Univerzitet u Istočnom Sarajevu

Saobraćajni fakultet Doboj

Predmet
Organizacija saobraćajnih preduzeća
Smjer
Drumski i gradski saobraćaj

DIPLOMSKI RAD
Skladištenje roba u zatvorenom skladištu

Profesor Student
Prof. dr Perica Gojković Stefan Savinović 462/12

Doboj, jun 2017.

 SADRŽAJ
1. Uvod…………………………………………………………………………………………...5
2. Skladištenje ................................................................................................................................. 6
2.1. Osnovni pojmovi i definicije ............................................................................................................ 6
2.2. Istorijski razvoj skladišta .................................................................................................................. 8
2.3. Osnovni elementi skladišta ............................................................................................................... 8
2.4. Znaĉaj i uloga skladištenja ............................................................................................................... 9
2.5. Skladišne funkcije .......................................................................................................................... 10
2.6. Principi klasifikacije skladišta ........................................................................................................ 11
2.6.1. Ekonomsko-eksploatacioni kriterijumi klasifikacije skladišta ............................................... 11
2.6.2. Tehniĉko-eksploatacioni kriterijumi za klasifikaciju skladišta ............................................... 12
2.6.2.1. Zatvorena skladišta ....................................................................................................... 14

2.6.2.1.1. Funkcionalni zahtjevi za dimenzionisanje zatvorenih skladišta ............................... 15

2.6.2.1.2. Zatvoreni skladišni objekti za rasutu robu................................................................ 17

2.6.2.1.3. Zatvoreni skladišni objekti za komadnu robu .......................................................... 18

2.6.2.1.4. Zatvoreni skladišni objekti izvedeni kao hale .......................................................... 19

2.6.2.1.5. Zatvoreni skladišni objekti sa samonosećom konstrukcijom ................................... 20

2.6.2.1.6. Principi i metode ureĊenja unutrašnjosti zatvorenih skladišta ................................. 21

2.7. Lokacija skladišta ........................................................................................................................... 22
2.8. Skladišni sistem .............................................................................................................................. 23
2.8.1. Zadaci i procesi skladišnog sistema ........................................................................................ 23
2.8.1.1. Prijem i otprema robe ................................................................................................... 24
2.8.1.2. Prerada robe .................................................................................................................. 26
2.8.1.3. Ĉuvanje robe ................................................................................................................. 27
2.8.1.4. Komisionarenje............................................................................................................. 27
3. Ambalažiranje, pakovanje i paletizacija finalnih proizvoda ........................................................... 29
3.1. Pakovanje i funkcije pakovanja ...................................................................................................... 29
3.2. Ambalaže i ambalažiranje .............................................................................................................. 31
3.2.1. Funkcije ambalaže .................................................................................................................. 33
3.3. Palete i paletizacija ......................................................................................................................... 37
3.3.1. Ravne palete............................................................................................................................ 37
 3.3.2. Boks (sanduĉaste) palete ......................................................................................................... 38
3.3.3. Stubne palete ........................................................................................................................... 39
3.3.4. Znaĉaj paletizacije .................................................................................................................. 39
3.3.5. Tehnološki aspekt primjene paleta.......................................................................................... 40
4. Unutrašnji transport u skladištu .............................................................................................. 41
4.1. Ciljevi i zadaci oblikovanja unutrašnjeg transporta u skladištima ................................................. 41
4.2. Transportna sredstva unutrašnjeg transporta .................................................................................. 42
4.2.1. Transportna sredstva unutrašnjeg transporta s kontinualnim dejstvom .................................. 43
4.2.2. Transporta sredstva unutrašnjeg transporta s periodiĉnim dejstvom ...................................... 44
5. Inovacije u automatizaciji zatvorenih skladišta ...................................................................... 45
6. Zakljuĉak ................................................................................................................................. 49
7. Literatura ................................................................................................................................. 50
 SPISAK SLIKA
Slika 1. Spoljašnji izgled zatvorenog skladišta .................................................................. 15

Slika 2. Osnovni oblici zatvorenih skladišnih objekata za rasutu robu (s primjenom

razliĉitih sredstava pretovarne mehanizacije) .................................................................... 17

Slika 3. Izgled izgraĊenih skladišnih objekata ĉeliĉno-betonske konstrukcije .................. 18

Slika 4. Izgled zatvorenog skladišnog objekta – hale ........................................................ 19

Slika 5. Zatvoreno skladište sa samonosećom konstrukcijom ........................................... 20

Slika 6. Osnovni procesi u skladišnom sistemu ................................................................. 24

Slika 7. Prijem i otprema robe ............................................................................................ 25

Slika 8. Faktori koji utiĉu na pakovanje ............................................................................. 30

Slika 9. Ravne EURO palete dimenzija 800x1200mm ...................................................... 37

Slika 10. Razliĉite konstrukcijske izvedbe sanduĉastih (boks) paleta ............................... 38

Slika 11. Izgled stubnih paleta ........................................................................................... 39

Slika 12. Izgled automatizovanog sistema u zatvorenom skladištu ................................... 46

Slika 13. Raspored ponavljanja senzora na regalu za jednu etažu ..................................... 47

SPISAK TABELA
Tabela 1. Pregled transportnih sredstava unutrašnjeg transporta ....................................... 42

Tabela 2. Karakteristike odbranih komponenti .................................................................. 48

 1. Uvod
Skladišta su danas neizostavni dio logistiĉkog sistema i uopšte poslovnog sistema
svakog preduzeća.

U ovom radu obraĊeni su svi relevantni podaci koji su usko povezani sa skladištima i
skladišnim procesima.

Skladišta su zapravo objekti koji su namijenjeni ĉuvanju i smještanju robe koja je

predmet poslovanja preduzeća i to u obezbjeĊene i posebno prilagoĊene objekte.

U konkretnom radu, obraĊeno su ĉetiri poglavlja koja se odnose na skladišno

poslovanje, pored standardnog poĉetnog, završnog i literarnog poglavlja.

Sadržaj svih poglavlja odnosi se na sva skladišta koja funkcionišu kao zatvoren sistem,
namijenjen unutrašnjem obezbjeĊenju robe u svakom pogledu, s posebnim osvrtom na
zatvorena skladišta i karakteristike istih.

Skladištenje, funkcije istog, znaĉaj, zadaci, uloga, elementi, lokacija, klasifikacija, kao
i procesi koji se realizuju u skladištima, predstavljeni su i opisani u II poglavlju ovog rada.

U III poglavlju objašnjeni su procesi koji su u neraskidivoj vezi sa skladištenjem i

realizacijom skladišnih funkcija i operacija, odnosno ambalažiranje, pakovanje i paletizacija
uskladištene robe.

Naravno, izvoĊenje skladišnih operacija ne bi bilo moguće bez sredstava unutrašnjeg

transporta, koji su od krucijalnog znaĉaja za realizaciju svih skladišnih procesa i iz tog razloga
su obuhvaćeni ovim radom u okviru poglavlja IV.

U petom poglavlju, osvrt je na inovacijama u automatizaciji zatvorenih skladišta, s

ozbirom na ubrzan razvoj tehnologije skladištenja, kao i povećanog obima potrošaĉkih
potreba.

U poslednja dva poglavlja izvedeni su zakljuĉci rada i navedeni su literarni izvori bez
kojih ovaj rad ne bi bio potkrijepljen relevantnim podacima.

5
 2. Skladištenje

2.1. Osnovni pojmovi i definicije

Skladišta su odreĊeni prostori ili prostorije namijenjeni za ĉuvanje i smještaj robe koja
je predmet poslovanja preduzeća.

Smještanjem, ĉuvanjem i izdavanjem robe iz skladišta, bavi se skladišna služba, a u

skladištu radi skladišno osoblje.

Nemogućnost i neracionalnost organizacije nabavke nedostajućih materijala na tržištu

za potrebe proizvodnje, dovelo je do potrebe za skladištima.

Skladište je fiksna taĉka ili ĉvor u sistemu logistike u kojem se ĉuvaju sirovine,
poluproizvodi i gotovi proizvodi u razliĉitim vremenskim periodima.

Na osnovu svoje osnovne uloge, skladište se može definisati kao prostor za privremeno
ĉuvanje raznih materijalnih sredstava u komadnom, rasutom i teĉnom obliku, a koji će prije ili
kasnije biti ukljuĉeni u reprodukciju, transport i potrošnju.

Skladišta se formiraju s ciljem da ujednaĉe neravnomjernost koja se javlja na relaciji

potrebe potrošaĉa-mogućnost nabavke.

Skladištenje ima nekoliko važnih uloga u sistemu logistike, a to su prije svega:

konsolidacija transporta, miksovanje proizvoda, pružanje usluga i zaštita od nepredviĊenih
okolnosti.

Svrha postojanja skladišta je da obezbjedi dopremanje materijala proizvodnom procesu

uz minimalne troškove.

Dinamiĉnost je osnovna odlika skladišta, jer je zadatak skladišta da prihvati robu na

kraju odreĊenog proizvodnog ili transportnog procesa na mjestima pogodnim za smještaj robe,
kako bi se pod što povoljnijim uslovima ta roba mogla ukljuĉiti u novi proces sliĉan ili razliĉit
prethodnom. (1)

6
 Najvažniji, relevantni pojmovi koji se odnose na skladišta su: (2)
- strategije skladišta,

- funkcije skladišta,

- tokovi materijala,

- kretanje robe ka, iz i u skladište praćeno infromacionim tokovima,

- troškovi skladištenja i

- upravljanje skladištem

Strategije skladišta su osnovne logistiĉke odluke koje velikim djelotvornim uticajem

daju peĉat organizacionim tokovima. Pored osnovnih organizacionih strategija, koje utiĉu na
ukupnu funkciju skladišta, razvile su se i specijalne strategije skladišta. One utiĉu na sve
važne, glavne komplekse organizacionih funkcija.

Funkcije skladišta - vezane su za fiziĉku distribuciju materijala i roba ĉiji su tokovi

usmjereni ka, iz i u skladište. Skladišta imaju veliki znaĉaj za organizaciju proizvodnje,
nabavke i prodaje, odnosno za održavanje eksploatacione gotovosti (ili spremnosti za
proizvodnju), a time i za zadovoljavanje potreba kupaca.

Prema tokovima materijala i roba razlikujemo različite kriterijume za klasifikaciju

skladišta: a) vlasniĉki status b) tržišni odnosi c) stepen centralizacije, automatizacije i tehniĉke
manipulacije d) sredstva i transportna oprema e) pozicija robe za vrijeme uskladištenja f)
naĉin gradnje i izbor lokacije skladišta g) stepen automatizacije i sl.

Troškovi skladišta - utvrĊuju se preko sistema proraĉuna u skladištu, a ti sistemi

obuhvataju orjentisane aktivnosti u razliĉitim skladišnim proraĉunima. Osnovne vrste sistema
proraĉuna su: a) proraĉun robnih zaliha u skladištu b) obraĉun troškova u skladišnim
funkcijama c) procjene ulaza, zaliha i prodaje robe itd.

Upravljanje skladištem - da bi se osiguralo besprekorno funkcionisanje u skladišta, kao

i transportovanje u skladištu i iz skladišta do odredišta, potrebni su efikasan sistem upravljanja
i odgovorno rukovoĊenje skladištem. Ti sistemi imaju zadatak da optimalno organizuju: a)
proces upravljanja skladištem materijala b) procese i operacije skladištenja materijala c)
nadzornu funkciju nad zalihama i d) kontrolu tokova u skladištu po vrsti, koliĉini i
vrijednostima.

7
 2.2. Istorijski razvoj skladišta

Prvi skladišni objekti izgraĊeni su još u drevnom Egiptu i u Rimskom carstvu, a

graĊeni su iskljuĉivo od ĉvrstih materijala. Industrijska revolucija ja kasnije najviše doprinijela
razvoju skladišta. Na poĉetku su graĊeni od cigle i kamena, dok se za podove i krov koristilo
drvo kao konstruktivni materijal. Kasnije s razvojem društva i privrede, razvijeni su i novi
konstrukcioni oblici skladišta, kao i tehnologije skladištenja.

Od druge polovine XIX vijeka primjenjuje se nova konstrukcija objekata s kosturom

od livenog gvožĊa, da bi se tokom XX vijeka pažnja usmjerila na uvoĊenje novijih tehnologija
rukovanja robom, a uvode se i nove konstrukcije industrijskih objekata i skladišta, koje se
izvode primjenom ĉeliĉne i betonske noseće konstrukcije. (1)

2.3. Osnovni elementi skladišta

Skladište se sastoji iz tri osnovna dijela: (1)

- prostora,
- opreme i
- ljudi.

Prostor omogućuje ĉuvanje robe, kada je odnos ponude i tražnje nejednak. Prostor ne
utiĉe samo na odluku o skladištenju, nego i na dizajn logistiĉkog sistema. Ako potražnja za
skladišnim prostorom prelazi ponudu, onda cijena skladištenja raste, jer se u takvoj
konstelaciji stvari poslovni sistemi takmiĉe za ograniĉen prostor.

Skladišna oprema ukljuĉuje ureĊaje za rukovanje materijalima, police za odlaganje,

opremu za prenos i sistem za obradu informacija. Oprema pomaže pri kretanju proizvoda.

Ljudi su najkritiĉniji ĉinilac u skladištima. Prostor i oprema ne znaĉe ništa, bez

dovoljno struĉnih ljudi koji će njima manipulisati. Primarni razlog postojanja skladišta je
podizanje nivoa usluge kupcu. (1)

8
 2.4. Značaj i uloga skladištenja

Osnovni razlozi za realizaciju skladištenja su: (1)

- postizanje ekonomiĉnosti u transportu
- obezbjeĊenje popusta na veće koliĉine robe pri kupovini
- ĉuvanje dobavljaĉa
- praćenje promjena tržišnih uslova
- podrška JIT programima, kroz integrisani logistiĉki sistem

Skladištiti se mogu: sirovine, poluproizvodi i gotovi proizvodi razliĉitih poslovnih

sistema. S toga, razlikujemo: (1)
- skladišta materijala (sirovina), tj. ulazna skladište
- skladišta poluproizvoda, tj. unutrašnja skladišta
- skladišta gotovih proizvoda, tj. izlazna skladišta

Sirovinama se ĉesto nazivaju proizvodi koji se neposredno uzimaju iz prirode, kako bi

se od njih na ekonomiĉan naĉin dobili poluproizvodi i gotovi proizvodi.

Poluproizvodima se nazivaju svi oni proizvodi koji su do izvjesnog stepena obraĊeni,

tako da se iz njih mogu lakše dobiti gotovi proizvodi.

Gotovim proizvodima nazivaju se svi oni proizvodi koji su tokom tehnološkog procesa
konaĉno obraĊeni i time dobili sve potrebne kvalitete konaĉne upotrebe.

Skladište ima višestruk značaj u lancu snabdijevanja:

- služi kao mjesto za objedinjavanje transporta
- omogućuje nagomilavanje zaliha
- predstavlja mjesto miješanja proizvoda
- mogu olakšati proizvodnju
- pružaju sigurnost u sluĉaju prekida rada pogona, prekida isporuke dobavljaĉa ili
zastoja u transport
- smanjuju jediniĉne troškove proizvodnje

9
 2.5. Skladišne funkcije

Osnovna funkcija skladišta jeste ĉuvanje zaliha odgovarajućih inputa, kako bi se

obezbjedila sinhronizacija procesa prije i poslije skladištenja. Osnovni cilj koji pri tome treba
ostvariti jeste smanjenje troškova, podizanje kvaliteta usluge i obezbjeĊenje uslova za
realizaciju tih procesa. Realizacija skladišne funkcije ogleda se u ekonomskom usaglašavanju
razliĉito dimenzionisanih tokova tereta.

Motivi držanja skladišta, mogu se prikazati kroz: (1)

- Funkciju izjednaĉavanja (znaĉajna je u sluĉaju pojave meĊusobnih odstupanja
potreba za materijalom u toku proizvodnje, odnosno njegovom priticanju u
koliĉinskom smislu u odnosu na vremensku raspodjelu).
- Funkciju sigurnosti (znaĉajna je u sluĉaju pojave predvidivih rizika u toku
proizvodnje uz oscilacije potreba na tržištu prodaje i zakašnjenja isporuka na
tržištu nabavke)
- Funkciju razvrstavanja (znaĉajna je kod oblikovanja asortimana robe u trgovini i
kod oblikovanja vrsta proizvoda u industrijskim preduzećima)
- Špekulativna funkcija (znaĉajna je u sluĉaju kada se oĉekuje povećanje cijena na
tržištu nabavke ili tržištu prodaje)
- Funkcija dorade (znaĉajna je u sluĉaju kada kod uskladištenih tereta dolazi do
promjene kvaliteta)

Primarne funkcije skladišta su: (1)

- prijem nabavljenih koliĉina
- ulazna kontrola
- smještaj i sortiranje
- ĉuvanje i održavanje
- pomjeranje i premještanje
- priprema za isporuku
- isporuka
- evidencija rada kroz sve navedene faze

10
 2.6. Principi klasifikacije skladišta

Skladišta se mogu klasifikovati po: (1)

- ekonomsko-eksploatacionim kriterijumima i
- tehniĉko eksploatacionim kriterijumima

2.6.1. Ekonomsko-eksploatacioni kriterijumi klasifikacije skladišta

Prema obliku robe razlikujemo:
- skladišta za rasutu robu i
- skladišta za konfekcionu, odnosno ambalažiranu i drugu komadnu robu

Prema prirodi robe, odnosno prema stepenu njene pokvarljivosti i potrebnih

temperaturnih uslova pri skladištenju i transportu, razlikujemo:
- obiĉna skladišta za robu koja ne podliježe kvaru i
- skladišta sa regulisanim mikroklimatskim uslovima za robu koja podliježe kvaru

Prema porijeklu robe, s obzirom na unutrašnju i meĊunarodnu razmjenu robe,

razlikujemo:
- skladišta za domaću robu
- skladišta za stranu robu i
- skladišta za robu podvrgnutu fiskalnom režimu (carinska roba)

Prema imaocu robe, razlikujemo:

- skladišta za sopstvene potrebe i
- skladišta za robu trećih lica, odnosno javna skladišta

Prema privrednim djelatnostima, razlikujemo:

- poljoprivredna
- industrijska
- trgovinska
- skladišta u okviru saobraćaja i
- opšta skladišta

Po lokaciji skladišta, u okviru saobraćajne djelatnosti, razlikujemo:

- željezniĉka skladišta
- pristaniĉko-luĉka skladišta i
- unutrašnja (za robu drumskog saobraćaja)

11
2.6.2. Tehničko-eksploatacioni kriterijumi za klasifikaciju skladišta
Prema položaju skladišnog objekta u odnosu na nivo tla, razlikujemo:
- nadzemna skladišta
- podzemna skladišta za opasne robe
- podvodna skladišta za zapaljive teĉne materije
- poluukopana skladišta za rasutu robu i
- skladišta zasuta zemljom za ĉuvanje opasnih roba

Prema namjeni, razlikujemo:

- specijalna skladišta za robu koja zahtjeva posebne uslove skladištenja
- manipulaciona skladišta za sortiranje robe i vršenje pretovarnih operacija
- skladišta za dugoroĉno ĉuvanje koja služe za skladištenje rezervi robe na duži
vremenski period
- prizemna skladišta i
- spratna skladišta

Prema konstrukciji:
- skladišta s betonskom nosećom konstrukcijom
- skladišta s ĉeliĉnom nosećom konstrukcijom
- vazdušne hale
- hale s lakom metalnom konstrukcijom
- skladišta sa samonosećom metalnom konstrukcijom
- zidani skladišni objekti

Prema vrsti robe koja se skladišti:

- skladišta za ĉuvanje rasute robe
- skladišta za ĉuvanje komadne robe
- skladišta za ĉuvanje teĉnosti i gasova

Prema uslovima skladištenja:

- nekondicionirane skladišne objekte i
- kondionirane skladišne objekte

Prema kapacitetu:
- objekti velikog kapaciteta,
- srednjeg kapaciteta i
- malog kapaciteta

12
 Prema značaju smještanja i funkcije skladišta:
- glavna
- pomoćna i
- priruĉna skladišta

Prema geometrijskom obliku:

- objekti u obliku ravnih geometrijskih figura
- objekti sferiĉnog oblika i
- objekti cilindriĉnog oblika

Prema stepenu izloženosti sadržaja objekta spoljnem uticaju:

- otvorena skladišta
- zatvorena skladišta i
- natkrivena skladišta

Ostale vrste skladišta:

- specijalna skladišta i
- prihvatna skladišta

U ovom radu poseban osvrt je na zatvorenim skladištima za potrebe odlaganja,

obezbjeĊenja i ĉuvanja roba u okviru drumskog transporta.

13
 2.6.2.1. Zatvorena skladišta

Zatvorena skladišta mahom su namijenjena za komadnu robu, rasutu robu i druge robe
koja treba ĉuvati, obezbjediti i zaštititi u cjelosti (nadstrešnica s jednim ili dva boĉna zida) od
atmosferskih i drugih neprilika i nepredviĊenih okolnosti. (1)

Tereti koji se skladište na kraće ili duže vrijeme, a osjetljivi su na vremenske uslove,
smještaju se u zatvorena skladišta. To su objekti sa zatvorenim i poluotvorenim prostorima
zaštićenim od atmosferskih uticaja. Pri projektovanju i izgradnji skladišta moraju biti ispunjeni
opšti tehniĉkotehnološki i ekonomski zahtjevi, kao i posebni uslovi u pogledu funkcionalnosti,
fleksibilnosti u eksploataciji, opremljenosti, sigurnosti itd.

Prizemna skladišta - sastoje se od temelja, noseće konstrukcije i krova. Noseća

konstrukcija se izvodi od armiranog betona, od ĉelika (ili aluminijuma), od drveta ili od
sintetiĉkih materijala. Za ispunu površina izmeĊu elemenata noseće konstrukcije koriste se
razliĉiti graĊevinski materijali, zavisno od tehnoloških i klimatskih faktora uticaja. Prizemna
skladišta razlikuju se prema naĉinu gradnje, obliku popreĉnog presjeka, broju polja i tipu
krova.

Armiranobetonska prizemna skladišta - su u veoma širokoj primjeni. To su uglavnom

noseće konstrukcije sastavljene od montažnih elemenata od prednapregnutog betona.
Prednosti ovog tipa skladišta su jednostavno održavanje (i niski troškovi održavanja),
otpornost na dejstvo hemikalija i visok stepen otpornosti prema visokim temepraturama (vatri)
i vlagi. MeĊu nedostatke se mogu ubrojiti veće mase elemenata, kao i složenija ugradnja i
transport do gradilišta.

Čelična prizemna skladišta - su, takoĊe, veoma rasprostranjena. Njihove prednosti su

relativno manji utrošak materijala po jedinici površine, jednostavna proizvodnja elemenata i
izgradnja. U nedostatke se mogu ubrojiti mala otpornost prema visokim temperaturama i
prema koroziji.

Drvena prizemna skladišta - imaju raznovrsnu primjenu. Prednosti su im: mala masa
po jedinici površine natkrivenog prostora, brza gradnja, otpornost na uticaje hemikalija.

Prizemna skladišta od sintetičkih materijala - se primjenjuju kada je potrebna brza

gradnja, a posebno ukoliko se radi o privremenim skladištima.

Spratna skladišta - su višeetažni objekti podijeljeni popreĉnim zidovima na dva ili više
djelova. Ti se objekti grade od punih armiranobetonskih skeletnih konstrukcija. Broj spratova
je razliĉit, a zavisi od zahtjeva za skladištenjem tereta, kao i od uslova tla (troškova temeljenja
skladišta). Visina spratova je 4,5 do 5,5 m, dok je visina prizemlja za 1 m veća od visine
spratova. Dozvoljeno opterećenje poda skladišta mora da bude usklaĊeno sa opterećenjem
produkovanim radom sredstava mehanizacije i opterećenjem od uskladištenog tereta.

14
 Podovi prizemlja imaju obiĉno dozvoljeno opterećenje od 30 do 50 kN/m2, dok je
dozvoljeno opterećenje poda spratova izmeĊu 20 i 25 kN/m2. Veza izmeĊu pojedinih spratova
se ostvaruje stepeništem, dok za prenos tereta sa sprata na sprat postoje teretni liftovi. Okna
stepeništa i liftova moraju biti tako izvedena da se kroz njih ne može proširiti požar iz jednog
dijela ili sprata skladišta u drugi.

Slika 1. Spoljašnji izgled zatvorenog skladišta

2.6.2.1.1. Funkcionalni zahtjevi za dimenzionisanje zatvorenih skladišta

Površina zatvorenog skladišta u tehnološkom smislu može biti: (3)

- ukupna (bruto) površina (Au), pod kojom se podrazumijeva ukupna unutrašnja
površina skladišta;
- slobodna površina skladišta (Ab), koja predstavja površinu koja se dobija kada se
od ukupne (bruto) površine odbiju površine kancelarija, sanitarne površine i ostale
površine koje se direktno ne koriste za smještaj ili rukovanje teretom;
- korisna (neto) površina (Ak), pod kojom se podrazumijeva ona površina koja se
koristi za smještaj tereta;
- površina transportnih puteva u skladištu (Ap), je površina namijenjena putevima
za transport i rukovanje teretom i ne koristi se za odlaganje i smještaj tereta;
- površina pored zidova skladišta (Az), podrazumijeva površine koje se radi
sigurnosti ostavljaju izmeĊu tereta i zidova skladišta;
- ostala površina skladišta (Ag), je dio površine skladišta koji se, zbog razliĉitih
razloga, ne koristi za smještaj tereta.

15
 IzmeĎu pobrojanih kategorija površina skladišta mogu se postaviti sljedeće relacije:

Kb = Ab/Au (Koeficijent Kb pokazuje stepen slobodne površine zatvorenog skladišta)

Kk = Ak/Au (Parametar Kk predstavlja stepen korisne površine zatvorenog skladišta)

Visina etaže skladišta je slobodna visina izmeĊu poda i meĊuetažne konstrukcije ili
krova skladišta. Slobodna visina etaže, H (m), se odreĊuje na osnovu sljedeće relacije:

H = ht + hp + Hz

gdje su:

ht (m) – visina složenog tereta;

hp (m) – visina paleta na kojima je složen teret;

Hz (m) – zaštitna visina;

Razmak stubova skladišta zavisi, prvenstveno, od konstruktivne izvedbe skladišta.

Najpovoljnije rješenje konstrukcije skladišta je ono koje omogućava maksimalno iskorišćenje
ukupne skladišne površine.

Širina skladišta zavisi od konkretnih uslova, izvedbe skladišta, tehnologije rada koja se
u skladištu primjenjuje. Prema iskustvima iz prakse, obiĉno je širina skladišta do 40 m. Grade
se, meĊutim, i šira skladišta, zavisno od lokacije na kojoj se gradi skladište, kao i od zahtjeva
koji se pojavljuju u procesu skladištenja tereta.

Dužina skladišta zavisi od izvedbe i namjene skladišta.

Podovi skladišta su izloženi statiĉkom opterećenju od složenog tereta i dinamiĉkom

opterećenju od sredstava mehanizacije sa kojima se manipuliše teretom, što se prilikom
projektovanja i izgradnje mora na adekvatan naĉin uzeti u obzir. Najĉešće se za završni sloj
poda koristi asfalt ili beton. Pod skladišta mora biti izveden pod malim nagibom zbog
mogućeg prodora vode ili izlivanja upakovanog tereta u teĉnom stanju.

Vrata skladišta su raznih izvedbi (ĉeliĉna rolo vrata, viseća vrata, klizna vrata) i
dimenzija. Postavljaju se jedna nasuprot drugima na obije strane skladišta, tako da je
omogućen prolaz kroz skladište. Prema iskustvima iz prakse, širina vrata treba da bude
najmanje 4,5 m, a visina najmanje 5 m. Materijal za izradu vrata zavisi od njihove veliĉine i
namjene. Bitan faktor pri izboru materijala je otpornost na visoke temeprature.

Rasvjeta skladišta može da bude prirodna i vještaĉka. Minimalno osvjetljenje u

skladištu treba da bude 40 luxa.

Ventilacija u skladištu može, takoĊe, biti prirodna i vještaĉka i izvodi se prema

odgovarajućim propisima.

16
 Instalacije u skladištu se mogu svrstati u dvije grupe: elektriĉne instalacije (instalacije
elektriĉne snage i rasvjete, instalacije dojave požara, instalacije uzemljenja itd.) i vodovodne
(instalacije vode za sanitarne potrebe, instalacije za potrebe protiv-požarne zaštite, instalacije za
odvod otpadnih i atmosferskih voda). (3)

2.6.2.1.2. Zatvoreni skladišni objekti za rasutu robu

Imaju sledeće karakteristike: (4)

- zatvoreni su objekti visokogradnje - zgrade razliĉitih dimenzija i geometrijskih oblika,
nadzemne ili poluukopane, najĉešće ĉeliĉne ili betonske konstrukcije
- karakteristike objekta zavise od robe koja se skladišti i primenjene tehnologije
realizacije pretovarnih procesa (obiĉno imaju oblik koji prati konture robe koja se
unutra nasipa, a sama konstrukcija je posljedica i primjenjenih sredstava pretovarne
mehanizacije)
- osnovni princip pristupa robi - "odozgo"
- Bunkeri i silosi u velikoj primjeni, a predstavljaju skladišne objekte za rasutu robu,
obiĉno su metalne ili betonske graĊevine uspravnog cilindriĉnog oblika, punjenje
robom se realizuje sa gornje strane, a pražnjenje je sa donje strane i sprovodi se po
pravilu slobodnim padom. Vrše se odgovarajući proraĉuni otvora i nagiba, kako bi se
obezbjedilo nesmetano isticanje robe kroz otvor na dnu silosa. Konstrukcija bunkera i
silosa mora da bude takva, da može izdržati statiĉki pritisak robe na boĉne zidove i
dinamiĉke pritiske pri pražnjenju.

Slika 2. Osnovni oblici zatvorenih skladišnih objekata za rasutu robu (s primjenom različitih
sredstava pretovarne mehanizacije)

17
 2.6.2.1.3. Zatvoreni skladišni objekti za komadnu robu

Zatvoreni nadzemni skladišni objekti betonske i čelične konstrukcije

Osnovne karakteristike: (4)

- najsavremenija konstruktivna rešenja,

- masovna primjena

- konstrukcija:

a) kostur objekta - od betonskih ili metalnih stubova odgovarajućeg raspona,

postavljenih na odgovarajućem razmaku; Izbor betona ili ĉelika - zavisi od veliĉine skladišta;
ĉeliĉna konstrukcija pri velikom rasponu stubova, a betonska za objekte manjih dimenzija

b) krovna konstrukcija – rešetkasta, odgovarajućeg raspona i nagiba, montira se na

noseću konstrukciju;

c) boĉne strane objekta – zidne obloge, mogu biti razliĉite (u zavisnosti od namene
objekta)

Slika 3. Izgled izgraĎenih skladišnih objekata čelično-betonske konstrukcije

18
 2.6.2.1.4. Zatvoreni skladišni objekti izvedeni kao hale

Karakteristike: (4)

- pogodne za gradnju u kratkom periodu, pri lošim klimatskim uslovima

- konstrukcija objekta - oblik položenog preseĉenog cilindra ili polulopte

obekat se sastoji iz:

- obloge od plastiĉnih materijala (vinil plastika)

- ventilatora za uduvavanje vazduha u halu, nadpritiska od cca 40-50 Pa

- elemenata za fiksiranje objekta za tlo ili se jednostavno duž unutrašnjih i spoljnih ivica
nasipa sloj zemlje

- masa konstrukcije (obloge) - cca 0,5 - 1 kg/m2.

Prednosti:

a) mogućnost premeštanja objekta i kratko vreme montaže (oko 6 ĉasova)

b) relativno niska cena (cca 40-50$/m2) i jednostavno održavanje

c) primjena kao pomoćni objekat u periodima većeg opterećenja

Nedostaci:
- period korišćenja od 7-10 godina
- nebezbjedan objekat u sluĉaju pojave jaĉeg vetra (preko 110 km/h)
- neophodno grijanje u zimskim uslovima da bi se sprijeĉilo zadržavanje snijega na
omotaĉu

Slika 4. Izgled zatvorenog skladišnog objekta – hale

19
2.6.2.1.5. Zatvoreni skladišni objekti sa samonosećom konstrukcijom

Karakteristike: (4)
- visoka cijena graĊevinskog zemljišta, zahtjevi za velikim kapacitetom skladišnih
objekata, razvoj sredstava mehanizacije – potreba za odgovarajućim objektima velike
visine, velike gustine po jedinici površine
- najekonomiĉnije rešenje - razvoj složene konstrukcije visokoregalnih skladišta, sa
aspekta graĊevine (statiĉki i dinamiĉki proraĉuni)
- karakteristike
- noseća konstrukcija objekta - skladišni regali
- spoljnja obloga regala ima ulogu spoljneg zida
- visine skladišnih objekata ovog tipa idu i preko 30 m
- prijemno otpremna i zona komisioniranja uvek se smeštaju u objekte znatno manje
visine, naslonjene uz visokoregalno skladište.

Slika 5. Zatvoreno skladište sa samonosećom konstrukcijom

20
2.6.2.1.6. Principi i metode ureĎenja unutrašnjosti zatvorenih skladišta

Osnovni principi kojih se treba pridržavati pri ureĎivanju unutraĎnjosti skladišta: (1)
- korišćenje jednospratnih objekata (obezbjeĊuje više korisnog prostora po
investiranim sredstvima i jeftiniji su za izgradnju)
- koristiti direktno kretanje proizvoda u i iz skladišta (omogućuje smanjenje
neefikasnosti)
- korišćenje efikasne opreme (efikasna oprema poboljšava kvalitet poslovanja.
Oprema treba da bude prilagoĊena poslu i fleksibilna za obavljanje razliĉitih
radnih operacija)
- korišćenje efikasnog plana skladišnog prostora (roba se mora smještati u skladišta
na taj naĉin da se se izbjegne neefikasnost i poveća njegova operativnost, odnosno
efikasnije iskoristi raspoloživi prostor)
- minimiziranje praznog prostora (treba omogućuti nesmetano kretanje robe)
- maksimalno iskorišćenje visine zgrade (iskoristiti kapacitet zgrade maksimalno,
izraženo u kubnim metrima)

Osnovne četiri metode za poboljšanje produktivnosti skladištenje robe unutar

zatvorenih skladišta: (1)
- Smanjiti udaljenost putovanja kroz skladišta, ispitivanjem i planiranjem lokacije
zaliha u objektu, te rukovanjem podacima i materijalom
- Povećati koliĉinu proizvoda kojima se rukuje u objektu
- Omogućiti što veću koncentraciju kružnih kretanja u skladištu
- Poboljšati produktivnost, poboljšanjem osvjetljenja, proĉišćavanjem zakrĉenih
prolaza promenom orjentacije i efikasnosti u informisanju

21
 2.7. Lokacija skladišta

Lokacija skladišta predstavlja odabranu površinu na kojoj će se graditi neko skladište.

Dobro i struĉno odabrana lokacija skladišta omogućuje ekonomiĉan rad skladišta. Lokaciju
treba izabrati tako da spoljni transport bude što jeftiniji, a transportni putevi što kraći i brži. Pri
izboru optimalne lokacije skladišta u obzir se uzimaju troškovi izgradnje distributivnog centra
na nekoj lokaciji i troškovi distribucije robe do krajnjeg korisnika.

Postoje dva vida skladištanja robe i materijala i to: (1)

- Grupisani ili centralizovani i
- Odvojeni ili decentralizovani

Grupisani ili centralizovani vid podrazumijeva centralizovane prostorije, tj. prostorije

skoncentrisane na jednom mjestu. On ima raznih prednosti, kao što su: a) bolje se ekonomiše
skladišnim prostorom, kontrolisanje kretanja robe i rada u skladištu je brže, funkcionalnija je
skladišna služba u organizacionom smislu, skladišno osoblje radi s većim uĉinkom, a troškovi
opsluživanja su manji.

Decentralizovani vid podrazumijeva da su skladišta preduzeća udaljena jedna od

drugih. Ovaj vid skladištenje robe, primjenjuje se za udaljene trgovinske centre od centralnog
skladišta, za posebne vrste robe koje zahtjevaju posebna skladišta itd.

Kod izbora lokacije skladišta, potrebno je posebnu pažnju obratiti na teren na kome se
gradi skladište. Teren ne smije biti podvodan jer skladišta zahtjevaju suvu podlogu. Prilazni
putevi koji povezuju skladišta sa glavnim saobraćajnicama moraju biti regulisani, jer njima
dovozi i odvozi roba.

Vid skladišta se bira poslije struĉnog prouĉavanja situacije, a sa stanovišta funkcije

skladištenja potrebno je razmotriti mogućnost organizovanja zajedniĉkih skladišta za više
fabrika, ako se nalaze na istom prostoru. Centralna skladišta treba da raspolažu optimalnim
mehanizmom zbog velike koliĉine robe koje se u njima nalazi i poželjno je da je rad u
skladištu automatizovan.

Lokacija skladišta utiĉe na uspješnost poslovanja i to, preko troškova koje prouzrokuje
transport na relaciji skladište - predmeti rada - proizvodni pogodni i proizvodni pogoni -
skladište gotovih proizvoda.

Problem lokacije skladišta rješava se obično u dva koraka: (1)

- OdreĊivanjem optimalne lokacije skladišnog objekta u prostornoj mreži prodajnih
objekata i
- OdreĊivanjem optimalnog rasporeda robe u samom skladištu

22
 Lokacija skladišta zavisi od: (1)
- Vida proizvodnje
- Funkcije skladišta
- Mogućnosti prikljuĉivanja na mrežu eksternog transporta
- Razvojnih potreba firme

2.8. Skladišni sistem

Sistem skladištenja ima zadatak da ublaži i izjednaĉi vremenske, koliĉinske i

strukturne razlike u robnim tokovima. Neravnomjernosti robnih tokova prouzrokovane su:
vremenskim oscilacijama i kolebanjima zahtjeva tržišta, sezonskim karakterom proizvodnje,
kao i ĉinjenicom da proizvodnja mora da se realizuje u ekonomiĉnim serijama. Skladištenje
proizvoda može se realizovati u razliĉitim karikama logistiĉkih lanaca. Skladišni sistemi se
nalaze na mjestima suĉeljavanja razliĉitih robnih tokova kao što su: tokovi makro i mikro
distribucije, tokovi dopreme sirovina, tokovi unutrašnjeg transporta, tokovi distribucije
finalnih proizvoda. (5)

2.8.1. Zadaci i procesi skladišnog sistema

Osnovni zadaci i procesi skladišnog sistema: (5)

Kao osnovni zadaci skladišnog sistema, bez obzira na njegovu ulogu i mesto u
logistickom lancu, izdvajaju se:
 prijem i otprema robe: istovar i utovar transportnih sredstava, kvantitativna i
kvalitativna kontrola, obilježavanje, eventualno formiranje i rasformiranje
logistiĉkih jedinica, registrovanje i unos podataka
 uskladištenje i iskladištenje robe (prerada): transport i manipulisanje materijala
unutar i izmeĊu pojednih skladišnih zona kao što su: pretovarni front - prijemna
zona - skladišna pozicija - otpremna zona i dr.
 čuvanje robe: realizacija kvantitativnih i kvalitativnih zahtjeva vezanih za držanje
zaliha u skladištu, kroz obezbedenje adekvatnog skladišnog prostora, skladišne
opreme i uslova (vlažnost, svetlost, temepratura) u kojima neće doći do neželjenih
promjena na robi, njenog starenja, pada kvaliteta i dr. OdreĊene grupe proizvoda,
pred skladišta postavljaju specificne zahtjeve u pogledu uslova i vremena ĉuvanja
koji proistiĉu iz potrebe za završetkom proizvodnog procesa (industrija alkoholnih i
bezalkoholnih pića, keramamiĉkih, porcelanskih i betonskih proizvoda ili za
dozrevanjem što je karakteristiĉno za distribuciju južnog voća).
 komisioniranje robe: vaĊenje i sortiranje robe prema nalogu za komisioniranje,
formiranje mješovitih paketa, kompletiranje jednica otpreme, unos podataka i dr.

23
 Slika 6. Osnovni procesi u skladišnom sistemu

2.8.1.1. Prijem i otprema robe

Pod prijemom i otpremom robe u skladištu podrazumijeva se skup aktivnosti koje se

obavljaju da bi roba ušla u skladišni sistem ili iz njega izašla. Kako realizacija ovih procesa ne
sadrži jednu, nego više aktivnosti, to će se i faze u okviru ovih procesa, posmatrati odvojeno.
Proces prijema i otpreme robe može se posmatrati kao: a) fiziĉki prijem i otprema robe b)
kvantitativni prijem i otprema robe i c) kvalitativni prijem i otprema robe.

Fiziĉki prijem i otprema robe obuhvataju transformaciju na ulazno-izlaznim tokovima

robe, gdje se obezbjeĊuje da roba fiziĉki uĊe u skladišni sistem. U okvru njega, razlikujemo
sl.operacije: (1)
- Prijem transportnog sredstva i njegovo upućivanje na mjesto utovara, odnosno
istovara
- Utovar i istovar robe iz transportnih sredstava
- Transport robe izmeĊu pretovarnih mjesta i
- Uskladištenje ili skladištenje robe na mjestu ĉuvanja iste

Za kvantitativan prijem robe bitan je skup aktivnosti koje imaju za cilj da obezbjede
dovoljan broj informacija o tome da li roba po svojim karakteristikama odgovara podacima
upisanim u prateću dokumentaciju. Kvalitativan prijem i otprema robe predstavljaju skup
aktivnosti koje imaju za cilj da utvrde da li roba u pogledu fiziĉkih i i hemijskih karakteristika
odgovara propisanom kvalitetu. (1)

24
 Slika 7. Prijem i otprema robe

Kod većih skladišnih sistema razvija se poseban podsistem koji se odnosi na prijem
robe u skladište. Ovaj podsistem ima za cilj: da prihvati prispjela i postojeća dokumenta robe,
da izvrši kvantitativni i kvalitativni prijem robe i da izda prijemnicu tj. zapisnik o prijemu
robe. Prijemnica sadrži: datum prijema, redni broj, naziv dobavljaĉa, vrsta robe, koliĉina robe,
kvalitet robe, cijena robe, vrsta i broj komada ambalaže i potpis ovlašćenog lica. Prijemni
podsistem realizuje sledeće poslove: prihvat pošiljke uz konstataciju cjelovitosti i taĉnosti,
markiranje (obilježavanje), slanje u skladišni sistem. Ciljevi poslova prijema su pre svega
vezani za smanjenje troškova poslovanja i poboljšanja usluga kupcima.

Efikasan prijem robe omogućuje sledeće prednosti: (5)

 Bržim kretanjem robe koja je primljena na prodajni prostor može se ostvariti
veliki koeficijent obrta zaliha
 Što se brže roba puni kontroliše i pošalje faktura raĉunovodstvu brže se naplati
usluga
 Kada se pažljivo nadgledaju aktivnosti prijema brzo se otkrivaju eventualne
greške u isporuci
 Ako je prijemno odeljenje efikasno u manipulisanju i skladištenju robe biće
manje šansi da se roba ošteti ili na neki drugi naĉin onesposobi za prodaju.
 Ako se ispravno radi pažljivo će se uporediti i kontrolisati porudžbina sa
iznosom na fakturi i prijemnim dokumentima ĉime se smanjuje mogućnost
greške.

25
 2.8.1.2. Prerada robe

Pod preradom robe u znaĉenju tehnološkog zadatka koji se realizuje u skladišnom

sistemu, podrazumijeva se intervencija ĉiji je rezultat promjena na osnovu koje se roba na
ulazu, po nekom obilježju razlikuje od iste te robe na ulazu u skladište. (1)

Oblici prerade robe su: (5)

- sortiranje
- razdvajanje/spajanje
- fiziĉke ili hemijske promjene na robi
- pakovanje
- oznaĉavanje
- zanavljanje i

Sortiranje - oznaĉava oblik homogenizacije, koji podrazumeva da se robe jednake po

nekom obilježju odvajaju i grupišu od onih koje to obilježje nemaju. Sortiranje može biti
razliĉito po: pravcu otpreme, vrsti robe, dimenzijama, itd. Kod rasutih roba, specifiĉan oblik
“sortiranja” je prosijavanje, gdje se kao rezultat dobijaju frakcije iste granulacije.

Razdvajanje/spajanje - razdvajanje i nasuprot tome spajanje, sprovode se sa ciljem

izmjene pojavnog oblika robe na izlazu iz skladišta u odnosu na pojavni oblik na ulazu.
Spajanje podrazumijeva ukrupnjavanje, tj. formiranje većih jedinica na izlazu iz skladišta.
Najĉešce se odnosi na formiranje jedinice koja sadrži razliĉite robe, pa je u tom sluĉaju
rezultat ove prerade formiranje nehomogenog ili “mješovitog paketa”.

Fizicko - hemijske promjene na robi, operacije kojim se mijenjaju dimenzije i osobine

robe, kao što su sijeĉenje šipki ili limova, drobljenje i usitnjavanje, sušenje, zamrzavanje i dr.

Pakovanje – podrazumijeva aktivnosti kojima se, po pravilu, homogene robe smještaju

u zajedniĉko pakovanje (zajedniĉki “sud”). Osnovna svrha pakovanja (u skladištu) je da roba
bude zaštićena od oštećenja, prikladna za rukovanje, smeštaj i dr. Kao proces, pakovanje se
javlja u skladištu kada je kao proces, npr. iz proizvodnje prenet u funkciju skladišta ili kada je
procesa transporta i distribucije prenata na skladište gde je pri otpremi, zbog zahteva korisnika
potrebno robu upakovati (a prispela je raspakovana).

Označavanje - obuhvata aktivnosti koje su vezane za procese sa robom koji zahtjevaju

poznavanje odgovarajućih informacija. Tipiĉno se realizuje kada se na robu, same jedinice ili
jedinice pakovanja/ukrupnjavnja postavlja simbol/element za identifikaciju. Oznaĉavanje
može biti izvedeno na razlicite naĉine: alfanumeriĉkim znacima, crtežima, slikama, bar
kodom, medijima koji imaju mogucnost memorisanja informacija (tagovi, magnetne kartice,
...). Uloga je da informiše korisnika o sadržaju i karakteristikama pakovanja robe. Sa aspekta
skladištenja oznake treba da pruže relevantne informacije o robi od znaĉaja za skladišne
procese.

26
 Zanavljanje - obuhvata aktivnosti s ciljem da se roba, cije je vreme ĉuvanja
ograniĉeno, po isteku definisanog vremenskog intervala zamijeni novom. Tipiĉno se realizuje
kod skladišta materijalnih rezervi.

2.8.1.3. Čuvanje robe

Ĉuvanje najĉešće predstavlja statiĉki proces u okviru koga se realizuje mirovanje robe
s ciljem da se obezbjedi neka od osnovnih funkcija skladišta (nakupljanje robe, obezbjeĊenje
rezervi). Naĉin ĉuvanja zavisi od karakteristika pojavnog oblika robe, funkcije koju skladište
realizuje, primjenjene tehnologije, kao i drugih specifiĉnih zahtjeva robe koja se skladišti.
Osnovna karakteristika realizacije procesa ĉuvanja je vremensko usaglašavanje proizvodnje
(nastanka) i upotrebe robe, pri ĉemu, tokom mirovanja, na robi ne smije doći do neželjenih
promjena koje bi uslovile neprihvatljivo smanjenje njene upotrebne vrijednosti.

Proces ĉuvanja robe podrazumijeva primjenu takve skladišne tehnologije koja će

respektovati karakteristike uskladištene robe, na naĉin da njene kvantitativne i kvalitativne
karakteristike ostanu u okviru dozvoljenih granica. U cilju utvrĊivanja stanja robe, u
odredenim vremenskim intervalima može se sprovoditi kontrola njenih kvalitativnih i
kvantitativnih karakteristika, što u tom slucaju predstavlja tehnološki zahtjev ĉija se realizacija
mora predvidjeti u procesu razvoja i uobliĉavanja rješenja procesa u skladištu.

U zavisnosti od karakteristika robe, tokom procesa ĉuvanja može postojati potreba za

obezbjeĊenjem odgovarajucih mikroklimatskih uslova (temperatura, vlažnost, broj izmjena
vazduha, osvjetljenje) ili nekih drugih specifiĉnih zahtjeva.

2.8.1.4. Komisionarenje

Komisioniranje - obuhvata aktivnosti s ciljem da se opsluže zahtjevi za realizacijom

porudžbine. Cilj komisioniranja u skladištu je da se obezbjedi iskladištenje i otprema taĉno
onih vrsta i koliĉina roba kako je to precizirano u zahtjevu u narudžbenici. U suštini,
komisioniranje obuhvata pojedinaĉne ili kombinovane aktivnosti: razdvajanja, spajanja,
sortiranja roba. Komisioniranje je tipiĉno prisutno u skladištima u proizvodnji, distribuciji,
trgovini i sl. (5)

U okviru komisionarenja moraju se izvesti sl.osnovne operacije: (5)

- priprema informacija o potrebama (nalozi za komisionarenje)

- priprema grupe artikala

- kontrolisano uzimanje traženih koliĉina iz pripremljenih ukupnih koliĉina

- planska realizacija izuzimanja i predaje

- predaja traženih koliĉina narednim instancama i potvrda izvršenja isporuke

27
 Osnovni zadatak komisioniranja je da se obezbjede iskladištenja i otprema robe kako je
to precizirano u zahtjevu u narudžbenici. Komisioniranje se može obavljati na ulazu u
skladište, na izlazu iz skladišta i tokom skladištenja robe.

Jedan komisioni sistem sastoji se od:

- komisionog skladišta
- transportnog sredstva
- ĉovjeka
- naloga za komisionarenje

28
 3. Ambalažiranje, pakovanje i paletizacija finalnih
proizvoda
Da bi se proizvod zaštitio tj. sigurno transportovao, skladištio i dostavio do krajnjeg
potrošaĉa on mora da se stavi u odreĊeni sud, omot. tj. ambalažu. Amabalaža štiti proizvod od
raznih mehaniĉko-fiziĉkih uticaja, hemijskih i mikrobioloških, klimatoloških, raznih
manipulacija, ali isto tako ambalaža štiti i spoljašnju sredinu odnosno ljude od štetnih uticaja
proizvoda. (6)

3.1. Pakovanje i funkcije pakovanja

Pakovanje se može definisati kao pouzdano osiguranje proizvoda do njegovog

uruĉenja potrošaĉu u dobrom stanju i sa minimalnim ukupnim troškovima. Pojam pakovanja
ima šire znaĉenje od pojma ambalažiranja jer obuhvata kako materijal tako i postupke za
pripremanje proizvoda za rukovanje, transport, skladištenje i prodaju. (6)

Funkcije pakovanja:

Funkcije pakovanja su mnogobrojne i stoga su podjeljene u tri grupe: Fusnota (7)

- prozvodna funkcija,
- marketing funkcija,
- upotrebna funkcija

Zaštitna funkcija se ogleda u zaštiti materijala, robe i proizvoda od spoljnih

mehaniĉkih uticaja u vidu ogrebotina, lomova, ulegnuća, klimatskih uticaja, u vidu korozije,
promene boje, i unutrašnjih hemijskih reakcija i biohemijskih procesa.

Proizvodna funkcija pakovanja se ogleda u situaciji kada dobavljaĉ dostavlja

poluproizvod nekoj proizvodnoj firmi, upakovan zajedno sa svim ostalim elementima
potrebnim za ugradnju toga poluprozvoda u neki finalni proizvod. Ovo znaĉi da proizvodna
firma ne mora da planira nabavku tih dodatnih elemenata, već u jednom paketu dobija sve što
je potrebno.

29
 Marketinšku funkciju pakovanje posjeduje zahvaljujući mogućnosti komunikacije sa
kupcem. Poznata je izjava da ambalaža prodaje proizvod. Normalno je da ambalaža nije toliko
moćno sredstvo pridobijanja kupaca (mora postojati kvalitetan proizvod), ali je dokazano da
će kupac, ako treba da se odluĉi izmeĊu dva proizvoda podjednakog kvaliteta, odluĉi će se sa
lepše upakovan proizvod. Marketinška funkcija ujedno predstavlja i tržišnu funkciju jer ima
funkciju komunikacije izmeĊu proizvoda i potrošaĉa, dakle ambalaža je deo proizvoda i u isto
vreme marketinška informacija jer svojim dizajnom saopštava podatke o obliku, koliĉini i
kvalitetu proizvoda. Tržišna ambalaža ĉesto iskljuĉuje koliĉinsku kontrolu i na taj naĉin
snižava troškove proizvodnje. Neophodno je istaći da kvalitet proizvoda uslovljava i kvalitet
ambalaže. Jeftini proizvodi, tj. proizvodi široke potrošnje zahtevaju jeftinu ambalažu, dok
kvalitetni skupi proizvodi zahtevaju i kvalitetnu, a ujedno i skupu ambalažu.

Logistička funkcija pakovanja se ogleda u sledećim zadacima pakovanja: (8)

o zaštita proizvoda od rasipanja (teĉni, praškasti ili rasuti sadržaj)
o zaštita proizvoda od uticaja okoline (vlaga, temperatura, ultraljubiĉasto
zraĉenje)
o zaštita okoline od sadrzaja pakovanja (ukoliko se radi o agresivnom sadrzaju)
o omogućavanje i olakšavanje skladištenja (slaganje pakovanja jedno na drugo)
o omogućavanje i olakšavanje transporta
o omogućavanje i olakšavanje manipulacije
o zaštita proizvoda od kraĊe i
o pružanje informacija o sadržaju pakovanja

Slika 8. Faktori koji utiču na pakovanje

30
 Proizvodi mogu biti pakovani u standardizovana pakovanja koja se izraĊuju od
razliĉitih vrsta materijala. Najĉešće se koristi kartonska (kutije) staklena (tegle, flaše i ĉaše) i
plastiĉna (kutije, kese, dzakovi, flaše, ĉaše, kante i termo-skupljajuće folije) pakovanja, ali ne
rijetko se koriste i platnena (kese i dzakovi), drvena (kutije ili palete) ili metalna (burad, kutije,
konzerve, kante) pakovanja.

3.2. Ambalaže i ambalažiranje

Po svojoj namjeni ambalaža se dijeli na transportnu i potrošaĉku. Osnovni zadatak

transportne ambalaže je da zaštiti proizvod od oštećenja i istovremeno omogući lako
rukovanje pri njegovom transportovanju. Namjena potrošaĉke ambalaže je da bude odreĊena
garancija kvaliteta proizvoda, da uĉini proizvod atraktivnim za potrošaĉa i da mu obezbedi što
praktiĉniju upotrebu. Za potrošaĉku ambalažu ĉesto se koristi i termin dekorativna ambalaža i
ona ne spada u nadležnost inženjera za industrijski menadžment, već u nadležnost onih
struĉnjaka koji se bave unapreĊenjem prodaje i reklamom proizvoda. (6)

Vrsta ambalaže i naĉin pakovanja, razume se, zavise od svojstva finalnih proizvoda, pa
posebna, univerzalno važeća pravila nije moguće propisati. MeĊutim, oni koji se bave izradom
i oblikovanjem ambalaže, treba da poznaju odreĊene principe koji se u nastavku navode: (6)
 kada proizvod treba zaštiti od prašine, vlage, insekata, glodara i sl., onda treba
primeniti zatvoreno pakovanje,
 ambalaža mora biti takvog kvaliteta da spreĉi ispadanje upakovanog sadržaja,
 sadržaj u ambalaži treba dovoljno uĉvrstiti da se spreĉi njegovo kretanje, jer i
najmanje pomeranje može izazvati velike probleme za vreme transportovanja,
 ako se u jednom pakovanju nalazi više predmeta, treba ih razdvojiti u zasebne
celine lomljive predmete neophodno je obložiti odgovarajućim materijalom radi
ublažavanja udara i vibracija,
 predmet koji se transportuje upakovati tako da leži na svojoj osnovi ili postolju.
Ako predmeti nemaju osnovu ili postolje valja pronaći položaj koji je
najpovoljniji za prevoženje,
 fino obraĊene površine moraju se zaštititi od trenja, ogrebotina i drugih
oštećenja,
 radi spreĉavanja oštećenja sadržaja i ambalaže težinu upakovanog sadržaja
pravilno rasporediti na ležećoj površini,
 ĉesto je potrebno stavljanje uputstava za rukovanje na ambalažu. Npr. za
eksplozive i kiseline moraju se staviti odgovarajuće nalepnice. Zatim oznake
upozorenja kao što su "lomljivo" i sliĉno.

31
 Ambalaža može biti: (7)
o ambalaža opšte namjene i posebne namjene,
o odvojiva i neodvojiva,
o za jednokratnu i višekratnu upotrebu,
o povratna i nepovratna

TakoĊe, prema materijalu od koga je izraĎena ambalaža može biti:

 papirna,
 plastiĉna,
 metalna,
 staklena,
 drvena,
 tekstilna

Papirna ambalaža je u obliku omota, kesa, kutija, džakova, od obiĉnog kartona

(dvoslojnog, troslojnog, petoslojnog i sedmoslojnog), voštanog i impregniranog papira,
razliĉitih folija od papira.

Plastična ambalaža se može sresti u vidu boca, plastiĉnih vreća, buradi, od celofana,
od polivinil hlorida, polietilena, od silikona ili prirodne gume.

Metalna ambalaža može biti u obliku limenki, kanti, buradi, bubnjeva, AL folije ili
lima, belog lima, ĉeliĉnih traka.

Staklena ambalaža se proizvodi u obliku staklenih boca, ampula, tegli, balona, sa

odgovarajućom zaštitom od jute, kartona, plastiĉnih materijala ili drveta.

Tekstilna ambalaža se izraĊuje u obliku vreća, mreža, pokrivaĉa, omotaĉa.

Drvena, pletena ili puna ambalaža se sreće u obliku gajbi, sanduka, korpi. Može biti
izraĊena od mekog drveta ili pruća, daski, šper ili lesonit ploĉa.

Ambalaža za posebne namene se koristi za pakovanje zapaljivih, agresivnih,

eksplozivnih ili radioaktivnih materijala.

U principu u procesu distribucije, razlikuju se tri vrste ambalaža: (1)

- Potrošaĉka ambalaža
- Komercijalna ambalaža
- Transportna ambalaža

32
 Potrošačka ambalaža ima funkciju da uobliĉi jedinicu proizvoda na naĉin da ona
odgovara želji kupca po koliĉini koju kupuje, po izgledu i pogodnostima za prenošenje i
ĉuvanje do konaĉne potrošnje.

Komercijalna ambalaža ima za cilj da formira i uobliĉi jedinicu pogodnu za izlaganje

u prodaji uz izuzetno naglašen marketinški pristup njenom oblikovanju. Vrlo ĉesto se
potrošaĉka i komercijalna ambalaža meĊusobno ne razlikuju.

Transportna ambalaža ima za cilj ostvarenje jedinice pakovanja, pri ĉemu su

naglašene zaštitna i informaciona funkcija koje su od najvećeg znaĉaja za operacije kojima će
jedinica pakovanja biti izložena u procesu distribucije.

3.2.1. Funkcije ambalaže

Budući da se roba nalazi u ambalaži tijekom cijelog transportnog puta od proizvoĊaĉa
do potrošaĉa zahtjevi koji se postavljaju na uspješno realiziranu ambalažu su višestruki.
Funkcije ambalaže mogu se posmatrati s razliĉitih gledišta. Zavisno od vrste robe i skladišno
transportnih uslova odreĊene će funkcije biti naglašenije. Osnovne funkcije koje ambalaža
mora zadovoljiti, bez obzira na vrstu robe, su sljedeće: (9)
- zaštitna
- skladišno-transportna
- prodajna
- upotrebna
- ekološka funkcija

Zaštitna funkcija ambalaže

Ambalaža mora zaštititi robu od trenutka pakiranja, tokom transporta, skladištenja,

prodaje i tokom upotrebe. Na cijelom tom putu ambalaža i roba izloženi su mehaniĉkim
naprezanjima, djelovanju klimatskih elemenata, mikroorganizama, insekata i glodavaca.
Ambalaža s dobro realiziranom zaštitnom funkcijom mora zaštititi robu od bilo kojeg
vanjskog utjecaja koji bi mogao uzrokovati fiziĉke, kemijske ili mikrobiološke promjene robe.

Zaštita od mehaničkih naprezanja

Ambalaža mora biti dizajnirana tako da svojim mehaniĉkim svojstvima kompenzira

mehaniĉka naprezanja bez oštećenja robe i ambalaže. Mehaniĉka naprezanja rezultat su
djelovanja mehaniĉkih sila kojima su roba i ambalaža izložene tokom transporta, skladištenja i
manipulacije. Mehaniĉke sile koje djeluju na robu i ambalažu mogu biti dinamiĉke i statiĉke.
Do naprezanja uslijed dinamiĉkih sila dolazi promjenom brzine i smjera kretanja vozila tokom
prevoza robe ili padom prilikom manipulacije robe. Vertikalnim statiĉkom silama opterećena
je roba složena u skladištu ili vozilu. Donji redovi opterećeni su težinom robe koja je na njih
složena. Horizontalnim statiĉkim silama roba je izložena pri hvatanju i držanju robe nekim
manipulativnim ureñajem tijekom utovara ili istovara.

33
 Zaštita od klimatskih uticaja

Klima kao meteorološki pojam je skup meteoroloških faktora i pojava koje u

odreĊenom vremenskom periodu ĉine prosjeĉno stanje atmosfere nad nekim dijelom Zemljine
površine. Elementi klime koji se uzimaju u obzir pri odreĊivanju klime su insolacija,
temperatura, pritisak i vlažnost zraka, smjer i brzina vjetra, padavine i snježni pokrivaĉ, a
mijenjaju se pod uticajem klimatskih faktora. Da bi se roba mogla zaštititi od klimatskih
uticaja potrebno je poznavati pravac i vrijeme transporta, kao i klimatske prilike
karakteristiĉne za to podruĉje. Glavni uzrok oštećenja robe je brzina promjene klimatskih
faktora tokom prevoza robe. Na skladištenu robu utiĉu promjene lokalne klime. Osim vanjske
klime na robu utiĉe i klima zatvorenog prostora (skladišta ili tovarnog prostora vozila) koja
zavisi od vanjske klime, ali uvijek s odreĊenim zakašnjenjem. Temperatura zatvorenog
prostora može biti viša ili niža od vanjske, a vlažnost je obiĉno viša. Na klimu zatvorenog
prostora utiĉe i roba sa svojom temperaturom i vlažnošću.

Korozija metalne ambalaže

Korozija je hemijski ili elektrohemijski proces razaranja površine metala. Procesi

elektrohemijske korozije metalne ambalaže sliĉni su procesima u galvanskom ĉlanku. Da bi se
mogli odvijati potrebna su dva metala razliĉitog elektrohemijskog potencijala i elektrolit. Kod
metalne ambalaže ovi su uslovi ispunjeni kada je zaštitni sloj na bijelom limu oštećen tako da
elektrolit, npr. vlaga, može doprijeti do željezne osnove, zatim kod limova spojenih
zakovicama kada su zakovice izraĊene od drugog metala ili kod limova spojenih lemljenjem
gdje je legura za lemljenje razliĉitog sastava od limova. Kada je relativna vlažnost zraka niska
površina metala se oksidira i nastali tanki sloj oksida štiti metal od daljnjeg negativnog
utjecaja kisika. To znaĉi da se brzina oksidacije metala u suhom zraku usporava. MeĊutim, u
vlažnom zraku oksidni sloj se ponaša drugaĉije budući da je higroskopan.

Zaštita od toplote

Uslijed razlike temperature robe i okoline dolazi do prenosa toplote kroz ambalažni
materijal. Prenos toplote se može odvijati procesom kondukcije, konvekcije ili zraĉenjem. U
kolikoj će mjeri ambalaža zaštititi robu od uticaja toplote zavisi od toplotne provodljivosti
ambalažnog materijala. Metalna ambalaža dobro sprovodi toplotu pa se upotrebljava za
pakovanje proizvoda koje je potrebno sterilizovati. MeĊutim, takva ambalaža ne može robu
zaštititi od temperaturnih promjena tokom transporta i skladištenja. Materijali koji imaju malu
toplotnu provodljivost, odnosno koji su dobri izolatori, to su papir i karton ekspandirani
polimerni materijali poput ekspandiranog polistirena (komercijalni naziv - stiropor).
Ambalažni materijal ne može robu zaštititi od djelovanja toplote na duže vrijeme. Izloži li se
zapakovana roba povišenoj temperaturi nakon odreĊenog vremena doći će do izjednaĉavanja
temperature okoline i robe bez obzira na toplotnu provodljivost ambalažnog materijala. Stoga
se zaštita robe od toplote mora realizovati kroz skladišno-transportnu funkciju ambalaže u
skladu s propisanim uputstvima za ĉuvanje odreĊene vrste robe.

34
 Zaštita od mikroorganizama

Bakterije i gljivice (kvasci i plijesni) najjednostavniji su biljni i životinjski organizmi

koji za svoj rast i razmnožavanje koriste gotovu organsku tvar na kojoj žive. Produkti
njihovog metabolizma mogu imati neugodan okus i miris i biti štetni za zdravlje ljudi.
Optimalni uvjeti za razvoj mikroorganizama su vlažna podloga i temperatura izmeñu 20 i 40
oC. Aerobni mikroorganizmi za svoj rast i razmnožavanje trebaju kisik pa se mogu razviti
samo na površini ambalaže, dok anaerobnim oblicima kisik nije potreban te se mogu razvijati
u proizvodu upakiranom u nepropusnu ambalažu. Mikroorganizmi mogu oštetiti robu i
ambalažu na više naĉina:
- oštećenje zbog same fiziĉke prisutnosti mikroorganizama
- kvarenje zbog razaranja supstance robe
- kvarenje zbog nusproizvoda metabolizma mikroorganizama koji ulaze u sastav robe.

Robe mogu biti lakopokvarljive ili mikrobiološki stabilne. Ukoliko ambalaža mora
zaštititi lakopokvarljivu robu od djelovanja mikroorganizama tada mora biti izrañena od
nepropusnog materijala i hermetiĉki zatvorena budući da do naknadne kontaminacije dolazi
uglavnom zbog propusta pri zatvaranju. Zaštita lakopokvarljivih prehrambenih proizvoda
ĉesto se realizira konzerviranjem upakirane namirnice postupcima pasterizacije i sterilizacije.
Ambalaža u tom sluĉaju mora biti nepropusna za mikroorganizme i izrañena od materijala koji
mogu izdržati uvjete konzerviranja toplinom bez promjene svojstava (staklo, metal, polimerni
i višeslojni materijali).

Skladišno-transportna funkcija ambalaže

Skladištenje i transport sirovina, pomoćnih materijala, poluproizvoda i gotove robe

vremenski i prostorno povezuje nabavu sirovine i pomoćnih materijala s procesom
proizvodnje, te pojedinih faza proizvodnje i proizvodnju s prodajom i potrošnjom roba. Neke
sirovine, pomoćni materijali, poluproizvodi i gotovo sva gotova roba skladište se i
transportiraju u odgovarajućoj ambalaži. Ambalaža s dobro riješenim skladišno-transportnim
funkcijama omogućava racionalno korištenje skladišnog i transportnog prostora. Realizacija
ovih funkcija ovisi o obliku i dimenzijama ambalaže i njenoj usklanenosti s dimenzijama
zapakirane robe. Ambalaža kvadratnog oblika bolje iskorištava prostor transportne ambalaže.
vozila ili skladišta, u odnosu na ambalažu u obliku valjaka ili nekog nepravilnog oblika gdje
može ostati i više od 20 % neiskorištenog prostora. Roba se u transportu vrlo ĉesto slaže na
palete (slika 3-2). Paleta je drvena podloga izraĊena od dasaka odreĊenih normiranih
dimenzija. To je vrsta pomoćne opreme koja omogućava formiranje kompaktnog i ĉvrstog
paketa, složenog iz raznih vrsta komadne robe. Da bi se što bolje iskoristio skladišni i
transportni prostor dimenzije ambalaže trebaju biti usklañene s dimenzijama palete, stoga je
Europska federacija za pakiranje (European Packing Federation, EPF) izradila tzv. modul-
sustav dimenzija ambalaže i slaganja na palete. Preporuka je da bruto masa robe ne prelazi 1 t,
a da visina složene robe na paleti bude oko 1 m.

35
 Prodajna funkcija ambalaže

Prodajne funkcije ambalaže usklaĊuju se sa suvremenim razvojem trgovine robom

široke potrošnje, odnosno samoposlužnom tehnikom prodaje. Prodajna ambalaža racionalizira
prodaju. To znaĉi da se pakira ona koliĉina robe koja odgovara potrebama kupca. Kolika će
biti koliĉina robe zapakirana u prodajnu jedinicu ambalaže ovisi o vrsti robe, naĉinu njezine
uporabe, trajnosti, kupovnoj moći potrošaĉa itd. Ambalaža koja ima dobro realiziranu
prodajnu funkciju povećava opseg prodaje. Ona mora privući pažnju kupca, izazvati njegovu
zainteresiranost u vrlo kratkom vremenu, prenijeti mu poruku te ga podstaknuti na kupovinu,
pridobiti povjerenje kupca i stvoriti povoljan opšti utisak, tako da je kupac spreman platiti više
za izgled, uvjerljivost i pouzdanost boljeg pakovanja. Budući da je upravo prodajna ambalaža
zamijenila ulogu trgovca u suvremenim maloprodajnim trgovinama ona mora sadržati sve
informacije koje je ranije kupac dobijao od prodavaĉa. Na ambalaži se moraju nalaziti sve
potrebne informacije o nazivu proizvoda, proizvoĊaĉu, porijeklu, sastavu, roku i naĉinu
upotrebe, datumu proizvodnje i naĉinu ĉuvanja.

Upotrebna funkcija ambalaže

Ambalaža s dobro realizovanom upotrebnom funkcijom treba omogućiti lako

otvaranje, pripremu robe za upotrebu, uzimanje potrebne koliĉine robe bez rasipanja i
ponovno zatvaranje ukoliko se roba ne troši odjednom. Ambalažni materijal i oblik ambalaže
odreĊuju naĉin na koji će se ambalaža otvarati. Ambalaža od papira, kartona, polimernih i
metalnih folija uglavnom se lako otvara kidanjem, deformacijom poklopca ili bez deformacije.
Metalna i staklena ambalaža teže se otvara i ponekad otvaranje zahtjeva upotrebu specijalnih
pomagala koja se u tom sluĉaju prilažu ambalaži ili takav predmet kupac mora imati.

Ekološka funkcija ambalaže

Ekološka funkcija ambalaže nametnula se u posljednjih dvadesetak godina kao

posljedica brige za zaštitu okoline. S obzirom na rastuće koliĉine odbaĉene ambalaže.
Ekološka funkcija ambalaže može se realizovati na razliĉite naĉine: pakovanjem u ambalažu
od recikliranog materijala, upotrebom povratne ambalaže, smanjivanjem broja omota oko
prodajne jedinice proizvoda, prodajom većeg broja prodajnih jedinica u skupnoj ambalaži,
upotrebom biorazgradljivih materijala i jestive ambalaže za prehrambene proizvode.

36
 3.3. Palete i paletizacija

Paletizacija podrazumijeva obrazovanje manipulativno transportnih jedinica koje

omogućuju manipulaciju proizvoda u većim cjelinama i time se olakšava i ubrzava utovar –
istovar, poboljšava korišćenje sredstava za manipulaciju, transport i skladišćenje i omogućuje
mehanizacija manipulativnih operacija. Paleta kao sredstvo racionalizacije i paletizacije koristi
se u transportu, manipulisanju i skladištenju razlicitih vrsta pakovane i nepakovane robe.
Paleta u transportnom sistemu funkcioniše kao pomoćno integralno sredstvo na kome sadržaj
ostaje od poĉetka paletizovanja do momenta depaletizovanja, odnosno krajnjeg korisnika.
Upravo iz toga razloga potrebno je obezbjediti maksimalnu zaštitu proizvoda, smanjenje
oštećenja robe i bezbednosti osoblja i sredstava koja u tom procesu uĉestvuju, što može da se
postigne iskljuĉivo korišćenjem sertifikovanih paleta ĉije su karakteristike ispitane. Danas su u
primjeni razliĉiti tipovi paleta u odnosu na površinu poda i vrstu nadogradnje, tako da imamo:
ravne, stubne, boks palete i palete sa nastavcima, koje prema naĉinu upotrebe mogu biti: za
jednokratnu upotrebu, višestruku upotrebu-povratne, interne i razmjenjive palete. Treba reći
da paleta i paletizacija nemaju isto znaĉenje. Paleta je transportni ureĊaj - naprava izraĊena od
razliĉitih materijala, a osnovni joj je zadatak da omogući oblikovanje optimalne manipulativne
jedinice. Podjelu paleta možemo izvršiti na puno naĉina. Najĉešće se vrši u odnosu na: oblik
palete, dimenziju, namjenu, vrstu materijala od kojeg su izraĊene, konstrukcijske osobine i dr.
(6)
Prema obliku, palete se dijele na: (1)
- Ravne palete
- Boks palete i
- Stubne palete

3.3.1. Ravne palete

Ravna paleta je ravna podloga sa ili bez nožica, na koju se slažu pojedini komadi robe
u cilju realizacije jedinstvene tovarne jedinice kojom se može lako i brzo manipulisati pomoću
viljuškara. Većina Evropskih zemalja, kao i naša zemlja, usvojili su standardnu dimenziju
palete od 800x1200mm.

Slika 9. Ravne EURO palete dimenzija 800x1200mm

37
 Osim ovih paleta u eksploataciji se nalaze i ravne drvene palete sl. dimenzija:
- 800x1000 mm
- 1000x1000 mm
- 1200x1600 mm
- 1200x1800 mm

S obzirom na mogućnost zahvatanja i primjene, ravne drvene palete se rašĉlanjuju na

palete sa:
- Jednim otvorom i dva ulaza
- Dva otvora i ĉetiri ulaza
- Jednom nosećom površinom
- Dvije noseće površine
- Specijalne ravne drvene palete

3.3.2. Boks (sandučaste) palete

Boks paleta je paleta s najmanje tri vertikalne pregrade. Ove pregrade mogu biti pune,
s otvorima, rešetkama, fiksne ili na rasklapanje. Boks palete mogu, ali i ne moraju biti
opremljene pokrivaĉima. Primjenjuju se za transport razliĉitih vrsta roba, kao što su srednji i
mali dijelovi mašina, neambalažirana komadna roba, rasuta roba i sva druga roba koja je
sklona oštećenjima.

Slika 10. Različite konstrukcijske izvedbe sandučastih (boks) paleta

38
 Uglavnom postoje boks palete sl.dimenzija:

- 800 x1200 mm
- 1000 x 1200 mm
- 800 x 1000 mm

Najviše je u upotrebi standardna boks paleta dimenzija 800x1200 mm.

3.3.3. Stubne palete

Stubne palete su palete s nadgradnjom. IzraĊuju se od razliĉitih materijala: drveta,
metala, plastiĉne mase, talasastog kartona, lepenke, preraĊenih otpadnih materijala ili
kombinacije više razliĉitih materijala.

Slika 11. Izgled stubnih paleta

3.3.4. Značaj paletizacije

Značaj paletizacije ogleda se u omogućavanju: (5)
- Ekonomiĉnijeg poslovanja svih oblika prevoza, pretovara i skladištenja proizvoda
- Maksimalnog korišćenja sredstava prevoza i skladištenja
- Bolje funkcionalne iskorišćenosti i jeftinijeg opremanja skladišnog prostora
- Veće produktivnosti rada i bolje organizacije u sistemu distribucije
- Veće brzine obavljanja svih radnih procesa u sistemu distribucije, dopreme i otpreme
- Kvalitetnijeg rukovanja, ĉuvanja i održavanja proizvoda i usluga
- Nižih troškova poslovanja
- Boljih uslova prezentacija proizvoda na mjestima prodaje

39
 3.3.5. Tehnološki aspekt primjene paleta
Ovaj aspekt razmatranja trebalo bi poĉeti sa naznakom prednosti koje pruža
tehnologija prevoza sa paletama prema klasiĉnoj - individualnoj tehnologiji. Već to što
primena paleta znaĉi najpotpuniji oblik prevozne integracije izmeĊu korisnika i davatelja
usluga svedoĉi o potrebi poznavanja tehnoloških obilježja za sve elemente tehnologije
prevoza. Vidljivi uĉinci primjene paleta ispoljavaju se u nižim troškovima manipulisanja,
skladištenja i prevoza. Rašĉlanjivanje tih uĉinaka vrlo je ĉesto.

U istraživanju uĉinaka "paletizacije" najĉešće se sreću sledeći pojedinaĉni uĉinci: (10)

 smanjenje poĉetno-završnih troškova
 smanjenje troškova skladištenja
 smanjenje proizvodnih troškova
 povećanje mogućnosti primjene pretovarnih strojeva
 smanjenje oštećenja robe
 smanjenje vremena prijevoza i dr.
 smanjenje radne snage i ruĉnog rada
 povećanje sigurnosti radnika na radu
 smanjenje energije i
 smanjenje troškova ambalaže

40
 4. Unutrašnji transport u skladištu
Unutrašnji transport se odvija unutar odreĊenog prostora. Svrha unutrašnjeg transporta
je prevoz: (1)
- Unutar ulaznog skladišta
- Od ulaznog skladišta do pogona
- Unutar pogona
- IzmeĊu pogona
- Od pogona do unutrašnjeg skladišta
- Unutar unutrašnjeg skladišta
- Od unutrašnjeg skladišta do pogona
- Od pogona do izlaznog skladišta
- Unutar izlaznog skladišta
- Od izlaznog skladišta do prevoznika

4.1. Ciljevi i zadaci oblikovanja unutrašnjeg transporta u

skladištima

Na oblikovanje transportnog sistema unutar skladišta utiĉu ĉetiri faktora: (1)

- Transportovani teret
- Intenzitet transporta
- Relacija transporta i
- Zakonski propisi

Pri realizaciji transportih zadataka unutar skladišnog prostora, potrebno je obratiti

pažnju na sl. ciljeve: (1)
- Optimalno korišćenje (minimalni troškovi transporta, minimalni prazni hodovi, visoka
funkcionalnost i iskorišćenost vremena)
- Visok stepen usluge (kratko vrijeme ĉekanja i kratko vrijeme transporta)
- Visoka fleksibilnost (širok asortiman tereta za transport i laka prilagodljivost random
okruženju)
- Visoka transparentnost (informacije o aktuelnoj situaciji, obraĉun troškova i
utvršivanje pokazatelja)

41
 Da bi se ovi ciljevi postigli, neophodno je savladati odgovarajuće zadatke planiranja,
upravljanja i sprovoĎenja: (1)
- Planiranje (dugoroĉno planiranje transportnih sredstava, razvoj strategija na bazi
odgovarajućih transportnih podataka)
- Dispozicija i upravljanje (kratkoroĉna dispozicija transportnih sredstava uz prisustvo
aktuelnih podataka, rasporeĊivanje i dostavljanje transportnih naloga pojedinim
realizatorima transporta, i mjere u sluĉaju pojave smetnji pri realizaciji)
- SprovoĊenje (operativna realizacija transportnih naloga i dostavljanje podataka o
ostvarenom na dispozitivni nivo)

4.2. Transportna sredstva unutrašnjeg transporta

Tabela 1. Pregled transportnih sredstava unutrašnjeg transporta

42
 4.2.1. Transportna sredstva unutrašnjeg transporta s kontinualnim
dejstvom
Kontinualni transporteri su transportna sredstva koja preko odreĊenog nepromjenljivog
transportnog puta, obezbjeĊuju kontinualni tok materijala.

Prednosti kontinualnog transporta: (1)

 Permanentna spremnost za transport
 Mala potreba za osobljem
 Visoka mogućnost automatizacije
 Mogućnost iskorišćenja visine

U transportna sredstva s kontinualnim dejstvom ubrajamo: (11)

- Trakaste transportere
- Transportere s valjcima
- Transportere s kuglicama
- Pokretne stolove
- Lamelaste transportere
- Ploĉaste transportere
- Konvejere
- Postrojenja podzemnog transporta
- Lanĉane transportere
- Valjkaste transportere
- Klizne transpotere
- Spiralne transportere
- Elevatore

43
 4.2.2. Transporta sredstva unutrašnjeg transporta s periodičnim
dejstvom
Ova sredstva rade naizmjeniĉno pravilom kretanja po slobodnom izboru. Transportni
proces se nezavisno od transportnog sredstva, sastoji od sl.parcijalnih aktivnosti: (1)
- Preuzimanje tereta za transport na polazištu
- Transport tereta do odredišta
- Predaja tereta na odredištu
- Vožnja do novog ili istog polazišta

Transportnim sredstvima s periodičnim dejstvom pripadaju: (11)

 Dizalice i prenosilice (male dizalice, koturaĉe, doboši, mostovske dizalice,
portalne dizalice, utovarne dizalice, pokretne dizalice, viseće dizalice i obrtne
dizalice utovarne dizalice)
 Regalna manipulativna vozila (ureĊaji za opsluživanje regala, ureĊaji za utovar
regala, viseća dizalica i utovarna dizalica)
 Podna transportna sredstva (lokomobili, kolica s platformom, kiperi, kolica s
dizalicom, kolica s visokim dizanjem, portalni viljuškar, tegljaĉ, viljuškari i
transportna sredstva bez vozaĉa)
 Liftovi (platforme, teretni lift, putniĉki lift, pokretne stepenice)

44
 5. Inovacije u automatizaciji zatvorenih skladišta
Skladište predstavlja ĉvor u logistiĉkoj mreži djelatnosti u kome je roba kratkotrajno
(prolazno) zadržana ili se prenosi na jedan drugi put u toj mrežnoj djelatnosti. U skladištu se
odvijaju procesi kretanja i skladištenja. Manuelni naĉin skladištenja robe podrazumijeva da se
transport robe obavlja viljuškarom kojim upravlja operater.

Automatski sistem omogućuje da se smanje troškovi i poboljša organizacija sadržaja

skladišta. Automatizacija smanjuje potrebu za radnom snagom i poboljšava bezbjednost ljudi,
obezbjeĊujući nesmetano funkcionisanje cjelokupnog procesa, od naruĉivanja i dopremanja
robe do pakovanja i daljeg transporta na krajnju destinaciju. Sistemi za automatizaciju
olakšavaju praćenje robe u sistemu, vremena koje je ista provela na skladištu i od kog
dobavljaĉa je pristigla.

Kako bi se odabralo odgovarajuće rešenje automatizacije skladišta, potrebno je

sagledati više varijanti. Varijanta koja se odabere treba da predstavlja optimalno rešenje.

Da bi se što bolje odabralo optimalno rešenje na kom bi se temeljio nov pristup

automatizaciji skladišta, potrebno je razmotriti više varijanti već realizovanih sistema.
Njihovim sagledavanjem može se zakljuĉiti da se unutrašnji transport realizuje razliĉitim
pokretnim trakama i robotima dok skladištenje robe u regale najĉešće vrše dizalice. (12)

Pre projektovanja sistema potrebno je definisati kriterijume koje taj sistem treba da
zadovolji. U ovom radu ti kriterijumi su: (12)
 Automatizacija skladišta,
 Skladištenje paletne robe,
 Efektivnost i ekonomiĉnost (Pod ovim se podrazumeva da se jednom
napravljena konstrukcija može koristiti i za drugu robu ili u drugim uslovima.
Kako ove konstrukcije nisu jeftine, ukoliko njihov vlasnik namerava da ih
zameni, treba ostaviti mogućnost da se kao takva, konstrukcija može ponovo
upotrebiti za neku drugu vrstu robe).
 UnapreĊenje sistema. Modernizacija (pri realizaciji sistema treba ostaviti
mogućnost da se komponente mijenjaju i vrši nadogradnja).
 Olakšana manipulacija robom,
 Maksimalna iskorišćenost prostora (ova taĉka odreĊuje odabir vrste regala za
smiještanje paletne robe).
 Primjena sistema u temperaturno - kontrolisanim uslovima (sve odabrane
komponente treba da budu odabrane tako da mogu da rade na niskim
temperaturama).

Kada su postavljeni kriterijumi, pristupa se odabiru komponenti za realizaciju sistema.

Na slici prikazan je cjelokupan izgled sistema koji je automatizovan. Cjeline koje ga opisuju
oznaĉene su brojevima.

45
 Slika 12. Izgled automatizovanog sistema u zatvorenom skladištu

1. Drive in protoĉni regal. Drive in regali obezbjeĊuju veliku uštedu u skladišnom

prostoru. Cijelo skladište se može opremiti samo ovim regalima gdje se samo sa jedne strane
mora ostaviti prostor za prilaz regalu. To predstavlja bitnu prednost kod temperaturno-
kontrolisanih uslova u skladištu jer se ne hlade prazni prostori već samo prostor sa robom. U
sluĉaju ovog sistema protok robe unutar regala vrši se pokretnim valjcima. Ovi valjci se
montiraju na regale.

2. Dizalica za manipulaciju robom u skladištu. Kretanje dizalice vrši se po šinama koje

su priĉvršćene za pod. Na dizalici se nalazi podizna platforma na koju se smešta paletna roba.
Ova platforma sadrži viljuške koje uzimaju ili ostavljaju paletnu robu. Ove viljuške se
prilikom uzimanja ili ostavljanja robe izvlaĉe ili uvlaĉe.

3. Šina za kretanje dizalice. Šine (klizni profili) treba da obezbede kretanje dizalice po
h osi. Za postavljanje ovih šina na pod neophodno je napraviti ravan i stabilan pod s obzirom
da dizalica radi sa velikim teretom.

4. Poĉetna pozicija dizalice. Poĉetna pozicija dizalice je pozicija sa koje dizalica uzima
robu u procesu skladištenja ili ostavlja robu u procesu izskladištenja. U okviru ovog sistema,
predviĊeno je da se roba do ove pozicije doprema viljuškarom. (12)

Podizanje robe do odreĎene visine

Ono što je specifiĉno za ovaj sistem jeste to da se roba smiješta na odgovarajuću visinu
u zavisnosti od težine robe. To se realizuje na principu da teža roba ide na prvu etažu, a lakša
na ostale etaže. Ovaj postupak omogućava senzor opterećenja koji se ugraĊuje na viljuške i
oĉitava težinu robe. Sa njim je povezan tajmer koji odbrojava vreme koje je potrebno da
dizalica podigne robu na odgovarajuću visinu.

46
 Odabir i smiještanje robe po kolonama regala

Dizalica spušta palete samo na prvu kolonu regala. Kad se stavi sledeća paleta, ona će
gurati prethodnu uz pomoć valjaka i tako sve do poslednjeg paletnog mesta u tom redu. Odabir
kolone u koju će se roba smestiti vrši se uz pomoć nekoliko senzora i dizalice, a smeštanje
robe po redovima omogućuju pokretni valjci.

Prisutnost palete po redovima detektuju kapacitivni senzori. Redovi se popunjavaju od

prve pozicije prvog reda pa sve do poslednje. Kapacitivni senzor sa prve pozicije reda
detektovaće prisutnost ĉim se prva paleta spusti. MeĊutim, u tom redu ima mesta sve dok i
senzor sa poslednje pozicije ne detektuje prisutnost. Tek tada znaĉi da je red popunjen i da
dizalica treba da se pomeri do sledećeg reda.

Duž prve kolone regala, H1, H2; Hn), na svakom paletnom mestu, postavljeni su
graniĉni prekidaĉi kako bi se omogućilo da dizalica stane ispred svake od ovih pozicija.
Graniĉnici zaustavljaju dizalicu samo ispred reda u kome ima slobodnog mesta odnosno ako je
ispunjen jedan od dva prethodno pomenuta sluĉaja za prazno mesto. Raspored postavljanja
ovih senzora prikazano je na slici. (12)

Slika 13. Raspored ponavljanja senzora na regalu za jednu etažu

Slobodno paletno mesto u odreĎenom redu postoji samo ako: (12)

- Oba kapacitivna senzora ne detektuju paletu (red je prazan)
- Kapacitivni senzor na prvoj poziciji reda detektuje paletu a senzor sa poslednje
pozicije ne detektuje paletu (u redu postoje palete, ali red nije popunjen do
kraja).
- U trećem sluĉaju, red je popunjen

47
 Paleta se spušta na prvo paletno mesto u slobodnom redu. Uz pomoć pokretnih valjaka
ona se pomera na sledeću poziciju kada stigne nova paleta. Pomjeranje se vrši sve dok se ne
popuni ceo red. U procesu izskladištenja ovi valjci se okreću na drugu stranu vraćajući robu do
poĉetka reda.

Analiza mogućnosti primjene sistema u komori hladnjače

U tabeli 2. prikazane su odabrane komponente sa temperaturama na kojim mogu da

rade. Može se zakljuĉiti da je moguća realizacija ovog sistema u komori hladnjaĉe jer sve
komponente mogu raditi na -20̊.

Tabela 2. Karakteristike odbranih komponenti

Naziv komponente Radni uslovi
Pokretni valjci -30˚ / +40˚
Dizalica -20˚ / +40˚
Induktivni sensor -25˚ / +70˚
Kapacitivni sensor -40˚ / +90˚
Senzor opterećenja -35˚ / +60˚

Opisani sistem daje mogućnost automatizovane manipulacije robom bez potrebe

prisustva ĉoveka u zoni regala. Specifiĉnost ovog sistema jeste što su komponente
automatizacije odabrane tako da se mogu primijeniti u skladištu, kao što je hladnjaĉa. To je od
posebnog znaĉaja, jer su u hladnjaĉama temperature do -20̊S, a to su veoma nepovoljni uslovi
za boravak ljudi. Automatizacija procesa bi omogućila radnicima znatno kraće vreme
provedeno u ovim uslovima. Drive in regalni sistem omogućava maksimalno iskorišćenje
prostora što je veoma važno za temperaturno – kontrolisane uslove hladnjaĉe. To znaĉi da će
se manji prostor rashlaĊivati, a samim tim štedeti energija. Odgovor, da li ovakav sistem može
da radi na niskim temperaturama nalazi se u specifikacijama svakog odabranog senzora i
ureĊaja. Sve komponente rade na temperaturama i do -30 ̊oS, a to je i niže nego što su
temperature u hladnjaĉama. Manipulacija malim brojem razliĉitih vrsta robe odgovara
potrebama hladnjaĉa, jer svaka hladnjaĉa skladišti svega nekoliko vrsta voća ili povrća. To
predstavlja prepreku u primeni ovog sistema za potrebe skladišta sa više razliĉitih proizvoda.
Ono što ovaj sistem još ĉini specifiĉnim jeste sortiranje robe na osnovu težine, a to znaĉi da se
razliĉite vrste voća/povrća smeštaju po razliĉitim etažama.

UnapreĊenje ovog sistema može se izvršiti uvoĊenjem evidencije u skladišni sistem.

Ovaj sistem ne nudi taĉan broj zauzetih ni slobodnih paletnih mesta. Ugradnjom brojaĉa i
povezivanjem sa raĉunarom izvan komore moglo bi se doći i do tih informacija. TakoĊe,
sistem bi se mogao poboljšati tako da meri i evidentira svu robu koja je prispela u skladište
kao i onu koja je iz njega izskladištena. (12)

48
 6. Zaključak
Iz svega navedenog i opisanog u prethodnim poglavljima, mogu se izvesti sledeći
zakljuĉci ovog rada:
- Skladištenje ima kljuĉnu ulogu u sistemu logistike, jer omogućuje konsolidaciju
transporta, pružanje usluga, obezbjeĊenje proizvoda i zaštita istih
- Koordinisano funkcionisanje tri kljuĉna elementa skladišta (prostora, opreme i
ljudi) realizuju se svi kompleksni zadaci, operacije i procesi u skladištu
- Skladištenjem sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda, postižu se
odgovarajuća ekonomiĉnost transportnih procesa unutar skladišta, podrška JIT
programima integrisanog logistiĉkog sistema i štite se interesi dobavljaĉa
- Zatvorena skladišta služe objedinjavnaju transportnih operacija, ĉuvanju zaliha
robe, manipulaciji istim unutar skladišnog objekta, olakšavanju proizvodnog
procesa i smanjenju jediniĉnih troškova proizvodnje
- Ispunjavanjem odgovarajućih tehniĉko-tehnoloških i ekonomskih zahtjeva,
zatvorena skladišta objedinjuju i štite robu od atmosferskih i drugih uticaja, pritom
vodeći raĉuna o iskorišćenosti slobodnih, korisnih, bruto površina skladišta,
površina pored zidova skladišta i površina transportnih puteva unutar istog, kako
bi se na što efikasniji naĉin manipulisalo robom smještenom u zatvorenom objektu
- Pravilno odabranom lokacijom skladišta, obezbjeĊuje se jeftiniji transport i brže
realizacija transportnih zahtjeva unutar zatvorenog skladišta
- Realizacijom zadataka, funkcija i procesa u skladišnom sistemu, ublažiće se i
vremenske, koliĉinske i strukturne razlike u robnim tokovima
- Efikasnom skladišnom tehnologijom, obezbjeĊuje se stabilnost i efektivnost
reprodukcionog procesa
- Naprednim automatizovanim inovativnim sistemom u skladištima se omogućuje
manipulacija robom, bez prisustva ljudskih faktora, omogućuje se brža efikasnost
u radu, svoĊenje grešaka u izvoĊenju skladišnih operacija na minimum i što je
kljuĉno doprinosi se ekonomskoj opravdanosti investiranja u automatizaciju
skladišta

49
 7. Literatura
1. Dušan Regodić, Logistika, prvo izdanje, Univerzitet Singidunum, Beograd 2010.
2. https://www.scribd.com/document/96689519/Logistika-Skladistenje
3. http://www.fms-tivat.me/predavanja3god/5.pdf
4. http://nastava.sf.bg.ac.rs/pluginfile.php/5194/mod_resource/content/0/Vezbe/Skladisni_obj
ekti.pdf
5. Milorad Kilibarda, Skladišno poslovanje i slobodne zone, Fakultet za poslovni
menadžment Bar 2003.
6. Tihomir Pantelić, Industrijska logistika, ICIM Izdavaĉki centar za industrijski
menadžment, Kruševac 1999.
7. Ivan Beker i Dragutin Stanivuković, Rukovanje, pakovanje i skladištenje, Fakultet
tehniĉkih nauka (FTN) Novi sad 2005.
8. Milivoje Ćućilović, Transportni sistemi prva knjiga, Tehniĉki fakultet Ĉaĉak 2006.
9. Nataša Stipanelov, Ambalaža skripta, Tehnološki fakultet, zavod za organsku tehnologiju,
Sveuĉilište u Splitu, Split 2010.
10. Dragutin Stanivuković, Definisanje transporta i lokacija u sistemu povratne logistike,
Fakultet tehniĉkih nauka (FTN), Novi Sad 2003.
11. Miodrag Bulatović, Logistika, inženjerksa komora Crne Gore, Mašinski fakultet u
Podgorici, Podgorica 2013.
12. http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%20Zeljana%20Karadzic%20873_2015.pdf

50