25. 7.

(" ", . 62/03, 64/03, 58/04 62/04),

, ,

1.
, ,

.
2.
, ,

.
3.

2005/2006
.
4.

2006/2007 .
5.

" ".

: 110-00-20/2005-02
, 03. 2005.

________________ 1
2

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

:
.

1
2.
3.
4.
5.
6.
7.

.
3
/
4

.
.

.
.

.
.

.
.

180

180

180

180

2
2
5
2
1
1
3

72
72
180
72
36
36
108
684756*

2
2
5
2
2
1
3

72
72
180
72
72
36
108
720792*

3
2
5
2
2
1
3

108
72
180
72
72
36
108
720828*

3
2
5
2
2
1
3

108
72
180
72
72
36
108
720828*

19-21*

20-22*

20-23*

20-23*

36

36

36

36

36

36

36

36

36

36

36

36

1
1
1

36
36
36

1
1

36
36

1
1

36
36

1
1

36
36

72

72

36

36

727272722-3*
2-3*
2-3*
108*
108*
108*
108*
756792792792 : +
21-24*
22-25*
22-26*
22-26*
864*
900*
936*
936*

1
.
2 .
3 ,
,
, .
4

.
* .
:

2-3*

.
.

1.

21-24*

2.
3.

1
-

1.
2.

, ,

756864*
36
-

.
.
1
1-2

36
36-72

.
.
22-25*
1
-

792900*
36
-

.
.
1
1-2

36
36-72

.
.
22-26*
1
-

792936*
36
-

.
.
1
1-2

36
36-72

.
.
22-26*
1
1

792936*
36
36

.
.
1
1-2

36
36-72

3
,

3.

1-3

1-3

1-3

1-3

III

1. ,

, ,
, , , , ,
,
.

, ,
,
, ,
, ,
,
.

:
-

, , ,
, ;

, ,
;

,
, ;

,
, ;

,

;

,
,
;

,
;

,
.

2.

, , ,
, .
:
-

,
;

( , , );

, ,
, , ;

)
);

(,
(, ,

, , ,

;

,
;

,
;

,
;
(, , );
;

(, );

, ,
,
, ;

,
(, , , , .);

, ,
;

,
.

:
-

;
(, );
, ;

(,
,
,
,
,
-
);

(,, , );
.

: ; .
: , , ;
, . .
.
: ; .
: ; : , ,
; ;
, ;
.
.
.
, .
, .

.
,
, , , .
.
.
.
, .
.

. , ,
.
( )
/ ;
: ., ., ., . .

, , , .
: ;
( );

,
, ;
; .

:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
:
( )

:
:
:
:
: ;
:
:
:

:
. :
:
:
:
: ( )
:
:
:
:

:
:
:

, ,
.
a
,


(
).
/
.
/ .

( /
).
.

. .

10

.
( ,
, , a, ). .
.
/
.
( ).
.
.

; ; .
.
.
, ,
.

: , .
: ; ;
.
.
, .
.

. . .
/
.

: ,
, , ; , , , ,
; , .

11

, ,
,
(), ;
.
, (
).

. .
.
:
( ), ( )
(, , ).

(, , , )

.
.

( / ).
- ( ).

: , , ,
, ; , ,
.
: .
, .
.
: , , , .
: /
, ;
, ;
.
:
,
, .
(,
, ) ( ).
.
(, ).
.
,
. .
; ,
.

12

.
( ) .
.
.

( )

.
.
, (
), (
).

.
, . I II
, ,
, III VIII

.
,
,
, : , ,
,
,
,
,
,
,
, .

.

.


, ,
.
I VIII . ,
, . ,
, , ,
V ,
;
VI ,
VIII
.

13

, ,
.

II
.
,
: II ,
III .

(
). ,
, .

. ,
,
,
,

.

,
. ,
( ).


,

, , .

.

.

:
-

,
;

, ;

14

,
, .

, ,
.
, ,
. ,
, , ,
,
.

,
,
.

.

. , ,
.

,

()
. ,
,
. (,
) , ,
,
,
.

, .
,
, .
, ,
,

. ,

( ),
.

15

.
, ,
.

,
.
,
.

, ,
.
, ,
, ,
, ,
.
, ,
, .


, ,
.
()
:
-

( )
.
, - ,
.

( , )
.

. (
.)

,
, .

(, , ,
, ...).

() ,
, .

;
.

16

,

(
).

, ( ,
).

,
.
, .
, ,
,
. , , ,
.

: , , , ,
.
, .
,
.

, .
(, ),
. ,
,

.

,
, ,
.
,
, , ,
.

,
.
.

( ,
,

, .).


.

17

, e
. ,

, ,
, ,
.
, ,
,
.

(, , , .)
(,
, .)
( ). ,
( )
, . , ,
,
,
.
,
.
, ,
. , ,
,
. .
( , ), ,
, .
, ,
, ,
,
.

.

. , ,
,
,
, ,
.

,
, ,
.
, (, , , ,

18

, , , , , , ,
.) , , , ,
, .

, , ,
(
,
,
, ,
.).

(, ), ,
, / /
, ,
, (, , ,
, , .),
, , .
,

( ,
, ),
,

,
.

III VIII
,
.
.

.
,

.
.

. -
,
, , , , ,
.
.
, ,
,
.
VI, VII VIII

19

.
( )
, ,
.
;
, , ,
, .
,
.


, ,

. ,
.
,
.

. ;
.

,
.


,
.

,
, ,
,

.
,
, .

.
, ,
(, ,
, , ).
,
(
, .),
.
, , ,

,
.

.

. ,
, .
(, ,
, ), .

20

. , ,
.

. ,

.
, ,
.
III VIII

. ,
,
.
, ,
.

. , ,
-
,
.

- ,
.
,

,
.
,
,
. ,

.


, .
, ,

.


. ,
,

.
, ,
,
.
,
- ,
,

21

. ,
, , ,

.
, ,
, ,
.
, , , .
,

, ,
, .

.

, ,
,

.
;
, .

, ,
.

. ,
, , .
,
,
.

(
, , ,
, ) ,

,
: ,

.



.


.
, , ()
,

.
,

: , ,

22

,
,
.


,
,
.


, , .

,
,

.

: ,
, (, , ,
, , , , , ),
, - ()
.
, , ,


. ,
,

.

,

, .


. , ,
, -
,
.

, .
- ;
,
- .

23

,
.
, ,
. (
) .
, ,
,
, ( )
.

: , , , ,
. , ,
,
,
.
.

,
.

- .

,
.
,
,
,
.
,
, , ,
,
,
,

.
.

. , ,
.
,
, ,
. , ,
, ( )
, ().
, ,
,

24

: , , , . ,
, , ,
()
(, , , , , .).
() .
, ,

. : ,
( ), ,
, . ,
.

,
.
(, )

.

.

.

, .
, .
, , (
) .
, ,
(, , , , .). ,
,
,

. , ,
/
. , ,
,
( ).

, ,
,

. ,
: ,

.
(
,
,
, ,

, .

25

(
. )
/ ,
,
,
. , ,


, ,
, ,
, , , ,
, , .
. , ,


, .

. ,
, ,
. ,
, ,
, ,

. ,
,

: , ,
, , ,
. ,


.
(, , ), ,
/ ( )
(

/ ). ,
/

. , ,
( )

, , , ,
, .,
.

.

( , ,

26

,
).

, ,
, (
), (, ,
, ),
( ).

,

. , ,

(, , )
( ,
, ).
.

(
). ,
,
, . ,
( , , -
.)
, . ,

( ),
, ,
.


.

MATE

BLGARSKI EZIK

27

Cel i zada~i
Celta na obu~enieto po bqlgarski ezik e u~enicite da ovlade]t osnovnite
zakonomernosti na bqlgarski] ezik na kojto pravilno \e se izraz]vat v ustna i pismena
forma, da bqdat v sqsto]nie da tqlkuvat podbrani literaturni proizvedeni], proizvedeni] na
sceni~noto, filmovo i drugi vidove izkustva na bqlgarskoto i svetovno nasledstvo.
Zada~i na obu~enieto po bqlgarski ezik sa:
- razvivane na lybov kqm maj~ini] ezik
i
neobhodimost za negovo
razvivane i
usqvqr[enstvane;
- osnovno opismen]vane na u~enicite ot pqrvona~alni]
kurs na osnova na ortoepski i
ortografski standarti na bqlgarski] kni`oven ezik;
- etapno i sistemati~no zapoznavane s gramatikata i pravopisa na bqlgarski] ezik;
- zapoznavane
s
ezikovi
]vleni]
i
pon]ti],
ovlad]vane s normativnata
gramatika i stilisti~nite vqzmo`nosti na bqlgarski] ezik;
- osposob]vane za uspe[no slu`ene s kni`ovni] ezik v razli~nite
mu formi na pismena i ustna upotreba i v razli~nite komunikacionni situacii (rol] na
govoritel], slu[atel], sqbesednika i ~itatel]);
- razvivane na uset za avtenti~ni esteti~eski stojnosti v hudo`estvenata literatura;
- razvivane na smisql i sposobnosti za pravilno, gladko, ikonomi~esko i ubeditelno ustno i
pismeno izraz]vane, obogat]vane na re~nika, ezikovo i stilisti~no izraz]vane;
- upra`n]vane i usqvqr[enstvane na glasno ~etene (pravilno,
logi~esko i izrazitelno) i ~etene naum (pro~ustvitelno, naso~eno , izsledovatelsko;
- osposob]vane za samosto]telno ~etene, do`iv]vane, razbirane, vsestranno tqlkuvane i
ocen]vane na hudo`estveni proizvedeni] ot razli~en `anr;
- zapoznavane, ~etene i tqlkuvane na popul]rni i informativni tekstove ot ilystrirani
enciklopedii i spisani] za deca;
- postepenno, sistemati~no i posledovatelno osposob]vane na u~enicite za logi~esko
shva\ane i kriti~eska ocenka na pro~eteni] tekst;

- razvinane na neobhodimost za kniga, sposobnosti da mogat s ne] samosto]telno da si

slu`at kato izvor na znani]; razvivane na navik za samosto]telno polzvane na biblioteka (
klasovi, u~ili\ni i gradski); postepenno svikvane s na~ina za vodene na
bele`nik za pro~etenite knigi.
- postepenno i sistemati~no osposob]vane na u~enicite za pre`iv]vane i ocen]vane na
sceni~ni proizvedeni] ( teatqr, film);
- usvo]vane na osnovnite teoreti~ni i funkcionalni pon]ti]
ot oblastta na teatralnoto i
filmovo izkustvo;
- zapoznavane, razvivane, pazene i ta~ene na sobstveni] nacionalen i kulturen identitet
na proizvedeni] ot bqlgarskata literatura, teatralnoto i filmovo izkustvo, kakto i na ostanali
hudo`estveni posti`eni];
- razvivane na po~it kqm kulturnoto nasledstvo i nu`da sq\oto da se za~ita i podobr]va;
- privikvane za redovno sledene i kriti~esko precen]vane na detski radio i televizionni
predavani];
- podtikvane na u~enicite na samosto]telno ezikovo, literaturno i sceni~no tvor~estvo;
- podtikvane, razvivane i cenene na u~eni~eskite izvqnklasovi dejnosti ( sekcii: literaturna,
ezikova, recitatorska, dramati~na, `urnalisti~eska i dr.);
- vqzpitavane na u~enicite za `ivot i rabota v duha na humanizma, ~estnostta,

28

solidarnostta i drugi eti~ni stojnosti;

razvivane na patriotizqm i vqzpitavane v duha na mira, kulturnite otno[eni] i
sqtrudni~estvo me`du horata.

TRETI KLAS
O zada~i:
-

ovlad]vane ] za ~etene i pisane;

ovlad]vane ] za razbirane i upotreba na prostoto izre~enie (pon]tie, glavni
~asti);
usvo]vane naznani] za sq\estvitelno i prilagatelno ime i za glagoli i na umeni] za
celesqobraznata im upotreba;
postepenno ovlad]vane na umeni] za vqzpriemane na literaturnoto proizvedenie
(~uvstva, slu~ki, dejstvi], obrazi, porqki, izikovo-stilovi harakteristiki);
ovlad]vane na umeni] za ustno i pismenno izraz]vane spored iziskvani]ta na
Programata ( razkazvane, prerazkazvane, opisvane, izvest]vane);
zapoznavane s osnovni tehniki za pisane na sq~ineni].

EZIK
Gramatika
Izre~enie pon]tie za izre~enie; pon]tie i razbirane na sqob\itelno, vqprositelno i
podbuditelno; utvqrditelno i otricatelno izre~enie; upotreba na izre~eni].
Pon]tie i razpoznavane na glavni ~asti na izre~enieto (podlog, skazuemo).
Pon]tie i razpoznavane na sqglasuvano opredelenie (duma kqm sq\estvitelno ime,
ko]to otgovar] na : kakqv, kakva, kakvo, kakvi; ~ij, ~i], ~ie, ~ii).
Pon]tie i razpoznavane na obsto]telstveno po]snenie ( dumi, koito po]sn]vat glagola
i otgovar]t na : kqde, koga, kak, kolko).
Razpoznavane i pravilno zapisvane na pr]ka re~.
Sq\estvitelni imena naricatelni,sobstveni, umalitelno-galxovni; rod i ~islo na
sq\estvitelnite imena; leksikalno zna~enie i upotreba v izre~enie.
^lenuvane na sq\estvitelni imena: osnovni belezi; pon]tie, razpoznavane i upotreba
v izre~enie.
Prilagatelni imena: ka~estveni prilagatelni; rod i ~islo; leksikalno
zna~enie i
upotreba v izre~enie.
Glagoli: sq\nost; lice i ~islo; sega[no, minalo svqr[eno i bqde\e vreme; polo`itelna i
otricatelna forma; leksikalno zna~enie i upotreba v izre~enie.
Udareni i neudareni sri~ki: razpoznavane, pravogovor.
Pravopis

29

Zatvqrd]vane ~rez upra`neni] na prilaganeto na izu~eni pravopisni pravila.

Upotreba na glavna bukva pri pisane na imena na hora, imena na `ivotni, geografski
nazvani], zaglavi] na knigi i spisani].
Pisane na bukvi: Q. XO, |, Y, }, koito predstavl]vat trudnosti za u~enicite. Pisane
na data.
Pisane i izgovor na sqglasnata J v na~aloto, sredata i kra] na dumite; J I v
mno`estveno ~islo; prisqstvie ili otsqstvie na J me`du: a/a, i/i, e/e, u/u; a/e, o/e, i/e;
Pravopis i pravogovor na sq\estvitelni imena ot m.r. s udarenie vqrhu kratki] ~len :
grad /gradq/, ~as:/~asq/.
Pisane na ~islitelni imena.
Pisane na sqkra\eni] ot tipa: l.(lice), ~. (~islo), u~.(u~enik), str. (stranica), m.
(mesec), g.god. (godina).

LITERATURA
Lirika
Narodna pesen: Oral d]do
Narodna pesen: ^estitka na survakari
Nikola Furnad`iev: Sled vakanci]
Elin Pelin: Mamo, sqbudi me
Sto]n Drinov: Izvor~e
Nikola Lankov: Roden kqt
Vasil Pavurd`iev: Sbogom, kitno l]to
Asen Bosev: Kni`ko mo]
Kiril Hristov: Zima ide
Georgi Strumski: Naj-visoko koj leti
Emanuil Popdimitrov: Pti~e v kletka
Asen Razcvetnikov: Proleten zov
Izbrani stihove ot Aleksandqr Dqnkov, Milorad Gerov
Izbrani bqlgarski narodni pesni
Epos
Hristo Botev: ^avdar vojvoda
Narodna prikazka: |qrkelqt i mravkite
Narodna prikazka: Kojto ne raboti, ne tr]bva da ]de
Ezop: Zaek i kostenurka
Emili]n Stanev: Trevoga v gorata
Angel Karalij~ev: Majka
Petko Todorov: Pqrvoto koki~e
Georgi Raj~ev: Su[a
Tan] Kasabova: Velikan
Georgi Karaslavov: Samohvalko
Nikolaj Nosev: Fantazxori
Valentina Oseeva: Vql[ebnata duma
Orlin Vasilev: Lakom Gen~o i Hitqr Tren~o

30

Izbrani razkazi ot Emili]n Stanev /Sbornik Knigata e dobqr drugar/

Izbrani bqlgarski narodni prikazki
Dramatizirani tekstove ot v-k Drugar~e
Popul]rni i informativni tekstove
Izbor ot enciklopedii i spisani] za deca
^etene
Upra`n]vane na tehniki za ~eteneto s razbirane na pro~eteni] tekst.
Postigane na dadena skorost pri ~etene sqs pqlno razbirane na smisqla na
dumite, izre~enieto i na teksta.
^etene s razbirane na nepoznat tekst i na sq\i] sled tqlkuvane. ^etene po roli.
Zapamet]vane na kratki stihotvoreni], pesni~ki i otkqsi ot proza.
Upra`neni] po izrazitelno ~etene ( intonaci], tembqr, sila na glasa, pauza).
^etene naum , za sebe (s osobeno nabl]gane vqrhu razbirane na pro~etenoto, kato
podgotovka za ~etene na glas , tqlkuvane i prerazkazvane na teksta).
Tqlkuvane na tekst
Vqzpriemane i tqlkuvane na sqdqr`anieto na literaturni] tekst (~uvstva v liri~noto
stihotvorenie, sy`et v prozai~nata tvorba, dejstvie v dramata; iz]sn]vane na literaturni]
obraz; poslanie i ide] na proizvedenieto; pri~inno-sledstveno svqrzvane na ~asti v teksta;
esteti~eska funkci] na ezika).
Ovlad]vane na umeni] - u~enicite da argumentirat stanovi\ata si ~rez elementi ot
teksta.
Literaturni pon]ti]
Lirika
Ritqm; udareni i neudareni sri~ki; rima.
Poeti~eski kartini kato sqstavni elementi v kompozici]ta na liri~eskoto proizvedenie.
Sravnenie razpoznavane na stilnata figura.
Semejni narodni pesni; humoristi~ni pesni; patrioti~ni pesni osnovni otli~i].
Epos
Fabula; svqrzvane na slu~kite s m]sto, vreme i obrazi.
Literaturen obraz: portret; re~evi harakteristiki na literaturni] obraz. Sqotno[enie
me`du obrazite.
Razgovor, opisanie na ravni\e razpoznavane i nazovavane.
Narodni i avtorovi vql[ebni prikazki razpoznavane.
Drama
Dejstvie v dramata. Dramati~na zavrqzka /stqlknovenie/ - ravni\e razpoznavane.

Funkcionalni pon]ti]

31

Motivirane na u~enicite da razberat i usvo]t slednite pon]ti]: shodno, razli~no;

protivopolo`no, izrazitelno, otkrivane, povedenie, postqpka; da ocen]t
ubeditelno,
neo~akvano; da tqrs]t i otkrivat, da pro]v]vat lybopitstvo i interes.
EZIKOVA KULTURA
Osnovni formi na ustnoto i pismenoto izraz]vane
Prerazkazvane na kratki tekstove, igralni i animacionni filmi, teatralni predstavleni],
radio i TV emisii za deca podrobno, po ob\ plan i po samosto]telen plan; sbito
prerazkazvane po ob\ plan i po samosto]telno podgotven plan.
Razkazvane po kartinka s c]losten sy`et po ob\ plan i po samosto]telno podgotven
plan.
Razkazvane po dadeni /kly~ovi/ dumi. Prodql`enie na razkaza s dadeno na~alo.
Opisanie na hora: vqn[ni belezi (fizi~eski portret), osnovni harakterni ~erti
(harakteristika, /duhoven profil/), povedenie v konkretni `izneni obsto]telstva (postqpki,
reakcii, govor).
Opisanie na prirodata: kolektivno nablydavane v proces na razhodka, pose\enie,
izlet. Aktuelizirane na vpe~atleni]ta i opisanie na naj-interesnite i privlekatelni elementi ot
nablydenieto.
Samosto]telno izbirane na motivi i iztqkvane na podrobnosti, koito obrq\at
vnimanie na u~enika izpolzvane v pismena forma . Sqzdavane na tekstove po plan.
Razkazvane za sebe (kratka avtobiografi]).
Usmeni i pismeni upra`neni]
Govorni upra`neni]: upra`n]vane pravilno izgovar]ne na dumi, izrazi i izre~eni],
poslovici, kratki tekstove; slu[ane na zvukovi zapisi, zapisvane na pro~etenoto, analiz na
zapisa, sqprovodeno s ocen]vane.
Ortografski upra`neni]: prepisvane na tekst, upra`n]vane na ~etliv i pravilen rqkopis
s prilagane na pravopisni pravila. Prepisvane na tekstove sqs zada~a. Pismeno
otgovar]ne na postaveni vqprosi. Postav]ne na vqprosi na dadeni otgovori.
Diktovki : s dopqlvane , komentirani diktovki, samodiktovka, diktovka po izbor,
kontrolna diktovka.
Leksikalni i semanti~ni upra`neni] : pr]ko i prenosno zna~enie na dumite;
ednozna~ni i mnogozna~ni dumi; slovoobrazuvane, obrazuvane na srodni dumi; sinonimi
i antonimi, zabel]zvane na semanti~na funkci] na udarenieto, neliteraturni dumi i t]hna
podm]na s kni`ovni dumi.
Sintakti~ni i stilni upra`neni] : dopqlvane na izkazvaneto v zavisimost ot predlo`eni
re~evi situacii; raz[ir]vane na izre~enieto; izraz]vane ~rez izre~enieto na otno[enie;
sqkra\avane na izre~enieto s cel obob\avane na informacionnata mu sila.
Intonacionna prom]na na glasa pri izgovar]ne na dadeni izre~eni] ( sqob\itelno,
vqprositelno, podbuditelno), ili na n]koi tehni ~asti (logi~esko udarenie). Upra`n]vane na
podre`dane dumite v izre~enieto spored re~evite situacii.
Kazvane naizust na izu~eni liri~ni, epi~ni i dramati~ni tekstove .

Sceni~no predstav]ne na dramati~ni i dramatizirani tekstove.

Gatanki i otgatvane; sqstav]ne i re[avane na rebusi i krqstoslovici.
Polzvane na re~nici i enciklopedii za deca; sqstav]ne na sobstven re~nik.

32

Kulturno povedenie pri izslu[vane na sqbesednika; pisane na pisma i ~estitki.

Slu[ane i ocen]vane na govora i razgovora v detski emisii po radioto i televizi]ta.
Pisane na doma[ni pismeni zada~i (do osem) i tehen analiz po vreme na ~as.
Dve klasni upra`neni] po edno v polugodie.

NA^IN NA REALIZIRANE NA PROGRAMATA

Ezik (gramatika i pravopis)

.
, .
, (
), (
).

.
,
. I II , ,

,

.

, ,
,
: , , , ,
,
,
,
,

.

.
-
, .


,
. I VIII .
. ,
, , , , , -
V ,

;
,
VIII .

,
,
.
II
.

33

, : II ,
,
III .
,
(
).
, ,
.
,
. ,
,
, (
- ) ,
.

, . ,

( ).


,
, , ,
.

.

.
,
:
-
.
-
.
- , ..
.
- .
-
.
- , ..
.
-
.
- .
- -
.
-
.
-
.
- .
-
.
- .

34

,
,

,
.
, , ..
.

.
,
,
.


, ,

.

, .
,
.
,
.
,
,

.
,
-, -
.

, .. .
,
, .
,
-
,
.
,
,
.

.

. -

,
, .
- ,
.

,

35

, ,
, .

:
-
. - ,

.
( ,
).
-
.
-
, -
( ).
-
, .
-
.
- (, ,
, , ...).
- ,
, .
-
.
- ;
.
- ,
,
( ).
- ,
( ).

.

, . ,

, .
, , ,
.

: , , , ,
. ,
, ..
.
, .
-

Literatura
Vqve`dane na naj-malkite u~enici v sveta na literaturata, no i v ostanalite, taka nar.
neliteraturni tekstove (popul]rni, informativni) predstavl]va izkly~itelno otgovorna
prepodavatelska zada~a. Imenno na tozi stepen obrazovanie polu~avat se osnovni i ne
po-malko zna~itelni znani], umeni] i navici, ot koito do gol]ma stepen \e zavisi
u~eni~eskata literaturna kultura, no i negovata ob\a kultura, vqrhu ko]to se izgra`da c]loto

36

obrazovanie na vseki obrazovan ~ovek.

Edna ot naj-zna~itelnite novini v programiraneto na literaturata e tova, ~e vsi~ki
tekstove prednazna~eni za ~etene i tqlkuvane imat v osnovata si ednakqv u~eben
tretman. Razli~i]ta sa v t]hnata c]lostna hudo`estvena ili informativna stojnost, koito vli]at
na opredeleni metodi~eski re[eni] ( prisposob]vane na ~eteneto kqm vida na teksta,
tqlkuvane na teksta v zavisimost ot negovata vqtre[na struktura, vrqzkata i grupirovkata
s opredeleni sqdqr`ani] po drugi predmetni
oblasti gramatika, pravopis i ezikova kultura i dr.
Tekstovete po literatura predstavl]vat programna osnova. U~itel]t ima na~alna
vqzmoq`nost predlo`enite tekstove da prisposobi kqm u~ebnite nu`di v svo] klas, no
zadql`itelno tr]bva da ima svoboden izbor ot na[eto narodno ustno tvor~estvo i t. nar.
Literaturni tekstove kqm programnite iziskvani]
^etene i tqlkuvane na tekst
Osobenostite i delikatnostite na tozi predmeten segment ne sa tolkova v
programiranite sqdqr`ani], kolkoto sa vqv vqzrastovite vqzmo`nosti na naj-malkite u~enici,
dadenite sqdqr`ani] dobre da se priemat, za da mo`e polu~enite znani] i umeni]
funkcionalno da si slu`at vqv vsi~ki ostanali u~ebni obsto]telstva. Vqz osnova na tova,
~eteneto i tqlkuvaneto na teksta v na~alnite klasove e vqv funkci] na po-natatq[noto
usqvqr[enstvane na glasno ~etene, a sled tova posledovatelno i sistemati~no vqve`dane v
tehnikata na ~etene naum, kakto i usvo]vane na osnovni pon]ti], otno[eni] i realacii, ko]to
sqdqr`a v sebe si pro~eteni] tekst.
^etene na tekst, predi vsi~ko, na naj-malkite vqzrastovi grupi imat vsi~ki belezi na
pqrvo i osnovno ovlad]vane na tezi umeni] kato znani], predimno v pqrvi klas. Osobeno e
va`no u~enicite postepenno i funkcionalno dobre da ovlade]t ~eteneto na glas, koeto v
sebe si sqdqr`a n]koi ot va`nite osobenosti na logi~eskoto ~etene ( izgovor, viso~ina na
glasa, pauza, intonaciono prisposob]vane i dr.), i koeto estestveno \e se stremi kqm vse
po-gol]ma izrazitelnost vqv vtori klas ( naglas]vane, emocionalno prisposob]vane, temp i
dr.), s koeto se po-lesno usvo]va tehnikata na izrazitelnoto ~etene ( treti klas). Sled tova,
ot osobena va`nost e vs]ko ~etene na glas i vseki u~enik, sled kato e pro~el n]koj tekst,
tr]bva ot svoite drugari v klasa i u~itel] da razbere kakvo e bilo dobro v tova ~etene, kakvo
tr]bva da se promeni, za da bqde o\e po-dobro.
Posledovatelnostta i sistemati~nostta mogat da se izpolzvat pri osposob]vavaneto
na u~enika za ~etene naum. Tozi na~in v niz[ite klasove predstavl]va slo`en u~eben
proces, ot gledna to~ka na izkusen oformen ~itatel tova ne izgle`da taka. ^eteneto naum,
vsq\nost sqdqr`a redica slo`ni mislovni dejstvi], koito u~enikqt tr]bva spontanno da
ovladee, a otdelen problem e t. nar. vqtre[en govor. Zatova pri pove~eto u~enici v pqrvi
klas tova ~etene naj-napred se izraz]va vqv vid na tiho ~etene ( tiho mrqnkane), za da
pone po-kqsno ili ~rez uporiti upra`neni] polu~i neobhodimite belezi. Nesqmneno me`du
t]h tr]bva da se iztqknat razli~nite vidove motivaci], podtikvane i naso~enost, s koito polesno se do`iv]va i razbira teksta, kojto se ~ete, ta ~eteneto naum, ot metodi~esko
stanovi\e sqvremennoto obu~enie po literatura, stava neobhodimo uslovie za dobro
tqlkuvane na teksta.
Tqlkuvaneto na tekst v dolnite klasove predstavl]va izqnredno slo`en i delikaten
programen proces. Tekstqt e osnovno programno sqdqr`anie, kojto ima vode\a i
integraciona rol] v obu~enieto, za\oto okolo sebe si sqbira opredeleni sqdqr`ani] i ot drugi
predmetni oblasti. No, zaradi vqzrastovite ograni~eni] v tqlkuvaneto i usvo]vaneto na
osnovnite strukturi, a osobeno hudo`estveni faktori na teksta neobhodimo e da se izraz]t
mnogo inventivnosti, sistemati~nosti i uporitosti pri osposob]vaneto na u~enicite za
postepenno zabel]zvane, razpoznavane, a sled tova obrazlo`enie i spontanno usvo]vane
na negovite osnovni predmetnosti.
V pqrvi klas tqlkuvaneto na teksta ima izrazitelni belezi na spontanen i svoboden
razgovor s u~enicite za otnositelni podrobnosti prostranstveni, vremenni, akcionni s cel
da se proveri dali pro~etenoto e razbrano, t.e. dali e vqv funkci] na aktivni upra`neni],
dobro ~etene na glas i naum. ^rez inventivna motivaci], podtik i nasqr~vane ( koj, kqde,
koga, za\o, kak, s kakvo, zaradi kakvo, kakvo e radostno, tq`no, sme[no, interesno,
obiknovenno i pr.) na u~enicite se dava vqzmo`nost da vid]t, zapomn]t, otkri]t, naprav]t
sqpostavka, ob]sn]t i analizirat dadeni ne\a, koito predstavl]vat predmetnost na pro~eteni]
tekst.
Vqv vtori klas podhodqt pri tqlkuvane na teksta po~ti e ednakqv kato i v pqrvi klas,
samo ~e iziskvani]ta po svo] priroda sa pove~e, a programnite sqdqr`ani] adekvatno
dopqlneni ( samosto]telno sqob\avane na vpe~atleni] za pro~eteni] tekst, zavzemane na

37

sobstveni stanovi\a za va`ni ne\a v teksta i ustno obrazlo`enie, za\ita na takiva

stanovi\a, otkrivane i razbirane na poslanieto v teksta, razpoznavane na otkqsa,
zabel]zvane na harakterni ezikovi stilni pon]ti] i pr.).
U~enicite tr]bva sistemati~no i na dobqr na~in da se podtikvat kqm vkly~vane v
bibliotekata ( u~ili\na, mestna) formirane na klasova bibloiteka, podgotv]ne na knigi za
izlo`ba, slu[ane i gledane na video zapisi s hudo`estveno izkazvane ( govorene, recitirane)
na teksta, organizirane na sre\i i razgovori s pisateli, literaturni igri i sqstezani], vodene na
dnevnik za pro~eteni knigi ( zaglavie, pisatel, vpe~atlenie, glavni geroi, izbrani izre~eni],
neobiknovenni i interesni dumi i pr.) formirane na li~na biblioteka, videoteka i tn.
Takqv i na nego podoben metodi~eski podhod na ~etene i tqlkuvane na teksta, pri
koeto osobeno vnimanie tr]bva da se obqrne na rol]ta na u~enika kato zna~itelen u~eben
faktor (kolkoto se mo`e po-gol]ma samosto]telnost, svobodno prou~vane i izraz]vane, da
se dade vqzmo`nost na li~no mnenie) osq\estv]vat se n]koi ot osnovnite na~ala na
sqvremennoto obu~enie po literatura, me`du koito sa naj-vero]tno postepennoto i
osmislenoto vqve`dane na u~enika v slo`ni] sv]t na literaturnoto hudo`estveno
proizvedenie i planovo obogat]vane, usqvqr[enstvane i zapazvane na negovata ezikova
kultura.
Ezikova kultura
zada~i za realizirane na u~ebnite sqdqr`ani] na tazi oblasti ]sno pokazvat,
~e posledovatelnostta vqv vsekidnevnata rabota za razvivane na u~eni~eskata ezikova kultura e
edna ot naj-va`nite metodi~eski zada~i; tr]bva da se izpitat sposobnostite na vs]ko dete za govorna
komunikaci], ~rez proverki kogato se zapisvat v u~ili\e. V pqrvi klas decata zapo~vat da upra`n]vat
ezikovata kultura, ~rez razli~ni ustni i pismeni upra`neni], posledovatelno se u~at za samosto]telno
izraz]vane na mislite, ~uvstvata v obu~enieto, no i vqv vsi~ki oblasti v u~ili\eto i izvqn nego, kqdeto
ima uslovie za dobra komunikaci] s c]lostno razbirane. Pravilna artikulaci] na glasovete i grafi~eski
to~na upotreba na pismoto, mestni]t govor da se smeni sqs standarten kni`oven ezik v govora,
~eteneto i pisaneto; svobodno da prerazkazvat, opisvat i pravilno da upotreb]vat nau~enite
pravopisni pravila. Raznovidnite ustni i pismeni upra`neni], koito imat za cel obogat]vane ne
re~nika, ovlad]vane na izre~enieto kato osnovna govorna kategori] i poso~vane na stilisti~nite
stojnosti na upotreba na ezika pri govorene i pisane i pr. sa osnovni u~ebni zada~i pri
osq\estv]vaneto na programnite sqdqr`ani] za ezikova kultura.
Tazi predmetna oblast e malko po - razli~no ustroena v otno[enie na

predi[nite programi. Predi vsi~ko izgradeno e drugo, po-podhod]\o zaglavie, koeto sq\evremenno
e po-prosto i po-vseobhvatno ot predi polzvanite termini. Sq\o taka, preuredena e strukturata na
programnite sqdqr`ani], koito sega sa po-pregledni, sistemati~ni i poznati, bez povtoreni] i
obqrkvane. Vqz osnova na sqvkupnoto na~alno obu~enie, sq\estvuvat ezikovi nazvani], koito
u~enikqt na tazi vqzrast tr]bva sistemati~no i trajno da usvoi, zatova sa zamisleni kato programni
sqdqr`ani] (iziskvani]). Do t]hnoto trajno i funkcionalno usvo]vane pqt]t vodi ~rez mnogo
raznoobrazni formi na ustni i pismeni ezikovi izkazvani] na u~enicite, a tova naj-~esto sa: ezikovi
igri, upra`neni], zada~i, testove i t. n. Naprimer naj-malkite u~enici tr]bva da se osposob]t
samosto]telno i ubeditelno dobre da opisvat onezi `izneni ]vleni], koito s pomo\a na ezikovoto
opisvane ( deskripci]ta) \e bqdat po-poznati ( predmeti, rasteni], `ivotni, hora, pejza`, interior i pr.).
Poradi tova, opisvaneto kato programno iziskavane ( sqdqr`anie) ]v]va se vqv vsi~ki ~etiri klasa.
Osq\estv]va se kato znanie i umenie, ~rez upotreba na takiva formi na rabota, koito ~rez efikasni,
ikonomi~ni i funkcionalni postqpki v u~ebnata sreda, u~eni~eskata i ezikova kultura \e ] naprav]t
po-trajna i po-dostover~iva. Tova sa govorni upra`neni], pismeni upra`neni] (ili umela kombinaci]
na govorene i pisane), pismeni raboti, izrazitelno izkazvane na hudo`estveni tekstove, avtodiktovka
i pod. A tova va`i v po-malka ili v po-glol]ma stepen za vsi~ki ostanali vidove na u~eni~eskoto
ezikovo izraz]vane.
Osnovni formi na ustnoto i pismeno izraz]vane v na~alni] kurs predstavl]vat programnite
sqdqr`ani] za polu~avane, usqvqr[enstvane i ta~ene na pravilna i dostoverna ezikova kultura na
malki] u~enik. N]koi ot tezi formi (prerazkazvane) sq\estvuvat v predvaritelnite izsledvani] na
decata kogato se zapisvat v pqrvi klas, koeto ozna~ava, ~e na t]h tr]bva da se gleda kato na
ezikov opit, kojto pqrvoklasnicite v izvestna stepen ve~e imat. Ottuk i nu`data, ~rez
usqvqr[enstvane i opazvane na osnovnite formi na govornata komunikaci] da zapo~ne o\e predi
formalnoto opismen]vane na u~enicite.
Prerazkazvaneto na raznoobrazni sqdqr`ani] predstavl]va naj-elementaren na~in na
ezikovoto izkazvane na u~enika v obu~enieto. I dokato v spomenatite predvaritelni izsledvani],
kakto i v podgotovkite za usvo]vane na na~alnoto ~etene i reprodukci] na opredeleni sqdqr`ani]
pristqpva svobodno, ve~e do kra] na tnr. bukvarno ~etene, dori i po-natatqk tr]bva da se postqpi
po plan, osmisleno i posledovatelno. Predi vsi~ko, tova ozna~ava predvaritelno da se znae (a tova
se poso~va v operativnite razpredeleni] na u~itel]) koi sqdqr`ani] u~enikqt \e prerazkazva po vreme
na obu~enieto. Tehni]t podbor tr]bva da obhva\a ne samo tekstove, i ne samo tezi ot ~itankata, no
i ot drugi izto~nici (pe~at, teatqr, film, radio i televizi] i pod.). Sled tova u~enicite tr]bva navreme da
bqdat motivirani, podtikvani i naso~vani na tozi vid ezikovo izraz]vane, a tova zna~i da im se dade
vqzmo`nost samosto]telno da se podgotv]t za prerazkazvane, no v koeto sq\evremenno \e bqdat

38

integrirani i dadeni programni iziskvani]. Sled tova, tr]bva se vnimava da se prerazkazvat

samo tezi sqdqr`ani], koito sa analizirani i za koito ve~e e govoreno s u~enicite. Nakra], i
prerazkazvaneto, i vsi~ki vidove na u~eni~eskoto izraz]vane, tr]bva da se ocen]vat (najdobre v
paralelkata i s u~astie na vsi~ki u~enici i s podkrepa na u~itel].
Govoreneto v sravnenie s prerazkazvaneto e po-slo`na forma na ezikovo izraz]vane na
u~enika, pone`e dokato prerazkazvaneto e predi vsi~ko reprodukci] na pro~etenoto, izslu[anoto i
vid]noto sqdqr`anie, govoreneto predstavl]va osoben vid tvor~estvo, koeto se krepi na onova koeto
u~enikqt e pre`iv]l ili proizvel v svo]ta tvor~eska fantazi]. Zatov a govoreneto tqrsi osoben
intelektualen trud i ezikovo ustrojstvo. Poradi koeto u~enikqt e vsestranno anga`iran: v podbora
na temite i tehnite podrobnosti, v komponiraneto na podbrani detajli i v na~ina na ezikovoto
izobraz]vane na vsi~ki strukturni elementi na razkaza. Taka naprimer v stqpitelnite razgovori za
doma[nite i divite `ivotni, pri obrabotvane na basn], ko]to se ~ete i tqlkuva n]ma da dade
`elanite rezultati na nivo na uvodni govorni
dejnosti, ako tezi `ivotni se samoklasificirat po poznati priznaci, imenuvat ili samoizbro]vat. Oba~e
svobodnoto razkazvane za n]koi neobiknovenni, interesni, no realni i individualni sre\i na u~enika s
`ivotni, pri koito e izpitan strah, radost, iznenada, vqodu[evlenie i tn. - \e sqzdade sq\inska
izsledovatelska atmosfera v ~asa. Govoreneto pqk, kolkoto i da e predizvikatelno vqv vsi~ki svoi
segmenti za ezikovo izkazvane na malkite u~enici pqrvona~alno tr]bva da se realizira kato ~ast ot
[irok u~eben kontekst, v kojto sqotnositelno i funkcionalno \e se namer]t i drugi formi na ezikovo
izraz]vane, a osobeno opisvaneto.
Opisvaneto e naj-slo`ni]t vid na ezikovoto izkazvane za u~enicite ot na~alnite klasove. To e
v po-malka ili v po-gol]ma stepen zastqpeno v vsekidnevni] govor, zatova za\oto e neobhodimo za
]sna predstava na sq\estveni otno[eni] me`du predmetite, sq\estvata i ne\ata i drugite ]vleni] vqv
vsekidnevni] `ivot. Za prerazkazvaneto v osnovata e opredeleno sqdqr`anie, za govoreneto e n]koe
sqbitie, pre`iv]vane, dokato za opisvaneto ne sa neobhodimi n]koi otdelni uslovi], no te se izpolzvat
kogato ima dostqp s ]vleni]ta, koito vqv vsekidnevnata ezikova komunikaci] mogat da obqrnat
vnimanie na sebe si. No poradi brojnite vqzrastovi ograni~eni] v rabotata s malkite u~enici za tozi
vid ezikova komunikaci] tr]bva da se pristqpi osobeno otgovorno i osobeno da se spazvat principite
na obu~enieto i etapnostta pri iziskvani]ta: u~enicite da se osposob]t da gledat vnimatelno, da
otkrivat, nablydavat i podre`dat, a sled tova tazi dadena predmetnost mislovno i ezikovo da
oform]t. Sq\o taka, u~enicite ot tova vqzrastovo ravni\e tr]bva da se podtikvat i nasqr~avat ot slo`ni]
proces na opisvaneto haj-napred da ovlade]t n]kolko ob\i mesta, s koito mogat da si slu`at dokato
ne se osposob]t za samosto]telen i individualen dostqp na tazi iziskvatelna ezikova forma. V tozi
smisql tr]bva da svikvat da lokalizirat onova, koeto opisvat ( vqv vremeto, v prostranstvoto, s
pri~ina), da zabel]zvat, da otdel]t i oform]t harakterni svojstva i da zaemat svoe stanovi\e kqm
nablydavanata predmetnost ( pqrvi opiti za oform]ne na li~no stanovi\e/otno[enie kqm dadeno
]vlenie). Sq\o taka neobhodima e dostoverna precenka na planiranite upra`neni] pri opisvaneto s
naso~enost podtikvane v otno[enie na onezi upra`neni], v koito mo`e da dojde do izra`enie
samosto]telnostta i individualnostta na u~enika. Pone`e opisvaneto mnogo ~esto se svqrzva s
~etene i tqlkuvane na tekst ( osobeno literaturno hudo`estven tekst), neobhodimo e posto]nno da
se naso~va vnimanieto na u~enika vqrhu onezi mesta v takiva tekstove, koito izobilstvat s elementi
na opisanie, a osobeno kogato se opisvat predmeti, interier, rasteni] i `ivotni, literaturni obrazi,
pejza` i pod., pone`e tova sa naj-dobri obrazci za spontanno usvo]vane na opisvaneto kato trajno
umenie v ezikovoto ob\uvane. Pone`e za opisvaneto e neobhodim po-gol]m i misloven trud i
pove~e vreme za osq\estv]vane na pove~e zamisli predimstvo tr]bva da se dade na pismenata
pred ustnata forma na opisvane. Ostanalite ob\i metodi~ni podhodi na tazi va`na forma na ezikovo
izraz]vane sq\i sa ili shodni kakto i pri prerazkazvaneto i govoreneto.
Ustnite i pismenite upra`neni], kakto i imeto govori zamisleni sa kato dopqlnenie na
osnovnite formi na ezikovoto izraz]vane, kato se zapo~ne ot naj-prostite ( izgovor na glasove i
prepisvane na dumi) prez po-slo`ni ( leksikalni, semanti~ni, sintakti~ni upra`neni], drugi u
pra`neni] za ovlad]vane na pravilen govor i pisane), do naj-slo`nite ( doma[ni pismeni zada~i i
t]hnoto ~etene i vsestranno ocen]vane v ~as). Vs]ko ot tezi programirani upra`neni] zaplanuva se i
osq\estv]va v onzi u~eben kontekst, v kojto e nu`no funkcionalno usvo]vane na dadeni ezikovi
]vleni] ili zatvqrd]vani], povtoreni], sistematizaci] na znani] i prolo`eni] na tezi znani] v dadena
ezikova situaci]. Tova ozna~ava po princip, ~e
vsi~ki tezi i na t]h podobni upra`neni] ne se realizirat na otdelni u~ebni ~asove, no se zaplanuvat
zaedno s osnovnite formi na ezikovoto izraz]vane (prerazkazvane, govorene, opisvane) ili s dadeni
programni sqdqr`ani] na ostanalite predmetni oblasti ( ~etene i tqlkuvane na tekst, gramatika i
pravopis, osnovi na ~etene i pisane).

39

MAGYAR NYELV

A program felptse

A tantrgy clja
Az anyanyelvi nevels alapvet clja az rtelmes, kifejez beszdtechnika, a
beszdmegrts s a nyelvi kommunikci fejlesztse, az olvass s az rs
technikjnak elsajttsa, a helyesrsi kszsg megalapozsa, a tanulk nyelvi
tudsnak tovbbfejlesztse. Az ltalnos oktats vgn a tanulk tudjanak hatkonyan
kommuniklni anyanyelvkn, s rezzenek elktelezettsget a helyes s szp magyar
beszd, a nemzeti kultra s a tradcik megrzse irnt. Ksztse fel ket a szaktrgyak
s idegen nyelvek tanulsra.
Feladatok
A tanul legyen kpes:
-anyanyelvt hasznlni s az elsajttott nyelvi anyagot alkalmazni,
-letkornak megfelelen a helyes, szabatos, nll rsbeli s szbeli
szvegalkotsra,
-rszt venni a mindennapi s az iskolai kommunikciban,
-gondolatainak s rzelmeinek kifejezsre, msok zenetnek megrtsre,
-kezdetben tanri segtsggel s irnytssal, ksbb nllan felismerni s
kijavtani sajt hibit,
-letkornak megfelel szveg olvassra, a szveg megrtsre s
rtelmezsre,
-az nll knyvhasznlatra s ms informcis forrsok felhasznlsra,
-a sznhzi eladsok kulturlt megtekintsre, a sajt rendszeres olvassra, a
rdi s a televzi msorainak kvetsre,
-az ismeretterjeszt szvegek feldolgozsval tudomnyos vilgkpnek
kialaktsra,
-elktelezettsget vllalni sajt anyanyelve, nemzeti kultrja s a hagyomnyok
megrzse irnt,
-megismerni s megbecslni a Vajdasgban l npek s nemzeti kisebbsgek
irodalmi alkotsait, szoksait s hagyomnyait.

40

III. OSZTLY

Clok s feladatok
Clok:
Az ltalnos iskola harmadik osztlyban a magyar nyelv tantsnak a clja a
tanulk kommunikcijnak, olvass- s rstechnikjnak a tovbbfejlesztse.
Az sszefgg szbeli s rsbeli szvegalkots s fogalmazs kpessgnek
fejlesztse.
Ugyanakkor clja a korbban megismert, illetve az jonnan elsajttott alapvet
nyelvtani s helyesrsi ismeretek biztonsgos felismerse, megnevezse, valamint azok
helyes gyakorlati alkalmazsa a tudsgyarapts s az lmnykifejezs fejlesztse
rdekben.
Irodalmi szvegek feldolgozsval s megrtsvel j ismeretek s lmnyek
szerzse.
A prza s a vers, a mkltszeti s npkltszeti alkotsok megismerse,
feldolgozsa.
A szkincsbvtssel s a szvegszerkezeti elemek megismersvel szablyos, a
magyar nyelv kvetelmnyeinek megfelel szvegalkots.
Operatv feladatok:
- a kzepes tempj, tagolt beszd gyakorlsa, klns tekintettel az
- artikulcira, a hanglejtsre, a mssalhangzk s a magnhangzk
idtartamra;
- az olvass s a szvegrts egyttes fejlesztse;
- az elbeszl fogalmazsok tmr s szabatos kifejezsmdja a szveg
sszetevinek ismeretben;
- jabb helyesrsi ismeretek tudatostsa, valamint kell gyakorlssal az eddig
szerzett helyesrsi ismeretek szintentartsa;
- j nyelvtani ismeretek elsajttsa s azok megszilrdtsa;
- az irodalmi szvegek olvassra val tovbbi motivls, bztats s serkents.

NYELVTANI ISMERETEK

41

A tervezhet heti raszm 1 ra

Nyelvtan
Az sztns nyelvhasznlat tudatostsa.
A mondatrl tanultak ismtlse s megszilrdtsa.
Szfajtani alapismeretek elsajttsa: az ige, a fnv s a mellknv felismerse s
megnevezse, valamint a hatrozott nvelk felismerse.

A cselekvst s trtnst jelent igk. A cselekvs s trtns idejnek (jelen, mlt,

jv) felismerse, ezek begyakorlsa. A mlt id jele. Az igemdok: kijelent md,
feltteles md, felszlt md. A helyes igeragozs. A -suk, -sk s a -szuk, -szk
helytelen alkalmazsa.
A fnv. A kznv s a tulajdonnv. A tulajdonnv fajti: szemlynevek, llatnevek,
a kzvetlen krnyezet fldrajzi nevei. A fnevek egyes s tbbes szma.
A tbbes szm jele. A kthangz szerepe.
A tbbjelents fnevek.
A mellknv. A kls s bels tulajdonsgot jell mellknevek. A
mellknvkpzs egy fajtja: tulajdonnvbl mellknv. Az , -, -j, -j, -, - vg
mellknevek.
A hatrozott nvelk s hasznlatuk helye.
A mondat. A mondatfajtk felismerse. A mondatbeli szndk kifejezsnek mdja.
A mondat f rszei: az alany s az lltmny. A halmozott frszek.
A rokon rtelm s az ellenttes jelents szavak gyjtse s megklnbztetse.
Helyesrs
A mondatkezds s a mondatlezrs helyesrsa.
A hangtannal kapcsolatos helyesrsi ismeretek folyamatos gyakorlsa.
A hangvltozsok gyakorlsa a szavakban: ltszik, mosdik, botjuk, padja, segtsg.
Az igeidkkel kapcsolatos helyesrsi s helyesejtsi krdsek (kijelent md jelen
idej d s - t tv igk ejtse s rsa kztti klnbsg: tudja, ltja)
A mlt idej igk helyesrsa. A felszlt s a tilt mondatokban szerepl igk
helyesrsa s helyesejtse (-d, -t, -n tv igk). Az -t s az -ul kpzs igk helyesrsa
s helyesejtse.
A tulajdonnevek helyesrsa. A tulajdonnevek toldalkolsnak helyesrsi krdsei
(a mssalhangzra vgzd nvszhoz jrul -val, -vel rag helyesrsa: kzzel, lbbal).
A tulajdonnvbl kpzett mellknevek helyesrsa.
Az ly-os szavak ismeretkrnek bvtse.
A betrend. Az bc s a betrendbe szeds kztti klnbsg.
A gyermeklexikon hasznlatnak tovbbi gyakoroltatsa.
A Magyar helyesrsi sztr hasznlatnak megismerse. Cmszkeress.

IRODALOM

42

A tervezhet heti raszm 2 ra.

Szvegek
Lrai szvegek
Petfi Sndor: Itt van az sz, itt van jra
Petfi Sndor: Fstbe ment terv
Petfi Sndor: Fekete kenyr
Jzsef Attila: Altat
Weres Sndor: Szn megy el az ablakod alatt
Weres Sndor: gi csikn lptet a nyr
Devecseri Gbor: Tavaszhvogat
Juhsz Ferenc: A kertekre leszllt a dr
Szab Lrinc: Esik a h
Majtnyi Erik: Boldog j esztendt
Jung Kroly: Szlfld
Nagy Lszl: Divers
Epikai szvegek
Turgenyev: A verb
Mricz Zsigmond: A nehz ngykrajcros
Zelk Zoltn: Egy bzaszem trtnete
Mra Ferenc: Vilg vndora
Mra Ferenc: Fityk
Mra Ferenc: Tkrs Kata
Mirnics Zsuzsa: Valaki jr a kertben
Lzr Ervin: A nyl mint tolmcs
Mikszth Klmn: Madrfszek
prily Lajos: Meteorolgusok
A kleves (npmese)
Phaedrus: a farkas s a brny
La Fontaine: A nyl meg a tekns
A kgybr (vajdasgi magyar npmese)
Az gig r paszuly (npmese)
Mit gondolt Kinizsi Pl a maga fejrl? (monda)
Knydi Sndor: Vilgg ment a nyr
Zelk Zoltn: Kd s fny
Gyurkovics Tibor: Rd nem lehet szmtani
Fss va: A kismkus fl dija
Jzsef Joln: A vros peremn
Rkos Klra: Hember

43

Kzmondsok, szlsok, npi

mondkk s gyermekjtkok, talls
krdsek, sorolk s nnepkszntk, npi regulk, ismeretterjeszt szvegek.
Hzi olvasmnyok
Lzr Ervin: A ngyszglet kerek erd
Tarka lepke, kis mese (Arany Lszl gyjtse)
A zentai kkecske (vajdasgi mondk)
Lewis Caroll: Alice Csodaorszgban
A kk lmps (vlogats a vilgirodalom legszebb mesibl)
Puskin: Mese a halszrl meg a kishalrl

Olvasst fejleszt feladatok

A szvegrt olvass kpessgnek tovbbi fejlesztse.
A hangos s a nma olvass technikjnak fejlesztse.
Az rtelmez s a brl olvass fejlesztsnek megalapozsa.
A knyvekbl val tanulsi kpessg megalapozsa.
Az olvassi kedv, a knyvek irnti rdeklds fejlesztse.
Az olvasst fejleszt feladatoknak az a clja, hogy a tanulk az ismert szveget
folyamatosan, pontosan, megfelel mondatdallammal s sznettartssal tudjk felolvasni.
A nmn olvasott szvegeknl fontos az
olvasott szveg megrtsnek
ellenrzse klnbz feladatok megoldsval.
A tanulk ismerjk fel az elolvasott szveg informcijt, a benne rejl tnyeket,
ismerjk fel annak kulcsszavait, tudjk kikeresni a szvegben lev sszefggseket.
A tanulk tanuljk meg a szveg dramatizlsnak lehetsgeit s mdjait.
Az elolvasott szvegbl tudjanak kvetkeztetseket levonni, s tudjanak vlemnyt
mondani az elolvasottakrl.
A tanulk ismerjk meg a hazai gyermeksajtt, szoktk meg annak rendszeres
olvasst. Tudjanak rszt venni ktetlen beszlgetsben az olvasott irodalmi mvekrl,
valamint nllan megnyilatkozni azok rzelmi hatsrl.
A tanulk tovbbra is foglalkozzanak a leismertebb npkltszeti alkotsokkal
(npmese, npmonda, kzmonds, szls, talls krds), azok felismersvel,
jelentsnek megrtsvel s vizsglatval.
Npi jtkok segtsgvel, illetve az olvasmnyok dramatizlsval fejlesszk a
tanulk kreativitst.
Szvegrtelmezs s irodalomelmleti ismeretek
Az irodalmi ismeretek megalapozsa npkltszeti s mkltszeti alkotsok
olvastatsval.
A tanult mfajok megklnbztetse.
A mese s a mesefajtk ismerete.
A monda s a mondafajtk ismerete.
Nhny ms npkltszeti mfaj megismerse.
A npkltszeti s a mkltszeti alkotsok alapvet klnbsgnek felismerse.

44

A prza s a vers ismerete, megklnbztetse. A vers ptelemeinek

(versszak, verssor) ismerete.
A ritmus s a rm ismerete. A tanult versek ritmizlsa.
A nyelvi fordulatok (mesekezd s mesebefejez formulk, -mondatok stb.)
felismerse.
A cm s a tartalom sszefggse.
Nhny, az olvasknyvn kvli olvasmny elolvassa, beszmol az
elolvasottakrl.
Az olvassi szoksok kialaktsa.
Az olvasott mvek szereplinek megnevezse, a cselekmny felidzse.
Alapismeretek szerzse a mvek szereplirl (a f- s mellkszereplk kapcsolata;
a m mondanivalja, azaz zenete).

A KIFEJEZKSZSG FEJLESZTSE

A tervezhet heti raszm 2 ra

Szbeli kifejezkszsg
A szbeli szvegalkots gyakorlsa folyamatosan trtnik az egsz v folyamn.
Ebben az iskolavben a beszdfejleszts mell belp az rsbeli szvegalkots, azaz az
elbeszl fogalmazs rsa is.
Clunk a kznyelvi kiejtsnek megfelel beszd alkalmazsa; a krnyezet
nyelvbl szrmaz kiejtsi hibk kikszblse (lett lgyen sz akr nyelvjrsi, akr
idegen nyelvi hatsrl); az letkornak megfelel szkinccsel val rendelkezs, 8-10
mondatos sszefgg szveg szbeli s rsbeli alkotsa.
A helyesejtsi gyakorlatok segtsk el a helyes s kifejez beszd alkalmazst
felolvasskor s szabad szvegmondskor.
Beszlgetsek kpekrl, olvasmnyokrl. Az olvasmnyok tartalmnak elmondsa
vzlat alapjn (tmrtve vagy rszletezve), vagy vzlat nlkl.
Szitucis jtkok.
Mese s monda dramatizlsa.
rsbeli kifejezkszsg
Az rskszsg fejlesztse tern fontos a szablyos betalakts s betkapcsols
biztonsgos hasznlata, automatizlsa.
Lnyeges az rstemp gyorstsa, a lendletes rs alaktsa.
Gyakorlatokkal el kell rnnk az eszkzszint rshasznlatot.
Tudatostsuk a tanulkban a jl olvashat, tiszta, eszttikus rskp kialaktsnak
hasznt.
Alaktsuk ki az nellenrzs s a hibajavts rendjt s szokst.

45

A tanv vggi a tanulk kpesek legyenek

3-4
percig
folyamatosan,
hibtlanul, lendletesen msolni, vagy tollbamondott szveget lerni.
Azonos idegysg alatt fokozatosan nvekv terjedelm feladatok elvgzse,
melyek az rstemp gyorstst (18-28 bet/perc) segtik el.
Rvid mondatok rsa tollbamondssal s emlkezetbl.
Az kezetek, a hossz mssalhangzk s a mondatvgi rsjelek gondos jellse.
A piszkozatok s a tisztzatok ksztsvel, valamint az lland javtsokkal s
javttatsokkal tovbb kell fejlesztennk az nellenrzs s a hibajavts szoksait.
A tanulk tanuljanak meg dvzllapot, rvid levelet rni.
A fogalmazs lpsei: a tma kivlasztsa, cmads, anyaggyjts, elrendezs,
kidolgozs, nellenrzs.
Az anyaggyjts egyszerbb mdjai: megfigyels, emlkezs, kpzelet, olvass.
Elbeszl fogalmazsok ksztse kpsor, kp, tlt kzs vagy egyni lmny
alapjn (az idrend megtartsa, a szerkezet hrmas tagolsa).

A MEGVALSTS MDJA TANTERVI UTASTS

A III. osztlyos tanterv magban foglalja a Magyar nyelv tantrgy oktatsnak cljt
s operatv feladatit, s rszletesen kzli a tananyag rszterleteinek feladatait is, melyek
megoldsa szoros kapcsolatban ll egymssal, kiegsztik egymst, s segtik a tanulkat,
hogy az iskolav vgig eleget tegyenek a kitztt elvrsoknak. A rszterletek feladatai
meghatrozzk a tananyag mennyisgt s minsgt.
A nyelvtan a III. osztlyban a mondatrl mr tanultak (mondatfajtk) ismtlsvel
kezddik, hogy megszilrdtsa az elz v anyagt. A III. osztlyos nyelvtani tananyag
gerinct az j szfajtani ismeretek alkotjk, mghozz az ige, a fnv, a mellknv s a
hatrozott nvel hasznlatrl. Az igeidk, igemdok, azaz az igeragozs szablyait s
azok leggyakoribb nyelvhelyessgi vtsgeit veszi szmba a tanterv. A fnv fajtinak
megklnbztetse (kznv, tulajdonnv) mellett a tbbes szm jelt kell megtantani, s a
kthangz szerept megmagyarzni. A mellknv tantsnak fontossga a szbeli s
az rsbeli kifejezkszsg rnyalsban fog kidomborodni. A hatrozott nvel helyes
hasznlata nyelvi ignyessgre s tisztasgra szoktatja a tanulkat. A tananyagot a
mondattal, annak f rszeivel, az lltmnnyal s az alannyal zrjuk. A tanulk j stilisztikai
rzkt fogjk fejleszteni az j jelentstani ismeretek (rokonrtelmsg, tbbjelents,
ellenttes jelents).
A helyesrs tananyaga tovbb gyakoroltatja a helyes interpunkcit, s az rsban
nem jellt hangvltozsokra hvja fel a figyelmet. Az igeidk kapcsn a mlt id helyes
jellst tzi ki clul, valamint a felszlt md pontos jellst ott, ahol hangvltozs
trtnik. A tulajdonnevek toldalkolsnl jelentkez s az rsban jellt vltozatokra kln
kell figyelni (teljes hasonuls esetei). Ugyancsak fontos a fldrajzi tulajdonnvbl kpzett -i
kpzs mellknevek rsra. A tanulknak tudniuk kell az bctl kiss elvonatkoztatott
betrendbe szeds szablyait, s hasznlni a helyesrsi segdleteket.

46

Az irodalomrkon tovbbra is feladatunk a szvegrt nma olvass

fejlesztse, valamint a kifejez hangos olvass ismrveinek megkvetelse. Igyekezznk
megszerettetni az olvasst, hogy tanulink hasznos ismeretekre tehessenek szert,
fejlesszk gondolkodsukat s eszttikai lmnyszerzssel gazdagodjon lelki vilguk. Ne
az olvasknyv legyen egyetlen olvasmnyuk, hanem a gyermeksajt s a
gyermekirodalom kivl alkotsai is. Az olvasv nevels kezdeti idszakban fontos az
iskolaknyvtr, a kzknyvtr ltogatsa, megismerse, az rkkal val szemlyes
tallkozs, beszlgets.
Az eddig elsajttott irodalomelmleti ismeretek megszilrdtsa folytatdik, hogy a
tanulk knnyen s gyorsan felismerjk ket.
A szbeli kifejezkszsg fejlesztse mellett immr sszetettebb rsbeli
kifejezkszsgi formt, azaz a fogalmazsrst is megtantjuk a tanulkkal. Hogy
tbbmondatos sszefgg szveget tudjanak rni, ismernik kell a tmavlaszts
lnyegt, mirtjt, a tmavr cmads fontossgt, ugyanakkor a fogalmazsok
ptanyagnak fogalmt is meg kell ismernik, vagyis az anyaggyjts egyszerbb
mdjait. Tudatostanunk kell a tanulkkal, hogy nem kell minden apr rszletet lerniuk,
hogy szelektlniuk kell az anyagban. Tmr fogalmazsokat vrunk tlk. Mintaadsul
idsebb iskolatrsaik sikeres harmadikos dolgozatait is felolvashatjuk. rsaik stlust

fejlessze a tanv folyamn tanult j nyelvtani anyag is, amellyel mr tudnak a

szereplknek nevet adni, jellemezni, sszehasonltani.
A kifejezkszsg fejlesztse tern immr az rsbeli kifejezkszsg lp
eltrbe, ugyanakkor a szbeli kzls is megmarad minden tanrn megnyilvnul
tevkenysgnek. pp ezrt fontos, hogy a helyesejtsi gyakorlatok segtsk el a helyes
s kifejez beszd alkalmazst felolvasskor s szabad szvegmondskor. A szbeli
szvegalkots kpekrl, olvasmnyokrl trtn beszlgetsekben nyilvnul meg. A
tanulknak meg kell tanulniuk az olvasmnyok tartalmnak elmondst vzlat alapjn
(tmrtve vagy rszletezve), vagy vzlat nlkl. A szitucis jtkok, valamint a mesk s
mondk dramatizlsa utni drmapedaggiai prezentcik segtsk az nll szbeli
szvegalkotst! Az rsbeli szvegalkots tantsnl a tanulk ismerjk meg a
fogalmazs lpseit: a tma kivlasztst, a cmads lnyegt, a fogalmazshoz
szksges anyag gyjtsnek fajtit, folyamatait, a begyjttt s piszkozatban lert anyag
elrendezsnek mdjait, a szvegkidolgozs menett, a flsleges rszek elhagyst, az
nellenrzs szksgessgt. Az anyaggyjts mdjai kzl megismertetjk a tanulkkal
a megfigyelst, az emlkezst, a kpzeletet s roppant fontos mdknt az lland
olvasst. Elbeszl fogalmazst ksztenek a tanulk kpsor, kp, tlt kzs vagy egyni
lmny (kirnduls, sznhzltogats, trlatmegtekints stb.) alapjn. Fel kell hvnunk a
figyelmket az idrend megtartsra s a fogalmazsszerkezet hrmas tagolsnak
(bevezets, trgyals, befejezs) alkalmazsra.
A fogalmazs tantsa sszefgg a szvegelemzssel, ezrt a szvegfeldolgoz
rkon nagy gondot kell fordtani az elbeszlsek, mesk, mondk szerkezeti elemzsre
(mondatkapcsols, hrmas tagols). Mdszertani szempontbl indokoltabb elbb az
esemnyek idrendbe lltsval foglalkozni, majd a bevezet s befejez rszekkel. Igen

47

fontos a mintaads: a nagyobb gyerekek fogalmazsainak vagy a korbbi legjobb

fogalmazsoknak a bemutatsa.
Az egyni fogalmazst a krlmnyeknek megfelelen kezdjk ratni.
Az rsbeli munkkat rendszeresen kell ellenrizni, javtani, javttatni s rtkelni.
Az rtkels szempontjai: - a mondatok sszefggse, - a fogalmazs hrmas
tagolsnak betartsa, - nyelvi-stilisztikai eszkzk helyes hasznlata, - helyesrs, klalak.
A hzi feladatok szma fogalmazsbl 5-8 kztt legyen az v folyamn, melyeket
a kvetkez rn elemznk.
A msodik flv folyamn kt iskolai dolgozatot ratunk (egy rn rjk, kt rn
javtjk).

LIMBA

ROMN

CLASA A III-A

eluri i sarcini
elul predrii limbii romne n clasa a treia este de a dezvolta la elevi capacitatea
de receptare a mesajului oral i scris, capacitatea de exprimare oral i scris i lrgirea
propriei experiene.
Sarcini operative

48

La sfritul clasei a III-a elevii trebuie:

s citeasc cursiv cu voce tare i n sine textele cunoscute i necunoscute
s respecte regulile de punctuaie n citire i recitare
s scrie cite i corect dup copiere, dup dictare, autodictare i compunere
s exprime corect mesajul citit
s neleag un text i s fac rezumatul acestuia n scris i oral
s nsueasc propoziia simpl
s nvee noiunile de baz din domeniul morfologiei
s fie capabili s-i exprime ideile referitor la subiecte din conversaia cotidian
s-i mbogeasc vocabularul cu cuvinte i expresii noi
s nsueasc treptat metodologia lucrrilor scrise

LIMBA

Repetarea noiunilor nvate n clasa a II-a cu accent pe propoziie, substantiv, verb.

Introducerea treptat a noiunilor de baz din domeniul morfologiei: cuvntul ca parte
de vorbire, substantivul, adjectivul, pronumele, verbul. Felurile substantivului, timpurile
principale ale verbului - prezent, trecut, viitor. Propoziia simpl - noiunea de propoziie
simpl i prile ei. Subiectul i predicatul. Ortografie. Scrierea corect a cuvintelor cu
m naintea lui p i b. Actualizarea scrierii corecte a diftongilor. Scrierea corect a
cuvintelor ntr-o, ntr-un, dintr-o, dintr-un, printr-o, printr-un, s-au, i-au, l-a, s-a
etc.Folosirea corect a semnelor de punctuaie (punct, virgula, semnul ntrebrii,
semnul exclamrii, dou puncte, liniua de unire). Scrierea corect a datelor. Scrierea
corect a numeralului cu litere. Scrierea prescurtrilor.

LITERATURA
Lecturi colare
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

Octavian Goga, Toamna,

Otilia Cazimir, Ninge
Cicerone Teodorescu, Primvara
Vladimir Pop Mrcanu,Vara
George Cobuc, n seara de Crciun
Mihai Eminescu, Ce te legeni codrule...
Ion Creang, Anegdot
George Cobuc, Toamna
Mihail Sadoveanu, Cheia
Tudor Arghezi, Arici, arici, Bogorici
Petre Ispirescu, Fata moului i fata babei
Emil Grleanu, Fricosul
Barbu tefnescu Delavrancea, Bunicul
t. O. Iosif, Bunica
Elefnelul curios - poveste
Cezar Petrescu, Vara cea luminoas

17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.

1.
2.
3.
4.
5.

49

t. O. Iosif, Cntec de leagn (fragment)

Alexandru Vlahu, Din trecutul nostru
Eugen Jianu, Buburuza
Clin Gruia, Floarea de cire
Mihai Eminescu, Colinde, colinde
Poezii ocazionale: (Crciun, Anul Nou, Pate...)
George Dumitrescu, Vacana
De ce i cnt cucul numele - legend popular
Esop, Fabul...
Proverbe, ghicitori, zictori
Eugenia Blteanu, Mama
Cornel Blic, Cadou de ziua lui Ionic
Ana Niculina Ursulescu, Puiul
Dositei Obradovi, Mgarul n piele de leu
Branko V. Radievi, Biatul meu
Aleksandar Popovi, Chipiul pierdut
Cum l-a pclit broscua pe leu - basm indian
Hans Christian Andersen, Ruca cea urt
Darul Mamei Natura - poveste indo-american
Cartea junglei, dup Rudyard Kipling
Lecturi
Fraii Grimm, Basme
Selecie din literatura romn n versuri
Selecie din basmele romneti
Poveti i povestiri din literatura romn
Selecie din literatura srb
Citire
Exersarea tehnicii cititului. Citirea contient, cursiv i expresiv a textului cunoscut i
necunoscut.
Evidenierea corespunztoare a ritmului, intonaiei cu respectarea semnelor de
punctuaie, respectarea pauzei. Citirea pe roluri.
Analiza textului
nelegerea textului citit cu ajutorul analizei personajelor (portret, caracteristici,
sentimente). Observarea mesajului operei n baza situaiilor concrete i detaliilor din
text.
Rspunsul la ntrebrile puse n legtur cu textul citit. Reproducerea textului;
reproducerea textului cu schimbarea sfritului. Diferenierea textelor epice de cele
lirice, poezia popular de cea cult, vorbirea direct de cea indirect. Analiza unor
poezii pentru copii mai scurte.
Noiuni literare
Lirica ritmul poeziei, rima, epitetul, comparaia- recunoaterea figurii de stil

50

Epica legtura evenimentelor cu locul, timpul i personajele

Personajul literar nfiarea, caracteristici, relaiile dintre personaje
Poezii i poveti populare
Fabul
Textul dramatic la nivel de recunoatere

CULTURA EXPRIMRII
Exprimarea oral
Reproducerea coninuturilor textelor citite prescurtarea sau lrgirea textului,
schimbarea sfritului textului. Povestire dup ilustraii care reprezint un eveniment,
povestirea ntmplrilor personale (prin expunerea gndurilor i sentimentelor proprii),
povestire dup unele cuvinte date. Descrierea fiinelor i evenimentelor (portretul fizic,
caracteristicile de baz, descrierea naturii). Scurte autobiografii. Povestirea unor
evenimente sociale, despre munca n clas, la coal.... Exerciii de mbogirea
vocabularului prin jocuri i situaii de comunicare. Exerciii de exprimare a inteniei,
voinei, propunerii, cererii politicoase. Memorarea poeziilor.
Exprimarea n scris
Copierea textelor mai scurte (pn la 100 de cuvinte) cu scopul de a se perfeciona
tehnica i ritmul scrisului. Dictare, autodictare, dictare de control. Reproducerea textului
ca i n exprimarea oral. Introducerea elevilor n procesul de alctuire a
compunerilor n scris: analiza temei, alegerea materiei, elementele de baz ale
compoziiei (introducerea, tratarea, ncheierea), scrierea compunerilor. Povestirea
evenimentelor din viaa elevilor, din excursii, din vacane, din coala i din localitatea n
care triesc. Scrierea unor scrisori mai scurte i a felicitrilor. Exerciii de alctuire a
propoziiilor simple (locul subiectului i predicatului). Opt teme pentru acas i analiza
lor la ore. Dou lucrri scrise cte una n fiecare semestru).

MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI

Prin realizarea coninutului programului expus, se folosesc metodele de combinare

corespunztoare. Prin aceasta, trebuie avut n vedere c la capitolul acordat gramaticii,
situaia de la care se pornete n lucrul cu elevul trebuie s fie cunoaterea limbii ca un
sistem, innd cont c,

51

cuvntul are funcia sa deplin abia n propoziie i din acest motiv trebuie analizat
n cadrul propoziiei.
n domeniul literatuii, este vorba despre iniierea elevilor n nelegerea operei
literare, ceea ce subnelege i nelegerea i deosebirea textului poetic, prozei i a textului
dramatic, nelegerea construciei textului precum i a introducerii, cuprinsului i ncheierii.
Elevul trebuie s neleag textul poetic ca o imagine poetic n care sunt exprimate
sentimentele. Trebuie avut n vedere permanent c noi pregtim elevii pentru nelegerea
mesajelor transmise, ca baze pentru viitoarea nelegere a simbolului i a metaforei, pe
care se bazeaz, de fapt, fiecare text artisitc.
Cultura exprimrii orale i n scris are o importan deosebit deoarece reprezint
baza oricrei comunicri calitative. Din acest motiv n cursul activitii trebuie insistat pe
mbogirea fondului lexical i pe lrgirea coninutului semantic al cuvntului, la fel ca i
folosirea aceluiai cuvnt n situaii diferite.

52

,

., .

-

;

;
(, , )
(, , );
, , .

- . ,
, .
( ). () ().
, , ,
; , , .
. . .
(). ,
(, , ).
. . ,
.
. , , .
, , .
, .
.

.
,
, , .
.
(, , ).
.

53

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.

. ,
..,
. ,
. ,
,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
..,
..,
.,
. ,
. ,
. ,
. ,
. ,
.,
. ,
.,
.,
. ,
..,
. ,
. ,
. ,
...
... -
...
,.
...
...
...
,
...

1. . ,
2. . , ,
. ,

3.

4.
5.

54

.
. "" .
, ,
, ,
, .

.
:
, , .
:
. ,
. .
(, , ).

.

. .
,
.
.

: , , , , ,
, , , ,
, , ,
, , .

, ,
,
, .

.

, ,
.
, ,
,
, , .

55

() .
.
: () : ,
, , . : ,
, , .; ;
.
: , ;
, , , , .

,
. .
.
: , , , .

(, , , , , ).
;
.
; ;
, .
,
.
.
, , , .

( , , .).
,
.

(), .
.
( , ).

.

, ,
, .
.

,
, .

.

56

,
.


.
.
( )
.

.

57

SLOVENSK JAZYK

Cie vyuovania slovenskho jazyka

Cieom vyuovania slovenskho jazyka na 1. stupni zkladnej koly v naich
meninovch podmienkach je osvojenie spisovnej podoby slovenskho jazyka a rozvoj
vyjadrovacch schopnost v slovenine, ako aj celkovch vyjadrovacch schopnost iakov.
Celkove vyuovanie sloveniny ako materinskho jazyka v kolch 1. stupa m v
naich meninovch podmienkach tieto ciele:
- iaci si osvojuj spisovn vyjadrovanie najm v slovnej zsobe a v gramatike.
- Zskavaj zrunos vyjadrova sa jednoducho, ale svisle a jasne v krtkych stnych
a psomnch prejavoch.
- Osvojuj si elementrne poznatky o hlskovej, tvarovej a vetnej stavbe slovenskho
jazyka, o vzname slov a o ich stavbe.
- Zskavaj zkladn pouenia o zvukovej strnke slovenskho jazyka, o spisovnej
vslovnosti a uia sa dba na hlasov a sluchov hygienu. Zskavaj zrunos
sprvne a plynne ta.
- Osvojuj si zkladn pravidl slovenskho pravopisu a zskavaj zrunos a nvyk
poda osvojench pravidiel pravopisne sprvne psa. Pri psan sa uia dba na
hygienick a estetick poiadavky.
- Pri poznvan jazykovch prostriedkov sa uia uvedomova si tie ich tylistick
funkciu a tieto poznatky potom uplatni aj pri tvorbe samostatnch prejavov.
- Zskavaj zrunos vyui vedomosti o slovenskom spisovnom jazyku na odlenie
nespisovnch prvkov (nreovch alebo prvkov z kontaktovho srbskho jazyka).
- Sasne s poznvanm a osvojovanm prostriedkov slovenskho spisovnho jazyka
a ich vzjomnch vzahov v systme tohto jazyka rozvjaj sa aj rozumov
schopnosti iakov, zatia o uvdzanm iakov do odlenia neslovenskch,
srbskch, resp. kontaktovch jazykovch prvkov od nleitch slovenskch prvkov
posiluje sa u nich snaha pozna "ist" slovensk jazyk a nemiea prvky dvoch
jazykov, ktor striedavo pouvame na dorozumievanie. iaci takto nentenm
spsobom zskavaj zrunos v porovnvan dvoch jazykov, a teda aj veobecne
v porovnvan javov objektvnej skutonosti.

III. RONK

Ciel`
Cie vuby slovenskho jazyka v treom ronku je, aby si iak osvojil zklady
spisovnho slovenskho jazyka, kvli spenmu dorozumievaniu pri stnych a
psomnch prejevoch, aby pri tan porozumel rznorodm textom a zoznmil sa so
scnickm umenm slovenskch, srbskch a svetovch autorov, s cieom prehlbovania
vlastnch vedomost a vmeny vlastnch sksenost.

58

lohy
upevovanie schopnost iakov sprvne a s porozumenm ta primerane nron
text
uschopovanie iakov tvori vlastn jazykov prejavy (hovoren a psan)
osvojovanie spisovnej vslovnosti a vcvik v slovnom pravopise
osvojovanie naplnovanch pravidiel pravopisu
uschopova iakov rozliova slovn druhy (podstatn men, prdavn men,
sloves)
ui iakov rozliova jednoduch vetu a svetie

JAZYK

Gramatika
precviovanie a prehlbovanie uiva z II. ronka so zreteom na kvalitu osvojenia u
jednotlivch iakov ( lenenie slov na slabiky, abeceda-rozdelenie hlsok, tvrd a
mkk slabiky- psanie a vslovnos, spodobovanie, vznam slova, podstatn
men, sloves, jednoduch veta, spjanie viet do svetia, vety poda obsahu),
mkk a tvrd spoluhlsky (prehlbovanie uiva), obojak spoluhlsky (vybran
slov),
podstatn men (slo a rod) veobecn a vlastn, hmotn a nehmotn; urovanie
v texte;
vlastn men prslunkov nrodov a vlastn men krajn, zemepisn nzvy,
sloves- poznvanie slovies v texte, slovesn osoba, slo, as; jednoduch a
zloen slovesn tvary, neuritok,
prdavn men (pojem) vlastnostn a privlastovacie ( rozliovanie), urovanie v
texte;
tvorenie podstatnch mien (prponami) a slovies ( prponami a predponami),
podmet a prsudok, funkcia podstatnho mena ako podmeta a slovesa ako prsudka
vo vete,veta s viacnsobnm podmetom,
veta a slovo, szvun slov, rovnoznan a protikladn slov a rovnozvun slov
(rozliova ich a pochopi ich vznam); prbuzn slov (v jednoduchch prpadoch)
s rovnakm zkladom slova a tvary toho istho slova,
jednoduch veta a svetie (rozliovanie poda slovies), tvorenie jednoduchch viet
a svet (pouitie spojok a iarky v svet),
spisovn a nreov slov, paralela so srbskm jazykom.
Pravopis
pravopisn vcvik s odvovodnenm,
pravopis podstatnch mien v mnonom sle- koncovky t, tie,
psanie koncoviek pri slovesnch asoch,
psanie a vslovnos tvaru pomocnho slovesa sme a tvary pomocnho slovesa
by,
psanie i, po mkkch spoluhlskach; y, po tvrdch spoluhlskach a i alebo y po
obojakch spoluhlskach; vybran slov,
nacviovanie pravopisu dvojhlsok a slov s ,
alie osvojovanie rozdelenia slov na slabiky na konci riadku,
interpunkn znamienka: dvojbodka a iarka pri napoitovan,
splvav vslovnos a pravopis predloiek,

59

pozna priamu re-sprvne psa

interpunkn znamienka v priamej
rei,
pravopis astejch znaiek (SCG,SR,APV...) a skratiek ( s., at., t.r.,...).

LITERATRA
kolsk tanie
Lyrika:
Slovensk udov piesne ( vber)
udmila Podjavorinsk: abiatko
Mria Rzusov -Martkov: lt jese
Elena epekov: Ppavy
Jn Navrtil: Materinsk re
ubomr Feldek: Kto to mamke pomha
Milan Rfus: Modlitbiky
udmila Podjavorinsk: Do koly
Vianon koledy
Juraj Barto: Silvestrov noc
Pavel Muaji: Na ulici v metelici
Juraj Tuiak: V aprli
tefan Moravk: Svt Mikul
Jozef Zrnek: Zaiatok leta
Epika:
Slovensk udov rozprvka: Mechrik- Korik s kamartmi
Slovensk udov rozprvka: Zakliaty zmok
Srbsk udov rozprvka: O zajacovi a korytnake
Ezopova bjka: Zajac a korytnaka
Dositej Obradovi: Osol v levej koi
Jozef Hork: N Tulo
Josef apek: O pskovi a maike

Mria Hatov: Srnec

Zoroslav Jesensk: Nolember
Frantiek Krentz: Jnok a pnske pivo
Desanka Maksimovi: Rozprvka o Rakovi Krajrovi
Daniel Hevier: Cisr a pisr
Krista Bendov: Snehov Hektor
Tom Janovic: Moje rozprvkov varechy
Katarna Habovtiakov: Remeslo m zlat dno
Mria Kotvov: Ocko z okoldy
- udov rozprvky ( vber)
- zo svetovej literatry ( vber)
- bjky (vber)
- texty sasnch vojvodinskch autorov
- asopisy pre deti
Slovensk udov porekadl, prslovia, hdanky, riekanky a vytanky

60

Drma:
Slovensk udov rozprvka: So nad zlato
Detsk udov hra: Vielky na vzvedoch
- detsk hry (vber)
- dramatizovan text ( vber)
- komiks ( vber)
Odpora sa na druhej hodine spracovania textu ponknu iakom diferencovan
lohy (poda troch stupov zloitosti)
Domce tanie: 4 knihy (poda vberu uitea a iakov)
Zo sasnej slovenskej pozie a przy pre deti ( vber)
Zo slovenskej udovej tvorivosti ( vber)
Vber z divadelnej tvorby pre deti- Divadlo je div divci
antolgie: Zoroslav Spevk, Miroslav Demk
Krista Bendov: Opice z naej police
Literrno- teoretick pojmy
Pozia:
-

bsnick obrazy ako elementy kompozcie,

rytmus a rm,
prenesen vznam slova, prirovnanie ( identifikcia),
artovn bsne (zkladn charakteristiky)
tma bsne.

Prza:
- dej: miesto konania, asov postupnos, deje a ich sptos s osobnosami
(postavami),
- priebeh deja a jeho lenenie,
- hlavn a vedajie postavy a ich zovajok a povahov vlastnosti,
- prenesen vznam slova a prirovnanie ( identifikcia),
- nov slov a slovn spojenia- pouitie slovnka,
- monolg a dialg (identifikcia)
- bjka a udov rozprvka
- prca s knihou; zznamy, nzov diela a meno autora.

KULTRA VYJADROVANIA
stne vyjadrovanie
-

rozhovor ( venova pozornos priamemu rozhovoru s demi, tvorenie

rozhovoru pouvajc opytovacie, rozkazovacie a oznamovacie vety) s
drazom na plynulos v prejave,
-vstin rozprvanie na zklade osnovy v bodoch a na zadan osnovu a
zadan tmu,

61

rozprvanie poda obrzkov/

srie obrzkov a na zklade
vlastnch zitkov s drazom na podstatn dejov zloky a dodriavanie
asovej postupnosti rozprvkovch dejov,
nacviovanie poradia viet v danom prejave; sprvne rozvrhnutie prejavu (
zaiatok, hlavn as, ukonenie); pokus o samostatn utvorenie ndpisu,
rozprvanie vymyslench javov s pouitm jednoduchch prirovnan,
-rozhovor na vopred uren tmu, na zklade danch slov, slovnch spojen
, ilustrci, komiksu,
opis predmetu, javu, osoby, zvieraa, prrody so zreteom na ich vrazn
charakteristiky na zklade pozorovania,
jazykov didaktick hry vo funkcii zveaovania slovnej zsoby a
skvalitovania vety iakov, rbusy, hlavolamy, doplovaky, prekrcanky,
vrazn prednes bsne,
monolg a dialg (rozliovanie),
spisovn a nespisovn vslovnos v hovorench prejavoch so zreteom na
spisovn vslovnos,
prehlbovanie slovnej zsoby iakov (vysvetlenm vznamu novch slov a
slovnch spojen),
krtka reprodukcia jednoduchch textov z tanky, z detskej tlae,
reprodukcia obsahu filmov, divadelnej prpadne bbkovej hry, rozhlasovch
alebo televznych vysielan pre deti tohto veku- poda osnovy,
dramatizcia:

striedav reprodukovanie textu so zreteom na intonciu vety a uvdzanie

pohybu v priestore,
mimika a gest.
poda monosti pozera aspo jedno detsk alebo bbkov divadeln
predstavenie.
formy spoloenskho styku :

pravidl slunho sprvania pri konverzcii- bontn- zvyka iaka vypou si

inch, sledova rozhovor s porozumenm, poiada o informciu, poda
strun informciu, privta nvtevu a rozli sa , blahoela (stne a
psomne) s vyuitm frazeologickch zvratov a ustlench slovnch spojen,
-telefonick rozhovor- monos vypracova ako komiks,
sprva, sprva o sebe (krtka biografia),
napsa jednoduch oznmenie na pohadnicu ( prava: dtum, oslovenie,
zveren formula, podpis, adresa), psanie korepodennho lstku,
blahoelania, pozvania.

tanie
- nacviova a pestova u iakov plynul hlasn tanie s porozumenm
prednes przy a verov,
- pestovanie lsky ku knihe a taniu,
- tanie po lohch dramatizovanie textu,
- sledova postupovanie kvality tania, porozumenia pri tan a rchlosti pri
tan, sprvna vslovnos, tempo, draz, prestvka- dchanie,
- pestova tich tanie s osobitnmi lohami, ako podmienku pre samostatn
uenie, vies iakov k individulnemu taniu,

62

nacviovanie tania znmeho

textu so zadanou lohou
(odpovede na otzky, ilustrovanie pretanho),
tanie znaiek a skratiek, poznanie jednotlivch symbolov.

Psomn vyjadrovanie
-

zvyuje sa poiadavka plynulho psania a automatizcie psacieho pohybu,

db sa na dodriavanie vetkch zkladnch znakov psania (tvar, vekos,
mernos a rovnomernosvekosti psma, sklon, hustota, prava psomnosti
a rchlos psania),

nacviovanie psaniavo funkcii formovania itatenho a hadnho rukopisu

iaka s prihliadnutm na pravopis,
odpisovanie textu s danou lohou ( obmieanie slov, slovnch spojen, viet,
tvorenie svet...)
psanie viet a kratch textov s danou lohou; krtky opis osoby, zvieraa,
predmetu, javu, prrody, ilustrcii so zreteom na vrazn charakteristiky na
zklade predchdzajceho rozhovoru
kolsk slohov prce robi poda danej osnovy a prihliada na sprvne
rozvrhnutie prejavu (vod, hlavn as, zver),
psomn odpovede na otzky poda obrzkov, vlastnch sksenost a
tankovho tania a tvorenie otzok na dan odpovede,
4 domce slohov prce analyzova na hodine,
2 kolsk slohov prce ( v II. polroku) psanie na jednej hodine a oprava a
rozbor na dvoch hodinch ( so zreteom na pravopis). Takto prce si
vyaduj dve hodiny prpravy: stnu a psom.
diktty: ncvin diktty: s dopanm, s upozornenm, po zrakovej prprave;
kontroln diktt a autodiktt.

POKYNY PRE REALIZCIU PROGRAMU

JAZYK
Gramatika
Vyuovanie gramatiky a pravopisu v III. ronku m za cie umoni iakom komunikciu v
stnej alebo psomnej podobe pouvajuc spisovn slovensk jazyk. iak m pozna
zkladn pravidl z oblasti gramatiky ako s: pravopisn pravidl psania i, po mkkch a
tvrdch spoluhlskach, psanie vlastnch mien prslunkov nrodov, vlastn men krajn,
zemepisn nzvy; ohybn slovn druhy; podstatn men, sloves a prdavn men; li
jednoduch vetu od svetia, pozna zkladn vetn leny; prehlbov vedomosti o slovnom
vzname, obohacova slovn zsobu, li spisovn jazyk od nreia a jazyk vyuova v
paralele so srbskm jazykom. iakov treba zaa pouva slovnk ako aj zoradi urit
slov poda slovenskej abecedy.
Pravopis

63

Pravopis slovenskho jazyka treba iakom tohto veku podva cez rzne tvary
didaktickch hier, poda monosti, s diferencovanm prstupom. Jednotliv pravopisn
pravidl odporame ponknu na vchodiskovom texte a na hodinch pravidlo spolone
so iakmi kontatova ako uzver. Vcvik pravopisu sa odpora podva iakom cez
ncvin diktty (zrakov, sluchov,...), cez rzne doplovaky, rbusy, hlavolamy...
priom kad pravopisn pravidlo treba odvodni. Priamu re sa odpora so iakmi
nacviova tak, e budeme dramatizova vhodn literrne diela z tanky, detskch
asopisov alebo ich deti bud vytvra na zklade vlastnch zitkov.

LITERATRA
kolsk tanie (lyrika, epika, drma)
Odpora sa na druhej hodine spracovania textu ponknu iakom diferencovan lohy
(poda troch stupov zloitosti). Okrem uvedench textov, uite me ponknu iakom
texty poda vlastnho vberu z tanky, detskch asopisov a inch tvarov literatry pre
deti. V tomto veku sa odpora pozeranie najmenej jednho divadla pre deti, bbkovho
divadla, kreslenho filmu alebo filmu pre deti. Deti treba zaa sledova rozhlasov a
televzne vysielania pre deti.S cieom podnecovania kreativity u det, treba vypracova
spolone s nimi
aspo jedno divadeln predstavenie na rovni oddelenia ( odpora sa samostatn
vypracovanie scny a kostmov). U iakov treba pestova zujem o tanie knh, odpora
im literatru vhodn pre ich vek a formova itatesk kultru u det.
Domce tanie: 4 knihy (poda vberu uitea a iakov)
Literrno- teoretick pojmy (pozia a prza)
Plnovan literrno- teoretick pojmy v tomto veku treba poda deom informatvne a
nacviove do tej miery, aby ich v danom texte lili.
KULTRA VYJADROVANIA
stne vyjadrovanie
U iakov v tomto veku treba pestova spisovn podobu slovenskho jazyka ako v stnom
tak aj v psomnom prejave s drazom na plynulos prejavu, jasnos, sprvnu dikciu a
meldiu viet. iakov treba zaa vstine rozprva na zklade osnovy, obrzku alebo
srie obrzkov, vies spene sled udalost, vedie vyrozprva svoj zitok alebo
vymyslie ho poda svojej fantzie, pri opise predmetu, javu, osoby, zvieraa, prrody ma
zreteli vrazn charakteristiky na zklade pozorovania. Od iakov sa oakva vrazn
prednes bsne ako aj krtka reprodukcia jednotlivch textov z tanky, detskej tlae,
reprodukcia obsahu filmov, divadelnej prpadne bbkovej hry, rozhlasovch alebo
televznych vysielan pre deti toho veku poda osnovy. Jazykov didaktick hry treba
pouva vo funkcii zveaovania slovnej zsoby a skvalitovania stnej a psomnej
komunikcie u iakov. Treba dba na spisovn vslovnos, slovn zsobu prehlbova
vysvetlenm vznamu novch slov a slovnch spojen. Li monolg od dialgu.

64

- dramatizcia:
V oblasti dramatizcie textu je predvdan striedav reprodukovanie textu so zreteom na
intonciu vety a uvdzanie pohybu v priestore. Uvies mimiku a gest. Ako vzor, sledova
bbkov a detsk divadeln predstavenia.
-formy spoloenskho styku :
S cieom pestova vchovn aspekt vzelvania v kole, treba da draz na zkladn etick
normy, ktor s zavane v naom spoloenskom systme. Deom treba pravidelne
tlmoi zavane frzy a slovn spojenia a pestova u nich spoloensky prijaten formu
komunikcie a kodex sprvania.

tanie
V prvom rade v tomto veku treba iakov naui sprvne, s porozumenm ta; prihada na
rchlos pri tan, sprvnu vslovnos, tempo, draz, sprvne dchanie. Pestova tich
tanie s osobitnmi lohami, ako podmienku pre samostatn uenie, vies iakov k
individulnemu taniu, ako aj tanie znaiek a skratiek, poznanie jednotlivch symbolov.
Psomn vyjadrovanie
Aj v tomto veku sa db na dodriavanie vetkch zkladnch znakov psania (tvar,
vekos, mernos a rovnomernos vekosti psma, sklon, hustota, prava psomnosti a
rchlos psania), zvyuje sa poiadavka plynulho psania a automatizcie psacieho
pohybu, nacviovanie psaniavo funkcii formovania itatenho a hadnho rukopisu
iaka s prihliadnutm na pravopis. Odpisuj sa texty s danou lohou ( obmieanie slov,
slovnch spojen, viet, tvorenie svet...), pu sa vety a kratie texty s danou lohou;
krtky opis osoby, zvieraa, predmetu, javu, prrody, ilustrcie so zreteom na vrazn
charakteristiky na zklade predchdzajceho rozhovoru. kolsk slohov prce treba
robi poda danej osnovy a prihliada na sprvne rozvrhnutie prejavu (vod, hlavn as,
zver), psomn odpovede na otzky poda obrzkov, vlastnch sksenost a tankovho
tania a tvorenie otzok na dan odpovede. Odporaj sa 4 domce slohov prce
analyzova na hodine, 2 kolsk slohov prce ( v II. polroku) psanie na jednej hodine a
oprava a rozbor na dvoch hodinch ( so zreteom na pravopis). Takto prce si vyaduj
dve hodiny prpravy: stnu a psom. Diktty odporame: ncvin diktty: s dopanm,
s upozornenm, po zrakovej prprave; kontroln diktt a autodiktt.

65

HRVATSKI

JEZIK

TREI RAZRED
Cilj i zadaci
Cilj razvijanje jezine i knjievne sposobnosti, kulture itanja i njegovanja
hrvatskog jezika i knjievnosti. Osposobljavanje uenika za uporabu hrvatskog
standardnog jezika.
Zadaci osposobiti uenike za sluanje i itanje (pisanje), za govornu i
pisanu komunikaciju. Usvojiti i primjenjivati hrvatski standardni jezik. Upoznati,
obogatiti i usvojiti rjenik pravopisne i pravogovorne norme hrvatskog standardnog
jezika. Upoznavanje djela hrvatske i svjetske knjievnosti.
Operativni zadaci:
-

ovladavanje tehnikom itanja i pisanja;

savlaivanje proste reenice (pojam, glavni dijelovi);
stjecanje osnovnih pojmova o imenicama, pridjevima i glagolima;
postupno uvoenje u tumaenje osnovne predmetnosti knjievnog djela
(osjeaji, dogaaji, radnje, likovi, poruke, jezino-stilske karakteristike);
ovladavanje usmenim i pismenim izraavanjem prema zahtjevima programa
(prepriavanje, prianje, opisivanje, izvjetavanje);
postupno upoznavanje metodologije izrade pismenog sastavka.

JEZIK

66

Gramatika
Reenica pojam reenice, pojam i razumijevanje obavjetajnih, upitnih i
zapovjednih reenica s glagolom u potvrdnom/odrinom obliku;
- Pojam i prepoznavanje glavnih lanova (dijelova) reenice, predikat, subjekt;
- Zapaanje lanova reenice koji uz glagol oznaavaju vrijeme, mjesto, nain;
- Uoavanje upravnog govora;
- Imenice zajednike i vlastite, rod i broj;
- Umanjenice i uveanice (prepoznavanje);
- Pridjevi (prepoznavanje);
- Glagoli radnja, stanje i zbivanje;
- Prolost, sadanjost, budunost (perfekt, prezent, futur);
- uoavanje naglaenih i nenaglaenih slogova.
Pravopis
-

skupovi ije/je u umanjenicama, uveanicama i imenicama za zanimanje;

uporaba velikog slova u pisanju imena naroda, imena, blagdana...;

zamjenjivanje (alternacija) suglasnika;

pisanje brojeva slovima;
pisanje kratica.

KNJIEVNOST

kolska lektira :
-

Zvonimir Balog, Brat;

Ezop, Kornjaa i zec;
Dragutin Horki, Pria s kruke;
Dubravko Horvati, Kad budem velik;
Branko Hribar, Penjai;
Nada Ivelji, Vunena torbica;
Stjepan Jakevac, koljka;
Pajo Kaniaj, Moja domovina;
Desanka Maksimovi, Rak kroja;
Stevan Raikovi, Pripovetka o belom konju;
Nada Sabadi, Tko je magarac;
Sunana krinjari, O istini;
Agata Truhelka, Krijesnica;
Ivan Turgenjev, Prosjak;
Grigor Vitez, A zato ne bi;
Kreimir Zimoni, etiri godinja doba (strip);
Ratko Zvrko, Dom;
Balint Vujkov, Narodne pripovijetke;
Zvonimir Balog, Zeleni mravi;
Zlata Kolari-Kiur, Moja zlatna dolina
Mato Lovrak, Vlak u snijegu;
Luka Paljetak, Mievi i make naglavake.

67

itanje:
-

vjebanje tehnike itanja s razumijevanjem proitanog teksta, brzine u itanju

i kazivanju (promjena intonacije, jaine i visine glasa, pauza);
itanje u sebi s posebnim zadatkom (razumijevanje proitanog teksta kao
priprema za glasno itanje, obradu i prepriavanje teksta).

Tumaenje teksta:
-

opaanje i tumaenje knjievnog teksta (osjeanje u lirskoj pjesmi, fabula u

prozi, tumaenje knjievnih likova, poruke djela, uzrono-posljedino
povezivanje dijelova teksta);
obrazlaganje stavova pojedinostima iz teksta.

Knjievni pojmovi:
-

Lirika ritam, rima, pjesnika slika kao dio kompozicija lirske pjesme;
Epika fabula, knjievni lik, piev govor i govor likova;
Drama radnja u drami, dramski sukob na nivou prepoznavanja.
JEZIKA KULTURA

Osnovni oblici usmenog i pismenog izraavanja

-

prepriavanje tekstova, crtanih filmova, kazalinih predstava;

prepriavanje zamiljenih dogaaja;
opisivanje predmeta, ljudi, prirode;
Izvjeivanje o sebi.

Usmena i pismena vjebanja

-

Ortoepske vjebe pravilan izgovor rijei, reenica, tekstova, snimanje

itanja, sluanje zvunih zapisa;
Ortografske vjebe vjebanje rukopisa uz primjenu pravopisa;
Diktat;
Leksike i semantike vjebe osnovno i prijenosno znaenje rijei,
pronalaenje sinonima, neknjievne rijei i njihova zamjena jezinim
standardom;
Stilske vjebe proirivanje reenice unoenjem osobnog tona, saimanje
reenice radi pojaanja njene informativne moi
NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

JEZIK (gramatika, pravopis)

-

rad sa tekstom itanje, pisanje, sluanje;

metoda usmenog izlaganja razgovor, diskusija;
kreativne interaktivne metode (jezike, govorne igre i vjebe)
problemska nastava, kooperativno uenje nastavnik uenik;
uenje putem otkria, rjeavanje problema;
igre asocijacije.

KNJIEVNOST (lektira)
-

68

rad s tekstom itanje, pisanje, sluanje;

metoda usmenog izlaganja, razgovor i diskusija;
kreativne-interaktivne metode dramske igre i vjebe;
kritiko miljenje.

JEZIKA KULTURA
-

usmeno i pismeno izraavanje;

timski rad, rad u paru, individualni rad;
edukativne radionice koje sadre elemente djeje igre;
recitiranje kao aktivnost uenika.

U svakoj od ovih cjelina uitelj moe primjenjivati i druge metode koje e doprinijeti
boljem usvajanju znanja. Znaajne su metode koje podrazumijevaju igru metajezine
igre, zamjene mjesta, glasovne igre. Veoma je vano da metode koje e biti primijenjene
angairaju uenika i da budu bazirane na aktivnostima uenika.

,
,
.
:
-

2000/3000/ ;
;
;
;

;
;
;
;

,
;

.

69

:
, , 250/400/

, ;
;
,
;

,
;
, ;
(
)
( , )
( );
(
).

: (
); , , ; .
: , ; ; ,
, /; ; .
.
: (, , , , )
( ), ( ,
); / ; ;
; .
: 1000.
:
, , ;
, , .


.
.

.

.
: .
.
.

70

.
.

.
,
. .
(
).
( ; ).
: .
.
.
.
.
.
.
.
.
() .

.
.
,
.

,
() .
: .
.
.
.
().
.
.

. (
).

, .
: .

71

() .
() .
.
.
.
.
.

/ .
: , .
.)

.
.
: ().
.
.

.
( ):
, , .; (
, , , ( ).
: .
.
().
().
.
.
/
.
: .
.
.
./
,
.

.
: , !

72

, !
, !

.
: , , , .
.
: .
.

.
: , , , , , .
.
: .
.
.

,
.
: .
.
.
.
.

.
: .
.
.
.
.

73

(
, , , )
;
.

.

(, , -) .
.
; .
.

(
), ,
. .
.
.
.
.

(
).
( , ,
).
,
( ),
.

( ).
(
). , , .
.

74

: , - , ,
, , ,
( II ).
.
: ,
.

.

.

. : , ,
, , , ,
.

.

(, ,
, , )
,
.
.
.
.
.
.

. ,
(VII VIII)
.
, ,
.

, .
,
.
, , ,
:
- ,
- ,
- .
-
:
, ,
,
.

75

(
, , , , .),
.

.
,
.
. , ,

. ,
. ,
( )
, . ,


,
. ,
, ,
.

, -,
, , ,
, -, , , , , ,
.
(,
, .).
,
, , , ,
.

. , ,
.
I VIII ,
: I-II, III-VI, VII-VIII . .

I ( I II )
.
- , , - ,
, ,
, 500
600 ( )
;
, ,

,

.

,
.

76

II (III-VI )

: , ,
, (900/1600)
); ;
( ,
, III , IV
); ( IV )
, ;

;
,
, ,
( V ),
,
( V ).
.
.
, ,
, ,
. ,
,
,
, .

.

.
.

(. )
.
, , .
.
, ,
,
, , , .,
. ,
, ,
,
.
,

(.
, , .)
( )
, .:
,

... ,
.
.
,

77

. ,
,
, .

(, ) ( ,
) ( ,
, .).


.
,
,
= , +
.
= / = + .
, .
.
, . .
,
.
, .

(.
)

.

- - , ,

, ,
, .

,
= / = + /, ( ,
, ),
( ,
, ,

).
, ,
,
, ,
.
.
,

.
,
,
.

78

I , , , ,
, , , ,
(, , , ),
,
.


.
, .

. , ,
.
II ,
, . ,
( ) ,
(, , , ),
( .).
III
IV ,
, ,
.
.
, , , , . IV
. ,
(III) , :
, /
, ,
, ,
, ,
, .
,
,
.
,
.
.
. : , ,
. ,

.
, ,

,
. , ,
, , .
,
. ,
, I :
, , ,
.
. ,
.
,

79

( ) , ,
.
, ,

, .
, .

.
.
, ,
. ,
.
, .
. I VIII
-
, ,
,
.
.
, ,
,
, .
.

, ,
. ( )
,
.
.
.
,
. II
,
. ,
, III
.
, ,
,
.

. , ,
: ,
, , , ,
, .
,
, .

( ),
. ,

.

80

2-3 ,
10-12
.

.
, .
,
.

. ,
. .
.

,
( )
. .
, ,
. 2-3 ,
.

, . (, ).
.
, ,
,
.
. III
.
II II ,
,

. ,
. ,
, . ,
.
, , ,
.
( ), .

. III ,

, .
III IV :
) ( ,
, );
)
( );
)
.

81

( )

.
:
;

;
;
, ;
.

,

. ,
. ,
.


1 .

( 50 )

,
.

82

( 30 )
,
.

.

.


:
( )
, , ;
;
, ,
, - .

:
,
;
;

.

:
, ,
;
,
;

;
, ,
.

:
;

83

;
;
( , , .);
.

:
,
;
(, );
.
2
;
;

(. );

.

:
,
:

( )
:

:
, , ,
;
:

:
, ,
/
:

:

(, , , , )
:
, ,
2

,
.

84

.
( , ,
).

,
, , ,
.
(, , ).
e
-, .

e,
- . .
.

e
.1)

Hello. Hello everybody. Hi.

Good morning/afternoon/evening.
Good morning, Ms/ Mr Smith.
Good bye./Bye! Good night.
Whos this?
Its Daisy. This is Mary.
Whats your name? Peter./ Im Peter.
Hi, Im Peter. My names Peter.
How old are you?
Nine./ Im nine.
I live in
This is Adrian. Hes from England. He likes
playing with the computer/his dog.
his is Bobs sister . Shes tall.
Shes got fair hair and a small nose.
My dog is black. I call him Blacky.
The table is round.
My room isnt big.
Whos the girl over there? Whats her
name?
Shes Ann. Shes Adrians sister.
What colour is Johns new T-shirt?
Blue./Its blue.
Peter is in the kitchen. Is your bedroom
upstairs?
The pictures on the wall.
The cats under the bed.
Wheres the sweet shop / supermarket?
Its on the left / right.
Where are your roller skates?
My roller skates are here, Marys are
behind the bookcase.
Wheres Robert?
Hes playing in the garden.
Shes wearing her new trainers now.

85

T .

Can I go out? *
Yes./Yes, you can. No./ Not now/ No, you
cant.
Can I take the book, please?
Can I have an apple, please?
Yes./ Yes, of course. Here you are.
hank you./Thank you, Mary. Thanks.

.
.

Sorry. Im sorry Im late.

Its all right. Thats OK.

Draw a dog. Colour the flower red. Stop

talking!
Go to the board. Turn to page 10./ Page 10.
Shut the door, please. Will you sit here. You
sit over there. Will you come here, please.
You cant play ball here. Dont do that!

, .
.
.

.
Ka .
.

.
, ,
, .

.
/.

Whose computer is this? Its Megs.

Ive got a big red school bag? This is my
book.
The cats tail is long. Jills skirt is orange.
Have you got a pet? Yes, I have. / No, I
havent.
Will you count from 1 to 10.
What number is your house?
Number 17./ Its number 17.
Whats your phone number?
2434 609. / My phone number is
Is there a poster in your room? Yes, there
is./ No there isnt.
How many boys are there in your class?
Ten.
Whats the time? / What time is it?
Seven./ Its seven o clock.
Its eight in the morning. Today is Monday.
Its sunny / hot in August. y birthday is in
January. Its cold in winter. I like spring.

(
, .)

Can you sing the alphabet song?

Yes./Yes, I can. No./ No, I cant.
The frog can run but it cant jump.
I like/ I dont like
Do you like playing hide and seek?
Yes./ Yes, I do.
No./ No, I dont.
Happy New Year! Merry Christmas!
Happy birthday. Super!

.
.

Lets sing! Lets play! Lets go to the Zoo.

Yes! Super! Great!

. .

Do you want an orange?

Yes, please. / No, thank you.

/.

86

.2)

.

I get up at six. I go to school by bus. I have

lunch at two. I watch cartoons in the
evening.
Is it your dog? Yes./ No.
Whos in the picture? Mag./My friend.
Who can ski? I can. / Sarah can.
Wheres the cat?
Under the table./ Its under the table.
Is this your bicycle? Are these your
crayons?
Yes./ Yes, it is. No./ No, they arent.
Look! Listen! Watch out!

*Colloquially CAN is used more than MAY.

:
1)
, wear
e .
2)
, get up, go to school/bed have
.

Hello/Hi. Good morning/ afternoon. Good night.
Good bye / Bye, Ms, See you tomorrow.
Stand up everyone. Sit down, please. Whos absent / missing today?
What do you say when you are late?
Sorry. Im sorry Im late.
Lets start now. Has everybody got a book? Take out your work books . Open your books,
please. Look at the picture on page Page Close your books/notebooks, please.
Go to the board. Come out to the board, please. Stand up! Turn around! Touch your nose!
Point to the Count the / Count to / Count from to
Draw a/an Colour the ( apple) red.
Is everything clear? Are you ready? Ready? Have you finished?
Hands up/down.
Listen carefully. Say it after me. Say that again, please. Watch my lips/my mouth.
Will you repeat it, please.
Close the door/window. Will you open the window, please.
Come here. Go back to your place. Hurry up! Quick!
Right. Good. Very good. Fine. Thats better/much better now. Thats not bad. Well done.
Lets sing a song! Do you want to sing now? Once again, all together. Lets play a game!
Dont do that! Be quiet, please! Quiet, please. Silence, please! Stop talking! Stop now! You
are very noisy today.
Can I have?
Have you got a/an?
Get into lines! Get into groups of four. Make groups of four, please.
In pairs, please. Get into pairs. Work in twos. Work with your neighbour/.
Have you got a partner? Whos your partner? Your turn now.
Where is?
Do you like? Who likes?
Here you are. Thank you. / Thanks.

87

Can I go out, please?

What have you learnt? What can you say ? What can you do ?
Thats all for today, thank you. Well finish this next time. Finish this off at home.
See you on Have a nice weekend.

1.

1. Ich bin/heie Maria. Das ist meine

Freundin Claudia/mein Freun Bernd.

2.

2. Hallo! Gr dich!Guten Morgen!

Guten Tag! Guten Abend! Auf
Wiedersehen! Gute Nacht! Tschs.

3.
, , ,
, , , . (
)

3. Das ist mein Bruder Christian. Er

ist kein. Das ist die Nase. Das ist ein
Hund. Der Hund ist schwarz.

4.

4. Schreibe!Schreibt! Zeichne! Malt!

Bemale! Schau mal!

5.

5. Bitte! Danke (sehr)! Vielen Dank!

6.
/

6. Komm, wir spielen/ singen/malen?

Mchtest du/Mchtet ihr...? Gern! Ich
mchte.......

7.
/

7. Ich mag es. Ich mag es nicht. Das

gefllt mir./Das gefllt mir nicht.

88

8.

9.
(, ...,
, , , ...)

8. Ich habe Hunger/Durst. Es ist mir

kalt/hei. Mein Kopf tut (mir) weh....
9. Ich gehe in/zu....Ich komme
aus/von. Nach
rechts/links/oben/unten...

10.

10. Ich gehe in die dritte Klasse. Ich

wohne....Wo wohnst du? Sie ist
Peters Schwester.

11.

11. Wo ist meine grneHose? Im

Schrank.

12.

12. Michael ist gro und blond. Sein

Ball ist blau.

13.


14.

15.


16.

17.
/

18.

13. Nein, du darfst nicht ausgehen.

Das ist verboten. Rauchen verboten.
14. Mein Buch. Dein Bruder. Die
Tante von Maria. Ich habe einen
Hund.
15. Wie spt ist es? Wie viel Uhr ist
es?
Es ist drei Uhr. Es ist halb zehn.
16. Vorsicht!Pass auf! Hr zu!
Entschuldigung!
17. Wie findest du...? Was denkst du
darber? Ich bin dafr/dagegen. Ich
stimme zu. / Ich stimme nicht zu.
18. Frohe Weihnachten! Alles Gute
zum Neujahr! Alles Gute zum
Geburtstag!

89

1.

1.Je mappelle Juliette. C'est mon

amie/ma copine Marie / mon copain
Philippe.

2.

2. Salut! Bonjour! Bonsoir! Bonne

nuit! Au revoir! A demain. A bientt.

3.
, ,
, , ,
, . ( )

3. C'est Mare. Ce sont les mains.

C'est la tte. Ce sont des chats.

4.

4. Ecris!Ecrivez! Dessine! Dessinez!

Regarde! Regardez!

5.

5. S'il te/vous plat... Merci.

6. On joue/dessine/chante? Tu
6. veux.../ Vous voulez jouer? D'accord!
/

90

7.
/
8.

9..
(,
..., , , ,
...)

10.

11.

12.

7. Je veux/on veut bien.

a me plat. a ne me plat pas.
8. Jai faim/soif/froid/sommeil. Jai mal
la tte...
9. Je viens de... Je vais ... A gauche,
droite, en haut, en bas...

10. Je suis lve de/en troisime

(classe). J'habite ... Tu viens d'o?
11. O est mon pantalon vert?
Dans l'armoire.
12. Michel est grand et brun. La balle
de Marie est bleue..
13. Non, tu ne peux pas sortir. Il est
dfendu de marcher sur l'herbe.

13.

14. Mon livre. Ton frre. Sa tante. J'ai

un lapin/chien.

14.

15. Quelle heure est-il? Il est une

heure/deux/trois heures/ Il est deux
heures et demie ...

15.


16.

16. Attention! Ecoute! Pardon,

Madame / Monsieur...
17. Comment tu trouves...? Qu'est-ce
que tu penses de...? Je suis / Je ne
suis pas d'accord...

18. Joyeux Nol! Bonne anne! Bon

17.
/ anniversaire!
18.

91

1.

2.

1. Sono Maria/ Questa la mia amica

Anna

2. Ciao! Buon giorno/ Buona sera/

Buona notte/ Arrivederci/ Salve

3. o
, , 3. Chi ?/ E' Maria/ Che cos'?/ E' la
, ,
mano/ E' la testa/ E' il gatto/ Di che
, , . (
colore ?/ E' bianco.
)
4.

5.

4. Scrivi/ Scrivete/ Apri/ Aprite/ Chiudi/

Chiudete

92

5. Per favore/ Scusa/ Scusi/ Grazie/

Grazie mille

6.

/

6. Andiamo a giocare/ scrivere/

cantare/ Daccordo/ Va bene

7.
/

7.Mi piace/ Non mi piace

8.

8. Ho fame/ sete/ freddo/mal di gola/Mi

fa male la pancia

9.
(,
..., , ,
, ...)

9. Vengo da /Vado a /A sinistra

/A destra /Su /Gi

10.

10. Sono scolaro/ Vivo a Belgrado/ Di

dove sei?

11.

12.

13.

11. Dove la mia camicia verde? La

tua camicia verde nell'armadio.
12. Maria alta e bionda./La palla
rossa.

13. No, non puoi salire./Non parlare/

Fate silenzio!

14. 14. Questo il mio libro/ il tuo

quaderno/ la sua palla.

15.

15. Che ore sono?Sono le due/ tre/

dieci./ Che ora ?/ E' l'una./Sono le due
e mezzo.

16.

16. Attenzione! Scusi! Mi scusi!

Scusate!

17.

93

/
18.

17. Cosa dici?/ Cosa pensi?/ Sei

d'accordo?/ Non sei d'accordo?
18. Buon compleanno! Buon Natale!
Felice Anno Nuovo!

1.

1. Soy Manuela/Ella es mi amiga Juana,

etc.

2.

2. Hola! Qu tal! Buenos das/Buenas

tardes/Buenas noches/Hasta
luego/Adis, etc.

3.
, ,
3. Es Mara/Las manos/La cabeza/Los
, , , gatos, etc.
, . (
)
4.

4.Escribe/Escriban/Escribid/Sal/Salgan/S
alid, etc.

94

5.

6.

/

5. Por favor/ perdn/gracias, etc.

6. Vamos a
jugar/escribir/cantar.../Vale/De acuerdo,
etc.

7.
/

7. Me gusta/No me gusta...

8.

8. Tengo hambre/sed/fro/sueo/Me
duele la cabeza, etc.

9.
(,
..., , ,
, ...)

9. Vengo de... Voy a... A la izquierda, a

la derecha, arriba, abajo...

10.

10. Soy estudiante/Vivo en

Belgrado/De dnde eres?

11.

12.

13.

14.

15.


16.
17.

11. Dnde est mi camisa verde?

Est en el armario.
12. Miguel es alto y moreno./La pelota
es roja.
13. No, no puedes salir/Est prohibido
hablar...
14.Mi libro/Tu hermano/Su mochila
15. Qu hora es? Es la una/Son las
dos, tres/Son las dos y media.
16. Atencin! Escucha! Cuidado!
17. Qu te parece? /Qu piensas
de...?/Estoy de acuerdo/No estoy de
acuerdo...

95

/
18.

18.Feliz Navidad! / Feliz Ao Nuevo!/

Cumpleaos feliz!

96

1.

. (-)
. (-)
.
/.
(-). ?
/.
.
.

2.

(-)! !
! !
!
! !
!

3.
. .
, , ,
. .
, , , . ( . .
)
4.

(-)! (-)!
(-)! (-)!

5.

() () ...
! !
() ...
. . .

6.
/

(-) ! (-) !
? . .
.
, .

7.
/

().
( )...
( )...

8.

().
.

9.
(..., ...,

. .
.

97

, , , ...)

() ...
() .

10.

.
.
?

11.

?

.

12.

. .
.

13.

.
.
!
. .
().
.

14.

15.
-

? ?
. .
.

16.

(-) !
(-)!
(-) ! (-)
!
, .

17.
/

? .
.
.

18.

18.

98

.

:

;
;

;
;
, ;

;
,
(
,

, ).

-
:

;

;
;
, ,
;
;

;

.
()

( : , , , , ,
: , , ,
/ , .);

99

,
(, .);
(, ,
;
.);
(
, , .);
;
;

( , , ,
, / , ...);
;
, . -;
();
;
;
;
(
, );
:
)
)
)
)
:
)
)
) ( ,
, , , )
)

100

( )

. ,
:
-
;
- ;
- , ;
-

,

. ,
.


.


.

101

,
.

3




:
- ( )
, ,
- , , ,
-
-
( , ,
.)

:
- ,

-


:
- , ,
- ,

- ,

:
3

,
.

102

( , , .)
,

:
- ,
.
- (, )
-

( , ,
...)

4
-

(. )

:
- , ,
:
-
-
:
- ,
-
:
- , ,
:
-
:
- , ,
- /
:
-
4

,
.

103

-
:
-
- (, , , , , ,
)
-
:
- , ,
- /

Hello. Hello everybody. Hi.

Good morning/afternoon/evening.
Good morning, Ms/ Mr Smith.
Good bye./Bye! Good night.

.
( , ,
).

Whos this?
Its Daisy. This is Mary.
Whats your name? Peter./ Im Peter.
Hi, Im Peter. My names Peter.
How old are you?
Nine./ Im nine.
I live in
This is Adrian. Hes from England. He likes
playing with the computer/his dog.
his is Bobs sister . Shes tall.
Shes got fair hair and a small nose.
My dog is black. I call him Blacky.
The table is round.
My room isnt big.
Whos the girl over there? Whats her
name?
Shes Ann. Shes Adrians sister.
What colour is Johns new T-shirt?
Blue./Its blue.
Peter is in the kitchen. Is your bedroom
upstairs?
The pictures on the wall.
The cats under the bed.
Wheres the sweet shop / supermarket?
Its on the left / right.
Where are your roller skates?
My roller skates are here, Marys are

,
, , ,
.
(, , ).
e
, .

e,
- . .
.

104

behind the bookcase.

e
.
T .

Wheres Robert?
Hes playing in the garden.
Shes wearing her new trainers now.
Can I go out? *
Yes./Yes, you can. No./ Not now/ No, you
cant.
Can I take the book, please?
Can I have an apple, please?
Yes./ Yes, of course. Here you are.

.
.
.
.

hank you./Thank you, Mary. Thanks.

Sorry. Im sorry Im late.
Its all right. Thats OK.
Draw a dog. Colour the flower red. Stop
talking!
Go to the board. Turn to page 10./ Page 10.

, .

Shut the door, please. Will you sit here. You

sit over there. Will you come here, please.
You cant play ball here. Dont do that!
Whose computer is this? Its Megs.
Ive got a big red school bag? This is my
book.
The cats tail is long. Jills skirt is orange.
Have you got a pet? Yes, I have. / No, I
havent.
Will you count from 1 to 10.
What number is your house?
Number 17./ Its number 17.
Whats your phone number?
2434 609. / My phone number is
Is there a poster in your room? Yes, there
is./ No there isnt.
How many boys are there in your class?
Ten.
Whats the time? / What time is it?
Seven./ Its seven o clock.
Its eight in the morning. Today is Monday.
Its sunny / hot in August. y birthday is in
January. Its cold in winter. I like spring.

.
.

.
Ka .
.

.
, ,
, .

.
/.
/.
(
, .)
.

Can you sing the alphabet song?

Yes./Yes, I can. No./ No, I cant.
The frog can run but it cant jump.
I like/ I dont like
Do you like playing hide and seek?
Yes./ Yes, I do.
No./ No, I dont.
Happy New Year! Merry Christmas!
Happy birthday. Super!
Lets sing! Lets play! Lets go to the Zoo.

105

Yes! Super! Great!

Do you want an orange?
Yes, please. / No, thank you.
.
I get up at six. I go to school by bus. I have
lunch at two. I watch cartoons in the
evening.

Is it your dog? Yes./ No.
.
Whos in the picture? Mag./My friend.
Who can ski? I can. / Sarah can.
Wheres the ball?
Under the table./ Its under the table.
Is this your bicycle? Are these your
crayons?
Yes./ Yes, it is. No./ No, they arent.
.
Look! Listen! Watch out!
*Colloquially CAN is used more than MAY.
.
. .

Hello/Hi. Good morning/ afternoon. Good night.
Good bye / Bye, Ms, See you tomorrow.
Stand up everyone. Sit down, please. Whos absent / missing today?
What do you say when you are late?

Sorry. Im sorry Im late.

Lets start now. Has everybody got a book? Take out your work books . Open your books,
please. Look at the picture on page Page Close your books/notebooks, please.
Go to the board. Come out to the board, please. Stand up! Turn around! Touch your nose!
Point to the Count the / Count to / Count from to
Draw a/an Colour the ( apple) red.
Is everything clear? Are you ready? Ready? Have you finished?
Hands up/down.
Listen carefully. Say it after me. Say that again, please. Watch my lips/my mouth.
Will you repeat it, please.
Close the door/window. Will you open the window, please.
Come here. Go back to your place. Hurry up! Quick!
Right. Good. Very good. Fine. Thats better/much better now. Thats not bad. Well done.
Lets sing a song! Do you want to sing now? Once again, all together. Lets play a game!
Dont do that! Be quiet, please! Quiet, please. Silence, please! Stop talking! Stop now! You
are very noisy today.
Can I have?
Have you got a/an?
Get into lines! Get into groups of four. Make groups of four, please.
In pairs, please. Get into pairs. Work in twos. Work with your neighbour/.
Have you got a partner? Whos your partner? Your turn now.
Where is?
Do you like? Who likes?
Here you are. Thank you. / Thanks.
Can I go out, please?

106

What have you learnt? What can you say ?

What can you do ?
Thats all for today, thank you. Well finish this next time. Finish this off at home.
See you on Have a nice weekend.

1.

1. Ich bin/heie Maria. Das ist meine

Freundin Claudia/mein Freun Bernd.

2.

2. Hallo! Gr dich!Guten Morgen!

Guten Tag! Guten Abend! Auf
Wiedersehen! Gute Nacht! Tschs.

3.
, , ,
, , , . (
)

3. Das ist mein Bruder Christian. Er

ist kein. Das ist die Nase. Das ist ein
Hund. Der Hund ist schwarz.

4.

5.

6.

4. Schreibe!Schreibt! Zeichne! Malt!

Bemale! Schau mal!
5. Wo ist dein Heft?Es ist in meiner
Schultasche.
6. Bitte! Danke (sehr)! Vielen Dank!
7. Komm, wir spielen/ singen/malen?
Mchtest du/Mchtet ihr...? Gern! Ich

107

7.
/
8.
/

mchte.......
8. Ich mag es. Ich mag es nicht. Das
gefllt mir./Das gefllt mir nicht.
9. Ich habe Hunger/Durst. Es ist mir
kalt/hei. Mein Kopf tut (mir) weh....

9.

10. Sprechen, schreiben, singen,

tanzen, spielen,..

10. (

11. Ich gehe in/zu....Ich komme

aus/von. Nach
rechts/links/oben/unten...

11.
(, ...,
, , , ...)

12. Ich gehe in die dritte Klasse. Ich

wohne....Wo wohnst du? Sie ist
Peters Schwester.

12.
13. Wo ist meine grneHose? Im

Schrank.
13.

14.

14. Michael ist gro und blond. Sein

Ball ist blau.
15. Nein, du darfst nicht ausgehen.
Das ist verboten. Rauchen verboten.

15.

16. Mein Buch. Dein Bruder. Die

Tante von Maria. Ich habe einen
Hund.

16.

17. Wie spt ist es? Wie viel Uhr ist

es?
Es ist drei Uhr. Es ist halb zehn.

17.


18.
19.
/

18. Vorsich t! Hr zu! Entschuldigung!

Entschuldigen Sie!
19. Wie findest du...? Was denkst du
darber? Ich bin dafr/dagegen. Ich
stimme zu. / Ich stimme nicht zu.

108

1.

1. Je mappelle Juliette. C'est mon

amie/ma copine Marie / mon copain
Philippe.

2.

2. Salut! Bonjour! Bonsoir! Bonne

nuit! Au revoir! A demain. A bientt.

3. 3. C'est Mare. Ce sont les mains.

, , ,
C'est la tte. Ce sont des chats.
, , , . (
)
4.

4. Ecris!Ecrivez! Dessine! Dessinez!

Regarde! Regardez!

109

5.

6.

5. O est ton cahier? Il est dans mon

sac/cartable.
6. S'il te/vous plat... Merci.

7. On joue/dessine/chante? Tu
7. veux.../ Vous voulez jouer? D'accord!
/
8. Je veux/on veut bien.

a me plat. a ne me plat pas.

8.
/
9. Jai faim/soif/froid/sommeil. Jai mal
la tte...
9.
10. Parler, crire, chanter, danser,

jouer, etc.
10. (
11. Je viens de... Je vais ... A
)
gauche, droite, en haut, en bas...
11.
(,
..., , , ,
12. Je suis lve de/en troisime
...)
(classe). J'habite ... Tu viens d'o?
12.

13. O est mon pantalon vert?

Dans l'armoire.

13.

14. Michel est grand et brun. La balle

de Marie est bleue..

14.

15. Non, tu ne peux pas sortir. Il est

dfendu de marcher sur l'herbe.

15.

16. Mon livre. Ton frre. Sa tante. J'ai

un lapin/chien.

16.

17. Quelle heure est-il? Il est une

heure/deux/trois heures/ Il est deux
heures et demie ...

17.


18.
19.

18. Attention! Ecoute! Pardon,

Madame / Monsieur...
19. Comment tu trouves...? Qu'est-ce
que tu penses de...? Je suis / Je ne
suis pas d'accord...

110

1.

2.

1. Sono Maria/ Questa la mia amica

Anna
2. Ciao! Buon giorno/ Buona sera/
Buona notte/ Arrivederci/ Salve

3.
, , 3. Chi ?/ E' Maria/ Che cos'?/ E' la
, ,
mano/ E' la testa/ E' il gatto/ Di che
, , . (
colore ?/ E' bianco.
)

111

4.

4. Scrivi/ Scrivete/ Apri/ Aprite/ Chiudi/

Chiudete

5.

5. Dove la penna?/ E' nel mio zaino.

6.

6. Per favore/ Scusa/ Scusi/ Grazie/

Grazie mille

7.

/

7. Andiamo a giocare/ scrivere/

cantare/ Daccordo/ Va bene

8.
/

8.Mi piace/ Non mi piace

9.

9. Ho fame/ sete/ freddo/mal di gola/Mi

fa male la pancia

10.
( )

10. parlare, scrivere, cantare, ballare,

giocare

11.

(,
..., , , ,
...)

11. Vengo da /Vado a /A sinistra

/A destra /Su /Gi

12.

13.

14.

15.

12. Sono scolaro/ Vivo a Belgrado/ Di

dove sei?
13. Dove la mia camicia verde? La
tua camicia verde nell'armadio.
14. Maria alta e bionda./La palla
rossa.
15. No, non puoi salire./Non parlare/
Fate silenzio!

16. Questo il mio libro/ il tuo

16. quaderno/ la sua palla.

17. Che ore sono?Sono le due/ tre/

112

17.

18.
19.

dieci./ Che ora ?/ E' l'una./Sono le due

e mezzo.
18. Attenzione! Scusi! Mi scusi!
Scusate!
19. Cosa dici?/ Cosa pensi?/ Sei
d'accordo?/ Non sei d'accordo?

1.

2.

1. Soy Manuela/Ella es mi amiga Juana, etc.

2. Hola! Qu tal! Buenos das/Buenas
tardes/Buenas noches/Hasta luego/Adis,
etc.

3.
3. Es Mara/Las manos/La cabeza/Los
, ,
gatos, etc.
, , ,
, . (

113

)
4.

5.

6.

7.

/
8.
/
9.

10. (
)
11.
(,
..., , ,
, ...)
12.

13.

14.

15.

16.

17.

4.Escribe/Escriban/Escribid/Sal/Salgan/Salid,
etc.

5.Dnde est la carpeta?/ Est en mi bolsa.

6. Por favor/ perdn/gracias, etc.
7. Vamos a jugar/escribir/cantar.../Vale/De
acuerdo, etc.
8. Me gusta/No me gusta...
9. Tengo hambre/sed/fro/sueo/Me duele la
cabeza, etc.
10. hablar, escribir, cantar, bailar, jugar, etc.
11. Vengo de... Voy a... A la izquierda, a la
derecha, arriba, abajo...

12. Soy estudiante/Vivo en Belgrado/De

dnde eres?
13. Dnde est mi camisa verde?
Est en el armario.
14. Miguel es alto y moreno./La pelota es
roja.
15. No, no puedes salir/Est prohibido
hablar...
16.Mi libro/Tu hermano/Su mochila
17. Qu hora es? Es la una/Son las dos,
tres/Son las dos y media.
18. Atencin! Escucha! Cuidado!
19. Qu te parece? /Qu piensas
de...?/Estoy de acuerdo/No estoy de

114

18.
19.

acuerdo...


1.

2.

. (-)
. (-)
.
/.
(-). ?
/.
.
.
115

(-)! !
! !
!
! !
!

3.
. .
, , ,
. .
, , , . ( . .
)
4.

(-)! (-)!
(-)! (-)!

5.

? .

6.

() () ...
! !
() ...
. . .

7.
/

(-) ! (-) !
? . .
.
, .

8.
/

().
( )...
( )...

9.

().
.

10. ( , , , ...
)
11.
(..., ...,
, , , ...)

. .
.
() ...
() .

12.

.
.
?

116

13.

?

.

14.

. .
.

15.

.
.
!
. .
().
.

16.

17.
-

? ?
. .
.

18.

(-) !
(-)!
(-) ! (-)
!
, .

19.
/

? .
.
.

117

. .

:
-

;
;
;
,

,
(
,
,
).

-
:
-

;
,
;
;
, ,
;
;

.

()
-

(
: , , , , ,
: , , , / , .)
, (-,
.)
(, ,
; .)
(
, , .)

118

(
, , ,
, / , ...)

, . -
()



(
, /
)
:
)
)
)
)

:
)
)
) ( ,
, , , )
)
-

119

:

;
,
;
,
.
:
-
,
;
-

( ),
;
- , ,
, ;
- , , ,
;
-
.
-
;
- , :
, , , , , ,
;
-

.
- ,
;
- ,
;
- , ,
, ;
-
;
- ,
.

120

:
- , 1000;
- (I, V, X, L, C, D, )
;
- 1000;
- ()
;
- ;
-
;
-
;
- ;
- 1000;
- 1,
10;
- ;
- ;
- , ;
- , , ,
( , );
- ( );
- , ;
- ,
(, ).

1000
1000.
. .
1000.
100 ( ).
.
. .
.
: { }, .

121

: x 13 = 25, 125 x = 25, 5 = 225. e

:
> 15, < 245. .
.
1
(a 10).

a

( ) . . . , , .
.
. .
.
. ,
.

. . . .
1000.

( ; ,
)
1000 (138; 54 + 84)
(32; 12 + 20)
(10; 4 + 6)

, .
. ,
, .

, ,
.


.
,
.

( ) :
,
. ,
,
.
- , .

122

.
,
,
.
,
.
.
IV
.
, ,
:
.
, ,

.
, ,
, .
,

. ,

.
: , ,
,
.
, III
,
. ,
, 8 39,
8 40.
.

.
,

. , .
,
, , ,
, .

.
,
. ,

.
.
, . To je ,
.
,
.
(: +3, b4, a+b, ab)

123

.
.
,
,
,
(.
+ 4 < 8,
0,
1, 2, 3).
( ,
: : + 5 < 5
. ).
, ,
.

. ,
.
, ""
. , ,

. ,
.


.
( )
, ""
("") , .
. ,
.
(. ,
, .).
. ,
: " 8 .
, ?"
( 1,
1, ).

, ,
.
,

() , , .

. , : 10, 15, 20 ...
() ? 45
( 44)? 55 ( 70)?
.
,
, -
:
.

124

.
.
.
,
( ,
, , ),
(
);
(
). ,
: , .
.
,
.
: ,
.

.
, ,
. , ,
.
; ,
.
.
, , ,
.
.
,
( , , ).

.
; ,
. :
;
(
);
,
.
, .
,
, , , ,
, , , .
,
, , .
, .

, ,
,
.

125

.
.
( ,
, .). ,
(. .),
, .

, ,
.
.

,
. ,
,


.

:
- 1000;
- ();
,
;
- , ;
- .
:
- , ;
- ;
-
, ( );
- ;
- ;
- ( )
;
- ( ) ;
- ;
- ( );
- (, ); ,
, (
);
- , ;
- .

126

, ,
, ,
, .
,
,

127

. , ,
.
, .

. ,

, , .
,
, ,
. ,
,
.
,

.

,
.

:

;
,
;
;
,
;
;

;

;

;
.

;

;
,
;
,
;
;
,
;
;
;

128

,
;
, .

*
: , (, , ,
).
( , , ...).
( , , ,
, ) .
( ).
: (, , ...)
.
.
( ).
(, , ...).
.
.

(, ,
).
() ( ,
a ; :
, ).
( ,
, , ...).
( ,
, , ...).
. .
( ,
, ...).
, , (, ,
).
: (, , )
(, ).

.
(
, , ...).
.

129

.
.
.

(
, , , , ... ;
).
( , , ...).
, .
.
.
( ,
, , , ... ).
(, , , ).

( ).
: , , .
.

( , , ,
).
( ,
, , , , , ,
...).
,
.
(, , , , ...).

e (,
, , , , , , ...).

, (
).
.
( ,
).
.

(, , ).

130

, (,
).
.
, , .
( : a
, , , ,
, ;
).
( ),
.

.
,
.
, ,
.


.
, , ,
.
:
I ( )
II ( )
III * ( , *
*)
IV ( , ).


.
, ,
.
,
72 , 2 .

, , ,
.

, ,
, . ,


,
.

131

, .
, ,
- - ,
.
:
-
- ,


, ,
, .
.

. ,
,
.
, ,
, : ,
, .
,
. / ,
,
-
.

. ,
, ,
, , ,
, .
,
,
.



.

: ,
, ,
.
.
I :

132

() . ,

()
.
* , , ,
, .
* ,
( ,
, , , ...).
*
(, , , ,
...).

. ,
, , .
.

.
.
,
,
.
II
(,
..., ,
).
,
, .
: ,
, , , , ,
.
,
() .

.
III
(, , )
,
.
,
: , , .
: ,
.
, ,
(, ), (
), ( ),
. ,
.

: ,
.
.

133

IV

,
.
V
. ,
,
.

, (- ,
,
).

, , ,
, ,
( )
.

. ,
,
, .

, ,
.

.

,
, .
,
, ,
, .
,
.
, ,

.
(,
),
.
,
( , , ,
...)
.

. ,
( ),

.

134

,

. ,
. ,
, ,
.

.
,
, ,
. ( )
.
.
:

( );

;
- ;
- ;
- ;
- , ,
;
- , ;
- ,
;
- , - ;
- , ,
;
- ;
- ,
;
, .

135

.
.
.

, ,
- .
- ,
.

, .
, ,

.

, .

.

, .
: , , ,
, ,
.
,

: , ;
, ,
.
,
,
. ,
-
-
, ,
.
, ,
-
. ,
( , ,
) .


( . 58/04 62/04)
.

136

,
.


, .

-

.

:

, , , , ;
, ,
;
;

- ;
, ,
;
,

;

;
, ,
;
,
;
;
.

137

,
, , ,
, ,
;
;

,
.

( )
.
: .

, , ,
,
.
: .

,
.
: .

( )
, , ,
, , , ...
: , ...

( -
).
: .
, ,
, , ...
: .

, , ...
: .

138

;


.

,
, ,
. , ,
, ,
.
( )
,

. ,
( ).
, ,
, ,
.

.

),
, , .
, .
,
, .
()
.
.
,
.
.
,
.
60%
40% .

. (
).

.
,
, ,
,
.
,

139

,
. ,
( ), ,
,
.
, ! ,
,
.

.
.
.
, , ,
.
, , ,
.
, ,
, .
.

. , ,
,

,
.

,
,
, .

.
, ,
, , .
, ,
, ,
, , .
,

- . ,

.
, .
,
,
.
,

, .

140

.
, ,
,
, .
, ,
, , ,
, ,

. . ,
. , ,
, ,
, ,
. ,
, ,
, . ,

, , ,
. ,
.
, . , ,
,
. ,
, ,
.
, .

.
, ,
,
, ,
. ,
.
.
. ,

- .
, ,
, , .
.
, ,
, .
, .
.
, .
- ,
(
, .).
, ,
, ,
.
,
.

141

,
.
.
.
-
.
, ,
,
(, ), ,
, .
.
, , .
, ,
, .
, ,
,
.
,
. ,
,
.
, ,
,
.
.


,
. ,
, ,
- . , ,
, , , ,
, .
,
, ,
,
.
.
, ,
.
, -
. ,
,
.

142

- , ;
- ;
-
.

- (/);

143

,
;

(, , );
;
;

.

:
- ;
- ;
- , ;
- ;
- .

( )
,
.

(

, , , ,
, ...).
( , ).

.

, ,
.

.
,
.

144

, .
- .
(
), , ,
, ,
.
.

, , , , ,
(, , ).
.
, ,
, .

.

.
,
, .
, ,
( ),

.

.

:
- ,
, ;
- ;
- .

, ,
.

145

.

,
.

.

, ,
.
- .
- .
- /: p (piano)
-, mf (mecoforte) , , f (forte)
-.
- c1-g1.
- : , ,
( , , )
2/4.

.

.
( ,
).

( ,
);
;
.

;

.

(
).

.
.

146

,
, .

, ,
.

. ,
,
.

, .
,
, .
. ,
.
. :
, , ,
.
, ,
.

.
:
- ;
- ;
- ;
- .

.
,

.

.
, ,
.
,
, ,

, .
, ,

147

,

.
.
, .
,
,
.

,
.
, . , ,
.
,
, ,

. .

.
. ,
, ,
.

.
, .
I II .
: , , , ,
. , ,
(, ),
.
, ,
. ,

.
:
- ,
- ,
- ,
- .

.
.
, ,
, . , ,
. ,
, .

148

,
. .
: , ,
, .

,
.
,
( ,
).

, ; ,
.
, ,
, ,
. ,
.

.
, .
, ,
,
.

. - ,
.

.
, .
.
.


.
.
,
- .
.
,
. III
- .
:
- ,
- ,
- ,

149

(
, ),
- ( ,
).
,
, , '''',

.
.

.
.
,
.
,
.
, , , .
, : .
.
,
.
.

.
.
.

1.
2.
3.

1.
2.
3.
4. .
5.
6. ( )
7. , ,
8.

150

1.
2.
3.
4.
5.
6.

-
.

7. , ,
8. .
9.
10. .
11. .
12. .
13. - .
14. - .
-
1. .
2.
3. .

1.
2.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

,
.
.
/


.
, ,

1.
2.
3.
4.

,
,
,
,

1.
2. .

151

3.
4. -
5. -
6. -
7. -
8.
9. . ( '' , '')
10. .
11.
12.
13.
14.
15.
16. , , .
17.
18. .
19. ,
20. -

1.
2.
3.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

,





() -

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

-
-
-
-
-
-
-

152

1.
2.
3.
4.
5.
6.

-
-
-
II -
-
( ) -

1. -
2. -
3.
4. -dur -
5. -moll -

6. -
7. -
8. -
9. -
10. -
11. - -
12. -

1. ''''

153

, - ,
(, ,
), , ,
,
.
:
, ;
;
;

-
;
- - ;
- ,
;
- ,

.

:
- ;
- , , ;
- ( )

154

,
, ;
;
- ,
;
- - "
";
-
.

: ;
, , :
( )
, ;
(), (); ,
, ;
,
. 40 ,
: 10
()
; 10
; 10 , 10
. 40
.
: ( , ,
) .
: .
: .

: ;
.

( ):
; .
: ; (
) ; - ; ;
: ( );
.
.

155

. : ,
.
( ). :
( , ,
);
; ;
; ,
, ,
; ,
; , , :
, ,
.
( ):
, ,
, .
, , ( ):
: , - ,
, , ;
.
( ):
- , , ; , , ;
, , , (
).
( ): ,
.



.
.
:
- (, , );
( , 900 1800 ) ;
: ;
: .
: . 16 3/4
.
: . .

- , , , -,
;
().
: ( , ), ,
, ; ;
, , ,
3-4 :

156

, ,
,
, , ; :
, , , 3-4 ,
, ,
, ,
, ,
; ;
; 3:3.
: , ,
; , ;
, ;
,
(, ); , , ,
; ,
,

; , , ,
; ;
; , ,
. 3:3
.
: , ,
; (, , ) ; :
() ,
"", ; , 2-3 ;
; : ,
, ; ,
; ;
, ,
( ); ; 1:1 2:2,
, .
:
-
-
-
-
- .

: 40 , 10 ;
, .
: , ;
: , ; : ,
, ( )
, , ,
.
: .

157

: ;
, , ; :
: , , , ,
(, 6-8 , --).
: ,
, , .


.

, .
,
, ,
.

-
, ,
: - (
).

-
,
, ,
, - .

,
. 12
.
. ,
20 .

158

12
, ( ,
, ,...).
, .
-
,

, , .

, :
( ) :
- ( )
- ( )
- ( ).
:
- , ,
.

, .
, ,

.

1.
, ,
.
2.
,
, ,
. ,
,
: ;

159

;
; ;
; .
3. , ,
, , ,
, , , - , ,
.
4.
, ,
,

.
5.

, ,
.

.
,
.
6. , ,
,
, - ,
.
7.

( , , ,
, , ).

, . ,
, , ,
.

8. ,
,

.
-
:
- ,
- , ,
- .
,
.
1. , , ,
, , ,
, ()
,

160

, ,
.
.
, , ,
,
, , ,
. ,
,

. ,
,
, .
, ,
.
, ,
( ) ;

; .
( )
( ) .
, 10 ,
,
. .
.
.
2. , ,
.

.
.
,
-
.
, ,
.
,

( ),
.


.

,
, :
,
() , .
2.2.
,
:

161

;
- ;
;
;
;
;
.
( )
,
.
,
, . ,
,
, ,
, , . ,
,
.
-
, ,
:
-
,
, , , ,
;
- , ;
- , ,

, , .

.
, - , ,
. ,
. ,
,
.
, ,
, ,
,
. ,
, .
.
,
,
.

. , .
, .

.
,

162

.

(, ...),
, . ,
,
.
.
, ,
,
,
( ).

. ,

.
,
,
(. , , ,
.).
.

,
,
-

. ,
,
,
- ,
.
3.

, , ,
.
, ,
.

(2
) .

' .
,

.

-
:
; ,
; ;
;

163

;
; .
III ,
,
. ,
,
. ,
, ,
,
, .
,
, ,
-. , ,

.
. ,
,
,
,
.
,
, ,
, ,
(, , )
.

(, , );

,
(), ,
, ,
,
(),
(
).
, .
, , ,
.

,
.

( -),
,
, , .

-
3 .
:

164

,

,
;

,
.
,

;
- - ,
,
(,
) .

. :
- ;
- ;
- ;
- (
);
- (2+2) .
,
,
.
(. ,
), (.
, ).

,
.
,
.
1.
2.
3.
4.

;
;
, ;
.

1.


, ,
.
2. ,

.
3.
,
.

165

4.

, .
(5)

;

.
,
. ,
, ,
.

,
, ( ).
, .
(4)

;
.
,
, , .
, ,
.


.
, ,
.
(3)
,

.
, ,
, .
, ,
.

. (
).
,
.
, () .
(2)
,
.
,
,
.

166

, .
, .
, .
(1) .
, ,

, , -
.

, ,
.

.

, . ,
, ,
, ,

.
,
, , ,

.
,
,
.

:
1. , ,
,
.
2. : , , ,
.
3. :
(
, ),
( , ).
4. :
,
.
5. : ,
.
6. : , , - ,
,

.

167

,

,
.
,
,
,
.
je :

,
, ,
,
;

, , ,
, ,
, ;

,
, ,
,
, ;

168

,
;
,
,
.

()

()
,
: ( )
() ( ).
, ,
,
,
,
(, )
,
. -
,
( , ,
).
() :

,
, , , ,
( );

, , ,
, ,
;

169

, ,
(
);
,
,
( , ,
, ) ;
,
,
,

.

(, ) .
,
, ,
. ,
,
.
(),
,
(), .
()
:
- oe a oe
;
- ;
- ;
- ;
- ;
- .

( ).
(
- ,
, ).
'' ''
( ).

170

(
).
.

,
, .
,
.
, , , .
, (), ,
,
, . ,
, : , ,
. .
, .

.
,

.
, .
,
.
. ,
, ,
.
.
,
, ,
- ,
, , ,
, .

.
. ,
.
.

(, , )
.
, .
, ,
,

171

, ,

.


.
, , , . ,
, ,

.
,
- .
,
- , , , ,
.
, .
,
, . .
,
,
., .
.
() ,
,
,
, ,
.
, .
, , ,
, ,
, .
,
.
.
. , , ,
, . , ,
, . , ,
, ,
,
..
,
, .
, ,
. ,
, , .

.
, . ,
, ,
. ,
,
, . ,
, ,

172

. ,
, .
.
, , - ,
- ,
. ,
..
, , ,
.
,
.
,

.
, , ,
, , .
.
,
() , ,
,
. ,
, .,
, ,
. , ,
,
, . ,
, ,
.
, ,
,
. ,
,
.
,


: , , ,
,
, ;
,
, .,
,
.
,
,
,
,
,
,
, .
,
, ,

173

. :

, , ,
, ,
, ,
, ; , ,
.,
, , () ,
,
( ) ,
, ,
. ,
, , ,
. , , , ,
, .
,
, ,
,
, . :
- , , .
, (
, ) ;
- ,
, .
,
, , .

;
-
;
- , , ,

.
, , ,
,
, ,
. , , ,
( .: ''
, '' 1.. 15,13.)
, ,
, , , .
, ,

, ,
,
, .

, ,

. ,
, ,

, ,

174

, .
, , , .
III, IV V
9 11-12 , ,
, - .

,
.
,
,
,

, .

.
;

, , ,
. ,
.

/
, ,
, .
,

.
,
. ,
,
,
.

III :
, , ,
, .
,
:
1. , ,
, , .
, , , .
.
2. ,
.
.
3. ,
,

175

( ,
) . , ,
, ,
,
.
, -
,
.
4. ,
, ,

.
- ,
, , ,
. , , .
, ,
.
,
. ,
,
, , .
, , ,
,
, ,
, . , ,
, ,
, ,
,
.
:
, ;
, ,
, .

.
, ,
, .
:
...
. (1 .1-2).
(, , , ) ,
, . , ,
,
.

(- )
,
,
.
... .,
.

,
.

176

,
,
, , ,
;
, ,
, , .



, .

1..12.

. ,
. , , ,
, ,
.

. , ,
, ,
. ,
, , .
, ,
, ,
.
:
., ., .
. (
: ,
, , , ).
, ,
, ,
. ( : ., , ,
.)

177

()

,
, .

, , , .

.

, .
- -,
:
, , .

:

,
( )
, ,
, , ,
,

, ,
,
,
,
( , ,
, ) ,
,
,
,

.
()
:
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,

- '
- .

178

1.
2.

3. -
4. -
5.
6.
7. ( )

8.
9.
10.
11. ..
12. ..
13. ..
14.
15.
16. ..
17.
18.
19. ( )
20.
21.
22.
23.
24. ..
25. , ,
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.

179

j
j

.
.
.
: (

),
,

(). . ,
. , : j
: , ,
, . ,
,
.
, :

. ,
,
, .
, , j. - (
). , ,
.
, .
K,a .

180

. , ,
, .
, .

,
.
.
.
,
.
,

.
.

1.
- 3..
2.
-

( )
( )
( )
( )

3.
-

( )
( )
( )
( )
( )
(

181

)
- ( )
4.
- ( )
- ( )
- ( )
- (
, ,
, .)
5.
- ( )
- ( )
- ( , , ,
)
-

(
)
( )
( ,
).

()
(). .
, .
: ( ),
(), , .
. ,
. : :
, , , ,
, ,
... , : ,
, , ,
.
,
, .
,
: ,
. (?
?), (. ,
), ,
, .
. , , .
(?, ? ?). ,
, .
, .
.
.

182

. .

-
..
,
.
- :

, ;
, ;
;

;
,
;
, ;
, ;
.

1. .

183

: :
- ,
- ,
-

: :
-

;
- :
, .

:
-
;
-

.

2. .
3. ;
.
4. ; .
1. .
.
2. .
.

1.
2. .
3. .

1.
:
2. -
-
3.
;
4.
-
;
-
.
, 1. .

2. .
.
:
-
3. .
;
4. .
-
,

.

1. .
:
2. .
-
3. .
.

1.
:
-

.

184

.
. ,
.
: ( ), ,
, ().
. , . :
: , ,
, , ,
, ...
:
, , , ,
. ,
. ,
.
,
: ,
.
(? ?), .
. , , , .
(/,? ?). ,
, .
, .
.
III
30 . ,

.

. ,
.

185

.
.
.
:

, ,

.
, ,
.
:

:
: :
:
1.

1, 1

(

209
)
.
.
2.

1, .

2-3
.
490


?
.
3.

2 . 2,

I. .
2
.
XXIII

.
4.

2 . 3, .

186

II

5.

III

2 .
12, 17

6.
7.
8.

( )

2 .
19, 5

9.

2 .
32, 19

.
1.

.
2. .

1.
2.

10.

. 1, 8

1.
2.

11.

1.

2.
12.

7, 7

1.
2.

13.

13,
24

1.
2.
3.

14.
15.
16.

17.

I . 1,
17

XXIV

;


.


.
.
.

.
.

().

.
.

.
.
.

.
.

1. .
2.
.
I . 17, 1.

45
.
.
2.

LXXXIXL

XC

223

397

411

197

191

341

388

187

18.

19.
20.
21.

. 19,

38

22.

. 21,
13

23.

. 26,
14-16

24. a

I . 11,
23-25

1.
.
2.

.

XIX

1.

.
2.

.
3.

.
1.
.
2.
.

C



.

1.

2.
1.
2.

25.

. 26,
41

1.
2.

26.

. 27,
11

1.
2.

,





.

.

.
.

?
,



,

.
?



.
,
.


.

399

196

185

LXXIV

CXXXVIII

188

27.
28.
29.

30.

Ma. 6, 6

31.

Ma. 6, 7

32.

33-36

:
1.

.
2.

.
3.

167
,

400

401
1.

()?
2.

344

.
. ,
.

189

: ( ), ,
, ().
. , . :
: , ,
, , ,
, ...
: , , , ,
. ,
. ,
.
,
: ,
.
(? ?), .
. , , , .
(/,? ?). ,
, .
, .
.

... ....
.

, .
1. :
.

190

:
,
2. .
.
3.
,
,

.
2 :
: (2Moj.
1-2,10)

:
,
.
.
?

3.: (2.Moj.3-4,28)
:
.

:
.
1.
?
2. ?
3.
?

4.: (2.Moj.515)
:
.

:
.
1. ?
2. ?
3. : .
4.
?

5.: , !
: .

:
.
1. ?
2. ?
3.
?
4.
?

6.: (2.Moj.32-34)
: .

: .
1.
.
2.
?
3. ?

7.: .
. (2.Moj.15-17; 4Moj.2)
: .

:
.
1.

191

2.
3.
4.
5.
8.: .
( (Jozue) 2-3. 6,24)
: ,
.

?
?
?
.
.

:
?
1. ?
2. ?
3. ?

9.:
!

10.: ? .

! (1.Moj. 12, 4)
:
.

:
.
1. ?
2. ?
3.
?
4. ?

11.: (1 Moj. 3)
: .

:
.
1.
.
2. .
3. ?
?
:
.
1. ?
2. , :
?
3. ?

12.: .(1 Moj. 4))

: .

13.: . (1 Moj. 6-8)

: ,
.

14.: .
!

:
.
1. ?
2.


?
3. ,
,
?
4. ?

192

15.: (1 Moj. 11,1-9)
:
.

:
.
1. .
2.
?
3. ,
, ?

16.: ,
? (. 1, 26-38. 1, 20-24)
,
, ,
,
.

:
.
1. ?
2. ?
3. ?
4. ?
5. ?

:
.
17.: .(. 4, 1- : .
11))
1. ,
:
.
.
a)
?
b)
?
c)
?
d)
?
18.: (. 17, 1-8)
: ,
.

19.:
. (. 8, 5-13)
:
.

:
.
1. ?
2. ?
3. ?
4. ?
5. ?
?
:
?
1.
?
2.
?
3.
?
4. ?

193

20.: (. 3, 1-17)
: ?

:
.
1. ?
2.
?
3.
?
4. ?
5.
?

21.: . (. 4, 142)
: ?

:
!
1.
?
2. ?
3.
?
4. ?
5. ?

22.:
!
.
23.: (.13,6-9)
:
.

24.:
(.9, 51-56)
:
?

25. : (.11,114)
: ,
.

:
.
1.
?
2. ?
3.
, ?
4. ?
?
:
.
1.
?
2. ?
3. ?
4.
?
5.
?
6. !
:
!
1.
?
2. ?
3.
? :
!

194

4.
?
5. ?
26.: :
? (.21,1-11)
!
.
1.
: ,
?
.
2.
?
3.
?
4. ?
5. ,

?
27.: .
:
(. 13, 1-17)

:
. ,
.
, ?

?

?
28.: (. 26, 17-29)
:
:
.
.
1.
?
2. :
, ... ?
3.
?
4. ?
: ,
29.: (. 26, 36-46)
!
: !
1.
?
2. ?
3. ,
!
.

: ,
30.: ,
!
. (. 26, 57-75)
1.
:

, ?
!
2.

?
3. ?
4.
?
31.: .
.
.
32.: (.18,28- : .
19, 16)
1. ?
: ,
2.
!
, ?

195

3.
?
33.: .
:
(. 27, 31-66)
, ,
: : ,
!
.
1.
?
2.
,
?
3. : ?
4.
?
5.
?
34.: ,
:
. (. 20,1 .
18)
1.
: .
?
2.
?
3. ?
4.
?
5.
?
6. ?
35.: .
.
.
36.: .
:
.

?

-
.
1. .
2. .
3. .
- ,
. .
- :

196

.
,
.
.
,
.

197

,
.
:
- ;
- ;
- .

, :
1. ?
2. :
3.
4.
5.

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
()
1.
2.
3.
4.

5.

198

, , ,
.
,
, , ,
, .
,
, , .

: , , , ,
.

199

.

, , ,
, ,
, , .
:
-
:
- ,

;
- ;
-
,
;
- ;
, , , ,
;
- ;
- ;
-

;
-
;
- ;
- ;
- .

I (2 ) - ,

- : , .
, , ,

- :
II (9 ) - ;
, , , ,
- : .

200

:

; .
:
, ; .
: ,
.
: .
:
;
.
:
.
: ,
, .
: ,
, .

III (5 ) - ;
(, )

: ;
.
:
/ ; ;
; ;
.
: ,
- ,
.
:
.
:
.

IV (9 ) - ;
; ; .

: ;
, ,
.
:
, ;
; .
:
, ;
; .
: .
, ,
.
: ; ;
,
,
.

201

: , ,
,
, .
:
, , .
:
, ,
.
:
(, );
, , ,
.

V (3 ) - :

:
, ; ;
.
: ,
,
, .
: - ,
.

VI (4 ) -

: -
,
, ,
, .
:
, , .
: - ,
.
:
; .

VII (3 ) - ;

:
, .
: ,
; .
:
.

VIII ( 1 ) -

202

:
; .

,

.
.

.
, ,
.
,
,
.
,
,
.

.
- :
- , . ,
,
, . ,
,
.
-
,
,
.


:

.
, .

, .
( )
, .

.
.

203

10
15.
,
.
( )
- 3.

, ,
, .
,
.
,
, .


, ,
.
,

, .
,
- .
,

, ,
.

.
:
.

.
: 30 4
, 20 ,
, , .

, .
: "
- 3,
, 2003.
:
, , 1995

204

, .
. , , , 2002.
, ,
, , 1986.

,
,
. ,
,
,
.

,
, ,
.
,
, ,
.
:


.
:
:
, :
- (, ,
,, );
- (
, , .);

205

( );
, :
,
,
- ,
,
- .

,
( , ,
; )
.

, ,
,
( ),
,
,

,
-
,
,
.

,
/
.
,
,
.
, ,
,
, , .
, /
. ,
:
- ;
- ;
- ; ;

206

; , ;
;
/, , ;
;
, ;
,
,
,

.

. ,

, ( ,
)
.

.
,
.

,

.
(: - , - , - ...)

.
, ,

( ).
,
.
,
( ) .

,
.
.
.
.


,
.

207

, ,
, , .

- ,
. ,
, .
- , ( )
,
.

- ,
: .
-
,
,
.

- ,

( ).

,
.

- ( ),
.
-
.

208

.
,
,
.

.

. , ,
. ,
.

.
. .

,

. ,

.
:
- ;

209

- ;
- ;
-
.

;
;

;
,
;
,
;
;
-
;
-, ;

, ,
, ;

;
;
.

, (),
, .
?
.
.
.
.
.
.
.
?
( ,
, ...)?
: , ?

210

?
. .

;
: ,
, ,
,
.

:
,
;
- , .
;
-

,
. ,
.


.


: ,
, , , ,
(), ,
, ,
, ,
.

'''' :
, ,
.

211

, , , ,
(,
, ...). ,
( , ...)

.

;

( , , , , );
- ;
-
;
;
;

;
- - ;

212

- .
- ( , , ...).
- .

- .
- () .
- , ; .

- (, ).
- (, ).
- (, ).
- (, ).
- (
).
- (- )
.

- (
).
- .
- ( , ...).

().
().
.
, (
, ,
...).

.
,

.
, ,
,
, .
,
(, , , ...), ,

213

, ,
,

(, , , ,
).

.

,
.

, ,
, ;
, ;
;
;
;
, ,
;
.

214

,
-
-
-
- ( , ,
.)
- ( )

- , CD -
- ,
-
- .

- ,
-
- ( ).

-
-
- : , , , ,
- , , , , ,
-

, .

-
-
- (),
-
- , ,
- .
-
-
-
-
- .
,
-

215

,
, ,

, , , , , ,
... (,
, .).

-
.
.
: , -
, a a, , a a
, , .

- .
()
.

,
.
, ,

( ).

.
( , , .)
, , .
.

. (,
.)
.

. ,
, .
, ,
CD .
,
, . ,
. , ,
( ),

.,
.

216

, ,
. : , , ,
, , , , , ,
. , ,
.
,
.

.
(), (
) .
,
. , , .
, .

.

(,
, ,
.).
.

, , ,
, : , , , ,
, , ... , ,
(, ,
.).
,
,
.
,
(36) .
,
, , .

217

MAGYAR NUELV

ANYANYELVPOLS

Bevezets
- Az anyanyelv szerepe a gyermek rzelmi, rtelmi s szocilis fejldsben rendkvl
nagy. A kommunikci ma mr nehezen kpzelhet el a verblis megnyilatkozs
formi nlkl. Az egyn rvnyeslse a trsadalomban nagymrtkben fgg a nyelvi
kifejezkszsg minsgtl, trtnjen az akr anyanyelven, vagy a trsadalmi
krnyezet nyelvn, illetve idegen nyelven.
- Az anyanyelv megfelel szinten val alkalmazsa lehetv teszi az identitstudat
kialaktst, a msokkal val kapcsolatteremtst, nveli az nbizalmat.
- A gondolkods s a nyelv szorosan kapcsoldik egymshoz. A nyelvi kifejezkszsg
fejlesztse kzvetlen kapcsolatban ll az egyn megismer kpessgnek a
fejldsvel, valamint a gondolkods fejldsvel ltalban. A nyelvtanuls
eredmnyesebb, ha a nyelvet a kommunikci szolglatba lltott termszetes
eszkzknt kezeljk, ezrt nem elszigetelten, a kontextustl elidegentve kell azt
tantani.
- Fontos, hogy a tanul felismerje anyanyelvnek rtkeit, szpsgt, mert
anyanyelvnek helyes s szabatos hasznlata hozzjrul szemlyisgnek
gazdagtshoz s kiteljestshez.
- A magyar nyelv tanulst a gyerekek szmra lvezetess kell tenni, amit
tudomnyosan s mdszertanilag jl megalapozott mdszerekkel lehet elrni.

3. osztly
A trgy clja: Az anyanyelvi nevels alapvet feladata az rtelmes, kifejez
beszdkszsg, a beszdmegrts s az anyanyelven foly kommunkcis kpessgek
fejlesztse, a tanulk magyar nyelvi tudsnak tovbbfejlesztse, melynek sorn meg kell
ismerkednik a magyar nemzeti kultra elemeivel, a npkltszet s a gyermekirodalom
nhny alkotsval. Legyenek kpesek anyanyelvkn az letkoruknak megfelel mdon
kommuniklni, helyesen s szabatosan megfogalmazni megnyilatkozsaikat. Aktv
szkincsket j szavakkal, szkapcsolatokkal kell bvteni, hogy minl knyebben
bekapcsoldhassonak a mindennapi kommunikciba. A magyar bcvel kapcsolatos
elemi ismereteik birtokban tovbb kell fejleszteni rs- s olvassi kszsgeiket magyar
nyelven. Tudatosan meg kell tudniuk klnbztetni a magyar beszdhangokat s betket
a szerbektl.

A f feladatokat a kvetkezk:
1. Fejleszteni kell a tanulk beszdrtst, hogy teljes mrtkben megrtsk a tant s a
trsai magyar nyelv megnyilatkozsait, megrsk a szvegeket, amelyeket a tant
felolvas. Tudatostani kell a tanulknl az eltr magyar s szerb beszdhangok kztti
klnbsgeket, valamint a kt nyelvben hasznlatos hasonl hangok esetleges ejtsi

218

klnbzsgeit. Ismernik kell a magyar

hangok sajtossgait, gyakoroltani kell a
hangok kapcsolst, fejleszteni az olvassi kszget rvidebb szvegek olvassval.
2. Gyakoroltatni kell a helyes artikulcit, hogy beszdk tagolt, rthet legyen, klns
tekintettel a hossz s rvid magn-, illetve mssalhangzk kpzsre, a beszdhangok
idtartamnak rzkeltetsvel. Gyakoroltatni kell a rvidebb szvegek tartalmnak
elmondatst, a rvid lmnybeszmolkat s az rzelmek kifejezst. Rvidebb
verseket, mondkkat, szerepeket tanttatni meg velk.
3. Fejleszteni kell a magyar betk rst, rvidebb szvegek, versek msoltatsval jl
be kell gyakoroltatni a kis s nagybetk szablyos vonalvezetst s kapcsolst. A
szavakat helyesrsi szempontbl helyesen le kell tudniuk rni.
4. El kell sajtttatni a mondattal kapcsolatos tudnivalkat.
5. Folyamatosan bvteni kell szkincsket.
6. A tanulk aktv rszvtelt kell biztostani a kommunikcis gyakorlatok sorn, hogy
meg tudjk fogalmazni mondanivalikat, rviden, sszefgg, kerek mondatokat
alkalmazva s hogy el tudjonak mondani egy-egy rvid trtnetet.
7. A tanulkat minl tbbet kell beszltetni, mondjonak el egy-egy velk trtnt esemnyt,
az vszakhoz, alkalomhoz kapcsold rzseiket, benyomsaikat. Foglaljk ssze nagy
vonalakban, vagy csak egy mondatban a szveg tartalmt, mondanivljt.
Tmakrk s tartalmak:
RS- S OLVASSTANTS (kb. 20 ra)
- a magyar bc betinek elsajttsa, az rstechnika fejlesztse
- a hangos s nma olvass technikjnak tovbbfejlesztse
NYELVTANTANTS (kb. 10 ra)
- a magyar bc begyakorlsa
- a mondattal kapcsolatos alapvet ismerek ismertetse, a mondatfajtk, a mondatok
beszdbeli (a hangsly, hanglejts, sznet) s rsbeli (nagy kezdbetk s a
mondatvgi rsjelek hasznlata) jellemzi
- a hangok s a betk kztti klnbsg tudatostsa, a magnhangzk s
mssalhangzk felismertetsnek gyakorlsa, az egyjegy s tbbjegy
mssalhangzk megklnbztetse
- a sztag fogalmnak felvetse
- helyesrstants: a magn- s a mssalhangzk pontos jellse, a j hang ktfle
jellse
-

IRODALOMSIMERET (kb. 20 ra)

az irodalomismeret keretben be kell mutatni a magyar gyermekirodalom nhny
alkotst, valamint nhny a korosztlyhoz ill vilgirodalmi szveget
kzmondsokat, szlsokat, mondkkat kell megtantani a gyerekekkel

talls krdseket kell feltenni s arra sztnzni a gyerekeket, hogy k is

igyekezzennek ilyeneket alkotni (az sem baj, ha szerbrl fordtjk le ket)

219

KOMMUNIKCI TANTSA (kb. 22 ra)

- rsbeli s szbeli kifejezsi kszsgek fejlesztse
- fejleszteni kell a szvegrtst s rtelmezst, mgpedig hogy nllan meg tudjk
rteni az elolvasott mondatokat, meg tudjk nevezni a szveg szereplit, a cselekmny
helyt s idejt
- kpesek legyenek rvidebb szvegek alkotsra (lmnybeszmol, egy szveg
tartalmnak elmeslse...)
- ksrni kell a tanulkkal egytt a magyar gyermeksajtt, legyen mdjukban
letkorukhoz megfelel zent, irodalmi alkotsokat tartalmaz CD-ket hallgatni meg az
rn
A tmakrk s azok feldolgozsnk szintje feleljen meg a gyermek letkornak. A
szvegek, amelyeket a tanr olvas fel az rn, vagy pedig k maguk hziolvasmnyknt,
legyenek rvidek, rthetek, egyrtelmek. A vlogats a magyar gyermekirodalom
klasszikusaira, vagy pedig az ismert, vilgirodalmi rk, gyermekeknek sznt mvein
alapuljon.

A TANTERV MEGVALSTSNAK MDJA

A tanulk tevkenysge
Jtk a betkkel s szavakkal
- sszehasonltja a magyar s a szerb hangokat, betket,
- talls krdseket fejt meg, tall ki nllan
Olvassfejleszts
- hangos olvass, a szveg termszetnek megfelel hangslyos olvass begyakorlsa
- szerepek szerinti olvass
Szvegrts
- a szpirodalmi mvek nagyobb egysgeinek megfigyelse, az alcm meghatrozsa
- a szveg sszefgg egsznek s lnyegnek megrtse
- az esemnyek idrendi s okozati sszefggseinek megfigyelse
- a szveg szereplinek bemutatsa a szvegben tallhat szavak, szkapcsolatok
segtsgvel
- a szveg elmeslse, a lnyeges mozzanatokra val sszpontosts segtsgvel,
vzlatkszts
Szvegalkots
- a szveg hrom f rsznek tisztleletben tartsa segtsgvel egyszer szvegek
alkotsa
- lnyegretr rvid beszdmvek megalkotsa
- rvid, nhny mondatos fogalmazsok megrsa hzi feladatknt
- esemnyt rgztsenek nhny mondatban
Szvegadaptci
- a szveg befejezsnek megvltoztatsa
- a szvegek folytats, kiegsztse
- a szveg dramatizlsa, a cselekvs dialgusszer eljtszsa

220

A szvegek mfajval kapcsolatos gyakorlatok

- a lers, a direkt beszd s a prbeszd megfigyelse
7. Szkincsbvts
- a szvegben felbukkan ismeretlen kifejezsek kiemlse,
- az ismeretlen kifejezsek jelentsnek megkeressre irnyul gyakorlatok
- ritka s szp szavak jegyzknek ksztse, azok folyamatos feljegyzse
- a szp szavak klnbz kontextusban val alkalmazsval kapcsolatos gyakorlatok
- az j szavak szinomminak megkeresse, majd az ellenttes jelents szavak
felsorolsa, illetve a szmezk megalkotsa
8. Dramatizci
- egyszer beszdszitucik lejtszsa a mindennapi letbl
9. Mondkk, versek, kiszmolk
- mondkk, az letkornak megfelel, a magyar gyermekirodalombl val rvid versek,
valamint kiszmolk megtanulsa
10. Elbeszls
- a dikok rvid trtneteket tallnak ki s mondanak el
11. Nyelvi s szjtkok
- szjtkokat fejtsenek meg s prbljonak egyedl alkotni
- nyelvtrket tanulonak meg
- egyszerbb kprejvnyeket oldjonak meg
12. Tollbamonds
- idnknt tollbamondsokat rnak
13. A kommunikcis kszsgek fejlesztse
- kpeslap, dvzllap rsa
- rvid levl rsa
14. Hzi feladatok
- idnknt a tanulk knnyebben megoldhat hzi feladatokat kapnak: msols,
kiegsztses feladatok, mondatakots
A felsorolt tevkenysgeken kvl alkalmazni lehet a ms trgyak keretben ppen
aktulis tevkenysgeket is (pl. a szerb nyelvi rkon, vagy az idegen nyelvi rkon stb.)
A tant tevkenysge
A tantnak szem eltt kell tartania a gyerekek letkort, eltudst, a klnbz dikok
klnbz nyelvi szintjt. A tant szabadon dnthet a tantsi tmk s tartalmak
megvlasztsrl s azokat sszekapcsolhatja ms tantrgyak tmival. A tanr nemcsak
informcikat tovbbt, hanem irnytja a tantsi folyamatot, megszervezi a tantsi
tevkenysget.

221

Irodalom
A dikok nyelvtudsnak szintjtl fggen a tant megvlasztja a legmegfelelbb
knyveket s egyb segdeszkzket, amelyek az elrt eredmnyek megvalstshoz
szksgesek. Hasznlhatja mr a meglev knyveket, munkalapokat s
gyakorlfzeteket, amelyek az anyanyelvpolsra kszletek, de a msodik osztlyos
magyar nyelv olvasknyvet is, valamint a gyermek-folyiratokat. Esetleg sokszorostott
formban is kioszthatja a tmakrnek megfelel konstrult szvegeket.

222

ROMANI HIB E ELEMENTJENCA

NACIONALNO KULTURAKE

Reso thaj bua

Reso sikljovibe romano hibjako sito o sikavne te pendjaren fundone kanunipe romana
hibjako, sar dajaki hib, pedo oleste te komunicirinen, te pendjaren lilavnipe pere
themesko, aver themenge thaj nacionalno minoritetjenge ani Srbia thaj Crna Gora; te
pendjaren lumijako lilavnipe, te laaren gndipe va amalipaski-istorikani thaj kulturno rola
hibjaki thaj lilavnipaski ano phandipe themjengo thaj nacionalno minoritetjengo thaj
olenge kulturengo; te pendjarenpe e varijantenca specifikane romana hibjake thaj te
bajakaren hibjaki tolerancia prekal aver hibja.
Sikljovibe romana hibjako, adjahar, siole va reso te kvalifikuinol sikavnen va:
- aunibe thaj haljovibe vakheribasko;
- mujesko mothovdipe;
- drabaripe thaj haljovipe tekstesko;
- hramosardo vakheribe pedo fundo disava tematikako.
Bua kotar sikljoviba romana hibjako

te kvalifikuinol sikljovnen va kompetentno komuniciribe thaj vakheribe pi romani

hib;
kvalifikuinol sikljovnen ani angluni faza te len fundone karakteristika fonologiako
sistemi hibjako, te phenen avazija, ritmi thaj karakteristikaki intonacia;
te kvalifikuinol sikljovnen te len fundone kanunipe romana hibjako;
o sikljovne te len grafikako sistemi thaj fundono semno kotar lekipe ano rami
odolesko so sikljilo;
o sikljovne te edukuingon ano ilo toleranciako prekal varijante thaj karakteristike
romana hibjako;
te pendjarenpe e elementjenca kotar tradicia, istoria thaj kultura Romengi;
te bajakaren thaj te adikaren pozitivno bahami prekal hibja thaj kulturno tradicia
themengi thaj nacionalno minoritetjengi ani Srbia thaj Crna Gora thaj te zorakaren
gndipe kaj manglape makaribe thaj kupato djivdipe;
te kvalifikuinenpe va korkoro drabaripe thaj hramipe;
te bajakaren manglipe va pustikake thaj korkore te bajakaren pere kvalifikacie va
te hraminen disave teme;
te iven peske ani praksa rndomo thaj kritika te dikhen stampa, radio thaj televizia,
elektronsko posta thaj interneti.

223

TRITO KLASA

Operativno bukja
Sikljovne sikljona sar te keren aikano vakheribe lafjengo thaj laforutnengo akcenti.
Ano rami disave temengo sikljovne manglape te keren teksti kotar de dji deupondj
laforutne ano odova ini te istemalkeren dialogi.
Sikljona hramibe thaj dikhibe diference makar romano thaj srpsko alfabeti.
Sa odova manglape te realizuinolpe pautne tekstjenca save siton ani Drabarutni thaj ani
Hramutni.
Dji po agor skolako beresko manglape te istemalkeren decizie hibjake thaj lekhipaske.
Tromalutne vakheribe, korkoro mothavibe va drabarutne pustikja thaj olengi funkcia.
Astaribe fundono danipe va haljovibe thaj ulavibe rolengo thaj va haljovibe odova so
hramisalo.
TEMATIKA
Familia: Akharibe dostjengo. Leibe dostjengo. Ano dostja. Familiako piknik.
Adikharibe higijenako thaj uravibe familiako.
Skola: Analiza kupatne keribe, piknik, skolake feste, sportjengo kelibe.
Maj pautno makaribe: biblioteka, leparnebara, sportsko objektja thaj olengi funkcia.
Veeske animalja, kherutne animalja, fruit, vegetariansko habe, luludia, piknikthana,
uluvipe naturako..
Gendja: Fundone gendja, Rndome gendja. Arapsko thaj latinsko gendja.
KULTURA VAKHERIBASKE
Sikljovibe aikano vakheribasko.
Pedo fundo realizuimo tematsko thaj lilavno matrijali pana po dur te kerolpe barjaripe
dilagesko.
Sikljovno manglape korkoro te vakharol kotar pilta, filmeske insertja pande e realizuimo
tematika.
uavno deskripcia djivdipaske thaj bidjivdipaske eja. Sikljovibe va prmibe thaj pheribe
laforutnako.
Kedipe lafjengo thaj frazjengo kotar dendimi tematika. Phanibe lafjengo ano laforutni.
Phanibe la forutnako kotar kedime lafja.
Barjaripe kvalifikaciako sikljovnengo autipa hibjake keliba.
Hramibasko sikavipe

224

Te dolpe nota, palo odova diktati, sikljovibe va te phanenpe laforutne. Po angle mujea,
palo odova hramiba.
Fundono rodipe haljovibe laforutnako. Phanibe po but laforutno va jekh keribe jase
persona.
Hramibe kerdo pedo narativno forma. Kupatno hramibasko keribe va jekh buti (tema
prekal bereski sezona). Leparibe e hramibasko keribasko ano hramibaske forma pi forma
so ahilo ano ero.
Fundone elementja kompoziciake: alosaribe anglune sikljivibengo, ulavibe hramibasko
keribe.
Barjaripe fundono semno va hramibasko keribe: vakhtesko rondipe e keribasko.

PENDARIPE HIBJAKO THAJ LEKHIPASKO

Deklarativno, puibaski thaj direkciaki laforutne. aikano istemalkeribe lekhipaske
semnengo.
Avazja romana hibjake. Lekhipe thaj aikano vakheribe. Dujavazja ano romani hib.
Phanibe thaj ulavibe lafjengo pedo kotora lafesko.
Anavutne thaj olengo ulavipe.
Manginutne anavutne, olengo hramibe, anava thaj angloanava ano familia, ani klasa,
anava thanengo...
Kupatne anavutne, kherutne thaj veeske animalja, fruitja, thaj vegetabilno habe...
Singulari thaj plurali kupatne anavutnengo.
Formiribe romane avazjengo. Olengo vakheribe.
Drabaripe
Te kerolpe sikljovipe sar te drabarolpe pi romani alfabeta. Romani alfabeta te lolpe ini ano
grupno ini ano individualno sikljovipe harfjengo. Te dolpe paiv ano ulavdo diftong Rr thaj
pond aspirativno konsonantja. Te kerolpe sikljovibe pedo harne pautne tekstja .
Tehnika drabaripaski manglape te ovol pautni e sikljovnengi. Te dolpe paiv pedo ukar
vakheribe e karakteristikane avazjengo romana hibjake.
Hramipe
Leibe tehnika hramibaski manglape te ovol kotar hramibe bare stampano a palo odova
tikne stampano harfja. Olengo phandipe ano lafi thaj ano laforutni.
Sikljovibe intepukciake semne.
Sikljovibe uo, aikano thaj loko drabaripe lafjengo ani laforutni sigipa savi pae e
sigipaske e
naturalno vakheribasko. Drabaripe thaj hramipe prekal didaktikakometodikake direkcie.
Va sikljivibe drabaripasko te istemalkerenpe magazina va havorenge pi romani hib.
LITERATURA
Pustikja kherutne thaj avrijalutne lilavnengo pi romani hib.
Nakhavutne pustikja pi romani hib kotar korpusi alosardutne srpsko lilavnengo.

225

Pustikja
Drabarutni
Bukjake lila
Hramutni
Gramatika I
ORJENTACIONO RNDIPE BERESKO FONDESKO SATJENGO
(72 sahatja ano ber)
1. Buti po teksti 22

2.
3.
4.
5.
6.

Vakheribasko sikljovipe 18
hibjake sikljovipe 12
Gramatika 10
Istoria romana hibjako thaj kulturako 8
Sistematizacia 2

FORME RALIZUIBASKE E PROGRAMSKE

Akava siklovibasko plani va bararipe dajako romano hibjako gatisarimo sitoj va odola
siklovne fundone skolengo,savengo dajaki hib sito romani,a nakhena ano klase e
srbikane siklovibaska hibja jase hibja aver nacionalno minoritetjengo.Reso edukaciako
kotar dajaki hib akate,naturalno jekha jekh e resoa edukuibasko kotar srpsko sar dajaki
hib ano siklovibe,e specifikane karakteristika savi siola romani hib.Oficielno lil romana
hibjako sito latinca.
Reso programesko bukjako sito barjaripe dajaka hibjako thaj kvalifikuibe siklovnengo te
hraminen, drabarinen thaj aikane vakharena dajaki hib.Uzo odova,reso sito o sikolovne
pendjarenape e fundone decizijenca pere dajaka hibjake, te siklon thaj te astaren olen.
Ano jekh vakhti manglape te baravakeren poro alavri,bajakarna haaribe prekal lao thaj
te pendjarenpe e kultura thaj istoria Romengi. Va odova,reso barjaripe dajako hibjako
sito kvalififikuibe siklovnengo, savenge dajaki hib romani, a nakhena ani skola pi srpsko
hib, kaj poro djanibe, gndipe thaj haaribe mothavena (mujea thaj hramiba) pi romani
hib.
Programi bukjako va barjaripe dajaka hibjako ano disave segmentja dikhlarela o
programi bukjako srpsko hibjako(gramatika, lilavnipe, teoria).
Drabaripe
Jekh kotar fundono reso laaribe dajako hibjako sito barjaripe lokhe thaj semnibasko
drabaripe.
Ano trito klasa, kana bajrola tehnika drabaripaski ko sikljovne, manglape te dolpe paiv po
odova haljovena mi o teksti savo drabaren thaj haarena mi olen.
Ulavdi paiv manglape te dikholpe pedo vakheribe romano avazjengo: aspiratja, diftongja,
dujavazja...

226

Analiziribe tekstesko
Kotar trito klasa, manglape te analizirinenpe literalno tekstja sikljoviba e drabaripasko thaj
mothaviba odova so drabarisalo.
havore manglape te mothaven drabarutno teksti, te keren ole dramatizacia, te sikljon
poereste harne prozne thaj poetsko tekstja. Lahariba literarno keribasko ko sikljovne te
bajakarolpe zoralipe gndipasko thaj te anenpe klidutnipe, barvalipe olengo emocionalno
lumija, alavari thaj kvalifikuibe mothavibasko.
Elementja kultura Romengi
Pendjaribe elementjenge kulturake, istoriake thaj tradiciake ko Roma, ano te luni klase
majangle realizuinlape pendjariba thaj paariba kotor tradicionalno lilavnipe thaj istoria
prekal adaptirimo paramisja.

Sikljovne sikljona poero aver-aver gilavne, puutne, gendutne, themeske gendja, thaj
aver te keljen thaj te gilaven.
Barjaripe kvalifikuibe va semnibasko vakheribe
Ano trito klasa, pana manglape te sikljoven mothavipe thaj dramatizacia teksteski pedo
poangle ulavde role. Manglape te mothavenpe save siton o eja te kerolpe komparacia, te
vakharolpe va fragmentja thaj piltja. Kana phanenape laforutne te truminenpe o
sikljovnen te iven disave lafja thaj odolea te pheren gndipe laforutnako so poaikane.
Gramatika
Ano trito klasa, sikljovne pendjarenape e formenca laforutnenge: deklarativne, puutne
thaj direktivne.
Sikljovibe verbjengo (bukjako). Sikljovibe manginutne, leibaske thaj kupatne anavutne. Te
dolpe paiv kaj ani romani hib anglo anavutni ajte ovol partikula (o); (e) jase (i).
Manglape te dikholpe poloke te lolpe ini djanibe kotar aikano ulavibe lafjengo po agor
rndosko. Manglape te dikholpe sar ajipe ini hramibe diktatjengo po angle lafjengo, a palo
odova ini sa laforutnengo.

227

Cilj i zadaci
Cilj nastave romskog jezika je da uenici savladaju osnovne zakonitosti romskog, kao
maternjeg jezika, da na njemu komuniciraju, da upoznaju knjievnost svog naroda, drugih
naroda i nacionalnih manjina u Srbiji i Crnoj Gori; da upoznaju svetsku knjievnost,
izgradjuju svest o drutveno-istorijskoj i kulturnoj ulozi jezika i knjievnosti u povezivanju
naroda i nacionalnih manjina i njihovih kultura; da se upoznaju sa varijantnim
osobenostima romskog jezika i razvijaju jezike tolerancije prema drugim jezicima.
Nastava romskog jezika, takodje, ima za cilj da osposobi uenike za:
- sluanje i razumevanje govora;
- usmeno izraavanje;
- itanje i razumevanje teksta;
- pismeno izraavanje na osnovu odredjene tematike.
Zadaci nastave romskog jezika jesu da:

osposobi uenike za kompetentno komuniciranje i izraavanje na romskom jeziku;

osposobi uenike u poetnoj fazi da usvajaju osnovne karakteristike fonolokog
sistema jezika, izgovora glasova, ritam i karakteristinu intonaciju.
da osposobi uenike da usvajaju osnovne zakonitosti romskog jezika;
da uenici usvajaju grafiki sistem i osnovne znakove iz pravopisa u okviru
usvojenog gradiva;
da se uenici vaspitavaju u duhu tolerancije prema varijantama i karakteristikama
romskog jezika;

228

da se upoznaju sa elementima
tradicije, istorije i kulture Roma;
da razvijaju i neguju pozitivan stav prema jezicima i kulturnoj batini naroda i
nacionalnim manjinama u Srbiji i Crnoj Gori i jaaju svest o potrebi saradnje i
zajednikog ivota;
da se osposobe za samostalno itanje i pisanje;
da razvijaju potrebu za knjigom i da samostalno razvijaju sposobnost pisanih
sastava;
da se navikavaju da redovno i kritiki prate tampu, radio i televiziju, elektronsku
potu i internet.

Operativni zadaci
Uenici uvebavaju pravilan izgovor rei i reenini akcenat.
U okviru odredjenih tema uenici treba da saine tekst od deset do petnaest reenica
primenjujui i dijaloge.
Uvebavanje pisanja i uoavanje razlika izmedju romskog i srpskog alfabeta. Sve to
realizovati na kratkim prigodnim tekstovima koji se nalaze u itanci i Pismenici.
Do kraja kolske godine, treba da primenjuju pravila jezika i pravopisa.
Slobodni razgovori, samostalno izjanjavanje o proitanim literarnim delima i njihovoj
funkciji.
Sticanje osnovnih znanja za razumevanje i razlikovanje likova i za razumevanje sadraja.
TEMATIKA
Porodica: Pozivanje gostiju. Primanje gostiju. U gostima. Porodini izlet. Odravanje
higijene i odevanje porodice.
kola: Obrada zajednikih doivljaja, izleta, kolske priredbe, sportska takmienja.
Neposredna okolina: biblioteka, spomenici, sportski objekti i njihova namena.
Divlje ivotinje, domae ivotinje, voe, povre, cvee, izletita, zatita prirode...
Brojevi: Osnovni brojevi. Redni brojevi. Arapski i latinski.
KULTURA IZRAAVANJA
Usmeno izraavanje
Uvebavanje pravilnog izgovora.
Na osnovu obradjenih tematskih i knjievnih materijala dalje razvijati dijaloge.

229

Uenik treba da samostalno pria o slici,

filmskim insertima u vezi sa obradjenom
tematikom.
Jednostavno opisivanje bia i predmeta. Vebe za izmenu i dopunu reenica.
Sakupljanje rei i izraza o zadatoj tematici. Sklapanje rei u reenici.
Sklapanje reenica od sakupljenih rei.
Razvijanje sposobnosti uenika pomou jezikih igara.
Pismeno izraavanje
Procenjivanje, kasnije diktat, vebe za sklapanje reenica. Prvo usmeno, zatim pismeno.
Osnovni zahtevi razumljive reenice. Sastavljanje vie reenica o jednom dogadjaju ili
osobi.
Sastav pisan na pripovedaki nain. Zajedniki pismeni sastav o jednoj radnji (tema prema
godinjem dobu). Ponavljanje sastava u pisanoj formi na osnovu seanja.
Osnovni elementi kompozicije: izbor bitnih vebi, ralanjivanje sastava.
Razvijanje osnovnog pojma o sastavu: vremenski redosled dogadjaja.
POZNAVANJE JEZIKA I PRAVOPISA
Iskazne, upitne i zapovedne reenice. Pravilna upotreba pravopisnih znakova.
Glasovi romskog jezika. Pravopis i pravilan izgovor. Dvoglasi u romskom jeziku.

Slaganje i razlaganje rei na slogove.

Imenice i njihova podela.
Vlastite imenice, njihovo pisanje, imena i prezimena u porodici, razredu, imena mesta...
Zajednike imenice, domae i divlje ivotinje, voe, povre...
Jednina i mnoina zajednikih imenica.
Formiranje romskih glasova. Izgovor.
itanje
Vebanje itanja na romskom jeziku. Romsko pismo usvojiti grupnom i pojedinanom
obradom slova. Obratiti panju na udvojeni diftong Rr i pet aspirovanih suglasnika. Vebati
na kratkim prigodnim tekstovima (ITANKA).
Tehnika itanja treba da bude pristupana uenicima. Obratiti panju na pravilan izgovor
karakteristinih glasova romskog jezika.
Pisanje
Usvajanje tehnike pisanja treba zapoeti pisanjem velikih tampanih, a zatim malih
tampanih slova. Njihovo vezivanje u rei i u reenici.
Usvajanje znakova interpunkcije.
Usvajanje jasnog, pravilnog i tenog itanja rei u reenici brzinom koja je priblina brzini
prirodnog govora. itati i pisati prema didaktiko-metodikim uputstvima.
Za vebe itanja koristiti asopise za decu na romskom jeziku.

LITERATURA

230

Knjige domaih i stranih pisaca na

romskom jeziku.
Prevedene knjige na romski jezik iz korpusa izabrane srpske knjievnosti.
Udbenici
itanka
Radna sveska
Pismenica (latinica)
Gramatika I
ORIJENTACIONI RASPORED GODINJEG FONDA ASOVA (72 asa godinje)
7. Rad na tekstu 22
8. Govorne vebe 18
9. 3. Jezike vebe 12
10. Gramatika 10
11. Istorija romskog jezika i kulture 8
12. Sistematizacija 2

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Ovaj nastavni plan za negovanje maternjeg romskog jezika pipremljen je za one
uenike osnovnih kola, iji je maternji jezik romski, a pohadjaju odeljenja sa srpskim
nastavnim jezikom ili jezikom drugih nacionalnih manjina. Zadaci obrazovanja iz maternjeg
jezika su ovde, prirodno identini sa zadacima obrazovanja iz srpskog kao maternjeg
jezika u nastavi, uz specifinosti romskog jezika. Zvanino pismo romskog jezika je
latinino.
Cilj progama rada jeste negovanje maternjeg jezika i osposobljavanje uenika da
piu, itaju i pravilno govore maternji jezik.
Pored toga, cilj je da se uenici upoznaju sa osnovnim pravilima svog maternjeg
jezika, da ih naue i usvoje. Istovremeno treba da obogauju svoj renik, razvijaju oseaj
prema lepom i da se upoznaju sa kulturom i istorijom Roma. Upravo zbog toga, cilj
negovanja maternjeg jezika jeste osposobljavanje uenika, kojima je maternji jezik romski,
a pohadjaju kolu na srpskom jeziku, da svoja znanja, misli i oseanja izraavaju (usmeno
i pismeno) na romskom jeziku.
Program rada na negovanju maternjeg jezika u nekim segmentima prati program
rada srpskog jezika (gramatika, knjievnost, teorija).
itanje
Jedan od osnovnih zadataka negovanja maternjeg jezika jeste razvijanje tenog i
izraajnog itanja.
U treem razredu, prilikom razvijanja tehnike itanja kod uenika, treba obratiti
panju na to da oni razumeju tekst koji itaju i da se uive u to.

231

Posebnu panju treba obratiti na

dvoglasi...

izgovor romskih glasova: aspirati, diftonzi,

Obrada teksta
Od treeg razreda, obradjivati literarne tekstove uvebavanjem itanja i
prepriavanjem sadraja.
Deca treba da prepriavaju proitanu sadrinu, da je dramatizuju, da naue
napamet kratke prozne i poetske tekstove. Obradom literarnih dela, kod uenika razvijati
mo razmiljanja i rasudjivanja, obogaivati njihov emocionalni svet, renik i sposobnost
izraavanja.
Elementi kulture Roma
Upoznavanje elemenata kultue, istorije i tradicije Roma, u niim razredima
uglavnom se ostvaruje upoznavanjem i pribliavanjem dela tradicionalne knjievnosti i
istorije kroz prilagodjeno gradivo. Uenici ue napamet razne pesmice, pitalice, brojalice,
poslovice, igraju i pevaju.
Razvijanje sposobnosti govornog izraavanja
U treem razredu i dalje uiti kazivanje i dramatizaciju tekstova na prethodno
podeljenim ulogama. Treba opisivati premete, uporedjivati ih, govoriti o fragmentima i
slikama. Pri sastavljanju reenica, podsticati uenike da dodavanjem pojedinih rei
upotpune smisao reenice to tanije.

Gramatika
U treem razredu uenici ve upoznaju vrste reenica: iskazne, upitne i zapovedne.
Obraditi glagole (radnja). Obraditi vlastite, prisvojne i zajednike imenice. Ukazati
uenicima da u romskom jeziku ispred imenice moe stajati partikula (o); (e) ili (i). Treba
se truditi da se postepeno usvoji i znanje o pravilnom rastavljanju rei na kraju reda. Treba
predvideti pisanje diktata prvo rei, a kasnije i celih reenica.

232

LIMBA ROMN CU ELEMENTE DE CULTUR NAIONAL

CLASA A III-a

eluri i sarcini
elul predrii limbii romne cu elemente de cultur naional n clasa a treia este de a
dezvolta la elevi capacitatea de receptare a mesajului oral i scris, capacitatea de
exprimare oral i scris, lrgirea propriei experiene i dezvoltarea atitudinilor empatice
culturale i interculturale.
Sarcini operative

233

Dup ncheierea clasei a treia elevul va:

- asculta texte scurte de diferite tipuri, adaptate vrstei;
- citi romnete cursiv;
- intona corect textul n timpul citirii pe baza semnelor de punctuaie;
- observa cuvinte necunoscute i va ti s caute explicaii;
- ti s-i exprime gndurile, ideile, sentimentele i atitudinile despre ceea ce a
citit i despre diferite teme din mediul nconjurtor, folosindu-i experiena i
imaginaia;
- folosi corect semnele de punctuaie;
- ti s scrie mesaje scurte, felicitri...;
- ti s scrie i s pronune corect grupurile de litere oa, ia, ea, ie, i;
- ti s identifice substantivul i categoriile lui gramaticale (gen, numr) i
verbul;
- avea un vocabular dezvoltat potrivit vrstei;
- cunoate tipurile de baz ale exprimrii literare (vers, strof...);
- cunoate formele de baz ale literaturii (poezie, poveste, basm, ghicitori....)
Limba:
Citirea i pronunarea corect a sunetelor i grupurilor de sunete. Accentuarea corect a
cuvintelor. Intonaia corect a propoziiei. Scrierea i pronunarea corect a cuvintelor care
conin literele , , , m nainte de b i p, litera x, doi n i a grupurilor de litere oa, ia, ea,
ie, i. Respectarea semnelor de punctuaie. Identificarea substantivului cu categoriile lui
gramaticale (gen, numr) i a verbului, cu menionarea noiunilor morfologice. Propoziia.
Subiectul i predicatul. Folosirea majusculei la nceputul propoziiei i scrierea cu
majuscul a substantivelor proprii. Desprirea cuvintelor n silabe.

LITERATURA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10
.
11
.
12
.
13
.
14
.

Lecturi colare
Creaii populare romneti
Zictori, proverbe, ghicitori
Poezii i poveti ocazionale
Toamna - Octavian Goga
Lupul, apul i varza - Anton Pann
n ajunul Patelui - Elena Farago
Cea mai scump de pe lume - Nichita Stnescu
Tanu - Elena Farago
Iarna pe uli - George Cobuc
Primvara - Mihail Sadoveanu
Telefonul
Ciobnil - V. Voiculescu
Pungua cu doi bani - Ion Creang
Cea mai mare avuie

15

nceput de var - Ion Blan

234

Lecturi
1.

Selecie de poezii i poveti romneti

Citire:
Exersarea tehnicii cititului. Citirea contient, cursiv i expresiv a textului
cunoscut i necunoscut.
Evidenierea corespunztoare a ritmului, intonaiei cu respectarea semnelor de
punctuaie, respectarea pauzei. Citirea pe roluri.
Analiza textului:
nelegerea textului citit. Identificarea personajelor. Citirea contient a ntrebrilor i
formularea corect a rspunsurilor la ntrebrile puse. Identificarea cuvintelor necunoscute
ntr-un context dat. Remarcarea prilor principale dintr-un text i determinarea titlului,
subtitlului, aliniatului.
Observarea strofelor i versului n poezii. ndrumarea elevilor la folosirea bibliotecii
colare.
Recunoaterea povestirilor, basmelor, fabulelor, ghicitorilor i proverbelor
Noiuni:
Titlul, aliniatul, personajul, dialogul, strofa, versul, autorul textului.
Cultura exprimrii:
Exprimarea oral:
Reproducerea coninutului textelor mai scurte. Comentarea succint a ilustraiilor,
povetilor pe baza unor cuvinte propuse. Povestirea coninuturilor emisiunilor vizionate,
benzilor desenate, filmelor animate, filmelor pentru copii, audio i video casetelor, CDurilor. Situaii de comunicare (n coal, n cas, pe strad, n magazin, n mijloacele de
transport, n centrele turistice).

Exprimarea n scris:
Copierea propoziiilor i textelor mai scurte. Descrierea peisajelor din natur, a oamenilor
i animalelor. Formularea propoziiilor dup ntrebri. Scrierea corect a cuvintelor.
Respectarea normelor ortografice la dictare i compunere liber dup planul propus.
Folosirea corect a semnelor de punctuaie. Scrierea vederilor, felicitrilor. Teme pentru
acas i analiza lor la ore.
Elemente de cultur naional
Folosirea termenilor n limba romn referitoare la srbtori. Descrierea obiceiurilor n
familie i n localitatea unde triesc legate de Crciun, Pati, Anul Nou, aniversarea zilei
de natere...

235

Recunoaterea
anumitor
obiecte tradiionale i a portului popular romnesc.
nvarea poeziilor ocazionale, colindelor i a altor poezii tradiionale din folclorul
romnesc.
Cunoaterea elevilor cu datele eseniale despre formarea poporului romn i a limbii
romne.

MODUL DE REALIZARE A PROGRAMEI

Coninutul programului expus se realizeaz prin folosirea metodelor de combinare

corespunztoare. Prin aceasta, trebuie avut n vedere, c la capitolul acordat gramaticii,
situaia de la care se pornete n lucrul cu elevul trebuie s fie cunoaterea limbii ca un
sistem, innd cont c, cuvntul are funcia sa deplin abia n propoziie i din acest motiv
trebuie analizat n cadrul propoziiei, n plus, trebuie puse n eviden specificitile limbii
care se nva.
n domeniul literaturii i al cultivrii elementelor de cultur naional este vorba
despre iniierea elevilor n nelegerea operei literare, ceea ce subnelege i nelegerea i
deosebirea textului poetic, prozei i a textului dramatic, nelegerea construciei textului
precum i a introducerii, cuprinsului i ncheierii. Elevul trebuie s neleag textul poetic
ca o imagine poetic n care sunt exprimate sentimentele. Trebuie avut n vedere
permanent c noi pregtim elevii pentru nelegerea mesajelor transmise, ca baze pentru
viitoarea nelegere a simbolului i a metaforei, pe care se bazeaz, de fapt, fiecare text
artistic.
Cultura exprimrii orale i n scris are o importan deosebit deoarece reprezint
baza oricrei comunicri calitative. Din acest motiv n cursul activitii trebuie insistat pe
mbogirea fondului lexical i pe lrgirea coninutului semantic al cuvntului, la fel ca i
folosirea aceluiai cuvnt n situaii diferite i asimilarea noiunilor din domeniul culturii
naionale, istoriei i artei.

236

( ). ,

.

- ,
- .


, ;
.
.
, , , .
, , , .
: , , , ,
, . , .
. , ,
.

.
.
. .
,
.
, .
, , , ,
.
, .

,
, , .

.
,
, . . ,

237

, ;
.
,
.
,
.
, .
, ;
, ,,,
.
, ,
.
, , .
, .

,
. ,
, ,
, , , ,
.
.

.
.
.

, , , , , .
, , .
, ; ( , ,
); ; ,
, ,
.
.
.
.
, .

.
.

, , ,
. .
, .
,,,,,
. .
.
, , .

238

. ,
,
.

. ,
.


, . .
, .
, , ,
. .

.

.

239

SLOVENSK JAZYK A LITERAT RA S
PRVKAMI NRODNEJ KULT RY

III. RONK
CIE
V treom ronku iaci si osvojuj zkladn pravidl slovenskho pravopisu a
zskavaj zrunos a nvyk poda osvojench pravidiel pravopisne sprvne psa.
Zskavaj zrunos sprvne a plynule ta.Aj alej obohacuj svoju slovn
zsobu a pestuj kultru vyjadrovania.
IASTKOV LOHY
Oboznamovanie iakov o pravidlch slovenskho spisovnho jazyka kli
efektvnejej stnej a psomnej komunikcii v materinskom jazyku.
Uschopova iakov pre stne vyjadrovanie na tmy z kadodennho ivota.
Obohacovanie aktvnej slovnej zsoby iakov novmi slovami a frzami. iaci
maj svoje mylienky vyjadrova svisle prostrednctvom sprvne zostavench
viet.
V rmci spracovanch tm iaci maj zostavi text z 10 a 15 viet pouvajc
pritom aj dialg.
KULTRA STNEHO A PSOMNHO VYJADROVANIA
Rozprvanie o zitkoch, o tom o videli, o by si priali.Tvorenie skupiny slov
pre uen tmu. Tvorenie viet zo zoskupench slov.
Reprodukcia obsahu pozeranch filmov, dramatizci a kratch scnok,
portovch sa, hudobnch a inch programov, cudzch zitkov, o tom o
pretali.
Opis exteriru a enteriru, ud, zvierat, prrodnch javov.
Dialg rozprvanie o udalosti prostrednctvom vynechania slov opisu; priama
a nepriama re. Dva draz na interpunkciu (bodka, iarka, vkrink, otznik)
Dramatizcia textu poda vberu alebo ako reprodukcia udalosti; tanie poda
loh a striedanie loh.
Rozhovor tmy z kadodennho ivota, slovnk obvyklej konverzcie,
obohacovanie aktvnej slovnej zsoby, frazeolgia. Frekventn vety
z kadodennho ivota. Rozlin tvary vyjadrovania, vznachdzavos,
dvtip.Cvienia so zmenou a dopanm viet.
Slovnk neznmych a menej znmych slov a vrazov, obmena cudzch slov
slovami materinskho jazyka, kalk, vysvetovanie vznamu slov v kontexte.
Rozlinos vznamu slov vyplvajceho z kontextu; synonym, homonym,
antonym. Obohacovanie slovnej

240

zsoby iakov prostrednctvom didaktickch hier z jazyka. Psanie vlastnho

slovnka menej znmych slov a vrazov.
tanie prispsobovanie tnu opsanej situcii v texte ( tanie hlasn a tich,
rchle a pomal). Prispsobenie tnu posluchovi.
Odpisovanie kratch viet, psanie charakteristickch slov a vrazov,
odpisovanie poda lohy (obmena rodu, sla, asu, slabk).
Diktt.
PRCA S TEXTOM
Rozliovanie rozprvky, bjky, bsne, prslovia, hdanky.
tanie kratch slovenskch udovch rozprvok, bjok, piesn. Nacviovanie
plynulho tania rchlosou, ktor je priblin prrodnmu hovoru
s porozumenm textu. Pri spracovan bsn nacviovanie umeleckho prednesu.
Vypozorova priebeh udalosti, hlavnch a vedajch postv; zaiatok, zauzlenie
a rozuzlenie; opis okolia a ud; posolstvo prslov; ma na zreteli nielen
ponauenie bjok ale aj monch udalost zo ivota. Vma si prvky fantastick
v rozprvkach a prenesen v bjkach.
Viacvznamov slov.
Populrne detsk a udov piesne.
Sledova detsk asopisy. Psanie kratch literrnych prc.
Spolon pozeranie a rozhovor aspo o jednom divadelnom predstaven pre deti
v materinskom jazyku.
GRAMATIKA A PRAVOPIS
Zvyka iakov sprvne pouva pdy podstatnch mien a inch ohybnch slov
s osobitnm drazom na pravopis. Pomenovanie zkladnch ohybnch slov:
podstatn men, prdavn men, zmen, slovky, sloves.
Stupovanie prdavnch mien a prsloviek.
Veta zkladn rozdelenie. Psanie vlastnch podstatnch mien.
Podstatn men a sloves vo vete ich funkcia.
Slabika a rozdelenie slov na slabiky.
Vslovnos nacviovanie vslovnosti jednotlivch hlsok a slov.
ODPORAN LITERATRA
Vber krtkych a veselch textov z udovej slovesnosti: vytanky, reovanky,
hdanky, prslovia, detsk udov hry a piesne, bjky.
udov piesne vber.
Vytanky vber.
udmila Podjavorinsk: Do koly
Milo Macourek: irafa
Daniel Hevier: Cisr a pisr
Krista Bendov: O dobrej rodinke
Snehov Hektor
Koza na predaj

Marta Benaov: Koko m maka

241

maiatok

Julian Tuwim: Okuliare

Libua Friedov: O polnonom nkladnom aute
Milan Rfus: Modlitba na dobr noc
Gizella Henajov: Rozprvka o traktore
Nikolaj Nosov: Chlapci vymavci
Frantiek Hrubn: Koko je na svete snk
Reprodukcia spracovanch textov systematicky poda sledu udalost.
Obmena zakonenia rozprvky.
Poda uiteovho nzoru iaci sa mu naui vybran bse naspam
a nacviova umeleck prednes.

PRVKY NRODNEJ KULTRY A TRADCIE

-Zoznamovanie det so zkladmi dejn slovenskej meniny vo Vojvodine a

Srbsku (dosahovanie, kultrne, vzdelanostn, cirkevn a hospodrske snahy,
vrcholn kultrne vsledky, relevantn organizan formy a intitcie) .
- Sprostredkovanie poznatkov, ale i pestovanie emonho vzahu k tradcii,
kultre, obyajom a zvykom slovenskej meniny vo Vojvodine, Srbsku, ale i na
celej Dolnej zemi (folklr, remesl, udov slovesnos, divadlo, literatra, hudba,
tradin detsk hry, obyaje, demonolgia), no nie v zmysle romantickho
tradicionalizmu a paseizmu, ale vdy v relcii k budcnosti, rozvoju a
modernizcii. Na minulos sa opiera, do budcnosti sa pozera.
-Sprostredkova deom poznatky o slovenskej komunite vo Vojvodine a Srbsku
(osady, intitcie a organizcie, osobnosti, men, priezvisk, pvod), ale i
stykoch s inmi etnickmi skupinami a kultrami, o prnosoch Slovkov
tunajiemu prostrediu (v kolstve, kultre,umen, architektre).
-Snai sa slovensk identitu a sebactu pestova subtlne, nie prostrednctvom
hesiel a frz, ale na konkrtnych prkladoch, spja pritom poznatky s emonm
nasadenm, vdy ale so zreteom na meninov a udsk prva, na eurpsky
kontext, tie na interetnick ctu, toleranciu a interakciu.
DIDAKTICK POKYNY
Ke ide o tento predmet, mus sa ma na zreteli podstatn loha: naui iakov
pekne rozprva po slovensky, pekne ta, psa a zska zrunos v jazykovej
sprvnosti . Musia sa ma vdy na zreteli predvedomosti iakov a na ne sa mus
vdy sstavne nadvzova.
Ke ide o kultru vyjadrovania, zostavovatelia uebnch osnov z predmetu
Slovensk jazyk s prvkami nrodnej kultry sa rozhodli uivo poda v podobe
oblast a tm, teda rmcovo a elasticky, m sa vlastne uitekm nechva
priestor na kreatvny prstup, dotvranie a konkretizciu uiva v slade s priamou
situciou v prostred, v skupine a so zujmami, potrebami a monosami
kadho jednotlivho dieaa.

242

, .
.

,
. , .
,
.

(, , ...)
, , .
.

. .
, :
- ;
- , , , .
- , ,
, , , , , , , , , , , ,
.
.
: .
: .
: , , , , .
, , , .
: ( ).
.
: .
:

243

, ..;
( );
;
( ).

.
.

, , , ,
.
.
(. , .
, . , . , . ...).
.

.

.
.
.
.
(, , , ).
.
: . .
.

. (, , , ,
..).
.
.

-
, .
- ,
.
-
,
.
-
. .
.
.

244

H R V A T S K I J E Z I K S E L E M ENTIMA
NACIONALNE KULTURE

TREI RAZRED
CILJ nastave hrvatskog jezika s elementima nacionalne kulture je da uenici ovladaju
hrvatskim standardnim jezikom u okviru predvienih sadraja, te da upoznaju elemente
hrvatske kulture.
Operativni zadaci:
upoznavanje i njegovanje kulturne batine Hrvata;
postupno i sistematsko upoznavanje hrvatskog standardnog jezika u usmenoj i
pismenoj uporabi;
primjena jezika u razliitim komunikacijskim situacijama;
razvijanje pravilnog usmenog i pismenog izraavanja;
bogaenje rjenika, jezinog i stilskog izraza.
1. HRVATSKI JEZIK
GRAMATIKA
imenice, glagoli, pridjevi;
glagolska vremena prezent, perfekt, futur;
PRAVOPIS, PRAVOGOVOR
skupovi ije/je u ee upotrebljavanim rijeima;
vlastite imenice pisanje;
pisanje estitke.
2. KNJIEVNOST

Zvonimir Balog, Olovka;

Ivana Brli Maurani, Badnja veer u sirote Kate;
Tin Kolumbi, Boina no;
Stjepan Jakevac, koljka;
Mato Lovrak, Vlak u snijegu;
Grigor Vitez, Kakve je boje potok;
Sunana krinjari, Maslakova pria o zimskom kaputu;
Narodna knjievnost, Prie, bajke, basne, zagonetke

3. JEZINO IZRAAVANJE

pripovijedanje i pisanje dogaaja Pisma s mora;

245

leksike vjebe;
prianje prema slici;
skupovi ije/je lijepi cvjetovi, tratinice bijele;
razlikovanje monologa i dijaloga;

postavljanje pitanja i odgovora na pitanja;

opirno i saeto prepriavanje;
razgovor o gledanom filmu;
izraajno itanje i recitiranje.

4. ELEMENTI NACIONALNE KULTURE

Glazba
Spavaj mali Boiu;
Kolo igra tamburica svira;
Podvikuje bunjevaka vila;
eljaj me majkica hrvatsko zagorje;
Mi smo djeca vesela igra.
Filmska glazba
Vlak u snijegu;
udnovate zgode egrta Hlapia;
Tko pjeva zlo ne misli.
Animirani filmovi
Profesor Baltazar;
udesna uma.
Predmeti od slame: Upoznavanje;
Povijest: Dolazak Hrvata, Zrinski i Frankopani - kroz prie (legende);
Zemljopis: Prirodno zemljopisna obiljeja zaviaja i hrvatske (more, planine, ravnica);
Obiaji o blagdanima: Sv. Nikola, Materice, Oci, Boi, Poklade, Uskrs
etveni obiaji: Duijanca

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Znaajne su metode koje podrazumijevaju igru metajezine igre, zamjene mjesta,
glasovne igre. Veoma je vano da metode koje e biti primijenjene angairaju uenika i da
budu bazirane na aktivnostima uenika.

246

SA

BOSANSKI JEZIK
ELEMENTIMA NACIONALNE

KULTURE

TREI RAZRED

Cilj i zadaci
U toku treeg razreda uenik treba :
- da unapredjuje sve oblike itanja;
- da se osposobljava da proitani tekst razumije i da zna da ga interpretira;
- da razvija optu kulturu uenika;
- da razvija sposobnost stvaralakog miljenja;
- da razvija sposobnost uoavanja i doivljavanja ritma i da razvija pjesniki
sluh;
- da se osposobljava za kritiko miljenje;
- da se osposobljava za govornu interpretaciju knjievnog umjetnikog teksta:
kazivanje i recitovanje;
- da se osposobljava za dramsko izraavanje teksta, itanje po ulogama i
uivljavanje u vrijednosti knjievnog lika;
- da se osposobljava da istrauje tekst, da se sam snalazi u njemu, da ga
prepriava;
- da proiruje saznajne sposobnosti;
- da se osposobljava za shvatanje i razumijevanje cjeline umjetnikog teksta,
misli, stavova, osjeanja i izgradjivanje vlastitih stavova prema tekstu;

SADRAJI PROGRAMA

Bosanski jezik sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet obuhvata

sljedea nastavna podruja:

247

JEZIK
KNJIEVNOST
KULTURA IZRAAVANJA
ELEMENTI NACIONALNE KULTURE

JEZIK
Gramatika
nivou:

Prouavanje gramatike u kontekstu knjievnog teksta ili razgovornog jezika na

- prepoznavanja i definisanja jezikih pojava;
- funkcionalnog usvajanja jezikih pojava;
- postavljanja korelacija gramatike gradje sa obradom teksta i kulturom
izraavanja;
- njegovanja stvaralakog odnosa prema reenici kao osnovnoj
komunikativnoj kategoriji i razlikovanja vrsta reenica po sadraju i
znaenju;
- osposobljavanja uenika da se koriste standardnim knjievnim bosanskim
jezikom.

Pravopis
Usvajanje pravopisnih pravila i njihova primjena: upotreba velikog slova na poetku
reenice, u pisanju vlastitih imena, ulica, trgova, ustanova, preduzea, udruenja,
geografskih pojmova, praznika i dr. Pisanje negacije ne i rece li. Pisanje skraenica,
dijeljenje rijei na slogove i prenoenje u novi red; uoavanje mjesta i funkcije upitnika i
uzvinika u reenici. Uoavanje skupova ije i je. Pisanje brojeva rijeima.

KNJIEVNOST

Razlikovanje osnovnih vrsta knjievnog izraavanja (stih i proza, pjesma i pria).

Upoznavanje sa jednostavnim knjievnim formama (bajka, basna, aljiva pria,
pria o ivotinjama, vic ili dosjetka, poslovica, zagonetka, brzalica i razbrajalica).
Upoznavanje sa dramom (na nivou prepoznavanja).
Upoznavanje sa osnovnim knjievno-teorijskim pojmovima i stilskim sredstvima.

Lektira
Ahmet Hromadi: Patuljak vam pria
Ahmet Hromadi: Golubovo krilo
aljiva narodna pria: Svijetu se ne moe ugoditi

248

Skender Kulenovi: Cesta

Alija Isakovi: Pria o Pink panteru
ukrija Pando: Draga la
Hamza Humo: Vee silazi u kotlinu
Eref Berbi: Kako je otilo ljeto
Narodna bajka: udotvorni prsten
Narodna pripovjetka: Nisam ba iz Sarajeva
Rizo Dafi: Proljee
Alija Duboanin: arko
Mehmed-beg Ljubuak Kapetanovi: Narodno blago (izbor)

Ela Peroci: Maca papuarka

Ferenc Feher: Baki pejza
Ibrahim Hadi: Poezija (izbor)
Ismet Bekri: Tri sunca
ukrija Pando: Prislukivanje
Enisa Osmanevi-uri: U proljee otkljuajte oko
Demaludin Lati: Trenja
Elifa Krijetorac: Dimije
Vejsel Hamza: Majka
Fahreta Bajin: Sva djeca svijeta
Mirsad Beirbai: Kako ja elim, kako ja hou
Refik Liina: Trag
Enver Muratovi Enisin: Zaviaj
Ismet Markovi: Reci
Advan Hozi: Kuni pijun
Alija Musi: Trenja na drugoj obali
Jusuf iga: Moj otac je tvrdjava
Fikreta Kulenovi Salihovi: Gnijezdo
Enes Kievi: Kako se moe tedeti mama
Sead Redepagi: Dedin nian
Lirske narodne pjesme: (izbor)
Vesna Parun: Maak Dingiskan

KULTURA IZRAAVANJA

Govor
Razvijanje kulture usmenog izraavanja uz bogaenje rjenika uenika na
primjerima umjetnikog teksta.
Razvijanje jezikog miljenja i jezike svijesti.
Izgradjivanje pravilnog, jasnog, jednostavnog i preciznog jezikog izraavanja.
Njegovanje maternjeg jezika.
itanje
Teno itanje latinice. Uoavanje naslova, podnaslova, imena autora i odlomaka.
itanje i razumijevanje nelinearnih elemenata teksta (ilustracije, legende, tablice).
Pravilno intoniranje znaka interpunkcije pri itanju.

Uoavanje

nepoznatih

rijei

249

pronalaenje objanjenja.

Pisanje
Uvodjenje uenika u tehniku pismenog izraavanja i sastavljanja tekstova.
Pravilna upotreba interpunkcijskih znakova.
Pisanje kratkih tekstova razliitih formi i namjena: prepriavanje sadrine teksta
prema postavljenim pitanjima, prepriavanje kolektivnih doivljaja prema postavljenim
pitanjima, pisanje kratkih tekstova na osnovu datih rijei ili slika; pisanje kratkog teksta o
pojavama i stvarima iz neposrednog okruenja, zasnovanih na iskustvu ili mati.
Sluanje
Izgradjivanje kulture sluanja u komunikaciji.
Komunikacijski postupci
Prianje doivljaja, opisivanje.
Uenik treba da umije da saopti i obrazloi svoj stav o nekom pitanju pridravajui
se konverzacijskih pravila.
Uenik treba da umije da napie pismo, poruku, spisak, obavjetenje, razglednicu,
pozivnicu i na posljetku, da umije da obavi telefonski razgovor.

ELEMENTI NACIONALNE KULTURE

Razvijanje potrebe za njegovanjem nacionalnih osobenosti.

Upoznavanje sa obiajima, praznicima i znaajnim dogaajima i linostima iz
istorije Bonjaka i komparacija sa slinim obiajima kod drugih naroda, radi razvijanja
tolerancije i pravilnog poimanja multikulturalnosti.
Narodna knjievnost: bajke, prie, brzalice, zagonetke, pjesme, legende, predanja.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Jezik(gramatika i pravopis)
U nastavi jezika uenici se osposobljavaju za pravilnu usmenu i pismenu
komunikaciju standardnim bosanskim jezikom. Nastavnici se usmjeravaju da tumaenje
gramatikih kategorija zasnivaju na njihovoj funkciji koju su uenici u prethodnom razredu
uoili i njime ovladali u jezikoj praksi.
Postupnost i selektivnost u programu gramatike najbolje se uoavaju na sadrajima
sintakse i morfologije od prvog do osmog razreda.
Isti principi su dosljedno sprovedeni i u ostalim oblastima jezika. Treba izbjegavati
formalistike zahtjeve i tzv. gramatizovanja.

250

Njegovanje stvaralakog odnosa prema

reenici
kao
osnovnoj
komunikativnoj kategoriji.
Pravopis se savladjuje putem sistematikih vjebanja, raznovrsno i u razliitim
oblicima pismeniih vjebi. Nastavnik uvijek mora imati na umu presudnu ulogu vjebanja tj.
da nastavno gradivo nije usvojeno dok se dobro ne uvjeba.
Metodika nastave jezika upuuje da u nastavi maternjeg jezika treba to prije
prevazii nivoe prepoznavanja i reprodukcije, a strpljivo i uporno njegovati vie oblike
znanja i umijenja - primjenjivost stvaralatva u nastojanjima da se u nastavnoj praksi
udovolji takvim zahtjevima.
U svakoj pogodnoj prilici znanje iz gramatike staviti u funkciju tumaenja teksta,
ime se ono uzdie od prepoznavanja i reprodukcije na nivo umijenja u praktine primjene.

Obrada nastavnih jedinica podrazumijeva primjenu sljedeih metodikih radnji:

- korienje pogodnog polaznog teksta na kome se uvidja i objanjava
odgovarajua jezika pojava;
- korienje iskaza govornih situacija;
- njegovanje otkrivalake i podsticajne tipologije pitanja (otkrij, dokai, objasni,
obrazloi, uporedi, pronadji, sjeti se itd);
- induktivno saznavanje jezikih pojava od primjera ka pravilu;
- ilustracija i grafiko predstavljanje jezikih pojava i njihovih odnosa i
definisanja jezikog pojma;
- primjena nauenog gradiva u novim okolnostima; utvrdjivanje, obnavljanje i
primjena steenih znanja i umijenja;
Knjievnost
Uenika knjievna kultura kao i njegova opta kultura temelje se na ukupnom
obrazovanju, pa procesom nastave knjievnosti treba postii slijedee:
- osposobljavanje uenika da prepoznaju odredjene knjievnoteorijske i
funkcionalne pojmove i otkrivaju njihovo znaenje;
- unapredjivanje itanja i svih oblika itanja kao i osposobljavanje uenika za
samostalno itanje i samostalni rad na tekstu;
- razvijanje interesovanja i motivacije za umjetniki tekst;
- osposobljavanje uenika za govornu interpretaciju knjievnog teksta: kazivanje i
recitovanje;
- osposobljavanje uenika za dramatizaciju teksta: itanje po ulogama i uivljavanje
u vrijednosti knjievnog lika;
- uoavanje pojedinosti i elementarnih slika ekspresivnih mjesta i korienje jezikostilskih sredstava;
- otkrivanje uzrono-posljedinih veza u sloenoj strukturi umjetnikog teksta;
- osposobljavanje uenika da istrauju tekst da se sami snalaze u njemu, da ga
prepriavaju (ako je prozni tekst u pitanju);
- uoavanje dogadjaja, situacija, scena, konflikata i razvijanja sposobnosti za
izraavanje vlastitih stavova;
- uoavanja radnje, redosljeda izlaganja, uoavanje logikih cjelina i njihovo jeziko
naslovljavanje;
- osposobljavanje za uoavanje ideja ili poruka;
- uvodjenje uenika u vrednovanje knjievnog umjetnnikog teksta;

- irenje saznajnih vidika uenika;

251

Kultura izraavanja
Navikavanje na standardni knjievni jezik u govoru, itanju i pisanju,
osposobljavanje za slobodno prepriavanje, prianje i opisivanje. Takoe je neophodna
primjena pravopisnih pravila i bogaenje uenikog rjenika.
Prepriavanje raznovrsnih sadraja predstavlja najjednostavniji nain uenikog
jezikog ispoljavanja u nastavnim okolnostima.
Prianje u odnosu na prepriavanje jeste sloeniji oblik jezikog izraavanja
uenika, jer je prepriavanje reprodukovanje proitanog, a prianje predstavlja poseban
vid stvaralatva koji se oslanja na ono to je uenik doivio ili proizveo u svojoj
stvaralakoj mati.

Opisivanje jeste najsloeniji oblik jezikog izraavanja na nivou najmlaih razreda.

Ono je manje ili vie zastupljeno u svakodnevnom govoru.
Dok je za prepriavanje potreban odreeni sadraj, za prianje je potreban odrdjeni
podsticaj - neko dogaanje, doivljaj, dotle za opisivanje nisu neophodne neke posebne
okolnosti, ve se ono upotrebljava kad god se doe u dodir sa pojavama koje u
svakodnevnom jezikom komuniciranju mogu skrenuti panju na sebe.
Usmena i pismena vjebanja, kako im i sam naziv kae, zamiljena su kao dopuna
osnovnim oblicima jezikog izraavanja, poev od jednostavnog preko sloenijeg, do
najsloenijeg. Svaka od programiranih vjebi planira se i ostvaruje u onom nastavnom
kontekstu u kome se javlja potreba za funkcionalnim usvajanjem date jezike pojave ili
utvrivanja, obnavljanja ili sistematizovanja znanja i primjene tih znanja u konkretnoj
jezikoj situaciji.
Jezika kultura u najveoj mjeri doprinosi jedinstvu cjelovitosti nastave bosanskog
jezika i ini da se ona realizuje u funkcionalnom povezivanju naizgled razliitih
programskih sadraja:
-

razvijanje kulture usmenog i pismenog jezikog izraavanja;

bogaenje i izgradjivanje nivoa usmenog i pismenog jezikog izraavanja;
razvijanje jezikih miljenja i jezike svijesti;
izgradjivanje pravilnosti, jasnosti, jednostavnosti, i preciznosti
jezikog
izraavanja;
stvaranje atmosfere i uslova za razvijanje govorne individualnosti i izraajne
samostalnosti uenika;
podsticanje uenika na literarno stvaralatvo;
uvodjenje uenika u tehniku pismenog sastavljanja teksta;
sistematsko praenje, provjeravanje i utvrdjivanje gradiva koje je vano za
unapredjivanje kulture izraavanja.

Elementi nacionalne kulture

U oblasti nacionalne kulture na nivou ovog uzrasta paljivim odabiranjem pria i
predanja treba uenike upoznavati sa obiajima, praznicima, znaajnim datumima i
linostima iz bonjaake istorije kako bi se kod njih razvijao pozitivan stav prema
osobenostima sopstvene nacionalne pripadnosti.

252

B U NJ E V A K I J E Z I K S A E L E M E N T I M A
NACIONALNE KULTURE

TREI RAZRED
Cilj i zadaci

Nigovanje govornog i pisanog bunjevakog jezika, priko potribnog za razumivanje i

tumaenje osnovni obiluja maternjeg jezika;
Upoznavanje knjievnosti svog, a i drugi naroda i nacionalni manjina;
Upoznavanje svitske knjievnosti;
Izgraivanje svisti o drutveno-povisnoj i kulturnoj ulozi jezika;
Upoznavanje tekovina bunjevake kulture, obiaja i tradicije.
Operativne zadae

Nigovati tehniku izraajnog itanja;

Dalje bogaenje rinika bunjevakog jezika novim riima i izrazima;
Usvajanje pojma glavni dilova rienice;
Uvoenje u tumaenje knjievnog dila (radnja, likovi, poruke, osianja, dogaaji);
Ovladati pismenim i usmenim izraavanjem (pripriavanje, prianje, opisivanje).

BUNJEVAKI JEZIK (10 sati)

253

Svatanje znaaja i vridnosti maternjeg jezika;

Rienica - pripoznavanje po sastavu, znaenju i obliku;
Imenice - vlastite i zajednike;
Glagoli - radnja, stanje i zbivanje;
Nigovanje uspine primene ve usvojeni pravopisni pravila;
Upotriba velikog slova.
KNJIEVNOST (25 sati)
itanje

Nigovanje i uvebavanje pravilnog i izraajnog itanja obraenog i nepoznatog

teksta;

Uvebavanje razumivanja proitanog teksta;

Prilagoavanje intonacije glasa situaciji koja se opisuje (jaina, visina glasa, pauza);
Recitovanje napamet naueni krai poetski i prozni tekstova;
Navikavanje uenika na pravilno disanje i potovanje pravilnog dranja tila pri
itanju.
Rad na tekstu

Zapaanje i definisanje elemenata knjievnog teksta (radnja, likovi, poruka, osianja

u lirskoj poeziji);
Uoavanje uzrono-posledini veza u proznom tekstu;
Uvoenje u nigovanje navike kod uenika da svoje stavove obrazlau na osnovu
pojedinosti iz teksta.

JEZIKO IZRAAVANJE (25 sati)

Usmeno izraavanje

Pripriavanje sadraja proitanog teksta - detaljno i saeto, na osnovu zajednikog

plana;
Pripriavanje u dilovima i cilini;
Prianje prema slici na osnovu zajednikog plana;
Prianje po zadatim riima i nastavljanje prie na osnovu datog poetka;
Opisivanje ljudi i prirode;
Scensko prikazivanje dramskog teksta.
Pismeno izraavanje

Pripisivanje teksta sa srpskog jezika na bunjevaki jezik i obratno;

Uvebavanje itkog i urednog pisanja;

254

Pismeni odgovori na postavljena

pitanja;
Pripriavanje, prianje, opis - pismeni sastav.

ELEMENTI NACIONALNE KULTURE (12 sati)

Pripoznavanje identiteta bunjevakog naroda priko jezika, vire, tradicije i njegovo

ouvanje kroz vikove;
Upoznavanje povisti bunjevakog naroda, vire, tradicije i kulture kroz rad na
odgovarajuim proznim i poetskim tekstovima, muzikim i likovnim dilima.

NAIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Program sadri ciljeve, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadae,
jeziku materiju, govorne i pismene vebe, itanje i rad na knjievnim tekstovima i
nigovanje nacijonalne kulture. Svi ovi elementi programa su meusobno povezani i tako i
triba uraditi.
Zadae nastave maternjeg jezika sadre opte zaktive koji se odnose na
kvalitet znanja, posebne zaktive za razvijanje i sticanje jezikih umenja i vaspitne zadae.
Svi dilovi ovog programa su u skladu sa zadaama nastave i triba da doprinesu njiovom
izvrenju.
Operativnim zadaama formulisani su zaktivi u pogledu obima programske
grae koju uenici triba da savladaju u treem razredu osnovne kule.
U okviru jezike materije izdvojena je ona jezika materija koja pokriva vei
dio govornog jezika. Veoma je vano da se nova graa uvik naslanja na preanju.
Pravopis sadri one pravopisne norme koje su veoma vane za kvaliteno i
uspeno uenje maternjeg jezika.
U nastavi maternjeg jezika teite rada prinosi se na uenika. On aktivno
uestvuje u radu i svojim zalaganjem i radom triba da razvija i bogati jezika umenja svog
maternjeg jezika.
Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces, odabira sadrinu rada,
nastavne metode, oblike i sridstva rada, broj vebi, koordinira radom uenika radi to
uspenijeg ostvarivanja postavljeni zadaa. Nastava mora biti postavljena tako da se
svakom ueniku omogue verbalne aktivnosti radi bogaenja aktivnog rinika maternjeg
jezika.
U realizaciji svi zadaa nastavnik triba da motivie uenike koristei
raznovrsna nastavna sredstva. Potribno i je podsticati da se i sami angauju u prikupljanju
nastavnih sridstava vezanih za temu koja se obrauje.
Nastavu maternjeg jezika triba povezat prvenstveno sa steenim iskustvom
iz svakodnevnog ivota, sa nastavom poznavanja prirode i drutva, poviu, zemljopisom,

255

sa likovnom i muzikom kulturom, obiajima, kulturom, virom i tradicijom svog

naroda. Korelacija svi ovi pridmeta i oblasti priko je potribna jer omoguava ostvarivanje
veoma uspeni rezultata rada.
Pored priporuene literature, nastavnik sam bira literaturu kojom e, pre
svega,
da ispuni ciljeve i zadae pridviene ovim programom.
Literatura
1. M. Pei, G. Balija: Renik bakih Bunjevaca - Novi Sad, Subotica, 1990. godine
2. M. Pei: Mladom narataju; Bunjevaka matica - Subotica, 2001. godine
3. M. Pei: Poetska slagalica; Obnoviteljska bunjevaka matica
- Subotica, 1997. godine
4. T. Kopunovi: iroke grudi bake ravnice; Bunjevaka matica - 2001. godine
5. I. Pani: Natpivavanja; Osvit - Subotica, 1972. godine
6. M. Krmpoti: Bunjo dida moga; Senjsko knjievno ognjite - Senj, 1993. godine
7. Prirodopis, prirodoslovlje i slovnica za bunjevaku i okaku dicu; Gara - Subotica,
1880. godine
8. L. Malagurski: Pisme i igre u narodnim obiajima bakih Bunjevaca
- Subotica, 1997. godine
9. Ezop: Basne
10. Braa Grim: Bajke
11. Narodne bajke, aljive prie i pesme
12. Andersen: Bajke

13. Ispeci pa reci, Izbor narodnih pitalica, zagonetki, poslovica i anegdota; ZUNS Beograd, 1994. godine
14. Bajke iz celog sveta; Mlado pokolenje - Beograd, 1965. godine
15. Hiljadu zvezdica, Izbor iz proznog i poetskog stvaralatva za decu; Zavod za
izdavanje udbenika - Novi Sad, 1984. godine
16. Mr M. Stevanovi: Metodiki prirunik za nastavu srpskohrvatskog jezika i knjievnosti
u osnovnoj koli; Deije novine - Gornji Milanovac, 1982. godine
17. Prof dr V. Cvetanovi: Samostalni stvaralaki rad u nastavi srpskog jezika - Beograd,
1996. godine
18. I. Ivi, A. Peikan, S. Anti: Aktivno uenje 2 - Beograd, 2001. godine.

256

3.
-
,
a .

4.
4.1.

,
.
4.2.

, , , ,
.

257

4.3.

,
.
4.4.

, ;

,
.

4.5.


:

, ,
;

,
, , ,
;

258

5.

,
.

,
.
, ,
,
.
,
,
.
.

, ,
.
,
,
.

,
.
,
, :
-

.

,
.
, ,

,
. ,
.

6.

, .

259

.


.
.
,

.
,
, ,
, .

( ,
, , , ...).
20 , 23
.
5
( , ).

.


.
52%
.
.
, ,
: , ,
,
.

, , .


, .
,
.
. ,
,
.
,
, , ,

.

,
.

260

.
:
, . -
,
,
, ,

,
,
,
.

( , -,
, , , , -,
, , ).

.

.
,
,
.
,
,
.
- ,
, , .

.
,
.
, ,
.

. ,
,
,
.


,
.
: , , , ,
.
,
, .
.

.
.
,

261

, , ...

, .
,
.

, .
.
, .
, , ,
.

.
,
. ,
.

.
, ,
.


.

, (,
, ...).

, ,
, .

,
.
:
-

,

,

,
,
, ,
,

,

,
, ,

,

262

I :
,
.
.
.
.
.
II : .
. .
.
. .
.
III : . .
.
? , .
, , , .
.
IV : . .
, .
. .
V : .
. .
. : , ,
. . .
-? , .
.
VI : .
. . .
. .

( )

263

.
.

()

:
- ,
- ,
- .
.
, ,
. ,
, ,
.
.
I IV ,
3 .
.

capella .
.

,
.

.
,
.

, .
.

(. , , , ).
(3 )
.

,
.