Samostalna izdavaka

agencija Zlaja"

Aleksandar Milinkovi

TESLA - AROBNJAK
I GENIJE

BEOGRAD
2005. GODINE

Svakog dana ostvaruje se neka nova Teslina vizija

Drao je u malom prstu znanja stara hiljadama godina
Verovaoje da nita ne znamo o prirodi elektriciteta
Tvrdio je da u atomu nema energije i da postoje atomi
due. Stvorio je najmonija oruja i predviao da e ih
umesto ljudi koristiti roboti. Vojna industrija SAD ne bi
postojala bez Teslinih patenata, kao to ni svet nee
imati budunost ako ne ovlada Teslinim energijama".
Genije svih vremena, za koga samo Srbi misle da je umro!

Izdava:
Samostalna izdavaka agencija Zlaja"

Za izdavaa:
Zlatomir Krsti
Autor:
Aleksandar Milinkovi
Urednik
Aleksandra Bucalovic
Likovna i tehnika priprema:
Savo Katalina
tampa:
KONA - Sopot
Plasman:
011/684 - 4 1 0
063/26 20 30
Ti ra:
500
Autorska prava: Aleksandar Milinkovi. Prava korienja autorskog dela autora, 2005: Izdavaka agencija Zlaja". Nijedan deo ili
celina ove knjige ne moe se koristiti bez pismene saglasnosti Autora i Izdavaa. Biblioteka Tajne", copvright, 2005. A. Milinkovi

SADRAJ
IVOT
RAD - GENIJE 1 AROBNJAK
MO KONTROLE UMA
VREMENSKI TUNEL
NEVIDLJIVI BROD
NEMA PILOTA U AVIONU
GOSPODAR MUNJA 1 GROMOVA
TESLA 1 MARSOVCI
OKEANI ENERGIJE
DUA JE ELEKTRINA POJAVA
IVOT JE ELEKTRINI TOK
TESLA IZAZVAO TUNGUSKU EKSPLOZIJU
FILADELFIJSKI EKSPERIMENT
SMRT BESMRTNIKA 1 KADA SE TO DOGODILO
NA VEST 0 TESLINOJ SMRTI
NIJE VANO, ALI PREPISUJTE"
EDISON UBIJAO TESLINOM STRUJOM
TESLIN RAZVOJ AMERIKE ARMIJE
SVETLOSTJE BRZA OD AJNSTAJNA
SMEHOTRES" I ANTENA" ZA NAFTU
TESLINI POSLEDNJI POTOMCI: LELA VANDAVJIE
TESLIN AUTO NA BEOGRADSKIM ULICAMA
TESLINE VIZIJE
TESLA KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA
BOG ILI ENERGIJA DUHA
PRIKRADANJE NLO-A
TESLA LECI STRUJOM
PURPURNA PLOA
TESLA MEU SRBIMA
UVAR KOSMIKOG PEATA
DEDIN PARADOKS
TESLINI MALI" PROJEKTI
TESLA U UMETNOSTI
POGLED U NAE DOBA
TAKO JE GOVORIO...

11
12
20
23
24
25
26
30
31
31
33
34
37
49
53
59
66
70
71
73
76
78
78
81
89
91
93
97
101
103
1 14
115
121
130
141

Vaniji datumi iz ivota i rada

Najvaniji dan

150
151

ZATO JE TESLA ZABORAVLJEN?

Sve je manje ljudi u svetu, ali i kod nas koji znaju ko
je i bio i koliko je znaio Teslin doprinos nauci. Glavni
razlog je moda u injenici da je bio oajan biznismen. Edison, koji je bio samo deli Teslinog pronalazakog genija, ali sjajan poslovan ovek, danas se
smatra jednim od najuglednijih amerildh naunika
kao to je i kompanija koju je on osnovao, General
Electric. I kao ovek i kao pronalaza, Tesla je zasluio
daleko vie, ne samo zbog naunog dela i otkria koje
je ostavio za sobom, ve, vie od toga, za trasu koju je
postavio ispred sebe za mnoga otkria koja tek treba
da dou. Zbog toga nam se ini da je nuno to ee
ponavljati i ono, bar kljuno, to je Tesla ve ostvario
i omoguio svet u kome danas ivimo:
* Pronaao je motor za naizmeninu struju i transformator (Pomislite samo na sve motorne ureaje
koji rade u vaoj kui)
* Pronaao je trofazni elektricitet i doprineo da se
naizmenina struja kao osnova elektro sistema distribucije koristi svuda u svetu
* Njegov transformator visokog napona je omo
guio razvoj sistema prenosa i prijema televizijske
slike, odnosno slike na monitorima kompjutera
* Pronaao je radio (Odlukom amerikog Vrhov
nog suda, 1943, odbijena je Markonijeva patentna
prijava i patentno pravo dodeljeno Tesli)...
Ukratko: bez njegovih pronalazaka danas ne bi bilo niega to zahteva elektrinu pogonsku energiju.

Krtenica Nikole Tesle izdata 13. novembra 1883. godine

u pravoslavnoj crkvi u Gospiu

10

IVOT
Nikola Tesla je roen 10.7.1856. u
Smiljanu, u Lici, tada u austrougarskom carstvu. Njegov otac Milutin, bio
je pravoslavni svetenik. Majka Duka, bila je
poreklom iz svetenike porodice, nepismena,
pametna i plemenita ena. Nikola je osnovnu kolu
zavrio u Smiljanu, niu realnu gimnaziju u Gospiu, a viu realnu gimnaziju u Karlovcu. Od ranog detinjstva je pokazao sklonost ka pronalazatvu. Dosta
je itao, provodei mnoge asove u oevoj biblioteci.
Zadivljen opisom Niagarinih vodopada pomiljao je
da tu sagradi veliku turbinu koja e stvarati elektrinu struju. Dvadesetak godina kasnije, ta elja e mu
se i ostvariti. Nakon mature vratio se kui i oboleo
od kolere. Posle godinu dana oporavka 1876. odlazi
u Grac da studira elektrotehniku. Radio je preterano, od 3 asa do 22 asa, i ve prve godine, poloio
je sve ispite sa najviom ocenom. Profesori su ga voleli i cenili. Nakon oeve smrti, traio je stipendiju
od Matice srpske, koju nije dobio. Naputa studije u
Gracu i nastavlja studije politehnike u Pragu, koje
nije nikad zavrio. Zapoljava se u Telegrafskom zavodu u Budimpeti, i posle godinu dana 1883. godine
prelazi u Edisonovu Elektrinu kompaniju u Pariz.
Nakon godinu dana dobija ponudu da prede u sedite
kompanije lino kod Edisona u njegovu laboratoriju
da se bavi pronalazakim radom. U Njujork stie
1884. Vrlo brzo Tesla dolazi do epohalnih otkria u
oblasti fizike i elektrotehnike: otkriva obrtno
magnetno polje, indukcioni indukcioni motor, naizmeninu struju, transformator visokofrekventne
struje, beini prenos radio-talasa itd. Zbog nesla11

ganja, razilazi se sa Edisonom i prelazi u Vestinghausovu kompaniju koja e finansirati gradnju prve
elektrine centrale na naizmeninu struju na
Nijagarinim vodopadima. Sa preko 800 patenata
smatra se, uz Faradeja, najveim pronalazaem u
istoriji nauke. U njegovu ast jedinica za jainu magnetne indukcije nosi njegovo ime - tesla (T)
RAD - Genije i arobnjak
Veliinu Teslinog dela moda najbolje
ilustruje injenica da se na mnogim njegovim projektima radi i danas. Zbog toga, i
ovom knjigom, uporno ponavljamo priu o oveku i
jednom od najveih pronalazaa u istoriji
oveanstva ije su ime i ostvarenja namerno i
sistematski potiskivani u zaborav. elimo da dokaemo da se jo uvek pomno istrauje gde je zapisao i ta je Tesla rekao o nekim od onih problema koji tek sada zaokupljaju dobre" i loe" momke naeg
doba. Jedne, da bi eventualno ostvarili Tesline ideje
o beinom prenosu energije, o energiji vakuma, kosmikim energetskim paketima, o brzinama veim od
svetlosti ili da provere zato se u bitnim stvarima nije
slagao sa Ajntajnom? Druge, da bi se domogli njegovog famoznog tajnog oruja", zatitnog omotaa" ili onih projekata o kojima je Tesla za ivota govorio da mogu da postanu mo koja bi oveka postavila rame uz rame sa bogovima. Neminovno je skrenuti panju i na znaaj arhive Nikole Tesle, najveim
delom smetene u Muzej u Beogradu. U ovom
skuenom prostoru, inae lepe i stamene zgrade,
smeteno je sve to dokazuje Teslinu naunu i pronalazaku genijalnost.. Tu, meutim, nije poetak i kraj
12

svega to je Tesla govorio i stvarao?

Simbolino, moda je ba ovde razmee izmeu
dva sveta, dva razliita stava o Tesli. Prvi, koji ilustruje ova muzejska, gotovo crkvena atmosfera u
kojoj je Tesla zarobljen i zaliven voskom. I drugi,
kojim se dokazuje daje Teslin duh, kao div iz arobne lampe, uspeo da izae iz boce i svojim moima
ostane ivo prisutan u naunoj javnosti. Jedni uveravaju da je Teslino
vreme prolo i da ga
treba ostaviti da
poiva u miru. Drugi
u njemu vide proroka
i naunika sledeeg
milenijuma koji je u
svoje vreme ozbiljno
preuranio, kao to je i
sam
govorio
u
planovima
za
istraivanja na Long
Ajlendu.
Muzej i danas izgleda
isto kao i 1952.
godine, kada je u ovu zgradu dopremljena Teslina zaostavtina. Pa ipak, jo uvek nisu dovrene prie o tome ta se dogaalo sa njegovim dokumentima i
ureajima u tih devet godina izmeu Njujorka i Beograda, izmeu 1943. i 1952. godine. Da li je tada Sava Kosanovi, Teslin neak, dopratio u Beograd svu Teslinu arhivu ili samo jedan manji deo, prethodno temeljno proeljan, preien i kopiran. Sada, zahvaljujui nekim naim prethodnim istraivanjima, znamo
da se to zaista dogodilo. Posle knjige Dona O'Nila
13

Nenadmani genije" i Margaret ejni Tesla, ovek

van vremena", pa i naim skromnim doprinosom (Teslino tajno oruje", Pronalaza za trei milenijum" i
Tesla - dosije FBI") konano je dokazano da se dobar
deo Tesline dokumentacije jo uvek nalazi u nekim
tajnim arhivama amerike, ruske i kanadske vlade.
Kada se tome doda i injenica da vie od polovine dokumenta u Teslinom muzeju u Beogradu jo uvek nije
nauno istraeno, manje je neobino to se i pola
veka posle njegove smrti od Tesle i dalje oekuju
krupna nauna otkria.
Nada naunika, a posebno vojnih strunjaka, da
se u Teslinim dokumentima jo kriju velike tajne, nije jenjavala ni u decenijama posle njegove smrti. Na
primer, a prema izvodu iz nae ranije knjige (Tesla
- dosije FBI"), 1981, iz odeljenja za Strateke i svemirske sisteme Vazduhoplovnih snaga SAD (USAF),
upueno je FBI-aju pismo sledee sadrine:
Predmet: Dokumenta pronaena posle smrti Nikole Tesle
Prema naem saznanju FBI je verovatno u posedu
vie dokumenata pronaenih posle smrti Nikole Tesle, 1943.
Nikola Tesla je bio briljantan elektroinenjer (Teslin transformator, n.pr) i pionir u razliitim aspektima prenosa elektrine enrgije.
Verujemo da jedan deo Teslinih dokumenata sadri osnovne principe koji bi bili od ogromnog
znaaja za neka tekua istraivanja u okviru DOD-a
(Department Of Defens). Veoma bi nam pomoglo
da imamo uvid u ta dokumenta.
S obzirom da ne znamo koliki je obim dokumentacije, spremni smo da vam ustupimo istraivaa
14

koji bi pomogao da se skrati posao oko izbora onog

dela dokumentacije koji nas posebno zanima. Ukoliko su vam potrebna dopunska objanjenja, molim
da mi se javite na telefon 695-6364 ili 695 7417.
Alen Meklaren"
U nekoliko navrata potom, a poslednji put, prema
raspoloivom delu arhive FBI, 1993, USAF je zahtevao da mu se stave na uvid i razliiti drugi delovi
Tesline dokumentacije. Za sada, u prepisci ove dve
vladine institucije, nema naznaka ta je to to je toliko interesovalo strunjake USAF-a.
U itavom nizu moguih odgovora Tesla je posebno privlaio panju zbog tri projekta iz perioda kada je bio na vrhuncu svog stvaralatva, krajem devetnaestog i poetkom dvadesetog veka.
Prvo, tokom eksperimenata sa beinim prenosom
elektrine energije, u Kolorado Springsu, 1899, Tesla je uspeo da stvori vetaku kuglastu munju, veliine loptice za golf. Prema kasnijim istraivaima,
u tom okviru bi danas trebalo traiti reenje za kontrolisanu termonuklearnu fuziju.
Drugo, te iste godine, Tesla je uspevao da prodre i
kontrolie elektroprocese u tzv. umanovoj upljini", prostoru izmeu Zemlje i jonosfere. Pokazalo se
da je ba taj prostor naroito znaajan za nosioce
uvenog projekta Harfa". Kasnije se govorilo da je
Bogdan Subai, ef odseka Odbrambene obavetajne agencije SAD, doao do podataka da su u Teslinom muzeju u Beogradu otkriveni do tada nepoznati
radovi. Ispostavilo se da je u pitanju projekat u vezi
kontrole naelektrisanih estica u gornjim slojevima
atmosfere. Meutim, Rusi su tada bili bri pa su od
jugoslovenske vlade dobili dokumenta u razmenu za
15

Teslin transformator, osnova gotovo svih njegovih buduih

projekata

16

ugovor o nenapadanju. Od tog vremena (1976.), navodno, irom sveta mogu se registrovati neobine
emisije na frekvencijama od etiri do 26 ciklusa u sekundi. Vazduna pijunaa Pentagona je potvrdila da
su izvori emisija rasporeeni u oblasti Lutve, Kijeva i
Sibira. Istovremenim delovanjem oni su stvarali
dinovski stojei talas duine oko 1.600 km (1000
milja), ali se o stvarnoj prirodi ovih emisija i danas
samo nagaa.
Tree, Tesla je vie puta, u ali (sa Mark Tvenom,
na primer) i u zbilji (izazivao je blage zemljotrese
na Menhetnu, delu Njujorka u kome je radio), demonstrirao raznovrsne mogunosti primene svog
oscilatora. Taj ureaj je mogao da izazove vibracije
tla na kontrolisanoj frekvenciji. Govorio je, na primer, da bi podeavanjem oscilatora na nivo prirodne vibracije Zemlje, posle izvesnog vremena mogao
da dovede do toga da se planeta bukvalno prepolovi. Meutim, takav oscilator je mogao da ima i sasvim razliitu svrhu i otuda nije udno to ga jedan
od autora pisama koja su zavrila u arhivi FBI-a
smatra osnovom za tzv. zrake smrti" ili Teslin ,,vazduni tit".
Na alost, sada ve izgleda izvesno da su ova i neka druga Teslina dostignua vremenom potpuno
prela u posed vrlo sumnjivih istraivaa. Moemo
samo da nagaamo da li je to posledica neijeg
znanja i upornosti koja im je pomogla da iitaju Tesline zapise izmeu redova ili su, o emu je i Tesla
govorio, uspeli da uoe tajne veze izmeu Teslinih
patenata i da ih, kao kocke za mozaik, sloe u potpuno nove slike. Iz jedne od takvih slika moglo bi
da nastane i oruje za unitavanje na daljinu". Te17

sla se, dodue, nadao da se tako neto nikada nee

dogoditi:
Smatram da je nemogue da drugi prisvoje novo
naelo poto se u njegovom sastavu nalazi preko 50
pronalazaka" (u pismu sestriu, Nikoli Kosanoviu,
27. februara 1941.).
Od O Nila, 1943, do Margaret ejni, 1981, veliki
je broj istraivaa i pisaca koji je znao da Huverov
biro zna ta se dogodilo sa delom Teslinih rukopisa
i gde se oni danas nalaze. Zapravo, itava arhiva je
beskrajan niz dokaza da se od javnosti i dalje skrivaju sutinski Teslini projekti. Oni su takve prirode
da sobom nose, mimo naunih, nesagledive politike i ekonomske posledice. Moete li da zamislite
bilo koju vladu u svetu koja bi dopustila da se od sutra zatvore sve elektrane i drugi, vetaki energetski
izvori - samo zato to je neki manijak" smislio da
sve to moe jeftinije, odnosno dabe!?
Zbog ega bi, otuda, svi ovi napori da se doe do
novih Teslinih dokumenata imali bilo kakvu
vanost? Nama lino moe biti potpuno svejedno
da li e od sutra nestati Soni, Toiba ili Kavasaki i da
li e itav Japan da se vrati ribolovu i samurajskim
vrednostima. Meutim, ako neko doista ostvaruje
sve to su Teslini projekti posredno ili neposredno
mogli da ponude - a najveim delom su primenljivi
i u vojnoj industriji - onda je ali doao kraj. Kada
bi se ispunio samo deo njegovih proroanstava" potpuna kontrola klimatskih uslova na planeti,
ovladavanje ogromnim koliinama slobodne energije u prostoru, na primer - i ako bi se to nalo u rukama samo jedne ili male grupe zemalja, konano
bi smo dobili velikog brata", a Orvelova vizija naj18

Mark Tven pomae u eksperimentu u Teslinoj laboratoriji

zad bi stekla svoj zavrni izgled.

Mnoga pitanja i danas ostaju nerazjanjena. Ko
se, na primer, nalazio iza Projekta Tesla"? Kako
je Tesla skrivao svoje planove za zrake smrti" i
kako je malo nedostajalo da Britancima ustupi
projekat zatitnog omotaa"? Ko i kako je uspeo
da ponovi Tesline eksperimente sa kuglastim
munjama", ali sa manje uspeha od Tesle. Zato je
knjiga Margaret Storm, Povratak goluba", naprasno nestala iz knjiara, kao to se i autoru posle
toga izgubio svaki trag? Da li je postojao Teslin
set", ureaj za interplanetarne komunikacije koji
se pominjao u ovoj knjizi? Ko se dokopao neobjavljenih delova O'Nilove knjige?
Ostaju malo poznata pitanja iz njegovog ivotnog
puta. Na primer, da li je dobio Nobelovu nagradu, a
neophodno je i nedvosmisleno potvrivati, uprkos
svim brojnim pokuajima da se dokae drugaije,
19

da je Tesla bio srpskog porekla. To se vidi iz

strunih i biografskih podataka, iz arhive FBI-a, iz
enciklopedija kao to je Britanika", iz Tesline line
izjave i konano, iz njegove krtenice, zavedene u
pravoslavnom hramu Svetog Petra i Pavla, u
Gospiu.
MO KONTROLE UMA

Mnoge zastraujue prie o mogunostima CIA,

FBI, biveg KGB ili izraelskog Mosada da uz pomo
tajnih tehnologija kontroliu ljudsko ponaanje,
proistiu iz Tesline bezazlene" ideje o kojoj je
govorio u poznijim godinama - da je mogue
napraviti projektor misli. Istorija mehanizma
kontrole uma poela je od trenutka kada je CIA
zapoela rad na uvenom projektu Pandora".
Osnovni cilj ovog projekta bilo je: istraivanje
uticaja precizno moduliranih mikrotalasnih zraenja
na funkcije mozga. Rukovodilac tog projekta, je na
poetku bio dr Ros Edi.
Njegova istraivanja na Institutu za ispitivanja
mozga, pri Kalifornija univerzitetu, pokazivala su
da je mogue kontrolisati ljudsko ponaanje i reakcije uz pomo elektromagnetske (EM) radijacije. Za
ove talase se vezuju svi eksperimenti kontrole mozga, jer modulirane emisije mikrotalasa najefikasnije
prolaze kroz koru mozga, inae veoma otpornu na
EM zraenja niskog nivoa. To praktino znai da e
EM talasi sa podeenom frekvencijom odlino
posluiti za prenos signala i poruka do mozga, na
slian nain kao to su radio-signali prilagoeni da
prenesu muziku ili govor do radio-prijemnika.
Delovanje ELF tehnologijom moe da se usmeri i
na itave organizacije ili zemlje koje ne pokazuju
20

podobno" ponaanje. U preduzeima ili agencijama sistem se razmeta po svim prostorijama, tako
da izaziva nepovoljnu radnu atmosferu, slino zgradama lociranim na izvorima tetnih zraenja. Jedan
od strunjaka za parapsiholoke fenomene, sa sopstvenom agencijom u Beu, Minhenu, enevi - poznat samo pod pseudonimom Raa - lino je pratio
neke eksperimente amerike vlade koji su se odnosili na manipulacije ljudskim ponaanjem. Njegova
pria potvruje frapantnu bezobzirnost u radu sa
ljudskim materijalom".
Imao sam priliku da razgovaram sa ljudima koji
saraduju u projektima NATO za VND (vienje na
daljinu). U jednom od njih uestvuje i general major Albert Stablbajn. Rekli su mi da i oni koriste sline modele, pa sam ih pitao da li su im poznate i negativne posledice VND. Moja saznanja su govorila
21

da u sluajevima kada se postigne potpuno fiziko

razdvajanje, kao u uvenom filadelfijskom eksperimentu", to moe da traje samo dva-tri minuta. Pitao sam ih da li znaju ta se dogaa kada se
vratite sa takvog putovanja, jer time oteujete
elektromagnetsko polje oko sebe i za kratko vreme
gubite pamenje. Kada sam im rekao kakvu tetu
takav proces moe da nanese centralnom nervnom
sistemu (imate utisak kao da su ukljueni svi
automobilski alarmi u gradu) i pitao, da li znaju
kako takvo oteenje moe da se popravi, rekli su
mi da ne znaju, a ti ljudi rade za vrhunsku armiju
sveta!"
Nedavno je objavljena knjiga Dima Nabela, Vienje na daljinu", u kojoj je detaljno opisano ko za
koga radi i pod ijom kontrolom. Nabel tvrdi, da se
sva istraivanja u vezi sa izmenjenim stanjem svesti,
pa i VND, obavljaju na Monro institutu u Virdiniji.
To pomalo plai i podsea na neke eksperimente
CIA sa LSD, pre 40 godina. Meutim, izgleda da se
od toga odustalo i da se sada primenjuju drugaije
metode. Tano je", kae Raa, da postoji nain da
22

se sposobnost VND izazove i nekim hemijskim

sredstvom, ali najbolje pomono sredstvo za razvoj
ove sposobnosti je zvuk. Oni to rade tako to oba
uha stimuli-u sa dva razliita izvora muzike i
podstiu bi-neu-ralnu aktivnost centra za zvuk, to
postepeno aktivira i one delove mozga koji se u
svakodnevnim situacijama nikada ne koriste.
Poznato mi je da je polovina ljudi koji su
uestvovali u ovim eksperimentima, a bili su
potpuno neobueni i nepripremljeni, doivela
ozbiljne mentalne poremeaje, jer u vojsci i slinim
tajnim laboratorijama ne znaju ni notornu injenicu
da ovakve igre" po pravilu vode ka promenama
stanja svesti, neto slino psihodelinim iskustvu, ali
bez upotrebe hemijskih stimulansa. To se na
jednostavan nain moe proveriti i malim eksperimentom. Ako stavite prst na levu stranu ela pritisnite vrhom nokta i lagano pomerajte. Kada pronaete pravu taku to e vas naterati da kinete".
VREMENSKI TUNEL

Prema Bielekovoj knjizi, o ovom dogaaju, sledei rezultate ostvarene u

Projektu duga", od 1963. su zapoeli
radovi na stvaranju vremenskog tunela,
koji bi omoguio usmereno kretanje napred i nazad
kroz vreme. Njegova pria dalje lii na naunu
fantastiku.
Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim tunelom je nastavljen, sada pod imenom Projekat Montouk", na Long Ajlendu, kod Njujorka, sve
do 1983.
Bielek i Preston Nikols, naunik koji je neposredno bio ukljuen u realizaciju Montouka", tvrde da
23

je ve tad bila potpuno osvojena mogunost bezgraninog putovanja u prolost, ali se u budunost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su mogua, samo u stanju izmenjene svesti.
Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraivanju, takoe doli do 2011. kao granine godine.
Jedno italijansko udruenje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je zasada putovanje u budunost mogue samo do
2011. godine.
NEVIDLJIVI BROD

Ono to, navodno, nije polo za rukom

Tesli i Ajntajnu u Filadelfijskom",
eksperimentu", uspelo je kompaniji
Vosper Tornikroft" iz Sautemptona,
Engleska. Posle nekoliko godina, oni su priveli kraju
dizajn broda na kome je primenjena ista stelt tehnologija kao na poznatom F117A, bombarderu - ve
vienom" u Buanovcima.

Najbri, nevidljivi lovac bombarder B-2. Delimino je koriena

Teslina tehnologija (magnetno polje po obodima krila)

24

Tesla 1885. godine

NEMA PILOTA U AVIONU

U Teslinim dokumentima nalazi se i
njegov opis bespilotnih letelica, koje
su vojske velikih sila usavrile mnogo
godina kasnije. Jedini problem, zbog kog Tesla nije
dalje odmakao u svojim zamislima, je taj to za
veinu svojih pronalazaka nije imao odgovarajue
lake i jake materijale.
O bespilotnim letelicama Tesla pie:
- Na izvestan nesavren nain moguno je, pomou dananjih radio-elektrinih ureaja, odbaciti avion, primorati ga da leti priblino jednim odreenim
pravcem i da izvri izvesne radnje na daljini od vie
stotina milja. Mainom ove vrste, moe se upravlja25

ti na vie naina, i ja nimalo ne sumnjam da se ona

moe pokazati korisna u ratu. Ja sam posvetio godine rada prouavanju te stvari i pronaao sam
sredstva kojima se na lak nain mogu postii ova i
jo vea udesa.
GOSPODAR MUNJA I GROMOVA

O Teslinim istraivanjima u Kolorado Springsu jo

uvek ne postoji potpuna slika, iako je, dnevnikom
svojih eksperimenata iz tih dana ostavio dokumentaciju kakvu bi naunici poeleli da imaju. Istina se
verovatno nikada nee saznati. Svojim asistentima
se nije poveravao, a sve drugo to je ostalo nezabeleeno u dnevniku, ostalo je sauvano u njegovom
nepogreivom pamenju.
Na mestu gde je Tesla 1899. obavio jedan od svojih najznaajnijih eksperimenata, u Kolorado
Springsu oko 100 kilometara juno od Denvera, danas je sedite nekoliko kompanija koje se bave optikim inenjeringom i naravno, NORAD, amerika
komanda protivvazdune odbrane, koja je smetena u utrobi
planine ejen.
Ono to se dogaalo u Teslinoj laboratoriji
u Kolorado Springsu i danas
zanima naunike
irom sveta.

Ljudi koji su imali prilike da posmatraju ta se dogaa na vrhu drvene graevine od 60 metara sa visokom bakarnom antenom, priali su kako su na
sve strane skakale varnice, ak i do njihovih nogu i
prolazile kroz njihove cipele! Jednom deaku se dogodilo da varnica iskoi iz hidranta na ulici u gradu
i napravi luk od deset centimetara do zavrtnja koji
je drao u ruci. Ponekad je sva trava oko laboratorije bila okupana metalnoplavom svetlou. Niko,
meutim, nije znao da je ovek u laboratoriji tek samo podeavao aparate, da bi se pripremio za najspektakularniji i jedan od najveih eksperimenata
svih vremena. Kao sporedan efekat eksperimenta,
postavljenje do sada neprevazien rekord: najvea
munja koju je ovek stvorio, duine oko 40 metara.
Teslina elja bila je da proizvede elektrini impuls velike snage i da ga usmeri ka Zemlji, jer je
tlo odlian provodnik. Oekivao je da bi struja
usmerena ka tlu mogla da putuje bez prekida, kao
radio-talasi, i to brzinom svetlosti. Kada bi talas
stigao do suprotnog dela planete, vratio bi se nazad, kao to se vodeni talas odbija ka izvoru kada
naie na prepreku.
Slino je uinjeno 1950. godine, sedam godina
posle Tesline smrti, kada su prvi radarski talasi upueni ka Mesecu i zatim primljeni u povratku. Sedamdesetih godina na ovaj nain je napravljena prva mapa Venere. Ova nebeska tela su milionima kilometara daleko od nas. Otuda je slanje elektromagnetskog talasa kroz Zemlju, svega oko 5.000 kilometara u preniku, prava igra.
Naravno, Tesla nije proveravao svaku svoju misao.
Ipak, nije odoleo da 3. jula 1899, kao pravi moderni
27

haker, odvrne" transformator do kraja i vidi ta e

se dogoditi. 0 tome je pisao u svom dnevniku.
Taj dan nikad neu zaboraviti", pisao je Tesla kasnije.
Transformator je bio dobro uzemljen, antena postavljena i pouzdanim kablovima obezbeena direktna veza sa elektranom. Tesla je izaao napolje
da bi pratio promene, na cipelama je imao osam
centimentara debele gumene izolatore, a zatim dao
znak svom pomoniku Kolmanu Situ, da ukljui
transformator. Svi vraeni talasi su jedan za drugim
dodirivali antenu, a zatim se odbijali od nje pravei
munju. Prve munje su bile duge oko metar, a kasnije pet, pa i 15 metara. Kada su dostigli 25 metara
poela je i grmljavina. Posle 30 i 35 metara, grmljavina se ula i u oblinjem gradu koji je udaljen ak
40 kilometara. Kada je nastala tiina, Tesla je ljutito pozvao elektranu da pita zato su ga prekinuli
usred eksperimenata, ali je dobio odgovor da je
upravo njegov eksperiment kriv to u gradu ne gori
nijedna sijalica.
Ova pria je pre neku godinu nekako stigla i na jedan od redovnih godinjih skupova amerikih hakera (ljudi za koje je vrhunski izazov ulazak u zatvorene i strogo uvane kompjuterske baze podataka Pentagon, CIA i slino) i toliko ih oduevila da su ga
uskoro i bez rezerve proglasili najveim hakerom u
istoriji. U obrazloenju je, izmeu ostalog pisalo:
Videli smo mnogo sjajnih hakerskih poduhvata, ali
jo nismo uli da neko postavi svetski rekord u proizvodnji munja i itav grad ostavi bez struje - da bi
video ta e se dogoditi." Klinci" su, ipak, znali da
je Tesla hteo i uinio vie od toga, neto to niko pre
28

Tesla je popularan i u savremenom kopjuterskom svetu. Pre nekoliko

godina u Americi je proglaen za najveeg hakera svih vremena

njega nije uradio.

Pria je stara ravno sto godina i moda bi danas
Lukas ili Spilberg mogli da od nje naprave sjajan
film - ba sa sjajem" i drugim efektima. No, hakerima je neto sasvim drugo palo na pamet. ta ako
je danas nekom polo za rukom da dalje razvije Teslin projekat? Da li je danas neko u stanju ne samo
da proizvede vetake munje ve i da talase usmerava u odreenom cilju? U kompjuterskom svetu, to
bi znailo da je neko stekao praktino nenadmanu
i krajnje opasnu prednost koja bi neminovno imala
i daleko ozbiljnije posledice.
Kompjuteri su osetljive sprave. Srce kompjutera,
mikroipovi, koriste struju od pet do dvanaest volti.
Ukoliko bi jaa struja probila kroz njihov izolacioni
sloj, ip bi bio nepopravljivo uniten. Takva opa29

snost stalno krui oko kompjutera u obliku statikog elektriciteta, iji je naboj izmeu 20 i 50 hiljada volti. Ova opasnost se otklanja uzemljenjem,
pa se tako suvina struja, kao u slivnik, alje u tlo.
Ali, ako bi neko, kao to je uspelo Tesli, uinio da tlo
u okolini kompjutera postane izvor elektromagnetskih talasa? Struja bi se putem za odvod statikog
elektriciteta vratila u kompjuter - i to bi bio kraj.
Moda kraj nekog sistema Rata zvezda" ili kraj tek
zapoetog teledirigovanog naina ratovanja u svetu, ali svakako poetak nove prie o Tesli.
TESLA I MARSOVCI

Pronicanje u tajne kosmosa, je verovatno bio

jedan od prvih i najduih Teslinih snova. Matao je,
da jednoga da na uspostavi vezu sa vanzemaljskim
civilizacijama. Pre vie od sto godina, 1899. tvrdio
je: da je primio neke inteligentne" radio-poruke iz
vanzemaljskog izvora i stalno je ponavljao, da
marsovci statistiki postoje". Jo davne 1893. godine, je napravio nacrt svemirskog broda na elektrini
pogon.
Njegov izum, sve do skora niko nije uzimao za
ozbiljno. Ali od 1997. poeo je da leti i prvi avion sa
do sada delimino ugraenom Teslinom idejom. Taj
avion, bio je jedan od najopasnijih bombardera nad
naim nebom u toku NATO napada na Jugoslaviju,
B-2, vredan koliko i etiri njegove teine u zlatu. To
je prvi vazduhoplov, koji za pogon ne koristi samo
aerodinamiki uzgon ve i fenomen elektromagnetne gravitacije.
Trenutno se radi sa prototipovima ovog aviona ko30

ji bi za rad trebalo da koristi i jonosferski elektrini

potencijal, da bi u budunosti bio potpuno zamenjen klasini pogonski sistem aviona. Tek tada ostvarie se Teslina ideja o elektrinom avionu - kakav je
i prvi Teslin kosmiki brod".
OKEANI ENERGIJE

Tesla je poao od stanovita da se sav

prenos sile u kosmosu odvija iskljuivo
beinim putem, jer osnovna sila je
gravitacija i ne postoje antene izmeu
Sunca i Zemlje. Energija zraenja (radijantna energija) je niz treperenja (vibracija) gornjih slojeva atmosfere i same stratosfere, koje je mogue hvatati
specijalnim antenama i konvertovati u obian elektricitet. Izvor ove energije je neiscrpan, jer Zemlja
neprestano rotira i puni atmosferu elektrinom energijom, na isti nain na koji to ini i obian elektrogenerator. Pred kraj ivota Tesla je odricao neophodnost proizvoenja generatora uopte i govorio o
tome, da se mi nalazimo u okeanu energije i da treba samo istai antene koje bi tu energiju hvatale.
Tesla ne samo da nije bio shvaen u svom vremenu,
ve je pitanje da li i nae vreme razume njegovu naunu inspiraciju.
DUA JE ELEKTRINA POJAVA

Tesla nikada nije ni pokuao da zasnuje

neku svoju naunu teoriju. Verovao je da
svima koristiti vie ako svo vreme bude
koristio na otkria i pronalaske. Ako i
postoje elementi naune teorije u njegovom radu,
smatrao je da e ljudi iji je nain miljenja identian
31

Teslino elektrino kupatilo na naslovnoj strani magazina Electncal

Experimenter iz novembra 1919. godine

njegovom razumeti ta je hteo da saopti oveanstvu. Radim za budunost", govorio je, ,,i savremenici me nee razumeti, ali jednoga dana prevladace
nauni zakoni prirode ije sam tajne otkrio i sve e
se izmeniti, kao dlanom o dlan, sve e se promeniti.
Nastupie nova era oveanske mudrosti, ije e
glavne odlike biti razumevanje vremena, otkrie izvora beskrajne energije i oblikovanje materije po
32

volji naunika. Ljudska svest pomerie granice ivota i bie mo

gue razgovarati sa duama umrlih odvojenim od tela. Ova sa
znanja dodatno e pomeriti nae
shvatanje o razlici ivota i smrti".
Jer, kako kae Tesla, prema saznanju engleskih fiziara Kruksa i
^
Olivera Loda, dua je emanacija
Vilijam Kruks,
elektriciteta i u trenutku smrti iz- fotografija
ruuje se energija jednaka masi
posveena Tesli
od jedanaest do dvadeset pet grama, koja se gubi
na vagi, trenutno. Dua je elektrina pojava koja se
moe kontrolisati i ije se sve reakcije mogu
predvideti. Jer, ovek je automat kosmikih sila.
IVOT JE ELEKTRINI TOK
U ouvanju ivotnog sistema bez vremenskog ogranienja. Svaki ovek treba da bude u stanju da se u toku samo
jednog svog ivota, potpuno razvije
kao duhovno bie. Teslina nauka, potpuno suprotna
od relativistike teorije Ajntajna i kvantne mehanike Nilsa Bora, omoguava da se desi udo moderne
tehnologije i naunog miljenja - voljno biranje
predmeta koji e nastajati iz energetskog sloja etarskih pojava. Drugim recima, mo preobraaja materije je u pravom odnosu vremena i prostora koji moraju da se odrede i prema ljudskoj dui. Nema fizike
bez duevnosti i duhovnosti, kao to nema ni oveka bez elektrinih dogaaja koje je Tesla tako dobro
poznavao. itav ivot oveka je samo elektrini tok.
kae Tesla, a njegova duevnost - to je svetlost.
33

TESLA IZAZVAO
TUNGUSKU EKSPLOZIJU
Da li je reena jedna od poslednjih
zagonetki prolog veka?
O Teslinom tajnom oruju ili zracima
smrti" ve godinama bruje i novine i knjige i laici i
strunjaci. Istina je da se o takvim Teslinim radovima jo uvek malo zna - i mnogo uka. Ne zna
se da li je Tesla ikada eksperimentisao ovim zracima. Meutim, postoji pria po kojoj je Tesla, jedne
noi, 1908, pokuao da ih iskoristi, dodue ne zbog
ubistva.
U to vreme, Robert Piri je krenuo u svoj drugi pokuaj osvajanja Severnog pola. Navodno, Tesla je
obavestio ekspediciju da e pokuati da sa njima nekako stupi u kontakt. Njih je zamolio da zabelee
sve to se bude dogodilo u dogovoreno vreme.
U noi 30. juna, u pratnji saradnika Dorda
erfa, Tesla je, sa Vordenklajf tornja, usmerio
zrani top preko Atlantika ka mestu na Arktiku,
neto zapadnije od proraunatog poloaja Pirijeve
ekspedicije.
Sutradan, poeo je paljivo da prati sve izvetaje
o ekspediciji, oekujui da e biti pomenut i neobian dogaaj, ali od uda" ni pomena. Tesla se ve
pomirio sa porazom kada je stigla ta vest o snanoj
eksploziji u Tunguziji, u bespuima istonog Sibira.
Unitena je ogromna povrina uma, oko etrdeset hiljada stabala u krugu od 50 kilometara, a eksplozija koja se ula na preko 1.000 kilometara, bila
je ravna eksploziji od 15 megatona TNT-a. Po grubom proraunu, to je za oko hiljadu puta vea snaga
od eksplozije koja je unitila Hiroimu. Gotovo
34

itav svet je video ta se dogodilo. Jedan seljak je

kasnije ispriao istraivaima da se sa obe ruke vrsto drao za plug jer je naiao tako snaan i topao
vetar da se plaio da e ga odneti. On se nalazio oko
220 kilometar daleko od epicentra. Meutim, ak
640 km dalje, talas umalo nije izbacio iz koloseka
voz na liniji trans-sibirske eleznice. Potres su zabeleili seizmografi u Londonu i Vaingtonu, a svetlost
ekplozije osvetlila je nebo itave Evrope. Zabeleeno je da su tokom dve noi svetla bila tako jasna da su se mogle itati novine. Poto je tek dvadesetak godina kasnije, 1927, jedan nauni tim prvi
put doao na lice mesta da eventualno utvrdi
uzroke razaranja, morali su da zatvore dosije bez
konanog odgovora.
Prvi je na mesto
dogaaja doao sovjetski naunik, profesor, Leonid Kalik.
Kasnije, 1946, vodei
sovjetski akademik,
Aleksandar Kazancev,
Navodna putanja zraka koji je Tesla
emitovao svojim uveavajuim
zakljuio je da se ovde
transmiterom sa Long Ajlenda
dogodila
atomska
prema Tunguziji
eksplozija, na oko dva
ipo kilometra iznad tla, verovatno zbog kvara nekog
NLO objekta. Potom je, 1958, istraivanje zapoeo jo
jedan eminentan sovjetski naunik, profesor Aleksej
Zolotov. I on je konano ostao na teoriji o NLO-ima i
zakleo se da se nee obrijati dok ne obezbedi valjane
dokaze. Na alost, oktobra 1995, kada mu je brada
prela preko pojasa, Zolotova je
35

ubio neki religiozni fanatik, koji je tvrdio da je eksplozija bila boija opomena. U meuvremenu, 1976,
Kazancevje doao do 1.5 kg tekog komada metalne,
srebrnkaste legure, pronaene na obalama sibirske
reke Vaka. Neobina legura je sastavljena od 76 odsto cerijuma, 10 odsto lantana i osam odsto niobiuma. Takva legura se ne moe napraviti sa nama poznatom tehnologijom", pisao je Kazancev.
Danas je i dalje je u opticaju zvanino tumaenje
da je eksploziju izazvao ili meteorit ili delovi komete, mada nikada nije pronaen krater na mestu
sudara ili bilo kakvi mineralni ostaci nebeskih
objekata.
Njegovi zraci smrti nisu i jedini vojni projekat. Godinu dana pre Kolorado Springsa, 1898, na izlobi
u Medison skver gardenu, Tesla je uspeno demonstrirao sistem daljinskog upravljanja. Kao prototip
je koristio mali brod, ali je isto mogao da uini i sa
podmornicom ili torpedom. Tada se obratio i ministarstvu rata SAD, tvrdei da bi njegova torpeda
mogla da unite pansku armadu i okonaju rat sa
panijom za jedno popodne. Nisu ga, meutim,
shvatili ozbiljno.
Industrijalcu Morganu ponudio je da preuzme
proizvodnju njegove podmornice. Prema jednoj
prii, Morgan je prihvatio projekat, ali pod uslovom
da se Tesla oeni njegovom erkom. Naravno, od
dogovora nije bilo nita, a njihova sardnja e se ipak
nastaviti na projektu Vordenklajf, nekoliko godina
kasnije.
Prialo se takoe, da je Tesla ipak uspeo da doe
do jednog ugovora sa vojskom. Navodno, naiao je
na razumevanje Nemake pomorske komande. Ovo36

ga puta predmet saradnje bile su Tesline brodske

turbine, koje je admiral fon Tirpic uspeno upotrebio
za svoju ratnu flotu. Posle Morganovog otkaza dalje
saradnje na projektu Vordenklajf, ugovor sa Nemcima bio je Teslin jedini izvor prihoda. Poetkom I
Svetskog rata, Tesla je ugovor raskinuo, jer je strahovao da bi mogao biti proglaen izdajnikom.
Snaga tunguske eksplozije
* Dogodila se 30. juna 1908
* Mo eksplozije bila je oko 1.000 puta vea od
moi bombe nad Hiroimom
* Crveni oblak na 50 km iznad mesta dogaaja video se nad itavom Evropom
* U krugu od 50 km napravljena je potpuna pusto
* Na razdaljini od 80 lem toplotni udar je mogao
da spri odeu ili izloene delove tela
* Na 220 km od epicentra snaga talasa jo uvek je
bila jednaka snazi orkana
* Na oko 650 km talas je gotovo izbacio voz sa
ina
FILADELFIJSKI EKSPERIMENT
Poneki mornar ostane bez lae, ali bez
pamenja i bez samog sebe - tek to je pravi peh
Ekskluzivno sa Alom Bielekom, putnikom kroz
vreme, jednim od preivelih mornara sa
razaraa Eldrid"

est decenija posle eksperimenta, koji jo nije

odloen u arhivu, Bielek nam pria: Brod kao da je
utonuo u san. Rekli su nam da u sluaju neobinih
37

U.S.S. Elrid (Eldridge), brod sa kojim je obavljen filadelfijski

eksperiment"

dogaaja sami donesemo odluku. Obala je bila jo

blizu i mislili smo daje najbolje da skoimo u vodu.
Dugo smo padali. Mislim oko dva minuta, ali umesto
u vodi, naao sam se u bolnikom krevetu. Najgore
je, meutim, tek dolo. Od ljudi koji su mi prili, saznao sam da se nalazim u - 1983. godini!
Bielekovu ispovest je teko shvatiti ozbiljno. Pa
ipak, ovek koji tako ubedljivo govori, ne pravi pauze
da se priseti i promisli, niti trepne kada vam kae da
je vremenskim tunelima krstario kao da je u tramvaju, i sam, iskreno, priznaje: Moja pria je, zaista,
bizarna i verujem da je veina ljudi slua sa podsmehom. Ako me, meutim, paljivo pratite, neu se ljutiti, ma ta da zakljuite."
Ala Bielika je zaista teko opisati. Spolja,
ivahan i vedar kao da mu je tek trideseta. Po onome
to gov38

ori i sam misli o sebi, spada u red onih koje ovek

sretne samo jednom u ivotu. Tvrdi daje roen 1916.
godine kao Edvard Kamerun (Edward Cameron). Kao
Kamerun, doktorirao je fiziku na Harvardu. Sa
roenim bratom, Dankanom (Duncan) 1939. je stupio u ameriku mornaricu i mimo svoje volje uao u
tzv. filadelfijski eksperiment", navodno prvi pokuaj
da se, na osnovu Teslinog i Ajntajnovog projekta,
jedan ratni brod uini nevidiljivim. Zatim je putovao
kroz vreme. Bielek kae da je u konanom testu bio
na brodu U.S.S Eldrid (Eldridge), kada su on i njegov brat prebaeni 40 godina u budunost, a zatim
vraeni u 1947. godinu. Te godine, u tajnom
dravnom projektu Montok", izbrisana su mu sva
seanja, dobio je nov identitet i od tada je, kao dvogodinjak i pod strogim nadzorom ljudi iz Montoka"
rastao pod imenom Al Bielek!
Prema svemu to je na osnovu raznovrsnih pria
zabeleeno o ovom projektu, dogaaji su tekli na
sledei nain.
Tokom 1943. u amerikoj
mornarici se radilo na super
tajnom eksperimentu, koji je i
dugo godina kasnije bio poznat samo nekolicini ljudi. I oni
koji su u njemu uestvovali
nisu znali sve to u projektu
dogaalo.
Projekat je dobio ime Filadelfijski eksperiment" jer se
sluaj odigrao u luci amerike
Al Bielek, alias Ed
Kamerun danas, mornarice u Filadelfiji, a obavljen je
u 87. godini
na razarau USS
39

Filadelfijskim eksperimentom navodno je upravljao Nikola Tesla

Eldrid". Ideja je bila da se pokua sa gradnjom

nevidljivog" radara (stvaranje pulsirajueg magnetnog polja da bi se dobio elektromagnetski zatitni
balon). Eksperiment se, meutim, loe zavrio.
Umesto da brod postane radarski nevidiljiv, postao
je optiki" nevidljiv, a potom je nestao kroz neto to
se u naunoj fantastici najee opisuje kao vremenski tunel.
Kada su generatori konano prestali da rade, brod
se ponovo pojavio. Prema Bielekovom svedoenju,
eksperiment su preivela samo dvojica mornara - on
i njegov brat, Dejvid Kamerun (David Cameron).
Kasnije je to objanjeno injenicom da ljudi nikada
ranije nisu bili izloeni tako snanom uticaju elektromagnetsko polja.
Za sve koji su gledali film Filadelfijski eksperiment
1 i 2 ili su itali knjige arlsa Berlica (Charls Berlitz)
i Vilijama Mura (William Moor), ispovest Al Bielika,
trebalo bi da bude, ako mu se poveruje, odluujui
tas na vagi.
Za Bieleka nema nikakve sumnje da se Filadelfijski
eksperiment" zaista dogodio. Kada smo razgovarali
sa njim, tokom ovogodinje konferencije meunarodnog magazina ,,Nexus", u Amsterdamu, iako ve
40

duboko zaao u devetu deceniju, Bielek je jo uvek

delovao svee i samouvereno, kao da mu se sve to
je preiveo dogodilo jue.
Moje pravo ime je Ed Kamerun (Ed Cameron).
Roen sam u porodici Kamerunovih dvadesetih godina prolog veka. Odlino se seam svog oca i majke,
a moj brat Dejvid je i danas moj najbolji prijatelj. Bila
je to bogata u ugledna porodica, a otac, vrlo uticajan ovek, omoguio nam je da studiramo na
najboljim univerzitetima u Americi tog doba.
Meutim, rat se primakao i brat i ja smo eleli da
stupimo u mornaricu. Tako sam se obreo u
mornarikom centru u Filadelfiji.
Sve se odvijalo rutinski, dok nas jednog dana,
poetkom 1943, nisu obavestili da emo uestvovati u jednom eksperimentu. Ni to nam se nije

Sveano otvaranje Muzeja Nikole Tesle, 1955. godine. Prvi direktor

Dr Veljko Kora. U pozadini: Moa Pijade, Svetozar Vukmanovi
Tempo, Rodoljub olakovi...

41

inilo neobinim, sve do poslednjeg dana pred

poetak eksperimenta. Kada su nam rekli da u
sluaju neke neobine pojave ili dogaaja zaboravimo na svoje vojne obaveze i da postupamo po
42

sopstvenom nahoenju. Od tog trenutka bilo nam

je jasno da emo uestvovati u neemu to je i
krupno i opasno.
I samo nekoliko minuta posle poetka eksperimenta
to" se i dogodilo. Odjednom, pojavila se neobina,
plaviasta izmaglica, koja je za tren obavila itav
brod. Brat i ja smo pokuali da potraimo nekog od
oficira i pitamo ta se dogaa. Na nae zaprepaenje,
itav brod kao da je utonuo u san. Svi su leali na
podu, na mestima gde su se trenutno zatekli. I brat
i ja smo bili odlini plivai. Obala nije bila daleko i
tako smo odluili da napustimo brod jer smo oekivali da bi i neto gore moglo da se dogodi. Kao to
sam vam ve rekao, dogodila se jedna od onih stvari
za koje se kae da su gore od goreg".
Bielek dalje tvrdi da zna koji veliki naunici su
uestvovali u eksperimentui:
Nikola Tesla: On je rukovodio itavim projektom,
ifrovanim pod nazivom Projekat duga", sve do
1942. godine, kada je namerno poeo da ga ometa i
sabotira, a zatim se potpuno povukao, jer je shvatio
da e mornarica i ljude na brodu upotrebiti kao zamorie. Za Bieleka je indikativno da je nekoliko meseci pre eksperimenta (avgust 1943), Tesla pronaen
mrtav (7. januar 1943.) u svojoj hotelskoj sobi. Tesla
je poeo da razmilja o nevidljivom radaru" 1931.
godine, polazei od studije Dona Hodisona Kako
da stvari postanu nevidljive" (John Hodgison). Dve
godine kasnije, kae Bielek, Ruzvelt, Teslin lini prijatelj, pozvao ga je na razgovor i predloio mu finansijsku podrku da nastavi istraivanja. Tako je osnovan poseban institut u Prinstonu, na kome e Tesla
saraivati sa Ajntajnom, voditi institut, ali nee biti
43

zvanino zaposlen; Mnogo godina kasnije, Bielek

tvrdi da je ameriki naunik, Kenet Korum (Keneth
Corum) uspeo, na osnovu Teslinog projekta i ureaja
kakve je i Tesla koristio, da na nekoliko minuta jedan
model broda uini nevidljivim.
Dr Don fon Nojman (John Von Neumann):
Navodno Teslin zamenik i ovek koji je bio zaduen
da 1947. obnovi projekat, poto je od posade iz
uvenog Rouzvel incidenta dobio nekoliko
dragocenih informacija. Bielek tvrdi da je tada projekat iz analognog prebaen u digitalni;
Tomas Tounsend Braun (Thomas Townsend
Brown): Jedan od najveih fiziara sveta, poznat po
tzv. Bifeld-Braunovom efektu, tendenciji kretanja ka
pozitivnom polu u kondenzatorima velikog elektrinog naboja. Manje je poznat njegov rad na elektrogravitaciji u kome je dokazao da u laboratorijskim
uslovima, mali diskovi gube teinu , pa ak i lete,
kada poseduju elektrostatiki naboj.
Po Bieleku, Braun je bio zaduen za specijalan
antenski sistem na Eldridu. Meutim, doiveo je
nervni slom, samo dva meseca pre poetka eksperimenta.
Albert Ajnstajn: Tih godina, verovalo se da je
Ajnstajn odluio da se potpuno povue iz naunog
rada. I zaista iz tog perioda ne postoji nijedan njegov
objavljen rad ili bar nauna izjava. Ipak, on je
uestvovao u projektu u svojstvu naunog savetnika.
Prema Bielekovoj knjizi o ovom dogaaju, sledei
rezultate ostvarene u Projektu duga", od 1963. su
zapoeli radovi na stvaranju vremenskog tunela, koji
bi omoguio usmereno kretanje napred i nazad kroz
vreme. Dalje, njegova pria vie lii na nauno fan44

EXPER1MENTER
SCIENCE AND INVENTION

tasticni roman nego na svedocenje.

Bielek tvrdi da su za ovo korieni vidovnjaci. Njih
su povezivali, preko specijalnih stolica, sa kompjuterima vanzemaljskog porekla, koje su obezbedila
bia sa Oriona i Sirijusa A, zajedno sa grupom poz45

natom kao Leveroni". U poduhvat su, u svojstvu posmatraa bila ukljuena i bia sa Antaresa, potpuno
identina Zemljanima.
Sa manjim prekidima, eksperiment sa vremenskim
tunelom je nastavljen, sada pod imenom Projekat
Montok", na Tipelou Ajlendu, kod Njujorka, sve do
1983.
Bielek i Preston Nikols, naunik koji je neposredno
bio ukljuen u realizaciju Montoka, tvrde da je ve
tada bila potpuno osvojena mogunost bezgraninog
putovanja u prolost, ali se u budunost moglo putovati samo do 2011. godine. Posle ovog perioda putovanja su mogua samo u stanju izmenjene svesti.
Taj podatak pomalo udi, s obzirom da veina modernih proroka ukazuje na injenicu da se ba u to
doba, 2011 - 2013, oekuju krupne promene - geotektonska pomeranja, dolazak vanzemljana, druga
pojava Boijeg sina.
Zanimljivo je da smo u jednom drugom istraivanju takoe doli do 2011, kao granine godine. Jedno
italijansko udruenje koje se godinama bavi projektom izgradnje vremeplova, tvrdi da je za sada putovanje u budunost mogue samo do - 2011 godine!
Meutim, ovde prvi put nailazimo na moguu
rupu" u Bielekovoj prii. Tamo, u knjizi, govorio je
o 2011. kao o poslednjoj vremenskoj barijeri. Nama
je u Amsterdamu ispriao sledee:
,,U Montoku, projektu osnovanom 1946-47. godine,
prve eksperimente sa vremenskim tunelima zapoeli
su 1963. Sva njihova iskustva zasnivala su se na
znanju naunika nekadanje nacistike Nemake, koji
su u uvenoj operaciji Spajalica" (Paperclip)
prebaeni u sabirni centar Brukhevn (Brookhenven)
46

u Americi. U to vreme ve je bio u toku projekat

Majnd kontrol (Mind Control), a ja sam bio, verovatno, jedna od njegovih prvih rtava.
Moja seanja na sve to mi se dogaalo ukljuujui Filadelfijski eksperiment i moju porodicu i stvarno poreklo - poela su da oivljavaju tek
1988. godine, tako da ne znam kada sam prvi put
korien za putovanja vremenskim tunelom. Seam
se putovanja na Alfa centauri, zatim na Mars, u
vreme od 100 000 godina pre nae ere, i putovan-

ja u budunost, u 2.137. godinu, gde sam ostao est

nedelja, i u 2.748, kada sam se zadrao itave dve
godine. Moja misija se sastojala u prikupljanju podataka i posredovanju izmeu reptilolikog bia po
imenu Drejko i lanova Montok projekta. Moja
seanja sa ovih putovanja nisu sasvim jasna i detaljna, ali su mi ostali u pamenju antigravitacioni sistemi, na primer, pomou kojih su te civilizacije lako
premetale i itave gradove s jednog na drugo
mesto."
Bielek je u meuvremenu, posle 1988, napisao dve
knjige svojih ispovesti. Nedavno je jedan ameriki
producent objavio video kasetu i CD sa njegovim
seanjima. Taj CD je i sam po sebi doista neobina
47

dokumentacija, sa 25 sati audio intervjua sa

Bielekom, Prestonom Nikolsom (Preston Nichols),
Stjuartom Sverdlovom (Stewart Swerdlow),
Dankanom Kamerunom (Duncan Cameron), Larijem
Dejmsom i drugima koji su, kao i Bielek, uestvovali ili tanije, bili rtve u Montok projektu. Posebnu
zanimljivost predstavlja i prikaz tekstova i crtea,
otkrivenih u 23 odaje jedne peine u Novom
48

Meksiku, koja, prema Bieleku, verno odslikava

meugalaktike svetove sa kojima se i sam susretao.
Manje-vie, ovo je saeta, ali itava Bielekova pria.
Iskreno, jo od Denikenovih vremena niko jo nije
tako snano pokuao da nas vrati u prenauno"
doba. Jedini zapravo koji Bieleka prihvataju bez
ikakve rezerve su ufolozi. Za njih nema iznenaenja
i nita im nije novo pod kapom nebeskom. Montok
je, po njima, samo jedno od seanja na davna
meduzvezdana iskustva u ljudskoj prolosti. Ufolozi
veruju u sasvim logino" objanjenje: i proroci su, u
stvari, samo prerueni putnici kroz vreme, ali iz
drugih svetova. Zbog toga to vrlo malo znamo o
fizici kosmosa ili eventualnom postojanju paralelnih
univerzuma, posetioci" su, kau, prinueni da lau
odakle dolaze. Moda bi, otuda, bilo preciznije ako
se pitamo iz kog vremena, a ne iz kog dela kosmosa
dolaze. Moda ih zanimaju promenljiva vremena u
kojima su iveli njihovi preci i da li jo uvek verujemo ljudima kao to je Bielek?
SMRT BESMRTNIKA
I KADA SE TO DOGODILO
(pijuni ubili Teslu!)

Kada ponovo doe 7. januar i kada se jo

jednom podsetimo Tesline smrti i dalje neemo
biti sasvim sigurni da li je Tesla zaista umro 7.
januara 1943. i kako zvanina verzija kae od
posledica srane tromboze. Nezvanino, Tesla je
moda umro 8. ili ak 10. januara, a u naunofantastinim" krugovima, Tesla je, zapravo, ubijen
5. januara. Za naunike, taj podatak ne znai nita,
jer nikako ne bi mogao da utie na odnos prema
49

Teslinom delti - osim ako uzrok njegove smrti nije

bilo ba njegovo nauno delo.
Njujork tajms" od 8. januara 1943. zaista je doneo vest o Teslinoj smrti sa njegovom kratkom biografijom. Ovo je moda i presudan dokaz da Tesla
nije mogao umreti tog istog dana - kao to se kae
u nekim memorandumima FBI. Pored loeg izbora
informacija o Tesli, jo se navodi da je bio Amerikanac grkog porekla"!
Drugi dokaz da je najizvesniji datum Tesline
smrti 7. januar je i kopija lanka Usamljeni genije" (The Genius who Walked Alone"), objavljenog u magazinu Coronet", juna 1955. Na strani
115, autor pie: Tokovi kontrapijunae poeli
su da se okreu ve od rane zore 8. januara,
1943. Nestrpljivi agenti FBI uleteli su u sobu hotela Njujorker", u kojoj je kasno te noi sobarica
otkrila beivotno telo Nikole Tesle - preminulog
u 87. godini - koga su mnogi smatrali najveim

50

Spomenik Nikoli Tesli, rad Ivana Metrovia, ispred

Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu

naunim genijem svog vremena".

Da bi zbrka bila jo vea pojavio se jo jedan ,,novootkriveni" datum njegove smrti. U pismu Memorijalnog drutva Tesla" (Tesla Memorial Societv) iz
Njujorka, upuenom gradonaelniku Njujorka - u
kome se trai da se na hotelu Njujorker" postavi
51

spomen ploa - pie: ,,u tom hotelu je iveo poslednjih deset godina i tu je i umro 10. (!) januara
1943."
Peti januar kao datum Tesline smrti, izgleda, prema svedoanstvu arlote Mjuzar, dugogodinje sekretarice Save Kosanovia, najmanje verovatan.
Ipak, ostala je zabeleena pria, koju, uverili smo
se, podravaju i neki ozbiljni istraivai, da su te
noi trojica ljudi upala u njegovu sobu i ubili ga
hladnim orujem, a zatim odneli svu dokumentaciju
koja se u sobi zatekla (ak se tvrdi da je Njujork
tajms" 6. januara objavio vest o tome, ali da je taj
broj ubrzo povuen iz prodaje). Kao razlozi njegovog navodnog ubistva navode se pijunaa, nemake ili sovjetske obavetajne slube ili da je Tesla
suvie znao o tzv. Filadelfijskom eksperimentu", u
kome je teleportacijom" nestao brod amerike
mornarice St. Eldrid!
Bez obzira ta se stvarno dogodilo, Tesla je vero-

Vestinghaus i lord Kelvin (u sredini) u Teslinoj Laboratoriji 189:

52

vao da 1943. nikako nije trebalo da bude godina

njegove smrti. Da su mu i sve zvezde bile naklonjene kao to je bio ostatak kosmosa, Tesla bi umro tek
julskih dana (roen je u noi izmeu 9. i 10. jula
1856.) 1996. godine!
Govorio je da e iveti 140 godina i paljivo se
pripremao za naredne decenije, ali jedna saobraajna nezgoda (1939. godine) bila je ozbiljna fizika trauma za oveka njegovih godina i verovatno mu je drastino skratila ivot. Da je ostao iv,
svet bi verovatno izgledao drugaije, kao to se naglo izmenilo i njegovo doba, kada je na ovu planetu uveo" struju.
NA VEST O TESLINOJ SMRTI

"*"""^

Posle Tesline smrti razmenjeno je nekoliko telegrama izmeu agenata FBIa, Foksvorta, i direktora njujorkog biroa. Sledeeg dana poto je utvrena
Teslina smrt, Foksvort je izvetavao:
Nikola Tesla, istaknuti naunik u oblasti elektronike, umro je sedmog januara 1943. u hotelu Njujorker" u Njujorku. Tokom ivota obavio je mnoge
eksperimente u vezi sa beinim prenosom elektrine energije i... sa tzv. zracima smrti. Prema izvetaju koji je sainio iz Njujorka, beleke i objanjenja Teslinih eksperimenata i formula, zajedno
sa nacrtima ureaja, nalaze se sa ostalom Teslinom
svojinom i do sada nije nita uinjeno da se sklone
i sauvaju od ljudi - koji su neprijateljski raspoloeni prema ratnim naporima Ujedinjenih naroda..." (FBI je u to vreme primio poruku potpredsednika SAD Henrija Valasa, u kojoj se kae da je vlada
53

Patentni zavod u Vaingtonu, 1900. godine

vitalno zainteresovana za Tesline radove").

FBI je raspolagao informacijama da je Tesla ve
bio sasvim zavrio sve eksperimente sa beinim
prenosom elektrine energije i jednom revolucionarno novom vrstom torpeda". Smatralo se da je
uspeo da napravi i neke funkcionalne modele, ija
izrada ga je kotala deset hiljada dolara", koji se
uvaju u hotelu Guverner Klinton" i imaju veze sa
zracima smrti ili beinim prenosom elektrine
energije. O tome je u arhivama Agencije sauvana i
sledea beleka:
...Prema naem saradniku Fitcderaldu, u sefu
hotela Guverner Klinton", u Njujorku, nalazi se
radni model jednog Teslinog pronalaska. Model je
zaloio Tesla kao garanciju hotelu da e izmiriti dugovanje u visini od 400 dolara. Uprava hotela je
voljna da ustupi model svakome ko je spreman da
izmiri Teslino dugovanje. Ukoliko neko pokua da
otkupi model, biete o tome blagovremeno obaveteni..." Posle toga, ne postoji nijedan trag ta se
dogodilo sa ovim modelom i drugim materijalima.
54

55

Posmrtni ostaci Nikole Tesle izloeni u crkvi Svetog Jovana u Njujorku

I Kosanovi je, kau, u Birou za imovinu stranaca

ispriao tamonjem slubeniku Volteru Gorsau ta
je prvo uinio kada je saznao za Teslinu smrt. Prema njegovom svedoenju, u Teslinu sobu je doao
sa G. Klarkom, Kenetom Svizijem i predstavnikom
,,Shaw Walker co", nadajui se da e pronai Teslinu
oporuku. Pretraivanju su prisustvovala i tri pomonika direktora hotela Njujorker". Meu prisutnima je bio i predstavnik FBI-a, pa se ve sutradan
na Huverovom stolu nalazio detaljan izvetaj o svemu to se te veeri dogaalo u Teslinoj sobi.
Potoje sef otvoren, Svizi je uzeo knjigu sa posvetom koju je poslao Tesli na njegov sedamdeset peti
roendan. Kosanovi je poneo iz sobe tri Tesline fotografije, od kojih su dve bile uveane fotografije iz
novina. Prema predstavnicima hotela i Kosama
vievoj izjavi, nita drugo nije odneto. Sef je zatvo56

ren, a Kosanovi je postavio novu kombinaciju za

koju je samo on znao.
Devetog januara, Gorsa i Bojs Ficderald, elektroinenjer i Teslin blizak prijatelj, zapeatili su svu
njegovu imovinu i sa dva kamiona prevezli je u
skladite na Menhetnu, gde se ve nalazilo, od
1934, trideset paketa sa Teslinim stvarima. I oni su
tada zapeaeni po nareenju OAR
Radi potpunije slike o tih kljunih nekoliko dana
po Teslinoj smrti, navodimo i svedoenje jo jednog
znaajnog uesnika ovog dogaaja.
Kada sam stigla, u sobi sam zatekla Kosanovia,
Keneta Svizija, bravara (za koga e kasnije utvrditi
da ne zna koga je pozvao) i jednu drugu osobu, mislim da je to bio Dord Klark, ali on nije ostao due.
Saznala sam da su predstavnici policije i razni vladi-

Vizija odbrambenog sistema sa tornja Vorderklajf na Long Ajiendu

57

ni inovnici" bili tu ranije...Bravar je ponovo nametao prekidae za novu kombinaciju koju je napisao i predao Nikoli Kosanoviu. Ova kombinacija mi
je data, ubrzo kasnije, na uvanje i nije bila koriena
do 12. jula 1952. godine kada je Kosanovi ponovo
otvorio sef u zgradi, u Beogradu, koja e postati Teslin muzej... Sef je prvi put otvoren kombinacijom
koju sam sada predala komitetu preko Save Kosanovia, budui da se pretpostavljalo da sadri kljueve
koji bi bili potrebni za otvaranje raznih drugih kutija,
sanduka itd. Meutim, sveanj kljueva nije bio u fi-

Teslina hidroelektrana otvorena 1896. godine na

Nijagarinim vodopadima

58

Teslini generatori u hidroelekrani na Nijagarinim vodopadima

oci u koju je odloen 8. januara 1943. Kljuevi nisu

naeni nigde u sefu. Nakon pretraivanja, naeni su
u jednom od brojnih sanduka sa dokumentima. Zlatne medalje (Edisonova medalja dodeljena Tesli
1917.) takoe nije bilo u odeljku. Medalja je nestala
i nikada nije naena." (FBI dok. br. 168-169)
NIJE VANO, ALI PREPISUJTE"

Prema arloti Mjuzar, sekretarici Save

Kosanovia, pre nego to je napustio SAD, 25 jula
1945, Kosanovi je jo jednom eleo da se uveri
da je sve u redu sa Teslinom imovinom koja se
nalazila u Menhetn skladitu. Isto je uinio i sa
Teslinom urnom (sainjena od oniksa, a kasnije u
Beogradu zamenjena loptastom, srebno-metalnom
urnom) u krematorijumu u Fernklifu. Dok je bio
u skladitu (po arloti Mjuzar, to je bila i njegova
jedina pose59

Markoni sa svojim sistemom beine telegrafije

ta skladitu), zatraio je da vidi Teslinu imovinu.

Radnici u skladitu su mu rekli:
Nekoliko ljudi iz FBI je dolo nou i napravili su
mnogo snimaka."
Tih januarskih dana 1943. vaingtonski biro FBI-a
iao je ak tako daleko da je njujorkom birou savetovao da diskretno preduzme korake sa javnim tuiocem da se Kosanovi pritvori zbog navodne provale i
da se doe do razliitih dokumenata koje je, pretpostavljali su, Kosanovi uzeo iz Teslinog sefa.
Meutim, u centrali u Vaingtonu uskoro je doneta neobina odluka. Edvard Tam iz FBI-a u Vaingtonu, javio je D. M. Ledu iz njujorkog biroa da je itav
predmet predat u nadletvo OAP-a i zbog toga, pisao
je Tam, nema vie razloga da se petlja oko toga".
Uskoro je poznati ameriki inenjer dr Don
Tramp, koji je tada radio u istraivakom komitetu
Biroa za nauna istraivanja i razvoj pri Ministarstvu za nacionalnu odbranu, pozvan da uestvuje
ispitivanju Teslinih naunih radova. Zajedno s njim
ispitivanju su prisustvovali i drugi strunjaci: V,
60

Dord, Edvard Palmer i Don Korbet.

Dr Tramp je ispriao da su tada pregledali samo
one materijale koji su se zatekli kod Tesle u trenutku smrti. Svi su oni tada bili zauzeti sa zadacima
koje je nalagalo ratno stanje, pa su verovali da e
uvidom u poslednje Tesline radove moi da donesu
valjanu procenu za eventualne druge mere.
Posle pomnog ispitivanja", pisao je Tramp, moje
je miljenje da u naunoj zaostavtini dr Tesle ne
postoji nita vredno za dalja istraivanja ili to bi
moglo da se upotrebi protiv nas ako bi dopalo u ruke neprijatelja...
Teslina najznaajnija dostignua potiu s poetka
ovog veka. U poslednjih, najmanje petnaest godina,
svi njegovi nauni napori bili su spekulativnog, filozofskog i na izvestan nain promotivnog karaktera najee u vezi sa proizvodnjom i beinim prenosom energije - ali nisu sadravali neke nove elemente, radne principe ili metode za ostvarivanje takvih
mogunosti."
Veoma opirnom dosijeu dr Trampa priloene su i
fotografije i mikrofilmovi ispitivanog materijala.
Originalni dokumenti koje je Tramp tada pregledao
danas se nalaze u Muzeju Nikola Tesla u Beogradu.
Posle toga, ostatak Tesline zaostavtine, februara
1943. godine, stavljen je na raspolaganje Savi Kosanoviu.(FBI dok. Br. 174-181)
Slino Trampu, ni Svizi, Teslin veliki prijatelj i
moda jedan od najboljih poznavalaca njegove
linosti i dela, nije tih godina verovao da je Tesla zaista ostavio radove koji bi mogli da donesu neto revolucionarno novo:
Tesla je bio izuzetno produktivan desetak godina
61

pre kraja prolog i isto toliko posle poetka novog

veka. Ono to je kasnije radio moda je nosilo klice
ranog stvaralatva, ali nikada nije dovedeno do
praktinog ostvarenja..." Moda je to donekle
tano. Naime, Tesla je zaista
62

Teslin patent za proizvodnju hrane za pilie iz 1905 godine,

prihvaen u jednoj fabrici ivinske hrane 1938.

1928. podneo poslednju patentnu prijavu, 112. u

SAD, od ukupno oko 800 patenata na Teslino ime.
Meutim, izmeu 1945. i 1947. Komanda Vazduno-tehnike slube (ATSC) u Rajt Fildu. u
Ohaju, u kojoj su obavljana neka najstroe uvana
63

Pismo kojim uprava hotela Ijubazno moli Teslu da napusti sobu u

kojoj je do tada iveo, septembar 1918.

ispitivanja, Vojna obavetajna sluba (MI) u

Vaingtonu i Biro za imovinu stranaca (OAP) razmenili su nekoliko zanimljivih pisama i telegrama
iz kojih je jasno da nisu delili Svizijevo miljenje.
Avgusta 21. 1945, ATSC je i zatraila dozvolu od
komande u Vaingtonu da na sedam dana uputi u
Vaington Blojsa Ficderalda (Blovce Fitzgerald)
da obezbedi neka dokumenta za koje strane sile
pokazuju interesovanje".
Petog septembra 1945, pukovnik Holidej iz ATSCa pisao je Lojdu aulisu iz OAP-a, da potvruje do64

govor sa Ficderaldom i moli za fotografije iz Trampovog dosijea, ,jer su potrebne u jednom projektu
za nacionalnu odbranu", i obeava da e ih vratiti u
dogledno vreme. Prema navodima iz dosijea FBI-a
o Tesli, bio je to poslednji put da OAP ili bilo koja
druga savezna agencija SAD priznaje da poseduje
Tesline dokumente o zracima smrti".
aulis je odgovorio Holideju 11. septembra 1945:
Materijal koji ste traili upuen je pukovniku Robertu Houliju iz ATSC-a. Ova dokumenta stavljena
su na raspolaganje Vojnim vazdunim snagama radi
odreenih eksperimenata; molimo da ih vratite".
Nisu nikada vraena.(FBI dok. Br. 170-173)
Neobino je, meutim, da etiri meseca poto su
fotografije dokumenata poslate u Rajt Fild, Ralf Doti,
ef Vojne obavetajne slube u Vaingtonu, obavetava Dejmsa Markama iz OAP-a, da nikada nisu
stigle u odredite i zbog izuzetnog znaaja za ovu
slubu molimo da se poalju i zahtevamo da nas
obavestite ukoliko se bilo koja druga sluba bude
interesovala za ove materijale".
I OAP je kasnije imao dosta muke da objasni svoju ulogu u vezi sa ovom dokumentacijom. Izmeu
1948. i 1978. na mnoga pitanja OAP je odgovarao
na slian nain:
...Dok je ova sluba uestvovala u ispitivanju odreenih dokumenata pokojnog dr Tesle, obavetavamo vas da ovde nita od tog materijala nije u
naoj nadlenosti..."
Ovaj biro nikada nije imao mogunost uvida u bilo ta od svojine Nikole Tesle..."
...Dok smo mi imali uvid u Teslina dokumenta..."
... Fotografske kopije odreenih dokumenata
65

sainjene dok smo bili nadleni za njih..." itd. itd.

Laboratoriju u Rajt Fildu kasnije je nasledila Uprava odeljenja za aeronautike sisteme. Kada su od
njih zatraeni Teslini radovi, obavestili su da, ,,s obzirom da u nasleenoj dokumentaciji nije
pronaen nijedan od Teslinih radova, su
pretpostavljamo da uniteni u vreme zatvaranja
laboratorije" .
EDISON UBIJAO
*
h
TESLINOM STRUJOM
Ni potonja ni novija istraivanja nisu
pomogla da se definitivno ue u trag
svim Teslinim dokumentima i drugim delima,
ureajima. U poslednjih desetak godina jedan za
drugim su dospevali rokovi kada je, prema amerikom ustavnom amandmanu o slobodi informisanja (FOIA - Freedom Of Information Act), poelo
skidanje embarga sa veine dokumenata FBI-aja o
uvenom srpskom nauniku. Ta arhiva o Tesli do sada nije bila ire poznata ni jugoslovenskoj ni svetskoj javnosti. Nastavljajui idejom koju sam postavio jo pre dvadesetak godina publikacijom Teslina
neostvarena otkria", jo u to vreme sam se prvi put
susreo sa nekim dokumentima iz tzv. Tesline arhive" FBI:
Prouavanje ovih dokumenata uinilo mi se kao
zanimljiv poduhvat bar iz dva razloga. Osnovni razlog je bilo oekivanje da e najzad biti reene nedoumice oko vanijih Teslinih projekata ili da e biti
rasvetljena sudbina svih njegovih dokumenata.
Drugi razlog - otkrivanje naina rada i ponaanja
jedne ovakve institucije - je u odnosu na Teslin rad
manje bitan, ali je znaajan kada se posmatra u
66

kontekstu opteg odnosa prema Teslinom delu. Naime, trebalo bi imati na umu da je Tesla godinama
paljivo i s namerom pomeran sa glavnih tokova interesovanja amerikog, a dobrim delom i svetskog
javnog mnenja, da bi konano, ako bude moglo, bio
preputen zaboravu.
Tesla nikada nije zauzimao mesto koje mu objektivno pripada. Uporno, na primer, opstaje uverenje
da je Edison dao najvei doprinos razvoju elektronike u dvadesetom veku. U Smitsonien muzeju i njegovim naunim institutima, u Vaingtonu, Edison je
u toj oblasti smeten u sam vrh. Meutim, ba iz dosijea FBI na indirektan nain se bolje razaznaje i
pravi Edisonov doprinos nauci. Mada je prijavio
preko hiljadu (!) patenata, kao njegova najvanija
otkria mogu se smatrati generator istosmerne struje, mikrofon, sijalica i gramofon! Edison je pomno
pratio Teslina istraivanja - Tesla se po dolasku u
Pariz, 1882, zaposlio u filijali Edisonove kompanije
i prvih godinu dana boravka u Americi radio je kod
Edisona - a od vremena kada je na Nijagarinim vodopadima postavljena prva centrala sa Teslinim generatorom naizmenine struje (1895), preao je u
estok napad na Teslu. Javno je protiv njega drao
predavanja, govorio za tampu i tvrdio da je Teslina
struja opasna po ivot. U knjizi Pola Ostera, ,,Meseeva palata", ta epizoda je, a potpuno osnovana
na injenicama, ovako opisana:
"Teslu sam prvi put video 1893. godine. Tada sam
jo bio deak, ali godine se dobro seam. Odravala se
Kolumbova izloba u ikagu, i otac me je tamo poveo
vozom. To je bio moj prvi odlazak od kue. Bilo je za67

miljeno da se povodom etiristote godinjice Kolumbovog otkria Amerike izloe sve sprave i izumi, da se
pokae kako su i nai naunici jako mudri. Izlobu je
posetilo dvadeset pet miliona ljudi, liilo je to na cirkus. Tamo je prikazan prvi rajsferlus, prvi vaarskii
toak, sva uda novog doba. Tesla je bio zaduen za
Vestmghausov deo koji je nosio naziv Kolumbovo jaje". Seam se da sam uao salu i video visokog oveka
obuenog u beli smoking kako stoji na podijumu i obraa se publici sa nekim udnim akcentom - srpskim,
kako se kasnije ispostavilo - i beskrajno tunim glasom. Izvodio je trikove sa elektricitetom, mala metalna jaja vrtela su se po stolu, s vrhova prstiju sevale su
mu varnice. Gledali smo ga bez daha, nikada tako
neto nismo videli. To su bili dani borbe izmeu jednosmerne i naizmenine struje, izmeu Edisona i Vestinghausa, tako da je Teslina predstava imala i propagandnu svrhu. Tesla je otkrio naizmeninu struju
nekih desetak godina pre toga - obrtno magnetno polje

- i to je bio veliki
napredak u odnosu
na jedno-smernu koju je Edison koristio. Ta struja je
bila mnogo monija. Za jednosmernu struju bile su
potrebne elektrine centrale na gotovo svaka dva kilometra, za naizmeninu je bila
PrviTeslin indukcioni motor, 1891. godina

68

dovoljna
samo
jedna iz koje se
napaja ceo grad.
Kada je Tesla stigao
u
Ameriku,
pokuao je da
proda svoj izum
Edisonu, ali ga je
taj magarac iz
Menlo Parka odbio.
Montaa Teslinog generatora za
elektranu na Nijagari
Mislio je da e
zbog toga njegova
sijalica
postati
suvina. Onda je
Tesla
svoju
naizmeninu struju
prodao
Vestinghausu
i
poeli su da grade
hidroelektranu na
Nijagarinim vodopadima, najveu
elektrinu centralu
u zemlji.
Edison je krenuo u napad. Naizmenina struja je
suvie opasna, rekao je, moe da ubije ako joj se
prie suvie blizu. Da bi potkrepio te tvrdnje, razaslaoje svoje ljude po itavoj zemlji da izvode oglede po
vaarima. I sam sam prisustvovao jednom dok sam
jo bio sasvim mali, upikio sam se od straha. Na scenu su izvodili ivotinje i ubijali ih strujom. Pse, svinje, ak i krave. Ubijali su ih naoigled svih. Tako je
izmiljena elektrina stolica. Edison je sve to smislio
da bi dokazao koliko je naizmenina struja opasna, a
onda je izum prodao Sing Singu gde se i danas kori69

sti. Ljupko, zar ne? Da ovaj svet nije tako divan, mogli bismo bez po muke svi postati cinici."
Odnos prema Tesli bitno se menja posle njegove
smrti. Ve samo povrnim pregledom lako je uoiti
nagli porast interesovanja Huverove administracije.
Dokumenti do kojih sam doao, direktno od FBI-a
potvruju navode iz moje prethodne dve knjige ,,Teslino tajno oruje" i Tesla pronalaza za trei milenijum". Fotokopije filmovanih dokumenata koji su
uvani dugo godina, posle Tesline smrti, a koji su
delimino maskirani potvruju i to da su njegovi pisani tragovi o eksperimentima sa orujem dospeli
nekako u ruke vojnih eksperata Amerike, Kanade i
SSSR. Najbolji dokaz za to su patentne prijave iz
Pentagona u kojima se otvoreno pozivaju na Teslina
istraivanja.
TESLIN RAZVOJ AMERIKE ARMIJE

U AMERICI je 2000.godine objavljena

knjiga Dan posle Rouzvela", Vilijama
Birnsa i pokojnog pukovnika Filipa
Korsa, koja se bavi uvenim sluajem
NLO-a koji je navodno pao u blizini gradia Rouzvel. Birns se u jednom nedavnom razgovoru o
knjizi prisea ta su njih dvojica tada mislili i znali
o Teslinom doprinosu vojnim istraivanjima.
Korso je smatrao da je Tesla verovatno najvie od
svih naunika uticao na posleratna istraivanja u
amerikoj vojsci. Bio je fasciniran Teslom. Mi smo
znali da je jo tokom Drugog svetskog rata general
Natan Tvining uvao u svojoj dokumentaciji Tesline
beleke o usmerenom estinom snopu, koje su, po
70

Prema jednoj teoriji

ovako bi trebalo da
izgleda Teslino tajno
oruje sa primenom
skalarnih talasa
(interferentnih)

uputstvima FBI, iz Tesline sobe uzeli agenti slube

za imovinu stranaca, dan posle njegove smrti. Ta
dokumenta su paljivo uvali, ukljuujui i Teslinu
uvenu monografiju Nov nain slanja energije kroz
prirodne medije bez gubitaka".

SVETLOST JE BRA OD AJNTAJNA

U vreme kada je javnost, u leto . 2000.
godine, obavetena da je u akceleratorima u
Prinstonu i Firenci, gotovo istovremeno,
ostvarena brzina vea od svetlosti, u australijskoamerikom magazinu ,,Nexus" objavljeno je moje
pismo-podsetnik da je Tesla jo 1900. tvrdio da su
talasi koje je poslao
71

iz svog odailjaa
obili Zemlju brzinom od 475.000
km/sec. Izmeu
mnogih pisama
koje sam tada
dobio posebno je
zanimljivapria
Brajana Selara
ema Tesline vizije aparata za snimanje misli
(Brian Sallur), direktora Mount Gungin Radio opservatorije i tehnikog direktora SETI (Search for
Extraterestrial Inteligence) programa za Zapadnu
Australiju:
Godinama se ve bavim Teslinim istraivanjima o
kojima govorite jer sam se i sam uverio da je potpuno bio u pravu. U svojim radovima sam uporno zagovarao ideju da fotoni sa brzinom ,,C" predstavljaju samo osnovnu brzinu u kosmikim razmerama,
ali to jo uvek niko u naunom svetu ne eli da
ozbiljno razmotri ili zapone eksperimentalna
istraivanja. Trenutno se pripremam da ovog leta
postavim solarnu osmatracku stanicu da bih dokazao da neke estice ili fotoni elektromagnetskog
zraenja u vreme intenzivnih erupcija na Suncu dostiu brzine vee od svetlosne. Polazim od sopstvene teorije da se jonosfera ponaa kao ogroman balon koji pod udarima super brzih fotona menja svoja
elektrina svojstva. Naravno, jo ne postoje instrumenti kojima bi mogla da se meri nadsvetlosna
brzina pa u biti prinuen da se pomognem posrednim dokazom: merenjem zvunog intenziteta na
Suncu i u jonosferi."
Teslina tvrdnja je verovatno zasnovana na nekom
72

od bezbrojnih podataka dobijenih tokom eksperimenata u Kolorado Springsu, 1899. godine. Tesla
tada nije imao vremena da sam nastavi rad na ovoj
teoriji, ali se nadao da e neko preduzeti dalja
istraivanja. Od tada je proteklo itavih sto godina
i da nije dokaza kao to su ovi iz Firence i Prinstona ili pojedinanih ispada" kao to je ovaj gospodina Selara, Teslinih radova se vie niko ne bi ni
seao."
SMEHOTRES" I ANTENA" ZA NAFTU

Poznato je da se Tesla u prvoj deceniji

prolog veka najvei deo vremena bavio
istraivanjima u oblasti elektroterapije.
Verovao je da bi tek na pragu

Mark Tven u jednom Teslinom eksperimentu

73

svog novog otkria, struja visoke frekvencije, mogao da stvori ureaje uz pomo kojih bi bilo mogue uspostaviti kontakt sa frekventnim poljem
ljudskog organizma, a zatim leiti, tako to bi se novim aparatima uspostavila poremeena energetska
ravnotea.
Jedan od takvih ureaja je vibrirajua mehanika
platforma. Glas o ovom zapanjujuem" otkriu prvi
je rairio uveni ameriki pisac Mark Tven, poto se
jednom prilikom lino uverio u blagotvornost novog
izuma njegovog velikog prijatelja. Blage vibracije
izazivaju vrlo prijatno oseanje i izazivaju poboljanje cirkulacije i protoka energije u organizmu.
Takve, izmenjene platforme se i danas mogu videti
na ulicama Pariza, Londona, jer umorni prolaznici
rado koriste usluge rezonatora kako bi osveenih
nogu mogli da nastave svoj peaki pohod. Nekoli-

Tesla u drutvu sa tada uvenim srpskim bokserima braom ivic

74

ematski prikaz malog Teslinog pojaala snage

ko velikih fudbalskih klubova italijanske i engleske

lige na ovaj nain pripremaju igrae neposredno
pred poetak utakmice.
Malo je, meutim, poznato daje slinim rezonatorom, 1898, Tesla izazvao nekoliko zemljotresa u blizini svoje laboratorije u Njujorku. U strahu od posledica, to je priznao tek 1935, na promociji svog
drugog izuma na bazi rezonatora, telegeodinamikog odailjaa - ureaja za otkrivanje vodenih i
naftnih podzemnih izvora, koji je te godine patentirao i prava prodao Teksaku (savrenija verzija je i
danas u upotrebi).
Malo je poznato da je verna kopija rezonatora napravljena i kod nas i ako se steknu svi uslovi nai e
se u stalnoj postavci Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. ovek koji je, na osnovu originalnih Teslinih nacrta, resio sve tehnike probleme i dovrio prvi
funkcionalni model je Slobodan Milevski, pronala75

za iz Jabuke, kraj Paneva.

Teslin originalan ocilator je pre vie od etiri decenije pozajmljen jednoj porodici u Beu radi leenja
deaka sa tekim oblikom reumatizma i kone bolesti. Kako i zato, nije nam poznato, a dokumenti o
pozajmici bili su zagubljeni u Muzeju u Beogradu.
Tek 2002. godine, oscilator je iz Bea stigao u Beograd!
Milevski se nada da e uskoro dovriti i rad na
Teslinom mehanikom rezonatoru, sa duplim klipom, ba onim sa kojim je Tesla na Menhetnu izazivao zemljotrese. U meuvremenu, prvi put je pustio u rad model telegeodinamikog odailjaa. Takav ureaj bi domaoj naftnoj industriji pomogao
u pretrazi novih izvorita, ali je zanimljiv i za raznovrsna geoloka istraivanja jer deluje do dubine
od 10 kilometara i razlikuje materijale prema
gustini sastava.
POSLEDNJI POTOMCI: LELA
VANDAVJIE

On je bio moj ukun ujak. Moj deda,

Maksimilijan, bio je njegov brat, a moja
tetka je njegova pra-neaka, pa sam ja tako njegova
ukun-neaka. Moj deda i baka i njene sestre doli
su u Ameriku iz Jugoslavije, ali ne znam kada je to
bilo. Znam da je moj ujak Nik dobio ime po njemu."
ON" je Nikola Tesla, a devojka koja se s naporom
sea svog velikog roaka je Lela Vandavjie. Koliko
imaju slinosti? Ve na prvi pogled: Tesla nije bio takve lepote. Ni struja ih ne povezuje:
Ljudi oekuju da u meni otkriju neto od Tesline
76

genijalnosti. Moda
moje interesovanje
za NLO-e ima neke
veze, ali pre bih rekla
da sam to nasledila
od majke, koja je
vie
puta
videla
letee tanjire". Moj
ukun-ujak je verovao da postoji vanzemaljski ivot, ak
je tvrdio da je sa njima uspostavio radioLela Vandavjie, Teslina ukununuka
vezu. Neka ena pisac je
tvrdila da je i on lino vanzemaljac, da potie sa
Venere, a itala sam i priu da neki spiritisti sa
njim redovno odravaju veze. Nisam verovala kada
sam proitala da su objavili petnaest knjiga razgovora sa Teslom i drugim naunicima kojima Tesla navodno predsedava na planeti Parhelion, u sazvedu
Plejada!
Moram da priznam da sam poela da se interesujem za ivot mog velikog roaka tek od pre nekoliko godina. Znam da je uinio velike stvari za
oveanstvo. Poznat mi je i njegov veiti sukob sa
Edisonom. Taj odnos me podsea na film Amadeus". Majka mi je priala da je najvei deo njegovih
dokumenata prenet u muzej u Beogradu, ali su neki
vani papiri pokradeni, oni koji se odnose na antigravitaciju i elktromagnetske talase. Ti dokumenti
su jo 1948. preneti u vazduhoplovnu bazu RajtPeterson. Naravno, esto me pitaju da li znam neku
pikant77

nu priu o Tesli. Obian svet najvie interesuju sva

ta uda vezana za njegovo ime, a posebno taj oreol
vanzemaljca. I mene su pitali da li sam sa neke druge planete. Nisam svesna toga, ali ne bih iskljuila
takvu mogunost."
TESLIN AUTO
NA BEOGRADSKIM ULICAMA

Malo je poznato da je Tesla koristio svoj elektrini motor za pokretanje automobila. Prvo probno
vozilo koje je Tesla koristio bio je uveni Fordov
model ,,T". Njegov koncept ovih vozila realizuje se
tek danas. Da li e se uskoro nai i na beogradskim
ulicama?
Ozo", elektrino vozilo sa Teslinim asinhronim
motorom koji su konstruisali Miodrag ivanovi,
Rastislav Kragi i Bojan Kragi, a proizvodi se i prodaje u beogradskoj firmi Raskovnik", ve je dobio
desetinu novih vlasnika. U zavisnosti od baterije,
automobil moe da pree od 150 do 300 kilometara. Ima dva sedita i proizvodi se sa tri i etiri toka.
Po naem zakonu, ovakvi automobili ne smeju da se
voze bre od 60 kilometara na sat, a njegove stvarne mogunosti su i do 400 kilometara na sat! U brzinskim trkama u svojoj kategoriji, ve je vie puta
osvajao prva mesta.
VIZIJE

* Za 79. roendan, New York Times,

11.07.1935: Tesla planira da poalje
energetski snop s jednog na drugi kraj
sveta. Tvrdi da je merenjem ustanovio
da su kosmiki talasi 50 puta bri od svetlosti, ime
78

Umetnika vizija Teslinog odbrambenog tita

osporava teoriju relativiteta. Tvrdi da je otkrio tajnu kosmikih zraka u pozitivnom elektirnom naboju
Sunca.
* Na prijemu za svoj 81. roendan, novinaru
New York Herald Tribune, 11.07.1937: Tesla
obeava da e osvetliti tamnu taku na Mesecu. To
je deo njegovog projekta za izgradnju interplanetarnog radija.
* Za svoj 85. roendan Tesla je tvrdio novinarima
lista New York Sun, 11.07.1941, da bi za dva miliona dolara i u roku od tri meseca, mogao da sagradi
ureaj kojim bi istopio motor aviona na hiljadama
kilometara daleko.
* Septembra 10.1933. u asopisu Philadelphia
79

Public Ledger, Tesla objavljuje da u okviru svog

energetskog projekta sada radi na procesu fotografisanja misli. Postupak je zasnovan na njegovom
irem konceptu za izdvajanje kosmike energije koja upravlja univerzumom: Energija je svuda oko
nas, u neogranienim koliinama."
* Gigantsko oko za pogled u svaki deo sveta".
Pod ovim naslovom list Albanv Telegram, 25.febru
ara 1933, objavljuje Teslin rad kojim e omoguiti
svakom oveku da vidi bilo koji deo sveta. Projekat
je zasnovan na mehanizmu ljudskog oka.
* U knjizi More energije", Henrija Moreja, navodi
se kako je Morej, na osnovu Teslinih radova i sopstvenog ureaja za proizvodnju besplatne energije, uspeo
da napravi poseban radio koji je koristio da uspostavi
kontakt sa admiralom Birdom, na Junom polu. S ob-

Tesla u razgovoru sa novinarima

80

Tesla je verovao da e se u naem veku ratovi voditi samo robotima

zirom da nije registrovan ni trag statikog elektriciteta, Morej oigledno nije koristio uobiajene elektromagnetske talase. Morej je takoe napravio ureaj
kojim je mogao da slua razgovor ljudi nekoliko kilometara daleko, kao da govore u njegovoj sobi.
KAPITEN VANZEMALJSKOG TIMA

Ovo nije ala, niti uvod u novi Spilbergov film - ovo je pria i za suze i za
smeh".
Te davne" 1973. godine, u udesnoj
zemlji Americi, pojavila se knjiga sa neobino zanimljivom serijom intervjua. Sa daleke planete, sredita
kosmike konfederacije Unarijusa, poruke su stizale
do glavnog centra na Zemlji, u El Kajon, predgrae
San Dijega. Tamo se sve odvija pod nadzorom parova vrhovnih arhangela Urijela i Rafaela i Mihaila i
81

Gavrila, a u zemajskom centru upravljali su, sada ve

poivi (1971. i 1993.) Ernest i Rut Norman - arhangelski par reinkarniran kao Nikola Tesla.
Direktno u mikrofon, bez svih onih svetleih,
bunih i monih skalamerija, jedan za drugim, za
samo nedelju dana, pred medijumima su prodefilovali gotovo svi najvei umovi ovog veka i sveta: od
Tesle i Ajntajna do Nilsa Bora, Mendeljejeva, Fermija, Maksvela i drugih. Prvi se javio Tesla.
Sagovornicima sa Zemlje, autorima knjige, Tesla je
prvo opisao, ili tanije, vizuelno preneo sliku
svoje kue. Podignuta je u obliku sedmostepene piramide, od materijala koji je podseao na staklo, sa
osnovom od oko 1.500 metara. Svaki sledei sprat
je bio manji za oko 300 metara. Na vrhu zgrade,
slino teleskopu, nalazio se ureaj koji je Tesla opisao kao veliki projektor, odnosno odailja sa mogunou da alje informacije i slike na
33 razliita frekventna podruja ili
vremensko-prostorne dimenzije.
Ovde
okuplja
mo ljude iz drugih
svetova, na razliitom razvojnom nivou, i pomaemo im
da ovladaju naim
Radio antena na Long Ajlendu
Znanjem. Naravno,
82

uenje se odvija u astralnom stanju svesti, tako da

posle povratka na svoju matinu planetu, nisu svesni svog putovanja. Nedavno je nekoliko naunika
sa Zemlje gotovo istovremeno i nezavisno jedan
od drugog objavilo otkrie laserskog zraka. Oni su
i sada ovde i rade na razvoju buduih instrumenata. Slino se dogodilo i sa radovima na otkriu jedinstvene teorije polja (Glaov-Salam-Vajnberg,
prim. aut.), a u poslednje vreme, na sasvim suprotnim krajevima Zemlje, naunici dolaze do
istih otkria u genetskom inenjeringu. Niko od
njih ne zna da su sve i zajedno istraivali ba u
ovim laboratorijama."
Tesla otkriva autorima i postojanje svetova o kojima nikada nismo slutili:
Tesla - transformer!
Za vrlo kratko vreme, moda dve ili tri godine,
teleskop e vam pomoi da upoznate i neke sasvim
neobine zvezdane sisteme - duhovne planete, koje
se ne mogu videti. To je ono to vi na Zemlji nazivate paralelnim svetovima".
Tesla je oigledno duboko fascinirao svoje sagovornike, jer ga nazivaju najveim umom koji je ikada iveo na planeti Zemlji."
Danas ne ivi ovde, odnosno jo se nije reinkarnirao u neko novo ljudsko bie.
Pre tano 350 godina iveo je kao Nikola Kopernik. Moda je to razlog to se Tesla danas, u miru
Parheliona, vratio svojoj staroj ljubavi: astronomiji.
Poseban cilj mojih istraivanja je razvoj tehnike za inter-galaktike kontakte. I vi na Zemlji danas moete da posmatrate stvaranje galaksija, ali
ne moete da vidite nijednu zvezdu posebno.
83

Teslin fotoportret snimljen u njegovoj labaratoriji

metodom fosforescentnog svetla

Kljuno je da stanovnici svih planeta koje to jo

ne znaju shvate da ivot u kosmosu postoji u izobilju i u svom bogatsvu oblika. Zar to nije udno:
treba da odete van svog zvezdanog sistema da bi
dokazali da neto postoji na vaoj vlastitoj planeti.
Slino vam se ve jednom dogodilo kada ste
utvrdili da helijum postoji na Suncu, a tek potom
i na Zemlji."
eleo bih da naunicima na Zemlji posebno skrenem panju na kvazare i plave zvezde. Ova dva nebeska tela kriju jednu od najveih tajni kosmosa pravu strukturu ivota.
Kvazari su, u stvari, galaksije unutranjih ili duhovnih svetova. Ono to najvie fascinira zemaljske
naunike su oigledno inteligentne promene pulsiranja koje, svaka pojedinano, traju po jednu se84

kundu, u jednom zaokruenom ciklusu od 60 sekundi, koji se zatim ponavlja. Naunici pretpostavljaju da je to neka poruka nepoznate civilizacije, ali
ne mogu ni da naslute o kako monoj inteligenciji
se radi.
Plave zvezde, za koje su vai naunici u poetku verovali da su deo vae galaksije, Mlenog
puta, a zatim su shvatili da one ne emituju svetlost, ve da je to svetlost koja dopire sa same
granice vidljivog kosmosa - takoe su duhovne,
a ne atomske prirode. Drugo, one nisu galaksije,
ve univerzumi sa stotinama miliona galaksija. U
svetovima u ovim galaksijama postoje visokofrekventnio izvori energije, usmereni ka Zemlji i
drugim nesvesnim" svetovima, sa namerom da
im se omogui otkrie" da postoje i svetovi unutar svetova, dimenzije unutar dimenzija i da su
takvih razmera da, u odnosu na ono to vai
naunici danas znaju, deluju zastraujue. Izvor

2Oc

2Oc

Jubilarne marke sa likovima najpoznatijih amerikih naunika

85

njihovog stalnog straha je tvrdoglavo odbijanje

bilo kakvog istraivanja koje ima veze sa psihikim razvojem."
Znamo ve da Tesli nikada nije bilo dosadno dok
je bio meu nama, ali tek u Parhelionu je naao
drutvo i prijatelje kakvi mu i pripadaju. Redovno se
sastaje sa Galilejom, Keplerom, Leonardom da
Vinijem, Openhajmerom, a sa Ajntajnom ivi
u istoj kui. Svako od njih, po nekim vekovima
utvrenim planovima radi na nekom projektu, esto
i sasvim razliitom od njihovih, nama poznatih,
ovozemaljskih projekata.
Ajntajnov vanzemaljski opus
Izgleda da se Ajntajn trenutno bavi mnogo
sloenijim istraivanjima jer o svojim teorijama govori samo usput:
Sada razumem zato sam imao problema da
stvorim sistem zasnovan na optoj teoriji relativiteta. Da bi se nauka dalje razvijala, neophodan je potpuno novi matematiki koncept. Pod novom matematikom mislim na razumevanje i novo tumaenje
odnosa izmeu fizikog atoma i njegovog dvojnika" izotopa - duhovnog atoma. Tu se nalazi klju
razvoja nauke."
Teslin beini prenos energije
Moda na Teslin nagovor ili zbog nekih viih" kosmikih ciljeva, Ajntajn se potpuno posvetio razvoju ureaja za beini prenos ebergije, za koji smo
svi do sada verovali da je Teslino originalno dostignue. Meutim:
Na tzv. kosmikoj centrifugi radi se ve nekoliko
hiljada hiljada godina, prema vaem zemaljskom sistemu merenja vremena. Mada je ovde priroda nje86

gove funkcije odavno poznata, istrauje se na tome

da se on preradi za rad na materijalnom planu, u
ogranienim usovima sa samo 101. atomskim elementom.
Centrifugalna akcija je klju funkcionisanja
ureaja.
Bie potrebno da se za centrifugu ili, bolje reeno,
generator podigne posebna zgrada koninog oblika
i od materijala, jedne nove vrste plastike, koju
emo, u meuvremenu preneti" na Zemlju. Frekvencija energije stvorene u generatoru bie izmenjena da bi mogla dalje da se prenosi putem laserskih zraka. Na vrhu graevine bie postavljene
neke vrste antena od kristala za prijem i emitovanje energije. Energija e putovati du trajektorija do
nekoliko podstanica" razmetenih irom svakog
kontinenta. Kue, fabrike, automobili, avioni i svi
drugi potroai energije e biti snabdeveni malim
demodulatorima - ne veim od tranzistora - za prevoenje energije na niu, upotrebljivu frekvencu.

8 West40''
NEWYORK

87

Dakle, spolja e generator delovati ba onako kako

je Tesla govorio dok je boravio na Zemlji."
Openhajmerova intervencija
itav razgovor je pratio i Robert Openhajmer, jedan od indirektnih tvoraca atomske bombe. On e
Ajntajnovom tumaenju dodati i sledee:
Ureaj koji vam je opisao Ajntajn funkcionie
na slinim principima kao veliki generator kakav je
nekada postojao u Atlantidi i Lemuriji. Mi ovde
imamo minijaturni generator - i zovemo ga malo
sunce" - umesto velike piramide, kao u Atlantidi.
Proizvedena ista energija je na frekvenciji koja
trenutno nije poznata na Zemlji, niti na Zemlji
moe da postoji.
Kosmiki sat
Ovaj mehanizam se moe objasniti kao neka vrsta sata-kalendara, a koristie se na slian nain kao
dananje enciklopedije. Ali, umesto da listate enciklopediju i traite ono to vas zanima, moj aparat e
omoguiti da informaciju dobijete istog trena i da
informacije koje elite dobijete uivo - slino dananjim TV aparatima. Pre upotrebe korisnik e
jedino morati da zna vremenski period, zemlju ili
ime linosti ili dogaaja o kome trai podatke.
Uzmite, na primer, godinu 1435. pre nae ere,
vreme vladavine kraljice Hatepsut u Egiptu.
Mesto: palata. ruak, tog i tog dana. Na ekranu se
pojavljuje slika i teku stvarni dogaaji na ruku iz
tog vremena.
Tesla me je inspirisao da razvijem ovaj ureaj. Sat
nije ogranien samo na prolost. Zapravo, treba da
znate, prolost, sadanjost i budunost su tvorevine
vaeg materijalnog uma i ovekove svesti. Ovaj
ureaj ne poznaje takve prepreke. Njegova jedina
88

granica je znanje onoga ko je koristi. Sat, kao i

mnogi drugi pronalasci, poee da se koriste na
Zemlji pred kraj devedesetih godina."
,,I ta na kraju rei?" Tesla se pred kraj ivota zaista bavio stvarima kojima se nijedan naunik ni tada ni danas nije usuivao ni da priblii. Veina
naunika koji se danas bave Teslom, zapravo, sada
ve sa imbecilnom radou, samo opisuju Teslina
oigledna i ve uveliko ostvarena dostignua. Mnoge naune idiote dananjice jo uvek ekstatino uzbuuju Teslini rani radovi", kada je na leima svog
maka prvi put otkrio magiju elektriciteta ili kada je
u potoiu kraj roditeljske kue otkrio da se ipak
okree". Oni koji su otili korak dalje i dalje nas ue
da je Teslin beini prenos energije, prenos energije
bez - ice. A u sutini misle da je ovek u ivotu,
najblae reeno, imao i svojih loih trenutaka.
Sve je to neko, verovatno, otkucao Tesli. I evo ta
se dogodilo.
BOG ILI ENERGIJA DUHA

Teslina istraivanja slobodne energije" tridesetih

godina, kada je doao do nekih otkria zbog koji e
dobiti nadimak udak iz Menlo parka", dovela su
ga na trag i nekih neobinih pojava. Jedna od njih
je i takozvana X energija. Rudolf tajner je pokuao
da tu tajanstvenu energiju, ijim su opisima i
tumaenjima krcati drevni okultni i spiritualni dokumenti, opie jezikom koji se ve znatno pribliio
jeziku i delu njegovog savremenika Nikole Tesle. On
je, ne znajui za Tesline radove, tvrdio da postoje
etiri eterske stvaralake sile, kao razliiti oblici
89

tajanstvene energije - ivotni eter, hemijski eter,

svetlosni eter i toplotni eter. Uopteno govorei,
meutim, svi razliiti nazivi nepoznate energije (i,
prana, mana, baraka, jesod, orenda, mgebe, sveti
duh, orgonska energija, ivotinjski magnetizam, bioplazma, odijska sila...) ukazuju da postoji i jedan
drugi princip u prirodi - duhovni - sa kojim moderna nauka i danas nerado pristaje da se suoi, ali koji, izgleda, zaista jeste kreativna ivotna sila. Pretpostavlja se da je to peta sila u prirodi, pored ve
poznatih: elektromagnetizma, gravitacije, slabe sile
jezgra i jake sile jezgra. Prema svim opisima, to je
sila koja direktno utie na razliite aspekte superulnih sposobnosti i glavna i verovatno jedina sila u
polju psihikih aktivnosti. Na njeno delovanje nema
uticaja nijedna od ostale etiri sile; i, mada nesumnjivo univerzalna u prirodi, ona se moe posmatrati, meriti i istraivati samo u biolokom polju.
Zanimljiva je i teorija kretanja ove energije. U
ljudskom telu, jo pre pet hiljada godina, u drevnom kineskom medicinskom kodeksu, opisana je
90

kao fenomen koji mi danas nazivamo akupunktura.

Ona protie ljudskim telom du takozvanih meridijana. Isti proces se odvija i na planu itave planete.
U tokovima akupunkturnih linija Zemlje, od praistorije do danas, nalaze se stecita drevnih idolopoklonika, gde su obavljali svoje rituale, rtvovanja ili
molili za dobru godinu i plodnost. I Druidi i vetice
pohodili su ista mesta, i cigani i gnostici i hriani i
sledbenici Novog doba.
Mnoga su mesta irom sveta od pamtiveka poznata
kao naroito vana i mona. Nazivaju ih svetim mestima. Ima ih u svakoj zemlji i svuda im se pridaje
neko magijsko znaenje. Izmeu njih, pretrpane
zemljom i zarasle korovom, prostiru se kilometrima
duge linije koje ih povezuju. U centrima i du linija
vladaju snane prirodne sile - toliko snane da mogu
da utiu na ljudski um, duu i svest.
Kako su ljudi pre nekoliko hiljada godina i u svim
moguim kutovima sveta mogli da znaju za tajne sile
prirode? I zato su na odreenim mestima postavljali gomile kamenja, megalita, dolmena, piramide, crkve i katedrale? Bezbrojna iskustva i ispitivanja potvruju da linije zaista prate energetske tokove Zemlje.
PRIKRADANJE NLO-A

Sva energija je elektromagnetske prirode; sva vrsta materija u naoj okolini

sastavljena je od energije; nae oi
registruju samo deli elektromagnetskog spektra; a elektromagnetski talasi na bezbroj
razliitih frekvencija postoje na naoj planeti i
irom kosmosa. Don Kil, jedan od najpoznatijih
91

3D Ilustracija Savo Katalina

istraivaa NLO-a, veruje daje ba tu tajna leteih

tanjira". Njihov je trik u tome da se prikradaju" na
nama nevidljivom frekventnom podruju, u nevidljivom delu spektra. ak i ono to vidimo moda je
samo trag, senka, propratna manifestacija dok menjaju oblike kretanja. Koliko drugih paralelnih svetova postoje i ije sudbine nismo svesni? Jer, istina je
da vidimo i mnoge stvari koje ne postoje - mnoge
od vidljivih zvezda na nonom nebu odavno su odbrojale svoje poslednuje dane. Ultima Tula, Atlantida, Avalon, Hiperboreja, Podzemni svet, Valhala svi svetovi iz naih legendi - moda su samo trenutni bljesak ljudske sveti koji je omoguio da bar provirimo u druge dimenzije ivota.
Tesla je nesumnjivo poznavao i potovao ove tajne moi prirode. Ako se uzme u obzir da je poznavao i tajne slobodne energije i da je vie puta nagovetavao da zna kako je treba ukrotiti, pretpostavka
92

da je ove energije koristio i za ouvanje vlastite vitalnosti je vrlo realna. Pre desetinu godina, ovek
koji je eleo da ostane anoniman, koji je lino poznavao Teslu i verovatno na delu video i njegove
lekovite" izume, stvorio je i to pravo malo udo koje e milionima ljudi irom sveta postati poznato
kao Teslina purpurna ploa". Ploa, rekonstruisana
i poboljanih karakteristika, koja se sada koristi u
zemljama irom sveta, a nekoliko godina i kod nas,
rezultat je dodatnih istraivanja i novog projekta.
TESLA LEI STRUJOM

Tesla je svoje visokofrekventne elek-,

trine struje primenio u medicini dvojako. Pre svega, prvi je, poetkom 1891.
god, objavio da VFE struje, ak i visokog
napona, mogu da budu bezopasne i lekovite za
oveka. Dao je niz elektrinih oscilatora za potrebe
leenja. Zatim, saznanjem o iznenadnom otkriu
Rentgenovih zraka, Tesla je poeo da ih proizvodi,
poetkom januara 1896. god, na svoj originalan
nain svojim VFE strujama najviih napona u to
vreme. Prvi je otkrio reflektovane X-zrake. Zapazio
je tetno delovanje X-zraka na oveka. Prvi je dao
metalni zaklon za zatitu lekara od X-zraka.
Eksperimentalno je dokazao da svako intenzivno
elektrino zraenje u prirodi proizvodi X-zrake. Dao
je 1896. god. svoje tumaenje prirode X-zraka. To je
nalo svoje opravdanje, oko 1923. godine, tek posle
usvajanja shvatanja o dualnoj prirodi zraenja, da
je i korpuskularno i talasno.
Naglo opredeljenje da se pone baviti VFE strujama, dotle sasvim nepoznatim, Tesla objanjava na
93

sledei nain: Stimulativan uticaj Hercovog (H.

Herz) dela, kao i neka
moja teorijska i eksperimentalna zapaanja, opredila su me tokom 1889.
god. da uem u sistematsko prouavanje pojava
visokih frekvencija ...Ovo
se pokazalo veoma plodonosno".
Tesla odmah poinje da
gradi generatore VFE
struja od 10, 20 i vie hiljada perioda u sekundi.
Kako navodi, rad je bio
teak, prolazio je izmeu Scile i Haribde" (2)
dok ih nije zavrio. Prve
eksperimentalne rezultate objavio je 21. februara 1891. godine pod
nazivom Pojave naizmeninih struja vrlo
visokih frekvencija". To je
ujedno i prvi rad u svetu
o VF strujama.
Pored ostalog, zapaa, ako se na izlaz VF generatora vee induktivni namotaj, tj. transformator
sa visokonaponskim sekundarom, tada na izlazu
sekundarnog namotaja dobija elektrina pranjenja,
tj. v.f. luk sa uobiajen94

im ritminim zvukom kao sa naizmeninom strujom.

Zatim navodi: ...pri tome je udno da taj zvuk moe
da se uje i sa brojem promena znatno veim od
10000 u sekundi, to mnogi smatraju granicom
ujnosti." Ovo je bila prva novost!
Dalje nastavlja: ...Kao posledica sopstvene induktivnosti namotaja i visoke frekvencije, struja je mala
a odgovarajui porast napona je znatan... Struja je
tako mala da, po miljenju i nehotino steenom
iskustvu pisca, pranjenje ak i vrlo velikog namotaja ne moe da izazove ozbiljnije povrede." Ovo je
ve bilo zapanjujue otkrie!
U to vreme, pri elektroterapiji sa jednosmernom
strujom, deavale su se bolna grenja miia, pa ak
i smrtni sluajevi pacijenata. Takode, 6. aprila 1890,
izvrena je prva smrtna kazna na elektrinoj stolici
sa naizmeninom strujom. A Tesla nalazi da pri
mnogo viem naponu sa VF strujama nema opasnosti!
Tesla dalje nastavlja. Iskustvo koje ima sam pisac
pokazuje, to je via frekvencija, to je vea i koliina
el. energije koja se moe propustiti kroz telo bez
ozbiljne nelagodnosti" .
Ovako delovanje VFE struja zaista niko nije mogao
da predvidi!
Tesla se trudi da pronikne u prirodu ovih zbivanja
i objanjenje trai u ponaanju tela (!): ...iz tog bi
se moglo zakljuiti da tkiva ljudskog tela deluju kao
kondenzatori".
Ovo, naravno, zna i Tesla i u svom radu od 18. marta
1891 (4) dalje navodi: Traio sam dokaz daje nain
prostiranja struje kroz telo razlog slabijih fiziolokih
efekata". Tesla navodi dosta ekeperimenata i daje
95

jedno objanjenje: No postoje razlika potencijala pri

prolazu date struje kroz telo vrlo mala, efekti se ne
mogu sasvim potpuno pripisati prostiranju struje pri
povrini,...".
Ovde prvi put Tesla pominje mogunost prostiranja struje po povrini tela!
Osamnaestog aprila daje i trei rad o VF strujama,
gde ne daje nita novo o fiziolokom dejstvu struja .
Dvadesetoga maja 1891. god, na Kolumbija
Koledu u Njujorku dri predavanje: Eksperimenti
sa naizmeninim strujama vrlo visokih frekvencija i
njihova primena u metodama vetakog osvetljenja".
Ovo predavanje je, pored ostalog, bazirano na njegova navedena tri lanka i prvi put se javno, eksperimentalno, prikazuje nekodljivost VFE struja.
Profesor S.H. Monel (Monell), lekar, u svojoj knjizi
Visokofrekventne elektrine struje u medicini i
zubarstvu" izdatoj 1910. god. iznosi svoje utiske sa
tog predavanja, poto mu je prisustvovao kao mlad
elektroterapeut:
Jedne nezaboravne noi maja 1891. god, Nikola
Tesla, Slaven, mlad i entuzijasta, sa poetskim nadahnuem i izgledom jednog genija, stajao je ispred
Amerikog instituta elektrinih inenjera, palei sijalice sa strujom koja je nekodljivo prolazila kroz njegovo telo i grejala do usijanja ice dodirom njegove
ruke ... Sa veselim dranjem i bez fizikog naprezanja
Tesla se ukljuio u elektrino kolo struje koja bi. po
svim zakonima jednosmerne i naizmenine struje,
dovela predavanje do kraja jer bi dragi predava bio
mrtav! Ipak, on se izvukao, zapanjujui gledaoce,
prikazujui sve vie i vie razna neuobiajena elektrina pranjenja, novoroena u nauci o elektricite96

tu i krtena imenom 'Visoke frekvencije'. Ovo predavanje je proslavilo Teslu u svetu".

Osam svetskih asopisa je objavilo u julu iste godine
ovo predavanje, i nalazi se u 4 knjige, dve na
engleskom i dve na srpskom jeziku.
Posle ovog predavanja, Tesli se obratilo vie poznatih lekara u Americi traei objanjenje fizikog
dejstva ovih struja. Zbog toga je Tesla napisao kratak
lanak 'Masaa' sa strujama visoke frekvencije" koji
je izaao 23. decembra iste godine. Tesla pie: ...ja
sam prikazao u svom predavanju, da telo potpuno
izolovano u vazduhu, moe biti zagrejano jednostavno svojim spajanjem sa izvorom visokog elektrinog potencijala i visoke frekvencije". Grejanje e
biti, naravno, po povrini, tj. po koi". Sa ovakvim
ureajem, pravilno uzemljenim, zar ne bi bilo
mogue za jednog vetog lekara da u ovakvom
ureaju nae sredstvo za uspeno leenje raznih vrsta
bolesti".
Izvod iz rukopisa za knjigu Teslin doprinos medicini", pokojnog Dejana Bajia, profesora Tehnolokometalurkog fakulteta u Beogradu
PURPURNA PLOA

Teslina istraivanja slobodne energije" dovela su i do otkria tzv. ,,purpurne ploe" - uda u kome su jo njegovi savremenici naslutili eliksir ivota.
Pokojna Linda Gudman, jedan od najveih savremenih astrologa, koristila je plou itavog ivota.
Na osnovu svojih i iskustava prijatelja, napisala je
tekst koji je uvrstila u knjigu Zvezdani Znaci":
Postoji niz naina da se i obian smrtnik pridrui
97

Razliiti oblici
Teslinih
purpurnih ploa

harmoniji univerzuma. Jedan od njih je otkrie inspirisano Teslinim radovima - purpurna ploa". Nastala je na osnovu kosmikih iskustava i saznanja"
jednog oveka koji je dobro poznavao i temeljno
prouio Teslino delo - Teslu je i lino poznavao - ali
je eleo da ostane anoniman (tipino za roene u
znaku Raka). Prave se kao mala i velika ploa. Ve
mala je u stanju da napravi gomilu uda, ali ja koristim obe i za razliite namene. Purpurne ploe
emituju energiju koja je u stanju da prodre u bilo
98

koje ivo bie - biljku, ivotinju ili oveka.

ivotna energija ili Prana, moe se meriti na nekoliko naina. Ako se za to koriste standardni radiestezijski elektrini instrumenti, prosean mukarac
ili ena pokazae vrednost od 20 jedinica. Sa purpurnom ploom u rukama, vrednost e odmah
skoiti na itavih 90 do 95 jedinica. Stalnim korienjem ploe, energetski nivo trajno dostie 100
jedinica. Takva energija je moda i vea, ali ne postoje instrumenti kojima se moe izmeriti. Time se
postiu najmanje dve stvari: ubrzava se duhovni
razvoj i oivljava proces regeneracije elija.
Prvo i najvanije, ploa e polako, ali sasvim sigurno podii vibracionu frekvenciju onoga koje koristi, a to je veoma bitno.
Poznato je da svaki ovek vibrira na individualnoj
frekvenciji svetlosnih talasa, to je metafizika injenica koja je osnov ogromnog broja neoekivanih
uda". Stanovnici civilizovanih delova dungle
esto ne doputaju
istraivaima ili drugim
posetiocima da ih fotografiu jer im tako odnose deli due".
To nije tano. Meutim,
fotografi
im
zaista
podkradaju lini frekventni nivo. Na neki nain, fotografisanjem se
frekvencija svake linosti
utiskuje na negativ i
pozitiv fotografije. Ba
Teslina ruka. Prva fotografija
zbog toga, purpurna
snimljena vetakim svetlom
99

ploa deluje samo ako negativ snimka nije uniten

ili je sigurno da negde postoji.
Recimo, na primer, da se dete, voljena osoba, prijatelj, ponaa neprijatno, kao to svi inimo s vremena na vreme. Njihovo se ponaanje uz pomo
ploe moe pretvoriti u pozitivno - ne trajno, ali bar
do sledeeg puta - na sledei nain. (Ali onome sa
kime vrite proveru delovanja ploe nikako nemojte
rei o emu se radi).
Fotografiju linosti, ako ste sigurni da negativ postoji, postavite na malu purpurnu plou, licem okrenutim na dole. Ostavite je najvie jedan sat (neki
ljudi su preosetljivi na energetske emisije, pa bi prekomerna doza mogla izazvati nervozu ili prenapregnutost). Obino, ve posle 15-20 minuta, ovek
koji je do malopre izgledao sebian, tvrdoglav, ljutit
i odbojan, postaje veseo, armantan, drueljubiv.
Kada vam se to dogodi u prvih nekoliko pokuaja,
biete skamenjeni od uda. Do tada sam uverena da
mi neete verovati ni jednu jedinu re.
Ovu tehniku nikada ne bi trebalo koristiti za neke
trivijalne razloge ili kao crnu magiju" sa namerom
da se utie na slobodnu volju oveka, jer ploa to ne
ini. Kada bi se tako neto i pokualo, zakoni univerzuma koji nadziru" ivotnu energiju automatski
bi zaustavili proces, a viak stvorene energije bi se
kao bumerang vratio ka crnomagijksom umu."
Bilo bi neozbiljno rei da je Linda Gudman u ovoj
prii bila sasvim u pravu. Njena fascinacija ploom
moda je bila preterana, ali je sasvim jasno da nekoliko miliona kupaca ploe u svetu teko da toliko
puta moe da napravi istu greku. Moda je sve to
uvrnuto, ali svima pomae".
100

Teslin lik na inflacionoj" novanici od 5 miliona dinara, 1993.

TESLA MEU SRBIMA

Ruku na srce, nisu se Teslini neprijatelji" kod nas uvek doekivali tako
sputenog garda. Kada se i ovde pre
nekoliko godina pojavila Teslina purpurna ploa ak
pet-est akademika i profesora fakulteta diglo je
svoj glas u zatitu Teslinog imena i objavilo svoje
ogorenje na mestu dostojnom" jednog Tesle, u
uvenoj Politicinoj rubrici Medu nama" . Pogreno
bi, ipak, bilo pomisliti da je nama sasvim svejedno
ta e u svetu misliti o Tesli. Nai stalni emisari, na
primer, svakim veim Teslinim jubilejom, a i inae,
trudie se da bar na nekoliko da101

na obiu sva teslijanska udruenja u svetu, poglavito

u Americi, koja broje vie od dva lana, i podstaknu
iu Teslinog svetla. Ta praksa je uvedena jo od
jeseni 1957, kada je Kenet Svizi posetio Jugoslaviju.
U znak potovanja, a na Svizijevo oduevljenje, i jo
vie njegovih pratilaca, poveli su ga, kako svedoi
arlota Mjuzar, na dugo putovanje irom zemlje.
Valja ipak priznati
da su za osvetljavanje" Tesle, a u
uslovima opte neprosveenosti, za iole
ozbiljniji
prosvetiteljski poduhvat potrebni daleko vei
napori. Tako je anketa meu uenicima
petog razreda jedne
beogradske kole pokazala da preko 60 odsto
uenika uopte ne zna ko je bio Tesla, a ak 80 odsto
nije znalo da odgovori zato je Tesla slavljen kao
jedan od najveih u istoriji nauke. Jedan od, verovatno, osnovnih razloga su uveliko zastarele i dosadne nastavne jedinice o njegovom radu, iz kojih
se jedino i najlake pamte veite i idiline prie o
njegovom detinjstu u rodnom Smiljanu.
U srpskim naunim krugovima, sa asnim izuzecima, pre svega eksperata iz Vine, zasienost Teslom
moda najbolje ilustruje objanjenje koje je ovom
piscu dao jedan od uglednih profesora Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu. On i njegove kolege
smatraju da je Teslino nauno delo okonano jo u
prolom veku, eksperimentima u Kolorado Spring102

su. Tada je Tesla uredno beleio sve to je radio.

Njegov dnevnik iz tog perioda je jedina prava
nauna graa koju je za sobom ostavio. Gotovo sve
to je kasnije inio mora se uzeti sa ozbiljnim rezervama..." I jo jedan karakteristian primer. Politika" je, na primer, 5. jula 1999, objavila lanak
pod naslovom Dosijei FBI dostupni javnosti". Vest inae stara bar 15 godina - sadri i pasus od 16 redova o dosijeu Nikole Tesle, a malo dalje i pasus o
izvesnom Rejmondu Mielu, potvrenom seksualnom manijaku, sa neto vie - 22 reda!
To je atmosfera koja ostavlja irom otvorena vrata
za sve mogue spekulacije o Teslinim "postdnevnikim" radovima. Sa takvom idejom i vrata Tesline
arhive u Beogradu i bukvalno su bila otvorena koliko ozbiljnim istraivaima toliko i svim belosvetskim spekulantima koji su tamo hteli da zavire. Svako, zapravo, ko poeli da nekom svom projektu
obezbedi teslijanski oreol moe to da uini bez straha da e ikada biti uhvaen u lai, jer ako ni posle
nekoliko decenija jo najmanje etvrtina Tesline
grae nije nauno obraena, kome moete zameriti ako ustvrdi da je ba u tom delu naiao na epohalnu" Teslinu ideju ili novu istinu" iz njegove neistraene biografske dokumentacije?
UVAR KOSMIKOG PEATA

Autor knjige o H. G.
ameriki pisac Ronald
pominje i neobinu vezu
izvesne Tanje erenkove
vrsta mentora.

Velsu (H. G. Wells),

Rajt (Ronald Wright)
izmeu Velsa, Tesle i
kojoj je Tesla bio neka
103

Navodno, erenkova je po Teslinoj preporuci po

magala Velsu da razume princip funkcionisanja vremeplova. Eventualno, uspela je da stvori jednu vremensku mainu, da otputuje i da se pri samom kraju
milenijuma - po Velsovom testamentu - vrati!
Vels je, pie u knjizi, jo 1946. ostavio oporuku,
otvorenu 21. decembra 1999, navodei udesne dogaaje kojima je prisustvovao i udo kome smo mi
trebalo da budemo svedoci kada se erenkova vrati!
Prema Rajtu, tekst, potpisan Velsovom rukom izazvao je izuzetnu panju jer se odnosi na njegova
istraivanja o mogunostima putovanja kroz vreme,
pre nego to e objaviti rukopis Vremeplova" (Time Machine), 1895.godine, i na neobine dogaaje
sa Teslinom uenicom. U to vreme je u vie navrata
kontaktirao sa Teslom koji e ga uputiti da se sa njegovom preporukom obrati mladoj ruskoj naunici u
Londonu, gde je i Vels iveo. Vels je pomno pratio
njena istraivanja, zaljubio se u devojku i konano
prisustvovao trenutku kada je uspela da dovri
mainu i otputuje u neko drugo vreme!
Pred poetak putovanja, Velsu je vrsto obeala da
e po povratku ispriati svoje doivljaje, pa je on
odluio da ostavi pismo-testament i tako devojci
stvori dokaz o istinitosti dogaaja, ukoliko zaista
odlui da se bilo kome poveri. Svog prijatelja, kome
je pismo posebno upueno, zamolio je da kontrolie
mesto odakle je erenkova krenula na put.
Pismo poinje preporukom:
OTVORITI 21. DECEMBRA 1999.
Svima kojih se to tie:
Ne znam na koji nain e se ljudi meusobno
oslovljavati 1999. godine, zato u poeti pismo bez
104

uobiajenih formalnosti. eleo bih da ovaj dokument doe u ruke nekog ko je poznavao moje delo.
U najboljem sluaju, dovoljno sam neskroman da
verujem da e moje ime i knjige u to vreme jo biti
poznati, nadam se da e pismo doi do nekog talen105

tovanog studenta koji se opredelio za podruje 'Vel

sologije'. Ako ne to, verujem da je u prolaznom zanimanju za moje delo ostala nekolicina onih u ijim
umovima jo gori plamiak interesovanja za
knjievne ostatke iz prolog veka.
U svakom sluaju, molim te da ozbiljno shvati
priu koja sledi i da uprkos neverici, koju svakako
razumem, ipak uini ono to u te na kraju zamoliti (a nije ni opasno, ni skupo, ni teko). Ako to ne
moe, nema potrebe da ita dalje ali te molim da
pismo ustupi nekom drugom.
Tebi je poznata moja nauna i romantina pria
Vremeplov", u kojoj putnik uspeva da napravi
ureaj i otputuje u budunost. Ali, ukoliko se moj
putnik jo nije vratio (a molim se Bogu, u koga ne
verujem, da jeste) i ako vremeplov ve nije postao
stvarnost, siguran sam da niko stariji od 12 godina
nee verovati da je tako neto uopte mogue.
Kada sam poeo da razmiljam o vremeplovu malo su me zanimali nauni detalji za ostvarenje takvog ureaja; za mene je to bila samo jedna elina
armatura noena vetrom ljudskih elja. Meutim,
mislio sam da je ipak dobro da priu opremim i nekim novijim naunim dostignuima i da tako na
svoj nain u nekoliko pomognem i usponu opteg
znanja.
Pisao sam gospodinu Nikoli Tesli u Americi, vrlo
poznatom zbog svog otkria rotacionog magnetnog
polja, naizmenine struje i drugih pronalazaka u
oblasti elektriciteta i radijacije. Tesla je bio genije i
vizionar kome nita nije bilo nemogue i neostvarivo. Planirao je, na primer, beini prenos energije
na ogromne razdaljine, a jednom je govorio kako bi
106

mogao da osvetli itavu planetu i ostvari komunikaciju sa stanovnicima Marsa, za koje je verovao da
postoje i da su izvor signala koje su primali njegovi
ureaji. Pretpostavljao sam da e ga moja ideja zainteresovati.
Veliki ovek mi je sa kurtoaznim potovanjem odgovorio ali me je za dalja istraivanja uputio na svoju
tienicu, mladu enu, Tatjanu erenkovu, za koju
me je uveravao da je briljantan um, predodreena da jednog dana prevazie i njega samog.
Ve sada", pisao mi je svojim ekstravagntnim engleskim, zala je u teritorije u koje ni ja jo nisam
stupio, ve vidim kako njena svetlost baca senku na
moj nejaki um. Predviam da e ova mlada ena zapanjiti civilizaciju svojim otkriima."
Tada sam mislio da je ovo samo uobiajeno preterivanje, tipino za jugo-evropljane, i nain da se
oslobodi jednog od mnotva dosadnih tipova kakvi
su mu nesumnjivo esto traili svakakve usluge (a
ja sam u to doba bio poznat samo uskom krugu londonskih prijatelja).
Ipak, erenkova i ja smo poeli da se dopisujemo.
Ispriala mi je mnogo vie nego to sam ja eleo da
znam o teorijama o vremenu, elektrinom polju,
gravitaciji, elektromagnetskim talasima, i slinim
stvarima. Za moju fantastinu priu to su bili isuvini detalji, tako da na kraju nisam smatrao da je
potrebno ak ni da pomenem njenu pomo u pripremanju rukopisa. Meutim, kada je knjiga objavljena, poslao sam joj potpisan primerak knjige, a
jadna devojka - tada je imala samo dvadeset tri godine - odgovorila mi je sa najdubljim potovanjem
i divljenjem.
107

Kada je Tesla doputovao u London, 1897, dve godine poto je Vremeplov" objavljen, sa sobom je
doveo i Tatjanu. Sa Tatjanom sam se dogovorio da
se naemo. Ja sam se tada venao svojom drugom
enom, Ami Ketrin Robins i jo uvek do uiju" zaljubljen, ali ipak nisam mogao da odolim Tatjaninim

108

arima. Tako je postala i moja ljubavnica. Iznajmio

sam joj malu kuu u Bromton roudu i na svaki nain
joj pomagao da nastavi istraivanja koja su krenula
ka novom i neeljenom pravcu.
Opsednuta mojim fantastinim predstavama o putovanju kroz vreme, sve dublje je zalazila u teorijske i praktine pretpostavke takvog poduhvata.
Pretpostavljam da je esto konsultovala Teslu ali
mislim da mu nije objasnila ta zaista smera. Jednog dana me je obavestila da je uverena da je ideja
o vremenskoj maini ostvariva. Govorila je da je to
mnogo jednostavnije nego to se moe zamisliti.
Bila je ak toliko uverena da je strahovala da bi
neko mogao da je pretekne. U poetku mi se inilo
da je projekat ista ludost - vie posledica njene vezanosti za mene i odsustva Tesline podrke i oslonca. Nije me, dakle, posebno interesovao ali ona
lino me je i dalje zanimala pa sa joj pomagao i davao novac. Tesla joj omoguio podrku lorda Rejleja (Ravleigh) i drugih u Kraljevskom drutvu,
priajui o njoj kao o novoj Mariji Kiri, to je, uistinu, i izgledalo da jeste. Dali su joj laboratoriju i
omoguili usluge mainista i tehniara.
Na izvestan nain i neprimetno sam i ja bio uvuen
u projekat. Dok sve ovo piem ovek je ve pustio sa
lanca sile atoma i usmerio ih prema sopstvenoj rasi.
Izgleda da jo niko nije bio svestan da postoji i drugi put do energije atoma, vrlo jednostavan put sa samo nekoliko namotaja ice, upova i elektrolita sa
dodatkom jednog retkog elementa.Ona je pronala
taj jednostavan energetski izvor koji e iskoristiti za
pokretanje ureaja kome je dala ime generator
polja za vremensko izmetanje" - njen vremeplov.
109

S obzirom da sam znao gde vodi takav pronalazak,

sve do sada sam o tome utao, ali sada, u nadi da je
ona jo iva, moram da preikinem zavet.
Naravno, ja nisam naroito verovao u njen uspeh.
Moj jedini motiv je bio da sa njom provedem to
vie vremena. Ova idila me je okupirala jednom ili
dva puta nedeljno, vie od godinu dana. Ali, posle
vie od petnaest meseci neminovno se dogodilo:
umorio sam se sa Tanjom i njenim generatorima.

110

Poeo sam da se povlaim i glavom i srcem. Ipak,

povremeno smo se viali, a poslednji put to je bilo
pred novu godinu, 1899.
Bilo je rano popodne. Tanja me je telefonom pozvala da hitno doem. Kada sam stigao, bila je vidno uzbuena, oi su joj blistale, gotovo je drhtala.
Uspela sam", rekla je. Generator polja je zavren.
Danas e se otisnuti na svoj medeni mesec. Sa ovom
mainom moe se otputovati u raniju fazu postojanja. Danas te naputam HG. Vraam se u svoju mladost i nevinost."
Znao sam da je pomutila umom. Sama mi je
vie puta govorila da je putovanje u prolost nemogue i da bi se moglo ostvariti samo kretanjem
unapred. Jedan od razloga, koji sada svaki sf pisac besomuno ponavlja, je injenica da bi tako
svaki putnik u prolost mogao da ode i ubije svog
oca i time sprei svoje roenje ili da uini bilo kakvu drugu glupost koja bi uticala na tokove budunosti.
Tog udnog popodneva rekla mi je da polazak planira 31. decembra 1900. Ako uspe, vratila bi se za
trenutak za poslednji pozdrav, a onda bi otputovala
u 31. decembar 1897, njenu prvu zimu u Londonu,
kada smo bili samo kolege. Zatim je nameravala da
uniti vremeplov i time okona projekat. Kasnije bi
sa Teslom, u Njujorku, pokuala da sve detaljno
nauno analizira. Podsetio sam je da je sama govorila da je nemogua regresija u vremenu. Nasmeila
se, kao neko ko zna veliku tajnu.
Vie ne verujem u to. Vreme nije konstanta kao
to sam nekada verovala. Njegovo kretanje nije linearno. Putovanje prostorom utie na zakrivljenost
111

vremena. Vreme zavisi od brzine i putanje. Mogue

je, ak, da stigne negde i pre nego to si zavrio odlazak (to su 2000. godine, i potvrdili naunici u Firenci i Prinstonu, a Tesla jo 1900. - prim. aut.)".
Tek sada vidim da je ona predvidela neke od zakljuaka koje e Ajntajn objaviti tek 1905. Ali u to
doba tako neto se smatralo budalastim. Mislio
sam da joj je potreban odmor, ali ona nije htela ni
da uje. Nagovarao sam je da poalje praznu
mainu ili da u nju stavi psa. Rekla mi je da bi pre
dozvolila da je odmah ubijem. Uveravala me je da
ne treba da brinem. Maina je imala i autonomni
sistem koji je garantovao sigurnost u sluaju da
operator unese pogrene podatke o pravcu kretanja. Ona sama ga je podesila da se u bilo kom
sluaju vrati na polazno mesto, tano za sto godina. Verovala je da e do tog vremena nauka ve toliko napredovati da e ljudi bez uenja i panike
moi da prihvate njen povratak. Ipak, i dalje su mi
kroz glavu prolazile svakojake ideje kako da je
spreim da otputuje. Na kraju, shvatio sam da ne
mogu nita da uinim.
Neu ni pokuavati da opiem samu mainu. Rei
u samo da je izgledala kao udovite, masivno,
grubo, nezgrapno. Ako veruje u ono to piem,
uskoro bi trebalo i sam da ga vidi.
Maina je radila ili, da tako kaem, uspela je da
nestane ali se nije vratila iako sam ekao do ranog
jutra. Ni posle godinu dana nita se nije dogodilo.
Pisao sam i gospodinu Tesli i obavestio ga da je
erenkova nestala bez traga. Zamolio sam ga da
mi javi ako stupi u vezu sa njim, ali ni to se nije dogodilo.
112

Sada ve pola veka nosim taj teret odgovornosti

za njenu sudbinu. Znam da u uskoro umreti. Kada
bih objavio itavu priu rekli bi da je to siguran
znak potonua mog zdravog razuma. Zbog toga
sam odluio da ovako postupim.
Otii u ulicu Midnapore Mews, broj 26, SVV3, ili
to je mogue blie tom mestu, ukoliko vie zgrada ne postoji (znam samo daje preivela rat). Budi tamo najkasnije do 6 sati popodne i budi spreman da ostane do zore. S obzirom da 1900. godina nije bila prestupna, izraunao sam da bi trebalo da se vrati prvih meseci 21 veka. Moda e
pomisliti da sam lud, ali te molim da uini to to
ti traim i da spase devojku koju sam tako runo
zloupotrebio.
H. G. W., 13 Hanover Terrace,
potpis"
RS. Ne treba da govorim koliko bi se tvoj napor
isplatio ukoliko se devojka vrati. Pa ak i ako
113

vremeplovi vie nisu tajna, maina bi predstavljala dragocen eksponat u muzeju istorije nauke.
U zaglavlju pisma, u formi testamenta, stoji logotip
advokatske kancelarije Riddle and Barclav, Solicitors and Commissioners for Oaths, St John's Wood. Pismo ima potpis Herberta Dorda Velsa i nosi datum: maj, 2, 1946. Njegova autentinost do
danas nije potvrena.
DEDIN PARADOKS

ta bi se stvarno dogodilo kada bi

ovek mogao da putujete u prolost? :
Naunicima se ova ideja unapred ne
dopada, jer strahuju da bi tako mogli
da se narue zakoni uzroka i posledice (zakon ,,uzronosti"). Usput, taj problem je ve dugo vremena
predmet i rasprave i zabave meu naunicima i poznat je kao tzv. dedin paradoks".
Problem se moe postaviti ovako: putnik kroz vreme odlazi u prolost i spletom okolnosti ili sa pogrenom namerom, ubija svog dedu, u doba kada je
jo bio mladi i kada nije imao decu. To znai da jedan od roditelja putnika nikada nije mogao biti
roen - pa, dakle, ni sam putnik. Ako nikada nije
postojao, onda nije ni mogao da ubije svog dedu.
Najlaki je nain da se odgovori da, na osnovu
ovog paradoksa, putovanje u prolost nije mogue.
Meutim, s obzirom da vremenske rupe omoguavaju prolaz u oba smera, ova opcija otpada.
Realnije je objanjenje po kome je bilo kakva intervencija u prolosti nemogua, pa putnik u
prolost nee moi da ubije dedu - jer e se ispreiti
neki dogaaji koji e dedi spasiti ivot od nasrtaja
114

nekog nepoznatog oveka", to e putnik moi da

proveri u porodinim analima.
Nije, ipak, nemogua ni verzija po kojoj bi i deda
stradao i putnik preiveo. Ve sam ulazak putnika u
prolost automatski izaziva promenu istorije koja se
odvija paralelno sa originalnim vremenskim tokom.
Dakle, postojae stvarna istorija i nova istorijskovremenska linija, koja se otvara ulaskom uljeza". Iz
svoje vremenske dimenzije putnik bi mogao da izvri bilo kakve promene - ak i sebe da ukloni iz
prolosti - a da to nema uticaja, na njegovu linu
prolost.
U treoj varijanti - ako bi i ubio dedu, pa time i sebe uklonio iz postojanja - zakoni koji vladaju univerzumom spreili bi paradoks, tako to bi putnika
automatski vratili u jednu raniju taku u vremenu na primer u trenutak kada se prvi put pojavio u
prolosti. Prema teoriji haosa nijedna akcija putnika
kroz vreme, nikada se ne moe ponoviti na potpuno isti nain i putnik ne bi mogao da ubije dedu.
Sam in povratka u raniju fazu izazvao bi i resetovanje" seanja putnika, tako da on moe da se seti
pokuaja da ukloni" dedu, ali nikada ne bi saznao
da li je u tome uspeo.
Sve ove teorije imaju jednu zajedniku nit: doputaju mogunost putovanja kroz vreme, ali ne i
meanje u zakone uzronosti.
TESLINI MALI" PROJEKTI
Svedoanstvo Artura Metjusa (Arthur
Mathews), poslednjeg Teslinog asistenta, u periodu 1933. do 1943. Zabeleeno u Kvebeku, Kanada.

115

...Pored veih otkria, koja su nala primenu

irom sveta, Tesla je izumeo i itav niz manjih
ureaja. Jedno od takvih, vrlo znaajnih otkria, je
sistem za startovanje automobila koji se danas
nalazi u svim motornim vozilima. Ovo otkrie je s
poetka 20. veka i do danas niko nije pronaao
bolji sistem. Brzinometar je takoe njegov izum.
Izmeu ostalog, neko vreme se ozbiljno bavio primenom visokofrekventnih struja u leenju i
spreavanju
bola,
posebno
kod
iijasa,
reumatizma i slinih poremeaja. Tako je nastao
njegov mali elektrini vibrator (primerak je izloen
u Teslinom muzeju u Beogradu).
Drugi od njegovih pronalazaka je elektrini
automobil. Prvi je konstruisao 1897. i testirao ga
na putovanju od Njujorka do Bafala i nazad.
Mogao je da se kree brzinom od 160 km na as.
Ovakav automobil, kada bi se konstruisao danas,
ne bi troio vie od 10 dinara po kilometru, a za
odravanje ne bi bilo nikakvih trokova, jer osim
tokova i mehanizma za upravljanje nisu mu bili
potrebni drugi delovi kakve koristi obian automobil. Pokretao ga je njegov elektrini motor na
alternativnu struju (danas ugraen u gotovo sve
kune elektrine aparate) sa neverovatnih
30.000 obrtaja u minutu koji se smanjuju na
1.800 obrtaja, a uz pomo tenog sistema za
transmisiju koji je taoe izumeo Tesla. Posebna
karakteristika automobila je da ne koristi akumulator. Motor je skladitio struju u tzv. primarnu bateriju. Poznato je da jedini deo baterije koji
se vremenom potroi je negativna ploa. U
obinim baterijama, kakve koristimo za bateri116

kola Tesla i Artur Metjus (umro 1986)

jske lampe, na primer, ta ploa je od cinka i kada

se ploa istroi i itava baterija se isprazni. Tesla
je, meutim, izumeo sasvim novu vrstu primarne
baterije kod koje istroenu negatinu plou moe
za par minuta da zameni i dete. Sa takvom
baterijom automobil moe da pree itavih 800
kilometara, a tada je potrebno desetak minuta
da se sa prirunim rezervnim delovima baterija
vrati u ivot.
Tesla je bio svestan da njegov automobil jo dugo
vremena nee izai na puteve. S jedne strane je
zakasnio, jer se ve uveliko, irom sveta, razvijala
automobilska industrija zasnovana na motorima sa
unutranjim sagorevanjem (SUS motori). Prerano,
jer se jo ne nazire kraj rezervama tenog goriva.
Vrlo efikasan i zanimljiv Teslin ureaj je i tzv.
lokator". Sa njim smo bili u mogunosti da
pronalazimo metalne predmete ili naslage metala i
117

vode pod zemljom. U nekim probama smo na

velikim dubinama nailazili i na itave reke i jezera.
Njegov sjajan izum je i ureaj koji je nazvao
prevodilac". Nije bio vei od obinog kasetofona, a na sebi je imao mnogo dugmia od kojih
je svaki predstavljao neki jezik. Ako bi, na primer,
razgovarali sa nekim Japancem, sagovornik je
mogao da koristi maternji jezik. Pritiskom na
dugme Japan" pred vama bi se odmah pojavio
prevod izgovorenog teksta. Tesla je otkrio i radar
koji otkriva kada u vonji prekoraite brzinu. Sve
ove ureaje sam imao priliku da proverim, a
neke, kao na primer ureaj za analizu i prepoznavanje metala, Tesla mi je poklonio i danas se
nalaze kod mene.
Neke od njegovih ureaja koje nam je prikazao,
moram da priznam da u to vreme nisam sasvim
razumeo. Imao je, na primer, neku malu kutiju
kojom nas je slikao dok smo radili, a zatim nam

Naslovna strane knjige Daga Jareja u kojoj tvrdi da je Artur Met|iis

Teslin sin, tajna koju je Tesla navodno uvao do smrti

118

uvee prikazivao te slike na zidu. Tek kasnije sam

razumeo da su to bile pretee televizora i televizijske kamere.
Ipak, ureaj koji me je posebno fascinirao je bio
tzv. gravitacioni motor". Ureaj smo izgradili u
umi na imanju majora Henrija Senforda, daleko u
brdima iznad Kvebeka. Bio je to, zapravo, vrlo jednostavan sistem utega razvijen izmeu tri visoka i
meusobno povezana stabla. Teg je predstavljao
obian kamen koji se kretao od vrha ka tlu i tako
pokretao sistem koji je proizvodio struju. Znao
sam da je i Leonardo da Vini napravio slian sistem za proizvodnju energije. Problem ovog jednostavnog motora bio je to je stalno, runo, trebalo da se navija.
Imali smo ponekad vremena da priamo sa
Teslom. Jednom prilikom sam ga pitao odakle
crpi sve te ideje za svoje izume. Pretpostavljao
sam da je to neka posebna i malo poznata struna
literature koju bih i sam voleo da upoznam.
Meutim, dobio sam potpuno neoekivan odgovor. Biblija", rekao mi je. Tako je, na primer,
mikrotalase otkrio itajui etvrto poglavlje
otkrovenja. Na mnogim mestima u svojim radovima, Tesla zaista navodi da je do mnogih zamisli
doao proavanjem Biblije. Ideju o naizmeninim
strujama dobio je itajui jevanelje po Mateju.
Drugim recima, u svetom trojstvu. Rekao mi je
takoe da mikrotalasi nisu ono to mnogi misle da
jesu. To nisu talasi, ve dimenzija. Stvarna dimenzija snopa. Dakle, mikrotalas je snop koji postaje
sve manji tako da dostie prenik koji je manji od
prenika dlake iz kose...."
119

Tesla, grafika Emanuele Bulatovi

120

TESLA U UMETNOSTI
Tesla je kao inspiracija ostavio dubok trag u naoj
umetnikoj, a posebno u knjievnoj batini. Ve
godinama, na primer, u beogradskom Narodnom
pozoritu izvodi se drama Stevana Peia Tesla ili
upokojenje anela, a pre petnaestak godina SANU
je organizovala sjajnu izlobu sa temom Tesla kao
inspiracija likovnih umetnika. Milica Novkovi,
dramski pisac, posvetila je Tesli posebno delo, Na
Nikola Tesla. Manje je poznato da je i Milo
Crnjanski napisao dramu o Tesli, pod imenom
Tesla koja, kao i drama Milice Novkovi, nikada
nije izvedena. Od Zmaja do Desanke Maksimovi i
nebrojenih narodnih pesnika i guslara, o Tesli je
napisano na stotine pesama i poema. Tesla je i sam
bio opinjen narodnom poezijom. Naa epska i lirska
poezija prvi put se ula u Americi zahvaljujui
Teslinim prevodima.
MILO CRNJANSKI
Izvodi iz drame Tesla:
Lica u ovom inu
NIKOLA TESLA. Pronalaza elektriar star 44
godine. Visok est stopa i dva ina. ovek suh,
kotunjav, snaan, lepe glave, s profilom grkih
skulptura. Ima crnu, valovitu, meku kosu, s onovremenim razdeljkom na temenu; meke, guste,
raeljane, nevezivane brke; krupne oi, s pogledom kao u hipnotizera. Tesla je bio skroman, ali
ponosit. A katkad i plahovit. Prema Amerikancima
ponaa se vrlo uljudno, ali kao stranac. Glas mu je
bio otar. Sve to ne znai da Tesla i na pozornici
121

mora biti ovakav...

ELLEN (Sprema se da ide. Tesla joj pridrav;
veernji ogrta. Ona mu, u tom trenutku, oigledno,
nudi sebe). Vi ste, Tesla, moj aneo uvar, dok mi se
ne vrati brat. Jako smean aneo. Kau da ste sin
jednog popa. Nije udo. (Ona seda jo jednom na
fotelju i govori Tesli, koji se uplaio i naslonio na
sto, odgurnuvi neku pepeljaru i butelju). Mi
Amerikanke, meutim, kad hoemo da neto
proslavimo, to ne krijemo. Ja sam sluala da ste
udan ovek, Tesla, da ivite udnovato, ali nisam
mogla da zamislim, da ovek, kao to ste vi, moe
znati o enama, o eni, tako malo. ene nerado
pristaju da izgube - da im uzmu - ak i igraku, a
kamoli sen - moram rei vrlo efikasnu sen - (smeje
se) koju iza sebe u pozorinoj loi, dve godine
verno, imaju. Neu da vas izgubim, Tesla. To ste
valjda, ak i vi, mogli razumeti, posle mog dolaska
u ovu runu kuu. Tesla, poelo je prolee, napolju.
TESLA (Pobegao do transformatora i govori
otuda, tuno). Znam. Bili ste prolee, Ellen, koje
je kod mene ulo. Nisam ja slep. Imam toliko
briga. Nemam vremena. Moje je mesto ovde. A
ba ovaj va dolazak me je probudio. Ja vidim
dva-tri trenutka, kad se probudim, u mraku. Vae
dobro ime, va dobar glas je, Ellen, u pitanju. Vi
ste veliko dete. Kad se va brat vrati, moi emo
da proslavimo.
ELLEN ega ste se uplaili, Tesla? Meni je sasvim
svejedno ta o meni brbljaju, ili novine piu. Mi se.
Amerikanke, nieg ne bojimo. A sentimentalne smo.
To, da ste izostali, da niste doli po mene, do suza me
je dovelo. (Smeje se.) Westinghouse kae da ste u
122

neke finansijske tekoe zapali, i da, kao doseljenik,

imate tekoa, mnogo. George, meutim, kae i to, da
ste vi najvei naunik, najvei pronalaza, u naem
stoleu. udo. Pre ste imali uvek vremena za mene.
Dolazili ste ak da mi itate i pesme, onog vaeg zeml123

Princeza Parlagi, autor Teslinog

portreta (ulje na platnu) koji do
danas nije pronaen

jaka, koga hvalite, a kome je

ena rano umrla i ostavila mu
samo uspomenu i malu decu.
Uzalud je pokuao da zadri
kazaljku na satu. To nije
mogue u ljudskom ivotu. Ja
124

Naslovna strana Time-a sa Teslinim izgubljenim portretom, 1931.

sam se pitala, otkud nalazite vremena, da mi prevodite te stihove, s tog vaeg nemogueg jezika. Pitala
sam se, zar ste zato doli u Ameriku? Zar ste zato
preli okean? Neu da te seanse, kod mene,
prekinemo. Resila sam, da priredim igranku, i da vas
predstavim svojoj baki. Ona vlada u naoj kui i
upravlja familijom. Nemate vi ta da odgovarate mom
bratu. Ja nisam dete. Uostalom vi znate da nismo
puritanci. Portugalci smo po poreklu. Kad se moja
baka razljuti, vie na Ameriku, kao da je kraljica u
Portugalu. Svi Amerikanci do avola. Todos al fuoco.
125

DESANKA MAKSIMOVI
Nikoli Tesli

Kakoje mogue, tvorce zemnih sunaca i meseina,

roae Peruna i gromovnik-Ilije,
koji si iao od ljudskog nesna do nesna,
svetlei dok se formula sazveda ne srauna,
dok se ne zabelei tek roena pesma,
kako je mogue da i tebe tama skrije!
Zar je i tebe
koji si krao oganj vasiona,
koji si osvetljavao po bespuu lae,
punio bleskom koncertne dvorane,
gnjurao ruke u matice ozona,
morala sudbina drugih ljudi da snae!
Ti koji si u svakome kraj nas plamu,
svakoj arulji, munje obasjanju, zar
nisi mogao pomrini utei? Zar i ti
koji si oko nas razgorio tamu morade u
nju lei?
Zato te ne sahranismo u sante polarne
gde su i noi svetle i bele,
pa bi kad ti zrak meseine i sunaca
biljurni koveg darne,
munje se oko tebe razletele!
Pa bi mrtav leao u sjaju,
povezan s nama u svakome asku,
i pratei svetlosne oluje
i mrtav prisustvovao sunevu rodaju
i meseevom za gore zalasku!
126

MILICA NOVKOVI
odlomak iz drame Na Nikola Tesla
Slika dvanaesta

Mesec obasjava svet. Nikola Tesla se sprema za

odlazak. Dolazi Gospodin Mrana Jedna Sila
GOSPODIN: Gospodine Tesla, vidim da odlazite
sami i sasvim zaboravljeni od sveta? Mogu li da vas
ispratim?
NIKOLA: To je vrlo ljubazno od vas!
GOSPODIN: Dozvolite da vam se pribliim! Hteo
bih da porazgovaram s vama.
NIKOLA: Recite!
GOSPODIN: Ceo ivot posvetili ste nauci. Radili
ste danonono da biste omoguili bolji ivot
oveanstvu. Ja sam vas vie puta upozoravao da to
ne inite, jer e oni kad-tad to zloupotrebiti, i protiv sebe, i protiv prirode, ali me vi niste posluali.
Poslednje godine ivota provoeli ste u prilinom
siromatvu, bez novca, slave, prijatelja.
(Iz dubine sveta javi se glas oveanstva.)
OVEANSTVO: Ne sluaj ga, Nikola! To nije istina!
NIKOLA: Nastavite!
GOSPODIN: Skupo ste platili svoju neposlunost!
Da li i posle svega to ste preiveli mislite da ja ne
postojim?
NIKOLA: Moda vi i postojite, Gospodine?! Ali
kakva vajda od vas kad nita niste razumeli, te ja ne
mogu da podelim s vama ogromnu radost koja je
ispunila moj ivot?
GOSPODIN: To je la!

NIKOLA: Ja nikad nisam lagao, Gospodine! Jo

kao deak shvatio sam veliku mo istine i ljubavi.
127

GOSPODIN: Da li je istina da ste uspostavili vezu

sa drugim svetovima u kosmosu?
NIKOLA: Istina je.
GOSPODIN: I da ste otkrili zrake smrti kojima
moete da ostavite vidljiv trag na mesecu?
NIKOLA: Mogu

GOSPODIN: Koliko vidljiv.

NIKOLA: Moete ga videti sa zemlje golim okom.
GOSPODIN: Gospodine Tesla, priznajem da sam
vas muio i da sam vam mnogo zla naneo, ali zaboravimo sve to je bilo! Ako mi otkrijete tu tajnu,
produiu vam ivot.
NIKOLA: ao mi je, ali moje vreme je isteklo!
GOSPODIN: oveanstvu ste ostavili tolika dobra!
Dajte i men. ~v.a.o za uspomenu! Neku sitnicu.
NIKOLA: Ja se nisam bavio sitnicama, Gospodine!
GOSPODIN: Bar jedan zrai.
NIKOLA: Da imate bolju narav, uinio bih vam to
rado. Ovako! Za uspomenu i seanje potpisau vam
se na mesecu.
(Nikola ode, a u potpunoj tami jedna munja prede
rjreko neba. Kad se ponovo pojavi messc stie
Coveanstvo s buketom cvea.)
OVEANSTVO: Nikoia, gde si?
(Iz dubine kosmosn uo se njegov glas)
NIKOLA: Tu sam1

(Upali se mala sijalica. Gospodin Mrana Jedna

Sila pokuava da je ugasi, ali ne uspvva u tome.)
OVEANSTVO: Nikola, zato si nas ostavio? Na<
nikad vie niko nee voleti kao ti!
NIKOLA: To nije istina! Mnogi e vas jo voleti!
OVEANSTVO: Oprosti za sve runo to smo
uinili, ak i ako smo ponekad b i l i nezahvalni.
128

Potrudiemo se da budemo bolji, i uvek emo

pamtiti tvoje reci.
NIKOLA: Koje moje reci?
(Svetio se pali i gasi. oveanstvo otvara Knjigu i
ita.)
OVEANSTVO: Veliki je onaj ovek koji svojim
umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale
ljude, koji kao pela prikuplja med, sabira znanje i
otkriva nove istine, ali sve to krunie ljubavlju
prema oveanstvu, da mu pomogne da to pre
izae iz nevolja koje ga pritiskaju - straha, gladi,
neznanja i bolesti. Nisu veliki oni koji poniavaju
oveka, ve oni koji ga uzdiu, koji obogauju njegovo duhovno nasledstvo i time pomau njegovoj
srei!
NIKOLA: To su lepe reci i treba ih slediti, ali ne
preterujte!
OVEANSTVO: Nema tih reci kojima bismo
mogli da ti zahvalimo za sve to si uinio za nas.
(Svi se zahvaljuju.) Hvala ti!
NIKOLA: Laku no i lepo spavajte!
OVEANSTVO: Laku no, dragi na Nikola!
NIKOLA: ta vi ekate, Gospodine?
GOSPODIN: Ja ekam da ispunite obeanje koje
ste mi dali.
NIKOLA: To, svakako! Obeanja se moraju ispuniti?
(Sijalica se ugasi, a na mesecu se polako ispisuje
ime Nikole Tesle.)
GOSPODIN: Zaboravio je da i meni kae laku no.
A da nije bilo mene, Gospodina Mrane Jedne Sile,
da ga muim i proganjam, on moda i ne bi uradio
sve to je uradio. Ljudi su nezahvalni. Svejedno, bio
je to Nikola Tesla, ovek za sva vremena! Mnogo e
129

mi nedostajati!
(Gospodin Mrana Jedna Sila gorko zaplaka. S
meseca se javi stari maak.)
MAAK: Mjauuu!
GOSPODIN: ic!

(U Smiljanu odjeknue crkvena zvona.)

POGLED U NAE DOBA

Kako je Tesla zamiljao nae vreme, 2.010,
2.035. godinu. lanak objavljen u asopisu Li- '
berry", februara 1937.

ini mi se da sam oduvek bio ispred

svog vremena", pria Tesla. Nikola Tesla danas ima
sedamdeset i osam godina i za njega kau da je
otac
radija,
televizije,
prenosa
energije,
indukcionog motora i otkria kosmikih zraka. Nedavno je obelodanio postojanje do sada nepoznatog
izvora energije, prisutnog svuda oko nas i u neogranienim koliinama, a sada radi na razvoju ureaja
za koji veruje da e budue ratove uiniti beskorisnim.
Tesla i Edison su esto predstavljani kao suparnici.
Oni jesu bili suparnici, do odreene granice, u borbi za
premo naizmenine i jednosmerne struje iz koje je Tesla izaao kao pobednik. On je dobio bitku; velika elektrana na Nijagarinim vodopadima i mnogim drugim
mestima, zasnovane su na njegovom sistemu. U svakom pogledu njih dvojica su bili razliiti. Edison je bio
genije za praktine i odmah primenljive pronalaske. Tesla, iji su pronalasci bili daleko ispred njegovog vremena, izazivao je oprena miljenja pa su njegovi pronalasci esto godinama ekali na priznanje i primenu.
130

Meutim, veliki fiziari, kao to su Kelvin (Kelvin)

i Kruks (Crookes), govore o njegovim pronalascima
kao o udima. Tesla je", govorio je profesor Keneli
(A. E. Kennellv), sa uiverziteta u Harvardu, prilikom
dodele Edisonove medalje Tesli, postavio osnove za
nova dostignua irom sveta...Ono to je on prikazao
predstavljalo je otkrovenje za nauku i umetnost svih
vremena." Kada bi", primeuje Behrend (B. A. Behrend), uveni pisac i inenjer, trebalo da se odreknemo rezultata rada gospodina Tesle, tokovi industrije bi prestali da se okreu, stali bi elektrini automobili i vozovi, nai gradovi bi se nali u mraku, mlinovi bi utihnuli i zamrli."
Tesline vizije:
Predvianje je nezahvalno. Nijedan ovek ne moe da vidi suvie daleko u budunost. Napredak i pronalasci se razvijaju u drugaijim pravcima od onih
koje smo predviali. Takvo je bilo moje iskustvo,

mada sebi laskam da su dogaaji potvrdili mnoge

razvojne pravce koje sam predviao u prvoj treini
dvadesetog veka.
Izgleda da sam uvek bio ispred svog vremena. Trebalo je da ekam devetnaest godina da proradi elektrana na Nijagari zasnovana na mom sistemu, prolo
je petnaest godina pre nego stoje moj patent za beini prenos signala, objavljen jo 1893, naao univerzalnu primenu. Najavio sam kosmike zrake i moju teoriju radioaktivnosti 1896. Jedno od najznaajnijih otkria - rezonantnost Zemlje - kao osnovu beinog prenosa energije, a koje sam objavio 1899.
mnogi ne razumeju ni danas. Gotovo dve godine poto sam obavio prenos elektrine energije oko itave
planete, Edison, Stajnmec (Steinmetz), Markoni i
drugi, tvrdili su da je nemogue beinim putem
preneti preko Atlantika ak ni obian signal. S obzirom da sam nagovestio toliko mnogo znaajnih otkria, mislim da neu mnogo pogreiti ako pokuam
da predvidim kako e izgledati ivot u dvadeset i prvom veku.
ivot jeste i uvek e biti jednaina ije je reenje neuhvatljivo, ali ona ipak sadri odreene poznate injenice. Sa sigurnou moemo da kaemo da je ivot
kretanje, iako nedovoljno poznajemo njegovu prirodu. Za kretanje je neophodno telo koje se pomera
i sila koja ga potiskuje i pomae da savlada otpor. ovek, uopteno, je masa koju potiskuje sila. Otuda se
i opti zakoni u carstvu mehanike koji vae za kretanje, mogu primeniti i na oveanstvo.
Postoje tri naina kako se moe poveati energija
koja odreuje ljudski progres: prvo, moemo poveati
masu. To bi, u sluaju oveanstva, znailo pobolj132

anje uslova ivota, zdravlja, razvoja vrste i slino.

Drugo, moemo da smanjimo sile otpora koje usporavaju napredak, kao to su neznanje, glupost, i religiozni fanatizam. Tree, moemo da umnoimo energiju ljudske mase ovladavanjem silama univerzuma,
133

kao to je sila sunca, okeana, vetrova i plime i oseke.

Prvim metodom ostvarujemo vie hrane i opte blagostanje. Drugim se stvaraju uslovi za mir. Treim se
poveava naa sposobnost da radimo i stvaramo. Napredak, bilo kakav, je nemogu ukoliko nai napori
nisu usmereni ka poveanju blagostanja, ka miru i ka
stvaralatvu. Po tome je mehanicistiko shvatanje ivota jedinstveno sa uenjima Bude i Isusa.
Mada nisam vernik u ortodoksnom smisli, oslanjam se na religiju, prvo, jer svaki ovek mora da ima
neki ideal - religiozni, umetniki, nauni ili humanitarni - da bi njegov ivot imao nekog smisla. Drugo, jer sve velike religije sadre mudre preporuke
za dobar ivot, a koje vae danas kao i u doba kada
su nastale.
Ne postoji sukob izmeu ideala nauke i ideala religije, ali je nauka suprotstavljena teolokim dogmama jer se nauka zasniva na injenicama. Za mene.
univerzum je jednostavno velika maina koja nikada
nije postala i nikada nee nestati. Ljudsko bie nije
izuzetak u prirodnom poretku stvari. ovek je, kao
i univerzum, maina. Nita ne dopire do naeg uma
niti utie na nae delovanje, posredno ili neposredno, a da nije odgovor na poruke koje ulima primamo iz spoljanje sredine. Zbog slinosti nae konstrukcije i nae okoline, svi slino odgovaramo na
sline uticaje, a kao rezultat naih reakcija, dolazimo do razumevanja. Toko svih ovih vekova, razvijali
su se beskonano sloeni mehanizmi, meutim,
ono to mi zovemo dua" ili duh", nije nita vie od
zbira svih funkcija tela. Kada ove funkcije nestanu,
takode nestaju i dua" ili duh".
Ja sam ove ideje izneo daleko pre nego to su bi134

hejvioristi, predvoeni
Pavlovom u Rusiji i Votsonom
(Watson)
u
Sjedinjenim
dravama,
objavili koncept svoje nove psihologije. Ovo,
oigledno
mehanicistiko shvatanje nije u
suprotnosti sa etikim
shvatanjima ivota. Opte
prihvatanje ovih postavki
ne bi razorilo religiozne
ideale. Danas su budizam
i hrianstvo najvee religije, i po broju vernika i po
znaaju. Verujem da e njihova sutinska shvatanja
izgraditi novu religiju ljudske rase u dvadeset
prvom veku.
Godine 2.100. razvoj ivota e biti pod potpunom
kontrolom nauke. U prolosti, zakonom borbe za opstanak, uglavnom su nestale manje podobne osobine.
ovekovo novo oseanje saaljenja suprotstavlja se
neumoljivom delovanju prirode. Kao rezultat, nastavie se ouvanje ivota i razvoj i neprilagoenih pripadnika vrste. Jedini metod koji bi odgovarao naem
oseanju civilizovanog ponaanja je sterilizacija i potiskivanje seksualnog instinkta kod neprilagoenih jedinki. Nekoliko evropskih i neke lanice unije Sjedinjenih drava odluuju se da sterilizuju kriminalce i
135

Akteri rata struja", Edison, Vestinghaus i Tesla (odozgo na dole).

Naslovna strana knjige Carstvo svetla"

mentalno poremeene osobe. To nije dovoljno. Naunici stalno vre pritisak da se osnivanje brane zajednice uini to teim. Svakome ko nije pouzdan roditelj nee biti doputeno da stvara potomstvo. Za je136

dan vek od danas, normalnoj osobi bie jednako neprihvatljivo da opti sa neprilagoenim pripadnicima
drutva koliko i sa obinim kriminalcima.
Higijena i fizika kultura bie priznati delovi obrazovnog sistema i dravnog aparata. Ministar za higijenu i fiziku kulturu, 2.035. godine, u vladi tadanjeg
predsednika SAD bie znaajniji od ministra odbrane. Zagaenost naih obala, kao to je danas oko Njujorka, za nau decu i unuke bie nezamislivi kao to
je nama nezamisliv ivot bez vodovoda i kanalizacije. Snabdevanje vodom e se strogo nadzirati, a samo
lud ovek koristie vodu koja nije sterilizovana.
Vie ljudi umire ili oboljeva od zagaene vode nego od kafe, aja, duvana i drugih stimulanata. Ja lino sam se odrekao svih stimulanata. Takoe, praktino ne jedem meso. Uveren sam da za sto godina
kafa, aj i duvan nee biti toliko primamljivi. Alkohol e se, ipak, i dalje koristiti, jer on nije stimulant
ve provereni eliksir ivota. Stimulanti nee nestajati pod prisilom. Jednostavno vie nee biti u modi da
se organizam truje tetnim sastojcima. Prirodna hrana, kao to su mleko, med, itarice bie osnova epikurejskih veera i u vrhunskim restoranima dvadeset prvog veka.
Bie dovoljno ita i proizvoda od ita da se ishrani
itav svet, ukljuujui i milione gladnih u Kini i Indiji. Naa planeta je prebogata, a tamo gde neto nedostane, azot dobijen iz vazduha e obnoviti tkivo
Zemlje. Ja sam 1.900. razvio proces za ovu namenu.
Kasnije, posle etrnaest godina, pred ratnim potrebama, usvrili su ga nemaki hemiari.
Znatno pre kraja sledeeg veka, sistematsko poumljavanje i nauno upravljanje prirodnim resursima.
137

uini e kraj suama, umskim poarima i poplavama. Univerzalna primena vodene energije i njen prenos na velike razdaljine, omoguie da svako domainstvo doe do jeftine energije pa e prestati potreba za sagorevanjem tenosti. Smanjenjem napora za
goli opstanak, oveanstvo e vie biti usmereno ka
razvoju ideala nego materijalnih vrednosti.
Danas i najcivilizovanije zemlje sveta maksimum
svojih prihoda troe na ratove, a minimum na obrazovanje. U dvadeset prvom veku taj odnos e se izmeniti. Postae slavniji oni koji dobijaju bitke protiv
neznanja nego oni koji umiru na bojnim poljima. Otkrie nove naune istine privlaie veu panju od
diplomatskih dogaaja. ak su i novine naih dana
poele da prihvataju nauna otkria ili novo filozofsko shvatanje kao i svaku drugu vest. Novine dvadeset prvog veka e jo pisati o kriminalnim i politikim kontroverzama, ali e glavni naslovi na naslovnim stranama biti objave novih naunih hipoteza.
Napredak e biti nemogu ukoliko ljudi nastave sa
divljakom praksom meusobnog ubijanja. Od svog
oca, erudite i upornog borca za mir, nasledio sam duboku mrnju prema ratu. Kao i drugi pronalazai, neko vreme sam verovao da se ratovi mogu zaustaviti
ukoliko se uine jo razornijim. Ali, shvatio sam da
je to pogreno. Potcenio sam ovekov borilaki instink, za koji e trebati vie od jednog veka da bi sasvim izbledeo. Rat se ne moe ukinuti tako to emo
ga staviti van zakona. Neemo ga spreiti ako razoruamo najmonije. Ratovi e se spreiti, ne tako to
emo oslabiti jake, ve tako to e svaki narod, slab
ili jak, biti u stanju da sam sebe odbrani.
Otuda, svako sredstvo koje se koristi za odbranu mo138

e da slui i agresivnim namerama. Time se obezvreuju dobre namere za ostvarenje mira. Ja sam, meutim, uspeo da doem do ideje kako da usavrim
sredstva koja bi posluila uglavnom za odbranu. Ako
bi se prihvatila, to bi potpuno izmenilo odnose meu
narodima. Time bi se svaka zemlja, velika ili mala,
uinila sposobnom da prui otpor neprijateljskim vojskama, avionima ili drugim sredstvima napada. Moj
pronalazak zahteva izgradnju velikog generatora, koji
bi, kada se stavi u pogon, bio u stanju da uniti sve,
od neprijateljske vojske do ratnih maina, u krugu od
oko 400 kilometara. On bi, da tako
kaem, predstavljao snaan zid i
nepremostivu prepreku pred bilo
kakvim oblikom
agresije.
Ako nijednu zemlju ne moete uspeno da napadnete, tada prestaje svaki smisao za ratnu opciju.
Moje otkrie razoruava zlokobnu snagu aviona ili
podmornica, ali ostaje nadmo bojnih brodova, jer
se brodovi mogu opremiti nekim od neophodnih ureaja. Moda e i dalje biti ratova na moru, ali nijedan ratni brod nee moi da prodre kroz kopnenu liniju odbrane, jer e ureaji na obali biti nadmoniji
od bilo kog naoruanja bojnih brodova.
elim da izriito podvuem da se ovaj moj pronalazak ne oslanja na tzv. zrake smrti". Zraci nisu
primenljivi jer se ne mogu proizvesti u potrebnoj
139

koliini i jer na veim razdaljinama gube neophodnu snagu. Sva energija Njujorka (priblino dva miliona konjskih snaga) pretvorena u zrake i projektovana na razdaljinu od etrdeset kilometara, ne bi
mogla da ubije oveka, jer bi se, prema poznatim
zakonima fizike, toliko rasprila da ne bi imala nikakvog efekta.
Moj aparat projektuje estice koje mogu biti relativno velike ili mikroskopskih dimenzija, i omoguava da se na mali prostor i na veliku razdaljinu prenese trilione puta vie energije nego to je mogue sa
zracima bilo koje vrste. Hiljade konjskih snaga mogu se preneti snopom tanjim od dlake u kosi, a da ih,
pritom, nita ne moe zaustaviti. Ova izuzetna osbina zraka omoguie, izmeu ostalih stvari, nezamislive rezultate u televiziji, jer gotovo da nee biti
ogranienja za intenzitet osvetljavanja, veliinu slike, ili razdaljine na kojoj je mogua projekcija slike.
Ne kaem da nee biti jo razarajuih ratova pre
nego to svet prihvati moj izum. Ja verovatno neu
doiveti njegovu primenu. Ali, uveren sam da e za
jedan vek od danas sve zemlje obezbediti da ovim ili
nekim slinim sredstvom postanu imune od napada.
Bezbrojne poslove koji se danas jo uvek obavljaju ljudskom rukom zamenie ruke" automata. Ba
u ovom trenutku, naunici u laboratorijama amerikih univerziteta nastoje da stvore neto to se opisuje kao maina koja misli". Takav razvoj sam ranije predviao.
Ja sam, u stvari, konstruisao robote". Danas su roboti nesporna injenica, ali same principe jo treba
otkrivati. U dvadeset prvom veku roboti e zauzeti
mesto koje su imali robovi u drevnim civilizacijama.
140

Uopte ne postoji razlog zbog koga se sve to ne bi dogodilo i za manje od jednog veka. A ako panja oveanstva ne bude previe zaokupljena spoljanjim
ratovima i unutranjim revolucijama, nema razloga
da milenijum elektronike ne zapone ve za nekoliko decenija."
TAKO JE GOVORIO...

Deli venosti
Kada se jedna ideja pojavi, ona je po
pravilu sirova i nesavrena. Roenje,
rast i razvitak su normalne i prirodne faze. No sa
mojim pronalaskom (Tesla misli na otkrie
rotacionog magnetnog polja) je bilo drugaije. Ja
sam postao svestan toga u jednom trenutku. Zatim,
teorija, ma koliko verovatna, mora obino da bude
potvrena eksperimentom. Za onu koju sam ja formulisao, to, meutim, nije vailo.
Prerana otkria

Praktini uspeh neke ideje, nezavisno od njene

prave vrednosti, zavisi od naklonosti savremenika.
Ako se pojavljuje ba u pravo vreme, brzo je prihvaena; ako ne, onda e proi kao pupoljak upravo iznikao iz zemlje ohrabren toplim suncem, da bi nakon toga bio povreen i usporen u rastu mrazom
koji dolazi.
Put do istine
Moje ideje su uvek racionalne jer je moje telo jedan
izvanredno taan prijemni instrument. Sve njegove reakcije su samo odgovori na podsticaje spolja i pravilno tumaenje tih uticaja dovodi, neizbeno, do istine.
141

Ideje
Nije mi ao to drugi kradu moje ideje, nego mi je
ao to nemaju svoje.
Svet je nedovren
... Nijedna stvar na svetu nije potpuna i ni jedna
ideja nije potpuno ostvarljiva.
Izum je kruna uma
Napredak i razvitak oveka bitno ovise o invenciji.
Najvaniji produkt stvaralakog uma je izum. Njegov
je krajnji cilj potpuno ovladavanje uma prirodom i
iskoritavanje njezinih sila za potrebe ovjeanstva.
Zmaj Jovan Jovanovi
Pesme Zmajeve su u tolikoj meri srpske, da gotovo izgleda nemogue prevesti ih na kakav tu jezik.
One se odlikuju otrom satirom, koja je slobodna od
volterovske zajedljivosti, dobrosrdanou i neprekidnim humorom, kao i dubinom i jainom izraza.
KosmiM zraci

Jo pre nego to je razvijena teorija elektrona ja

sam utvrdio da se radioaktivni zraci sastoje od delia prvobitne materije koja se ne moe dalje rastvarati, i prvo je pitanje na koje trebalo dati odgovora bilo je, da li je sunce napunjeno sa dovoljno visokim naponom da bi moglo izbacivati ovakve delie i da proizvede zapaena dejstva. Ovo
je iziskivalo dalja istraivanja koja su dovela do
injenice da je napon na suncu 216 biliona volti
i da sva tako velika topla nebeska tela eniituju kosmike zrake.
142

Zdrav ivot
... etajte se mnogo, jedite najbolju 'ranu i to polagano. Dobro bi bilo da itate to je lako i aljivo.
Planeta je lopta
... Ova planeta, pored sve svoje ogromne veliine,
ne pretstavlja za elektrinu struju nita vie doli metalnu loptu...
Veliki mozak
Jednoga dana ela zemljina kugla pretvorie se u
jedan ogroman mozak. Cuemo i videemo jedan
drugoga kao da smo lice u lice iako nas budu hiljade
milja razdvajale. (1934)
Mali" provodnik
Koliko god daje to izgledalo nemogue, ova se planeta uprkos svojim ogromnim dimenzijama, ponaa
kao provodnik ograniene veliine.
Svetio iz oblaka
Proricanje dovoljne koliine elektriciteta u podesnom
obliku, kroz gornje slojeve atmosfere, uinilo bi da vazduh svetli. ela bi Zemlja bila pretvorena u dinovsku sijalicu, a nebo bi nou bilo potpuno osvetljeno.
Carstvo energije
Razvoj i bogatstvo, uspeh naroda, napredak ele
ljudske vrste, odreeni su raspoloivom energijom.
ovek uvek ostaje
Jedinka je efemerna, rase i nacije dolaze i odlaze ali
ovek ostaje. Tu je ogromna razlika izmeu jedinke i
143

celine. Tu se isto tako moe nai delimino objanjenje

za mnoge od onih izvanrednih pojava naslea, koje
su rezultat bezbrojnih vekova slabog ali stalnog uticaja.
Brak bez rauna
A nauka? Ja sam se oenio naukom.
Matematika
Da se nauka moe ostvariti upranjavanjem same
matematike je novost za mene, jer ja sam oduvek
smatrao da su injenice koje se mogu demonstrirati simbolikim procesima malobrojnije i od manje
vanosti u odnosu na velike istine dosegnute iskustvom.
Najvee zlo sveta
Nema sumnje da od svih otpora trenja onaj koji
najvie usporava ljudsko kretanje je neznanje. Nije
bez razloga rekao Buda, ovek mudrosti: Neznanje je najvee zlo sveta". Trenje koje rezultira iz neznanja i koje se znatno poveava zbog brojnih jezika i nacionalnosti, moe da se smanji samo irenjem
znanja i unifikacijom heterogenih elemenata oveanstva.
Videti je znati
Mnogo vei broj ljudi nije svestan ta se dogaa oko
njih i u njima i milioni postaju rtve bolesti i umiru
pre vremena upravo zbog toga.
Nepotpuno zapaanje je samo oblik neznanja i odgovorno je za mnoga bolesna shvatanja i pobede ludih ideja.
144

Neprijatelji
Nemojte se svetiti neprijateljima zlom, niti se protiv njih borite neasnim sredstvima. Starajte se da ih
asnim sredstvima i dobrom pobedite. (1926)
Mozak
Nije istina, kako Dekart misli, daje mozak akumulator. Nema stalnog zapisa u mozgu, nema pohranjenog znanja. Znanje je slino odjeku koji trai pobudu da bi nastao.
Mojsije - elektriar!
Mojsije je nesumnjivo praktian i vest elektriar, daleko ispred svoga vremena. Biblija tano i detaljno
opisuje mainu kojom se elektricitet stvara pomou
trenja vazduha o svilenu zavesu i skuplja u kutiju napravljenu kao kondenzator. Mogue je pretpostaviti
daje sinove Aronove ubilo pranjenje visokog napona i da su vestalske vatre u Rimljana bile izazvane
elektricitetom.
S boijom pomoi
... Jo od mladosti, pre spavanja, kleei na golim
kolenima, molio (sam se) Bogu.
... tako sam se molio sve do svoje pedesete godine. Od toga se doba molim drugaije, no to je svejedno, sutina je ista, i ja se molim Bogu svakoga
dana.
Treptaji vaseljene
Nema mrtve materije, jer po celoj beskrajnoj vaseljeni sve se kree, sve treperi, sve ivi.
145

Da li je priroda maka
Osetio sam potrebu da pomilujem Maka po leima. Ono to sam video bilo je udo od kojeg sam zanemeo... Makova leda bila su pokrivena svetlou,
a moja je ruka proizvela pljusak pucketavih iskri dovoljno glasnih da bi se uli po celoj kui.
Da li je priroda divovska maka? Ako je tako ko nju
miluje po leima? To moe biti samo Bog, zakljuio
sam.
Razumne maine
... napraviti mainu koja bi radila kao daje deo ljudskog bia ne samo mehanika ema, koja se sastoji
od ruki, rafova, tokova, kvaila i nieg vie, ve
mainu koja otelotvoruje jedan vii princip, koji e
joj omoguiti da izvodi svoje dunosti kao da poseduje inteligenciju, iskustvo, razum, rasuivanje, duu! Ovaj zakljuak je rezultat mojih razmiljanja i posmatranja tokom itavog mog ivota.
Video sam itavu planetu
U detinjstvu... I danju i nou sam putovao u mati
.*' video sam nova mesta, gradove, zemlje i sve vreme
sam se trudio da te zamiljene stvari vidim jasno i
razgovetno u svom duhu. Zamislio sam da sam iveo
u raznim zemljama, koje nikada nisam video, pa sam
pravio i zamiljena poznanstva, koja su mi bila vrlo
draga i izgledala kao potpuno istinita.
Tako sam stalno radio do sedamnaeste godine,
kada sam poeo ozbiljno da razmiljam o pronalascima.
Onda sam se, na svoju radost, uverio da vrlo lako
mogu da predstavljam stvari vizuelno. Nisu mi bili
146

potrebni modeli, crtei ili ogledi. Sve sam ih mogao

videti u svome duhu...
Matovito
Pustite matu da radi za vas.
Mesec
Mesec rotira, ali ne oko sopstvene ose, ve oko ose
koja prolazi kroz centar tee sistema Zemlja-Mesec,
na daljini 4.600 kilometara od centra Zemlje.
Moj nain rada
Ima ljudi koji onog trenutka kad hoe da konstruiu neto ili da urade neki posao, zalete se bez dovoljne pripreme i odmah uu u pojedinosti, umesto da
se dre sredine ideje. Oni mogu postii rezultat, ali
rtvuju kvalitet.
Evo, ukratko, moje metode. Kad zaelim da pronaem neku stvar, ja se u duhu bavim svojom idejom
mesecima ili godinama. Kad god to osetim, ja se upustim u matanje i razmiljam o problemu bez namernog udubljivanja. To je vreme inkubacije.
Zatim dolazi period neposrednog napora. Vrlo paljivo traim reenja koja mi izgledaju moguna. Razmiljam, i postepeno usredsreujem svoje misli na
ue polje ispitivanja. A kada namerno razmiljam o
problemu u njegovim specifinim oblicima, onda poinjem-oseati da u moda nai reenje. I udna je
stvar da, im ponem tako da oseam, ja odmah
znam da sam zaista resio iroblem, i da u postii ono
za im teim..
Pre nego to ita stavim na hartiju, ela je misao
ve razraena mentalno. U duhu ja menjam kon147

Tesla je po izboru magazina Life svrstan meu sto najznaajnijih

stvaralaca u isoriji oveanstva

148

strukciju, vrim ispravke na bolje, pa ak i radim sa

tim izumom. Iako nikada ne pravim crte, ipak mogu da dam radnicima potrebne mere svih delova, a
kada budu gotovi, onda svi delovi odgovaraju jedan
drugom tako tano kao da sam izradio stvarne crtee. Menije svejedno da li radim sa mainom samo
u duhu ili je zaista ispitujem u radionici.
Projekti u mislima
Ne urim se da zaponem s praktinim poslom. Kad
mi se javi ideja, odmah je u svojoj mati poinjem
graditi. Mijenjam konstrukciju, usavravam je i ve
je u mislima pokreem. Sasvim mije nevano pokreem li svoju turbinu u mislima, ili je ispitujem u laboratoriju. ak primjeujem kad neto nije u redu.
Nema nikakve razlike, tavie, rezultati su isti. Tako
mogu brzo razviti i usavriti zamisao, a da nita ne
dodirnem.
Kad sam toliko odmakao u pronalasku da mogu sve
usavriti i kad ne otkrijem nikakvu greku, uobliavam taj konani proizvod uma. Moj pronalazak radi
upravo kako sam i zamislio, a provere teku tano kako sam planirao.

149

VANIJI DATUMI IZ IVOTA I RADA

1856. (10. jula) Rodio se Nikola Tesla u
Smiljanu (Lika, Jugoslavija) 18621866. Pohaa osnovnu kolu u
Smiljanu i Gospiu 1866-1870. Pohaa
niu gimnaziju u Gospiu 1870-1873. Pohaa viu
gimnaziju u Karlovcu 1875-1878. Studira na Vioj
tehnikoj koli u Gracu
1879. Prekida studije i radi neko vreme u jednom teh
nikom preduzeu u Mariboru
1880. Nastavlja studije u Pragu
1881-1882. Radi u Budimpeti u Telefonskom drutvu
1882. Otkriva u Budimpeti obrtno magnetno polje i polifazne struje 1882. Dolazi u Pariz, gde se
zapoljava u Edisonovoj
evropskoj organizaciji, koja ga alje u Strazburg
gde radi oko dve godine 1884. Odlazi u
Ameriku, i u Njujorku prve godine radi
kod Edisona. Usavrava lune lampe i dinamo
maine 1887. Patentira asinhrone motore i
prenos elektrine
energije, kao i generatore i transformatore viefaznih struja
1890. Radi na generatorima visokih uestanosti, otkriva
struje visokih uestanosti i njihovo fizioloko i
svetlosno dejstvo
1891. Patentira transformator za visoke uestanosti
1892. Boravi u domovini, Gospiu, Zagrebu i Beogradu
1894. Eksperimentie sa radio-prenosom
1895. Poeo je rad prvi agregat na hidrocentrali na Nijagari po Teslinom sistemu
1896. Zavrena elektrana na Nijagari i proradio prvi da
lekovod do Bafala

150

1897. Prijavljuje patent beinog upravljanja na daljinu

1899-1900. alje radio-signale na daljinu u Kolorado
Springsu
1900-1905. Gradi veliku radio-stanicu sa visokim antenskim tornjem na Long Ajlendu kraj Njujorka
1909-1922. Pronalazi turbinu i razne druge izume u
oblasti mainstva u Njujorku
1943. (7. januara) Umire Nikola Tesla
NAJVANIJI DAN U IVOTU
Istorijski trenutak elektrotehnike

Duboko u pozadini moga mozga nalazilo se reenje koje, meutim, jo ni-:

sam bio u stanju potpuno da izrazim.
Jedno poslepodne, to mi je sada ivo u
uspomeni, etao sam sa prijateljem u gradskom
parku pa sam mu deklamovao razne stihove. U to
vreme znao sam napamet itave knjige. Jedna od
njih bila je Geteov Faust". Sunce je zalazilo i ja se
setih slavnog mesta:
Sunce uzmie i dan umire,
A ono dalje novi ivot stvara
Ah to nemam krila pa da se raire,
Da za tobom letim iznad zemnog ara!
Lep je to sanak dok Sunce odmie
Al telesno krilo lako ne nie
Uz laka, ila duhovna krila.
Kad sam te reci u inspiraciji izgovorio, pojavila mi
se ideja kao blesak munje, i dugo traena istina bila je u momentu otkrivena. Jednim tapom crtao
sam u pesku planove koje sam est godina kasnije
pokazao u svom predavanju pred Amerikim institutom elektroinenjera, i moj prijatelj razumeo ih je
151

potpuno. Slike koje sam video bile su naroito

otre, jasne i imale su vrstinu kamena ili metala u
tolikoj meri da sam mu rekao: Pogledajte ovde moj
motor, gledajte kako e ga pustiti da se okree u suprotnom pravcu". Svoje uzbuenje ne mogu poblie
opisati. Pigmalion nije mogao biti jae uzbuen kada
je primetio da njegova statua poinje da ivi. Hiljadu
tajni prirode koje bih sluajno otkrio dao bih za
ovu jednu koju sam od nje otrgao".

152