Вођа пројекта

David Jorgensen, Саобраћај и главни путни правци Queensland-а

Припремљено од стране
Paul Roberts,-а Kathy Boddington и Libby Rodwell
ARRB Групација

Објављено у јануару 2014.

© Austroads Ltd 2014.
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност

путева
Нешто о Аустропутевима (организацији за путеве Аустралије и Новог Зеланда)
Циљеви Аустропутева су да:
 Промовисање ефеката унапређења саобраћаја Аустралије и Новог Зеланда
 Пружање стручне помоћи експерата на пољу државне политике и проблема
везаних за области саобраћаја и транспорта
 Промовисање побољшања праксе и капацитета од старне агенција за безбједност
путева
 Обезбјеђење конзистентности у операцијама везаним за путеве

Организација за путеве Аустропутеви, обухвата шест државних и двије

територијалне организације друмског саобраћаја и транспорта, одјељење за
инфраструктуру и транспорт широм свијета, асоцијација локалне Аусстралјске
самоуправе и транспортна агенција Новог Зеланда. Аусторпутеви су организација која
се састоји од главног извршног референта и 11 организација чланица.
Путеви и поморска асоцијацјиа Новог Јужног Велса oads
Коорпорација за путеве Викторије
Одјељење за саобраћај и главне путеве Queensland-а
Главни путеви Западне Аустралије
Одјељење за планирање, саобраћај и инфраструктуру Јужне Аустралије
Одјељење за инфраструктуру, енергију и ресурсе Тасманије
Одјељење за транспорт на Сјеверном дијелу територије Аустралије
Одјељење за територијалне и градске услуге у највећим градовима Аустралије
Свјетска организација за инфраструктуру и саобраћај
Удружење аустралијске локалне самоуправе
Транспортна агенција Новог Зеланда

2|Page
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

САДРЖАЈ
1. УВОД....................................................................................................................................- 6 -

1.1. ПОЗАДИНА РАДА................................................................................................................- 6 -

1.2. ЦИЉЕВИ И ТЕМЕЉИ ПРОЈЕКТА...........................................................................................- 6 -

2. МЕТОД.................................................................................................................................- 7 -

3. ПРОПАГАНДНИ УРЕЂАЈИ У ПУТНОМ ПОЈАСУ.......................................................- 8 -

3.1. НЕПРОМЈЕНЉИВИ ПРОПАГАНДНИ УРЕЂАЈИ (СРЕДСТВА)..................................................- 8 -

3.2. ПРОМЈЕНЉИВА СРЕДСТВА ПРОПАГАНДЕ.........................................................................- 11 -
3.2.1. МЕХАНИЧКИ ПРОМЈЕНЉИВА ПРОПАГАНДНА СРЕДСТВА..............................................- 11 -
3.2.2. ЕЛЕКТРОНСКИ ПРОМЈЕНЉИВА ПРОПАГАНДНА СРЕДСТВА............................................- 11 -
3.3. ОСВЈЕТЉЕНОСТ................................................................................................................- 14 -

4. РАЗМАТРАЊЕ ОПШТИХ ЉУДСКИХ ФАКТОРА......................................................- 16 -

4.1. УВОД.................................................................................................................................- 16 -
4.2. ПРИРОДА ПАЖЊЕ.............................................................................................................- 16 -
4.2.1. АУТОМАТСКО ПОСМАТРАЊЕ ПАЖЊЕ...........................................................................- 16 -
4.2.2. ПОВРЕМЕНА ЗАСЛИЈЕПЉЕНОСТ....................................................................................- 17 -
4.2.3. ОГРАНИЧЕНИ КАПАЦИТЕТ ПАЖЊЕ................................................................................- 18 -
4.3. ПРОБЛЕМ ОПАЖАЊА........................................................................................................- 18 -
4.4. РЕЗИМЕ.............................................................................................................................- 19 -

5. ПРЕГЛЕД ИСТРАЖИВАЊА О БЕЗБЈЕДНОСНИМ ЕФЕКТИМА ПУТНОГ

ОГЛАШАВАЊА......................................................................................................................- 20 -

5.1. ОМЕТЕНОСТ ВОЗАЧА КАО ПРОБЛЕМ БЕЗБЈЕДНОСТИ САОБРАЋАЈА.................................- 20 -

5.2. ОГЛАШАВАЊЕ У ПУТНОМ ПОЈАСУ КАО БЕЗБЈЕДНОСНИ ПРОБЛЕМ.................................- 21 -
5.3. РЕЗИМЕ.............................................................................................................................- 22 -

6. НАЈБОЉИ ПРАКТИЧНИ ПРИМЈЕРИ...........................................................................- 23 -

6.1. МОГУЋНОСТ БИЉЕЖЕЊА ТЗВ.НЕВОЉНЕ ПАЖЊЕ.............................................................- 24 -

6.1.1. КРЕТАЊЕ........................................................................................................................- 24 -
6.1.2. ВРИЈЕМЕ ТРАЈАЊА.........................................................................................................- 24 -
6.1.3. ПРЕЛАЗНО ВРИЈЕМЕ.......................................................................................................- 24 -
6.1.4. ОСВЈЕТЉЕНОСТ..............................................................................................................- 24 -

3|Page
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

6.1.5. САДРЖАЈ........................................................................................................................- 25 -
6.2. ПСИХИЧКО ОПТЕРЕЋЕЊЕ.................................................................................................- 25 -
6.2.1. ВИЗУЕЛНА ЗБРКА...........................................................................................................- 25 -
6.2.2. ВОЗАЧКИ ЗАХТЈЕВИ.......................................................................................................- 25 -
6.2.3. САДРЖАЈ........................................................................................................................- 25 -
6.3. ПРАВАЦ ГЛЕДАЊА............................................................................................................- 26 -
6.3.1. УГАО ПОСМАТРАЊА......................................................................................................- 26 -
6.3.2. НАДМОРСКА ВИСИНА....................................................................................................- 26 -
6.4. ПУТНО ОКРУЖЕЊЕ...........................................................................................................- 26 -
6.4.1. ПРОЦЈЕНА БРЗИНЕ СУДАРА............................................................................................- 26 -
6.4.2. ПРОЦЈЕНА РИЗИКА.........................................................................................................- 26 -

7. ВОДИЧИ ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ПУТНОМ ПОЈАСУ.................................................- 27 -

8. АНАЛИЗА ПО КОРАЦИМА...........................................................................................- 28 -

9. ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................................- 29 -

4|Page
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

ТАБЕЛЕ
Tабела 3.1. Конвенционални билборди и постери који се користе у сврхе путног
оглашавања............................................................................................................................- 9 -
Tабела 7.1. Кључна законодавства и/или области планирања и индустријски водичи за
безбједно рекламно оглашавање у путном појасу...........................................................- 27 -

СЛИКЕ

Слика 3.1. Примјери билборда који стоје као засебан објекат у путном појасу (на врху),
билборда на зиду (лиејво) и билборда на мосту или надвожњаку (десно).....................- 9 -
Слика 3.2. Примјери покретних билборда (лиејво) и билборда који су дио
стационираних објеката у путном појасу, конкретно надкривена стајалишта за возила
јавног градског саобраћаја.................................................................................................- 10 -
Слика 3.3. Примјери дигиталних билборда лоцираних на контролисаним локацијама на
државним путевима............................................................................................................- 12 -
Слика 3.4. Примјер различитих текстуалних порука (ознака) које приказују одговарајуће
пропагандне садржаје.........................................................................................................- 13 -
Слика 3.5. Примјер екстерног уређаја за прилагођену освјетљеност (лијево) и
унутрашњег уређаја за освјетљеност пропагаднних материјала (десно)......................- 15 -
Слика 6.1. Дијаграм безбједносног система аустро-путева............................................- 23 -

5|Page
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

1. УВОД
1.1. Позадина рада
Нова државна стратегија Аустралије почива на ставу да је вожња сложен задатак
и извор ометености возача, како при вожњи возилом, тако и уопште при сналажењу у
путном окружењу и сложеност разноврсних маневара у саобраћају расте из године у
годину. Иако је потврђено да је непажљива вожња извор саобраћајне незгоде, мора се
рећи и да су пропагандни материјали у путном појасу такође један од великих
узрочника саобраћаних незгода, односно непажње, као изворишта конфликта и с тога
треба размотрити утицај пропаганде на понашање возача и томе озбиљно приступити и
на нивоу закона.
У бројним законодавствима, одговорност за ову област прихвата агенција за
планирање саобраћаја, док је у осталим та одговорност на агенцијама за безбједност
саобраћаја на путевима. Многе агенције спонзоришу пројекте за ефикасније
информисање о безбједносним импликацијама, односн посљедицама пропаганде на
понашање возача. Знајући да посљедице такве врсте оглашавања могу бити изузетно
значајне у негативном смислу, нарочито у коридорима с већим обимом саобраћаја,
потребно је објавити водиче и имплементирати их ефикасно, како би се дестимулисао
развој то оглашавајуће индустрије, а с друге стране, како би се возачима скренула
пажња на штетне ефекте истих.

1.2. Циљеви и темељи пројекта

Из ових разлога, постоји интерес за разматрање и дефинитивно разумијевање
ризика везаног за пропагандне материјале и с тога је у плану имплементирање бројним
водича за неутралисање штетних ефеката такве врсте оглашавања.
Овај пројекат је дизајниран тако да се оствари хармонизација у критеријумима
везаним за управљање уређајима у путном појасу и како би се унаприједиле практичне
кампање агенција за безбједност саобраћаја на путевима. Најважније је што овај
пројекат може помоћи горе поменутим агенцијама да схвате и објасне проблеме у
безбједности саобраћаја, тако што ће користити дигиталне технологије приказивања
оглашавајућих ознака и материјала у путном појасу. Постоје четири главна задатка овог
пројекта:
Преглед људских фактора и елемената у вези са разумијевањем могућих
импликација у безбједности саобраћаја на птуевима због неподобног
оглашавања
Узимање у озбир литературног прегледа постојећих истраживања о
ометености возача пропагандним материјалима
Документовање водича и практичних операција који су усвојени од стране
агенција за планирање и безбједност путева, те агенција за управљање
оглашавањем

6|Page
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Развијање ''најбоље праксе'', односно принципа и мјера за управљање

посљедицама ознака за оглашавање.

2. МЕТОД
Истраживачки метод подразумијева тзв.проширено десктоп истраживање,
укључујући интернет литературу и базе података из разних истраживања, како би се
прикупио потребан материјал (само на енглеском језику).
Овај процес прикупљања података реализован је у библиотеци M.G. Lay. M.G.
Lay библиотека садржи свеобухватне и ажуриране међународне податке, односно
свјетску литературу везану за проблеме у саобраћају и транспорту (нарочито о
путевима) у Аустралији и представља једну од водећих техничких библиотека у свијету.
Библиотека је састављена од стране тима квалификованих професионалаца.
ARRB група има блиску везу са главним бибилотекама у Аустралији и Океанији, на
примјер уско је повезана за библиотеком Уједињеног Краљевства на пољу саобраћаја и
транспрота. Муђународна веза између библиотека се лако остварује и документује
путем интернет комуникације. Аустралијски индекс транспорта (ATRI), међународни
база података о истраживачким пројектима у транспорту (ITRD) и служба за пружање
података о транспортним услугама (TRIS) су сви повезани са заједничким циљом, а то
је прикупљање релевантних података за потребе истраживања.
ATRI је база података представљена од стране ARRB групације. Аустралијски
индекс транспорта обезбјеђује снимање значајног материјала везаног за путеве и
овоземаљски транспорт у Аустралији, Уједињеном Краљевству, као и у САД-у, Европи
и у Азији. Аустралијски индекс транспорта је доступан на мрежи и може се преузети и
нарезати на CD-R, с електронске интернет странице RMIT Универзитета. ATRI садржи
преко 143.000 сачуваних докумената с релевантним подацима. ITRD је управљим OECD
транспортом. ITRD покрива бројну објављену техничку литературу широм свијета, као
и детаљне базе података о тренутним истраживачким пројектима.
База података садржи информације из 40 главних техничких института из 24
земље и преко 350.000 литерарних извора. TRIS је база података припремљена од
стране америчког истраживачког центра и покрива све режиме транспорта. Њоме су
обухваћени и многобројни истраживачки пројекти који садрже преко 450.000
литерарних извора.

7|Page
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

3. ПРОПАГАНДНИ УРЕЂАЈИ У ПУТНОМ ПОЈАСУ

Пропагандни уређаји у путном појасу су дефинисани у овом раду као сви
оглашавајући знакови и уређаји који су видљиви корисницима пута (ненамјерно или
намјерно) и користе се за унапређење услуге или неких догађаја, активности за
организације које би требале да профитирају од приказивања пропагандних материјала.
Циљ овог пројекта усредсређен је на пропагандне уређаје који су стационирани у
путном појасу, односно унутар граница државе и који су видљиви с путева који
припадају држави.
Дефиниције и терминологија се користе за описивање различитих врста
средстава за оглашавање широм градова Аустралије. Поглавље испод обезбјеђује
свеобухватни преглед најчешћих заједнчких средстава и уређаја за оглашавање, који су
у употреби у Аустралији,а да притом имају значајне ефекте на безбједност саобраћаја на
путевима и одговарајуће детаљне индустријске стандарде. Ове категорије су усвојене и
рефлектоване су бројним заједничким класификационим шемама у индустрији.
С овим прегледом, уређаји су првенствено категорисани као промјељнви или
непромјенљиви. Друга значајна карактеристика се користи како би се расвјетлиле
разлике између средстава оглашавања. И промјенљива и непромјенљива средстав
оглашавања могу бити детаљно објашњена, о чему је и дискуотвано у поглављу 3.3.

3.1. Непромјенљиви пропагандни уређаји (средства)

Непромјенљиви пропагандни уређаји могу као јединствено средство оглашавања
могу бити промјењени искључиво на локацији. Садржај не смије бити копиран, нити
злоупотребљен током приказивања.
Конвенционални билборди и постери
Овакви видови средстава пропаганде спадају у средства оглашавања већег обима
и површине, односно већи су од 4 метра квадратна с порукама које садрже одговарајуће
ријечи, симболе и пиктограме који су или одштампани на различитим врстама хартије
или су копјутеризовани као полиестерни панели с алтернативним материјалима. Као
што је то већ приказан на слици 3.1, пропагандни материјал може бити различите
структуре и с тога може бити и стациониран на различитим локацијама, као што су на
примјер зидови зграда, кровови или дуж саобраћајне инфраструктуре, односно путног
појаса. Поруке које се њима преносе обично нису измјенљиве изузев ако се промијени
локација из неког разлога.
Различите величине се користе, тако имамо 24 часовне постере или
традиционалне билборде као најучесталије облике или формате који се користе као
пропагандни материјал. Поруке ће можда бити освјетљене екстерним изворима
освјетљености, што је описано у поглављу 3.2.2, док табела 3.1. обезбјеђује преглед
различитих формата постера и билборда који се корсите у Аустралији.

8|Page
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Слика 3.1. Примјери билборда који стоје као засебан објекат у путном појасу (на врху),
билборда на зиду (лиејво) и билборда на мосту или надвожњаку (десно)
Tабела 3.1. Конвенционални билборди и постери који се користе у сврхе путног оглашавања

9|Page
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Остали садржаји на којима се појављују постери и билборди у различитим

формама, описани су испод и приказани сликом 3.2.
Покретни билборди
Покретни билборди или постери обично се састоје од постера који се налазе на
мањим комерцијалним возилима или приколицама, понекада и с предње и са задње
стране возила. Возило се креће у саобраћају нормално, док у покрету рекламира жељене
садржаје.
Билборди на надкривеним стајалиштима на улици
Постери обично представљају интегрални дио постојећих структура и често су
стационирани на стајалиштима за возила јавног градског превоза, како у пословним
зонама, тако и у ужем градском центру и стамбеним зонама. Обично су димензија 1.8 m
x 1.2 m или 1.5 m x 1.0 m.

Слика 3.2. Примјери покретних билборда (лиејво) и билборда који су дио стационираних
објеката у путном појасу, конкретно надкривена стајалишта за возила јавног градског
саобраћаја
Остали
Постоји још много формата непромјенљивих средстава оглашавања или
пропаганде и свима је заједничко што користе путеве као објекат оглашавања и ст тога
су и заступљени у великој мјери на путевима за саобраћај моторних возила и на
путевима са слободним током саобраћаја (брзи путеви). Ово подразумијева:
 Локалне-пословне, друштвене и знакове везане за догађаје
 Ознаке насеља и улица
 Ознаке које пружају информације туристима
 Банери и заставе
 Цртежи мурала на зидовима различитих грађевина s
 Израда цртежа у путним завојима и на рекламним паноима
 Временске (транзитне) ознаке (на крећућим возилима, као што су Моторна
возила као што су аутобуси, трамваји или такси возила
 Ваздушне ознаке

10 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

3.2. Промјенљива средства пропаганде

Промјенљива средства пропаганде имају капацитет да механички или
електронски мијењају поруке, односно садржаје који се приказују на екрану, кроз
разноврсне анимације и без захтјева за дјеловањем људских фактора. Ово пружа
могућност приказивања више оглашавајућих реклама, чак и кроз ротирање статичких
фотографија или других сличних садржаја на динамичком екрану.
3.2.1. Механички промјенљива пропагандна средства
Ова средства пружају могућност презентовање два или више садржаја на
статисчким објектима који се ротирају механички (мотором нрр.), кроз предефинисане
секвентне интервале пружајући подршку постојећим средствима оглашавања дуж
путног појаса. Постоје одређени временки интервали између представљања различитих
порука и порука чији су садржаји накнадно забрањени или ограничени на неки начин.
За разлику од електронских средстава, промјене различитих пропагандних порука могу
бити тренутне.
Тривизиони панели
На тривизионим средствима пропаганде, поруке су приказане у разлиичтим
облицима (обично тродимензионално), те се могу прилагођавати слике, однсоно ознаке
појединачно. Призматични објекти се ротирају обично сваке четири секунде
приказајући три различите поруке у односу на поменуте интревале. Они су такође
позанти и као три панела или три ознаке промјенљивог садржаја. Оваква средства
оглашавања обично су димензија 3 m x 6 m или 12 m x 3 m.
Вишеструко скроловање више огласа
Такође се назива и ротирајућим средстсвом оглашавања, јер овакви објекти имају
могућност да приказју вишеструке поруке одштампане на одговарајућој подлози
константно скролујући се у одређеним времеснким размацима. Скроловање се обично
врши око вертикалне осе преко моторизоване алатке и секванционално приказује
садржаје у различитим нивоима на чеоном дијелу панела. Ово су обично мањи знакови
имплементирани на уличном нивоу или су у саставу ознака за саобраћајну
инфраструктуру, као што је то случај с аутобуским стајалиштима.
3.2.2. Електронски промјенљива пропагандна средства
Оваква средства користе се дигиталном технологијом којом се приказју високо
квалитетне фотографије и натписи, односно ознаке електронским путем директно
преузети са рачунара путем модема или путем глобалне мреже. Билборди дигиталних
карактеристика LED (диоде које емитују свјетлост) технологије, пружају могућност
контролисаног и аутоматизованог кретања садржаја на билбордима на путевима у
Аустралији.
Дигитални билборди
Слично конвенционалним билбордима, дигитални билборди су обично велике
ознаке са димензијама већим од 4 метра квадратна, а усаглашене са одговарајћим
текстом, симболима или графички приказаним сликама и пиктограмима.

11 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Дигитални билборди могу користити статитички електронски дисплеј или

нестатички електронски дисплеј за приказивање жељених садржаја. Познати су по
бројним различиим изразима, укључујући електронски билборди, приказивање
електронских порука, динамички знакови с порукама, комерцијални електронски
знакови с порукама, видео билборди, анимиране електронске ознаке итд.
Два типа приказивања садржаја на електронским билбордима, описана су испод:.
 Статички електронски дисплеј који садржи статичке слике само уколико су
представљене као сукцесивне, а не садрже поруку с одређеним садржајием.
Овакав уређај је програмиран да убрза кретање статичких слика у краћим
временским интервалима. Вријеме задржавања, вријеме промјене (транзиције) и
вријеме освјетљености (приказивања) могу бити контролисани и електронски
мијењани. Могу се узети у обзир различити приступи како би се овавке поруке
приказале, као нпр. скроловање, трепћуће приказивање истих, анимрано
помјерање и слично. У САД, стандардно вријеме задржавања слике на
дигиталном билборду је између 4 и 10 секунди, док вријеме промјене садржаја
или транзитивности иде до 4 секунде максимално (OMA 2010). Ова времена су
компаративна са стандардима у другим државама, попут Канаде или Уједињеног
Краљевства. Ипак, неке државе у Аустралији тренутно користе мало дужа
времена задржавања садржаја, што је детаљније објашњено у поглављу бр.7.

 Нестатичко и динамичко електронско приказивање садржаја представља

покретне слике или слике с карактеристикама које остављају утисак динамичке
промјене налик видео снимцима. То укључује анимације, скроловање слика, или
краће видео записе са специјалним ефектима. Овакво приказивање садржаја није
толико често одобрено и то је заједничко са земље попут Уједињеног Краљевства
чија су законодавства умногоме усаглашена са законодавствима Аустралије и
Сједињеним Америчких Држава.

Слика 3.3. Примјери дигиталних билборда лоцираних на контролисаним локацијама на

државним путевима

12 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Промјенљиве текстуалне ознаке (VMS)

VMS се првенствено користе од стране градских власти с циљем представљања
порука упућених мотоциклистима и осталим возачима моторних возила, како би се
остварило ефикасније управљање саобраћајем и како би се промовисала безбједност
саобраћаја на путевима. VMS има капацитет да презентује текстуалне ознаке или
графичке ознаке по потреби.
У Аустралји, VMS у саобраћају су обично електронски дисплеји на којима су
исписане промјенљиве текстуалне ознаке, односно поруке за одређени дио дана уо
дносу на услове саобраћајног тока и остале факторе од којих зависи безбједност свих
учесника у саобраћају. Агенције за путеве обично користе детаљне спецификације,
односно формате и садржаје који обухватају текстове различитих боја. ПОруке могу
бити тактичке (упозорења) или савјетодавне (савјети за безбједну вожњу на путовању
или информације о временским условима, саобраћајним загушењима и сл). У
нормалним условима одвијања саобраћаја, када нема потребе за критичним
инструкцијама везаним за безбједност на путевима, надлежни органи за уптеве могу
замијенити садржаје за неке друге информације које су релевантне и значајне, како за
управљање саобраћајем тако и за оглашавање, односно пропагадну, на примјер подаци о
будућим специјалним догађајима који се очекују на том подручју и сл.
VMS такође може да се користи самостално у комерцијалне сврхе. Обично је
форми порталних средстава стационираних на путевима с нижим просјечним брзинама
или у пословним зонама и као такви у истим су и одобрени од стране надлежних органа,
а приказани су на фотографији 3.4.

Слика 3.4. Примјер различитих текстуалних порука (ознака) које приказују одговарајуће
пропагандне садржаје

13 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

3.3. Освјетљеност
Веома је важно да су пропагандни уређаји добро освјетљени како би се пружио
одговарајући амбијент по питању освјетљености, а у циљу обезбјеђења добрих услова
освјетљености без непотребног одсјаја и томе слично (што може читање знакова да
учини веома компликованим због спољашњих извора освјетљености) или рефлексије
(чињење знакова тако компликованим за читање да потпуно ометају возача у вожњи),
што може резултовати великим проблемима у безбједности саобраћаја различитих
корисника путева што може произвести неприхватљиво расипање свјетлости у
локалном окружењу. Пропагандна средства могу бити класификована према сљедећим
дефиницијама:
Неосвјетљени уређаји који немају специфично дизајниране спољашње и
унутрашње знакове освјетљености, иако могу индиректно бити освјетљени уличним
свјетлима или локалним изворима свјетлости. Ово можда неће бити ефикасно и
појединачно ретро-рефлективно.
Освјетљени уређаји, имају специфично дизајниране спољашње знакове
освјетљености цјелокупног или дјелимичног уређаја. И промјенљиви и непромјељиви
урађји могу бити освјетљени.
Екстерно освјетљени уређаји, имају спољашњ изворе свјетлости који се користе
за освјетљивање површина за приказивање пропагандних материјала (што се може
видјети на слици 3.6). На примјер, кроз употребу флоресцентног или обично свјетла.
Такође се могу односити и на конвенционалне билборде и постере.
Уређаји унутрашње освјетљености имају унутрашња свјетла која пружају
могућност приказивања пропагадних материјала, на начин на који је то приказано
сликом 3.6. То су дигитални билборди који користе LED технологију, као и уређаји који
шире свјетлост неонским сијалицама. Освјетљеност може бити прилагођена аутоматски
или ручно користећи одговарајуће сензоре за подешавање освјетљености, а како би се
пружила одговарајућа освјетљеност која ће одговарати амбијенту у којем се приказују
пропагандни садржаји.
Статичка освјетљеност односи се на прилагођене освјетљене уређаје који имају
освјетљен цијели уређај константно и интензитетом и бојом, а најбољи примјер тога су
свакако екстерни конвенционални билоборди.
Нестатичка освјетљеност односи се на уређаје за освјетљеност у којима
освјетљеност цијелог уређаја није конзистентна ни по облику, ни по интензитету, а ни
по боји. На примјер, анимације или видео записи су вид таквог приказивања садржаја
рекламних услуга, уграђивањем свјетлећих, трепћућих и бљештавих средстава који
могу сходно потребама да емитују свјетлост оваквог типа.

14 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Слика 3.5. Примјер екстерног уређаја за прилагођену освјетљеност (лијево) и унутрашњег

уређаја за освјетљеност пропагаднних материјала (десно)

15 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

4. РАЗМАТРАЊЕ ОПШТИХ ЉУДСКИХ ФАКТОРА

4.1. Увод
Вожња моторног возила је сложен задатак који захтјева могућност расподјеле
пажње на различите појединачне задатке који употпуњују крајњи, односно главни
задатак. Возачи морају истодобно да одржавају одговарајућу и дозвољену брзину, да
мијењају траке по потреби, да управљају возилом у саобраћају и на раскрсницама с
повећаном пажњом, те да читају и тумаче знакове на најразличитије начине. Поред тога,
возачи се често суочавају с условима у саобраћају, који се константно мијењају. С тога
увијек постоји потенцијална могућнсот ометања возача. Таква ометања возача у
саобраћају могу бити посљедица или фактора унутар возила или спољашњих фактора
који возачу одвлаче пажњу.
Овај преглед усредсређен је на ометеност од спољашњих фактора, односно
пропагадндних материјала, најчешће билборда. Основна логика пропаганде у путномп
појасу је да привуче пажњу на оно што ипак није примарни задатак возача, а то је
безбједна вожња и учешће у саобраћају, те понашање по прописаним правилима у
условима максималне будности возача и сл. С озбиром да то може утицати на процјену
возача, самим тим може утицати и на безбједност вожње односно безбједност учесниак
у саобраћају, те су у наредним поглављима мало детаљније објашњени природа пажње
и услови који на њу утичу, те неки проблеми у опажању који су изузетно значајни за
успјешну реализацију возачког задатка.
4.2. Природа пажње
Постоје два кључна аспекта пажње који су важни за разумијевање проблема
ометености возача од стране пропагадних или рекламних билборда. Први је аутоматско
посматрање пажње и други је ограничени капацитет пажње код човјека.
4.2.1. Аутоматско посматрање пажње
Брига која се јавља са дигиталним билбордима у основи је везана за чињеницу да
ће возачи свјесно усмјерити пажњу на њих на уштрб возачког задатка који је пред њима,
чисто како би задовољили знатижељу и видјели шта ће сљедеће да се појави на
билборду. У супротности с овом тврднјом, уочено је да возачи типично модулирају
своју пажњу не гледајући дуже од 1,5 секунди у објекте мимо пута, као што су свакако
пропагандна средства. Упркос овоме, постоји забринутост да би то самоиницијативно
понашање возача могло да буде уназађено садржајима који би додатно одвлачили
пажњу возача и на тај начин би се нарушила безбједност истих.
Иако је сам појам пажње нека врста синонима за добровољну и циљно-усмјерену
активност, ипак дјелује да пажња понекада може бити несвјесно орјентисана на
садржаје дуж путног појаса. Питање за тренутни циљ је када и шта повећава
вјерованотћу да ће се то догодити. Уколико неко хода сам у мрачној улици или у лошем
комшилуку, онда ће одговор свакако бити учестао и драматичан. Но, шта се дешава
када није битно да се таква будност возача прикаже? Шта се догађа у тренутку промјене
садржаја на дигиталном билборду у периферном виду возача? Може ли се избјећи
ометеност возача од стране оваквих врста стимулатора?

16 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Последњих година истраживачи су истраживали факторе који утичу на пажњу

возача, односно контролу пажње и какве врсте стимулације највише утичу на исту. Овај
интерес вођен је јасним теоријским разматрањима, али очигледно има важну
импликацију у разумијевању ометености возача различитим врстама пропагандних
садржаја у путном појасу. Иако постоје дебате око неких теоретичарских тврдњи у овом
истраживању, постоје ипак и неки јасни резултати који показују проблеме везна за
ометеност возача као посљедице средстава пропаганде.
Иако нека ранија истраживања указују да је присуство нових објеката у видном
пољу возача кључ предвиђања интензитета пажње возача и посматрања исте, остала
истраживања сугеришу ипак да промјене у интензитету освјетљености утичу на пажњу
возача у великој мјери (Theeuwes 1995).
Чини се ипак да последња истраживања указују на присуство јединсвених
сензорних транзиција као кључног фактора за предвиђање будности возача
(Hollingworth, Simons и Franconeri 2010). Односно, како би се привукла пажња, мора
постојати значајна промјена у окружењу, која креира нове догађаје у опажајном систему
возача. То свакако могу бити и промјене интезитета освјетљености, при промјени
садржаја на билбордима или другим објектима пропаганде.
Када говоримо о проблемима невољног усмјеравања пажње, такође се може рећи
да је и то питање изузетно сложено. Иако нека истраживања тврде да је невољна пажња
посљедица догађаја у окружењу, друга истраживања опет тврде да таква пажња може
бити потиснута (Yantis и Jonides 1990). Кључ потиснутости пажње има већу
вјероватноћу да примарни ризици захтјевају и фокусирање пажње на примарни задатак,
који постаје мање захтејван итд.(Lamy и Tsal 1999; Ruz & Lupianez 2002).
4.2.2. Повремена заслијепљеност
Добро је познато да пажња може бити контролисана емоционалношћу
информација. На примјер, звуке плача ће умногоме привући нашу пажњу. То није
изненађујуће као емоционални садржај, да има значајан утицај на важност информација
које човјек опажа и класификује према значају и персепктиве преживљавања. У
безбједности саобраћаја на путевима вриједи поменути и фактор личности и друге
сензорне факторе возача који диктирају и усмјеравају пажњу. На примјер, у првобитној
студији MacLeod, Matthews и Tat (1986) су показали да клинички анксиозни субјекти
усмјеравају своју пажњу директно на факторе који могу утицати на њихову безбједност,
док они други усмјеравају пажњу од пријетње која их друже у фази будности.
Most (2005) је пружио и још једну демонстрацију начина на који емоциални
доживљај утиче на ометеност возача од критичке тачке посматрања. Они представљају
низ различитих фотографија и одговора испитаника везаних за сваки појединачни циљ.
Када је циљу претходила фотографија с негативним емоционалним садржајима,
учесници су много чешће имали проблеме с пажњом, него када је у питању нека
неутрална фотографија.

17 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Ова заслијепљеност може се примјетити након 800 милисекунди по

представљању емоционалног садржаја. Учесници који су постигли нижи утицај
избјегавања, били су у већој могућности да модификују своје когнитивне процесе како
би смањили заслијепљенсот приликом пружања одговарајућих инструкција учесницима
који су постигли већи степен избјегавања садржаја пропагандних средстава.
Оваква разматрања указују на то да билборди са емоционалним садржајима имају
већи утицај на пажњу сваког возача појединачно и да су ти емоционални садржаји
значајни, те да могу резултовати промјенама у перформансама возача.
4.2.3. Ограничени капацитет пажње
Када је пажња забиљежена и стратешки усредсређена, обрада материјала унутар
средишњег фокуса пажње супростављена је осталим факторима когнитивних ресурса.
Јасно је да обрада ресурса донекле може бити ограничена капацитетом (Wickens 2002).
То се може видјети у свакодневним возачким задацима, који усмјеравају своју пажњу на
нове садржаје на билбордима, док воде конверзације телефоном и на тај начин
повећавају вјероватноћу да ће да наруше безбједност саобраћаја како своју тако и
осталих учесника.
Међутим, возачи могу возити успјешно већину времена, иако имају конверзацију.
Ово се догађа због тога што су возачки маневри релативно аутоматизовани и не
захтјевају активирање истих органа и сензора у човјечијем тијелу. Када то није случај,
перформансе возача биће изложене притиску и потенцијалним оштећењима.
На примјер, како су возачи више усмјерени на обраду визуелних инфромација,
вожња и возачке перформансе боље су када су те инструкције представљене вербално,
иако се вожња ипак одвија у односу на визуелне ознаке и исим се прилагођава (Parkes и
Coleman 1990). Из истог разлога, билборди увијек имају потенцијал да ометају возача и
самим тим нарушавају његове перформансе.
Even if billboards do not deflect gaze direction away from the forward roadway, to the
extent that they have captured attention they are likely to reduce the processing capacity
available for other visual information processing required for driving. Furthermore, as Strayer
and Johnston (2001) have shown in the case of mobile phone conversations, some driving-
irrelevant stimuli can sometimes be so engaging that essentially all spare capacity is recruited
to the secondary task, with serious consequences for driving performance. A billboard that
was this engaging would undoubtedly be a serious safety risk for driving.

4.3. Проблем опажања

Оваква разматрања пружају нам слику на који начин усмјереност пажње и
капацитет пажње, заједно са средствима оглашавања у путном појасу,односно
средствима пропаганде, утичу на перформансе возача. Други начин на који ће
пропаганда на путу утицати на перформансе вожње је неадекватна визуелна
усредсређеност, најчешће од коловоза. Тј.чак и ако когнитивни капацитет не оштети у
тој мјери возачке перформасе, чињеница да возачева пажња није правилно усмјерена
може резултовати саобраћајном незгодом, нарочито уколико су се услови на путу
изненада промијенили, а возач им се усљед недостатка пажње, није прилагодио.

18 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

У кључним резултатима у овој области, Klauer (2006) у анализи натуралистичке

студије 100 аутомобила, установио је да поглед далеко од чеоног дијела коловозне траке
који траје дуже од двије секунде, повећава ризик од саобраћајне незгоде у поређењу с
почетним. Ови резултати су просјечни за све типове пута и услове у саобраћају. Може
се замислити да би се излагањем путног окружења тешком саобраћају повећао озбиљно
и ризик од саобраћајне незгоде. При брзини од 70 km/h у погледу у трајању од 2
секунде, мимо коловозa одговара одговара дужини пређеног пута од 40 метара.
У данашњем путном окружењу и у тешком саобраћају, постаје све већа
вјероватноћа да ће услови на путу да се промијене током времена и с тога возач који
није усредсређен на коловоз испред себе неће бити у могућности да на одговарајући
начин одговори тим промјенама.

4.4. Резиме
Већина возача и многим возачким околностима, већину свог времана, вјероватно
ће посједовати неке когнитивне способности у процесу прикупљања и обраде нових
информација у току вожње. С озбиром на то и узимајући у обзир природу човјека, као и
вјероватноћу да ће возачи покушати да одрже оптималан ниво узбуђења, то ће можда
бити веома тешко за возаче из супротног смјера који морају да реализују безбједно свој
возачки задатак (Trick и Enns 2009).
Ово само по себи није нужно непожељно, јер може послужити за одржавање
одговарајућег нивоа узбуђења, чиме се возачи боре против негативних ефеката
потенцијалне монотоније у вожњи (Oron-Gilad, Ronen и Shinar 2008). Заиста у недавном
истраживању аустро-путева (2011), уочено је су ознаке на коловозу пројектоване тако за
охрабре возаче у извршавању неких менталних активности, унапређујући будност
возача.
Кључно питање је да ли постоје ситуације или појединци код којих су процеси
ометени од стране возача који немају подобне особине за безбједну вожњу, односно
којима негативно утичу на возачке перформансе и самим тим нарушавају безбједност
саобраћаја.

19 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

5. ПРЕГЛЕД ИСТРАЖИВАЊА О БЕЗБЈЕДНОСНИМ

ЕФЕКТИМА ПУТНОГ ОГЛАШАВАЊА
Разматрањем релевантних људских фактора, сугерише се да путно оглашавање,
нарочито билборди дигиталног карактера, који мијењају садржаје или интензитет
освјетљености, а који су већ имплементирани у путном појасу, може се схватити и
очекивати да такви фактори утичу дескриминишуће на возачке перформансе. Ово ће
нарочито велики утицај оставити по возаче који немају довољно возачког искуства, те
на старије возаче који имају спорије рефлексе.
Међутим, ова анализа не пружа директан одговор на питање да ли путно
оглашавање заиста утиче на ометање возача у реалним условима вожње на путу, у том
обиму у којем води до смањења безбједности по учеснике у саобраћају и доприноси
саобраћајним незгодама и тежини истих. У циљу процјене проблема који се у даљем
тексту разматрају, односно о којима се дискутује за евиденцију о утицају ометености
возача на узроковање саобраћајних незгода и утицај путног оглашавања, односно
пропагадне на ометеност возача, извршена су бројна истраживања и изведене бројне
дискусије.

5.1. Ометеност возача као проблем безбједности саобраћаја

Истражиавња заснована на извјештајима о саобраћајним незгодама сугеришу да
је можда 30% саобраћајних незгода посљедица ометености возача (Wang, Knipling и
Goodman 1996) и око 30% је утицај спољашњих фактора изван возила (Stutts, 2001).
Међутим, овакав извор података вјероватно ће пружити могућност процјене доприноса
ометености возача на саобраћајне незгоде како су возачи шкрти, када треба признати ад
су кривци за саобраћајну незгоду усљед њихове непажње, односно прихватити кривицу.
У једном од најобимнијих истраживања до данас, Klauer (2006), анализирао је
посљедице ненамјерних реакција у оквиру натуралистичке возаче студије 100
аутомобила. Иако се краћи погледи од коловоза на путно окружење нису показали као
утицајни на саобраћајне незгоде, ипак се мора рећи да су сви погледи дужи од 2 секунде
повећали ризик од саобраћајне незгоде двоструко. Поред тога, ризик се додатно
повећава за одређене захтјеве у саобраћајном окружењу, као што су раскрснице или
висока густина саобраћаја.
Неки од ризичних типова ненамјерне ризичне вожње доприносе сударима према
истраживању Klauer-а (2006) у студији у којој су проучавани фактори који утичу на
ометеност возача у вожњи. Важно је такође посматрати и екстерне објекте који утичу на
веће стопе ометености према којима возачи имају 3,7 пута већу вјероватноћу од
саобраћајне незгоде уколико је њихова пажња усредсређена на спољашње објекте дуж
путног појаса.
Међутим, овакав тип ометености утиче на минимум 1% свих саобраћајних
незгода у истражању везаном за проуачвање узрока и посљедица истих.

20 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

5.2. Оглашавање у путном појасу као безбједносни проблем

Како истраживање Klauer-а из (2006), не идентификује спољашње факторе који
возачима одвлаче пажњу, бројна истраживања су реализована у покушају проуачвања
извора ометености возача од коловоза, нарочито фактора који су директно допринијели
саобраћајној незгоди.
Crundall (2006) показао је учеснике у саобраћају посредством његових видео
клипова који су посматрани из перспективе возача и проучаван је утицај пропагадних
садржаја на безбједност свих учесника у саобраћају. Рекламни садржаји су били
постављени у висини уличних знакова иил су били 3 метра изнад нивоа улице. Основни
резултат овог истраживања био је тај да су пропагандни садржаји на уличном нивоу
привукли много више возача, самим тим ометајућих их у вожњи јер нису посматрали
све опасности које вребају. Crundall (2006) указује и на чињеницу да се то догађа јер су
реклами у нивоу уличних знакова стандардно окружење возача и да се с тога возачи
аутоматизовано понашају по већ унапријед усађеним рефлексима те се закључује да
такви пропагандни садржаји нису препоручљиви, одноано нарочито не у висини
саобраћајних знакова дуж путног појаса.
Наравно, ово истраживање није толико засновано на искуству, односно
нконкретној пракси, него на пасивном посматрању видео записа, што је добар разлога
да се вјерује да је оваква методологија одговарајућа, односно да пружа конкретне
податке о аспектима возачких задатака.
Овакав интерес се не појављује у студијама код Lee, McElheny и Gibbons-а
(2007). У натуралистичкој возачкој студији посматрана су возила у кругу од 50 миља у
Кливленду. Уочено је да возачи дуже задржавају своју пажњу ан дигиталним
билбордима, него на оним конвенциналноим у путном појасу. Иако постоје одређене
критике овакве методолгије, истражиавчи су потврдили у стварној студији на терену да
дигитални билборди с измјењивим садржајима много више утичу на ометеност возача.
Young је (2009) реализовао симулаторну студију, како би анализирао ефекте
конвенционалног типа оглашавања на перформансе и усредсређеност возача. Присуство
билборда утиче на латералну контролу возача, односно оштећује је. Слично тврди и
Edquist (2011), који је установио да кашњења у промјени траке или престројавању имају
индиректну везу са присуством билборда, нарочито оних дигиталног облика, односно с
измјењивим садржајима у односу на оне конвенцијалне, што потврђује симулаторну
студију.
Негативни ефекти путног оглашавања на латералну контролу, били су предмет
истраживања и Bendak и Al-Saleh (2010)у њиховим симулаторним истраживањима.
Иако је учесталост судара у Young-овој студији била превише ниска за потребе
статистичке анализе, важно је уочити да се догађа троструко више саобраћајних незгода
у областима у којима постоје имплементирани билборди, односно рекламни садржаји у
путном појасу. Занимљиво је и да је утврђена много лошија контрола саобраћаја
учесника у саобраћају и на путевима за саобраћај моторних возила, али и на путевима у
руралном окружењу у поређењу с условима у градском саобраћају, гдје су учесници

21 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

провели много више времена у самој обради информација из горе поменутих

пропагандних садржаја, што је изуезтно важно за безбједну вожњу.
Само неколико истраживања реализовано је с циљем проучавања утицаја путног
оглашавања на стварне стопе саобраћајних незгода. Smiley је (2005) проучавао утицај
пропагандних или оглашавајућих садржаја у путном појасу на возачке перформансе
возача у Торонту, након имплементације истих у односу на податке прије
имплементације. While Smiley је уочио да нема статистички значајних ефеката
саобраћајних незгода на стопе судара и утвређно је да ти узорци нису довољно велики
како би детектовали било које промјене ефекеата присуства билборда и сл. Примјена
декриптивне статистике у овом истражвању је међутим у складу са релативним
повећањем саобраћајних незгода различитих типова.
Постоји и одређени број многих других раније реализованих истраживања које су
проучавале ефекте оглашавања у путном појасу на стопе саобраћајних незгода, али
наравно ово није у складу са модерним дигиталним технологијама, јер нису релевантан
показатељ ефеката истих на саобраћајне незгоде. Из прегледа тих претходно поменутих
ранијих истраживања, Wallace је (2003) закључио да иако постоји много корелације
између различитих атрибута узрочности као посљедице пропаганде, а упркос томе,
случај тзв.визеуленог нереда у саобраћају, нарочито на раскрсницама (везано за
билборде и знакове) може двести до изузетно небезбједне вожње.

5.3. Резиме
Постоје јасне евиденције које потврђују да је ометеност главни узрок
саобраћајних незгода. Међутим, истраживања обезбјеђују директну евиденцију о
утицају и значајној улози рекламних садржаја на ометеност возача. Истраживања која
су реализована потврђују да рекламно оглашавање у путном појасу утиче на смањење
могућности ефикасног управљања и контроле возила у саобраћају. Дакле, евиденције
показују да иако су јасно конзистентне да резултују саобраћајним незгодама.
Такође је важно напоменути, а засновано на резултатима Klauer-а из (2006), да
иако посматрање спољашних објеката може да омете возача и да повећа ризик од
саобраћајне незгоде за четири пута, ипак 1% саобраћајних незгода догоди се као
посљедица ометености возача рекламним садржајима у путном појасу. Мањи удио ових
спољашњих објеката није класичан примјер знакова рекламног оглашавања. Ипак, како
није могуће рећи конкренте податке из резутлата истраживања, разумно је закључити на
основу доступних података да се тек око 1% саобраћајних незгода догађа управо као
посљедица ометености возача пропагандним садржајима из путног појаса.

22 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

6. НАЈБОЉИ ПРАКТИЧНИ ПРИМЈЕРИ

Законодавства Аустралије и Новог Зеланда се умногоме орјентисана на приступе
у безбједносним системима на путевима, односно у области безбједности саобраћаја
(што се може видјети на слици 6.1). Такав приступ, који је преузет из шведског ''визија
нула'' програма и холаднског програма ''визија нула'', с тога приступи одрживе
безбједности саобраћаја имају циљ који се огледа у препознавању грешака учесника у
саобраћају с намјером да их неутралишу, односно сведу на нулу, а самим тим
потпомогну поштовању прописа у саобраћају и доприносу повећању опште
безбједности свих учесника у саобраћају. Као резултат тога, возила, као и путно
окружење и инфраструктуру треба пројектовати тако да се обесхрабри чињење грешака
и самим тим неутралишу посљедице истих.

Слика 6.1. Дијаграм безбједносног система аустро-путева

23 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Међутим, како се могло раније и уочити, проблем људског фактора није

дефинисан као жељен или нежељен из перспективе ометања возача. Као прво, у неким
окружењима, одређени ниво ометености може бити и пожељан. Као друго, чини се да ће
возачи бити у потпуности ангажовани у возачком окружењу укоилко спонтано
превазилазе све остале ометајуће факторе, односно факторе који негативно утичу на
усредсређеност возача. Коначно, чини се да у многим случајевима с потенцијалном
ометеношћу возача окружење може бити у одређеној мјери и контролисано и на тај
начин се може контроилсати и интензитет те ометености.
Ово не значи да рекламни оглашавајући садржаји у путном појасу нису од
интереса, него да морају да се направе одређени компромиси како би се постигао
интегрисани систем безбједности саобраћаја. Кључ свих тих специфчних принципа
важан је за утврђивање таквих стиуација. Засновано на проблемима људских фактора и
на специфичним истраживањима, пратећи принципи би требало бити размотрени при
формулисању водича за безбједну имплементацију пропагандних садржаја у путном
појасу, свођењем утицаја исте на минимум.

6.1. Могућност биљежења тзв.невољне пажње

Иако је функција оглашавања у путном појасу јасно привлачење пажње
корисника путева, то је ипак нежељено из угла безбједности саобраћаја. У циљу
минимизирања могућности као што су аутоматско биљежење пажње, разматрају се
сљедећи принципи.
6.1.1. Кретање
Потенцијал за изненадно кретање и промјене у окружењу је у експанзији због
растућих захтјева да се привуче пажња возача и других учесника у саобраћају, тако што
ће возачи невољно посветити пажњу садржајима на дигиталним билбордима или оним
конвенционалног типа. Садржаји могу бити приказани у виду трепћућих слика или
анимираних тако да се ствара утисак кретања.
6.1.2. Вријеме трајања
Из сличних разлога, дужина времена трајања једне слике односно садржаја треба
бити довољно дуго да би могло да смањи фреквенцију изненадних промјена у
окружењу које ће невољно привући пажњу учесника у саобраћају.
6.1.3. Прелазно вријеме
Прелазно вријеме је транзитивно вријеме између двије слике, односно два
различита садржаја на билбордима или другим пропагадним објектима, а сврха му је да
смањи број изненадних промјена у окружењу, а које одвлаче пажњу возача.
6.1.4. Освјетљеност
Знакови који имају одређени ниво освјетљености имају вјероватноћу да привуку
пажњу возача при одређеним промјенама интензитета освјетљености. Као резултат тога,
дигитални знакови и ознаке не би требале бити веће од било којег другог знака и не би
требали бити нижи од знакова конвенционалног типа.
24 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

6.1.5. Садржај
Неки садржаји, нарочито они емоционалног карактера, могу аутоматски
забиљежити пажњу и није увијек жељено да такви садржаји буду у ужем путном појасу.
Из сличног разлога, садржај с оваквим карактером није пожељан.

6.2. Психичко оптерећење

С озбиром да људи имају ограничен капацитет процесуирања односно обраде
информација, постоје одређени потенцијали за обраду садржаја рекламног оглашавања
с процесима који су критични по безбједну вожњу. У циљу минимизирања могућности
да таква непажња буде присутна код возача, предузимају се и разматрају одређени
принципи који ће омогућити смањење небезбједне вожње изазване невољном пажњом
возача, као посљедице пропагандних садржаја.
6.2.1. Визуелна пометња
Висока визуелна пометња чини изузетно тешким лоцирање и процесуирање
садржаја у путном окружењу од стране возача. С тога би садржаји рекламног
оглашавања у путном појасу требали бити на другим локацијама гдје нема већ
постојећих знакова који довољно одвлаче пажњу возачима. Субјективни доживљај
окружења од стране возача већ је довољна пометња сам по себи, с збиром да се у
путном појасу налазе бројни знакови, путокази и томе слично, тако да се треба повести
рачуна о мјесту стационирања реклама.
6.2.2. Возачки захтјеви
Аспекти возачког окружења поред визуелне пометње такође могу утицати на
тежину обраде информација, односно захтјевају више размишљања и смањују
капацитет процеса, као што су оглашавање у путном појасу и томе слично. Да будемо
прецизнији, раскрснцие, тачке у којима се доносе одлуке и томе слично, имају већу
вјероватноћу да ће захтјевати додатну пажњу.
6.2.3. Садржај
Што је већа колична информација на рекламном дисплеју, односно екрану, то ће
бити потребно и више времена за обраду тих информација, а самим тим ће возачи бити
погрешно орјентисани, умјесто на пут, њихове очи биће упрте у рекламне садржаје. Ово
показује да обим поруке треба минимизирати што је могуће више и на тај начин садржај
прилагодити условима безбједног одвијања саобраћаја, односно не изискујући од возача
прекомјерну пажњу на оглашавајуће садржаје. На тај начин ће се смањити вријеме које
возачи утроше на праћење пропагандних садржаја на путу.
Слично томе, поруке реклманог садржаја не би требале да се приказују тако да
креирају низ транзиционих анимација у којима се исписују, јер ће на тај начин
пореметити пажњу возача с једне стране, а с друге стране захтјевати већи ментални рад
и обим информација у кратком временском интервалу процесуирања података. Осим
тога, непожељно је да буде више од једног знака на једној локацији, а с временом
постепено и одмјерено треба пвоећавати број информација на које се возачи упућују.

25 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

6.3. Правац гледања

Безбједна вожња захтјева од возача да гледају у потребном правцу, како би били
безбједни учесници у саобраћају и како би отклонили све критичне аспекте у возачком
окружењу. Јасно је, да уколико би тај правац био усмјерен више на оглашавајуће
садржаје, него на сам пут, да би то довело до велике пометње у визуелном смислу код
возача, да самим тим возач не би могао да се посвети вожњи на одговарајући, односно
безбједан начин и сходно томе би повећао ризик од саобраћајне незгоде. С тога се да
закључити да садржаји оглашавајућег или пропагандног карактера треба да буду само
на локацијама које не ометају возача у вожњи и пружају могућност дужег осматрања
жељених рекламних порука не нарушавајући безбједност учесника у саобраћају.
Овакво разматрање сугерише нам да је најбоље да реклмани садржаји буду
стационирани у линији са коловозном траком и у правцу кретања возача, јер се тако
задржава пажња возача на коловозу односно у смјеру кретања. Предлажу се и сљедећи
принципи:
6.3.1. Угао посматрања
Садржаји пропагандног карактера не би требало да буду значајно удаљени од
путне траке, јер би то могло преусмјерити поглед возача с коловоза на садржаје мимо
смјера у којем се возач креће.
6.3.2. Надморска висина
Рекламно оглашавање у путном појасу не би требало бити на висини већој од
максималне дозвољене безбједне висине коловоза и путног окружења.

6.4. Путно окружење

Коначно разматрање односи се на постојећи безбједносни профил путног
окружења. На примјер, путеви с постојећом високом стопом саобраћајних незгода
вјероватно ће бити лошији избор за имплементацију пропагандних објеката и садржаја.
Оваква разматрања подразумијевају и пратеће принципе:
6.4.1. Процјена брзине судара
Локације тзв.црних тачака су локације у којима се најчешће догађају саобраћајне
незгоде као посљедица ометености садржајима оглашавања у путном појасу.
6.4.2. Процјена ризика
Путеви који су процјењени као они који имају неприхватљив ниво ризика не би
требали бити локације на којима би се смјеле постављати рекламе и други пропагандни
садржаји.

26 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

7. ВОДИЧИ ЗА ОГЛАШАВАЊЕ У ПУТНОМ ПОЈАСУ

Tабела 7.1. Кључна законодавства и/или области планирања и индустријски водичи за
безбједно рекламно оглашавање у путном појасу

27 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

8. АНАЛИЗА ПО КОРАЦИМА
Иако су многи практични примјери идентификовани према бар једном водичу,
бројни проблеми везани за ометеност возача још увијек нису довољно размотрени. Да
будемо прецизнији, навећшћемо неколицину проблема који обично нису покривени
површним анализама ометености возача:
 Карактеристика одговарајућих времена трајања и прелаза (транзитивности) у
односу на ограничење брзине или путно окружење као и удаљеност погледа
возача од имплементираног објекта с пропагандним садржајем
 Ограничења у вези с коришћењем
- Специјални ефекти за транзицију између порука, нпр. ''освјетљеност'',
''зумирање'', ''анимације'''и други ефекти.
- Секвенцирање порука, нпр. максималан број секвентних порука који је
дозвољен и/или максимално вријеме трајања цијеле секвенце и сл.
- Емоционални садржај – иако ово може бити покривено с много
свеобухватнијим општим водичима за оглашавајуће садржаје, ипак
разматрање ефеката оваквих порука на безбједност саобраћаја на путевима
није нешто што је типично
- Аудио, интерактиван и подешен електронски дисплеј за исписивање порука
и других пропагандних садржаја
 Карактеристика максималне и минималне дужине трајања нестатичких порука
или анимираних и видео порука (уколико је дозвољено тако нешто)
 Ограничење у погледу квантитеа, односно обима информација које су
дозвољене у тим оглашавајућим порукама, а у зависности од ограничених
брзина на путу, као и од услова у путном окружењу и величини уређаја,
односно објекта за испистивање рекламних садржаја.
 Додатне карактеристике, као што су: освјетљеност, појединачна веза с
електронским уређајем и сл:
- Подразумијеване вриједности освјетљености или поставке уређаја у случају
неуспјешног приказивања жељеног садржаја
- Захтјеви за промјеном освјетљености - одг. на промјене услова освјетљености
- Контраст освјетљености
- Појединачна веза с промјенљивим уређајима (дигитални билборди и сл.):
- Максималне димензије
- Максимална висина
- Минимално растојање између промјенљивих уређаја
- Карактеристике максимално захтјеване дужине трајања приказивања
садржаја и минимална удаљеност уређаја у односу на ограничење брзине и
путно окружење.

28 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

9. ЛИТЕРАТУРА
AASHTO 1989. Roadside design guide, American Association of State Highway and
Transportation Officials, Washington, DC, USA.
Austroads 2011, Innovative road safety measures to address fatigue: review of
research and results from a treatment trial, AP-R379/11, Austroads, Sydney, New South
Wales, Australia.
Australian Transport Council 2009, National road safety action plan: 2009 and 2010,
ATSB, Canberra, ACT.
Bendak, S & Al-Saleh, K 2010, ‘The role of roadside advertising signs in distracting
drivers’, International Journal of Industrial Ergonomics, vol. 40, no.3, pp. 233-36.
Chattington, M, Reed, N, Basacik, D, Flint, A & Parkes, A 2009, Investigating driver
distraction: the effects of video and static advertising: a driving simulator study, report 409,
TRL, Crowthorne, UK.
Crundall, D, Van Loon, E & Underwood, G 2006, ‘Attraction and distraction of
attention with roadside advertisements’, Accident Analysis & Prevention, vol. 38, no. 4, pp.
671-7.
Department of Planning NSW 2007, Transport corridor outdoor advertising and
signage guidelines: assessing development applications under SEPP 64, Department of
Planning, Sydney, NSW.
Department of Planning and Community Development Vic 2007, Advisory committee
reviewing advertising sign provisions in Victorian planning schemes: issues and options
paper, Advisory Committee, DPCD, Melbourne, Vic.
Dingus, T.A., Antin, J.F., Hulse, M.C., and Wierwille, W.W. 1989, Attentional
Demand Requirements of an Automobile Moving-Map Navigation System, Transportation
Research, 23A ( 4), 301-315
Edquist, J, Horberry, T, Hosking, S & Johnston, I 2011, ‘Effects of advertising
billboards during simulated driving’, Applied Ergonomics, vol. 42, no. 4, pp. 619-26.
Edquist, J, Hosking, S, Horberry, T & Johnston, I, n.d., ‘Investigating the effects of
visual clutter in road environments’.
Franconeri, SL & Simons, DJ 2003, ‘Moving and looming stimuli capture attention’,
Perception & Psychophysics, vol. 65, no. 7, pp. 999-1010.
Fuller, R 2005, ‘Towards a general theory of driver behaviour’, Accident Analysis &
Prevention, vol. 37, no. 3, pp. 461-72.
Greist-Bousquet, S., Schiffman, N. (1992). The effect of Task interruption and closure
on perceived duration. Bulletin of the Psychonomic Society, 30(1), 9-11).
Ho, G, Scialfa, CT, Caird, JK & Graw, T 2001, ‘Visual search for traffic signs: the
effects of clutter, luminance, and aging’, Human Factors, vol. 43, no. 2, pp.194-207.

29 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Hollingworth, A, Simons, DJ & Franconeri, SL 2010, ‘New objects do not capture

attention without a sensory transient’, Attention, Perception and Psychophysics, vol. 72, no. 5,
pp. 1298-1310.
Horberry, T, Regan, MA, & Edquist, J 2009, ‘Driver distraction from roadside
advertising: the clash of road safety evidence, highway authority guidelines and commercial
advertising pressure’, powerpoint A51‐P, International conference on driver distraction and
inattention, 1st, 2009, Gothenburg, Sweden, Chalmers University of Technology, Gothenburg,
Sweden.
Klauer, SG, Dingus, TA, Neale, VL, Sudweeks, JD, & Ramsey, DJ 2006, The impact of
driver inattention on near-crash/crash risk: an analysis using the 100-car Naturalistic Driving
Study data, report DOT HS 810 594, National Highway Traffic Safety Administration,
Washington, DC, USA.
Lamy, D & Tsal, Y1999, ‘A salient distractor does not disrupt conjunction search’,
Psychonomic Bulletin & Review, vol. 6, no. 1, pp. 93-8.
Lee, SE, McElheny, MJ & Gibbons, R 2007, Driver performance and digital
billboards: final report prepared for the Foundation for Outdoor Advertising Research and
Education, Virginia Tech Transportation Institute, Center for Automotive Safety Research,
Blacksburg, VA, USA.
MacLeod, C, Mathews, A & Tata, P 1986, ‘Attentional bias in emotional disorders’,
Journal of Abnormal Psychology, vol. 95, no. 1, pp. 15-20.
MacLeod, C & Rutherford, EM 1992, ‘Anxiety and the selective processing of
emotional information: mediating roles of awareness, trait and state variables, and personal
relevance of stimulus materials’, Behaviour Research and Therapy, vol. 30, no. 5, pp. 479–91.
McPhee, LC, Scialfa, CT, Dennis, WM, Ho, G & Caird, JK 2004, ‘Age differences in
visual search for traffic signs during a simulated conversation’, Human Factors, vol. 46, no. 4,
pp. 674-85.
Most, SB, Chun, MM, Widders, DM & Zald, DH 2005, ‘Attentional rubbernecking:
cognitive control and personality in emotion-induced blindness’, Psychonomic Bulletin &
Review, vol. 12, no. 4, pp. 654-61.
National Road Safety Strategy 2011 – 2020, Australian Transport Council, Canberra,
Australia.
NZ Transport Agency 2011, Traffic control devices manual: part 3: advertising signs,
NZTA, Wellington, NZ.
Oron-Gilad, T, Ronen, A & Shinar, D 2008, ‘Alertness maintaining tasks (AMTs)
while driving’, Accident Analysis and Prevention, vol. 40, no.3, pp.851-60.
Outdoor Media Association 2010, Discussion paper: digital billboards and road
safety: an analysis of current policy and research findings, OMA, Sydney, NSW.
Parkes, AM & Coleman N 1990, ‘Route guidance systems: a comparison of methods of
presenting directional information to the driver’, in Lovesey, EJ (ed), Contemporary
ergonomics, Taylor & Francis, London, pp. 480-85.

30 | P a g e
 Утицај пропаганде у путном појасу на безбједност
путева

Roads and Traffic Authority 2011, RTA supplement to the Austroads guide to road
design: part 2 (2006): design considerations, RTA/Pub. 11.091, RTA NSW, Sydney, NSW.
Rosenholtz, R, Li, Y & Nakano, L 2007, ‘Measuring visual clutter’, Journal of Vision,
vol. 7 no. 2, pp. 1-22.
Ruz, M & Lupianez, J 2002, ‘A review of attentional capture: on its automaticity and
sensitivity to endogenous control’, Psicológica, vol. 23, no. 2, pp. 283-309.
Shinar, D, Meir, M & Ben-Shoham, I 1998, ‘How automatic is manual gear shifting?’
Human Factors, vol. 40, no. 4, pp.647–54.
Smiley, A, Persaud, B, Bahar, G, Mollett, C, Lyon, C., Smahel, T & Kelman WL 2005,
‘Traffic safety evaluation of video advertising signs’, Transportation Research Record, no.
1937, pp. 105-112.
Strayer, D. L., & Johnston, W. A. 2001, Driven to distraction: Dual-task studies of
simulated driving and onversing on a cellular phone Psychological Science, 12, 462-466
Stutts, JC, Reinfurt, DW, Staplin, L, Rodgman, EA, 2001, The role of driver distraction
in traffic crashes, AAA Foundation for Traffic Safety, Washington, DC, USA.
Theeuwes, J, 1995, ‘Abrupt luminance change pops out; abrupt colour changes does
not’, Perception & Psychophysics, vol. 57, no. 5, pp. 637-44.
Trick, LM & Enns, JT 2009, ‘A two-dimensional framework for understanding the role
of attentional selection in driving’, in Castro, C (ed), Human factors of visual and cognitive
performance in driving, CRC Press, Boca Raton, USA, pp. 63-73.
Wachtel, J 2009, Research for AASHTO Standing Committee on Highways task 256:
safety impacts of the emerging digital display technology for outdoor advertising signs,
National Cooperative Highway Research Program, Washington, DC, USA.
Wallace, B 2003, External-to-vehicle driver distraction, Transport Research Planning
Group, Edinburgh, UK.
Wang, JS, Knipling, RR & Goodman, MJ 1996, ‘The role of driver inattention in
crashes: new statistics from the 1995 crashworthiness data system’, Association for the
advancement of automotive medicine conference, 40th, 1996, Vancouver, Canada, AAAM,
Des Plaines, Illinois, USA, pp. 377-92.
Wickens, CD 2002, ‘Multiple resources and performance prediction’, Theoretical
Issues in Ergonomics Science, vol. 3, no. 2, pp. 159-77.
Yantis, S & Hillstrom, AP 1994, ‘Stimulus-driven attentional capture: evidence from
equiluminant visual objects’, Journal of Experimental Psychology. Human Perception and
Performance, vol. 20, no. 1, pp. 95-107.
Yantis, S & Jonides, J 1990, ‘Abrupt visual onsets and selective attention: voluntary
versus automatic allocation’, Journal of Experimental Psychology. Human Perception and
Performance, vol. 16, no. 1, pp. 121-34.
Young, MS, Mahfoud, JM, Stanton, NA, Salmon, PM, Jenkins, DP & Walker, GH
2009, ‘Conflicts of interest: the implications of roadside advertising for driver attention’,

31 | P a g e