GRAEVINSKI FAKULTET U BEOGRADU

ODSEK ZA MENADMENT, TEHNOLOGIJU I INFORMATIKU

TEHNOLOGIJA GRAENJA
POMONI MATERIJALI ZA PRAENJE PREDAVANJA
VII. DEO
BETONSKI RADOVI

2008.

BETONSKI RADOVI
Istraivanjem prirodnih i proizvodnjom vetakih materijala ire se ovekove mogunosti u
pogledu izbora najpogodnijeg za oblikovanje konstrukcija ali e sigurno jo dosta dugo beton,
proizveden na mestu gradnje ili prefabrikovan, biti dominantan graditeljski materijal. Beton je
heterogeni viefazni materijal u obliku vetake stene koja se dobija povezivanjem razliitih
tipova agregata pomou cementne paste. U betonu agregat predstavlja linearno-elastinu a
cementna pasta visko-elastinu komponentu. Razliita mehanika svojstva vetake stene potiu
od promena u sastavu pomenutih komponenata a one se odraavaju i na zapreminsku masu
materijala pa prema tom kriterijumu razlikujemo 3 vrste betona:
a) laki beton

zapreminska masa 1800 kg/m3,

b) beton

zapreminska masa 2100 kg/m3 - 2500 kg/m3,

c) teki beton

zapreminska masa 2800 kg/m3.

U zavisnosti od kompozicije sastava meavine sve beton moe imati razliite konzistencije: od
krute do vrlo plastine i tene. Beton se moe proizvoditi na samom gradilitu ali i van njega pa
zatim transportovati do mesta ugraivanja. Za metod ugraivanja se moe usvojiti jedan od
desetak postupaka razliite efikasnosti a najmanje toliko vrsta zatite i negovanja betona stoji
inenjerima na raspolaganju.

Maina za spravljanje betona i kolica za transport iz 1908. godine

Imajui navedeno u vidu moemo se upitati odakle toliko interesovanje za materijal koji se izrauje sa tako raznovrsnom tehnologijom. Prednosti betona kao graevinskog materijala su brojne:
proizvodi se od jeftinih sirovina (agregata i vode) koje se ne moraju transformisati ni dugo
transportovati, mali je utroak energije za njegovo meanje, transport i ugraivanje a stepen
ekoloke sigurnosti od primenjene tehnologije je znaajno visok. Kraj dvadesetog veka ove
zahteve namee kao prioritetne ali se prilikom izbora materijala ne sme zanemariti vanost brzine
graenja kao vanog ekonomskog inioca.
S obzirom na to da beton, ugraen klasinom tehnologijom, zahteva relativno dug period nege to
se sve savremene tehnologije betonskih radova baziraju na unapreenjima koja skrauju vreme
spravljanja, transporta i ugraivanja i omoguavaju ranije dostizanje zahtevanih mehanikih
karakteristika. Njihov krajnji cilj je ostvarenje dugotrajnog materijala otpornog na brojne uticaje
koje moemo podeliti na grupe:
1. spoljni uticaji
a) klimatski uticaji,
zamrzavanje/odmrzavanje,
temperaturne varijacije,
varijacije vlanosti vazduha,
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

b) hemijski uticaji,
neorganske soli,
kiseline,
c) abrazivni uticaji
vetar,
voda,
saobraaj (u irem smislu "kretanje po betonu"),
2. unutranji uticaji
a) alkalno-silikatna reakcija,
b) zapreminske promene,
c) vodoprpustljivost i absorpcija.
Veina betonskih konstrukcija je izloena simultanom delovanju razliitih uticaja koji u toku
vremena menjaju intenzitet delovanja pa se pred inenjere postavlja pitanje projektovanja i
izvoenja betona dovoljno otpornog da u toku vremena uspeno ispunjava povereni zadatak.
Inenjrima (tehnolozima) stoje na raspolaganju etiri grupe akcija:
1. izabrati komponente betona odgovarajuih koliina i kvaliteta,
2. ostvariti visoku homogenost materijala koju odlikuje:
a) dobra obradljivost,
b) potpuna pomeanost sastojaka,
c) primeren nain transporta i izlivanja, i
d) odgovarajui metod ugraivanja.
3. formirati dobro obraen povrinski sloj u emu pomau:
a) pogodna oplata, i
b) kvalitetna dorada slabih mesta ili oteenja.
4. osigurati adekvatnu negu betona u toku sazrevanja obezbeenjem:
a) optimalne temperature, i
b) minimalnih gubitaka vlage.
Grupe akcija su navedene po redosledu izvoenja to samo naglaava vanost izbora kvalitetnih
sastojaka betonske meavine jer greke uinjene na poetku rada teko mogu biti otklonjene
kasnije iskazanim vetinama tehnologa. Na alost, ni izvoa ni investitor ne poklanjaju dovoljno
panje ovoj fazi rada ime otvaraju mogunosti za sporove u oblasti dokazivanja kvaliteta.
Uverenje u mo vlastitog znanja i iskustva moe obmanuti izvoaa i dovesti ga u situaciju da
snosi ogromne trokove rekonstrukcije tek zavrenog objekta, kao to uverenje da ga ugovorne
odredbe i penali dovoljno tite moe obmanuti investitora i naneti mu poslovne tete daleko vee
od vrednosti naplaene odtete (oprema u objektu zastareva, trite osvajaju drugi i sl.).
Izvoenje betonskih radova na licu mesta je, u manjoj ili veoj meri, prisutno pri izgradnji svih
objekata a sa stanovita sloenosti moguih tehnolokih reenja naroito je interesantna njihova
primena u oblasti visokogradnje gde je, pre svega usavravanjem sistema oplata, razvijena
posebna metoda industrijalizovane izgradnje.
Tenja da se radovi na jednom radilitu postepeno razvijaju da bi zatim, u jednom duem
periodu, imali visok intenzitet i postepeno se zavravali ima za posledicu pojavu nedovoljne
iskorienosti gradilita. U poetku tokovi materijala i radne snage nisu dovoljno organizaciono
povezani (period uhodavanja) da bi se pri kraju posla instalisani kapaciteti, zbog prestanka
mnogih aktivnosti, koristili na neekonomian nain. Prisustvo skupe opreme i mehanizacije
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

optereuje jedinine trokove veine pozicija rada pa se mora teiti skraenju ovih nedovoljno
produktivnih faza izgradnje objekta. Izvoa koji je primoran da ispotuje ugovoreni rok na zakanjenja izazvana konfuznim poetkom obino reaguje primenom skupih mera: produenim radom
koji je 20 - 30 % skuplji od redovnog rada i uveanim zahtevima u pogledu praktinih uinaka gde
usled prekoraenja normalnog intenziteta eksploatacije dolazi do uveanja trokova za opravke i
tekue odravanje. Da bi se na gradilitu pomenuti efekti umanjili treba obezbediti pravovremen i
po koliini adekvatan transport betona i kvalitetnu, industrijski obraenu oplatu i armaturu (sve je
vea primena armaturnih mrea). Ako se izuzmu gubici usled rastura ili predoziranja graevinskih
materijala rad sa oplatom prua najvee mogunosti za unapreenje procesa graenja.
Neracionalnost korienja materijala posledica je i usvajanja ponekad neiskorienih preseka
nosaa iz konstruktivnih razloga (tipiziranje nosaa, arhitektonski uslovi i sl.). Ako se u ove razloge ne moe sumnjati (jer bi se time sumnjalo u strunost i dobronamernost projektanta) onda
je zauujue kako se malo panje poklanja injenici da ak i male nekorektnosti u toku dimenzionisanja konstrukcije mogu eliminisati iz primene neki oplatni sistem. Ukupna vrednost svih planova izvoenja radova i planova oplate iznosi samo oko 0,25 - 0,65% ukupne investicione
vrednosti objekta a kao posledicu moe doneti i desetostruko veu utedu sredstava.
Oblasti racionalizacije su:
1. Minimizacija vremena izvoenja betonskih adova a time i znaajno skraenje trajanja
projekta. Ovo donosi koristi i na konkretnom poslu i u smislu poveanja konkurentnosti
izvoaa na tritu rada.
2. Minimizacija obima ugraenog materijala koja je mogua samo doslednom primenom
kvalitetnog oplatnog sistema i racionalnim projektovanjem konstrukcije.
3. Efikasno korienje materijala i radne snage. Ulaganja u zaokruen program oplatnih
komponenti su minimalna u poreenju sa izdacima za analognu opremljenost u
uslovima arolikosti sistema. Kompletiran sistem se velikom frekvencijom primene
ubrzano otplauje omoguavajui svoje obnavljanje i inoviranje.
Sve to je ve na poetku realizacije projekta onemogueno ukoliko projektant nije imao za cilj minimizaciju trokova i vremena graenja, odnosno ukoliko
pri projektovanju nije vodio rauna o potpunom
uslaivanju proizvodnih procesa i tehnologija rada.
Doprinos izvoaa merama racionalizacije odnosi se
na oblast pravilnog izbora oplatnog sistema i na kvalitetno reavanje organizacionih tokova angao-vane
radne snage.
U prvom sluaju cena sistema ne sme biti kriterijum
pri izboru nego mogunost este i dugotrajne upotrebe uz minimalno angaovanje radne snage, jer
vai pravilo - "jeftina oplata je esto najskuplja".

Mala motorna mealica za beton i malter

(model koji se jo via na gradilitima)

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

Sa druge strane, eliminacijom neproizvodnog rada,

usklaivanjem i organizacijom radnih mesta moe
se utedeti 10 - 20% vrednosti ukupnih graevinskih
radova uz mogunost adekvatnog vrednovanja efikasnosti rada.

7. predavanje

5.1. OSOBINE KOMPONENATA BETONSKE MEAVINE

5.3. PROIZVODNJA BETONA
Potreba da se betonska meavina u relativno kratkom roku nakon spravljanja nae u oplati, ugraena
i zatiena, nagoni tehnologe da fazu proizvodnje i fazu transporta povezuju ostvarujui neophodan
kontinuitet rada. Proizvodnja meavine se u nekim sluajevima odvija u transportnim sredstvima a kod
kontinualne proizvodnje betona ima elemenata transporta meavine kroz sam bubanj mealice. Izbor
transportnog sredstva (auto-mealice) zavisi od poloaja i visine koa za prihvatanje i utovar sveeg
betona na fabrici betona. Sastav meavine i ritam rada betonare zavise od karakteristika transportnog
sredstva (koliko titi sve beton u toku transporta, koliko je sposobno da odri ciklinost utovara i
istovara materijala). Sve ovo govori u prilog injenici da su pomenute faze tehnolokog procesa deo
kompleksnog problema koji se ne sme jednostavno ralaniti i razmatrati kao niz zasebnih,
pojednostavljenih procesa.
Meanje komponenata betona u kontrolisanim uslovima ima za cilj dobijanje to potpunije
homogenizacije smese uz pravilno obavijanje zrna agregata cementnom pastom. Da bi se to ostvarilo
treba:
a) pre poetka rada pregledati mealicu i otkloniti (eventualne) nedostatke,
b) u prvom meungu dozirati prvo krupan agregat i vodu kako bi se pokvasila unutranjost
bubnja a zatim cement i sitan agregat u neto veoj koliini od potrebne (kako bi se
kompenzirali gubici nastali lepljenjem cementnog maltera za zidove mealice),
c) materijale (komponente) unositi u bubanj mealoce simultano ili sukcesivno jedan za
drugim,
d) doziranje podesiti tako da se ne prekorai kapacitet bubnja mealice,
e) rotacije bubnja vriti propisanom brzinom i propisano vreme sve do postizanja uniformnog
izgleda i boje svee betonske mase,
f) prazniti mealicu odjednom (viekratno odlivanje meavine moe ugroziti homogenost).
Svea betonska masa ve nakon spravljanja pokazuje odreena svojstva kojima utie na ostale faze
proizvodnog procesa pa se esto postavljaju dva pitanja:
1. Koje su osobine betona vane sa stanovita efikasne i racionalne primene tehnoloke
opreme ?
2. Koja je od tih osobina najvanija za osiguranje kvaliteta ovrsle mase ?
Sa sigurnou se ne moe odgovoriti ni na jedno od njih jer gotovo sve osobine svee betonske mase
utiu na tehnologiju a samo neke utiu na vie faza proizvodnog procesa; ne uvek na isti nain i u istoj
meri. Inenjeri pokazuju najvee interesovanje za:
homogenost,
obradljivost,
segregaciju,
vreme vezivanja,
temperaturu,
sadraj pora,
izdvajanje vode,
ali se moe rei da je radnicima obradljivost sveeg betona kljuna za ostvarenje planiranih rezultata
rada. Uz ovu osobinu ide i odrednica o "dobroj", odnosno "looj" konzistenciji. ta je konzistencija ?
Prema jednoj od definicija to je "stanje sveeg betona koje se odreuje empirijskim metodama
ispitivanja obradljivosti", prema drugoj "reoloka karakteristika plastinih i kvaziplastinih meavina
koja se menja sa promenom koliine vode", a prema treoj "svojstvo materijala kojim se on odupire
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

trajnom menjanju oblika". Bilo kako da definiemo konzistenciju ona je pre svega funkcija koliine
vode i cementa, onih inilaca koji podmazivanjem kontaktnih povrina estica agregata smanjuju
njihovo trenje i olakavaju njihovo kretanje i dovoenje u poloaj najmanje potencijalne energije.
Sline efekte donosi uvueni vazduh ukoliko se komponentama meavine pridrui neki aerant.
Viskoznost meavine se menja i pod uticajem promena sadraja sitnih estica koje vezuju deo vode
unete u meavinu i time poveavaju adheziju u sveoj betonskoj masi ali se unutranje sile
savladavaju pod dejstvom indukovanih vibracija jer je svei beton tiksotropan materijal. Da bi beton
dobio eljenu obradljivost moe se, u ogranienoj meri, varirati odnos koliine vode i cementa jer mala
koliina vode (v/c 0,20 - 0,25) moe dati vrlo krutu i teko obradljivu meavinu koja nakon ovravanja ostaje vrlo porozna i male vrstoe na pritisak, a velika koliina vode (v/c 0,70 - 0,75) oduzima meavini homogenost jer nastaje segregacija agregata i cementne paste. Ukoliko se eli zadrati odreena konzistencija uz smanjivanje v/c odnosa neminovno je poveavanje utroka cementa, a
eventualna tednja cementa neposredno utie na slabljenje unutanjih veza i pad krajnje vrstoe
betona. Kako u takvim uslovima inenjer (tehnolog) moe odrediti optimalnu koliinu cementa?

Ispitivanje konzistencije betona merenjem sleganja

Za spravljanje dobre meavine eljene plastine konzistencije odnos vode i cementa treba da bude u
intervalu 0,35 - 0,55 pri emu je kod obinog etvorofrakcijskog betona (Dmax = 32 mm) koliina vode
u granicama 100 - 200 l a koliina cementa je minimalno 300 kg. Nemogunost jednoznanog
odreivanja sastava meavine za eljenu konzistenciju namee obavezu eksperimentalne provere
kvaliteta sveeg betona. Za kontrolu na gradilitu je najjednostavniji postupak sa primenom
Abramsovog konusnog limenog kalupa u koji se beton (JUS U.M8.050) ugrauje u tri sloja zbijanjem
elinom ipkom (slika).

Opis konzistencije

Kruta

Slabo
plastina

Plastina

Tekua
(itka)

Sleganje konusa (cm)

2-5

6 - 10

11 - 18

Nakon zavretka zbijanja poslednjeg sloja treba saekati 30 sec i paljivo podii kalup ostavljajui
beton bez bone podrke. Pod uticajem teine on e doiveti sleganje (engl. slump) koje se moe
izmeriti u odnosu na skalu urezanu na spoljnu povrinu kalupa. Veliina tako dobijenog sleganja je
mera konzistencije sveeg betona (tabela 5.2). Za mrave betone ova metoda nije dovoljno pouzdana
pa se obino koristi Vebe-metoda (JUS U.M8.054). Potreba da se na gradilitu ostvari veliki uinak
tera tehnologe da primenjuju pumpe za beton kao sredstva za brz transport meavine od automiksera do same oplate. Takav pristup zahteva plastine i tene meavine za koje je metoda
rasprostiranja (JUS U.M8.052) pouzdano sredstvo u kontroli konzistencije.

Opis konzistencije

Kruta

Mera zbijanja

1,25

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

Slabo
plastina

Plastina

1,11 - 1,24 1,04 - 1,10

Tekua
(itka)
1,03
7. predavanje

Koeficijent zbijanja

0,80

0,90 - 0,81 0,91 - 0,96

0,97

Obzirom na injenicu da se beton danas samo izuzetno ne ugrauje vibriranjem za utvrivanje

konzistencije betona koji e u oplatu biti ugraen dejstvom vetaki pobuenih vibracija preporuuje
se metoda sleganja betona vibriranjem poznata i kao metoda zbijanja (JUS U.M8.056) po kojoj se
beton na odreeni (standardizovan) nain ugrauje u metalni kalup dimenzija 20/20/40 a zatim se
beton u kalupu vibrira na tehnoloki isti nain (istim vibratorom i sa istim trajanjem obrade) na koji i
onaj u konstrukciji. Meru zbijanja predstavlja odnos visine kalupa (40 cm) i visine betona nakon
zavrenog ugraivanja a koeficijent zbijanja ima recipronu vrednost u odnosu na meru zbijanja
(tabela 5.3).

5.3.4. TEHNOLOGIJA SPRAVLJANJA BETONA

Primena betona kao graevinskog materijala traje dovoljno dugo da bi se (verovatno) sa sigurnou
moglo rei ta treba uraditi tokom njegove izrade kako bi se dobio trajan vetaki kamen, sposoban
da decenijama odoleva eksploatacionim optereenjima za koja je projektovan. Izgled objekata sa
betonskom konstrukcijom koji nas okruuju ne daje dovoljno osnova za zakljuak da se u tehnologiji
betona toliko odmaklo da bi se smelo zastati. Krivica za prsline u noseim elementima, koroziju
betona i armature i druge vidljive manifestacije nedovoljnog kvaliteta betonskih objekata se najee
pripisuje izvoaima radova, ali injenica je da se opisane i sline manifestacije nemara pojavljuju i na
objektima kod kojih su tehnike specifikacije i druga normativna akta bili striktno potovani. Graditelji
se, uglavnom, brane podacima o nekvalitetnom materijalu i uzroke svojih propusta trae u projektnoj
dokumentaciji, ali vreme i okruenje nameu sanaciju i objekata sa "istim" reenjima konstrukcijskih
problema. Javno mnjenje kao objanjenje nudi i odgovor po kome je to-tako-zato-to-nam-je-sve-tako
ali i ameriki inenjeri (esto pominjani kao etalon za kvalitetan rad) su se suoili sa ovim problemom i
12
pre deset godina zakljuili da bi za sanaciju svega to treba sanirati trebalo vie od 3,5 10 $.
Gde su glavni izvori tolikog broja greaka? Ko najee ini previde u toku rada?
Beton je materijal koji zahteva mnogo vie znanja i potovanja nego to mu se poklanja.
Jednostavnost postupka spravljanja meavine i dostupnost receptura tehnologiju izrade betona svode
u oima nedovoljno upuenih na - meanje sastojaka. O tome "kakvi su ti sastojci" i "kako ih meati"
ne vodi se dovoljno rauna. Stoga su proizvoai opreme za izradu svee betonske mase ovim pitanjima posvetili posebnu panju i ponudili pouzdanije sisteme za kontrolu kvaliteta meavine.

Standardna fabrika betona sa skreperom i zvezdom boksova za agregat

Da bi se dobio trajan beton kljuni parametar je konzistencija betona. Precizno doziranje sastojaka
se reava pravilnim odravanjem postrojenja i periodinom kalibracijom teinskih dozatora ali pritom
ostaje nepoznat podatak o vlanosti agregata koji je unet u bubanj mealice. Zbog velike specifine
povrine zrna agregat (najvie pesak) predstavlja potencijalnog nosioca toliko vode da se velika
varijacija konzistencije moe smatrati neminovnou ukoliko se doziranjem vode ne bi vrila korekcija
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

sastava meavine. Pokazano je da prosean radni ciklus fabrike betona traje 60 sekundi - suvie
kratko za klasina laboratorijska ispitivanja peska. Zato je razvijena familija sondi koje koriste efekat
elektroprovodnosti peska ili promene prilikom prolaska neutrona kroz vlane matrijale i mere vlanost
u rasponu do 20 % u odnosu na ukupnu masu agregata. One se instaliraju na ulaznom otvoru
mealice za prijem agregata ili na zid bunkera za agregat i na badarenoj skali daju podatke o
vlanosti materijala.
Podaci ne odgovaraju u potpunosti stvarnoj vlanosti jer se zahvatanjem agregata skreperskom
kaikom sa deponije unosi agregat iz slojeva razliite dubine (manje ili vie prosuen vetrom i
Suncem) ali su dovoljno tani da se izvri korekcija potrebne koliine vode koju treba ubrizgati u
mealicu. To se vri automatski zahvaljujui ureajima koji kalkuliu koliinu unete vlage, uporeuju je
sa potrebnom (projektovanom) i daju odgovarajuu informaciju ureaju za doziranje vode. Automatska
korekcija je mogua i za dve razliite vrste agregata (peska) a odvija se u toku doziranja agregata i ne
remeti tehnoloki proces.

Agregat se moe drati i u boksovima

Normalnim (standardnim) spravljanjem betona u ispravnoj mealici moemo da ostvarimo odreenu
vrstou betona samo pod uslovom da smo dobili homogenu smesu. Ukoliko produimo vreme
meanja vrstoa moe da se povea do izvesne granice. To poveanje treba pripisati boljem
usitnjavanju grudvica cementa nastalih usled dugog i neadekvatnog lagerovanja. Pri kraem vremenu
meanja nee se, eventualne, grudvice dovoljno usitniti pa nee ni sve estice cementa biti obuhvaene procesom hidratacije. Meutim, ako se eli radikalan efekat poveanja vrstoe betona mora se
ii na primenu cemenata sa sitnijim zrnima, tj. finije mlevenih cemenata. Rane vrstoe visokovrednih
cemenata zasnivaju se na veoj finoi mlevenja u odnosu na normalne cemente. Produenjem
vremena meanja betona, kao i poveanjem intenziteta meanja ostvaruje se, u meri zavisnoj od
vodocementnog faktora i prirode agregata, i usitnjavanje zrna cementa usled trenja o zrna agregata.
Proces meanja moemo, po analogiji, smatrati vrstom mlevenja pri kome ulogu kugli u mlinovima za
mlevenje cementa imaju zrna agregata pa se energija uloena u meanje prenosi sa zrna agregata na
estice cementa. Specifina energija meanja moe se poveati poveanjem brzine (intenziteta)
meanja ili promenom konzistencije betona (prema provedenim opitima vee intenziviranje procesa se
postie na meavinama sa niim dozaama cementa). Zavisnost izmeu utroka energije, specifine
energije meanja i vremena trajanja meanja je takva da isti efekat meanja moemo postii
meanjem u trajanju od 1 minuta sa utrokom specifine energije od 2,5 kW/kN materijala kao i meanjem u trajanju od 2,5 minuta i energijom od 1,0 kW/kN. Upravo je ta injenica navela proizvoae
mealica na dalji razvoj koji je rezultirao:
a) konstrukcijom prinudnih mealica sa poveanim brojem lopatica, poveanjem broja njihovih
obrtaja i poveanjem instalisane snage mealice, i
b) konstruisanjem mealica za intenzivno meanje sa vrtlonicima koji spravljaju meavinu 2 3 puta bre od klasinih mealica.
Poveanje kvaliteta betona usled intenzivnog meanja moe se objasniti time to se sloj gela koji
obavija estice cementa usled intenzivnih udara estica ljuti delimino ili potpuno. Na taj nain je
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

omogueno da nova, osloboena povrina cementa doe u kontakt sa vodom ime se proces
hidratacije intenzivira. Skidanjem sloja gela suspenzija se obogauje njihovim esticama a cementno
testo postaje gue i lepljivije. Uz to se poveava i temperatura betonske mase (brzinom od oko 6
o
C/h). Upravo to skidanje opne gela odgovara opisanom mlevenju cementnih estica koje postaju
finije pa omoguavaju postizanje veih ranih vrstoa. U cilju maksimalnog intenziviranja meanja
primenjuju se specijalne lopatice sa velikim brojem obrtaja koje se obru nezavisno od sistema
lopatica za prinudno meanje. One imaju naziv virbla i omoguavaju vrtlono meanje jer usmeravaju
kretanje svee betonske meavine suprotno dejstvu primarnih lopatica i izazivaju intenzivno sudaranje
estica cementa i agregata. Ako se uporedi efekat poveanja vrstoe betona usled poveanog broja
obrtaja i primene vrtlonika moe se zakljuiti da su dobijene vrstoe u sledeim (priblinim)
odnosima:
1. za normalno meanje betona (etalon)

vrstoa 100 %

2. za meanje sa uveanim brojem obrtaja

vrstoa 115 %

3. za vrtlono meanje

vrstoa 143 %.

Precizno doziranje sastojaka i kvalitetna homogenizacija meavine bi trebali biti garanti za dobijanje
svee mase eljene gustine ali se pokazuje da ni vizualna kontrola izgleda mase od strane iskusnog
operatera ne eliminie greke u radu. Jedini pouzdan nain da se proveri konzistencija meavine je
da se utvrdi njeno stanje dok je jo u mealici. Prvi indikator da stanje ne odgovara eljenom je potronja energije u toku meanja jer krue meavine daju vei otpor od plastinih pa se oitavanjem
potronje utroka energije (angaovane snage) moe dobiti gruba slika o konzistenciji. Puno precizniji
je postupak automatskog merenja elektro-otpora sadraja mealice, tj. sveeg betona, jer meavina
predstavlja dinamian elektrolit u kome, u periodu spravljanja meavine, procesi ipak nisu toliko burni
da bi uticali na pouzdanost merenja.
Problem sa agregatom i vlagom nije samo u tome to se ne zna koliko vode agregat nosi "na sebi"
nego koliko ga ima "u sebi". Pokazano je da porozan agregat moe upiti veliku koliinu unete vode i
ostaviti cement bez mogunosti da do kraja izvri proces hidratacije. Ukoliko se doziranjem, na raun
poroznosti, unese neto vie vode moe doi do neeljene promene konzistencije - jer poroznost
agregata varira. Ukoliko bi se doziranje usporilo u meri neophodnoj da se promena konzistencije izvri
i stepen promene stanja konstatuje moglo bi se desiti da izrada meavine potraje nekoliko minuta a
time bi teorijski kapacitet velikih postrojenja bio sveden na nivo mealica sa manualnim punjenjem.
Tehnolozi su opisane probleme reili na taj nain to su mikroprocesorsku opremu za registrovanje
promena konzistencije povezali sa impulsnim generatorom koji dozira i meri koliinu unete vode. Na
taj nain se obezbeuje da agregat i cement ravnomerno dobijaju vodu tokom veeg dela intervala
meanja sastojaka ime se automatskoj opremi za kontrolu konzistencije (meri promenu otpora
izmeu elektrode u zidu mealice i elektrode u lopatici mealice) dozvoljava da meavinu dovede do
projektovanog stepena plastinosti. Kao i veina druge opreme zasnovane na mikroprocesorima i
opisana oprema ima mogunost memorisanja nekoliko desetina recepata za izradu svee betonske
mase pa se iz fabrike betona materijal uvek moe isporuiti sa projektovanom konzistencijom.

5.4. TRANSPORT BETONA

Sa pojavom fabrika betona javila se i potreba za transportovanjem sveeg betona na vea rastojanja tzv. spoljni transport betona. Pomenuta potreba je realizovana na efikasan nain tek nakon
proizvodnje savremenih transportnih sredstava koja mogu dopremiti vee koliine betona. Ovaj vid
transporta usavren je sa pojavom specijalnih dodataka retardera koji, iako u malim koliinama (0,1 %
od teine cementa), uspeno usporavaju proces vezivanja i omoguavaju ouvanje obradljivosti
znatno due nego ranije. Ovo je izuzetno vano jer je svei beton esto roba proizvedena u
industrijskim uslovima, roba iji se kvalitet garantuje kupcu u trenutku primopredaje.
Poznato je da proces vezivanja moe biti samo delimino odloen to vreme od trenutka doziranja i
poetka meanja do trenutka ugradnje u pripremljenu oplatu postavlja strogi uslov ogranienja. Iako
su danas transportne brzine vozila auto mealica velike zbog kvalitetnih puteva i velike pogonske
snage motora nije preporuljivo dopremati beton sa daljine vee od 15 - 20 km. Proizvesti kvalitetan,
sve beton znai i pripremiti ga da u toku transporta i manipulacije odri eljeni stepen obradljivosti.
Prilikom projektovanja betona treba stoga voditi rauna o sledeim odlikama transporta:
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

1. temperatura spravljenog betona (tbp) mora biti takva da u toku transporta ne pree
doputene granice,
2. u toku meanja betona krupnije frakcije ne smeju da mrve sitnije i time menjaju
granulometrijski sastav agregata,
3. mora se ostvariti neto vei v/c faktor od uobiajenog,
4. moe doi do segregacije betona,
5. nezi betona se mora posvetiti vie panje jer se u toku transporta (koji u nekim sluajevima
moe trajati vie od 1 sata) deo vode gubi isparavanjem a zabranjeno je nekontrolisano
dolivanje vode iz rezervoara na mealici (izmene konzistencije mora izvesti struno lice).
Izbor naina transporta betona s mora izvriti u najranijoj fazi projektovanja organizacije radova jer
prostorom koji angauje i vremenom realizacije utie na usvajanje komponenata ostalih proizvodnih
procesa koje treba isplanirati.

Kapacitet i domet mobilnih pumpi za beton je sve vei

Transport je operacija u kojoj se (generalno posmatrano) ne utie aktivno na promenu obradljivosti
meavine ali, pod uticajem mikro-klimatskih uslova i uslova manipulacije i transporta, tokom vremena
do promena ipak dolazi. Na promene utiu svi pomenuti faktori ali da bi se lake kvantifikovale treba ih
posmatrati u svetlu uticaja parova promenljivih; na primer vremena transporta i koliine cementa u
meavini ili vremena transporta i vodo-cementnog faktora. Meavina sa velikim ueem cementa
skoro tri puta bre gubi obradljivost od mravih meavina, kao i da je meavina sa manje vode osetljivija od one koja je zasiena. Meavine koje su plastine pa prilikom ugraivanja malo menjaju svoju
zapreminu imaju manju osetljivost na trajanje transporta i manipulacije od krutih meavina. Pri analizi
tehnolokih parametara relevantnih za izbor naina transporta panju treba usredsrediti na:
ukupan obim betonskih radova koji se moraju izvesti,
dozvoljeno vreme izvrenja i (eventualne) vremenske rezerve,
konzistenciju koju beton mora imati u trenutku ugraivanja, i
koliinu radova koja se izvodi na pojedinim nivoima (kotama).
Veina objekata je prostorno organizovana na jedan od naina koji omoguava da ih svrstamo u
"nadzemne" ili "podzemne". Iako objekti visokogradnje imaju znaajan podzemni deo (podrumi,
garae, tehnike etae) ipak su najveim delom iznad zemlje a koliina betonskih radova po etaama
je preteno ujednaena. Ovo ne sme uticati na injenicu da inenjer sme usvojiti dve razliite vrste
maina: za podzemni deo graevine i za nadzemni deo. Izbor zavisi od obima radova i tehnikih
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

mogunosti kojima raspolae mainska baza izvoaa radova. Da bi se lake odluio za odreenu
vrstu transporta i spreio pojavu hladnih spojeva usled nekontrolisanih prekida potrebno je da inenjer
poznaje najvanije tehnoloke karakteristike sredstava za transport koja mu stoje na raspolaganju.
Beton proizveden u gradilinoj fabrici betona se u okviru gradilita moe transportovati: mikserima
(ako su transportne daljine vee) ali i kranovima sa korpama za beton, pumpama za beton,
transportnim trakama, punim transporterima i drugim pogodnim sredstvima.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

10

5.5. UGRAIVANJE BETONA

Ugraivanje betona je proces punjenja pripremljene oplate sveom betonskom masom, ispunjavanja
prostora oko armature i umetaka za ostavljanje otvora ili praznina u elementu, kao i zbijanja betonske
meavine primenom nekog od tehnikih sredstava. Neugraeni beton je smesa u kojoj postoje pore i
mehurii vazduha ija je eliminacija, usled trenja estica agregata, nemogua bez primene
mehanikih dejstava. Ranije je to dejstvo ostvarivano probadanjem mase metalnim ipkama ali se
danas taj nain zadrao uglavnom na pozicijama betonskih radova za koje se ne oekuje visok
kvalitet materijala (betoni do MB 20). U praksi se betonska masa iz mirovanja pokree indukovanim
vibracijama sa frekvencijom od 100 - 250 Hz, iz nje se istiskuje vazduh a zrna agregata razliitih veliina i oblika unutar svoje okoline zauzimaju stabilan poloaj.

5.5.1. PRIPREMA PODLOGE ZA BETON

Svea betonska masa se ugrauje uz ulivanje u prethodno montiranu oplatu ili se sipa na neku
podlogu (sloj zbijenog peska, ljunka ili mravog betona) i obrauje na nain propisan tehnikim
uslovima. Iako podne ploe mogu biti izvedene i bez podloge ona je uobiajena jer omoguava
postizanje ravnomerne debljine i krutosti ploe, tedi beton na mestima moguih udubljenja u podlozi i
daje istu osnovu koja spreava kontakt i meanje betona i zemljane osnove. Podloga moe biti od
betona niih marki ili sloja zbijenog peska i ljunka. Ukoliko je podloga od mravog betona MB 15
treba je pripremiti za prijem i povezivanje sa novom masom. To se obino radi zbijanjem i
rapavljenjem podloge u toku izrade i ravnomernim kvaenjem par sati pre nanoenja novog betona.
Ova poslednja faza je posebno vana ukoliko se radi o letnjim uslovima rada ili o podlozi koja je
izuzetno higroskopna.

Nasipanje materijala za izradu tampon sloja ispod stuba (zbijanje se vri vibro-abom)
U zimskim uslovima se podloga mora oistiti od tragova leda i zagrejati na nju poloena armatura
kako ne bi dolo do temperaturnog oka tople betonske meavine u kontaktu sa daleko hladnijom armaturom. Podloge u vidu tampon-sloja peska ili ljunka se rade kvalitetnim zbijanjem materijala u
slojevima debljine do 10 cm. Ukoliko se, zbog tehnikih razloga, mora izvesti deblji sloj podloge
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

11

njegova izrada se vri u slojevima od 10 cm. Loa priprema podloge moe biti uzrok pojave prslina u
podnim ploama a najei oblici greaka u radu su:
1. loa zbijenost podloge,
2. ispod podloge postoje zone razliite nosivosti, i
3. podloga lei na ekspanzivnom materijalu.
Uzroci mogu biti otklonjeni preciznim iskopom koji ostavlja materijal ispod podloge u prirodno
zbijenom stanju a ako to nije mogue zbog potrebe mestiminih dubljih iskopa radi vaenja panjeva i
delova starih fundamenata ta mesta treba ugraditi do tehniki mogue zbijenosti: u slojevima, uz
adekvatno kvaenje i kontrolu zbijenosti. Preko podloge treba postaviti sloj iroke PVC trake u cilju
obezbeenja minimalnog trenja izmeu podloge betonske ploe a time se obezbeuje i zadravanje
cementne paste donjeg sloja ploe koji bi se mogao iscediti u poroznu podlogu.
Postupak ugraivanja se mora uskladiti sa vrstom elementa koji se betonira i tehnikim zahtevima koji
vae za tu vrstu. Masivni elementi se dele na blokove i betoniraju tako da im povrina osnove ne
prelazi 50 - 60 m2 a visina 4 - 5 m. Grede i ploe sitnorebrastih konstrukcija se izvode istovremeno a
ploe podova i betonskih podloga se dele u trake irine 3 - 4 m i polja duine 6 - 8 m i betoniraju
naizmenino. Pritom se, izmeu parova traka, ostavljaju dilatacione spojnice a izmeu susednih polja
iste trake tzv. lane dilatacione spojnice (kontrakcione spojnice).

Pre betoniranja zidova u oplatu se postavljaju vodovi instalacija

Pre ugraivanja potrebno je detaljno proveriti kvalitet oplate a posebno posvetiti panja njenoj istoi,
zatvorenosti spojeva i ravnomernosti nanoenja zatitnog premaza. Suvine delove drvene grae,
starog betona, maltera i praine i druge predmete koji mogu ometati rad treba ukloniti runo ili
primenom komprimovanog vazduha. Kod izvoenja temeljnih greda est je sluaj da se gromobranska
instalacija vezuje za glavnu armaturu pa, pored navedenog, moramo proveriti i kvalitet takvih veza,
poloaj juvidur cevi za prolaz elektro - instalacija u zidovima i meuspratnoj konstrukciji i naravno u
okviru prijema armature ustanoviti da li:
1. koliina montirane armature,
2. raspored po zonama i to po visini preseka i po duini i irini nosaa,
3. veze podune i poprene armature, i
4. visina i stabilnost distancera
koji treba da obezbede projektovanu debljinu zatitnog sloja, odgovaraju projektom zadatim
veliinama.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

12

5.5.2. POSTUPAK U TOKU UGRAIVANJA BETONA

Poetak betoniranja se vri ispunjavanjem krajeva horizontalnog elementa, ako je on linijski, odnosno
uglova ako ima povrinsku formu a zatim se napreduje ka sredini nosaa. Raspodeljivanje sveeg
betona treba vriti u horizontalnim slojevima ravnomerne debljine (za uske elemente) ili u trakama
koje imaju zone preklapanja (kod povrinskih nosaa) a debljina sloja se utvruje u zavisnosti od moi
sredstava kojima se beton ugrauje - u visokogradnji obino 30 cm (najvie 50 cm) a kod izrade
masivnih elemenata obino oko 50 cm. Uslov je nastao zbog injenice da debeo nadsloj svee mase
onemoguava izlaenje vazduha sa dna obraivanog sloja, kao i da se pozitivno dejstvo teine
nadsloja na opisano istiskivanje pora moe oekivati samo ako sloj ima potrebnu debljinu.
Ugraivanje betona u zidove treba da se odvija na nekoliko taaka
meusobno udaljenih 2 - 3 m na kojima e se beton izruivati i uz
minimum razastiranja ugraivati u slojevima 30 - 40 cm.
Zbog sporog vezivanja sveeg betona mogu se prilikom vibriranja
javiti velike sile pritiska na donje delove oplate. Veina zidova u
visokogradnji ima visinu do 3 m i mogu se betonirati u jednom ciklusu ali je i kod njih, u sluaju vrlo brzog ritma rada, preporuljivo
krae odmaranje posle 4 - 5 ugraenih slojeva. Pauza ne sme
uticati na stvaranje hladne spojnice slojeva.

Beton se doprema i mikserima

Za zidove vie od 3 m treba oplatu pripremiti tako da je sa jedne

strane u potpunosti montirana (kao i kompletna armatura zida) i da
je na drugoj strani prisutan donji segment oplate (50 - 60% visine
zida). Time se smanjuje visina pada betona i segregacija usled sudara mlaza sa oplatom i armaturom a olakava pristup pervibratora
mestu ugradnje. Ovo je posebno vano za tanke zidove (d < 15 cm)
ali i kod debljih igra znaajnu ulogu jer montaa gornjeg dela oplate
daje pomenutu pauzu za poetno vezivanje betona.

Odreeni procesi, koji se javljaju u toku ovravanja a imaju vremenski karakter, nameu odreenu
vremensku razliku izmeu betoniranja vertikalnih elemenata (zidova i stubova) i horizontalnih delova
konstrukcije (greda i ploa). Ukoliko se ne ostavi da beton ugraen u vertikalne elemente dovoljno
ovrsne i pod dejstvom procesa skupljanja slegne moe se oekivati pojava prslina u zoni njihove
veze sa horizontalnim nosaima pa se preporuuje pauza od nekoliko sati, jo bolje pauza od jedne
smene a najbolje je ukoliko beton stubova i zidova, u trenutku ugraivanja nastavka konstrukcije, ima
starost od najmanje 24 sata. Ukoliko stubovi imaju vute ili kapitele tada se ovi elementi imaju
betonirati zajedno sa narednim, horizontalnim delom konstrukcije: gredom, odnosno ploom.
Svea betonska masa se izabranim transportnim sredstvom
doprema do mesta ugraivanja pa treba nastojati da se izruuje
direktno u oplatu ili u njenu neposrednu blizinu. Svako
preruivanje i uvoenje nove faze transporta pospe-uje segregaciju meavine i vodi ka padu mehanikih karakteristika
ovrsle mase.
Rad na mestu ugraivanja mora biti organizovan tako da se
nova koliina izliva neposredno do, a delimino i preko,
prethodno ugraene mase kako bi se izbeglo nepotrebno runo
razastiranje koje povlaenjem smese preko armature stvara
segregirane zone betona.
Runo pomeranje se dozvoljava samo kao deo obrade manje
pristupani mesta oko sloenijih delova oplate ili oplatnih umetaka za formiranje otvora u betonskom elementu.
Prilikom izruivanja betona na gomilu ili u oplatu moe doi do
segregacije mase ukoliko se dozvoli pad mlaza vei od 75 - 100
cm. Ukoliko zbog prisustva velikih armaturnih sklopova ili
nezgodne konfiguracije montirane oplate nije mogue dovesti
sud sa betonom ili crevo pumpe za beton do blizine mesta
ugradnje tada ovu razliku treba premostiti limenim ili drvenim
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

Stubovi se betoniraju i kranom

7. predavanje

13

koritom pod adekvatnim nagibom i usmerivaima (reduktorima)

betonskog mlaza u vidu oblikovanih gumenih zastora. Iako se primenom pumpi za beton, savitljivim
gumenim krajem betonovoda, masa dovodi do mesta ugradnje kod tankih zidova (d < 15 cm)
manipulacija je oteana. Kako takve elemente armatura gusto proima to se mlaz svee meavine, pri
brzini od oko 2 m/sec, sudara sa reetkom i razdvaja na krupnu frakciju i betonski malter. Zato se
preporuuje primena sporijeg reima rada pumpe a u nekim sluajevima se u oplati mogu napraviti
privremeni otvori kroz koje e se beton i ulivati i ugraivati.
Da bi se prilikom ugraivanja novog sloja,
poloenog na dobro zbijeni prethodni sloj,
omoguilo pravilno prodiranje pervibratora
kroz zonu spojnice brzina rada mora biti
tako podeena da se ne dozvoli pojava
hla-dnih spojnica, odnosno zavretak
vezivanja prethodnog sloja dok novi nije
poloen. U toku ugraivanja se izdvaja viak vode iz meavine i zadrava na
povrini sloja, odnosno u uglovima i uz
ivice oplate. Ovaj viak treba runo ukloniti
kako bi se izbegla pojava slabijih mesta
nastalih nakon ovr-avanja u zonama iz
kojih je isparila ova voda. Praksa pokazuje
da se sa meavina-ma sklonim izdvajanju
vode mora raditi sporije ili, ako to nije
delotvorno, promenom sastava doi do
krue konzistencije. S obzi-rom na
redovnost pojave vode na povrini
elementa praktikuje se i nalivanje 2 - 3 cm
betona vie nego to je potrebno da bi se
kasnije, nakon poetnog vezivanja i izdvajanja vode, taj viak uklonio.
Pre ugraivanja treba obezbediti potreban broj rezervnih sredstava za ugraivanje kako bi se
pouzdanost procesa mogla drati na potrebnoj visini a jo u fazi prijema materijala iz transportnog
sredstva treba organizovati i izvesti vizualnu kontrolu dopremljene smese kao i redovno merenje
temperature vazduha i betona. Rezultati tih i svih ostalih merenja u toku prvih 15 dana ovravanja
se moraju uneti u graevinski dnevnik a za svaki mesec dana rada se daje tabelarni i grafiki pregled
prikupljenih rezultata.
Ukoliko se radi o izradi nosaa velikih raspona, odnosno nosaa za koje je izgraena specijalna skela,
potrebno je u toku rada vriti praenje sleganja skele i u sluaju opasnog odstupanja od projektovane
dinamike sleganja trenutno obustaviti radova i ukoloniti radnike sa skele.
U uslovima visokih temperatura i smanjene relativne vlanosti vazduha problem ouvanja obradljivosti
svee betonske mase postaje komplikovaniji zato to se veliki pad obradljivosti javlja ranije nego u
normalnim uslovima kada i 3-4 sata posle spravljanja moemo oblikovati beton. Stoga kod rada u
uslovima arkih klimatskih podruja treba biti posebno oprezan i obezbediti neto vie oplatnih
vibratora i pervibratora kao i odgovarajuu hladnu rezervu koja e pouzdanost ostvarenja projektovanih uinaka zadrati na eljenom nivou.
Brzo ugraivanje spravljene betonske mase nije specifinost rada u uslovima visokih temperatura ali
tada brzina rada dobija naglaen znaaj. Temperatura betona od gradiline fabrike betona do
pripremljene oplate neznatno raste jer su udaljenosti male ali su u sluaju primene betona spravljanog
u centralnoj fabrici transport auto - mealicama mora izvesti uz posebne zatitne mere. Fiksiranjem
sunerastog plata na omotau bubnja miksera i njegovim povremenim kvaenjem mogu se, usled
efekta evaporacije, umanjiti posledice due izloenosti Sunevim zracima.
Savremene oplate, dugim stajanjem na suncu u fazama ienja i pripreme za rad kao i montiranja
armature akumuliraju toplotu koja tetno deluje na sveu betonsku masu. Zato ih treba zatititi i
povremeno kvasiti, kako na deponiji tako i u fazi ovravanja betona, primenjujui po potrebi obloge
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

14

od jutanih i slinih materijala. Izuzetna vanost prvih nekoliko sati posle ugradnje zahteva i pomeranje
betonskih radova u none sate kada pomenuti tetni uticaji nemaju tako izraene efekte a proces
primarnog ovravanja protie u blaem temperaturnom reimu.
Za ostvarenje oekivanih rezultata je vano dosledno potovanje tehnikih specifikacija ali se i meu
zvaninim dokumentima te vrste mogu nai razliita tumaenja. Ameriki standard ASTM C94
propisuje da istovar i ugraivanje betona moraju biti izvreni najkasnije za 90 minuta nakon izrade
betonske meavine ili za vreme u toku koga bubanj auto-mealice ostvari 300 rotacija, pri emu je
merodavno krae od ovih vremena. U letnjim reimima rada se limit, iz tehnolokih razloga, mora spustiti na 60 ili ak 45 minuta a najea (zbog ugraene rezerve vremena) preporuena granica je 30
minuta.
Vreme transporta utie ne samo na gubljenje toplote ve i na ubrzano isparavanje vode iz zagrejane
betonske mase pa ga treba maksimalno skratiti. Neki istraivai za takve sluajeve daju praktina
uputstva jer konstatuju da se sa svakim satom odloenog ugraivanja gubi oko 4 cm visine sleganja
konusa pa u sluaju oekivanih zastoja preporuuje dodavanje one koliine vode koja e omoguiti
projektovanu konsistenciju u trenutku ugraivanja. Ovo uputstvo treba primiti sa izvesnom dozom
rezerve i, u sluaju primene, pratiti ga sa poveanom kontrolom jer viak vode na poetku meanja
sastojaka izaziva segregaciju meavine.
Pored opisanih "suvozemnih" postupaka postoji i tzv. podvodno betoniranje delova konstrukcija koje
se izvodi izlivanjem betonske mase na pripremljenu povrinu koja se nalazi nekoliko metara ispod
povrine vode. To je postupak kojim se eliminie potreba za radom u suvom tj. ograivanjem zone
rada i crpljenjem vode iz jame. Da bi se ogradio prostor i spreilo nekontrolisano razlivanje betona po
konturi eljenog oblika ovrslog betona treba poreati vree ispunjene betonom. Levkasta cev (150
za meavine sa Dmax 20 mm, 200 za meavine sa Dmax 40 mm) za transport betona se spusta u
vodu sve dok ne dodirne dno, u nju se stavlja ep od papira ili od jutane vree i zatim puni sveim,
betonom potrebne obradljivosti (sa cementom od najmanje 300 kg/m3). Beton klizi niz cev potiskujui
epom vodu do dna cevi a, kada se laganim izdizanjem dna cevi za 20 - 30 cm omogui isticanje
materijala, slobodno se izliva i rasprostire po ograenoj povrini.

5.5.3. METODE UGRAIVANJA BETONA

Izloeni principi rada i preporuke ne pruaju mogunost celovitog sagledavanja razliitih mogunosti
delovanja na sveu betonsku masu. Od izbora tehnologije ugraivanja u mnogome zavise mehanike
i ostale (fizike) karakteristike ovrslog betona. Postoji vie tipova obrade, a svakom tipu odgovara
beton drugaije kompozicije meavine. U praksi razlikujemo sledee metode:
1. ugraivanje pomou efekta smanjenja unutranjeg trenja, odnosno:
a) dinamiko delovanje
udarnim optereenjem, i
vibracionim optereenjem, i
2. ugraivanje apliciranjem spoljanjih sila, koje obuvata:
a) statiko delovanje:
sisajuim dejstvom, ili
valjanjem, ili
presovanjem,
b) dinamiko dejstvo:
nabijanjem, ili
centrifugalnim dejstvom.
i kombinacije ovih metoda dobijene superponiranjem vibracionog dejstva na smanjenje unutranjeg
trenja sa statikim spoljnim silama. Tehniki i tehnoloki zaokruene metode [205] su ugraivanje:
1. pervibriranjem betona,
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

15

2. povrinskim vibriranjem betona,

3. vakumiranjem betona,
4. vibropresovanjem betona,
5. centrifugiranjem betona, i
6. ekstrudiranjem betona.
Poslednje tri metode su primerenije industrijskim uslovima rada, t.j. prefabrikaciji elemenata, nego
radu na samom objektu pa su u ovoj tematskoj celini dati samo iri opisi metoda koje inenjerima stoje
na raspolaganju u gradilinim uslovima rada.

5.5.3.1. PERVIBRIRANJE BETONA

Vibriranje betona je danas uobiajen i iroko rasprostranjen postupak ugraivanja betonske mase.
Bazira se na aktiviranju sopstvenih vibracija estica meavine pomou ureaja koji nalee na povrinu
elementa. Vibratori rade na komprimovani vazduh ili elektrinu energiju tako to se pomou
ekscentrino postavljenog rotora pobuuju oscilovanje estica sredine u kojoj se nalaze.

Za efikasnost ugraivanja je vrlo vaan pravilan sastav betonske meavine. Iako se uspeno ugrauju
sve meavine iji je vodo-cementni odnos u intervalu 0,38 - 0,65 optimalna vrednost v/c odnosa je oko
0,50. Ogranienje je nametnuto krutou, odnosno nestabilnou meavine pa u radu treba paziti na
sledee sluajeve:
1. ukoliko telo vibratora pod dejstvom svoje teine i pobuenih vibracija ne tone sa lakoom u
neugraenu masu, ve je potrebno utiskivati iglu u nju, a prilikom izvlaenja igle ostaje
prostor koji okolna masa teko ili nikako ne ispunjava, tada se radi o krutoj meavini
nepogodnoj za rad,
2. ukoliko je meavina u toj meri zasiena vodom i sitnim esticama agregata da pod uticajem
pobuenih vibracija u okolini tela igle nastaje vidljiva segregacija zrna uz naglo izdvajanje
tene faze imamo sluaj nepravilno sastavljene meavine.
Frekvencija i amplituda oscilovanja sredstava i ureaja za ugraivanje se razlikuju od tipa do tipa i
nalaze se u odnosu koji zavisi od tehnikih mogunosti i konstrukcije vibro-sredstava. Poveanjem i
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

16

frekvencije i amplitude postie se poveanje centrifugalne sile ali to dovodi materijal ureaja za
vibriranje do zone velikih naprezanja i moe da stvara nepremostive tekoe pri konstruisanju
ureaja. Vibriranje svee mase je praeno pojavom usmerenog kretanja zrna agregata to stvara
segregaciju meavine pa se veliina amplitude i frekvencije, kao i trajanje obrade vibriranjem,
odreuju u zavisnosti od konzistencije betonske mase i krupnoe zrna.
Na veliinu amplitude i frekvencije u velikoj
meri utiu konzistencija mase i krupnoa
zrna od kojih, samim tim, zavisi i efikas-nost
ugraivanja.
Svaka veliina zrna agregata ima svoju optimalnu frekvenciju pa se za unapred odreenu granulometriju moe odrediti optimalna
frekvencija - i obruto. Kako je betonska meavina sastavljena od zrna razliite krupnoe to se danas problem optimalne amplitude, odnosno usklaivanja amplitude i veliine zrna, reava primenom polifrekventnih
vibracionih ureaja koji omoguavaju postupnu promenu trajanja vibriranja pri odabranim frekvencijama a zasnovani su na
pogonskom elektromotoru sa kliznim prstenovima putem kojih se vri regulacija parametara obrade.
Problem ravnomernog ugraivanja svee betonske mase prenoenjem vibracija estica kvalitetno
reavaju prenosni vibratori - pervibratori. To su metalni cilindri zaobljenih krajeva koje radnici uranjaju
u masu i zahvaljujui malom preniku mogu dospeti do gotovo svih prostora unutar oplate a imaju
ugraen ekscentar kao izvor vibracija. Zavisno od dimenzija elementa koji se izrauje bira se prenik
pervibratora (r) jer od njegove veliine (30 - 200 mm) zavisi radijus dejstva (R) pervibratora. Moe
se, kao mera za orijentaciju, usvojiti procena da jednom milimetru prenika pervibratora odgovara
jedan centimetar prenika radijusa dejstva. Efikasnost ugraivanja opada sa udaljenou estica
meavine od pervibratora pa radijusom optimalnog delovanja moemo smatrati veliinu:
Ropt = 4 r
Ova sredstva treba paljivo koristiti jer njihova energija, zbog radijusa dejstva esto veeg od
udaljenosti naspramnih strana oplate, moe biti apsorbovana krutou oplate i njenih veza i ubrzati
pojavu kvarova na njima. Sa druge strane zbog suvie udaljenih mesta uronjavanja igle pervibratora i
nedovoljno dugog vremena vibriranja moe doi do neravnomernosti gustine ugraenog betona i
nepostizanja projektovanih karakteristika. Smatra se da je optimalna udaljenost taaka obrade oko 1,5
R ime se postie potreban stepen preklapanja zona delovanja vibracija.
Kako kod produenog vibriranja dolazi do segregacije mase, pri emu se oko igle formira zona sa
vikom maltera, kao i u sluaju kontakta pervibratora sa armaturom ili zidovima oplate (gde ovi postaju
novi izvori vibracija) postaje jasno koliko je ugraivanje betona kompleksan problem.
Rezultati dosadanjih istraivanja mogu se formulisati u vidu preporuka:
1. debljina sloja ne bi trebalo da bude mnogo vea od duine igle pervibratora. Pervibrator
treba uranjati vertikalno ili najvie do ugla 45o sve dok igla ne prodre bar 15 - 20 cm u
ugraeni sloj i neutralie dejstvo spojnice.
2. razmak mesta uranjanja igle treba da je oko 50% vei od radijusa dejstva i mora se voditi
rauna da ona ne dotie glavnu armaturu niti da prilazi oplati blie od 10 cm.
3. optimalna duina vibriranja ne moe se jednoznano definisati ali vibriranje due od 40 sec
sigurno ne daje znaajnije efekte (u ovo vreme ne ulazi vreme uranjanja i vaenja igle). Za
meru dostignutog kvaliteta mogu se koristiti oigledne manifestacije dobro ugraenog
betona:
na povrini se vie ne pojavljuju istisnuti mehurii vazduha,
u trenutku zavretka sleganja estica agregata dolazi do promene tona brujanja
karakteristinog za proces ugraivanja, i
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

17

 u zoni oko uronjene igle poinje da se izdvaja cementno mleko.

Igla se u masu spusta i potiskuje da bi se do zone spojnice slojeva dolo brzo i time onemoguilo
zbijanje povrinske zone koje bi izazvalo zatvaranje elementa i onemoguilo izlaenje estica
vazduha iz betona. Preporuuje se stoga da kod debljih slojeva ugraivanja i elemenata komplikovane
konfiguracije oplate pervibrator saeka novi sloj leei ve u oplati, da bi zatim ugradnja bila izvrena
izvlaenjem igle na povrinu. Pervibrator lako zbija beton oko sebe pa brzo vaenje igle moe ostaviti
upljine, t.j. slabo ugraene zone. Stoga se brzina izvlaenja igle mora odravati u granicama 4 - 8
cm/sec. Rukovanje mora biti paljivo a igla se ne sme koristiti za guranje i razastiranje betona.
Pored toga, kod odreivanja broja pervibratora inenjeri gree jer raunaju sa deklarisanim uinkom
ovih sredstava a on se ostvaruje samo kontinualnim radom koji nije karakteristika realnih proizvodnih
procesa. Stoga treba raunati sa koeficijentom iskorienja od najvie 50% ime se obezbeuje
dovoljan broj sredstava za pravovremenu obradu sveeg betona i prestizanje efekata brzog vezivanja.

5.5.3.2. POVRINSKO VIBRIRANJE BETONA

Ova metoda ugraivanja ne zahteva promene sastava betonske meavine ve obrauje iste one
smese koje se mogu ugraivati pervibratorima. Stalna potreba da se skraenjem tehnolokih i drugih
neproizvodnih pauza ubrza izrada konstrukcije dala je motiv tehnolozima da privrste vibratore na
vee delove oplate, na onim mestima i u onolikom broju koji e obezbediti kvalitetno ugraivanje
materijala. Time se eliminie vreme postavljanja i skidanja opreme za ugraivanje pa se odmah nakon
pripreme oplate moe pristupiti ulivanju i vibriranju materijala.
Oplatni vibratori imaju dva pogonska sredstva: komprimovani vazduh ili najee elektrinu energiju. Za razliku
od elektro-oplatnih vibratora koji svoje vibracije (normalne sa 50 Hz ili visoke sa 100 Hz) nameu oplati i
sveem betonu oni na pneumatski pogon pod radnim
opteree-njem smanjuju frekvencu oscilovanja i ceo
sistem tei po-stizanju rezonance vibriranja. S obzirom
da efikasnost prenoenja energije sa vibratora na kalup i
ulivenu beton-sku masu zavisi od kvaliteta veze kalupvibraciona ploa, primenjuje se pneumatsko, hidraulino
ili obino, mehani-ko privrivanje a u prefabrikaciji se
najee prime-njuje privrivanje elektromagnetnim
dejstvom. Poto su kalup i vibro-sto metalne konstrukcije
time se skrauje rad iskljuivanjem operacija
privrivanja i oslobaanja veza jer se kod elektromagnetnog dejstva te operacije odvijaju trenutno.

Vibro-greda za povrinsku obradu

Konstrukcijska reenja vibratora sa opisanim nainom rada su: vibro-sto, vibro-daska, vibro-greda i oplatni vibrator. Nazivi dovoljno slikovito prikazuju oblik reenja a gotovo svi oblici nalaze primenu i na gradilitima i u industrijskoj prefabrikaciji.

Primenom oplatnih vibratora koji se na pogodan nain privruju na oplatu nije mogue postii onakav kvalitet sabijanja kao primenom vibro-stolova. Sabijanje betona najbolje je uz sam vibrator a sa
po-veanjem odstojanja od ureaja efekat se smanjuje. U sluaju primene veeg broja oplatnih
vibratora postoji opasnost pojave rezonance pa i rastresanja betonske mase. Stoga je od izuzetne
vanosti pravilnost rasporeda vibratora jer se time utie na ravnomernost predaje energije masi. U
prefabrikaciji se oplatni vibratori primenjuju kod betoniranja sa primenom baterija vertikalnih kalupa.
Princip rada povrinskih vibratora je uslovio izmenu osnovnog konstrukcijskog reenja vibratora pa im
je dejstvo znatno smanjeno u odnosu na vibro-igle. Obino se primenjuju slobodni vibratori (za manje
prenosne vibracione ureaje) dok se dvojni, vezani vibratori primenjuju kod vibracionih dasaka
(greda). Ukoliko se oni poveu sa ureajem za glaanje mogue je, uz obradu betona vibriranjem, u
jednom prolazu obaviti i zavrnu obradu povrine. Kod izrade betonskih kolovoza je opisano reenje
primenjeno kod finiera za beton, maina koje mogu imati radnu irinu ugraene betonske trake do
7,5 m. Njihova primena je efikasna uglavnom za tanje betonske konstrukcije, debljine do 20 cm.
Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

18

Trajanje obrade betona vibriranjem zavisi od konzistencije betona, tj. od krutosti smese. Odnos
koliine cementa i sitne frakcije agregata ima znaajan uticaj na nju. Moe se rei da se prilikom
ugraivanja mogu oekivati dobri rezlultati ukoliko u betonu sa najveim zrnom Dmax = 32 mm ima 350
- 400 kg sitne frakcije, a za Dmax = 16 mm je neophodni udeo sitne frakcije oko 400 - 450 kg/m3 meavine. Odnos vode i sitnog agregata bi u kvalitetnoj meavini trebao biti u intervalu 0,45 - 0,50.

Ravnanje betona za kolovoz primenom valjka

Osim konzistencije bitan uticaj ima i vibraciono

sredstvo (veliina indukovanog ubrzanja estica agregata) kao i to da li se vibriranje izvodi
pod optereenjem (to je sluaj kod vibropresovanja) ili ne. Vibriranje svee mase u horizontalnim kalupima je praeno pojavom usmerenog kretanja zrna agregata koje stvara segregaciju meavine pa se radi eliminacije ove
pojave vibratori montirani na stolovima za prefabrikaciju povezuju u parove, sinhronizuje im
se rad i tim postupkom neutralie horizontalno
kretanje estica sveeg betona a dejstvo ureaja pretvara u stresanje mase velikom frekvencijom. Skladno sadejstvo oplate i vibratora
se ostvaruje vrstim povezivanjem sredstava
za metalne nosae noseeg rotilja oplate (vibrator se nikada ne sme postaviti direktno na
zid oplate), bez podmetaa i elemenata za priguivanje oscilacija, ali se oplata mora
obezbe-diti postavljanjem specijalnih odbojnika.

Ovo osiguranje je neophodno u niim zonama vertikalne oplate jer se tamo javljaju najvea optereenja od pokrenute svee mase. Jednom postavljeni oplatni vibratori esto prestaju biti predmet
kontrole. Time inenjeri i druga tehnika lica koja organizuju radove ine veliku greku koja bi se
mogla uoiti jednostavnim praenjem potronje struje u toku ugraivanja. Ukoliko je ona vea od
deklarisane uzrok mogu biti samo:
a) rezonantno dejstvo ostalih vibratora,
b) labava konstrukcija oplate,
c) prsline u varovima na mestima veza nosaa oplate, ili (najee)
d) odvrtanje zavrtanja u vezama ureaja i oplate
pa prostaje da se jednostavnim tekuim odravanjem obezbedi pouzdan rad ovih korisnih, masovno
primenjivanih sredstava.

Dragan Arizanovi Tehnologija graenja

7. predavanje

19