1.

POJAM I PREDMET MEDJUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG)

PRAVA

Meunarodno poslovno (privredno) pravo predstavlja skup pravnih pravila kojima se

reguliu meunarodni ekonomski odnosi. To je mlada pravna discipline koja afirmaciju dobija
u zadnje vreme. Odreeni autori smatraju da treba da ima status posebne pravne discipline, a
postoje i oni koji smatraju da se ne moe raditi o posebnoj grani prava. Razvojem
meunarodnih ekonomskih odnosa Meunarodnog poslovnog optenja izmeu poslovnih
(privrednih) subjekata iz razliitih drava i uveanog prometa
robe i usluga na
meunarodnim relacijama nuno je egzistiranje posebne pravne discipline, kao to je
Meunarodno poslovno (privredno) pravo.
Predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava su meunarodni privredni
odnosi, kako u sferi prometa roba tako i usluga i svi meunarodni privredni ugovori koji se u
vezi sa tim prometom zakljuuju izmeu privrednih subjekata iz razliitih drava. Predmet
izuavanja Meunaordnog poslvonog prava su i meunarodna plaanja, meunarodno sudstvo
i meunarodne privredne arbitrae. Pored toga predmet meunarodnog poslovnog prava i
njegovog izuavanja su i meunarodne privredne i ekonomske organizacije opteg i
regionalnog karaktera. Osim toga, predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava su i
privredne organizacije jedne drave koje se kao subjekti javljaju u meunarodnim poslovnim
odnosima.
Predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava bilo bi kongento imperativno
pravo drave, koja je posebno znaajna kao ograniavajui faktor meunarodnih poslovnih
optenja. U imperativno pravo pripadali bi svi oni instituti koji se odnose na
spoljnotrgovinsko, devizno i carinsko poslovanje i reim ili uslovi izvoza i uvoza, uslovi za
obavljanje spoljnotrgovinskog prometa, privremeni uvoz i izvoz, obavljanje poslovnih
delatnosti u inostranstvu, strana ulaganja u meunarodnom poslovnom pravu, carinska
ogranienja, devizna ogranienja i dr. Pored imperativnih normi koje deluju nezavisno od
volje meunarodnih poslovnih (privrednih) subjekata koje ugovoreni partneri moraju imati u
vidu i ispuniti uslove koje oni zahtevaju. Meunarodno poslovno pravo izuava i norme i
pravila dispozitivnog karaktera. To su pravila koja privredni subjekti svojom voljom
ugovaraju i odnose se na regulisanje njihovih ugovornih odnosa. Postoji autonomija volja
ugovornih partnera ali je ona u delu meunarodnog poslovnog prava dobrim delom i
ograniena. Ogranienja slobode ugovaranja i autonomija volje poslovnih subjekata u dve ili
vie razliitih drava, vrlo je esto predviena i diktirana od strane ekonomski jaih subjekata
u meunarodnom poslovanju. Meunarodni privredni subjekti kao ekonomski jai, vrlo esto
su monopolisti u odreenoj privredno pravnoj oblasti ili privrednoj grani, propisuju esto
uslove putem unapred odtampanih kada nude drugim ugovornim stranama da pristupe ili ne
pristupe, da prihvate ili ne prihvate, ponueni ugovor, U meunarodnim privrednim
optenjima i meunarodno privredno-ekonomskim relacijama velike privredne organizacije i
korporacije, kao ekonomski jae, nameu svoje uslove poslovanja ekonomski slabijim
stranama. U meunarodno privredno-pravnim odnosima vrlo teko se i postavlja pitanje
jednakosti i ravnopravnosti poslovnih partnera iz dve razliite drave i odstupanja od opteg
pravnog pravila da su svi privredni subjekti jednaki i ravnopravni u pravu.
0

2. IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA

Postoji vie vrsta izvora meunarodnog poslovnog prava, kao to su na primer izvori koj
potiu iz meunarodnog javnog prava (meunarodno izvori i meunarodno obiajno pravo)
izvori koji potiu od meunarodnog privatnog prava, izvori koji potiu iz automnog domaeg
zakonodavstva, izvori iz automnog meunarodnog trgovinskog prava kao to su tipski
ugovori, obiaji i uzanse, opti uslovi poslovanja, kodifikovana prava.
1) Izvori koji potiu iz meunarodnog javnog prava:
Meunarodni ugovori predstavljaju znaajan izvor meunarodnog poslovnog (privrednog)
prava. Radi se o dvostranim ili viestranim ugovorima koji se u pravu i nazivaju se
konvencijama. Dvostrane konvencije, nazivaju se bilateralnim konvecijama i njih najee
zakljuuju iz oblasti meunarodnog poslovno prava i meunarodnih ekonomskih odnosa,
odreenih drava sa drugom dravom i rekuliui meusobno ekonomske i privredne
odnose. Za meunarodno poslovno (privredno) pravo znaajni su multilateralni ili
viestrani sporazumi i konvencije koje zakljuuje vie drava meusobno, kao to je to bio
Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT), tj. Sporazum o Svetskoj trgovinskoj
organizaciji (STO), kao organizacija koja je formirana umesto GATT-a. Konvencije
predstavljaju snaan izvor meunarodnog poslovnog prava i obavezne su za zemlje koje
su pristupile i ratifikovale takve meusobne konvencije. Od trenutka ratifikacije ista
kovencija predstavlja ak i snaniji izvor prava u odnosu na domae zakodavstvo i
domae propise. U sluaju sukoba (kolizije), ratifikovane konvencije i domaeg zakona,
jau pravnu snagu ima pravna norma iz meunarodne konvencije, nego pravna norma iz
domaeg zakona. Meunarodno obiajno pravu u meunarodnom prometu roba i usluga
pojavljuje se obiaji, posebno oni koji se primenjuju dugi niz godina. Ovakvi obiaji za
dugom primenom esto se kodifikuju ili prenose u druge izvore prava, na primer,
meunarodne konvencije opte uslove poslovanja. Mogu se pojavljivati obiaji i uzanse za
poslovanje na odreenom tritu ili u odreenoj oblasti, delatnosti, kao na primer,
prometni obiaji. Prometni obiaji se esto u meunarodnim trgovinskim odnostima
javljaju kao nekodifikovani i nastaju stihijno u svakodnevnoj trgovinskoj praksi.Obiaji su
posebno znaajni kada se radio o distancionim prodajama, isporukama robe, dostavljanja
robe, tehnikim reenjima u transportnim sredstvima pri prevozu robe u meunarodnom
transportu. Poslovni obiaji imaju znatno iru primenu od prometnih obiaja, na primer,
poslovni obiaji u vezi sa projektovanjem i izgradnjom objekata i dr. Poslovni obiaji su
optiji i odnose se na odreene grane i privredne oblasti, a promenti obiaji na jedno
preduzee. Poslovni obiaji predstavljaju odreeni opteprihvaen nain poslovanja pri
obavljanju robnog prometa i vrenju usluga sa inostranstvom. Kodifikovana pravila
mnogih spoljnotrgoviniskih preduzea i drutava nastala su dugom upotrebom i primenom
odreenih postupaka i pravila u meunarodnom poslovnim optenjima. Kada se ti obiaji
dugim nizom upotrebe prihvate od veine poslovnih subjekata, posebno od ekonomski
jaih dolazi do njihove kodifikacije od strane meunarodnih privrednih organizacija.
Meunarodna trgovinska komora u Parizu je izvrila kodifikaciju u meunarodnim
trgovakim poslovima meunarodne prodaje sa transportnim klauzulama i preuzimanja
1

rizika, u vezi sa prevozom i oteenjem robe u toku tog prevoza na jednu od ugovornih
strana (prodavca i kupca), poznata kao INCOTERMS.
Opti pravni principi u meunarodnom pravu predstavljaju znaajne izvore meunarodnog
poslovnog prava kojima se omoguava u mnogim dravama zatita odreenih prava i
interesa. Princip uzajamnosti (reciprocetita) omoguava jednoobrazno postupanje u
odnosu na svakog pravnog subjekta u dve razliite drave, posebno kod primene
bilateralnih konvecija. Reciprocitet predstavlja znaajan princip meunarodnog poslovnog
prava. Po principu reciprociteta, omoguava se konkretnom subjektu da ostvari neko
pravo u odreenoj dravi, ali isto tako, da i subjekt iz te drave (koja je takvo pravo dala)
ima pravo da u toj dravi (iji subjekt ostvario neko pravo), realizuje takvo ili slino
pravo. Bilo bi nepravino da jedan privredni subjekt u meunarodnim poslovnim
odnosima ima neko pravo u odreenoj zemlji, neku povlasticu, beneficiju i dr., a da drugi
subjekt iz te drave, ne moe da ostvari isto takvo ili slino pravo u toj dravi (koja mu je
dala pravo). Princip koordinacije tj, snaga u meunarodno poslovnom pravu se pre svega
moe odnosi na subjekte meunarodnog poslovnog prava, gde isti treba da pri zakljuenju
i realizaciji meunrodnog poslovnih poslova, putem koordinacije svojih volje ugovoraju
meunarodne privredne poslove. Ta koordinacija volja esto se potiskuje u drugi plan od
strane ekonomski jaih subjekata koji nameu svoju volju, diktiraju uslove pri
zakljuenju ugovora i dr.
2) Izvori koji potiu iz meunarodnog privatnog prava
Meunarodno privatno pravo regulie odnose pravnih i fizikih lica, kao odnose sa
graansko pravnim stranim elementom, ali i odnose koji se odnose na meunarodno
poslovno pravo (na pr. Nacionalnost preduzea i dr.)
3) Izvori domaeg prava. Domae pravo kao i domae zakonodavstvo stvara odreene
opte akte kojima se reguliu odreeni ekonomski odnosi sa inostranstvom. Tu se pre
svega radi o zakonima, kojima se regulie spoljnotrgovinsko poslovanje. To su
kongetni propisi, imperativne prirode, koji ine ekonomski javni poredak jedne
drave. Domai privredni subjekti ne mogu u svom poslovanju sa inostranstvom,
zakonitosti pri zakljuivanju i realizaciji poslovnih odnosa iz oblasti prometa robe i
usluga, pozitivne zakonske propise svoje zemlje. Inostrani privredni subjekti, pored
svojih autonomnih propisa, moraju imati u vidu domae zakonodavstvo nae zemlje,
kada su im poslovni partneri nai privredni subjekti. U naem pozitivnom pravu moe
se istai vie zakona, koji su od posebnog znaaja za meunarodno poslovanje naih
privrednih subjekata ali i stranih privrednih subjekata: Zakon o spoljnotrgovinskom
preduzeu, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o preduzeima, Zakon o stranim
ulaganjima, Carinski zakon i dr. Za ugovore u meunardonom poslovnom pravu,
posebno je u naem pravu znaajan Zakon o obligacionim odnosima.Ovaj zakon je
osnovni izvor prava za ugovore u poslovnom pravu.
4) Izvori prava koji regliu meunarodne poslovne operacije. U ove izvore prava mogu
se istai oni izvori koji reguliu meunarodni robni promet i usluga. Radi se o
graanskim i trgovakim zakonicima ili drugim odgovarajuim izvorima prava koje
donosi odreena drava, nacionalnim propisima javnog prava i sl.
5) Autonomno meunarodno trgovinsko pravo. Pravila autonomnog meunarodnog
trgovinskog prava dovode do pravne sigurnosti subjekata koje ista primenjuju u
2

meunarodnim poslovnim odnosima i kao takve predstavljaju vrlo znaajan izvor

meunarodnog poslovnog prava.
6) Drugi izvori meunarodnog poslovnog prava spadaju i tipski ugovori za razne poslove
robnog prometa. Kao izvori meunarodnog poslovnog prava, mogu da poslue i opti
uslovi poslovanja ( pediterskih, skladinih i drugih organizaacija ), koji su doneti od
strane nacionalnih gradnskih udruenja. Takoe, znaajan izvor su i poslovni i
proizvodni standardi.
7) Arbitrana praksa i praksa nacionalnih sudova predstavlja znaajan izvor
meunarodnog poslovnog prava. Arbitrana praksa usklauje odreeni nesklad koji
postoji izmeu pravila nacionalnih zakonodavstava.

3. NAELA MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

Naelo slobodne trgovina polazi od toga da je slobodna trgovine u principu bez ikakvih
ogranienja i zabrana. Slobodna trgovina oznaava i slobodno formiranje cena, bez uplitanja
sa strane, ogranienja od strane drave i sl. U vezi sa ovim naelom postavljaju se ustanove
koje imaju za cilj da se unapredi slobodnu trgovinu ili istu otea. Trebalo bi istai monopol,
on je kao ustanova, suprotan principu sobodne trgovine. Subjekti koji imaju monopol u sferi
proizvodnje, prometa, u dobroj meri ograniavaju slobodnu trgovinu drugim privrednim
subjektima. Monopol je ogranienje, a esto i iskljuenje principa slobodne trgovine za neke
subjekte, a za druge neogranienu slobodu. Prepebencijalni institut, omoguava povreni
poloaj privrednih subjekata drava, kada je zainteresovana za uveanu meunarodnu
privrednu saradnju, razmenu sa odreenom dravom daje domaim subjektima niz
prepebencijala (povlaene carinske stope, povoljnijeg reima uvoza) kako di unapredila
robnu razmenu sa odreenim privrednim subjektima iz konkuretne drave.
Naelo slobodnog saobraaja i trgovine ima za cilj da se sloboda transporta i plovidbe na
meunarodnim relacijama odvija slobodno. Meutim, kada se radi o slobodi plovidbe
teritorijalnim i unutranjim vodama vae drugaija pravila, po osnovu meunrodnim
pravilima. Konvencije o teritorijalnom moru i spoljnom morskom pojasu, istom konvencijom
se utvruje da drave prostiru svoj suverenitet i izvan svog kopnenog prostora i na unutranje
vode i moski pojas pored obale koji se naziva teritorijalno more.
Sloboda suvozemnim i vazdunim komunikacijama na meunarodnom planu predruena je i
sloboda suvozemnim (drumski, elezniki prevoz) kao i slobodna vazduna plovidba.
Naelo slobode transfera novca, novanih vrednosti i dobiti sloboda transfera novca
odnosno dobiti i novanih vrednosti praati slobodnu trgovinu.
Princip naelo najpovlaenije nacije ovim naelom se podrazumeva unoenje u
meunarodni ugovor odredbi da e svaka strana ugovora priznati drugoj strani ugovornim
uzansama prava, povlastice i olakice, koje ona je dala ili e dati treoj dravi.

Vrste i tipovi klauzula najveeg polvaenja

-

jednostrane i dvostrane klauzule najveeg povlaenja jednostrane bi bile izuzetak ,

obzirom da se odnose izmeu drava zasnivaju se na reciprocitetu. Dvostrane klauzule
su pravilo u __________ odnosima jer se zasnivaju na principu uzajamnosti.
Bezuslovne i uslovne klauzue kod bezuslovnih klauzula sve pogodnosti, beneficije i
povlaenja koja jedna ugovorna strana je dala ma kojoj treoj dravi, i moraju se
bezuslovno priznati drugoj ugovornoj strani. Uslovne klauzule postoji kada strana
ugovornica daje odreene povlastice treoj zemlji, pod uslovom da ona ispuni uslovnu
klauzulu, bi ona dola u isti poloaj sa zemljom koja je dobila odreenu povlasticu.
Ogranieni izuzetci od klauzule naveeg povlaenja ugovorne strane dejstvo
ugovornih povlastica se mogu ograniiti ili predupeti konkretne izuzetke. Tako se
ispoljavaju, kao oblik ogranienja teritorijalna stvarno vremenski institucionalizovana
ogranienja. Teritorijalno ogranienje ove klauzule se primenjuje samo na odreene
zemlje, inae klauzula bi trebalo da ima dejstvo prema svim zemljama ugovornicama,
tako to povlastice koje su date dravi ugovornici moraju primereno da sve druge
drave ugovornice. Stvarno ogranienje u primeni ove klauzule najveeg povlaenja
iskljuuju odreene prednosti na odreena proizvode, a ogranienja mogu biti po
listi proizvoda, osloboenja primene carinskih beneficija. Vremenska ogranienja
ogledaju se u tome to se klauzula najpovlaenije nacije ograniava u ugovoru na
odreeno vreme. Po institucionalnim ogranienjima porazumeva se odreeno
iskljuenje od primene klauzule najpovlaenije nacije na maloprodajne odnose koji se
stvaraju unutar ekonomskih ogranienja drave. Izuzetci od klauzule najpovlaenije
nacije navodi se pogranini promet i to: malogranini promet, carniska unija..

Naelo reciprociteta tj. Uzajamnosti je naelo za maloprodajne odnose. Omoguava

uzajamno ponaanje drava ugovornica, tako to jedna ugovorna strana daje odreene
pogodnosti, povlastice, da bi druga ugovorna strana dobila odgovorajuu polasticu ili
pogodnost. U praksi se esto primenjuje kod meunarodnih trgovinskih ugovora, posebno
kad se tie olakica pri uvozu i izvozu roba, osloboenja od plaanja carina na proizvode
Minimalni sistem minimalna pravila su skup pravila tj. Njihov minimum koji odreena
drava mora da obezbedi kao savremena meunarodna drava stvarnim privrednim
subjektima.
Naelo nacionalnog tretmana - podrazumeva izjednaavanje stranih subjekata sa domaim
privrednim subjektima. Putem ovog naela, strani subjekt ne moe imati loiji pravni tretman
od domaeg privrednog subjekta. Domaa drava obezbeuje stranim licima ista prava koja
imaju i domaa lica.
Prepebencijalni tretman (klauzula povlaenja poloaja) ovim tretmanom se stvaraju
beneficije, pogodnosti, snienja stopa, oslobaa se plaanje carine
Sistem pravinog tretmana ili sistemske nediskriminacije tj. Jednakog i pravinog postupka
za sve zemlje i njihove subjekte. Ovim sistemom bi trebalo dovesti sve privredne subjekte u
jednake ili priblino jednake uslove obavljanja nekih delatnosti u odreenim dravama.

4. SUBJEKTI MEUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA

Kao subjekti meunarodnog (privrednog) prava pojavljuju se: meunarodna zajednica,

drava kao i preduzea i drutva koja obavljaju odreene delatnosti. Meunarodna zajednica
nije subjekt prava, samim tim i nije subjekt meunarodnog poslovnog prava, ali vrlo esto
indirektno postaje znaajni faktor meunarodnog poslovnog (privrednog) prava.
Meunarodna zajednica ima velike ingerencije i ovlaenja u odnosu na meunarodni
poslovni (privredni) promet, putem ekonomskih blokada, zabrana barijera, oteavanja
prometa roba i usluga i dr.
Drava je subjekt meunarodnog prava, samim tim i meunarodnog poslovnog
(privrednog) prava, Ona stupa sa drugim dravama u mnoge ekonomske i poslovne odnose,
zakljuuje u vezi sa tim ugovore, dravne sporazume, u vezi sa ekonomskom razmenom robe
i usluga. Na bazi ovih ugovora, preduzea drutva konkretizuju nizom ugovora generalne
ugovore, tj. opte ugovore izmeu dve ili vie drava. U poslednje vreme naa drava je
zakljuila niz meunardonih poslovnih, privrednih i ekonomskih ugovora sa Kinom, Rusijom,
Makedonijom i dr. na osnovu kojih ugovora pojedini privredni subjekti iz naih i tih drava
zakljuuju posebne ugovore o realizaciji optih ugovora izmeu drava.
Svaka drava ima svoju ekonomsku teritoriju, koja se najee poklapa sa dravnom
teritorijom jedne drave. Ekonomska teritorija predstavlja teritoriju na kojoj vai i ekonomska
vlast tj. ekonomski suverenitet odreene drave. Pod ekonomskim suverenitetom se
podrazumeva pravo svake drave da dozvoli ili zabrani, potpunu ili delimino svaku trgovinu
sa inostrastvom ili privrednu ili trgovaku delatnost stranih lica na svojoj ekonomskoj
teritoriji drave ureuje i pitanje sredstava plaanja, novca i dr.
Ekonomska teritorija se ne poklapa uvek sa dravnom teritorijom. Ti izuzeci se
ogledaju putem instituta carinskih unija i slobodnih carinskih zona. Kod carinskih unija dolazi
do spajanja dve ili vie ekonomskih teritorija u jednu teritoriju i sa zajenikom vlau,
odnosno zajednikom carinskom tarifom. Kod nepotpunih carinskih unija ne mora doi do
ujedinjavanja carinskih teritorija tj. ekonomskih teritorija, ali se omoguava uveanje robne
razmene stvaranjem zajednike carinske tarife i nizom drugih carinskih pogodnosti.
Kod slobodnih carinskih zona ne mora doi do podudarnosti teritorije zone i
ekonomke teritorije odreene drave, ve to mogu biti i instituti carinskih iskljuaka i
carinskih prikljuaka odreenoj teritoriji. Tako je sluaj bio i sa slobodnom zonom u Solunu,
koja je postala sporazumom izmeu ranije nae drave Kraljevine SHS i Grke, o stvaranju
lokalne zone u Solunu. Slobodna zona u Solunu je ustupljena na period od 50 godina na{oj
zemlji i sporazum zakljuen 1923 godine gde je dravna teritorija Grke (Solun), predstavljala
u ekonomskom smislu rei teritoriju nae drave i gde su se primenjivala ekonomska i
carinska vlast, odnosno suverenitet nae drave. Meutim u slobodnoj zoni u Solunu
primenjivala se grka vlast tj. policijska, sudska i upravna vlast drave Grke, to se tie
dananjih savremenih slobodnih zona sa aspekta ekonomske teritorije i ekonomske vlasti u
meunarodnom poslovnom pravu imaju dvojak karakter. Jedan deo zemalja osnivanjem
5

slobodnih zona daju karakter ekonomske eksteritorije odnosno carinskog iskljuka, pa se u

njima tj. slobodnim zonama i ne primenjuje ekonomska vlast terotirije drave gde se zona
nalazi. Da je drava u svetu imala tretman slobodnih zoni, kao sastavnog dela carinskom
podruju drave na kojem se nalaze i na kojima se primenjuje carinski suverenitet te drave.
U zonama koje se smatraju carinskim iskljuivo primenjuju se dravni propisi postoji dosta
olakica u vezi sa proizvodnjom, uvozom i dr.

5. MEUNARODNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI MEUNARODNOG

POSLOVNOG PRAVA

Mogu se pojaviti dva vida meunarodnih organizacija kao subjekata Meunarodnog

poslovnog (privrednog) prava i to: organizacije koje su opteg i koje su regionalnog karaktera.
1) Meunarodne organizacije opteg karakterizacije
Organizacije Ujedinjenih nacija (OUN) predstavnici 50 drava je prihvatilo Povelju
OUN: Statut Meunarodnog suda pravde na konferenciji u San Francisku 1945 god, ista
Povelja je stupila na snagu te godine OUN ima 6 glavnih organa i genralnu skuptinu, Savet
bezbednosti, Ekonomski i socijalni savet, Starateljski savet, Meunarodni sud pravde i
Sekretarijat ekonomski i socijalni savet je vrlo znaajan poslovno (privredne) i ekonomske
odnose izmeu drava lanova kao i za meunarodnu privrednu saradnju u svetu.
Opti sporazum o carinskoj trgovini (GATT) ovoj sporazum predstavlja znaajan
oblik meunarodne trgovinske i carinske saradnje koja se pretvara u optu multilateralnu
organizaciju. GATT je potpisan 30.10.1947. kada je potpisan i zavrni akt, a posle toga je
usvojeno i niz amadmana. GATT predstavlja niz protokola, kao {to su: Anesijski protokol,
Protokol o uslovima pristupanja GATT-u, Tokojski protokol (1951 god), enevski (1979).
GATT ima 3 dela. Klauzula najveeg povlaenja, koja se inae nalazi u prvom delu predvia
da se sve privilegije i pogodnosti koje su date od strane jedne ugovorene lanice GATT-a za
bilo koju robu, bezuslovno i automatski praktikuje i na sve druge lanice GATT-a. Ova
klauzula se odnosi na sve lanice GATT-a, kako pri uvozu roba tako i pri izvozu. Takoe se
odnosi na primenu taksi, dunika, carine , meunarodnog transfera pri plaanju i dr. U
drugom delu su istaknuti principi trgovinske politike, a trei deo GATT-a se odnosi na
proceduru u toku pregovora u vezi sa teritorijalnom primenom pri prometu roba, carinskim
pregovorima i dr. Dodat je etvrti deo 1965. god. koji govori o trgovini i razvoju sa
naglaskom na potrebe razvoja izvoza zemalja u razvoju.
Jugoslavija je prva imala statut posmatraa u GATT-u (1950-1959) a od 1959
pridruenog lana. Tada je i usvojena Deklaracija u odnosima izmeu strane ugovornice.
GATT-a i FNRJ kojom su predvieni razni oblici saradnje. Jugoslavija je 1967 potpisala
Deklaraciju o privremenom pristupanju GATT-u a od 1966 je postala stalni lan GATT-a/
Jugoslavija je stupanjem u stalno lanstvo GATT-a obezbedila niz ekonomskih i carinskih
pojedinosti i veu meunarodnu robnu razmenu. Svetska trgovinska organizacija se pojavljuje
kao naslednica GATT-a od 1995 godine kada je stupio na snagu Sporazum o osnivanju
6

Svetske trgovinske organizacije kao multilateralne opte trgovinske organizacije. STO-u su

pristupile sve ranije zemlje lanice GATT-a STO za razliku od GATT-a se ne odnosi samo na
robu, ve i na usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine. Sporazum o stvaranju
STO-a nastaje iz Urugvajske runde i sadri vie sporazuma.
Meunarodni monetarni fond osnovan je 1945 godine kada je stupio na snagu
Statut MMF-a koji je formalno usvojen 1944 god. u Breton Vudsu (SAD). lanstvo u MMF-u
je uslovljeno lanstvom u Svetskoj banci.

6. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA ( STO )

Svetska trgovinska organizacija pojavljuje se kao '' naslednica '' sledbenica GATT-a. Od 1.
januara 1995. godine, stupio je na snagu Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske
organizacije kojoj su pristupile sve ranije lanice GATT-a. Osnovne funkcije STO-a su:
nadzor i sprovoenje multilateralnih i plurateralnih trgovinskih sporazuma koji svi skupa
predstavljaju STO. Sporazum o stvaranju STO nastao je iz Urugvajske runde pregovora i
sadri vie sporazuma, kao sastavnih delova nove organizacije. Radi se o sledeim
sporazumima: Finalnom aktu Urugvajske runde koji sadri akte multilateralnih trgovinskih
pregovora, Sporazum iz Marakea o osnivanju STO, Optem sporazumu finalnog akta
Urugvajske runde o trgovini i uslugama iz 1994.god. Uz sporazum o osnivanju STO dodati su
u posebnim aneksima i Sporazum o trgovini uslugama, Sporazum o trgovinskim aspektima
prava intelektualne svojine, kao i Opti sporazum o carinama i trgovini. STO nije prosto
proirenje GATT-a. Izmeu GATT-a i STO postoje i odreene razlike: 1) GATT je
predstavljao meunarodni multilateralni sporazum, dok je STO pravno lice-organizacija sa
svojim sekretarijatom; 2) GATT se primenjivao na privremenoj osnovi, a obaveze STO su
stalne i potpune; 3) pravila GATT-a su se primenjivala na trgovinu robom, dok se pravila STO
a primenjuju ne samo na robu ve i na usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne
svojine; 4) sistem reavanja sporova u STO je mnogo bri i manje podesan za blokiranje u
odnosu na GATT-ov raniji sistem; 5) GATTje imao i sporazume multilateralnog i
plurateralnog karaktera dok STO ima skoro sve sporazume multilateralnog karaktera i
predstavljaju obavezu za sve zemlje lanice. Osnovni organ STO je Ministarska konferencija
koju sainjavaju su predstavnici zemalja lanica STO. Ista konferencija sastaje se najmanje
svake druge godine gde se donose odluke o svim pitanjima. Treba istai da Generalni savet
ine sve zemlje lanice STO-a. On ispoljava svoje funkcije putem organa nadlenog za
reavanje sporova na nain to prati primenu procedure za reavanje sporova i kroz telo
nadleno za reviziju trgovinskih politika-koje sprovodi koristan nadzor nad politikama
zemalja lanica. Ministarska konferencija STO-a je osnovala jo tri tela koja su odgovorna
Generalnom savetu STO-a i to: Komitet za trgovinu i razvoj, Komitet za platno-bilansna
ogrnienja, Komitet za budet, finansije i administraciju. STO pored meunarodne trgovine,
pod svoj reim ukljuuje i poljoprivredu, tekstil, usluge, direktne investicije koje utiu na
trgovinu i intelektualnu-industrijsku svojinu. STO se rukovodi odreenim principima i
naelima kojima bi i u budunosti ovakva meunarodna trgovinska organizacija zasnivala
svoj rad. Radi se o sledeim principima: status najpovlaanije nacije, nacionalnom tretmanu
odnosno trgovini bez diskriminacija, podsticaju razvoja i ekonomskih reformi, koncesijama u
meunarodnoj trgovini. Klauzula najpovlaenije nacije podrazumeva da sva prava, prednosti,
7

pogodnosti, privilegije i imuniteti koje jedna strana ugovornica odobri jednom proizvodu
poreklom iz odreene zemlje bie odmah i bezuslovno proirene na slian proizvod koji je
poreklom iz te zemlje ili je namenjen teritoriji svake druge strane ugovornice. Nacionalni
tretman podrazumeva da se takse i ostale unutranje dadbine kao i zakoni, propisi koji se
odnose na prodaju, transport, kupovinu, stavljanje u prodaju, nee primenjivati na uvozne ili
domae proizvode kako bi se na taj nain vrila zatita nacionalne proizvodnje. STO polazi od
posebne vanosti liberalizacije trgovine, koja je nuna za rast i razvoj nacionalnih privreda.
Kvote u meunarodnoj trgovini su gledano generalno, nepoeljne i zabranjene. STO posebno
vodi rauna o podsticanju razvoja i ekonomskih reformi, posebno kod zemalja u razvoju, a
zemljama u razvoju daje odreeni rok za prilagoavanje, s tim to im daje i odreenu tehniku
pomo. Vei deo lanica STO su bile lanice GATT-a., nekoliko zemalja pristupilo je kasnije
kada su zavrile pregovore sa ovom organizacijom i potpisale Finalni akt Urugvajske runde.
Procedura pristupa novih zemalja bi se ogledala u sledeem: u prvoj fazi Vlada drave
podnosi zahtev, mora dostaviti STO-u memorandum koji bi obuhvatio sve aspekte nacionalne
trgovinske i ekonomske politike, to se odnosi na STO sporazume. Vlada stupa u pregovore sa
zainteresovanim zemljama lanicama STO-a u cilju davanja koncesija u sferi roba i usluga.
Prilikom ponovnog stupanja nae zemlje u meunarodne organizacije posebno u STO, nuno
je prilagoavanje nae zemlje zahtevima STO-a, to se pre svega ogleda u prilagoavanju
spoljnotrgovinskog reima nae zemlje zahtevima STO-a, razrade legalnih mera zatite,
carinskih i vancarinskih instrumenata.

7. MEUNARODNI MONETARNI FOND MMF

MMF osnovan je 1945. god. Kada je i stupio na snagu Statut meunarodnog monetarnog
fonda usvojen formalno 1944. god. U BretonVudsu (SAD). Statu MMF-a je od tada menjan u
dva navrata 1969 i 1978.godine. lanstvo u Fondu je uslovljeno lanstvom u Svetskoj banci
( Meunarodnoj banci za obnovu i razvoj ), pa postoji vrlo bliska veza izmeu ove dve
organizacije. Na elu MMF-a je Savet guvernera sa izvrnim odborom. MMF-om rukovodi
generalni direktor koji kao organ predstavlja fond o kojeg bira Izvrni odbor MMF-a.
Guverner emisione banke zemlje lanice MMF-a je i lan Saveta guvernera Fonda. Pet
zemalja ( SAD, Velike Britanije, Nemake, Francuske i Japan) imaju najvei broj glasova i
kod njih SAD imaju najvie glasova u Fondu. Osnovni ciljevi MMF-a se razvijanje
meunarodne monetarne saradnje, olakavanje irenja i razvijanja meunarodne trgovine,
odravanje razvoja proizvodnih snaga, zaposlenosti i realnog dohotka, devizne stabilnosti,
uvoenje multilateralnog sistema plaanja izmeu drava lanica za tekue transakcije sa
ciljem da se eliminiu smanjivanje stepena prezaduenosti drava i smanjivanje
neravnoteenosti platnih bilansa zemalja lanica. Uloga Fonda je i garantovanje zemljama
lanicama mogunosti pod jednakim uslovima, povremeno korienje sredstava Fonda, kako
bi one popravile svoje platne bilanse. Kao prioritetno pitanje MMF-a je utvrivanje pariteta
valuta zemalja lanica kao neophodnog uslova za razvoj meunarodne trgovine i razmene
uopte. Tokom 1949.godine je utraeno znaajno prilagoavanje pariteta i sprovoene su
mnoge mere devalvacije u zemljama lanicama. Neke zemlje su utvrdile paritete svojih valuta
u saglasnosti sa MMF-om, a neke su imale plivajue kurseve svojih valuta. MMF je bio
8

protiv ovih plivajuih kurseva i smatrao je da su te mere privremenog karaktera. Kasnije je

MMF insistirao da pozajmice iz fonda budu kratkorone i utvrdio je posebnu kamatnu skalu
koja je imala za cilj da kotira. Zemlje lanice da pozajmljena sredstva ovog fonda vraaju to
pre. Svaka zemlja lanica fonda ima 250 glasova i jo po jedan glas za svaki 100.000 SAD $
svoje kvote. Sistem kvota je najvanija karakteristika delovanje MMF-a i na osnovu kvote se
odreuje broj glasova, zemlje lanice doprinosi i poveanja tih doprinosa. Kvota odrava
snagu privrede odreene drave, svaka drava lanica Fonda plaa lanarinu Fondu i ona je
srazmerna kvoti koja je je od MMF-a odreena. To daje veliku prednost u upravljanju fondom
i zemljama lanicama ije su kvote velike. To je bio i uzrok stvaranje posebnog kluba
razvijenih zemalja, na bazi opteg aranmana za zaduivanje. Savet guvernera fonda odreuje
visinu lanarine i da li e biti ista u vidu specijalnih prava vuenja ili u valuti zemlje lanice.
Ova specijalna prava vuenja emituje fond i raspodeljuje ih prema zemljama lanicama da bi
poveao postojee rezerve. Nastala su 1969. god. Specijalna prava vuenja MMF daje
odobravanje odgovarajuih iznosa na raunima drava lanica. Od 01. januara 1981.god.
sistem specijalnih prava vuenja je modifikovan na pet svetskih valuta ( SAD $, engleska
funta, nemaka marka, francuski franak i japanski jen). Svakoj lanici dravi MMF-a se na
osnovu uesa u novanom potencijalu MMF-a odreuje kreditna trana koje zemlja lanica
moe da koristi radi popravljanja svog platnog bilansa. Ovo korienje sredstava fonda se vri
putem stand-by aranmana ili direktnim vuenjem od fonda MMF odobrava zemlji lanici
kredit koji ona moe da koristi. Uobiajeni vremenski period stand-by aranmana je jedna
godina, ali se na zahtev zemlje lanice moe produiti ali taj rok ne moe biti dui od tri
godine. Prvobitna funkcija stand-by aranmana imala je kreditnu ulogu i cilj im je bio da
zemljama lanicama omogue kupovinu stranih sredstava za plaanje. Kasnije su se u MMF-u
odobravali krediti i kada su kvote zemlje lanice nie od potreba,s tim to je zemljama trebalo
da omogui da u granicama svojih kvota kupuju valute. Oni su imali i funkciju da poveaju
kreditnu sposobnost zemlje lanice. Sredstva fonda su se skoro automatski odobravala ovim
zemljama lanicama koje su traile finansijska sredstava do iznosa 25% svoje kvote u cilju
reavanja svojih platno-bilansnih potekoa. Kada su sredstva traena do visine 100% kvote
zemlje lanice MMF-a, tada se fond trebao uveriti da lanica vodi odgovarajui ekonomski i
monetarnu politiku u skladu sa ciljevima fonda. Kada se MMF uveri o potrebi odobravanje
finansijskih sredstava zemlji lanici, tada ih odobrava u granicama stand-by aranmana.
Jugoslavija je bila lanica MMF-a, ali je sa uvoenjem ekonomskih sankcija UN
suspendovana iz tog fonda.

8.
MEUNARODNE
ZNAAJA

EKONOMSKE

ORGANIZACIJE

REGIONALNOG

1) Regionalne ekonomske komisije UN-a posle osnivanja UN-a i posle odre|enih

iskustava iz rada Ekonomskog i socijalnog saveta bilo je neophodno stvoriti komisije koje bi
obuhvatile pojedina podruja i tako su nastale etiri regionalne ekonomske komisije: za
Evropu (1947 god) za Aziju i Daleki Istok (1948) i za Latinsku Ameriku i za Afriku. Cilj ovih
9

komisija je bio da se olaka ekonomska obnova Evrope i drugih zemalja da se saine i podre
studije ekonomskih i tehnolokih problema i problema razvoja. Evropska komisija (ECE)
predstavlja evropsku univerzalnu organizaciju koja preko svojih komiteta ( za poljoprivredu,
umarstvo, elik i dr) i podkomiteta reava probleme razvoja odreenih poslovnih
(privrednih) oblasti i grane , uspostavlja veu privrednu saradnju izmeu mnogo drava i dr.
Sastoji se iz komisije, tehnolokih komiteta i sekretarijata. ECE je uradila niz tipskih ugovora
kao to su za itarice, za izvoz i uvoz meke rezane grae, za meuprivrednu prodaju junog
voa, uvoz i izvoz vrstih goriva i dr.
2) Organizacija za ekonomsku saradnju osnovana je u Parizu 1948 godine i njoj
su pristupile sve zemlje koje su bile korisnice Maralovog plana (odnosno saradnju SAD i
Kanade su imale statut pridruenih lanova u trenutku osnivanja i razlog pristupanja je bio
ekonomski jer su imale poloaj kreditora zemljama lanicama OEPS. 1960 god. SAD i
Kanada su postale punopravni lanovi i tada je izmenjen naziv Organizacija za ekonomsku
saradnju i razvoj (OECD). Organi ove organizacije su: Savet i Izvrni komitet. Osnovni
zadatak ove organizacije je na ekonomskom planu, usklaivanje uzajamnih delatnosti zemalja
lanica.
3) Evropska zajednica (Evropska unija) tri organizacije su ranije smatrale se
evropskom zajednicom: Evropska zajednica za ugalj i elik, Evropska ekonomska zajednica
(Evropska unija) i Evropska zajednica za atomsku energiju. 1968 godine obrazuju se
zajedniki organi i donose zajednike odluke u skladu sa ugovorom i osnivaju odgovarajue
zajednice i ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i elik u Parizu 1951, Rimski
ugovor o osnivanju EEZ 1957 god i Rimski ugovor o osnivanju Evropske zajednice za
atomsku energiju 1957 godine.
4) Evropska zajednica za ugalj i elik (CECA) osnovana je 1951 godine u Parizu,
u cilju stvaranja ekonomski snane grupacije za odreena kljuna privredna podruja i u cilju
razvoja privrede zemalja lanica i podizanja ivotnog standarda stanovnitva. Organi
Evropske zajednice za ugalj i elik su Visoka vlast, Skuptina zajednice, Specijalni savet,
Savetodavni komitet i Sud pravde. Osnivanjem CECA stvoreno je zajedniko evropsko trite
za ugalj, elik i rude gvoa.
5)Evropska ekonomska zajednica (Evropska unija) je bila poznata pod nazivom
Zajedniko evropsko trite (EEZ). EEZ je stvoren Rimskim ugovorom 1957 god.. Stupio je
na snagu 1.1.1958 godine koji su zakljuili: SR Nemaka, Francuska, Italija, Holandija,
Belgija, Luksemburg. Cilj EEZ je stvaranje zajednikog trita, carinske unije i uzajamna
privredna saradnja. 1955 godine su ukinute meusobne carine izmeu drava lanova
Evropske unije i stvoreno je jedinstveno trite, u perspektivi je bila jedinstvena valuta.
Organi Evropske unije su: Skuptina, Savet komisije i Sud pravde.
6) Evropsko udruenje slobodne trgovine (EETA) osnovano je 1959 godine u
Stokholmu.

10

9. EVROPSKA UNIJA ( EU )

Evropska ekonomska zajednica je u poetku svoga rada bila poznata i pod nazivom
Zajedniko evropsko trite (EEZ) i ako to nije bio zvanian naziv, jer zvanian naziv je bio
Evropska ekonosmka zajednica, koja je stvorena Rimskim ugovorom 1957.god.Ugovor je
stupi na snagu 1.1.1958.godi koji su zakljuili: Italija, Francuska,Savezna Republika
Nemaka, Holandija, Belgija i Luksemburg. Njen cilj je bio stvaranje zajednikog trita,
stvaranje carinske unije i uzajamna privredna saradnja. Zadnjih godina je taj cilj i ostvaren i
stvorena je Evropska unija gde su od 1995.god. ukinute meusobne carine izmeu drava
lanica EU. Stvoreno je jedinstveno trite sa perspektivom jedinstvene valute. Ujedinjenje
Evrope u ekonomskom smislu rei se javlja kao nuna potreba iz razloga to je bila pritisnuta
izmeu SAD-a i SSSR-a i imala je izbor da se ujedini ili da se prikljui nekoj od postojeih
ekonomskih sila. Organi EU su: skuptina, savet, komisija i sud pravde. Skuptina EU se
sastoji od predstavnika drava koji donose odluke shodno ugovoru o osnivanju EEZ.
Ugovorom je predvieno da pojedine drave imaju sledei broj poslanika, a time i glasove:
Francuska 36, SR Nemaka 36, Italija 36, Holandija 14, Belgija 14 Luksemburg 6. Zaseda po
pravilu jednom godinje. Savet EU je organ koji donosi odluke bilo konsenzusom,
kvalifikovanom ili obinom veinom. On je nadlean da uklauje optu politiku drava
lanica i donosi odluke koje imaju za cilj da se uskladi njihova privredna politika. Komisije
kao izvrni organ ima 9 lanova sa mandatom od 4 godine. Zadatak komisije je da brine o
primeni ugovora i propisa koje donosu nadleni organi EU. Sud pravde ko pravosudni organ,
ima dunost da obezbedi pravnu primenu Rimskog sporazuma. Sastoji se od 7 sudija. Osim
ve navedenih ciljeva EU, zajednica ima cilj i da se ostvari ekonomska ekspanzija i podigne
ivotni standard u dravama lanicama. To se moe postii uklanjanjem carinskih i
kvalitativnih ogranienja, stvaranjem zajednike tarife prema treim zemljama, uklanjanje
barijere za slobodnu cirkulaciju robe, radne snage, usluga i kapitala, stvaranjem zajednike
ekonomske politike u oblasti agrara i saobraaja, izjednaavanjem zakonodavstva u zemljama
lanicama i dr. Svi navedeni zadaci EU planirani su da se ostvare u tri etape u trajanju od po
etiri godine. Krajnji cilj zajednice je da se postigne ne samo jedinstveno trite nego i
potpune monetarne i carinske unije. Zajednica podrazumeva meusobno ukidanje carine
izmeu drava lanica i uvoenje zajednike carinske tarife prema treim zemljama.
Jedinstvenim evropskim aktom iz 1986.god. uveden je i novi organ Evropsko vee koje
sainjavaju efovi drava i vlada lanica, kao i predsednika Komisije Evropske zajednice.
lanom 8 Jedinstvenog evropskog akta iz 1986.god. se predvia da svaka evropska drava
moe zahtevati da postane lanica i zahtev podnosi Savetu EU, koji o tome se izjanjava
jedoglasnom odlukom. Da bi jedna drava mogla da pristupi EU potrebno je da ispuni
odreene uslove: 1) geogravski uslov ( da se drava nalazi u Evropi), 2) ekonomski uslovi
( da u toj dravi postoji sobodna trina privreda sa odreenom stopom razvoja ), 3) politiki
uslovi ( da se radi o dravi u kojoj postoji demokratski sistem i viepartijski parlamentarni
sistem). SFRJ je imala odreene sporazume o saradnji sa EU. To je bio trgovinski sporazum
SFRJ i EEZ zakljuen 1970.god., kada je naa zemlja dobila tretman najpolaenije nacije,
kako u pogledu carina i dabina koje se preuzimaju prilikom uvoza robe i tako i pri izvozu i
drugim pogodnostima koa na primer, prilikom obavljanja carinskih formalnosti i carinjenja.
Naa zemlja je u trgovinskoj razmeni sa EEZ imala bogatu razmenu roba, kao i veliki izvoz
naih proizvoda, mesa i mesnih preraevina i dr. Posle ukidanja ekonomskih sankcija od UN
oekuje se dalja ekonomska saradnja izmeu nae zemlje i EU.

11

Literatura:
urovi, Meunarodno privredno pravo, Beograd, 1986.
Jankovec, Privredno pravo, Beograd, 1989.
Velimirovi, Bankarski poslovi i hartije od vredosti, Beograd, 1996.
Privredno-pravni prirunik
Internet

12

Sadraj:

1. POJAM I PREDMET MEDJUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA__ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _1

2. IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _2
3. NAELA MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _4
4. SUBJEKTI MEUNARODNOG POSLOVNOG (PRIVREDNOG) PRAVA_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _6
5. MEUNARODNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _7
6. SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA ( STO ) _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8
7. MEUNARODNI MONETARNI FOND MMF_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _9
8. MEUNARODNE EKONOMSKE ORGANIZACIJE REGIONALNOG ZNAAJA_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 10
9. EVROPSKA UNIJA ( EU ) _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 12

13