REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

5. FUNKCIONALNI ELEMENTI I POVRINE PUTEVA

5.6 BICIKLISTIKE POVRINE

BEOGRAD, 2012.

Izdava: Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:
Br.

Datum

30.04.2012.

Opis dopuna i promena

Poetno izdanje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Biciklistike povrine

SADRAJ
5.6.1
5.6.2
5.6.2.1
5.6.2.1.1
5.6.2.1.2
5.6.2.1.3
5.6.2.2
5.6.2.2.1
5.6.2.2.2
5.6.2.2.3
5.6.2.2.4
5.6.2.3
5.6.2.3.1
5.6.2.3.2
5.6.2.3.3
5.6.2.3.4
5.6.2.4
5.6.2.4.1
5.6.2.4.2
5.6.2.4.3
5.6.2.5
5.6.2.6
5.6.2.7
5.6.2.7.1
5.6.2.7.2
5.6.2.8
5.6.3
5.6.3.1
5.6.3.2
5.6.3.3
5.6.3.4
5.6.3.4.1
5.6.3.4.2
5.6.4
5.6.4.1
5.6.4.2
5.6.4.3
5.6.4.3.1
5.6.4.3.1.1
5.6.4.3.1.2
5.6.4.3.1.3
5.6.4.3.1.4
5.6.4.3.1.5
5.6.4.3.1.6
5.6.4.3.2
5.6.5
5.6.5.1
5.6.5.2
5.6.5.2.1
5.6.5.2.2
5.6.5.3
5.6.5.4
5.6.5.5
5.6.5.6
5.6.5.7
5.6.5.7.1

UVODNI DEO ................................................................................................................ 1

TEHNIKI ELEMENTI ................................................................................................... 1
Opte.............................................................................................................................. 1
Oblik ............................................................................................................................... 2
Korienje ...................................................................................................................... 2
Funkcija .......................................................................................................................... 2
Kategorije, vrste i definicije biciklistikih koridora .......................................................... 2
Biciklistiki put ................................................................................................................ 3
Biciklistika staza ........................................................................................................... 3
Biciklistika traka............................................................................................................ 3
Biciklisti na kolovozu ...................................................................................................... 3
Izbor biciklistike povrine ............................................................................................. 3
Fiziki odvojena biciklistika povrina (biciklistiki put ili staza) .................................... 3
Biciklistika traka............................................................................................................ 4
Biciklisti na kolovozu (zajedno sa motornim saobraajem) ........................................... 4
Kriterijumi za izbor vrste biciklistike povrine ............................................................... 5
irina biciklistikih povrina ........................................................................................... 5
irina biciklistikog puta ................................................................................................. 6
irina biciklistikih staza ................................................................................................ 6
irina biciklistikih traka ................................................................................................. 8
Horizontalni elementi ..................................................................................................... 8
Popreni nagibi .............................................................................................................. 9
Vertikalni elementi.......................................................................................................... 9
Uzduni nagibi ............................................................................................................... 9
Vertikalna zaokruenja................................................................................................. 10
Preglednost .................................................................................................................. 10
UKRTANJE BICIKLISTIKIH POVRINA SA DRUGIM SAOBRAAJNIM
POVRINAMA ............................................................................................................. 10
Sigurnost ...................................................................................................................... 10
Voenje uesnika u saobraaju koji skreu ulevo ....................................................... 11
Direktno voenje biciklistikog saobraaja preko ogranka sporednog puta ................ 11
Indirektno voenje biciklistikog saobraaja preko ogranka sporednog puta ............. 11
Biciklisti na podruju toka puta s prvenstvom prolaza koji skree udesno .................. 12
Voenje biciklistikog saobraaja preko saobraajnih ostrva u raskrsnicama ............ 13
PARKIRALITA I OBJEKTI ZA ODLAGANJE BICIKALA ........................................... 14
Uvod ............................................................................................................................. 14
Dimenzionisanje ........................................................................................................... 15
Uslovi za nain ureenja .............................................................................................. 15
Opti uslovi .................................................................................................................. 15
Lokacija ........................................................................................................................ 15
Zatita od krae ........................................................................................................... 15
Sigurnost ...................................................................................................................... 15
Prikladnost za korisnika ............................................................................................... 15
Kvalitet i trajnost ........................................................................................................... 16
Dizajn ........................................................................................................................... 16
Posebni uslovi za dugotrajno parkiranje ...................................................................... 16
KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA .................................................................................. 16
Opte............................................................................................................................ 16
Osnovni zahtevi za kolovoznu konstrukciju biciklistikih povrina .............................. 16
Nosivost ....................................................................................................................... 16
Glatkoa ....................................................................................................................... 17
Trenje ........................................................................................................................... 17
Drenaa i odvodnjavanje ............................................................................................. 17
Boja i struktura ............................................................................................................. 17
Kombinacija s javnom infrastrukturom ......................................................................... 17
Materijali ....................................................................................................................... 18
Asfalt ............................................................................................................................ 18

JP Putevi Srbije

Biciklistike povrine

5.6.5.7.2
5.6.5.7.3
5.6.5.7.4
5.6.5.7.5
5.6.6
5.6.6.1
5.6.6.2
5.6.6.3
5.6.6.4
5.6.6.5
5.6.6.6
5.6.6.7
5.6.6.8
5.6.6.9
5.6.7
5.6.7.1
5.6.7.2

ii

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Beton ............................................................................................................................ 18
Kulir ploe .................................................................................................................... 18
Ploe za poploavanje ................................................................................................. 18
Pesak ........................................................................................................................... 18
DETALJI ....................................................................................................................... 18
Odvajanje biciklistike staze od kolovoza .................................................................... 18
Podvonjaci i nadvonjaci ............................................................................................ 19
Zavretak biciklistikih povrina ................................................................................... 19
Povrine za zaustavljanje biciklista na raskrsnicama .................................................. 19
Prelazak sa biciklistike staze ili puta na biciklistiku traku ......................................... 19
Odvodni ahtovi ........................................................................................................... 20
Ivinjaci ........................................................................................................................ 20
Kosine .......................................................................................................................... 20
Voenje u podruju autobuskih stajalita .................................................................... 20
SIGNALIZACIJA........................................................................................................... 21
Namena i zahtevi signalizacije ..................................................................................... 21
Bojenje biciklistikih povrina21

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

5.6.1 UVODNI DEO

Za popularizaciju biciklistikog prometa
potrebno
je
projektovati
bezbedne
saobraajne povrine, koje su meusobno
povezane u biciklistike mree bez prekida.
Bicikllistima je potrebno omoguiti dobro
povezivanje s ostatkom saobraajne mree i
vraanja na polaznu taku putovanja.
Prilikom projektiranja treba paziti, da je trasa
udobna i atraktivna i da ima za biciklistu
privlana reenja (odmorita, vegetacije...)
U ovim smernicama upotrebljeni struni
termini imaju sledee znaenje:
Biciklistiki put je propisnom saobraajnom
signalizacijom i saobraajnom opremom
obeleen put koji je prvenstveno namenjen
biciklistikom saobraaju.
Biciklistika staza je deo saobraajne
povrine koji nije u istom nivou sa kolovozom
ili je od njega odvojen na neki drugi nain, a
namenjena je saobraaju bicikala i bicikala
sa motorom.

Slika 5.6.1:

Biciklistike povrine

Biciklistika traka je uzduni deo kolovoza

koji je obeleen razdelnom linijom i namenjen
je saobraaju bicikala i bicikala sa pomonim
motorom.
Biciklisti na kolovozu - voenje biciklistikog
saobraaja, koji se odvija na kolovozu
zajedno sa motornim saobraajem, uz
korienje
propisne
saobraajne
signalizacije.
5.6.2 TEHNIKI ELEMENTI
5.6.2.1

Kod planiranja biciklistikih povrina u obzir

se moraju uzeti fizike i psihike sposobnosti
biciklista. Biciklista je voza, balanser i radnik
istovremeno. Ta kombinacija zadataka
ukljuuje niz vie ili manje konfliktnih
situacija, zbog kojih biciklista zauzima
poseban poloaj u saobraaju. Bicikl je s
jedne strane nesigurno, a s druge veoma
praktino i fleksibilno prevozno sredstvo.
Biciklisti se svrstavaju u spori saobraaj, dok
u gradovima prevoz biciklom predstavlja
jedan od najbrih oblika prevoza.

Hadsonov dijagram vremena potrebnog za prelazak puta od vrata do vrata u

gradskom podruju

Svojstva bicikla, bicikliste i biciklistikog

saobraaja:
- projektant
mora
kod
planiranja
horizontalnih i vertikalnih elemenata
biciklistike povrine da uzme u obzir
fizike sposobnosti biciklista,

JP Putevi Srbije

Opte

biciklisti su nestabilni boni vetar,

strujanje vazduha usled prolaska teretnih
vozila, neravnine na habajuem sloju
biciklistike povrine sve to utie na
stabilnost, a ujedno i bezbednost
bicikliste,
gubitak energije treba svesti na minimum,

Biciklistike povrine

bicikli nemaju jake amortizere zato je

ravna i dobro odravana saobraajna
povrina minimalni uslov za prijatnu i
udobnu vonju biciklom,
biciklisti voze na otvorenom panju
treba posvetiti atraktivnosti okruenja u
koje je smetena biciklistika povrina,
vonja bicikla je drutvena aktivnost
treba omoguiti da vonja biciklom bude
atraktivna i prijatna,
biciklisti nisu zatieni limom samim tim
su u veoj meri izloeni povreivanju,
detalje na biciklistikim povrinama treba
izvesti na adekvatan nain, jer u
suprotnom za biciklistu mogu predstavljati
opasnost ili neprijatnu prepreku (odvodni
ahtovi, sputeni ivinjaci na prikljucima
izvedeni samo do 1/3 irine biciklistike
staze, sputeni ivinjaci na biciklistikoj
stazi u podruju raskrsnica, odgovarajue
rastojanje izmeu stubova javne rasvete,
vertikalna signalizacija, drvee itd.).

est osnovnih zahteva za infrastrukturu koja

pogoduje biciklistima:
- bezbednost saobraajne povrine,
- povezanost biciklistike mree bez
prekida, dobre mogunosti povezivanja s
ostatkom saobraajne mree, mogunost
vraanja na polaznu taku putovanja,
- to direktniji koridor izbegavanje
obilaznica (prilikom biranja trase treba
primeniti pravilo da najdua varijanta
odreenog pravca ne bude dua za vie
od 20% od najkrae mogue),
- atraktivna i za biciklistu privlana reenja,
- projektovanje povrina pored puta,
odmorita, vegetacije,
- udobne saobraajne povrine (usponi i
padovi u granicama do 5%, na kraim
razdaljinama izuzetno do 8%).
5.6.2.1.1

Oblik

Tehniki oblik biciklistike povrine, izabran

na osnovu planirane funkcije, esto ne moe
da se izvede zbog prostornih ogranienja
(nepovoljna konfiguracija terena, gusto
izgraeno podruje, premotavanja, kulturna
i prirodna batina). U takvim sluajevima
reenje treba da se uskladi sa drugim
korisnicima prostora, jer je bolje da se
odreena biciklistika linija izvede u
redukovanom obliku nego da bezbedna
biciklistika povrina uopte ne postoji. Bitno
je da biciklistiki koridor u to duem potezu
tee povezano i bez prekida. Biciklistike
koridore treba u prostor umetati tako da se
njihov profil ne menja suvie esto, jer to za
biciklistu predstavlja smetnju.
5.6.2.1.2
2

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ako zbog prostornih ogranienja (nepovoljna

konfiguracija
terena,
gusto
izgraeno
podruje, premotavanja, kulturna i prirodna
batina) biciklistike povrine ne mogu da
se projektuju u skladu sa smernicama iz ovog
uputstva, treba odluiti da li je opravdana
promena namene korienja tih povrina.
Tako se moe doneti odluka da se planirana
povrina koristi u druge svrhe.
5.6.2.1.3

Funkcija

U krajnjem sluaju moe se promeniti i

funkcija
biciklistike
povrine

to
podrazumeva
npr.
promenu
vezne
biciklistike povrine u pristupnu.
Pri tom je od najveeg znaaja da projektant
pravilno odredi odnos izmeu oblika,
korienja i funkcije biciklistike povrine.
Projektanti i planeri moraju biti svesni
injenice da svaka planirana biciklistika
povrina ne moe istovremeno da ima sve
eljene funkcije.
Celokupan proces umetanja biciklistikih
povrina ine sledee faze:
- poetna faza evidentiranje opravdanosti
investicije i vrsta mera s ozbirom na broj
postojeih i potencijalnih biciklista,
- popisivanje
postojeih
biciklistikih
povrina i planiranje novih,
- strukturisanje biciklistikog saobraaja
analiza odnosa izmeu postojeih i
potencijalnih
korisnika
biciklistikih
povrina i odreivanje najfrekventnijih
linija,
- analiza guvi u saobraaju analiza cele
mree i postavljanje prioriteta za
poboljanje stanja,
- program izrade koja poboljanja su
potrebna i gde,
- izrada tehniki planovi biciklistikih
povrina,
- izvoenje
graevinskih
radova
i
postavljanje signalizacije i opreme na
terenu.
5.6.2.2

Kategorije, vrste i
biciklistikih koridora

definicije

Biciklistiki koridor jeste niz saobraajnih

povrina namenjenih javnom saobraaju
biciklista i drugih uesnika, pod uslovima
odreenim pravilima drumskog saobraaja i
propisima koji reguliu oblast javnih puteva, a
koja je obeleena propisnom saobraajnom
signalizacijom.

Korienje
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehniki oblici biciklistikih povrina su:

- biciklistiki put,
- biciklistika staza,
- biciklistika traka,
- biciklisti na kolovozu (zajedno
motornim saobraajem).
5.6.2.2.1

5.6.2.2.3

sa

Biciklistiki put

Biciklistiki put je propisnom saobraajnom

signalizacijom i saobraajnom opremom
obeleen put koji je prvenstveno namenjen
biciklistikom saobraaju. Meutim, pod
uslovima odreenim pravilima drumskog
saobraaja i propisima koji reguliu puteve,
na pojedinim mestima moe kao zajednika
meovita povrina biti namenjen i saobraaju
drugih korisnika.
5.6.2.2.2

Biciklistike povrine

Biciklistika staza

Biciklistika staza je deo saobraajne

povrine koji nije u istom nivou sa kolovozom
ili je od njega odvojen na neki drugi nain, a
namenjena je saobraaju bicikala i bicikala
sa motorom. Biciklistika staza moe biti
jednostrana
dvosmerna
ili
dvostrana
jednosmerna.
- U naselju se biciklistika staza od
kolovoza moe odvojiti samo ivinjakom,
ali je sa stanovita bicikliste-korisnika
bolje da se ona dodatno zatiti
postavljanjem razdelne zelene povrine.
- Izvan naselja se biciklistika staza odvaja
elinom zatitnom ogradom, meutim,
bolje reenje predstavlja postavljanje
dovoljno irokog pojasa razdelne zelene
povrine bez zatitne ograde.
Sa saobraajno-bezbednosnog stanovita su
prihvatljiva sva navedena reenja, meutim,
projektant bi po mogustvu trebalo da
odabere ona reenja koja su povoljnija za
bicikliste. Kod projektovanja treba izbegavati
este promene profila iz jednostranog u
dvostrani, poto svako prelaenje biciklista
preko saobraajnice za motorna vozila
poveava broj potencijalno konfliktnih
opasnih mesta.

Biciklistika traka je uzduni deo kolovoza

koji je obeleen razdelnom linijom i namenjen
je saobraaju bicikala i bicikala sa pomonim
motorom. Biciklistika traka je saobraajna
povrina koja se nalazi u istom visinskom
nivou kao kolovoz. Preporuljivo je da se radi
poveanja
bezbednosti
saobraaja
biciklistike trake oboje crvenom bojom.
5.6.2.2.4

U skladu s procenom projektanta, za voenje

biciklistikog saobraaja se uz vertikalnu
signalizaciju moe koristiti i horizontalna
signalizacija (advisory cycle lane), koja
upozorava vozae na zajedniko korienje
saobraajne trake sa biciklistima.

Slika 5.6.2: Horizontalna oznaka

upozorenje vozaima: Biciklisti na
kolovozu
5.6.2.3

JP Putevi Srbije

Biciklisti na kolovozu

Odreeni putevi su kao pravci pogodniji i

prijatniji za daljinski, putniko-turistiki
biciklistiki saobraaj, ali iz prostornih i
finansijskih razloga na njima nisu izgraene
samostalne biciklistike povrine. U takvim
sluajevima su za voenje biciklistikog
saobraaja, koji se odvija na kolovozu
zajedno sa motornim saobraajem, uz
korienje
propisne
saobraajne
signalizacije, primereniji putevi sa niom
frekvencijom saobraaja motornih vozila.

Staza za bicikliste i peake

Staze za bicikliste i peake mogu biti
izvedene kao:
- staze za peake i bicikliste na kojima je
povrina namenjena peacima uz pomo
razdelne linije odvojena od povrine
namenjene biciklima,
- staze za peake i bicikliste na kojima
povrina namenjena peacima nije
odvojena
od
povrine
namenjene
biciklima (nije preporuljivo).

Biciklistika traka

5.6.2.3.1

Izbor biciklistike povrine

Fiziki
odvojena
biciklistika
povrina (biciklistiki put ili staza)

Funkcija fiziki odvojene povrine jeste da se

za bicikliste obezbedi bezbedna povrina bez
prepreka. Fiziki odvojene povrine se na
deonicama planiraju u skladu sa dijagramom
na slici 5.6.3: Kriterijumi za uvoenje
biciklistike povrine.

Biciklistike povrine

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Biciklistike staze su pogodnije za naseljena

podruja, dok je izvan naselja primerenija
izgradnja biciklistikih puteva.

Nedostaci biciklistike trake su:

- postoji mogunost da se panja vozaa
motornih vozila smanji u poreenju sa
panjom koju posveuju biciklistima na
meovitom profilu,
- biciklisti, u elji da zadre konstantnu
brzinu vonje, mogu tokom preticanja
ostalih biciklista ili vozila parkiranih u traci
i izbegavanja otvorenih vrata na motornim
vozilima voziti po delu kolovoza koji za to
nije predvien, to zbog gustine motornog
saobraaja za njih moe biti opasno,
- problemi kod parikralita (prelazak preko
trake),
- uesnici, naroito vozai motornih vozila
sa jednim tragom, voze velikom brzinom,
- manja panja kod uesnika u saobraaju
koji voze veom brzinom,
- mogunost nepravilne upotrebe, naroito
u sluaju pogreno parkiranih putnikih
vozila,
- vea vozila mogu biciklistiku traku
koristiti za svoje potrebe,
- kod obojene biciklistike staze skuplje i
ee odravanje.

Prednosti takvog reenja su:

- vea bezbednost biciklista,
- vei komfor za bicikliste,
- lake meusobno preticanje biciklista,
- u sluaju biciklistike staze, prijatniji
doivljaj okruenja.
Nedostaci takvog reenja su:
- vea brzina kretanja svih uesnika u
saobraaju,
- pozornost
hitrejih
udeleencev
je
manja,
- mogunost nesree kod susretanja je
vea, naroito na raskrsnicama ili kod
vonje u pogrenom smeru ili pogrenom
stranom,
- zauzimanje vee povrine,
- vei finansijski zahtevi.
Meovite staze za peake i bicikliste se ne
preporuuju i treba ih koristiti samo u
sluajevima kada nema dovoljno prostora za
samostalno izvoenje peake i biciklistike
povrine.
5.6.2.3.2

Biciklistika traka

Biciklistike trake se preporuuju na

putevima sa manjim obimom biciklistikog
saobraaja i veim obimom saobraaja
motornih vozila prvenstveno zbog
bezbednosti biciklista. Odluka o izvoenju
biciklistike trake se obino donosi tamo gde
su prikljuci uestaliji, pa bi uestala
sputanja biciklistike staze za biciklistu
predstavljala prepreku. Da bi se poveala
uoljivost, biciklistike trake se moraju obojiti
crvenom bojom. Takvo reenje je adekvatno
samo uz puteve sa niskom frekvencijom
saobraaja teretnih vozila i tamo gde
motorna vozila ne voze brzinom veom od 50
km/h.
Prednosti biciklistike trake u poreenju sa
meovitim profilom su:
- vea bezbednost bicikliste,
- biciklisti se oseaju prijatnije nego kod
meovitog profila,
- finansijski povoljnije reenje nego kod
izvoenja biciklistikih povrina koje su
odvojene bilo fiziki ili korienjem
razliitog nivoa,
- naroito pogodno reenje za puteve sa
brojnim prilaznim prikljucima,
- vea fleksibilnost bicikliste (sloboda
kretanja).

5.6.2.3.3

Biciklisti na kolovozu (zajedno sa

motornim saobraajem)

Meoviti profil je efikasan na putevima s

niskom frekvencijom saobraaja ili u
oblastima smirenog saobraaja, kao to je to
sluaj u gradskim sredinama gde se vri
nadzor nad brzinom i koliinom motornog
saobraaja. Potrebne su dodatne mere za
ogranienje brzine motornih vozila i
ogranienje
koliine
tekog
teretnog
saobraaja.
Prednosti takve povrine su:
- nema potrebe za dodatnim povrinama,
moe se iskoristiti to vei broj postojeih
puteva,
- biciklisti zadravaju potpuno slobodu
kretanja,
- vea bezbednost u raskrsnicama,
- prostorno i finansijski povoljnije reenje,
- uspostavljanje
koegzistencije
u
podrujima gde se vri smirivanje
saobraaja, to je cilj saobraajne politike
svih modernih gradova u Evropi.
Nedostaci takve povrine su:
- deonice puteva s takvim profilom su za
bicikliste opasnije,
- parkiranje na ulicama ometa bicikliste, a
moe biti i opasno (otvorena vrata vozila),
- biciklisti
za
motorni
saobraaj
predstavljaju prepreku, to naroito vai
na uskim profilima,
- biciklisti imaju manje mogunosti za
preticanje.
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

5.6.2.3.4

Kriterijumi
za
izbor
biciklistike povrine

vrste

Zato je preporuljivo da se idejno reenje za

umetanje biciklistikih povrina izradi za ire
podruje. Naroita panja je potrebna kod
izvoenja i obeleavanja taaka na kojima je
predviena promena profila.
Vrste biciklistikih povrina se odreuju na
osnovu
brzine
V85%
i
saobraajnog
optereenja, tj. broja vozila na sat koja voze
pored biciklistike povrine.

[vozila/h]

Bez obzira na izbor vrste biciklistikih

povrina, preporuljivo je da se due deonice
izvedu u jedinstvenom profilu, poto prelazak
sa samostalne biciklistike povrine na
meovitu ili prelazak sa jednostranog profila
na dvostrani i slino proizvodi vie dodatnih
konfliktnih taaka.

Biciklistike povrine

Legenda:
I biciklisti na kolovozu, zajedno sa
motornim saobraajem
II biciklistika traka
III biciklistika staza
IV biciklistiki put
Slika 5.6.3:

5.6.2.4

Kriterijumi za uvoenje biciklistike povrine (Izvor: ERA 08)

irina biciklistikih povrina

Dimenzije biciklistikih povrina zavise od:

- osnovnih dimenzija bicikla,
- prostora potrebnog za manevrisanje
biciklom,
- irine zatitne trake.

potovati ogranienja u vezi sa irinom

bicikla: bicikl ne sme biti iri od 0,75 m.
Slobodni i saobraajni popreni profil:
Na slici je prikazan minimalni popreni profil
potreban za vonju jednog odn. dvaju
biciklista (biciklistika traka ili staza):

Dimenzije bicikla nisu obavezujue i zavise

od modernih dizajnera, meutim, moraju se

JP Putevi Srbije

Biciklistike povrine

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 5.6.4: irina slobodnog i saobraajnog profila koji je potreban za vonju jednog odnosno
dvaju biciklista

Slika 5.6.5: irina slobodnog i saobraajnog profila koji je potreban za vonju bicikliste i hod
peaka
irina biciklistikog puta

Biciklistiki putevi su naroito pogodni za

vonju bicikla u krugu porodice, ak i s
malom decom. Izgradnja kratkih deonica
biciklistikih puteva se ne preporuuje, jer su
oni namenjeni meusobnom povezivanju
pojedinanih mesta. Treba obezbediti
bezbednost biciklista u saobraaju, poto se
oni susreu i pri veim brzinama (do 40
km/h), a takoe i udobnu vonju bicikla, u ta
spada i paralelna vonja dva bicikla.

udaljena odnosno nezavisna od saobraajnih

povrina za motorni saobraaj.
Biciklistiki put

5.6.2.4.1

Tabela 5.6.1: irina biciklistikog puta

Biciklistiki
put

Optimalno

Minimalno

3,50 m

2,50 m

Preporuuje se da biciklistiki put tee kao

samostalna saobraajna povrina, koja je

Slika 5.6.6: Biciklistiki put

5.6.2.4.2

irina biciklistikih staza

Preporuuje se da biciklistike staze u

naselju budu jednosmerne i dvostrane,
izuzetno dvosmerne i jednostrane (oskudica
prostora).

JP Putevi Srbije

irina zatitnog pojasa du trake za uzduno

parkiranje mora da iznosi 0,75 m.

Tabela 5.6.2: irina biciklistikih staza

Optimalno

Minimalno

Jednosmerna
dvostrana

2,00 m

1,50 m

Dvosmerna
jednostrana

2,50 m

Biciklistika staza
- jednosmerna

Uvek kada je to mogue, treba izbegavati

reenja kojima se predvia upotreba eline
zatitne ograde, jer biciklistima takvo reenje
ne pogoduje. Uz to, ZO predstavlja dodatnu
prepreku za pristup zemljitu i objektima koji
se nalaze pored biciklistike staze.

irina zatitnog
pojasa

Biciklistike povrine

Traka za uzduno
parkiranje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 5.6.7: irina zatitnog pojasa uz traku

za uzduno parkiranje
2,00 m

Biciklistike staze u naselju

Izmeu ivice kolovoza i biciklistike staze
treba da se obezbedi zatitna traka. Takoe,
zatitnu traku treba obezbediti izmeu trake
za uzduno parkiranje i biciklistike staze.

Zeleni pojas

Bankina

Minimalna irina zatitne trake iznosi 0,50 m,

a moe da se izvede odnosno obelei kao:
- razdelna linija,
- poploana razdelna linija,
- poploana zatitna traka,
- zelena povrina,
- na neki drugi nain.

Biciklistike staze izvan naselja

Izvan naselja je biciklistika staza zatiena
zelenom povrinom, a ako to nije mogue,
onda sa elinom zatitnom ogradom.
Bezbednosti, elina zatitna ograda (ZO)
izmeu kolovoza za motorna vozila i
biciklistikom stazom se postavlja samo u
sluaju:
- kad je razdaljina izmeu spoljanje ivice
bankine, ija irina mora biti u skladu s
odredbama Pravilnika o projektovanju
puteva, i biciklistike povrine manja od
1,5 m ili
- kada je razdaljina izmeu spoljanje ivice
bankine, ija irina mora biti u skladu s
odredbama Pravilnika o projektovanju
puteva, i biciklistike povrine manja od
10 metara, a biciklistika povrina je
postavljena uz spoljanju ivicu puta u
krivini sa R 175 m.

Biciklistika staza

Preporuljivo je da se biciklistike staze na

podruju raskrsnica i na svim mestima
prelaska na povrinu za meoviti saobraaj
izvedu u crvenoj boji. Time se znaajno
poveava vidljivost biciklistike staze i
smanjuje mogunost nesrea. Bojenje
crvenom bojom se preporuuje i u podruju
autobuskih stajalita i prelaza za bicikliste.

Slika 5.6.8: irina zatitnog pojasa na biciklistikoj stazi unutar naselja

JP Putevi Srbije

Biciklistike povrine

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

U sluaju meovite povrine za bicikliste i

peake, ograda koja slui kao zatita izmeu
kolovoza i meovite povrine se nadograuje
produenim nosaem.
Na zadnju stranu ograde koja slui za zatitu
biciklista, u visini gornje ivice branika
privren je titnik za bicikliste. Ako je
zatitna ograda uz biciklistiku povrinu
postavljena na objekat (mostovi, vijadukti,
zidovi vii od 1 m) i namenjena je
spreavanju pada s objekta, izvodi se ista
nadogradnja kao u sluaju peaka.
Slika 5.6.9: Potrebna minimalna udaljenost
biciklistike trake od fiksne kratke prepreke

Visina ograde s nosaem iznosi 110 cm h

120 cm (mereno od ivice peake i/ili
biciklistike povrine do vrha nosaa ograde).
Ukoliko je to mogue, biciklistiku stazu treba
odvojiti postavljanjem zelene povrine u irini
(>1,50 m), ime se obezbeuje reenje bez
zatite sa ZO.
5.6.2.4.3

od dugakih prepreka (zidovi objekata ili

podvonjaci i ograde): bar 0,25 m,

irina biciklistikih traka

Biciklistike trake u naselju po pravilu su

dvostrane i jednosmerne.
Biciklistike trake izvan naselja se iz
saobraajno-bezbednosnih
razloga
ne
preporuuju. Izvode se samo u sluaju malih
razdaljina izmeu naselja ili u sluaju velikog
broja uliva za pristup do graninih zemljita i
objekata.
Slika 5.6.10: Potrebna minimalna udaljenost
biciklistike trake od dugake prepreke

Tabela 6.2.3: irina biciklistikih traka

Biciklistika
traka

Optimalno

Minimalno

1,60 m

1,00 m

od parkirnih nia: bar 0,60 m.

Radi bolje uoljivosti, biciklistike trake treba

obojiti crvenom bojom.
Potrebna udaljenost biciklistike trake:
- od fiksnih kratkih prepreka (stubovi za
rasvetu, saobraajni znaci): bar 0,25 m,
Slika 5.6.11: Potrebna minimalna udaljenost
biciklistike trake od parkirne nie
5.6.2.5

Horizontalni elementi

Minimalni
poluprenik
krunog
luka
biciklistikih traka ili staza iznosi R=5,0 m,
poto kod manjeg poluprenika brzina
bicikliste pada ispod 12/km, ime dolazi do
stvaranja nestabilnosti.

JP Putevi Srbije

Biciklistike povrine

Minimalni horizontalni poluprenik krunog

luka na biciklistikim putevima mora da iznosi
bar R=10,0 m. Izuzetno (prostorni razlozi),
poluprenik moe biti manji. Pre krivine na
biciklistikom putu, iji poluprenik je manji
od R=3,0 m, mora se postaviti saobraajni
znak (I-1) kojim se upozorava na opasnu
krivinu.

Ako se biciklistike povrine nalaze u istoj

ravni sa peakim povrinama, minimalni
popreni nagib moe da iznosi 2,0%.

Brzina
vonje
bicikla
[km/h]

12

16

20

30

40

Rmin [m]

10

17

25

Minimalni popreni nagib 2%

Tabela 5.6.4 Minimalni polupreniki krunih

lukova biciklistikih povrina obzirom na
brzinu biciklista

Radijus krive [m]

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Optimalna brzina biciklista, koju treba

obezbediti
na
glavnim
biciklistikim
saobraajnicama, iznosi 20 km/h.

Brzina [km/h]

Sve date vrednosti za minimalne horizontalne

poluprenike krunog luka su odreene kod
poprenog nagiba q = 2,5%.

Polupreni nagib[%]

Slika 5.6.13: Popreni nagib u zavisnosti od

radijusa krivine i brzine biciklista
Poluprenik krive
[m]

Slika 5.6.12: Odnos izmeu brzine i odabira

horizontalnog radijusa (CROW 25)
5.6.2.6

Popreni nagibi

Zbog odvodnjavanja,
nagib iznosi 2,5%.

minimalni

popreni

Na biciklistikim stazama ili mestima gde se

postiu vee brzine moraju se predvideti
popreni nagibi od 1,5% do 5,0%, u
zavisnosti od poluprenika horizontalne
krivine koji je uslovljen brzinom kretanja
bicikla.

JP Putevi Srbije

5.6.2.7
5.6.2.7.1

Vertikalni elementi
Uzduni nagibi

Uzduni nagibi su uslovljeni fizikim

sposobnostima biciklista, vozno-tehnikim
svojstvima bicikla, brzinom vetra, otporom
vazduha i kvalitetom vozne povrine.
Jednaku panju treba posvetiti odreivanju
uspona i odreivanju padova. Uzduni nagibi
moraju biti prihvatljivi za prosenog biciklistu,
dok za aktivne rekreativne bicikliste oni mogu
biti i vei.

Biciklistike povrine

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tabela 5.6.5: Maksimalne duine uspona u

zavisnosti od uzdunih nagiba, za prosenog
biciklistu
Uspon
(%)

Maksimalna duina
uspona (m)

10

20

65

120

250

>250

Vertikalna zaokruenja

5.6.2.7.2

Vertikalna zaokruenja nisu potrebna kod

promene uzdunih nagiba koji su manji od
5%, ali ako su predviena, neka budu vea
od r = 4 m.

Tabela 5.6.7: Zaustavna preglednost za

bezbedno zaustavljanje bicikliste pred
preprekom
Brzina vonje
bicikla
[km/h]

Zaustavna
preglednost
[m]

20

20 - 30

30

30 - 40

Za lociranje mesta prelaska biciklistikog

koridora preko puta koji prelazi biciklista,
potrebno je da se prema brzini kretanja vozila
obezbedi dovoljna preglednost, koja se
odreuje u skladu sa Pravilnikom o
projektovanju puteva. Isto se primenjuje i za
preglednost
kod
uliva
biciklistikog
saobraaja u raskrsnicu.
Zaustavna razdaljina

Minimalne vertikalne krivine kod promene

uzdunih naklona, koje su vee od 5%,
moraju za konveksnu krivu iznositi bar r=30
m, a za konkavnu krivu r=10 m.
Tabela 5.6.6: Vertikalna zaokruenja za
biciklistike puteve
Brzina
[km/h]

r vertikalna
koveksna
[m]

r vertikalna
konkavna
[m]

20

40

25

30

80

50

40

150

100

50

300

200

Vertikalni tok biciklistikih staza ili traka je

uslovljen vertikalnim tokom saobraajnih
povrina uz koje se prostiru.
5.6.2.8

Preglednost

U cilju obezbeivanja bezbednosti biciklista u

saobraaju, potrebno je da se omogui
potrebna preglednost. Zaustavna preglednost
za bezbedno zaustavljanje bicikliste pred
preprekom na biciklistikoj povrini iznosi od
20 do 40 metara, u zavisnosti od brzine
vonje bicikla.
10

Slika 5.6.14: Preglednost prilikom uliva u

raskrsnicu
5.6.3 UKRTANJE BICIKLISTIKIH
POVRINA SA DRUGIM
SAOBRAAJNIM POVRINAMA
5.6.3.1

Sigurnost

Polovina svih saobraajnih nezgoda u kojima

uestvuju
biciklisti
se
dogodi
na
raskrsnicama. Radi postizanja bezbednog
odvijanja saobraaja, biciklistike povrine
moraju prilikom ukrtanja sa drugim
saobraajnim povrinama da ispunjavaju
sledee uslove:
- veoma jasno i nedvosmisleno voenje
biciklistikog saobraaja (indirektno ili
direktno),
- smer kretanja bicikliste mora biti u vidnom
polju vozaa,
- razumljivo obeleavanje prednosti,
- dobra preglednost,
- nedvosmisleno obeleavanje mesta na
kojima
se
saobraajnice
ukrtaju
(samostalni dobro vidljivi biciklistiki
prelazi,
preporuuje
se
bojenje
biciklistike
povrina
na
mestima
ukrtanja).

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

5.6.3.2

Voenje uesnika u saobraaju

koji skreu ulevo

Direktno voenje uesnika u saobraaju koji

skreu ulevo se primenjuje samo u
sluajevima kada biciklistika staza pre
raskrsnice prelazi u biciklistiku traku
odnosno u meovitu saobraajnu povrinu i
kada se biciklisti, usled retkog saobraaja
(prosean godinji dnevni saobraaj (PGDS)
< 1000 vozila/dan)), neometano mogu
ukljuiti meu uesnike u saobraaju koji
skreu ulevo.

Slika 5.6.15: Direktno voenje biciklistikog

saobraaja

Biciklistike povrine

za bicikliste je takvo ureenje povoljno jer

ne moraju da koe ili skreu s puta,
biciklisti se nalaze u vidnom polju vozaa,
pa su stoga bezbedniji,
ne dolazi do konflikata izmeu peaka i
biciklista.

Nepovoljni aspekti takvog reenja su:

- dok ekaju prolazak biciklista, vozila koja
skreu udesno ometaju protok saobraaja
u glavnom pravcu,
- peacima nije na raspolaganju povrina
za ekanje ako se biciklistiki saobraaj
odvija po biciklistikoj stazi.

Slika 5.6.17: Direktno voenje biciklistike

trake preko ogranka sporednog puta

Kada je re o indirektnom voenju, biciklisti

skreu ulevo tako to ulaze u raskrsnicu na
desnoj strani, prelaze sporedni put i na kraju
prelaze glavni put.

Slika 5.6.18: Direktno voenje biciklistike

staze preko ogranka sporednog puta
5.6.3.4
Slika 5.6.16: Indikretno voenje biciklistikog
saobraaja
5.6.3.3

Direktno voenje biciklistikog

saobraaja
preko
ogranka
sporednog puta

Direktno voenje se preporuuje na

raskrsnicama koje imaju ili nemaju svetlosne
signalne ureaje i gde se saobraaj biciklima
odvija po biciklistikoj traci. Vonja uz samu
ivicu puta podrazumeva da i biciklista vozi u
smeru sa pravom prvenstva.
Prednosti takvog reenja su:

JP Putevi Srbije

Indirektno voenje biciklistikog

saobraaja
preko
ogranka
sporednog puta

Voenje biciklistikog saobraaja u raskrsnici

je deo projektnog ureenja podruja
raskrsnice. Reenje zavisi od celokupnog
ureenja podruja raskrsnice i ostalih
povrina u uticajnom podruju raskrsnice.
Kod indirektnog voenja biciklistika staza se
moe pomeriti. Pomeranjem peaci dobijaju
prostor za ekanje.
Nepovoljni aspekti takvog reenja su:
- zbog pomeranja biciklistike staze, vozai
vozila koja skreu udesno mogu prevideti
injenicu da biciklisti imaju prvenstvo
prolaza,
- vozai motornih vozila koji dolaze sa
sporednog
puta
se
nepropisno
11

Biciklistike povrine

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

zaustavljaju i ometaju bicikliste koji

prelaze sporedni put,
vea
mogunost
konflikta
meu
biciklistima i peacima.

Slika 5.6.19: Indirektno voenje biciklistikog

saobraaja preko ogranka sporednog puta
Indirektno voenje biciklistikog saobraaja
ne pogoduje biciklistima jer moraju da skreu
sa svog pravca kretanja (ponekad i pod
otrim uglom) i da smanjuju brzinu. U
dravama
sa
razvijenim
biciklistikim
saobraajem takvo reenje nije poeljno,
poto je bezbednosti biciklista data prednost
u odnosu na protok saobraaja motornih
vozila.
Voenje biciklistikog saobraaja u podruju
raskrsnica ini deo projektnog ureenja
raskrsnice. Reenje zavisi od celokupnog
ureenja podruja raskrsnice i ostalih
povrina u uticajnom podruju raskrsnice.

Slika 5.6.20: Osnovni oblici voenja

biciklistikog saobraaja u raskrsnicama
Slika 5.6.21: Biciklisti na podruju toka puta s
prvenstvom prolaza koji skree udesno
Na raskrsnici gde put s prvenstvom prolaza
skree udesno i gde je tok puta s prvenstvom
prolaza propisno obeleen saobraajnom
signalizacijom,
oduzeta
je
prednost
biciklistima koji se nalaze na biciklistikoj

12

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

stazi, izvedenoj tako da izlazi direktno na

kolovoz.

Slika 5.6.22: Voenje biciklistikog

saobraaja preko puta s prvenstvom prolaza
koji skree udesno
Ukrtanje u nivou biciklistikog i motornog
saobraaja izvan podruja raskrsnice

Biciklistike povrine

Direktno voenje biciklistikog saobraaja

Prednosti reenja su:
- u slupaju direktnog voenja, biciklisti su
uoljiviji za uesnike u saobraaju koji
skreu udesno,
- reenje je pogodnije za bicikliste jer ne
moraju da skreu sa svog pravca kretanja
i da smanjuju brzinu,
- vea bezbednost biciklista.
Nepovoljni aspekti takvog reenja su:
- dok ekaju prolazak biciklista, vozila koja
skreu udesno ometaju saobraaj na
glavnom putu,
- peaci nemaju dovoljno prostora za
ekanje (treba predvideti vea ostrva).

Slika 5.6.23: Prelaz dvostrane jednosmerne

staze u jednostranu dvosmernu preko
saobraajnog ostrva

Slika 5.6.25: Direktno voenje biciklistikog

saobraaja preko saobraajnih ostrva
Indirektno voenje tamo gde biciklisti imaju
pravo prvenstva prolaza

Slika 5.6.24: Prelazak puta preko

saobraajnog ostrva
Biciklistika staza u podruju sredinjeg
saobraajnog ostrva je izvedena u nivou
kolovoza (sputeni ivinjaci).

5.6.3.4.1

Prednosti reenja:
- vozila koja skreu udesno mogu osloboditi
glavni put,
- peaci pomeranjem dobijaju povrinu za
ekanje.
Nepovoljni aspekti takvog reenja su:
- zbog pomeranja biciklistike staze, vozai
vozila koja skreu udesno mogu prevideti
injenicu da biciklisti imaju prvenstvo
prolaza,
- radijus skretanja je u takvom sluaju manji
od minimalnog koji iznosi pet metara, pa
stoga vonja bicikla vie nije stabilna,
- vozai motornih vozila na izlaznoj rampi
ometaju bicikliste koji prelaze sporedni
put.

Voenje biciklistikog saobraaja

preko saobraajnih ostrva u
raskrsnicama

JP Putevi Srbije

13

Biciklistike povrine

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Biciklistika staza izvodi se otprilike 5 metara

udaljena od spoljanje ivice krune
raskrsnice. Predvien je samo jednosmerni
biciklistiki saobraaj. Po pravilu, biciklisti u
krunim raskrsnicama imaju pravo prvenstva
u odnosu na vozila koja ulaze u raskrsnicu.
Takvo reenje pogoduje biciklistima jer ne
moraju da skreu pod otrim uglom.

Slika 5.6.26: Indirektno voenje biciklistikog

saobraaja preko saobraajnih ostrva
Sa stanovita biciklista, takva reenja su
manje pogodna.
Voenje biciklistikog saobraaja na krunim
raskrsnicama

U izuzetnim sluajevima, radi obezbeivanja

propusnosti krune raskrsnice ili zbog
dvosmernog
biciklistikog
prelaza,
biciklistima se izvan naselja moe oduzeti
pravo prvenstva postavljanjem odgovarajue
saobraajne signalizacije. U takvom sluaju
se preporuuje horizontalno voenje sa
prelazima pod pravim uglom.
U cilju obezbeivanja bezbednosti biciklista u
saobraaju, biciklistike staze treba na
mestima ukrtanja sa ostalim saobraajem
obojiti crvenom bojom.

Voenje biciklistikog saobraaja na krunim

raskrsnicama po pravilu se vri odvojeno od
motornog saobraaja. Ako je biciklistiki
saobraaj pre podruja krune raskrsnice
voen na kolovozu zajedno sa motornim
saobraajem ili na biciklistikoj traci,
preporuljivo je da se on u podruju
raskrsnice vodi odvojeno od motornog
saobraaja.
Upotreba biciklistikih traka u samoj krunoj
raskrsnici nije primerena, pre svega s
aspekta bezbednosti saobraaja.
Na putevima sa retkim saobraajem, gde je
biciklistiki saobraaj voen na kolovozu
zajedno sa motornim saobraajem, isti nain
voenja se primenjuje i u podruju krune
raskrsnice.

Slika 5.6.28: Biciklista nema pravo prvenstva

prolaza
5.6.4 PARKIRALITA I OBJEKTI ZA
ODLAGANJE BICIKALA
5.6.4.1

Uvod

Ureena i sigurna parkiralita i objekti za

odlaganje bicikala imaju izuzetno pozitivan
uticaj na korienje bicikla kao prevoznog
sredstva, koje inae zavisi i od adekvatnog
planiranja lokacija i broja parkiralita i
objekata za odlaganje bicikala.

Slika 5.6.27: Biciklista ima pravo prvenstva

prolaza

14

Objekti za odlaganje bicikala treba da

omoguavaju sigurno odlaganje bicikala
(odgovarajua postolja), ne smeju da
ometaju druge uesnike u saobraaju i treba
da nude odgovarajuu zatitu od vremenskih
prilika. Projektovani moraju biti na nain koji
spreava oteenje bicikala.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Ureenje parkiralita i objekata za odlaganje

bicikala zavisi od trajanja parkiranja:
- Za ureenje kratkotrajnog parkiranja (do 2
sata) obino se bira prostor izvan objekta
na njegovom funkcionalnom zemljitu.
Postoje brojni sistemi postolja za bicikle,
koji po pravilu ine obavezni sastavni deo
parkiralita za bicikle.
- Ako je vreme parkiranja due od dva sata,
treba da se obezbede primereno ureeno
parkiralite i objekti za dugotrajno
parkiranje bicikala (biciklarnice). Prilikom
dugotrajnog parkiranja, sigurno odlaganje
bicikala ima jo vei znaaj nego to je to
sluaj kod kratkotrajnog odlaganja
bicikala.

Biciklistike povrine

Autobuske
i eleznike
stanice

Postolja za
10 do 20%
dnevnih
putnika na
stanici

Postolja za
5 do 10%
dnevnih
putnika na
stanici

Bolnice

15-30/100
kreveta (za
posetioce)

10 bpm
/100
kreveta (za
posetioce)

5.6.4.3
5.6.4.3.1

Uslovi za nain ureenja

Opti uslovi

5.6.4.3.1.1 Lokacija
5.6.4.2

Dimenzionisanje

Potreban broj mesta za parkiranje za razliite

delatnosti se odreuje na osnovu normativa.
U tabeli 5.6.8 su prikazane vrednosti za neke
vrste delatnosti.
Tabela 5.6.8: Potreban broj mesta za
parkiranje za razliite delatnosti
Delatnost

Broj mesta za parkiranje

(bpm)
Evropski
normativi
(Crow, vol. 25)

Minimum

Poslovne
delatnosti

1-3 bpm /
2
100m bruto
povrine (za
zaposlene)

1 bpm /
2
100m bruto
povrine (za
zaposlene)

Trni
centri

5-10 bpm /
2
100m bruto
povrine (za
posetioce)

3 bpm /
2
100m bruto
povrine (za
posetioce)

kole

1 bpm / 2
uenika (za
posetioce)

1 bpm / 5
uenika (za
posetioce)

1 bpm / 5
zaposlenih (za
zaposlene)

1 bpm / 10
zaposlenih
(za
zaposlene)

Rekreativni
centri i
sportske
hale

30 bpm /100
sedita (za
posetioce)

5 bpm /100
sedita (za
posetioce)

Pozorita i
bioskopi

25 bpm /100
sedita (za
posetioce)

10 bpm
/100 sedita
(za
posetioce)

JP Putevi Srbije

Za dobar izbor mikrolokacije parkiralita za

bicikle u obzir treba uzeti sledee zahteve:
- lokacija ne sme da bude prenatrpana,
- neposredna blizina ciljnog odredita
(minimalna peaka udaljenost do ulaska
u zgradu),
- laka dostupnost biciklom odnosno peice
(stabilizovana
povrina,
dobro
odvodnjavanje),
- lokacija mora da bude sigurna sa
socijalnog aspekta (velika poseenost,
dobra vidljivost, osvetljenost).
5.6.4.3.1.2 Zatita od krae
Potrebno je da se odabere odnosno osmisli
takav sistem postolja koji e omoguiti da se
bicikli za nepokretni deo postolja sigurno
veu uz pomo univerzalnog lanca, katanca
ili slinog sigurnosnog mehanizma koji je
ugraen u samo postolje. Istovremeno,
parkiralita i objekti za odlaganje treba da se
nalaze na prometnim mestima, na kojima je
omoguena dobra vidljivost i odgovarajua
nona rasveta.
5.6.4.3.1.3 Sigurnost
Parkiralita i objekti za odlaganje bicikala
moraju biti dovoljno udaljeni i na odgovarajui
nain zatieni od motornog saobraaja (npr.
izdignuti ivinjaci). Takoe je znaajno da
parkiralita za bicikle ne ometaju druge
uesnike u saobraaju (peaci).
5.6.4.3.1.4 Prikladnost za korisnika
-

tip postolja za odlaganje bicikala mora da

omogui lako korienje i treba da ima
jednostavan sistem za odlaganje i
zakljuavanje, koji ne sme biti ogranien
na odreeni tip brave ili bicikla,
razmak izmeu dva parkirna mesta ne
sme biti suvie mali (bar 35 cm), poto

15

Biciklistike povrine

premala udaljenost oteava pristup biciklu

i njegovo zakljuavanje,
mogunost oteenja parkiranog bicikla
treba svesti na minimum. Bicikl moe
otetiti
i
sam
biciklista
tokom
zakljuavanja ili izvoenja bicikla s
parkirnog mesta (neodgovarajui oblik
postolja zbog kojeg se mogu otetiti
gume, obru toka, pa ak i ram bicikla).
Bicikl se moe otetiti i kod naslanjanja na
susedni bicikl ili zbog nedovoljne
stabilnosti uprkos postolju (vetar).

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 5.6.29: Postolje za parkiranje bicikala

5.6.4.3.1.5 Kvalitet i trajnost

Kriterijum koji je znaajan kako za biciklistu
tako i za rukovodioca prostora za parkiranje.
Za biciklistu je vano da postolje bude
otporno na vandalizam, da ne sadri otre
delove koji mogu otetiti bicikl ili povrediti
biciklistu (kao i bicikliste koji tuda prolaze). Za
rukovodioca je vano da postolje bude
izraeno od kvalitetnih materijala koji ne
zahtevaju odravanje i da bude dizajnirano
tako da se na njemu ne skupljaju neistoe.

Slika 5.6.30: Vertikalno postavljanje bicikala

5.6.4.3.1.6 Dizajn
Postavljanje i ureenje parkiralita i objekata
za parkiranje bicikala treba da zadovolji ne
samo zahteve funkcionalnosti nego i
odreene estetske kriterijume. Prostori i
povrine moraju biti projektovani tako da ine
celinu sa postojeom opremom na ulici, u
gradu ili na objektu ispred kojeg se nalaze.
Vano je da se zbog dizajna ne umanji
funkcionalnost
povrina
za
odlaganje
bicikala.
5.6.4.3.1.7 Posebni uslovi za dugotrajno
parkiranje
Kod izbora odgovarajueg ureenja za
parkiralita i objekte za dugotrajno parkiranje
bicikala, uz opte uslove u obzir treba uzeti i
sledee:
- lokacija dugotrajnog parkiralita od ciljnog
odredita bicikliste nije udaljena vie od
250 m,
- najmanje 50% povrine za dugotrajno
parkiranje treba da je natkriveno,
- vea zatita od lopova se moe postii
zakljuavanjem prostora za odlaganje,
nadzorom ovlaenog lica ili videonadzorom. Preporuuje se i kombinovanje
navedenih mera.

16

5.6.5 KOLOVOZNA KONSTRUKCIJA

5.6.5.1

Opte

Kvalitetna kolovozna konstrukcija mora da

obezbedi bezbednost i udobnu vonju
biciklistima. Preduslov za udobnu vonju
jeste ravna, kvalitetno odravana povrina.
Za
bezbednost
treba
obezbediti
odgovarajue trenje koje bitno utie na
ravnoteu bicikliste i koenje. Na biciklistikoj
povrini ne smeju postojati izboine ili drugi
prekidi.
Kod projektovanja kolovozne konstrukcije
moraju da se potuju odgovarajue Tehnike
specifikacije za javne puteve.
5.6.5.2

5.6.5.2.1

Osnovni zahtevi za kolovoznu

konstrukciju biciklistikih
povrina
Nosivost

Nosivost povrine mora da bude obezbeena

i u kritinom periodu tokom prolea, za vreme
topljenja snega, treba da izdri teinu maina
za odravanje i teinu motornih vozila za
pruanje pomoi (vozila hitne pomoi,
vatrogasna vozila). Nosivost se meri kao ugib
koji
na
novoizgraenim
biciklistikim
povrinama ne sme biti vei 1 1,5 mm
ispod optereenja toka od 50 KN.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

5.6.5.2.2

Glatkoa

Osnovni element upotrebljivosti biciklistike

povrine jeste glatkoa, naroito zato to
klasini bicikli nemaju amortizere. Glatkoa
zavisi od neravnina, koje mogu biti periodine
(istog oblika i veliine), sluajne (razliitog
oblika i veliine i na razliitim udaljenostima) i
pojedinane koje su udaljenije jedna od
druge. Neravnine su podeljene na grube
(duina talasa do 0,03 m) i naborane (duina
talasa vea od 0,3 m) i proizvode mehanike
oscilacije bicikla sa frekvencijom koja zavisi
od brzine kojom se biciklista kree. Na
udobnost vonje najvie utiu frekvencije
izmeu 6 Hz i 8 Hz, to je specifino podruje
percepcije za ljude (frekvencija sopstvene
kime) i predstavlja talasne duine neravnina
izmeu 2 m i 1 m. Udaljavanjem frekvencija,
samim tim i talasnih duina, od navedenih
vrednosti smanjuje se uticaj na udobnost
vonje. To je vano kada se biciklistike
povrine grade preko uliva, gde esto dolazi
do stvaranja takvih nabora. Uticaj nabora
duine od 5 do 10 m je umeren, dok nabori
koji prelaze 10 m skoro da nemaju nikakvog
uticaja. Neravnine na ulivima treba da se
izvedu talasasto, a ne udarno. Naroito je
bitno da ivinjaci na poetku i na kraju
biciklistike povrine budu nii od 5 cm
odnosno da, ako za to postoji mogunost, ne
postoji razlika u visini, to biciklistima i dalje
omoguava udobnu vonju, a da pri veoj
brzini ne dolazi do oteenja bicikla. Na
kosinama koje se ponavljaju, ivinjaci
ometaju bicikliste, zbog ega biciklisti,
naroito rekreativni, izbegavaju vonju po
takvim biciklistikim stazama.
Kada se biciklistika staza prostire uz put gde
na deonici postoje brojni prikljuci (obino
prilazni), naroitu panju treba posvetiti
planiranju sputanja biciklistike staze na
takvim mestima. U takvim sluajevima,
prilikom projektovanja treba projektno
uskladiti nivo kolovoza, biciklistike staze i
dvorita na takav nain da je biciklisti preko
tih uliva omoguena vonja po ravnoj povrini
biciklistike staze u celini. Sputanje se
izvodi do 1/3 irine biciklistike staze, tako da
to kod biciklista ne stvara neprijatan oseaj
(kao da voze po talasima). U sluaju loe
izvedenih prikljuaka preko biciklistike
staze, bolje je da se za bicikliste obezbedi
samostalna povrina u obliku biciklistike
trake, a preporuljivo je da se ona oboji.
5.6.5.3

Trenje

Trenje se odreuje kao veza geometrijskih

karakteristika i izgleda vozne povrine, to
JP Putevi Srbije

Biciklistike povrine

ukljuuje udubljenja izmeu kamenih estica

na voznoj povrini i strukturu tih estica. Sila
trenja izmeu toka i vozne povrine i time
mogunost prenoenja sile sa bicikla na
kolovoz je mogua samo ako su upotrebljeni
ne samo hrapavi materijali nego i materijali
zadovoljavajueg kvaliteta. Da bi se
obezbedilo sigurno kretanje vozila po voznoj
povrini, u obzir treba uzeti sledee stavke:
- vozne karakteristike, kao to su brzina
kretanja, proklizavanje, klizanje,
- karakteristike toka, kao to su vrsta,
unutranji pritisak, presek, dizajn i stanje
profila, karakteristike gume,
- karakteristike posrednika izmeu gume i
vozne povrine, kao to su voda, sneg,
led, praina, ulje,
- trenje vozne povrine.
5.6.5.4

Drenaa i odvodnjavanje

Kvalitetna drenaa odn. odvodnjavanje na

mokroj povrini obezbeuje odgovarajue
trenje i udobnost, poto spreava prskanje
vode za vreme ili posle kie. Pri tom je
potrebno da se popreni nagib izvede na
odgovarajui nain i da se obezbedi
adekvatna glatkoa povrina. U suprotnom, i
pored kvalitetnog sistema za drenau
odnosno odvodnjavane voda e se
zadravati u neravninama.
5.6.5.5

Boja i struktura

Boja i struktura omoguavaju vizuelno

razlikovanje povrina koje koriste razliiti
korisnici, a istovremeno privlae i veu
panju ostalih uesnika u saobraaju. Na
raskrsnicama, gde se u istom nivou ukrtaju
biciklistike povrine i saobraajni povrine
za motorni saobraaj, preporuljivo je da se
povrine namenjene biciklistima dodatno
istaknu bojenjem. Isti pristup se preporuuje i
na mestima gde se biciklistike povrine
meaju sa peakim povrinama (podruje
autobuskih stajalita).
5.6.5.6

Kombinacija s javnom
infrastrukturom

Kombinacija s javnom infrastrukturom

(podzemni vodovod, elektrini vodovi iznad
zemlje) nije poeljna, poto njeno
servisiranje i odravanje ometa biciklistiki
saobraaj. Ukoliko to ne moe da se izbegne,
odvodni ahtovi i poklopci moraju da budu
izvedeni tako da ne ometaju bicikliste
otvore treba postaviti popreno na smer
kretanja, poklopci treba da su u ravni sa
ostalom
povrinom,
ahtove
pored
17

Biciklistike povrine

biciklistike povrine
adekvatno obezbeeni.
5.6.5.7
5.6.5.7.1

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

treba

da

budu

Materijali
Asfalt

Ima relativno malo trenje, osim ako nije

prekomerno optereen. Za vreme letnjih
vruina, karakteristike bitumena mogu da se
promene (trenje), to za rezultat ima
smanjenu bezbednost biciklista.
5.6.5.7.2

Beton

Betonske biciklistike povrine su skuplje od

asfaltnih, ali je njihovo odravanje jeftinije.
Otpornije su na pukotine koje prouzrokuje
korenje drvea, ali zahtevaju odgovarajuu
podlogu da se ne bi pojavili lomovi i pukotine.
Zbog sigurnosti staza treba da bude malo
hrapava, ali ne toliko da ometa ugodnu
vonju.
5.6.5.7.3

Kulir ploe

Poploavanje kulirskim ploama je veoma

skupo, kao i njihovo odravanje. Treba
ugraditi i ivinjake da bi se spreilo
pomeranje ploa. Zbog njihove kompaktne
povrine, debljina kulir ploa treba da iznosi
najmanje 4 cm. Izuzetno znaajno je
odvodnjavanje, jer voda spira fine delie
ljunanog sloja, to izaziva saaste upljine,
sleganje i pucanje ploa. Zbog spojeva
izmeu ploa, povrina je relativno neravna i
neudobna i pogodna je samo za gradske
sredine.
5.6.5.7.4

Pesak

Peani zatitni sloj je veoma pogodan za

biciklistike staze koje su potpuno odvojene
od motornog saobraaja (npr. biciklistiki
putevi kroz umu). Zbog odvodnjavanja je
vano da povrina bude neznatno nabijena.
Najbolja podloga je cementna stabilizacija ili
sloj ljunka.
18

Postavljanje povrinskog sloja na tamponsku

podlogu (protivprainska zatita)
Biciklistiki koridor se esto prostire preko
zatienih podruja. U takvim sluajevima
treba ispuniti zahteve onih koji se bave
zatitom ivotne sredine i kulturne batine.
Tada se obino donosi odluka o izvoenju
zatite protiv praine. To podrazumeva da se
uz pomo postupka penetracije postavlja
posebna vrsta povrinskog sloja koji se izvodi
na nevezanom nosivom sloju. Tako obraena
vozna povrina obezbeuje karakteristike
pogodne
za
preuzimanje
predvienih
optereenja kako na novoizgraenim tako i
na postojeim makadamskim kolovozima.
Zbog prirodnog izgleda (put je bele boje),
zatita protiv praine je prihvatljivija od
asfaltne povrine. Putevi i staze izraeni
postupkom zatite protiv praine izgledaju
prirodno (izgled makadama), pa je ta
tehnologija stoga naroito pogodna za
regionalne parkove i objekte koji su zatieni
kao spomenici. Vonja, vonja bicikla i
tranje po takvoj povrini su mekani i udobni.
Za biciklistike i i peake staze je pogodan
dvoslojni protivprainski sloj. Za izgradnju
zavrnog povrinskog sloja se koristi frakcija
ljunka od 4/8 mm do 2/4 mm.
5.6.6 DETALJI

Ploe za poploavanje

Ploe za poploavanje su relativno skupe i

komplikovane za odravanje. Zbog spojeva
izmeu pojedinanih elemenata, takve
povrine nisu udobne kao betonske ili
asfaltne. Ploe za poploavanje se
postavljaju na sloj maltera debljine najmanje
3 cm, u koji je dodat silicijum ili krenjak, a
spojevi se popunjavaju malterom. Povrina
koja je namenjena samo biciklistima i
peacima se moe poploati ploama
debljine od 6 do 8 cm.
5.6.5.7.5

Tako izvedena staza zahteva esto i brino

odravanje, jer se na takvoj povrini ee
javljaju neravnine i udarne jame koje treba,
ako elimo da biciklistima omoguimo
udobnu vonju, redovno sanirati.

Kod postavljanja biciklistikih povrina u

prostor, naroitu panju treba posvetiti
izvoenju detalja koji u znatnoj meri mogu
uticati
na
bezbednost
saobraaja
i
upotrebljivost samog biciklistikog koridora.
Samo pri dobroj koordinaciji gore navedenih
segmenata se moe oekivati poveano
interesovanje za vonju bicikla. Da bi se
postigao vii nivo usluga koje biciklistike
povrine pruaju, treba predvideti vei broj
detalja kojima e se omoguiti vea
udobnost, a to bi ujedno moglo da predstavlja
i podsticaj
za masovnije korienje
biciklistikih povrina.
5.6.6.1

Odvajanje biciklistike staze od

kolovoza

Fiziko odvajanje staze od kolovoza se moe

izvesti pomou isprekidanih ili neisprekidanih

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

ivinjaka ili pomou ograde.

U naseljima treba izbegavati upotrebu ograde
i treba je postavljati samo u izuzetnim
sluajevima, a i tada u odgovarajuem obliku.
Klasine eline zatitne ograde nisu
element koji je pogodan za urbana podruja.
Izvan naselja se mogu upotrebiti eline
zatitne ograde ali su za bicikliste pogodnija
reenja bez njih.

Biciklistike povrine

5.6.6.4

Povrine za zaustavljanje
biciklista na raskrsnicama

U podruju raskrsnica je preporuljivo da se,

radi poveanja vidljivosti biciklista, prvo
izvede napred pomerena zaustavna linija ili
zaustavna povrina za bicikliste (advanced
stop line) kada je biciklistima dozvoljeno
skretanje ulevo.

U podruju gde je dozvoljen iskljuivo

biciklistiki saobraaj (biciklistiki put),
motorni saobraaj se moe ograniiti
postavljanjem betonskih stubia, rampi i
drugih odgovarajuih prepreka.
5.6.6.2

Podvonjaci i nadvonjaci

Za bezbednost i udobnost biciklista je od

izuzetnog
znaaja
pravilno
planiranje
podvonjaka, koji su za ukrtanje van nivoa
biciklistikih
povrina
sa
ostalim
saobraajnim povrinama pogodniji od
nadvonjaka. Brzina koju biciklista stekne
prilikom sputanja u podvonjak mu kasnije
pomae kod vonje uzbrdo, visinska razlika
koju treba da savlada kod vonje kroz
podvonjak je manja, a u podvonjacima je
takoe i znatno manji uticaj vetra.
Podvonjaci manje optereuju ivotnu
sredinu, kosine koji vode u podvonjak i iz
podvonjaka su krae.
Kod planiranja podvonjaka su znaajne
sledee stavke:
- optimalna vidljivost iz svih smerova,
- vreme vonje kroz podvonjak treba da je
za biciklistu to krae,
- maksimalni uzduni nagib kosine iznosi
12%,
- podvonjak ne sme stvarati oseaj
klaustrofobije.
5.6.6.3

Zavretak biciklistikih povrina

Na kraju biciklistikih povrina je radi

bezbednosti biciklista potrebno da se postave
prepreke, kojima se spreava naglo
ukljuivanje biciklista u saobraaj. To se
moe izvesti postavljanjem stubia ili drugih
prepreka. Preporuljivo je da se niveleta u
tom delu biciklistike staze izvede tako da
biciklista mora da smanji brzinu kretanja.
Istovremeno, vozae motornih vozila treba
obavezno odgovarajuom signalizacijom
upozoriti na takva mesta.

Slika 5.6.31: Pomerena zaustavna linija

Slika 5.6.32: Pomerena zaustavna povrina

za bicikliste koji skreu ulevo
5.6.6.5

Prelazak sa biciklistike staze ili

puta na biciklistiku traku

Veoma je bitan detalj prelaska sa odvojene

biciklistike povrine na vonju bicikla u nivou
saobraajne trake za motorni saobraaj.
Biciklista se u toku vonje po samostalnoj
odnosno odvojenoj biciklistikoj povrini
osea bezbedno, to se ne moe rei za
vonju u nivou saobraajne trake za motorni
saobraaj.
Taj
prelazak
predstavlja
potencijalno opasno mesto. Takva promena
profila je dozvoljena samo na preglednom
mestu,
uz
korienje
odgovarajue
signalizacije kojom se i ostali uesnici u
saobraaju pravovremeno upozoravaju na
opasnost.

Slika 5.6.33: Detalj prelaska sa biciklistike

staze na biciklistiku traku
JP Putevi Srbije

19

Biciklistike povrine

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

TRAKA ZA
PARKIRANJE

Slika 5.6.34: Prelazak sa biciklistike staze

na biciklistiku traku u raskrsnici

Slika 5.6.37: Nepravilno i pravilno

postavljanje ivinjaka
5.6.6.8
Slika 5.6.35: Poetak biciklistike staze
5.6.6.6

Odvodni ahtovi

Na
biciklistikim
povrinama
se
ne
preporuuje ugradnja odvodnih ahtova. Ako
se ugradnja odvodnih ahtova ne moe
izbei, vonja preko ahtova mora da bude
omoguena, a reetke ne smeju da budu
postavljenje u smeru kretanja.

Kosine

Biciklistike kosine moraju da budu izvedene

u skladu sa sledeim uslovima:
- kosina mora biti udaljenja od zida bar 20
cm,
- kosina ne sme da bude suvie duboka, jer
u suprotnom mogu pedala i torbe,
okaene na bicikl, da udaraju o rub
kosine,
- kosine moraju biti izvedene na obe strane
ili na sredini stepenita,
- najvei nagib kosine iznosi 25,
- ako treba da se premosti vea visinska
razlika, kosina se moe izvesti u cik-cak.
5.6.6.9

Voenje u podruju autobuskih

stajalita

Slika 5.6.38: Autobusko stajalite na

kolovozu, biciklistika traka

Slika 5.6.36: Pravilno i nepravilno usmerene

reetke na odvodnim ahtovima
5.6.6.7

Ivinjaci

Slika 5.6.39: Autobusko stajalite u nii,

biciklistika traka

Ivinjaci koji su postavljeni u pravcu kretanja

bicikliste moraju biti sputeni do nivoa vozne
povrine tako da za bicikliste ne predstavljaju
prepreku.

20

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Biciklistike povrine

5.6.7 SIGNALIZACIJA
5.6.7.1

Slika 5.6.40: Autobusko stajalite na

kolovozu, biciklistika staza

Slika 5.6.41: Autobusko stajalite u nii,

biciklistika staza
U podruju autobuskog stajalita biciklistika
staza mora da bude obojena crvenom bojom,
jer se time poveava uoljivost biciklistike
povrine i smanjuje mogunost konflikta
izmeu biciklista i peaka.

JP Putevi Srbije

Namena i zahtevi signalizacije

Pravilnikom o saobraajnoj signalizaciji

propisani su vrste, znaenje, boja, veliina i
pravila postavljanja saobraajne signalizacije
i saobraajne opreme na putevima.
Signalizacija mora da bude nedvosmislena i
uesnicima u saobraaju mora da prua
precizne zabrane, ogranienja, obaveze,
opta obavetenja, kao i informacije i
upozorenja.
Signalizacija
mora
biti
postavljena
ispred
svih
potencijalnih
konfliktnih taaka, kao i za potvrdu
informacija ako je to potrebno.
5.6.7.2

Bojenje biciklistikih povrina

Bojenje biciklistikih povrina crvenom bojom

je
smisleno
na
mestima
ukrtanja
biciklistikih povrina sa saobraajnim
povrinama ostalih uesnika u saobraaju,
dakle sa saobraajnim povrinama za
motorni saobraaj ili sa povrinama za
peake. Boje se biciklistiki prelazi,
biciklistike povrine u podruju autobuskih
stajalita i prikljuaka, biciklistike trake i
mesta koja predstavljaju potencijalno mesto
konflikta.

21