25.

VRSTE DRAVNIH ZAJEDNICA

a) Personalna unija - nastaje poklapanjem naslednog reda vladajuih dinastija, to je
zajednica dveju ili vie potpuno odvojenih drava koje vezuje samo linost vladara. Svaka od
tih drava zadrava svoju
punu nezavisnost, kako u unutranjim tako i spoljanjim
odnosima, ima svoje sopstveno zakonodavstvo, sudstvo i svoju administrativnu organizaciju.
b) realna unija - predstavlja zajednicu dveju ili vie drava, koja je rezultat saglasnosti
drava lanica. Pojavljuje se kao jedinstven subjekt. Svaka drava lanica zadrava svoju
unutranju autonomiju, svoje ureenje, zakonodavstvo i administraciju. Voenje spoljnih
poslova, vojske i finansije poverava se zajednikim organima.
c) Konfederacija - To je dravni savez, koji predstavlja zajednicu dveju ili vie drava,
zasnovanu na meunarodnom ugovoru, koji predvia ciljeve i nain ostvarenja tih ciljeva.
Drave zadravaju slobodu akcije, na unutranjem i spoljanjem planu. Ogranienje
suvereniteta zahteva saglasnost svake drave. Ovo je jedna meunarodnopravna tvorevina
zasnovana na ugovoru koj ise uspostavlja izmeu suverenih drava. Ovde posotje zajedniki
organi: sabor, kongred delegata, itd.
d) Federacija - Ovo je savezna drava, federacija je zasnovana na ustavu, internom
pravnom aktu. U federaciji postoji neposredno odnos izmeu savezne i centralne vlasti i
graana. Nije posebna meunarodna linost, nego se kao subjekti pojavljuju pojedine
drave, a federacija kao celina predstavlja subjekt meunarodnog prava i u saobraaj use
javlja kao jedinstvena drava.
26. PROTEKTORATI I VAZALNE DRAVE
a) protektorat predstavlja odnos izmeu dveju drava, u kome se slabija drava,
najee pod pritiskom sile, stavlja pod tutorstvo jae drave. Baza toga odnosa je
meunarodni ugovor koji definie uzajamne odnose izmeu ugovornih strana.
b) vazalne drave bile su veoma rasporstranjene u epohi feudalizma, kod vazalnih
drava je stepen zavisnosti daleko vei nego kod protektorata. Ne postoji jedan jedinstven
tip, jer je odnos izmeu sizerena i vazala zavisan od niza najrazliitijih okolnosti. Vazalni
odnos uspostavlja se najee na bazi unutranjeg pravnog akta. Nastale su kao posledica
kolektivne odluke velikih sila, u jednom konkretnom ugovoru sa treim dravama, drava
sizeren obavezuje se da e jednoj odreenoj teritoriji priznati satus vazalne drave. Ne
pojavljuje se kao subjekt meunarodnog prava.
27. PRAVNI POLOAJ VATIKANA
Ovo je samostalna drava koja obuhvata 44 hektara, i nad kojom se prostire suverenitet
pape. Papa nosi titulu. Papi su prizante privilegije, poasti, i zatita kao i kralju Italije. Papa
raspolae javnopravnom vlau, zakonodavnom, izvrnom i sudskom, odrava diplomatske
odnose. Ima oko 500 stanovnika, svojih lubenika, regrutovanih iz razliitih zemalja. Poloaj
pape kao poglavara katolike crkve je specifian. On iam i akitvno i pasivno pravo
poslanstva, moe da zakljuuje odreene vrste meunarodnih ugovora, moe da uzestvuje u
radu organizacija humamitarnog karaktera, ili onih koji se bave porsvetnim, kulturnim i
socijlnim problemima. Vlast pape je duhovna, a teritorijalna vlast je simbolina. S formalnopravne strane, konkordati su meunarodni ugovori su izemu dveju subjekata
meunarodnog prava, kojima s eregulie poloaj katolike crkve, naimenovanje biskupa,
verska nastava, itd. Sa materijalne strane, konkordati reguliu pitanja, koja ulaze u
unutranju jurisdikciju drave. Vatikan je mona ekonomska sila, ukljuena svetske
fnansijske i ekonomske tokove.
28. POJAM, NASTANAK I KLASIFIKACIJA MEUNARODNIH ORGANIZACIJA
* Pojam - Meunarodne organizacije, u najirem smislu rei, predstavljajaju formalne,
institucionalne oblike meunarodnih odnosa, zasnovane na dobrovoljnoj osnovi.
* Karakteristike:

1.nastaju na bazi saglasnosti volja suverenih drava, to znai da je njihova priroda

meudravna, da su one instrumenti dobrovoljne saradnje drava.
2.nisu supstitut drave, nego tela preko kojih se ostvaruju zajedniki ciljevi vie drava
3.u granicama svoje nadlenosti, one poseduju svoju sopstvenu volju, razliitu od
pojedinane volje drava
4.one su trajni oblici saradnje za kontiunirano obavljanje delatnosti unutar svoje nadlenosti,
preko mehanizma i stalnih organa, ija struktura i priroda zavise od prirode organizacije i
njenih ciljeva.
5.organizacije se finansiraju na bazi udela drava lanica, koji se utvruje zavisno od
ekonomske mogunosti svakog pojedinanog lana.
* Klasifikacija
1. zavisno od predmeta, delatnosti, obima nadlenosti na sveopte i specijalne
2. zavisno od prostornog delovanja, na univerzalne i regionalne
3. zavisno od stepena organizovanosti i obima ovlaenja, na koordinirajue i
nadnacionalne
4. zavisno od kategorije lana: meudravne i nevladine
1.
a) sveopte to su one ija delatnost obuhvata sve oblike spoljne aktivnosti drava, od
reavanja ekonomskih, socijalnih i humanitarnih problema, pa do mirnog reavanja sporova
i oruane intervencije u sluaju potrebe.
b) specijalne imaju ue polje aktivnosti i vezane su za odreeni predmet. Mogu biti
ekonomske, socijalne i humanitarne prirode i vojnopolitike prirode.
2.
a) univerzalne one koje obuhvataju ili imaju za cilj, da obuhvate sve drave sveta. (UN)
b) regionalne one ije je lanstvo vezano za odreena geografska podruja (Arapska liga)
3.
a) Koordinirajue - organizacije kojima je poverena samo uloga kooordinatora po
odreenim pitanjima.
b) Nadnacionalne organizacije kojima su drave, u manjem ili veem obimu, poverile
nadnacionalne funkcije.
4.
a) meudravneone kod kojih se kao lanovi pojavljuju iskljuivo drave.
b) nevladine prilaze svetskoj zajednici kroz ovekocentrinu viziju sveta, na bazi
zajednikih ideja, ignoriui dravne granice.
29. OSNOVNI CILJEVI I NAELA UN
a) POJAM - Ujedinjene nacije predstavljaju zajednicu suverenih drava, zasnovanu na
naelu suverene jednakosti, a ne neku naddravnu tvorevinu. Osnov te organizacije
predstavlja Povelja, koja je po svojoj prirodi viestrani ugovor, ali ugovor vieg tipa, koji
hijerarhiski stoji iznad ostalih ugovora.
b) CILJEVI
- stvaranje univerzalnog sistema bezbednosti unutar zajednice suverenih drava,
- odravanje meunarodnog mira i bezbednosti sa razvijanjem prijateljskih odnosa
zasnovanih na potovanju naela ravnopravnosti, kao i reavanjem meunarodnih problema,
ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode;
- mir ostvaren kroz spreavanje akata agresije, kontinuirano reavanje politikih,
ekonomskih, socijalnih, kulturnih i humanitarnih problema;
- jedinstvo sveta i nedeljivost svetskog mira.
c) NAELA
- naelo zabrane sile,

- naelo mirnog reavanja meunarodnih sporova

- naelo savesnog ispunjavanja obaveza preuzetih u saglasnosti sa Poveljom
- naelo zabrane intervencije u unutranje stvari drave
30. SISTEM KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI UN
31. ORGANIZACIONA STRUKTURA OUN
* lan 7. Povelje navodi kao glavne organe:
1. Generalnu skuptinu,
2. Savet bezbednosti
3. Ekonomski i socijalni savet
4. Starateljski savet
5. Meunarnosti sud pravde i Sekretarijat.
- Stav 2. istog predvia mogunost ustanovljavanja pomonih organa, ukoliko se za tim
ukae potreba.
1. GENERALNA SKUPTNA je jedini plenarni organ u kome su zasupljene sve drave
lanice, na bazi pune ravnopravnosti. Zamiljena je kao forum u kome treba da doe do
izraja svetsko javno mnjene.
a) 7 komiteta kao pomoni organi:
1) Komitet za politiku i bezbednost,
2) Specijalni politiki komitet,
3) Komitet za privredu i finansije
4) za socijalna,humanitarna i kulturna pitanja,
5) za starateljstvo,
6) za upravna i buetska pitanja i
7) za pravna pitanja.
b) Zasedanja Generalne skupstine UN zaseda povremeno
Redovna - svaki trei utorak u septembru svake godine
Vanredna saziva generalni sekretar na zahtev Saveta bezbednosti ili veine lanova UN. Za
svako zasedanje GS bira svog predsednika i 7 potpredsednika, iji mandati traju do
zakljuenja zasedanja.
c) Nadlenosti:
- kao predstavniki organ prima i razmatra godinji izvetaj generalnog sekretara Saveta
Bezbednosti i drugih organa UN
- kao kontrolni organ ima iroka ovlaenja na ekonomskom i strategijskom planu.
- kao vrhovni finansijski organ GS razmatra i odobrava budet organizacije.
- GS je organ kome su poverene izborne funkcije
- GS data su odreena prava u vezi mirnih promena.
- u nadlenosti GS stavljeno je i davanje ovlaenja organima UN izuzev SB.
d) kontrolne nadleznosti generalne skupstine
- Kao kontrolni organ, Generalna Skuptina ima siroka ovlascenja na ekonomskom i
starateljskom planu:
1.odgovorna je za celokupnu privrednu i socijalnu sradnju
2.odobrava ugovore o starateljstvu, kao i njihove eventualne izmene i dopune, izuzev onih
koje se odnose na strategijska podruja.
e) GS kao predstavniki organ prima i razmatra godinji izvetaj generalnog sekretara
saveta bezbednosti i drugih organa UN. Izvetaj generalnog sekretara predstavlja za
Skuptinu sredstvo informacije, obavetenje o svim pitanjima i dogaajima iz protekle
godine. Izvetaj saveta bezbdnosti sadri pregled mera preuzetih u cilju odranja mira i
bezbednodsti, posebno regulisanja problema razoruanja. GS ne odobrava ovaj izvetaj ona
ga kako to konstatuje povelja, uzima na znanje.

f) Izborne funkcije GS bira nestalne lanove Saveta bezbednosti, lanove Ekonomskosocijalnog saveta, dopunske alnove Starateljskog saveta. Zajedno sa Savetom bezbednosti
bira sudije Meunarodnog suda pravde i u tom pogledu nadlenost je podeljena izmeu ova
2 organa.
g) Glasanje odluke Generalne skuptine po vanim pitanjima donose se dvotreinskom
veinom lanova koji su prisutni i koji glasaju. U krug vanih pitanja ulaze preporuke koje se
odnose na odranje meunarodnog mira i bezbednosti, izbor privremenih lanova Saveta
bezbednosti, izbor lanova Ekonomskog i socijlanog saveta, izbor lanova Starateljskog
saveta, prijem novih lanova u Ujedinjene nacije, obustavljanje prava i posvlastica koje
prua lanstvo, iskljuivanje lanova, pitanja koja se odnose na primenu sistema
starateljstva i budetska pitanja. Odluke o drugim pitanjima donose se veinom lanova koji
su prisutni i glasaju.
2. SAVET BEZBEDNOSTI
- Savetu bezbednosti poverena je nadlenost u dva najosetljivija sektora UN:
1) odranje mira i bezbednosti
a. putem mirnog reavanja sporova
b. preduzimanjem kolektivnih mera bilo preventivnih ili prinudnih
Sa ovim u vezi SB ima dvostruku funkciju:
- da sipituje svaki spor ili situaciju koja moe da ugrozi meunarodni mir i bezbednost, te da
potpomogne iznalaenje reenja
- da preuzme preventivne ili prinudne mere u sluaju ugroavanja mira, naruavanja mira ili
napada, a u cilju da bi sauvao ili uspostavio meunarodni mir i bezbednost.
2) izborne funkcije od kojih zavisi funkcionisanje celokupnog mehanizma.
- Naini glasanja u Savetu bezbednosti:
lan 27. Povelje predvia da e svaki lan Saveta ima samo jedan glas. Odluke o
proceduralnim pitanjima donose se potvrdnim glasom devetorice lanova, a o svim drugim
pitanjima potvrdnim glasom devetorice, ali ukljuujui tu i glasove stalnih lanova.
Negativan glas ma kog lana moe da sprei donoenje odluke o sutinskim pitanjima od
kojih moe da zavisi ne samo svetski mir i bezbednost nego i delatnost celokupne
organizacije. Izuzetak kod ovog pravila rezervisano je jedino u vezi izbora sudija
meunarodnog suda pravde za kojeg se trai apsolutna veina ne vodei rauna o stalnim ili
nestalnim lanovima.
- Sastav: 15. lanova
1) 5 stalnih (Kina, Francuska, SSSR, Velika Britanija, SAD)
2) 10 nestalnih biraju se po sledeem obrascu:
- 5 iz drava Azije i Afrike,
- 1 iz drava Istone Evrope,
- 2 iz drava Latinske Amerike,
- 2 iz Zapadne Evrope i ostalih drava
- KOMITET VOJNOG TABA:
lan 47. Povelje ustanovljava kao pomoni organ Saveta bezbednosti, Komitet vojnog taba
sa zadatkom da prua savete i ukazje pomo Savetu bezbednosti o svim pitanjima koja se
tiu vojnih potreba. Njega sainjavaju naelnici generaltaba stalnih lanova Saveta
bezbednosti ili njihovi zamenici. Komitet moe da pozove i ostale lanove Ujedinjenih nacija
da sarauju u njegovom radu, ukoliko je to potrebno radi uspenog obavljanja zadatka.
Komitet vojnog taba moe po prethodnom sporazumu sa Savetom Bezbednosti da
ustanovljava i regionalne potkomitete.
3. EKONOMSKI I SOCIJALNI SAVET
- Sastav: 54. lanova, Generalna skuptina ih bira na 3 godine. Svake godine se bira po 18
novih lanova.
- Nadlenost:
1) pomae poboljanju ivotnih uslova, puno zaposlenje i uslove za privredni i drutveni
napredak i razvoj

2) reavanje meunarodnih privrednih, drutvenih, zdravstvenih i srodnih problema, kao i

meunarodnu saradnju na polju kulture i vaspitanja,
2) sveopte potovanje i uvaavanje prava oveka kao i osnovnih sloboda za sve, bez obzira
na rasu, pol, jezik ili veru.
4. STARATELJSKI SAVET
- sastav: broj lanova nije utvren, ve zavisi od broja drava kojima su poverene na upravu
starateljske teritorije. Sastavljen je od: 1. lanova koji upravalju teritorijama od
starateljstvom 2. stalnih lanova SAveta bezbednosti, sem ako nisu ve po prvom osnovu
ukljueni u Savet, 3. onoliko ostalih lanova izabranih na rok od 3 godineod strane
Generalne skuptine, da bi ukupan broj lanova Starateljskog saveta bio podjednako
podeljen izmeu onih lanova koji upravalju teritorijama pod starateljstvom i lanovima koji
tim teritorijama ne upravljaju.
5. SEKRETARIJAT
- Ima 8 odeljenja:
1) odeljenje za probleme mira i bezbezdnosti
2) ekonomsko
3) socijalno
4) starateljsko
5) pravno
6) informacije
7) odeljenje za konferencije i opte poslove uljuujui tu prevodilaku slubu i biblioteku
8) Administravno-finansijsko odeljenje.
32. LANSTVO UN I POLOAJ DRAVA NELANICA
a) Povelja UN deli lanove na lanove osnivae i naknadno primljene. lanovi osnivai su
one drave koje su potpisale i ratifikovale Povelju, saglasno svojim ustavnim propisima. U
pogledu pravnog poloaja originalnih lanova i naknadno primljenih nema nikakve razlike, u
pitanju je samo moralni presti. Naa zemlja ulazi u krug drava osnivaa.
b) prijem u lanstvo spada u nadlenost dvaju glavnih organa: Generalne skuptine i
Saveta bezbednosti. Uloga oba organa u procesu prijema podjednako znaajna; odluku o
prijemu u lanstvo, na osnovu lana 4. Povelje, donosi Generalna skuptina, uz prethodnu
preporuku Saveta bezbednosti. Kandidaturu za lanstvo postavlja sama drava upuivanjem
pismene molbe generalnom sekretaru koji je dostavlja Savetu bezbednosti. Potreban je
potvrdan glas devetorice lanova Saveta Bezbednosti.
c) uslovi prijema lan 4. Povelje omoujuje lanstvo u Organizaciji samo dravama, i to
pod uslovom: da je drava miroljubiva id a je sposobna i voljna da izvrava obaveze
sadrane u Povelji.
d) prestanak lanstva iskljuenjem i dobrovoljnim istupom. Iskljuenje predstavlja jednu
drastinu meru koju Organizacija preduzima jedino u sluaju ako prisustvo nekog lana moe
da nanese tetu Organizaciji ili spreava u efikasnom vrenju njenih funkcija. Dobrovoljni
istup iz organizacije, Povelja ne sadri izriite odredbe. lanstvo u tom sluaju prestaje tek
na osnovu odluke nadlenog organa, u ovom sluaju Generalne skuptine.
33. POJAM I VRSTE SPECIJALIZOVANIH AGENCIJA
Pojam sam naziv specijalizovane agencije ukazuje da su u pitanju organizacije ija je
aktivnost ograniene na precizno definisan sektore aktivnosti. Povelja UN u lanu 57. pod
specijalizovanim agencijama podrazumeva organizacije ustanovljene meunarodnim
sporazumom odgovorne u okviru sovjih statute za delatnost po privrednim, drutvenim,
kulturnim, vaspitnim, zdravstvenim i srodnim pitanjima.
Specijalizovane agencije predstavljaju:
a) meunarodne organiziacije zasnovane na meunarodnom ugovoru.
b) samostalne organizacije sa sopstvenim mehanizmom
c) podruje delatnosti agencija ogranieno je na privredni i socijalni rad.

Klasifikacija prema strogim kriterijumima koje sadri lan 57. Povelje, u krug
specijalizovani agenicja ulaze:
1. Meunarodna organizacija rada (ILO)
2. Oganizacija za ishranu i poljoprivredu (FAO)
3. Meunarodna organizacija za prosvetu, nauku i kulturu (UNESSCO)
4. Svetska zdravstvena organizacija (WHO)
5. Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD)
6. Meunarodno udruenje i razvoj (IDA)
7. Meunarodna finansijska korporacija (IFC)
8. Meunarodni monetarni fond (IMF)
9. Meunarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo(ICAO)
10. Svetska potanska unija (UPU)
11. Meunarodna unija za telekomunikacije (ITU)
12. Svetska meteoroloka organizacija (WMO)
13. Meuvladina pomorska konsultativna organizacija (IMCO)
14. Meunarodna organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO)
15. Meunarodni fond za poljoprivredni razvoj (IFAD)
16. Organizacija za industrijski razvoj
34. MEUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE
1. Ciljevi i delatnost Meunarodnog monetarnog fonda:
1) da razvija medjunarodnu monetarnu saradnju
2) da olaksa sirenje i ravnomerno razvijanje medjunarodne trgovine
3) da doprinese stabilnosti kurseva i da spreci utakmicu u obaranju kurseva
4) da pomaze zavodjenje multilateralnog sistema placanja, po tekucim transakcijama
lanova, i otklanja devizna ogranicenja koja koe razvoj svetske trgovine
5) da drzavama-lanicama stavi na raspolaganje sredstva Fonda, uz
odgovarajuce obezbedjenje
* Organi:
- Skuptina guvernera
- Izvrni odbor
- generalni direktor
2. Ciljevi i delatnost Meunarodne banke: Banka ima za cilj kako je istaknuto u lanu I
Statuta:
1) da pomae obnovu i razvitak zemalja lanica
2) da podstie privatne investicije u inostranstvu
3) da zamenjuje privatne investicije obezbeujui novana sredstva za proizvodne snage iz
svog sopstvenog kapitala
4) da planski pomae na dui rok ravnomerno razvijanje meunarodne trgovine i podrava
ravnoteu balansima plaanja, doprinosei na taj nain porastu produktivnosti, ivotnom
standardu i poboljanju uslova rada
5) da u godinama posle rata pomogne u postepenom prelasku sa ratne na mirnodopsku
privredu.
* Organi:
- Skuptina guvernera
- Izvrni odbor
- predsednik sa potrebnim brojem visokih strunjaka i administrativnog osoblja.
35. SAVET EVROPE
Pojam Saveta Evrope predstavlja najstariju organizaciju i poetni korak u integracionom
procesu Evrope. Zamiljen je kao rukovodea ideoloka organizacija u procesu integracije
Zapadne Evrope. Kroz tu svoju ulogu treba da ostvari koordinaciju izmeu brojnih
zapadnoevropskih organizacija. Osnovan je ugovorom u Londonu 05.05.1949. godine.
Sedite je u Strazburu.

Organi Saveta Evrope po svom karakteru je jedino parlamentarno telo, njegovi organi
su:
1. Konstitutivna skuptina
2. Komitet ministara
3. Evropska komisija za ljudska prava
4. Evropski sud za ljudska prava
5. Sekretarijat
36. EVROPSKA UNIJA
37. OEBS
Organi: Ureena je na Konferenciji u Helsinkiju 1992. i sastoji se od sledeih tela:
1. konferencija efova drave i vlada
2. Savet ministara spoljnih poslova ministarski savet
3. komitet visokih funkcionera Visoki savet
4. Presedavajui i Trojka
5. Sekretarijat (sedite u Beu)
38. Vanevropske regionalne organizacije
39. i 40.
Ljudska prava sa formalno-pravne strane ljudska prava mogu biti definisana kao skupina
principa, standarda i normi, kojima je cilj zatita ovek, njegovog dostojanstva i obezbeenje
ivotnih uslova koji oveku omoguavaju da zadovolji i razvije svoje duhovne i bioloke
potrebe. Ona su izvorna, univerzalna i neotuiva. Pojedinac ih stie na osnovu proste
injenice to je ljudsko bie.
Klasifikacija- ljudska prava podeljena su zavisno od sfere aktivnosti oveka na: ekonomska,
socijalna, kulturna, graanska i politika + pravo na samoopredeljenje.
PAKTOVI O PRAVIMA OVEKA:
1. Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima:
1) pravo na rad
2) pravo na socijalno obezbeenje, ukljuujui i socijalno osiguranje
3) pravo sindikalnog organizovanja
4) zatita i pomo porodici kao prirodnoj i osnovnoj eliji drutva
5) pravo na obrazovanje i korienje blagodeti kulturnog ivota i naunog napretka.
2. Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima
1) pravo na ivot, na slobodu i linu bezbednost
2) pravo slobode kretanja i odreivanja mesta boravka uz potovanje propisa odnosne
zemlje
3) jednakost pred sudovima i jednakost u pogledu zakonske zatite
4) nepovredivost privatnog ivota, porodice, stana i prepiske, uz duno potovanje poretka
odnosne zemlje
5) slobodu miljenja, savesti i veroispovesti, pravo mirnog zbora i slobodnog udruivanja,
ukljuujui tu i pravo organizovanja sindikalnih organizacija u cilju zatite svojih interesa
6) aktivno i pasivno birako pravo i pravo na uee u voenju javnih poslova.
3. Fakultativni protocol koji se odnosi na Pakt o graanskim i politikim pravima
41. PRAVNI POLOAJ IZBEGLICA I APATRIDA
Pod pojmom izbeglica podrazumeva se lice koje prebegne na stranu teritoriju usled
progona na rasnoj, verskoj i nacionalnoj osnovi ili zbog svog politikog shvatanja i
pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi.
Izbeglica je stranac u svakoj zemlji u kojoj se nae. Konvencija o statusu izbeglica usvojena
je u enevi 1951., a stupila na snagu 1954.godine.
Prava i obaveze izbeglica: pravo na meunarodnu zatitu ima izbeglica koji je doao u

sukob sa unutranjim poretkom svoje drave. Drava ni u kom sluaju ne moe vratiti
izbeglicu u zemlju gde bi njegv ivot ili sloboda bili ugroeni. U skladu sa tim izbeglica ima
obavezu prema zemlji u kojoj se nalazi, mora da se povinuje zakonima i propisima kao i
merama za odravanje javnog reda. Imaju pravo izbora mesta boravka i slobodu kretanja.
Drava na ijoj teritoriji borave izbeglice duna je d aim prui svu administrative pomo u
pogledu izdavanja uverenja koja im redovno izdaju nacionalne vlasti.
Pod pojmom apatrida apatridi su lica bez dravljanstva. Vezan je za pravne momente.
Jedno lice moe ostati bez dravljanstva, bilo da je roeno od roditelja ije dravljanstvo nije
regulisano, bilo da je otkazalo dravljanstvo u jednoj zemlji, a da nije steklo u drugoj, i usled
sukoba zakona ili sukcesije drava. Oni su lieni obaveze al ii pravne zatite od strane
drave. Konvencija o pravnom poloaju lica bez dravljanstva usvojena je 1954.
Razlika izmeu izbeglica i apatrida pojam izbeglice je vezan za politike momente a
pojam apatrida za pravne momente.
42. PRAVO AZILA I EKSTRADICIJA
Azil Pod ustanovom azila podrazumeva se zatita koju drava daje pojedincu koji trai
utoite na njenoj teritoriji ili mestu van njene teritorije koje se nalazi pod kontrolom njenih
organa.
Azil se danas daje samo politikim izbeglicama i poiniocima politikih krivinih dela.
Postoje:
1. teritorijalni azil, prua se na teritoriji drava, pa se zove i unutranji.
2. eksteritorijalni azil, diplomatski ili spoljni, daje se u zgradi ambasade, na ratnom brodu,
van teritorije drava.
Ekstradicija je formalno pravni process koji se sastoji od nekoliko faza putem kojih jedna
drava predaje drugoj lice u cilju izvrenja kazne nad njim ili voenje protiv njega krivinog
postupka. Pravni osnov ekstradicije moe biti: ugovor, pravila kurtoazije i reciprociteta i
unutranji propisi drave.
43. PRAVNI POLOAJ MANJINA
Manjine pod pojmom manjine podrazumevaju se grupe pojedinaca, dravljana date
teritorije, koja se od brojnog preovlaujue grupe razlikuju po svom etnikom poreklu, jeziku,
nacionalne ili verske pripadnosti.
44. ROPSTVO I TRGOVINA ROBLJEM
Ropstvo Konvencija o suzbijanju ropstva definie ropstvo kao stanje ili poloaj nekog
pojedinca nad kojim se vre atributi prava svojine ili izvesnih od njih, a rob je pojedinac koji
ima taj status ili poloaj. Na dananjem stepenu razvoja meunarodne zajednice trgovina
robljem smatra se zloinom.
47. POJAM, ELEMENTI I NAINI STICANJA DRAVNE TERITORIJE
- Dravna teritorija je trodimenzionalna i sastoji se iz:
1) suvozemne oblasti, zajedno sa zemljinom utrobom, ispod nje,
2) vodenih povrina, reka, jezera i pomorskih teitorijalnih voda,
3) vazdune oblasti, koja se nalazi iznad suvozemnog i vodenog dela dravne teritorije.
- Neki teoretiari ukljuuju i brodove na otvorenom moru, avione u letu, nazivajui ih
fiktivnim deLovima teritorije ili plovei delovima teritorije, i zgrade ambasade na teritori
druge drave.
- naini sticanja dravne teritorije:
a) cesija predstavlja ustupanje dravne teritorije drugoj dravi putem meunarodnog
ugovora.

b) mirna okupacija- zasnivanje suvereniteta jedne drave nad oblastima koje do tada nisu
potpadale pod vlast nijedne drave.
c) prirataj accesio uveanje dravne teritorije usled prirodnih pojava, kao to je npr
odronajvanje zemljita najednoj obali reke i stvaranje nanosa na drugoj, stvaranje delte na
uu reka, pojava otoka na rekama, jezerima ili unutar teritorijalnog mora.
d) odraj sporan nain sticanja teritorije. Javlja se pozitivan i negativan vid odraja. Odraj
se dokazuje odsustvom protesta od strane ostalih lanica meunarodne zajednice.
48. DRAVNE GRANICE
a) Pojam- pod dravnom granicom, podrazumevaju se ravni koje dele vertikalno, ukljuujui
tu vazdunu oblast i zemljinu utrobu, podruja dveju drava, ili podruje jedne drave od
slobodnog mora.
b) vrste:
- suvozemne granice- najosetljivije, razdvajaju suvereni proctor dveju drava
- granice na moru i u vazduhu razgraniavaju proctor drave u odnosu na prostranstva koja
predstavljaju zajedniko dobro oveanstva
- meunarodne granice- granice izmeu 2 suverene drave a u odnosu na more
nacionalne.
- vetake zamiljene ravni, pravolinijski postavljene, a obezleavaju se graninim
stubovima, povlae se obino u ravniarskim predelima i pustinjama.
- prirodne slede prirodna obeleja: planinske vence, rena korita, jezera ili morske obale.
Mogu biti stvorene i vetakim putem.
c) faze odredjivanja granica
1.delimitacija-svodi se na utvrdjivanje granicne linije u medjunarodnom ugovoru, putem
definisanja i opisivanja, na bazi geografskih karata i druge dokumentacije.
2.demarkacija-operacija koja se izvodi na terenu od strane meovitih komisija, ona
predstavlja konkretno lociranje i obelezavanje granice granicnim stubovima.
49. MEUNARODNE SLUBENOSTI - Meunarodna slubenost predstavlja voljno ogranienje suvereniteta jedne drave na
delu svoje teritorije, u korist jedne ili vie drava, putem meunarodnog ugovora.
Slubenost moe da nametne dravi na ijoj je teritoriji uspostavljena: trpljenje (pravo
prolaza i slino) ili obavezu uzdravanja (zabrana izgradnje utvrenja du granica)
Slubenost se moe uspostaviti samo izmeu 2 suverene jedinke, to znai da je to
meunarodno pravni odnos, regulisan meunarodnim pravom.
- Slubenosti se dele zavisno od sadrine, predmeta i cilja na:
1) ekonomske slubenosti uspostavljaju se u cilju poboljanja trgovinskog prometa, razvoja
saobraaja ili iskoriavanja prirodnih bogatstava.
2) vojne ili vojnopolitike bile su uprolosti najee vezane za mirovne ugovore to se
najee pravdalo potrebama stvranja zona bezbednosti u cilju pruanja garancija ne samo
susednim zemljama neo i siroj MZ.
50. PRAVNI REIM RENE OBLASTI I REIM PLOVIDBE NA DUNAVU
1. Da bi neka reka bila medjunarodna, potrebno je :
- da protice kroz vise drzava ili da cini granicu izmedju vise drzava,
- potrebno je da se uliva u more, ili da bude pritoka reke koja se uliva u more
- da je njen status i reim utvrdjen medjunarodnim ugovorom.
2. Nacionalna reka ona koja celim svojim tokom protie u granicama jedne drave.
Drave imaju punu suverenu vlast i mogu prema svom nahoenju da reguliu pravni promet.
3. Principi Dunavske konvencije:
- da izvodi generalni plan velikih radova koji su u interesu plovidbe
- da na celom plovnom toku obezbede jednoobrazni sistem odravanja plovnih puteva
- da ujednae pravila rene bezbednosti
- da objavljuje za potrebe plovidbe prirunike, atlase i saobraajne karte

- da koordinira rad hidrometeoroloke slube

51. PRAVNI REIM OBALSKOG MORA
- Polazna ili bazna linija je linija od koje se meri irina teritorijalnog mora i spoljni morski
pojas , epikontinentalni pojas i iskljuiva ekonomska zona.
- Pod unutranjim morskim vodama podrazumevaju se delovi mora koji lee ili polazne ili
bazne linije.
Tu spadaju: morski prostori luka, ua reka, zalivi, zatvorena mora, delovi mora izmeu
ostrva i kontinentalnog dela teritorije, more izmeu ostrva i more izmeu linija niske vode
(plime) i najviseg nivoa mora (oseke).
Pod teritorijalnim morem se podrazumeva pojas koji se u odreenoj irini protee du
obale, od polazne linije u pravcu otvorenog mora. Drava taj pojas stie na osnovu same
injenice da njenu kopnenu teritoriju zapljuskuje more.
Prolaz se smatra kodljivim u sluajevima:
1. ako strani brod bilo na koji nain preti silom ili upotrebljava silu protiv suverenosti
teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti obalne d rave, ili ako na drugi nain kri
naela meunarodnog prava sadrana u Povelji UN
2. ako obavlja vebe sa orujem ili upotrebljava oruje
3. ako prikuplja obavetenja na tetu odbrane i bezbednosti obalne drave
4. svaka propagandna delatnost radi nasrtaja na odbranu ili bezbednost obalne drave
5. poletanja, sputanja ili prihvatanja na brod bilo kakvog vazduhoplovstva
6. lansiranja ili prihvatanje na brod bilo kakve vojne naprave
7. ukracavanje ili iskrcavanje robe, novca ili lica suprotno, carinskim, fiskalnim, zdravstvenim
zakonima i propisima obalne drave ili njenim zakonima i propisima o useljavanju
8. svaki akt hotiminog ozbiljnog zagaenja
9. svaku ribolovnu delatnost
10. obavljanje istraivanja ili merenja
11. svaku delatnost radi uplitanja u bilo koji sastav komunikacija ili neka druga sredstva ili
ureaje obalne d rave
12. svaku drugu delatnost koja nije u neposrednom odnosu sa porlaskom

52. PRAVNI REIM OTVORENOG MORA

Otvoreno more je morski prostor izvan granica nacionalnih jurisdikcija.
Naela slobode otvorenih mora
Konvencija o otvorenom moru 1958 i 1982 sadrinu naela slobode vidi u:
1. slobodi plovidbe
2. slobodi ribolova
3. slobodi postavljanja pomorskih kablova i cevovoda
4. slobodi poleta
5. slobodi podizanja vetakih ostrva i drugih ureaja koje dozvoljava meunarodno pravo
6. slobodi naunog istraivanja
Sluajevi kada je nepoeljan prolazak brodova na otvorenom moru:
1.da se brod bavi piraterijom
2.da se brod bavi trgovinom robljem
3.da je brod iako vije stranu zastavu ili odbija da istie svoju zastavu, u stvari brod iste
dravne pripadnosti kao ratni brod
4.kad je brod bez dravne pripadnosti
5.kad se brod bavi neovlaenim emitovanjem radiozvunih i televizijskih programa
53. SPOLJNI MORSKI I EPIKONTINENTALNI POJAS

Pod spoljnim pojasom se podrazumeva morski prostor koji se naslanja na spoljnu ivicu
teritorijalnog mora u kome su obalnoj dravi priznate izvesne specijalne nadlenosti.
Epikontinentalni pojas, kao pravni pojam, podrazumeva deo morskog dna i podzemlja u
kome obalna drava ima ekskluzivno pravo istraivanja i iskoriavanja prirodnih bogatstava.
- U ovom pojasu obalnoj dravi se priznaju suverena prava u svrhu istraivanja i korienja
njegovih prirodnih bogatstava. Prava obalne drave nad epikontinentalnim pojasom su
inherentna, nezavisna od stvarne ili prividne okupacije kao i od svakog izriitog proglaenja.
- Prava obalne drave na epokontinentalnim pojasom ne diraju u reim mora koja lee iznad
njih, niti u reim vazdunog prostora iznad tih voda.
- Ureen je enevskom konferencijom o epikontinentalnom pojasu 1958. godine.
- Epikontinentalni pojas obuhvata:
1) morsko dno i podmorije podmorskih oblasti koje lee uz obalu, a koje se nalaze van
teritorijalnog mora od dubine 200 metara ili preko te granice do take gde dubina vode koja
lei iznad njih dozvoljava korienje prirodnih bogatsava pomenutih oblasti
2) morsko dno i podmorije odgovarajuih podmorskih oblasti koje lei uz obale ostrva.
54. ISKLJUIVA EKONOMSKA ZONA
Iskljuiva ekonomska zona je pojas odreene irine koji se prostire od teritorijalnog mora
u pravcu otvorenog mora, u kome se obalnoj dravi priznaju ekskluziuvna prava u pogledu
iskoriavanja biolokih i mineralnih bogatstava mora.
55. MEUNARODNA ZONA
Meunarodna zona obuhvata deo mora i okeana i njegovo podzemlje izvan granica
nacionalne jurisdikcije. Zona je ograniena na morsko dno i podzemlje, tako da ne dira u
pravni reim vodenog i vazdunog stuba iznad meunarodne zone.
58. Pojam i funkcija diplomatije
Pojam diplomatije pod diplomatijom u irem smislu podrazumeva se nauka o spoljnim
odnosima drava; u uem smislu to je nauka i vetina zastupanja drave i pregovaranja
izmeu subjekata meunarodnog prava.
Funkcije diplomatskih misija:
1. predstavljanje drzave koja akredituje kod drzave kod koje se akredituje
2. zastita interesa drzave i njenih drzavljana, u granicama koje dopusta medjunarodno prava
3. pregovaranje sa vladom kod koje se akredituje u cilju poboljsanja odnosa, otklanjanje
nesporazuma.
4. obavestavanje svim dozvoljenim sredstvima, o uslovima i razvoju dogaaja u drzavi kod
koje se akredituje i podnoenju izvetaja vladi drave koja akredituje
5. unapredjenje prijateljskih odnosa i razvoj privrednih, kulturnih i naunih odnosa izmedju
zemalja.
* Organi za odrzavanje medjunarodnih odnosa:
- Pravna nauka je podelila organe za doravanje i voenje meunarodnih odnosa na:
Unutranje:
1. ef drave
2. Predstavniki organi
3. Vlada i ministar inostranih poslova
Spoljanje:
4. Stalne diplomatske misije
5. Specijalne misije
6. Konzularne misije
59. Unutranji organi meunarodnog predstavljanja
- ef drave zastupa zemlju u meunarodnim odnosima, i njegovi akti posmatrani su kao
akti drave; otuda i privilegije koje uiva na osnovu meunarodnog prava, pripadaju mu
posredstvom drave koju zastupa.

Poloaj efa drave u inostranstvu: za vreme slubenog boravka u inostranstvu ef

drave uiva specijalnu zatitu, posebne poasti, privilegije i imunitete. Strana drava duna
je da mu prui punu beezbednost njegovoj linosti. ef drave uiva sudski imunitet, tj ne
moe biti pozvan pred sud odnosne drave ak ni u sluaju teih krivinih dela. Izuzetno u
graanskim parnicama moe se pojaviti kao stranka u sporu ukoliko dobrovoljno prihvati
nadlenost suda, ili ukoliko su u pitanju sporovi oko njegovog nepokretnog imanja u
inostranstvu, dakle ukoliko se pojavi kao privatna linost, a ne u svojstvu efa drave.
- Predstavniki organi ukljueni su u proces spoljne politike tek u novije vreme, nakon
pobede parlamentarizma u nizu zemalja. Uloga predstavnikih tela na podruju spoljne
politike nije istovetna kao na unutranjem planu. Za predstavnike organe rezervisana je
prva prva i poslednja re u spoljnopolitikoj delatnosti.
- Vlada i ministar inostranih poslova neposredno voenje spoljnih poslova poverava se
najee ministru inostranih poslova, koji deluje po uputstvima vlade ili narodnog
predstavnitva. Izjava vlade, u vidu deklaracija i odluka, vezuje dravu u meunarodnoj
zajednici.
60. Stalne dipolomatske i konzularne misije
a) aktivno i pasivno pravo poslanstva, tj pravo odailjanja i primanja diplomatskih
predstavnika, bilo je donedavno rezervisano iskljuivo za drave, posmatrano je kao jedan
od atributa suvereniteta. Danas, meutim, to pravo je priznato i meunarodnim
organizacijama.
b) rang diplomatskih predstavnika sastav misije.
- Beka konvencija od 1961 o diplomatskim odnosima deli diplomatske
predstavnike u 3 klase:
1) ambasadori i nunciji akreditovani kod efova drava i drugi efovi misija odgovarajueg
ranga
2) poslanici, ministri i internunciji akreditovani kod efova drava
3) otpravnici poslova akreditovani kod ministra inostranih poslova.
Shodno tome, diplomatske misije nose zvanine nazive: ambasade, poslanstva, nuncijature.
- Diplomatska misija moe da prestane:
1. smrcu
2. opozivom dimlomatskog predstavnika
3. zahtevom za povlacenje od strane drzave kod koje je akreditovan
4. ostavkom na sluzbeniki polozaj
5. prekidom diplomatskih odnosa
6. nestankom jedne drzave.
- Privilegije i imuniteti:
Re imunitet potie od latinske rei imunitas, to znai oslobaanje od javnih obaveza. U
diplomatskom pravu, pod pojmom imuniteta podrazumeva se odlobaanje od jurisdikcije
teritorijalne drave.
Pod privilegijama se podrazumevaju razne povlastice, u prvom redu diskalne, koje uivaju
diplomatski predstavnici.
U pitanju su dva srodna pojma i u krajnjoj liniji sve privilegije se mogu izvesti iz imuniteta.
- Konzularne funkcije su:
1. Zatita prava i interesa drave imenovanja i njenih dravljana, fizikih i pravnih lica.
2. unapreenje i prouavanje mogunosti razvoja ekonomskih, trgovinskih, kulturnih i
nauinih odnosa izmeu dveju zemalja.
3. ukazivanje pomoi brodovima koji poseduju nacionalnost drave imenovanja i avionima
registrovanim u toj dravi, kao i njegovoj posadi.
4. vrenje odreenih administrativnih poslova kao to je voenje matinih knjiga, izdavanje i
produavanje pasoa i putnih isprava dravljanima svoje drave, i viza strancima koji ele da
putuju u zemlju imenovanja
5. pruanje pomoi dravljanima, fizikim i pravnim licima u pogledu naseljavanja na
teritoriji drave prijema, zastupanje pred sudovima ili drugim organima drave prijema.

- Konzularna misija prestaje:

1. Povlaenjem konzula od strane drave prijema
2. Povlaenjem egzekvature ili saoptenjem drave prijema da se lice u pitanju ne smatra
vie lanom konzularnog kora
3. Prekidom konzularnih odnosa
4. Ostavkom na slubu
5. Smru konzula
6. Nestankom drave.
- Vrste konzula:
a) konzuli po zvanju (stalni dravni slubenici, podvrgnuti pod discipline odnosne drave, a
za svoj rad primaju odreenu platu)
b) poasni konzuli (biraju se obino ugledne linosti, slobodnih profesija iz redova dravljana
drave prijema i oni ne primaju platu)
- Rangovi konzula:
a) Generalni konzuli
b) Konzuli
c) Vicekonzuli
d) Konzularni agenti
Rang konzula odreuje se prema kategoriji kojoj pripadaju i datumu izdavanja egzekvature.
Konzuli u jednom gradu sainjavaju konzularni kor, a najstariji po rangu je doajen (doyen) ili
dekan konzularnog kora.
- Grupisanje privilegija konzula: olakice, privilegije i imuniteti grupisani su u tri grupe:
a) one koje se odnose na sam konzulat
b) na karijerne konzule i druge lanove konzulata
c) na poasne konzule i na konzulate kojima oni rukovode
61. SPECIJALNE MISIJE
Specijalne misije pod ovim nazivom podrazumevaju se privremene misije, koje upuuje
jedna zamlja drugoj, u cilju raspravljanja odreenih pitanja ili obavljanja sasvim odreenog
zadatka. I specijalne misije imaju predstavniki karakterer, ali ogranien na krai vremenski
period.
Funkcije specijalnih misija prestaju:
1. ispunjenjem cilja
2. istekom roka
3. saoptenjem bilo drave odailjanja ili prijema da smatra okonanom specijalnu
misiju.
62. Diplomatija na vrhu i multilateralna diplomatija
Multilateralna ili viestrana diplomatija podrazumeva organizovanu saradnju izmeu
subjekata meunarodnog prava, na osnovu utvrenih pravila procedure. Njena osnovna
karakteristika je javnost rada, jer se obavlja, po pravilu, putem javnih debata, a posredstvom
sredstava masovnih komunikacija moe da utie na javno mnjenje irom sveta i obrnuto; kod
viestrane diplomatije javno mnjene igra daleko znaajniju ulogu nego kod tradicionalne
diplomatije. Ispoljava se i kao jedan oblik demokratizacije meunarodne politike.
* Sporazum u Mastrihtu:
1. uspostavljanje zajednikog trita
2. uspostavljanje ekonomske i monetarne unije
3. sprovoenje zajednike politike
4. trajan privredni razvoj u celini zajednice
5. poboljanje kvaliteta ivotne sredine poboljanjem nivoa i kvaliteta ivota
6. privredna i drutvena povezanost
7. zavisnost izmeu drava lanica.