

.108. O rojevima koji u isto vreme iza|u i

pome{aju se
.109. Razli~itost rojeva
.110. Spajawe rojeva
.111. Mo`emo li u jesen rojeve spajati
.112. Zaustaviti rojeve, ako ve} potrebni nisu
.113. [teta od mnogih rojeva
.114. Kroz pro{irewe mesta
.115. Kroz izrezivawe legla
.116. O roju koji iz ko{nice be`i
.117. Jo{ neki slu~ajevi pre i posle pojewa
.118. Vre}a, ili xak radi rojeva
.119. Opis xaka za rojeve
.120. Upotreba xaka ovog
.121. O spajawu nejakih rojeva

Glava XII O ve{ta~kim rojevima

.122. Od kuda su ve{ta~ki rojevi proiza{li?
.123. Kroz prevaru
.124. Kroz rasecawa
.125. Kroz lupawe
.126. O isterivawu p~ela
.127. [ta u promewivawu ko{nica paziti treba?

Glava XIII O starawima i poslovima jesewim

.128. O promewivawu pa{e
.129. Raznovrsnost pa{e
.130. Preno{ewe p~ela na razli~ite pa{e

Glava XIV O zimovawu

.131. Kako s ko{nicama postupati treba,
kada ih za zimovawe spremamo?
.132. Kakvo je mesto za zimovawe p~ela
povoqno?
.133. [ta u postavqawu p~ela za zimovawe
paziti i kako postupati vaqa?
.134. Razna prostih p~elara mi{qewa o
zimovawu p~ela

Glava
53

54

Glava XV O ubijawu ko{nica

135. Treba li p~ele ubiti s medom zajedno?
136. O na~inu kako ubijati ko{nice

Glava XVI O rastavqawu ili

isce|ivawu meda
137. Kako se med u maloj koli~ini od voska
rastaviti mo`e?
138. U velikoj koli~ini med rastaviti
139. Izgwe~ivawe
140. ^uvawe meda

Glava XVII O topqewu voska

141. Oru|a radi topqewa voska potrebna
142. Istopiti vosak
143. Istiskivawe prvo
144. Istiskivawe drugo

Glava XVIII O spravqawu {erbeta

145. [erbet
146. Kuvawe {erbeta
147. Sir}e

Glava XIX O raznom s p~elama rada

na~inu i o zimskom stradawu
148. Napomene
149. Druge napomene
150. Prilog o ujedawu p~ela
Kratak opis u p~elarstvu nu`nih opa`awa,
na svaki preko godine mesec razdeqeno

D E O
55

56

DEO PRVI
APSTRAKTNA RAZMI[QAWA
(TEORETSKA)
koja sadr`e
neophodno
o
p~elama znawe

57

58

Radnica je p~ela, rod pak ~astan ~ini: wene trudove

carevi i prosti u zdravqe upotrebqavaju. Draga pak je
svima i slavna: ako silom i nemo}na su{tinski ali premudro{}u dostojno po{tovawa proizvodi.
Pri~e: gl. 6 st. 8.

59

60

GLAVA I
O P^ELAMA U OP[TE

S tvaralac

stvorewa, koji je sve iz ni~ega

stvorio radi ~oveka, stvorio je tako|e i p~ele
radi ~oveka, da bi u op{tem `ivotu i kroz wih
posledwi kraj lak{e shvatiti mogao. P~ele u
op{te su `ivotiwe upravo sastavom tela a
neuporedivom kori{}u najve}eg divqewa su
dostojne. P~ele su iz obilne klase insekata,
50 i vi{e vrsta su u~eni p~elarski pisci do
danas izneli, od kojih su neke doma}e, neke
neobi~ne, neke u cvetu, neke u pe}inama `ive, a
neke najzad na{e medonosne p~ele. Ove posledwe dele se na divqe i pitome: divqe u {upqim
{um61

62

{umskim stablima, a pitome u trudom p~elara

gra|enim ko{nicama stanuju. Mi }emo ovde telo
ovog divnog stvorewa `ivo opisati, da bi premudrost Bo`iju i u ovoj maloj `ivotiwi slaviti
i hvaliti nau~ili se.
.1.
Opis p~ele
a). P~ela se sastoji iz tri dela: glave,
grudi i trbuha. Glava na obi~nom mestu ima dva
velika oka koja li~e na mre`u, pored ovih,
imaju p~ele na temenu tri mawa oka. Glava u
radilica p~ela pozadi je ravna i kao trouglasta. Na onoj zadwoj ravnini jo{ dva oka imaju,
koje mi samo pomo}u uveli~avaju}eg stakla
mo`emo videti. Blagosmotrqiva premudrost
Bo`ija zato je toliko o~iju p~elama darivala,
da bi one ne samo pred sobom no i iznad sebe i
na strane gledati mogle i tako predvidev{i
neprijateqe svoje, koje slabo{}u svojom nadvladati ne mogu, br`e pobe}i mogle. Zube i vilice imaju tvrde quskovite, koje se me|utim u
zao{treni vrh ne zavr{avaju, no tumbaste su.
Vilice ove da bi se sastaviti i sklopiti mogle
su kao i`qebqene. Tako da kad se sklope, ne{to
{upqa mesta zaostane. [upqinu tu plodom,
kojeg iz cve}a sabiraju, napuwenu u ko{nicu
donose. Vilice wihove budu}i da su tvrde,
63

64

de, slu`e im da pupoqke cveta lak{e razviti

mogu. I zaista nalazi se mnogo cvetova koji su
pupoqkom svojim ~vrsto zatvoreni, zato p~ele u
ovom slu~aju, budu}i da nikako ne mogu, bivaju
prinu|ene ozdo progrizati i tako medeni sok
izsisavati.
b). Pod vilicama imaju p~ele naustnik
gde kesu svoju ili gangrije na istom mestu
imaju, one ga po slobodnoj voqi zatvoriti,
izvu}i, na prsa postaviti i {to bi gde
potrebno bilo s wim mogu u~initi. Kad rade
izvuku naustnik, a kada ne rade u kesu ga
postave. Naustnik je wihov tanak sli~an
kosi qudskoj, elasti~an, prstenasto savijen,
i budu}i da je mekan mo`e se protegnuti,
skupiti i u kesu svoju smestiti. Na vrhu
naustnika prime}uje se neka bradavica o
kojoj su mnogi mislili da ona p~eli umesto
{mrka slu`i, kojim bi slatki sok iz cveta
izsisavati mogla. No Reomir, onaj slavni
francuski pisac najbri`qivije p~elu opisuju}i, mnogo nas uverava da ova bradavica nije
oru|e za sisawe, no umesto jezika p~eli je
darovano. Jer prah cveta, koga p~ela bradavicom svojom li`e, prsnim dlakama tako
pritisne, da ga naustnikom posle lako skupiti mo`e. Naustnik p~ela verovatno elefantovom je sli~an, jer p~ele kao god i elefant naustnikom jelo uzimaju}i usta
ispuwavaju.
v).
65

66

v). O nadgrudniku tako|e ne{to primetiti

treba. Glava je p~ele s nadgrudnikom nekom
malom cev~icom povezana, i tako kroz {upqinu
ove cev~ice vezu ima. Nadgrudnik je pak tvrdom
quskom pokriven, iz koje su granate dlake
izrasle, da bi p~eli u marqivom sakupqawu
meda pripomagale, jer se na ove dlake cvetni
prah prilepquje. Nadgrudnik je tako|e s trbuhom
kroz tanku cev~icu povezan. Trbuh se na kraju
sastoji iz {est quskovitih prstenova. Ovi
prstenovi su me|usobno elasti~nom korom
povezani, da bi gorwi na dowe silazili i
pewali se, i nemo}nog ovog insekta nepovredqivim u~initi mogli. Krila ima dva.
@eludca dva, od kojih s jednim vezu ima `aoka,
odbrambeno wihovo oru|e. Na prsima 6 nogu u
tri reda imaju, u zadwih dveju nogu na predposledwem ~lanku ukazuje se neka trouglasta
lopatica koja nije dlakama obrasla, no gola i
glatka ostala. Lopatica ova naokolo ograni~ena je ne{to debqim povelikim dlakama i
slu`i tome da bi u woj kao u kotarici kakvoj
p~ele tovar svoj udobno nosile, jer p~ele pored
sokova prah iz cveta sakupqaju, u male loptice
uvaqaju, koje posle u opisanim kotaricama u
ko{nicu donose. Ovo mi zapaziti mo`emo kad se
p~ele iz poqa vra}aju, gde neke crvene a neke
`ute loptice na nogama nose. Pored toga u posledwem ~lanku noge prime}ujemo neku metlicu, s
kojom
67

68

kojom p~ela cvetni prah, u kojem se vaqala,

s nadgrudnih dlaka, i celog tela svog na putu
s~isti, u lopte ga uvaqa, i kao {to smo ranije
rekli u kotarici ka toj odre|enoj ku}i donosi.
Jasno dakle vidimo da je svemogu}i Bog silu i
premudrost svoju u insektima `ivotiwskim ponajvi{e pokazao.
g). Na kraju ova ista p~ela u vrhu trbuha
ima `aoku, koja opet svoju sopstvenu cangriju
ima, u kojoj kad je p~ela u miru `aoka zatvorena stoji. Da bi mi `aoku videti mogli, trbuh
p~ele treba ne{to stisnuti tako }e se pokazati. Istim na~inom naustnik kad bi `eleli
videti, glavu p~ele vaqa malo stisnuti. @aoka
je kao kakva strela no unutra je {upqa. Na vrhu
ima zube tako|e {upqe i sli~no udicama
skupqene, koji opet na `aoki sopstvene cangrije imaju. [upqina zuba ima povezanost sa
{upqinom `aoke, a `aoka kroz neki kanal
povezuje se sa `eludcom svojim, koji je samo jednim otrovom napuwen. Ovako naoru`ana p~ela
kad se ustremi na svog protivnika pusti `aoku,
no tek {to `aoka iza|e `eludac istovremeno
stisnuti se mora, prema tome ne{to otrovne
materije iza}i }e, koja se kroz napred pomenuti
kanali} po {upqini `aoke razlije i zbog toga,
budu}i da {upqina `aoke sa zubima vezu ima,
kroz wih koji su se ve} u ranu zarili, u krv protiv69

70

tivnika ulije i toliko otruje da odmah rana bukne i ne mali bol pri~ini. Sirota p~ela posle
umreti mora, jer `aoka wena budu}i da zube
sli~ne udici skupqene ima, kad ih u ranu zarije
nije ih kadra izvu}i, no pove}anom silom svojom
prekine kanal~i} a `aoka u rani ostane i tako
p~elica ona bedno umire.
.2.
Tri roda p~ela
U svakoj ko{nici (koju Naj~asniji
Gospodin Rai} u predgovoru svoje Istorije
p~ela naziva) tri razli~ita p~eliwa roda
nalaze se. Najve}i je broj prvog roda, to jest:
radilica (radnica) p~ela. 30-40 hiqada u jednoj
ko{nici prebivaju. One sve o op{tem dobru neumorno brinu se. One same ko{nicu svoju ~iste,
same sa}e grade, med sakupqaju, od neprijateqa
brane se, re~ju, sve neophodne poslove jedne samo
radilice p~ele izvr{avaju. Drugi rod p~ela su
trutovi. Ovi od po~etka maja do kraja avgusta u
ko{nici se nalaze, ni{ta ne rade, nego samo u
lewosti vreme provode i med tro{e. Bude ih u
mawoj ko{nici do 500 a u ve}oj i do hiqade.
Tre}i rod p~ela je matica. Ona je glava i carica mnogobrojnog dru{tva ovog, kojoj svaku ~ast i
svaku uslugu daju. I ovo su tri roda ona, koja
dobri doma}in dobro raspoznavati mora.
.3.
71

72

.3.
Prvi rod p~ela. Radilice p~ele ili jednake
Radilice p~ele {to se veli~ine ti~e najmawe su, koje dobro opa`ati moramo, jer ~esto i
trutovi u onoj istoj veli~ini nalaze se, samo
{to glava p~ela radilica, kao {to smo rekli
pozadi je ravna i kao trouglasta. P~ele ubodom
svojim krv `ivotiwa tako zatruju, da mnogo puta
i samu smrt mogu izazvati. Iskustvo nas u~i da
su p~ele kowa, koji im je ko{nicu oborio, ubodima svojim tako otrovale, da se zbog toga krv
wegova upalila i posle nekog vremena smrt mu
donela. Te{ko je p~ele dotle dovesti, da one sa
ubadawem prestanu. Mogu one me|utim p~elaru
svom tako omogu}iti da on bezopasno s wima postupati mo`e. Pre~asni Gospodin Miterpaher
Rimo-katoli~ke ispovesti Arhimandrit i na
slavnom Univerzitetu pe{tanskom ekonomije i
drugih nauka u~iteq govori: da je on nekoga u
Be~u ekonomije u~iteqa gledao, koji da bi
slu{aocima svojim istinu ovu potvrditi mogao,
u {koli je pred svima golim rukama p~ele prevrtao i me|u wima maticu tra`io, uveravaju}i ih
ovim `ivim primerom, da p~ele kao i druge pitome `ivotiwe gospodara svoga poznavati mogu.
No potrebno je ovde ne{to napomenuti, da se ipak
niko
73

74

niko koji pomadu, ili kakav drugi miris na

sebi ima, da se p~elama pribli`iti ne usudi,
jer one na takvog s najve}im ustremqewem
napadaju. Slavni Reomir o sebi govori: Kad
sam, veli, ja u baroki p~ele moje pose}ivao s
neobi~nim nekim naprezawem gonile su me a
kada sam bez we dolazio ni najmawe se protivile nisu. Jedno je samo sredstvo s kojim ubod
p~ele ubla`iti mo`emo - ako odmah `aoku
izvadimo a ranu blatom ili medom nama`emo. U
ostalom najboqi lek je ~uvati se uboda - pokrivati glavu providnom za to odre|enom kapom.
Od sviju na~ina najboqe je p~ele k sebi
priviknuti tako da se dozvole pregledati i prevrtati. Radilice p~ele u prole}e, jo{ na kraju
maja imaju kao zvezdasto ~elo, koje po tom u
poslu izgube. I ovo su razli~iti znaci p~ela
radilica od trutova.
.4.
Drugi rod p~ela: trutovi
Trutovi su veli~inom za jednu tre}inu 1/3
tela ve}i od p~ela radilica, po mi{qewu nekih
pisaca. No znaci ovi nisu dovoqni, zato {to se
~esto i trutovi u }elijama p~ela radilica legu,
prema tome istu veli~inu mogu imati. No glava
truta je ne{to okruglija, o~i li~e na mre`u ipak kru`ne
noge
75

76

noge niti lopatice, niti ranije re~ene metlice

imaju. Ako dakle i same noge dobro posmatramo
lako ih raspoznati mo`emo. Trutovi, kao {to
smo u .2. rekli, ni{ta ne rade, samo {to su
mu`evi matica. Matice budu}i da u po~etku
prole}a jajca nose, jo{ u jesen plodne postati
moraju. Preko zime trutova u ko{nici nema.
Trutovi se pojave u prole}e i s krajem leta
i{~ezavaju. Jer p~ele radilice prirodnim
instiktom vo|ene, kad primete da im u ko{nici
vi{e nisu potrebni, to jest: u jesen po zavr{etku
oplodwe, da im nebi badava med tro{ili, wih
{to pre pobiju. Ako koja ko{nica zaboravi
isterati i potu}i trutove ona dugo `iveti ne
mo`e jer joj sav med pojedu lewivi trutovi.
Mnogo }e uspeti p~elar, ako pomogne p~elama
ubijati trutove, koji po ceo dan u lenosti sede}i
med tro{e, jer dokle p~ele s wima vojuju, dotle
bi doma}instvo svoje uve}avati mogle. Trutovi
pre podne jedva se mogu videti a posle podne od
prvog ~asa do ~etvrtog izobilno izlaze. Izlaze i
pre podne ali samo s rojevima. Po naro~ito
toplom vremenu, kad trutovi iza|u, trutovwake
lako mo`e vredan p~elar o~istiti. Ako p~ele
zarana povuku trutove idu}eg }e se leta rano
rojiti.

.5.
77

78

. 5.
Tre}i rod p~ela: Matica
Tre}i rod je matica. Glava, kao {to smo
ranije rekli, i carica mnogobrojnog dru{tva
p~eliweg. Matica se zapa`a po svojoj prevashodnoj veli~ini i `utoj boji, samo jedna je u
ko{nici pola `enskog. Krila ima kratka. I matica je `aokom naoru`ana, kojom se ne slu`i, osim
protiv sebi ravnih. Zato od we ne treba se bojati.
U vreme rojidbe ~esto ~ujemo u ko{nici dve, tri
ili vi{e matica kako pevaju. No one se ne mogu
dugo slagati, kad odja~e jedna drugu juri i iz
ko{nice izgoni. De{ava se ~esto da i pobednica
od drugih rawena strada.
Kad matica u ko{nici pogine svu
bri`qivost izgube zbuwene p~ele. Ne rade niti
su vesele, no nevoqnim glasom kao da o tu`nom
slu~aju svome, ose}ajno, kao da boluju i tuguju,
gore i dole po ko{nici puze. Tamo i ovamo
neuredno hodaju, dokle na posletku sasvim ne
oslabe. Ovo ako p~elar na vreme ne primeti i
blagovremeno maticu im ne pribavi, koja }e ih na
novo upravqati i hrabriti, p~ele }e se po malo
rasuti i u kratko vreme sve postradati.
^esto u rojewu, ako je slaba matica pred
ko{nicu padne, a mnogo puta od ko{nice podaqe.

79

80

daqe. Slu~aj ovaj neki deo roja kada primeti, oko

we sakupi se i ~uva je, niti }e mesto ono ostaviti, osim ako sama podigne se i poleti, i s wom
zajedno tu umire.
Matica se ne zadovoqava uvek jednim
mestom, no kao {to okolnosti iziskuju, sad ovde,
sad tamo nalazi se, okru`ena p~elama, kao plemi}
neki telohraniteqima prolazi. Izlazi i na poqe
radi oplodwe: u medobrawu ne radi, sama je
priroda wu od rada iskqu~ila, niti ju je oru|em
radnika darovala. Du`nost je wena o p~elama
paziti, wih ohrabqivati, posao upravqati, jajca
nositi. I po dve stotine jaja za jedan dan matica
snese. Matica sve }elije bri`qivo obilazi, i
nadgleda, jesu li prazne i ~iste, ne}e jajca pre
polo`iti, dokle ne uvidi, da }e mladost wihova
dobro snabdevena biti. Dok matica potreban
broj pripremi, radilice p~ele jajca ona, svako u
svoju }eliju slo`e, i na wima sli~no koko{kama
pole`u. Mlado ono, koje se iz jajca prokquvi,
najpre }e biti vidqiv beli crvi} u nakrst
le`e}i i za }eliju tako prilepqen, kako bi bio
kao ~estica voska. Po tom hranu im daju, i opet
na wih pole`u s velikim brujawem, da bi sa tim
toplotu, koja je za potpuno izlegawe potrebna,
proizvesti mogle. Dok se ve} ne raspukne ko`ica
(kojom su crvi}i, kad sopstveni
svoj
81

82

svoj oblik dobijati po~nu, oblo`eni) o`ivqavawe crvi}a ne`nom hranom i potrebnom
toplotom p~ele za toliko daju dokle ne narastu,
da }elije sa}a popuniti mogu. Napuwene crvi}ima }elije dobro ulepe. Ovi ulepqeni crvi}i
krila, noge i ~lanke dobiju i sami sobom iza|u
i za 21 dan savr{ene p~ele postanu. Tek {to se
novo stado ovo iz }elija izvu~e jo{ prvog dana
stare p~ele u cve}e ga izvode i s wim hranu iz
raznovrsnih cvetova revnosno skupqaju.
Jednako starawe imaju p~ele i nad mladim trutovima, no posebnu neku brigu vode o mladim
maticama koje se u nadi budu}eg vladawa ra|aju.
1). Budu}i da se dru{tvo p~ela u ko{nici iz
tri roda sastoji, stoga je potrebno da i jaja triju
rodova budu iz kojih se radilice, trutovi i same
matice proizvode. Mi{qewe je bilo Reomirovo,
da matica jajca svoja sama sobom razdeli i u prikladna mesta polo`i. No Rim pisac to odri~e
dokazuju}i da matica sva jaja na jednu gomilu bez
razlike polo`i, koja posle radilice p~ele raspore|uju i svako u sebi prihvatqivu }eliju
odnose. [ta vi{e mnogo ovakvih jaja iz kojih }e
matica iza}i na skriveno mesto sakriju. Wih pre
ne pola`u dokle ne vide da je ko{nica wihova
ve} dovoqno sebi naroda pridobila. Jer kad god
je ko{nica s malim narodom onda samo u sredwim
satovima toliko jaja
snesu
83

84

snesu koliko malobrojni narod uzgajati mo`e.

De{ava se mnogo puta ili nemarno{}u za sabirawem meda u vreme razmno`avawa veoma oslabi,
onda p~ele mlado leglo iz }elija izbace, poubijaju, i iz ko{nice iznesu, toga radi, da nebi na
mnogim poslovima trudile se, ni jedan zadovoqavaju}e uraditi ne mogu.
Gospodin Pankl u Po`unu biv{i prirode i
ekonomije u~iteq u kwizi svoje Poqske ekonomije na listu 233 pi{e, da su jaja jednog roda i da
p~ele po umirawu stare matice trodnevnog
crvi}a od radilica p~ela za maticu odrede,
}eliju wegovu obore i dodav{i susedne, ve}u, kao
{to matici prili~i, podignu joj palatu.
Mladoga crvi}a posebno pripremqenom ne`nom
hranom snabdevati po~nu. Posle 7 dana }eliju
zatvore. Tu se crvi} u maticu preobrazi i skinuv{i ko`icu, s kojom je oblo`en bio, iza|e. I da
je u ko{nici samo matica `enskog pola, radilice
p~ele obadva, a trutovi da su nikakvog roda. No
ovo je ve} sumwivo, jer mnogi p~elarski pisci
potvr|uju da se matice iz sopstvenog roda jaja
kroz radilice p~ele legu.

_____

2.).

pankl, pregled seoske ekonomije str. 233

85

86

2). O mladoj matici ve} smo ranije rekli da

je ranije ne izlegu, osim ako bi stara ili
staro{}u iznemogla i propala, ili bilo kojim
slu~ajem `ivot izgubila, ili dok ne vide, da
mladih p~elica ve} u tolikom izobiqu u
ko{nici wihovoj imaju, da zbog teskobe mesta
neki deo dece svoje pustiti moraju i zato vo|u
novom roju pripremati prinu|ene su. Nekad se
pak vi{e mladih matica izlegu, zbog budu}e predostro`nosti upravqaju se, da je ipak uvek savetnije vi{e takvih za sigurnost budu}ih rojeva
imati. Ne `ele sebi poveriti te samo jednu
slu~ajno uzgajati.

G L A V A II
O poslovima p~ela
. 6.
Razni poslovi radilica p~ela

N ema vrednijeg na svetu stvorewa od p~ela, one

su u poslu svima narodima primer. Rad p~ela i

neprekidno starawe wihovo svakome je divno.
Radilice p~ele ne samo {to sa}e
grade,
87

88

grade, no i veoma mnogo posla u ko{nici i u

poqu rade. P~ele u svoje vreme raditi razli~ite
poslove zasebne imaju. Ni na jedan posao toliko
ne navaquju da drugi neura|en ostane.
Tek {to novi roj sposobnu sebi ko{nicu od
p~elara dobije, prvo mu je nastojawe da
unutra{wost wenu dobro o~isti, |ubre iznese,
neravnine zubima izgrize i izgladi i celu
ko{nicu ako bi povr{ina wena unutra hrapava
bila, podmazom uma`e. Ako bi pak ko{nica ve}
ugla|ena bila, to onda sve pukotine prona|u i da
nebi im zima i druge nevoqe dosa|ivale
bri`qivo ih zama`u. Podmaz ovaj spravqaju
p~ele iz pupoqaka i mladih vrhova leskovine,
jasena, topole, vrbe, breze, borovine i dr. Kada su
ve} tako sigurnost svoju dobile p~ele onda vosak
spravqati, }elije udru`ivati i sa}e, koje od vrha
ko{nice po~iwu, graditi zapo~nu.
Divni su zaista postupci p~eliwi: brzina,
razum i ~udesni poredak, tako Plinije u Mitterpahera: "Po dan ceo na vratima i na svakoj
ko{nice pukotini, kao vojni~ke stra`e ~uvaju, a
po no}i ti{ina do pred zoru, dokle ih god jedna,
glasom svojim dva tri puta kao trubom pozivati
ne probudi. Tada celo dru{tvo ustane, i ako
primeti, da }e
budu-

89

90

budu}i dan dobro}udan biti, na poqe izletati

zapo~ne. Jer kad predvidi ono dola`ewe
vetra i ki{e, ne izle}e, no pod krovom
svojim ostaje. I tako kada je umereno vreme,
samo tada p~eliwa vojska na poslove
svoje izlazi. I neke vodu u ustima, a neke na
nogama i granatim naprsnim dlakama prah
cvetni donose. Dokle neke na poslovima svojim
vani se bave, o prethodno re~eno sakupqaju,
dotle druge unutar ko{nice potrebno ure|uju.
Koje prah sakupqaju, one predwim nogama
i naustnikom kotarice svoje napune, i
tako s tovarom `ure}i vra}aju se. Do~ekivaju
svaku tri ili ~etiri, i s we done{eno
skidaju, jer i unutar ko{nice usluge izme|u
wih podeqene su. Neke od sebe mostove prave,
da bi po wima natovarene p~ele, iz
pa{e kad dolete, lak{e puziti mogle. Jedne
ne~isto}u ~iste i slabe p~ele napoqe
iznose, druge jaja razdequju. Jedne hranu crvi}ima
donose, druge na letu stra`u ~uvaju.
Neke od done{enog praha i sokova hranu
pripremaju. Niti se pojedina~no hrane, da nebi
nejednakost
posla,
hrane
i
vremena
postala. - - Divna ~istota. P~ele ko{nicu tako
~istu odr`avaju da me|u proizvodima wihovim ni
najmawa trun~ica ne le`i. [ta vi{e blato,
unutra zaposlene p~ele, da se ne bi daqe
prosulo,
91

92

prosulo, na jedno mesto sakupe, i odatle

u tmurne dane, kada je posao izletawa
nemogu}, na poqe iznose". Plinije Kw.11. gl.10.
. 7.
Jednodu{nost p~ela
Divna je tako|e me|u p~elama sloga i
jednodu{nost. Ako li bi nekada me|u kojima
kakvo slu~ajno neprijateqstvo pojavilo se, i
jedna drugu napadati po~ela, tada ona koja je
neja~a, protegne najednom naustnik svoj i na
wemu pobednici ne{to meda pru`i, da bi tako
prijateqskom saglasno{}u svirepe napada~ice
svoje gwev ubla`ila. No kada ve} leto pro|e, i
jesen dolaziti po~ne, podigne se rat me|u p~elama
i trutovima. P~ele lewive trutove ne samo izvan
ko{nice izgone, no s tolikom `estinom na wih
napadnu, da pre smiriti se ne}e, dokle god
celokupan trutovski rod do jednoga ne poubijaju. Koji tolikog gweva razlog? Mnogi misle, da
p~ele to iz jednog samo za budu}a predvi|awa
~ine, boje}i se drugim re~ima, da lewivo
dru{tvo ovo bogatstvo wihovo nepravedno ne
raspe i ne potro{i: jer ho}e p~ele u vreme
`estoke zime na sa}u gladne kao u nekoj vrsti sna
i u nekakvom bez~ulnom u`ivawu. No one tek {to
zima popusti, tako re}i kao da se toplotom onom
probudile, preostali med jesti po~nu, a ~esto i s
nedostatkom hrane
izumiru.
93

94

izumiru. Ako bi strana p~ela ili pogre{no, ili

nu`no, ili koristi radi u kakvu bilo ko{nicu
uletela, takvu odmah poznaju, i kao neprijateqa i
otpadnika svoga ubiju. Samo ako bi medom natovarena do{la, jer ~esto za qubav meda, u dru{tvo
je prime. Tolika je pak p~elama `eqa za medom da
mnogo puta neke ko{nice p~ele s namerom radi
koristi na bli`we svoje napad u~ine, i tako ve}
ne nevinom u poqu medobrawu, no od bli`wih
svojih nepravednom otimawu naviknu. Ove opet,
koje su druge napadom svojim uzbudile, protivu
wih vojsku svoju podignu i na letu sakupqene za
otaxbinska blaga i za mlade p~elice svoje, prsa
~vrsto suprostave, i ako su mnogobrojne lako
neprijateqa od sebe odbiju. Ako je pak suprotno,
to o~ajnu odbranu potcene i s pqa~ka{icama svojim pome{aju se, koliko mogu meda uzmu, da kada
sve celo sa~uvati ne mogu, deo poneki pravednog
rada svog i sebi zadr`e.
. 8.
Poslovi trutova
Trutovi (o kojima je u gl: 1. . 4. re~eno) mogu
se videti kao `ivotiwa nekorisna i lewiva. No
budu}i da Tvorac svega nikakvo bi}e bez bilo
kakve koristi stvorio nije, to ni ove tako stvorio nije, da nikakve niotkud koristi u ko{nici
95

96

ci ne rade. Trutovi u ko{nici toplotu

proizvode, kroz koju leglo boqe sazreva. Trutovi
su mu`evi matica i wih oplo|enim ~ine. Zato
matice koje u po~etku prole}a jaja nose jo{ u jesen
plodne postati moraju.
. 9.
Poslovi matica
Matica (o kojoj u gl. 1. . 5. govoreno je) samo
{to jaja nosi i poslove upravqa, drugo ni{ta ne
radi. Neki misle, da matica radilice p~ele u
poslu obu~ava, no budu}i da je svaka p~ela prirodno sposobna i spremna ka izvr{avawu poslava
svojih, to mi{qewe takvo odr`ati se ne mo`e.

G L A V A III
O Vosku, Sa}u i Medu
. 10.
Vosak

V osak biva iz ~istog meda, koga p~ele, kada

sa}e graditi ho}e, u nadgrudniku svome iskuvaju, povrate, i od wega }elije produ`avaju.
Varaju
97

98

Varaju se dakle oni, koji kad p~elama noge `utim,

crvenim, plavkastim i belim cvetnim prahom
ispuwene vide, misle da vosak donose. Ono je
samo prah cvetni od koga takozvanu pergu prave i
prihrawuju se. Wihov vosak uvek je beo, {to je
stariji to crwi zbog ~estog le`ewa i zagrevawa,
naposletku sa svim pocrni i p~ele u takvom sa}u
bedno propadaju. Drugi jo{ vid voska ima
kojim p~ele u ko{nici rupice i pukotine zamazuju i ulepquju.
. 11.
Sa}e
P~ele sa}e od voska prave i na wemu
{estougaone }elije s obe strane produ`avaju a po
sredini kao zidom razdvajaju. Sa}e me|utim
toliko duga~ko izgra|uju da do poda ne dodirne
da nebi rojevima koji mnogo puta ne samo na leto
no i ispod ko{nice izlaze put zatvorile. Sa}e
gorwim delom za ko{nicu je obe{eno u tolikom
jedan od drugog rastojawu da po dve p~ele, koje
rade}i susresti se moraju, lako razmimoi}i se
mogu. Da nebi pak celo sa}e obilaziti prinu|ene
bile, to tako na nekoliko mesta skroz probu{e i
sebi kra}e staze pripreme.
]elice p~eliwe iako sve {estougaone jesu,
ipak razli~ite su veli~ine, neke su mawe a neke
99

100

ke ve}e. Najpre radilicama p~elama u sredwem

sa}u }elije nadgra|uju a posle trutovima i sa
strane sa}a prebivali{ta podi`u. ]elije su
trutovske ve}e a radilica p~ela mawe, po broju
obilnije. ]elije radi dr`awa meda odre|ene su
toj veli~ini, obi~no dubqe su. Ove se u gorwem
delu svakog sata nalaze. Med u gorwim satnim
}elijama za zimu ~uvaju. Kada medne }elije
napune p~ele posle one u kojima su se izlegli
trutovi medom ispuwavaju a u }elije radilica
p~ela za svakodnevnu upotrebu med snose. Ako
bi slu~ajno posedovawe wihove matice prestalo
na samom kraju sa}a izgrade prostrane i ne
toliko radom odli~ne koliko nepo{tednom
koli~inom voska velelepne palate (mati~wake).
Palate ove na povr{ini krova malu neku bradavicu imaju a unutra{wi wihov prostor
ne{to je {iri nego li ovih dveju vrsta. Palate
ove, kako se matice izlegu, p~ele idmah poru{e
da ne bi poslovima kakvim slu~ajno prepreke
bile. S tolikom me|utim brzinom posao
zavr{avaju da za jedan dan, ako je ugodno vreme,
za jednu stopu dug a pola stope {irok sat
izgrade koji 4 000 }elija u sebi sadr`i. Krajwa
tri sata su s obe strane medom napuwena, a sredwi, koji su drugim re~ima najmawoj opasnosti
izlo`eni, crvi}e (budu}e mlade p~ele) u sebi
sadr`e.
. 12.
101

102

. 12.
Med
Dvostruku hranu p~ela u ko{nici nalazimo. Prva, op{ta, i najkorisnija je med, koga p~ele
iz medonosnih cveti}a naustnikom svojim u nadgrudnik prikupiv{i, kada ku}i stignu, u }elije
sa}a izru~uju. Med ovaj s velikom {tedqivo{}u
koriste, mnogo vi{e sakupe nego {to potro{e.
Nalazi se i druga vrsta meda, kojeg p~ele brzo
sakupe i donesu. Jer ~esto ujutru li{}e drve}a
medom oro{eno osvane. Ovaj rosni med nije drugo
osim isparavawe drveta. (Vidi Stojkovi}a
Fiziku ~.3. str.20.21). I tako je od prirode svoje
gotov med na}i mogu}. P~ele sok cvetova prvo u
`eludcu iskuvaju i tako posle u }elije povrate,
jer tim na~inom i od samog {e}era med stvaraju.
Med u po~etku tako je bistar, kao kad bi vodom
razbla`en bio, posle se zgusne i tankom nekom
ko`icom, koja te~nost od razlivawa zadr`ava,
oblo`i. Kada su ve} sve }elije do samog vrha
napuwene onda p~ele neke pozatvaraju i takve za
zimsku hranu zadr`e a neke za svakodnevno
prihrawivawe otvorene ostave.

. 13.

103

104

. 13.
Bra{no cvetno
Bra{no ili prah cvetni p~ele po cve}u
vaqaju}i se na sebe nakupe, potom s~iste, i na
stra`wim nogama sli~no lopticama uvaqano u
ko{nicu donose. Bra{no cvetno je razli~ite
boje. Od takvoga po tom p~ele takozvanu pergu
spravqaju. Perga ova je te~nost iz praha cvetnog
i meda umereno me|u sobom pome{anih spremqena, kojom se p~ele prihrawuju kad rade, jer samim
medom ne mogu se dugo odr`ati. I ovo je druga
hrana p~ela.
. 14.
Od kuda donose p~ele
Mnogi misle da p~ele od sviju bez razlike
trava i cvetova takvih sakupqaju ali mi{qewe
ovo istinito nije. Sami znamo da su trave izme|u
sebe veoma razli~ite: jedne su slatke, druge
kisele a neke i gorke. P~ele na{e samo iz slatkih
sakupqaju, a iz veoma smrdqivih, tako|e u
mo~varnim mestima {to raste ne sakupqaju. Sve
cveti}e po redu opisivati dugo bi bilo. Dobar
p~elar zna}e u ba{ti svojoj radi p~ela sam dobre
saditi cveti}e. Melisa ili mati~wak zvana
trava p~elama je veoma prijatna. Mirisa je
limunova, cveta violetova. Veoma se
razmno`ava
105

106

razmno`ava po ba{tama. Sadi se korenom i seje

semenom u jesen i u prole}e. Ina~e zove se trava
p~elina i medovita trava. S melisse kao god s
issopa i lavande dobiju p~ele mno{tvo meda,
zato na wu padaju s velikom bri`qivo{}u i
revno{}u. Melissa veoma dugo cveta, zato ako
jednu za drugom sejali budemo p~elice na{e
ima}e cveta, ne samo kroz svo leto, no i kada
drugih cveti}a nestane, do same pozne jeseni.
Melissom protrqane i umazane ko{nice ~esto
na rojewe p~ele pobu|uju. Melissa je u raznim
lekovima korisna, od glavoboqe, poja~ava vid
i pam}ewe, stvara ~oveka vesela i sam dah
miri{qav ~ini. Mogu}e je upotrebqavati kao
salatu i u vinu piti. Mogu}e s takvom kupati
se i upotrebqavati od ujeda besnog psa.
Dostojno je dakle, da je svuda sadimo i razmno`avamo.
Budu}i da u mnogim predelima s krajem jula,
kada se drugim re~ima livade kose, p~elama pa{a
oslabqava, te o novoj pa{i postarati se moramo.
Bogate }emo i do pozne jeseni traju}e p~eliwe
pa{e obezbediti ako na kraju juna za punog meseca heqdu (panicum) posejemo. Heqda se seje po
strwici, me|utim ne gusto, no re|e nego li kukuruz. ^esto i kasno posejana sazreva. Od heqde jo{
i drugu korist imamo, jer seme samleti i s tim
kowe i sviwe dobro hraniti mo`emo. Slama wena
dobra je za stoku.
P~elama
107

108

P~elama su veoma prijatni i korisni jo{

cvetovi slede}i: u po~etku prole}a drenov, leskov,
vrbov, jagwilov, topolin i sibov cvet. Tako|e
cvetovi od drve}a: tre{we, vi{we, kru{ke, jabuke,
{qive, breskve, kajsije i dr. U po~etku maja cvet
belog drveta, masline i lipe. U leto po livadama
kara~ija, kotrqan, crwu{ika i `uti stara~ac. Po
parlozima ~kaq, glamo~, divizma i po zobi
slad~ica. Po strwikama i kukuruzu ~istac ili
stara~ac beli, i svuda suncokret, raznog cveta
detelina i dr. Ovi cvetovi budu}i da dobrom hranom p~ele snabdevaju, dostojni su da p~elari
p~eliwake svoje s takima zasade, iskite i ukrase.
Jer uop{te govore qudi: gde je cvet tu je med.

G L A V A IV
O koristi p~ela
. 15.
Dr`awe p~ela vi{e svega najdostojnije

Iz

nikakvog ekonomisawa toliki plod ne

sabira se koliki od p~ela, jer okolo
svakog
109

110

svakog drugog mnogo znojiti se, starati, tro{iti.

Za svako drugo marvin~e i druge `ivotiwe sa znojem lica na{eg zimsku hranu pribavqati moramo.
Samo jedine medonosne p~ele od ovoga nas
iskqu~uju, jer se one samo jednim, livadama i
{umama razveseqavaju. I budu}i da u zimu jednim
delom suva i postojana mesta udovoqavaju se, a u
leto osim nadgledawa i ~isto}e ni{ta od gospodara svoga ne o~ekuju, to je zaista ~udno da je
p~elarstvo kod nas u tolikoj nemarnosti zaostalo, koje bi svaki po{tovani seqak imati mogao,
jer truda i snage ne iziskuje, koliko starawa i
budnog bdewa. Koji pak bri`qivo o wima brigu
vodi, taj stostrukim plodom svoga nevinog
zabavqawa nagradu prima. Vredno je dakle p~ela
dr`awe, jer je lako i skoro bez svakoga tro{ka.
. 16.
Korist od p~ela drevno{}u potvr|uje se
Varo drevni pisac latinski u kwizi tre}oj
o zemqoradwi gl: 16 pi{e za dva brata, koji
mladala~ki vek svoj u militarskoj slu`bi
provode}i, slabog zdravqa postanu i zbog toga u
mesto ro|ewa vratiti se prinu|eni budu. U
imovini svojoj osim jednog jutra zemqe vi{e ne
zateknu. Vide}i wivu ovu za prihrawivawe
svoje nedovoqnu biti, me|usobnim dogovorom
111

112

rom wu u ba{tu pretvore i od we po{teno

u`ivawe dobiju, jer osim zeleni i povr}a od
samih ko{nica 300 talira godi{we primali su.
. 17.
Jo{ druga korist od p~ela
Med, vosak, {erbet i od dro`dine rakija
o~ita je od p~ela korist. Ali jo{ drugu slavniju
p~ele nam donose korist jer ~iste vazduh. U
Denerbergi gradu dowe Saksonije i bli`im tu
mestima silno vlada{e marveni pomor. Gde su
mnoge p~ele dr`ane tamo je mawe uni{tewa
uzrokovao, marvi mawe {kodio. Mo`e biti ima i
druge koristi u koje jo{ misao qudska proniknula nije.

G L A V A

O naslonu p~ela
. 18.
Polo`aj

M esto

u kome ko{nice na{e name{tene

dr`imo p~elnik, p~eliwak, kovanluk ili naslon
p~ela
113

114

p~ela nazivamo, o kome slede}e paziti treba:

1). Mesto takvo, u kojem naslon radi p~ela
izgra|ujemo, od severnog najpre vetra netaknuto
biti ima. Zato od strane severne zidom ili plotom da se ogradi i razno drve}e zasadi. I s drugih
strana ograditi mo`e se ali ne visoko. Naslon
takav tvrdo napraviti treba da se nebi od jakih
vetrova s ko{nicama zajedno prevalio.
2). Glavni deo naslona me|u istokom i
jugozapadom stajati ima tako da bi do 2 ili 3
~asa posle podne p~ele sunca imale. Naslon ovaj
da ne bude sav tesan, ina~e ko{nice lako ~istiti
i iznutra okolo p~ela poslove svr{avati ne bi
mogli.
3). Naslon u p~eliwaku u du`inu osobito,
ne `eli u visinu podignut da bude. Mnogi
redovi jedan na drugom nisu potrebni {to
~esto iz gorwih redova p~ele kada se natovarene iz pa{e vrate u dowem zaostanu i {to
gorwe redove bri`qivo pregledati naporno je.
Dasku pod ko{nicama od zemqe ne{to podignuti treba, da nebi `abe, gu{teri ili mi{evi u
ko{nice usko~iti mogli. Predwi deo ko{nice, na kojem je leto, odozgo ne{to nagnut da
bude da tako ki{a slivaju}i se u leto ulivati
ne bi mogla. Najboqe je predwi deo krova
ne{to izvu}i, koji }e ko{nice kako od snega
115

116

ga i ki{e, tako i od zrakova sun~evih

za{ti}ivati. Krov veoma izvu~en ne vaqa jer
veliku senku na ko{nice baca.
4). P~ele gde letuju tamo bez propasti i
zimovati mogu. Sneg okolo wih vi{e puta ~istiti, ko{nice praznicama a magacine daskama
pokriti treba.
5). Pred naslonom visoko drve}e {tetno je,
jer odvratnom senkom p~ele zaklawa. Prema tome
s velikim sebi naporom iz leta visoko leteti
primorane bivaju. Niska su pak drve}a korisna i
nu`na, posebno u vreme rojidbe.
6). P~eliwak koliko je god mogu}e od puteva, prola`ewa qudi i stoke, od vike, lupe, tresewa i pra{ine, od odvratnog prolaza smrada i
kuhiwskog dima, od ciglana i su{ara da se
udaqi. Najpodesnija su za to mesta podno`ja
brda, suve i ~iste doline, gde gladne p~ele kad
radi hrane izlaze na visoka mesta lako uzle}u i
sakupiv{i hranu sebi s tovarom niz strminu
bezbri`no spu{taju se.
7). U p~eliwaku koliba da se sagradi, gde
bi p~elar stanovao i potrebna oru|a svoja i
gotove ve} za sme{tawe budu}ih rojeva
ko{nice skloniti mogao. Kolibu tu granato
zeleno
117

118

zeleno drve}e da zaklawa, da bi lete}e rojeve na

sebe primamqivalo. Blizu kolibe poto~i} u kome
bi uvek ~ista proticala vodica, ako bi mogu}e
bilo, ili iskopanim kanalom iz teku}e vode da se
propusti ili bunarske kroz plitke kanale da se
dovede. Ili na posletku `qebovi da se pribave i
u wima neprestano voda u p~eliwaku da bude, jer
bez vode niti sa}e povu}i, niti med preraditi
niti najposle mlade p~elice proizvesti mogu. U
takve kanale i `qebove kamewe, pru}e, trske ili
sitno iverje malo re|e da se postavi, da bi p~ele
za vreme pijewa vode na wima stajati i krila
toplom suncu raskriliti mogle.

G L A V A

VI

O stanovawu p~ela
. 19.
Ko{nica

D ivqih p~ela stanovawe je u pustiwama, {upqem

drve}u i kamewu, pe}inama i starim zidinama. Stanovawe me|utim pitomih p~ela (o kojima razgovor imamo)
119

120

mo) je obi~na ko{nica, koju mi od slame, rogoza,

pru}a, loze i liketa pletemo. Potrebno je dakle
ispitati, kojim na~inom ko{nicu takvu
pripremiti, i stoga:
1). Prvo nastojawe p~elara neka bude da on
ko{nicu sredwe veli~ine napravi. Iz razloga
toga, jer ako ko{nica velika bude, kao {to su u
tome mnogi gre{ili, onda p~ele iz razloga malobrojnog dru{tva svog, dok nekoliko satova
sagrade smesta u razmno`avawe navaquju da bi
veli~ini ko{nice {to skorije srazmeran broj
dru{tva pove}ati mogle, i tako bave}i se s razmno`avawem medobrawe sasvim zapostave. Otud
biva da posle u takvoj ko{nici dru{tva izobilno ima ali koje je kasno pristiglo te za besprekorno svoje prihrawivawe meda pripremiti ne
mo`e nego u zimovawu od gladi, ako mu se na
vreme hrana ne doda, umreti mora. Prihrawivati
pak takve za doma}ina veoma je {tetno. Mnogo
puta p~ele u veoma velikoj ko{nici ni dru{tva
dovoqno proizvesti ne mogu. O~evidno je dakle
da je ubita~na stvar novom roju veoma veliku
ko{nicu dati. Zato mi sada{weg vremena tu
gre{ku ispravqamo.
2). Ko{nica tako ustrojena da bude, da bi je
lako i bez svakog mu~ewa p~elar ~esto pregledati
mogao.
3). Ta121

122

3). Tako sagra|ena da bude, da se s mesta na

mesto i u daleke predele prenositi mo`e. Ova tri
prethodno re~ena pravila nalazimo mi u prostoj
na{oj ko{nici. Da je ova ko{nica potrebama
p~elara odgovaraju}a iz slede}ih navoda videti
mogu}e je. Jer, prvo ovako prostu ko{nicu zgodno
celu pregledati mogu}e je. Ovde p~elari lice
svoje obi~nom p~elarskom kapom pokriju da ih
ne bi qutite p~ele ubadale. Mogu se p~ele i bez
opasnosti pregledati ako p~elari krpu ili suvu
gqivu upale i dimom onim p~ele okade, jer }e one
odmah ukloniti se i tako je celo sa}e slobodno
pregledati mogu}e. Ako mi dim ovaj u pregledawu
ko{nica ~esto upotrebqavali budemo, to }e se
p~ele na{e tako naviknuti, da }e posle i bez dima
dozvoliti da pregleda~ trud wihov gledati mo`e.
U gl: 1. . 3. stoji kako je u Be~u carski prefekt
golim rukama p~ele bezopasno prevrtao i me|u
wima maticu tra`io.
2). Takvu prostu ko{nicu mo`emo mi
sami od |ubreta is~istiti, jer ako mi ne
is~istimo, prinu|ene }e biti p~ele same
iznositi i time gube ono vreme u koje bi med
sakupqati mogle. Zato je preporu~qivo pod
ko{nice dasku podmetnuti da bi tako sve ono
|ubre, koje }e na dasku pasti, lak{e o~istiti
mogli. 3). Iz takve ko{nice bez svake muke
med vaditi mo`emo. 4). Iz jedne takve ko{nice
123

124

nice u drugu p~ele lako pregoniti mo`emo.

5). Ve{ta~ki tako|e rojevi iz takvih ko{nica
lako se izvode.
. 20.
Veli~ina ko{nice
Ko{nica dve stope visoka a jednu i po
{iroka da bude. Ako p~ele sa}e do poda dovedu, to
onda ko{nica ova lako podignuti se mo`e,
budu}i da svaka ko{nica mora imati od rogoza
ili od loze, od ~ega je ve} i sama opletena,
srazmerne dowem kraju ispletene pola stope
visoke obodove, koji se u takvom slu~aju pristupa~no podmetnuti i privezati mogu. Ako bi p~ele
i ovaj obod napunile to i drugi i tre}i istim
na~inom podmetnuti se mo`e. I tako nikada
ne}emo pogre{iti protiv onog pravila (. 19)
koje nam nala`e da se velika ko{nica nikakvim
na~inom, naro~ito malenom roju, u po~etku ne da.
. 21.
Leto na ko{nici
Leto na sred ko{nice da se otvori, a ne
ni`e, niti vi{e, kao {to mi u tome veoma
gre{imo, iz tog razloga: jer p~ele tim
na~inom }e kratko prazninu ko{nice ~uvati.
Ako bi se leto blizu dna otvorilo, to onda
p~ele, dokle god sa}e do dna ne izgrade, nepre125

126

prestano prazno mesto ~uvaju. Do sredine pak

brzo sa}e dovedu i tako uvek samo sa}e ~uvaju a
ne prazninu. Kada tu|ica iz ko{nice bilo {ta
ukrade, to ova ista posebnim nekim glasom, i
ostalim svojim drugaricama javi, gde se dovoqno meda bez muke dobiti mo`e, zato po tom
mnoge sa sobom dovede i pusto{e drugu ko{nicu.
Ako je dakle leto na sredini ko{nice takvo bez
ikakve prevare od tu|ica p~ele lako sa~uvati
mogu. Da bi mi od leta ovoga i drugu korist
imali, dva okvira s jedne i druge strane leta,
sebi uporedo za ko{nicu pri{ivena da imamo,
tako me|utim u`qebqena, da se mala jedna
da{~ica u wih zgodno smestiti mo`e. Da{~ica
ova na sredini tako probu{ena da bude, kako }e
jedna samo p~ela u}i i iza}i, zato, da bi se ova
mala rupica u nevoqi lako zatvoriti mogla.
Neki p~elari na vrhu ko{nice odu{ku na~ine i
na wu re{etku pre{iju da bi isparewa od p~ela
izlaziti i novi vazduh ulaziti mogao. Ipak ta
na vrhu ko{nice odu{ka je sa svim suvi{na i
nekorisna. Zato {to p~ele najboqe znaju {ta je
wima potrebno, jer one prirodno u {upqem
drve}u `ive, i ako bi se gore odu{ka otvorila,
takvu same zalepe. Kada je potrebno obnoviti u
ko{nici vazduh onda tri ili ~etiri p~ele na
leto stanu i mahaju}i krilima pokvareni vazduh
izgone a sve`i ubacuju. Osim toga na takvom mestu
127

128

stu otvoreno leto mnogo doprinosi i utvr|ewu

unutra{we izgradwe, kada se drugim re~ima s dve
{ipke unakrst sa}e i to blizu leta probode, da bi
tako i leto onde bilo, gde sa}e u najve}em
u~vr{}ewu stoji. Prema tome leto ko{nice na
sredini biti mora.
. 22.
Magacini
U novije vreme izmi{qene su ko{nice slo`ene,
koje se magacinima nazivaju. Ove se u po~etku sastoje samo iz dva sandu~eta. Kada dakle p~ele
jedan napune onda im se drugi one iste veli~ine
podmetne. A to iz ovog razloga, da bi u vreme
ubijawa ko{nica p~ele ne ubijali no `ive
zadr`ati mogli. Kada i ovaj drugi podmetnuti
sandu~i} p~ele napune podme}u tre}i i ~etvrti.
I tako oni koji magacine upotrebqavaju, iz
slede}ih razloga trude se dokazati, da su magacini korisniji p~elama nego li proste ko{nice.
1). [to se svake godine bar u gorwem sandu~etu
obilno meda nalazi. 2). [to se lako i bez ikakve
muke ve{ta~ki roj iz takvih magacina izvodi. 3).
[to u jesen med bez svake muke mirno i tiho
izvaditi mogu, jer onda samo gorwi medom
napuweni sandu~i} oduzmu i iz wega med izvade
a dowi p~elama za zimsko prihrawivawe
ostave. No malo kasnije prona{li su
iskus129

130

iskusni p~elarstva istra`iteqi, da magacini

ovi ne odgovaraju o~ekivawu p~elara i na tri
gore re~ena navoda odgovaraju ovako: [to se
prvog navoda ti~e, to je prava istina, da se u
gorwem sandu~i}u med na}i mo`e, no to samo
onda kada su najboqe godine. Dobra me|utim
godina izme|u 10 jedva se jedanput dogodi a
svaki doma}in sredwu, to jest: ni najboqu ni
najlo{iju godinu u promatrawu imati mora.
Sredwe pak godine to dogoditi se ne mo`e, jer
takvi magacini imaju onu gre{ku koju smo pre
rekli o velikoj i prostranoj ko{nici. Otud
biva da i one p~ele za zimovawe ili prihrawivati moramo ili }e sa svim stradati. Prvi
dakle navod opstati zbog toga ne mo`e. U prostoj pak ko{nici, koju mi preporu~ujemo, ni najmawe sumwe nema, jer kad p~ele ko{nicu voskom
napune onda med sakupqaju, {ta vi{e, i one
}elije medom napune koje su za leglo odre|ene.
Ako li je dobra godina, to gore opisani obod
podmetnuti i privezati lako mo`emo. Drugi
navod wihov govori da je lak{e iz magacina
nego iz proste ko{nice ve{ta~ki roj izvesti.
No ovde je pitawe: da li je savetno nama
ve{ta~ke rojeve izvoditi? Ako bi i to bilo,
tra`i se ovde ~ovek ve{t i u poslu p~elarskom
veoma iskusan, ina~e pokvari}e i staru i novu.
U ostalom ako bi potreba bila izvesti
novi roj, to lak{e biva u prostoj ko{nici.
Na
131

132

Na tre}i navod wihov, da se pak u jesewe vreme

lako i bez svake muke iz magacina med izvaditi
mo`e, odgovaram ovako: Da se lak{e iz magacina, nego iz proste ko{nice med vadi, i to je
prava istina, ali matica u ono vreme u najgorwem sandu~i}u nalazi se. Ako dakle p~elar
gorwi sandu~i} skinuo bude skinu}e i maticu,
koja kad strada strada}e i ono dru{tvo koga je
za zapat ostavio. Na kraju u takvim magacinima
videti ne mo`emo, {ta i kako p~ele na{e
posluju, a prostu ko{nicu svaki ~as, bez
ikakvog o{te}ewa pregledati mogu}e. Jedino
jo{ preostaje da napomenemo, to jest, da se
dobar doma}in ne}e dopustiti prevariti da
p~ele svoje u magacine stave, no u prostu
obi~nu ko{nicu, koja je i samoj p~ela prirodi
sli~na. Imamo primere gde su p~ele samo zbog
magacina sa svim istrebqene bile. Meni je veli G. Miterpaher - govoreno, da su iz Be~a
poslani bili takvi p~elarstva u~iteqi, koji
bi proste qude ve{to pou~ili i tako su sve one
ko{nice, koje su po wihovoj nauci snabdevene
bile, do jedne stradale. Opet dakle govorim, da
ako ~oveka ve{ta i u poslu p~elarskom veoma
iskusna nemamo, ve{ta~ke rojeve izvoditi da se
ne usudimo.

. 23.
133

134

. 23.
O postavqawu ko{nica u naslon
1). Kako se ko{nica na svoje mesto postavi,
leto odmah da se otvori, da bi p~ele na cve}e
izletati mogle i da se ne bi u velikoj onoj
toploti i gu`vi pogu{ile.
2). Ko{nicu bez potrebe s jednog mesta na
drugo ne preme{tati jer su se p~ele na ono mesto
leteti navikle. Ina~e bi dugo vremena ko{nicu
svoju na prvom mestu svuda tra`ile i ne na{av{i
sjedinile bi se najbli`oj u koju se ~esto s
gubqewem `ivota ustremquju.
3). Ko{nice u p~eliwaku tako namestiti i
razrediti treba, da bi na jednu stopu jedna od
druge rastavqena bila, jer tim na~inom p~ele
ko{nice svoje lak{e poznaju, niti na druge
udaraju, ko {to se de{ava u vreme hladno, burno,
ki{ovito i vetrovito, kad umorne ku}i `ure.
4). Ako u dva reda jedan na drugi ko{nice
sla`emo, to slabije dole a ja~e gore da namestimo, jer iz gorwih u dowe mnoge p~ele rado
prelaze i ove slabe poja~avaju a to na{a namera i jeste da bi se slabe od ja~ih podpomagale. Mlade jo{ ne dozrele p~elice u prvom
svom nemo}nom letewu padaju siroto i ~esto
135

136

sto budu}u o sebi vrednost i nadu na{u smr}u

svojom preteknu. Ako li se sretno i vrate, to ho}e
ako su iz gorwih ko{nica, ipak ne znaju}i jo{
sigurno mesto svoje, u dowe ule}u s punim
uverewem da su u sopstvenoj svojoj ko{nici. Ovde
wih doma}e p~ele, ne kao strane i nepoznate, no s
velikom rekao bih dobrom voqom, naklonost
svoju wima pokazuju}i u savez dru{tva dragovoqno prime, vide}i ranu mladost wihovu, koja }e
trudom svojim hiqadu puta naklonost wihovu
nadoknaditi. Starije p~ele ili se gnu{aju ili ih
odatle isteruju.
5). Na golu zemqu slo`iti ko{nice od krtica sigurno nije, osim ako je zemqa veoma tvrda,
jer ove na ko{nice navaquju, med i u }elijama
za~eto leglo na veliku nam {tetu pro`diru i svu
ko{nicu upropaste. Na dasku dakle, kao {to je
re~eno, slo`iti ih vaqa.
. 24.
Alati u p~elarstvu potrebni
Ta~no i na mnogo mesta veoma lepo dolazi
ona Srpska poslovica: Bez alata, nema zanata.
Ona i ovde mesto svoje ima. Svaki dakle p~elar
imati mora
1). Alat za dimqewe, za koji truda, krpe,
suve melisse ili mati~wak zvane trave i gqive
137

138

ve {umske koja na drve}u raste, upotrebiti se

mo`e, da bi dimom wihovim p~ele sa sa}a oterati
i sebe od ustremqewa wihova sa~uvati mogao.
2). Kapu p~elarsku, od providnog i veoma retkog
platna ili struwe ispletenu, kojom od napada
p~ela lice za{ti}uje.
3). Rukavice vunene a ne ko`ne, jer p~ele u ko`u
rado `aoke pu{taju i stra|avaju.
4). Po vi{e gotovih praznica, jer dosta puta
p~ele svoju ko{nicu ostave i boqe sebi stani{te
tra`e, zato praznice ove ~iste i {iqcima unutar
probodene da budu.
5). Koliko ko{nica, toliko pokriva~a.
6). Nekoliko metlica od pelena, koga uvek u
ba{ti gde se p~ele dr`e posa|ena imati treba.
Neki umesto pelena peru{ku upotrebqavaju. No
ona nije dobra jer p~ele razdra`uje.
7). Drvenu veliku ka{iku - kutla~u - da bi s wom,
ako bi se roj slu~ajno na deblu drveta uhvatio,
p~ele grabiti i u ko{nicu stresati mogli.
8). Prskalicu - {trcaqku - iz koje vodu protiv
be`e}eg roja prosipati mo`emo.
Tim
139

140

Tim na~inom, p~ele misle}i da ki{a pada,

spusti}e se odmah. Oprezno ipak prskalicu
upotrebqavati treba, jer ~esto takav roj nigde se
ne spusti, no u mati~nu ko{nicu povrati se.
9). No` jedan s obe strane o{tar i u
o{tricu malo povijen. Drugi zao{tren, jedan
{iri s obe strane i na vrhu o{tar. Ovi sa svim
gvozdeni biti moraju, ina~e bi drvena dr{ka,
kada smo u najve}em poslu slomiti se mogla.
10). [ipku gvozdenu za jednu stopu dugu,
kojom drvene {iqke s pomo}u male sekire iz
ko{nice izbijamo.
11). Vagu ili merilo, na koje se rojevi i
ko{nice mere.
12). Pu{ku, da bi roj be`awu naklowen zaustavili, jer ~uv{i pu{ku misli da je opasna wemu
grmqavina.
13). Vre}u - vre}ice - radi rojeva.
14). Stupu (avan), o ovom gde o ce|ewu meda.
15). Merdevine, ako na visokom drvetu roj
zaustavi se.
16). Bele`nicu, u kojoj brojevima nazna~ene
ko{nice redom popisane obi~no imamo. Svakom
broju dodav{i, kada i koliko je svaka ko{nica
rojeva pustila.
GLA141

142

G L A V A

VII

O poznavawu dobrih ko{nica

. 25.
Kvalitet ko{nice

K valitet ko{nice sastoji se u p~elama, leglu,

vosku i medu. Matica je u ko{nici du{a. P~ele,

leglo, vosak i med mogu u dobrom i lo{em stawu
biti. Kada ko{nicu podignemo ako je mesto na
kome je stajala od mrtvih p~ela, par~adi suvog
sa}a i drugog |ubreta dobro o~i{}eno znak je da
su bri`qive, ~istoqubive, verovatno i marqive
p~ele.
. 26.
Spoqa{wi znaci dobre ko{nice u kupovawu

Ako u prole}e pod ko{nicom leglo opazimo, znak je da ima maticu i da je dobra ko{nica,
jer gde se tako nezrelo leglo izba~eno iz ko{nice
na|e tu se ve} mlade p~elice legu.
2). Ako takvog nedozrelog legla pod ko{nicom, koju kupiti ho}emo, ne vidimo ili da je
osta143

144

ostavimo, ili ~etvrti dan u p~eliwaku da posmatramo donose li dobro na nogama ili ne. Ako je
prvo - dobro, ako nije - propasti mora.
3). Iskusan p~elar ~im prstom u ko{nicu
kucne odmah raspoznati mo`e {ta o woj suditi
treba: ako p~ele na kucawe s velikim uznemirewem i zvukom odgovore to bogata sa p~elama
ko{nica biti mora, ako li slabim glasom, slaba
je i ko{nica. Magacine dobre i po izgledu poznati mo`emo - u kojih je leto ~isto, oni su dobri.
4). Ako ujutru izme|u 8, 9 i 10 ~asova p~ele
iz ko{nice jednako veselo i `urno izle}u, osobito ako se natovarene ku}i povra}aju, dobra je
ko{nica.
5). Ako rano pre izletawa p~ela tiho, da nas
p~ele ne primete ko{nici pri|emo i na letu
mali ~opor p~ela mirno bruje}i zapazimo, dobar
je znak. I nevaqale p~ele na letu se sakupe, no bez
brujawa.
6). Ako zagledav{i u ko{nicu nekoliko
redova p~ela opazimo, koje krilima tako brzo
drmaju, da dizawa krila jedva spaziti
mo`emo, osobito ako druge gusto puze i hitro
puzaju}i sebe na leto dovode. A leto rukom
zatvorimo i primetimo da velika toplota
izlazi, to takva ko{nica ne tra`i pomo}i, jer
je
145

146

je ona i u p~elama, leglu i u medu jaka, a pri tom

najboqom maticom snabdevena, no takve ko{nice
samo posle duge dobre pa{e i vremena primetiti
mogu}e.
7). U prole}e dok su jo{ hladne no}i i slabe
pa{e brujawe p~ela na letu ~uti nije mogu}e,
niti dizawe krila videti, jer sve jo{ miru i
ti{ini izlo`ene su. U to vreme dasku podko{ni~nu i unutra{we strane ko{nice dobro da posmatramo. Ako su vla`ne i vide se kapi, kao od
ki{e i rose, takva je ko{nica p~elama, medom,
voskom i leglom veoma bogata i dobrom maticom
snabdevena.
. 27.
Unutra{wi znaci dobre ko{nice
^esto nadgledaju}i ko{nice po vosku,
medu i p~elama nau~i}emo se dobro raspoznavati. Boqe je kupiti jednu dobru ko{nicu i
skupqe, nego li deset lo{ih za malu cenu, jer
dobra matica veliko mno{tvo p~ela namno`i,
i kod dobre matice p~ele br`e rade. Mnoge
p~ele mnogo meda donesu i sigurno{}u budu}ih
rojeva nam laskaju. Vi{e legla u ko{nici ve}i
broj mladih p~elica nam obe}ava i to je znak
dobre matice. U novom sa}u boqe rastu i roje se
p~ele, jer se ovo lak{e nego staro sa}e ugreje.
GLA147

148

G L A V A

VIII

O nabavqawu p~ela
. 28.
Razne primedbe u kupovawu i prodavawu p~ela

P ~elari kada kupuju ili prodaju p~ele raznih

sujetnih primedbi i sujeverja mnogo se dr`e.

Koji p~ele kupuje, da bi mu boqe napredovale,
od svakog kupiti ne}e: ili samo one kupuje koje
su u {umi na|ene; ili nov~i} posle sebe u
p~eliwaku, iz koga kupuje, ostavi; ili ko{nicu
izvrnuti neda; ili za one samo novce, koje je za
prodat sitan kukuruz uzeo, kupuje ko{nice.
Prodavac tako|e mnogo vra~a. Svaki radi
dr`awa ko{nice ne}e ni prodati. Dune u prodatu ko{nicu; nekoliko p~ela iz we izvadi; tri
puta okolo we obi|e i ostale ovim glupostima
sli~ne dodaje. On sa ovim samo u~initi `eli i
nastoji da nebi s prodavawem p~ela budu}u
svoju sre}u i razmno`avawe p~ela prodao. [to
se god ovome sli~no u kupovawu i prodavawu
p~ela pazi, sve je bezumno i sujetno. Koji radi
dr`awa od p~ela svojih drugome prodaje
149

150

daje ne sme se bojati da }e prodavawe ovo ili

wemu ili p~elama wegovim {tetu kakvu naneti.
. 29.
Glavno pravilo o kupovawu p~ela
P~ele iz blizu odre|enog mesta ili prosto
re}i kom{iluka, kupovati nije preporu~qivo,
no s drugog i daqeg podru~ja. Iz razloga toga,
{to p~ele kada radi sabirawa meda izletale
budu, budu}i da su pre|a{wem mestu ve}
navikle, tamo }e i odleteti. I ako su medom
natovarene svaka }e ih ko{nica rado primiti i
tako }e mnoge p~ele zalutati i na prvo mesto
vratiti se. Akoli ih iz daqeg mesta kupimo
uvek }e se povratiti, oko novog mesta obletati
i u~i}e se poznavati ne samo polo`aj ko{nice
svoje no i polo`aj celog predela iz koga one med
sakupqati imaju. P~elar najve}u brigu o
p~elama da ima, kako }e ih umiriti, da mu se
dozvole u svako doba pose}ivati i pregledati.
Mesto pod ko{nicom, to jest dno, u svakoj
posebno, koliko je mogu}e ~istije da bude, jer
time dobijamo ono vreme koje p~ele gube kada
same ~iste. Brigu ovu neprestano p~elar imati
mora dokle god vreme rojidbe ne nastane.

. 30.
151

152

. 30.
Vreme za kupovawe p~ela
Prole}e je najpogodnije vreme za kupovawe
p~ela. Mogu}e je i u jesen kupovati, no paziti
treba da nije ko{nica voskom i medom
siroma{na, jer tada i pa{a i toplota ve} kraju
`ure. Mnoge p~ele i leglo u ko{nici ako dovoqno meda nema ne ceni skupo i takve sa
nedostatkom hrane u zimu stradaju. Niti nejaku s
p~elama a medom bogatu izabiraj, ~esto i takve
zbog gubqewa potrebne toplote od stradawa
daleko nisu. Ko{nice sredwe voskom, medom i
p~elama snabdevene jesu za zapat najboqe.
. 31.
Kakve ko{nice kupovati treba
Rojeve godi{we ili najvi{e od tri godine
ko{nice kupovati vaqa a ne starije, koje po vosku
i sa}u raspoznati mogu}e. U mladih p~ela vosak je
beqi, u sredwih `ut a u veoma starih crn. Zbog
toga ko{nice podignuti treba i proveriti
te`inu wihovu. Koje su te`e - ako su jednake i od
iste materije ura|ene - u wima je vi{e p~ela.
Prema tome one su boqe.
U kupovawu p~ela budu}i da je zima pro{la,
vi{e treba motriti na obilnost p~ela a ne
na
153

154

na obilnost meda. I u svemu tome neka niko sebi

i svojoj ve{tini ne poveruje, no neka zamoli i
ispita iskusne starce, koji su u p~elarstvu mnogo
godina proveli. Po zakqu~ewu pogodbe leta u
ko{nica vaqa zatvoriti, ozdo ~ar{afom obaviti i ~uvaju}i da se ne stresu, na sankama ili kolima na novo ih mesto odvesti i sutradan odaviti.
Paziti u ostalom treba na polo`aj wihov prvi
i po wemu u p~eliwaku na{em wih namestiti.

G L A V A

IX

O umno`avawu p~ela
. 32.
Leglo

ek {to se u prole}e livade otvore, prvo

starawe p~ela je umno`avawe i rojewe svoje. I
pre svega po wihovom prirodnom probu|ivawu
- vidi Stojkovi}a III. deo Fizike, strana 151.
linija 1 i str. 161. - plodna matica jaja nosi,
mlade se p~elice u }elijama legu i p~ele nekoliko mati~waka prave, zato da im
se
155

156

se nebi mlade matice na jedanput, no jedna za drugom ra|ale. Pripremawe voska, bogatstvo meda,
broj p~ela i trutova umno`ava se iz dana u dan
pove}ava za toliko da radi teskobe mesta i
velike toplote u ko{nici dugo ostati ne mogu no
novi stan sebi tra`e i roje se.
. 33.
Rojevi
Roj je neki deo p~eliweg dru{tva koji iz
stare svoje ko{nice vo|en maticom iza|e i sopstveno sebi stani{te tra`e}i oka~i se o zelenoj
gran~ici nekog drveta. Mnogo puta zaustavi se
na zemqi, kamewu, koqu, ogradi i dr. Neki pak
rojevi kako iz ko{nice iza|u visoko uzlete, i ako
se {uma blizu na|e to u {upqinu hrasta, jamu ili
bilo kakvu pe}inu presele se. Begunac roj pre
mesto sebi izabere, i ako sretno u wega dospe,
mirno kao i u na{oj ko{nici u wemu boravi.
Rojevi su dvojaki: prirodni i ve{ta~ki.
. 34.
Ve{ta~ki rojevi
Ve{ta~ki rojevi su oni, koji se nastojawem i ve{tinom p~elara, kao da nasiqem
nekim iz stare ko{nice izvode, i u novu preseqa157

158

seqavaju, ali nikada bez velike opasnosti i straha. Samo ako bi najiskusniji p~elar bio proizvesti se mogu, jer ako najmawa gre{ka
u~iwena bude pokvari se i stara i nova, zato je
savetno, premda neki i preporu~uju, od ove
ve{tine odustati.
. 35.
Prirodni rojevi
Prirodni ili doma}i rojevi su ~etvorostruki: 1). Najva`niji ili prvenci. 2).
Drugenci. 3). Rani. 4). Devi~anski. Najva`niji
ili prvenac roj zove se onaj koji prvi iza|e. Ako
ovaj do pola juna iza|e i toliko dru{tva imao
bude, da opet, ili kao {to se ~esto de{ava, osam
merica te`e, takav }e odli~an roj biti. S
prvencem rojem ne malo svagda stara matica
izlazi. Op{te je mi{qewe do sada bilo, da s
prvencem rojem nova matica izlazi, zato {to se
vi{e takvih matica izlegu i {to svaka sopstveno
svoje dru{tvo imaju}i, ako se nesloga kakva izrodi, svaka svoje podru~je brani i tako koja je
slabija ona iza}i prisiqena bude. Ali se ovo
dokazalo za neverovatno, jer je ve} izvesno, da pre
negoli prvenac roj iza|e, mlada matica premda je
u }eliji svojoj spremna, ni kojim na~inom iza}i
joj ne daju, no odre|ene stra`e wu ovde ~uvaju i
hrane, a kako prvenac roj iza|e wu odmah puste i
car159

160

carstvo joj predaju. Slavni neki u poslu

p~elarskom ~ovek, da bi izu~avawa svoja ~inio,
u vreme kada je roj izlazio pa`qivo je pred
letom ko{nice stajao i maticu o~ekivao. Kada
je ova izleteti htela, uhvato ju je i na{ao da su
joj krila povre|ena bila, zato je wu novom roju
darovao i tu istu maticu tri godine dana uvek
s prvencem rojem izlaziti primetio je.
Najboqa je vrsta p~ela koje jednog roja puste.
^esto se de{ava, da jedna ko{nica 4 i 5 rojeva
jednog leta pusti, me|utim ako vreme ko{nicama pogodno nije to im zabraniti treba.
2). Posle prvenca roja 9. 10. ili 14. dan
kre}e roj drugenac. Ako li je vreme mogu}e, i 7.
dan drugi roj izlazi. U drugim ili drugencima
rojevima vi{e nego jedna matica ima, i tako celi
onaj roj razdeqen je, i neki se deo p~ela jednoj a
drugi drugoj sjedini, od tuda da kada se takav roj
u ko{nicu strese, posle malo vremena, ili matice nepotrebne razgoni ili razbe`i se. Jer u
revoltu nikakvog posla zapo~eti p~ele ne mogu.
Drugenci dakle rojevi ~esto su neuredni.
Znaci ovakvog neurednog roja su: 1). Ako se
pred ve~e neobi~ni i osobiti neki, zelene `abice
glasu sli~an glas u ko{nici ~uo bude, to je jasan
znak da u takvoj vi{e matica
161

162

tica ima, prema tome rat }e se podignuti. Ako se

taj glas malo kasnije, kada se sve ve} uti{aju i
u}ute, ~uje se: znak je, da }e odmah sutradan iza}i,
jer vi{e matica ima i svaka bi carevati htela, a
nije mogu}e. Prisiqene su dakle od tuda iseliti
se i sebi drugo stani{te tra`iti.
2). Kada takav drugenac roj iza|e, ako vidimo da su p~ele napale na matice i da ih na stranu
ko{nice u koju su stresene, da bi ih tamo pobiti
mogle, nagone, dobar je znak. Ako li to nije, no
p~ele na vi{e gomila skupe se, znak je da }e se
rasejati. U tom slu~aju paziti moramo na onaj
glas, kojim matice svaka svoje dru{tvo matici
primamquje, jer ponekad se tim na~inom dru{tvo
veoma umawiva. Vrlo savetno je, da p~elar sam
takve matice pohvata i wih ili za bezmati~nu
ko{nicu zadr`i ili poubija.
3). Rani roj je, koji jo{ aprila meseca
izlazi, zato {to u takvoj ko{nici u zimu ili
matica ugine ili od drugih ubijena bude, i tako
ko{nica udova ostane. P~ele dakle najpre o tome
nastoje, kako bi maticu sebi proizvesti mogle, i
tako ne jednu, no mnoge pripremaju. Tim na~inom
ono se isto takvoj ko{nici desi, {to drugom
roju, kada se u wemu vi{e matica izlegu. I od
tuda onaj isti
glas,
163

164

glas, koga smo u prethodnom pravilu opisali,

~uti se mo`e. Dakle veliko starawe upotrebiti
treba.
4). Mnogo puta i to se desi, da se prvenac
roj, posle nekog vremena onog istog leta roji.
Takvog parojak ili ina~e devi~anskim nazivamo,
wegov med koji je uvek beli, devi~anski med, a
vosak devi~anskim voskom ozna~ujemo. No budu}i
da je ~esto i sam slab i nejak, a mnogo vi{e onaj,
koji iz wega poti~e, zato takav svakim mogu}im
na~inom natrag vra}ati treba.
. 35.
Vreme rojewa
Vreme izla`ewa rojeva je od po~etka maja do
kraja juna, premda se nalaze, koji ili ranije ili
kasnije izlaze. Prole}na rana toplota i blagorastvorewe vazduha, poma`u p~elama ranije rojiti se. Koliko je vi{e u livadama cve}a, toliko
se br`e ko{nice napune, i za rojidbu pripreme.
Pozni rojevi retko su dobri, jer ako jako dru{tvo
imaju, to }e ih nedostatak hrane, ako nije, to
nedostatak toplote u zimu umoriti. Mnogobrojnost roja ispitujemo po te`ini wegovoj. Na{i
rojevi kada veliko dru{tvo imaju, onda 8 a kada
osredwe onda 4 merice te`e. U Rusiji pak vi{estruko
165

166

struko 10, 12 {to vi{e i 19 merica prete`u.

Budu}i da dakle 149 mrtvih p~ela te`e 12,8 grama,
to najja~i kod nas roj 40.000 glava ne prevazilazi.
Na hladnom, ki{ovitom i tmurnom vremenu p~ele
se ne roje, no lep, topao i ugodan dan o~ekuju.

G L A V A

O ZNAKOVIMA ROJEWA
. 37.
Plod materije ove

elika je p~elaru radost, znati kada }e mu se

koja rojiti ko{nica, ina~e, ili }e mu roj sa
{tetom odleteti, ili }e mnogo vremena s
prezrivim o~ekivawem i {tetom posla svoga
badava potro{iti. Svako rojewe ima svoje
znakove, koji na roj upozoravaju: jedni su, koji
pripremawe roja predskazuju, a drugi, koji
veliko nadawe gospodara zadovoqavaju, i da }e
skoro iza}i uveravaju.
. 38.
167

168

. 38.
Znaci izla`ewa prvenca roja
Ako su p~ele radi mladih matica
mati~wake pripremile, ako jo{ i samu maticu
ili tako isto neku larvu u }eliji izle`enu
videli budemo, najizvesniji znak je da }e tek
kada vreme dobro izabere iza}i. Ako se u
ko{nici neobi~ni neki glas ~uo bude, to je
nevarqiv znak, da se roj ve} za izla`ewe sprema.
No ovaj znak samo u drugom roju a ne u prvencu
imati mo`emo, jer glas ovaj ispu{taju samo
mlade matice, kojim dru{tvo svoje k sebi primamquju. S prvencem pak rojem, kao {to je
re~eno, izlazi matica stara koja nikakvog glasa
pri izla`ewu ne ispu{ta. Ako vidimo da na
ko{nici kao loptice p~ele le`e a drugog dana
ni jedne na ko{nici videti nema, znak je
o~igledan da }e taj dan iza}i, zato p~elar
pa`qiv da bude. ^esto se de{ava da se celog roja
p~ele na poqu raseju, zatim iznenada na jedanput
podignu i roj sa~ine. Jo{ jedan znak imati
mo`emo, ako zaista p~ele kroz leto bri`qivo
izle}u, okolo ko{nice svoje oble}u, stanu na
wu, puze gore i dole, takve p~ele zovu ostale, da
sebi novo i sopstveno stani{te tra`e. Prvenac
roj pre podne a drugenci rojevi i pre i posle
podne izletati uobi~avaju.
. 39.
169

170

. 39.
Ostali znaci izla`ewa roja
Kada god ko{nica porod svoj u novo selewe
otpu{ta, pogoditi nije mogu}e, da su u woj dve
ili vi{e matica slu~ajno odgajene, od kojih
svaka neki deo p~ela sebi primami, jer matice
jedna drugu ne trpe dugo u sklopu dru{tva, a
mnogo vi{e dvomati~nog vladawa gnu{aju se i
tako nove vo|e ove deobu u~ine. Ovo se mnogo pre
primetiti mo`e. Kada se nekoliko dana jutarwi
zvuk i gun|awe me|u maticama ~uje, znak je selewu
pripremawa. No i druge jo{ znake imati
mo`emo: 1). [to onih dana naro~ito pred ve~e
mnoge p~ele van ko{nice pred letom u loptu
sakupe se i jedna o drugoj sli~no grozdu vise,
pokazuju}i sa tim `arku svoju za novo preseqewe
`equ. 2). [to kad ve} izletati ho}e silno brujati po~nu. 3). Izno{ewe skinutih poklopaca sa
p~eliwih }elija je tako|e znak budu}eg roja. 4).
Ako p~ele po tihom vremenu u ko{nici mirno,
gusto i na gomili sede. 5). Ako su trutovi na
dobroj pa{i od nasiqa i gowewa drugih p~ela
mirni. 6). Kada nekoliko p~ela unutar ko{nice,
tako|e i van okolo leta spreda i pozadi na trbuhu
povla~e se, i ipak s prekr{tenim krilima tako
`ure, da im jedva noge videti mo`emo, to }e posle
dva ili tri minuta rojiti se. Takve dakle pa`qivo
171

172

nadgledati treba, da ako bi iznenada izleteti

htele, p~elar odmah opazi i k tome opredeqewu
- kao {to ka`emo - praznicu pripremi. A
zadovoqstvo }e svome zvawu u~initi p~elar,
ako od jutra do petog popodnevnog ~asa, jer tada
rojevi izlaze, oko ko{nica pazio bude. No
najizvesniji je izla`ewa roja znak, ako one
p~ele, koje pred letom kao na stra`i stoje,
smu}eno poletati a posle i u vazduh podizati se
po~nu, natrag ne vra}aju}i se, tada }e se svo
dru{tvo danim znakom ovim uzbuditi i iz
ko{nice pod imenom roja iza}i. P~ele, koje
prvo izlete, okolo ko{nice prole}u, o~ekuju}i
ostale koje se jo{ sakupile nisu. Kada se ve}
celo dru{tvo sakupi, ogromno leti, i na zelenu
najbli`eg kakvog drveta granu oka~i se,
o~ekuju}i tu vo|u - maticu - svog, koji zbog ve}e
~asti s posledwim p~elama nerado ostavqaju}i
o~inski dom svoj, doleti. Ako ceo roj sli~an
grozdu o gran~ici visi, znak je taj, da je u wemu
jedna matica. Ako li pak roj vi{e tako vise}ih
grozdova imao bude, bez svake sumwe znati
mo`emo, da se u wemu vi{e matica nalazi, koje
me|usobnu borbu vode. Ako bi slu~ajno roj ovaj
u staru ko{nicu povratio se, znak je, da matica
ili je tamo zaostala, ili u putovawu svom
ne~asno poginula.
GLA173

174

G L A V A

XI

O proizvodwi matice

. 40.
Vreme proizvodwe

M atice naravno ne mogu pre jajca radi rodnos-

ti nositi, dok plodne ne postanu. Sparivawe pak

imaju s trutovima u vazduhu. Nevina matica . 35.
br.4. kada s rojem iza|e, ako je vreme i pa{a
dobra, tre}i ili ~etvrti dan parewa radi izleti.
Na lo{em me|utim vremenu i slaboj pa{i 14. ili
20. dan pari se. Ako za 6 nedeqa matica plodna ne
postane, osta}e neplodna. Da bi oplodwa matice
ta~no sledovala, za izletawe iz ko{nice vreme i
dobra pa{a tra`e se.
. 41.
Sparivawe matice
Uz tih i lep dan od 8 ~asova ujutru, do
4 po podne s velikim mno{tvom p~ela i trutova iz ko{nice matica radi oplodwe
izlazi, nekoliko puta ko{nicu obleti, da
ju
175

176

ju posle poznati, i kada se vratila bude, na}i

mo`e. Potom malo vi{e uzleti i jo{ neko vreme
okolo ko{nice oble}e i promatra, dok se u zrak
ne podigne. Ovde ako je iz o~iju ne izgubi
p~elar, videt }e s kakvom brzinom lete k woj
trutovi. Posle nekoliko minuta domu vra}a se.
Ako u prvom izla`ewu plodna ne postane, to jo{
onog dana, ili slede}eg dok god plodna ne
postane, izlazi, a u protivnom slu~aju u domu
ostaje.
. 42.
Znaci le`ewa
Matica da je plodna postala poznati
mo`emo: 1). Ako p~ele bra{no cvetno bri`qivo
na nogama nose. 2). Ako su nam p~ele zle i
pakosne, i kada zagledamo u ko{nicu, k ujedawu
sklone. 3). Kada p~ele u ko{nici kao lewe na
sa}e pole`u, niti pak u velikom broju na posao
izle}u. 4). Ako pukotine u ko{nici, da bi se
toplota sa~uvala, bri`qivo zamazuju. 5). Ako
stvarno leglo primetimo, koje je u novom sa}u
vidqivo. 6). Ako p~ele trutove gone, znaju}i da
im nisu u ko{nici daqe od potrebe, jer med badava jedu a ni{ta ne donose. Ovo su sve jasni znaci
proizvodwe legla.
. 43.
177

178

. 43.
Plod materije ove
Velika je korist znati, da li je plodna postala matica na{a ili nije, jer kada u nu`di novu
maticu p~elama dajemo, treba prvoj sli~na da bude.
P~ele, koje su oplo|enu maticu imale, opet takvu
imati `ele, u protivnom ju primiti ne}e.

G L A V A

XII

O bolestima p~ela
. 44.
Bezmati~nost

P rva i najglavnija bolest p~ela je bezmati~-

nost, kada dakle p~ele u bilo kojoj ko{nici

bez matice ostanu, zato, {to ona ili umre, ili
tako oslabi, da samo trutovska jaja nosi, jer
ovde ne samo {to p~ele umno`avati se ne mogu,
i broj len{tina trutova raste, no jo{ {to je
najgore, u takvom slu~aju p~ele, niti sebi
novu maticu legu, niti dobru, koju im p~elar
doda, primaju, dokle god je slaba i neplodna
179

180

na matica wihova `iva. Bezmati~nost u op{te

biva u prole}e kada dakle p~ele u poqe izletati
po~nu, izleti i matica da se is~isti, ili sve`i
vazduh da zahvati, gde ~esto zbog zime smrzne se i
strada, ili je ptica kakva proguta, ili u tu|u
ko{nicu iz neznawa uleti i tamo je ubiju.
Bezmati~nost jo{ biva u vreme rojidbe, kada matice jedna drugu progone i ubijaju, dogodi se ~esto,
da i pobednica rawena bude i umre. Bezmati~nost
jo{ u ko{nici biti mo`e, ako matica rawena
naprasno ne umre, no dugo vremena slaba i
bolesna u ko{nici `ivi, dokle svi crvi}i ne
porastu tako da iz wih p~ele vi{e sebi maticu
izle}i ne mogu. Ako u jesen, ili zimu, kada se
jaja u ko{nici ne nalaze, slu~ajno stara matica
pogine, p~ele budu}i da bez jaja same sebi drugu
izle}i ne mogu, te takve bez matice ostaju.
. 45.
Znaci bezmati~nosti u op{te
P~ele u vreme bedne bezmati~nosti svoje
okolo leta kao `alosne sede, malo ili skoro
ni{ta ne donose, po ko{nici tamo i ovamo
unutra i napoqu jure, i kao kada bi ne{to
tra`ile nemirno krilima trepere. Maticom
snabdevene p~ele oko podne veselo lete}i
igraju se, a `alosne bezmati~ne u tami
ko{nice svoje ose}ajno rekao bih tuguju, i
ako se bezmati~nost ova s krajem leta dogodi,
181

182

di, to odvratne sebi trutove na veliku {tetu

svoju pobiti propuste. Bezmati~ne p~ele, ako im
u izvrnutu ko{nicu dunemo, velikim uzbu|ewem
odstupe i pobegnu, i tu`nim za neko vreme
traju}im glasom me|u sa}e uklone se. Dobre pak
p~ele, ako na wih dunemo, u o~i nam lete, i ako
kakav glas puste odmah prestane. Ovde korisno
dodati mo`emo, {to p~elarima u ovakvom
slu~aju raditi vaqa. Znamo, da svaka matica u
svojoj ko{nici najmawe mesto obi~no pregleda,
lasno dakle bezmati~nu ko{nicu pomo}i
mo`emo, ako dakle ko{nicu takvu i susednu s
jedne strane gore provrtimo, i cev od trske iz
jedne u drugu postavimo. Susedna }e matica i u
takvu ulaziti i za vreme, dokle sopstvenu joj
maticu ne pribavimo, upravnica upravqati.
. 46.
Znaci roja skoro obezmati~enog
U novom roju, koji jo{ sa}a poveo nije, bezmati~nost lako poznati mo`emo. Bezmati~nog roja
p~ele u gomilama iz ko{nice tamo ovamo puze,
neveseo glas pu{taju, i ako im se ubrzo ne pomogne,
obrnuto u ko{nicu, iz koje su iza{le, ili u
najbli`u odlaze, rado ostavqaju}i ko{nicu svoju,
u kojoj jo{ poslovale nisu. Ako se bezmati~ne
p~ele u materwu ko{nicu povrate, u tome ne gubimo, no jo{ dobijamo, jer novim p~elama umno`ena
183

184

`ena i poja~ana ko{nica, mnogo }e vi{e proizvoda nam doneti.

. 47.
Znaci dugotrajne bezmati~nosti rojeva
Nemarnost posla, ~esto u toku leta s nekim
nepristojnim pokretima svojim odlagawe,
nepravilnim na poqe i opet u ko{nicu letewem,
brzo i prazno bez ploda ku}i vra}awe, zbuweno
ovamo i tamo hodawe. Preteran u neprili~nom
vremenu broj trutova, i dobrovoqno primawe
stranih p~ela. La`no leglo, to jest sami trutovi
u }elijama p~ela, koji shodno tome mawi biti
moraju, jesu jasni znaci bezmati~nosti rojeva.
. 48.
Trulo leglo - pomor p~ela
Trule` legla je ona bolest p~ela, kada leglo
u ko{nici tako smrdqivim postane, da p~ele od
velikog smrada niti ga izneti, ni pored wega
ostati, niti sa}e daqe graditi mogu. Bolest ova
proishodi kada se sa}e u ko{nici slu~ajnim
dizawem zgwe~i, sklopi, ili stisne, naro~ito u
prole}e, tako da p~ele leglo ugrevati ne mogu, no
rashladi se i trunuti po~ne. Ili u nedostatku
meda, kada leglo ne mogu ishraniti, ni napoqe
izneti.
GLA185

186

G L A V A

XIII

O NEPRIJATEQIMA P^ELA
. 49.
Tu|ice - razbojnice p~ele

T u|ice zovemo one p~ele, koje iz tu|e ko{nice

med krasti, i u svoju donositi obi~avaju. Svaka

je ko{nica grabe`u podlo`na, i ovoj propasti
sve podvrgnute su. Kada su oskudne pa{e, {to
biva u po~etku prole}a i u jesen, osobito su{ne
godine jo{ u polovini avgusta trude se ve}
kradqivice o pqa~kawu, kako bi dakle tu|im
medom ko{nice svoje napuniti mogle. Odlu~e da
opsednu bilo koju ko{nicu i da sre}u oku{aju,
i tako sad u jednu sad u drugu najpre po dve po
tri, a potom i po deset ule}u. Ako na slabu
ko{nicu, koja im odupreti se ne mo`e, napadnu,
tiranstvo rekao bi u woj ~ine, i ako u prvom
opsedawu sretno pro|u, to jo{ vi{e ih se okupi,
dokle svu ko{nicu ne opusto{e. Tu|ice kada se
jednom grabe`u naviknu i nau~e, posle }e i
susedne ko{nice dugo vremena napadati i uznemiravati.
Tu187

188

Tu|ice nisu bilo kakav druga~iji rod

p~ela, one su prave iste na{e medonosne p~ele,
no ~esto sopstvenome gazdi svome, kome pripadaju, veliku {tetu u medu prouzrokuju, pogotovu ako
na bezmati~nu napadnu ko{nicu. Tu|ice u
po~etku jaku ko{nicu napasti ne smeju, no uvek
najpre u slaboj i bezmati~noj otimati probaju.
Ovde ako deleimi~ni uspeh dobiju, posle zdrave
osvajaju i ~esto kao pobednice vra}aju se.
. 50.
Drugi neprijateqi
1). Mi{evi. Ovi p~elama mnogo {tete
nanose, jer kroz leto ili ispod ko{nice ulaze,
ako li su ve}i, progrizu se u ko{nicu, a osobito
koja je od slame ili rogoza ispletena, ovde najpre
sa}e podgrizaju a posle p~ele i med pro`diru.
Zato leto ko{nice naro~ito u zimu dobro ~uvati
treba. Mrve i komadi}i polomqenog sa}a okolo
ko{nice su znaci da ju mi{evi napastvuju. Zato
takvu podignuti, ili na stranu ukloniti
mo`emo. P~ele od mi{eva pokvareno sa}e, od nesnosnog smrada trpeti ne mogu, zato koliko je od
mi{eva pokvareno toliko podrezati vaqa.
Mi{eve pobiti ili u mi{olovku pohvatati i
poubijati.
2). @abe. U ve~e puzaju}i ko{nicama pribli`e se, usko~e na leta, po ko{nici grebu i ka
izla`ewu p~ele primamquju, izlaze}e hvataju,
189

190

i pro`diru. Zato pod ko{ni~ni, kao {to je

re~eno, za jednu stopu od zemqe podignut da bude.
3). Mravi. Mnogi ukupno veliku p~elama
{tetu pri~iwavaju. Tako ~vrsto jezi~i}ima svojim p~elama noge stegnu, da mrtve p~ele na wima
vise}i ostanu. Mravi na jake ko{nice ne navaquju no na slabe. Ako su daleko od ko{nice {tetu
u~initi ne mogu. Blizu ih trpeti na vaqa, no
gnezda i radove wihove pokvariti, mraviwake
vrelom vodom politi. Ako zemqu okolo ko{nice,
ili dasku pepelom pospemo, dok god je pepeo suv
ni jedan mravi} pristupiti ne sme. Neprijatni i
nezvani gosti p~ela mravi, kada navale i napadnu
ko{nicu koju, treba je dobro zemqom obasuti,
ili mre`om kojom se ribe hvataju, zamo~iv{i je
prethodno u ribqe quske ili creva, povezati
odozdo ko{nicu.
4). Detli}, `uto-crvenim perjem ukra{ena
ptica, ne samo {to na letu p~ele lovi, no jo{
o{trim kqunom svojim na ko{nici rupu probije,
p~ele na jezik svoj dugi do~ekuje i sve redom
proguta. U op{te se govori, da ova ptica neki
neprijatan i jezovit zadah posle sebe u ko{nici
ostavqa i da se p~ele od wega truju i stra|avaju.
5). Senica, mala ptica, no p~elama veoma
{kodqiva. U po~etku ubijenim trutovima hrani
se, a posle `ive p~ele na letu do~ekuje i redom
pro`dire.
6).
191

192

6). Lastavice p~ele ubijaju i jedu.

7). Ose, mnoge pakosti p~elama uzrokuju.
Isprva mrtvima samo p~elama u p~eliwaku
udovaqavaju se, a posle, naro~ito pre izla`ewa
sunca dokle p~ele jo{ izlaziti nisu po~ele i na
ko{nice napadaju. Ose, tu|ica p~ela prete~e, tada
od grabe`a prestanu, kada tu|ice krasti zapo~nu.
P~elar ose prona}i, potu}i i gnezda wihova
vrelom vodom politi i potamaniti da ne propusti.
8). Obadi, okolo ko{nica oble}u i ako koju
p~elu, koja od rada svoga odmara opaze, uhvate je i
noktima odnesu.
9). Pacovi, i po 10 p~ela na jedanput uhvate,
na dva komada ih rastrgnu, medni mehur s iznutricama izvuku, a ostale komadi}e odbace. Ako
van ko{nice p~ela ne na|u, to nosom na letu glas
neki pokrenu i izlaze}e na takav pokret p~ele
hvataju i redom pro`diru. Takve p~elar istrebiti da se ne ulewi.
10). Pauk, veliki neprijateq p~ela, u praznim ko{nicama ili u kojima malo p~ela ima, prostire mre`e svoje, u dan ukloni se, a u no} mre`e
prostire, p~ele lovi i unutra{wost wihovu pije.
11). Moqci, u no} uvuku se u ko{nicu, i
tamo u sa}u jaja svoja snesu, iz kojih se posle od
toplote p~ela devetog dana mladi izlegu.
Moq193

194

Moqci se obaviju nekom lepku sli~nom

pau~inom, kroz koju `aoka pro}i ne mo`e, i tako
ne boje}i se p~ela, na o~igled {to se ka`e, med
otimaju i jedu. Ovi kad odrastu razmno`e se po
celoj ko{nici, koje ako p~elar blagovremeno ne
primeti i ko{nicu od wih ne o~isti, za kratko
vreme cela }e ko{nica propasti.
P~elama su neprijatne visoke trave. Sneg
kada se rastapa {kodqiv je, jer od toplote zabune
se p~ele napoqu i zaslepe, oble}u koje kuda, i
kada umorne gde god odmarati padnu, tu se smrznu
i stradaju, zato tada ih pustati nemoj. Veliki
mrazevi, hladni vetrovi, vla`na magla, tmurno
vreme u prole}e p~elama je pogubno. Su{no leto,
i vreme kada se cveti}i u poqu povrede i trunuti
po~nu, p~elama bolest pri~iwava. Kada iz bresta
i mle~ike p~ele sakupqaju, nepo{tedne su.

G L A V A

XIV

Jo{ neke ka apstraktnim razmi{qawima teoriji - pripadaju}e primedbe

. 51.
Bezvrednim primedbama ne verovati

D ragi p~elari! Ne verujte bezvrednim primedbama. Zaista protiv prave vere sagre{ili biste,

195

196

biste, ako bi okolo ovog nedu`nog doma}instva

va{eg, koje bilo vrste vra~awa ~inili. Ne
slu{ajte one koji govore, da je najboqe na dan
svetih 40 mu~enika p~ele iznositi. U petak pak
iznositi da nije dobro, jer takvi ili boqe ne
znaju, ili vas prevariti nameravaju. Bio ponedeqak ili petak, bili mu~enici, ili drugi sveti, u
jedan ili drugi dan, samo ako je prijatno i ugodno vreme, slobodno iznosite i pustajte p~ele
va{e. Istim na~inom, kada vidite da u jesen ve}
izletati ne mogu, zatvarajte, i u zimovnik
ostavite. [to je god zdravom razumu i svetome
Jevan|elskome zakonu protivno ne verujte. Ako
vam ko rekne: ovako je i dosad ra|eno, ovako su i
oci na{i ~inili, pak su dobro prolazili, mnogi
su znali u~initi, da im rojevi ne pobegnu, ili da
se vrate, vezali su vra~arske ~vorove, da im niko
u p~eliwak u}i, ili ako u|e, izi}i ne mo`e i dr.
Ka`ite takvima, da su to samo bezvredne gatalice
i basne. Za{to sad takve majstorije kogod ne zna?
Ili za{to takve u prisustvu razumnog p~elara ne
dogode se? Mo`e po neki ~udesa oko p~ela
proizvoditi, no ne ina~e osim putem prirodnim.
. 52.
P~elar svagda ima ~emu se u~iti
P~elar nek ne misli, ako bi ve} ve{tinu
p~elarsku tako savr{eno znao, da u p~elarstvu
197

198

stvu vi{e novosti u~iti ne bi imao. Najrazumniji qudi nisu sve izu~ili, naro~ito o p~elama
toliko pametnim i marqivim `ivotiwama.
Mnoge bi tajne um na{ mu~ile, kada bi prirodu
p~ela iznutra i dubqe proniknuti mogli.
. 53.
Boqe je imati mawe ko{nica a dobrih,
nego mnogo a siroma{nih
Da bi nam ko{nice sve dobre bile ne
ostavqajmo mnoge rojeve. Od najbogatije ko{nice
dva roja, a od sredwe jedan dosta je. Devi~anske
rojeve, tako|e tre}e i ~etvrte dr`ati savetno
nije. Kako bi pak spre~avali da nam se ko{nice
ne roje vi{e nego koliko ho}emo, u . 112. jasno
bi}e.
1). Mogu}e nekada i 3, 4 roja iz jedne
ko{nice sa~uvati, no veoma retko i s malom
kori{}u, jer slede}eg leta, ne samo {to se takvi
ne}e rojiti, no i sami }e stradati. Korisnije je
dakle mawe a dobrih, nego mnogo a siroma{nih
ko{nica imati. Broj p~ela nije zato ve}i, {to
p~ele u vi{e ko{nica razdeqene imamo.
2). Dobar roj, dogodine, dobra roja dati nam
mo`e.
3) P~ele, koje su u mawe ko{nica razdeqene,
u zimu mawe stra|avaju. Kada se p~ele na vi{e
delova podele, vi{e posla imaju, jer svaki deo
posebno
199

200

posebno svoju ko{nicu ~istiti, posebno pukotine

zamazivati, pa{e istra`ivati, maticu hraniti i
u zimu ugrevati, posebno protivu tu|ica i drugih
neprijateqa sebe za{ti}ivati i braniti mora. A
kada je duga zima, ili ako neugodno prole}e i lo{a
pa{a nastane, to siroma{ni rojevi svi redom
stradati moraju. Sami po sebi da se nau~imo, {ta
je lak{e i korisnije: ili kada smo podeqeni, ili
kada svi zajedno u qubavi bratskoj `ivimo.
Najvi{e i zato su opasni mnogi rojevi, {to
dokle gowewe matica u ko{nici traje, dotle matica jaja ne nosi, no dangubi. ^esto se pak dogodi
da u onom gowewu i sama, koja u ko{nici ostaje
matica smrtno rawena bude, i ko{nica bezmati~na ostane. [to je koja ko{nica slabija, to
vi{e od neprijateqa napade trpi.

G L A V A

XV

RAZGOVOR P^ELARA ME\U SOBOM O

P^ELAMA
. 54.
Za{to iz nema~kih krajeva med i vosak
u Ma|arsku ne donose?

S tarci p~elari u leto dnevno starawe oko

p~ela zavr{iv{i u ve~e pru`e se po mekoj
travici

201

202

travici, i me|u sobom ~esto ovako razgovaraju se.

Prijateqi i bra}o draga! Za{to su u staro vreme
p~ele boqe napredovale nego sad? Za{to nije
svaki s p~elama sada toliko sretan, kao kada smo
mi mladi bili? Bo`e moj! Ve} ide svet na mawak!
Propade ve} ono zlatno vreme iskrenosti! kako
nastado{e visoke nauke i slobodne mode, i Bog
nas ve} ka`wavati po~e. ^ujemo da u drugim krajevima ima u~enih p~elara, koji se iz kwiga u~e
p~ele dr`ati - kao {to ka`u, da }emo se i mi s
vremenom iz kwiga morati u~iti ovome zanatu pak nikada u Ma|arsku med i vosak ne doneso{e,
nego jo{ Ma|arska, kako drugim raznim plodovima hrane, tako i s medom i voskom drugima pripadaju}im dr`avama ~ini uslugu.
. 55.
Re{avawe protiv kazivawa
Nebi sagre{io, koji bi proste takve
p~elare slede}im nadgovorio re~ima: Dragi
p~elari! Nemojte se ~uditi sada{wem vremenu,
niti optu`ivajte nauku, ni u~ene p~elare, jer oni
na putu vam nisu. ^udite se, za{to sada p~ele ne
napreduju, kao u staro vreme, i {to niste s
p~elama sada tako sretni kao kada ste mladi
bili, a ne dose}ate se, gde su sada one {ume i
pustiwe, livade i kosanice, gde ste vi pred
kolibama u p~eliwacima va{im komarnike {irili.
203

204

Blagi Bo`e ~udne promene! Sada su livade i

kosanice u ora}u zemqu pretvorene, pustiwe
naseqene, {ume - najranija i boqa p~ela pa{a istrebqene i uzorane, a ve}e mno{tvo stoke
mnoge popase cveti}e. Nije dakle ~udo {to nam
slabo napreduju p~ele. Velite, za{to iz drugih
zemaqa, gde su u~eni p~elari, med i vosak ovamo
ne donose. A otkuda }e vi{e meda biti u tu|im
osobito u severnim karajevima, gde je du`a nego
kod nas zima, gde su visoka kamenita brda i prostrana poqa peskovita, jo{ da nisu u~eni p~elari,
ve} da po na{em malo vrednom i jako zastarelom
drevnom obi~aju u dr`awu p~ela postupaju, ni
~esnice na Bo`i} medom ne bi pomazali. Sretni
smo mi, {to smo u ovako bogatom i obilnom
carstvu ro|eni i odgajeni, jo{ kada bi ve{tinu
p~elarstva dobro izu~ili, i u~tivo i razumno
dr`awe p~ela proizvodili, to bi uvereni bili
da bi i danas zemqa na{a izjedna~ila se te~ewem
nekada medom i mlekom zemqi Hananejskoj.
I zaista smem re}i, da nas samo provi|ewe
Bo`ije u ova vremena opomiwe, kako bi u ovom
na{em bla`enom Ugarskom carstvu o novom
p~ela dr`awu, i boqem ih za{ti}ivawu
postarali se. U vremena, koja smo pre`iveli,
nije nam toliko ni nu`no bilo o novom p~ela
dr`awu starati se, jer milost Bo`ija bogate
p~elama pa{e milosrdno davati smilovala se, a
sada
205

206

sada budu}i da medobogatih {uma, cvetoukra{enih livada nestaje, novoj p~elarstva ve{tini
vredno da pou~imo se. Svi u svetu ovome poslovi,
ako postepeno pravim idu putem, kada jednoga
nestane, postane drugi, kada se drugo umno`i,
oslabqava prvo. Kada se nedostatak takav nas
dotakne, svemogu}stvo Bo`ije, kako bi se ovaj ili
drugi nedostatak dopuniti mogao, hiqadu nam
na~ina otkriva.
Tako biva u poslu p~elarskom. Ako dakle u
p~elarstvu, kao u staro vreme napretka nemamo,
radimo da nedostatak ovaj novim na{im o
p~elama prona|enim na~inom nadoknadimo.
Ovako zaista blagoslova Bo`ijeg ve}e i obilnije
od p~ela na{ih plodove imati mo`emo, nego {to
su oci na{i i nadati se mogli. No o prvom delu
dosta je govoreno, da pre|emo na deo drugi.

KRAJ

I-og

DELA

207

208

D E O

D R U G I

Radni - prakti~ni u kojem se

SVA VE[TINA P^ELAREWA

u prole}e, leto i jesen
nu`na starawa
stvarno obja{wavaju

209

210

G L A V A I
O IZNO[EWU P^ELA U VREME PROLE]A
. 56.
Kada p~ele iz zimovnika izneti i u
p~eliwak postaviti treba?

D an,

u koji po isteku zime p~ele izneti

treba, ta~no odrediti nije mogu}e, jer to od
vremena zavisi, kada dakle ranije ili kasnije
lepi i topli proletwi nastanu dani. Zato ne
vaqa ~ekati praznik svetih 40 mu~enika, ni
dana ~etvrtka, no dok sneg na pola samo otopi
se, i zemqa na pola pocrni, kada lepe i ugodne
dane vidimo, slobodno p~ele pustiti mo`emo.
Dokle god je snegom zemqa pokrivena, ispu{tati p~ele niko da se ne usudi, i ako }e lepi
i
211

212

i ugodni dani biti. [to prijatnije na snegu sunce

sija, to je opasnije p~ele ispu{tati, jer lepo sunce
ka izla`ewu iz ko{nica p~ele mami, koje kada
iza|u, po{to na golu zemqu stati ne mogu, to
smrznute stra|avaju. P~ele u prole}e kada ih pustimo, ~istiti se obi~avaju, ne~isto}u preko zime
u crevima sakupqenu na poqu ispra`wuju, zato
masovno prvi put izle}u. Posle takvog ~i{}ewa,
ako ponovo sneg padne, ko{nice zatvoriti ne
vaqa, ako ho}ete i same p~ele, kada propast i
opasnost primete, iz ko{nice ne izle}u.
. 57.
[ta u izno{ewu ko{nica posmatrati vaqa?
1). P~ele ako nisu u p~eliwaku zimovale, iz
zimovnika uve~e da se iznesu, jer uve~e ne navaquju izletati tako, kao u jutru. Ako pod ko{nicom
me|u p~elama, koje su preko zime pomrle, i
maticu mrtvu na|emo, ne sledi odmah bezmati~nost, osobito ako je jaka ko{nica, jer znamo,
da matica u zimu jaja nositi zapo~iwe, od kojih
p~ele sebi novu maticu same izle}i mogu.
2). P~ele budu}i da su naj~istija `ivotiwa, zato ne samo u ko{nici, no ni pod
ko{nicom ne~isto}u kakvu trpeti ne mogu. U
prole}e kada od zimskog sna probude se, odmah
poslove svoje na to okre}u, da bi stani{ta svoja
naj~istije uredile. P~elaru pak du`nost je
u
213

214

u prole}e, leto i jesen, najmawe svakog 14. dana

ko{nice pregledati i ~istiti. Proletwe prvo
~i{}ewe drugog ili tre}eg, posle ispu{tawa,
dana da bude. Budu}i da me|u mrtvima p~elama i
~estice voska nalaze se , to takve na retko re{eto
prosejav{i do podrezivawa ostaviti i s ostalom
vo{tinom zajedno istopiti mo`emo. Zaostale na
re{etu p~ele u zemqu zakopati vaqa, jer p~ele
gnu{aju se mrtvih sebi sli~nih le{eva.
3). ^iste}i ko{nice, leptire, mrave i pau~inu iz sviju rogqeva i pukotina dobro is~istiti i spaliti vaqa.
4). P~ele posle ispu{tawa, budu}i da jo{
pa{e nema, obi~no sve ko{nice pregledaju, i ako
koju bezmati~nu na|u, odmah opsednu je, navale i
med, kojim bi p~ele dugo vremena hraniti se
mogle, pokradu i odnesu. A kada se takvi
karadqivci jedanput navade, te{ko se odvikavaju,
Zato u prole}e leto ko{nice ne vi{e no radi
jedne p~ele ula`ewa i izla`ewa ostaviti vaqa, a
sve druge rupe i pukotine popraviti i umazati.
. 58.
O podrezivawu sa}a
Posle ispu{tawa i o~i{}ewa p~ela {kopiti ili podrezivati prazno sa}e navikli su
p~elari. No ovde mnogi gre{e, {to do samog
meda
215

216

meda sve prazno sa}e podseku, iz uzroka {to matica jo{ u februaru u prazno sa}e jaja nosi, ovo
podrezuju}i i jaja u sa}u skrivena podrezuju.
Paziti dakle du`ni su takvi da ne bi sa}e s
budu}im leglom isekli, no samo koje je plesnivo,
crno i pokvareno, a i to {to ranije to boqe.
. 59.
Kako u podrezivawu sa}a postupati treba
1). U prvom za podrezivawe sa}a dan i vreme
odgovaraju}e izabrati treba. Najboqe je kada je
dan ni vedar ni obla~an, i onda izbegavaju}i
grabe` p~ela, ne u jutru ili pre podne, no
pred ve~e kada zahladi posao po~iwati mo`emo.
2). Podrezivawe u p~eliwaku da se ne ~ini, ako
sigurni nismo, da ne}emo {togod meda prosuti, i
pri~initi sami sebi ono, {to nam i neprijateq
u~inio nebi, mu~no dakle grabe` sleduje, no
ko{nice takve daleko od p~eliwaka odneti, i u
hladu podrezivati treba. 3). Kada uzmem ko{nicu
sa svog mesta, najpre dimom sve p~ele gore oterati
moram, posle odnesem je neprestano dimom kade}i,
na stranu, a na weno mesto postavim praznu
ko{nicu dabi se p~ele, koje iz pa{e do|u, u novoj
zadr`avale dotle, dokle im sopstvenu wihovu ne
povratim. Na mestu rezawa iskrenem je, dobro
u~vrstim da se ne pomera, i s no`en najpre
217

218

pre krajno sa}e a potom sve ono, u kojem crvi

nema, odse~em toliko, da ostalo p~ele, kada
crvi}e legu, pokriti mogu. P~ele, koje po
odse~enom sa}u mile mokrim perom gu{~ijim,
o~istiti mo`emo, a ko{nicu na svoje prvo mesto
odneti. Paziti svakako treba, da se med gde god ne
prospe. Tako i s ostalima postupati.

G L A V A II
O podhrawivawu ili prihrawivawu
mr{avih p~ela
. 60.
Prihrawivawe

P rihrawivawe mr{avih p~ela je jedna ne mala

u p~elarstvu briga, zato slabe ko{nice za presade ne ostavqati, no jo{ u jesen poubijati treba,
da bi bilo kakvu korist od wih imati mogli.
Ako li smo prinu|eni i slaba~ke presade
ostavqati, to ih bri`qivo prihrawivati
moramo, oni }e nam u plodosabiraju}oj miloj
jeseni trud na{ obilno nagraditi. Paziti
me|utim treba, da ne bi prihrawivaju}i
p~ele
219

220

p~ele, ko{nice medom umazali i tu|ice na wih

namamili.
. 61.
Hrana p~ela
Najboqa p~elama hrana jeste pravi i na{
sopstveni med. O tu|em medu sigurni nismo, da li
je ~ist ili nije, jer rastopiteqi meda, ~esto
otvoreno leglo ili sam onaj ukvareni med iz
ko{nice u kojoj su p~ele od trule bolesti postradale, pome{aju, i takav skupqe nego {to smo prodali kupiti moramo. Zato je potrebno uvek
toliko meda u zalihama imati, koliko mislimo
da }e p~elama za prihrawivawe dovoqno biti.
[to nam meda ostane, ako samo dobro sa~uvamo,
ne}e se pokvariti, niti izgubiti. Med u svako
doba prodati mo`emo.
. 62.
Znaci gladi u ko{nici
1). Gladne p~ele na sa}u ne posedaju gusto,
jer nemaju {ta onde na}i. 2). Novog legla ne legu,
koga u gladi uzgajati ne mogu. 3). U rogqevima tu
i tamo u gomilama vise. 4). Gladne p~ele ako ih
se dotaknemo, dugo vremena u gomilu puzaju}i,
dubok i `alostan glas pustaju, kao da milostiwu
od gazde svoga tra`e. 5). Gladnih p~ela telo je
tanko i usko. 6). Nalaze se pod ko{nicom komadi}i novog voska, koga gladne p~ele jedu,
i
221

222

i }elije sa}a povre|ene vide se. 7). Gladne p~ele

neveselo lete, i iz poqa ku}i ne donose. Posledwi znak gladi je, nedostatak meda u ko{nici.
. 63.
Na~in prihrawivawa
Lasno }emo sada upoznati, kako p~ele
prihrawivati treba: ako dakle presak na{ nema
tra`enu te`inu, to jest nema 20 merica, nego na
primer 15 merica, da ne strada, prihrawivati ga
treba i u ovom slu~aju dobro sledovati onoj srpskoj poslovici: {to }e biti jesenas neka bude
ve~eras, a to }e re}i, {to }emo morati ~initi u
prole}e, da ~inimo sada. Budu}i da presadu
na{em nedostaje jo{ 5 merica, to odmah u jesen,
kada ko{nice u zimovnik postaviti nameravamo,
dodajemo takvome 5 merica, pak smo mirni i bez
svake brige. Tako da postupimo i s drugima, podajmo im wihovu otopinu jo{ u jesen, da posle
nemamo posla. 2). Sam ~ist med davati vaqa, jer
voda koju neki s medom me{aju, nikada med biti
ne mo`e, ve} voda te voda, a voda s medom
pome{ana pri~iwava p~elama srdoboqu, od koje
kao god od otrova umreti neophodno moraju. 3).
Ako pri kraju zime hraniti nu`no bude, med ugrejati treba, jer su p~ele i onako ozeble, ako dakle
jo{ jelo hladno uzmu, smrznuti se moraju. 4).
Ko{nicu dawu hraniti ne vaqa,
jer
223

224

jer su onda u svima ko{nicama p~ele budne, koje

ako samo osete med, odmah }e po~eti izletati i
otimati od one sirote, koju si ti pomogao. No
uve~e, kada se sumrak spusti, onda vru}eg meda u
~anku donesi i stavi pod ko{nicu. P~ele }e si}i,
i sve do kapi, ako bi i 3 merice bilo, odneti u
sa}e i tako za dugo mirne biti mogu, a susedne ako
ovo osete, mrak je pa iza}i ne smeju. Sutradan pre
zore ~anak ispod ko{nice uzmi, ina~e bi susedne
p~ele na wu napale i sve pootimale. Na kraju
svakim mogu}im na~inom, paziti treba, da se ne
bi gde god kapi meda prosule, jer to je uzrok i
po~etak onog najve}eg zla grabe`a dakle, koji
ko{nice opusto{ava i tu`na p~elaru sledovawa
donosi.
. 64.
Kako sa sa}em p~ele prihrawivati treba
Mnogo je korisnije s punim sa}em p~ele
prihrawivati nego s topqenim medom koje ovako
biva. U ve~e kada padne sumrak ko{nicu podignuti vaqa i sa}e bilo celo bilo izlomqeno podmetnuti, ko{nicu nagrnuti, do sutradan sve }e
poprilepqivati. S punim sa}em kada p~ele
prihrawujemo, ne bojimo se grabe`a, koga svakim
mogu}im na~inom izbegavati treba. Najboqe je ne
ostavqati za presade ko{nice koje u zimu
prihrawivati moramo. Neki p~elari osim
meda
225

226

meda vodu od {e}era, od slatkih kru{aka kuvanu

i drugo ovom sli~no, kada hrane, dodaju. No
kakvu hranu p~elama prinose, takav posle i rod
primaju. Ve{ta~ki zimuju}i p~ele, ~esto u
leto s leglom zajedno pomru i postradaju.

G L A V A III
O [UMSKOM P^ELIWAKU
. 65.
Starinski medosabirawa obi~aj

R ojevi prirodom su svojom tako odre|eni, da

drve}e i {ume prona|u i u kladama, dupqama i

{upqem drve}u stani{ta svoja postave i tako bez
i~ijeg starawa rod svoj produ`avaju i meda
do izobiqa sakupe. No ovo naro~ito u onim
zemqama biva, koje su u ve}em delu dubokim
{umama obrasle. Zato u stara vremena, kada je
vi{e {uma bilo, najstariji medosabirawa
obi~aj je bio p~eliwa stani{ta u {umi istra`ivati i tako bez svake muke sakupqeni od p~ela
med
227

228

med na korist svoju upotrebqavati. Posle su

primetili da p~ele, ako bi se ~ove~ijim
starawem u kulturu dovele, mnogo bi ve}ma trgovinu qudsku potpomogle, i iz tog razloga, da se
nebi rojevi vi{e u neizvesno drve}e sakrivaju}i,
prihod wihov umawivali, sopstvenim trudom
drve}e {umsko izdubqivati i p~elama stani{ta
pripremati po~eli su. [ta vi{e, i same rojeve,
koji su po {umama povoqna sebi mesta tra`e}i
sakrivali se, bri`qivo su prona{li, otud ih
izvadili, i u pripremqena mesta preneli. Ovaj
kulture na~in, i u na{a vremena u raznim germanskim krajevima, a najvi{e u Rusiji upotrebqavaju, veliko meda i voska izobiqe s malim trudom
pri~iwava. Tamo kada p~elar takva p~eliwa
stani{ta na|e, ako znak svoj ure`e na drvetu, i
wega vi{e niko uzeti ne sme. Posle kod onog
drveta izabere drugo sposobno drvo i u wemu
na~ini mesto, u koje }e roj budu}i skloniti se,
kada mnogo takvih mesta prona|e, samo ime svoje
na wima ure`e, i u vreme kada se ko{nice tuku
do|e i gotov med odnese.
. 65.
O na~inu tra`ewa p~ela
Sledi nam opisati starawe i sredstvo,
kojim {umske rojeve nalaziti mo`emo. Mi
}emo ovde onom na~inu sledovati, kojim nas
Kolu229

230

Kolumela pou~ava. [umske p~ele u prole}e. kada

iz zimovawa izle}u, ne toliko o medosabirawu
koliko o vodenim izvorima brinu se, na koje
radi napiti se vode najvi{e u jutru mnoge
dole}u, zato prema takvim izvorima u to doba
sesti i bri`qivo nadgledati treba. Ako se malo
p~ela na ranije re~ene izvore sakupqa - osim ako
bi u {umi takvoj na mnogo mesta poto~i}i izvirali i tim na~inom mno{tvo p~ela po wima
razdeqeno malo bi se videlo - razumeti mo`emo
da mesto takvo rojevima ne izobiluje, prema tome
medom bogato nije. Ako li se ve}im brojem na
izvore p~ele sakupqaju, to nam ve}u korist i
nadu pri~iwavaju. Do stani{ta pak wihovih
mo`emo do}i ovako: Prvo zapaziti treba, jesu li
domovi wihovi blizu ili daleko, a me|utim
pripremiti razmu}enu crvenu boju u koje par~e
~oje umo~iv{i le|a piju}ih p~ela ozna~iti i na
tom mestu iste p~ele o~ekivati, ako se brzo
povrate to je stani{te wihovo blizu, ako li kasnije to je ne{to podaqe. Kada primetimo da se
brzo vra}aju, mo`emo ne{to br`e za wima
hode}i, mesta wihova lako prona}i. Za one pak
p~ele, koje kasnije dole}u, ve}e starawe imati
treba. Tr{~anu cev, koja je na jednom kraju ~epom
svojim zatvorena, unutra medom namazati i blizu
izvora ostaviti. P~ele kada osete miris slatkog
meda, jedna za drugom dolete, i za isisati med
u

231

232

u cev ulaze. Kada nekoliko u|u, otvoreni deo cevi

p~elar neka prstom za~epi i jednu samo ispusti.
Ova }e odmah bekstvom svojim posmatra~a
stani{tu svom povesti, a kada se ova ispred o~iju
wegovih izgubi nek ispusti drugu, a kad ovu izgubi nek pusti tre}u i trag wen neka sledi, i tako
ako bi i ovu slu~ajno izgubio redom neka ih
ispu{ta i stranu letewa wihova dobro posmatra
i dotle ih prati, dokle ga do potajnog stana svog
same ne dovedu. Neki pu{e}i duvan, upale u luli
komad suvog sa}a i tako p~ele sebi primamquju.

G L A V A IV
O poznavawu dobre radi p~ela godine
. 67.
Kako dobru radi p~ela godinu budu}u u
prole}e primetiti mogu}e ?

P ~elar kada primeti da prvi roj brzo poslu-

je, debelo sa}e vodi i ne samo leglom no i

medom te`a postaje ko{nica, tako da do 20
dana ve} je u dobrom stawu, u takvo vreme
nadati
233

234

nadati se mo`e, da }e mu i drugi rojevi izzimovati i budu}e do~ekati prole}e. Ako li primeti
da ko{nica koja je prvi roj pustila nema dovoqno p~ela ni legla u }elijama nek ne dopu{ta
iza}i drugom roju. Ponekad su vremena ~esto
nepostojana, te lako p~elama dobru berbu
prekratiti mogu. Mnogo puta jedan mraz mo`e
najboqe cveti}e uni{titi, jedna nagla ki{a
rasuti, vihori, jaki vetrovi, suve i hladne no}i
iz cvetova travnih i drvenih, jednom re~ju:
toplota i velika su{a slatku rosu pojesti i
p~eliwem trudoqubqu smetati. U zajednici pak
p~ele vi{e sakupe nego na osob i tako }e vi{e
radovati se p~elar jednoj medom i p~elama punoj
ko{nici nego dvema slabima u prole}e.
. 68.
Znaci ho}emo li mnogo rojeva imati budu}e
godine?
Predvideti to mo`emo ako meseca avgusta
primetili budemo da su p~ele vi{e }elija radi
trutova sagradile i dole gotovo do dna takve
dovode. Ako velim p~ele o tome nastoje, jasan je
znak da }e idu}e godine veliki broj dru{tava
izrojiti se, jer trutovi su ose}aji budu}ih
radilica p~ela. Ako dobro radi sabirawa
meda vreme bude, to je najistinitiji znak.
GLA235

236

G L A V A V
O putovawu p~ela - preno{ewu
ko{nica
. 69.
O preno{ewu u op{te

P ~elaru

najve}e starawe da bude, kako }e

p~elama onakvo stani{te prona}i gde }e obilno
prihrawivawe u blizini imati. Ako je takva
mesta te{ko izabrati, to }e prinu|en biti
onakvih cvetova semena, koje p~ele najvi{e vole,
na odgovaraju}em mestu posejati, tako, da kada
neki opadnu, drugi odmah cvetati po~nu. Malo
se me|utim takvih mesta videti mo`e, gde bi
p~ele do same pozne jeseni pa{u sebi neprekidno
dobijati mogle. Zato ako na jednom mestu cve}a
nestane, to ko{nice od tuda pokrenuti i na
drugo, gde se mno{tvo cve}a prime}uje, gde se
nalazi heqde, deteline, riqa, repice, poputnika
i kukuruza neodlo`no preneti vaqa. Kao {to je
visokou~eni G. Mu{katirovi} u svojim dosta
korisnim poslovicama predvidev{i korist
preno{ewa ko{nica s jednog mesta na drugo,
ovom re~enicom propisao: Med na osovini
rodi.
237

238

rodi. Me|utim pre preno{ewa sve ko{nice

bri`qivo pregledati, i staro i koje se ve}
wihati po~elo sa}e ise}i treba.
2). Ako u prole}e, kada se ko{nice iz
zimovnika na pa{u iznose, kraj onaj u kojem
`ivimo, nije sposoban i nije takav da bi p~ele
bilo {ta meda nalaziti mogle u {umu ih odneti
treba, gde vrbe, drenovi i druge rane vo}ke najpre
cvetaju. Ako {uma ne bi blizu bila, to na takvo
mesto ko{nice da izlo`imo gde ima razli~ita
vo}a i onakvih {ibqika, koje rano cvetaju. U
leto pak da premestimo ko{nice na cvetoukra{ene livade i plodonosna poqa i doline. A
kada se poqa pokose, korisna su p~elama mesta
zasejana razli~itim zeqem i travama iz kojih se
uqe iscediti mo`e, kao {to je mak, kupus, repa,
goru{ica, suncokret, tako|e cvet bundeva, krastavaca, diwa i lubenica. Ovo sve u na{im
vrtovima - ba{tama - s dve koristi imati
mo`emo. Jedna je korist p~elama a druga od posejanog zeqa. Posle `etve naro~ito po zobovima
stara~ac ina~e ~istac zvani cveta. Wega p~ele
veoma vole i od wega se poma`u.
. 70.
Pre preno{ewa ko{nica na {to paziti?
Kada mesto ono na kojem p~ele stanuju, u
medu oskudevati po~ne i p~ele u poslu, {to se ono
ka`e
239

240

ka`e prekinu napredovati, nu`no je odmah odatle

na drugo cvetnije i boqe mesto ih preneti. Pre
nego ko{nice prenesemo treba poqa i useve dobro
pro}i i pregledati ho}e li dobra i sposobna biti
i gde na|emo najcvetnije i najprostranije s cve}em
mesto, ako jo{ blizu vode ima, ovo }e najshodnije
biti, zato ih odmah tamo da prenesemo.
. 71.
Kako ko{nice prenositi treba?
Preno{ewe p~ela uvek u no} da biva, jer se
no}u sve smire, uti{aju i u poqu ne zadr`avaju.
Koju no} odneti p~ele ho}emo, ono ve~e, kada su
sve u domu, leta zatvoriti i dowi deo retkim
~ar{afom podvezati treba. Ako se koje p~ele u
ve~e s poqa, ili okolo leta bave, dimom u
ko{nicu vaqa ih oterati, tako ipak pa`qivo da
dim u ko{nicu ne u|e, koji bi p~ele ugu{iti
mogao. [to god u ko{nicama dobro utvr|eno nije,
da se utvrdi i prikuje, da se ne bi zbog tresewa na
kolima {to bilo slomilo i p~elama put otvorilo. Kada se ve} ovako pripremimo, onda ih na
kola slagati vaqa i paziti slede}e savete.
. 72.
[ta u preno{ewu ko{nica paziti treba?
Jednostavna obi~na, ali duga~ka - rasto~ena
- kola, koja
lotre jake imaju, u ve~e blizu
p~el241

242

p~eliwaka pripremqena da budu, da bi jo{ dok je

vidno, ako nije mese~ina, ko{nice natovariti
mogli. Jer ako bi se bilo {ta iznenada na
ko{nici otvorilo kroz koje bi p~ele iza{le,
no}u te{ko bi se u ko{nicu povratile, za vida
zatvoriti i popraviti mogli. U slagawu pak
razumno i ve{to postupati treba. 1) Na dnu kola
da ne bude daska, jer je tvrda i kruta, nego lesu da
polo`imo, iz razloga toga {to je gipka i ne trese
onako kao daska. Na lesu slame po dosta
prostreti vaqa i tako po slami redom ko{nice
slagati, vrh dole a usta gore okrenuv{i. Lotre
popreko konopcima ili lancima - verigama - na
tri ili ~etiri mesta ~vrsto da se sve`u. U
vo`ewu lagano i}i treba, da se sa}e ne bi
polomilo. Kada na nameravano mesto do|emo,
ko{nice odmah skidati, redom slagati i leta
pootvarati vaqa. Ovde }e p~ele na boqoj pa{i
veselije raditi i boqe napredovati, gde ih dotle
dr`ati treba, dokle god dobro sakupqaju, a kako
oskudevati po~nu, odmah ih na drugo mesto po
propisanom na~inu preneti vaqa. Slabu i nejaku
ko{nicu u prole}e sa drugima izneti mo`emo, jer
i ako je slaba i malena, ima me|utim vremena u
kom se razmno`iti, a ima i cve}a s kojim se hraniti mo`e. No kada u leto sa slabog na cvetno i
medonosno mesto preno{ewe biva, nikada slabu
ko{nicu, kao {to su gde koji rojevi, preneti ne
treba, iz razloga {to p~ele ovaj obi~aj imaju,
da
243

244

da gde osete dobro sebi poqe, a dru{tva malo

imaju, samo o jednom razmno`avawu nastoje a
sabirawe meda sa svim zanemare, a to iz nade da
}e onda, kada mnogo dru{tva imale budu, lako
sabrati. Me|utim dok one novo dru{tvo sebi
proizvedu, dotle poqe oskudevati po~ne i tako
dru{tva ve} mnogo a hrane ve} malo u poqu
nalaze, i jedva {to god pripraviti mogu. Od ~ega
p~elar ili malo, ili ni malo ne koristi, jer ako
je ubije malo se pomogne, to zbog nedostatka hrane
za zimnicu takva umreti mora. Savetno je dakle
pre nego prenesemo ko{nice rojeve slabe spojiti,
p~ele }e jednu maticu zadr`ati a druge pobiti, i
tako }e na dobrom poqu, budu}i da dru{tva dosta
imaju, s najve}im starawem med sabirati i veliku
korist za kratko vreme naneti. Ovim na~inom
pridobijamo one ko{nice, koje bi bez sumwe stradati morale.
. 73.
Vo`ewe p~ela
Ko{nice na kolima konopcima dobro
svezane prevoziti mogu}e sa kowima, jo{ boqe sa
volovima, jer polagano i}i vaqa, pogotovu gde je
lo{ put. Putuju}i ne treba spavati, no bri`no
paziti, da ne bi se odre{io konopac koji,
ko{nice razmakle, ili kola prevrnuti htela.
Ako za jednu no} na odre|eno mesto do}i nije
mogu}e
245

246

mogu}e, to slede}i dan odmarati i s puta ka ritu,

{qiviku, drve}u ili vinogradu ako je mogu}e na
stranu skrenuti, volove ili kowe ispregnuti i na
stranu daqe od p~ela oterati treba. Ko{nice
odmah s kola poskidati, leta pootvarati i
p~elima do ve~era leteti da dozvolimo. U ve~e
pozatvarati kao i pre i nastaviti daqe. I tako
3. 4. i dr. dan.
. 74.
Skidaju}i p~ele s kola na {ta paziti?
Ako je mogu}e da u novom prebivali{tu
p~ele onim redom stanu, u kojem su ranije kod ku}e
bile mnogo je boqe, jer u novom letewu ne zbuwuju
se. Skidati pak p~ele s kola treba lagano, redom,
otvoriti po tom leta i izletati im dozvoliti.
Zagledati posle da kakva smetwa u sa}u
pri~iwena nije, jer mladim ko{nicama, budu}i da
mekano sa}e imaju, ~esto po ne{to ispadati
de{ava sa. Ako bi sa}e s leglom ispalo, {iqcima
- ta~kama - probadaju}i da se utvrdi. Medeno sa}e,
koje ispadne odneti sa svim. Ko{nice kako se
odnose, istim na~inom i donose.

GLA247

248

G L A V A VI
O le~ewu bolesti
. 75.
Le~ewe bezmati~nosti

A ko u p~eliwaku, podrumu, ko{ni~ari, jami ili

na drugom mestu gde su dakle p~ele zimovale, strada matica, dobro paziti treba jesu li u takvoj bezmati~noj ko{nici ve} jaja za novo leglo polo`ena
ili nisu, to jest, ako ima u }elijama crvi ne
starajmo se, p~ele }e i bez na{eg truda same sebi
maticu izle}i. Ako u }elijama jaja i crvi nema, to
iz druge ko{nice, i u kojoj vi{e mati~nih }elija
ima, jednu najlep{u ise}u treba i premestiti u
bezmati~nu ko{nicu - od koje tako|e za namestiti
mati~nu }eliju komadi} sa}a odse}i - na onakvom
pak mestu, koje su p~ele zaposele, dakle, gde ih
najvi{e sedi. P~ele }e od ovoga same sebi maticu
proizvesti. Budu}i da od prole}a do septembra
jaja i legla u ko{nicama uvek ima, zato
bezmati~nu ko{nicu ovim na~inom lako pomo}i
mogu}e. Ovo samo onda ~initi treba ako je bezmati~na ko{nica medom i p~elama veoma
bogata,

249

250

bogata, ili kada se nadati mo`emo, da }e nam

takva, ako maticu dobije, korisna biti, ina~e
boqe je s drugom spojiti - stresti - koje biva ovim
na~inom: Iz bezmati~ne ko{nice sve se sa}e
ise~e a pod wu poture dva drveta, tim tako|e
na~inom podigne se i susedna ko{nica u koju }e
te bezmati~ne p~ele pre}i i tamo }e kao milosti
trebaju}e sirote primqene biti. Za obrnuti
slu~aj ovaj bri`ni p~elari u vreme rojidbe, kada
mnogo matica ima, suvi{ne pohvataju, i u
kavez~i}u od drveta na~iwenom, s nekoliko
p~elica zatvorene prihrawuju. Dobro ipak i
razumno s maticom postupati treba, to jest, u bezmati~nu ko{nicu na ono isto mesto gde su trutovske }elije ise~ene, uve~e obesiti je, u jutru pak
pregledati i prime}ivati, jesu li se p~ele novoj
matici sklonile, jesu li je privolele i okolo we
sabrale se? Ako su se oko matice p~ele sakupile,
to slobodno jo{ ono ve~e iz kavez~i}a pustiti je
mogu}e, ako nisu, dotle zatvorena da bude, dok se
p~ele ne saberu i ne prihvate je.
Jo{ sirote p~ele maticom snabdeti mogu}e
na~inom slede}im: Drugi i tre}i roj obi~no ima
vi{e od jedne matice, jednu samo primi a druge
sve odbije, ove isterane matice u vreme rojidbe
pred ko{nicom na}i i uhvatiti mogu}e, od
kojih jednu - okadiv{i prethodno bezmati~ne
p~ele - kroz gore u ko{nicu na~iwenu rupicu u

251

252

hartiju zamotanu postaviti vaqa, matica }e sama

iz hartije progristi se, i p~ele }e joj u tome
pomo}i a zatim }e priviknuti se woj i me|usobnim izvolevawem primiti je za caricu svoju. Da su
p~ele maticu primile poznati mo`emo, ako
ispred ili pod ko{nicom ne na|emo maticu
mrtvu, ako p~ele marqivo rade, veselo ule}u i
izle}u. Ako u ko{nici ima novog legla, takva se
je bezmati~nosti ve} oslobodila.
. 76.
Trulog legla le~ewe
U truloj bolesti p~ele ne samo {to su
nevesele, mawe donose i o~evidno oslabqavaju, no
ako dugo traje, ili s mrtvom maticom i one pomru
ili s maticom kao roj iz ko{nice pobegnu. Trulo
leglo od zdravoga raspoznati mo`emo: jer poklopci }elija nisu pup~asti, no u }eliju spu{teni
le`e i kao da su iglom izbodeni. Da ne bi trule`
u ko{nicama obnovila se nu`no je ko{nice jake
dr`ati. Ako je ve} stvarno pokazala se, to pokvareno sa}e sve ise}i treba. Boqe je od zdravoga
sa}a {to god otse}i nego od truloga najmawe {to
ostaviti. Trule`om zara`ene p~ele i najzdravije
ko{nice, kojima pribegavaju, otruju. Zato takve u
neku staru nepotrebnu praznicu isterati vaqa a
na kraju upaliti i sagoreti. Med
pokva253

254

pokvaren tako da se potro{i, da p~elama ni najmawe od wega u otopinu ne do|e, jer od takvoga
bedno stra|avaju. Prodati ga mo`emo, no ne za
hranu p~elama, zato kupqenim medom, o kome
uvereni nismo da je ~ist, p~ele hraniti da se ne
usudimo - vidi . 61. 1). Ako u prole}e pokvareno leglo u sa}u
primetimo, odmah ga sa sa}em zajedno da ise~emo,
jer od takvoga truju se p~ele. Ako zaboravimo
ise}i, onda same zdrave p~ele takav u nadgrudniku svome iznositi moraju, no budu}i da je trulo
leglo plesnivo i smrdqivo, to od wega kvare se i
nele~ivu bolest dobiju, a na kraju ostave
ko{nicu i pobegnu.
2). Trule` jo{ de{ava se kada rano
prole}na nastanu vremena i p~ele sa}e s jajima
pre vremena napune ili `ive crvi}e u }elijama da
sazrevaju zatvore. Me|utim ako iznenada povrati
se zima, veliki mrazevi i hladniji sne`ni vetrovi nastanu, tada p~ele o sebi baviti se prinu|ene
u vrh ko{nice povuku se i u gomilu sakupe se.
Leglo pak, koga bi disawem svojim ugrevati i
o`ivqevati morale, rashladi se, smrzne i strada.
Ako p~ele pokvareno leglo na lepom vremenu brzo
ne iznesu, plesnivim i smrdqivim postane i
bolest trule`i po svoj ko{nici razi|e se. P~ele
budu}i da smrad trpeti ne mogu, posle s velikim
gubitkom svojim takav iznositi prisiqavaju se.
Du`nost je dakle p~elara ne samo sa}e podrezivati,
255

256

ti, svake nedeqe ko{nice ~istiti, no i sa}e iznutra pregledati, da zna kako se vladaju, kako
napreduju, kako li se u ko{nici zabavqaju p~ele.
. 77.
Od ~ega se jo{ kvare p~ele
Su{ne godine propadnu dobri cveti}i, neumorne pak p~elice, da ne bi uzaludno vreme
provodile, prinu|ene sabiraju razne smrdqive, a
ponajvi{e u su{i cvetaju}e trave, kao {to su
{umarska repa, gorka trava, mle~ika brest i dr.,
u ovima budu}i da supstanca dobrog meda ne
nalazi se, niti u wima ima trajnosti, to vrlo
brzo kvare se, trunu i ne samo dobar med, no i
celo sa}e truju. Zato ako su{nog leta ranije
heqdu posejemo, p~elama }emo dobre pa{e pribaviti i od gore re~ene propasti p~ele sa~uvati.
. 78.
Neplodnost p~ela
Neplodne p~ele su one koje se ne roje. P~ele
koje u sa}e jaja ne nose legla nemaju, niti jednu
mladu p~elicu odgajaju, znak je da imaju neplodnu maticu, jer neplodna samo matica bez razmno`avawa vreme propu{ta. Neplodna matica
dru{tvo svoje veoma naglo gubi, jer nedostatak
onih p~ela koje su se u neprekidnom poslu
starale, koje su na mnogim stra`ama od napadnih
257

258

nih vetrova, snegova, ki{a i drugih neprijateqa

bedno postradale, novim prira{tajem se dopuwava i na kraju takva ko{nica bedno svr{iti prinu|ena je. Kome stradawe neplodstva uzrok poznat
nije ~esto se susedima `ali, da su mu pobegle
p~ele a u istinu pobegle nisu, no nemaju}i uspeha ko{nicu sa svim ostavile i razi{le su se.
P~ele neke legu mlade osobito ne radi rojeva, no da izgubqen broj dru{tva dopune i takve
ostaju dve, tri i vi{e godina neplodne. Razlog
drugi nije, osim {to su im veoma velike ko{nice
u kojima se dr`e i budu}i da dovoqno mesta
imaju, to sve {to god donose, prave i sakupqaju,
zajedno sa k}erkama i unucima svojim - koje me|u
sobom dragovoqno podnose - nasla|ivaju se. Koji
veoma velike ko{nice ima retko se di~i s rojevima svojim. Vidi Deo I - vi .19. ~lan 1.
Ko{nica koja preko zime gubitak kakav u
p~elama pretrpi, ili koje p~ele zbog neprijateqa
tako se umawe, da u prole}e veoma malo ih ostane,
takve mnogo vremena trebaju dok stradali broj
p~ela izlegu, dopune i umno`e. Zato pripremawu
i pu{tawu roja vremena nemaju}i neplodne
ostanu.
Ako gotov roj, lo{eg radi vremena, hladnih
vetrova i dugotrajnih ki{a za 14 dana izvesti
259

260

sti p~ele ne mo`e, matica budu}i da za toliko

dana ne posve}uju}i vreme le`ewu, ostane neplodna. Bri`qiv p~elar, koji je rad kraj nemaru svome
u~initi, nek ubije neplodnu maticu i maleni roj
strese i spoji s neplodnima.
. 79.
Kako p~elari sami p~ele svoje neplodnima
u~initi mogu?
P~elari sami p~ele svoje neplodnima
u~initi mogu ako dakle mati~ne }elije, kada `ive
u wima matice, kao iz carskih svojih palata progrizati se ho}e, iseku. Korisno je nekoliko
neplodnih ko{nica imati, jer neplodne p~ele
celo leto ni~im drugim, osim sabirawu i
umno`avawu meda posve}uju se. Da ne bi ise~ene
matice sve poginule, bezmati~nim ko{nicama
dodati ih mo`emo.
2/. Neplodne p~ele jo{ ina~e u~initi
mo`emo: Kada prvenac roj iz stare ko{nice
masovno izlazi, matica ~esto ili pred letom
padne ili pole}e, dokle sa stadom ne odleti, takvu
uhvatiti i u drveni kavez~i} staviti treba, akoli
je tada p~elar uhvatio nije, kada roj gdegod nisko
hvatati se po~ne, da uhvati je, u kavez~i} stavi i
me|u roj obesi, dok se u gomilu ne skupe i ne slo`e
p~ele. Zatim kavez~i} nek stavi u pripremqenu
261

262

qenu za roj ko{nicu, roj strese ili s~isti, a kada

se p~ele primire, ko{nicu na odre|eno mesto
odnese. Maticu pak za 14 dana u kavez~i}u zatvorenu dr`ati, posle slobodno ispustiti mo`emo,
jer budu}i da je za toliko dana le`ewe izgubila,
vi{e ploditi se ne}e, niti }e dopustiti da p~ele
bilo {ta na umno`avawu rade, no samo }e im
zapovedati da med sabiraju. Neplodna, s p~elama
ipak bogata ko{nica za jedno leto, na dobroj
pa{i centu /100 kg./ meda naneti mo`e. Neplodne
p~ele slede}eg leta plodnima, i da se roje,
u~initi mo`emo ako ubijemo neplodnu maticu i
malen roj na wu stresemo, no prethodno jedne i
druge p~ele dobro okaditi vaqa. Ako mi neplodnu maticu ne ubijemo, p~ele }e je same ubiti, a
plodnu za sebe ostaviti i primiti.

G L A V A VII
O pqa~kawu - grabe`u - p~ela
. 80.
O pqa~kawu uop{te

O vo je obi~no, a u`asno zlo me|u p~elama gra-

be` i otimawe, kada dakle jedna ili vi{e ko{nica

263

264

nica na tu|e p~ele napadnu, u ko{nice wihove na

silu ulete, i sav med, hranu p~ela i bogatstvo
p~elara, koji toliki trud i nadu na wih pola`e,
pograbe i pootimaju. Obi~no je ovo zlo, jer se
~esto de{ava me|u ko{nicama, najvi{e kada
mnogi p~elari u blizini stoje. Opasna i pogubna
stvar! U takvom slu~aju same doma}e p~ele, prinu|ene su u buni i strahu onom sopstveni med svoj
grabiti, i s wim pobe}i tamo, otkuda se ve} nikada gospodaru svome povratiti ne}e. Razbiju se i
razbegnu tako, da ko{nice sa svim puste i prazne,
na neiskazanu {tetu i `alost gazdi svom ostanu.
Ovde dobro zapaziti vaqa, da je la`no onih
mi{qewe, koji kazuju, da ima nekakav poseban rod
p~ela, koje same sobom ni{ta ne sabiraju, no grabe
i otimaju od drugih. Govore da su takve p~ele
crne. Uostalom o crnosti ovih upoznati smo, da
to nisu druge bilo kakve p~ele, no one iste pitome, koje mi uzgajamo. A {to su crne onda kad grabe
razlog je ovaj, {to se u medu napiju i uvaqaju, da
bi i na spoqa{nosti bilo {ta poneti mogle, i
tako ih druge, kada ku}i do|u ~iste i med sa wih
sakupqaju. Nije istinito i ono, {to neki govore,
da se p~ele mogu nau~iti da od drugih otimaju.
Istina da mnogi p~elari u~initi mogu da im se
p~ele uzbune i u buni onoj na tu|e ko{nice
napadnu. Ako im zaista rakije s medom pome{ane
ponude, me|utim nije preporu~qivo,

265

266

vo, jer sve poumirati moraju. P~ele same na

grabe` si}i ne}e, ako im p~elar povod ne da, koji
ovako biti mo`e: Znamo da p~ele od prirodne
pobude med vole i tra`e. Zato dobro paziti
treba, da nebi p~elar kada p~ele prihrawuje, najmawe meda na zemqu prosuo, jer obli`we odmah
odlete, i najpre ovaj med sa zemqe u ko{nice svoje
odnesu a posle i na ko{nice napadnu i pootimaju. Ako dakle p~elar povod dao ne bude, nikada
tu`no pozori{te grabe`a sledovati ne}e.
. 81.
Prilika grabe`a
Priliku grabqewa izaberu tu|ice onda,
ako p~elar med po zemqi prosipa, ili kad u
prole}e mr{ave prihrawuje, sa}e podrezuje, ili
kad u jesen med odnosi i kapi meda koje kuda
rasipa. Zato daleko od ostalih ko{nicu onu
odneti treba, koju podrezujemo, ili prihrawujemo, jer kada oskudne p~ele prihrawujemo, onda
ne samo tu|e, no i na{e sopstvene p~ele, med onaj
u ~anku ili loncu dr`e za korist i grabe`, zato
obi~nim nekim glasom, kojeg u ovom slu~aju
upotrebqavaju pobune i druge p~ele da piju od
meda onoga, i tako kada se ~anak ukloni, napadnu na ko{nicu i svu opuste i razbiju. Ovde
izu~avati treba u . 63. br. 4. re~eno. Jo{ sve
pukotine na ko{nici dobro zamazati vaqa,
da
267

268

da ne bi tu|ice potajno ulaziti i med krasti

mogle. Leto kao {to je u . 21. re~eno na sredini
ko{nice a ne veoma nisko da bude. Jer ina~e lako
se tu|ice uvu}i mogu, da ih stra`a, koja na letu
stoji, i ne primeti.
P~elara onoga, ~ije p~ele na na{e ko{nice
napadaju, optu`ivati ne mo`emo, jer to nije iz
wegove voqe, ili iz wegove krivice, no iz na{e
nebrige i nesmotrenosti. Svakim dakle mogu}im
na~inom p~elar u tome nastojati treba, da ne bi
povod grabe`u dao, a to }e u~initi, ako pri rezawu
sa}a i pri prihrawivawu p~ela ni jednu kap meda
na zemqu ne prospe, i ako ko{nice dobro zama`e,
ina~e bez brige, nastojawa i opasnosti biti ne}e.
. 82.
Kako tu|ice poznati mo`emo
Tu|ice kad med kradu poznati mo`emo: 1/.
Ako uve~e pregledaju}i ko{nice primetimo, da
su sve p~ele mirne i tihe a samo jedna ili vi{e
takvih bruje i u neobi~no vreme izle}u, znak je
ili da su pokradene ili da se spremaju druge
napastvovati. 2/. Ako ~ujemo neki osobiti glas,
to su grabqivice i znak veseqa odaju. 3/. Tu|ice
po samoj boji poznati mogu}e da su lopovi i
razbojnici, jer su crne od meda u kojem su se
vaqale. 4/. Tu|ice
269

270

|ice na po~etku pravo u leto ne ule}u, no okolo i

po ko{nici tamo i onamo nemirno, boja`qivo kao svaki kradqivac - leteti i puzati obi~avaju.
5/. Ako primetimo, da p~ela, koja sa strane
doleti, ne stane najpre na ko{nicu da se odmori,
no pozadugo oble}e, a posle s velikom brzinom
uleti, i ta je kradqivica. Zato sve mogu}e znawe
treba upotrebiti, da se ne bi zbila ona poslovica: Dok te je jedan lud tu`io, onaj }e te drugi ve}
kocem udariti. Jer tu|ica ako `iva iza|e, dovest
}e sa sobom veliko mno{tvo, i tako }e se izroditi ono tu`no pozori{te, koje smo u 80 opisali,
ako se lek ne donese. Otuda lako videti mo`emo
koliko je nu`no pregledati ko{nice. P~elar
dakle mora biti uvek ~vrst, brz, i dobrog vida.
Grabe` i kra|a naj~e{}e bivaju u prole}e i jesen,
kada p~ele nemaju odakle med sabirati. ^esto se u
leto de{ava, kad se med prospe po zemqi, kao {to
smo ranije rekli.
. 83.
Kako od tu|ica napadnutim ko{nicama pomo}i
mo`emo?
Prost i dobar na~in imamo: Ranije rekli
smo, da p~ele kradqivice priliku tra`e, kako
bi se neprime}eno u ko{nice uvukle, zato
jedno debelo par~e papira uzeti treba, u rolnu
savi271

272

saviti, i tako savijen u leto uvu}i, tim na~inom

ne}e mo}i ulaziti dok na papir prethodno ne
stanu, no tu|ica ni jedna to u~initi ne sme, ina~e
zlo s wom. Savetno bi dakle bilo odmah u prole}e
jo{ rolne takve u leta postaviti, da se doma}e
naviknu a strane ne}e smeti, rolna ova cele
godine ostati mo`e. No kada ne jedna nego ceo
~opor tu|ica napadne na kakvu ko{nicu, badava
}emo rolnu stavqati, a leto zatvoriti ne smemo,
jer bi se p~ele od pokvarenog vazduha unutra
pogu{ile. U takvom slu~aju od trske debele cev
napraviti, i iznutra medom namazanu u leto
uvu}i, tako }e unutra p~ele odu{ku imati a
grabqivice kroz cev u}i ne mogu, jer se uvaqaju u
medu pak onde ostanu. Taj samo jedan na~in imamo
protiv napadawa. A otrov postavqati takvim
p~elama otuda savetno nije, jer na med i moje i
tu|e p~ele podjednako navaquju, prema tome
{tetu sam sebi nanosim. A drugo sam je p~elar
kriv {to napadawe trpi, tako dakle {togod probati otuda savetno a i slobodno nije. Naposletku
najboqa je stvar nemati blizu tu|ih ko{nica, jer
u mnogo razli~nom skupu najvi{e se grabe`
de{ava, p~elar dakle ako miran biti `eli, nek
tovari na kola, pak nek ide na drugo mesto.

. 84.
273

274

. 84.
Kako }emo poznati tu|ice odakle su, i kako
s wima postupati treba?
Lako saznati mo`emo od kuda su tu|ice, ako
dakle u ~anak ne{to pepela, praha, istucanog
kre~a stavimo. Posle nekoliko takvih tu|ica,
koje grabqewa pune iz ko{nice izlaze i ku}i
`ure, unutra pustimo i toliko dugo u ~anku
vaqamo ih dok se dobro ne uvaqaju i belegu ne
uzmu po kojoj ih poznati mo`emo. Posle po jednu
pu{tati i posmatrati vaqa kuda lete, u na{u ili
koju ko{nicu uli na dugu stranu? Ako prvi put
ta~no ne saznamo otkuda su da ponovimo, i tre}i
put dr. i tako da produ`avamo dokle nas do svojih sopstvenih ko{nica ne dovedu.
1/. Ako su tu|ice iz sopstvenog na{eg p~eliwaka, to tu|icama ugwetavanu ko{nicu - ako }e
na kraju leta ili jeseni biti - s najja~om
promeniti treba. Ako se posle promene osvojene
ko{nice s bogatom, u ugwetavanoj p~ele ne primire, no i slede}eg dana nevesele izlaze, izvestan
znak je, da su li{ene matice. Zato najpre maticu
pribaviti a po tom promenu ~initi vaqa.
2/. Ako tu|ice iz tu|eg p~eliwaka dolaze, to
p~elaru ~ije su tu|ice lepim re~ima savetovati
treba, da promeni tu|ice, prahom i pepelom iznutra ih pospe i zbuni.
3/. ^e275

276

3/. ^esto se de{ava, da iz vi{e ko{nica

p~ele protiv drugih oru`je uzmu, a niti se mogu
me|u sobom raspoznati, niti ukrotiti. U tom
slu~aju leto ko{nice, osobito ako je mesec jul
nastao, umawiti treba tako, da ne vi{e osim
jedna p~ela u jedanput izi}i i u ko{nicu u}i
mo`e. Ako ih ovo spre~ilo ne bi, to da bi se
sukob umawio, koje silom ulaziti ho}e politi ih
vodom treba i vide}emo da za jedan ~as, budu}i da
niti u}i, ni koje su unutra iza}i smedu, nesnosnu
sebi od vode dosadu ne mogu}i podneti, u svoje
ko{nice vrati}e se.
4/. Po zalasku sunca osvojenu ko{nicu izvrnuti treba i posmatrati, ako je malo p~ela u woj
ostalo, za presada je ostaviti ne mo`emo, jer takva
te{ko }e se oporaviti, ili }e je tu|ice uskoro
opet opleniti. Zato takvu s drugom da spojimo.
5/. Ako smo tu|ice odbili, napadane p~ele u
mir doveli, jo{ sebe da ne umiqavamo, ako bi
p~ele na{e izvan opasnosti bile, da ne bi i
slede}eg prole}a napade trpele, to slabe ko{nice
da spojimo i tako }e bez opasnosti biti na{e
p~ele.
. 85.
O sukobu p~ela
U glavi ovoj dovde o pqa~kawu p~ela ili
o otimawu, kada dakle p~ele od drugih med
oti277

278

otimaju i kradu, govor je bio, a sada }emo govoriti o sukobqavawima, koja se osim grabqewa
de{avaju. P~ele kada u poqu o svojim poslovima
bave se, veoma su krotke i mirne, niti se od
pretwi sebi braniti obi~avaju, dovoqno im je
to, ako samo ute}i mogu, u ko{nicama su pak
zlobne i srdite. Van ko{nice u vreme rojidbe
p~ele se biju. Kada se dva roja zajedno uhvate,
jedan na drugog napadne, i s velikim bojem ho}e
da pobedi. Kada roj sa svojom maticom iz
ko{nice ispadne i na drugoga nestresenog roja
navali, boj ina~e ne zavr{ava se, osim sa
stradawem koje god od obeju matica. G. Georgij
[abi~ovski u kwizi svojoj o p~elama na listu
167 izjavquje, da je on, dok nije vre}u za hvatawe
rojeva upotrebqavati po~eo, mnoge sukobe p~ela
video. Dva, veli, velika roja na poqu jedan na
drugog ~vrsto se dignu na oru`je i jedan drugoga
pogubi, a tek {to pobediteq ovaj spusti se, do|e
tre}i, i tako novi i u`asan rat sledovao je, i za
jednu ~etvrt ~asa pola vojske stradalo je, preostale on je uhvatio, no jo{ sukoba kraj nije bio,
toliko su se u jarosti dugo tukle, da u podne jedva
je {esti deo `ivih ostalo. U sukobu p~ela najboqe je upotrebiti hladnu vodu i dim, jer vodom
poprskane misle}i da je velika ki{a prestanu, a
oka|ene jednako miri{u i primiruju se. U ovom
slu~aju je vre}a korisna, jer sve rojeve po na osob
pohvatati mogu}e i tako sukob ovde mesta nema.
GLA279

280

G L A V A VIII
O neprijateqima p~ela
. 86.
Kakvih jo{ neprijateqa p~ele imaju

V eoma mnogo neprijateqa bedne p~elice imaju,

kao {to smo u ^.I. Gl.XIII predskazali. Od svake

skoro `ivotiwske vrste `estoka napadawa trpe,
kao {to su ptice, koje muhe, a najvi{e p~ele,
budu}i da su slatke, hvataju i jedu. Bregunice,
svrake, ove stanu na ko{nicu, probodu je i dugim
jezikom izvla~e p~ele i pro`diru, takve dakle
pu{kom pobiti ili u zamke pohvatati treba.
@abe, gu{terove i zmije tako|e pobiti,
str{qenove potamaniti. Od ~etvorono`nih
mi{evi, lasice, krtice po {umi pak lisice i
medvedi mnogo dosa|uju ko{nicama, zato ih
istrebqivati, koliko je god mogu}e, potruditi
se vaqa. Neprijatno je p~elama i to, ako u
vla`noj jami, podrumu ili sobi zimuju, jer
poplesnave i vlaga tako kroz wih udara, da mnoge
~esto i sa svim pomru. Ma~ku sa p~elama zatvoriti, ili pored p~ela naviknuti nije dobro,
jer neprijatno zadisawe wezino trpeti ne mogu,
i
281

282

i od ne~istote ma~ije oslabqavaju, umiru i

postradaju. Glavni jo{ p~elama na{im neprijateqi jesu crvi.
. 87.
Crvi
Ove p~ela neprijateqe mi uop{te tada
zapazimo, kada ve} kroz wih o{te}ene ko{nice
zaista propadnu ili u najbli`em stepenu propasti nalaze se. Crvi iz jaja leptirova proizilaze. Leptiri jaja u rogqevima i pukotinama
ko{nice snesu, iz kojih legu se crvi}i, i
neprimetno u sa}e se uvuku, wega provrte i
nedozrelom leglu kidaju krila i noge. ]elije
jednu za drugom tako isprogrizaju, kao god
krtice zemqu. Na kraju celu gra|evinu okru`e
pau~inastim tkawem tako da nikakva p~ela ovo
zlo izbe}i nije u stawu. Istina, da p~ele nasrtaj
ovaj dobro primete, ali tada jedan crvi} s
drugima kriju}i se, u koji god rogaq sklone se i
pre|om pau~ine sebe pokrije. Slaba ko{nica od
crvi za{tititi sebe ne mo`e. Neprijateqi ovi
umno`avaju se neprestano, tako da na kraju p~ele
crvima ustupiti prinu|ene, kao rojevi iz
ko{nica izlaze, ostaviv{i punu, tako da ka`em
ku}u, pa s praznim rukama obitali{te sebi
negde tra`e. Jaka ko{nica istina da od crvi ~isti283

284

stiti se mo`e, no mnogo truda, da bi se savr{eno

o~istila treba.
. 88.
Znaci crva u ko{nici nalaze}ih
Ako na letu ili u ko{nici primetimo crna
zrnca, zrnima baruta sli~na.
2/. Ako na|emo od dela bele, a od dela sede
dovoqno ve} zrele mlade p~elice raskinute, tj.
noge, krila, predwe ili stra`we delove p~ela,
ili ve} izle`ene pau~inom umotane i usukanim
krilima p~elice pred ko{nicom da se vaqaju.
3/. Ako primetimo mrtve od p~ela napoqe
izvu~ene crvi}e.
4/. Ako poklopce nad leglom nejednako
podignute od prola`ewa crvi, kao zemqu od krtica izrivenu opazimo. Ako su neke legla p~ela
}elije otvorene, koje bi ina~e zatvorene biti
morale. Ako mlade jo{ u }elijama nalaze}e p~ele
trude se iz }elija osloboditi se, no pau~ina im
spre~ava. Ovo su o~evidni znaci crvi.
. 89.
Le~ewe
Kada od crvi p~ele osloboditi ho}emo,
treba p~ele s legla dimom oterati, tada }e i crvi
od legla odustupiti i iz sa}a poispa285

286

ispadati. Posle sa}e drvcetom udarati lagano, da

ne bi se polomilo, tako i sakriveni crvi napoqe
}e poizlaziti. Ove kako iz ko{nice ispadnu
pogaziti i potu}i treba, a ko{nicu na pre|a{we
mesto ostaviti. To nekoliko dana ponavqati. Ako
su se u ko{nici crvi toliko ve} umno`ili, da su
cele redove sa}a izglodali i izvrtili, takvo sa}e,
u kojem se moqci i crvi kojekakvi nalaze, sa svim
ise}i vaqa, i tako }e se p~ele od crvi osloboditi.
. 90.
Le~ewe {ti}ewem od crvi
Ako su ve} crvi u ko{nici gnezda
ustanovili, te{ko je wih bez {tete od tuda
isterati. Ko{nice pak od wih sa~uvati mogu}e
ako se dakle ~esto spoqa i iznutra sve prskotine
i pukotine no`em o~iste. Slaboj ko{nici mnogi
vosak ostaviti ne treba, koga p~ele dovoqno
pokriti ne mogu, niti pak vosak ovaj ise}i,
no takvu ko{nicu dodavawem p~ela poja~ati.
Stare prazne ko{nice, u kojima su ve} bile
p~ele, pre rojeva dobro vaqa o~istiti, jer
me|u zaostalim komadi}ima voska rado se
zadr`ava seme crvi. Crvqive i oskrnavqene
ko{nice vi{e ne upotrebqavti osim uredno
o~i{}ene lep je savet. No o ovom }e biti vremena
kada k rojevima pre|emo.
GLA287

288

G L A V A IX
O stvarnom umno`avawu p~ela,
ili o prirodnim rojevima

Predsavetovawe

G lavno p~elara starawe jeste, da od p~elica

svojih mnogo meda i voska dobije. Za dobiti ovo,
najboqe je sredstvo mnogo ko{nica dr`ati. Kad
bi mi za celo leto dobre pa{e p~elama na{im
pribavqati tako hteli, kao {to mo`emo, savetno
bi bilo ve}i broj ko{nica dr`ati, da tolika
sladost aromati~nih cvetova materije bez ploda
i sve u vazduh ne iz~ezavaju. Dobar p~elar jo{ u
po~etku prole}a opredeliti se du`an je, ho}e li
broj ko{nica umno`avati, mo`e li, ili ne}e, da
bi potrebno prema tome sebi pripremiti mogao.
Da reknemo da ho}e umno`avati, jer svakoga je ovo
najve}e starawe, kraj i namera truda wegova. Ovde
dakle izneti kakvim na~inom p~elar ko{nice
umno`iti mo`e, a kada ih umno`i, kako bi iz
wih vi{e meda i voska imati mogao.
Ne289

290

Neki misle da je svejedno, ili imati vi{e

ko{nica a nejakih, jer je onda u vi{e ko{nica
med i vosak razdeqen, ili imati mawe a jakih,
jer ovo va`no{}u pobit }e drugih mno{tvo, i
tako govore: da bi toliko voska i meda bilo iz
vi{e nejakih koliko iz mawe a jakih, zakqu~uju
dakle da je uvek potrebnije broj ko{nica
pove}avati. No ovde dobro nek rasude: Istina
da p~ele kada se roje umno`avaju ko{nice, no
budu}i da k pripremawu roja mnogo vremena
trebaju, koje bi vreme ina~e samo u dono{ewu
meda i voska potro{ile. Kad nam p~ele mnogo
rojeva daju, uvek opasnosti stradawa ne samo
rojeva, no i starih ko{nica bojati se mo`emo.
Pogotovo ako bi - {to se retko de{ava - iznad
o~ekivawa dobra godina bila. Iz ovoga jasno je,
da koji god ko{nice svoje umno`avati ho}e, na
rojeve samo motriti mora. Savet je dobar, da
p~elar u umno`avawu ko{nica ne `uri, jer jo{
prve ekonomije godine, sve p~ele izgubiti
mo`e, ~ijeg stradawa sam }e uzrok biti. Da ne
bi dakle za stradawe ovih `alio, mawe ko{nica
nek dr`i, to jest mo`e dr`ati po voqi koliko
ho}e, samo veliko mno{tvo rojeva da spre~i i
lagano u umno`avawu ko{nica da postupa.

. 91.
291

292

. 91.
Kako ko{nice umno`iti mogu}e?
Dvojakim na~inom ko{nice na{e umno`avati mo`emo.
1/. Ako p~ele pustimo, da se svojim prirodnim podsticajem roje, koje naravnim ili prirodnim rojevima nazivamo.
2/. Kad sami p~ele razdequjemo i rojeve
iskustvom kroz hitrost qudsku sami pravimo,
takve ve{ta~ke rojeve zovemo. Oba na~ina su
korisna, prirodni me|utim rojevi ako u svoje
vreme bivaju, mnogo su boqi od ve{ta~kih.
. 92.
Rojevi prirodni
Rojevi ovi prirodnim podsticajem iz
stare ko{nice iza|u i sebi posebno stani{te
tra`e, a to onda biva kada se dru{tvo tako
umno`i, da se u ko{nici gotovo smestiti ne
mo`e, i ako toliko meda imaju, koliko novi
roj sebi za put uzeti i budu}i dom svoj snabdeti mo`e. Jer p~ele predvi|aju da se ne bi
nepogodno vreme desilo i wima za prihrawivawe {to bilo meda sabrati spre~ilo. I to je
uzrok da ~esto s mnogo dru{tva ko{nica r|ave
godine veoma kasno rojeve pu{tati po~ne, jer
novi roj, ako nema{ta sa sobom poneti izi}i
293

294

}i ne}e, ako li imao bude, to predvo|ewem matice

masovno iza|e. U rojewu ako matica u ko{nici
zaostane, a neke p~ele ve} izletele su, odmah }e se
sve povratiti. Kada se matica - koja ~esto posledwa s rojem izlazi - podigne, sve p~ele za wom
slede, i tako se ili o kakvoj zelenoj grani obese,
ili ako je {uma blizu, u {upqinu hrasta, ili u
pe}inu bilo kakvu presele. Ako mesto ono, gde su
ko{nice postavqene nikakvog drve}a imalo
nebi, to je potrebno na 200 koraka, takozvane sove
ukopati, o kojima bi se rojevi obesiti mogli. Ako
pak ko{nice rojeve ne pu{taju, znak je, da mnogo
jo{ praznog mesta imaju, koje ispuniti moraju,
ili da nema meda. Odavde dakle zakqu~ujemo, da
ako je ko{nica tako velika, da je tek jedva pri
kraju juna ispuniti mogu, ili ako tako kasno
po~nu pu{tati rojeve, da ve} zbog kratko}e vremena veoma malo sebi pribaviti mogu, nije zadivquju}e, jer je neminovna gre{ka u tome ~iwena,
{to je ko{nica mnogo velika.
Ako bi kogod zapitao, za{to iako mala
ko{nica, koja je puna p~ela u svoje vreme ne roji
se, tome ovako odgovaramo: zato, jer meda dovoqno nema. A meda opet dovoqno nema zato, {to
kad je p~elar u prole}e sa}e podrezivao, ili je u
nevreme, ili je nesposobno podrezao. U nevreme
biva oko kraja aprila, jer je onda sa}e ve} leglom
napuweno, i tako
s
295

296

s voskom neizbrojiv broj mladih p~elica izre`e,

prema tome p~ele svu nadu o budu}em leglu svom
izgube i za celo skoro letwe vreme samo o tome
nastoje, kako bi {tetu svoju nadoknaditi mogle, a
sabirawe meda sa svim zanemare. 2/. Nesposobno
podrezuje ako u vosku mnogo meda oduzme. Nepravilno je onih mi{qewe, koji dokazuju, da }e kroz
podrezivawe sa}a p~ele vrednije biti. Istina da
skoro do poda vise}e prazno sa}e podrezati treba
ali ne veoma visoko, jer koliko oduzmemo, toliko
p~ele nadoknaditi moraju.
2/. Razlog je nepogoda, lo{e i vetrovito
vreme. ^esto p~ele sve potrebno za rojewe imaju,
no ako slu~ajno vetrovi i ki{e nastanu rojiti se
ne mogu. Neprestano za 8 dana lo{e vreme, ~ini
da za rojewe ve} spremne p~ele u o~ajawu matice
napoqe izgone i poubijaju, a posle kada nastane
lepo i blistavo vreme, budu}i da matice ne imaju,
rojiti se vi{e ne mogu.
3/. Ako su ko{nice veoma blizu postavqene,
jer onda p~ele iz jedne i druge ko{nice tako se
poznaju, da u ko{nice svoje uzajamno po slobodnoj
voqi ulaze i izlaze i tako malo po malo sve skoro
p~ele prelaze iz jedne u drugu ko{nicu. Paziti
dakle treba da se ko{nice u blizu ne postavqaju.
4/. Ko{nice da ne budu od sunca zaklowene,
jer ako u zaklonu budu nikada se rojiti ne}e. Otud
biva, da kod ko{nica sve potrebno
297

298

no ima, a ni jednog roja ne pu{ta, ako joj samo

mesto promenimo odmah rojiti se po~ne. Koliko
vi{e rojeva ko{nica pusti, toliko vi{e bojati
se treba, jer tim na~inom smawuje se broj p~ela
radilica, malo ih zaostane, ne mogu dovoqno
meda sabrati i tako u zimovawu hrane nemaju}i
stradaju. Koji takve slabe ko{nice zadr`ava,
prinu|en }e biti wih u zimu prihrawivati, med
kupovati, ili sopstveni koji bi prodati mogao
hrani wihovoj zadr`ati neophodno mora. I tako
od koga bi pomo}i o~ekivati mogao, onoga s
velikom {tetom svojom u najgore vreme jedva
izdr`avati prinu|ava se p~elar. Dve dobre
ko{nice vi{e ~ine, nego 30 slabih rojeva.
P~elama, koje do po~etka jula sa}e medom
napunile nisu, rojidbu spre~iti treba, jer takav
roj posle veoma malo {ta u poqu - budu}i da je
poqe poko{eno - na}i ne mo`e.
. 93.
Koliko rojeva od jedne ko{nice uzeti treba?
P~elar kada ko{nice za rojeve razdequje, na
slede}e okolnosti da pazi:
1/. Jesu li jake ili slabe ko{nice, jer iz
bogatih vi{e rojeva i prirodnih o~ekivati, i
ve{ta~kih sam sa~iwavati mo`e. Slabim
ko{nicama otuda rojiti se da ne dozvoli.
2/.
299

300

2/. Kakva je pa{a, rodno ili nerodno

pokazuje se leto? P~ele same od prirodnog nekog
podsticaja nisu tako sklone ka rojewu kad slabu,
kao kad bogatu pa{u predvide. Razuman me|utim
p~elar vi{e predvidi i nadati se mo`e, nego da
sve po prirodnom toku samim p~elama upravqati
ostavi. Zato sve okolnosti da redom i savesno
promisli i tako broj rojeva da izmeri.
3/. Stara li se vi{e o umno`avawu ko{nica
ili o medu i vosku? P~elar kada ve} odre|en broj
ko{nica ima, neka ne dopu{ta da vi{e rojeva
iza|u, nego koliko sumwa da }e budu}e zime slu~ajno stradati. A ostale ko{nice zato neka dr`i
i umno`ava, da med nose i sa}e vode, ve} ako se
nada, da }e ko bilo za dr`awe od wega nekoliko
kupiti, tada toliko rojeva ostaviti mo`e,
koliko je prodati re{io.
. 94.
Kakvim na~inom spre~iti mogu}e ko{nicama da
se ne roje?
Prvencu roju ni najmaweg spre~avawa
u~initi ne treba, jer on iz ovog uzroka izlazi,
{to ko{nica veoma mnogo dru{tva ima, a pri
tom i med, od kojeg ne{to za put sebi uzeti mo`e.
Broj p~ela, koje u prvencu roju
iz301

302

izlazi, ne izlazi zato {to bi nasiqem gowen bio,

no {to u jednoj ko{nici suvi{an je. Drugencu
roju tako|e spre~avati ne vaqa, jer se i ovaj mo`e
zadr`ati. Ako bi pak ona ista ko{nica i tre}eg
jo{ roja pustiti htela, to svakim mogu}im
na~inom da mu spre~avamo. Ispravno dakle svaki
znati `eli, kakvim je na~inom takvoj ko{nici
spre~avati mogu}e. Tek {to drugi roj iza|e odmah
ko{nicu onu koja ga je pustila bri`qivo nek
pregleda p~elar, i ako primeti da se na sa}u
mnogo trutovskih }elija nalazi, te takve ili
no`em ise}i ili poklopce s wih poskidati jo{
onaj isti dan da ne propusti, i tako }e odmah
sutradan primetiti da je velika u onoj ko{nici
ti{ina i da trudoqubivo sve trutove napoqe
iznose. Tim na~inom o daqoj rojidbi ni misliti
ne}e, jer bez trutova mlade p~elice proizvesti ne
mogu. A da bi nove trutove na mesto onih, koje smo
izrezali, proizvele 21 dan trebaju. No budu}i da
za ono vreme ni{ta sabirati ne bi mogle, zato
misao o daqoj rojidbi sa svim odbace, sve matice,
kojih se i vi{e u }elijama `ivih nalaze, poubijaju i samo jednu zadr`e.
. 95.
Kako vaqa pomo}i p~elama da se roje?
Mnogobrojnim na~inima p~elari u rojewu
p~elama poma`u. Neki u prole}e predla`u mleko
303

304

ko ov~ije, kako bi kroz to ka ve}em svojem

umno`avawu voqu dobile. Neki ~esto ko{nice
kaditi obi~avaju, kako bi dimom ka umno`avawu
p~ele pobuditi mogli. Neki vinski alkohol s
medom pome{aju, da bi kroz ovo p~ele brzinu i
voqu za dobro le`ewe legla dobile. Razni razno
~ine i upotrebqavaju. No ovi na~ini nikakvog
uspeha ni koristi ne donose. Znamo da se p~ele
onda roje, kada se u ko{nici dovoqno umno`e,
naro~ito kada vi{e matica imaju. Ako u bogatoj
ko{nici matica u prole}e od preteranog no{ewa
jaja oslabi, nemo}na bude i umre, radilice p~ele
novu maticu sebi izlegu i roje se.
Slabim pak u rojewu ovako pomo}i mogu}e:
U po~etku prole}a dok p~ele iz cveta nikakvog
jo{ meda dobijati ne mogu, svaki dan malo meda
im uve~e dati treba a ujutro rano {to nisu preko
no}i pojele, odneti, da ne bi kroz to tu|ice u
ko{nicu svoju dozvao p~elar.
Ako je ve} med davati po~eo, dotle nek
produ`ava, dokle se god bogata pa{a ne uka`e
tj. dokle god drve}e cvetati ne po~ne. Tako }e
p~ele rano rojiti se. Iskustvo nas u~i da
melissa ili mati~wak zvana trava p~elama je
veoma korisna i da aromatski miris wen
mnogo poma`e rojevima u izla`ewu. Na kraju i
to
305

306

to znati vaqa, da vra~awa, bajawa i druge kojekakve upotrebqene budala{tine p~elama na{im u
umno`avawu i rojewu na korist biti ne mogu.
. 96.
Kakvo se starawe tra`i kada rojevi izlaze
Kada rojevi izlaze p~elar paziti mora:
1/. Da ne bi matica naro~ito stara u travi
stradala, zato ~isto}a pred ko{nicama da bude.
2. Da se roj na visokom mestu ne uhvati, zato
u koliko je mogu}e, blizu p~eliwaka veoma visoko
drve}e da nije.
3/. Da dva, tri, ili vi{e rojeva, koji
istovremeno iza|u, ne pome{aju se.
4/. Prazne ko{nice, u koje rojeve hvatati
namerava, o~i{}ene i spremne da budu. G.Georgij
[abi~ovski svedo~i, da je on takve s melissom
iznutra trqao s velikim uspehom.
5/. U vreme rojidbe, kada je lepo i vedro
vreme, od 7-og jutarweg do 5-og popodnevnog ~asa
na rojeve da pazi, ovde me|utim ne treba decu i
stare qude primicati.
U plodonosnim otaxbine na{e Ugarske
pojasu, u pogledu p~elarstva nevaqao
obi~aj caruje u tome, {to kod stare{ina ku}evni
307

308

}evni staro{}u svojom isprebijan za poqske

poslove nesposoban postane, sinovi ga ka
p~elama upu}uju: Otac - vele mu sinovi - ve} ti
nama u domogra|ewu na{em ni na kakvu korist
biti ne mo`e{, zato idi pak ~uvaj ko{nice,
budi p~elar, lak{e }e ti biti. O slavnog ~uvara
u toliko suptilnom domogradstvu! Starac
p~elar! Starac, koji je snagom iznemogao, koji
ni za{to drugo nije sposoban, osim da se najede
i napije, spava i gleda, taj da vam ~uva p~ele,
koje velikog truda i nespavawa tra`e. Va{
bedni starac, wemu ne treba mnogo, no ako jednog
samo roja uhvati, oznoji se i umori, jedva ~eka da
se gde nasloni, pak tu je i ostao. Sada sami rasudite, koliko rojeva iza}i mogu, dok de on u
slatkom starosti svoje miru u`ivaju}i zadocwava. Uvereni budite, da od ovih ne}ete omediti
kace. Vidite sad i sami da ne postupate dobro,
kada stara oca {aqete, da vam on p~elar bude.
Ne tako dragi moji! Ne isprebijana i nemo}na
starca, no mlada, brza i ~vrsta ~oveka, ne jednoga no vi{e, gde je mnogo ko{nica, u vreme
rojidbe imati morali biste. Zato ako je mogu}e
blizu ku}e p~ele dr`ati velika je korist, {to
kod ku}e uvek na meti ~eqad spremnu imamo i
{to mnogo wih istovremeno ovom zanatu
obu~avaju se.
6/. Kada
309

310

6/. Kada roj iz ko{nice izlazi, ti{ina u

p~eliwaku da bude, zato negodovawe, lupa, ili
vra~awe kakvo da se ne upotrebqava.
. 97.
Da roj ne odleti kako mu spre~avati mogu}e?
Da roj ne pobegne slede}e p~elar nek posmatra.
1/. Ako u samom rojewu maticu uhvatiti
mo`e, da zatvori je u kavez~i} i obesi u praznu
ko{nicu, u koju roj stresati namerava, s rado{}u
}e p~ele ka woj pri}i.
2/. Na roj, koji se nigde zaustaviti ne}e, iz
pu{ke pucamo, jer onda misli da grmi, ili
prskalicom - {trcaqkom - vode hladne punom
vi{e p~ela bacaju}i kropimo, p~ele tada misle}i
da je ki{a, u strahu odmah se zaustavqaju. Kada
roj izlazi {trcalicu odmah upotrebqavati ne
vaqa, jer }e se povratiti, no kada ve} u vazduh
poleti. Ostale ve{tine, koje p~elari upotrebqavaju, pomiwati bezvredno bi bilo, kao pra{inu
na roj bacati, u tigaw udarati, zvonima zvoniti
i dr. Vra~awa ovde p~elari da izbegavaju, no
rojeve svoje {to skorije neka hvataju, da drugi
me|utim roj na prvog ne napadne, ili ako ih
toplota sun~eva pripe~e da ne pobegnu.
3/. Gde je mnogo starih ko{nica, ~esto u isto
vreme jo{ koja se roji, zato `urno prvoga p~elar
311

312

lar neka hvata, da drugi na wega ne sleti i ne

pome{aju se. Ako je drugi, dok se on s prvim
zabavqa, tako iza{ao, da ga ni primetio nije,
odmah prvog nek pokrije ~ar{afom, platnom
ili zastorkom, dokle drugi ne zaustavi se. Ako bi
pak ovaj na prvoga silom navaliti hteo, pored
prvog praznu ko{nicu namestiti mogu}e, ~esto se
da{ava da se onaj roj onde uhvati.
4/. Ako je roj maticu izgubio, tra`e}i
na}i je mogu}e gde god me|u p~elama, gde su je kao
vojnici okru`ile. Takvu uhvatiti treba, potom
staru ko{nicu premestiti a na mesto weno pripremqenu radi roja praznu postaviti i maticu
u wu pustiti. Roj, budu}i da je maticu izgubio,
vrati }e se i misle}i da je to ta ko{nica iz koje
je iza{ao, rado }e u wu u}i, i ve} je roj uhva}en.
Me|u tim pak, jer masovno takve p~ele vra}aju
se, da se ne bi po susednim starim ko{nicama s
opasno{}u po `ivot rasule, to susedne s obe
strane za vreme neko platnom pokriti vaqa. A
dok u pripremqenu sebi ko{nicu u|u, odmah
platna podi}i, da bi p~ele, koje su me|u tim na
pa{i bile, ku}i vra}aju}i se slobodan pristup
ka svojim ko{nicama na}i mogle. Ako li
maticu na}i nije mogu}e p~ele }e se u staru
vratiti, ako ne podmetnemo drugu koju u kavez~i}u zatvorenu hranimo. Prvi ali kasniji roj,
ho}e da ima neoplo|enu maticu. Staroj ko{nici
dati treba maticu koja je ve} legla. U nedostatku
313

314

tku `ive matice, mati~wak s crvi}em ise}i

mogu}e i u ko{nicu pribosti.
5/. Ako se koji roj u materwu ko{nicu zaista
vrati, to takva ko{nica ja~a biva. Posledwi
rojevi ne vra}aju se jer vi{e matica imaju, pak
ako se jedna izgubi, nasledi druga. Iskustvo nas
uverava, da prvi rojevi ne be`e, no drugi, tre}i
i ostali. Rojevi, koji mnogo ne vrede, be`ati
obi~avaju.

G L A V A X
O sredstvima za stresawe rojeva

. 98.
Kako rojeve stresati treba

R azli~iti p~elarski pisci razli~ito save-

tuju. Neki savetuju da se leto tako usko

na~ini, kako ne vi{e osim tri p~ele istovremeno izletati mogu. Razlog navode ovaj, da }e
dokle p~ele one, koje najpre izletele budu,
nad ko{nicom dotle obletati, dok god ceo
roj ne iza|e, prema tome toliko dugim o~ekivawem umorene na blizu stavqeno drvo
- so
315

316

- sovu - odmah }e zaustaviti se. No savet ovaj

opstati ne mo`e, jer one p~ele, koje najpre
izlete, budu}i da veoma dugo o~ekivati moraju, u
o~ajawu pa{}e i natrag se vratiti, iz razloga
{to matica skoro uvek posledwa za rojem iza|e a
u sredini veoma retko, jer svojevoqno nikada, no
nasilno iza}i prinu|ena je. Ali ovome savetu
protivno ~initi moramo, to jest: koliko je
mogu}e da pre iza|u, ko{nicu samu jo{ ne{to
podi}i treba, da bi i odozdo izletati mogle,
osobito onda je podi}i vaqa, kada je matica ve}
iza{la. Tako }e ceo roj u jednom ~opori}u
leteti i na proizvoqno mesto obesiti se.
2/. Neki opet savetuju, da maticu uhvatimo i
dotle u ruci dr`imo, dokle roj ne iza|e, ali ni
ovaj savet opstati ne mo`e: jer }e se p~ele ne
vide}i maticu odmah u ko{nicu vratiti.
3/. Drugi govore, da se ona praznica, u koju
}emo roj stresti, medom ne{to uma`e i tako }e roj
upravo tamo odleteti. Ali ovo je veoma opasan
posao, jer ne samo roj, no i druge iz razli~itih
ko{nica p~ele sakupi}e se i rat podignuti. Koje
izbegavati treba a ne razdra`ivati.
4/. Neki vele, da se onda, kada roj izlazi,
lupa i u zvona udara. Ali od toga upla{e se
p~ele i jo{ daqe odlete a obi~aj su taj stari

317

318

ri zato uveli, da se zna, koga je p~elara taj roj i

da se ne bi me|u wima sva|a izrodila.
. 99.
Pri izla`ewu roja na {to paziti
Da bi roj sretno iza{ao, svaku mogu}u
marqivost nek upotrebi p~elar. Primetiti
vaqa da matica u ko{nici zaostala nije, jer je
p~ele silom isturati i isterati moraju, {ta
vi{e i nekoliko puta spoqa vra}a se opet u
ko{nicu, od tuda i po triput prinu|ene su
zaostav{e p~ele je na poqe izgoniti. Zato uvek
pri izla`ewu roja p~elar pred ko{nicom da
stoji i bri`qivo kad }e matica iza}i da pazi,
ko{nicu odmah da podigne, da bi p~ele {to skorije izleteti i wu slediti mogle. Ako bi matica okolo leta obletala i opet u}i htela, uhvatiti je treba i me|u ostale roja p~ele baciti. Ako
krila ima odlete}e sa wima,ako ne bude imala
pa{}e na zemqu a p~ele }e sakupiti se i kod we
spustiti se. Ako pak ne spuste se, onda p~elar da
je prona|e i ko{nicom, u koju je taj roj stresti
nameravao, da poklopi. Matica }e se odmah gore
popeti. Pored ko{nice pak nek stavi {e{ir, a
kada p~ele na {e{ir spuste se, onda ih
ko{nicom da poklopi i tako }e sve po
unutra{wosti ko{nice k matici popeti se.
. 100.
319

320

. 100.
O prvencu roju
Ako primetimo, da p~ele na bilo kakvo
mesto zaustaviti se nameravaju, ne treba im
spre~avati, no sa~ekati dok se ne smire, a najvi{e
o tome nastojati, da bi se u jednu gomilu sakupile.
Zato ako bi se po celoj du`ini grane uhvatile
p~ele, onda ranije re~enu od pelena maticu
udaqenim p~elama prinesemo, one }e odmah miris
onaj ne trpe}i povu}i se, a kad se ove povuku
metlicu prineti vaqa ka drugom kraju grane, na
koji su p~ele legle, tako }e i ove se povu}i i malo
po malo u jednu gomilu sakupiti se. S rojem, koji
se za {ta bilo uhvatio - ako se ne}e i vi{e
ko{nica u isto vreme rojiti, jer lako pome{ati
se mogu - `uriti ne vaqa, no ~esto i ceo sat
ostaviti ga da visi, jer tako mirniji i ti{i biva.
Kada se ve} roj sa svim uti{a, stresti ga treba
ovim na~inom: U prvom, ako je roj na visokoj
grani obe{en, p~elar lestvicama da se popne do
roja, levom rukom ko{nicu pod roj da podmetne
a desnom granu jako da zatrese, a kada roj u
ko{nicu spadne zastorkom da je pokrije.
Zaostav{e p~ele lete}e za ko{nicom i posle malo
vremena sve }e u}i. Kada su ve} sve p~ele u{le,
onda bri`qivo nek slu{a, da li je u ko{nici
ti{ina ili buna. Ako se bunile budu, znak je da
ma321

322

matice nemaju. ^esto u tom slu~aju iz ko{nice

iza|u i opet na onoj istoj grani zaustave, ovo je
jasan znak da maticu tra`e. Svakim dakle
mogu}im na~inom maticu tra`iti moramo, ako je
pak na}i ne bi mogli, to uvek spremnih nekoliko
matica u kavez~i}u zatvorenih da imamo, od kojih
jednu bezmati~nom roju, me|utim u onom istom
kavez~i}u da damo, koja dotle da zatvorena bude,
dokle je god ne prihvate a posle otvoriti i pustiti je mo`emo. Ako novom roju maticu ne dodamo,
vrati}e se u staru ko{nicu.
. 101.
O drugencima rojevima
Ve}u te{ko}u imamo s drugencem rojem,
jer ovaj uvek vi{e nego li jednu maticu ima, od
kojih svaka sebi naklowen neki broj p~ela
ima. Kada drugenac roj iza|e, jedna matica
sleti na jednu granu, p~ele koje su woj
naklowene odmah se onde obese. Druga matica
sa svojim dru{tvom na onoj istoj grani, ali
ne{to ni`e uhvati se. Tre}a istim na~inom na
onu granu, ali vi{e prve sleti. Nerazumno bi
postupio onaj, koji bi sve ove matice u jednu
ko{nicu stresao, jer iz neslagawa me|u wima
me|usobna borba izrodila bi se. Nu`no je
dakle da p~ele ove pre nego ih stresemo sve u
jednu gomilu sakupimo, koje s ranije re~enom
metli323

324

metlicom zavr{iti mo`e. Tim }e na~inom same

p~ele sebi jednu maticu izabrati a ostale
isterati. Od tud biva da ~esto videti mo`emo
matica nekoliko, koje po p~elama puze i u sredinu
u}i trude se. Gomilu mawu k ve}oj uvek prigoniti
treba. Ako je neki deo p~ela vi{e ostalih uhvatio
se, stavimo iznad wih ~esto pomiwanu metlicu i
tako }e se odmah povu}i i sakupiti. Posle treba
ih onde neko vreme ostaviti, dok sebi jednu
maticu izaberu a ostale iz dru`ine iskqu~e.
Isterane matice pohvatati i u kavez~i}u dr`ati.
Ko{nicu pak, u koju je roj stresen, na neko izvan
drugih ko{nica bezopasno mesto p~elar nek
postavi, jer jo{ uveren nije da je u woj samo jedna
matica, zato posle nekoliko sati nek je podigne i
ako primeti da su sve p~ele u jednoj gomili, dobar
je znak. Ako li pak u dve ili tri kao lopte
sakupqene budu, jasan je znak da vi{e matica ima,
koje naklowene im p~ele posebno za{ti}uju.
Bri`qivo dakle naka pregleda, me|u wima
suvi{ne matice prona|a, izvadi i u kavez~i}e
zatvori a u ko{nici samo jednu ostavi. Tako }e se
sve p~ele sjediniti i u prijateqsku slogu do}i, i
to ne samo jedanput, no koliko god puta posebne
gomile u ko{nici vidi, prinu|en je to ~initi.
Na kraju pred ve~e opet nek pregleda, i ako bi
razdeqivawe primetio, neophodno nu`no je
nepotrebnu maticu prona}i i izvaditi. Neki
u

325

326

u ovom slu~aju leto zatvoriti obi~avaju, me|utim

nerasudno, jer toplota i isparavawa, odu{ke
nemaju}i, sve p~ele pogu{iti mogu. Ako bi slu~ajno roj iz ko{nice opet iza{ao, vrati}e se na onu
istu granu gde je prvi put bio, gde ako se razdelio
bude, opet onako isto pelenovu metlicu upotrebqavaju}i postupiti treba. Kada bi ko{nica bez
drugenca roja biti mogla uvek bi boqe bilo, jer
drugenci samo onda su dobri kada je medna godina,
no ovakva u 10 godina jedva se jedanput desi, zato
da se ne bi broj p~ela u ko{nici umawivao drugencu roju da ne iza|e spre~avati ne bi {kodilo.
. 102.
Pri stresawu roja {ta jo{ paziti treba?
1/. Ko{nicu, u koju roj stresti namerava
p~elar, dobro da o~isti, okadi, melissom protrqa, pa ako se je roj na visokom mestu uhvatio,
samo ko{nicu neka mu podmetne, mirfis melisse
p~ele sebi primami}e. Kada p~ele po~nu u
ko{nicu silaziti, on lagano neka wu ni`e
spu{ta a kada je na zemqu spusti, onda mesto ono
gde je roj se uhvatio bio, da bi i ostale odande
br`e oti{le, dimom neka okadi ili pelenom
o~isti.
2/. Uhva}en roj odmah na stalno mesto odneti
i bilo kakvu hladovinu na~initi mu treba, jer
rojevi ako ih zraci sun~evi veoma pripeku,
327

328

ku, ~esto iz ko{nice pobe}i uobi~avaju. A do

ve~eri ne ostavqati onde zato, jer taj dan jo{
mestu priviknu se p~ele i tako slede}i, tre}i i
~etvrti dan uvek onde roj tra`e, s puta slaze i
stra|avaju.
3/. Uhva}ene rojeve blizu starih ko{nica ne
postavqati, jer ako su blizu, u po~etku izletaju}i
u staro prebivali{te vra}aju se. Tako|e mnoge
nove rojeve zajedno smestiti nije savetno.
4/. Novog roja za nekoliko dana ne dirati,
jer s podizawem ko{nice mlado sa}e lako ispasti
mo`e. No ponekad rojevi na drve}e, koqe, paweve,
{upqa mesta, ~esto i na zemqu zaustave se, to
tako ih od ovuda stresti vaqa da vidimo.
. 103.
Sa niska drveta uhvatiti roj
Najlak{e je stresti roj, koji o tankoj
gran~ici kao grozd visi. Takvu gran~icu ako
lagano bez tresewa odse~emo i u praznu
ko{nicu spustimo, p~ele }e se same pokretom
svojim u ko{nici rado namestiti. Ako pak
gran~icu, jer je nakalemqena otse}i ne}emo,
spustimo je koliko mo`emo u {upqinu
ko{nice i zatresemo, p~ele }e kao lopta u
ko{nicu upasti. Ako je grana debela, da je
zatresti ne mo`emo, tada prutom ili drugom
kakvom bilo granom lagano bez ozlede p~ele u
ko{329

330

ko{nicu skidamo. ^esto se uhvati roj okolo stabla drveta i budu}i da se stresti ne mo`e
prinu|eni bivamo pelenovom metlicom oterati ga
od tuda, da na mesto boqe zaustavi se. Ako su p~ele
po grani uzdu` rasute, tada drvenom ve}om
ka{ikom skidati ili ~esto pomiwanom metlicom
p~ele o~istiti mo`emo, lako }e se on skupiti ako
samo matica u ko{nici ve} mirno odmara.
. 104.
Stresti roj s visokog drveta
Ovde trebamo pomo}nika, naro~ito ako je
roj tako visoko uhvatio se, da ga po merdevinama pewaju}i se skidati moramo, jer jedan
ko{nicu na motki svezanu dr`i a drugi granu s
merdevina ili s drveta ili sa zemqe ~akqom
ili motkom trese i tako p~ele u ko{nicu padaju. No ako me|u granama i wihovim deblom tako
nezgodno zaustavi se, da propisanim na~inom
ko{nicu podmetnuti ne mo`emo, onda takvu sa
svim potrebnim s nama gore nosimo ili jo{ na
zemqi svezanu za nama dovu~emo. Ovaj je slu~aj
p~elaru najte`i, jer pewaju}i se i tresu}i drvo,
tuku}i o grane, da ne bi opet onde zaustavio se
ili pobegao roj, mnogo se namu~i, to dakle da ne
bude, vaqa granu i p~ele vodom dobro poprskati.
P~ele i ako ne trpe vlagu, opet mesto gde su zaustavile se te{ko ostavqaju, zato je boqe u po~etku
rojewa,
331

332

rojewa, kada primetimo, da p~ele na visoko mesto

uhvatiti se ho}e, to ~inimo. U ostalom sam razum
i brzina p~elara u raznim okolnostima razne za
hvatawe rojeva izabra}e ve{tine.
. 105.
Uhvatiti roj na koqu, kladama i udubqenim
mestima
S koqa, paweva i plotova, koji se tresti ne
daju, p~ele s~istiti ili samo ve}u gomilu, gde se
matica obi~no nalazi u ko{nicu staviti treba,
ostale }e same za tim i}i. A iz pe}ina, jama,
pukotina, dupqi i dr. gde se roj ~esto zavu~e i od
kuda ga ni ka{ikom, ni rukama bez opasnosti
gwe~ewa mnogih p~ela, niti izvaditi, niti
istresti mogu}e, jedini samo lek je dim, kojim
takvog roja, ili odmah u ko{nicu prisiqavamo
ili samo na takvo mesto ovim dimom gonimo,
odakle posle najlak{e stresti ga mo`emo.
. 106.
Uhvatiti roj na zemqi
Ru`no ki{ovito ili vetrovito vreme, osobito slabost matice, ~esto razlogom bivaju da roj
na zemqu ili na travu zaustavi se. Takvog
praznom ko{nicom ako poklopimo ili pored
wega
333

334

wega praznicu postavimo, p~ele }e se same popeti

a kada se smire, odneti ga treba na odre|eno
mesto.

G L A V A XI
O rastavqawu pome{anih rojeva
. 107.
O rojevima, koji jedan za drugim izlaze i
pome{aju se

D ovde smo govorili, kako po jednog roja, kada

iz ko{nice iza|e stresti vaqa a sada }emo videti, {ta nam ~initi treba, kada vi{e rojeva jedan
za drugim odmah iza|u i pome{aju se, koje ~esto
biva najvi{e gde su mnoge ko{nice, kako dakle
me{awu takvom spre~avati, ili ve} pome{ano
rastaviti i vaqa li pome{ane sjediwavati. Ako
nepogodno vreme nekoliko dana neprestano traje,
a p~ele su sve potrebno za rojewe pripremile, no
zbog tmurnih dana rojiti se ne mogu, to tek {to se
ras~isti vreme, odmah pripremqeni rojevi jedan
za drugim izlaziti po~nu. Onda biva da dva ili
tri roja - koji jedan za drugim iza|u - na jednu
gra335

336

granu slete i pome{aju se. U ovom slu~aju dobro

paziti treba na onaj roj koji je prvi iza{ao. Tek
{to on na bilo kakvu granu sleti, odmah ga zastorkom ili drugom krpom pokriti a krajeve sa
{iqcima prebosti, tako ipak, da se odozdo
ne{to otvoreno ostavi, kuda bi zaostale p~ele ka
dru`ini svojoj pristupiti mogle. Jedva {to }emo
posao na{ s ovim rojem zavr{iti do}i}e drugi i
sleteti kod wega. Jasno je dakle da bi se ova dva
roja pome{ala ako se ranije re~eno sredstvo
upotrebilo ne bi. Tako s tre}im i ~etvrtim postupati mogu}e. Posle ~ekati treba da u ti{inu
do|u. Po tom prvog najpre stresti, odneti ga na
odre|eno mesto i dokle se god ovaj ne umiri, drugog ni pod koji na~in stresati ne smemo. Jer
mogu}e je da u prvom roju ovom matice nema, zato
}e p~ele kroz leto iza}i i tra`e}i maticu rasejati se. Ako se je pak ko{nica uti{ala, znak je da
kod sebe maticu imaju, onda slobodno i drugoga
stresati mo`emo, i tako daqe.
. 108.
O rojevima, koji u isto vreme iza|u i pome{aju se
Ako bi mnogi rojevi, ne kao u prethodnom
izlagawu jedan za drugim, no u isto vreme izlaziti po~eli, stvar je veoma opasna i iskusnog
p~elara tra`i. Dogoditi se mo`e da i 12 rojeva na
jedan337

338

jedanput iza|u, u vazduhu se jo{ pome{aju i u jednoj gomili na bilo kakvo mesto slete. U takvim
okolnostima najboqe je sredstvo ostaviti p~ele
tri ili ~etiri ~asa da vise, dok se dakle smire i
uti{aju, a posle granu onu bez tresewa prestrugati, dole skinuti i okolo we nekoliko praznica postaviti. Tim }e se na~inom same razdeliti
i u re~ene praznice oti}i. Ili ina~e, celo pome{ano stado u veliku ko{nicu uhvatiti i na uhva}enom mestu dole skinuti, o~istiti zemqu za
koliko jednog ~ar{afa {iroko, i ~ar{af onde
prostreti, odozgo toliko ko{nica u krug postaviti, koliko p~elama napuniti ho}emo - podmetnuti pod ko{nice drvca, da bi p~ele sa svake
strane ulaziti mogle - posle uzeti ko{nicu
uhva}enim p~elama punu i istresti na sred
kruga, p~ele }e same razdeliti se, i svaka }e matica svoje jato posebno u ko{nicu odvesti. Neki
iskusani p~elar potvr|uje, da kad je on 8
pome{anih rojeva uhvatio i 7 ko{nica im
postavio, p~ele su se same, samo u 6 razdelile.
Ako bi koji od razdeqenih rojeva mali ostao,
takve posle pro{iriti i umno`iti mo`emo
lako, ili pak kakvog bilo maweg roja wemu
dodati ili s jakim rojem promenuti.

. 109.
339

340

. 109.
Razli~itost rojeva
Najvi{e starati se treba, da se ne bi prvenci rojevi pome{ali, a drugenci ako se pome{aju,
to jo{ radovati se mo`emo. Jer je drugenac roj
sam po sebi slab i ~esto malobrojan, ako se dakle
pome{a, to }emo jednog barem dobrog imati.
Prvenac roj ne mo`e se slo`iti s devi~anskim
niti s posledwim rojem, jer prvi plodnu maticu
ima a druga dva neoplo|ene, zato takvi sva|aju se
i tako silno potuku se, da iz tri jedva jedan dobar
ostane, ~esto i vrate se ili sa svim pobegnu. A
naprotiv dva posledwa roja ili devi~anski i
posledwi, jer jednaku maticu imaju, sebi {tete ne
~ine. Desi se da ovi pome{ani rojevi granu
kakvu tako opkole, da ih stresti nije mogu}e, onda
pelenova metlica ranije kazanim na~inom da se
upotrebi.
. 110.
Spajawe rojeva
Ako mi dva ili tri slaba roja, koji bi
ina~e posebno stradali, spajati nameravamo,
to u prvom u vreme za to odgovaraju}e i dobre
pa{e gledati moramo. Najpovoqnije pak za to
vreme je od kraja maja do kraja juna, jer u to
vreme p~ele dovoqno meda sabrati mogu.
Spa341

342

Spajawa takva u jesen da ne bivaju, jer bi to

onako bilo, kao kada bi u kakav neprijateqima
opkoqen grad jo{ i susedni `iteqi `iveti
do{li. Broj bi naravno bio ve}i ali hrane bi im
brzo omawilo. Spajawe rojeva slede}im na~inom
biva. Uhvatimo novi roj u praznicu i zadr`imo
ga na nekom mestu u hladu do ve~era, pred ve~e
iskopamo jamu toliko prostranu koliko je dno
ko{nice. Novouhva}enog roja kada se ve} smra~i
donesemo nad jamu i tresnemo wim o zemqu, tako
}e p~ele sve ispasti u jamu. Me|utim slaba
ko{nica, s kojom novi roj spojiti ho}emo, da je
ve} done{ena, i s wom jamu onu poklopimo, zemqom okolo zagrnemo a leto sitno izbu{enom za
to odre|enom da{~icom zatvorimo da p~ele
napoqe izlaziti ne bi mogle. Ovim se na~inom
posle dve tri minute p~ele spoje i jednu maticu
sebi zadr`e a drugu ubiju. Na~in ovaj u dan da ne
biva, jer bi se p~ele pobunile i potukle. [to je
sve`iji vazduh, ali ne veoma hladan, to je lak{e
spojiti rojeve. Tako isto dva ili tri roja ako bi
nu`no bilo spojiti mo`emo, s ovom me|utim predostro`no{}u, da jedna od wih ne{to sa}a ima,
ina~e }e se slede}eg dana opet razdeliti. Ako obadva roja svoje sa}e imaju, ne}e se spojiti. Uvek je
puno boqe slabe rojeve spajati, da bi ja~i bili i u
sabirawu boqi i pouzdaniji. Raduju se mnogi p~elari

343

344

lari kad od 10 ko{nica 30 dobiju, ali u prole}e

tuguju, kada im od 30 jedva 5 `ivih ostanu.
. 111.
Mo`emo li u jesen rojeve spajati?
^esto biva da dva roja i do jeseni slaba
ostanu, od kojih obadva ne{to sa}a imaju, ovakve
rojeve mo`emo spojiti, me|utim s ve}im trudom.
Biva to slede}im na~inom: Iz one ko{nice, koju
sam rad u drugu pretresti, povadim sa}e, me|utim
ne celo. Taj dan ostavim je povre|enu, ona }e se truditi da bi {tetu svoju nadoknaditi mogla, a pred
ve~e donesem k woj onu ko{nicu, u koju sam se pretresti namerio, i uz wu postavim. Sa}e koje sam
povadio, najpre u done{enu ko{nicu bez ikakvog
poretka postavim, pak posle povre|ene p~ele pretresem. Zaostali med tako|e izvadim i s wima
zajedno prenesem, na kraju zastrem je i stavim na
svoje mesto, tako }e onu istu no} svo sa}e ovo k svojem prilepiti a novodo{le p~ele, budu}i da
prazne do{le nisu, srda~no primiti. Opet dakle
ponavqam, da je uvek boqe slabije rojeve spojiti.
. 112.
Zaustaviti rojeve, ako ve} potrebni nisu
Mo`e biti ni{ta tako u p~elarstvu lako
nije, kao zadr`ati ko{nicu, da se vi{e ne
roji
345

346

roji. A to biva ovako: Ako promenimo ko{nicu

sa kojom slabom, ovoj }e se pomo} dati, a ona vi{e
te godine rojiti se ne}e, jer strane p~ele kako u
ko{nicu, kojoj roj zadr`avamo, u|u odmah u
prvom revoltu i `ive matice potuku i zatvorene
u }elijama mati~nim crvi}e pokvare i izbace.
Zato ovo mewawe ko{nice ne u po~etku prole}a,
no samo tada da biva, kada se ko{nica kojoj
spre~avawe u~initi ho}emo, zaista za rojewe
pripremi.
. 113.
[tete od mnogih rojeva
Kao {to umereno umno`avawe p~ela
p~elaru korisno biva, tako u nekim slu~ajevima
suvi{no ~esto pogubno biti mo`e, ako dakle
mnoge rojeve od jedne ko{nice uzmemo, jer kroz
mnoge rojeve ko{nice i p~ela i meda li{avaju se.
P~ele ~estim rojewem i proizvodwom legla
optere}ene vi{e meda tro{e nego {to donose, jer
su najpre leglo uzgajale a sada se na put sa rojem
pripremaju. Zato takve ako jo{ u jesen ne izlete,
pred prole}e od gladi zaista stradati i izumreti
moraju. Koji dakle ovo izbe}i `eli, o zaustavqawu
rojeva starati se mora, koje dvojakim na~inom
dobiti mo`e. Osim toga {to je u . 112. re~eno,
jo{ kroz pro{irivawe praznog mesta u ko{nici
347

348

nici, to jest, kroz podrezivawe sa}a ili izrezivawe legla trutova i za rojewe ve} pripremqenih
mati~nih }elija, rojeve zaustaviti mogu}e.
. 114.
Kroz pro{irewe mesta
Mnoge p~ele tesno}e radi mesta roje se, da
bi dakle roj zadr`ale, pro{irimo ko{nicu podmetawem jednog ili dva u . re~ena oboda. Ovo
pro{irewe ko{nice, ako ho}emo da uspemo, pre
pripremawa p~ela za rojewe ~initi treba, jer sa
ovim gotov roj spre~avawa u rojewu ~initi ne
dopu{ta. U magacinima lak{e roj zaustaviti
mogu}e, ako dakle u sredinu ko{nice jedan prazan
sandu~i} stavimo, jer prazno mesto i pro{irewe
u sredini p~ele ne trpe, zato ne vi{e o rojewu, no
o puwewu praznog sandu~i}a bave se.
. 115.
Kroz izrezivawe legla
Kada primetimo da p~ele, ne mare}i za
pro{irewe mesta, rojeve pripremati ne prestaju,
ovde drugog sredstva nema osim nameru wihovu
kroz pometenost spre~avati, ako dakle mati~wake i leglo trutova, osim legla radilica p~ela,
ise~emo, ko{nica rojiti se ne}e. Ovo biva
na~inom slede}im:
Izne349

350

Izneti treba ko{nicu s mesta wena na stranu,

ozdo okrenuti i sve mati~ne }elije, koje se na krajevima sa}a zatvorene nalaze, ise}i. Posle legla
trutova glave, bile one u }elijama pokrivene i
zatvorene ili ne bile, s dugim o{trim no`em s
voskom zajedno da se odseku. Koji tre}eg roja zaustaviti ho}e, da pazi ovde re~eno, osim onog
izuzetka, {to ne mora onaj dan jo{ posle prvog
roja sve matine }elije ise}i, no jednu najlep{u
radi drugog roja da ostavi, jer stara ko{nica
odmah posle prvog roja jo{ druge izle`ene matice nema. Samo legla trutova izrezivawe, osim
mati~nih }elija rojeve zadr`ati ne mo`e.
. 116.
O roju, koji iz ko{nice be`i
Roj, koji u ko{nici ne}e da ostane no be`i,
on ili matice nema, ili mu ko{nica povoqna nije,
ili ga sunce veoma opr`i, takav ili k materi u
ko{nicu vrati se ili sa svim pobegne. Ovde lo{e
misle neki p~elari govore}i: Nije moj ni bio,
niti je meni su|en, zato je i pobegao, a istinito
wihov je bio, no nemarno{}u je wihovom pobegao.
Ako je dakle roj maticu izgubio, dobro je da je
potra`i p~elar pod ko{nicom gde je bio, i unaokolo, a kada je na|e, me|u p~ele u ko{nicu da je pusti.
Ako su se me|utim, dok je on maticu na{ao,
mnoge
351

352

mnoge k materi same ve} vratile, to roj s materwom nek pome{a.

. 117.
Jo{ neki slu~ajevi pre i posle rojewa
Ako p~elar uveren biti `eli ima li roj
maticu ili nema, iz slede}ih znakova poznati
mo`e: kada roj u ko{nici mirno odmara i prebiva; kada ko{nicu ~isti; kada se jo{ prvih dana
pod ko{nicom jaja matice pojave, koja zato padaju jer jo{ sa}e u ko{nici, u koje bi matica jaja
svoja polo`iti mogla, na~iweno nije. Zato je
dobro, ako u ko{nicu, u koju rojeve hvatamo gotovo sa}e prebodemo, ovako i po~etke radova p~ela
na{ih olak{avamo. Ako ovih znakova nema, nema
ni matice.
2/. Posle rojewa ako bi nekoliko dana
neprestano ki{a padala, rojeve medom prihrawivati moramo. Ho}e rojevi, kada iz ko{nice po|u,
za nekoliko dana dosta meda na put sa sobom
poneti, stalno u slo`enom gra|ewu novih satova
i drugih raznovrsnih poslova, uzeti sa sobom med
brzo potro{iti.
3/. Posle rojidbe pomagati treba p~elama u
ubijawu trutova, ali pre p~ela ne po~iwati.
4/. Budu}i da je neoplo|ena matica, da bi
plodna postala, na poqe izlaziti mora, to ~esto
jak vetar i ki{a mogu je na zemqu oboriti, ptice
i zoqe pojesti, ili od svoje ko{nice zalutati,
353

354

ti, i onde je smrt na}i mo`e. Ovo su najve}e opasnosti bezmati~nosti. Zato ~ersto pregledati
treba, da nemamo koju bezmati~nu ko{nicu, kojoj
bi po re~enom o bezmati~nosti pravilima
pomo}i morali.
. 118.
Vre}a, ili xak radi rojeva
Dovde videli smo, koliko je te{ko, neudobno, jo{ ponekad i opasno hvatawe rojeva. Da bi
dakle mnoge opasne slu~ajeve ove izbe}i mogli,
koristimo se xakom novoprona|enim za hvatawe
rojeva oru|em, i tako }emo gnu{awa a naro~ito
te{ko}e, koje se u stresawu rojeva mnogo puta
de{avaju, izbe}i. Xak ovaj da je u p~elarstvu
nu`an i koristan iz slede}eg videti mogu}e: ve}
o izgubqenoj matici, o vra}awu p~ela u ko{nice,
o be`awu i me{awu rojeva ne}u ni spomiwati.
Samo ovo koliko se puta doga|a, da se roj na{ s
kom{ijskim u vazduhu pome{a i svaki sebi
prisvojiti ga ho}e, pak iz toga kavge i sva|e
ra|aju se; koliko pak puta roj na{, za koga izvesno znamo da je na{, prostre se na susedni p~eliwak, kune se onaj da je wegov i neda nam ga, iz toga
opet nova prepirka biva i mi jasno nepravdu
trpeti moramo. Da bi dakle zla ova spre~ili, za
hvatawe rojeva xak nama da pribavimo, i to ne
jedan no vi{e, prema koli~ini i broju ko{nica.
. 119.
355

356

. 119.
Opis xaka za rojeve
Xak takav biva od veoma retka platna, kakvo
protiv muva i komaraca upotrebqavamo, samo
kroz koga p~ela iza}i ne mo`e. 7 stopa dug a 20
prstiju u {irinu {irok biti mora. Od gorweg
kraja dole sve u`i, tako da gde je otvoren 14
prstiju samo {irok bude. ^etiri obru~a za
raz{irivawe postave se, dva obru~a na krajevima,
jedan dowim a drugi gorwim krajem u{iju se, na
sredini u istoj meri i na jednakom od sebe rastojawu istim na~inom dva obru~a u{ivena su.
Odozdo stoji platno koje mi za op{te doma}e
xakove upotrebqavamo, s poqa na jednu stopu
obru~a pro{iveno i na wemu porub da se kanapom
u jedno stegnuti i k roje}oj ko{nici privezati i
prisloniti mo`e. ^etiri motke od tvrda drveta
sredwe debqine obru~eve u istom rastojawu
privezane dr`e tvrdo obru~e i ~ine da xak uvek
dobro rastegnut bude. Gorwi pak deo xaka debelim koncem za{ije se i zatvori.
. 120.
Upotreba xaka ovog
Dok roj iz ko{nice napoqe izlaziti po~ne,
odmah se kraj xaka otvori, i na leto ko{nice
tako postavi, da ni jedna p~ela van xaka na stranu
357

358

nu izleteti ne mo`e a dowi kraj podigne se upravo u istoj visini s letom, da p~ele bez prepreke
uletati mogu. Najboqe je ako p~elar rojeve o~ekivao bude. Kada ve} roj u xak u|e, odmah se porub
stegne, da ne bi koja p~ela napoqe izletela i
odnese se xak na nekoliko koraka od p~eliwaka
na stranu u hlad i onde uspravno vezu zemqi
okrenuv{i ostavi. Ako p~ele u xaku maticu
primete, presta}e od zujawa, i mirno u vrhu
odmarati. Ako nas drugi rojevi ne zadr`avavaju,
mo`emo wega malo kasnije u pripremqenu
ko{nicu stresti, pokriti i ima}emo uhva}en roj.
Roj iz xaka stresti je veoma lako, odre{im dowi
kraj xaka i udarim s wim o zemqu, p~ele kao
lopta iz xaka ispadnu, a ja praznu ko{nicu iznad
wih stavim i imam uhva}en roj.
Ovakvih xakova, kao {to je re~eno, nekoliko da imamo, da bi svojim rojevima puno
u~initi mogli. Koji vi{e ko{nica dr`i, dokle
~oveka iskusna - ve{ta - ne dobije sam na
izlaze}e rojeve da pazi, i da se ovoj ili onoj
ko{nici xak postavi, nek zapovedi. U istresawu uhva}enih rojeva u ko{nice sam svojim
radom da stara se i xakove redom stresaju}i u
prazne ko{nice izru~uje.
Kad

359

360

Kada roj iz xaka istresemo, p~ele neke

osta}e, ako nam xak odmah ne treba - o kome u
mno{tvu ko{nica izvesni nismo - ostaviti ga
mo`emo le`e}eg i otvorena k letu prisloniti,
same }e zaostav{e p~ele u ko{nicu u}i. Ako pak
iza}i ne bio htele otvoren xak zracima sunca da
izlo`imo, od toplote sun~eve pobe}i }e u
ko{nicu. Ako nam xak treba, va} za ono nekoliko
zaostav{ih u xaku p~ela ne marimo, no xakom
slu`imo se nesmetano. Ako p~ele u ko{nici ostati ne bi htele, no vratile se, znak je da su li{ene
matice, no ovo se s xakom veoma retko de{ava.
Ovo jo{ dodati treba: da ni veoma rano, ni kasno
roje}oj ko{nici xak ne prive`emo, jer ako je
rano, to }e u to vreme od rojewa odustati, ako je
kasno, ve} bi mnoge p~ele u vazduhu bile.
. 121.
O spajawu nejakih rojeva
O spajawu rojeva u . 110. govoreno je. Ovde
samo o uhva}enim rojevima, koji su ve} sa}e
poveli, ali budu}i da su nejaki izimovati ne
mogu, o takvih spajawu govori}emo. U ovom
poslu slede}e treba nadgledati: u prvom gledati
vaqa ima li jo{ pa{e, jer spojeni rojevi najmawe
mesec dana pa{u trebaju da bi sebe dovoqnom
zimskom hranom snabdeti
mogli.
361

362

mogli. Budu}i da u mnogim krajevima s krajem

jula pa{a p~elama ve} oslabqava, zato rojeve,
koji dotle dovoqno sebi ne sakupe, izimovati ne
mogu.Najvi{e ako rojevi istom u pola jula bivaju, takve je boqe natrag vratiti, osim ako bi
heqdu sejali, jer tada imale bi p~ele pa{e i do
kraja septembra.
Rojeve nejake spojiti mo`emo ovako: oko
pola jula pregledati treba sve ko{nice i koje
tada nejake budu, takve s jakim rojevima ili sa
starima na~inom u . 111. da se spoje. Mogu}e je
jednom dobrom roju tri dodati, i ovako sve nejake
rojeve spajawem poja~ati. Ako jednu do druge
stoje}u spojiti mogu}e, za letewe je boqe, jer tako
p~ele iz pa{e kada se vrate ne zalutaju i budu}i
da je jaka ko{nica od stresene deo mesta usvojila
novome stani{tu lako priviknu p~ele. Ako pak
obli`we spojiti nije potrebno, sa udaqenima
spajati treba samo da se stresene ko{nice mesto
prazno ostavi i susedne tako da usvoje da ne bi
p~ele zalutale.
Drugi na~in nejaku ko{nicu s dobrom spojiti je ovaj: iz nejake kroz lupawe i dim isterati
treba p~ele u praznicu, a potom maticu uhvatiti,
p~ele }e se posle dva ili tri ~asa, kad osete da
nema matice uzbuniti, onda dakle istresti ih
treba na ~istu suvu
zemqu,
363

364

zemqu, ili na platno kakvo i jaku ko{nicu iznad

wih staviti, jer }e s rado{}u u}i i spojiti se.
Ali ve} o prirodnim rojevima dosta je govoreno. Ako se kakvi u rojewu novi slu~ajevi u
budu}e dogode, dobar p~elar iz re~enog lako }e ih
re{iti. Sada da pre|emo ka ve{ta~kim rojevima,
o kojima }e biti

G L A V A XII
O ve{ta~kim rojevima
. 122.
Od kuda su ve{ta~ki rojevi proiza{li?

N eki p~elari, kao {to smo jo{ u .19. ranije

kazali, mnogo su gre{ili protiv odgovaraju}e
ko{nicama veli~ine i zato su veoma retke i
kasne rojeve dobijali, jer p~ele u velikoj
ko{nici samo o tome nastoje, kako bi srazmerno
veli~ini ko{nice broj dru{tva pribavile a
sabirawe meda zbog toga zanemaruju, prema tome
rojeve u obi~no vreme pustiti ne
mogu.

365

366

mogu. Ali onda samo roje se, kada i dru{tva dosta

i toliko sabranog meda imaju, od koga roju za put
nu`nu hranu dati mogu. Ovo ina~e pri kraju leta
biva. Zato takvi p~elari da bi ranije rojeve
imali ve{tinu ovu upotrebiti prinu|eni su
bili. Ve{tine wihove su razli~ite, prvo:
. 123.
Kroz prevaru
U po~etku prole}a prona|u p~elari
ko{nicu, koja je i medom i dru{tvom jaka, iz we
leglom puno sa}e iseku, i u sandu~i} ili ko{nicu
stave, u koju toliki broj p~ela dodaju, koliko je
potrebno, da bi sa}e pokriti mogle. Zatvore ih
tamo i prihrawuju dotle, dokle sebi maticu ne
proizvedu, onda leto otvore, misle, da je to razumno i savetno, i da p~ele i umno`iti se i meda
dovoqno sabrati mogu. Me|utim u ovom nisu
uspeli, jer iz dobre ko{nice i med i leglo izvade,
dru{tvo umawe, prema tome od sigurne ko{nice
najslabiju proizvedu, iz razloga, {to p~ele koje
zaostanu, ne mogu leglo pokriti, zato kada hladne
no}i nastanu, sve izumreti moraju. A pri tom one
p~ele, koje su u drugu ko{nicu prenesene, budu}i
da su nasilno preme{tene, ne pole`u odmah na
leglo, zato dakle ako slu~ajno jedna hladna
no}

367

368

no} nastane, celo leglo strada, koje veliku zaista

p~elarstvu {tetu nanosi.
Jo{ ina~e: jaku ko{nicu podignu s mesta
wena i na povisoko mesto obese a na weno mesto
drugu praznu stave, u kojoj obese u kavez~i}u
zatvorenu maticu. Sutradan istina mnoge se prevare, u praznu ko{nicu ulete, i tamo s maticom
zaostanu. Me|utim i tako je velika {teta
oslabiti i sneja~ati jaku ko{nicu o kojoj veliku
nadu imati mogli bi. A pri tom istina da }e
p~ele obe{enu maticu na}i, ali ne}e je prepoznati, izlete}e i u tu|u ko{nicu oti}i, gde }e ih
druge poubijati. Drugi na~in
. 124.
Kroz rasecawe
Ovo se pri magacinima de{ava, kojih sa}e
kratkim kopqem raseku i razdele i tako od jednog
roja dva sa~ine. Me|utim ni ovo opstati ne mo`e:
jer matica u gorwem delu nalazi se, kada dakle
dowi sandu~i} raseku, p~ele u wemu bezmati~ne
ostanu. Zato tri nedeqe dana samo o tome nastojati moraju p~ele, da maticu sebi proizvedu,
posle dok matica plodna postane i jaja snese, opet
tri nedeqe pro|u. Dakle samo iskustvo jasno nas
pou~ava, da od takvih ve{tina odustanemo. Na
kraju,
. 125.
369

370

. 125.
Kroz lupawe
Ovo je ne{to savetnije od ostalih gore
predlo`enih na~ina, a to iz razloga ovoga, {to je
takav roj prirodnom roju sli~an. Ovo biva
slede}im na~inom: Ko{nica, iz koje roj kroz
lupawe proizvesti nameravamo, mora biti {to se
ono ka`e, do poda puna, legla i dru{tva u izobiqu da ima, re~ju takva ko{nica, iz koje bi i
prirodni roj proiza}i mogao. 2/. U ono vreme
ve{ta~ki roj proizvoditi treba, u koje i prirodni rojevi izlaze, to jest u maju i junu. 3/. U dan lep
i vedar i to pred ve~e od petog ~asa do sumraka.
4/. Ako bi ko{nicu s mesta krenuti nu`no bilo, a
mnoge p~ele bi po woj puzile, takve s pomo}u
dima da se u}i nateraju, ovde me|utim nu`no je
dobro paziti, da ne bi dim kroz leto u ko{nicu
u{ao. Po tom jak ~ovek da je podigne i pregleda, s
tom me|utim predostro`no{}u, da ne bi sa}e
polomio. Dok ovaj pregleda, drugi s dimom od
izletawa p~ele da ~uva. Mogu}e je u hladovinu
ili kolibu odneti, i tako ustima gore podignuti,
drugom praznom poklopiti. Leto pune ko{nice
zatvoriti treba, ne samo da ne bi p~ele izlaziti
mogle, no da bi im i mra~no bilo, a praznice leto
prozra~nim kakvim bilo platnom zastreti: tako

371

372

ko ude{ene ko{nice dobro i ~vrsto uvezati

treba, a potom odozdo u punu ko{nicu za nekoliko minuta drvetom kucati, malo prestati, i
opet udarati, tim }e na~inom mnoge p~ele u
ko{nicu u}i. Ako bi ve} sada iz brujawa wihova
razumeo, da ih je toliki broj iza{ao, koji roj
sa~initi mo`e, rastavim, pregledam, jaku onu
ko{nicu na svoje mesto prenesem i ako primetim
u sa}u }elije mati~ne, znak je da }e se rojiti.
. 126.
O isterivawu p~ela
^esto je nu`no a i korisno iz jedne u drugu
ko{nicu p~ele izgoniti. Ovo biva na~inom u
prethodnom re~enim, s tom razlikom, {to onde
samo pola u praznu ko{nicu gonimo, a ovde sve.
Paziti me|utim treba, da od satova, u kojima se
leglo nalazi, koliko vi{e mo`emo u novu
ko{nicu prebodemo, ovo zato, da leglo ono ne
strada, ovo da iz legla onoga nova ko{nica, ako
je slu~ajno u izgowewu matice li{ena, novu sebi
izle}i i odgajiti mo`e.
. 127.
[ta u promewivawu ko{nica paziti treba
Da bi nejaku ko{nicu pomogli, s jakom je
promeniti vaqa, to jest, jednu na mesto
dru373

374

druge postaviti. Promewivati ko{nice najboqe

je na lepom i ugodnom danu oko podne, kada se
najvi{e p~ele u poqu zadr`avaju.
2/. Takve samo ko{nice da promewujemo, od
kojih rojeve one godine ne}emo.
3/. Ko{nice koje promewujemo, da budu sebi
sli~ne i jednake.
4/. Ako promewivawem ovim tu|ice, koje su
neku ko{nicu napadati ve} po~ele, oterati
`elimo, tada na mesto od tu|ica napadnute,
najja~u ko{nicu da postavimo.
5/. Na kraju leta, i u jesen ko{nice na{e
retko bez {tete promewivati mogu}e.

G L A V A XIII
O starawima i poslovima jesewim
. 128.
O promewivawu pa{e

B udu}i da pa{a p~elama svuda isto ne traje,

jer u mnogim krajevima u prole}e po~iwe a s

julom zavr{ava se, posle p~ele mawe donose,
nego {to potro{e. U drugim pak krajevima,
gde
375

376

gde je u jesen pa{a dobra, u prole}e uop{te nije.

Koji dakle korist od p~ela imati `eli, pristojnu pa{u da im obezbedi, i ako je mogu}e s jednog
mesta na drugo kao {to je u . 69. re~eno da
prenosi, tro{kovi }e mu se obilno isplatiti. Za
starawe i nadgledawe na drugo mesto prenesenih
p~ela, jedan samo vitalan ~ovek tra`i se, i dovoqno je, jer je rojidba tada ve} zavr{ena.
. 129.
Raznovrsnost pa{e
Sviju cvetova i trava, koje p~ele vole, iz
kojih med sabiraju mno{tvo ima, i sve po redu
opisati dosta vremena iziskuje. P~elar pak i bez
mno{tva nekih koristiti mo`e. U prole}e paziti treba na cvetonosne {ume i dubrave, a potom na
medonosna poqa i doline, cvetom ukra{ene
livade i planine. Na velikim gorama uvek ne{to
nalaze p~ele. U dolinama gde je toplo po~iwe
pa{a ranije i polako pewe se na planine. U
ravnici pa{a u jedanput postane a na jedanput
nestane. Najkorisniji pak p~elama cvetovi jesu:
dren, iva, vrba, topola, leska, kalina, breza, jasen,
jagweda, hrast, lorber, lipa i siba, i ostali mnogobrojni u prole}e. Drve}e vene u junu, za tri nedeqe dana kapqe ako im je vreme ugodno. Cvetovi
heqde prevazilaze ostale cveti}e u tome, {to
u
377

378

u mesecu avgustu, kada dakle svi cveti}i precvetaju i cvet izgube, cvetati po~iwe.
. 130.
Preno{ewe p~ela na razli~ite pa{e
Budu}i da p~ele u malo dr`ava postojanu
pa{u imaju, zato mnogo se koristi onaj, koji na
dobre pa{e p~ele svoje prenosi, jer na dobroj
pa{i p~ele boqe `ive i razmno`avaju se i izobilno meda i voska donose. Na dobroj pa{i
ko{nice dobre postanu boqe a slabe u kratko
vreme poboq{aju se. Bez dobre pa{e nikakvim
iskustvom p~elama pomo}i ne mo`emo, radovi,
vreme i tro{kovi sve propada. Pa{a na koju
p~ele prenosimo treba da bude bogata, dugotrajna
i ne suvi{e od p~eliwaka daleko, jer brzo prolaze}a, ne izdr`qiva, ni dangube ne ispla}uje, a
nasuprot dobra pa{a sve muke bogato nagra|uje
ako bi i na dve miqe bila udaqena. Istina da
p~ele na lepom vremenu veoma daleko na pa{u
lete ali u letewu mnogo dragocenog vremena gube
i umaraju se, mnoge na putu ostanu i ako ih lo{e
vreme zate~e, bedno stradaju, niti toliko sakupiti mogu koliko kada blizu pa{u imaju. Ali opet
ako dobra pa{a daqe od jedne miqe ne bude
udaqena, boqe je uvek p~ele na prvom mestu
ostaviti, jer dok novom mestu priviknu, uvek pre|a{we
379

380

|a{we sve tra`e i gre{e}i mnoge stra|avaju.

Ako se pa{e radi p~ela i najbogatije nam
pokazuju, opet nisu takve da ih poboq{ati ne
bismo mogli. Mnogo bi mi p~elama korisnog
drve}a saditi mogli svuda po livadama i putevima kuda se {etamo. Veliko bi mi mno{tvo
razli~ito cvetaju}ih dobrih trava s najve}om
p~elama kori{}u sejati i saditi mogli, od kuda
bi nebrojanu korist ne samo p~ele, no i qudi i
marva dobili. Zato ne samo vlasti, gazdinstva i
organizacije, no i sami p~elari u sa|ewu takvom
da nastoje i da pripoma`u. Tada preno{ewe
ko{nica kao nepotrebno sa svim prestalo bi.

G L A V A XIV
O zimovawu
. 131.
Kako s ko{nicama postupati treba,
kada ih za zimovawe spremamo?

T ome p~ele same najboqe nas pou~avaju. Prime-

tili su mnogi p~elarstva qubopitqivi istra`iva~i,

381

382

va~i, da p~ele, kada se k zimovawu spremaju,

obitali{te svoje to jest ko{nicu, s najve}om
bri`qivo{}u obilaze i svaku najmawu pukotinu
zalepe i zama`u, da im ne bi zima i vetar
dosa|ivao. Zato i p~elar treba da im leto stesni
i tako maleno ostavi, kako se samo jedna p~ela
provu}i mo`e a ne sa svim da zatvori, jer p~ele
ako se desi da isparavawa wihova, koja kroz leto
na poqe izlaze, na letu smrznu, odmah bez svakog
odlagawa smrznuto poodlamaju, da im leto slobodno ostane. Od tuda u~imo, da p~ele i u najqu}oj
zimi sve`i vazduh tra`e, one u vrh ko{nice popnu
se i sakupe se u loptu, da im toplije bude, kada
meda uzimaju si|u me|u sa}e a posle se opet na
obi~no me|usobnog zagrevawa mesto saberu i tako
celu zimu, samo ako meda dosta imaju, bez ikakve
{tete provedu. Iz ovog videti mo`emo da se varaju oni, koji misle da p~ele od zime umiru, koje
nikada biti ne}e, nego one zbog nedostatka meda
od gladi poumiru. ^esto se de{ava i to da p~ele
kada sunce sija iza|u da se is~iste, i tako budu}i
da je u wemu kao {to govorimo zubato sunce, ili
se jo{ na poqu posmrzavaju, ili prozebu a potom u
ko{nici poumiru. Ili kada osete da se prole}e
pribli`ava, po~nu se razmno`avati, le}i nove
p~elice, i budu}i da po naosobito na leglu
le`ati moraju, ~esto od zime posmrzavaju se, ali
ovo samo biva u nejakoj i malobrojnoj ko{nici.

383

384

nici. Ovo nas opet pou~ava da slebe ko{nice za

prezimqavawe ostavqati savetno nije. Dakle
samo jake ili sredwe jake ko{nice na zimovawu za
zapat ostaviti treba.
. 132.
Kakvo je mesto za zimovawe p~ela povoqno?
Jasno je dokazano da p~elama za zimovawe
takvo mesto povoqno je, u kojem je uvek sve` vazduh, a takva mesta su vrtovi ili ba{te koje su
uvek otvorene. Da je sve` vazduh p~elama nu`an,
videli smo u prethodnom . kako bez svakog odlagawa zamrznute pare s leta otkidaju, da bi ~isti
vazduh ulaziti lak{e mogao. Nerentabilno je
dakle ko{nice na tavan popeti a osobito na
onakav, koji je sa svih strana zatvoren i nigde
odu{ke nema, jer u tavanu takvom vazduh pokvaren p~ele truje. Nerentabilno je tako|e kao
{to neki ~ine ko{nice u kacu slo`iti, s daskama i plevom pokriti, jer se tamo pogu{iti moraju. Ali bez svake sumwe i straha na otvorenom
vazduhu to jest: pod golim nebom - samo da je na
bezopasnom mestu, gde ih marva ili druge
`ivotiwe pogaziti, ili nevaqali qudi ukrasti
ne bi mogli - ostaviti ih mo`emo.
Neki p~elari u `itnoj jami, unutra
p~ele preko zime dr`e. Ovo ~ine na~inom
sle385

386

slede}im: U prvom ~istu `itnu jamu slamom ili

plevom dobro opale, a kada se ohladi gar, onaj po
dnu jame razastru, po tom po merdevinama jedan u
jamu spusti se i stav{i na sred jame, ko{nice oko
sebe jednu do druge vrh gore okrenuv{i re|a, a
drugi mu ko{nice dodaje. Po tom drugi red
izme|u vrhova prvih ko{nica popreko, otvor
zidu okretaju}i stoje}i na merdevinama namesta,
tako i tre}i red dok ih sve ne posla`e. Kada iza|e
iz jame, na otvor jame, to jest, na sred grli}a
odu{ku za pola stope {iroku ostave a ostalo
zemqom zagrnu. Za odu{ku neki glav~inu od kolskog to~ka upotrebqavaju i ovo je najvi{e u
Ba~koj kod mnogih p~elara na~in za zimovawe
ostavqati p~ele.
. 133.
[ta u postavqawu p~ela za zimovawe
paziti i kako postupati vaqa?
Dvoje ovde bri`qivo da pazimo. 1/. Ko{nice
tako da stavimo, da zraci sun~evi u leto udarati
ne mogu, ina~e p~ele kada primete da sunce sija
izle}u i posmrzavaju se. 2/. Dobro paziti treba,
imaju li p~ele ~ist i sve` vazduh. Zato ~esto
nadgledati vaqa da nije kakva prepreka na letu,
kao {to biva kada debeo sneg padne i ko{nice
vi{e od pola, prema tome i leto zatrpa, tako da
no387

388

novi vazduh nikojim na~inom ulaziti ne mo`e,

otuda biva da ako se sneg ne odgrne i leto ne
otvori, ~esto jadne p~elice i ako meda obilno
imaju pogu{iti se moraju. Svakim dakle mogu}im
na~inom nastojavati du`ni smo, da bi ~ist i nov
vazduh u ko{nicu ulaziti i p~ele hraniti mogao.
. 134.
Razna prostih p~elara mi{qewa o zimovawu
p~ela
Neki samouki p~elari govore da p~ele na
zimovawu potpuno ni{ta ne jedu, kako oni to i od
kud zakqu~uju ja ne znam, jedno bih samo rekao na
pitawe wihovo, da p~ele nikada meda u tolikoj
koli~ini sabirale ne bi, da im u zimu potreban
nije, koje sam zdrav razum o~evidno pokazuje.
Neki u~e i pretpostavqaju da p~ele kao god neke
ptice celu zimu prespavati mogu, a govore da se
to majstorijom u~initi mo`e - ova bi majstorija
veoma korisna bila, kada bi je mi pri marvi
na{oj upotrebiti mogli!!! - eksperiment wihov
bio je ovakav: u komoru neku, koja je udaqena bila
od onakvih prilika, gde se lupawe i tre{ewe
de{ava, slo`e oni ko{nice svoje, zatvore ih
tako, da u stalnom mraku ostanu, u velikoj nadi
da }e p~ele celu zimu bez svake hrane prespavati,
ali nisu uspeli, jer su p~ele sav med do kapi
budne pojele.
Iskus389

390

Iskustvo nas jasno pou~ava, da p~ele kao komarci, muve, i dr. preko zime bez hrane biti ne mogu.
Probaju posle i drugim na~inom, koji se u ovome
sadr`ava: Znali su oni, da mi{evi, pacovi,
krtice i ostale podzemne `ivotiwe u jamama svojim bez obnavqawa vazduha, zatvorene spavaju,
upotrebe i to, da bi zaista put vazduhu
prekratili. Ukopaju ko{nice u zemqu i zaspu ih
svuda okolo zemqom. Nemirna jednako izmi{qawa wihova ne prestaju ni ovde, nego jo{ i daqe
postupe: iskopaju prostranu jamu, u koju jednu
samo ko{nicu spuste, poklope je buretom, da bi
vazduha imala, i zemqom obgrnu, ali sve badava,
ne}e p~ele svu zimu da spavaju, na{li su oni
posle zime p~ele jedva `ive a med skoro sav pojeden. Majstorija i brzina dakle ovde mesta nema,
jer je protiv zakona prirode i protiv prirode
p~ela. P~ele nisu od onog `ivotiwskog reda, koji
u zimu spavati moraju, no budne tra`e nadzirawa
i prehrane na{e, ako smo radi korist kakvu
imati.

GLA391

392

G L A V A XV
O ubijawu ko{nica

. 135.
Treba li p~ele ubiti s medom zajedno?

N eki

od novih p~elarstva pisaca `estoko

di`u oru`je na stari obi~aj, koji zapoveda da se
i p~ele poubijaju, no u~e nas da umesto stoje}ih
ko{nica magacine upotrebimo, i tako }emo u
wima sve p~ele `ive zadr`ati mo}i, da nam i
dogodine slu`e i opet med na korist na{u
uzeti. No koliko ovo od zdravog razuma odstupa
oni ne znaju. To je isto onako, kao kada bih ja
savetovao da ovce ne koqemo zato, {to ve} sa
zaklanih ne mo`emo vunu skidati, koja nam veliki interes pri~iwava. Ovo je me|utim op{te
pravilo: toliko dr`i goveda i ovaca, koliko
hraniti mo`e{ a suvi{no koqi i ako nu`da bude
otisni - prodaj - gde koje, da ti naplati trud tvoj.
Tako dakle i s p~elama postupati mo`emo.
Ostaviti p~ele bez meda da ih hranim, i toliki
tro{ak da ~inim, ne znam ko bi mi pametno
savetovati mogao. Ubiti wih u medu, pak prodaj

393

394

daj ih s medom zajedno, neka ti i mrtve korisne

budu, kad su `ive korisne bile. Mogu}e iz jake
ko{nice u drugu praznu p~ele isterati na~inom u
. 125. re~enim. Ovo me|utim samo na dobroj
pa{i i to jo{ u julu ~initi vaqa, tako mogu u
praznu ko{nicu istresene p~ele do jeseni toliko
meda naneti, koliko im za zimsko prihrawivawe
nu`no treba, a punu meda ko{nicu bez p~ela, na
sopstvenu korist na{u upotrebiti mo`emo. 2/. Ne
samo slabe no i najja~e ko{nice potu}i treba, jer
iz jedne jake ko{nice 70, 80, i 100 merica imati
mo`emo, koje u 4 i 5 slabih nema. Dakle i najboqe
ko{nice na korist na{u ubijati mo`emo.
. 136.
O na~inu kako ubijati ko{nice
Kada u poqu ve} nestane cve}a, kao {to u
jesen biva, onda p~ele samo badava jedu i gotov
med tro{e, zato odmah ih pri kraju septembra
potu}i treba. [to je sve`iji vazduh, to je udobnije vreme za ubijawe ko{nica. Ubiju se pak ovako:
Iskopati treba u p~eliwaku jamu, u krug toliko
{iroku, koliki je otvor ko{nice, uve~e zapaliti
u woj malo vla`ne slame i odozgo staviti
ko{nicu, sam }e dim p~ele pogu{iti. Mnogi
upaqenim sumporom p~ele gu{e. Potom podignuti ko{nicu, nad bure nadneti i tri ili ~etiri
puta
395

396

puta udariti jako, da sa}e s p~elama zajedno

spadne u bure. Tako i s ostalima postupati treba.

G L A V A XVI
O rastavqawu ili isce|ivawu meda
. 137.
Kako se med u maloj koli~ini od voska
rastaviti mo`e?

S a}e medom puno rastaviti mogu}e na~inom

slede}im: ^esto se kod naroda na{eg hleb mesi,

koji se obi~no izvadi pre, nego se pe} sa svim
ohladi. Posle hleba dakle med na{ izgwe~en u
{irok ~anak ili wemu sli~ne posude sipamo i
tako ga u pe} stavimo. Vosak }e se sav, koji se
god u medu sadr`avao bude otopiti. Kada se
otopi, onda ga izvaditi i na sigurno mesto
odneti treba. Tamo }e se vosak gore di}i i stegnuti se, koga posle s meda lako skinuti mo`emo.
Med takav jo{ nije toliko ~ist, da ni malo
voska u sebi nema, zato u kotlu ili gvozdewaku

397

398

ku opet ne{to podgrejati moramo i preneti na

mirno hladno mesto, gde }e se kao god i pre vosak
gore di}i. I to toliko puta grejati i hladiti
treba koliko se god na povr{ini meda vosak
na{ao bude i tako }e nam na posletku naj~istiji
med ostati, koji se za 20 godina bez svakog kvarewa zadr`ati mo`e.
. 138.
U velikoj koli~ini med rastaviti
Gde vi{e meda ima vaqa napuniti kadu ili
bure, koje odozdo ~epom ili slavinom predvi|eno
da bude mora. Sa}e u kadi vaqa stu}i ili
zgwe~iti tako da ni jedna }elica cela ne ostane.
Kada malo podignuta od zemqe da stoji. Posle
nekoliko ~asova, kada ve} med dole si|e, a vosak
podigne se, slavina se otvori i ~ist med iste~e, a
dok komadi}i voska s medom zajedno isticati
po~nu, slavinu opet zatvoriti treba. Med, koji
prvi iste~e, zovemo ravak, ovaj i bez daqeg
~i{}ewa slu`iti mo`e za prihrawivawe p~ela i
za svaku potrebu na{u. Koliko mawe med kod
vatre stoji, toliko je boqeg ukusa, jer vatra
izvla~i iz meda silu i mirisne aromatske materije i paqiv ukus prouzrokuje. Ako {ta meda u
kadi zaostane, to se vodom radi {erbeta opere
ili izgwe~ivawem iscedi.
.139.
399

400

. 139.
Izgwe~ivawe
Ostatke u buretu ili kadi vaqa u kotlu
ugrejati, usuti u redak xak, od konca ili kanapa
za to pripremqen, i pod presom dokle god med
te~e pritiskivati. Kada se ve} sav med iscedi,
ako {ta jo{ vosak slasti u sebi ima, vodom da se
spere, koja }e posle radi {erbeta slu`iti. Ovako
isce|en med ako i nije po ukusu i dobroti prvome
sli~an, mogu}e me|utim wega za svaku potrebu
na{u, osim prihrawivawa p~ela upotrebiti.
. 140.
^uvawe meda
U ~istom sudu i suvom mestu med mnogo godina za upotrebqavawe na{e ceo i dobar za
prihrawivawe p~ela sa~uvati mogu}e. U vla`nom
pak mestu uskisne i voden bude. Paziti me|utim
treba u va|ewu sa}a, da trulo, skora{we i
u`e`eno leglo, ni najmawe hranu p~ela s medom ne
pome{amo, jer naro~ito trulo i skora{we leglo s
medom rastopqeno uskisne i dugo zadr`ati se ne
mo`e. Zato je dobro za prihrawivawe p~ela nama
samim ~istog meda imati, a od medoprodavaca
kupovati je opasno. Med ravak svojim vremenom
tako stvrdne da ga no`em se}i moramo.
GLA401

402

G L A V A XVII
O topqewu voska
. 141.
Oru|a radi topqewa voska potrebna

K ada je ve} med isce|en i vosak od meda ras-

tavqen, ako veliku koli~inu voska imamo velike

naprave trebamo, koje su nam pod imenom vo{tare
dobro poznate. Potreban kazan, potrebna presa
ili stupa, koja te`inom svojom sve raznovrsne
~estice iz voska iscediti mora, jo{ od jaka,
debela i retka platna nekoliko kesa. Presa u
srazmeri koli~ine voska da bude. Najpre u kazan
usuti vode i na vodu vosak, pod kazan vatru
podlo`iti, vosak }e se postepeno rastopiti i na
vodu di}i, odakle se lako skidati mo`e. Koji pak
nekoliko samo ko{nica ima, kesom, u kojoj se sir
cedi, zadovoqan biti mo`e.
. 142.
Istopiti vosak

U okalajisanom bakarnom kotlu ili kazanu

vo{tinu kuvati, i neprestano u dovoqno vode
me403

404

me{ati treba. [to je vi{e vode, to je lep{i vosak.

^uvati me|utim treba da se vosak ne potpali i u
vatru ne pokipi, jer bi lako po`ar prouzrokovati
mogli. ^ist vosak, koji po vodi pliva, u ~anak
~iste vode pun, ili malo korito, ili drugi za to
pripremqen sud, velikom ka{ikom se povadi.
. 143.
Istiskivawe prvo
Kada je ve} sva vo{tina rastopqena istrese
se iz kotla ili kazana nad podmetnutim koritom
ili {avoqom s vodom zajedno u xak ili kesu, kesa
se stavi pod presu i lagano pritiskuje. Toliko se
me|utim u kesu uspe, koliko se na jedan put
izgwe~iti mo`e, i istiskuje se toliko dugo, dokle
god te~e i ~esto vrelom vodom poliva se u presi
vosak. Da se ne bi vosak prosipao, presu platnom
pokriti treba. Ostatke u kesi ili dro`dinu
me|utim istresti vaqa na zemqu, dokle se prvo
istiskivawe sa svim ne zavr{i.
. 144.
Istiskivawe drugo
Kada je ve} sva vo{tina iz kotla
izva|ena, kroz kese isce|ena, ostatke u kesi
jo{ jedan put u tri tala vode, kao i pre kuvati
treba i opet cediti. Drugi vosak s prvim
405

406

im me{ati ne vaqa, jer od drugog kvari se. Koji u

kuvawu ili topqewu voska ne pazi, tako }e pokvariti da ga vi{e lako o~istiti ne mo`e. Ako li
pak vosak nekih radi tvari dovoqno ~ist nije,
jo{ jedan put u vodi kuvati ga treba i bez
istiskivawa u sud neki odozdo u`i istresti,
dro`dina }e na dno pasti a vosak ~ist gore di}i
se. Jo{ ina~e, skuvanu vo{tinu u kesu usuti,
da{~icu 4 stope dugu u korito vode puno postaviti, na da{~icu kesu namestiti i oklagijom na
kesu nasloniv{i se pritiskivati, vosak }e se
lagano cediti i tako je posao ~isto zavr{en.
Isce|en vosak rukama u loptu skupiti treba
i opet u ~ist kotao staviti, nasuti malo vode i
laganom vatrom ga rastopiti. Kada po~ne vriti,
~uvati da ne pokipi i da se ne upali, penu skidati, a kada ve} peniti se prestane, u sud odozdo
u`i, za to pripremqen istresti, posle kad se
stegne, izvaditi. Zaostav{u dro`dinu ne vaqa
bacati, jer sa osu{enom mo`emo kaditi p~ele,
rakiju pe}i, i prodati, za razne lekove kako
qudima, tako i marvi poslu`iti mo`e.

GLA407

408

G L A V A XVIII
O spravqawu {erbeta
. 145.
[erbet

D ragi p~elari! Pre nego li malo ovo delce

moje zakqu~im, o {erbetu vam jo{ govoriti imam.

Ali iako je ovo pitawe, najvi{e starim qudima
veoma korisno, mi se me|utim takvim slabo veselimo, imaju}i od Tvorca darovanog raznog vida
prekrasnog vina, pored koga ~esto i bez zavisti
veselo provodimo vreme. Ono }e srca na{a prijatnim ukusom svojim i bez {erbeta dovoqno
razveseliti, ako samo razumno i umereno upotrebqavali budemo. Da ostavimo dakle varewe
{erbeta voskorastopiteqima i vo{tarima neka
ga prave kako im drago i neka me{aju tamo {to
god ho}e. Me|utim ako koji otaxbine sin i ovoga
opis imati `eli, slede}im na~inom {erbet
na~initi mo`e.
Za {erbet je dobar i onaj med, koga ni
za{to drugo upotrebiti ne mo`emo. [to se god
me409

410

medom okvasi, kao ruke, no`evi, prazno sa}e i dr.

vru}om vodom da se opere, voda ova za {erbet podneti mo`e. Za osobito dobar {erbet medena voda
mora biti od meda tako gusta, da tazi koko{ije
jaje na woj plivati mo`e. Zato dokle ovo ne bude,
med uvek da se dodaje. Na jednu kofu meda {est se
kofa vode uzme.
. 146.
Kuvawe {erbeta
Vodu s medom pome{anu na tihoj vatri u
~istom kalajisanom kotlu ili kazanu kuvati
treba, toliko dugo, dokle se god peni. Penu pak
dokle voda vri neprestano skidati i ~istiti.
Kada ve} prestane peniti se, kesa sa slatkim
koricama, karanfili}ima, quskom od naranxe,
cve}em ora{~i}evim, ili samim ora{~i}em,
malo {afrana, isiota, duga~kog bibera napuwena
u {erbet da se stavi. Da bi kesa potonula,
kami~ak se prive`e.
[erbet toliko dugo kuvati treba, dokle
~etvrti deo ne uvri. Ako se {erbet od mednih
satova pravi, za kuvawe dosta je jedan ~as,
ako li od ce|enog meda, pola ~asa. [erbet
kad se kuva, svuda ne vri, no samo s jedne
strane, zato me{ati treba. Posle gvircove
staviti srazmerno, na pr: na sto kofa ~istog
{er411

412

{erbeta 25,6 grama isiota; slatkih korica,

karanfiqaka i ora{~i}eva cveta po 12,8 grama.
Od ovoga ne sve, isitwenu polovinu u {erbet
ubaciti mo`emo i jednu ~etvrt ~asa zajedno
kuvati, a drugu polovinu u kesu za{iti i posle
kuvawa u {erbet spustiti. Kuvawe ovo zato biva,
jer za~ini sa {erbetom pome{ani ne daju peniti
se. [erbet od jednog ~asa du`e kuvati je {tetno.
Skuvan {erbet kroz sito ili platno u neki
drveni sud procediti, a kad se ohladi, u bure uspe
i puno u podrum da uskisne odneti ga treba.
Za~ini u kesici u{iveni u buretu da se ostave.
Bure za nekoliko dana otvoreno ostaviti mogu}e,
dokle se sva ne~isto}a ne podigne i ne o~isti. Po
tom bure zatvoriti i ostaviti a posle {est nedeqa mo`e se piti. [to je stariji {erbet, to je
boqi. Jagode, smrekina zrna, suve tre{we i dr.
usute u bure daju {erbetu prijatan ukus. U
ostalom vidi kwi`icu iskusni podrumar zvanu
gl: 26.
. 147.
Sir}e
Medqava voda koju radi {erbeta upotrebqavamo, mo`e i radi sir}eta slu`iti. Kada se
kuva malo sir}eta u wu usuti, i posle vani na
suncu ili u toploj sobi dr`ati i najboqe sir}e
bu413

414

bude. [erbetno sir}e {to du`e stoji, to ja~e

biva.

G L A V A XIX
O raznom s p~elama rada na~inu,
i o zimskom starawu
. 148.
Napomene

1/.
a}e plesnivo i izlomqeno ako u ko{nici
primetimo, p~ele dimom gore oterav{i, lako i
slobodno ise}i mo`emo.
2/. Dugu kosu p~ele ne trpe, zato p~elaru
nu`no ili kratku kosu nositi ili pokrivati se.
3/. Ako koga na toplom vremenu p~ela ujede,
odmah s mesta onoga nek ode, jer s ispu{tawem
`aoke najupadqiviji neki znak ispu{taju p~ele
iz koga poznaju da je nekoj iz dru`ine wihova
velika nepravda u~iwena, zato da bi je osvetile
mnoge se ustreme na ujedawe.
4/. Okolo p~ela bilo {ta raditi najboqe je
veoma rano, dokle jo{ ne iza|u, ili uve~e kada
ve} miruju.
5/. Na
415

416

5/. Na leto ko{nice dobro paziti treba,

ina~e }e mnoge stradati u zimu od senica i
mi{eva a u jesen od zoqa i tu|ica.
6/. Na dobroj pa{i u leto leto u ko{nice
ve}e vaqa otvoriti, a u pola avgusta, naro~ito
su{ne godine, jo{ ranije mawe na~initi, i to
samo kako jedna p~ela iza}i mo`e, da ne bi tu|ice
lako navaliti mogle.
7/. Ako zoqe mrtve p~ele ve} ne jedu, no pre
silom u ko{nice navaquju, to odmah, kao {to je
re~eno, nejakih p~ela leto zatvoriti treba.
8/. Koja ko{nica najmawe 10 merica meda
ima, takva prezimeti mo`e.
9/. Koji iz stare ko{nice p~ele isterati
ho}e, takve na uhva}enog drugenca roja odmah
slede}e no}i nek izlupa, rado }e zajedno prebivati i dobro }e dru{tvo biti, ako samo veoma
kasno nije. P~ele iz stare ko{nice pre rojidbe
lupawem isterati bez pogibije p~ela nije mogu}e.
10/. P~ele, koje se do pola jula ne roje, ako je
dobra pa{a, u praznicu ih lupawem isterati
mogu}e. One }e do zime zimsku hranu sebi
prikupiti. Ili mogu}e s nejakim rojem spojiti.
11/. Ko{nicu koja se pro{log leta nije
rojila, no u lenosti svo vreme provela, pa i
ovo leto ne misli rojiti se, i ve} je pola leta
potro{ila, takvu lupawem isterati treba, ako
jo{ dobra pa{a traje dobra }e biti. Radi udobnog

417

418

nog izgowewa p~ela iz jedne ko{nice u drugu,

pripremiti vaqa na tri noge stolicu, na sredini
prose~enu, sli~no de~ijem dupku, u {upqinu ove
ko{nicu postaviti i tako mawom mukom bez
pomo}nika posao zavr{iti mogu}e. Pred ve~e je
najboqe izgoniti p~ele, dobro je i ujutru
me|utim pre izla`ewa sunca.
12/. U izgowewu p~ela u drugu ko{nicu, ako
neki deo p~ela u prvoj jo{ u sa}u zaostane, povaditi treba sa}e iz ko{nice, p~ele }e same rado
oti}i k drugaricama svojim.
13/. Budu}i da p~ele bez vode biti ne mogu,
to ako su daleko bare ili druge vode, u p~eliwaku
uvek vode dovoqno neka ima.
14/. Gde se p~ele napajaju, tamo kvo~kama,
pili}ima, a posebno mladim pa~i}ima pristupiti p~elar nek ne dozvoli, jer oni jedu p~ele.
15/. P~ele rado imaju mlake bare i radi
soli, koje u ovim vodama crpe, jer od takvih se
ukrepquju i sposobnije bivaju. Zato i skora{wim
rojevima dasku pod ko{nicama sitnom soqu
posuti korisno je.
16/. Ko{nice preme{tati najboqe je na
hladnom vremenu i no}om. Ne treba me|utim
ko{nicu s mesta odmah odneti, jer bi mnoge
p~ele, koje na daski ili na zemqi pod ko{nicom
nalaze se zaostati morale, no podmetnuti
kami~ke ili drvca pod ko{nicu, od zemqe
ne{to je podignuti, zaostale p~ele u}i }e, i tada
419

420

da odnositi. Ako ko{nice na kola le`e}i

postavqamo, to na onu stranu polo`iti ih treba,
na kojoj sa}e se~imice, odozdo gore visi, ina~e }e
sa}e sastaviti se, sklopiti i p~ele stisnuti, koje
vi{e izle~eti nije mogu}e.
17/. U preno{ewu p~ela, ko{nice zastorkama ozdo pre podvezati treba, a ne slamom ili
senom zastrti, jer }e slama se satrti, sa}e stegnuti i izgwe~iti, prema tome i p~ele podaviti. Od
zgwe~ena legla u ko{nici, p~ele se smrada napune
i sve pomreti moraju. Ako li se slama i ne
zgwe~i, me|utim satrvena u sa}e se izme{a tako,
da je posle lako is~istiti nije mogu}e. P~ele pak
takvu ~iste}i, mnogo bi vremena potro{ile, i ne
bi o~istile. Koji pak mnogo ko{nica a malo zastorki ima, ili mu je te{ko podvezivati, ili nije
rad na vezivawe tro{iti, to mesto slame i sena,
powavom ili rogoznicom nek pokrije, koja se
izlomiti ne}e kao slama, niti {tetu kakvu
p~elama prouzrokovati.
. 149.
Druge napomene
1/. U prole}e p~elar kada iznosi ko{nice,
to preko zime polomqeno i crno sa}e nek ise~e, a
koje je zdravo ostavi, i pazi da ne bi leglo sa
sa}em isekao.
2/. Sva421

422

2/. Svaki deseti dan p~elar ko{nice ozdo

bri`qivo nek ~isti, da ne bi crve zapatio. U
vreme rojidbe gde je rad da mu se roj uhvati, ono
mesto jednom nepotrebnom maticom nek nama`e,
tamo }e se najradije rojevi hvatati, jer veoma
prijatan i veliki miris kud god leti, ili ide,
matica za sobom ostavqa, koji kad osete p~ele,
rado se onde hvataju. Dakle nije ~udo, ako na isto
mesto mnogi rojevi jedan za drugim hvatali se
budu.
3/. Oko polovine avgusta ne samo leta umawiti, no kravqom balegom svu ko{nicu unaokolo
umazati treba, tako niti }e zoqe ni tu|ice lako
u}i, i budu}i da tada ve} sve`iji vazduh nastaje
to }emo im time ve}u toplotu obezbediti.
4/. Za zimovawe p~elama izabrati treba
mesto suvo a ne vla`no, jer na vla`nom mestu
poplesnave i poumiru. Niti na takvo mesto
postavqati, koje ponekad toplo biva, jer i ovde
sad znoje}i se sad su{e}i poplesnavit }e i stradati.
5/. Veoma toplo za zimu mesto p~elama nije
nu`no, samo od veoma velike hladno}e ih ~uvati
vaqa, jer potrebnu toplotu same p~ele sebi
obezbe|uju.
6/. Ti{inu u zimu p~elama da obezbedimo, da
se ne bune, i od sna ne bude. Zato daleko wih od
puteva kud prolazi marva i kola, tako|e i od
mesta, gde se seku drva, udaqiti treba.
Iskus423

424

Iskustvo nas pou~ava da p~ele preko zime na

mirnom mestu polovinu meda ne tro{e, koliko
kad se bune i uznemiravaju.
7/. Dobro }emo u~initi ako napoqu zimuju}ih p~ela ko{nice, da ne bi im zima, ki{a, snegovi i hladni vetrovi veoma dosa|ivali, ~ime
bilo prekrijemo. Mo`emo ih snopovima trske
naokolo ograditi, slamom me|utim zbog mi{eva
pokrivati savetno nije. Ko{nice od mi{eva
nepovre|ene sa~uvati mogu}e, ako ~i~ke i na letu
i okolo ko{nica prislonimo, jer mi{evi na
~i~ak ne smeju.
8/. Mi{eve na p~eliwaku jo{ potamaniti
mogu}e, ako na vi{e mesta mi{olovke zapnemo.
Ili kupiti iz apoteke Arsenik zvanu `utu farbu,
s kojom se mi{evi truju, veli~inom pola le{nika, sitno zdrobiti, k tome dodati ra`anog
bra{na, koliko s tri prsta uzeti mogu}e, ovo
pome{ati zajedno, u ~inice razdeliti, i svi }e se
mi{evi potrovati. ^uvati me|utim treba, da ne
bi deca od toga {togod okusila.
9/. Ostavqene na zimovawe p~ele u nedeqi
dana najmawe jedan put p~elar pose}ivati
du`an je, ali lagano okolo wih idu}i da se ne
probude, pregledati mi{olovke, uhva}ene
mi{eve izbaciti i mi{olovke opet zapeti. Ako
li su ko{nice na otvorenom vazduhu, to jo{
~e{}e svaku unaokolo da pregleda, da nije gde
god mi{ u{ao, da ptica kakva ne kvari ko{nicu,
425

426

nicu, jer od toga p~ele ~uvati treba. Ma~ku u

p~eliwaku nek ne dr`i.
10/. U januaru, kada ko{nice pose}uje p~elar,
mrtve p~ele nek is~isti, da se od smrada `ive ne
upropa{}avaju. Zimsko vreme budu}i da je ~esto
promenqivo, sad surova zima, sad vetrovi sa snegom duvaju, a sad se naprasno otpusti, u takvo
vreme, osobito ako jug duva, {tetan smrad od
mrtvih p~ela `ivima se pewe. Da ne bi im dakle na
{tetu slu`io, mrtve p~ele nek is~isti i zakopa.
11/. Rano p~ele na zimovawe spremati ne
vaqa, osim ako je mnogo snega palo. I u zimu
p~ele ~ist vazduh tra`e, zato leta rupicama snabdevena da budu. Ako kucnemo u ko{nicu i neveselim glasom odgovore nam p~ele, to ~istog vazduha
od gospodara sebi obezbediti mole.
. 150.
Prilog o ujedawu p~ela
Priroda i ustanovqewe ~ove~ijeg roda i
tela je razli~ita, zato i raznim ujedima
razli~ito podvrgnuta. Ujedawe raznih `ivotiwa
~ove~ijem rodu {tetno, po {teti razlikuje se, jednima vi{e {kodi drugima mawe, tako i o ujedawu
p~ela re}i se mo`e. P~ela ako koga `aokom svojom ubode, svakom jednak bol ne uzrokuje. Neki
ujed p~ele i ne ose}aju, zato i ne mare, nekim ujed
ne
ote427

428

ote~e, a drugima veoma. U istoriji imamo primere, gde su deca od p~ela ujedana pomrla. O
Homeru najslavnijem drevnom stihotvorcu govori se, da je od ujedawa p~ela oslepio.
Ovo pak p~ela ujedawe od nevinog p~elarstva da ne odvrati koga, jer ujedawa retko bivaju,
osobito ako ~ovek s p~elama dobro i pa`qivo
postupa. P~ele su od prirode svoje stvorewa
veoma krotka i mirna, onda se samo `aokom braniti uobi~avaju, kada primete, ili misle da }e im
se velika kakva propast dogoditi, jer takve boje
se. Koji pak krotko, razumno i mirno okolo p~ela
poslove svoje zavr{ava, takvi i bez dima
otkrivenim licem i golim rukama pristupaju i
retko se na ujedawa `ale. Ako li koga p~ela
`aokom svojom stvarno ubode, `aoku {to pre nek
izvadi, pored toga neki stipsom, esencijom ruzmarina, medom, ma{}u iz uha ma`u, neki hladnim
gvo`|em, ~elikom, kre~om ili kamenom pritisnu,
neki pak melissom ili mati~wak zvanom travom,
na kraju i samom p~elom koja ih je ujela, koja i
tako posle ispu{tawa `aoke vi{e ne `ivi, ujedeno mesto natrqaju. Od ovih lekova koji kome protiv ujedawa povoqni i korisni budu, svaki sebi
da primeni.
2/. Ako koga p~ela ujede, s onog mesta odmah
nek pobegne, jer posle ispu{tawa `aoke
unutra{wost p~elina popuca i neki upadqivi
p~e429

430

p~elama smrad, kao {to je ve} re~eno, iz sebe

ispuste, smrad ovaj ostale p~ele primetiv{i,
srdito podignu se i brzo na takvog navale.
Opasnost je dakle da ga vi{e ne ujedu, jer je smrad
ovaj kod p~ela znak, da je on neprijateq wihov, na
kome smrad takav osete. Zato neka se ~uva svaki,
da se ne bi u kosi ili pod odelom wegovim p~ela
zgwe~ila, ili ujela ga, jer smrad ovaj i za dve nedeqe dana p~ele ne zaboravqaju, i koliko god puta
takav k p~elama pristupi i wega primete, ostaviv{i poslove svoje juri}e ga.
A naprotiv miris matice tako je prijatan,
da koji wu `ivu ili mrtvu u rukama dr`ao bude,
p~ele }e mu veliko prijateqstvo pokazivati, zato
i na mesto maticom namazano rojevi se najradije
hvataju.

Kratak opis u p~elarstvu nu`nih

opa`awa,
na svaki preko godine mesec razdeqeno
Februara
1/. U novembru, decembru, januaru i februaru ko{nice na zimski mir ostavqamo, bez
velike potrebe s mesta pomerati ne vaqa, no
mirno nek spavaju p~ele ostaviti.
2/. Po431

432

2/. Paziti da bi p~ele vazduha dovoqno

imale, zato ako od velike toplote u zimovawu
bruje, ko{nicu malo otvoriti, da bi sve`eg vazduha obezbediti mogle.
3/. U ove mesece nove ko{nice plesti treba,
da u prole}e i leto vreme p~elama du`no u
pravqewu takvih ne tro{i se.
4/. U februaru ko{nice na jednu stranu
malo nagnuti i sve |ubre o~istiti treba.
5/. Od zime, vetra, vlage, mi{eva i dr. kako
drugih, tako i ovoga meseca p~ele ~uvati vaqa.
6/. Na kraju februara matica u dowem delu
sredweg sa}a jaja nositi po~iwe.
Marta
1/. Kupiti, prodati, jo{ i nositi p~ele
kuda ko ho}e mo`e. Samo vra~awa, ili bezvrednih primedbi u kupovawu, ili prodavawu da
ne ~ini, vidi . 51. neka kupuje i prodaje za
`ito ili nov~i}e, za sitno bra{no ili za
forinte, to je sve jedno, samo da pazi u D.I. Gl.
XIII. govoreno.
2/. Ako {to kucne u ko{nicu od glasa p~ela
poznati mo`, u kakvoj su situaciji p~ele wegove,
koje odmah ne bruje, wih nek otvori i vidi {ta im
nedostaje, gladne nek nahrani, a slabe od zime
brani.
3/. Kada

433

434

3/. Kada p~elar u prole}e iznese p~ele, neka

ih o~isti, jer kroz ~i{}ewe ovo od velikog
starawa osloba|a ih.
4/. Paziti treba da kroz lo{e vreme p~ele ne
bi gladovale, ina~e }e leglo izbaciti i nanovo
kasno le}i se, zato ih na lo{em vremenu ako je
potrebno prihrawivati vaqa.
5/. Gde je eho i odbijawe vetrova p~ele ne
postavqati.
6/. Bri`qivo motriti, imaju li sve p~ele
maticu, a to poznati mogu}e, ako p~ele dimom
okadiv{i, u sredwem sa}u novo leglo p~ela
primetimo.
7/. Bezmati~nu ko{nicu omati~iti mogu}e,
ako iz ko{nice, u kojoj legla ima, komad sa}a s
leglom ise~emo. - Jo{ boqe ako mati~wak imala
bude - tako|e i od bezmati~ne toliki komad sa}a
izvadimo, a mesto wega ise~eni s leglom p~ela
komad sa}a tankim pruti}em prebodemo, od ovoga
}e posle same sebi bezmati~ne p~ele maticu izle}i.
8/. Ako ovoga meseca trutovsko leglo u
ko{nici primetimo, znak je, da matice nema.
9/. Ako li bezmati~nu ko{nicu s rojem
omati~iti ho}emo, ~uvati je treba, dokle roj na
wu ne stresemo, da tu|ice ne bi navalile.
10/. Leto ko{nice vi{e ne otvarati, osim
kako jedna p~ela izlaziti mo`e, da tu|ice ne
navale. Ja~ih i p~ela punih ko{nica leto mogu}e
malo vi{e otvoriti.
April435

436

Aprila
1/. Od tu|ica ko{nice ~uvati.
2/. Gladne p~ele prihrawivati; od vetrova,
zime i vlage p~ele braniti.
3/. Ne samo ovoga meseca, no i preko cele
godine svaki deseti dan ispod ko{nica dasku
~istiti, da ne bi pauci i crvi zakotili se.
4/. Na kraju aprila koliko mati~nih }elija
u sa}u bude, toliko }e biti rojeva, ako }elije
p~elar ne ise~e, zato toliko samo mati~nih
}elija nek ostavi, koliko rojeva imati `eli.
5/. Na zoqe bri`qivo motriti i gnezda
wihova vrelom vodom politi, ili slatku vodu,
ili meso kakvo u lonac staviti, poklopiv{i hartijom zatvoriti ga i svezati, na sredini me|utim
rupicu na~initi, u}i}e zoqe a ne iza}i, no
podaviti se.
6/. Mi{eva i pacova gnezda izbacivati,
mraviwake vrelom vodom iskoreniti.
Maja
1/. U po~etku od tu|ica p~ele ~uvati treba.
2/. Promatrati, jesu li sve ko{nice maticom snabdevene.
3/. U kavez~i}ima nekoliko matica za
budu}e slu~ajeve i potrebe sa~uvati.
4/. Imati pa`wu na ko{nice, koje su se ve}
za rojidbu pripremile.
5/. Is
437

438

5/. Ispred ko{nica travu a ispod ko{nica

dasku ~esto ~istiti.
6/. Ako uhva}en roj iz ko{nice pobegne, i
opet ga uhvatimo, posuti ga vaqa hladnom vodom,
ne}e vi{e iza}i, jer hladne vode boji se. Ako li i
drugi put uhva}en be`i, u onu ko{nicu vi{e ga ne
stresaj, jer ne}e ostati, mora u woj neprijatan
kakav smrad ili od ma~ke ili od mi{a biti, zato
u drugu ga ko{nicu stresti, a onu, u kojoj ostati
nije hteo, na slamnoj vatri dva tri puta izgori i
opali, dobra }e biti posle za hvatawe drugoga
roja.
7/. Rojeve uhva}ene blizu ko{nica iz kojih
su iza{li, ne name{taj, jer ~esto kradom p~ele u
takve vratiti se uobi~avaju.
8/. Da bi suvi{nog roja s ko{nicom, iz
koje je iza{ao, bez muke spojiti mogli, uhvatiti
treba roj uop{te u praznicu, i potom ga odmah
pred staru, to jest, iz koje je iza{ao, ko{nicu
{to bli`e leto k letu prisloniv{i namestiti,
~esto jo{ do ve~era k materi vrati}e se. Ako li
se ne vrati uve~e toga nepotrebnog i suvi{nog
roja na ~etvorougaonu na taj kraj pripremqenu
dasku pred letom materwe ko{nice stresti
vaqa, za 5 minuta u staru vrati}e se. U vra}awu
ovom budu}i da matice pred o~ima imamo,
sve pohvatati treba, niti im dopustiti k
materi vratiti se, no ili ih pobiti, ili za
jesewu,

439

440

jesewu, gore propisanu potrebu ostaviti, jer

dokle matice ne pobijemo, ne}e se primiriti,
li{avaju}i se matice roj begati ne mo`e.
Juna
1/. Na rijeve paziti. Punim ko{nicama
obodove podmetati treba.
2/. Ako su p~ele u poslu veoma bri`qive, da
ne zaborave rojiti se, tre}i, ili ~etvrti dan
vaqa ih zatvoriti, da ne izlaze i rojit }e se.
3/. Praznice, u kojima nameravamo ~uvati
rojeve, slamom opaqene, i melissom protrqane da
budu.
4/. Ako ujutru ili uve~e pred letom ko{nice
stra`u ~uvaju p~ele, znak je budu}eg roja, tako|e
ako na ko{nici kao grozd vise. A na protiv ako
iznutra na stra`i stoje, rojiti se ne}e.
5/. Da ne bi ve} stresen roj, na mesto gde se
najpre uhvatio bio, vratio se, ili pelena onde
staviti, ili mesto okaditi mo`emo.
6/. Ako ko{nica rojiti se ne}e, uzeti treba
pelena, rosopasa i plod jovina drveta, ovim
namazati dasku pod ko{nicom i leto unaokolo,
pa }e se rojiti.
7/. Drugi roj posle prvoga u op{te 9-ti dan
izlazi, a ponekad i ranije. Posle pevawa ili uzetog opro{taja tre}i dan. Za 14 dana roj se pripremi i iza|e.
8/. Tri
441

442

8/. Tri ili ~etiri malena roja spojena bar

jednog dobrog sa~iwavaju, i to je boqe. Spajawe
me|utim ovo uve~e raditi neophodno.
9/. Obezmati~enom roju novu maticu dati
vaqa.
10/. Koji ho}e da mu se ne roje p~ele, nek
ise~e dva ili tri sata s medom iz ko{nice, one
godine rojiti se ne}e.
11/. Koji melissom nama`e ruke, ne}e ga lako
ujesti p~ela, ako li ga i ujede kamforskom rakijom ruku nek nama`e.
12/. U roju, gde su p~ele u gomilu sakupqene,
onde je matica.
13/. Ako p~ele dangube, iz razloga {to matice
nemaju, stresti vaqa na wih roja, nova }e matica
oboje zajedno spojene p~ele upravqati.
14/. Ako roj u letewu izgubi maticu, k
materi }e se vratiti, takvog }e posle druga mlada
matica ponovo izvesti.
15/. Ako je roj izgubio maticu, tra`iti je
treba kuda je leteo, ~esto je na}i mogu}e malom
gomilicom p~ela kao slavnom nekom stra`om
okru`enu.
Jula
1/. Ovoga meseca seje se heqda za jesewu
p~elama na{im pa{u. Kada heqda cvetati po~ne,
ako je od p~eliwaka daleko, no}u p~ele tamo
preneti mogu}e.
2/. P~e443

444

196.
2/. P~ele kada heqdu pasu osobito vode
potra`uju.
3/. Ovoga meseca rojeve ne ostavqati, no
maticu uhvatiti, a roja ili k materi vratiti ili
s drugom ko{nicom spojiti.
4/. Ko{nicu, koja je zakasnila rojiti se, ako
okadimo, dva ili tri komada sa}a iz we ise~emo,
prestat }e rojiti se.
5/. [to vi{e rojeva pri kraju leta uhvatili
budemo, to }emo mawe ko{nica dogodine - ako ih
ne spojimo - u p~eliwaku brojati.
6/. Na kraju ovoga meseca ko{nice pregledati treba, i ako su neke u radu i p~elama slabe,
koje izimovati ne mogu, takve slede}im na~inom
pomo}i mogu}e: Slabe ko{nice na lepom i tihom
danu oko podne s jakim promenuti, osobito s
takvima, koje ove godine rojile se nisu, a u
nedostatku takvih s kakvima bilo samo jakima, za
8 dana mnogo }e uspeti, ako li posle u~iwenog
promewivawa za 8 dana ne poboq{aju se, no isto
slabe ostanu, takve budu}i da je ve} kasno, vi{e
ne promewivati, no s drugom spojiti vaqa.
Ko{nice, koje promewujemo zbog letewa p~ela,
treba da budu veli~inom jednake i sebi sli~ne.
Avgusta
1/. Leto u ko{nica umawiti tako da jedna
samo p~ela u}i i iza}i mo`e, ina~e tu|ice i zoqe
lako {tetu ~initi mogu.
2/. Sta445

446

2/. Stare ko{nice i rojeve, o kojima je

sumwa, da }e izimovati mo}i, u po~etku ovog,
ili pri kraju jula s drugima spojiti, ali prethodno obadve da bi istog mirisa bile, dobro okaditi i onamo, gde je vi{e meda, preterati ih treba.
Septembra
1/. Pri kraju heqdine pa{e paziti na
tu|ice.
2/. Iz heqdine pa{e p~ele vratiti.
3/. Ko{nicu, koja sa}a povela nije, ne ubijati, niti za zapata ostavqati, no u drugu dobru
lupawem preterati. 10 merica meda p~elama za
prezimqavawe je dosta.
4/. Ko{nici, koja mnogo meda, a malo p~ela
ima, dodati mogu}e dva ili tri nejaka roja, i
prethodno, da bi se slo`ile, dobro ih okaditi. S
malo p~ela ko{nicu za zimu ne ostavqati.
Oktobra
Ovoga meseca p~ele svukuda premestiti
mogu}e, i danom, ako je prohladno vreme.
Novembra
Vreme }e p~elara nau~iti, {ta s p~elama
raditi mu treba. Pre nego {to sneg padne i zima
nastane, ko{nice na mirno, spokojno, mra~no
447

448

no, i suvo mesto na zimovawe - ako u p~eliwaku,

gde su letovale, ostaviti ih ne}e - neka prenese,
da vi{e spavaju, nego jedu. I tako }e slede}eg
prole}a `eqeno ugledati.

449

450

G. G.

PRETPLATNICI
Sve{tena lica

Wegova preuzvi{enost visokopreosve}eni

i visokodostojni gospodin Stefan plemeniti od
Stratimirovi}a, gospodin kulpinski, arhiepiskop karlova~ki, svog u C. K. dr`avama
nalaze}eg sloveno-srpskog i valahijskog naroda
mitropolit, prelepog austrijskog Leopold ordena Velikog krsta nosilac, imperatorskog veli~anstva aktivni tajni carstva savetnik .......20
Wegova preuzvi{enost visokopreosve}eni i
visokodostojni G. Petar plemeniti od Vidaka,
prav. episkop vr{a~ki .......................................10
Visokopreosve}eni i visokodostojni gospodin Gedeon Petrovi}, pravoslavni episkop
ba~ki i ostalo ........................................................10

Arhiepiskopat Karlova~ki
Pre~asni G. Prokopije Boli}, arhimandrit
rakova~ki
- Gavrilo Stefanovi}, arhimandrit
{i{atova~ki
- Pavle Ha`i}, arhimandrit grgete{ki
451

452

Pre~asni G. Lukijan Mu{icki A. E. M.

protosin|el.
- Visoki plemi} G. Grof Avram od
Brankovi} A. E. M. proto|akon

O. M. Kru{edol
Prepodobni G. Dimitrije Kresti}, iguman i
~ast: Konzistorije predsednik

O. M. Be{enovo
Prepodobni G. Nestor Jovanovi}, iguman
- Makarije Prodanovi}, jeromonah
{i{atova~ki

Protoprezviterat Karlova~ki
Pre~asni G. Emanuil Milutinovi},
protoprezviter
^asni G. Jovan Simeunovi}, paroh karlova~ki
- Jevtimije Stoi}evi}, paroh karlova~ki
- Jakov Popovi}, paroh karlova~ki
- Jovan Maksimovi}, paroh karlova~ki
- Jevtimije Ivanovi}, paroh karlova~ki
- Maksim Maksimovi}, paroh karlova~ki
- Jovan Blagojevi}, paroh maradi~ki
- Andrej Markovi}, paroh iri{ki
- Adam Mirkovi}, |akon iri{ki
Prot:
453

454

Prot Mitrova~ki
Pre~asni G. Gavrilo Plemenit od Isakovi}a,
protoprezviter, A. E. M. apelatorije, kao i
Slav: Sremskoga komiteta tabuli sudskih predsedavaju}i
^asni G. Teodor Ziki}, paroh martina~ki i A.
E. M. apelatorije ~lan
- Aksentije Milovi}, paroh plati~evski
-

- Gavrilo Teodorovi}, paroh mitrova~ki

- Andrej Radovanovi}, paroh mitrova~ki

- Mihailo Crnogorac, paroh klena~ki

- Jovan Tomi}, paroh jara~ki

- Teodor Stojni}, paroh jara~ki

- Mihailo Teodorovi}, paroh {a{ina~ki

- Petar Ne{kovi}, paroh prhova~ki

- Mihailo Cikuti}, paroh veliko-radina~ki

- Maksim Atanackovi}, paroh vogawski

- Vasilije Markovi}, paroh grgureva~ki

- Filip Obradovi}, paroh grgureva~ki

- Teodor Milutinovi}, paroh

stejanova~ki
455

456

^asni G. Jovan Sre}kovi}, paroh bresta~ki

- Arsenije Popovi}, paroh suboti~ki
- Gavrilo Jankovi}, paroh putina~ki
- Arsenije Peri}, paroh be{enova~ki
- Vasilije Jelisi}, paroh bu|anova~ki
- Marko Mijatovi}, paroh dobrina~ki

Prot Vukovarski
Pre~asni G. Teodor Jenderi}, paroh
vinkova~ki i protoprezviter
^asni G. Stefan Vukajlovi}, paroh
vukovarski
- Vasilije Jovanovi}, paroh sotinski
- Stefan Popovi}, paroh ostrovski
- Jovan Georgijevi}, paroh tovarni~ki
- Georgije Ili}, paroh {arengradski

Prot Daqski
Pre~asni G. Vasilije Jovanovi},
protoprezviter
^asni G. Timotej Dimitrijevi}, paroh Bela
Brda
- Stefan Raji}, paroh ose~ki
- Aksentije Popovi}, paroh daqski
- Dimitrije Popovi}, paroh daqski
- Grigorije Gr~i}, |akon i u~iteq
^as
457

458

^asni G. Jevtimije [arki}, paroh borovski

- Georgije Popovi}, paroh borovski
- Jelisej Popovi}, paroh tewski
- Petar Damjanovi}, paroh dobsinski
- Andrej Mikovi}, paroh dobotski

Episkopija Ba~ka
Prepodobni G. Porfirije Petrovi}, iguman
O.M. Koviqa i ^ast. konzistorije,
predsednik.
Prepodobni G. Aron Georgijevi}, iguman
O.M. Bo|ani
- Leontije Petrovi}, namesnik
- Kiprijan Petrovi}, jeromonah

Protoprezviterat Novosadski
Pre~asni G. Jovan Popovi}, protoprezviter i
^ast. konzistor. predsednik
^asni G. Danilo Petrovi}, paroh novosadski
i ^ast. konzistorije ~lan
- Grigorije od Radi{i}, paroh
novosadski
- Jovan Ili}, paroh novosadski
- Konstantin Marinkovi}, paroh
novosadski
- Teodor Jovanovi}, paroh novosadski
- Matej Bojac, paroh novosadski
^as459

460

^asni G. Dimitrije Stefanovi}, |akon

- Teodor Georgijevi}, paroh sentoma{ki
- Dimitrije Deve~erski, paroh
sentoma{ki
- Andrej Prorokovi}, administrator
parohije
- Vasilije Deve~erski, |akon
- Simeon Koji}, paroh vrba{ki
- Petar Stefanovi}, paroh futo{ki
- Jovan Feren~evi}, paroh kerski
- Arsenije Polzovi}, |akon
- Mojsej Savi}, paroh palana~ki
- Lazar Aba~i}, paroh palana~ki
- Nikolaj Peri{i}, paroh silba{ki
- Manuil Vidakovi}, paroh tovari{ki
- Vasilije Piqa, paroh obrova~ki

Prot Segedinski
Pre~asni G. Nikolaj Popovi},
protoprezviter
i A.E.M. Apelatorije ~lan
^asni G. Stefan Bara~ija, paroh moholski
- Simeon Beri}, paroh moholski
- Kosma Kqaji}, paroh be~ejski
- Nikifor N, - paroh be~ejski
- Josif Popovi}, paroh be~ejski
^as461

462

^asni Atanasije Vlahovi}, |akon i u~iteq

- Grigorije Popovi}, paroh Marija
Tereziopoqski
- Simeon Stanimirovi}, paroh Marija
Tereziopoqski
- Jovan Vuji}, paroh Marija Tereziopoqski
- Simeon Popovi}, paroh staro - kawi{ki
- Grigorije Moi}, paroh staro - kawi{ki
- Georgije Popovi}, paroh sentjanski
- Vasilije Doki}, paroh feldvarski
- Arkadije Mihailovi}, paroh feldvarski
- Dimitrije Tendi}, paroh turinski
- Mihail ^oli}, paroh turinski
- Sava Kresti}, paroh petrovoselski
- Marko Vukosavqevi}, paroh petrovoselski
- Jevtimije Jojki}, paroh martono{ki
- Marko Vlahovi}, paroh martono{ki
- Isidor Debeqa~ki, paroh ostrovski
- Vasilije Popovi}, paroh ostrovski

Prot Somborski
Pre~asni G. Jefrem Grui}, protoprezviter i
^ast. konzistorijuma predsedavaju}i
^asni G. Vasilije Kova~i}, paroh somborski
- G. Atanasije Zahari}, paroh somborski
i katiheta

463

464

^asni G. Vasilije Milovanovi}, paroh

somborski.
- Konstantin Stoi~i}, paroh somborski
- Aleksije Angeli}, administrator
parohije
- Pavle Kowovi}, kapelan
protoprezviter
- Avram Petrovi}, \akon.
- Marko Vra~evi}, paroh stani{i}ki
- Aron Bordo{ki, paroh stani{i}ki
- Jeremija Vuka{inovi}, paroh bajski
- Isidor Brankovi}, paroh bajski
- Mihail Popovi}, paroh staparski
- Georgije Popovi}, paroh staparski
- Antonije Stoi{i}, paroh staparski
- Mojsej Veselinovi}, paroh brestova~ki
- Aron Beri}, paroh brestova~ki
- Mihail Simeonovi}, paroh derowski
- David Mi{kovi}, paroh derowski
- Aksentije Gruji}, paroh parabutski
- Prokopije Preradovi}, paroh para`ski
- Vasilije Luki}, paroh lali}ski
- Kosma Popovi}, paroh kulski i
namesnik
- Jovan Isakovi}, paroh kulski
- Mihail Jankovi}, paroh kulski
^as465

466

^asni G. Stefan Ackovi}, |akon i u~iteq

- Gavrilo Kosti}, paroh siva~ki
- Teodor Jovanovi}, paroh siva~ki
- Sava Berki}, paroh siva~ki
- Nikolaj [uti}, paroh pa~irski
- Pantelejmon ^upi}, paroh baj{anski

Episkopija Budimska
Prepodobni G. Danilo ^upi}, namesnik O.M.
Grabovca
- Nikifor Georgijevi}, jeromonah

Prot Muha~kopoqski
Pre~asni G. Dava Kosti}, protoprezviter i
^est. lonzistorijuma eparhije budimske predsedavaju}i
^asni G. Teodor Popovi}, paroh se~ujski
- Jovan @ivkovi}, paroh muha~ki
- Stefan Ba~vanin, paroh tardanski
- Jakov Popovi}, paroh ka~valski
- Jevtimije Ratkovi}, paroh ma|arskobajski
- David Popovi}, paroh borjatski
- David Marjanovi}, paroh mai{ki
- Vasilije Radovanovi}, paroh tito{ki
- Prokopije Gruji}, paroh lipovski
- Grigorije Tosi}, paroh banski
^as467

468

^asni G. Pavle Zavi{i}, paroh batose~ki

- Roman Komadinovi}, paroh {umbera~ki
- Milo{ Komadinovi}, paroh
{umbera~ki.
- Nikolaj Kosmanovi}, paroh
mono{torski
- Matej Paraban, paroh ivanski
- Aleksije Aleksi}, paroh Srp-Me~ke
- Petar Obradovi}, paroh gar~inski
- Cvetko Popovi}, paroh bolmanski
- Jovan Komadinovi}, paroh lan~u{ki
- Vasilije Adamovi}, paroh {ikleu{ki
- Grigorije Markovi}, paroh kozarski
- Pavle Komadinovi}, paroh budmirski
- Jovan Popovi}, paroh litobski
- Mihail Goi}, paroh ido{ki

Gra|anska lica
Apatin
G. Teodor Atanackovi}, trgovac
- Jovan Lalo{, trgovac

Baj{a
Visokoplemeniti G. Dimitrije Zako od Baj{e,
sela Baj{e posednik i Slav. zakonito-sastavqenih komiteta Ba~ i Bodrog Sudijske stolice predsedavaju}i
Vi469

470

Visokoplemeniti G. Georgije Zako od Baj{e,

koji je zavr{io nauke
G. Arsenije Aradski I{pan
- Dimitrije Kova~i}, trgovac

Batosjek
G. Mihailo Ma`arevi}

Baja
Visokou~eni G. Joakim Vuji} pri Visokoslavnoj
kraqevskoj ma|arskoj tabuli sudskoj zakleti
pisar, francuskog i italijanskog jezika u~iteq
Plemeniti G. Georgije Gurkovi} vel: birov
-

- Arkadije Gro~anski Senator i omladine

mesni nadzornik
- Petar Jovanovi}, senator i trgovac
`itarski
- Porfirije Tokajli}, senator i
postmajstor bajmo~ki
- Josif Ha`i}, senator
- Georgije od Preradojevi}, trgovac
- Dimitrije Ha`i}, trgovac
- Antonije Jovanovi}, trgovac i epitrop
- Grigorije Gurkovi}, trgovac
O

G.
471

472

G. Konstantin Teodorovi}, trgovac

- Uril Zlatinkovi}, trgovac
- Mihailo Savi}, trgovac
- Georgije [imi}, trgovac
- Stefan ^okor, trgovac
- Petar Mraovi}, trgovac
- Nikolaj Mikli}, trgovac
- Prodan Prodanovi}, ~lan komuniteta
- Georgije Leti}, sapunxija
- Lazar Kr{~anin, opan~ar

Bereg
Visokou~eni Gospodin Georgije, {abi{avski
posednik Berega i Arhidiecese Kolosenze dosta
zaslu`an

Be~ej
G. Jovan Markovi}, javni bele`nik
- Prokopije Gainovi}, trgovac
- Teodor Dra`i}, trgovac
- Petar Bo{kovi}, trgovac
- Antonije Galeti}, trgovac
- Stefan Maksim~ev, sabov
Bre473

474

Brestovac
G. Vasilije Radi{i}, u~iteq
- Jovan Lazarevi}, trgovac i epitrop
- Isak Popovi}, trgovac

Budim
Visokou~eni i Plemeniti G. Georgije
Petrovi} obaju prava advokat, pri slavnog
Univerziteta ma|arskog {tampariji, kwiga
slaveno-srpskih, gr~kih, i valahijskih revizor
Gospo|a Ekatarina supruga toga gospodina
G. Aleksandar Georgijev Petrovi}
- Marija Georgijeva Petrovi}
G. Milovan Vidakovi}, nauka qubiteq
- Simeon Popi}, u Prvoj gimnaziji
budimskoj retorike slu{alac

Grgurevci
G. Teodor Suboti}, trgovac

Derowe
G. Petar Bo`in, trgovac
Do475

476

Doroslovo
G. Jakov Vla{kali}, trgovac

Karlovci
Visokou~eni Dositej Obradovi}

10.

Ki{faluba
Visokou~eni G. Avram Kosi}, pravnik

Kula
G. Jakov ^aki} trgovac.
- Aleksandar Kirilovi}, trgovac

Man|elos
G. Radovan Simi}, trgovac

Moha~
G. Jovan Dimitrijevi}, trgovac
- Jevtimije Dimitrijevi}, trgovac

Novi Sad
Plemeniti G. Lazar Jankovi}, eparhijske
konzistorije zakleti pisar
Visokou~eni G. Nestor Mandi}, medicine
doktor
G.
477

478

G. Jovan Vijatovi}, trgovac

Omorovica
G. Nikolaj Vla{kali}, trgovac

Palanka
Plemeniti G. Arkadije od Popovi}, slavnih
zakonito sastavqenih komiteta Ba~ i Bodrog
pravnik

Parabu}e
G. Grigorije Pavlovi}, u~iteq

Parage
G. Timotej Vasi}, knez

Pa~ir
G. Gavrilo Vla{kali}, u~iteq
- Grigorije Kolari}, trgovac

Pe~var
G. Arsenije Vuji}, `ivopisac
Pe{ta
479

480

Pe{ta
Pre~asni gospodin Ludvig Miterpaher od
Mitenburga, Arhimandrit Strigonenzis Abbas,
AA. LL. i filozofije doktor u oblasti slavnog
Nau~nog Univerziteta ma|arskog ekonomije,
istorije prirode i tehnologije profesor. Prvi u
redu zaslu`nih
Visokou~eni G. Sava Merkael SS. HH.
i filozofije doktor, geometrije
slu{alac
Visokou~eni G. Vasilije Buli} Novosa|anin
na Univerzitetu pe{tanskom medicine
tre}e godine slu{alac
G. Kosma Josi}, Sloveno-srpskih {kola
narodni u~iteq
Visokou~eni G. Luka Georgijevi},
Visokoslavne tabule kraqevske zakleti
pisar
- - Grigorije Savi}, na Univerzitetu
tamo{wem prava slu{alac
- - Dimitrije Fru{i}, medicine slu{alac

Srp - Mileti}
G. Prokopije Juki}, u~iteq
- Mihailo Mihailovi}, trgovac
Ri481

482

Ri|ica
G. Georgije Ivkovi}, u~iteq
- Jevtimije Maksimovi}, ko`ar

Senta
Visokou~eni G. Mihailo Stoki}, gr~kih
prava advokat.
G. Arsenije Bordo{ki, trgova~ki kalfa
- Maksim Brankova~ki, trgova~ki kalfa

Sent Tama{
Plemeniti G. Vasilije od Radi{i}, trgovac
G. Vasilije Brankovi}, ~lan dru{tva

Se~uj
G. Vasilije Nikoli}, trgovac
- Danilo Popovi}, qubiteq nauke
- Jeremija Dimi}, kabani~ar

Sivac
G. Kosma Stefanovi}, u~iteq
- David Radosavqevi}, trgovac
- Luka Kalenti}
- Draguil Jankovi}
- Manuil Petrovi}
G.
483

484

G. Jovan Teodorovi}, trgovac i epitrop

- Andrej Tomi}. G. Lazar Jankovi}
- Sofronije Jankovi}. G. Jovan Vertunski
- Jovan Jankovi}. G. Teodor Plav{i}
- Pavle Miri}
Sombor
Plemeniti i visokou~eni G. Avram od
Mrazovi} Gr~ko - neunitskog zakona kruga gr~kog
{kola upravnik, slavnog Komiteta ba~kog i
bodroskog ~lanom - spojenih, kao i Sremske tabule
sudijske predsedavaju}i, i slob: i kraqev: grada
Sombora senator
-

- Konstantin Jankovi} Deda, slob: i

kraqev: grada Sombora senator
- - Jakov Lalo{evi}, senator i kapetan
- - Vasilije Atanackovi}, senator
- - Nikolaj [imi}, senator
- - Avram Proti}, veliki javni bele`nik
- - Jovan Lipaj, advokat i bar: advokat
- - Antonije ^i~ovac, tutor
G. Georgije plemeniti od Paphazija,
izabranog dru{tva ~lan.
G. Simeon Demetrovi}, varo{: komore
izabranog du{tva ~lan
- Jovan Kosti}, trgovac
G.
485

486

G. Petar Veselinovi}, trgovac

- Trifon Mihailovi}, trgovac
- Georgije Ma|ar - Jano{, trgovac
- Petar Raki}, varo{: kwigo~uvar izabranog
dru{tva ~lan
- Petar Aradski, geometar i izabranog
dru{tva ~lan
- Jovan Petrovi}, sirotiwske kase a|utant
i izabranog dru{tva ~lan
Visokou~eni G. Sevastijan Paphazi,
filozofije doktor i ma|arskih prava
advokat
- - Jovan Mihailovi}, advokat i gra|anske
kowice kapetan
- Nikolaj Zahari}, gra|anske vojske kapetan
izabranog dru{tva ~lan
- Aron Lipaj, advokat
- Jovan Demetrovi}, gra|anske vojske
kapetan
- Teodor Veselinovi}, gra|anske vojske
kapetan
- Nikolaj Grui}, kancelar
- David Kowovi}, kancelar
Visokou~eni G. Jovan Beri} SS. HH. i
filozofije doktor
Visokou~eni G. Filip Georgijevi}, geometar
- Luka Stoja~kovi}, advokat
G. Pavle Palana~ki, kancelar
- Nikolaj Brankovi}, kancelar
G.
487

488

G. Georgije Isakovi}, koji je zavr{io nauke

- Jovan Ambrozovi}, kancelar
- Petar Stoj{i}, kancelar
- Avram Obu{kovi}, poqski komesar
- Prokopije Isailovi} trgovac izabranog
dru{tva ~lan
- Anastasije Dimi}, trgovac izabranog
dru{tva ~lan
- Simeon Prokopovi}, trgovac izabranog
dru{tva ~lan
- Luka Birvalski, izabranog dru{tva ~lan
- Vasilije Bogdanovi} trgovac i epitrop
izabran. dru{tva ~lan
- Jovan Petrovi}, slob: i kraq: gradova
Sombora i Novog-Sada izabranog
dru{tva ~lan
- Sava Beqanski, izabranog dru{tva ~lan
- Petar Bikar, izabranog dru{tva ~lan
- Vasilije Bikar, C.K. privileg: solar
- Jovan Feren~evi}, licider i epitrop
izabranog dru{tva ~lan
- Arsenije Vuji} Janitor, i izabranog
dru{tva ~lan.
- Mojsije Gruji}, trgovac izabranog dru{tva
~lan.
- Jovan Regula{, izabranog dru{tva ~lan
- Stefan Petkovi}, u~iteq
- Antonije Petkovi}, u~iteq
- Pavle Atanackovi}, u~iteq
- Josif Josi}, u~iteq
- Stefan Savi}, peva~
- Avram i Lazar Atanackovi}, trgovci
- Atanasije Prokopovi}, trgovac
G.
489

490

G. Dimitrije Rigi~ki, trgovac

- Pavle Pavlovi}, trgovac
- Milutin Grui}, trgovac
- Dimitrije Tiri}, trgovac
- Danilo Raki}, trgovac
- Avram i Mihailo Ma{irevi},
kabani~ari
- Josif Radi{i}, kabani~ar i epitrop
- Nikolaj Stefanovi}, kroja~ i epitrop
-

Teodor Kowovi}
Avram i Atanasije Moi}, opan~ari
Sava Leovi}, kroja~
Danil Bikar, G. Simeon Sotinac
Dimitrije Jankovi}, G. Danilo [ija~i}
Jakov Te{i}, G. Ilia Betin
Teodor ^i~ova~ki, G. Toma Kosti},
licider
- Petar Regula{, G. Georgije Jankovi}
- Petar Popari}, G. Mojsije Lazarevi}
- Mihailo Proti} moler, G. Vasilije
Popi}
Gospo|a Julijana supruga G. senatora
Jankovi}a
Gospo|ica Hristina Jankovi}
- Jelena Jankovi}
G. Jovan i Georgije Jankovi}
Gospo|a Jelena mati Avrama Maksimovi}a
paroha
G.
491

492

Gospo|a Sofija, supruga Avrama Maksimovi},

paroha
Judita Maksimovi}
Ana Maksimovi}
Gavrilo Maksimovi}
deca wegova
Uro{ Maksimovi}
Justina Maksimovi}
G. Vasilije Stoja~kovi}, u~enik

Silba{
G. Luka Mirosavqevi}, u~iteq

Stani{i}
G. Kosma Iskri}, u~iteq
- Pavle ^eki}, knez
- Petar Bordo{ki, trgovac

Stapar
G. Petar Doi}, u~iteq
- Jevtimije Popovi}, epitrop

Tovari{evo
G. Stefan Arsenijevi}, u~iteq

[andor
G. Pavle Bati}, omladine u~iteq
Sva493

494

S vaki rodoqubivi Srbin s rado{}u i zah-

valnim ose}awem ~ita imena one Gospode,

koji su Istoriju G. Raji}a, Fiziku G.
Stojkovi}a, Plutarh G. Ivanovi}a,
Jestestvoslovije G. Vui}a, i mnoge svakome
korisne sada{wih pisaca kwi`ice pomo}u
svojom na svet izdati `eleli. Ovo su neprocewive istine ka prosve}ewu Roda svoga
qubavi znaci, koji }e revnost wihovu i kasnijim potomcima Srpskim puno dokazivati.
Baziraju}i se i ja na srda~nom onih. Osoba
primeru, hvale}i neka Lica, kojih je qubav
i dobrota meni dobro poznata, premda oni,
nemaju}i mo`e biti poznato moje objavqivawe, prethodno imena svoja meni poslali
nisu, u kwi`icu ovu staviti. Ja sebi
laskam, da }e svaki od pretplatnika ove
Gospode smelost moju izviwenu imati i
daqe u iskrenoj svojoj zadr`ati qubavi.
Kojih i u budu}e nazvati se `elim

moje Gospode Pretplatnika

Istinski po{tovalac
Avram Maksimovi}
495

496

Novi p~elar iz 1810. godine

PRENUMERANTI
(Pretplatnici 2010)

Primerak
Datum
pretplate

1. \or|e Jawatovi},

19.10.2009.

19.10.2009.

23.10.2009.

23.10.2009.

26.10.2009.

27.10.2009.

28.10.2009.

28.10.2009.

03.11.2009.

03.11.2009.

03.11.2009.

03.11.2009.

05.11.2009.

05.11.2009.

05.11.2009.

Kneza Milo{a 22, 25000 Sombor

(Prvi prenumerant je ~uveni somborski
p~elar \or|e Jawatovi} - ^ika \ura,
ro|en 15. jula 1914. godine).

2. Ana i Miodrag Stankovi},

Jorgovanska 18, 25000 Sombor

3. Milovan Sandi},
VI li~ke divizije 29, 25000 Sombor

4. Nada Plav{a,
Karlova~ki drum 7 c,
21131 Petrovaradin

5. Mario Ratan~i},
Kudo{ka 4 a, 22400 Ruma

6. Milo{ Reqi},
S. Mileti}a 34, 25000 Sombor

7. Milorad Nik~evi},
Bukovac, 25000 Sombor

8. Mom~ilo Rakovi},
Bukovac, 25000 Sombor

9. Stevan Marinov,
M. Proti}a 43/23, 25000 Sombor

10. Nedeqko Buva,

[i|ani 24, 25000 Sombor

11. Bo{ko Crnogorac,

A. [ar~evi}a 23, 25000 Sombor

12. Branislav Lazi},

Ul. Zagorke Dragovi} 13,
14220 Lazarevac

13. Ilija Novkovi},

J. Skerli}a 7, 25000 Sombor

14. Josif [olak,

M. Vasiqevi}a 10, 25000 Sombor

15. ^eda Martono{ki,

Dalmatinska 59, 25000 Sombor

497

16. Osnovna {kola Laza Kosti},

Kraqa Petra I 56, 25282 Gakovo

17. Du{anka Ogar,

A. [anti}a 18, 25284 Stani{i}

18. Srpska Pravoslavna

Crkvena Op{tina Sombor,

06.11.2009.

06.11.2009.

10.11.2009.

10.11.2009.

11.11.2009.

12.11.2009.

12.11.2009.

12.11.2009.

12.11.2009.

13.11.2009.

16.11.2009.

17.11.2009.

18.11.2009.

23.11.2009.

25.11.2009.

26.11.2009.

27.11.2009.

01.12.2009.

02.12.2009.

Veqka Petrovi}a 1, 25000 Sombor

19. Tode Mileti},

Kraqa Petra I 50, 25282 Gakovo

20. Du{an Petrovi},

Ul. B. Krsmanovi}a 12/2, 32250 Para}in

21. Ivan Evti},

Sewak 26, 14000 Vaqevo

22. Milorad Evti},

Sewak 26, 14000 Vaqevo

23. Udru`ewe p~elara Nukleus,

Sewak 26, 14000 Vaqevo

24. Radislav Baj~ev,

Lova~ka 1, 25000 Sombor

25. Dragoslav Dugali},

Ul. Makedonska 19, 36000 Kraqevo

26. Radomir Du~i},

Partizanska 68, 22400 Ruma

27. Petar Savi},

Nikole Tesle 7, 25000 Sombor

28. Slobodan Lukovi},

Ul. Venijamina Marinkovi}a br. 62
32250 Ivawica

29. Mile Basta

Lova~ka 9, 25260 Apatin

30. Jovan Vuleti},

Augusta [enoe 6, 11000 Beograd

31. Milomir Jevti},

Marenovo, 37357 Pade`

32. Tomislav Petrovi},

Pan~i}eva 13, 14220 Lazarevac

33. Zoltan Terek,

Bolmanska 53, 24323 Feketi}

34. Milan Mijailovi},

[aba~ka 57, 15232 Varna (kod [apca)

498

35. Tatjana Mrdak,

@. Zrewanina 113, 25223 Sivac

36. Stanko Golubovi},

Tr{ova 76, 25223 Sivac

37. P~elarsko dru{tvo Sivac,

Omladinska 8, 25223 Sivac

38. Petar Terzi},

S. Sremca 10/9,
24400 Senta

39. Savi} Aleksandar,

Potez Spomen park 78,
32000 ^a~ak

40. Miroslav Kobiqski,

Vaqevska 11, 25000 Sombor

41. Milan i Ana Bibi}, Zagreb,

(Sr|o Rai~, Igwata Jova 37,
11000 Beograd)

42. Spasoje Jovi},

Miro~, 19220 Dowi Milanovac

43. @ivoslav Stojanovi},

Evropska 4, 24413 Pali}

44. Bogomir Aleksi},

Branka Krsmanovi}a 5,
37210 ]i}evac

45. Sindikat Nezavisnost

RJ PS Sombor,
Venac vojvode Stepe Stepanovi}a 32,
25000 Sombor

46. Sindikat PTT RJ PS Sombor,

Venac vojvode Stepe Stepanovi}a 32,
25000 Sombor

47. Dragan Stanti},

Hrastova 42, 24000 Subotica

48. Dragoslav Bugarski,

Ulica Omladinska 35,
21226 Ba~ko Petrovo Selo

49. Milan Stepanovi},

M. Proti}a 33, 25000 Sombor

50. Milo{ Milosavqevi},

Ul. Prvog maja 2/2,
36344 Baqevac na Ibru

04.12.2009.

04.12.2009.

09.12.2009.

09.12.2009.

10.12.2009.

10.12.2009.

11.12.2009.

21.12.2009.

06.01.2010.

11.01.2010.

14.01.2010.

19.01.2010.

19.01.2010.

22.01.2010.

02.02.2010.

03.02. 2010.

499

03.02.2010.

04.02.2010.

04.02.2010.

04.02.2010.

04.02.2010.

04.02.2010.

57. Udru`ewe p~elara

04.02.2010.
op{tine Koceqeva, 15220 Koceqeva
58. Vesna Dini},
04.02.2010.

04.02.2010.

05.02.2010.

05.02.2010.

08.02.2010.

08.02.2010.

08.02.2010.

51. Danica Markovi},

Ul. Svetog Save 17, 25255 Karavukovo

52. Vladimir Todorovi},

protojerej-stavrofor,
Varna bb, 15232 Varna (kod [apca)

53. Dragi{a Milovanovi},

protojerej-stavrofor,
Kara|or|eva 1, 15358 Badovinci

54. Rajko ^oli}, protojerej,

Svetog Save 41, 15225 Vladimirci

55. Sve{teni~ko-mona{ko
dru{tvo p~elara Eparhije {aba~ke,
15232 Varna (kod [apca)

56. Veroqub Umeqi},

profesionalni p~elar,
^ede Dulejanovi}a 33,
34000 Kragujevac (www.umeljic.com)

S. Repince 90, 17510 Vladi~in Han

59. Strahiwa Lu~i},

Dalmatinska 8, 25000 Sombor

60. @arko @ivanovi},

(Muzej p~elarstva),
Mitropolita Stratimirovi}a 86,
21205 Sremski Karlovci
(Gospodin @arko @ivanovi} je unuk
znamenitog srpskog p~elara Jovana @ivanovi}a)

61. Republi~ki zavod zdravstvenog

osigurawa - Filijala za

Zapadno-ba~ki okrug, Venac vojvode

S. Stepanovi}a 18, 25000 Sombor

62. \or|e J. Jawatovi},

Milana Simovi}a 2/15,
21000 Novi Sad

63. Dragan Dedi}, (SINUS),

Apatinski put 53, 25000 Sombor

64. Goran Zeli}, dipl. pravnik,

Ul. Ivana Par~eti}a br. 2,
25000 Sombor

500

08.02.2010.

08.02.2010.

10.02.2010.

10.02.2010.

10.02.2010.

12.02.2010.

12.02.2010.

72. ZLATNA P^ELA&RIOS,

17.02.2010.

73. Goran Stanojevi},

17.02.2010.

17.02.2010.

17.02.2010.

17.02.2010.

65. Vjera Lu~i},

I. Vu~eti}a 7, 21000 Novi Sad

66. Sindikat PTT Srbije,

Kosovska 47, 11000 BEOGRAD

67. Sveto Stevanovi},

Ul. Dr V. Marinkovi}a 16A/4,
31000 U`ice

68. Mom~ilo Lazi},

Jorgovanska 19, 25000 Sombor

69. Srpska ~itaonica

Laza Kosti},
^itaoni~ka 1, 25000 Sombor

70. Qubomir Maksimovi},

Kwaza Milo{a 67,
34300 Aran|elovac

71. Tihomir Milo{evi},

Nikole Kopernika 45/13
18000 NI[
Kara|or|eva br. 2,
34210 Ra~a Kragujeva~ka

nastavnik prakti~ne nastave,

Kraqa Petra I br. 30,
11420 Smederevska Palanka

74. Ratko Jokovi},

Nikole Tesle br. 8,
32240 Lu~ani

75. Damwan Da~o Dramli},

Ul. 4. decembra br. 11,
32240 Lu~ani

76. Milica Mladenovi},

Gostivarska br. 50,
11010 Beograd (Vo`dovac)

501

PS
Veoma smo zahvalni prenumerantima i pokroviteqima
ove na{e najstarije p~elarske kwige, koji su doprineli wenom
ponovnom pojavqivawu nakon 200 godina - na slavenosrpskom
i srpskom jeziku. Da ne bi wih ne bismo stigli dovde. Veliko
delo somborskog prote i prosvetiteqa Avrama Maksimovi}a,
sa zna~ajnim prire|iva~kim poslom koceqeva~kog prote
Milo{a Antoni}a i sa blagoslovom Episkopa {aba~kog
Gospodina Lavrentija, iza{lo je na veliku godi{wicu u
specijalnom fototipskom izdawu na 500 strana i sa bibli
ografskim brojem od 101 primerka. Nema tu {ta mnogo da se
pri~a: I ovaj tira` je odraz sveukupnog odnosa prema kwizi.
Ali, svakako, ne kao utehu nego kao ~iwenicu ka`emo i
slede}e: Vlasnik svoga primerka ove vredne kwige ima}e
odli~nog savetnika za poslove oko vrednih p~ela i dragocenog
svedoka prohujalih vremena i obi~aja. (Velike probleme koje
smo imali da identifikujemo adrese prenumeranata date na
{turim i nepotpunim izvodima sa uplatnica boqe da ne
obrazla`emo). U {irewu dobrih misli: Nadamo se da }ete
ovo zanimqivo delo rado ~itati i u rukama prevrtati.
Dajemo ga i u PDF-u na INTERNETU, da ga i tako, u skladu
sa savremenim dobom, ~itate (preko INTERNETA svi Srbi
sveta, i svi koji znaju srpski jezik) i da ga, ukoliko `elite,
besplatno od{tampate za svoju biblioteku ili da ga pok
lonite dragom vam prijatequ.
Adresa je: www.pcelarm.com
S po{tovawem,
urednik Blagoje Svrkota

SADR@AJ
PREDGOVOR
Faksimili naslovnih strana
P~elara i Novog p~elara (1810)
Milo{ Antoni}
Avram Maksimovi}
P^ELAR
NOVI P^ELAR
Sadr`aj
Deo prvi
Deo drugi
GG PRENUMERANTI
PRENUMERANTI (pretplatnici 2010.)

5
13
14
15
16
28
40
56
208
450
497

503

Avram Maksimovi}
P^ELAR-NOVI P^ELAR
Priredio
Milo{ Antoni}
Glavni i odgovorni urednik
Blagoje Svrkota
Kompjuterska obrada,
priprema i prelom
Mi{a Nemet
Lektor i korektor
Slobodanka Suvajxi}
Tehni~ki urednik
Stevan Gajzer
Tehni~ki sekretar
Slavica Bubalo
(025/ 772-506)
[tampa
Birograf Apatin
La|arska 65
www.birograf.com
birograf@Eunet.rs
Tira`
101 primerak
Sombor-Apatin
2010.
504

CIP
,
638.1
,
: : 1810-2010 / ;
. - 1. . - : ,
2010 ( : ). - 507 . : . ; 21 cm
101.

ISBN 978-86-85531-13-2
)

COBISS.SR-ID
249255687
ISBN
i CIP

505

506

507