3 > S~

U N I V E R Z I T E T

B E O G R A D U

Dr IV A N P U D I
redovni profesor Univerziteta

GOTSKI JEZIK
I
ISTORIJSKA GRAMATIKA

ZAVOD ZA U D B E N IK E
I NA STA VN A SR ED STV A SRBIJE
BEOGRAD

Ovj udbenik, kao stalni univerzitetski udbenik, odobrila je za upotrebu Komisija za

udbenike Univerziteta u Beogradu svojim reSenjem broj 0681/1
od 20. januara 1971. godine

PRAESENS IM PER FEC TU M

PERFECTU M

FU TU R U M

S A D R A J
PREDGOVOR

.....................................................................................................................

VANIJA LITERATU RA
SKRAENICE

Sirana
XI

..................................................................................................... X III

.................................................................................................................

G O TI I N JIH O V I JEZIK I SPO M ENICI

XV

.................................................................

G O T I .................................................................................................................................

V U LFILA
.....................................................................................................................
Vulfin ivot
.............................................................................................................

20
20

Arijanski izvori
Auksencije
Filostorgije

.................................................................................................
.....................................................................................................
.....................................................................................................

20
20
21

Ortodoksni i z v o r i .................................................................................................

22

Sokrat
.............................................................................................................
Sozomen
.........................................................................................................
Teodorct
.........................................................................................................

22
23
24

Latinski istoriari

.............................................................................................

25

Jordan
.............................................................................................................
Isidor iz Scviije .............................................................................................
Valafrid S t r a b o n .............................................................................................

25
25
26

Ime Vulfila

.................................................................................................................

Vulfilin dogmatski stav

....................................................

Vulfilina knjievna delatnost

27
27

.................................................................................

29

.............................................................................

31

Gotska b i b l i j a .............................................................................................................

31

G O TSK I JEZI K I SPO M ENICI

Codex Argenteus (CA^

.....................................................................................

Codex Gissensis (G)

Codex Carolinus (CarA

31
32

....................................................................................

32

Codices Ambrosiani f A m b r . ) .............................................................................

32

Ambrosianus
Ambrosianus
Ambrosiamts
Ambrosianus

A.
.........................................................................................
B....................................................................................................
C ....................................................................................................
D ...................................................................................................

Ostali gotski jcziki spomenici

............................................................................

3^
33
33
33
33

VI
Sirana
Skeircins
..................................................................................................
Gotski kalendar sv e tk o v in a .......................................................................
Gotske kupoprodajne i s p r a v e ...................................................................

33
33
34

Napuljska isprava
...............................................................................
Isprava iz Arcca ...................................................................................
Salcburko-beki Alkuinov rukopis
........................................................
Runski natpisi
...........................................................................................
Rasuti ostaci gotskog jezika
...................................................................
Krimskogotski
..........................................................................................

34
34

FONOLOGIJA

..........................................................................................................

34
34
35
36
37

..............................................................................................

39

..........................................................................................................

45

V O K A L 1 Z A M ......................................................................................................

48

GOTSKO PISMO
NAGLASAK

Kratki vokali
...................................................................................................
1. levr. a > germ, a > got. a ................................................................
2. Ievr. o > germ, a > got. a
............................................................
3. Ievr. 9 > germ, a : > got. a ............................................................
4. Ievr. e > germ, e, t > got. i
........................................................
5. Ievr. m > germ, u > got. u ............................................................
6. Ievr. r
germ. i > got. i
............................................................
7. Ievr. i/i , (i, /, p > germ, um, hm, ul, ur > gor. um, ul, im, or
8. Ievr. //, rr, i?", im > germ, ul, ur, um, uti > got. ul, or, um, toi

48

Dugi v o k a l i .......................................................................................................

52

1.
2.
3.
4.
5.

Ievr.
Ievr.
Ievr.
Ievr.
Ievr.

<1 >
o >
i
i >
u >

germ,
germ.
germ,
germ,
germ,

o > got. 6
6 > got. o
i > got. e
j > got. j
u > got. u

........................................ ....
............................................................
............................................................
............................................................
................................................ ....

48
49
49
49
50
50
51
51

52
52
52 i
53
53

Diftonzi

...........................................................................................................

55

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

ai > germ, at > got. e (pisano ai)

....................................
ei > germ, f got. i (pisano e i ) ................................................
oi germ, ai > got. e (pisano u)
.....................................
an
germ, au > got. o (pisano a u ) ....................................
eu > germ, eu (iu) > got. im ................................................
hm > germ, au > got. o (pisano au)
....................................
i. 9U > germ. ai. au > got. e, o (pisano ai, au)
. . . .

53
54
54
54
54
55
55

Naknadno duljenje kratkih vokala u pragermanskom

. . . . . . . .
Pregled raz.vitka gotskih vokala
....................................................................

55

Shematski p r e g le d .......................................................................................

57

Ievr.
Ievr.
Ievr.
Ievr.
Ievr.
Ie\T.
Ievr.

Vokali7am u sporedno naglaenim slogovima

............................................

K O N S O N A N T IZ A M ...................................................................................................
Prajcziki konsonantizam

....................................................................................

Germanski i gotski konsonantski sistem

................................................ *4.*. .

56
58
61
61
63

VII
Sirana
Grimov zakon
.....................................................................................................
Nazali
.................................................................................................................
lJkvide
.................................................................................................................
Potuvokali
.........................................................................................................
Verncrov z a k o n .....................................................................................................
Sistem korelacija ievr. kloziva u razvoju do gotskog
................................
Pregled razvoja gotskih konsonanata
.............................................................
Shematski pregled razvoja gotskogkonsonantskog sistema ..........................
Neke kombinatorne promene gotskog konsonantizma
................................

64
68
68
69
69
71
72
73
73

1. Asimilacija konsonanata
.........................................................................
a) Regresivna a s im ila c ija .........................................................................
b) Progresivna asimilacija
.....................................................................

73
74
74

2. Disimilacija konsonanata

.........................................................................

74

.................................................................................................................

75

.............................................................................................................

78

.....................................................................................................................

78

.................................................................................................................

80

M ORFOLOGIJA
DEKLINA CIJA
N O M EN
IM EN ICA

Vokalska (jaka) deklinacija

....................................

81

a-deki i nai j a .....................................................................................................

81

a-osnove
.................................................................................................
a) iste a-osnove
.............................................................................
b) /a-osnove
.....................................................................................
c) wa-osnove
.....................................................................................
- d e k lin a ja .....................................................................................................
a- osnove
.................................................................................................
a) iste o-osnovc
..........................................................
b) /o - o s n o v e .........................................................................................
c) >o-osnove
........................................

81
81
85
86
87
87
87
88
89

i-deklinacije

.....................................................................................................

89

-osnove

.....................................................................................................

89

/-d e k lin a ja .....................................................................................................

/-osnove
.................................................................................................

91

Konsonantska (slaba) deklinacija

....................................................................

94

-d ek lin a ja.....................................................................................................
a) om-, ;aM-osnove
.................................................................................
b) om-, JoM-osnovc
.................................................................................
c) em-osnove
.........................................................................................

94
94
96
97

Ostaci drugih konsonantskih osnova

.............................................................
a) r-osnove
.............................................................................................
b) M</-osnovc .............................................................................................
c) Korcnske osnove
.............................................................................
d) marina
.................................................................................................
e) Projezike j-osnovc
.........................................................................
f) Deklinaja stranih imenica i imena konsonantskih osnova
. .
Imenice
.........................................................................................
Imena
.........................................................................................

97
Q7
*
99
1!
1103
I3
103

VIH
Strana r
ZAMENICE ......................................................................................................
U toe ................................................................. ........................... ...
Llrii zamemea *a I. tice, 2- lice i rtOetaiv
1. lie*
..................................................................................................
2. Uce
..................................................................................................
.....................................................................................................................
Una ^anafurnlna; zamemea a 3. lice ....................................................
Pmvoine zamemce .......................................................................................*
Pokazne zamemce ....................................... ....
1.
2.
3.
4.
5.

104
104
104

105
107

tos
108

m
112

112
xa m., to /., pata .....................................................................................
114
Pokazna naglaena zamemea sah m., %oh
patuh n. . . . . . .
113
Pokazna zamenica fu............................... ...................................................
Pokazna zamemea jaini m., taina /., fainata n....................................... i 116
117
silba, (ta) joma .......................................................................................
117

Odnutne amenice
....................................... ............................... .... . . . .
1. dnoana zamemea uut
soti /,, patei n......................................... ...
2. Odnoane samcnicc i. 2. i 3. lica .................................................... .

117
118

Upitne zamemce

..............................................................................................

118

1. Atoo*
......................................................................................................
2. ktoapar, knarju .......................................................................................
3. Adjekttvske upitne zamenice kaUtiks, hatclaups*, hmiauda . . . .

119

Neodreene zamenice
1.
2.
3.
4.
$.
6.
7.
8.

......................................................................................

Abnu, Abn>. haa ............................................... ............................... ....

juwu m., suma /., rum, sumla n..............................................................
kmasuh m., Jnou/i /., htoah n.....................................................................
kwarttsuh m., hwarj<t{h)
haarjatoh n...................................................
hasaparuh*, ainhaapQruh .......................................................................
sahaasuh, sati (isti*)
...........................................................................
ainsJum m., ainohm
ainhun n................................... ....
ni matma-hun, nt htoas-hun ...................................................................

A D JE K T IV ..........................................................................................................
Vokalska (jaka-1 dcklinarija ...............................................................................
a/J-osnove
...................................................................................................
a) Ciste a/d-osnove ........................................................... .... . . . .
b) ya/yd-osnove ................................... ... ...............................................
c) i-o&nove
d) H-oaoove

. ........................... ...................................................................
. . . . . .......................................................................

Konsonantska (stabat ddtlinadia

119
120

I2F

121
122

122
122
123
124
125
125

|j

'25 ;ii
127 1 |
128 * 1
129
129

Participi prezenta
....................................... ...........................................
Poredenie p n d e v a ...............................................................................................

130

ADVERBl

121
121
121

...................................................................

Pomlenie pomou sufiksa uma, -turna

........................................, . .
Supletivno poredenic
................................................... \

':

131
132
132
134

IX

Adverbi u nain

................................................

Stran
114

Adverbi za m e i i o ....................

1)5

Adverbi za vremc

IM

BROJEVI

............................

............................

1)7

Glavni brojevi

....................................................................................

1)4

Redni brojevi

................................................................................................. .

140

O ittii brojevi

....................................................................

1.
2.
3.
4.

141

Zbirni brojevi (k o le k tiv a ;............................

Distributivni brojevi
.............................................................................
Multipiikativni b r o j e v i ................................
Iterativni brojevi
..............................

141
141
142
142

ABLAUT (APOFONIJA, G R A D A C IJ A ;.................................................................

Kvalitativni ablaut
.............................................................................................
Kvantitativni ablaut
............................................................
Pregled redova ablaut po grupama 1 redovima
. .. ....................................

143
143
144
144

K O N J U G A C IJ A .............................................................................................................

147

Jaki glagoli

.........................................................................................................

150

Prezent
.......................................................
a) A k t i v ...................................................
b) Mediopasiv
........................................................................................

150
150
1SI

Preterit
................................................................
Verbum infinitum
......................................................................
Lini n a s t a v c i ................................................

152
152
152

Prezent aktiva

...........................

a) Indikativ ........................................................................................
b) Optativ
....................................................................................................
c) Imperativ
................................................................
Mediopasiv
. . . ............................................................
a) Indikativ
b) Optativ
Preterit

........................................................
................................................. ... ........................

............................

152
152
153
154
135
155
155
155

1. Jaki glagoli sa ablautom

. . .........................................
a) Indikativ alliva
.....................................................................................
b) Optativ prcterita
....................................

155
15$
156

2. Glagoli sa reduplikadjom
............................................................
3. Glagoli sa ablautom ireduplikadiom
..........................................

157
157

Verbum infinitum

.............................................................................................

158

Slabi glagoli ................................

Prezent
........................
a) Aktiv
....................
b) Mediopasiv ............................................

159
160
160
161

Preterit
................................................................
a) Indikativ ....................................................
b) Optativ
....................................................

163
163
163

pm em o (perfekauko-prezentski g l a g o l i ...........................
I r a d ................................................................................
II red
................................................................. ... . .
III rad
.........................................................................
IV m l .............................................................................
V red
.............................................................................
VI red .............................................................................
O tsci atematske m-konjugacije
.......................................
Pomoni glagol (das Verbum substantivum) im jesam
onfjiin ..ieleti, hteti" ....................... - ...........................

Stiana
1*6
167
16
169

no
172

172
173
173

P4

PKHULOZI II PREFIKSI) ..........................................................

Predloi s jednim padeom
...............................

P7

Predloi %d a tiv o m ..........................................................

Predloi ta akuzativom ..................................................
Predloi s genitivom .............................................. .... .
Predloi a dva padea
......................................................
Predloi s dativom i akuzativom
...............................
Predloi t genitivom i dativom
...................................
Predloi 9 tri padea
...................................................... .
Predloi t genitivom, dativom i akuzativom
. . . .

177

SVEZE

................... ... .....................................................................

PARTIKULE I UZVICI

177
ph

r
179

179
P9
P9
P9

IM

..............................................................

IR3

REGISTAR RECI
.............................................................................
G o t s k i ................................................................................................
Staroengleski ....................................................................................
Staroislandski
.................................................................................
Starosaksonski
.................................................................................
S tarofriianski....................................................................................
Starovisokonemaki ......................................................
Grki ................................................................................................
Latinski ............................................................................................
Staroindijski (anskrit)
..................................................................
Staroslovemki
.................................................................................
Litavski
............................................................................
Staroirski
.....................................................................
Jermcnski
.....................................................................
.Albanski
.........................................................
F i n s k i .............................................................
V e n e ts k i.............................................................
Hentski .....................................................................
Mesapski
..........................................

185
187
199
201

204
206
207
211
215
218
220

222
223
223
223
223
223
223
223

PREDGOVOR
Zapadnogotskom episkopu Vulfili pripada ast tvorca prvog germanskog
pisma i autora prvog germanskog knjievnog prevoda. Gotski je bio svetski
jezik Istonih Germana na teritoriji ko a se prostirala od srednje Rusije preko
Male Azije, Balkana, Italije, Francuske i panije do severne Afrike.
Najstariji spomenici drugih germanskih jezika nejedinstveni su zbog
mnogostrukosti dijalekatskih crta, nepouzdani u svim elementima svog postanka,
tako da nijedan spomenik nije dokumenat jednog istog dijalekta, jednog vre
mena, mesta i autora.
Gotski je normiran knjievni jezik. Svojim jednostavnim fonolokim
sistemom i obiljem oblika on predstavlja jedinstvenu i istu sliku optegermunskog kojim su se u IV veku mogli sporazumevati svi Germani. Kao prvo
razredni spomenik gotski nam prua idealnu polaznu taku za prouavanje
i razumevanjc sistema svih kasnijih germanskih jezika.
Ratnike grupe istonoevropskih plemena, koje se u istoriji javljaju pod
raznim imenima, a od kojih su najpoznatiji Goti, ospele su svojim migraci
jama i u predele koje su, nekoliko vekova posle njih, naselili i Juni Sloveni.
S njima su i nai preci proiveli nekoliko vekova, verovatno do poetka XI
veka. Vulfila i njegovi misionari bili su prvi vesnici i nosioci nove kulture
ne samo meu svojim najbliim Germanima, nego i drugim, svakako i junoslovenskim narodima. Pa kao to se prouavanje starije italijanske, francuske i
panske kulture ne moe zamisliti bez prouavanja onog nanosa koji su Istoni
Germani ostavili u tim zemljama, tako isto smo i mi, iako u manjoj meri,
u prouavanju razvitka nae najstarije kulture na Balkanu upueni da vodimo
rauna i o utieajima koje su mogli da izvre ovi delovi Istonih Germana
kod naih naroda za vreme zajednikog ivota i susedstva od oko pet vekova.
Mnoge pojave u junoslovenskim jezicima kso celini, posebno pitanje
leksike koja nije opteslovenska ili je pozno postala opteslovenska pod uticicajem crkvenosiovenskih spisa junoslovenskog porekla, mogue je objasniti i
u vezi sa istonogermanskom (gotskom) leksikom. Kada savremena kompara
tivna lingvistika nalazi da se germanski u najveoj meri podudara sa sloven
skim upravo u onim elementima strukture jezika po kojima se razlikuje od
svih drugih jezika, tada, osim pragermansko-praslovenskih kontakata, treba imati
u vidu na prvom mestu istonogermansko-junoslovenske kontakte koji datiraju
od poetka n. e. negde u srednjoj i junoj Rusiji i nastavljaju se na Balkanu
sve do poetka X I veka.

Ova Istorijska gramatika izraenu je kao prvi od tri del Gotskog jezika.
U II delu bie novo kritino izdanje svih gotskih tekstova, s grkim origina
lom i prevodom na srpskohrvatski jezik, dok e u III delu biti etimoloki
Remk, izraen komparativno.
Gotski jezik izraen je na prvom mcstu za potrebe naih germanistikih
studiju. Razlikuje se od dosadanjih izdanja po tome to se prvi put gotski
jezik daje u organski povezanoj celini: istorijska gramatika, kritino izdanje
svih tekstova i celokupun renik. Do sada su autori davali samo pojedine delove ili kombinacije gramatike s izborom tekstova i glosarom. Meutim, za
potpunu izradu istorijskc gramatike i istorije gotskog jezika kao celine, koji je
odreen samo tekstovima uvek je bio neadekvatan i nedovoljan makakav
izbor tekstova i odgovarajui glosar.
istorijska gramatika izraena je tako da moe da slui i kao uvod u ger
mansku lingvistiku i istoriju nemakog jezika. U stvari, to je i cilj studiranja
gotskog jezika.
*
U Remku su pod gotskim odrednicima navedene sve rei grkog origi
nala koje te odrednice prevode, sa prevodom na nemaki i srpskohrvatski jezik.
Sintaksa gotskog jezika je specifina, poto se radi o prevodnom jeziku
svetih kniiga. Ona je, stoga, jednim delom odraz vee ili manje zavisnosti od
originala i njegovog podraavanja. S druge strane, gotska sintaksa je optegermanska. U Istorijskoj gramatici i u Reniku ukazano je na te specifinosti u
vezi sa sintaksom grkog originala, s latinskim uticajem i optegermanskim
nasledstvom.
Od obimne i veoma znaajne literature, kojoj dugujem veliku zahvalnost
za mnoga saznanja i tamo gde to nisam posebno citirao, navedena su samo
vanija del, italac e se preko tih del lako upoznati i sa ostalom literaturom.
Beograd, I. juna 1970. godine

I. PUDI

VANIJA LITERATURA
F. L. Stamms Ulf Has oder die uns erhaltenen Denkmler der gotischen Sprache-von
M. Heyne und Fr. Wrede. 10. AufJ. Paderborn 1903.
F. Kluge, Die Elemente des Gotischen. 3. Aufl. Strassbutg 1911.
W. Streitberg, Gotisches Elementarbuch. C. Winter- 56 Aufl. Heidelberg 1920.
S. Feist, Einfhrung in das Gotische, LeipzigBerlin 1922.
M. H. Jellinek, Geschichte der gotischen Sprache. BerlinLeipzig 1926.
W. BrauneK. Heim, Gotische Grammatik. 17. Aufl. Halle 1966.
E. Kieckers, Handbuch der vergleichenden gotischen Grammatik. Mnchen 1928.
H. Jantzen, Gotische Sprachdenhnler. Gschen 79. Cerlin 1929.
H. Krhe, Historische Laut-und Formenehre des Gotischen. C. Winter. Heidelberg 1948.
F. Mossi, Manuel de la langue gotique. Paris 1956.
W. Krause, Handbuch des Gotischen. 2. Aufl. Mnchen 1963.
H. Hempel, Gotisches Elementarbuch. Gschen 79/79a. Berlin 1966.
E. Stutz, Gotische Literaturdenkmler. Merzler. Stuttgart 1966.
R. Locwc, Germanische Sprachtoissenschaft. Gschen 2 3 8 .'Berlin 1933.
H. Hirt, Handbuch des Urgermanischen IIII. C. Winter. Heidelberg 19311934.
E. Prokosch, A Comparative Germanic Grammar. Philadelphia 1939.
W. Streitberg, Urgermanische Grammatik. C. Winter. Heidelberg 1943.
B. M. PKupMyHCKitj, Beedenuje e cpaenunte.vio-ucuiopmecKoe usynenue lepstaucKitx jasuHoe. MoCKBa 1964.

H. Hrahe, Germanische Sprachtoissenschaft III. Gschen 238, 780. Berlin 1961, 1965.
M. M. TyxMaH B. 2KHpyHcKHjB. A. ManaeaB. H. JapueBa.Cpasxuie.iiiaj t p O M MaitiuKa lepMoncKUx jaswcoe IV. Mocnna 1962T1967).

4
SKRAENICE
alb.
at.
av.
or.
engi.
fin.
frig.
germ.
got.
V ibet.
hom.
ilk.
ievr.
jerm.
ion.
kimr.
komv.
krit.
iat.
let.
lit.
mesap.
nem.
osk.
pragerm.
srvnem.
srphrv (ah.)
stengl.
stfri2.
stind.
stir.
stisi.
stlat.
stnord.
stprus.
stsaks.
sts).
stvnem.
toh.

albanski
atiki
avestiski
dorski
engleski
Finski
frigijski
germanski
gorski
grki
hetitski
homerski
ilirski
indoevropski
jermenski
jonski
kimrijski
kornvelki
kritski
latinski
letonski
litavski
mesapski
nemaki
oskiski
pragermanski
srednjovisokonemaki
srpskohrvatski
staroengleski
starofrianski
staroindijski (sanskrit)
staroirski
staroislandski
starolatinski
starordijski
staropruski
starosaksonskt
staroslovenski
s t a rovi sokonemaki
toharski

umbr.
venet.
vulglat.

umbrijski
venetski
vulgarnolatinski

abl.
ak.
dat.
gen.
instr.
lok.
nom.
vok.

ablativ
akuzativ
dativ
genitiv
instrumental
lokativ
nominativ
vokativ

f.
m.
n.

Femininum .enski rod)

masculinum (muki rod)
neutrum (srednji rod)

sing.
pi.

singular
plural

adv.
prep.

adverb
prepozicija

imperf.
ind.
inf.
opt.
part.
perf.
prct.-prez.
pret.
prcz.
verb.
adj.
komp.
pozitiv
superl.

imperfekat
indikativ
infinitiv
optativ
particip
perfekat
preterito-prezentski
preterit
prezent
verbalni
adjektiv
komparativ
pozitiv
superlativ

n. e.
st. c.

nova era
stara era

GOTI I NJIHOVI
JEZIKI SPOMENICI

GOTI
Stariji istoriari i germanisti smatrali su da se G oti prvi put pominju
kod Plinija (N at. hist. 37,35) koji je uzeo podatak od Piteia iz Alarselja
{Pytheas, iveo oko 35. godine n. e ., putovao na sever radi uspostavljanja di
rektne trgovake veze sa severnim zemljama). Piinije, prema Piteju, pominje
germanske Gutones koji su udaljeni jedan dan putovanja, na jednom ostrvu
gde more izbacuje ilibar. U zim a se kao verovatno da je to zapadna obala
Jitlanda. Ovaj podatak, m eutim , nije siguran, jer je nesigurno itanje tog
imena; m nogi ga itaju Guionibus. Po miljenju E. varca (Ernst Schwarz),
kontekst u kom e se ovo ime pom inje zahteva itanje Teutones1. Piinije na
drugom mestu (N at. nist. 4, 28) zna sa Gutones u severoistonoj Nemakoj.
Prema T acitu (G erm . c. 44) G oti ive u njegovo vreme (98. god. n. e.) iza
Rugija, tj. istono od R ugiia i Lemovija. Ptolem ej (Karta naroda Sarmacijc III,
5,20)2 zna za ToStcu u Skandinaviji i P&wv&c; na desnoj strani ua Visle.
Strabon (Geogr. 7,3) kae da su G oti pripadali savezu sa Marbodom. T acit,
dalje, kae (Anal. 2,62,63) da je markomanski vladar Katvalda (Catualda),
pre nego to ga je proterao Marbod, naao utoite i pomo kod Gota.3
Za pitanje najstarijih migracija Gota m oe se, u izvesnoj meri, koristiti i
gotska narodna tradicija, koja je preko spisa romaniziranog Gota Kasiodora
ouvana u delim a istoriara Jordana. Jordan (G et. 4) pripoveda kako su G oti
za vladanja kralja Beriga (Berig-Berich) iz Skandinavije preli na kopno, na
mestu koje se od tada zove Gothiscandza, na tri lae; na treoj su
bili G epidi. S tog mesta na kopnu G oti su proterali Ulmerunge i Vandale.
Ovo narodno predanje podsealo je, verovatno, na to da je migracija G ota bila
u nekoliko talasa i da su G epidi ve tada bili izdvojeni kao poseban savez
plemena, koji se razlikovao od Gota. Poto se, prema istoj tradiciji, seoba
Gota sa ua V isle na jug vri krajem II veka n. e., kad je vladao Gadarik
(Gadarig), kao peti naslednik Beriga, to se iskrcavanje Gota na ue Visle
stavlja u vreme poetka n. e.
Pojava novog naroda na uu Visle poetkom n. e. moe se arheoloki
potvrditi, jer se ostaci nove materijalne kulture u to vrem e mogu porediti
kao nov supstrat sa ostacima kulture baltijskog (pruskog) sloja. T ee je, me- *
1 Ernst Schwarz, Goten, Nordgermanen, Angehachsen, str. 13.
* E. Schwarz, n. d., str. 14; B. >KnpMyHCKH, Beedenue e cpaeHuiTte.tno-uciopuvccKoc
usyneuue eepMancnux ja3ta<oe, crp. 105 ii cji.
* Ludwig Schm idt, Geschichte der deutschen Stmme bis zum Ausgang der Vlkenaandt rung. I Die Ostgermanen, str. 52; E. Schwarz, n. d., str. 14; W. Streuberg, Gotisches Eiementarbuch, Heidelberg 1920, str. 6.

4
utim, ove nalaze materijalne kulture odvojiti od ostataka materijalne kulture
drugih Germana, koji su pre Gota tu iveli (Burguni, Rugiii)J. Ova predgot^
ska kultura u osnovi je Brandgrubenkultur*. Pojavi Gota u ovim predelima
pripisuju se, po optem miljenju arheologa, sledee promene: grobovi sa
skeletima, odsustvo oruja u grobovima, pojava nakita od bronze mesto od
eljeza, bogatiji enski grobovi od mukih. Prema najnovijim istraivanjima,
izgleda da su G oti ovamo doli iz Vestergetlanda (Vastergothnd) ili iz Skan
dinavije.*
Prema podacima istoriara, Goti su, dok su bili na uu Visle, imali
samo jednu civiias: savez plemena na ekonomsko-pravnim odnosim a vojne dem okratije,u kome su uestvovali svi odrasli mukarci ujedinjeni po grupama rodova.
Migracija Gota sa ove teritorije na jug trajala je dugo i u talasima. N jihovo
pomeranje izazvalo ie pomeranje i drugih naroda, naroito pomeranje ostalih
Germana. Seobe Germana dole su naroito do izraaja u poznatom markomanskom ratu za vladanja cara Marka Aurelija. Za izuavanje germ ansko-slovenskih jezikih odnosa, naroito onih najstarijih germansko-baltijskoslovenskih odnosa, vaan je Taeitov podatak (Germ. c. 45), po kome su G oti u ovim
podrujima bili susedi, u izvesnom smislu ak i gospodari Esta (Aesrt) , koji
opet, prema miljenju starih istoriara i arheologa-lingvista, pripadaju grupi
baltijskih naroda i koji su bili preci baltijskih Prusa.
Prema pomenutoj gotskoj narodnoj tradiciji kod Jordana, G oti su na
putu ka jugu stigli preko jednog movarnog predela u plodno podruje Oiutrt,
posle prelaza jedne reke. Prilikom prelaza te reke poruio se m ost, zbog ega
je polovina Gota morala da ostane s ove strane. D eo Gota koji je preao
reku upao je u podruie Spala. Prema Jordanu (G et. 39), ovaj deo Gota
uvrstio se na obalama Azovskog mora (Alacons). Pom enuto m ovarno pod
ruje smatra se da je. prema gotskim runama na koplju koje je naeno u
Kovelu, podruje Rokitno. Ime Oiutn tumai se kao got. crne i znailo bi
,,Ruska stepa . Reka koju su G oti, prema ovim podacim a, preli, bila bi
Dnjcpar. Prema Pliniju (Nat. hist. 6,22) sedite Spala bilo je izmeu Dnjepra
i Dona. Smatra se, iako veoma nesigurno, da su Spali srodni sa Hunim a.
Kada je jedan deo Gota, poto je migracija bila u talasima, stigao na
Azovsko more (Maconsj, tu su ve bili delovi Bastarna, Sarmata, Slavena i,
preko Dona, delovi Alana. Tragovi koji ukazuju na prisustvo jednog ratnikog
naroda u blizini granica Dakije i Donje M ezije javljaju se ve godine 180,
kada su Daani bili proterani sa svojih sedita i naseljeni na rimskoj teritoriji
(D iox, 72, 3).*7 Ove Daane su m ogli, direktno ili indirektno, potisnuti G oti,
koji su se sa ua Visle sputali na jug. Sa pojavom G ota na Crnom moru
u vezi je put dvojice Gota u Indiju, o emu svedoe dva votivna natpisa u
budistikom hramu kod Junaru (J u n n a r u okrugu Povna. N atpisi se datiraju
u II veku."
. i.*
DJ C germanischen Stmme und die Kultur zwischen Oder und Pa^aree zur
rmischen Katserzeu I. II; ostalu lit. v. E. Schwarz, n. d., sir. 16, nap. 5, 6.
L. Schmidt, /. d., str. 196.
Eric C. G. G raf Oxenstierna, Die Urheimat der Goten, str. 147 i sl.
Instituts f r sterreichische Geschichtsforschung lirg.-Ild IV,
str. ,7, L. Schmidt, Mn.talungendes
d., str. 200; Daani su tada bili naseljeni u Galiciji
ZfdA 60, 1923, str. 72 i si.; v. L . Schmidt. . d., str. 201; v. ovde
nap. t '26V

Kao nova civiias, G oti su se sredili u junoj Rusiji najkasnije do god.

230. Za vrem e cara Filipa (2 4 3 249) G oti su ve bili poeljeni u dve grupe
plemena. O tom e svedoi im e kralja jednog del G ota koji se zove Ourogoiha*
Ovo ime vladara jednog del Gota nije, verovatno, pravo lino im e, nego
znai Istoni G ot .ld lino im e Ostrogoto dobila je, kasnije, i T eoderihova kerka, koja se ustvari zvala Ariagne, pa je za razliku od istoim ene v izantijske carice Ariagne nazvana Osirogora ( = Ostogoiin).*
101* Oba del Gota,
odnosno oba saveza gotskih plemena, javljaju se u isto vreme u izvorim a za
vreme cara Klauija II (2 6 8 270) kao Greutungi-Austrogoti i Tervingi-Visi-

goti.n
Smenjivanje vladara i u vezi s tim neredi na rimskoj teritoriji izmeu
236. i 240. godine dali su povoda G otim a i drugim istonim Germanima,
koji su svi vrebali priliku da provale preko Dunava na rimsku teritoriju gde su
oekivah laki ivot, da preuzm u jae upade. Zapovednik M ezije general
Tulije M en ofil nije u ovoj situaciji imao dovoljno snaga da odbija ove este
provale. G odine 238. obavezao se da e G otim a plaati tribut, posle ega su
se G oti povukli s one strane D un ava.13 Kada im je obustavljeno plaanje
tributa (Jord. G et. 89), a imperiji usled ponovnih borbi za carsku vlast pre
tio novi graanski rat, G oti su godine 248, zajedno sa Karpima, Tajfalima,
Vandalima (A sdingim a) i Peukinim a, pod voama Argetom (Argaith) i Gunterihom (Guntherich) provalili preko Dunava u D onju M eziju i opkolili grad
Marcianopolis, ali nisu uspeli da ga zauzm u.14* Za cara K . M . D ecija Trajana
Goti su ponovo pod vodstvom K niva (Kmtoa) provalili u M eziju; kod Novae
(Staklen kod Svitove?) gotska vojska se podelila: jedan deo ostane da opseda
grad a drugi krene prema Phiiippopolis-u (Plovdiv). Sm car je preduzeo odbranu (leto god. 250).16 Sa glavninom svoje vojske krenuo je prema Gotima
koji su opsedali Nicopolts (N ikopol) i potukao ih. Ostaci gotske vojske koji su
izbegli unitenje povukli su se i sjedinili sa onom vojskom koja je opsedala
Plovdiv. K od Bcroia Traiana (Stara Gora, Eski Sagra)16 na prepad su unitili
ulogorenu rimsku vojsku i zauzeli Plovdiv, verovatno, zahvaljujui vie izdaji
zapovednika grada koji je eleo da se uz pom o neprijatelja dom ogne prestola,
nego svQjoj vojnikoj m oi.17 G oti se sa bogatim plenom i velikim brojem
zarobljenika vrate u svoja ranija sedita. Prilikom ovog povlaenja presreo ih
Jordan, Get. 90 i si., v. Schm idt, n. d., str. 201.
10 F . W rede, Cber die Sprache der Ostgoten in Italien> str. 47 i si; L. Schm idt, . d.,
str. 202. D a je Ostrogotha bio istorijska linost, a ne, moda, mitski plemenski heroj, dokaz
je to to ga spominje i anglosaksonski skop lVidsidh (VI vek), kao Eastgota, a i istoriar
Ablabije poetkom V veka, koji je koristio dobre izvore (Dexippus-a, koga i Jordan navodi), Get.
82: pars eorum, qui orieniali plaga lendebat-, eisque pracerat Ostrogotha ... dicti sunt Ostragothae;
v. W . Streitberg, n. d ., str. 6 i si; L . Schm idt n. d., str. 202.
u L. Schm idt, n. d., str. 202.
11 O imenima Ostrogothi-Visi(Wcse)gothi> v. W . Streitberg, m . d ., str 7: W , Krause,
Handbuch des Gothischen i dr.
18 Petrus Patricius, Ioropiai (umro oko 575), v. L. Schm idt, n. d .,s tr . 204.
14 Dexippus, Fragtn 25 (Jacoby). Po m iljenju L . Schm idta, n. d ., str. 206 i Witig-a.
PW XV, 1265, podatak Jordan, Get. 92-da se opsednuti grad otkupio novcemnije verodostojan, ve otporom i zbog toga to je neprijatelj bio nevet u takvom opsedanju.
18 L. Schm idt, n. d., str. 207.
18 O poloaju ovog grada v. K. Jiriek, Monatsberichte der Berliner Akaderme, 1881,
str. 435 i si.; v. L. Schm idt, n. d ., str. 208, nap. 1.
17 Jordan, Get. 103; Vici. Caes. 29, 2; v. L . Schm idt, n. d .,s tr . 208.

1C meutim. * tr sa svojom vojskom u movarama istono od Silisrnje (SthsmuJ, kod m esu Abrintts (?). U okraju zaglavio je sam car D ecije. N ovi

car Trebomum Cvat sklopio ie tada s (otima mir, ostavio im plen i osim
toga se obavezao na plaanje godinjeg tribuna.'* Posle dve godine, kad im
je obustavljeno davanie tributa, Goti su ponovo provalili preko granice, oplja
kali sve Sto hu stigli, ali su ponovo bili odbijeni i vraeni na levu stranu
Dunava
/ a vladanja cara Valcrijana i njegovog sina Galijena (2 5 3 268) Gori
su stalno provaljivali na ovu stranu, kopnom i morem, i vaili su kao najo
pasniji neprijatelji imperije.1* Uzroke ovih intenzivnih provala G ota, osim u
unutranjem rasulu imperije, treba, zaelo, traiti i u pojavi novih Jelova
Germana: Hcrulu, Borana1", Urugunda21 na obalama Crnog mora. Poto su bili
pritenieni i dolaskom novih naroda u njihove teritorije, Burgundi ili Heruli
zajedno sa Gotima, delovi Germana poznati kasnije pod im enom Krimski
Goti", razruili su grad Tanaisu , spustili se i zauzeli juni K rim .23 Drugi
delovi Gota provale preko Dunava u Trakiju i prodru do Soluna god. 254.
Poto im nije polo za rukom da zauzmu Solun, vrate se kui s bogatim
plenum. Sline upade Goti su godinama ponavljali. D efin itivn o su zauzeli
Duki ju godine 257.
Prvi prodor morskim putem pokuali su Borani iz svojiih sedita oko
Azovskog moru god. 256.2 Koliko je rimska vlast bila slaba, pokazuje inje
nica da su Borani, sigurni u svoj uspeh i slabost odbrane, im su se kod
Pitija ( Pityius) iskrcali, vratili sve brodove natrag. Ipak su se u raunu bili
prevarili, jer ih je zapovenik grada odbio, naneo im velike gubitke, tako da
su, sastavivi na brzinu nove brodove, jedva uspeli da se vrate. Sledee go
dine ponovili su isti pohod, sada u zajednici sa G otim a i Germanima sa
Krima. Prvo su pokuali da opljakaju svetite Rhea Kybele koje se nalazilo
kod reke Rion (Phasis). Kad im to nije polo za rukom, uputili su se ponovo
do Pitija i zauzeli ga. Sa velikim brojem zarobljenika i otetim laama poli
prema Trapczuntu, gradu koji je bio utvren dvostrukim zidom i imao jaku
posadu. Pomou velikih stabala drvea ubacili su se u grad, oplenili ga, raz
ruili veliki broj kua i vratili se u svoja sedita. Ovaj uspeh podstakao je I
Gote sa kopna, te i oni god. 258. krenu iz Tira (Tyres) brodovim a i kopnom
du obale. Pokore gradove T om i (Totnis) Anhial (Anchialos)i u zalivu Filea
tPhilea) oduzmu ribarske amce i na njima se prebace preko Bosfora, osvoje
Halkeon, Nikomediju i Prusu, veinu mesta popale i istim putem kopnom i*
" Zmitn, I 24; Jordan, Get. 106; Zonara X II 21; v. L. Schmidt, u. d., str 208.
** L. Schmidt, n. d., str. 209.
** Inae nepoznat narod, verovatno negermanskog porekla, sa seditem na istonoj
>tram Azovskog mora; v. L. Schmidt, n. d., str. 210; R. Loewe, Z fd A 51 (1909), str. 256.
Prc nuBjcnm L. Schmidt-a, n. d str. 131, nisu hunsko pleme, kako je mislio
Moravcsik, C ng. Jahrbcher 10, 1930, str. 53, i drugi, nego deo Istonih Burgunda koje su
proterah Gepidi, te su kasnite nali utoita na uu Dona.
" tb c r t' R t ' Sdrussland, str. 257; v. L. Schmidt, n. d., str. 210, nap. 6.
Knin 50 ^ S^w arz. n. d., i drugi. O Krimskim Gotima v. D. G erhardt, Die Goten in der
A. K, Rappaport, Die Einflle der Goten in das rmische Reich, str. 51.
f '- Schmidt, n. d., str. 213, nap. 1. skree panju na poslanicu G rgura udotvorca,
'Udclovali^i Bu'rguixh,C
^ ^OSU prcma Zosimu, I 31, 1 verovatno su u ovom pohodu

morem vrate se u svoja sedita.*6 Slian pohod ponove G oti i gi>d. 262. pod
vodjama Kespa (Respa), Veduka (Veucus) i Tarvara (Tharvarui). Poruili su
llion, lifes sa poznatim hramom Artemide, ponovo Halkedon i istim se putom
vrate kui.*7 Verovatno su isti G oti preduzeli god. 264. novu ekspediciju o
M Aziju, provalili u Kapadokiju i preko Bitinije i Galatije vratili se kui
lz ovog pohoda meu zarobljenicima doveli su i izvestan broj klera koji jc
meu njima irio hrianstvo. M edu ovim a su se nalazili, misli se, i V ulfilini
preci (verovatno majini roditelji).
Posle velikih priprema, godine 268, veliki broj Gota, Hcrula, Pcukina i
Gepida krenu ponovo na rimsku teritoriju.*H Istoriari misle da se ovaj put
nije radilo o pljakakom pohodu, ve o nameri Germana da se stalno nasele
na rimskoj teritoriji.2*' N isu imali jednog zajednikog voe; vodili su ih ple
menski glavari. Jedan deo je krenuo prema Solunu, a drugi ka obalama T esalije, Grke, Krita, Kipra i M . Azije. D a bi ovu provalu spreio, sam car
Kiaudije je pourio s jakom vojskom iz Italije prema Simitum-u (Srcmska
M itrovica), Viminacium-u (?), Naissus-u (N i) i Solunu. Germani napuste opsedanje Soluna i povuku se prema severu u nameri da se spoje sa drugom
svojom grupom. Kiaudije ih potue kod N ia, ali je ipak veliki deo njih uspeo
da izbegne unitenje i uputio se prema Makedoniji gde ih je razbila rimska
konjica. Posle ovog poraza povukli su se u planine. T u su davali otpor sve
do godine 270. kada su se, prisiljeni glau, povukli u svoja stara godita.*'
Ovaj poraz za G ote bio je toliki da se gotovo jedan ceo vek posle toga nisu
usuivali da provaljuju preko Dunava u tako velikim masama. Manjih upada
bilo je i dalje. Tako su, na primer, god. 271, delovi Zapadnih Gota pod
voom Kanabodom (Kannabaues) provalili u Iliriju i Traktju, odakle ih je
car Aurelije odbio i proterao natrag preko Dunava. U velikom trijumfu god.
2~4. u povorci je bio veliki broj zarobljenih Gota, meu njima i ene; h'la
su i kola koja su vukli jeleni.31
Kad je rimska granica, naroito za vladanja cara Proba, bila bulje uvr
ena, nastala su medu G otim a i drugim Germanima meusobna tervenja i
potiskivanja, ratovanja, otimanja teritorija. M eutim , ve godine 297, nastav
ljaju se upadi G ota, jer carevi Konstancije, Dioklecijan i Maksimijan dobijaju
titulu goiicus maximus. Iste godine posvedoeni su G oti u vojsci u ratu proii\
Persijanaca, poto su po sklopljenim ugovorima posle veih poraza, oni G o t1
koji su ostali u granicama rimske imperije, bili obavezni da daju izvestan
broj vojsHe82. Poetkom IV veka Germani su bili ve stalno naseljeni u Maloj*
* L. Schm idt, n. <J., str. 214, 215, prema glavnom izvoru Zosim, I 34, 35, koji :c,
opet. crpco iz Dcxippus-a.
* Vita Galiieni 6, 2., 7, 3; Jordan, Get. 107 i si.; Sinke), 716. 16 i si; v. L . Schmidt,
i. d., str. 214, nap. 5.
11 L. Schm idt, n. d., str. 217, gde su navedeni izvori.
* Naprotiv, L. Schmidt, n. d str. 217/18, misli da se i dalje radi samo o pljakakim
pohodima, jer ovi Germani nisu jo bili sazreli za stalan, miran nain ivota.
L. Schm idt, u. d., str. 219/20.
Vita Aureiii, 33, 34. Rimski vladari sluili su se esto kolima koja su vukli jeleni,
v. L. Schmidt, n. d.> str. 221, nap. 6; Keller, Tiere des klassischen Altertums, 1887, str. 90.
Prema J. G rim m , Rcchtsalurtmer I , 365, kola na kojima su Germani vozili likove svojih
boanstava, kao i kola na kojima su se vozili merovinki kraljevi kao nosioci vrhovne sveitenike vlasti, vukli su volovi.
51 Jordan, Get. 110; K. Patsch, u Wiener Akad. Sitzungsberichte 208, 2, 1928 str. 7 i si.

Vlakoj (Tajfali), u dciu Velike Vlake, Moidavije i jednom delu Krdejj*

(Tajfali), Gepidi u sevemom Erdelju i Banatu; u Banatu su bili naseljeni i
Sarmati (Limiganti i Argaraganti).83
I
za vreme Konstantina Velikog granica je bila uvrena (ripa Gotica),
te su Goti bili prinueni da miruju. Ipak su god. 314. iskoristili borbu Kon
stantna protiv Licinija i provalili preko Dunava, verovatno po nagovoru sa
mog Licinija. Oba cara su, meutim, kad su se izm irili, zajedniki proteraJi
Gote preko Dunava god. 315. Kad je Licinije zbog novih borbi protiv Kon
stantina napustio s vojskom Donju Meziju, G oti su tu situaciju iskoristili i po
novo provalili u Meziju i Trakiju pod voom Rosimondom (Rausimon). U
ovom pohodu Gote je pomagalo i domae rimsko stanovnitvo, to se vidi iz
carske naredbe kojom se preti svakom ko bude pomagao varvare da e biti
iv spaljen.81 I tada je car Konstantin lino pohitao iz Soluna s vojskom,
proterao Gote preko Dunava i potukao ih u Vlakoj; posle ove pobede dobio
je titulu Gothicus vtetor et triufnphator. U ovom obraunu sa G otim a Konstan
tin je povredio suverenitet Licinijevog ela carstva, te je izmeu njih dolo
do ponovnog rata u kome su i Goti sudelovali na strani Licinija, pod voom
Alika (Alica), god. 324. Kada je Licinije pobeden i svrgnut, prebegao je Go
tima; oni su ga, izgleda, izruili Konstantinu.36 K ad je Konstantin sada postao
jedini vladar, preduzeo je sve da to bolje uvrsti granicu prema Dunavu.
Du ele granice izgradio je katele i utvrene vojne logore. D a bi mogao u
svako vreme kontrolisati Gote i na njihovoj teritoriji, izgradio je dva utvre
na prelaza na obe strane Dunava i god. 328. kameni m ost izm eu Oescus-z
(dananje bugarsko selo Gigen?) i Sucidava, kao i jednu skelu od Transtnarisca
do novog katela Daphnae.3*
U ovakvoj situaciji nastala su meu Germanima s one strane Dunava
slina meusobna potiskivanja, kao to je ranije re pomenuto. Sada su pomeranja jedne grupe plemena na raun drugih bila jo jaa. Tako su Tcrvingi
i Tajfali pokuali da se proire na zapad, da istisnu Sarmate iz Banata. ar
mantna je pomagao car Konstantin II i rasterao ove nove Germane, jer mu
je bilo u interesu da u Banatu ostanu Sarmati, koji su srazmerno mirno iveli. U ovom upadu Gota u Banat poginuo je i voa jedne grupe Gota Vidigoj (VPidigoja)** Konstantin je i ovaj put sklopio mir s G otim a i Tajfalima,
primio ih kao federate, a oni su se obavezali da uvaju granicu od provale
drugih Germana i da daju izvestan broj vojske za ratove u sastavu rimske
vojske. Goti su morali dati i taoce, meu kojima je bio i sin njihovog kralja
Anaka (Ariacus). Smatra se da je on otac poznatog gotskog vladara Atanariha.
Uspostavljeno m im o stanje trajalo je gotovo etiri decenije. Za to vreme vi
dimo Gote kako se bore u rimskoj vojsci protiv Persijanaca (339, 348, 360).
Meutim, ve za vladanja Julijanova naslednika Valenta ponovo se javljaju
vee provale Gota preko Dunava. Tako su god. 364. G oti ponovo opustoili
u L. Schmidt, rt. d., str. 224.
Teodos., V II I, I; v. L. Schmidt, n. d str. 225.
M L. Schmidt, n. d., str. 226, nap. 5 i 6.
.
* . * ^1 1 Bpit. 41, 13; Chrort. pasch, a. 328; Prokoptje, De aed. IV 7; ostale
izvore i literaturu v. L. Schmidt, n. d., str. 226, nap. 8.
Uspomena na junaku smrt ovog gotskog kneza sauvana je u gotskim junakim
pc'mama; on je identian sa Witegc u kasnijoj nemakoj poeziji; v. Jordan, Get. 43, 173;
K. Iireek, DtuuJte Heldensage I, str. 292 i si.

Trakiju.8" I sledee godine 365, kad je Valent poao u Siriju, tin ti su poku
ali da iskoriste njegovo odsustvo i ponovo provale preko Dunava, sada u
velikom broju i dobro organizovani.80 Kakvo je tada bilo stanje u rimskoj
vojsci vidi se po tom e to je veliki deo vojske koju je Valent poslao da za
titi granicu od provale Gota preao na stranu pretendenta Prokopija. I Goti
su obeali da e Prokopija pomagati i stupili su s njim u savez. Slian savez
sklopili su i sa pretendentom M arcelom, godine 366. Oba ova saveza su, m e
utim , platili skupo, jer ih je Valent razbio, Gote proterao i u zimu 366/67.
spremao se da ih definitivno smiri. G oti su se tada pod vodom Atanarihom,
ne dajui nikakva otpora, povukli u Transilvaniju. Valent je god. 369. preao
Dunav kod Noviodunutn-a (?) i prodro duboko na podruje Tcrvingu. Goti
vZapadni) su izbegavali otvorenu borbu, uvlaili sve dublje rimsku vojsku u
movare, tako da se Valent povukao na zimovanje u Marcianopolis (?). Poto
nisu mogli dugo da izdre zbog nestaice u hrani, G oti su sami dali inicija
tivu za sklapanje mira. U slovi za mir nisu bili bogzna kako asni za Kim,
jer su G oti prestali da budu federati i postali ravnopravna manjina.*40 Koliko
je u ovo vreme rimska imperija bila oslabliena, pokazuje injenica da je po
ovom ugovoru linija Dunava s obe strane bila priznata kao granica koju je, u
cilju trgovine, bilo dozvoljeno prelaziti na dva m esta.41 M ir su sveano za
kljuili Velent i Atanarih u septembru 369. godine, i to na jednoj lai na
Dunavu, poto nijedna strana nije priznavala da je poraena. Za vreme za
kljuivanja mira obe vojske logorovale su na obalama D unava, jedna prema
drugoj.42 Posle potpisivanja mira Valent se vratio u Marcianopolis i odatle u
Carigrad.
N ekoliko sleeih godina, skoro do provale Huna, Zapadni G oti su bili
zauzeti unutranjim razdorima, koji su dobrim delom bili posledica intenziv
nijeg irenja hrianstva medu njima i drugim Germanima u ovim predelima.
Smatra se da su od Germana najranije prim ili hrianstvo Krimski G oti.
Meu prisutnima na koncilu u N ikeji god. 325. pom inje se i T eo fil kao
episkop provincije Gothia. G otim a koji su iveli u oblastim a oko Dunava
hrianstvo je dolo preko m aloazijskih hriana koje su G oti kao zaroblje
nike dovodili. N a osnovu potvrda savrem enih istoriara smatra se da i Vulfia
po majinoj strani vodi poreklo od jedne porodice koja je dovedena sa gra
nice Kapadokije-Galatije, iz Sadagolthina kod Parnas-a.43 T o , izm eu ostalog,
pokazuje i injenica to su i posle postojale stalne i vrste veze izmeu Gota
i crkve u M . A ziji. V ulfilin naslednik Selcna (Selcnas) bio je s majine strane
Frigijac.44 Za vladanja Vinguriha (\Vingurih) dvadeset est gotskih muenika
nose delom gotska, delom frigijska, a delom kapadokijska i sirijska imena.
88 Aniijan 26, 4, 5; Tem istije 162, 27, i sl.j v. L. Schm idt, ti. d .y str. 230
** T o se vidi iz Amijana 26, 6, I I : G othonm gen tem conspirantem in umuti', v. L.
Schmidt, n. d., str. 230.
40 Prema vestima Amijana i posebnoT em istija, Or. X , str. 158; v. L. Schm idt, m. d.,
str. 232.
41 Tem istije 161, 32: $uo jx6voc<; rt^ei? t>v KOTajjttj) npoo(pxto[xivwv ^ S p ia xaTeoxeuaaTO
(Valent)j v. L. Schm idt, ti. d .y str. 233, nap. I.
48 Retor Tem istije bio je svedok ovog prizora, v. T em ist. 160, 3; Amijan, prema
L. Schmidt, n. d., str. 233.
48 Filostorgije, H ist eccl. II, 5; Vasilije iz Cczareje, Ep. 164: v. L. Schmidt, . <i.,
str. 234.
44 Sokrat, V 23} v. L. Schm idt, ti. d.y str. 234.

N iih o v moti preneKi |c Gotska kncginja Gata (Gaatha) u K izik (Cyzicm).

s druge strane, latinska mena gotskih hriana upuuju na to da su pocu
pokrtavanju (im a mogli da vode i iz stare romanizirane Duki je. Vulfila,
, uj a jedne manje, ali istovremeno u storiji Gota nujznuajnije grupe Zapad
nih O n u , dobio je sveteniko vaspitanje izvan domovine Gota. Kad je pu>,tat) ,.lektor vratio se svojim Gotima. Veruvatno je Vulfila bio onaj voda
delegacije jednog poslanstva koje su (joti uputili Konstantinu Velikom u Caligrud izmeu 335. i 337. godine, poto ic poznato za njega iz izvora da je
znao gotski, grki i latinski. Boravei vie godina na vizantijskom podruju,
Vullila ic pod uticajem carigradskog patrijarha Eusebija priao arijanizmu,
jcresi kojoj je pripadao i potpomagan je i sam car K onstantin i patrijarh
liuscbijc. luscbijc je, na sinodi u Antiohiji 341. godine, Vulfilu, kad mu je bilo
trideset godinu iz ina lektora proizveo za episkopa podunavskih (Jota.
Vulfilin.i eparhija imala je status eparhije u misijama.
Intenzivnije pokrtavanje Gota, pojava Vulfile kao novog svetovnog (iudex)
i duhovnog poglavara jednog del Gota, koji je u ovakvoj situaciji imao daleko
vei uticuj i mo od dosadanjih germanskih voa, sve je to i kod drugih
delova Germana, a posebno kod (ota izazvalo velike unutranje poremeaje,
neslaganja i na kraju progone kojima su bili izloeni G oti hriani od strane
(ota koji su u veini ostali jo nepokrteni. Zbog svega toga V ulfila je, posle
posle sedam godina intenzivnog rada na pokrtavanju i pouavanju svojih su
narodnjaka, morao da sa svojom grupom Gota hriana zatrai utoita na
rimskoj teritoriji. Car Konstancije, ije je ime tada u znak zahvalnosti ulo u
gotski gulendar (3. novembra), dodelio je Vulfilinim G otim a god. 348. preden
u Donjoj Meziji, kod Nikopolja (Ntcopolis) u dananjoj Bugarskoj. Ovi Goti
se ovde (Gothi Minores), kao mirni i siromani stoari, pominju jo u deve
tom veku i . Strabo). Verovatno je Atanarih bio onaj vladar ispred ijih
progona je Vulfila morao da bei i potrai utoita na rimskoj teritoriji.
Kada su i ostali Istoni Germani, nastanjeni na obema stranama Dunava,
primali hrianstvo, nastajale su i medu njima brojne sekte, kao posledica
razliitih jeresi, crkvene optine razliitih dogmatskih opredeljenja i uenja,
koja se u ovo vreme javljaju kao posledica velikih razlika u tumaenjima
dogma nove religije Prokopije (Bell. Got. IV, 4) lepo kae da vernici, meu
njima i Germani, ni sami nisu znali kojem hrianskom uenju pripadaju jer
nisu bili u stanju da shvate suptilne razlike novih judeo-hrianskih uenja.
Plemenski vladari su, u cilju odravanja i uvrenja unutranjeg jedinstva,
progoni! nove vernike Germane hriane, bez obzira kojoj su grupi ili sekti
pripadali. Ovi progoni bili su najei izmeu 369. i 372. godine, o emu
reito svene Acta S. Sabue. Pomenutih dvadeset est gotskih muenika su,
prema sauvanim izvorima, na zapovest vladara Vinguriha spaljeni u crkvi.
2ena jednog gotskog vladara, Gata, bila je meutim, hrianka; skupila je
moti muenika, predala vladavinu sinu Armeriju i prela sa svojom grupom
hriana na rimsku stranu. Njena kerka Dulkila (Dutcilla) donela je te moti
u grad Kizik.47 Borba za vlast izmeu vladara ovih Gota i drugih Istonih
Germana u ovo vreme nije bila samo politikog karaktera. Ona se odraavala
i kao posledica verskih borbi. Jedna od takvih borbi za vlast bila je i borba
izmeu Fritigema i Atanariha u kojoj je Fritigern, osetivi se slabijim, prebe!*
AnaUcta Bollandiana, 6 si.; v. L. Schmidt, n. d., str. 235.
Fiiosiorgiie, II 5.
L. Schmidt, n. d., str. 238, sa tamo navedenim izvorima i literaturom .

g jo sa svojim delom Gota na rimsku teritoriju i primio hri&L.mstvo. Kunski

vladari su ova unutranja trvenja svog zajednikog neprijatelj nastojali da
iskoriste za sebe, da Germane oslabe u celini. Kad je Fritigern primio hrianstvo i priao arijanizmu, car Valent je naredio da se njegovi G nu u/m u
j zatitu .*H Ubrzo su i sami Germani postali svesni da Rimljani koriste nji
hove unutranje razdore, pomau as jedne, as druge radi svojih .lijeva. Zato
,u se obe strane Gota uskoro izmirile i ujedinile pod vodom Atanarihom.lw
O
Istonim Gotima za vreme od kraja III veka do provale Huna nema
mo gotovo nikakvih vesti. Prvi istnrijski posvedoen kralj bio je Ostrogot
Austrogotha), a zna se da je oko polovine IV veka vladao Hrmcnrih. Za
njega istoriari kau da je bio ratoboran, straan za susedc i da je, posle
lenog neuspelog otpora Hunima, izvrio sam oubistvo.6** Prema gotskoj tradi
ciji, kojoj istoriari u ovoj stvari priznaju dosta istinitosti,61 Hrmcnrih je po
korio susedne Herule i neke Jelove Slavena na gornjem Dnjepru.6* Prema jed
noj pesmi o bitci sa Hunim a, glavni grad Istonih Gota za vreme vladanja
Hrmenriha, bio je na Dnjepru (Kijev?). Istona granica njegove drave prema
Alanima bio je D on, prema Zapadnim Gotima granica je bio Dnjestar.68
Huni su unitili prvo Ermenrihovu istonogotsku dravu, a posle su
razbili i Zapadne G ote. Veliki deo i jednih i drugih Gota potraio je uto
ite na ovoj strani Dunava, god. 375. U toj provali i jedni i drugi (Joti za
jedno sa Alanima i Tajfalima potukli su god. 378. rimsku vojsku kod A dnanopolis-a (?). Njim a su se posle pridruili i znatni delovt Huna. Preplavili
su i opustoili veliki deo Balkana, provalili do Carigrada i Julijskih A lpi.64
Tada su sa udruenim vojskama na njih pola oba cara, Gracijan i Teodosijc,
i uspeli su god. 379. da oiste od varvara Iliriju i Trakiju. M eutim , ve
idue 380. godine G oti provale iz D onje M ezije ponovo, ovaj put dobro organizovani i pndeljeni na dva dela: jedan deo, koji je bio sastavljen uglavnom
od Zapadnih Gota, pod voom Fritigernom , provali u Makedoniju i Tesaliju.
a drugi, sastavljen uglavnom od Istonih Gota i Alana, pod voama Alatejem
(Alateus) i Safrakom (Safrak) uputio se na zapad, u Gornju M eziju i Pano
niju. Ovi su tada zauzeli gradove Mursa (Osijek) i Stridon (grad izmeu P a
nonije i Dalmacije (?).56 U M akedoniji je car T eodosije pretrpeo poraz te mu
te sa svojom vojskom pritekao u pom o Gracijan, i tek tada potisnuo G ote.
Oba cara su se sastali u Sirmium- u (Sremska M itrovica) i sa Istonim Gotima
sklopili mir. G otim a je tada preputena Panonija i priznati su rimskim federatima, a god. 382. i Zapadni G oti su postali rimski federati. N i jedni ni
drugi Goti se nisu drali sklopljenog mira, iako su, kako izgleda, voe Alatej
Safrak bili primili i hrianstvo. U sled gubljenja sam ostalnosti pod Hunima 48*5
48 Sokrat, Hist. eccl. IV 33; Sozomen, VI 37; Isidor, Chron. 349. Hist Got. 7; Jordan.
Get. 131 i d r.; v. L. Schmidt, n. d., str. 239, nap. I.
Sokrat, IV 34; Amijan 31, 3. 8, v. L. Schm idt. n. d., sir. 239, nap. 3.
* Amijan 31, 3. 1.
41 Jordan, Get. 116 i si.
s* Sakson Gram atik V III, str. 278; v. H erm ann, Erluterungen zu den ersten 9 Bchern
der dnischen Geschichte Saxo des II, 1922, str. 571 i sl.; v. L. Schmidt, n. d., str. 240.
18 Amijan 31, 3. 1.
54 Izvore i literaturu vid. kod L. Schm idt, n. d., str. 259, nap. 1.
ts Jordan, Get. 140; Zosim IV 34; Hieronymus, De script, eccl. 135 i dr.; v. L. Schmidt,
d., str. 259, nap. 3, 4.

u l'un.miii nestaje pomenu tinta oko 455. godine. Posle propasti hunske druvc, car Avit (Auitus) ponovo jc zauzeo Panoniju naselio u nju delove
Isponih Ciota. Sa njima su se, sjedinili ostaci Gota koji su pomenuti pod
vodama Aiatejem i Safrakom.
Oni delovi Istonih Gotu koji su bili ostali pod Hunima u ruskoj stepi
stigli su god. 386. na ue Dunava i pokuali isto tako da prodru na rimsku
teritoriju. Zupovenik Trakije Promotus, koji je ve imao iskustva u odbijanju
Germanu, posluio se lukavstvom; domamio je ove Gote s ove strane Dunava
i unitio ih, preao na drugu stranu Dunava i zarobio njihove ene. decu i
starce.5 Veliki broj ovih zarobljenika naselio je car T eodosije u M. Aziji
kao kolone. Oni su, posle, kad im se pruila prilika, dizali i oruane
ustanke.
Veliku opasnost za integritet rimske imperije predstavljala je provala
Germana u Italiju god. 405., pod vodom Radagesom (Raagais). Veinu ovih
Germana sainjavali su Istoni Goti, koji su tada jo u veini bili nepokrteni.87 Radagesova vo.ska ila je verovatno putom: Iimona: (Ljubljana)Akvi
leja- Padova. Njoj se uzput pridruio i veliki broj stanovnitva. Ovo stanov
nitvo, koje je posle ostalo nezatieno, delilo je sudbinu robija u Italiji.
Ovi Germani, zaustavljeni od daljeg napredovanja na jug, opustoili su Gornju
Italiju i prodrli do Firence, koju su opkolili. Kad se Stiliho sa jakom vojskom
uputio prema Firenci, Goti su sa ostalim Germanima odustali od opsedanja
grada i povukli se u planine, gde su se, opkoljeni i izmueni glau i bole
u, predali. Radages je ubijen god. 406, a veina gotske vojske stupila je u
slubu rimske vojske.68
Oni delovi Gota koji su bili ostali pod H unim a, naroito za vreme
vladanja Atile, nisu imali izgleda za samostalno istupanje i prodiranje. Oni su.
istina, pod svojim narodnim voom, suelovali u velikom A tilinom pohodu
na Galiju godine 451- Posle smrti Atiline. kad je hunska vlast i m o poela
naglo propadati, Istoni Germani, medu kojima je svakako najvei deo bio
Istonih Gota, potraili su utoita na rimskoj teritoriji, u Panoniji.59 Dobili
su kao feerati predele izmeu reka Scarmiunga (Leitha?) i Aqua nigra (*-),
oko jezera Balaton- Nekoliko godina kasnije, ovi G oti su zauzeli i Slavoniju.
Osim ovih Gota na Balkanu su bile zaostale i druge grupe Germana, svakako
Istonih Germana, razbacane po raznim mestima i podrujima. M nogi su bili
u carskoj slubi, a neki i poznati oficiri u rimskoj vojsci.80 A tilini sinovi po
kuali su da se osvete ovim Gotima i da ih ponovo podvrgnu pod svoju vlast
Taj pokuaj odbio je voda Gota Valamer i potisnuo H une natrag u ruske stepe.
Te godine 456, rodio se Tijudomerov sin T eoderih, kasnije poznati gotski
kralj.
Kada je car Leon uskratio Gotima plaanje godinjeg prinosa, Goti su
ponovo god. 457. upali u Ilirik. Smirili su se tek kad im je obeano ponovo
plaanje prinosa i da mogu da ostanu na miru u Slavoniji. Radi sklapanja
ovog primirja poslat je u Carigrad kao talac mladi T eoderih.81 Za vreme svog*
M L. Schmidt, n. d., str. 263, nap. 2, 3, 4.
17 Prema Oroziju VI 37, 4 Raagais sc zavetovao da e u sluaju ako pobedi, ive
Rimljane rtvovati bogovima.
M Izvore i literaturu v. L. Schmidt, n. d str. 266/67.
* Jordan, Get. 264; v. L. Schmidt, n. d.> str. 269.
" Izvore i literaturu v. kod L. Schmidt, n. d., str. 271, nap. 16.
11 L. Schmidt n. d., str. 273.

dugog boravka na dvoru u Carigradu T coderih je imao prilike da dobro upo

zna dvorski ivot i prilike u upravi drave. N astupili su dosta dobri odnosi
izmeu G ota i cara Leona. D a bi G ote jo vie uz sebe privezao, Leon je
pustio m ladog Teoderiha kui sa bogatim darovima. I, dok je njegov otac
Tijudimer bio stvarno za dobre, mirne odnose sa carem, na scenu organizovanih pobuna ubrzo je stupio T eoderih. Be 2 oevog znanja sakupio je na brzu
ruku veliki odred G ota s kojim je napao sarmatskog vladara Babaja i zauzeo
elu teritoriju do S in g i u n u m - a (Beograd). G oti tada, opijeni ovim uspchom,
prinude Tijudim era da jednim delom vojske napadne Vizantiju, a drugim
zapadni deo carstva. Ovaj drugi deo provalio je u N orik pod voom V idim erom; provalio je i u Italiju, gde je Vidim er uskoro umro. Ostatke ovih Gota
odveo je njegov sin u Galiju, gde su se zdruili sa ostalim Zapadnim G otim a.
Drugi deo Gota pod vodom Tijuim erom preao je Savu (kod Beograda?) i
prodro do N ia gde je Tijudim era snala smrt, god. 471. N asledio ga je T eo
derih,82 koji se nekoliko godina drao po strani od borbi za vlast u carstvu.
M eutim , T eoderih je ve godine 476. poslao u pom o vojsku caru Zenonu. Car mu je zauzvrat dodelto ast m a g ister m ilitu m p ra e se n ta lis , na to se
Teoderih obavezao da e mu uvek poslati svoju pom o.03 K ad je Strabon,
voa Gota u Trakiji, nastojao kod cara da umanji ugled i m o Teoderiha,
car je ovo njihovo neslaganje iskoristio i nastojao da njih uvue u meusobne
borbe i tako G ote oslabi u celini. Kad su zajedno poli protiv cara, god- 478,
car je ponudio T eoderihu za enu rimsku princezu Julijanu, s namerom da tako odvoji Teoderiha od Strabona. U tom e nije u prvi mah
uspeo, jer je T eoderih opustoio Trakiju i zapretio i Carigradu. Sada ga iz
zavisti izda Strabon i pristupi caru koji m u povrati ranije dodeljene asti.84
Teoderih je, osim toga, jedva izbegao unitenju. Smatra se da je sara car i u
ovoj situaciji unekoliko iao naruku Teoderihu, da bi ga za svaki sluaj sau
vao u borbi sa Strabonom , kome ni sada nije mnogo verovao- T ada je T eo
derih krenuo na jug, opustoio M akedoniju, poao u pravcu Soluna i dom ogao
se Draa.63 Sada je car, bojei se da se Teoderih ne dokopa brodovlja, pos
lao svog izaslanika sa prelozima za sporazum po kom e Goti mogu da ostanu
tu. Osim toga car im obezbeuje namirnice do sledee etve. M eutim , na
sastanku izmeu Teoderiha ; izaslanika nije dolo do sporazuma. Teoderih je
optuio cara za krenje sporazuma i izdaju. Ipak je, posle izvesnog oklevanja,
prihvatio sporazum da se sa svojim Gotima naseli u Dardaniji u jednom
plodnom kraju, da bi m u narod, poto je bio iscrpljen, proveo zim u u Epiru.
Ujedno je obeao da e sa svojom vojskom, im mu se prui prilika, proterati Strabonove Gote iz Trakije- Da bi se dokopao Italije, ponudio je da prati
zapanorimskog cara N epota iz Dalm acije u Italiju. Kao taoce ponudio je
svoju majku i sestru- Osim toga Teoderih je traio da bude ponovo imenovan
za m agister m ilitu m p ra e se n ta lis , ast koju je od njega bio preoteo Strabon.
Carev izaslanik Adamancije izjavio je da nije ovlaen da sam odluuje o ovim
Teoderihovim predlozima i vratio se u Carigrad-00 Car je, m eutim, posle *
* Jordan, Get. 288; v. L. Schm idt, n. d., str. 277.
M Jordan, Gel. 288; Kasiodor, Var. V III 9; ostalu literaturu v. kod L. Schmidt, ti. d.,
str. 280, nap. 3.
M alchus, Fragm. 17; Jovan Antioh. Fragm. 211, 2.
Jovan Antioh., Fragm. 211, 4; v. L. Schmidt, n. d., str. 284.
** L. Schm idt, n. d., str. 285.

icdnc manje nohedc kod O hrida odustao od pregovora, pogotovo poto *

Strabnn ponovo unguovao na rimskoj strani. Za vreme borbi oko naslestva,
* u srnrti cara Zenona. Strabon se umeao u te unutranje borbe, k a d ni tu
niic USpco ponovo je sklopio suvez sa Teoderihom , i sa vojskom poao na
t'ariiirad Doiveo je neuspeh kod Carigrada, kao i odmah posle toga u po
hodu u M. Aziji- Vrati se u Trakiju i ubrzo, godine 481, umro.
Teoderih se sada, posle smrti Strabona, osetio sam ostalnijim i jaim.
Odmah je stupio u akciju i poeo pljakati Makedoniju i T esaliju. tako da je
car bio prinuen da mu ponovo vrati sve asti; tavie, designirao ga je i za
konzula za sledeu godinu.87 Sada su Teoerihu prili i Strabonovi vojnici,
iraki d oti. Teoderih je, sigurno sa znanjem samog cara, kao konzul gad.
484. u Carigradu svojom rukom ubio Strabonovog sina. Odmah posle toga, na
elu svoje i rimske vojske, poao je da u M- Azi;i ugui pobunu onih Gota
koji su ranije kao koloni bili tamo naseljeni. Posle uspeno uguene pobune,
odmah je pozvan u Carigrad gde mu je prireen trijumf i podignut spomenik.
Teoerihu je bilo sumnjivo to ga je car pozvao da se vrati iz Al. Azije pre
vremena. Zato je medu njima ponovo dolo do raskida. T eod erih je iz svoje
rezidencije Novae (verovatno Staklen kod Svitove) sledee godine provalio
ponovo u Trakiju i stigao na dvanaest milja pred Carigrad, unitio gradski
vodovod i tek se posredovanjem svoje sestre vratio u svoju rezidenciju sa
bogatim darovima, 487. godine.fii*
Kad je voda Skira Odoakar, kao zapovednik carske garde u Kimu, izbio
na povrinu vlasti, Teoderih se ponovo ujedini s carem da bi lake ostvario
svoju tenju za vlau i davnu elju da se dokopa Italije. Uklanjanje Ooakara bilo je u interesu i caru i Teoerihu, svakom zbog njegovih interesa. Te
oderih je eleo da doe u Italiju, gde bi njegov narod imao bolje izglede za
laki ivot nego to je to bilo na Balkanu. Car je, sa svoje strane, opet eleo
da se rei Teoerihu na Balkanu. I jo vie car je eleo da ob e strane Ger
mana. pod vodom Teoderiha i pod voom Odoakara u Italiji, uplete u meu
sobne obraune i da ih na taj nain kao zajednikog neprijatelja imperije
oslabi, eventualno i potpuno ukloni. Tako je dolo do toga da je Teoderih,
po nalogu samog cara, preduzeo pohod u Italiju. U slov je bio da e Teoderih,
kad pobedi Odoakara, do carevog dolaska u Italiju vriti vlast carskog zamenika, a nee samostalno vladati.7'* Teoderih je u svojstvu rimskog generala po
veo veliku vojsku, sa njom i veliki broj naroda koji se nije sastojao samo od
Gota. Pohod je krenuo iz njegove rezidencije Novae u jesen 488. Vojnike su
na kolima sa opremom pratile ene i deca. U ovom pohodu m oglo je da budi
oko 20.000 vojnika ili oko 100.000 zajedno sa enama i ecnm .*71 Put je iao
rimskom cestom NovaeOescusRaitiaria Viminacium SingidumitnSmmm
Siscia- Emona Acjuilea,72 Negde oko dananjih Vinkovaca, u zimu, napali
Marcelin, a. 483; Prokopijc, Bell. (Jat. II 6, 16.
" Jordan, Gel. 289; v. I,. Schmidt, rt. d., str. 287.
** Prema Malchus, Fragm. 18 ovo je njegova sestra Amalafreda, koja je kasniic
ena vandalskog kralja Torasmunda-, v. L. Schmidt, n. </., str. 288, nap. 3,
,0 A h. Val. 49; v. L. Schmidt, n. d., str. 291, gde je navedena i ostala liferaiun
71 Prema Prokopiju, Bell. Gol. I 16, Bell. Bers. I 8, De a e d i j II 7, IV I veliki drlovi Gota ostali su na Balkanu i sluili u rimsko) vojsci kao te dcrati; v. i L. Schmidt. n-d.
str. 292.
* Jrdan, Get. 292; Chron. Caesaraug. a. 490; v. L. Schm idt, n. d .t str. 293.

su ih G epidi iz Slavonije, Teoderih je odbio Gepide i oduzeo im plen. T u

se zadrao za vreme otre zim e i na prolee nastavio put bez ikakvog otpora
do granice Italije. Obaveten o ovom velikom pohodu, na granici Italije, na
uu Vipave, ekao ga je s vojskom Odoakar. Teoderih je potukao Odoakarovu vojsku i otvorio sebi put u Italiju, godine 498.73 Posle mesec dana pro
diranja Teoderihc've vojske dolo je do ponovne bitke kod Veronc, gde se
Odoakar bio sa svojom vojskom povukao. Poto je i ovde potuen, Odoakar
se povukao u Ravenu. Ova T eoderihova .pobeda bija jc, m eutim, sudbonosna
za Italiju. U ao je u M ilano bez otpora, gde su mu se preko svojih izaslanika
predali skoro svi gradovi srednje i june Italije.74 Priznala ga je i Sicilija, ko
jom je upravljao otac kasnije poznatog romaniziranog Gota Kasindora. Jedan
od glavnih zapovednika Odoakarove vojske bio je preao sa svojom vojskom
na stranu Teoderiha. Kasnije je izdao i Teoderiha i ponovo se vratio Odoakaru. Tada je, za izvesno vreme, Odoakar ponovo stekao premo i zauzeo
Kremonu i M ilano. Teoderih se povukao u Padovu koju je Odoakar opseao
sve dok T eoderihu nije stigla pom o novih odreda G ota sa Balkana, te je
god. 490. oterao Odoakara. Tcoderihovi G oti su sada opkolili Ravenu u
koju se Odoakar bio sklonio.
Opsedanje i zauzimanje Ravene trajalo je ve i po godine. Sauvano
svedoan,stvo o ovom opsedanju i o Teoderihu (Dietrich) je i ,,Rabenschlacht
(X III vek). T eoderih je najpre zatvorio prilaze Raveni s kopna i tako odvo
jio Odoakara od ostalih njegovih jedinica koje su se nalazile razasute po Ita
liji. M eutim , sve dok je Odoakar dobijao snabdevanje preko mora, zauzim a
nje Ravene bilo je bezizgledno. I kada je Teoderih blokirao luke, god- 492,
Odoakar se drao jo do zim e iste godine. Posredovanjem ravenskog episkopa
dolo je god. 493. do pregovora i sporazuma, na osnovu koga e Teoderih i
Odoakar zajedno upravljati Italijom iz Ravene. Odoakar je kao taoca dao svog
sina, i T eoderih je iste godine sveano uao u Ravenu. Posle nepunih deset
dana Odoakar je bio mrtav, a Teoderih jedini gospodar Italije. Teoderih je
uklonio sve Odoakareve ljude zajedno sa njegovom porodicom , a nita bolje
nisu proli ni domai koji su ga pomagali ili samo pristajali uz njega.76 Za
vreme vladanja Teoderih je inio sve to je mogao da sauva jedinstvo im pe
rije i da ujedini Germane, ali bez uspeha- Um ro je u svojoj rezidenciju u
Raveni god. 525. U nemakoj narodnoj poeziji sauvana je uspomena na njega
kao popularnog D itriha iz Verone.
I
oni delovi Zapadnih Gota koji su bili zaostali na Balkanu teili su
posle da osvoje Italiju. T o im je polo za rukom pod voom Alarihom, koji
je nekoliko puta zauzimao i sam Rim. Um ro je god 410, kada je nameravao
da prede u Afriku. N jegov naslednik A taulf zadravao se najpre u Italiji i,
poto je osvajanje Afrike i dalje ostalo bezizgledno, krenuo u Galiju gde su
prilike za osvajanje bije povoljnije. ,Sa svojom vojskom uputio se zapadnom
obalom Italije na sever, opustoio ponovo Rim i preko M ont G enevreT u rina Eborunum Vopincum poao prema Valensiji. G odine 413. zauzeo je
Narbo, Tuiuzu i Bordo.77 A taulf nije nameravao da rimsku dravu zameni sa*
L. Schm idt, u. </., str. 295, nap. 2.
Pavlc Djakon, Hist. Ritma. 15, 16; v. L. Schmidt, n. d., str. 295.
6 Jovan Antioh. Fragm. 214; Isidor, Hist. Uoth. .19; Enodijo, 1'ita lipiph.
Kasiiidor, I'ar. II 16 i d r.; v. L. Schm idt, n. d., str. 300/01 sa napomenama.
Hildebrandslied, sa odgovarajuom literaturom .
Izvore i literaturu v. kod L. Schm idt, u. d ., str- 451 455.

122 i si.;

gorkom nacionalnom dravom. Zeleo je. kako je i izriito izjavljivao, samo

du ponovo uspostavi slavno rimsko ime. Goti treba da ostanu vojna snaga u
ilubi rimske drave. Zato je, i pored svih prepreka, uspeo da se god. 4 U .
oeni Pluudijom, kerkom cara Teodosija. koju je za enu traio i car Konituncue. Venanje je obavljeno potpuno po rimskom ceremonijalu. Car Honorije je, meutim, udaju svoje sestre za varvarskog kralja smatrao velikom sramotom
za svoju vladarsku kuu i uskratio je svako priznanje tom inu. A taulf je tada
pomogao da se za novog protueara izabere Atal (Atalus), koji se bio sklonio
u Galiju kod Gota.7 Rezidenciju novog protueara bila je Bordo. U toj situa
ciji car Konstancije doe sa vojskom u Gali u i izabere Arlcs za svoj glavni
stan. Sa flotom je odsekuo Gotima dovoz namirnica, to je nateralo Ataulfa
da se sa svojom vojskom povue iz june Galiie i zatrai utoita u paniji.
Za osvetu opljakao jc i spalio Bordo i god. 415. preao Pireneje. Prorucar
Atal predat je Konstanciju. Ataulfu je Placidija u paniji rodila sina, kome
jc dao ime Tcoosije. Dere je ubrzo posle roenja umrlo, a iste godine umre
i Atuulf. Svome bratu kao nasledniku preporuio je da PJacidiju vrati i da se
u vladanju po svaku cenu dri Rima. Ataulfova smrt proslavljena je u Cari
gradu sa igrama i iluminacijama.7
Na elo Gota koji su u velikom broju ostali u Galiji doao je Valija
(l'atias). On je produio politiku svog prethodnika, nastojei na prvom mestu,
da se njegovi Goti proire i u paniji. Rimska flota je, m eutim, tada bloki
rala i punske luke. Tada je i Valija odluio da se dokopa itorone Afrike.
Prelaz iz Julia Traducta (Tarifa) nije mu uspeo, te se vratio i stupio sa Konstanjem u pregovore. Goti su dobili ita, ali su morali da vrate Placidiju,
oslobode paniju od drugih varvaru i da daju taoce.80 Valija je zaista god.
416. pokorio nekoliko grupa silinkih Vandala i izruio caru njihovog vou
Fredbalu. Kad se spremao pa se obrauna i sa Svebima i Asdingima, Konstancije se pobojao da ne postane suvie moan. Opozvao ga je i dao mu da
sa svojim Gotima naseli preele u junoj Galiji. T o su bili predeli izmeu
Loare i Garonc, podruja gradova Bordo, Agen, Angouleme, Saintes, Poitiere,
Perigueux, provincija Aquitanica i susedni municipiji.81 Tenja rimske polirike,
vidi se jasno, bila je da Gote dri dalje od zapadne morske obale, da ne bi,
ako zagospodare morem, ugrozili samostalnost imperije. G oti su, opet. sledeih
godina uloili sve napore da se domognu provincije Narbonemis.
Valiju je god. 418. nasledio Teoderih I koji se smatra osnivaem tuluzanske zapadnogotske drave. Goti su i dalje ostali rimski saveznici, sada sa
obavezom da suzbijaju Alane. Iz tenje da dou do mora, G oti su god. 422.
sklopili savez sa Alanima i sami doli do Arles-a. I posle ponovnog sklapanja
mira sa Rimljanima, Goti nisu dugo mirovali; provalili su na rimsko podruje
i Etij (Aetius) je bio prinuen da pregovara s njima. Za to vreme iz panije
su otili Vandali, a Svebi su postali jedini gospodari. T o je dalo povoda Teoderihu da se i on okrene paniji. Pokuao je da sklopi savez sa Svebima,
ali bez uspeha. Kad su god. 435. Burguni provalili u provinciju Belgica,
iskoristio jc to Teoderih i god. 436. pojavio se s vojskom ispred Narbo. Od
bio ga je zapovednik grada Litorius i prisilio na povlaenje. T o se ponovilo
' Paulin. Fuch. v. 29t i st.;Prosper, Chron. a. 4 ||;O r o z ije V II 42, 7; v. L. Schmidt,
a., str. 457.
* Chron. pasch. a. 415; v. L. Schmidt, u. d., str. 459.
M Izvore v. kod L. Schmidt, . d., str. 460, napr. 3.
** L. Schmidt. . d., str. 461, nap. 3

j sledeih godina, sve dok se T eod en h nije, posle udaje svoje kerke zu Ke
nija. potpuno okrenuo Svebima u Spuniji.8*
U ova zbivanja u n d o je velike promene naglo jaanje Huna. Poetkom
V veka ujedinio je u jednu dravu brojna plemena Huna voda R u g ila ( R u a )
U ovu dravu bija su ukljuena i mnoga plemena drugih naroda. Posle nje
gove smrti vladali su Bleda i Atila zajedno, a od god. 455. Atila sam > Atilina rezidencija bila je negde izmeu T ise i Dunava, a njegova vlast se pro
tezala na iroko podruje severno i juno od Dunava.*4 Iako mu je ispono
rimsko carstvo plaalo velike tribute, nije se drao sklopljenog ugovora. IGid
je video da za njega nema dovoljno plena na Balkanu, odlui da osvoji zapadne
elove carstva. Zatraio je za enu Honoriju, sestru cara Valentijana III, a
kao miraz polovinu zapadnog carstva. Dvor u Kaveni je odbio Atilin zahtev,
a Honorija se ubrzo udala, ''ako je rat sa Atilom postao neizbean.
Atila je smatrao da mu je lake da provali u Galiju preko Kajnc, nego
u Italiju ija je granica bila utvrena. God. 451. krene iz Panonije sa velikom vojskom u kojoj je osim Huna bio veliki broj Gepida, Istonih Gota,
Kugija, Skira, Herula, Sarmata, Alana.86 Verovatno je udario velikom rimskom
cestom koja je vodila iz Norika u Augsburg, odatle preko Dunava u M ajm .
Ma putu su mu se pridruili i drugi delovi Germana oko Nekara, iston<irajnski Burgundi i delovi Franaka. Rajnu je preao, verovatno, kod Neuvvid.i,
cestom koja vodi iz Aleca i Triera. Grad M ec je spalio. Htije, zapovednik
rimske vojske u G aliji, pourio je da ga odbije od Galije. Njemu se sa svo
jom vojskom pridruio i zapadnogotski vladar Teoderih. U leto god. 451.
Atila se uputio prema Orleansu, koji je rimska i gotska vojska bila zaposela.
Grad je bio d ob io utvren i Atila se nije usudio da ga napada, jer mu se
vojska sastojala uglavnom od konjice. Povukao se putem koji je vodio u
Troyes i ulogorio se na ravnici ispred grada, gde je mogao lake da razvije
svoju konjicu. U borbi koja je poela oko tri sata posle podne, Atila je sa
svoje strane zapovedao delom fronta u kome su bili H uni, dok su oba krila
bila sastavljena od strane vojske. Teoderih je, sa suprotne strane, vodio sa
svojim Gotima desno krilo, dok je levim krilom zapovedao Etije na elu rim
ske vojske; u sredini su bili Alani. Atila nije uspeo da zauzme jednu uzvisinu,
sa koje je raunao da e probiti Teoderihovo krilo. Huni su odbaeni i po
vukli se u svoj logor. U toj borbi poginuo je Teoderih i jedan A tilin roak
ali je bitka ostala nereena.86 Sledeeg dana Atila je ostao u logoru, nije preuzeo nikakav napad. Posle sahrane Teoderiha, njegov naslednik Torismund,
koristei popularnost poginulog kralja, pozvao je svoje G ote na osvetu, na
osvajanje neprijateljskog poloaja. Atila se ovom napadu nadao, jer je za sebe
bio pripremio lomau, nameravajui da pre umre na lomai nego da padne
neprijatelju u ruke. U ovoj situaciji E tije je primenio staru taktiku Rima;
imperiji nije ilo u raun da potpuno uniti Hune ve samo da ih oslabi, da
ostanu i dalje toliko jaki da mogu da poslue kao protivtea m oi ovih Ger
mana, koji su isto tako bili opasni po integritet imperije. Voen tom idejom,*
* Isidor, Hist. Suev.t str. 301. Moramsen; v. L. Schmidt, n. d., str. 469, nap. 2, 3.
14 L . Schmidt, rt. d., str. 470, nap. 2, gde je navedena odgovarajua literatura.
* K. Zeuss, Die deutschen Stmme, str. 708 i si.; Sidonije, Carm. V II 321 i U;
Pavle Djakon, Hist. Rom. 14, 2 i d r.j v. L , Schmidt, n. d.y str. 470, nap. 3.
M Jordan, Get. 189, 199, 265 i si.; v. L . Schm idt, n. d., str. 473, nap. 3, 4.
M Jordan, Get. 217; v. L. Schmidt, n. d.> str. 475, nap. 4.
2 Gotski iezik

R ije je nujpre uspeo du nagovori Torismunda da se su svojom vojskom brzo

ravuCe u Tuluzu. pod izgovorom du tamo sprei pokuaje svoje brae da u
njegovom odsustvu preuzmu vlast. Isto tako nagovorio je i delovc Pranaka da
*c povuku u svoju zemlju, du je brunc od Atilinc pljake, kad se ovaj bude
povluin. Ovi potezi povlaenja od sirane neprijatelju toliko su Atilu iznena
dili du ih je shvatio kao neko rutno lukavstvo. Zato se dugo vremena drao
nujpre mirno u svom logoru, a posle sc povukao u svoju zemlju. Pripremao
sc du ipak pokua du prodre u Italiju, ali gu je omela smrt, godine 453.
(iotski vludur Torismund nastavio je oevim stopama oko uvrivanja i
irenju gotske moi nu raun rimske vlasti kao i na raun uklanjanja ostalih
germanskih plemena u (iuliji i Spaniji. Ve god. 453. pokorio jc Alane oko
Orleunsa i proirio sc preko Loare. Pojavio se s vojskom i ispred Arlesa. koji
je tada predstavljao klju Rone. Zbog pobune koju su kod kue digla njegova
brau, morao sc, ne osvojivi grad, vratiti kui. U tim obraunima oko borbe
za vlast stradao je sam Torismund. Naslcdio ga je brat Teodcrih II, dok je
drugi brut l-ridrih postao neka vrsta vicekralja. Meutim, proces romanizacije
napredovao je i kod ovih Gota sve vie, tako da ni Tcoderihu II nije uspelo
du od ove gotske drave stvori samostalnu, suverenu dravu. Mcao se u
unutranje borbe za vlast u imperiji, naroito posle smrti cara Maksima. Vi
dimo ga kuko u ime carevo sa vojskom u kojoj je bilo i Burgunda, god. 456,
ide u Spuniju da smiri Svebe. Potukao je Rehijara, zarobio ga i ubio.*7 Po
sle ponovo nastupa kao otvoreni neprijatelj caru; nastoji da osvoji Arles. Sva
ova njegova nustojun;a pomrsio jc novi car Majorijan koji se god. 458. upu
tio s vojskom iz Ravene u Galiju. Oduzeo je Burgundima Lijon i prisilio
Teoderiha na zakljuivanje mira.88 Sada, kad su u Africi Vandali postali nova
opasnost po imperiju, car je uputio Teoderiha da se obrauna sa Svebima;
dao mu jc i jedan dco svoje vojske. Kada car nije uspeo u ratu sa Vandali
ma i kad je bio smenjen, Teoderih je iskoristio ovu priliku, i toboe u inte
resu novog cara Severa, provalio u Narbo, osvojio ga i predao svome bratu
Pridrihu na upravu- Sklopio je sa Svebima mir i pokuao da prodre i dalje
preko Loare. U najveem zamahu oko proirenja i uvrenja moi Teode
riha jc god. 466. ubio brat Eurih.89 Kad je car odbio da ovom vladaru pri
zna suverenitet, Eurih je stupio u savez sa Svebima i Vandalima. Prilikom
sklapanja sporazuma bila je dovoljna pojava rimske flote u afrikim vodama da se
gotski i svebski poslanici vrate kuama. Eurih je uz pomo plemstva u Galiji
pokuao da osnuje regionalno carstvo. Osvojio je bio mnoge gradove. U da
ljem osvajanju spreili su ga Burgundi i prisilili na povlaenje."" Ipak je Eurih
zakljuio mir sa carem Nepotom, na osnovu koga jc suvereno vladao osvoje*
nim podrujima u Spaniji i u osvojenim podrujima izmeu Loare, Rone, Pi
reneja, provincijom Aquintanica I i II, Novempopulana, Narbonensis I i jed
nim delom Lugdunensis II. Eurih, meutim, nije sa ovim bio zadovoljan,
jer je imao nameru da zavlada celim zapadnim delom carstva. Prilika mu se
za to pruila kad je voda plaenike vojske i zapovednik garde Odoakar zba
cio poslednjeg zapadnorimskog cara Romulu, god. 476. Eurih je s vojskom pre-17
17 Jordan, <Jtt. 233.; Hidacije 180, prema L. Schmidt, n. d., str, 481.
* Paulinus Patricord., Vita Atanini VI, l i l i si.; Hidacije 197; Prisk, Vragm. 27
prema L. Schmidt, . d.t str. 484, nap. 5, 6.
Hidacije 237, 238 i dr.; v. L. Schmidt, rt. d., str, 486, nap. 4.
Izvore v kod L. Schmidt, n. d., str. 490, nap. I, 2.

IV

ao Konu i zauzeo sav jug, sa gradovima Arlesom i Marseljom- U Italiji ga

je potukao Ooukur. Posredovanjem istonorimskog cara Zcnona dolo je do
mira i ugovora, po kome su Eurihovi Goti zadrali svoja podruja u Galiji,
ali su vraeni iz Italije. Eurih je umro god. 484. Njegov narod, poto jc bio
odseen od ostalih Germana, podleguo je ubrzo romanizaciu. Dravu su im
osvojili i uduzeli im samostalnost sunarodnjaci l :nuu:i, god. 484. N i posredo
vanja i nastojanja istonogotskog kralja Teoderiha iz Italije, kad se obraunao
sa Ouakarom i postao jedini gospodar Italije, da Istone Gote ovde i zapad
ne Gote u G aliji, kao i Franke i Burgunde enidbama i drugim vezama po
vee i tako ih ujedini, nisu uspela, iako je na pomolu bila konfederacija svih
Germana pod H lodovikom i Teoderihom. Do nje nije dolo, izgleda, opet
usled uspehu politike razjedinjavanja od strane Rima. Hlodovik je, naime, poeo
intenzivno preko ortodoksne katolike crkve podravati Rim protiv Tcodoriha
i ostalih Istonih Germana koji su u veini bili i ostali jerctici arijanci.
Hlodovik je, na kraju, god. 507, unitio Gotsku dravu u Galiji, u bici kod
Poatjeu (PoitiersJ.
Vesti o Gotima u Galiji kao i o Gotima i drugim Istonim Germanima
na Balkanu, u Spaniji, Africi i drugde javljaju se jo i u IX veku. Gote su
u Spaniji kao samostalnu dravu unitili Mauri poetkom VIII veku.

2*

V U LF1LA
Iako su sauvani odlomci gotske Biblije anonimni i nijedan rukopis ne
navodi Vulfilu kao autora prevoda, van svake je sumnje da su ti odlom ci
ostaci kasnijih prepisa Vulfilinog prevoda iz IV veka. O Vulfili kao autoru
tog prevoda svedoe brojni istoriari, arijanski i ortodoksni.

V U L F IL 1 N

IV O T

ARIJANSK I IZVORI
A U K SEN CljE

Na marginama Cod. lat. 8907 Naeion. biblioteke u Parizu (Fol. 2 9 8

3 1 1' i 336 349) otkrio je Knust (1840. god.) kopiju jednog polem ikog
spisa, koji je pisan poluuncijalima VI veka, verovatno jednom rukom. Sm
spis, polemikog karaktera, nije jedinstven; sastavljen je iz razliitih delova
koji su esto preraivani i proirivani mlaim umecima. Spis polem ie sa
milanskim episkopom Ambrozijem i brani ilirske episkope Paladija iz Ruitiaria(
(Arcr Palanka) i Sekundijana, koje je sabor u Akvileji (3. septembra 381)
osudio zbog jeresi i smenio ih. Spis je nastao pre smrti pape Damasa (384),
nekoliko godina posle sabora u Akvileji, prema tom e nastao je, verovatno,
izmeu 382. i 384. godine. Ova kopija nastala je krajem V odnosno poetkom
VI veka, prema karakteru poluuncijalnog pisma kojim je pisan. M iljenje da je
autor ovog spisa, ako ne celog a ono barem prvog njegovog del, arijanski
episkop Maksimin, odbijao je Sivers kategorino.01
prvi deo ovog spisa (Fol. 304 308) ubaen je napis arijanskog epi
skopa Auksencija iz Dorostorum-a (Silistria) u Donjoj M eziji. U tom napisu
Auksencije opisuje ivot, veru, delovanje i smrt svoga uitelja i oevog pri
jatelja episkopa Vulfile. Nedostaje poetak i kraj spisa. Prema Siversovim
istraivanjima, odlomak na Eol. 304' 306', 27 (est ordinitus) je pravi, ori
ginalni Auksencijev tekst; od Fol. 306', 27 (ut non solum) do 307', 34 (Elisa
prophetae) je meavina izvora i umetaka; posle toga se pojavljuje ponovo
Auksencijev tekst, sa izvesnim umecima (kao to je napr. immo uero Cristianopolim). Latinska verzija Vulfilinog Verovanja je ista Auksencijeva verzija.*
Vid. W. Streiiberg, GEB, sir. 8 i 9. sa napomenama. Stalno navoenje citata
recima: Maximtnus episeopus disserens" ili ,,Maximinusit episcapus interprtons dicii govori za to
da Maximin nije autor ovog spisa. Slino citiranje govori i protiv toga da je autor spisa
osueni ilirski episkop Paladije.
M Vid. W. Streitbeig, GEB, str. 9.

N em a prvog reda ove Vulfiline biografije. Neposredno pre poetka bio

grafije (F ol 304) prvi put se pominje ime Vulfila. Vulfilina smrt pominje se
izvan ovog napisa jo na Fol. 309. i njegovo ime na Fol. 349, 5 (ova napo
mena je, verovatno, kasnije dodata).98
Ceo polemiki spis sa margina ovog parikog rukopisa objavio je prvi
Fr. Kaufman04, a Aukseneijevu Vulfilinu biografiju objavio je prvi G. Vajc.*8
U bibliografiji V ulfilinoj Auksencije, izmeu ostalog, kae:

>yHaec et his similia exsequente quadraginta am is in episcopatu gloriose

florens apostoiica gratia grccam et latinam et golicani linguam sine intermissione
in una et sola eclesia Cristi predicauit ....E t haec omnia de diuinis scribruris eum
dixisse et nos describsisse, qui legit, intellcgat; qui et ipsis tribus Unguis plures
tractatus et multas interpretaiiones uolentibus ad utilitaiem et ad aedificattonem,
sibi ad aeternam memoriam et mercedem post se dereliquid
Prema istoj biografiji, Vulfila je, kad mu je bilo trideset godina, po
stavljen za episkopa:

Hic dei prouidentia et Cristi misericordia propter muhorum saluum in

gente Gothorum de lectore triginta annorum episkopus est ordinatus
Posle sedam godina delovanja kao episkop, preao je, zbog progona, na
rimsku teritoriju. Car Konstancije dodelio je njegovim Gotima teritoriju u
Donjoj M eziji, juno od dananje Plevne, god 348:

Ubi et post muhorum seruorum et ancillarum Cristi gloriosum martyrium

imminente uehementer ipsa persecutione conplctis septcm om is taniummodo in cpiscoparu(m) supradictusj sanctissimus utr beatus Ulfila cum grandi populo confsessorum de uarbarico pulsus in solo Romaniae, athuc beate memorie Constantio prin
cipet honorifice est susceptus
Tamo je delovao jo trideset i tri godine, ne raunajui onih
godina pre prelaska na rimsku teritoriju:

sedam

,,Degens cum suo populo in solo Romaniae absque illis septern annis triginta
et tribus annis ueritatem predicauit...
Umro je u Carigradu za vreme odravanja sabora na koji je sa ostalim
arijanskim i ortodoksnim episkopima bio pozvan radi uklanjanja crkvenih jeresi,
posebno arijanizma:

Qui cum precepto inperiali conpletis quadraginta annis ad Constantinopolitanam urbem ad disputationem quidem contra p...tas perrexit et eundo in domini
dei nostri nomine, ne Cristi eclesias sibi a Cristo deditas docerent et infestarent...
at et ingressus est supradictam ciuitatem recogitato ab impiis de statu concilii, ne
arguercmur ntiseris miserabiliores proprio iudicio damnati et perpetuo supplicia
plectcndi, starim coepit infirmari. in qua infirmitate susceptus est ad similitudine(m)
Elisei prophetae.

F1LOSTORG1JE
U Fotijevim EpitomamaSB sauvana je Crkvena istorija eunomijanca
Filostorgija iz Kapadokije (umro posle 425. godine), koja je nastavak Crkvene
13 Vid. W. Streitberg, GB, str. X III; isti, G RB, str. 9.
M Fr. Kauffmann, Aus der Schule des Wulfilo (Texte und Untersuchungen z. ahgerm.
Btligionsgeschichte, Texte 1). Siraburg 1899,
G. Waitz, ber Leben und Lehre des Ulfila. Hannover 1840.
M SG 65, kritiko izdanje J. Bidcz. Leipzig 1913.

>1

utortie t'.uacbijj u Cc/areie. Prema Iilostorgiju Vulfilu je postavio za episkopa

l'usebue > njegovi episkopi
u~. I Kip<plX*v
xrx n fa t- ii r v j -. /povode *x t &v ^epav "iffrpo-j O jftfiv ,
-liv trik u r'Tn;, ^ *4 v5v IVirth-jC x*ViGfft, iw Xw el? r/jv T c iu a tu v
Aaov, *.* rjni(ici*v ix r (7>v oixtu.iv r/ltov ikaOevra:' /ptffTiaviffa*. 4i t4
ilh/o; rp4*i.. toimAi . JaffiXr>*TOC U'jaAtpiavoO xxl lxXX^vou, [tp* Cx'jflwv flapeta
r<ov n p*v TfiO * !ffrpov,M{ir(ffXv t(c t *,v P ci^ mv xai oUijv ftev xrttppov rije
K p ,:,x iji Aiafiavrt;;
xat ti.- rr(v VVffiav, r/(v r t r*Xx?l*v xxi r/jv K7cita$oxkv
fcTr.Ml'.v' *al woXXV< Aap'.v *ix|AxX(.'TO-ji, iXXoyr ^ rc Hat t*Tjv x*T*iAr;pivttv t/7*
>tXVip<ir xal li t r i -rtoAA'/ji Xta; iTTtxo;.dffOoffav ri^ * ^ e- ^ xl)fp.iX<>iroi xat evffefi7)C 0 |AiXo5
n,ivavxTTpxip iv rti rotc pappapocr, crix
7* avrtvv Eli r i t'jn tfiic {zereTroir^ocv
1 ra ypiirrixv7v ppoveiv vri rr,i *KXXt;viioi ^6t(7 Tcapeffxt'>affav. raorvjc r^c
xlyuaAt.ffix.r ovcaav xai o! livppika :rp4*'ovot,Ka7rTaMxxt tifcv yevo<, t70AS<o< tfe
rtA^iov Ilxpvxffffo0, x xwpvj< i i Caia'/oAOtva x*Xoy{ir(c. 6 roivuv <)*!>p<plXx^ o'iroi
AxU^'t-fjfjx7', rr,7 <"v tvie^tliv, irciiTHOTtor avroiv rp o iro ' xxraffrxc xarirryj
-U r .it. :txpi TO1, rr,v pyjjv S'/ovroi rov IOvoj S tn l rftv Kcavffravrlvoj ypovc.iv ei?
^ptapjtiav iTiv !XXotr *T:offraXets xai *"ip xxi r a r/j^e pap(3apa Ovr, 'j7texexAiT0
r r . pa-rtAtt W , fviaipio'j xxi r<7,v rr'jv aorto Tctffxi-TW.iv /etporovelrat ro>v ev rfj
1'i-iKfj ^piffriavtVivrtuv. xai r a rs jtXXx avrtiv TreueAetro xai ypauuarw v avroi?
oixci<v cupcrljc x a ra ffra i, itrt^paffcv eii rvjv aurtTiv tpoiv-^v rit; ';pa?a< ariotffa?, ttXt;v
;t Sr( riiv fJamXtu7iv, are rov ;jl4v noXt[ac.iv loroplav /o*>o(7>v, ro'j Si eGvou( 6vroq
<ptXoTtoXifioj, xal Seouevo^j i5XXov yaX',vo'j r? ,; e r i rq ,uot/ac oppif,^, aXX o v /t rou
repi? raO ra Tcapo^jvovroi * 5^ep tffyjv tyv. rav ra itoteiv, ffepaffpua re aaAiffra vopu^orj.sv,
xat Ttpoc r9jv rou Ociov OepaTtsiav rovc e.Oouivo-< xarapvO;xirovra. tSpiffaro S' 0
fJ*fftXe'>c rov a'irijaoXov roOrov Xaov rrepi r a rr(i M'jffia^ y/opia, <vr xaart.i 9 iXovi
^v. xat rov I ><jptpt\xv Sta TXeiffra;r }-;& rtavji, c xai rroXXaH'.r *0 9 ^ui>v Maifr?^
Xi';ttv TTtpl avroC. Xixv Se ovroe rov SvSpa Oeta^et, xat rr,c atper*xr(-r a-irov So^r,^
tpaffr^v avriv re xat ro*jc !jt.' airov avavpa^et.

O R T O D O K SN I IZVORI
Tri ortodoksna grka crkvena istoriara takode su nastavili Crkvenu
istoriju Husebiia iz Cezareje, oko polovine V veka, i to: Sokrat, Sozomen i
T eodor.*7
SO K R A T

II, 41
r a v r r (MH x a i ( ljX-piy.a^ o rt'iv I'orOwv Irriffxorco^ ro re rtpwrov ffweOsro rov
;ip firrpoffbev ypovov rvjv b i N'.xxtx riffrtv r,ffrraIero, e77o;xsvoC Weo^iXw, o" rcov
I otOmv iffxot; cuv r/j ev .X'.xata ffjvo^o* rraptov xxOi-e '/p a y s .

IV, 33. 341.

33. t >t Ttesav :oO Iffrpov ^apaoot oi xa/.ovu.evot TorOct, epup-iXtov -p<
ta-jrov; xtv^ffavrec o/.euov, et!; ^o ;aepr( ru r^ ^ ffav cT>v roO evo" ^ y e lro TpiTV/EGV^i,*
Viel. VC. Streitbcrg, C?/?, str. XX.
** Za Sokrata 15iArafi v. U.SO' 67. II 41, iV 33, 34; za Sozomena (Sazomenos) <
W5G 67, IV 24, VI 37; za Teodorcta Theodore! 1 v. MSG 82, IV 33; v. i W. Streitbcrg,
G EB, str. 10.
d. h. dem Symbol der Konstantinopelcr Synode vom J. 360.; v. Streitberg, /. d. XX.

23
7W 8

t p o u

itp o o ^ p e y e t
y v tu p l e T a t
W p x T jv
v x /.v

tw

t x t x

0 p lT '.V p v r(?

x a ?

O X evT t

t o t ;

r p a v

y y o v e

/ p lV

a T cuv

t t jv

am X et

'A O a v a p y o o

tp x o t;

T t i x p a T e 'T T p o o

x a t

j- r p a rw T f lu ;, o v j b e l v

x x rx

o tO r/j

A O a v p t / o ; *

l 't u j i a o t ;

x a t

a p a p o t;

7 to 8 t8 o ;

v T u t X o o

xeX eet

''I c r r p o u ,

t o o

'A x v a p y o o

x a r*

y p ta T tx v o ;

t o o

to
to

to

a p ip c u v

7t o X

ro ;

70a t

yev<

(p a v v ro ,

t p tT iy p v i^

t* x a X * lT O

o rjO e ix v .

v i p o ftiv o o ;

x a r

T rp x T e o o o t x a l

e p .o o ;

e l;

tp o y /jv

apapcuv

tcov

)V e epY E T E T j TTJV UpTJtfK elaV

TOO

t io

)v

rto c o O v ra t
T p ^ a v re ;.

XXo ; *

pflU T w

y*P

T<T7txcTO

xal too; Oy' atoT) toto tioiev TcpcerprrcTO ' 8t xal jxypt vov TrXeoo; ol I'Tot
rr, Wpetavr,; Hpvjaxelat ovre Toy/javouat, tte 8t tv xmX^a TaTfl TcpooOpcvoi. tte
8 xxl OXlXa; twv IotOcuv TtaxoTto; yp|p.aTa ^eope PorlKx * xal Ta; Ocia; YP*~
9 ; el; ttjv P otOcov |jLTaaXcov, to; ^apppoo; ptavOvetv Ta Oea Xyta 7txperx<7tv'
Ttetr, 8 ( lXyXa; o xvov too; tt <>piTtypvrjV, XX xal to; rr AOavpiyov
TaTTOjivoo; apapoo; tv ypicrTixvttfjAv ^eSaaxev, AOxvptyo; <; 7uapayapaTto^ vt;; tt(; rrarpioo O p r a la ;, TtoXXo; t >v /pi<7TiavtvTtov T'-pt.copit; OrtiaXXev,
a re yevffOat pipTopa; TYjvtxaTX apapoo; pEtavlovTx;. XX "Apcto; p,v rtp;
rr,v CaeXXloo to Atoo; 8xv TtxvrjCTai x/j 8ovr(0el; tvj; opOr(; ;reoe m areto;,
-po<parov Oev rov otov to Oeo oy[xaTaix; ' o 8 apapot, XTtXTTjn tv ypt<mavicav 8e!;uEvoi, tp tvj; el; XptOTOv ttIoteco; tcj; vTaflx ojtj; x are^p v r^av 1
TXTZ {xv TtEpl TG)V /p'.OTtavtXvTcov.
34 .

U x

-*

re p to v

x a l

7 ;

8t a

e t;

e l:
/

y v c o o iv
e v

r ,x e i

|x v o v

t x

[ x X '. a T a

e T p E T t ;

x r/^ a jx e v o ;

' i t

Y E v v a lto ;

x a r x

ry E ^ O a t

x ;? j<

7a t

to

x e X e o a ;,

^ j T T 'j / r . r r x t

p rr S v

T tl

y v jv

a O t;

x a T a rto X e jx r/J v T e ;

o v v g jv

x a T a y e y o y a t,

v o fx a a ; '

8t a

Ix

X e e iv

etc v o tx

y * P

i;

s ^

t o

t v

a o v reX o fx ev o v
e x a a ro o

a o v T e X e ta ;

It

x o o

P c o tx a c o v

t t jv

ex

rto v

to

Sx

9j ;

x a l

i c o p ix tc o v
;

T to X p to o ;

x a r a

x t fx a ;

t o v t c X e

a p y /#

to to

to o

P c o fx x lto v

to

T ta p /to jv

a ro t;.

iT O ifx o v

to

a rp a rtc T o o
x

\j.pr

* p * p o o ;

X oi to o ,

t o

~x

a T O t;

^ v T t X a t o T p a T E o o fx v o o ; x a l x a r x

r ;

y o v

f (j x X e t

to to

to

ov

IX o y l c T O
^ X t '. ^ e

/p o a v o o ; r p

o t jx o v t x

o p l^ s t

a rT p T e o p ta

x a l
jx v

p r e p o v
X

'j n e iv x p x v o i ,

X T jX o o ;

T tp o tS p te v o ; x e X e e t

Y E v p ie v o ;.

totco

e p e t p a

T tp ;

t o t s

x a l

ro ;

T tp ;

x a X o o fx v w v

tcov

P tu p ta tc o v

t t jv

T to /.e f x lc o v

x a l

T T p x T i t r / j v lv /ip Y p v < E v ,

e l;

y tX a v

o i;

o lx T lp fx c o v

-p X a x a ;.

Y o w tc ra jx v o o

a - x . T E t 'T O a ! .

;,

T t p T T e tv , ? t e p a v l J c o { x a tio v T t p o o r ^ e t e a m X e o ; . r a T *

to to

to to

e 'j T o / e t v

^oepcoT epoo;

ap a p o t

( ) X e v T o ; *

to

ev

W p x x rt; ,

t t c x t

y / p a

eE eX xD vT e;

T tp ;

o l

-/e tT v ta ^ o v rc o v

x a tX e t a o v T t fx e v o t, x a l

t j

xaxpv

a p p to v

'J t

y y

ov*

p y rv .

SO ZO M EN

V I, 37
.... fo T o t
apxpo>v
opo^:

E T tE p x tc

z a p a

Y *pj

xpX T O O v,

00r , a x v .

J IG T p o v

tv

>j.z\'G~rtc

/ . '. u v / ; ;

UETX

O ix ^ p a jx e tv

V . 'V - 'X e

tote

T o t;

x a l

e i;

x p x T /jT a t

<

* ;x p
o t;

Ov

O x o jx rja v T a ;

t o i

T tx a a v

T
t

/ jv

o o x

0X

o o

xtcuv

o; '
g'j ;

Se
;

ycpxv,
X Y '/ e t X
^

e t x

y v

x a l

x o o v

O ow cov,
* ; v o j *t t o

x a l

e l;

f ,v

to

p o T o

p o c ro tx o v T e ;

' r p x ;

TT jV

e X ao ;

cuovto

8c

t t ,v

iX X c o v

l 't o f x a i c o v
H p a ^ l

x X X r(X o '. ; ,

E tv x t

c rjjx a v

tcov

x x t

t o ;

x x ^ rt
x

o o v o w T p o T X T jY

a v T tT t p a v

O c a a a a e v o ;,

ia c p O Y O a a

t ic t I

t o jv

O u w tu v

8x < n * t o ;
x p t ( X E T p t w T e p o v x x t y w ? 7 ^ ?
T ,jx e p o v
a t a O e x a x v T o ' 8 t* o X l y c u v 8 t x ^ p T x

T ttT to X r ,;

t y jv

t o i;

rrp lv

to

x a l cup rr p a v ro v .

Ov

c p a rrlv ,

X vB avov

X v o o o iv ,

8 v ,

to

cu ;

exxT T O t

t v )v

; ,

a r o t;

xX X ot

T tO T a jx o

x a X o o fx v to v

tcov

flx X x c r* x v

xpX TO V Tt

x x t

~ / j X o X o f l Y j 'T E

9 j ) . o t ; .
T r v 8e

-e tp x v

^ 'l o T p o o

^ a p

x e ' . x v r (; ,

to to

rto c T p y a i,

x x T a ^ T ? (v x t
H *X Ti

;x o

T t p a v

1' r O

x cc o

X t x v T (v

r e tE e

tx v

e /o o a x v

T |v

Syj

t o t o

x a l

Iv

o ix o o jx v v jv *

^ .p t- x jtv

^eX xO vT E ;

x a X o T rro p t v r^ v

t x t x

x a T X jy e lv '

r o ;

n z w jte i
ro ;

T ttfT T p x T e o x v

8t o > x o p t v o o ; ,

e l;

x a l
t

/ jv

 i w l w v r*puof)r,vt xal t*v tcotxjav taivT;, rprrpeii; r fi a t itp amM*.

mjuavouc tou Xotro IneoOxt
n a/v o u ^v o u ;, xal eojivou ^vxojpeiv arac

xotMXou xxXtffotv rt fi rr,; KtovcTavTou owiXeia;, repwxsrTO); ojiai ptSTaa/M

roi jil KJWwv xat Wxixiov tt(; v KcovtfTavTtvourXst aovou, *\uetve xotvwvtTjv t t; tepooi twv v Ntxaia rTuveXOvrojv w ; fi s; Iw.jvaTavTivoroXtv rpxero,
XvcTou StaXeyvrtov *0?co repi tou fifiyptaTo; tTjv rpoeo70>Tt->v r ?,; 'Apeiavvj apastoc
xal rijv rpeceiav a7<~> au{irp ;etv rp o ; amXex roc;(oj.sv.jv, et ojioo); aToic
oa"oi, tctaUclc fort* rr,; gpsta;, *) **l X^0o<; vopaa; jictvov ootw rcepl Oet
9 pov*v, ro ; Apciou xotvom(aat, xal arv xat to ra v tpov roTepieiv t /(; xxMXov
xx>.y,ffla. r fitfiarrxXo yp tJj ratfieoOvTe; o PTot tx rp o ; ejoeetxv, xat
fit* xTO peTao/ov-rec rotTeta; rjfzspojTspa;, rvTa pafico; aTt sretOovTO ' rerstajivoi jxjfiv elvat au/.ov tjv ra p aTou XsyojAevwv r, rpaTToptvcov xravTa S
ouvtcXcv cce; xptjatpiov toi; *r,Xoatv. o ptr(v XX xat r>.sto7r,v fifiwxe repav r?,:
aTO perr,; xupou; v ropteiva; xtvfivou; rp to fiytixTo;, I t*. t<ov eiprjttrvuv
apipojv XXr.vixoc Opr.axeuvTtov ' rpwTo; fi
epSTr,; xto yeveTt,
xat e; tr,v otxelav <po>vy)v utTeippaoe Ta; ep iXou; ' xaOoTt xv oov gj; rirav
ai rxp tAv 'loTpov ipxpot t x Apeiou povoort, rptpaat; vjfie. xoct xeivou fi xxtpov
irXjOo; Tcav r Op'.?typvr(v fit XpurrAv uctpTupovxe;, v^pUyaav' 6 yp AOavptyo;, xat
toc r aTc TST**jivou; OXiXa reiOovTo; /ptartavlseiv yxvaxTtv, wttj rotTpwa;
Hpr(nxeix xatvoToptouptvr;;, roXXo; roXXat; Tipttoptai; ureaXe. xat to; piv et;
c&va; yayt-iv, rapprjataffapvou; vpeoj; rp tou S'/ptaro; ' to; t , ir^ Xyou
titTiSo;, vetXe. X*;eTai yp w ; ti ^avov e apptapt^rj; aTw;, ot ye tot'>
rotetv ur 'Aavapt/_ou rpooETa/O^aav, xaO xfyTr,v axrjvr(u reptyovTe tv /pie
Ttavt^etv xaTi',~:'sXXo[xv(i)v, exXsuov toOto rpoexuvetiv xat Oetv. rtov 8 rapatToujivuv
Tuv ixuTot; vpwroi; Tac oxrv; vsri[i.rpwv. rgptratrrepov S t t xat Irspov

xXXtjXou; tufi,ovor,ffav xa e; rvotav rxpOvTs;,

auT.jv r?.ic xat xtaa; Mr,ouv.

to;

W pxa; sxaxopyouv m

t c

TEODORET

IV, 33
^ *,

**Pfj,JPVfjV vou^ gi, M ^at

etOWecaVTO

vnriv

r .- e

k \.

to; x*'voo*jvtx ; ,

o r to ; ol pSapot Tr.v ' \petx

, . i *

nrjfftoXtxo; EVETppovro Syfiam * pepaiorpav yp, y r, t 6 xoiviv roO (ppvrfAato

rv elpr,v>)v pywroti. raryjv 7caiv<ra rfy yvwjxYjv 6 OXvj, Trporetve ro t;
xevwv T)yejiffi tmv $oy(i?cov r/jv au[i,(pwvav, oi 8 ox v^eatiai lAcyov djv
TOxrpav xataXe^eiv 8t?>aoxaXav. x a r xetvov 8 rv xp ^vov OX-piXa aTjv rraxotto Jjv, (T> iXa Treftovro, x a i ro xsvou Xyov xiv^tou 7reX{jL(Javov vpiou *
TouTov xal Xyo xaxaxX^aa ESio x al */_p^(j,stat 8eXe<ja 7te7xi Txpx'r/'excre
?o (3ap{Spou T7)v pamXt xotvcovlav <77r7aaf)xi treiae 8 <p^aa x ^iXoTtpfa
yeyevyjaOai tyjv piv, 3oy(iTWv S ji.7Sg[Aav elvat 8.a<popv. o 5-?) Ivexa (iixP1 *l
TT)(xepov o rToi [zeiova (iv xv Tiarpot Xyoucn to uloo * xrtajxa 8 ?v yv
eIteiv ox vxovTou, x a iro i xotvcuvouvre to Xyovaiv, XX*
o Ttavrnaoi
ttjv rcarpoiav SiSacrxa/iav xarX trov * x a i yp (JX^tXa E&otcp xxi ( lXevri
xoivwvTjaat 7ei0(ov otro, ox levai 8oyT<ov eyr iiaopv, XX (xaraiav piv
pyaaaOai ttjv Siaram v.

L A T IN S K I

IS T O R I A R I

Od latinskih istoriara u obzir dolaze Jordan (umro oko god. 560.) i

Isior iz Sevilje (umro oko 636. godine).90 Romanizirani G ot Kasiodor (oko
570. god.) u svojoj Historia ecclesiastica tripanita, koja je izgubljena, preveo
je pomenute autore: Sokrata, Sozom ena, i Teodoreta.100 Nekoliko podataka o
Gotima daje i istoriar Valafrid Strabon (umro 849).101

JORDAN

De origin? cctibusque Getarum> c. 51 (551).

Brant si quidcm et alii Gothi, qui dicuntur minores, populus inmcttsus,
cum suo pontfice ipsoque primate Vulfila , qui eis dicilur el litteras instituisse.
hodieque sunt in Moesia regionem incokntes Nicopolitatiam ad pedes Emimonti
gens multa, sed paupera et inbellis nihilque habundans nisi armenia diversi generis
pecorum et pascua silva que lignarum; parum tritici lerarumque speerum terras
fecundas, vineas vero nec, si sunt alibi, certi eorum cognoscent ex vicina loca
sibi vinum n-gotiantes; nam lacte aluntur plerique (str. 127) .

ISIDO R IZ SEVILJE

Historia Gothorum, c. 8.
Tune Gulfilas corum cpiscopus Gothicas litteras condidit et scripturas novi
ac veteris testamenti in eandem linguam convertit (iz Chron. 350). Gothi autem,

^.a J rdana v. De origine actibusque Gaetorum (Mommsen, Mon. Germ. hist. Auctores
atutqmsfimi, Bd. 5, 1), pogl. 51; za Isidora v. Historia Gothorum (Mommsen, n. d.y Bd, 11),
pogl. 8.
100 Kasiodor je za to vaan, to je posredovao da sc sa istoriiom Gota upozna i zapadna

bvropa.
,
101 Vid. Libellus de exordiis et inerementis rerton ecclesiasticanmt (izdao V. Krause u Afon.
Germ. hist., Legum sectio I I Capitularia II), pogl. 7.

statt ut Uterus et legem habere coeperunl, consiruxeruni stbi dogmatis sui ectteuus, talta tuxtu rundem Arnum de ipsa dwinitate dacumenta tenentes, ut crederent fthum patn maiestate esse mitwrem, aeternitate posteriorem, spiritum autem
sanctum neque deum esse neque ex substunttu pains existere, sed per fihutn erratum
esse, utnusque mtmsterto dedttum et amhorum obsequio subditum. aliam quoque patris
sum personam sic et nuturum udserentes, aliam filit, denique Spiritus sancti, ut
tum non secundum sanctae senpturue truditionem units deus et dominus coleretur,
sed iuxtu tdolatriae superstitwnetn tres dei venerurentur (str. 270 sl.) .

V A I.A FR ID

STR A B O N

Libellus de exordiis et incremcntis rerum ecdesiasticarum, c. 7.

Si autem quaerttur qua occasionc ad nos vestigia haec Grecitatis advetierint,
dibendum et burbaros in Romani republica militasse et multos praedicatorum
Grecae et Latinac peritos inter has besiias cum erroribus pugnaturos venisse et
eis pro causis muha nostros quae prius non noverant utilia didicisse, praecipueque
a Gothis, qui et Getae, cum eo tempore quo ad / idem Christi licet non recto
tttnere perduett sunt, m Groecorum provint ns commoranres nostrum i. e. theotiscum
sermotum habuerint et ut historiae testatitur (Kasiodor, Hist. trip. V III, c. 13;
Isidor, Hist. Goth. c. 1. 8) postmodum studiosi illius gentis divinos libros in
suae locutionts proprietatem transiulerini quorum abhuc monimenta apud nonnullos
habentur (str. 481).
Prema podacima pomenutih arijanskih i ortodoksnih istoriara102 Vulfila
je poreklom iz jedne hrianske porodice iz Kapadokije, iz mesta Sadagohhina%
kod graa Parnassos u zap. Kapadokiji.10,1 Prilikom jedne gotske provale u
Kapadokiju, oko god. 264, G oti su medu zarobljenicima doveli izvestan broj
klera, koji je posle meu Gotima nastavio da iri hrianstvo. Od tih Kapadoana-Grka vodi poreklo i Vulfila s majine strane, dok mu je otac bio G ot.104
Aukscncije kae da je Vulfila, kad mu je bilo trideset godina, od crkvenog
lektora postavljen za episkopa. Eilostorgije je odreeniji i kae da ga je za
episkopa postavio Eusebije iz N ikom edije. zajedno sa episkopima koji su bili
kod njega kad je Vulfila sudelovao kao lan poslanstva u Carigradu, za vreme
Konstantina. Poto je Eusebije umro 341. godine, Vulfila je postavljen za
episkopa ili 339'40, kad je Eusebije postavljen za carigradskog episkopa i
povodom toga bili prisutni arijanski episkopi u Carigradu, ili. moda, u leto*

1,1 Vid. joi i J. Zeiler, Les origines chrtiennes dam les provinces damthietmes de / limpire
romani. Pari 1918. J. Mansion. Les origines dtt christiamsme chez les Oats, u Analecta Bollandiana 33 (I9 |4 .
** Prema S. Salaville, Uchos d'Oriem 15 M9I2), str. 6!63, zidine jedne kule, ostaci
Sadagohhina, otkrivene su god. 1911. One se nalaze kod sela Kara-M oulL pola asa od
crnomorske obale Tous-Uheu! (antika Tanara Pahu ili Tatta Palm)-, v. i W. .Srreitbenr,
G E B ,* t r. 11.
Filostorgijc II. 5. Iako nema direktn* putvrde da mu je otac bio G ot. moe se
to sa sigurnou pretpostaviti po njegovom imenu, koje je svakako pravo gotsko ime.

341, na crkveno) sinodi u Antiohiji (Eusebije jc umro u jesen god. 341).,ot

Ako je Vulfila izabran za episkopa god 341, a prema Aukscncijcvom podatku
u svojoj tridesetoj godini, to se Vulfila rodio oko 311. godine.
Posle sedam godina, zbog progona od strane jednog tudex Gorhorum
fverovatno kralja Anatariha)10, Vulfila je preveo svoje Gote hrianc preko
Dunava na rimsko podruje, gde mu je car Konstancije dodelio prcdcle u
Donjoj M eziji, nedaleko od Nikopolja u okolini Plevne. Posle je delovao jo
trideset i tri godine kao crkveni i svetovni poglavar svojih Gota (Goli mino
res}.19 Sudelovao je na m nogim crkvenim saborima. Car T eodosije je i njega
pozvao, kao jednog od istaknutijih arijanskih episkopa, na sabor u Carigrad,
god. 382, ,,ad disputaiionem contra p....tasu (poslednja re se nc mue pro
itati!). Oboleo je i umro za vreme sabora god. 382 Poto se na saboru nije
postiglo jedinstvo uenja, car se zadovoljio tim da svi vode pojedinih uenja,
naroito arijanskog, daju izjavu Verovama. lako je i Vulfila, kao jedan od
arijanskih voda, dao na samrti podpisanu svoju Veruispovest, koju donosi
Aukseneije u pomenutoj biografiji na latinskom jeziku.

IME VULFILA
Stari istoriari pisali su V ulfilino ime razliito. Sokrat, Sozomen i T eodoret 0'jX?iXau;; Eilostorgije Oup<pO,*.t;. M ladi su pisali <
Kod Auksencija
je Uifila, kod Jordana Vulfila , kod Kasiodora Vulphila, kod Isidora iz Sevilje
Gulfila ( Gylfila). Gotski oblik je Wulfila> hipokoristik od sloenice iji je
drugi deo bio-toulfs, formiran sa sufiksom -ila (kao Attila-Etzel).

VULFILIN DOGMATSKI STAV

Vulfila je iveo i kao episkop delovao u IV veku, u vreme estokih
dogmatskih borbi u crkvi, naroito jeresi arijanizma. Ovu novu nauku formulisao je Arije (Arius) 323. godine. Po toj nauci bog Sin nije jednak ({Aoouato^
ccmsubsiantialis) bogu Ocu, on mu je samo slian (jAotoi;, similis). Bog Sin je
podreen Ocu, kao to je D uh sveti podreen Sinu. Sabor u Nikeji (325)
osudio je ovo uenje i proglasio sinvol verovanja koji se naziva Nikejski
sinvol . S tim se nisu pomirili Arijevi sledbenici i nasta\ili su jo dugo
vremena s borbom za svoje uenje. T ek na saboru u Carigradu (381) postig
nuta je naizgled definitivna pobeda ortodoksnosti na Istoku. Eusebije cari
gradski, koji je Vulfilu postavio za episkopa, bio ,e jedan od glavnih propa
gatora arijanizma, prijatelj Arijev. Oba su bili uenici Lukijana muenika
(umro 312) koji je bio duhovni otac arijanizma. Ako i predpostavimo da je
,0i Vulfila je hio episkop Gota s one strane Dunava; njegova eparhna je imala karakter
eparhije u misionskim podrujima, a on je bio misionarski episkop.
in* Aukseneije, Fol. 307: Ubi ct post multorum seruorum et ancillarum Cristi gloriosum
martyrium imminente uehementer ipsa perseculione conplctis septeni amtis tantummodn in episeopjtH'in) upradictus1 sauctissimus uir beatus Uifila cum grandi populo conf essorunt de uarbarico
pulstts in solo Romanie, adhuc beate metnorie Constantio principe, honorifice est susceptus,,.."
Prema Jordanu, Get. c. 51: ...cum suo pontifice ipsoque primate Vulfila, qui eis
dicifiir et lifteras insiituisse."

28

Vultila, prc nego Sto je postao episkop, pripadao ortodoksnoj struji, sigurno
e da je Eusebije imao uticaju na formiranje novog dogmatskog stava kod
njegu. Vulfila je ostao uheeni arijanac do svoje smrti, o emu svedoi nje
govu Veroispovest koju je podpisao uoi smrti za vreme sabora u Carigradu
[382). Vulfila je bio homojanac, pristalica Akakija iz Cezareje, Eudoksija iz
Antiohije i Dcmofila iz Beroje. D em ofil je bio povezan sa ilirskim episkopima
Paladijem i Sekundijanom, koji su osueni na saboru u Akvileji. Istoj stranci
pripadao je i Selena (Setenas), Vulfitin sekretar i njegov naslednik in solo
Romana*.10* Treba naglasiti da je Eusebije zajedno sa svojim episkopima
postavio Vulfilu za episkopa u Antiohiji (341), na sinodi u kojoj su Husebievi arijanci, podpomognuti i od strane carigradskog dvora, izvojevali bili
prvu znaajniju pobeu. Vulfifin dogmatski stav formulisan je i u njegovoj
Veroispovesti koju donosi Auksencije:

Credo unum esse dami parran,- solum ingenitum ct inuisiuiletn et in umjentium filium eius ominum et deum nostrum, opificem et factorem uniuerse creaure non habentem sinuI em suton ideo unus est omnium deus pater, qui et dei
losrri est deus et ununt spiritum sanctum, uirtutem inluminantem et sanctificantem,
u ait Cristus post resurrectionem ad apostlos suos: e c c e e g o m i 1 1 o p r o
n i s s u m p a t r i s ni e i i n u o bi s , u o s a u t e m s e d e l e i n c i u i t a ' e (m) H i e r u s a l e m , q u o a d u s q u e i n d u a m i n i u t r t u t e (m) ab
t i t o ; i t e m e t : a c c i p i e t i s u i r t u t e m $ u p e r u e n i e n t e ( m) i n
1 0 s s a n e t o s p i t i t u - n e c deum nec omunum sed ministrum Cristi fidetem,
lee equatem sed subditum et oboedientem in mnibus filio et filium subditum et
iboedientcnt suo in mnibus deo palri..
Prema ovom V ulfilinom , umerenom arijanskom uenju, Sin je podreen
Dcu; Otac je neroen , Sin je jedinoroden , stvoritelj sveta. On je posredxik izmeu dalekog Oca i stvorenja. Sveti Duh je na niem stepenu; on je
wdreden Hristu, nije bog. Krajem IV veka nestalo je arijanizma na Istoku,
iako je veina Gota na Balkanu bila ortodoksna, i oni su se posle u Italiji,
francuskoj, Spaniji sluili Vulfilinom Biblijom, a preko nje podravali arijatizam. Tako se desilo da je arijanizma nestalo na Istoku, a da su ga i Za>adni i Istoni Goti kao i drugi pokrteni Istoni Germani u svojim migra
cijama preneli i presadili na Zapad, gde je jedno vreme, usled jaanja njihove
noi i arijanizam trijumfovao. N ije iskljueno da prve korene bogumilstva
reba traiti u arijanizmu ovih Istonih Germana, preteno V ulfilinih Gota,
toji su se na Balkanu zadrali kao samostalna nacija do poetka X veka, sve
iok se nisu utopili u Slavene. Na Balkanu, u Jelovim a Francuske, Spanije,
Italije Vulfilina Biblija je objedinjavala sve Istone Germane. Veoma brojne
jrepise gorskih rukopisa Vulfilinog prevoda imamo zahvaliti upravo injenici
suprotstavljanja arijanske Vulfiline Biblije ovih Germana latinskoj Bibliji orto
doksne crkve. I definitivno unitenje Istonih Germana dolo je od zapadnojermanskih Franaka, koji su se drali ortodoksnog katolikog uenja. Zato je
ideja ujedinjenja svih Germana izvan Germanije, koju je tako vrue zastupao
i na njoj radio Teodorih, morala na ovoj teritoriji dominacije katolike crkve
propasti. I nacionalno, a i kao sledbenici arijanizma koji je ve davno na
Istoku propao, morali su Istoni Germani da izgube bitku i na Zapadu i da
se utope nacionalno i verski u moru ortodoksnog zapadnog katolicizma. Zam I Selena nije bio istog gotskog porekla; otac mu je bio G ot, majka Frigijka.

29
mmljivo je da su im glavni udarac zadali njihovi sunarodnjaci zupadnogermanski Franci. I u jeziku onih delova Zapadnih Germana koji se nisu sluili
Vulfilinom Biblijom ostalo je tragova uticaja u crkvenoj i verskoj leksici.
Vulfilini misionari su i sa Balkana i iz Francuske i Itallije propagirali hrianstvo kod zapadnogermanskih plemena.100

V U L F IL IN A KNJIEVNA D E L A T N O ST
Pored crkvene i politike elanosti, Vulfila se bavio i ivim knjievnim
radom. Prema Auksenciju V ulfila je propovedao na gotskom, grkom i latin
skom jeziku i ostavio m noge spise i komentare: plures tractatus ei multas
interpretaciones uolentibus ad utilitatem ct ad aedificationem, ibi ad aeternam

memoriam et mercedem post se dereliquit .

Filostorgije, Sokrat i Sozom en jednoduno svedoe da je Vulfila sastavio
gotsko pismo i da je preveo sv. Pismo.
Filostorgije:
xal r ts XXa aurwv s7refisXeIro xal Ypa(iJ.TCi)v a ro t? otxeov super]? xaxaar?, xeT9 paoev et? tjv aurtov tpcovrjv r ? ypatpi; 7t<ja?, 7tXtv ye S9] tgv (3a<nXet6v,
re tuv v 7:oX{jUv oropav e^ooaaiv, tou S !0vou? fvTO? 9tXo7coX(iou, xat
Ssojivou jiaXXov yaXtvolj r r (? e~ 1
pix*C pi.^?, XX oux'i tou 7rpX? r a u ta 7iapovovtq?.

Sokrat:
tote S x al UXcplXa? rtov F tOov jctxotto? ypappiaTa ^eupe ro r tx a '
xal t? Osla? ypacp? s? rjv P tOwv pteTaaXtav, tou? appou? fjtavOvetv r
fleta Xyta rapsfrxsaaev.

Sozomen:
TtpSiTO? Sfe ypa(X(xarci)V euperi;? ao rtu ? yvsto x at el? rqv otxeiav pcov^v |i.er9paac t a ? isp a ; j$tflXou;.

Filostorgije kae da je V ulfila preveo elo sv. Pismo, izuzev starozavetne

Knjige kraljeva zbog njenih ratobornih epizoda, da ne bi G ote, koji su inae

bili ratniki raspoloeni jo vie podsticao na ratobomost. Nem a, a verovatno
da nije ni bilo ni Pavlove poslanice Hcbrcjima. Ova poslanica u to vreme u
istonoj crkvi nije spadala u kanonske knjige. Moda je verovatniji razlog
to Vulfila tu poslanicu nije preveo, to to upravo ova poslanica najvie nagla
ava boanski karakter H ristov.*110
m Vid. Fr. Kluge, Gotische Le/mtoorte im Althochdeutschen (PBB 35, 124 160); Th.
rnngs, Eine Grundlegung der Geschichte der deutschen Sprache. Halle (Saale) 1957.
110 Vid. Fernand Moss6, Alanuel de la langue Gotujue. Paris 1956, str. 27.

Kao lektor prc postavljenja za episkopa, VuJfila je po slubi itao._

a
odlomke sv. Pisma kod slube hoijc u crkvi. Pri tom je te odlomke prevodio 1
sa grkog na gotski za one vernikc Gote koji nisu znali grki. 1 ako je bio
pripremljen za svoje veliko delo prevoda sv. Pisma. VuJflin prevod sluio je,
razume se, za javnu upotrebu kod slube boije. U njegovo vreme i u Zapad
noj i u Istonoj crkvi za vreme slube itani su i tumaeni odlomci celog sv.
Pisma, j Starog i Novog zaveta. Jo nisu postojali 1 e k c i o n a r i , izbor
odlomaka koji su sc itali na slubi boijoj u odreene dane. Prema svemu
tome, Vuli'ila je preveo elo sv. Pismo Starog i Novog zaveta. Filostorgijev
navod da je izbacio Knjigu kraljeva i miljenje da kao arijanac nije preveoj
ni Pavlovu poslanicu Uebrejima mora se odbaciti. Nisu samo Knjiga kraljeva
i Pavlova poslanica Hebrejima knjige koje su smetale hrianskom formiranju
Gota.
sve knjige
zaveta.
Druga
... Takve
- ---- - su,
*>/ viemanje,

p Staroga
O i "Novoga
* &

"
- - tje

stvar to je od knjiga Starog zaveta ouvan samo jedan odlomak Nehemije

(Hzdra) Sudbina kasnijih prepisa Vulfilinog prevoda veoma je burna, teka,
vezana za Afriku i Italiju i za podruje apsolutne dominacije latinske Biblije.
Da su ortodoksni Goti upotrebljavali Vulfilnu Bibliju kod slube boije
znamo iz Hrizostomovog svedoanstva. Odmah posle Uskrsa 398/99. Hrizostomj
je suelovao gotskoj slubi boijoj u crkvi sv. Pavla u Carigradu. Propovcd
je bila na gotskom jeziku i itani su biblijski tekstovi na gotskom .111

air

,n Vi 8 homiliju M SG 63, 499; Fr. Kauffmann, Z Z 30, 151; W. Sircitberg, GEB,

GOTSKI JEZIKI SPOMENICI

G O T SK A BIBLIJA
V ulfilin prevod sv. Pisma sauvan je u sledeim rukopisima:
i.

C O D EX A R G E N T E U S (CA)

Nalazi se u Univerzitetskoj biblioteci u Upsali ( sign. DG. 1). Rukopis sadri

odlomke iz etiri jevanelja. Pisan je na purpurnom pergamentu, srebrnim i delom
zlatnim slovima. Imao je 330 listova, ouvano je 187*. Red Jevanelja je isti kao
u latinskom Codex Brixianus(f) u Brei, tj. M atej(M ), Jovan(J), Luka(L),
Marko(Mk). Taj red jevanelja zajedniki je i drugim latinskim kodeksima
pre Vulgate. Ovaj Codex Argenteus ustvari predstavlja polovinu jednog bilingvnog
latinsko-gotskog rukopisa. N jegov drugi latinski deo najblii je, kao to e se
kasnije videti, pom enutom Codex Brixianus(f). N aziv argenteus je prema
srebrnim slovima kojima je pisan. Prvi put se spominje 1597. godine u naslovu
Vulcanius-ovog komentara .112 Prema tom e ovaj je naziv stariji i nije u vezi
sa srebrnim koricama u koje je u X V II veku okovan .113
* Potpuno neoekivano otkriven je u pajeru (Speyer) u jednoj kapeli katedrale jedan
list pergamenta, na ijoj se prednjoj strani nalazi ispisan odlomak gotskog jevanelja po
Marku, tekst Mk XVI 12 18. Ovaj list pergamenta je poslednji list Codex Argenteus-a, vid. E.
Stutz, Ein gotisches Evangelienfragment in Speyer, u Zeitschrift f r vergleichende Sprachforschung
Bd 85, Heft I, 1971.
u * Comentariolus viri cuiusJam docti anonytni in Hieras gothicas ex vetustissimo quodam
Codice argenteo (ut enm vocant) sumptas', v. i W. Sreitbcrg, G E B, str. 23.
1,1 Prvo izdanje priredio je Junius Franciscus, Dortrcchi 1665; Veran otisak dao je
Andreas Uppstrm , Codex argenteus (Upsaliae 1854) i dopune: Decem codicis argentei rediviva
folia (ibid. 1857). Univezitctski senat u Upsali izdao je 1927. godine fototipsku reprodukciju:
Codex Argenteus Upsalieruis Jussu Senatus Univerrsiiatis phototypice editus; v. O. v. Friesen
och Anders Grape, Om Codex Argenteus, dess tid, hem och den, Upsala 1928. Codex Argenteus
se prvi put pojavio u manastiru W erden, gde je donesen iz Italije. Doneo ga je, navodno, sv.
Liudger oko 795. godine, uenik Alkuinov i osniva ovog manastira. Jo prc 1554. god. za ruko
pis su znali kclnski naunici G . Cassander i C. Wouters i pravili su iz njega probne prepie. Iz
zaostavtinc Amona M orillon-a, koji je poznavao ove naunike ili, verovatnije, njihovog
prijatelja Natalius M ctellus-a, objavio je god. 1569. J. Goropius Becanus u Origines Anttoerpianae gotski O ena". I tekstovi koje je 1557. objavio B. Vulcanius, De Uteris et lingua
Getarum sive Gothorum baziraju sc na ispisima ovih kcJnskih naunika. Nekoliko odlomaka,
koje je Arnold M ercator, posle 1573. godine, prepisao iz tada ve veoma oteenog rukopisa,
izdao je 1602. J G ruter u I svesci svojih Inscriptiones antiquae.
Rukopis iz W erden-a doao je u posed Rudolfe II u Prag. Posle zauzimanja Praga
odncli su ga veani 1648. godine. Isaak Vossius ga je bio odneo u Holandiju. Otkupio ga
je posle vedski kancelar grof de la Gardie i predao ga kraljici Kristini koja ga je god.
1669. poklonila Univerzitetskoj biblioteci u Upsali; v. W. Streitberg, G E B , str. 23 i si-

2. COl)HX G1SSENSIS (G)

Naen je u Egiptu u jednom selu (Sckekn Abde} blizu antike Animoe.
'tkupila ga je bila Univerzitetska biblioteka u Gisenu, ali je 1945. godine
niten usled provale vode. Sastojao se iz jednog dvostrukog lista pergamenta
sadravao je odlomak jednog latinsko-gotskog bilingvnog jevanelja. Gotski
:kst je iz L 23, 11-14 i 24, 13-17; latinski tekst L 23, 2-6 i 24, 5-9.lu
Svi sledei odlomci rukopisa su palimpsesti (codices rescripti), tj. prvoitni tekst je sa kamenom plavcem (Bimsstein) izradiran i preko njega je
ipisan novi latinski tekst. Oni su svi, najverovatnije, poreklom iz manastira
obbio u U guriji, jugozapadno od Pijaence. Manastir je osnovao Columan god. 613. Smatra se da su u ovaj manastir dospeli iz biblioteke poznatog
>mani2 iranog Gota Kasiodora. M ogue je, meutim, da su ovi rukopisi nastali
tom manastiru jer je u njemu bila poznata prepisivaka istono-gotska kola.11*

3. CODEX C A R O L IN U S (Car.)
Nalazio se u Vajsenburgu (Weissenburg), a od god. 1678. nalazi se u
olienbitJu (Wolfenbttel). Pod naslovom Etymologiae Isidora iz Sevilje, na
itiri lista je odlomak Pavlove poslanice Rimljanima, pogl. 11-15; odlomak je
ilingvan, latinsko-gotski tekst.116

4. CODICES A M BRO SIANI (Ambr.)

uvaju se u Ambrozijanskoj biblioteci u Milanu. Otkrio ih je kardinal
mgelo Mai 1817. godine i izdao zajedno sa Castiglione-om 1819. godine
pecimen.111 Celovito izdanje objavio je Castiglione 1829 39. Revidirano izanje, verati otisak, dao je Uppsrm (Fragmenta, str. 1 4 (C) i Codices gotici
Imbrosiani, Upsaliae 1864 68 (A , B , D); W. Streitberg, GB (prema itanju
V. Braune-a).
) AMBROSIANUS A.

Ima 190 itkih, 2 neitka i 12. praznih strana. Ovome kodeksu pripadaju
4 lista koje je god. 1866. otkrio A. Reifferscheid u Turinu (Codex Tauri114 Prvo izdanje priredili su Lic. Glaue i Helm (u Z ft. f . d. neutestam. Wissenschaft
(19J0), 138); znaajnu recenziju dao je F. C. Burkitt u Journ. Theol. Sludies 11, 611 i
l. Ovaj rukopis niko ne ubraja u palimpseste, osim W. Streitberg, G B , Nachtrag, str. VI.
sd W. Streitberg meutim u GEM , str. 24. kae da su svi drugi rukopisi osim C A i G
alimpsesti.
116 V i.ZZ43, 402; R. Beer, Anzeiger der phit. hist. K l. d. Wiener Akademie, 1911
Ir. XI.
m Otkrio ga je god. 1756. opat Knittel i objavio 1762. godine. Novo itanje i veran
tisak dao je Vppstrdm u Fragmenta golhica seleeta (Upsaliae 1861), str. 5 13; kasnije i
ischendorf u Anecdota sacra et profana, str. 155 i si. Fotokopijsko izdanje dao je H. Heniing u Der Wulfila der Bibliotheca Augusta zu Wolfenbttel. Hamburg 1914.
1,7 Ulphilae partium ineditarum in Ambrosiams palimpsestu ab Angelo M ajo repertarum
pecimen comunctis curi eiusdem M aji et C. O. Castiglionaei; o daljnjim izdanjima v. W.
treitbcrg, GB, str. XXVIII.

t
i

33

nensis ( Taur.). Preko gotskog teksta ispisana je: S. Gregorii Magni homilias in Ezechicleni. Rukopis sadri odlom ke Pavlovih poslanica, izuzev poslanice Hebrejima
koje nije ni bilo u rukopisu, jer odmah posle poslanice Filem onu sledi gotski
kalendar svetkovina. Poslanice su poredane po veliini. Karakteristine su za
ovaj rukops marginalne glose.
b) A M B R O SIA N U S B.

Ima 154 ispisane i 2 prazne strane. Preko gotskog teksta ispisana je:
5 . Hieronymi explanatio in Isaiam. Rukopis sadri, kao i A , odlomke Pavlovih
poslanica od kojih, osim poslanice Hebrejima, nema ni poslanice Rimljanima
i Filemonu. U ovom rukopisu nalazi se ela poslanica Korinanima II.
c) A M BRO SIA N U S C.

Ima 2 lista. Preko gotskog teksta ispisani su delovi jevanelja. Rukopis

sadri odlomak iz jevanelja po Mateju, pogl. 25 27.
) AM BROSIANUS D.

Ima 3 lista. Preko gotskog teksta ispisan je komentar starozavetnim Knji

gama kraljeva. Rukopis sadri odlomak iz starozavetne knjige Nehemija (Ezdra),
pogl. 5 7.

O ST A L I G O T SK I JEZIKI SP O M E N IC I
SK E IR E IN S
Spomenuti Angelo Mai otkrio je u Ambrozijanskoj biblioteci i rukopisni
odlomak jednog opirnog dela. Sauvano je samo 8 listova, koji su deo jednog
rukopisa iz manastira Bobbio. L istovi 1. 2. 5. 6. 7 nalaze se u Ambrozijanskoj
biblioteci (Codex Ambrosianus E, sign. E 147 pare superiore). Preko gotskog
teksta ispisan je deo akta koncila Halkedonskog, a na strani 114. strofe 1 10
Carmen de synodo Ticiensi. L istovi 3. 4. 8 nalaze se u Vatikanskoj biblioteci
(sign. Cod. Vat. lat. 5750). N a njima je ispisan jedan deo Fronto. Ceo
odlomak objavio Mamann (M nchen 1934) i dao mu naziv Skeireitis aimaggeljons pairh Johannen (Skeireins). Rukopis je odlomak jednog komentara Jovanovog jevanelja. Prekinut e sa J 7, 52, znai sa krajem poglavlja 7. Jovanovog jevandeija u Vulfilinoj gotskoj Bibliji. Rauna se da je ceo rukopis
imao najmanje 78 strana, ukljuivi i onih 8 koje su ouvane.11"

G O T SK I K A L E N D A R SV E T K O V IN A
Poslednja strana Codex Ambrosianus A , kako je spomenuto, ispunjena je
fragmentom gotskog kalendara (martyrologium) koji poinje 23. oktobrom i
zavrava 30. novembrom. Ovaj kalendar je nastao u Donjoj M eziji, pre migram O izdanjima v. W . Strcitbcrg, GB, sir. XX IX ; isti, G EB, sir. 34 i si.
3 Gonki le/ik

34
ije ovih Vulfilinih Gota u Italiju. T o pokazuje napomena
novembru: piso alfijono tti Bairaujai. ta. raMcinu-pomen 40
u Trukiji koji su bili rtvu rimskih progonu hriana. o
pomen unesen u kalendar na trukoj teritoriji, Kalendar je
za istoriju hagiogrutijc, nego zu istoriju gotskog jezika.

u kalendaru za 14.
muenika iz Heroje
znai da je ovaj
inae interesantniji

GOTSKI-: KUPOPRODAJNE ISPRAVE {Frabauhtabokos)

NARULJSKA ISPRAVA

Pisanu je oko god. 551. na papirusu. Ranije se nalazila u Arhivu gotski,,

crkve sv. Anastazije u Raveni (adisic gotice sonete Anastasie. ccdesic Icgit
Gothorum sat dnustastej, Sada se uva u biblioteci u Napulju. Isprava je
pisana latinski. Sadri potvrdu-ugovor o prodaji movarnog zemljita za 180
ilinga, s tim to se odmah obraunava dug od 120 ilinga; crkva dobiju 60
ilingu u gotovu novcu. Slede potpisi na gotskom jeziku.120
ISPRAVA IZ ARECA

Pirana je na papirusu. Nalazila se u Arhivu katedrale u Arecu, ali je

izgubljena. Sauvan je netaan faksimil u delu Dom, Inscriptiones amiquae,
izdao Gori. Firenca 1731. akon Gudilaib prodaje imanje akonu Ahtno- u.
Kopiran je samo potpis Gudilaib-ov.1*1

SALCRURKO-BEKI A L K U IN O V R U K O PIS
U Nacionalnoj biblioteci u Beu (sign. 759) nalazi se odlomak rukopisa
na pergamentu iz 9.10 veka. Na Fol. 20 nalazi se staroengleski (?) runski
alfabet pored koga je sa strane napisano 16 prvih slova gotskog alfabeta. Na
Fol. 20' ispisana su dva gotska alfabeta sa imenima slova. Na istoj strani,
dalje, sledi nekoliko reenica pisanih gotskim pismom i jezikom. Iznad njih
je ispisana neka vrsta fonetske transkripcije latinikim alfabetom. Odlomak
zavrava sa dva reda gotskih brojeva, ispod kojih stoje rimske cifre .122

R U N SK I N A TPISI

a)
Na otrici jednog koplja, koje se datira u III vek i pripisuje Gotim
(naeno u Dahmsdorf-u (Braneburg), ita se ranja i tumai da znai trka, i
brzi (ime Jica ili ime samog koplja).
\
m O izdanju i komentarima v. W. Streitberg, GBB, str. 36; isti u GB, str. 472. i ii
,M Vid. ceo tekst kod W. Streitberg, GB, str. 479. i si.
1,1 Vid. W, Streitberg, GB, str. 480.
m Fragment je, prema saopStenju Kopitara, prvi objavio W. Grim m u Wiener ,
Jahrbcher der Literatur, Bd 43 (Wien 1828), sa faksimilom. Novi otisak donose Kleinert
5cAn/f*n 3, 85 si. posebno 95 103. str. Ostalu literaturu v. kod W. Streitberg, GB, str
XXX i W Krause, n. d.. 13, nap.

35
b) Na otrici jednog drugog koplja, koje je god. 1858. naeno na polju
Suzyczno u Vlakoj (koplje je nestalo; godine 1939. ponovo se pojavilo,
ali je god. 1945. ponovo izgubleno) ita se tilarips; znai, verovatno, napada .
Smatra se da je ovo koplje izgubio neki Got koji se polovinom III veka
vraao sa Crnog mora na obale Severnog m ora .123
c) N a zlatnom prstenu (ili ogrlici) koji je pripadao blagu nekog hrama
ili kralja (naen je god. 1837 kod Pietroassa na istonom obronku planine
Istritza u Vlakoj, na pola puta izmeu Bukureta i Galaca), koji je izgubljen
1916. godine, ita se gutaniomkailag; moda znai Gutani 6(pal) w t(h) hailag
gotsko blago (nasledstvo) netaknuto, sveto ili gotsko posveeno, netaknuto
blago .124*
) G o t s k i Vupark u B r e z i . Gotsko pism o, urezano otrim pred
metom na jednom polustubu koji je bio na oltaru gotske crkve u Brezi kod
Sarajeva. uva se u Zemaljskom muzeju u Sarajevu. Vid. remonik Sergejevski, Gotisches und Romisshes aus Breza bei Sarajevo, Novitates Musaei
Saraievoensis 1, Sarajevo 1933.

R A SU T I O ST A C I G O T SK O G JEZIKA
a) Nekoliko glosa i gotskih rei koje su rasejane u latinskim tekstovima

(Gotica Veronensia). Poznat je epigram ,,De conviviis barbaris u kome se nalazi

nekoliko gotskih rei u dva prva heksametra:
Inter eih Goticum scapiamatziaiadrincan N on
edicere versus.126

audet quisquam

dignos

b) I n d i j s k i n a t p i s i . U jednom budistikom hramu blizu Junara

(Junnar), u okrugu Povna (oko 120 km severoistono od Bombaja) nalaze se
dva votivna natpisa na srednjeindijskom jeziku. Datiraju se u II vek:

1 . yavanasa irilasa gutana devadhama be podhiyu

2 . yavanasa citasa gatana bhojanamatapo deyadhama saghe.
Strunjaci smatraju da se u prvom natpisu govori o poklonu dve cisterne,
u drugom o poklonu trpezarije od strane dva G ita (gatana).n *
Gotska imena.
Znaajan izvor za poznavanje kasnijeg razvoja
gotskog jezika predstavljaju i brojna gotska (zapadnogotska i istonogotska)
lina imena i toponim i u aktima sabora, drugim ispravama i u spisima
antikih i srednjovekovnih pisaca .127
m Literaturu i pokuaje objanjenja v. kod W. Krause, u. ., str. 19.
m Razliita tumaenja t literaturu o tome v. kod W. Streitberg, GEB, 5 37; W.
Krause, n. d., 20; F Moss, n. d., str. 31.
Pokuaje objanjenja i literaturu v. kod W. Streitberg, GEB. str. 37/38; W. Krause,
n. d.t 17.
1,4 Vid. Krause, n. d., 21.
1,7 Vid. F. Wrede, ber die Sprache der Ostgoten in halten (1891); F. Schnfeld.
Altgerm. Personen-und l'vlkernamen (1911); F. Holthausen, Gotische Wrter im Romanischen
(Behrens-Festschrift, 1929, 106 109); M eyer-Lbke, R E W , (1935) u indeksu pod Germanisch1' .
E. Gamillscheg, Romania Germanica I (1934), str. 302 i si.; I. Pudi, AU(ost)gcrmanische
Ortsmanen in den Balkansprachen, u Siidosl-europa Schrifteny Bd. 6. M n ch en Wiesbaden

3*

KRIM SKOGOTSKI
Polovinom III veka (oko 258. godine) delovi Istonih Germana (Gota)
u svom prodiranju sa severa dospeli su na Crno more i zauzeli Kxim. Ovdc
su se Goti najdue ouvali. Ove Gote pominje Legenda o slavenskom apostolu
CiriJu u IX veku. Pominju ih i srednjovekovni putopisci, interesuju se za njih
naroito humanisti. Tako flamanski franjevac Wilhelmus de Rubruk (Ruv sbroeck)
u svom putopisu na Istok iz god. 1253. jezik Gota na Krimu naziva vdioma
Teutonicum". Jedan odlomak Historia de religuiis Gothorum in Taunca Chersoneso** iz god. 1571 (prema usmenom saoptenju M elanhtonovom, nalazi se
kod Pirckheimer-a .... ?). Prema ovom izvetaju nirnberki trgovci su, razbi
jeni burom na moru, sreli na stenovitoj obali jednog mladia koji je pevao
pesmu u kojoj je upotrebljavao germanica verba(i i odgovarao je na nemaka
pitanja ovih trgovaca. V. Krauze smatra da se, i pored zbrke geografskih poda
taka, radi o krimskogotskom.14*
Najznaajnije za pitanje krimskogotskog jezika je ono to je zabeleio
Flamanac Ogier G hiselin Busbecq, poslanik Karla V kod Sulejmana Velian
stvenog u Carigradu, izmeu 1560 i 1562. godine. Busbek je imao prilike da
razgovara sa jednim krimskim Gotom koji je svoj germanski jezik ve bio
zaboravio i sa drugim koji je ovim germanskim (gotskim) jo govorio i razume-,
ga, ali je bio poreklom Grk. Oba informatora su bili iz Perikop-a na Krimu.
Busbek je na pitanja i iz razgovora zabeleio 68 rei i kratkih reenica, kao
i brojeve 2 13, 20, 30, 40. On je to objavio u spisu Augerii Gislenii Busbequiijp
D. Legationis Turdcae episiutae quatuor. Parisiis 1589, Epistola quarra, str. 135.
Iako je jedan informator preklom bio Grk, drugi skoro zaboravio svoj g erm a n sli
jezik, Busbek bio Flamanac, a knjigu tampao jedan Francuz bez Busbekov^
kontrole, ipak se smatra, na osnovu analize jezike materije, da se radi o
istonogermanskom jeziku i to o jeziku koji je veoma srodan sa Vultiliium
gotskim jezikom. Krimskih Gora i njihovog jezika nestalo je oko polovina
X V III veka .189

" W. Krause, n. d.t $ 22.

Vid. literaturu kod W. Krause, rt. d., 22, napomena; W . Streitberg, GEB. r39/40; E. Schwarz, Die Krimgoten, Saeculum, 2, 156 164.

FONOLOGIJA

GOTSKO PISMO
Kao to je spomenuto, istoriari posebno naglaavaju da je Vulfila pre
nego je preveo sv. Pismo sastavio gotski alfabet. G oti su, kao i ostali Germani,
imali i pre Vulfile germansko pism o, rune, koje su imale 24 znaka. Germanske
rune su bile epigrafsko pism o, formirano u osnovi prema latinskom alfabetu,
a u magijske svrhe, za urezivanje na tvrdim predmetima. Vulfilino pismo
sastoji se od 27 znakova; 25 su slova, a 2 znaka imaju samo numeriku
vrednost. Vulfila nije pronaao nijedan novi znak u svom alfabetu. On je
u stvari veoma znalaki i veto iskoristio u osnovi grko uncijalno pismo svog i
vremena i prilagodio ga gotskom glasovnom sistem u. Gde mu nije odgovarao
znak grkog alfabeta pomogao se latinskim alfabetom, a za nekoliko glasova
uzeo je znake iz germanskih runa .130 Iz grkog alfabeta preuzeo je i obeleavanje
numerike vrenosti znacima, kao i red slova.18

Pregled V ulfilinog alfabeta 1*1

I

II

III

IV

aza

berena

geuna 132

daazlsI

evz

118 Wimmer L ., Die Runenschrift^ Berlin 1887; L uft, W. Studien zu den ltesten germ.
Alphabeten, Gtersloh 1898; O tto v. Friesen, u Reallexikon der germ. Altertumskunde II, 306
i\! ^
Mensel, Zum gotischen Alphabet (M odern PhiJology I, 457); S. Guttenbrunner,
bber den Ursprung des got. Alphabets. P B B 72, 500 sl.; M. H. Jellinek, Geschichte der gatuchen Sprache, str. 19 i sl.
U prvoj koloni je brojana vrednost, u drugoj latinika transkripcija, u treo
Sj3k; <*lik slova (.prema CA), u etvrtoj naziv znaka prema Salcburko-bckom rukopisu;
iY' .^rause 4. 46; W. Streitberg, G EB, str. 41; H. Hempel, Gotisches Elementarbuch,
14; M. H. Jellinek. n. d str. 21; F. M oss, n. d.> str. 38; S. Feist, Einfhrung in das
bensche, str. 11 i dr.
Ovim imenima slova odgovarali bi sledei biblijskogotski nazivi: geuna: giba d a r ,
c*anl1 lkyth: piup dobro , jnanna-manna ovek , noicz: naups nevolja ,
j!)*: * ^aar: jSr >>g4ina > sugilsauil sunce , toinne: toinja panjak , fe:faihu stoka,
imame . Za objanjenje ovih naziva vid. W. Krause, n. . $ 48.

40

11

I
6

111
U

IV
quertra

4
z

ti

li

10

'P
li

20

chozma

30

laaz

40

marina1*1

50

noicz1**

60

gaarut

70

r;
h

80

petra

90

'J

100

200

sugil1**

300

tuz

400

uuinne1**

500

fela*

600

enguz

700

hw (ha)

uuaer

800

utal

900

ezec
haal
thjrth1
Uz

uraz

reda

Iz grkog alfabeta Vulfila je uzeo 19 slova: a, b, g, d, e, z, p, i, k, /,

m, n, p, (90), r, to, x, ha, (900); iz latinskog alfabeta 6 slova: h, j , r, i, f,
q (sa drugom fonetskom vrednoiu); iz runskog 2 znaka: u, o. T reba napo
menuti da je Vulfila mogao i slova p, j , r, / , formirati prema runskim znacima.
Svakako je verovatnije da je znak/ formirao pre prema runama, nego prema latins
kom alfabetu. Smatra se da je Vulfila namemo izbegavao upotrebu ninskih znakova
koliko god je mogao, iz razloga $to je stvarao pismo za pisanje prevoda svetih
hriianskih spisa, dok su rune bile germansko pagansko magijsko pismo.
Slovo x se javlja samo u transkripciji stranih rei, naroito u skraenici
za ime Xristus (X s). Sa k oznaava grko x i to (iz grkog u) ima vrednoti:
gr. v samo u transkripciji grkih rei, dok u gotskim reima a ima nova
fonetSKu vrednoti. p i k a verovatno su formirani po obliku prema grkom 4
i 0. ali su dobili novu fonetsku vrednost. e ne reprodukuje grko e, nego ij.

41

Kao uncijalno pismo, gotsko pismo ne razlikuje majuskule od minuskula

(velika i mala slova). Inicijali stoje za oznaku veih oseka (almea) i razlikuju
te od ostalih slova samo po veliini, ne po obliku. Rei nisu rastavljene,
pismo je in continuo do interpunkcije. Znak interpunkcije je taka ( . ) ili dve
take ( :), npr.
hwileikammadaupauskuldaga
twilton galatfrinpTattaurija
a(rapei!atuijahwopidahi
qipuhhim iru.pulsphidsnslu
dsie.anJhofiftabupuistlbiil
pupatsqipis.pauanparaiput
qepunbimik .andhofpeoius
wai t d ikiudatusfm. sopuda
p naj a hgud jantaru/ulhupukmtthwsgatawdes andhof
hpiudangardim einanisuu
pmmafairhw*u.ipujpammamfair
hwauwciimeinapiudangardi.
ijppauandbahtosmeinahisdsii
dedidcinarinigalewptwcsjmi
ludaiumipnupiudangardimana
nittpapro fiaruhqafnmmapea
tus.annuhpidans!tpu.andhaf
-1andi ispuqipUcipiudansImlk
]kduf>ammagabauraruimjah

- hwleikamma daupau kulda gawiltao, galaip in praturia(tin)

aftra Peilatui jah w<jpida eu
qapuh mms: pu i* ptudani Iu>
daieVandhof Ieu* bu pus tttbtn
pu pata qipis pau anparii pus
qepun bi mikrandhof Peilatu*
waitei ik Iudaius m?so piuds
peina jah gudjan* anafulhu>(n)
puk mis hwa gatavridet andhof
temu piudangardi mena nat us
pamma fairhwau.ip us pamma fairhwau wcs meina piudangardi
aippau andbahtos meina usdauddedein e ni galrwip* wesjau
ludaium; ip nu piudangardi meina
nat papro.panih gap imma Peila
tus :an mih piudans is pu? andhfianda Iesus pu qipis ei piudans ins ik
Ik du pomnu gabaurans im jah

(iz CA, list 116 recto, 1/4 prirodne veliine, prema fototipskom izdanju Uni
verziteta u Upsali; sadri odlomak J 18, 3237). Listovi su veliine 24,5 cm x
x 20 cm. Ka svakoj strani ima dvadeset redova teksta, svaki red ima 22 do
25 slova. Slova su pisana srebrnim mastilom. Zlatno mastilo upotrebljeno je
u sledeim sluajevima:
1) u tri prva reda u poetku svakog jevanelja,
2) u prvom redu Oenafa (M 6, 9),
3) u poetku svake nove sekcije teksta, do kraja reda,
4) u monogramima evanelista u sredini na kraju svake strane. U poetku
svakog lista verso stoji .pairh, po , recto stoji skraenica za ime jevaneliste;
ovde stoji .ioh.ioharmen Jovan . Tekst je poeljen na sekcije, radi sinoptikog uporeenja jednog jevanelja s drugim. U CA poetak svake sekcije
(pj*an zlatnim slovima) oznaen je veim slovom kad pada na poetak reda
(vid. ovde poslednji red); ako poetak sekcije pada u sredinu reda, onda je
markiran ipacioniranjem, (vid- ovde red 2, 7 i 17).
U svakom jevanelju sekcije su numerisane na levoj margini; tako u
primera na levoj margini stoji;, ruh. (178) .rup. (179) ,rp. (180) .rpa.
ON). Brojevi su ispod i iznad podvueni kratkim linijama u obliku piramide
fiji u vrhovi ukraieni cvetiem u obliku slova S.,m
Ml

Prema P. Moaa, n. d.t *tr. 279.

42

Kao dijakritiki znak upotrebliuvuju se dve take iznad I, trunskrihirunu

kao i, i to a) u poetku rei, npr isi, im, immut b) na poetnom i kod glagola
koji je sloen sa prepozicijom, na pr. attsi, usidja', c) na poetku sloga posle vokala
(prema grkom), na pr taut, tuu/>. Sistem skraenica per contractioncm je
prema grkom. K id se slovu upotrebljavavaju zu cifre, onda se ispred i iza
niih uvijaju take, na pr ib
12 , ili crta iznad njih, na pr. tb 12 .
Gotski alfabet ima fonoloki karakter, svako slovo ima svoju fonetsku
disnnktivnu vrednost; svaki posebni grafem oznuava poseban fonem. Izuzetak
ini obcleavanje velumog nazula ispred g , k, q (tj) koji je, prema grkom,
oznaen su g ( yy. r>0 Za utrivanjc onoloikc vrednosti gotskih glasova pomae nam:
1 izgovornu vrednost grkih slovu koju su preuzeta u gotski alfabet u
IV veku;
2 transkripcija grkih rei i imena u gotskom tekstu;
V transkripcija gotskih rei i imena kod grkih i latinskih pisaca;
4 oblici gotskih rei koje su pozajmljene od drugih jezika;
5.
unutranji fonetski i morfoloki kriterijumi i uporedenjc sa drugim
germanskim jezicima.
Vultila te upotrebio tri digrame da oznai tri potrebne vokalske foneme

et za dugo i zatvoreno i
at za otvoreno e
iiu za otvoreno o
Uzeo je grafiki iste digrame iz grkog jezika IV veka, koji su imali monoftonki izgovor (vid nie str 43). Fonoloka vrednost gotskih grafema je, osim
izvesnih izuzetaka, sledea:
Vokali:

a je po pravilu kratko: a samo ispred h je. u posebnim

sluajevima,

dugo a

t je uvek kratko i; samo ispred h , u posebnim sluajevima, dugo i

u je po pravilu kratko u, osim ispred h, u posebnim sluajevima dugo ii
t je uvek dugo e
o je uvek dugo 6
to u stranim reima i imenima stoji za grko u (ti)
ei digram, prema grkom ei IV veka ima vrednost dugog zatvorenog i
digram je diftong: fu (silazni)
ui digram za otvoreno t
j u digram za otvoreno o
im

Poluvokali:
; i tu su u gotskim reima poluvokali; prema poloaju u rei oni altemiraju
sa sonatskim i i u; na pr. kuni, gen. sing. krnji rod" n. pl. sunjus, gen. pl.
nmitoe. sin, to se razvilo od poluvokala u poluspirant, na pr. taujan, pret. lavnda *
initiVtfiutflH, pret. gitoida iveti.

43
Konsonanti:
i) vclarizovani nazal, izraen, prema grkom, sa
na pr. pughjan mi
lini** siggtuan, pevati , aggilus. aneo .
p je hezvuni interdentalni spirant th , kao engl. th u thank, thm.

s je bezvuni dentalni spirant.

z je zvuni korelat za s
; reprodukuje i grko >. JJkvide /, r i na
zali j, imaju izmeu konsonanata i posle konsonanta silabinu vrednust,
tu pr. togi, brof\ bagms, ibns.
q je labiovelarna okluziva kw, na pr. qiman (kvnman), doi , qem
kmetu) ena ,
hw (fw) je labioveJarni spirant hw, na pr. ahwa (ahwa) voda .
b, d, g u inicijalnoj poziciji su sonorne okluzive. U intcrvokalskom polo*
aju bili su, pre Vulfilinog gotskog, zvuni spiranti b labijalni, d kao u engl.
\htn, kao u nizoz. wogen. M nogi autori smatraju da su b, d, g bili
zvuni spiranti i u Vulfilino vreme. U finalnoj poziciji oni kod Vulfilc
gube sonornost i oznaeni su kao bezvuni spiranti; na pr. giban, prt.
gof dati, ana-biudan, prt, ana-baup zabraniti, zapovediti,. Nemamo
kod Vulfile potvrde da li to vredi i za g, jer Vulfila pie nom. sing, dag,
dat. pl. d*gam. dan M eutim i'prcd s, / postoji neutralizacija opozicije, na
pr. isti sufiks u stainahs i manogs kam enit, mnogi . Verovatno je da su
b, d, g u Vulfilinom gotskom fonem i koji se realizuju nekad kao okluzive, a
nekad kao spiranti. Bezvuni spiranti javljaju se i u intcrvokalskom poloaju,
tako imamo opozicije: haban : im ati , hofun: oni su nosili , stapa: obala
nada: dat. sing. od. steps, ,m esto. Posle vokala gotski ima duge konsonante r, I,
m, n, d, g, t, k, s, p. Funkcionalna vrednost dugih konsonanata jasno je
izraena u opozicijama, na pr. inn, adv. h i n e i n i n , prep. m, auf, an ; dat.
Mng matin: oveku: mart, 1. 3. lice prez. sing, prter, -prez. glagola munatt
..misliti setiti se, verovati .
Pitanje fonoloke vrednosti digrama ai, au.
Mnogi strunjaci, meu njima J. Grimm, W. Streitberg, W. Braune,
M. H. Jellinek, H. Krahe i m nogi drugi, smatraju da digrami ai, au kod Vul
file oznaavaju silazne iftonge di , du, kao u nem hei, Haus; samo ispred
r, h, hw i u reduplikacionom slogu kod glagola sa rcduplikacijom ai, au
reprodukuju kratke vokale e, o. Tako je od glagola tiuhan vui 1, 3. lice
sing, tduh, ( tyh), dok je u 3. pl. tahun ( =tohun ); prt. 1. 3. sing, od
glagola haitan zvati se je haihdit ( = hehait). Prema J. Grimu usvojena je
grafija 'di=aj, ai= e, u= au, atio. Razlozi ovih autora za poltvalentnost
ovih digrama su sjedei.133
1- Na gotskom runskom natpisu na prstenu u Pietroassa (vid. ovde str. 35)
ita se haileg; u toj rei ai je sigurno diftond oj;
2. Severnogermanski i tzv. zapadnogermanski uvaju ove iftonge, koji
su nasleeni iz prajezika (pragermanskog), na pr.
stvnem eigan, stnord. eiga ,posedovati
stvnem. ouga, stnord. auga oko
tome i u gotskom su iftonzi: digan, dugo.
Opiirnu diskusiju i literaturu o ovome vid. F. Moss, n. d., str. 45 i si.

r
44

3.

Transkripcija gotskih imena kod starih pisaca pokazuje

esto

tt, au.
Navedeni razlozi ne vrede mnogo kao dokazi o dittonkoj vrednosd digrumu ai au u Vulfilinom gotskom jeziku.
1. Natpis iz Pietroassu je iz III veka, prema tome pre Vulfilinog gotskog.
Gotski je mogao da evoluira u pravcu monoftongizacije, kao i sturosaksonski
koji imu igan, ga;
2. U pogledu na transkripciju gotskih imena kod starih pisaca treba
navesti samo jedan od mnogih primera: Genseric ima nekoliko grafikih vari
janata, od kojih su najee Gaiseric, Geisericus, Gesertcus, Gizericus. U IV veku
se pie Au&trogott, u V veku Ostrogothi. U staroportugalskom sva gotska imena
pisana su sa monoftongom.
3. M nogo je verovatnije da u gotskom govoru koji je Vulfila normirao za
svoj prevodni jezik ai i au predstavljaju m onoftonge e, o. Svi se autori slau
u tome da ait au ispred r, h , hut oznaavaju monoftonge e, o: wair ovek",
taihun ,deset , saihtvan ,,videti . Ovo potvruju i etimoloka poreenja: lat.
vir, decem, sequor. Isto tako svi se slau da ai u reduplikacionom slogu ozna
ava monoftong e:letan ostaviti, pustiti , pret. lai-lot; maitan ei pret.
mai-mait; skaidan odvojiti pret. skai-skaid, slepan spavati pret. sai-slep.
Uostalom, vokal kojim se formira reduplikacioni slog ne samo u germanskom,
nego i u drugim ievr jezicima je e3 nap. lat. me-mini te-tigis pe-pigi gr.
le-loipa (Xe-Xoiwx), keklopha (xexXo9) i t. d. T reba, dalje, naglasiti injenicu
da nijedan germanski jezik nema diftonga u krajnjem slogu, a takav bi bio
samo gotski jezik, na pr. u gibaiy sunauy ahtau.
T o bi trebalo da vai i za oblik habai-da, pret. od haban, prema stvnem.
habe-ta. I stvarno, Salcburko-beki rukopis (vid. ovde str. 34) ima libe-da kao
fonetsku transkripciju za libaida; rukopis i naglaava: diphtongon ai pro e
longa .
Transkripcija biblijskih imena i rei u Vulfilinom prevodu govori za
monoftonku vrednost ai, au: Iairusaulvmia ( Ierosoliima), Paitrus (Petros)
Iaurdanus (Jordanus), Gaummora (Gomorra) i td. Nem ogue je da se u Vul
filinom ortografskom sistem u radi o m onoftonzim a u gaiainna, (yewa), laiktjo
(ieetio), a o diftonzima u gaitein ,,jare laiks igra, ili da je m onoftong u
- piauk , ak. sing. beg , a diftong u plauh, 1. 3. pret. od pliuhan beati .
Jasno je, naprotiv, da Vulfila kada treba da reprodukuje diftonge at, au
koji su strani u njegovom sistem u, ne upotrebljava ai, au nego aito za gr. eu,
ato za gr. au: aitoaggeljo, Patolus za EuayyeXiov, IlauXo<;.

NAGLASAK
Akeenat u gotskim tekstovim a nije obeleen. Prema tome za gotski akee
nat nemamo direktnih potvrda. M oramo, m eutim, pretpostaviti da je akeenat
u gotskom u osnovi isti kao i u drugim germanskim jezicima. Indoevropski
prajezik, prema onom koliko je do sada poznato, imao je dve vrste akcenata:
muzikalni (tonski) i dinamiki (intenzivni). U istorijskim periodima pojedinih
ievr. jezika preovladava jedan ili drugi akeenat, s tim to gotovo kod svih
jezika deluju oba akcenta, t o se tie mesta akcenta, ievr. akeenat je bio
potpuno slobodan; mogao je da stoji na bilo kome slogu u rei. T o znai da
se glavni naglaeni slog izgovarao za otprilike jednu kvintu vie od drugih
slogova, ali istovremeno da nijedan slog nije izgovaran jae od drugog. U
germanskom je, od njegovog izdvajanja iz prajezike zajednice, preovladao sko
ro iskljuivo dinamiki (intenzivni) akeenat. Osim toga ievr. slobodni akeenat u
germanskom }e fiksiran. T okom vremena akeenat je fiksiran na osnovnom
(znaenjskom) slogu, koji je po pravilu prvi slog u rei. Zato se ovaj german
ski akeenat naziva akcentom inicijalne intenzivnosti. U sloenicama mesto
glavnog akcenta je prvi slog prvog del sloenice. Posledica elovanja ovakvog inici
jalnog intenzivnog akcenta je izdvajanje korenskog sloga i slabija artikulacija
daljnjih slogova, naroito krajnjih. T o je dovelo do slabljenja sporednonaglaenih slogova, kraj rei se troio"; dolo je do gubitaka fleksivnih elemenata.
Vulfilin jezik pokazuje period germanskog u kome ovaj intenzivni akee
nat nije jo potpuno unitio krajnje slogove: got. od haban imati, 3. pl. prt.
habaiedun, u stvnem. habetutt; got. dat. pl. dagatn. stvnem. tageti; dan; got.
gen sing. dagis, stvnem . tages i td. M oe se, dakle, smatrati da gotski ima
po pravilu akeenat na korenskom slogu: n. pl. ddgos dani, n. pl. minagai
mnogi, skdlkinon sluiti, skdlkinassus ropstvo itd.
U nominalnim sloenicam a uvek je glavni akeenat na inicijalnom slogu:
haumurhts rukotvoran, bitnait, obrezivanje, swaurpa odbacivanje,
drtnahatrtipa, milosre, sam ilost gdlaubcim, vera i dr. Nasuprot tom e,
kod verbalnih sloenica, u kojima je drugi deo verbalan, akeenat je uvek na
prvom slogu drugog del sloenice: bt-maitan obrezati , ga-ladbjan verovati,
us-tvatrpan izbaciti, fra-warkjan zgreiti i dr.
Dokaz da postoji ovakva razlika u akcentu izmeu nominalnih i verbal
nih sloenica nalazi se u sledeem primeru: prepozicija anda ima ovaj puni
oblik u nominalnim sloenicam a, dok ista prepozicija u verbalnim sloenicama
ima oblik and- .
verb. sloenica and-nitnan nom. sloenica dnda-numts

and-haitan

dnda-hait

4b

verb Sojenica and-waurdjan

nom. sloenica dnda-tuaurdi (i danas u savre
menom nem. jeziku je ant-tvdrten - Ant-wortj. Veoma jasan dokaz za ovu ra
zliku u akcentu jc jedna reenica u kojoj se javljaju obe sloenice: T 6,12
attdhathaiU fu m m a godin andahaita, gr. (xai)
rrp kXyjv oK(iXoYiv)- Ovo, dalje, pokazuju i verbalne sloenice koje mogu biti razdvojene su
cnkliriknm svezom -lh)\ uz-uh-idja izaao je . Ova pojava se objanjava time.
do su se ove verbalne sloenice tek posle fiksiranja germanskog akcenta kao celine izdvojile iz simuksikih grupa. U vremc kud su otpadali krajnji vokali,
anda je ispred glagolu jo bila samostalna re, sa sopstvenim glavnim akcen
tom; zato je izgubila krajnje a. Tek posle gubitka krajnjeg u formirala je sa
glagolom jednu cclinu. Nominalne sloenice sa anda bile su, meutim, ve for
mirane kao celina, sa glavnim akcentom na prvom slogu (indowaurdi) u vreme
kada krajnji slogovi otpadaju; krajnje u u anda nije tuda vie bilo na kraju
rei. Sve ovo bi ukazivalo na to da su u germanskom, na osnovu potvrdu
koje nam daje gotski, verbalne sloenice recentnije formacije od nominalnih
sloenica.
Potpuni gubitak akcenta pri artikulaciji dovodi do potpunog gubitka slo
ga, tako da ne postoje nenaglaeni slogovi, ve samo slog pod glavnim akcen
tom i slogovi pod sporednim akcentom.1'
*

Za mrtvi jezik, kao to ie gotski, fonetski opis je iskljuen. N e moe se

svaki glas tano opisati i dati mu njegovu govornu vrednost. Z a sada emo
pustiti iz vida pitanje da Ii ovaj fiksirani gotski predstavlja verno Vulfilin
prevodni jezik, odnosno Vuifilin govor normiran kao prevodni jezik, jer je on
preliven izvesne promene od Vulfile do vremena kad su ovi prepisi nastali,
to iznosi oko dva veka. To pitanje reavaemo kad bude re o odstupanjima
od onog sistema koji se smatra Vulfilinim.
Ako, dakle, ovaj gotski uzmemo kao fiksirani jezik V ulfilinog prevoda
iz IV veka, onda smo u povoljnijoj situaciji da izradimo fonoloki njegov
sistem, nego npr. fonoloki sistem starog perioda bilo kog drugog jezika, koji je
isto tako mrtav, a njegova jezika sveoanstva nisu ni iz iste jezike sredine,
ni od jednog pisca. Svakako e uvek ostajati izvesnih rezervi nesigurnosti u
izraenom fonolokom sistemu gotskog jezika jer u jeziku u stvarnosti, makjr
i za kratko vreme, ne postoji fiksirano stanje; jezik se stalno menja.
Principi savremene fonologije postavljeni su na bazi sistema pojava u
jeziku, sa zadatkom da se za svaki jezik ili govor izradi sistem glasovnih
vrenosti.,3S Pojedini glas u sistemu jednog jezika samo tada je relevantan,
kad se on u atom jeziku ili govoru funkcionalno i znaenjski razlikuje od
drugih glasova, kad se na osnovu toga glasa razlikuju dve rei ili gramatiki
oblici. Dok npr. u savremenom nemakom jeziku ne postoje dve rei ili
dva gramatika oblika ija je razlika ostvarena u opoziciji samo aspirovanog
odnosno neaspirovanog konsonanta, razlika izmeu konsonantskih fonema t : rt
tu O problemu akcenta u gotskim sloenicama i literaturu o tome vid. M. H. JelJinck.
. J., str. 49 i si; W. Krause, n. d., 50.
,w Vid. Tnjbeizkov, Gmndztige der Phonnhgie; 1\ de .S'aussure, Courses, E. Zwitner,
A da hngu,, Bd I (1939', str. 29 i si; M. Ivi, Pravci u litigt'isltci, gdc je i ostala literaturi
navedena.

47

je samo fonetska, dotle u staroindijskom (sankrit) t i ih su fonoloki razliito

ostvareni, oni su u opoziciji u reima phala plod i pala jedna mera . U
ncmakom ne postoje dve rei ili dva gramatika oblika koji bi se razlikovali
samo na osnovu fonetske razlike t : th.
U gotskom jeziku u stanju sm o, i jedino to, da izradimo sistem glasov
nih vrednosti kako su se one funkcionalno ostvarivale u reima, odnosno u
razliitim gramatikim oblicima.

,*

VOKALIZAM
is lo tipoloki uzeto moe se gotski vokaiski sistem izraziti deskriptivno,
uporedujui ga sa pragermanskim vokalskim sistem om , a ovaj poslednji sa
vokulskim sistemom indoevropskog prajezika. Svakako i pragermanski vokaiski
sistem je rezultat rekonstrukcije, izvedene na osnovu najstarijih posvedoenih
germanskih jezika. T o jo u veoj meri vredi za prajeziki vokaiski sistem i
za rekonstrukciju ievr. prajezika uopte. Jer, pod ievr. prajezikom podrazumevamo prekstorijski stepen razvoja indoevropskih jezika (dijalekata), do koga
dolazimo poredenjem pojedinih ievr. jezika koji su istorijski posvedoeni. To je
neke vrste jezik algebarskih formula. N e moemo sa sigurnou rei za svaki
oblik da je takav i postojao u prajeziku. N ije sigurno ni to da su konstruisanl
oblici rei u prajeziku svi u isto vreme i u istoj jezikoj oblasti postojali. Verovatno je, naprotiv, da te rekonstrukcije pripadaju razliitim , vremenski i pro
storno odvojenim stepenima razvoja prajezika. Indoevropski prajezik je viemanje hipotetina tvorevina, koja se ne moe ni u vremenu ni u prostoru
fiksirati.
Meutim, razlika u vrednosti izmeu rekonstruisanog pragermanskog i
rekonstruisanog ievr. prajezika je ogromna. Pragermanski lekonstruiemo na
osnovu istorijski posvedoenih najstarijih jezikih spomenika pojedinih german
skih jezika, dok ievr. prajezik rekonstruiemo prema rekonstrukcijama pojedi
nih ievr. dijalekata, uporedenjem pragermanskog, indoiranskog, baltijskoslovenskog, keltskoitalskog, pragrkog, itd., koji su ve sam i rekonstrukcije, a
ne stvarno posvedoeni jezici.

KRATKI VOKALI
1. Ievr. a

germ , a >

g o t. a

Ievr *ogros, polje: stind. ajrah., gr. aypo$, lat. ager; got. akrs /stisi.
akrf stsaks. akkar} stvnem. ackari; ievr. *dakru*draku suza : gr. Saxpu, iaxpuov.
stlat. dareuma, lat. lacrima (d;I), stir, der, kimr. deigr (pl. dagram), kom. dagr,
jerm. pt. artasul.; got. tagr /stisi. tary stengl teagor, stvnem. zahar, nem.

Zahrel
,M U nemakom jeziku su dve rei za ,,suza ; Zhre i Trne, Zhre se razvilo iz
*dak-rvt a Trne iz *duk-nu: stvnem. trahan < "trahun, srvnem. traher < *trohru < ievr. 'drakru.
Nem. Trne je stari plural, koji je potisnuo singularski oblik. Vid. Georg R. olta, Dit
Stellung des Armenischen im Kreise der idg. Sprachen . Wien 1960, str 28 i sl.

2. Ievr.

germ ,

got.

Ievr; *okt() osam: stind. aitdu, (at. oa. KrC

,rir
i.
afuuu sifnz. achiai stsaks., stvnem. aktof; ievr
, *,r
han V ^ / i s j ,huart stengk Inoaet, slftlz < /,> * , stSHks
JL
(> wa3)\ ,evr VAoi/i-* stranac : iat. hostis nepriiateli u

r * T d C i f rdime); stisi. *,r, L k , tvnem

I u sporednim slogovima jevr. 0 u nragerm. ie a *bhero-nr,

. *, '
lat. ferunt, stind. bhdrami; got. bairand /stvnem. eru,/ U starijfm
T
p r a v a k o g bi o ,e o u sporednom siogu joS u van o Ho pn k 2 % Z t
z

::i s

3 . Ievr. * > g e r m , a

ru

g o t. a

levr.
o ta c-: stind.
(ak. pirdrum), gr. Tr-ri>p, lat. o*/*rf osk
p/ir, stir. aihir; got. fadar /stisi, /uter, stfri z. fader, feder, stengl .fader, stsaks
fader, stvnem. faier}; ievr. *frd- popustiti, umoriti se": lat. lassus tinoran
(<
alb. I'am ( *l*d-no-s) oputen - got. iats trom /stisi latr ,
steng. lael, stsaks. tor,, stvnem. latf; u apofoniji: ievr.
gr. Xr^ctv biti
iscrpljen , alb. lodern umoran sam ; got. letan pustiti /stisi, lota. stengl
laetan. stfriz. Iera> stsaks. Idtan, stvnem. lagani.
*
4.
Ievr. e
g e r m . e, i (isp r e d i (i) u sle d e e m slo g u i isp red g ru
pe nazal - k on son an t) > g o t. /
Ievr. *ed- jesti , *edono-m jedenje : lat. edo jedem, gr. ISojacu, stind.
dmi, adana-m jedenje , stsl. *(j)ad-ti, srphrv. jedem; got. itan jesti /stisi, eto,
stengl., stsaks. etan, stvnem . e ^ a n f. Ispred i u sledeem slogu: ievr. *esri jest :
stind. asti, gr. eo -i, lat., osk.-umbr. e$t, stsl. {j)esn; got. isi /stvnem ., stsaks. ist,
stengl., stfriz. isj; ievr, *mcdhios srednji : lat. tnedius, stind. mddhyah , gr.
[ileooii got. nu'djis /stisi, mir , stengl. midd, stsaks. tniddi, stvnem. mittij. Ispred
grupe nazal -f konsonant: ievr. *senti jesu : gr. dor. vri, stind. snti, osk.
-umbr. setu, stsl. sga; got. sind /stengl., stsaks. sind, stvnem. situj; ievr. *bhendhvezati : stind. bandhanam vezivanje 180, lat. of-fendix veza, vor , of-fendimentum veza ispod brade na svetenikoj kapi , lit. bchdras drug; got. bindan vezati /stisi., stfriz. binda, stengl., stsaks. bindan, stvnem. bintan}.
Ievr. e, i u gotskom je e kad se nalaze neposredno ispred germ. r, h ,
(hxo (i-Brechung). Ovo e V ulfila oznaava sa ai.
a)
Ievr. e ispred r > got. e (pisano ai)'. ievr *blter- nositi : gr. <pepw,
lat. fero nosim , stir. berirn, jerm. berem, slovenaki berem itam (= n o s im ,
skupljam slova), stind. bhdra-ti n o si ; got. bairan nositi /stfriz. bera stsaks.,
stvnem. berani
m Stranac je mogao biti prijatelj i neprijatelj .
1,1 U stind. inicijalno 6-mesto bh-, prema Grasmanovom zakonu o disimilaciji *uiednih
Mpirovanih konsonanata (Hauchdissimilationsgtseiz).
< G otski iezik

b) lcvr. < tprcJ gcrm. h (ievr. *) > got. e (pisano mi): icvr. *peku .to
ku, lat peu stoka", stind. paiu toka*4; got. faihu novac 1 'stvnem Uhu
.stoka", stsaks fihu sroka /.
c) lever t ispred gcrm hw (icver *i*) -got. c (pisano ai): ievr.
vi
d eu , .sled iti (oima)44: Ut xn-seque\ vidi! , gr. hom. ivvtne reci !44
(
lit uktnr pria ; got. sathtoan gledati, videti stsaks., stvnem.

\*han!.
dl Ievr i ispred r
got e (pisano ui): ievr. *{txro$ ,,ovek4i: lat zir;
got. tuair.
Promcnu ievr. v
got. < ispred nazal konsonant izvrena je u periodu
prugermunakog
Po potvruju germanske pozajmljenice: fin. rengas prsten 44
joA ukazuje nu pragerm *kretxgaz; kod Tacita je jo Semnones i Fenm F in ci ,
dok je kod Ptolemeju U>(woi. Izgleda da su jo u periodu pragermanskog po
stojali konkurentni oblici sa e i sa i: ievr. *me-ge mene : pragerm. *mek{e)
i
i to oblici sa i u enkl. i prokl. poziciji: stisi, mek, stengl. mek, stsaka,
mtk, stvnem. mih.
5. Ievr. u

g c rm . u

got. u

Ievr. *(ugom jaram14: stind. vugam, lat. mg um, gr. C076V, stsl. igo, got.
juk stvnem. joh
juhha}; ievr. -us (u krajnjem slogu u-osnova), *sunus sin44:
stind. suntik, lit. snus, stsl. synb, gr. krit. ulu$; got. sunus /stengl., stfriz.,
stsaks. stvnem. tunu, stnord. sunufij.
Ievr. u u got. je o (pisano au) kad se nalazi neposredno ispred germ. r, ht
/m> (u-Brechtmg). Ovo o Vulfila oznaava sa au.
a) Ievr. u (germ. u) ispred r > got. o (pisano au): ievr. *dhur- vrata44;
jerm. duru, gr. >up, stsl. dvari; got. daur 'delovanjem a-Utnlauta u stvnem.
tor; stengl., stsaks. dorf.
b) Ievr. u (germ. u) ispred germ. h > got. 0 (pisano u m ) : ievr. *dhukter,
*dhugh*tir ki : lit. dukte , jerm. dustr, av. dugsda, stsl. dbiti (ak. dbten). gr.
stind. duhit; got. dauhtar /delovanjem a-Umlauta u stvnem. tohter>
stsaks. doktor, stfriz dochtcr, stengl. doktori. U prepoziciji ur iz 44 i u glag.
prefiksu ur- ostaje m, jer je ovo r nastalo sekundarno iz z (ws > uz > ur).
u je ostalo i u partikuli -uh i, dakle isto tako u nuh dakle i u spoju duh
(prepoz. du 1 k).

6 . Ievr. i

g erm . i >

g ot. i

Ievr. *pxskts, *pxskos riba44: lat. pisas; got. Jisks*140 /stisi, fiskr , stengl.
jisc; stfriz., stsaks, stvnem fisk); ievr. +is on44: lat. is, istud ( < stlat. ts-tod),
osk. iz-ic ovaj , stind. i-ha; got. is; ievr. *yid- videti, (znati) : gr. hom.
Ti^icv znamo44, stind. vidmd; got. toiium /stisi, vitom, stengl. zuitom, stsaks.
roitun, stvnem. wi^^umj.*14
,M Za promcnu znaenja stoka-novac upor. lat. peu stoka , pectmia novac
144 Znak * iza rei znai da ovaj oblik rei nije posvedoen, dok su drugi oblici u
paradigmi posvedoeni.

Icvr. i (germ. i ) u gotskom je e kad se nalazi neposredno ispred germ

r h, hte I ovo t Vulfilu je pisao sa ai.
a) levr. i ispred r got. e (pisano at): icvr.
yiros ovek : lar.
vir, lit- vyras, stind. virah, av. vira ; got. wair /delovanjem a-Unilauta u stisi,
tvrr; stengl., stfriz., stsaks. iver, sivnem . iveri
b) levr. i ispred germ. h
got. e (pisano ui): icv. *dtk- pokazati, rei1'
gr fer, pravo, lat. dicare p osvetiti , stind. diian pokazuje ; gnt.#a-rrhun objavili su.
c) levr. i ispred germ. hw
got. e (pisano ai): ievr. *li-(n)k ostaviti :
lat. littguo ostavljam ; got. pret. laihmtn ostavili su (ini. leihtvan).

7.
levr. nh p, I , r (so n a n tsk i n a la z i i lik v id e isp red konsonanata) u
pragermanskom su p o sta li k on son an ti isp r ed kojih se ra zv io vokal u.
germ. um, un, ul, ur got. um, un , ul, or (p isa n o aur).
a) levr r > germ, ur > got or (pisano awr; ovo u se razvilo u o kao i
prvobitno u ispred r): ievr. *tr*u suv : stlat. orrus; got. paursus /stisi, purr,
sivnem. dum, stengl. pyrrej; ievr. *tfnus trn: stind. tritam slamka, slama,
stsl. trawi', got paurnus trn /stengl. pom, stfriz., stsaks. ihom, stvnem. dornj;
ievr. *bhriis noenje : stind. bhrtih, lat. fo n sluaj ( - ono to vreme donese);
got. ga-baurps roenje" /stisi, burdr, stsaks. gi-burd, stvnem. gi-burtj.
b) Ievr. / > germ, ul > got. ul (severnogerm. i zapadnogerm. ponekad
i ol): ievr. *u(k*os vuk : stind. v}kah, lit. vilkas, stsl. vlbkt; gr. Xoxo;, lat.
lupus; got. toulfs /stisi, ulfr; stengl., stsaks. ivulf; stfriz., stvnem. tvolfj; ievr.
*p/nos pun: stind. Pf-nah, lit. pilnas, stsl. pkm ; got fulls /stisi, fullr; stengl.,
stfriz., stsaks .full; stvnem. folj.
c) Ievr. /// > germ., um

- got. um

Ievr. *ktpt6m 100 : lat. centum, gr. -xarv, lit. Hmtas, stind. iatdm;
got. liva hunda 200" (sa m > n ispred d) /stengl-, stsaks hund; stvnem. hunt};
ievr. *gVrptis dolazak, hod : stind. gatih hod", gr. pdtet? korak , lat.
tm-wntio sastanak (sa m > n ispred r); got. ga-qumps sastanak /stvnem.
cumft dolazak/.
d) Ievr. rt > germ. un

got. un

Ievr. n (negacija): gr. a-vv&Toc ne-poznat, lat. i-gnotus (en > in > i-gnoius(> stind. a-jnatah; got. un-kunps /nem . un-{beykanntj.

8.
Ievr, Bl,r,m,0n (//, rr, tpm, lm isp r ed v o k ala) u g erm a n sk o m
postali konsonanti i r a z v ili se is to tako u ul, ur, um, un > got. ul, or,
(pisano aur), um, un
a) Ievr. 7 > germ, ul > got. ul,
Ievr. *tol nositi : got. pulan podnositi, trpiti /stisi, pola, stengl. pohan,
stfriz. tholia, stsaks. iholian , stvnem . dolen trpiti/.
b) Ievr. 89r > germ, ur > got. or (pisano aur)

4*

su

levr. *pro ispred , pred": stind. purd, purdh, gr. rtipo; ,,pre\ r.%?i
| i i c d ' ; fit. J a r u /8t\r< m ., .stsuks. fora; stengl, fore* stfriz. fo n , forei.
c) levr. m
germ. um
gat. um
levr. *s?mo$ neko : stind. samah, gr. [iA-ftcv bilo od kuda ; got sum
neko /stisi, sumr; stengl., stsaks., stvnem. sum ma ko /.
d) levr. >i
grm. > m m got. m m .
levr. *nfn misliti**: gr. -ive oduevio se, poludeo , lit. mine mi
lio je*, atsl. mhni mislio je; got. ntunaip sea se /stvnem. fir-monet
prezire/.
Ovim razvojem ievr. kratkih vokala, u gotskom sistem u kratkih vokala
javljaju se sumo: a, i, u. Meutim, usled posebne artikulacije konsonanata r,
h, fm , koji su verovatno izgovarani sa srednjim podizanjem zadnjeg dela je
zika (e, o su manje uski vokali od i, u), gotski je uspostavio puni sistem krat
kih vokalu: a, e (pisano at), o (pisano a u ),i i u, prema pragermanskom: a, e,
i, u.1*1

D U G I VOKALI
1. le v r . > g e r m . > g o t. /stisi., stengl., stfriz., stsaks. ; stvnem .
u istorijskom periodu oa, ua, uo; u stisi, i u stengl. kada deluje i-Umlaut
germ. > , }.
Icrv. *bhrti(r), *bhrtr brat: lat. fr tir , osk. fratrum, umbr. fratrum
gen. pl. brae , stir. brathir, stind. bhrt (ak. sing. bhrtaram), gr. ^partop,
ppatyjp lan bratstva**, stsl, bratrb, lit. brourlis, dcm. braco ; got. brpar
/stisi. brocry stengl. brodor, stfriz. brihcr, stsaks. brther, stvnem. bnioerj; ievr.
*sr(/i) stajati, staviti**: lat. stare, gr. dor. orrait, stind. sthnam stajalite ;
got stop stanje stols sedite /stisi, stll; stengl., stfriz., stsaks. stol;
stvnem. siuolj.

2 . Ievr. 5 g e r m . > g ot. (za pojedine germ. dijalekte vai ista

napomena kao pod 1 .).
levr. *pl- tei , *pltus, tok, potop : gr. rthom brodim , 7t*>r
plivajui**; got. fldus potop** /stisi, flod; stsaks., stfriz., stengl. fld , stvnem.
fluotf ; ievr. *bhl- cvetati , *bhl5mcn cvet : lat. fls, cvet , srir. blati ; got.
blma /stisi, blme, stengl. blma, stsaks. bi orno, stvnem. bluomo ni., bluoma /./.
U kasnijem gotikom (istonogotskom posle Vulfile) got. je bilo blie ii nego
otvorenom 5, to se vidi po stvnem. muta teloneum *, carinarnica , koja je
pozajmljena iz got. mora u bavarski dijalekat u VI veku. I u krimskogotskom
je > ii: plt: got. blp.,4a
3. Ievr. > g e rm . (tzv . l) > g o t. . U pragerm. je otvoreno a ();
u gotskom je razvoj iao u pravcu zatvorenog #; u scvernogerm. i u zapadnogerm. ovo pragerm. cte dobilo je jo otvoreniji izgovor i postalo ; u anglofrizijskom ponovo je prelo u zatvoreniji (ui) vokal.14
141 Vid. Van Haerigen, Neophilofogus 7, str. 181 si.; M. H. Jellinek, rt. d., str. 84.
m Vid. M. H. Jellinek, . d., str. 46; E. Kieckers, n. U str. 21.

Ievr. *s sejati": lat. smen sem e", iit. semens pj.; stsl. sintf, stir.
sili got. mana-sps (ljudsko sem e)", oveanstvo" /stisi, sap, stengl. s'de,
sd; stfriz. sd, stsaks, sd, stvnem. sat sem e"/; ievr. *dhi- initi, metnuti,
poloiti": gr. v-^tia izloen" (rtvovan, rtveni dar)", stsl. dto dclo",
stind. dhma sedite", lit. d iti poloiti", s t s W f t i initi" (nameravati)",
smerati"; got. da-dps in, poloaj" /stengl. daed, dd, stfriz. dd{e), stsaks.
dd, stvnem. tat delo"/; lat. vnimus doli smo": got qmun: stvnem. qumun;
lat, sdimus sedeli smo": got. stum : stvnem. sfum.
4. Ievr. i > g e r m , i > g o t. i (p isa n o ei)
Ievr. *svno' svinjski, koji pripada svinji": lat. suinust stsl. svinji; got.
satin svinja" /stisi. suin> stengl. swin; stfriz., stsaks., stvnem. stoml; ievr.
*pri- drag, voletl": stind. prttah drag"; got. freidjan tediti" /stisi, frida
ukrasiti", stvnem. vriten negovati"/.
5. Ievr.

g e r m , > g o t. u

Ievr. *p~ gnjiliti, vonjati, truliti": lat. pits gnoj, putius truo", lit.
pliaiti pl. gnoj", gr.mHto trulim ", stind. ptih smrdljiv, gnjio"; got. fuis
/stisi, full, stengl. fl, stvnem . fl.

DIFTONZI
Diftong je spoj vokala sa poluvokalom odnosno zvunom likvidom ili
nazalom u istom slogu. Ako posle vokala sledi poluvokal onda je silazni dif
tong, a ako poluvokal stoji ispred vokala tada je to uzlazni diftong. Ako je
vokal kratak, tada je kratki diftong, ako je vokal dug, tada je dugi diftong.
U indoevropskom prajeziku bili su kratki i dugi diftonzi, nastali spajanjem
a, e, o sa i, u (odnosno sa sonatskim likvidama i nazalima): ai, ei, oi, au,
tu, ou. Dugi diftonzi su ve u prajeziku skraeni i izjednaili se s kratkim
diftonzima. U germanskom su dugi diftonzi ouvani jo ponege, u krajnjim
slogovima, tako da u germanskom praktino tretiramo samo ievr. normalne
kratke iftonge. Refleksi ievr. diftonga u germanskom su u stvari isti kao i
refleksi kratkih vokala kao sam ostalnih fonem a, tj. refleksi ievr.: a, e, o> germ .
, e, > got. a, i, s tim to drugi deo diftonga i, u ostaju ncpromenjeni. Od
perioda pragermaivskog, u kome su bili ouvani diftonzi, u gotskom su svi
diftonzi monoftongirani, osim ievr. eu koji je u gotskom dao tu.

1 . Iev. at > g e r m . ai > g o t. e (p isa n o ai ).1,18

Ievr. *kajkos lep, jenook": lat. caecus ( a u t e ) lep", stir. caech
jednook"; got. hahs lep"; ievr. *aiuo trajanje": stlat aiuom, lat. aeuum
,,doba" gr. aitov doba"; got. aitos doba" /stisi, aefi ,,vek", stvnem. io2 vek" /.
Ievr. *ghaidos jarac", *ghoidis koza": lat. haedus; got. gaits /stisi, geit, stsaks.
gei, stengl. gat, stvnem. gei^(.
m D izgovornoj vrednosti Vulfilinih digrama ai, au vid. napre, str. 43. si.

2 . levr. ft
gerrn. i (u severn ogerm . i u za p a n o g er m . delovanjcm
i-Vmlauta, Jer sc p osle e nalazi i (e * i)
got. i (p isa n o ei).
levr *stetgh~ koraati, penjati se : gr. ff-ely* idem , penjem se1',
stir
..idem lat. v-sitgiutn ( w'u-sn'giM0 trag , stsl. stign; got. sr^un
penjati se /stfriz. M/gu; stengl., stsaks., stvnem. stigu .penjem se/ ; ievr.
pokazati, rei : gr. Aebevuju, stlat. dekerem, lat. dicerem 3. pl. imperf. govorili su , osk. deicum rei , stind. dkiyat on e pokazati ; got
ga-reihan objaviti /stsaks. tihan. stvnem. zihan /; icvr. *leik ostavljam '
gr. Xctw' lit. hk; got. lethan ostaviti /stsaks. stvnem. lihan pozajmiti/.
U nekim sluajevima, izgleda, da se ievr. ei u germanskom razvilo u i
(tzv. i*). V severnogerm i u zapanogerm. ovo a nije dalo a, nego je ili
ostalo ili se razvilo (na pr. u stvnem.) u ea, ia , koje je posle iftongirano
u it. U gotskom i* sc nalazi samo u etiri rei: hr ove , fera predeo,
strana . Krks Grk i mis stol , inija .
a)
b)
c)
)

got.
got.
got.
got.

hr: stisi., stsaks., stengl hr; stvnem. hear, hiar hier

mes: stvnem. mias (pozajmljenica iz vulglat. mesa
lat. merna)
Krks: stvnem. p). Chreahi, Kriahi
fera: stvnem. fera, fear , fiara, vid. Feist 114

3. Ievr. at

germ , ai

got. e (p isa n o at).

levr. *oino-s jedan'1: gr. rt oivVj jedinica (u kocki) 5, stlat. ak. sing.
orno. lat. urtus, stir, or, oin; got. ams /stisi einn, stengl. an. stfriz. en, stvnem.
einj; ievr. **oida znam : gr.
*fotSx), av. vaeda, stind. vida; ievr.
**oidai (sa medijalnim nastavkom): stsl. vide, lat. vidi; got. wait znam ', stisi.
veil, stengl. war, stsaks. wet, stfriz. wet, stvnem ioej'3/.145
4. Ievr. au

germ , au

got. o (p isa n o on)Ufi

Ievr. *aug- rasti, mnoiti se : lat. augere rasti, uveavati , lit. dugu
j.rastem , av. aogo, oojo snaga stind. djah snaga , gr. a^Eco, j^avo um
noavam (sa i-proirenjem, iz ang-s); got. augan ,rasti mnoiti se /stisi.
uuAu, stsaks. okian, stengl. eacian, stfriz. aketi um noen , stvnem. ouhhati,
ouhhon umnoavati/.
5. Ievr. eu -g erm , eu (w)
saks. tu, eo > to,!.

- g ot. iu.

s tis i, iu, io\ ste n g l. co; stvnem.,

Ievr. *deukd vuem , vodim : stlat. dcuco, douco, lat. uco vodim,
vuem ; got. tiuhati voditi, vui55 /stvnem. ziuhan, siohanf, ievr. *leubhos
drag : stsl. ljubi; got. Hubs /stisi, liufr, stengl. leof, leaf; stfriz. liaf, stsaks.
Hof, stvnem. hob, hop , Ueb, Hub; ievr. *leuk svetao , beo : gr Isvxot; ,,beo.
av. raoo svetio , sjaj , stir, lochet munia , stsl. /a, lua svetio, lat.
iu.v, gen. lucts svetio ; got. liuhap ,svetlo /stengl. Ico/ir, stfriz. Itachi, stsaks.
hoht, stvnem. leoht, lioht, liehtK
,M Vid. F.. Schwarz, Goten, Xordgennanen. Angelsachsen, str. 19 i sl.
u Vid. ovdc, nap. 143.
Vid. ovde, nap. 143.

6. lev r. ou > g e r m . au > g o t. o (p isa n o au)u1 /stv n e m . is p r e d d, t,

j, 3 , n, r,
redovno ou; s te n g l. ea, stsa k s. f.
Ievr *roudhos crven , rud , rumen : gr. -po0-p6$ .crven , lit. raudas, lat. rfus rid , rber crven , stir. ruad, umbr. roju ak, pl.; stsl. rud-meno;
got. raups* (dat. f. raudai), /stisi, raudr, stengl. read, stfriz. rad, stsaks. rd,
stvem. rotj.
Ievr. oi, ou u g e r m . > ni, au,

g ot. e, o (p isan o ai, au).

Teko ih je razlikovati od prvobitnih iev. ai, au, oi, ou.

NAKNADNO DULJENJE KRATKIH VOKALA U PRAGERMANSKOM

Usled gubitka nazala ispred germ. x nastala je promena u kvantitetu
sloga. Zato su, kao dopuna gubitka u kvantitetu, prethodni vokali produeni:
-anh > -ah, -inh > -ih, -unh > -uh. Ovo duenje prethodnog vokala ilo
je postupno; prvo je nazalizovan vokal -qx, -ih, -yh, a onda je u zaseb
nom razvoja svakog germanskog jezika nestalo nazalizacije, a kao naknada za
to vokal je produen .148 U gotskom je ovaj proces doveo do: -anh > -ah,
-inh > -ih (pisano-'//), -unh > -uh.

1 . pragerm. *-anh > -ah

Ievr. *paR- uvrstiti , *panko 1. sing. ind. prez. (sa infigiranim n): got.
jahati /stsaks., stvnem. fahan ; stisi, fa , stfriz. fa , stengl. fon /sa nestajanjem h
i kontrakcijom/; lat. pacisci zakljuiti ugovor; gr. TiamraXos ( < * 7ta>c-iaXo;)
..potporanj , ekser ; stind. pa - ue ; lat. pax , gen. pacts mir ( uvreno
stanje) , stind. palah om a ; lat. patigo uvrujem , gr. 7n}Yvojj.i, dor.
uvrenjem; got. hahan visiti, ostaviti da neto lebdi /stvem. hahan, stengl.
hon, ,obesiti, visiti /; verovatno ievr. * k o n k stind. ankare nesiguran , sum
njiv, lat. cuncior (<*concitor) bojim se, usteem se , oklevam . Got.
brahta pret. (inf. briggan) doneti /stsaks.; stvnem. brahta, stengl. brohtej.
got. pdhta pret. (inf. pagkjan) m isliti: ievr. *rong- znati u stlat. tongere
znati /stengl. pohre, stsaks. thdhta , stvnem. dahta, nem. dachie (inf.

denkenj.
got. palio* f. ilovaa, blato , gen. pakom /stvnem. daha, stengl. po stariji
oblik jo thohaef.
got. un-wahs besprekoran , prav /stsaks. tvah n rav , zao , stengl.
tvdh nepravda (?stind. vankah zavoj, krivina reke/.
2 . pragerm. *-inh > got. -ih (pisano -eih).
Ievr. *tenk- napredovati, rasti, uspevati : got. ga-peihan /stvnem. gtdihan. nem. ge-deihen, gc-diegen; stengl ge-peonj.
Vid. ovde, nap. 143.
u* Da su denazalizacija i naknadno duljenje vokala procesi koji su se odvijali tek u
zasebnim germanskim jezicima, vidi ss najbolje u stengl.: ijh'-ph oh. ali <?>{>; a -a tpisano
0 at f). Vid. E. Kieckers, n. d ., 34.

fm h m stiskati, navaljivati /.tengl. fringan, stsaks. thnngan, stvnent

rfv lako
lako '^
/stvnem.
Hhro, Ut.
lako, / f t a
go,. / t a advv. _kngVus)j

*ltng{,h-. U g r ^
g o t. peths v/ e m

p r o d u i t i , n a t e g n u t i sa A-pro-

S tv n e m .

got. i , / L

adj. lak/? icvr.

la t.
k b o r,

r f </0 / s t i s i , s t e n g l .

pmg,

sisato ,,

( s u e n je ) k o ji s e o d r a v a u o dre en o

.p m ljrv in a (stsl. ttia, srphrv. riUa ia (*,onk-,a).

L t P i/ 7/ r p r e T A
( in f ^pogkjan) m isliti (-kt > -hl); ievr *,ong u stlat.
got. fi"A,a ?
( M litusm. savest, saznanje /stsaks. thuhta, stvnem.
I Z
C g l.' fu ta
in.lo se, izgledalo je ,
Z T ' h h n J (dat. /fti*) svitanje, /stvnem. u t o , stengl. on ta.
sBdts an uh,a (-oni; upor. stind. aktuh rano svetio , gr. r ;, gen.
<ixTtvo sunev zrak.
,
i(
eot bi-uhts naviknut, uobiajen", lvt. j-imfecas navikao got! juhiza komp. mladi" (upor. poz. juggs) /upor. lat. jun-tor>stsl.

^ t^ h u h r u s glad", upor. huggreip 3. prez. gladuje".

Na osnovu izvrenih poreenja izm eu gotskog vokalskog (sonamskog)
sistema sa pragermanskim i pragermanskog vokalskog sistem a sa praiezikim,
gotski pokazuje sledee funkcionalno zasebne vokalske fonem e.
Kratki vokali: a, e, o, i, u (e pisano sa ai, o pisano sa au)
Dugi vokali: u, e, o, U u ( i pisano sa ei)
Diftonzi: iu.

PREGLED RAZVITKA GOTSKIH VOKALA

Na osnovu izvrenih poreenja ovih fonem a sa ostalim germanskim
jezicima i koliko je to bilo mogue sa izvesnim indoevropskim jezicima, verovatno je da su se ovi gotski fonemi razvili iz149:

Gotski

Pragermanski

a
e (pisano ai)
0 (pisano au)

a
e, i (ispred r, /i, hw), ai
u (i?-pred r, h, htv), au
i, e
u
ul, um, un,
ur

u
u/, um, un
or (pisano aur)

Indoevropski
a , o, 3 (va )

e, i, ai, oi
u, au , ou
i> e

u
/, th
7, V
ur, r , r

141 Re je samo o vokalskim fonemima u glavnom naglaenom slogu (znaetij&tocn

koji je po pravilu prvi slog u rei). Za sada u ovoj izradi gotskog vokalskog sistema
sem izuzetno, uzeti u obzir vokalski fonemi sporednih slogova.

G o ts k i

P ra g erm an sk i

In d o ev ro p sk i

-ank, -onk,

*-ank ,

( is p r e d A)

( p is a n o

ei)

i,

-A

ei, *-inh, - ih

ei
6,
i,

, *-unh, -h

U ei, -enk, -i
M> -Uttk, -pk

tu

eu, iu

eu

S h e m a ts k i p r e g l e d r a z v o ja g o ts k o g v o k a ls k o g s i s t e m a 160

(e (p is a n o a t), o ( p i s a n o a ) , i ( p i s a n o ))

u .. . ** Tabela je izraena prema H. Krhe, Historische Laut-und Formenlehre des Gttchen,

eidelberg 1948; razume se sa odstupanjima kad su u pitanju got. at, an.

VOKALIZAM U SPOREDNO NAGLAENIM SLOGOVIMA

1. Vokalizam u unutranjim slogovima
a) Kratki vokali
Kratki vokali u unutranjim slogovima pokazuju uglavnom isto stanje
razvoja kao i vokali u glavnom naglaenom slogu. T o vredi za germanski u
celini, jo u veoj meri za gotski. Od germanskog razvoja ovih vokala u unu
tranjim slogovima gotski odstupa u sledeem: ievr. e je u severnogerm. i zapadnogermanskom ostalo nepromenjeno ili je prelo u i (delovanje i-Umlautd),
u gotskom ievr. e ispred r menja se u a: ievr. *uperi gore nad: stind.
upon, gr. ureip, lat. super, got. ufar /stisi. yfer, stengl. ofer, stvnem. ubirj;
ievr. *k*o-tero-s koji od dvojice : gr. -o-repof;, stind. katardh\ got. htoapar
/stengl. htoaJderl; ievr. *apterod, abl. od osnove *aptero- (upor. u gr. kompar.
sufiks- Tspo-) u got. aftaro iza, pozadi /stvnem. after, stsaks. after, stfriz,
efter, stengl. aefter/; ievT. *pJter>t> ak. sing, oca : lat patrem, gr. - octepa;
got. fadar /stengl. faeder, stvnem. fater'; got. anpar drugi : /stvnem. anderj;
got. unsar na: /stvnem. unser (-er/.151
b) Dugi vokali
Ievr. e got. a ispred -nd, got. pahand 3. pl. prez (inf. pahan) ute",
stvnem. dagent; upor. lat. tacent ute .

2. Spojni vokali u sloenicama

Razvoj krajnjih vokala prvog dela sloenice (der Fugenvokal) u gotskom
je vrlo razliit. On je posledica delovanja akcenta koji jo nije bio potpuno
uvren, kao i razlike izmeu nominalnih i verbalnih sloenica .152
Ievr. o - got. a kao spojni vokal u sloenicama; od 93 sloenice u 72
se uva, a u 21 nestaje, sinkopira se. U nominalnim sloenica a- je gotovo
redovno sinkopirano u ja-, *jo- osnovama: laus-handja praznih ruku, managfalps viestruk, gud-hus boiji hram, boija kua , Gut-piuda Goti, na
rod Gota, pusutidi-faps hiljadostruki itd. Ali a- ostaje i u dugim i u vieslonim osnovama kad su prvi deo sloenice: arma-hairts milostiv", auga-dauro prozor, goda-kunds dobrog porekla. Uporedo se javljaju sinkopirani
oblici i oblici sa ouvanim vokalom: gud-hus hram, gud-blostreis vernik
(Gottesverehrer), pored guda-laus bezboan, guda-skauni bogolik; laus-haudjo
praznih ruku, laus-qiprs praznog eluca, pored lausa-zoaurds blebetalo;
u * Slian razvoj e ispred r> a ima i staronordijski (stisi.1: stisi, huaparr > {huan),
Jadaru) > fo$ur ak. sing. ,,oca . Ponekad se i u stvnem. javlja -ar: anor, vid. W. Krausc,
rt. d., $ 11. Svi autori su miljenja da se ove radi o razvoju ievr. pragerm. e. ispred r> a
ledino u gotskom; da se radi o odstupanju u gotskom nasuprot drugim germanskim jezicima.
Smatram, meutim, da gotski u ovome uva staru pragerm. promenu: ievr. e > a ispred r,
a da sevemogermanski i tzv. zapadnogermanski pretstavljaju kasniji razvoj slabljenja krajnjeg
~ar>er. Dokaz: 1. Staroislandski, koji je posle gotskog najranije posvedoen, ima gotovo po
pravilu -ar, 2. Optegermansko -ar nalo se na kraju rei te je puni vokal a oslabljen u
t:-or> -er, kao to su u ovo pozno germansko vreme slabili skoro svi krajni puni vokali.
Ovaj proces nije jo bio u punom delovanju u gotskom i u staroislandskom, do otprilike
V veka.
1,1 Vid. M. H. Jellinck. u. d., 55 67, 68.

matta-sps oveanstvo", mana-maurprja ovekoubica", pored man-leika lik,

slika /oveka/; tveina-basi jagoda, pored toein-drugkja vinopija.
i- kao spojni vokal redovno se uva: mari-saiws more, matt-balgs ranac,
ruiudi-bandi okovi" itd. i- je sinkopirano samo u brup-faps verenik (ievr.
*bhruti-potis) i u put-haurn truba, trompeta, u- se uvek uva: faihu-friks
srebroljubac (geldgierig), fUu-faihs arolik, aren", jotu-baurd amlica",
grundu-ioaddjus temeljni zid", hardu-hairtei tvrdog srca", (Hartherzigkeit),
Qsilu-qaimus Eselsmble, mlinski kamen".
O spojnom vokalu u verbalnim sloeni c a vid. ovde napred, str. 45ua.

3. Vokalizam krajnjih slogova

Usled delovanja jakog intenzivnog akcenta, koji je po pravilu fiksiran na
prvom (znaenjskom) slogu u rei154, od perioda pragermanskog pa dalje u
razvoju celokupnog germanskog i u svakom germanskom zasebno pretrpeli su
vokali krajnjih slogova mnogostruka slabljenja, od deliminog slabljenja do
potpunog nestajanja. T o je u krajnjem razvoju germanskih jezika dovelo do
gotovo potpunog gubitka fleksivnih elemenata. Sve pojave slabljenja vokala u
krajnjim slogovima u gotskom nisu do u pojedinosti dovoljno objanjene.
a) Kratki vokali
Kratki vokali uvaju se samo u jenoslonim recima: got. at kod, pri"
/stisi., stsaks. at; stvnem. 03 /, got. ni ne" /stfriz., stsaks., stengl., stvnem. m,
tu ; got. sa ovaj": ievr. *soy gr. . Ako je jednoslona re bila u enklizi,
krajnji vokal je upokopiran: got. sa-h, s-h, itd., (lat. -que. Izuzev -w. apokopirani su svi krajnji vokali: a) u prvobitnoj finalnoj poziciji, b) u sekundarnoj
finalnoj poziciji koja je nastala usled gubitka nazala (-ni > -n; ovo-n je izvrilo
nazalizaciju prethodnog vokala i posle toga je apokopirano: ievr. *vk^om ak.
sing, vuka" pragerm. *wulfan > stnord. tvulfa, got.
c) ispred kraj
njeg -s (- z ).
Germ, -a ( c ie v r -u, - 0): ievr. *uoida 1. sing. perf. znao sam" stind. vda, gr.
o!$a: got. wait /stisi, veit, stengl. wat, stsaks. toi, stvnem. wei$\ ievr. *dhog~
heso gen. sing, dana" > pragerm. *dageza > got. dagis /stvnem. tagesj; ievr.
*kyeso gen. sing, koga, ega", stsl. ceso; got. htuis; ievr. *apo prepoz. od",
gr. -, got. af.y ievr. *ghtom zlato" > pragerm. *gulpa () (pozajmlj. u
finskom kulta pokazuje jo ouvano krajnje -a), got. gulp Istisi, guli, stengl.,
stsaks., stvnem. gold/; ievr. *doghos dan" > pragerm. igaz > got. dags
/stisi, dagr.; u zapadnogerm. nestalo je i krajnjeg nom. -s: stengl. daegy stsaks.
dag, stvnem. tagl; Ievr. *penk^e pet"; lat, quinqu, gr. ttvte; got fim f /stisi.
fimm, stvnem. fimf!; ievr. *u(ku-e vok. sing, vue", lat. lupe; got. w ulf (kao i
skalk! slugo!"); ievr. *ghostis stranac", lat. hostis, stsl. gostb; got. gasts gost"
/stnord. -gastiR ; ievr. *ghostim ak. sing, stranca", got. gast (-m > -n >
a);
ievr. *esti jest": gr. <rri, stind. dsti, got. ist.; ievr. *bheresi 2 . sing. prez,
nosi", stind. bhdrasi, got. bairis /stisi, herr, stengl. hires, stvnem ., stsaks. birisi.
>** Ovo uporcdno javljanje punog spojnog vokala i njegovo sinkopiranje nije, svakako,
sluLajno. U osnovi je to posledica delovanja jo neuvrenog akcenta. O tom problemu vid.
Kjoesch, AWerM Philology V, 377 si.; M. H. Jellinek, n. d., 95;. Potrebna su daljnja
detaljnija ispitivanja gotskih nominalnh i verbalnih sloenica.
m Vid. ovde, poglavlje o naglasku, str. 45 si.

6U

. ouvano: ievr.
:-vr *t>pku
Jat. ypeu; *got. faihui ievr. *$imus
Krajnje -u je
pertu stoka,
lu* ,
sin, stind. sum h , tsl.
S01- iMWWS'
.
.
p
a -o -i ispred nazala + konsonant u gotskom su ouvani:
Pragerm. a,

p
gas[ins ak pi. goste, got. sunum ak. p|.
i u 3 . 'pl. pret. (ievr. nastavak -V, > pragerm. - * > got. -*:
ni'Mun* stignu, berun, sehtoun itd).
S o v S o

b) Dugi vokali
Praeerm. -tf na apsolutnom kraju rei skraeno je u -a: got. dugu dat.
sing. X * (.-osnova, pragerm. dat. sing. *dage < a *ievr. in.tr. s in * '#
gM); trt. m Jda 3 . sing. p ret, ievr. nastavak ,e *dket
Ievr - > e o t
got. baira nosim, gr.
lat. fero. Ievr. -at u
nastavcima mediopusiva > got. -a: gr. r t >
So tbaira-a baira-nda.168

Wl Vid. H. Krahe, . d., SS 19, 20; M . H . Jellinek, n. d.> S 96 si.*, W Krause, w.

S 69 si.

KONSONANTIZAM
Konsonantski sistem germanskih jezika dobrim delom je, svakako, rezultat
razvoja pragermanskog, a ovaj prajezikog konsonantskog sistema. Za pitanje
razvoja germanskog konsonantskog sistema potrebno je posebno naglasiti da
je pragermanski konsonantski sistem rekonstruisan na osnovu konsonantskih
sistema pojedinih germanskih dijalekata i jezika, a prajeziki opet rekonstrukcija
izvrena na osnovu ve rekonstruisanih sistema pojedinih ievr. dijalekata. Prema
veoj ili manjoj sigurnosti rekonstrukcije konsonantskog sistema pragermanskog
i prajezikog, ovde se radi o daleko veim i teim problemima razvoja jezika,
nego to je to sluaj kad je u pitanju vokahki (sonantski) sistem . Smatra se
da dve treine ievr. zajednike leksike ima bar jedan guturalni konsonant, a
kljuno pitanje prirode ievr. guturala ni do danas nije reeno150. Ono se ne
moe reiti fonetski, poto se radi o jeziku koji ne samo da nije posvedoen,
nego nije uopte ni postojao takav u datom vremenu i prostoru. Njegov fo
noloki sistem je rekonstruisan. Njegova vrednost je upravo tolika koliko vrede
rekonstruisani fonoloki sistem i pojedinih ievr. jezika. Tu vrednost veoma
mnogo umanjuje i, moe se rei, osnovnu slabost pretstavlja hronoloko pitanje,
jer rasponi izmeu najstarijih svedoanstava pojedinih ievr. jezika iznose i do
pet milenija. Ovo treba imati u vidu, jer emo se upravo kod opteg german
skog i posebno gotskog konsonantskog sistema suoiti sa problemima koji nisu
samo germanski i koji se ne mogu reavati samo prouavanjem internih ger
manskih jezikih pojava.

PRAJEZIKI KONSONANTIZAM
Smatra se da je ievr. prajezik imao sledee konsonantske foneme:
I Klozivni (eksplozivni, okluzivni) konsonanti.
Ovi se dcle prema m csiu artikulacije na:

1 . labijale
2 . dentale
3. guturale
^ P or* P* de Saussure, Ainotre sur le systme primitif des voyelles dans les langues
n *j ro^ ennesy Leipzig 1879, isti Recueil des publications scientifiques, 1-leldcrberg 1922, str.
w3j J. Kurylowics, ludes indoeuropennes I, su . 51 si.; H. Pcdersen, Die getneitiindoeurop.
aie orindogertn. VerschluBlaute u Del Kgt. Danske Videnskabcmes Selskab, hist. -fill medd.
32, 5, (1951), str. 10 si.

(uturali se deie na: a) palatule (prednje nepane), b) velare (zadnje nep

ane) i c) labiovelare (zadnje nepane su istovremenim zatvaranjem usana).
Prema nainu artikulacije svaki od ovih konsonanata mogao se izgovarati
bezvuno (unuts), zvuno (medio). Bilo zvuni bilo bezvum mogao je biti
isti, ili uspirovan (ienuis ospirata, medio aspiratu). Ovi klozivi obeleavaju se
sledeim znacima:
tenues aspiratae

tenues

mediac

mediae aspiratae

lobija h

ph

bh

dentali

th

dh

s* polatali

k (k')

kh (k'h)

g (g ')

gh (g hl

velon

kh

gh

^ labtot'dari

kv

k<'h

g*'

g*'h

Podela guturala na palatale, velare i labiovelare nema za germanske je

zike onog znaaja koje se smatra da ima za pitanje konsonantskog sistema
nekih drugih ievr. jezika (problem tzv. cenium-satam jezika). Germanski razlikuje
samo velare i labiovelare kao zasebne foneme. Prajeziki aspirovani konsonanti
(letiues ospiraiae) veoma se teko i nesigurno rekonstruiu. N jih u pitanju raz
voja germanskog konsonantskog sistema ne uzimamo u obzir. isti zvuni
labijalni konsonant b veoma je redak u inicijalnoj poziciji u ievr. jezicima
koji ova) konsonant inae uvaju. T o pokazuje i germanski, u kome nema
nijedne indigene rei koja poinje sa refleksom inicijalnog b-.
II Spiranti: s, z.
Prajezik je imao sigurno bezvuni dentalni spirant j. Pored ovog bio je
i njegov korelat zvuni spirant z. On se, iako prajeziki, razvio sekundarno,
iz s posle koga je bio zvuni konsonant. T o je rezultat prajezikog delovanja
asimilacije, koja je poznata u kasnijim ievr. jezicim a, pa i u germanskom.
Postoji problem jo jednog prajezikog interdentalnog bezvunog spiranta :p t
njegovog korelata zvunog d. U klasinom grkom javljaju se grupe konsonanata
gutural + dental, u sanskritu gutural - spirant. Ovih grupa nema u drugim
jezicima, tj. drugi jezici ne poznaju ovaj tzv. popratni konsonant. Neki autori
smatraju da je ovaj popratni konsonant iz ievr. interdentalnog spiranta j> od
nosno d.: gr. *pxTos, stin. fkfa, lat. ursus iz ievr. *rkpo medved; gol.
guma, lat. homo ovek , lat. humus zemlja gr. x#|icd na zemlji iz ievr.
*ghem; ali u gr.
zemlja , stind. ksami na zemlji iz ievr. *ghem,
*ghdom.ls7 Pitanje ovih grupa u grkom i sanskritu objanjava se i na druge
naine, tako da teza o ovim spirantima u prajeziku nije opte primljena.
III Nazali: m, n,
IV Likvide: r, l
V Poluvokali i, y.

Vid. H. Hirt, Idg. Grarnm. 1, 231; W. Krause, n. J., 98.

A3

Pregled rekonstrukcije ievr. konsonantskog sistema.

ten.

ten. asp. med. med. asp.

spiranti

nazali

likvide

poluvok.

bezv. zv.

u
3

fobijali

ph

bh

dentali

th

rj

palatali

kh

gh

velari

kh

gh

k"h

g"

g"h

a labio vel

Na osnovu ove rekonstrukcije smatra se da su u prajeziku u opoziciji

bile foneme: hezvuni-zvuni, isti bezvuni-isti zvuni, isti bezvuni-zvuni
aspirovani.15* Ovaj sistem prajezikog konsonantizma ukazuje na ravnomernost
odnosa zvunih i bezvunih fonema. Konsonantski sistemi pojedinih ievr. jezika,
meutim, ukazuju na to da nije verovatan ovakav potpuni korelativni odnos
istih i aspirovanih konsonanata, tim pre to bezv. aspirovani (tenues aspiratae)
nisu ni dovoljno posvedoene, ne mogu se sa sigurnou ni rekonstruisati, a
zvuni aspirovani (mediae aspiratae) bili bi posvedoeni jedino u sanskritu i
u izvesnim tragovima izumrlih jezika baikansko-anadolske oblasti, Bolje prou
avanje pojedinih jezika, naroito onih arhainijih, posebno kada se bolje
proui hetitski i odnos indoevropskog prema semitskim jezicima, dae, verovatno, sigurnije elem ente za rekonstrukciju prajezikog konsonantskog sistema
u celini.

GERMANSKI I GOTSKI KONSONANTSKI SISTEM

Iz ovog ievr. konsonantskog sistema u pragermanskom, optegermanskom
i gotskom ostali su nepromenjeni:

1 . poluvokali: i, y > germ j, w

2. Hkvide r, / > germ. r, /
3. nazali: my , n, o > germ. m, n, o
Ievr. spirant s ouvan je u inicijalnoj poziciji. Promene u drugim pozicijama
su delimine, jer se i tada s realizuje kao zvuni spirant z> koji je u severnogerm.
i zapadnogerm. preao u r. Svi drugi konsonanti u germanskom su iz osnova izmenjeni. Promena je izvrena u nainu artikulacije, dok je mesto artikulacije ostalo,
sem manjih izuzetaka, isto. D ok je u prajeziku postojala korelacija sonornosti:
phjbh, thjdh, kkjgh, k^hlg^h i korelacija aspiracije; bjbh, djdh, gjgh, g^jg^h, u
germanskom je aspirovanih konsonanata potpuno nestalo; ostala je samo jedna
serija bezv. kloziva. Nasuprot tom e nastale su dve nove serije spiranata; zvu
nih i bezvunih. Ostaje, dakle, u germanskom opozicija sonornosti izmeu
spiranata //&> p/d, h/g, sjz , dok se kod bezvunih kloziva javlja nova korelacija
u" 0 ovom problemu vid. Trubetzkoy, Grundzge der Phonologie.

64

^plnzijc) izmeu kloziva i spiranta: pjft r//>, kjh, k^/htu. Znait nijedna ger
m a m a serija nije produenje prajezike serije. Ta promena ievr. konsonantskog
sistema u germanskom naziva sc G e r m a n s k o p o m e r a n j e g l a s o v a .
Poito je u kasnijem razvoju jednog del zapanogermanskog usledila jo jedna,
po strukturi slinu, promena kloziva (tzv. V i s o k o n e m a k o p o m e r a *
n j - g I a - o v a), to se u germanistici, sa vanou samo za istoriju nemakog
jezika, G e r m a n : k o p o m e r a n j e naziva i P r v o p o m e r a n j e , a
V i s o k o n e m a k n p o m e r a n j e i D r u g o p o m e r a n j e glasova.
Zakonomernost ovih promena konsonanata u germanskom formulisao je prvi
I. Grim Ovaj zakon pomerania naziva sc, s toga, i G r i m o v z a k o n . 1"

GKIMOV ZAKON
Germansko pomeranje glasova nije izvreno najedanput u svim serijama,
kao ni najedanput u svim glasovima pojedinih serija. Osim toga, ovo pomcranje nije u isto vreme zahvatilo celokupnu germansku jeziku oblast. Pome
ranje je izvreno svakako pre poetka n. e. Ako se uzme da je poslednja pomerena
serija zvunih kloziva (mediae) u bezvune (lenues), onda je to moralo da se
zavri izmeu V i V III veka pre n. c. Ovo na osnovu germ. pozajmljenice
-rik vladar iz keltskog -rik, - germ. rteh, - reich, koja ukazuje na uske
kontakte Germana s Keltima. S druge strane, pomeranje bezvunih kloziva
(rrmtt's) mora da se odvijalo jo u periodu pragermanskog, kada akcenat nije
bio potpuno fiksiran, to pretpostavlja Vernerov zakon. N a osnovu: Baenu
silna, koju je zabeleio Cezar, a u kojoj je g pomereno u c, znailo bi da
je u Cezarovo vreme pomeranje ostalih serija ve izvreno.180
Da li je ovo germansko pomeranje konsonanata zaseban unutranji ger
manski proces glasovnih promena ili je posledica delovanja nekog supstrata,
ne moe se, zasada, znati. Vrlo slino pomeranje konsonanata, barem nekih
serija, u jermenskom teko je dovesti u vezu sa ovim germanskim pomeranjem.
Ako je re o delovanju supstrata, onda bi po strukturi slino Visokonemako
pomeranje ukazivalo na izvor sa juga. N e moe se, m eutim , prihvatiti teza
da je jedan supstrat delovao na celokupan germanski, pa posle nekoliko vekova
isti taj supstrat delovao ponovo, ovaj put samo na jedan deo zapadnogerman
skog. Do sada nisu nikakvi kontakti izmeu germanskog i jermenskog usta
novljeni i verovatno je da su se analogni procesi pomeranja odvijali nezavisno
u oba jezika181. Izvesni ostaci izumrlih jezika balkansko-anaolske oblasti
u stvari vrlo nesigurno posvedoen onomastiki materijal, ukazuju na slinu
pojavu pomeranja. Tanije bi se moglo rei, da autori koji prouavaju ostatke
1.1 Izvesne nagovetaje o germanskom pomeranju glasova izneo je bio i pre Grima u
vojim radovima danski lingvista Rasmus Kristian Rask (1787 1832). Svoje otkrie o ger
manskom pomeranju glasova saoptio je J. Grim naipre Lahmanu u pismu od i. IV 1821
elu formulaciju zakona objavio je Grim 1822. godine, u drugom izdanju I knjige *voe
Nemake gramatike {Deutsche Grammatik*.
** Vid. T . E. Karsten, Germamsch-finnische Lehnwortstudien u A cta soc. scient. Fenn.
XLV (1920); isti, Gennanen (1828); K. B. Wiklund, u IF 38, str. 48 si.: H . Jacobsohn u,
A S F 41 (1925) , str. 246 si.; V. Pisani u Die sprache I (1949) i dr.
1.1 Vid. A. Meillet, Esqvise d'une grammaire compare de Varmnien classique, 2. izdame
Be 1936, str. 26 si.; F. Kronasser n. d. G. R. Solta, n. d.,

6$
ovih izumrlih jezika, nastoje po svaku cenu da u njima nau potvrde izvesnih
hipoteza, na prvom mestu potvrdu o prirodi ievr. gu turala.
Germansko pomeranje konsonanata vrilo se, verovatno, u tri glavne
im , tj. postupno su pomerane, svaka zasebo, tri po artikulaciji razliite serije:
I p , t> k, W
II bhy dh, ghy g*h
III b, , g , p
Smatra se da je ovo pomeranje i hronoloki ovim redom izvreno, s tim
da pomeranje sledee serije nije otpoelo sve dok pomeranje prethodne serije
nije potpuno zavreno. Isto to se smatra i za pomeranje konsonanata pojedine
serije; nisu istovremeno pomereni svi konsonanti jedne serije, ve hronoloki
jedan iza drugog.
I
1.
2.
3.
4.

ievr.
ievr.
ievr.
ievr.
ievr.

p , t , k, k* > germ. / , p , h , hzv i to:

p (ph) > ph > germ. /
t (th) > ih . germ. p
k (kh) > kh > germ. h
M (hMh) > k*h > germ. hw

I 1. ievr. p (ph) > ph > germ. / > g o t . /

Ievr. *pner otac : stind: pita- gr. rcarVip, lat. pater; got. fadar /stisi.
fader, stengl. faeder, stfriz. fader, stsaks. fadar , stvnem. faterj ; ievr. *kapi
uzimam, hvatam ; gr. x-rw (7CT<7ri)> lat. capius uhvaen, zarobljen , got.
hafts /stengl. haeft, stvnem . -haftj; ievr. *klepo kradem : gr. xXttto>, lat.
depo kradem ; got. hlifa.
I 2. ievr. t (th) > th > germ, p > got. p
Ievr. *treies tri : stind. tryah , gr. xpec, lat. trs, iri-ginia trideset*;
got. prts /stisi, prtr, stengl. prie, stsaks. thrie, stvnem. rie tri /; ievr. *bhrtr
brat : stind. bhrta-, gr. <ppaTo>p, lat. frater ; stsl. bratn-; got. brpar /stisi.
broder, stengl. bror, stfriz. brother, stsaks. brodar, stvnem bruoder'; ievr. *skth~
(*skth otetiti ; gr. -ax>)07)<; neoteen, sauvan* got. skapis teta
,'stisl. skae, stengl. sceaa, stfriz. skatha, stsaks. skatho, stvnem. skado, nem*

Schaden!.
I 3. ievr. k (kh) > kh > germ. /i,> g o t. h
Ievr. * k e r d * k r d - srce lit. iird'ts, stsl. sndbce, gr. xxp8U, lat. cor,
gen. cord-is; got. hairt /stisi, hjarta, stengl. heorte, stfriz. herte, stsaks. hertu,
stvnem,. herza I; ievr. *dekm~, dekmt deset : stind. dda, gr. Se/.*, lat. decem, stsl.
desftb, lit. deimt; got. taihunl stisi, tio, stengl. tien, stfriz. tian, stsaks. tehart,
stvnem. zehanf, ievr. *kap- uzeti, uhvatiti*, lat. capio, srphrv. iep-a-ti; got.
hafjan dii** stisi, hefja, stengl. hebban, stfriz. hebba, stsaks. hebbean, stvnem.

heffeti'.

I 4. ievr. k*h (kvh) > k vh > germ. /kp > got. Ina
Ievr. *kVe-so iji**: stsl. e~so, gr. hom. -ro at. tou; got. fmis /stisi.
huess. stsaks. hwes, stvnem. hwes, wesj; ievr.
ostaviti : lat. re-Hnquo
ostavljam**, gr. /.sitmo, lit lieku ; got. leihwan pozajm iti stsaks. far-lihan ,
>i
Vid. Otto Haas, Die Sprachreste des Phrygischen, Sofija 1966;
5 Gotski iezik

66
stvncm. Uhati, nem. M m \ . Izgleda da je u periodu pragermanskom, jo prc
pomeraniu ievr. k* ispred labijala asimilirano (regresivno) u p; ovo p ,e zatim
u procesu pomeranja prelo u / : ieir. *yjk*os vuk : stind. vrkah, lit vtlkas,
lat. tupus(k*>p), gr. f c , pragerm- *y(pos > got.wuifs; ievr. +penk*e petpragerm. *pempe
got. fimfOvim procesom pomeranja serija ievr. bezvumh kloziva p, i, k, k* dala
ie u germ i got. seriju bezvumh spiranata / , p, h, hzv. Pomeranje ievr./, t,
M k* nije izvreno ako je ispred njih stajao spirant s., to znai u grupama kon
sonanata: sp, st . sk, 5**-. Isto tako nije izvreno pomeranje ievr. t u grupama
pt kt k*t koje su u germ. pomerene u grupe f t , hu hm . Pomeranje je dakle
izostalo ako se ispred p, u k, k* nalazilo bilo ievr. spirant i, bilo novi ger
manski spiranti / , h, htu.
1. Ievr. sp > germ, i got. sp.
Lat. spuo pljujem, lit. spiauju; got. speizvan pljuvati /stisi, spyja, stfriz.
spitoa-, stengl., stsaks., stvnem. spiivan, nem. speien/
2. Ievr. st > germ, i got. st
Lat. hostis neprijatelj : stsl. gosu /g o s t ; got. gasts ,gost /stnord.
-gastir, stengl. giest; stsaks., stvnem. gastj; ievr. *sto-, sta- stajati : lat. sa
stojim, si-sto ustavljam , gr.
stsl. stojg- lit. stoju stind. d-stham (aor.);
got. stanan stajati .
3. Ievr. sk > germ, i got. sk
Ievr. *$kai-l+skt- svetlucati, senka : stind. chayd senka , gr rr/.-.i-,
got. skeina, skeinan svetlim /stisi., stfriz. skinu, stengl. sd m n svetliti;
stsaks., stvnem. skinuti, nem. seheinenj.
4. Ievr. sk* > germ, i got. sk
Ievr. *skvabh- guliti, Jjutiti : lit. shcbii, lat. scabo gulim , scabies
Ijutenje , svrab ; got. skaban /stisi, skafa , stengl. seafan, stvnem. scaben,
nem. scjiaben.f.

5. Ievr. p t > germ, i got. f t

Lat. captus zarobljen, uhvaen ; got. hafts /stengl. haeft, stsaks., srvnem.

hafti
kt > germ, i got. ht
Ievr. *okto(u) osam : stind. atau, gr. oxtoj, lat. octo; got. ahuu
stengl. eahta, stfriz. ochta, stsaks., st\n em . ahtoj.
Pomeranja pod 5 i 6: ievr pt > germ, i got. ft; ievr. kt > germ, i gat.
- hi , ievr. k*t > germ, i got. hzut pokazuju relativnu hronologiju pomeranja p,
t , k , k* i to, da je u grupi pt pre pomereno p > f i ovaj novi bezvuni spi
rant spreio pomeranje t ; u grupi kt da je prvo pomereno k > h i ovaj novi
spirant h spreio pomeranje t. T o znai da su p i k pomereni pre r. Nije
sigurno da li to vredi uopste, ili samo za grupe p t, k t . Treba naglasiti da su
ove grupe u ievr. sekundarno nastale; lat cap-i-o , cap-to-s, capt-us; ievr. *ok-td(u}
6 . Ievr.

,,dve etvorke?
II ievr. bh, dh, gh, g^h > germ, b, d,
II 1 ievr. bh > germ, b - got. bjb

gw > got. b!b, d!d g'g, gwlgww

I

67
Ievr. *bher- nositi : stind. bharami nosim , gr. tpepoj, lat. ferd\ goi.
pirati nositi /s t is i, stfriz. bera, s te n g l, stsaks., stvncm. beran ; ievr. *leubh}-*lubh- eleti , drag : stind. lubhyati eli Jbhaft elja , lat. lubet eli ;
got liuba-leiks drag, m io pranord. liubu f . draga , stisi liufr, .stengl tiof,
stfriz. Haft stsaks. liof ( f < b ) , stvnem. Hobi.
II 2 ievr. dh > germ, d > got. did
Ievr. *dhura vrata : gr. $ipa, lat. foris , fores, s t s l dxwb; got. daurd
'stlriz. dure, stsaks. dura , stvnem. tura, nem. Tiirj; ievr. *medhios srednji ;
stind- madhyah, lat. meius; got midjis /stisi, midr, stengl. midd, stfriz., stsaks.
middi, stvnem. minif.
II 3 ievr. gh > germ, g > got. gig
Ievr. *ghosti$ stranac , lat hosiis neprijatelj , stsl. gost* gost ; got.
gasts gost /stengl. test, stvnem . gast); ievr. *steigh-j*stigli penjati se :
stind. stighnute penje se , gr nxeiyoi , koraam ; got. steigan penjati se
stisi, stfriz. stiga; ste n g l stigan ; stsaks., stvnem. srigan:.
II 4 ievr. g^h > germ gaj > got. gzo, to
Ievr. *sengvh-l*songvfi zvuati : gr.
glas proroanstva , got. siggivan pevati,4 /s tis i syngva; ste n g l, stsaks.,stvnem. stngan . U intervokalskoj
poziciji pragerm.
u got. je w, dok je u severnogerm. i zapadnogerm nekada
g nekada w: got. hneizvan pokloniti se , stvnem. hnigan, nem. neigen- lat.
coniveo zatvaram oi ; ievr. *snoig^hos sneg , lat. nix, gen. nivis, lit. sniegas;
got. snaiws, gen. snaiwis- stvnem . sneo, gen. snewes.
III ievr. 6, d , gy gv > germ, i got. p , ?, k, kw
III 1. Ievr. b > germ, i got. p
Kako je ve spom enuto, ievr. inicijalno b~ bilo je vrlo retko .163
Got. paida gornji deo odela verovatno je pozujmljeniea; tako isto i
gr. {Jcdr/) pastirska kabanica S koja je verovatno pozajmljenica 12 trakog.
U gotskom nema nijedne indigene reci koja ima u inicijalu p.
Ievr. *dheub-i*dhub dubok, upalj : lit. dubu* dubok , s t s l dubi-kb
got. diups dubok , diupjan zagnjuriti u vodu -- krstiti .s tis i diupr, sten gl
deop, stfriz. diap, stsaks. diop, stvnem. tiof, teof, tiuf , diof dubok/; ievr. *slebmlttav, biti oputen : s t s l slabb slab ; got. slepan spavati /sten g l slaepan,
stfriz. lepa, stsaks. slapati , stvnem . sldf(f)an .
III 2. Ievr. d

' germ, i got.

Ievr. *dekm deset : stind. daa, gr. Sexa, lat. decern, stsl. desgtb; got.
gut taihum stisi, tio , ste n g l ticn, stfriz. tiun, stsaks. tehan, stvnem. zehan ;
ie\!r. *ed- jesti , *edonom jedenje : gr. Sopcu, lat. edo, s t s l (j)ad-ti; got.
uau stisi., stfriz. eta\ ste n g l, stsaks. etan, stvnem. t?55a/.
III 3. Ievr. g > germ, i got. k
Ievr. *geus~ probati, kuati : stind jSatt voli, proba ; gr. vriopat
(<*Vs,JCoftai), alb. desha, {e< eu) voleo sam ; got. kimati birati ,stisi kiosa,

1,3 Vid. \V. Krausc, ti. d

99. 103 III: K. Kieckcrs, . <1, 47.

r
68

itenel ctosan, friz, kusa; stsaks., stvnem. Aiwa/; ievr. *agro$ polje : 1st.
ugtr, -ttind. djra TritV?, gr. Ayp^i got. arftj /stisi. akr, stengl. aecer, stfriz.
^AArr, stsak*. uAAur, stvnem. ackar
III 4. Icvr /[* germ, i got, kw
Ievr. *g*ena ena" gr. ywht dor. (Java, stsl. tena, stir, ben; got. qind
(stisi, kona, stengl. ctivm; stsaks., stvnem. quenaj; ievr. Vegv tam a : stind.
rajah, gr. Ipcpo ,.podzemni , jerm. erek vee ; got. riqis tama 'stisi.
rtkkr taman '.
NAZALI
levr. nazali m, n, ii, o ostnli su u germanskom i u gotskom nepromenjeoi.
1. Icvr. m
germ i got. w
levr. *medhios srednji : gr. rzaoo, lat. mdius, stind. mdhyah; got.
stisi, midr, stengl. tmdd, stfriz. middt\ stsaks. middi, stvnem. mittij.
2. Icvr. n
germ. i got. n
levr. *nei{tos- *neuios nov : gr. vo, lat. novus, stsl. novt; got. niujis
stisi. nyr, stengl. niette; stsaks., stvnem. niuzoif
3. Ievr. stoji samo ispred palatala. Poto su se germ. i got. palataii
izjednaili sa velarima, to se ievr. ne razlikuje od ].: ievr. *ank- savijen :
gr. yxwv savijutak , fiyxo, lat. ancus kuka ; got. hals-agga ija ; ievr.
*angh- skupljam, suavam : lat. angusius teskoban , stsl. Sbkb uzan , stind.
hah tesnac, .nevolja , gr. At/ m steem , davim ; got. aggtvus tesnoa
/stvnem., stsaks. etigi, stengl. enge uzan /.
Ievr. -m u finalnoj poziciji nije ouvano; u pragerm. ono je prelo u -n
i. posle izvrene nazalizacije, otpalo je: stind. tdm ovu , lat. is-tam ; got. p
uk. sing. / . ovu ; ievr. +dhogo-m ak. sing. dan: kao stlat. equo-m, lupo-m
itd. got. dag. Sekundarno razvijeno -n iz -m ouvalo se samo u jednoslonim
reima posle kratkog vokala: got. htvan kada, stlat. quom.l9i

L IK V ID E
Icvr. likvide r, / ostale su u germ. i u gotskom nepromenjene.
1. Ievr. r . germ, i got. r
Ievr. *rektos prav : gr. o- sextoc, lat. rectus; got. raihts /stisi, rettr;
stengl., stsaks., stvnem. redu ; ievr. *treis ,,tri ; stind. trayah , gr. rpeu;. lat.
tres, stsl. trije; got. preis stisi prir, stengl. prie, stsaks. thrie, stvnem. drie.
2 . Ievr. I germ, i got. /
Ievr. *leuk*~, *leuk- svetao, beo, svetliti : stind. roale beli se , gr.
Xsvxos beo,lat. lux, gen sing. lucis svetio , stsl. lua, srphrv. lu; got. Unfits
svetio , liuhtjan svetliti .
1,4 Vid. ovde, srr. 1J5.

(7

69

PO LUVO K AU
Ievr. poluvokali i, y ostali su u germ

i gotskom nepromenjeni.

1. Ievr. i > germ. i got. j

Ievr. *iugom jaram : lat. lugunt, stind. yugam; got. juk /stengl. jeoc,
stsaks. juk, stvnem. jochl; it\r-*medhios srednji : gr. utnaos, stind. mddkvah
lat. medius; got. rnidjis /stisi, nridr, stengl. rnidd, stfriz midde, stsaks, middt,
stvnem. mirti.
2. Ievr . u > germ. i got. w
Ievr. *valdh- vladati, posedovati : stsl. vladp upravljam, posedujem
lit. vuIdau; got. toaldan vladati /stisi, valda , stsaks. toaldan, stengl. toealdan,
stfriz. vjjla, stvnem. zoakanj; ievr. *s^esor sestra : stind. svdsa, stprus.
mstrOj got. stvistar /stisi, sioestar, sysitor; stengl. stoeostor, stfriz. stoester;
stsaks., stvnem. stoestar}; ievr. *ovjs ovca : stind. dvih gr. ote, lat. ovis, stsl.
got. atvistr ovarnica stengl. eoivestre, stvnem. auist ,.ovarnica '.

VERNHKOV ZA K O N
Novi germanski bezvuni spiranti / , p, A, lm i nasleeni spirant s pre
laze u odgovarajue zvune spirante 6, d, g, gio, z kad se nau u intersonatskom poloaju, a prajeziki glavni akcenat nije na neposrednom slogu ispred
njih. Ovaj zakon formulisao je danski lingvista Karl Verner, po njemu se i
naziva V e r n e r o v z a k o n . D a bezv. spiranti preu u odgovarajue zvune
spiranse moraju biti ispunjena oba uslova V em erovog zakona: 1. intersonantski
poloaj, 2. da prajeziki glavni akcenat ne stoji nepostredno ispred njih.1
Vernerov zakon u stvari dokazuje da prajeziki akcenat u germanskom u ovom
najstarijem periodu nije bio jo fiksiran. U inicijalnoj poziciji ievr. bezv.
klozive p, f, k, A** prelaze uvek u bezv. spirante / , p, A, hw. Ako se, meutim,
p, i, k, kv i s nau izmeu dva sonorna elementa, a akcenat ne stoji nepos
redno na slogu ispred njih, onda se one sonorizuju: 6, , g, gzv, z. T o znai
da je u tom sluaju korelacija sonom osti neutralizovana. Ovi novi zvuni
spiransi izjednaili su se sa zvunim spirantima koji su nastali iz zvunih
aspirovanih kloziva (mediae aspiratae).
Ievr.
Ievr.
Ievr.
Ievr.
Ievr.

p > germ.
t > germ.
k > germ.
k*> germ.
s > germ.

i
i
i
i
i

got.
got.
got.
got.
got.

fjb , b
pf, d
A/g, g
hwjgw, to
sfz, (r)

1. Ievr. p > germ. i got. //fc, b

Ievr. *pster otac : stind. pita-, gr. narr}p. lat. pater, itd.; got faar
/stisi, faer, stengl. jaeer, stfriz. fader, stsaks. fadar, stvnem. faterj, ali-ievr.
m Vid. Ivan Pudi, O Vernerovom zakonu u Anali Filololkog fakultela, sveaka 6.
grad, 196?, str. 455467.

70

(f

Jam "

nd. ftrffA gr. t, lut. * / w ; pot. sibun

stengl. seofon

b)i stlriz, jot'*, stsaks. sibuth stvnem. sibun .

2. Ievr (
perm, i pot. pldt d
Icvr *bhratir brat : stind. bhrdta-, gr. yp*p> lut. /rater, stsl. brain ,
not rtfur /acial, ArA/er, stengl. ArA/or, stfriz. brother, stsaks. ArAfar, stvnem
Sm*fcr/; uli-*ievr.
otac : stind. p i t d gr. Ttarrjp, lat. p a r, itd.; got
/ flrft(r 'tisl. /cJdtrr, stengl. faeder, stfriz. /uder. stsaks. /* to r , stvnem. /a r/'
3. Ievr. k
germ, i got. A/. g
Ievr. *dehv cset : stind. ddia, gr. Six*, lat. decern stsl. dpr; got,
fui/itm stisi, to itd. stsaks. /eAu, stvnem. zehanf, ali-ievr. *iu*nkos mlad :
stind. vmwA mladalaki , lat. itwencus, got. y w /stisi. gr; stsaks., stvnem.

rung/.
4. Ievr. A - germ, i got. fitvfgtv, tv
tevr. *sek*- slediti, gledati : lat. sequor sledim (oima) , stind. saddt
..sledi , gr. I tmimu; got. aiAurj 'stisi, i td. vid. Feist/, ali *ievr. sek^mis gledanje,
lice got. Jiwm (pragerm *sitvns)
5. Ievr. s - germ, i got .s(s(r)
Ievr. *sep(t)nt sedam itd., vid. napred. got. sibun, ali-ievr. *bhresai 2.
sing. prez. med. nosi : stind. bhrase, gr. ppeai ( < *<pEpeaaO> got- bairaza.
Ako se alternacija fb, b-pd d~h\g , g-hwfw, w -s jz (u severnogerm. i u
zupadnogerm. r) pod uslovima delovanja Verncrovog zakona javlja u reima
koje su etimoloki od istog korena postale ili u razliitim fleksivnim oblicima
iste rei, u okviru gramatike paradigme, tada se ova alternacija bezv. spiranatu / , p, A, htv, s i zvunih stpiranata 6, d>
gto, z koji su u krajnjem
razvoju preli u iste zvune klozive 6, d, g, gw (w ), (i gore spomenuto r),
naziva, po J. Grimu, gramatika alternacija konsonanata (Gramatischer IVechsel).
Ova alternacija je u pojedinim germanskim jezicima nejednaka i esto slaba,
jer su nastupila izjednaenja. Najbolje je ouvana u starosaksonskom i u
starovisokonemakom. Gotski je, meutim, najdalje otiao u izjednaenju, i to
u korist prvobitnih bezv. spiranata. Deiovanje gramatike alternacije, tj. Vernerovog zakona unutar gramatikih srodnih oblika, najjae je u tzv. osnovnim
oblicima jakog glagola: I. inf. prezenta, prezent -II l. 3. sing, pretrita- III
l. pl. pretrita- IV part, pretrita. U tim oblicim a bio je jo ouvan ievr.
slobodni akcenat; u singularskim oblicima stajao je na korenskom slogu, u
pluralskim oblicima na linim nastavcima.
stind. vrta-mi I. sing. prez, okreem

va-vrta l. sing. perf. okrenuo sam se

va-vrtmd l. pl. perf. okrenuli smo se

vrtandh part. perf. okrenut

Ovo se odrazilo u germ, got.:

stengl.
stsaks.
stvnem.

tvairpun-warp-waurpum-waurpans
tvcordan-wcard-wurdon-toordon
werdan-toard-xvurdun-wordan
werdan-ward-wurtun-wortan

71

V gol. je nastupilo izjednaenje u korist bezv. spiranatu. T o se isto vidi iz

slcdeih poreenja:
got. kiusan-kaus-kusum-kusans birati14
stisi, kiosa-kaus-korom-korenn
stfriz. kinsa-ks'keron-e-keren
stengl. ceosan-ceas-curon-coren
stsaks. kcosan-kos-kurun-gi-koran
stvnem. kiosan-kos-kurum-gi-koran
Aleutim, i u gotskom su ouvani ostaci ove alternacije:
1 flb : parf, prez. (pret. - prezentskog glagola
oblik pcrfckta)44 potrebno
mi je -paurbum pl. prez. potrebno nam je4',
2 pld:standtm inf. stajati44 -stopum pl. pret. stajali smo44; albets star
- M vek .
3.
h!g : aih I. sing. prez. posedujem -aigttm 1. pl. pret. posedovuli
smo inf. -utgan; juggs poz. mlad" -juhiza komp. mlai44; taihun deset14
ttgjus
desetica, dekada44.
SISTEM KORELACIAJA IEVR. K LO ZIVA U RAZVOJU DO
GOTSKOG*0

*** Uraeno prema skici kod F. Moss, n. d .t str. 59, 60.

1,7 Vid. uvde str. 69.

72
PREGLED RAZVOJA G O T SK IH K O N SO N A N A T A

gotski
P

germanski
P

indoevropski
b

g>g

kw (pisano q)

kw

g*

P> (ph)

k, k, (kh, kh)

h\v

h\v

k*. k<* (k*h)

z, sVz

z, s

f>, fVz

bh, p

, pVz

dh, t

6, hVz

gh, gh k, k

gw, w

g yh

sp

sp

sp

St

St

St

sk

sk

sk

ft

ft

Pt

ht

ht

kt, gt

h, ij

l*

t
k

(th)

73
S H E M A T S K I P R E G L E D RAZVOJA G O T SK O G
K O N S O N A N T S K O G S IS T E M A 1"
2vukW
.M teM pU H

tc b il

t>

bi-tr (fatuo}

* t

K it

KW

* '

AAAA

p. b

irw.' JJp. (m, J jjpj pironti

bn

J $ f t /f *Mt>

J t i p fiix /<r

i i f jiie

notj/i
m

tur

pblupctah

>f j

2 #

11

1}

1 ,

indoevropski

sp

st

sic

pt

ft

germanski

sp

st

ft

ft

SS. s

gotski

sp

St

sk

ft

ft

ss s

NEKE K O M B IN A T O R N E

PR O M E N E

G O T SK O G

tt

K O N SO N A N T IZ M A

I. A SIM ILA C IJA KONSONANATA

Delovanje asimilacije m oe ii od sledeeg konsonanta: cs>ss (regresivna

asimilacija) ili od prethodnog konsonanta: ln > ll (progresivna asimilacija).
Asimilacija moe b iti potpuna* izmi > immi ili delimina: fin f > fim f

) REGRESIVNA A SIM ILA C IJA

*evr*
> 8erm- * got. koje je posle dugog vokala i ispred i
, a. kmisonanta > i*: ievr. k^tslo m rtva*,, prinos", dar": got. humi
/stisi, husl) (upor. lit. szveiitas, stsl. sopn, svet"/
m Izraeno prema skici kod H. Krahe, n. d., str. 57,

74

,
JZ J

Z ".

Schandel.

* *,
r m -ni *-/: ievr. *pmke pet : g o t . / i w / /stvnem.
Got ,M>nd: got *. stetta stiditt se /stengl.
,
stvnem.
t l W f sramota stengl. srom f. stvnem. m u. nem.

> got. -m: ievr. *-?"' >esaf

' sts1

-rmwatf > ur-rmnj istrati .

,. .
Finalno -h (-h, -uh, mh, jah, nuH) asimilirano ,e sa sledecim konsonantom:
wasuh-pn > wasup-pan bilo je'S nih-pan > nip-pan ,,i ne%n i h ^ a i > nn-sijai
moda n, jah-pe\)e * jap-pe i kad

b) PROGRESIVNA ASIMILACIJA

Ievr. in > li. ievr. *pi-nos pun, stsl. phm\> lat. plenus; got. fulls stisi, fully,
stengl. fu ll , stvnem. foly gen. folles); ievr. *^na vuna : stsl. vhnay srphrv.
vuna; got. toulla.
Ievr. -mis > germ. *-miz > *-mz > *-mm ^ -m: *dhogho-mts instr. pi.
danima : got. dagam {*dagamiz > *dagamz > *dagamm > dagam).

2. DISIM ILACIJA KONSONANATA

Got. r-r > r-l : lat. orarium> got aurali marama .

Got. n-n > n-l: got. niuklahs detinjski ( = n c voroen) -gr. veo-yv6(;,
lat. privi-gnus posinak 108.

* Za ostale sluajeve vid. E. Kieckert, n. d., $ 76 i si.

MORFOLOGIJA

Sa gledita istorijske gramatike, struktura gotskih morfema treba da u

osnovi predstavlja jedan stepen. razvoja prajezike i germanske strukture morfema,
sa posebnim osobinama strukture morfema koje su nastale u zasebnom razvoju
istonogermanskog i ovog dela gotskog do njegovog fiksiranja u Vulfilinom
prevodu. Poto je Vulfilin gotski jedinstveno fiksiran jezik u odreeno vreme
u odreenom razvoju, to se u pitanju gramatike strukture morfema moe
izvriti jedino snimanje stanja morfema i opis funkcije morfema. Ova struktura
morfema bie jasnija kada je, kad je to mogue, dovedemo u razvojnu
vezu sa prajezikom i pragermanskom rekonstruisanom strukturom morfema, i
posebno sa strukturom morfema ostalih posvedoenih germanskih jezika.

d e k l i n a c i j a

NOMEN
Struktura elemenata deklinacije nomena u gotskom u osnovi predstavlja
najstarije posvedoeno stanje germanske deklinacije. Nominalna deklinacija se
jeli na dve glavne grupe, nominalnu i pronominalnu. U nominalnu grupu
spadaju imenica, pridev i brojevi, u pronominalnu sve zamenice osim prvo
bitnih linih zamenica I. lica, 2. lica i refleksiva. Pridev je u germanskom i
gotskom razvio dve vrste deklinacije ija je primena odreena sintaksikim
odnosima. Deklinacija prideva je s jedne strane identina nominalnoj, s druge
strane u nju su uli i elementi pronominalne deklinacije.
Gotski, kao i drugi germanski jezici u starijoj fazi razvoja, razlikuje kod
nomena i pronomena tri gramatika roda: muki (m.), enski ( /.) i srednji (n.)
rod. Pridev, obino, dobija rod imenice na koju se odnosi.
Od tri prajezika broja: singulara, plurala i duala, u germanskom i gotskom
ouvan je singular (sing.) i plural (/>/.). U gotskom su ouvani ostaci duala
samo kod line zamenice I. i 2. lica. Poto deklinacija ovih zamenica po svojoj
strukturi pokazuje najmanje inovacija u okviru razvoja germanskih osobina
deklinacije, tj. uva najarhainije prajeziko stanje u kome je dual, pored sin
gulara i plurala bio ravnomerno razvijen, verovatno je da ni u pragermanskoj
deki inacij i nije bilo duala u ostalim nominalnim kategorijama.
Pojam padea u normativnim gramatikama zasniva se na kombinaciji
morfolokih i sintaksikih osobina. Govori se o istom padeu, uprkos razliitih
padekih morfema, ako se radi o istoj sintaksikoj funkciji, a s druge strane,
o razliitim padeima kada isti padeki morfem ima razliite sintaksike fun
kcije. To iz razloga to su se morfemi mnogih padea u razvoju jezika usled
fonetskih promena izjednaili ili pomeali ( s i n k r e t i z a m p a d e a ) . To,
u osnovi, dovodi do gubitka fiksiranih padekih morfema i vee upotrebe
slobodnih morfema. Od osam padea u svakom broju, koliko se pretpostavlja
da je prajezik imao, gotski pokazuje u ivoj upotrebi etiri padea u
singularu i u pluralu: nominativ, genitiv, dativ, akuzativ. Vokativ, koji ni u
prajeziku nije bio formiran kod svih osnova, u gotskom je ouvan samo kod
osnova koje u nom. sing. imaju nastavak - 5. Inae je vokativ po pravilu
izraen nominativom. Ostaci instrumentala ouvani su kod nekih zamenica.
Ni prajeziki padeki sistem nije imao posebne morfeme za sve padee u svim
deklinacijama i brojevima. Neutrum (n.) je sam po sebi imao isti zajedniki oblik
za nom., ak. i vok. u sva tri broja. Posebni morfem za ablativ imale su samo
o- osnove u singularu. Kod drugih osnova ablativ je u singularu bio identian

sa genitivom, u pluralu sa dativom . Prema sveHn'a .,ablativa je u njima potpuno nestalo, a dativ i iokativ su
Bcransk>h jezika,
Funkcije nestalih padea preuzeli su drugi padei Vemvatn - T n ,zicdnail>i gotski dativ preuzeo Funkcije dativa, instrumentala ln l^ ,C a jC 8cnTian*M
formalno samo dehm ino odgovara prajezikom dativu
n
rala ;e prajeztki instrumental.
u' ^onoJoki dativ plu-

a
i_ i

IMENICA
Karakteristika fleksivnog oblika icvr. rei jeste u tome da se on redovno

moU dckomponovati na tri elementa koji po pravilu dolaze istim redom:

koren-sufiks-nastavak; lat gen-er-a nom. pl. (<*gen-es-a) rodovi, got. hairtoa nom. -ak. pl. srca", stsl. neb-es~a. Koren moe biti sam osnova fleksivnog
oblika. Tada je on ujedno i osnova ( k o r e n s k e o s n o v e ) . Kao proirenja
mogu korenu pristupiti bilo vokali (sonanti) bilo kanstonanti, koji tada zajedno
s korenom ine osnovu: vokalsku ili konsonantsku. Sve ove vrste osnova dde
t e n a vrste dekiinaja: k o r e n s k a , v o k a l s k a , k o s o n a n t s k a e k I i n a c i j a . Prema sistemu deklinacija koji pokazuju najstarija svedoanstVB
ievr. jezika, prajezik je morao imati veliki broj vrsta deklinacija. Od svega toga
germanski i gotski imaju sruzmemo dobro ouvanu v o k a l s k u d e k l i n a c i j u ( j a k u ) , sa u-, d-, i-, m- osnovama. Od konsonantskih osnova ger
manski i gotski imaju ouvane n-osnove i ostatke nekih drugih osnova (r-, snd-). Kao kompenzacija za gubitak veine konsonantskih osnova, u germanskom
i gotskom -osnove su bolje zastupljene nego u drugim ievr. jezicima.170 I od
korenskih osnova ouvani su u germanskom i gotskom samo ostaci.
Imenike osnove zahvatilo jc u germanskom dosta rano slabljenje punih
vokala u sporedno naglaenim slogovima. Zato se i u najstarijim jezikim pot
vrdama germ. dijalekata retko uvaju eli morfemi osnova, naroito vokalskih.
U tom pogledu gotski jo najbolje uva staro germansko stanje, koje esto
moemo smatrati ekvivalentom pragermanskom stanju.
U gotskom se vokalske osnove najjasnije prepoznaju u dat. plurala, gde
se osnoviki vokal ouvao, jer je bio pokriven nastavkom -m (ievr.
Koasonantske osnove najjasnije se prepoznaju u gen. plurala koji ima nastavak
-i!-d (ievr. *-im!dm). Zbog ogranienog svedoanstva gotskog jezika ne moe se
sa sigurnou odrediti rod i vrsta deklinacije za svaku imenicu. Tako na pr.
deklinacija imenica srednjeg roda u-osnova razlikuje se od iste deklinacije ime
nica mukog roda samo u nom. singulara i i nom. -ak. plurala. Zbog toga.
esto, za odreivanje roda ovih imenica moramo uzeti svedoanstva drugih
germanskih jezika, to, kad je u pitanju rod, nije uvek sigurna potvrda. S druge
strane, deklinacija i-osnova mukog roda podudara se u elom singularu i u
gen. plurala sa deklinacijom u-osnova mukog roda. Da li je to karakteristika
samo gotskog, ili je to jo pragermanski proces ruenja sistema deklinacije, ne
,T* Zbog toga to su vokalske osnove bolje zastupljene, a od konsonantskih samo
-osnove i slabi ostaci drugih osnova, J. Grim je vokalsku deklinaciju nazvao jakom, i
konsonantsku ,,slabom" deklinacijom. Nazivi su preneseni i na deklinaciju prideva. Vid. J.
Grim, Deutsche Grammattk.

mnie se utvrditi. Verovutno jc poslcdica unifikacije roda |o4 u pragermanakom

periodu, jer je najvie osnova mukog roda tormirano sa osnovikim vokalom
* fievr *o-), a sigurno i poslcdica lakeg i breg slabljenja o*novik<*g vokala
t kod >-onova.

V O K A L SK A (JA K A ) D R K LIN A C IJA

-D E K L IN A C IJA
-OSNOVE

a) iste

osnove

Gotske u-osnove su po obliku ievr. osnove formirane sa osnovikim voka

lom o- u alternaciji sa e- (o-je-). Muki rod tipa: stlat. lupos
lat. lupus, vok.
lupe vuk, gr. 'Jirjro;, lat. equos konj. Stepen alternacije e- (lat. lupe, gr.
?Cu prijatelju) u gotskom je otpao, jer su kratki vokali ouvani samo u jednoslonim reima.m Srednji rod tipa: lat. donum < stlat. donom dar, gr.
<pv (<*&o>po{i) jer je u gr. finalno tn>n), Ova gotska -deklinacija odgovara
grt. lat. o-deklinaciji. Obuhvata im enice mukog i srednjeg roda. Razlika u
padekim morfemima mukog i srednjeg roda samo je u nom. sing. i u nom.
-ak. plurala.17*
Paradigme: dags m. (osnova doga-) dan, hlaifs m. (osnova hlaiba-) ,,hlebM
-murd- n. (osnova ?oaurda-) re, tvirop n. (osnova toitoda-) ,,zakon171

singular

muki rod

srednji rod

nm
gen

dags

hlaifs

waurd

witop174

dagis

hlaibis

waurdis

witodis

dat.
ak.

daga

hlaiba

waurda

witoda

dag

hlaif

waurd

witop

vok.

dag*

hlaif*

waurd*

witop*

171 Vid. ovde Fonologija, str. 59

111 Vid. ovde, str. 78
1,1 Primeri su uzeti s obzirom na krajnji osnoviki konaonaat, jer su pragenn. zvuni
piratui b, , g,z > got. zvuni plozivi b, d, g i z u krajnjoj finalnoj poziciji preli u bezv.
b, b > / , d, > p. Za prelaz g, g, > h u istim uslovima nema u gotskom poave nog primera, tako da se g javlja ravnomemo: dags, dag, dagam, Vid i W. Streitberg,
* str. 89.
U Vulfilinom alfabetu e, o su grafemi samo za dugo e, 6. Za kratko e, o Vulfila
upotrebljava, prema grkom, digrame ai, au. Zato duge foneme i, 6 nije potrebno obeleavati
om duine, osim kad se radi o pitanjima etimolokih ili fonemakih ekvadja sa drugim
tencima.
GouU ieilk

82
pluru 1

muki rod

srednji rod

nom

dagos174

hlaibos174

waurda

witoda

gen.

dage171

hlaibe174

waurde174

w itode174

dat.

dagam

hlaibam

waurdam

witodam

ak.

dagans

hlaibans

waurda

witoda

Muki rod (m .) -Singular

1. N o m i n a t i v .
Im ao je u ievr. nastavak -s: ievr. *vvo- 5 vuka ;
lat. lupos > lupus, gr. Xuxo$ lit. vifkas, stind. vrkah (-h < -s u finalnoj pozi
ciji), stsl. v lb k b y got. tvulf-s. Ievr. *dhogho-s dan > pragerai. *daga-z > pranord. DagaR (lino im e), stisi. dag-r> got. dag-s ; ievr. nastavak nom . -s u
germanskom je ouvan kao -s ili kao -z ( V e r n e r o v z a k o n ) . U sevem ogerm. zapadnogerm. izjednaenje je delovalo u korist -z * r, u gotskom u korist
-5 . Pragerm. nastavak -as ouvan je u germ . pozajmljenicama u finskom : fin.
kuningas kralj < pragerm. *kimingas. U zapadnogerm. nestalo je nom . - 2 , a
zatim je otpalo i a- u otvorenom slogu: stengl. daegy stsaks. dagy stvnem . ragi.

2. G e n i t i v . Ievr. padeki nastavak bio je -so. Osnoviki vokal bio je

alternacija e > e-so1. Ievr *hoghe-so dana > pragerm. *dage-za[-sa > got.
dag-ts. Germanski je ouvao ievr. alternaciju oje > germ . aje > got. aji: germ.
*dage-saj-za > got. dagis> stsaks. dagesy stvnem . tages, ali germ. *daga-saj-za
za stsaks. dagas, stengl doegoes, kao gr. .tttzou ( < * ' - - o-'7o), hom . Srrroio
(*iTrrro-mo), konja .
3. D a t i v . Smatra se da je germanski dat. sing. kao m orfem jednak
ievr. instrumentalu singulara, koji je formiran bez nastavka, samo sa duljenjem
osnovikog vokala u alternaciji 6-1e-. I jedan i drugi dugi vokal 6-1e- daju u
gotskom u finalnoj poziciji -a: ievr. *dhoghoy *dhoghe > got. doga danu .
Verovatno se radi o morfemu sa prvobitnim finalnim -ey jer se dugo e javlja
u got. u ouvanom instr. hwamme-h svakome , pe instr. pokazne zamenice
pata n. ovo ; upor. gr. r?r Se tako
Alternacija dugog -6 ouvana je u
instrumentalima stsaks. daguy stvnem. tagu l78.
4. A k u z a t i v . Ievr. padeki nastavak bio je -m: lat. lupom > lupumy
gr Xuxov (fi > v u finalnoj poziciji), stin d vfkam , stsl. vlikb (-6 < -on < om).
Ievr. *dhogho-m ,,dan > pragerm. *daga-m
*aga-n > *daga > got. dag;

m Ovaj paeiki nastavak je, verovatno, pronom inalnog porekla, upor. stst. e-so iji.
ega < ievr. *kye-so. Gen. sing. tn. i ti. line zamenice za 3. liceje ti < *eso; isti ovaj
ceo m orfem nalazi se i u gen. pokazne zamenice: pis, p izuh;
u
gen.relai. zamenice piz~e
U por., dalje, poglavlje o zamenicama.
l1* Moe biti da je ievr. nastavak dativa na-01 kontrakcija iz 6-ail-ei: gr. t to -e i.
stlat. Numasioi ( N um erio), ili je lokativ na-oi, kontrahiran iz 0 + i : gr. ofxot kod kue ,
stlat. Romai > Rdtnae, nalazi se u sevemogerm. i zapadnogerm . dativim a: stisi, arme, stengl.
earme. stvnem. arme ruci , stengl. dmae su d u (-ai> ~ e (5 e )> e ), Vid. E. Kieckers, ti. d.,
str. 107; M. N . jellinek, n. d., 5 115; H . Hem pel, Gotisches
F.levientarbuch.Goschen 79/79,
Berlin 1966. $ 50; S. F eist, n. .y str. 115.

83
preko i > i gubitka nazala. O uvan oblik sa finalnim vokalom -a u stnord.
uaina ak. sing. kam en 7.

5. V o k a l i v . U ievr. vokativ je bio bez nastavka, sa alternacijom osnovikog vokala -e: lat. lupe., gr. ? & prijatelju , lat. amice, gr. ( ) Mpome.
ovee, stind deva {*
*ei*e) boe, stsl. rabe slugo . Ievr. *dhoghe dane
.pragerm. dae > got. dag1. Vokativ singulara m ukog roda posvedoen je
eotskom samo od dve im enice: skalks sluga , vok. skalk (L 19, 17. 22) i
pudatts krali, vok. piudan (M k 15, I8)17*.

Plural
1. N o m i n a t i v . Ievr. nastavak bio je - es: stind. dvah konji, osk.
Nuvlanus (sa u< o) stanovnik N o le . N astavak -es kontrahiran je sa osnovikim
vokalom -o u -os, koji je u gotskom ouvan: ievr. *dhoghos dani
got dagos
(Stisi, dagar).1*0
2. G e n i t i v . U ievr. je im ao nastavak -om, koji je kontrahiran sa
osnovikim vokalom o- dao om. T o pokazuju, bez izuzetka, svi ievr. jezici i svi
germ. jezici, o s i m g o t s k o g . :
gr. &eiv bogova, ittttcov konja, lat.
deum, deorum bogova , lat. Romanom , Romanorum Rimljana, lit. vilktj vu
kova, stsl. vlbkb (-s * -om). Ievr. *dhogho-om > *dhoghom dana > pragerm.
iQ%on\ stvnem. i.go, stsaks. dogo, stisi, doga; stengl. doma sudova- Gotski
stoji usamljen sa dagem .
3. D a t i v . Germ anski i gotski oblik dat pl. pokazuje kod svih deklinacija nominalnih, pronom inalnih i adjektivskih i svih rodova bez izuzetka uvek
isti nastavak: pragerm. -m > got. -m. Verovatno je ovo ievr. nastavak instr. pl.
-mir, lit. rankomis, stsl. rpkami rukama ili ievr. -mos. Oba nastavka -mishnos >
1:7 0 pitanju gubljenja krajnjeg -a u gotskom vid. ove str. 59.
*T' Ievr. kratko e- u finalnoj poziciji nestalo je jo u pragermanskom periodu, tako
da u gotskom nije ni bio oblik *dag-e > got. *dag-i > dag. Ovo dokazuju sevcmogermanski i
zapadnogermanski oblici imperativa 2. lica sing., koji ne poka2uiu delovanje i-Umlauta: ievr.
gle, vidi , stsaks. seh, got. saihto; ievr. *ghebhc daj : stisi, gef, stengl. gef, stsaks.
gtf, kao lat. lege itaj , gr.
U stvnem. gib , stsaks. gif, stvnem. gib su sekundarni
oblici, koji su formirani prema 2. sing, indik. prezenta: stvnem. gibis, stsaks gibis. Vid. i E.
Kieckers, . d., str. 90.
* Svi ostali oblici vokativa su rekonstm isani; zato su obeleeni znakom * na kraju.
Vid. ovde napom. str. 81.
,tB U stind. ima i nom. pl. vfkasah vukovi"1. Stind. oblik je iz ievr. yfk{iosei. Stfriz.
nastavak u nom. pl. fiskar rib e mora se svesti na dvosloni nastavak, verovatno i stengl.
famas, stsaks. armos ruke ; upor. helidos u Hild. 6. Ievr. -<5ses > pragerm. -zis > :
ittaks., stengl. -os, -as, stfriz. -a z. Za pitanje gotskog nastavka ovo nije od znaaja, jer got.
m moe da se svede bilo na -os, bilo na oses. Vid. Mller . PBB 7. str. 505.
Gotski gen. pl. svih maskulina i neutra i nekih feminina (handim,anabusne,baufge) sto,, usamljen medu svim ievr. i svim drugim germanskim jezicima. Do sada nema za
dovoljavajueg objanjenja za ovo got. - i u gen. plurala. Vid. literaturu kod M. H. Jellinek.
str10!; E. Kieckers, . d ., str. 108; G. M ust, Langvage 28 (1952), str. 21 i si.
Ako se prihvati teza da su pluralski oblici padea formirani od singularskih dodavanjem
mfiksa -e- i pluralskog formansa *; (vid. kod H. H irt, Handbuch des Urgermanischenilndoimnamjrfte(Jrainwari7f, onda mi se ini da je najblie van Heltcn-ovo objanjenje u PBB 17,
*tr. 570 i si., i 35, str. 273 i si., da je ovo got. -i u gen. pl. dobilo svoj kvalitet iz gen.
singulara: -o-so!-e-$o > e-so-om > -em >
6*

X4

germ -mtM 'mos: ievr. *hogho-nnsi-mos danima > pragerm. daga-mts -moz
jajufltM
Jajtamm daju got. dagam stisi, dogom, stsaks. da gum, stvnein.
ttigum lm V stnord ninskim natpisima ouvano je -m R u horumR, gestumR
i u is l brojevima tuetmr, pnm r pored tuetm, prim1*2. V latinskim natpisima

tz

rimskog doba, naenim na donjoj Rajni, posveoem su dativi imena bogi

nja: (Matronu) Aflims, Vatvtms, pored h tin iziran ih oblika Afhabus, Vatviabus*.

4.
A k u z a t i v , levr. nastavak afc. pl. bio je -ns: gr. krit.
slobodnjake, vfipuavi zakone, at. v^ou?, kuxo04 (<*Xuxov*) vukove, lat.
tu p # ( <*lupo~m ), equds ( equo-ns). Ievr. *dhogho-ns dane > pragerm.
*iiia-nsf-n* > got. daga-ns.

Srednji rod (.)

U germanskom i u gotskom neutra imaju sam o u nom .-ak. singulara i
plurala posebne padeke morfeme, koji se razlikuju od maskulina.
S i n g u l a r . N o m i n a t i v - a k u z a t i v . Ievr. nastavak je bio -om:
lat. ddnum < stlat. donom dar, gr. #wpov, stind y u g m jaram , gr. ^y6v.
Ievr. *urdhom re > pragerm. *tm trdan > toordan > g ot. toau rd , isto kao i u
ak. sing. m. *dhoghom > pragerm. d a fa n > got. d ag . V okativ sing. posvedoen
je samo od imenice b a m dete .
P l u r a l . Ievr. nastavak bio je za nom . -ak -d: lat. dona, gr. top
darovi, stind. yuga jarmovi, stsl. iga jarmovi . Ievr. -a > germ . -6 ou
vano je u jednosionim reima, napr. germ. po pok. zam . ovo i u germanskim
pozajmljeni cama: u fin. jukko zapreg (got. juk. n. jaram). Inae u germ.
i u got. pragerm. -o > -d: got. bama deca. Ievr. *{irdh rei > pragerm.
*tvordo > got. teaurda.
Zbog izjednaenja gen. i dat sing. i pl. kod im enica m ukog i srednjeg
roda i zbog izjednaenja ak. sing. m ukog roda i nom . -ak. singulara srednjeg
roda, nesigurno je utvrivanje roda onih im enica koje nisu posvedoene u nom.
sing. ili u nom. -ak. plurala. One m ogu biti i m ukog i srednjeg roda. U tim
sluajevima rod se utvruje pom ou adjektiva ili zam enice koji su vezani uz
imenicu, ili na osnovu svedoanstava drugih germ . jezika. Im enica gup bog uvek
je pisana skraeno: nom . -ak. gp, gen. gps, dat. gpa. Ona je prvobitni neutrum (.)
koji je ouvan u nom. -ak. pl. galiuga-guda bogovi, boanstva. Pod uticajem
hrianstva gup je u sing. mukog roda, napr. gp meins. G en. sing. verovatno
je gups, to bi ukazivalo na konsonantsku deklinaciju. N esigurnog roda su,
izmeu ostalih, i sledee imenice: slps san , wokrs korov , auhn pe,
tweifls sumnja, mops lju tn ja .
Got. fadrein stoji za gr. 'arpa oinstvo, rod. plem e, 2 a gr. yovsk
sa znaenjem roditelj, roditelji i za gr. rrpyovot u znaenju preci, ded i
>** Vid. ovde, poglavlje o asimilaciji (progresivna asimilacija) str. 74. U sevenrogrrmanskom i zapadnogerminskoro osnoviki vokal ili je ouvan: sdsl. dogom, ili je dao .
trvnem., stsaks. digum, tagun, jer se nalazi ispred nazala.
M Vid. M . H. Jellinek, n. d., str. 100.
Vid. H. Krahe, n. . wr. 30; M . N . Jellinek, n. d ., str. 100; E. Kieckers, a. 4,
str. 108.

*5
baku, fadrein je kolektivna Imenica srednjeg roda Oblik
/ v
, atributivnom zam enicom u pluralu i sa dagoJom u
fm vec *
touum, xara mivemv); usgeisnodedun fadrein izos (L R
aiu (konstrukcija od
ditclj(i) njegov, pata gepun pai fadrein is
\ a { ;*zaUil1*1 u sc rofljega itd. Ovde se radi o poznatoj pojavi pobede n r im d n L g0V?nil n,djtcli(U
tikim: gr.
rrxvov drago d etc (za Hekrora)P )ar
^
nad grama
pesma: ein schoene toipXHh.
*
' mea GIyc*riums K ib.

b) ;a -o sn o v e
Gotske ;-osnove nisu nita drugo do a-osnove koje su proirene /-ele
mentom ispred osnovikog vokala. T o je tip ievr. /o-osnova- lat ghdius m
stlat. gladio.s ma, stind. sitryah m. sunce , lat. gaudium, stlat gaudiom
radost, stind. rajyam n. carstvo . D eklinacija je potpuno ista kao kod istih
u-osnova i za muki i za srednji rod. Razlike se javljaju samo tamo ede se
usle fonetskih promena u germ anskom , javlja razlika izmeu ;i- i ei, tj izmeu
dugih i vieslonih osnova i osnova sa kratkim slogom.
Paradigme: harjis (osnova harja-)m. vojska, liairdeis (osnova hatrdja-)m
pastir, kum (osnova kunja-)n. rod, reiki (osnova reikja-)n. drava .

singular

muki rod

srednji rod

nom.

harjis

hairdeis

kuni

reiki

gen.

harjis

hairdeis

kunjis

reikjis

dat.

harja

hairdja

kunja

reikja

ak.

han *

hairdi

kuni

reiki

vok.

kuni

plurar

muki rod

srednji rod

nom.

harjos

hairdjos

kunja

reikja

gen.

harje*

hairdje

kunje

reikje

harjam

hairdjam

kunjam

reikjam

harjans

hairdjans

kunja

reikja

dat.
ak.

Jellinek, n. d. str.
Mreuberg, n. d. sir. 103, nap. 5.

103. nap 2; E. Kieckcrs, n. d.t str. 109;

Kratkoftloiiv imenica hurju- irebulo bi da ima oblik nom sing. *ham

germ *han(a)i
ievr
M eutim, delovanjem analogije oblika gen
i dat mg . i u nominativ sing ie ubaeno j. Osim toga, verovatno su i jed
naki oblici za nom. i gen. sing. imenice hairdja- elovali da se i kod harJaizjednue oblici nom. i gen. singulara. Kao harjis imaju eklinaciju imenice
muikog roda sa naglaenim kratkim osnovnim vokalom iza koga sledi jednostavan
konsonant. Osim kurju posvedoeno je jo sumo: ntpjis roak" i nominalna
loenica anda-stapfis* buntovnik1"8.
Kao hairdeis imaju deklinaciiu sva maskulina su dugom ili vielonom
osnovom andeis tu. ..kraj1'7, asnets nadniar", fauramapleis upravitelj", urnoUa-faiUts Ziikitnoznaluc", Utka lekar", Imarieis penica", siponets uenik",
rei na -u m i, napr. Lmareis uitelj", bokarets knjievnik" i dr.
Kao kum n. imaiu deklinaciiu im enice srednejg roda sa kratkom osnovom
napr.. natt mrea", badt krevet", fropi razum" fani blato" i dr. Kao raki
n. imaju deklinaciiu imenice srednjeg roda dugih i vieslonih osnova, na pr.
arbt nasledstvo", ptubi kraa", galeikt slinost", gaskohi obua", andtoairpi
sadanjost" tveittvodt svedoanstvo", fatrguni breg", raui delo" i dr.
Posvedoeni su vok. singulara samo: leiki od leikeis m. lekar", (L 4. 23).
fotson od htsarets m. uitelj" (ee', i kuni od kuni w, rod188.

c)

tv a

osn ove

Kao to su ievr. o-osnovc bile proirene sa elem entom i- u lo-osnove

germ. /u-osnove, isto tako su -osnove bile proirene i sa elementom {/ u
Mo-osnovc tipa lat. seruos seruus sluga". One su u germ anskom i u gotskom
iiu-osnove. Ove osnove su u gotskom vrlo slabo i nepotpuno posvedoene, tako
da za njih nemamo nijedne potpune paradigme. I rea-osnove su samo masku
lina (.) i ncutra(n.' Deklinacija im je potpuno ista kao istih o-osnova.
Od pius* m. sluga" posveven je nom . pl. pizoos, gen. pl. pitoe; od
aim* m. venost", vreme" posvedoen je gen. sing. aiwis> dat. sing, aim,
ak. sing, aitv i akl. pl. attvins (po /-deklinaciji); snaitvs sneg . Od imenica
srednjeg roda: kntu* n. koleno" posvedoen je gen pl. blitve, dat. pl. knitojm.
ak. pi. knife*; triu* n. drvo" posvedoen je dat. pl. triwam i u sloenici tceina-triu n. okot" dat. sing. - triwa> ak. pl. - rritoa; f r aitv n. sem e posvedoen
je dat. sipg. fra iw j , ak. sing, frciw , gen. pl. fr a m e ; hlaiw n. grob"; waurstu
n in, delo", gaidzv n. nestaica", sarwa n. pl. oruje"; ak. sing. pimJw
ropstvo, sluenje ; gen sing, aietots, dat. sing, aletoj ulje"; ak. sing. Uto po
vod prilika1,48.

Ova imenica prevodi gr. ivristcijisv'.,; i posveoena je samo u dal. singulara (i

1S. 3; Pit. I, 28) i u nom. pl. (K 16, 19).
andeis na u ak. pl. oblik anim (R 10, 18) prema i-dcklinaciji.
,M Imenica berusjos stoji za gr.
roditelji i posveoena je (tri puca) samou
o\nm obliku. Njen nominativ bi mogao biti berusi (part. pretrita / . radajua od glagola
katran ..nositi , roditi ). Pluralski oblik je, verovatno, mesto n e s ta la duala: majka i
otac dvoje koji raaju . Vid. i M. H. Jellinek, u. d str. 104, nap. 2; K. Kiecfcerv
n. d., str. 113.

Vid. VT. Streitberg, n. J .y str 105.

87
c D E K L I NACIJA

-OSNOVE
a) is t e -o sn o v e
Sve germanske -osnove razvile su se iz ievr. a-osnovat kao i prajeike
tako i one obuhvataju sam o im en ice enskog roda. Germanska -deklinadja
odgovara gr. lat. a-eklinaciji: gr. ya>pa zemlja", ik a boginja", lai. terrd
zemlja", mensa trpeza", stind. ava kobila", stsl. ena, lit. merga devojka".
Paradigma: giba f . dar" (osnova gibo-)
singular

plural

nom.

giba

gibos

gen.

gibos

gibo

dat.

gibai

gibom

ak.

giba

gibos

Singular
1. N o m i n a t i v . N o m in ativ sing, bio je u prajeziku bez nastavka,
kao to pokazuju napred navedeni prim eri. Ievr. osnoviko dugo - > pragerm.
o- - got. d-m . Ievr. *ghebha > pragerm. *geb> > got. giba dar" /stisi, giof,
stengl. giefu:.
2. G e n i t i v . Ievr. nastavak -os/'-es, kontrahiran sa osnovikim ->~s:
gr. ywp?, {ka? od ywp zem lja". Dea boginja". I u stlat. je gen. sing, bio
sa nastavkom -s: terrs, pater fam ilis dom ain"; osk. eituas novca", umbr.
tutas drave", lit. mergos devojke . Ievr. -s > pragerm. -z > got. -os; ievr.
*ghebhas > pragerm. *geboz > got. gibos dara" /stisi, giafar (ia < e , tzv. a-

Brechun^:^1.
3. D a t i v . Ievr. nastavak bio je -ei (ili -a /)192, kontrahiran sa osnovikim vokalom a - > - a i : gr yoipa, i k i , stlat. Fortunai, osk. dcivai boginji
Divi, lat. mensae ( < s t la t . mensai). Ievr. *ghebhi > pragerm. *geboi > got.
fttai stengl. giefe, gife ( <*gefe /.
4. A k u z a t i v . Ievr. nastavak bio je -m, kao i kod kratkih o-osnova:
gr. y.cpav zemlju", stin d . avdm kobilu", lat. equam, stsl. enp (-p < -dm).
Ie\r. *ghebhm
pragerm. *gebo(n) > got. giba /stsaks. geba, stengl. giefe,
stvnem geba .

Za ievr. <5- > got. - a vid. ove, str. 84, plural imenica srednjeg roda.
1.1 Vid. E. Kieckers, n . d.> str. I I I .
1.1 Vid. H. Hirt, H a n d b u c h des I rg e rm a n sic h e n , isti I d g . G ra m m a tik', NX'. Streitberg,
^rgermanische G r a m m a tik .

P lu r a l

1. N o m ' n t t t i v .
v o k a lo m J -

- u j .*tin J

xmvt n a s ta v a k b i o je - > k o t u r a h i n u i s a o s n o v i k im
r-koWte<1 osk 3cnyf(ij (i , serija) napisane,
. { n i i c v r *ghebhds - p r a g e r m . * # ? !> * ;> g w . gibds
o r n u lo je
s is u k s . rfe u , s t v n e m . gebaj.

Mit. tuutha (ru * ' !'

Mi*l g b fa n u *BpwdmKcrm. o lPB, 'e

,
.
. t. ..
,
i,iv
levt. nastavak bio |e - * , kao i kod kratkih o-osnova.
2. l i t n i n v ^ tontrjhiran sa osnoviktm a -, dao -om tli -u m n e moie
Uu li |C nastavak "
e
ovai nastavak mje ouvao odvojene
* znan, jer micdan i c z . k je t0 relevantno, jer je i -nm i a , u
razliite Inncme
f /'
) levr *ghebhoml-a>
pragerm.
germanskom -* (<J, S
8erm; >: l e'
* ts ,
" m>t. g.W stisi. *V/i stepgl. M Stsaks. grtm
3
u

ii a x i v
Germanski dat. Pl. je po obliku ievr. instrumental sa na , *
Ievr
-glubinhmihmos
pragerm. grtomta'-moa >
stisi. #m/om. stengl. g r/u m , stsaks g.im m , geiom , stvnem. getom .

, Akuzativ
Akuzativ plurala u ievr. se sekundarni izjednaio sa
. .
i.;^ia
, uh delovania denazalizaaje: nastavak je bio -nj,
nom mauvom^ r plurala,
dao
je -drtf, posle gubitka
nazala >-<w;
komrahiran
o s n o v o m vvokaiom
^ l o m aj - d
a o je
^
^ >
tat

r im 5 s (< fcrrci-tiJ; zenuje ,

^g h eb h a s >

p rag e rm .

fr b te >

g o t . P6oS d a r o v e .

b) ;<'-osnove
Analogno proirenjima o-osnova i ievr. -osnove pokazuju proirenja sa
i-ispred osnovikog vokala d- id. K od nekih od tih osnova krajnji vokal d~
je skraen, ali je isto tako u pojedinim padeima nastupila kontrakcija: ia>t
stind. devi boginja, gr. Tpotrce^a (<*TpTreSta) stol, stsl. jada (-* d-iS)
jelo, iat. exuviae pl. oprema, odelo . U germ anskom se mogu razlikovati
.ive vrste osnova: ja- osnove i /-osnove. One se razlikuju sam o u nom, singulara,
DekJinacija ovih feminina (/.) is t a je kao i onih istih -osnova.
Paradigme: sunja (osnova sunjo-) istina305, bandi (osnova bandjo-) veza,
okovi , mati'i (osnova maujo-) evojka .

singular

nom.
gen.
dat
ak ,

sunja
sunjos
sunjai
sunja

bandi
bandjos
band ja i
band ja

mavvi
maujos
maujai
mauja

1M Vid. E. Kicckcrs, u.
str. 112; H. Krahe, n. d., str. 76.
m Vid. ovde, str. 83, o dativu plurala a-osnova.
m imenica sunja istina nema plurala po svojoj prirodi. Zato je u paradigmi uzet
pl. imenice, banja* rana , iji je plural posvedoen. Vid. i E. Kieckers, n. d.> str. 112.
Imenice tipa motri, frijondi itd. su sekundarna feminina, koja su se razvila od osnove mu
kog roda: magus deak matui evojka , frijonds prijatelj frijondi prijateljica",/w
..sluga" f i n i sluavka.

plural
nom.
gen.
dat.
ak.

banjos
banjo

bandjos
bandjo

ma ujos
maujo

banjom
banjos

baadjom
bandjos

maujom
maujos

U nominativu sing. osnove sa kratkim vokalom veinom su na ja-:

(ffafejii borba, sibja srodstvo , kalja pakao, zorakja progon i dr. V ieslojne
osnove i osnove sa dugim vokalom veinom su na i<aqizi sekira, hulundi
Spilja, jama, frijondi* prijateljica, piwi sluavka, pusundi hiljada,
tisua" i dr.
c) w J-d sn o v e
U germanskom i u gotskom ouvani su samo ostaci ievr. a- osnova koje
su bile proirene sa elem entom u; ievr. ya l germ. *tyJ-osnove. I ove su ime
nice sve feminina ( / . ) i vrlo slabo i nepotpuno posvedoene. Njihova deklinacija je potpuno ista kao deklinacija istih J-ostova196. U gotskom su posvedoene
HM-osnovc: criggtva savez, nidtoa (sam o nom . sing. u M 6, 19, 20) ra,
hndtoa* (samo dat. sing. bandu) ai u K 14, 22) znak, vtultoa* (samo ak. sing.
wulm u Fil. 2, 6) plen, fijeptoa* (sam o ak. sing. fijaptoa u E 2, 15. 16,
nom. pl. fijaptoos u G 5, 20) neprijateljstvo i frijaptva ljubav .
(DEKLINACIJA
/-OSNOVE
Germanske /-osnove, ukoliko su ouvane u gotskom , pokazuju u veoj
meri udaljavanje od prajezikog stanja, nego to je to sluaj kod a- i d-osnova.
Germanska/-deklinacija ve nije tip iste deklinacije. Razlog je, svakako, na prvom
mestu fonetski. Osnoviki v o k a l/-, a to isto vredi i za - u -osnovama, vrlo rano
je reduciran usled delovanja fiksiranog intenzivnog akcenta. Treba ukazati jo i na
to, da ni prajezike /-osnove nisu bile razvijne u srazmeri sa o- i o-osnovama.
Iako su germanske /-osnove u sistem u deklinacije manje izrazite, one su
od velikog znaaja za razvoj kasnijih deklinacija pojedinih sevemogermanskih
i zapadnogermanskih jezika. A sim ilatornim (regresivnim) delovanjem osnovikog
vokala /- iz sporednonaglaenog sloga na vokale u glavnom naglaenom slogu
formiran je nov korenski m orfem koji im a znaajnu funkciju u distinktivnom
obeleavanju singular-plural, pozitiv-kom parativ-superlativ itd. Ovaj fonetski
proces asimilacije, koji je i fonoloki relevantan, a koji je doveo do formiranja
novog gramatikog m orfem a, naziva se i-Umlaut. U V ulfilinom gotskom
osnoviko /- jo nije elovalo asim ilatorno na prethodne vokale; gotski nema
/-Umlauta. M eutim , prema zabeleenim gotskim imenima kasnijeg gotskog
u Italiji, Francuskoj, paniji od V I do X veka, izgleda da je i u tom gotskom poeo
...

. m .G deklinaciji ovih imenica javljaju se ponekad i oblici sa -on, pod uticajem deaciie imenica enskog roda konsonantskih -on osnova.

Uj delujc prote* asimilacije lian onom u scvernogerm. i /upculnogermanikom;

imenu Agu.a, -ligica, Agila-Egiia id r .1*7
Ievr. oanuviki sufiks ove ekhnacije bio je: -i -eij-oi, -j-t. Ueklinadjom
u prvobitno bila obuhvaena sva tri roda. M uki rod tipa; stind agnih ,,oganj*(
gr. fiivrii prorok , lat. hostis neprijutelj", stsl. gostb, enski rod tipa: srind.
mUtih misao", gr. rrraoii ustanak , AXi grad", lat. sitis e", stsl. kostk\
redni rod tipa: stind turi voda" lat. mare ( *mari)t pl. maria more",
ouvan u got. m an-saim jezero". U gotskom je ouvan sam o muki i enski
rod ovih osnova, i-oanove mukog roda su malobrojne, dok je broj i-osnova
enskog roda daleko vei, naroito u grupi glagolskih apstrakta koja su formi
rana sa ievr. merfemom -/i, tipa lat. men-ti-s: um", got. fra-lusts (Jra-liusan)u
..gubitak", ga-baurps (jga-bairan) ..raanje, rod itd ., zatim sa sufiksom -nis: got
nasems {nasjan) spasenje, mirons (mitoti) odmeravanje", razmiljanje", puleins
(pulan) strpljenje" i dr.
Paradigme: gasts (osnova gusti-) m. gost", qms (osnova qeni~) f. ena
(supruga) .
3
c

rod

singular

enski rod
plural

singular

plural

nom.

gasts

gustis

qens

qeneis

gtn
dat.

gastis

guste

qenais

qene

gasta

gustim

qenai

qenim

ak.

gast

gustins

qen

qenins

vok.

gast*

Singular
1. N o m i n a t i v , Ievr. nastavak bio je - s : stind. agnih oganj", gr.
(iAvru; prorok, lat. hosti-s neprijatelj". Ievr. -is > pragerm. -iz: ievr. *ghostis>
> pragerm. *$astis > got. gasts pranord. Sali-gasiiR, stisi, gestr, stengl. giest
(* *geasti: a> ea i>, /*C/;n/dwr ), stfriz. jestt stsaks., stvnem . gastf; pragerm.
*kwaenis - got. qens stengl. ctven (-.; reooni .

2. G e n i t i v -

3.

Dativ-

4.

Akuzativ

maskulina:

Poto je kod imenica mukog roda u nom . sing. otpao osnoviki vokal
i-, one su se u nom. sing. izjednaile sa imenicama a-usnova: ags-gasts. Isto
izjednaenje nastalo je i u ak. sing.: dag-gast. Verovatno se tada delovanjem
analogije celog singulara u-osnova i gen. i dat. sing. i-osnova izjednaio
sa gen. i dat. singulara a-osnova. N a taj nain dolo je do toga da imenice
mukog roda i-osnova u singularu imaju istu deklinaciju kao i im enice mukog
Vid.
. Streitberg, Gotisches Elementarbuch ; H. H irt, Handbuch i dr. o i -Cw*
lautu u istonogermanskom.

roda

j-o s n o v a : n o m .

vole.

dag*-gasc*"\

ou*,

m us

dags-gasts,

gen.

dagis-gustis
*

dai

/
aie.

K o d i m e n i c a e n s k o g r o d a g e m t i v s i n g . i m a o i r ;*
d la % s t m d . maih m i s l i : j e v r V u a J * !
f n a s ta v a k

got, 4<Am - ^ t i v sing. U nskog rada verovatnT u ^ Pra^ m * * * >

na
gri. h tm . A ^ i grudu"; ievr. * ^ 7 > p r a g e r n T * ^ ^
lCVf lokaliv

Plural
1. N o m i n a t i v . Ievr. nastavak bio j e - : stind. agnavah vatre,
gr. Aksi? ( < - c *-*i-es) gradovi, lat. hostes (- *hostei-es) neprijatelji,
m l pQt*>je (-ije < -eies) putovi . Ievr. -ei-es > pragerm. -iiiz > -i* ; ievr.
ghostei-es > pragerm. gaseiz > got. gasteis; /stisi, gester, stsaks., stvnem.
isto i qeneis.

2. G e n i t i v . Ievr. nastavak -om, kontrahiran sa osnovikim vokalom

-a -ioni: gr. krit. Ttokiuv gradova , lat. hostium ( ^ hostiom) neprijatelja,
gr. eraeltov ustanaka . Ievr. *ghostiom > pragerm. astio(n) > stvnem. gestio.
U gotskom gaste prema dage; isto tako qene prema gasi . Verovatno zbog toga
to su u singularu ve bili izjednaeni genitivi m ukog roda a- i i-osnovalw.
3. D a t i v . K ao i kod ranijih deklinacija i ovde je ievr. nastavak in
strumentala -mts/-mos: lit. nakcimis noim a , stsl. noitbmi kroz noi, lit.
tzirdimu srcima, stsl. pgtbmi, kostbmi. Ievr. *ghosti-nns;-mos
pragerm.
;> got. gasiim /stvnem . gestimj; isto i qenim.
4. A k u z a t i v . Ievr. nastavak - ns : gr. krit. * 0X0/5 gradove , lat.
hostes, stlat. hostis ( < *hosti-ns, sa gubitkom nazala n i, kao kompenzacija,
uijenjem vokala i-). Ievr. *ghosti-ns > pragerm, *gasti-ns > got. gastins /stisi.
geste; stsaks., stvnem. gesti!; isto i qenins.
Dok su im enice m ukog roda ove deklinacije, kako je pokazano, u singu
laru prele u a-deklinaciju, njihova deklinacija u pluralu je potpuno jednaka
eklinaji imenica enskog roda.

//-D E K L IN A C IJ A

//-OSNOVE

Ievr. osnoviki su fik s, analogno -osnovama, bio je: u, eu/ou,~euf-ffu. Deklinacija je obuhvatala sva tri roda im enica: muki rod tipa: stind. idtruh ne
prijatelj, gr. ir/jj/u? lakat . lat. fruetus plod ; enski rod tipa: stind. dhenuh
krava, gr. vpairni? posekotina, lat. manus ruka ; srednji rod tipa: stind.
<8 ..suza, gr. ui&'j vin o, lat. tom u rog .
tCrflUsc n. d. Str. 147; drukije
<" Vid M. H. JeUinek, .. d . , str. 91, napomena, XV Krausc.

H. Hiri, !F 1, 126.
_
m Gotski nastavak gen. pl. -e i t>vdc, ne samo
usamljen i neobjanjen. V id. ovde, nap. 181-

neeo i za enski rod, ostaje

n
U gotskom su ouvane broja im enice m ukog roda. O d im enica enskog
rodu ouvane su samo etiri: fundus f. ruka , kinnus / . obraz -toaddjus zid
i -tfdirnttf mlin" <-Xi imenicu srednjeg roda samo faihu stoka (novac) (samo
u singularu), qatru n. bodlja, kolac" (nesigurno) i teipu n. pie od voa"
(Obstwein), ak. sing. prevodi gr. Uepa.
Paradigme: sunus (osnova tunu-) m. sin , fundus (osnova handu-) /.
..ruka", faihu (osnovu faihu-) n. novac (stoka) .

singular
muki rod

enski rod

srednji rod

nom.

sunus

handus

faihu

gm.

sunaus

handaus*

faihaus*

dat.

sun a u

hundau

faihau

ak.

sunu

handu

faihu

vok.

Jsunau
launu

plural
enski rod

nom.

sun jus

gen.

sunivvc

handiwe

dat.

sunum

handum

ak.

sununs

handuns

srednji rod
__

i i

muki rod

Singular

l.
N o m i n a t i v . Ievr. nastavak za muki i enski rod bio je -r> kon
trahiran sa osnovikim u-> -us: stind airuh neprijatelj, gr.
lakat"
lat. fruetus plod, lat. manus / . ruka . Ievr. nastavak -us > germ , -uz (stnord.
tvaruR gomila kamenja, nasip, fin . vantus < germ . *zvaniuz rukavica) >
> got. -us: got. sunus /stfriz., stvnem. simu{; got. handus /stengl. hond, stfriz
hond, stsaks. hand; stvnem. hant; u- je otpalo posle dugog vokala/200. U ievr
za neutrum u nom. -ak. singulara bila je ista osnova -u: stind. diru suza,
gr. u*ik> vino", lat. comii rog ; got. /cri/iu/stsaks. fehu stoka, stvnem, fihu
stoka '.
Vid. E. Kieckers, n. ., str. 116.

2. G e n i t i v . Icv r. n a sta v a k bio je

K om rah ir a n .
* -tusl-liiis: ht. siinafts sina , stlat. senacous , senata Ut
* '/
*) Icvr- -iusl-us > got. -aus: sunaus /stn ord . sonor
~eusl
mu; stvnem. frtdff mira/. Z a enski rod posveorn
' !Una stsa to '>*") batirgswaddjaus u Neh. 5, (6 ; za srednji rod o d nr d e v T f t / ^ f '" 8 ' u
patio adverb: got. / i / ; /stv n e m ., stsaks. filu , s te n g l. feolu u r , z - f rc
?US
..m nk o g' ' o >e
/,

). D a t i v . Ievr. dativ w-osnova verovatnn m

.
* '
uiicniem osaoviikog vokala b ez nasravka; stin d snu ^ kU -okativ>formiran
(*<-&. -e), lat. manu (m esro manui)] Iev r
> eot
. Sma
stsl- synu
fjthatt /u pranord. magiu sinu skraeno je iev r i7 > ^
Wwaw hanau,
srvnem. r;//, stengl.
stsaks. s m o vem vatn o o d ievr -X > Pranord4 A k u z a t i v . Ievr. n a sta v a k z a m u k i i enski
lat, mnutn^ gr rrr^vv lak at . Ievr. -um > g e rn i r W ~W s t,n d
stisi, mafu sina ; stvnem . tunu; stv n em . hane te i v t J S x g ? T* "M: ~sunu>ha u
. .. ,
,e ^ .je d n a e n je sa n o m . ka m i
grf

5, V o k a u v . Iev r. v o k ativ b io je u ovoi e M in ^ .li na -o: li,, sna, s tin d . . G o ts k i L / T b a o

b b l a-i " tfw
t * , Sn
uu,iK
su mVa;
u.

Plural
1 . N o m i n a t i v . U ievr. nastavak je b io -es koji je dodat osnovikom
^ = eites-, stind. sundvah sinovi , stsl. synove {-ov< -cu), gr.
(< *-7jxefe0Icvr. -eues > pragerm, ~iu{i)z > got. ~jus:sunjus! u severnogerm . i zapadnogerm .
m gubitkom -u: stisi. sym r\ stsaks. stvnem . suni(.

2. G e n i t i v . U ievr. je bio nastavak -om , koji je dodat osnovikom

-i=-ewom: gr. Trfactov {<*^xzF^I*Tirf-/pia\i), stsl. synovb7 gr. uleuv sinova .
Icvr. -euom > germ. ~iuo{n). U gotskom je nastavak -e prem a a-osnovam a:
sumtoh handitve.
3. D a t i v . Kao u pluralu svih osnova, tako i ovde dativ je po obliku
icvr. instrumental sa nastavkom - nhsj-mos : lit. sumoms, stsl. syrro-mi. G ot. sunum
ii germ. *stmu-rmz -moz > * sunum z > *sunumm > sunum /stisi. synom ; stengl.
stsaks. sunuml; isto i handum.
U ievr. je bio nastavak -;w: lat. tnan#s (< * m a n u -n s),
uujv<; sinove stsl. syny (-y < -im s)s g ot. sununs
istengl. nm, stisi, sumo; stvnem . snu obiaj/.
4. A k u z a t i v .

fruetus {<*fructu-ns\ gr. krit.

U u-osnovama bio je, kao i u -osnovam a, o sn o v ik i su fik s u tri stepena

alternacije: u, eu%ou, sa duljenjima: eu3 ou. T o je u germ anskom im alo za
posledicu duljenje osnovikog vokala i pojavu -j- u pluralskim ob licim a n om i
nativa i genitiva pl.: -jus, -iwe. Ovi o b lici sa elem en to m -z- u sporednom slogu
preneseni su u severnogerm. i zapadnogerm anskom analogijom i na d ativ i
akuzativ plurala. Tako je i u ovoj deklinaciji, kao i u z-deklinaciji i kod ja~y
IiHMnova, formiran korenski m orfem tzv. z- U m l a u t koji u -deklinaciji im a
instinktivnu M ^ ij u singular-plural: n em . Sohn-$6hney Hand-Hdnde.
Poto u gotskom im enice m ukog i en sk og roda im aju iste padeke oblike,
0 ^ dteuje pomou atributa ili zam en ice. Prem a piudinassus m. carstvo

nuitM K d i i u i otak im cm tc koje su formirane sa (i)nassus m ukog roda

iiuuftii ..jednaknat** ufarasms obilje , druuhttnassus sluba u vojsci** i r
Mogu biti I i f. drunjus odjek", ftddus poplava", aulu-qatrnus voderuki
kamen". ,rvanj" prema stisi k u m i, stcngl. i toeom, stvnem, qutrn m oe hiti /./,
ikadus senka", aalus* .tup" tpoavedocn samo ak. pl. ioaluns u L 9, 3j,
unntrus zima" ,w
Strana imena naroda i verskih sekta, koja u grkom imaju o-deklinuciju,
u gotskom se menjaju kao -osnove, s tim to je nom. pl. veinom na -eist g
gen. pl uvek na -i, nikada na -iwi. Judotus, gen. sing Judoiaus, nom pl.
JuJauit, gen pJ. JuiLtii, dat. pl. Judatum>ak. pl. Ju Jat um. Tako isto: Farisatus,
Herodunu\. nom pl. Kaurinfaus m Imenice stranog porekla imaju gen. pl. na
- uggtlus-iigfplt, apuustaulus-apaustaule, praufetus {praufetcs)-praufeie\ aggtlus
ima nom. pl. aggtieis i aggiijus. Gen. pl. aurkje (pozajmljenica iz lat. urceus)
vr" verovutno je imala nom. sing. *aurkiusi n .

K O N S O N A N T S K A (SL A B A ) D E K L IN A C IJA
n D E K L IN A C IJA

levr. osnove formirane sa -n, tipa: lat. Aomo, gen. homin-is ovek1*, gr.
gen. TttHfiiv-oc pastir14, lat. nomen, gen. nomin-is im e" u germanskom
su se razvile u tri grupe: I an- i ;a-osnove za muki i srednji rod, II *dn~ i
;dn- osnove enskog roda i III *m-osnove enskog roda. Prema tom e se i
deklinaciju n-osnova moe podeliti na I. s t e on- i */cm-osnove koje obuhvataju
imenice mukog i srednjeg roda, 2. on- i jon- osnove im enica enskog roda i
3. m- osnove (got. -ein) koje isto tako obuhvataju samo im en ice enskog roda.
Osnove *in- (got. -ein) su germanska inovacija.
Imenice mukog i srednjeg roda imaju u sufiksu alternaciju -an.-m
Imenice */jn-osnova imaju potpuno istu deklinaciju kao an- osnove; isto tako
imenice *j<wi-osnova kao imenice *on-osnova. I kod *ja (-osnova i kod *jon-os
nova -j- je stalno u svim padeima.

a ) jn -, /on-osn ove

Paradigme guma m. (osnova guman-) ovek", hairto (n-osnova hairtan-)

srce fiskja m. (osnova fiskjan-) ribar", sigljo n. (osnova sigljan-) peat".*

** Vtd. M. H. JeUinek, n. d., str. 107; W . Streitberg, n. d ., str. 109.

m M. H. JeUinek, n. ., str. 10 sm atra da se oblik nom . p l. izgovarao Kormptjus,
ier je nom. sing. mogao da ima samo oblik *Korinpius,
m M. H. JeUinek, n. d., str. 109, sm atra da u vreme prim anja ovih stranih teti
gotski nastavak gen. pl. -iwe: natitoe, htmdiae, nije vie bio produktivan, jer se kod pozajmljenica lavlja samo -i. Nastavak -ttei bio je sigurno produktivan kad su imenice fotus
,,ooga^ ttmpus zub prele u u-deklinadju, jer one im aju gen. pl. fo tm e , turipitoe. Vid. Ctrl
Ehs, L b*r u Fremdaoru und fremen Eigermamen indergot. Btbeliibersetzung. Gottingen 1903.

srednji rod

muki rod
singular

nom.

guma

fiskja

hairto

sigljo

gen.

gum ins

fiskjins

hairtins

sigljins

dal.

gumin

fiskjin

hairtin

sigljin

ak.

guman

liskjan

hairto

sigljo

plural

rtom.

gumans

fiskjans

hairtona

sigljona

gen.

gumane

fiskjane

hairtane

sigljane

dat.

gum am

fiskjam

hairtam

sigi jam

ak.

gumans

fiskjans

hairtona

sigljona

Singular

1. N o m i n a t i v . U ievr. n om inativ singulara bio je bez nastavka.

Zavravao se: 1. sa produenim osnovikim slogom - iuj-du: gr.
pastir ,
fajuv voa, vladar, tektuv graditelj (stolar), ili je 2. krajnji sufiks-
otpao, tako da je nominativ zavravao na -e'-o: stind. dima kamen", lat. homo
ovek, germ. guma ovek . Ievr. *ghamon*gtem m > pragerm. *gumo(n) > gol.
guma /stengl. hana petao", stfriz. hano ; stsak s., stvnem . hano{\ isto tako i
fiskja. Nominativ sing. neutra u ievr. bio je na-o, koji je ostao ouvan i u
germanskom: got. hairto stvnem . namo im e, stsaks. namo; namo je neutrum
koji je preao u m askulina.
2. G e n i t i v . Ievr. nastavak bio je, kao i kod vokaiskih osnova, -esi-os:
gr. mfiv-oi; pastir", lit. akmehs ( <*akmen-os) kam en", stsl. kamen-e (-5 je
otpalo), lat. homin-is. Ievr. *gh3men-es > pragerm . *gumin-iz > got. gumtns; isto
tako hairtins, fiskjins, sigljins. U ostalim germ anskim jezicim a krajnje-s je otpalo:
Jtvnem. lumen.
3. D a t i v . U ievr. je kod konsonantskih osnova u dativu sing. bio
oblik lokativa na i-: stind. lok. aimdni kam en, gr.
gr. 4xjxovi ka
mara, latabl. komine ( < * komini). Ievr. *ghomen-i > pragerm. *gumcni > got.
tum. /stvnem. hanin petlu ; isto tako fiskjin , hairtin , sigljin.
4. A k u z a t i v . Poto je osnova zavravala na konsonant n-> nastavak
akuzativa sing. u ievr. bio je sonantsko //*-, koje je u gr. a, u lat. -em, u
F- -um: gr.
(< * ^ Y e{JLOV /?0 lat. homin-em. Ievr. *ghzmen-n >
pragerm. *guman-um > got. guman /stvnem . haram, kanon ,.2<M N o m i - *i
m

>

i u U 0v0m t,jainjcnju ostaje nejasno kako je pragerm . -un > got -u > -u otpalo u
lrece kratkom slogu. E. Kieckers, n. d str. 119, objanjava da je ovaj oblik akuzativa na-

96
n # r i v - k u 4 i i t i v srednjeg roda hairt&sigljd ukazuje na ievr. nastavak kao i kod feminina; lat. regiti ..kraj'', Drugi germanski jezici ukazuju na ievr
nastavak n- stvncm. herza, stsuks. herca, stisi, hjarta,

Plural
1. N o m i n a t i v ,

ievr, nastavak bio je

koji je dodat na osnovu

en~ on-: gt. *)Y(i 6v- zs voe, osk. humutu ( u - o)> lat. homin-es. Ievr. *ghmon, ts
pragcrm.
*$ttman-ts > got. gumans 'stengl. hanani.
2. G e n i t i v . Ievr. nastavak -Jm :gr. Vi'(A^vwv> lat. homin-um (stlat.
homin-om), stind- rajmm kraljeva, stsl. t&n-h {-om > -om > - >-)> lit. aktnen^
(-ij -Jm). U gotskom je po analogiji u-osnova i ovde nastavak e- : gumane>
fiskjane, hairtane, sigljane. U drugim germ. jezicima ouvani su tragovi ievr.
-Jm;stengl. oxna volova . I u gotskom je kod fem inina - 5 : luggono, ma nagetno
stvncm. hanono petlova, (ungorto, zungono jezika /.
3. D a t i v . U germ mskom je i u ovoj deklinaciji u dativu pl. ievr.
oblik instrumentala sa nastavkom
Ievr. -on-misj-on-mos > pragerm.
-am-mtz-am-moz, preko asimilacije -nm > -rnm > -m , Ievr. *gfcwion-mist-mos >
> pragerm. *guman-mizmoz > got. guman /stisi, hanom petlovim a, stvnem.
zungom jezicima/.
4. A k u z a t i v . K od konsonantskih osnova u ievr. je b io nastavak ak. pl.
-ps : gr. ijve^ov-a;, lat. homin-es (*homin-ens). U gotskom je moralo biti
*-an-um, *~6n-utis. Verovatno delovanjem tzv. haplologije u got. ~uns. -om*06.
Ievr. *ghomon-Qs > pragerm.
umon-unz > got. gumans209.

b) n~, jn- o sn o v e
Paradigme: tuggo f. (osnova tuggon-) jezik, gatimrjo / . (osnova gatimrjon-)
zgrada.*
singular

nom.

tuggo

gatimrjo

gen.

tuggons

gatimrjons

dat..

tuggon

gatimrjon

ah.

tuggon

gatimrjon

t*o delovanjem analogije: kod imenice baurgs f . putem analogije postao je i akuzativ bourgs.
Dalje je analogijom ovaj oblik bez nastavka prenesen na fem inina n-> e in - i -osnova i oda
tle na maskuiina a n - ja n - i r-osnova. Suvie dug p u t delovanja analogije samo preko jednog
tipa osnove na sve druge!
m Izbacivanje jednog od dva jednaka ili slina del rei. U por. gr. krit. ve^ra iz
*6
gr. at. vt-njxo eta mladia . Vid. i M . H . Jellinek, n . d ., str. 111; E. Kieckers,
ti. d. str. 120.
v

t o it o

* Prema miljenju nekih autora, na pr. H . K rahe,

preuzet oblik nom. plurala.

n. d., str. 85, moda je u ak. pl.

97

plural

nom.

tuggons

gatimrjons

gen.

tuggono

gatimrjono

dat.

tuggom

gatimrjom

ak.

tuggons

gatimrjons

c) -osn ove
Paradigma: managei f . (osnova managein-) svetina, mnotvo (ljudi)
singular

plural

nom.

managei

manageins

gen.

m anageins

manageino

dat.

m anagein

manageim

ak.

m anagein

manageins

Imenice -osnova veinom su apstrakta formirana od adjektiva: mamgei-martags mnogi, audagei-audags blaen, srean, hauhei-hauhs visok ,
iiuket-stuks bolestan itd. Za form iranje ove deklinacije treba imati u vidu da
enski rod participa prezenta i kom parativi idu po ovoj deklinaciji, a oni su
bili ievr. --ia-osnove. Jedna grupa im enica ove deklinacije obrazovana je od
ten-, t'on-osnova, koje su u krajnjem razvoju dale m-osnove: gr. &eA?i? gen. SeA^lvo;
ddfin. Na taj nain se u ovoj deklinaciji ukrtavaju padei po t-, ia- i po
m- deklinaciji207.

OSTACI DRUGIH KONSONANTSKIH OSNOVA

a) r-osnove
Prajezike osnove im enica m ukog i enskog roda koje su oznaavale
najblie krvno srodstvo bile su form irane sa morfemom -ter-, Ovaj osnoviki
sufiks javlja se u svim alternacijama vokala: -ter-, -tor-, -tr-, -tr- -ter-, -tor-.
Ova grupa imenica ouvana je u svim ievr. jezicim a, ali nejednako, jer
su u zasebnim razvojima u pojedinim jezicim a neki nazivi zamenjeni drugim.
Iz posvedoenih oblika m ogu se rekonstruisati potpuno sve paradigme, sa go
tovo svim stepenima vokalske alternacije sufiksa -fer-, -ror-:
w Vid. E. Kieckers, n, d str. 124, 125.

7 Gotiki jtiik

* w - gr.
-tjr-: gr. n*T+,p; ~tr-: gr. TtotTpo$; -/r - gr. *arpn,
tm. p u t '*; -tiry - / * : lat. frdter (~er- -fr)t gr. fociTtjp koji je roen od plem e n i log oca**
1, got. fadar itd .
U gotskom je posvedoeno: bropar brat**, stvistar sestra**, dauhtar ,,kr
i fadar otuc" (sumo jedunput u vok. sing. fadar u Gal. 4, 6). M csto imenice
tadar u gotskom je u ivoj upotrebi aaat0*. M csto prajezikog naziva za mater**
gr. dor. p*n;p, lat. tm.hr itd. gotski ima aipeiy im enicu koja spada u em-osnove.
U severnogermunskom i u zapadnogermanskom (uvana je imenica: stsaks.
mddar, stvnem. muor r itd. Izgleda, m eutim , da je i u zapadnogermanskom
bila u konkurentnoj upotrebi i imenica osnove got. aipeiy jer se ouvala u stvnem.
slocnici fuohir-tidt dadilja.
V gotskom je dcklinacija svih ovih im enica potpuno jednaka.
Paradigmu: bropar rn. brat1*.
plural

singular

rtom.

bropar

broprjus

gen.

broprs

brepre

dat.

bropr

broprum

ak.

bropar

bropruns

vok.

bropar

Singular
1. N o m i n a t i v . U ievr. je nom inativ bio bez nastavka, sa stepenom
duljenja -ter!r t5r\ gr. rar^p otac, lat. frdter (-er< -er), gr. eunariup koji je
roen od plem enitog oca", stind. pila. Ievr. bhrater-jtor > germ. bropar
> got. bropar; isto tako dauhtar, stoistar, fadar * /stisi, broer, stvnem. bruodcr,
stvnem. fater , stsaks. fadery stisi, faer; stvnem ., stsaks. swestery stisi, svster itd ..

2. G e n i t i v . Ievr. nastavak genitiva bio je -esj-os: lat patr-isy fratr-is,

gr. Trarp-^c. Ievr. bhraier-es > pragerm. > bropr-izl-az > got. broprs; isto i
rteiiirr stengl. brddory stsaks. brodar, stvnem . bruodersf,
3. D a t i v . U ievr. je i u ovoj deklinaciji dativ imao oblik lokativa na
-i: gr. rsotTp-i. Ievr. bhratr-i > pragerm. bropri > god . bropr /u zapadnogerm
kao i u gen. sing.: stengl. brdory stsaks. brodar, stvnem bruodersf.
4. A k u z a t i v . Kao i kod drugih konsonantskih osnova, tako je i
ove ievr. nastavak bio -/?i: gr. Ttarp-a (-a < ~rp)y a^rep-a, stind. pitar-am.
stsl. maier~b (-& O /71 preko ~bm>~bn). Ievr. bhrator-ni > pragerm. bropar-um
w Got alta, stvnem. atto je hipokoristik; upor. gr. ir-ra , lat. alta latica, alb. at
otac , stsl. 0fc. Ovaj hipokoristik imaju i neki neinoevropski jezici: tu r. ata, ma. atya
l ? germanskoj narodnoj poeziji ouvan je u imenu E tzel (A ttila ), a moda, i u imenu Etso
(Erzoliedj.

yy

bropor-um -un
got. bropar stisi, brojrr, Mcngl
srvncm. bruoder 'y isto i dauhtart sioistar.

brodar, Msaki

brodar

5.
V o k a t i v . U ievr. vokativ ovih osnova mm je oblik nom inativa
isa pomeranjem akcenta: gr.
stm d. pitar, G ot. brof>rt jodor , tUuhrar.

Hura!
1. N o m i n a t i v . Nastavak nom . pl. u ievr. bio je
gr, Tratip-ec.
lat. trutr-es, gr. dur. (rep-e;. U gotskom je sekundarno nom inativ pl. fo r
miran prema nom . pl. im enica M-eklinacije, jer su se oblici dat. i ak. plurala
r-osnova izjednaili sa dat. i ak. pl. -osnova. G ot. broprjus, ia risirjus. Stvncm .
je jo imao ouvan stari oblik: muoier majke**.
2. G e n i t i v . Ievr. nastavak je bio -nm.: gr. Trarp-o, lat. patrum,
matrum. Oblik sa nekadanjim nastavkom -dm ouvan je u: stvnem . bruodcro,
smorv. brodra, stengl. modra. U gotskom je i u ovoj deklinaciji gen. pl. ana
logijom prema ostalim osnovam a na - e : bropr.
3. D a t i v . Kao i u drugim svim osnovam a, tako i o v d e germ am k
dativ plurala je ievr. instrum ental sa sufiksom -m is/-m os. Ievr.,* bhrair-mu,* bh rjtr-moi > pragerm. *bropru-mizhmoz > got. broprum stvnem bruoderum1.
4. A k u z a t i v .

Ievr. nastavak-^ bio je dodat na vokalsku alternaciju

-tr : lat. potres {*patr-ens < p3tr~ps), gr. hom . av-farp-?. Ievr. *bhratr-ps >
>p ragirm . *bropr-unz > got. bsoprum. K id a su se na ovaj nain izjednai!
dat. i ak. pl. sa dat. i ak. pl. w-osnova: sunum-broprum, sununs-bropruns, onda
je i nom. pl. analogijom d ob io oblik nom . pl. -osnova; kao sunjus i broprjus.
Ovaj novi oblik nom . pl. na -jus delovao je da su u severnogermanskom i
zapadnogermanskom prema njem u i ostali padei u pluralu dobili elemenat-;'-,
koji je i u ovoj deklinaciji postao distinktivni korenski morfem za singular-plural, tzv. i-Umfaut": nem . Vcuer- Vatcr, Bruder-Bruder Mutrer-Miitter, Toch -

ur-Tdchter.

b) ud-osnove
U germanskom su ouvani ostaci deklinacije supstantiviranih participa
prezenta mukog roda, koji su formirani sa su fik som -m f U prajeziku ova
dekiinacija bila je na - w sufiks: lat. fere-nt-s > ferens, kge-nt-s > legetis, gen.
jere-nt-is, lege-nc-is; gr. ?epo-vr-, stind. bhara-nr-.
Participi prezenta kad su u funkciji adjektiva imaju u germanskom istu
deklinaju kao tzv. slabi adjektiv. Izuzetak ini sam o oblik mukog roda u
nominativu singulara, koji pored slabog oblika na -a ima i jaki oblik na
Meutim, supstantivirani participi prezenta m ukog roda formirali su u ger
manskom posebnu dekiinaciju koja se delim ino podudara sa deklinacijom konsonantskih osnova, a genitiv i dativ plurala imaju oblike m ukog roda u-deklinacije. U isto vrem c i nom . -ak. singulara i gen. pl. preko fonetskih promena
** Vid. ovde: Dekiinacija prideva, str. 129
7*

/
100

|XkfcfcUr)u at m ittim oblicima j-rklinacijc. Drugim reima, ova deklinadja

|e Orlimino preila u d-dekliruciju muikog roda.
Paradigm fn/omit w. (oanova fnjond-) prijatelj
plural

singular
nom

t'rijons

frijonds

***

trijondis

trijonde*

Jat

Irijond*

frijondam

ak.

frijond*

frijonds

vok.

frijond

FVvtvrdoem su sledci oblici. S i n g u l a r : nom. ftjands neprijatelj,

frtfomis prijatelj. nasjands ..spasitelj, Jaupjands krstitelj ; verbalna kompoata:
gorda-waldands ..domain aU-toaldands svcvladajui (nvroKpdreap); gen
f\)anduy nasjandts; dat. nasjand; ak. ftjand, nasjand, aupjand, g^ratoaldand,
gtband darovatelj ; vok. fnjond, fraujmond vladar , taUjand, uitelj. Plural:
nom. ftjands. fnjonds. bisuands, suscdi; gen. fijande. bisitande; dat. ftjandam,
frijondam; ak. fijands. frijonds. btsttans.n

c) Korcnskc osnove
Kako je ve spom enuto"1, u prajeziku su bile brojne imenice iji je
koren bio ujedno i osnova u dektinaciji. Kod njih su pade&ki nastavci dodavini
direktno na koren bez oanovikog morfema. Ove osnove su obuhvatale sva
tri roda imenica; lat. rtx m. (rcg-s) kralj, vox / . ( < i oc-j) glas* corn. gen.
cord-is srce, gr. - o x (*roS-c) m. noga,
/ . gen. aiy-o; koza, >6jp n.
gen. >o;pA-^ srce, stind. pad-m. noga, vdc f . glas, hfdn. srce .
U gotskom su najbolje ouvane korenske osnove imenica enskog roda
Od muSkog roda posvedoene su samo imenice: retks. vladar , mcnops mesec4*
i-ivattfods svedok . Jedina imenica srednjeg roda fon vatra pokazuje u ger
manskom osobine heteroklize. Od svih korenskih imenica, uzetih u celini. u
gotskom su ouvani samo pojedini oblici padea.
Paradigma, baurgs / . (osnova baurg-) grad, utvrenje*4.
singular

* V i ?

plural

nom.

baurgs

baurgs*

gtn

baurgs

baurge

Stmlnet* *

str.

118 ;

M. H. JeUinck, n. d

ll Vid. ovde, u uvodnom delu o deklinaciji. str.

78.

str.

117 ;

E. Kicdctn.

101
singular

plural

dat.

baurgs

baurgim

ak.

baurg

baurgs

Karakteristika ove deklinacije: dat. pl. je prema i-dcklinariji: baurgim kao

fmm, U akuz. pl. je oblik nom inativa pl. kao i kod fi- i u-oanova.

Od imenica enskog roda posvcdoeni su sledei oblici: S i n g u l a r :

Aanrp, alhs hram, mitads m era, nahts no ; gen. baurgs, aUu, ruhu,
nJvks* mlcko ; dat. baurg, alh, milap, naht, spaurd trkalite ; alc. baurg, alh,
mtap, naht. P l u r a l : nom . brusu grudi, srce, gen. baurge, mitad*, spaurde,
baurgim, spaurdim; ak. baurgs, brusu.
Od imenica m ukog roda posvedoeni su sledei oblici: S i n g u l a r :
aom. mtnops m esec", reiks vladar i -mcittoods u sloen i gahuga-ruutmodj
hrfni svedok, gen. reikis; dat. menop, reik . P l u r a l : nom . reiks, -vseittoods,
bsftps oba; gen. retke, vseitxoode\ dat. menopum , bajopum, reikam; ak. mettaps*1*.
Ostaci heteroklize ouvani su u gotskom kod dve imenice: fon n. vatra
i
m. voda . Posvedoeni su o b lici im enice fon: S i n g u l a r : nom.
-ak. fon, gen. furtim, dat. funin. O vi o b lici pokazuju -osnovu. M eutim , u
emogermanskom i zapadnogerm anskom ova im enica je r-osnove: stvnem.
fW} fiur, stsaks. fiu r , stfriz. fior , fiu r , stengl. fy r. U staronordijakoj nar. poe
ziji je furr, m. U nem akom jeziku ouvana je i n-osnova u rei Fun-k* <
stvnem. fun-eho vam ica . D ru gi ievr. jezici pokazuju r-osnovu za ovu ime
nicu: gr, irup gen.
toh . por , um br. pir, s-hrv. (roj)-pir-in?
1 kod imenice toato m. voda u gotskom su preovladali oblici -osnove:
oom. -ak. toato, gen. toatins, dat. toatin. O vim oblicim a odgovaraju stisi, oom ,
gen. vatru. M eutim , u zapadnogerm anskom ova im enica je r-osnova: stasaks.
motor, stvnem. zoa^ar, to a ^e r, u por, i gr. u&op. N a r-osnovu ukazuje i n e m
(Ptsch) -Otier, upor. stind. ud-r, s-hrv. vidra.

d) m am a m. ovek ( m u k a r a c )
singular

plural

nom.

m ann

m ans, mannans

gen.

m ans

manne

dat.

m ann

mann am

ak.

m annan

m ans, mannans

* Vid. M. H. Jellraek . d

so . 118; E. Kieckers, . d , so. 128.

i u:
Zbog toga Sto je ovu imenica porcklnm korenska osnova na n, pomcialf
su se u njenoj cklinaciji i oblici konsonantske n-deklinajc, kod kojih je
oanoviki sufjk> m-dodat n.i koren imenica. Oblici korenske osnove su *a
jednim M,lJ.

e) Prajezlke t-osnove
U prajeziku su postojale kao posebna grupa j-osnove srednjeg roda. V
nom. -ak. singulara imale su sufiks -os, u ostalim padeima stepen alternacije
-es.: gr.
rod", iat. getius, gen. gener-is (*genes-is), stind. janah , gr
hom. gen. ylv*o$, stind. gen. janas-ah, stsl. nebo, osnova n e b e s gen.
tubes-e (-#*-). Ove osnove su u germanskom vrlo slabo ouvane; u gotskom
slabije, bolje u zapadnogermanskom. Stepen alternacije -er, koji je kod svih
imenica bio i u pluralu: lat. genera ( *genes-a), stsl. nebes-a, u germanskom jc
analogijom prodro i u nominativ singulara. Ievr. -er . germ . -iz - got. -r:
got. tocihs selo, naselje, upor. gr. foixoc kua, lat. uicus selo"; got.
peihs vreme, j Aj klas, upor. lat. ucus n. pleva (nem . Spreu). Posvedoeni
oblici ovih imenica u gotskom pokazuju da su one prele u a-deklinaciju ime
nica srednjeg roda: gen. tocihis (kao touurdts), dat. zoeihsa (kao vsaurda), ahsa
(kao tt/jurda), pl. ak. peihsa, weihsa, aksa (kao tuaurda).
Drugu grupu imenica ovih osnova ine: riqis tam a , agis strah sigu
pobeda, skapts teta. I one su prele u a-deklinaciju. Posvedoeni su sledei oblici gen. sing. riqisis, agisis; dat. sing, riqiza, rimisa m ir ; pl. nom.
agisa; pl. vok. pttoisa sluge, dat. p:tuisam; dat. sing, hatiza , pl. nom. hatiza
srdba, ljutnja".
Prema fin. pozajmljenici nom. sing, lammas ovca u germanskom je
bio ouvan i nom. sing, na -az: ievr. *lambh -or>p ragerm . *lam b-az> iin. lammas.
U gotskom su prele u a-eklinaciju im enica srednjeg roda: lamb lamba, lambe,
lambam. U zapadnogermanskom su ouvani oblici stare deklinacije sa -es:
stvnem. nom. pl. lembir, gen. lembiro, kao lat. gensrum, stind. janas-am; stvnem.
chalb, nom. pl. chelbir tele, stcngl. calf n pl. gen. cealfr-a.
Ove r-osnove su 2 naajne za razvoj strukture deklinacije u kasnijim zapadnogermanskim jezicima. Pluralski sufiks -er < germ -iz kod imenica srednjeg
roda starih s-osnova dobio je distinktivnu funkciju singular-plural: stvnem. sing.
chalb-pl. ch'lbir, nem. Kalb-Klber, Lamm-Lmmer. Ovaj pluralski sufiks u
svojstvu distinktivne funkcije singular-plural prenesen je i na druge imenice
mukog i srednjeg roda kod kojih se oblik singulara i plurala bio izjednaio:
srvnem. man-man, land-land, taip-ioip, wort-wort; nem . Mann-Mnner, WeibVTciber, Land-Lnder .Wort-Wrter itd. N e sam o to je -er kao sufiksalni pluralski
mortem posluio za distinkciju singular-plural, nego je i pragerm.
iz nastavka
-iz> -ir> -L t preneseno i na ove imenice kao novi korenski m orfem , tzv. i-Umlaut: kao Kalb-Klber tako je i Mann-Mnner itd. N a taj nain se razvila
deklinaeija koja se u normativnim gramatikama naziva nova deldinacija tipa

-er*u .
O pokuia ima objanjenja pomou ukrtavanja obeju osnova vid. M . H. Jelhnck,
n. d., str. 113; H. Krahe, n. d., str. 86; E. Kieckers, n. d., str. 122.
m Vjd. i E. Kieckers, n. d., str. 130.

103
f) Deklinacija stran ih im enica i im ena konsonanukib osnova*lfc
Imenice
Vuifila je mnoge grke im enice preuzeo u grkom
.
(*z promette: alabanraun (iXipaKjrpoy), aromaia
r*) g a z a j J I Z Z T ,h
tottuv), hairatsets {pirei), pmiioriautt (icpaiTiipiov).
*
^
2. Imenice na -rj pokazuju m eavinu grke deklinat-ii,. ; a.uim -\ i-osnova: nom . sing, aipiscaule amreoXVj), dat sing m ! / 0 ' ' ,g"Uklh
jjpmaiilm, ak. pi. aipimilans ; nom . paraskaiwe
T ' P''

LT'

<*

? r ;;

swnagogen'

en. ,

x f ; r ,;

it o n o m e ' ak

pi. r . ;

3. Neke im enice su p o eklinaciji -osnova: mammomn, a,a launemn.

rana*, gen. saianms, dar. satanin, ak. saianan, vok. sacana.
^
w"
4 Imenice iz latinskog jezika ili pozajm ljene preko latinskog jezika

su se uklopile u sistem gotske deklinacije: mesa stok (memn\ h%

^
t e w (Caesar), gen. kaisaris, dat. / W n ; ^
gen
Z "

k l,a ' * ' sin g- W a r a ! >

d a t- *

* * " ( w

; K

5> Imenica s66jro ("gr. dut.

naipfirf*
ima i: gen. sabbatans, pl. gen. sabbate, dat p l sabbattm,

H ; x r romen,en3; gr-

ak-**^

r c

. T

p f a Z :

Imena

1. Lina imena na -os m enjaju se kao --osnove: Paitrus, gen. Paitraus,

dat. Paitrau, ak. Paivru, vok. Paiiru\ Jesus, gen. Jesuts, dat. Jesua, / , ak.
vok. / . Imena na -a m enjaju se kao n-osnove: Andraias, gen. /Indraiim;
Zakarias> gen. Zakariins. Im ena m ukog roda na -tov imaju oblike - oh- i -osnova:
Scmaton, gen. Swmaions3 Seimonis itd.
2. Starozavetna im ena koja su zavravala na konsonant veinom su po
a-dektinaciji: Abraham , gen. Abrahamis} dat. Abrahama; Adam , gen. Adamu ,
dat. ama; Israel, gen. Israelisy dat. Israela i dr.
3. Topiiumi na -a im aju deklinaciju tipa: nom. - gen. -aisf dat. -ai,
ak. - a : Akaja, gen. Makidonais , dat. Akatjaiy Asiai; ak. Makidonja itd., ali
i prema grkom: gen. Galeilaias , Judaias\ ak. Galeilaiany Judaian. Bez promene
su; Beplaihaim, Ston. Im ena naroda koja slue i za nazive zemalja idu po
i-deklinaciji: Galateis, dat. Galaiim, gen. Galatie; Makidonies, dat. Makidonim ;
kurdanais*, gen. Jaurdanans, dat. Jaurdanatt, ak. Jaurdanun#.

Literaturu vid. kod M . H. Jellinek, n. d., str. 120 i 240 i 1.

Vid. i E. Kieckers, n. d.t str. 131 do 134.

ZAMENICE
L I N E Z A M E N IC E
Linu zam enica za 1. lice, 2. lice i lina zam enica za svako lice ili refleksiv ine u icvr. jezicim a posebnu grupu koja se izdvaja o d svih drugih
zam enica.
1. Ove zam enice nemaju roda; jedan oblik slu i za sva tri roda.
2. Ove zam enice imale su u ivoj upotrebi singular, dual i plural. Kod
refleksivne zam enice isti su oblici u sva tri broja i, razum e se, zbog svog
znaenja ne moe im ati nom inativa.
3. Svaka o d ovih zam enica form irana je o d po est osnova, i to: u sva
tri broja jedna osnova je u nom inativu, a druga osn ova u k o sim padeima.
4. Ove zam enice nemaju deklinacije u sm islu dodavanja padekih sufiksalnih morfema na osnovu, kao to je to kod sv ih drugih zam enica, imenica i
prideva. K od ovih zam enica padei su form irani o d dveju ili vie osnova u
jednu celinu ili dodavanjem partikula na osn ovu koja je esto tzv. minimalni
morfem od jednog fonem a.
5. K od ovih zam enica naroito je produktivno delovanje sinkretizma pa
dea, ne sam o u okviru jedne zam enice, nego i izm e u v ie zamenica.
6. D elovanjem analogije, jedna zam enica prim a i korenske morfeme druge
zam enice.*17
G otski je srazm em o dobro ouvao g o to v o sve spom enu te karakteristike
ovih zamenica.

LINA ZAMENICA ZA 1. LICE, 2. LICE I REFLEKSIV

I. lice
Sing. nom .
gen.

ik
m eina

2. lice
pu
p ein a

refleksiv

seina*

m O pitanju porekla partikula i odnosu germanskih i gotskih oblika ovih zamenica

prema drugim jezicima vid. kod K. Brugmann, Kurze vergl. Gramm. 593 A; isti, Grundri
II, 2, 382 sl.j Fr. Kluge, Urgermanisch, str. 217 si.; isu, Die Elemente des Gortischen, str. 70;
Walde, Auslauisgeu'tze, str. 90 si.; A. Meillet, MSL 15, 77 si. i dr.

105
J1. lice

2. lice

reflcksiv

dat.

m is

pus

sis

ak.

m ik

puk

sik

Dual. nom.

w it

gen,

igqara

seina*

dat.

ugkis

igqis

sis

ak.

ugkis

igqis

sik

w eis

jus

gen.

unsara

izwara

seina*

dat.

u n s, u n sis

izw is

sis

ak.

u n s, u n sis

izw is

sik

Plur. nom.

1. LICE
U gotskom su posved oen i ob lici svih padea singulara, duala i plurala,
osim gen. duala. O ni pokazuju da su u svakom broju po dve osnove, i to jedna u
nominativu, a druga u o sta lim tzv . kosim padeim a. T o je prajeziko nasledstvo:
gr. Yto-(xou(jiou), pol, TjpeL;; stin d . ahdm-mam, avdm , vaym-a$mon\ lat. ego-

mei-mihi-me.

Singular
1. N o m i n a t i v . *ego : lat. ego, gr. eyw, ven. exo; ievr. *eg(h): stlit. ef,
let. es'i ievr. *cghom\ stin d . ahdm, av. azam. Iz ievr. *ego(m) > pragerm. *ekan,
*ikan: pranord. eha, got ik /s tis i, ek, sten g l. tc, stsaks. ik, ek, stvnem . ihj.
2. G e n i t i v . G otsk i gen itiv i singulara meina, peina, seina*; duala *ugkara, igqara\ plurala sara, izw ara s u stari petrificirani ob lici ak- plurala od
govarajuih prisvojnih zam enica za srednji rod. Ovi oblici su u adjektivskoj fun
kciji primili znaenje gen itiva. K ao to je lat. verba mea moje rei dalo verba
wet, tako je sigurno i pragerm anski *wordo m ino dalo got. toaurda mema, peina
itd. Genitiv je i inae pad e koji pokazuje poreklo i pripadnost neemu. Got.
nteina, peina, seina* /stisi, m in , pin\ stsak s. m in , thin', stvnem . min, dinj.
3.
lat. ak.
morfem
bi ievr.

D a t i v . U dativu je ievr. osnova *me: gr. ak.

H* osnova *me:
me, stind. ak. ma, stsl. me U germ anskom je na osnovu *me dodat
-s. Smatra se da je ovo -s ievr. partikula-so: umbr. se-so, sebe . Tako
*me-so dalo pragerm . naglaeno *mes, nenagl. *tniz > got. mis /stvnem.

lu ti

mir, pranord meR (i

t ispred /?), stisi, merj. U nenaglaicnom p o lo a j ~g ^
otpalo, tuko d i je Vmz
*mi stsaks., stfriz mi.*1*
A k u z a t i v . Ista icvr. osnova kao i u dativu *me. U germanskom
ic ak singulara lormiran kao i u ven, mexo, het. ammuk. Analogija izmeu
vcn. #.Y0tfktizJtis mtxo%het A-akuzativ ammuk i got. rA-akuzativ mtk navodi na
pom isao du je gor akuzativ lormiran prema nom inativu. Atoda jc mik po
stalo od osnove *m<f * nom . ik. Isto tako m ogu e jc da je mtk postalo od
osnove *m< r partikulu * ( < *ge) , na Sto ukazuje gr. pi-v m ene".m Got
mtk stisi., stsaks. mtk, stengl mec, stvnem . mth .
4

Dua!
1. N o m i n a t i v . Za oznaku nas dva , oba ievr. je im ao osnove *ye j
yi. stsl. v i, lit. ve-du, ved. vam. got. w i-t /stsaks. feri-t, stisi, vi-ij. U lit. vi-du
drugi sastavni deo verovatno je broj 2 : du iz ievr. *duo) upor. gr.
12" (* *3,ffw Se-xa) Jat, duo < *duor *duud. Prem a to m e g ot. ioi-t moe sc
objasniti iz ievr. *ye-uo pragerm. *tve-tuo. Severnogerm . i zapudnogermanski
oblici sa -i- pretpostavljaju pragerm. ncnagl. *witan, kao *ikan za nom
singulara.**0
2. G e n i t i v . G enitiv duala za 1. lice
Verovatno je bio oblik analogan prema umara.
3.4.

D a t i v - A k u z a t i v.

gotskom

nije

posvedoen

je isti ob lik

gotskom

za oba padea

ugkts /stisi. oA(A)r, stengl. ime, stsaks. unkf. O blik ugkis je, verovatno, meavinj
iz dativskih i akuzativskih elem enata. Ievr. osnova *p > germ . im: gr. v<o,
stind. nau. N a osnovu je pristupila partikula -k < ievr *ge iz ak. sing. *me-gc
got. mik\ p-ge > got. unky a zatim i -is iz dat. singtilara: ievr. *meso :
got. mi-s.

Plural
1. N o m i n a t i v . Ievr. osnova *yei: stin d . vayam m i . U germ , i gotskom
na ovu osnovu dodat je pluralski nastavak -: *yei -r es > germ , nenaglaeno
*tvt-Zj naglaeno
(upor. i het. we m i) > g ot. wets /stisi. ver, stengl oe.
ttie; stfriz. tvi, stsaks. wt, we\ stvnem . trir. - z je otpalo u nenaglaenom polo
aju; ostalo je u naglaenom poloaju i dalo - z > -r.
2. G e n i t i v . K ao u gen. singulara, tako je i u gen. plurala verovatno
nom . -ak. plurala prisvojne zam enice srednjeg roda: g ot. imsara.
m Poito sc partikula -so javlja u gen. sing, kod imenica i kod zamenica, upor so!
so (< ievr.* kye-so), um br. se-sot moda je oblik dativa u stvari gen. sing, u znaenju i
funkciji dativa. T ada bi se mogla objasniti i pojava da je form iran novi genitiv kod ovih
zamenica od ak. prisvojnih zamenica srednjeg roda. Vid. H erm ann, Die Siibenbdmg m
Grch. und in den andern idg. Sprachen. Gttingen 1925, str. 33.
I1# Vid. F. Sommer, I F 4, 130 sl.
m Vid. F. Holthausen, I F 39, 68 i H orn, I E 39, 231.

107

3 .4 . D a t i v - A k u z a t i v . Ievr. osnova * v r t h
u vokalsko/ alternaciji u stin d . nah, aib, na (a a\ l i ,
,
' '*<!);
Ievr *(u>germ . ig o t . uru /stisi, oj; stsaks, stcnul
*Und a>n**n
* javlja i oblik unsis
tms-is, sa
f S
Z ' J r T , ? 1' U * * * * *
t-lmlauta iz *um ,R U stvn em . ak. unsih verovatno i
.
' I *
t i sm mih\ stsaks. unsik prem a nk; upor. i SEcngi ^ ^ . ogan W|k prema

2. LIO*

Singular
N o m i n a t i v . levr. osnova * i u ,,tiM: av. tu, iat. tu; gr. dor. tj , lit.
tu, Sisi ty {y < u), su r. tu; got. p u ; /stsaks., stfriz. i/iw, stisi,, ste n g l./i ;
stvnem. duj.
2 . G e n i t i v i o v e za m en ice je, kao i genitivi line zamenice I. lica
i rcfMcsiva, stari ak. p l. srednjeg roda odgovarajue prisvojite zam enice: got.
pon^s kao rneina, seina*.
3 . D a t i v . I kod o v e zam en ice u kosim padeima je druga osnova:
ievr.
*ce: gr. a (tti > <sn > n), lat. te tebe . K ao i kod oblika za
dativ singulara 1 . lica i ovd e je na osnovu ievr. *te > pragcrm. *pe pristupila
partikula -s i form iran je oblik *pe-s, *piz koji je dao stisi, per, stvnem. dir,
stsaks. ihi, stfriz. thi, sten gl. pe. U got. je pus; vokal
m esto -i- ie analo
gijom prema nom . sing. pu.
4. A k u z a t i v . Ievr. osnova *te > pragerm. *pe sa istom partikulom
koja je i u nom . -ak. sin g. I, lica: -k; ievr. *te~ge > pragerm. nagi. *pe-k,
nenagl. *pi-k; ili pragerm . *pe-kan, prem a *me-kan , *mi-kan, dalo je u stengl.
pu. stsaks. thic, stisi, pik, stvn em . dih. G ot. puk ima vokal -u~ ili iz nom. sing.
pu, ili je prvobitno -u-, iz ievr. * t u 2tl M oe biti da je oblik ak. sing. ove
zamenice, kao i ak. sing. m ik, nastao dodavanjem celog oblika nom . singulara
na akuzativsku osnovu: pu ik, me + ik s tim to je u obliku puk ouvan vokal
-u- prema nom . sing. pu.

Dual
1. N o m i n a t i v . U gotsk om nije posvedoen nominativ duala ove zamemce. U stisi, it < *jit, sten gl. git, stsaks. git pokazuju izjednaenje prema
nom. duala 1. lica toit. Prem a lit. ,u-du < *iu-dyd , moda je u gotskom bio
oblik *jut.
2. G e n i t i v .
msara, izzvjra.

G otski oblik igqara je stari oblik prisvojne zamenice, kao

3. 4. D a t i v - A k u z a t i v . G erm anska osnova bila je, verovatno, *ir)ky,

roja nema paralela izvan germ anskog. M oda je i ovde, kao i kod at.-ak. za
m Vid. M. H. Jellinek, n. d. str. 122.

108

.
1. lice u**- oblik P<*
MHk*. 1 .

irtn Jativskih i akuzativskih elemenata /stisi. ykrt

nast aj e p rem a obliku nom. sing *

"* Steng

Plural
vr
n , * :
I. N o m i n a i

Ic v r

* im * na k o j u je d o d a t p l u r a l s k i nastavak
u s e v e r n o g e rm . i zap ad n o g e rm a n sk o m

o snova

stvnem- ir
2 Genitiv.

G ot.

izvara

je,

<kao

* *
i

m aru,

sta n

' *
oblik

pravome

aamcnice.
* a

. J
n a t i v - A k u z a t i v . U kosim padeim a je druga osnova. U icvr.
\ a * K ilo vie osnova: ievr. *yos: stind. vah, av. i t f ; ievr. * : av. t %
je, izgleda, bilo vise
.
v ievr *5ti- s; stir. si, kim r. chtoi vi (upoutblat. vi (slui i za n
>d 0Sn0ve *$ue-s javlja se i deiktika partikula V
Ijava se za nom inativ).
J
pore d lat. nm fa toliko velika.

f -

0P^ C o V T U r t i k u l o m
s* e s form iran got. i * , prema
I " r aiz p r a V (gotonordijskog) oblika * iz a iz > pranord * . * > s t is i.,* .
umts. iz pragerm
.
. coo)) ,'mu; s tfn z . m , stsaks. eu, tu; stvnem. iU
Zapadnogermansk
^
Stvnem . iuuhTi , sten gl. eoviic formirani su analogno
verovatno su iz e-uc.
prema urtsih, uste.
REFLEKSTV
Ievr. osnova *sye, *se, *se:
germ. i gotskom osnova je *se.
1. G e n i t i v .
uica 1 . i 2 . lica.
2. D a t i v .

G ot.

gr. Ft, i, alb. ve-tz, lat. se stsl. dat. se-b. U

seina form iran je kao i ostali genitivi linih zame-

G ot. sis iz pragerm . *st-z < ievr. *se-s /stisi. serj.

3. A k u z a t i v . G o t. sik < pragerm . *se-k,

analogno prema mik , puk /stisi, sik , stv n em . sihf.

L I N A (A N A F O R I N A ) Z A M E N IC A Z A 3. L I C E

*si-k, ili iz *se-kan, *stkaiu

ir, a , rf. on, ono, oiu

Lina zam enica is, si, ita je sek u n d am a u fu nkciji lin e zamenice za 3.
lice. Razvila se iz ranije pokazane anaforine zam enice, koja se odnosila samo
na ve pom enuti predm et. Z ato s e ova za m en ica potp u n o razlikuje od linih
zam enica 1. i 2. lica i refleksiva. O na im a karakteristike ostalih zamenica i
jakog adjektiva; razlikuje tri roda. N je n e osnove nastale su o d osnova pokaza
n ih zam enica.
> Vid. E. Kieckers n. d. str. 137; K. Brugmann,
drugo miljenje.

Grundri II, l \ 385 zastuj*

srednji rod (n.)

muki rod (w .)
nom.

ita

is

enski rod (/.)

si

gen.

is

izos

dat.

im m a

izai

ak.

ita

ma

ija

Pl u ra l
nom.

eis

ija

l)OS

gen.

ize

izo

dat.

im

im

ak.

ins

ija

i jos

Sa izuzetkom n o m . sin g . / . si (stvnem . s i), svi ostali oblici imaju ievr.

osnovu u vokalskoj alternaciji ei-fi-. Ova osnova je jo u pragermanskom peri
odu dala
R azlike u vokalskoj alternaciji u gotskom je nestalo, jer je ievr.
i pragerm. *e > got. t.
Ievr. ei/i-: stlat. ei-s > lat. i-s on , lat. ei-(t)-us; i- j , i-; stlat. im >
lat. eum, ak. sing, njega .

Muki ro d
Singular
1. N o m i n a t i v . Ievr *i-s: lat. i-s, osk. iz-ic (-tc je partikula, kao
kod ill-ic, ist-ic itd.); stsl. koji -ize (jz-e; *i-s posle otpadanja finalnog -s
> ; b > i; - t je partikula). Pragerm . *-i~z > got. is /stvnem. ir, lsidor/.

2 , G e n i t i v . Ievr. osn ova *e-; gen. *e-sio, *e-so: stind. sya, av.ahe
*ovo > ievr. *e-so > pragerm . *es(a) > g ot. is /stsaks., stvnem . / .
3, D a t i v . V erovatno je gotsk i dat. sing, iz ievr. instrumentala *e-sm-e>
pragerm. *ezme *emtne, i preko procesa asim ilacije got. imma /stvnem. emo <
wn < pragerm. * ezm dj; upor. um br. dat. esmei, lok. esme; stind. dat. asmAi;
/stvnem., stsaks. imu, imo p ok azu ju uticaj n om inaln ih /-osnova/.
4. A k u z a t i v . Ievr. osn ova /- na koju je dodat akuzativski nastavak
*i-m: stlat. im > lat. eu~m. Pragerm . *in-, *in--n (-o- je ili deiktika

no
stinU a). M oda sc radi o ponovnom pristupanju
nartikula ili postpozija:
Auzativakog nastavka:
nastavku: *t-i
* + tom sluaju je fin a ln o -m postalo sonant
akuzativskog
/stsaks. ina stvncm . ini.
pragcrm *in--(n) Ko t-

Plural
I Nominativ.

Ievr. osnova *'- sa pluralskim nastavkom

*ei-e$

pragcrm. * 4 * ,z
8o t* iiS*
-> r - i t i v Icvr. osnova *e-sd(m) > pragerm . *izo (u stvnem . i stsaks.
je*" -osnova) > got. te, sa poznatim neobjaSnjenim nastavkom - u gen.
plurala,U3

3 Dativ.

levr. instrum ental *e-smesj-mos>pragerm . *izm m a> *im m x >

*imm > got. ttn.

4 Akuzativ.

Ievr. e-/i- osnova sa nastavkom -ns > got. im /upor. got.

gasti-nsi

S re d n ji ro d
Singular
N o m i n a t i v - A k u z a t i v . Ievr. osnova *i-d: tat td, osk. ,d-,c. Ova tevr.
U o v a *ui proirena je sa partikulom -Bm, ko,a ,e karakterni,na za neutra'
iZ u e rb -o m , ug-om. bdl-om itd. Ievr. *id-5m: stm d . id-am ova,, pragerm
> got. i ti /stsaks. ifj stvnem . 1 3 to " I.

Plural
Nominativ-Akuzativ.

Ievr.

osnova *ei-a: lat. e-a. G ot. ija, kao

i u ak. sing. / . ija, ak plur. ijos.

enski ro d
Singular

1.
N o m i n a t i v . K ako je v e sp o m en u to , svi ob lici zam enice za 3
za sva tri roda imaju za osnovu ievr. *-/*-> o sim nom . sing. / . koji ima za
osnovu ievr. *si: stir. ona , gr. t (k od Sofokla) ona . G ot. n/stsaks.
sie sia, sea; stvnem . siu, si, si/. G ot. i s tn ie m . si, sa kratkim 1 nastali su iz J
u proklitikom poloaju, skraivanjem iz si.

1,3 Vid. ovde str. 83, nap. 181.

m
2. G e n i t i v
V erovatno je ievr. osnova
ievr. *'Si'ds: stin d . sydh, IPragerm . *ezioz <
m ( tk o ), rra, tru, iro,, stsak s. ira, iru iro ire >
3. D a t i v .

to, i/.

Idvr.

> pragerm

V
DmM
.
ievr - ^ rtd od masfcuiina;
ee
Z a ?0t:i-osnova/
9909 '/wv"em.
6 ^ *iP
jc Zprodrla
a

> *ot- * /stvnem., st8ate.

4. A k u z a t i v . Ievr. osnova *eih'n..i

lat. * - ; lit. j q , stsJ. j\,. Ievr *(d-w > p' ra*g orirK
m S* W
,W ?) aStavkom
' m:
> got. ija}
u

Plural
1. N o m i n a t i v - A k u z a t i v .
2. G e n i t i v . Ievr.
stsaks. iro, era, ira, iru/.

3. D a t i v .

*e~s-om >

Ievr. *i-s: lit. jds, let. jitos; got.

pragerm.

ijos.

*izo > got. izo /stvnem. iro,

V id. dativ pl. za m uki rod.

Oblici ak. sing, tja i n om .-ak. plur. ijos odnose se

uvek sam o na lica.

P R IS V O JN H Z A M E N IC E
Prisvojne zam enice u gotskom su: za sing. I. metns moj, 2. peins tvoj,
3. *seins njegov ; za plur. I. unsar na", 2. izwar va"; za dual, igkar
nas dvojica", igqar vas dvojica" /stisi, minn, p im , sinn ; okkarr nas dvojica",
vkksrr vas dvojica", vare na" yeva r va"; stengl. min, pin, *siti, user (ure),
eotoer (iuer); stfriz. min, thin, sin, use iuzue; stsaks. min, thin , sin, tisa, itnoar,
dual trnka, inka; stvnem . min, din, sin, ( unserer), unser, gen. unses, iuzuer'.
Paradigma: meins : m., nteina / . , mein, meinata n. moja, moja, moje .

Singular
muki rod ( m .)
nom

srednji rod ( n .)

m eins

m ein , m einata

enski rod ( / . )
meina

gen.

m ein is

meinaizos

dat.

m einam m a

meinai

ak.

(14

m einana

m ein , m einata

meina

Poredenje sa lat. eam nije adekvatno, jer je e ("i) a osnova u latinskom nastala tek
o zasebnom razvoju italskog. V id. E. K ieckers n. d . str. 143.

112
Plural

m uiki rod (m.)

nom

enski rod ( / , )

srednji rod (.)

meina

meinai

m einos

gen.

m einaize

m einaizo

dat.

meinaim

m einaim

ak.

meinans

meina

m einos

. : ntske osnove pcisvojnih zam enica u singularu formirane su

Germanske i
os . *
se upotrebtjavaU i kao genitivi i dativi:
od ievr lokatjva
in d me, te-, stlat. gen. m ,-s, ii- , > lat.
u vokalsko) al'ern . ' J . ; ^ reniu vsk im nastavkom -s. N a ievr. lokative *met, *tn,
met, ta , sa ,sel n ektiv^ i sufik s -no: ievr. *mei -n o s onaj koji se nalazi kod
m ene^'ST n a i ko Pripada m en i, m oj . U p or. m esap. veina < ievr.
w S a d r J i m sufiksom ievr. *mei-o-r. lat. meus, u vokalsko) altemaa,.

mi Zp,

i,d - Ievr-

* m

e i - H 0 s

> pragerm -

m ~ *> * )h

mems.
pluralski o b lici form irani su o d dualskih i pluralskih oblika liu
u
ai
5
M
i
f
. pristupio
-t..nin ievr.
:pvr sufik
eo t. -ara koji iskazuje uponih zamemca na ko)e je
u s -ero B
reenie ili suprotnost: lat. superus-tnferus. U at i gr. ova) su lik s je proiren
s a in fik so m
tero: lat. nos-t-er, ves-t-er, grc. W s- t- s ?o- ?, dor.
Ievr.
*s + ero > got. uns-ar(a ) /stvnem . unser-erj.
Verovatno je o d osnove
form irano * A , g en . * * t e .svo,, sopstven
stengksraaes svoj, drag, m io ; stvnem .
d om ai, drag, m io K ao to je spom enuto , o b lic i n om . -ak. pl. srednjeg roda ovih u m
nica postali su osnove za gen itive lin ih zam en ica 1 . i 2 . lica i refleksiva: mem,
peina, setna itd.

P O K A Z N E Z A M E N IC E
I. sa m.i so / . , pata n. ovaj, ova, o v o
Ievr. osnove ove pokazne zam en ice bile su: *so, *sa, *to{d): stind. si,
jd, tat; gr. 6, ^(a), t o ; lat. is-tud < *is-tod ; g o t. sa, so, pata /pranord. sa, j,
pat; stengl. se, seo, paet). O sim u nom . sin g . sa m. i so f . u gotskom je u
svim drugim oblicim a preovladala osnova pa < ievr. *to{d). U stvnem. i stsaks
nastupila je unifikacija osnova u sv im ob licim a: pa < ievr. *to(d).
K o d ovih ievr. osnova *so, *sa , *to{d) oslabila je deiktina mo. Zato su
ove zam enice u veini ievr. jezika preuzele fu nkciju lana, a mesto njih su
formirane druge pokazne zam enice sa izrazitijom deiktinom moi.

m U por. H ild. 53: trn seal mih stoasat kind sweriu hamvan.
Vid. ovde str. 105.

M3
S i n g u l a r
srednji rod ( m.)

muki rod (m.)

nom.

atiaf.

Jat.
ak.

anaf.
(ita)

SO

onaj.

pis

pizOR

( izot )

pam m a

(imma)

pizai

(ttdi)

(im )

pa

pata

sa

gen.

pana

enski rod ( / . )

pata

{ina)

Plural

nom.
gen.

anaf.

dat.
ak.

anaf.

pos

anaf.
{ijoi)

pize

{ize)

pizo

{izo)

paim

{im)

paim

pos

{ijos)

po

pai

pans

(m s)

U nom. sing. w . i / . osnove *so , *sa > got. sa, so. U ostalim padeima
je, kako je ve reeno, ievr. osnova *to(d) > germ . i got. pa; gr. ? 6, stsl. to,
U gotskom pronom inalnom sistem u , ukljuujui tu i pronominalne oblike
jakog adjektiva, znaajnu i osnovnu funkciju u formiranju padekih morfema
ima lina (anaforina) zam enica za 3. lic e is m., si f ita n. Gotski (i german
ski) pronominalni sistem pokazuje ve grupe zamenica;
I. Line zam en ice 1. i 2. lica i refleksiv.
II. Sve ostale zam en ice.
I. L i n e z a m e n i c e 1. i 2. l i c a i r e f l e k s i v . Osnovna njihova
karakteristika je, kad je u pitanju form iranje padekih morfema, da ove zam e
nice uopte nemaju deklinacije u sm islu dodavanja sufiksalnih padekih elem e
nata na osnovu, kao to to pokazuje n om en u celini, sve ostale zamenice, broj
i jaki adjektiv (nom inalni o b lici).
II. S v e o s t a l e z a m e n i c e . L ina (anaforina) zamenica 3. lica,
prisvojne zam enice, pokazne zam en ice, odnosne zam enice, upitne zamenice,
neodreene zam enice i jaki adjektiv (zam eniki oblici) imaju deklinaciju u smislu
dodavanja sufiksalnih pad ekih elem en ata na korenski m orfem , odnosno osnovu.
Kod svih zamenica ove grupe i kod zam enikih oblika jakog adjektiva anafohfoa zamenica 3 . lica is, si ita ima funkciju sufiksalnog padekog morfema.
Poto je objanjenje paradigm e anaforine zam enice, koliko je to bilo
mogue, ve dato227, to em o za objanjenje deklinacije svih drugih zamenica
pokuati de pokaem o sistem n jih ove deklinacije, u kome se vidi osnovna fun
kcija zamenice is, si, ita kao su fik saln og padekog morfema.*8

w Vid. ovde str. 109 112.

8 Goiki jeiik

izw ar> l4 ^ r* **< "*

Priavojnc /a m e n ic e

nitms m .t mema /,. mein, memata n, moi, moja, moje4*.

P a ra d ig m u

S i n g u 1a r

anaf.

anaf.
nom

metns

enski rod ( / )

srednji rod (.)

muki rod (m.)

mein, metnata

()

anaf

(ita)

meina

(ija ak.)
(izos)

gen

mems

()

metnaisos

dat

memamrn

(imma)

meinen

(ita)

meina

ak

meittana

(inu)

mein, metnata

(*}*)

Plural
anaf.
nom

mesna

metnat

anaf.

(fja)

manos

(Vos)

gen

menaize

(ize)

meinaizo

(izo)

dat.

meinaim

(im)

meinaim

(im)

(*>'<*)

meinos

(l)W)

anaf.
ak

metnans (ins)

mesna

2. POKAZNA NAGLAENA ZAM ENICA sah m., soh / . , patuh n. ,,taj, ta, to"

Poto ie kod prim am e pokazne zam en ice sa, so, pata oslabila deiktina
m o, to pokazuje njeno prelaenje u funkciju odreenog lana, to je u gotskom
formirana nova pokazna zam enica dodavanjem partikule -h, uh na primarnu
pokaznu zaraenicu sa, so, pata. N a jednoslone oblike ove zam enice pristupite
je partikula - h , a na vieslone oblike i na oblike koji su zavravali sa koosonatom partikula -uh. Partikula k > germ . -h poznata je u ievr. jezicima: lsi.
hi-c, hae-c, ho-c, di-c: fa -c , fe-c-i, gr. <papua-x-ov itd .228; ili je ievr. *kye lat.
-que, gr.
lat. ne-que. got. ni-h /stvnem . ni-h-ein > nem . keinl.
Dcklinacija ove naglaene pokazne za m en ice sah, soh, patuh potpuno je
jednaka deklinaciji zam enice sa, so, pata. Partikula ostaje nepromenjena. Pro-

m Vid. H. H irt, Handbuch des Urgemtartisschen.

113
^

oblika zam enicc sa, so, pata javljaju c samo o n ja k a j Jcluje Verneruv
Uon, u alternaciji /*.

S i n g u l a r

srednji rod (n.)

mu&ki rod (w .)
nom

suh

patuh {pa < ita + uh)

gen

pizuh (pa + ti -t uh)

dat.

pammuh (pa buma f uh)

ak.

enski rod ( / . )

panuh (pa -* ina * uh)

soh

patuh (pa -i ita i uh)

Pl ural
nom.

poih

gen.

dat.

ak.

panzuh (pa -r m j 4 uh)

Ova gotska
tezicifna.

paim uh (pa 4 im 4 uh)

pokazna

zaraenica

poli

nem a

paralele

ostalim

germanskim

3. P O K A Z N A Z A M E N IC A hi- o v a j" (jch-Deixis)tu

Ievr. osnova *ki ; nom . m . * k is : lit. szis , let. sis, stsl. st ovaj (s& dem,
srpskohrv. danas , leto-s, jutro-s itd .); lat. ci-s, ci-ira 8 ove strane . Ova zam enica
ie u germanskom ouvana sam o delim in o: pranord. ak. sing. n. Air , kino ovog ;
u stengl., stsaks., stfriz. u n ek im o b licim a zam en ice 3. lica: stengl., stsaks. he
M u, stfriz. kit, stengl. kit. n. on o . U gotskom su posvedoeni samo neki
padei u singularu, kao ustaljeni izrazi za odreivanje vremena: dat. sing. m.
kmma daga ovog dana, danas ( M 6 , 11, 30; L 2 , 11; 4 , 21; 5, 26; 19, 5,
9), dat. sing. n. fram himma od sada (J 13, 19; 14, 7, fratri himma nu od
sada (X 1 48; 5, 10), ak. sing. m. un hina dag do ovog dana, do danas
(Af 11, 23; k 3, 14, 15; M 2 7 , 8), ak. sin g . . und hita do sada (M U ,
12;/ 16, 24; K 15, 6 ; M k 13, 19) i und hita nu do sada (Sketr. 4, U ).

*** Vid. K. Brugmann, D em onstrativa, 39; H. H irt, Idg. Grammatik; isti, Handbuch
Lrgtrmamschm,; W. Streitberg, Vrgermanische Grammatik^
I*

Ostaci prudigmc ove zam em ce:

enski rod ( / . )

srednji rod (.)

muki rod (w .)
nom.
gen
dat
ak.

imma)

A tm m a (A t

hitrima (hi i imma)

hitni (hi + ina)

hita (hi-bita)

Ostaci ove pokazne zam enice ouvani su i u stvnem . adverbima za vre

hiutu > ncm. heute danas ( < hiu-tagu), luuru > nem . heuer ove eodht'"
( < hiu-jaru). Ova osnova hi- je i u got. adverbu her /s tis i., sten g i., stsaks fr
stvnem . hier!.
'*
ir*

4. POKAZNA Z A M E N IC A jains m. jaina / . , jainata n. o n a j, ona, ono .

U gotskom je posvedoen sam o dui oblik n o m . -ak. sing. n. jainata. Ova

zamenica ima eklinaciju kao i mcins, meina, m einafa, tj. kao jaki adjektiv.
Oznaavu daljnji objekat, stvarni ili im aginarni.

S i n g u l a r

muki rod

srednji rod (.)

(m.)
anaf.

nom.

jains

jainis
jainamtna

gen.
dat.
ak.

jainata

(is)

jainata

jainana (ina)

anaf.
(ita)

enski rod ( / . )

( )

jaina
jainaizos

(imma)

jainai

(ita)

jaina

anaf.
(ija ak.)
( )

(ija)

Plural
nom .

jainai

gen.

jainaize

dat.

jainaim

ak.

jainans (ins)

jaina (Jja)
(ize)
(im)
jaina (ija)

jainos
jainaizo
jainaim
jainos

Oj )

M
(im)
a/)

117

Gol. jams: levr. osnova relativne za m en ice

, ,
Od tok. ei-jto- > g e r m . V - sa su fik so m -no- *i.0, J
i
,
* *i frig.
tnica formirana je germ . osnova 'j-a in -s iji ic drus, f ' * d Prisvm i h zaoM. LI germanskim jezicim a g o t. obliku tain n
08nova hr))a
I* *
dok su ostali o b lici iz v e d e n i^ o d t i ^ T
""
im . *ie-no-s,
re osnove; stvncm . Jtmr ^
5, st76a sam , (sa) santo

Ove zam enice

oznaavaju

id e n tite t

menjaju

se

kao

slabi

ajektiv

1. silba. Osnova o v e z a m en ice je neradna

ntlboi sselboi (stvenm . selb selb); inae nem a paralele
/ ] -C zamenica yen.
Moe biti da se radi o ievr. osnovi refleksivaP *se rr
^rugln\ ,cvr- jezicim a
produktivna: stisi, sialfr (, < , ) , steng! ^
s V s ?
f '"
,tlf, selio; stvnem. selb, selber, selbo.
1
seiva< saks.

1.
(sa) sama). Ievr. je osn ova *somo-s .jedn ak i s t i , ,
rnu-h, av hama; stir, som o n , sam upravo on . U vokalsk o f :d,ern^'--S,'nd'
turns ma ko", neko ; stsl. sami. G o t. sama menja se kao slahi , r , a >' Kot
ttf .
sumu; /stsisl. sumo, sume is ,i ;? ,e n g l
5 ?

O D N O S N E Z A M E N IC E
!. ODNOSNA ZA M H N ICA saei /., so ei / . , patei n. koji, koja, koje

Gotski je im ao neprom enljivu relativnu partikulu ei> koja je po poreklu

lok. sing. ievr. pokazne za m en ice *e ovde : gr. el, stsl. i. Ova got. osnova ei
pristupila je kao enklitika p ok azn im i lin im zam enicam a i formirala relativnu
zamenicu sa -l ei, so + ei, pata + ei. K ao sam ostalna partikula got. ei povezuje za
visnu reenicu sa glavnom : ni hugjaip ei getnjau gatairan tvilop aippau praufetuns
(Af 5, 17) nemojte m isliti da sam doao da ukinem zakon i proroke frauja ,
wileizU ei gipaima (L 9 , 54) G ospode hoe li da kaemo . . Posle glagola
koji znae znati, gledati (v id e ti), u ti (sluati) upotrebjlava se po pravilu
sveza patei.

S i n g u l a r
muki rod (w .)
nont.

saei

srednji rod (n.)

patei (pa \ ita + ei)

enski rod ( / . )

soei

g?n.

pizei (pa is ! ei)

pizozei (pa + izos - ei)

dat.

pammei (pa -1 inima \ ei)

pizaiei (pa + izai - ei)

ak

panet (pa 1 ina 4 ei)

patei (pa + ira v ei

poei

I IH

Plural

pi te a {pa + tz t + ei)

g en

patmet {a

dat
ak.

poeet (Pa + ijos + ri)

poet

patet

nom

enski rod ( / . )

srednji rod (n.)

muki rod ("*)

paneei {pa
l n5tr

Mng. , ,

ms

tm + ei)

paimei {pa +mi + ei)

poet

pozei {pa -f tjos : ei)

et)

f " , javlja se sam o u funkciji sveze posle negacije m

f* " " n'a i n ' ^

Analogno tornurani
kula ts tr su pokaznom
stvnem

zarnenice u gotskom i u stisi, je relativna parti\

$a su> paC obrazovala relativnu zamenicu
^ Sa ()vim za m enicam a m oe se uporedin

c/tr dar. nem . der da u

funkciji izraavanja

relacije

2. O D N O S N E Z A M E N IC K 1- 2. i 3. L IC A

U gotskom je partikula ei ertklitiki pristupila osnovam a linih zamoiita

za 1 i 2 lice, kao i anaforinoi zam enici is, si i ta i s njim a formirala relativnu
zam enicu I., 2. i 3. lica. Pnsvedneni su sam o sledei oblici;

1 . lice; nom. sing. tka.

2 . lice: nom . sing. pucu dat. sin g . p u a , ak. sing. p u k a , nom pl. juta,

dat. pl. tztotzet.

3
lice nom . sing. m. izeu nom . sin g . / . sei, nom . pl. izci (pisano
tze) Smatra s e da je na osnovu anaf. zarnenice *is, *iz pristupila partikula a
*iz-ei, *is-ei - set. Ima i miljenja da se radi o lok. osnove * , 0, *.** Pada u
0 6 tesna povezanost u upotrebi ove zarnenice sa pokaznom zam enicom w , to.
Pata Ovakva upotreba ove zarnenice pokazuje da je izei postala opta relativna
zamenicu: pai sind pat tze to su oni koji ; m u mchia sa iz a uslauk angoru
pernatu bltndtn ga ta ujen ei joh sa tu gadaupnodei zar nije m ogao onaj koji je
lepom otvorio oi uiniti da ovaj i ne um re? (I 11, 37 ).231

U P I T N K / , A M E N IC H
U gotskom su sve upitne zarnenice form irane c d osnove *hwa-, *hw
*htvt~ < ievr. *kyo, *kye, *k\u : lat. quod, stind. kdh\ lat. quis, gr.

tu Vid. E. Kiecfccrs u. d. sir- 146; I i. Krahe, n. d. str. 98; W. Sireitherg,. d. tr.Mfc

Vid. W. K ra u , n. d . str. 188.

119
1. htoas Mko?**

S i n g u l a r

muiki rod (m.)

nwn.

htoas (htoa + ts)

htoana (hva 4* ina)

enski rod ( / . )

htoo

hivamma (hioa i- imma)

dal.

instr.

htoa

htvis (h m -h is)

gen.

ak-

s a d n j i rod ( .)

htoizai (htoa + tzat)

htoa

htoo

htoe

U severnogerm. i zapadn ogerm . n om . - ak. sing. n.\ stisi, hvat, stcngl.

hufud, stsaks. hwat, stvnem . hioa3 > wa$ pretpostavljaju pragerm, oblik % a +
iu . kao i Pata < pa + ita.
U germanskom ova zam en ica nem a pluralskih oblika. Za razliku od sever
nogerm. i zapadnogerm. gotski im a p oseb n e oblike za m. i / . U gotskom preovladava supstanstivska upotreba o v e za m en ice. U z ovu zam enicu supstantiv
stoji u genitivu plurala (p artitivn i genitiv) a zam enica ima rod supstantiva:
km mizdono ( / . ) kakvu, koju nagradu (koju od nagrada) , htoa taikne ( / . )
Jcoji znak?. Adjektivska upotreba je retka: htoas manna iztoara koji ovek od
vas?, htvas piudans koji kralj?.m Instru m ental n. upotrebljava se sam o apso
lutno; on je jedini gotski instrum en tal u slobodnoj upotrebi: htoe nu galteko
pammanspiskunjisijah hwe sijaina galeikai (L 7, 31) s im dakle da upor im
ljude ovog roda, i em u su slin i? .

2. hioaPar koji od dvojice? , hu'arjis koji?**

\.hwapar ima sam o supstantivsku upotrebu. D ek lin a ja je kao jakog adjektiva stisi, htoapar, stengl. hzoaeder, stsaks. htvedar, stvnem . (h)wedar!. Ievr.
nova *kyo-teros: gr 7r/,-repo<;, stin d . katardh. Posvedoen je u got. sam o nom .
nng. m i n .

2.
htoirjh ima, isto tako, sam o supstantivsku upotrebu i deldinaju kao
jaki adjektiv /stisi, htoerr; u zapadn ogerm . nem a ove zam enice/. Ievr. *kyor-io~s:
lit. kurja.

m Vid. M. H. Jcliinck, . d. 5 149, n a p .; K. K icckers, n. d. sir. 148; W . K rause

* d- itr. 188.

wo
S i n gu la r
srednji rod (w.)

m uiki rod (w .)

enski rod ( / . )

anaf.

a njf.
nom.

hwarjis

( )

hwarja (ija ak.)

anaf.
hwarjis (is)

gen.
du.

hwarjamma

(imma)

ak.

hwarjana

(ina)

Plural
nom .

hwarjai

gen.

dat.

k.

hwarjans (ins)

hwarjos (ijos)

3. ADJKKTIVSKK UPITNE ZAMENICE hwileiks kakav?\

htvelaufs*y htveiauda f. ,,koliki?
Ove stoene upitne zam en ice m cnjaju se kao jaki adjektivi.
1. hwileiks je sloena od htoi-i -leiks. htoi-je ievr. osnova upitne zamenice
* fy i: lat. qui-s> qui-d\ gr.
rt ( < * ti8), osk. pi-s, pi-d\ 2N. i~> i-t. Drugi
Jeo -leiks ouvan je u gotskom u sloenicam a: ga leiks slian, a i kao samo
stalna im erica idks n. telo, lik, u glagolu ga-hikon biti jednak, imati lik,
uporediti . hwileiks doslovno znai: k o m e slian /stsaks. htoilic, stengl. Acoiir,
'itvnem. (h)welxh nem . welch . K orelativna zam enica u gotskom je stoa-lak
takav, prema lat. talis-qualis.

2. htvelauda, Prvi eo hve- je instr. up itne za m en ice kioa n. Drugi deo

-lauda posvedoen je i u sloenici jugga-laups m lad i , u korelativnoj zamenict
'wa-laupSy f. stvj-lauda toliki i u obliku dat. laudjai\ n om . laudi* f . oblik,
lik . G ot. swat instr. n. sroe verovatno je iz ievr. *s#o-d n.: osk. swat /stisi
w , stengl. swd, tako, stvnem . suttasat, H ild .233/ G o t. hwelaups* nije posvedoeno u drugim germ anskim jezicim a. swa-laups -hiua-laups odgovara latinskom
paru tantus-quantus.
* Vid. ovde, nap. 225.

n eo d r e en e

/ a m e n ic e

I. htoas, htvo, hura neko, neto

Gotski uva prajeziko nasledstvo p o kom e jednostavne upitne zam en ice
ni imati i funkciju n eod re en ih za m en ica : lat. quis . quid ; osk. pis, pid; gr.
^ upotreblavaju se kao u p itn e i n eod re en e za m en ice. Isto to vredi i za
got. ima, h m , hwa.
2. surns m ., suma / . , surt, smala n. n e k i, neka, neko

Ova gotska zam enica im a znaen je lat. quidam. U potrebljava se adjektivski i ima deklinaciju jakog adjektiva (tip a blinds). O na im a i supstantivsku
upotrebu: sums < ievr. *s^mo-s neko /ste n g l.. stsak s., stfr iz ., stvnem . sumj.
Kad oznaava dve neodreene v eliin e (gr. ptv - $) u gotskom stoji sumsiums jedan-drugi, u pluralu esto sa en k litik om partikulom ~h\ sumaih-sumili jedni-drugi .
3. htuazuh rn., htvoh / . , htoah ti. svaki, svaka, svako

Za pojam svaki, svaka, svako u g o tsk o m se upotrebljavaju sloene

zamenice. Jedn4 od njih je nastala dodavanjem partikuJe - h , - uh na upitnu
zamenicu htoas, h m , hwo : htoazuh, im ah, htooh. Ova zam enica im a adjektivsku
i supstantivsku upotrebu. D eklinacija je ista kao kod htoas,htoa, htvo, s tim
Sto partikula -Ii, -uh ostaje bez prom ene i to se delovanjem V ernerovog zakona
javlja alternacija s'z.

S i n g u l a r
srednji rod (n.)

muki rod ( mi.)

nom. htuazuh (ima 4 is r uh)
gen.
k1ak.

htoizuh (Ima r is i uh)

htoah

htooh

htoammeh (hwa inima

htoanoh (ima + ina 4 uh)

enski rod ( / . )

uh)

htoah

htooh

pluralu je posvedoen sam o ak. m. htvanzuh (htoa f ins - uh)

4. huarjizuh i., svaki , hwarjo{h)

svaka ,, fm arjatoh

svako .

9 Va zamenica je sloena o d htoarjis ,,k o i partikule -uh, uh. N jezin a

pore a je po pravilu supstan tivska i im a sam o singularske oblike. esto ie
na i sa preponiranim ain-, koje pojaava n jen o znaenje.

122

srednji rod ( .)

muilo rod (')

U

d1,
ak.

' -

V i.

) ' *"* *

, i.s
/iwr/u<>/i (htoas 4 ihu i-'*)

5.

ensl rod ( / - )

__
_________

h tv a f a r u h * , a in h t o a p a r u h ,

cjm/mano/i
----------

koji od dvojice

k n d uoitne zam enice hviapar koji o d dvojice formirana jc

sa p a n i k u ^ " 2 > k A
ZameniCa hWaParUh*' PHSVe0en ^ Sam
dat sing. htoaparamma (Sketr. 5,22).
. t
- u u t* zam enica kao pod I., sam o sa prepomranim am-,
kao i l o T ^ Z t ^ ' h ^ z u h - a i n h ^ a r j i z u h . P o sv ed o ien je sam o oblik dat sing.

ainhv)af>aramtneh (Sketr. 3, 5).

6. sahtoazuh, saei ( * ) .koji god, ko god .

TI znaenju lat. quicumque posvedoeni su g ot. oblici: nom . sing. m. saV

/ i i i ak sin e n. pata-htoah. Ispred ove zam en ice, bez obzira na
h T ! m d stoii uvek petrificirani oblik pokazne zam en ice p,s ispred relativne
reenice: pishvinh pei, pishuiah patei itd.

7. aimhun m., ainohun / . , te n . n ek i, neka, neko

u gotskom dolazi po pravilu sam o sa negacijom m: m

6 reenicam a sa n egativn im znaenjem nema negacije
< ievr.
1 . koje se
, vmenja
. kao
.. .jaki
m. Zamenica je sloena od ains < -----; enklitike partikule - hun : stin d . -cana3 u na ka-cana nijedan,
nfko ^Na* ievr * S " p n s tu p ila je negacija * : ievr
got. -tom. / ,
stsaks. -gin> stengl. -gen; stvnem . hmer-gtn, sten g l. hwergen aegde , stvnem.
Ova zam enica
Uva zmn

io wergin negde,,, nem . ir-gen-dj.

srednji rod (.)

muki rod (ni.)

ainhun

nom

ainshun

gen.

ainishun (ain \ is r hun)

dat.

ainummehun (ain 1 inima 1 hun)

ak.

ainnohun (aut

ina f hun

ainhun

enski rod ( / . )

ainohun
a inat hun
ainohun

123
Si-dinshurt se upotrebljava supstantivski, s tim da drugi supstantiv stoji
u genitivu: rit ainshun manne nijedan ovek . Ako se na pitanje oekuje n e
gativan odgovor airtshun stoji bez negacije ni. Poto jc prvi deo ove sloene
z a m e n i c c broj atns 1 , to se ona menja kao jaki adjektiv, sa izvornim inlatupanj ima.

8.

ni manna~hun

,,nikol<,

ni htoas-hun

slniko

Ova zam enica je sloena o d manna m, ovek", upitne zam enicc hwas i
enkiitike partikule -/nm. U z nju dolazi uvek negacija ni. ni htoashun je posvedoena sam o u nom . sing. m. Od zam enice mannahun posvedoeni su samo
oblici u singularu: ni mannahun , gen. ni manshun, dat. ni mannhunt ak. nt

mannanhun.

.V
%
if f ii

ADJEKTIV
Adjektivi su postali od nom ena u funkciji apozicije. Z ato se adjektivi
morfoloki ne razlikuju od nom ena. D eklinacija adjektiva nema morfema koji
su specifini sam o za ajektiv. U sistem u deklinacije adjektiv se nalazi izmeu
nomena i pronom ena, jer je on po poreklu nom en koji je zbog apozicione
funkcije preuzeo izvesne elem ente pronom inalne deklinacije. Poto oznaavaju
svojstvo, njihova sintaksiku funkcija je funkcija atributa koji je vezan za nomen.
U ievr. adjektivi se u deklinaciji ne razlikuju od nom ena: u-osnove lat.
bonus* bonum dobar kao dominus ni. gospodar tcmplum rt. hram", bona
kao rosa / . rua ; fortis m .J . jak kao turrisf. toranj, felix m .J . srean kao
dux ni. voda ; gr.
crni (-osnova) kao
slast itd.
Meanje prvobitne nom inalne deklinacije sa pronom inalnom usledilo je
preko tzv. pronominalnih adjektiva koji se sem antiki pribliavaju pronomenu:
lat. totus' gen. totius sav kao t//e-gen. illius onaj ; aliud drugo kao illud
ono . U germ anskom je, prema tom e, prajeziko nasledstvo da adjektiv nema
svoje deklinacije, odnosno da je njegova deklinacija m eavina nom inalnog i pronom inalnog tipa deklinacije.
Karakteristinu inovaciju u germ anskom predstavlja formiranje dvostruke
deklinacije za svaki adjektiv: vokalske (jake) i konsonantske (slabe) deklinacije.
Analogna inovacija u adjektivskoj deklinaciji postoji i u baltijsko-slovenskim
jezicim a .434 U germ anskom svaki adjektiv, po pravilu, m oe im ati dvostruku
deklinaciju, zavisno od sintaksikih odnosa. Vokalska (jaka) deklinacija pred
stavlja, osim nekih m odifikacija usled prodiranja pronom inalnih oblika, prajeziku vokalsku deklinaciju. K onsonantska (slaba) deklinacija identina je sa
nom inalnom deklinacijom -n osnova. U germ anskom je nestalo prvobitnih
konsonantskih ajektivskih osnova.
Slaba deklinacija adjektiva u gotskom upotrebljava se atributivno i preikativno u vokativu i posle pokazne zam en ice sa , sos pata koja je oslabila kao
deiktika zam enica i prim ila funkciju odreenog lana. Jaka deklinacija upotreb
ljava se u svim ostalim sluajevim a. R etko se javlja jaka deklinacija mesto
slabe .235 M nogo ee dolaze slabi ob lici m esto jakih. R azlozi za ova odstupanja
t3A Prema klasifikaciji germ anske nom inalne deklinacije, J. G rim je nazvao i adjeknvsku vokalsku deklinaciju jakom, a konsonanisku slabom . N ije dovoljno precizna formuladla
H. K rahe-a, n. d., str. 101, i nekih drugih strunjaka da je dvostruka adjektivska deklinacija
karakteristina germ anska inovacija prem a prajczikoj adjektivskoj deklinaciji. Analognu
dvostruku deklinaciju, isto tako sintaksiki uslovljenu, im aju i baltijsko-slovenski jezici: dcklinacija odreenog i neodreenog vida adjektiva u litavskom giras nigus dobar mu".
geta imorta dobra ena prem a gersis im ogus do b ri m u , gerdji mond dobra ena; srsi,
dobra ierui, dobraja ena. U por. E. Prokosch, A Comparative Germanic Grammar, str. 260.
m U p o r M . H. Jellinek, n. d. str. 129, nap. 1; E. K ieckers, n. d. str. 152.

,u u adjektivizaciji su p su m iv a koji znae zvanje , lu *

zaci je. Ostaie, m e u t.m , prilian broj slabih ohlika
znaku ,nJlv'duli
mogu objasniti sintaksikim odnosim a.*
Kd
lakih, koji K n t
Samo jaku deklinaciju u gotskom imaju uim i
prisvojue zam em ce, a|ektivi neodreenog zna,;,, ,
*vc
Aa//w pola , rmdps srednji , ganohs dovoljan .
5av"- M h pun ,
Samo slabu deklinaciju imaju: I, zam cnice n lh ,
redni brojevi o d pridja trei pa nadalje, 3 kmnap
isti , 2.
na - m (tipa atpiza, stmndoza), 4. participi prezenta Z
( ipa /'" * > .
,ma ee jaki oblik na
nego slabi na -a- s? 2 l \ T
nom s,nK'
Mi
dva odela", 5 . neki adjektivi, kao: ibna
jednak
l " i>a,dos M i ima
jedini, mhmeila neprestani, uswana benadcan
, "d^ sni'
Kolebanja izm e u jake i slabe deklinaciie n.,v
(
' "hrcmcr>ita m
kojih je nastupila sem antika su p siam iviza ja23" o a k o ^ T S ocnl aJ!'ktivi kod
dini izmeu supstuntiva i adjcktiva: alta-farba
n nalaii<: u 5re'
m u n m i savren, p otp u n , ta m -h m d ja
alla'

**

M^ruS:issz.

V O K A L S K A (JA K A ) D E K L IN A C IJA
U gotskom su ouvane adjektivske iste a/o-osnove, jaljo- osnove, i-osnove
i u-osnove. V e u toku sturogerm anskog perioda osnove ajo- bile su daleko
brojnije zastupljene od ostalih vokalskih osnova. 1 u gotskom su ove osnove
najbrojnije. Kao kod supstanstivske cklinaje, tako isto i kod adjektivske
iste a- osnove su m uki i srednji rod, enski rod su o- osnove.

a'o-O SN O V E

a) CISTE a/d-OSNOVE
Deklinacija istih ajo- osnova u stvari je jednaka deklinaciji supstam iva
a(o- osnova tipa: dags nt. dan , waurd n. re , giba f. dar , kao i gr. vio;,
vea, ve(jv, lat. houms (* < n o u o s ), nova, novum (< * n o u u o m \ stsl. novi , nova* novo;
stind. nvah, nova, navam. U izvesan broj padea prodrli su pronom inalni oblici
koji su istisnuli n om in aln e, ili se , kao to je to sluaj u nom . sing. .javljaju
paralelno sa nom inalnim . P ronom inalni o b lici form irani su kao i kod pronom eoa, pomou prvobitne d eik tin e zam en ice u funkciji sufiksalnog m orfem a, kao
to je to pokazano k od deklinacije zam enica. Postoje zajedniki ob lici nom inalne

181 Upor. M. H. Jellinek, n. d. str. 129, nap. 2.

Upor. M. H. jellinek, n. d. str. 130, 159.
Vid. M. H. Jellinek, PBB 34, 852.

j pn>/j4>miniilnc deJdimicijc, kuji u u stvari i om ogu ili prodiranje

nalnih oblika u ovu deklinaciju.
nu~
Paradigma bltnds m., blinda / . , Mirni, blindata n. vlcp, lepa, lepy* ttt
S i n g u l a r
muki rod (m.)
nom

srednji rod (.)

blind, b l i n d a r a [ta)

blinds

enski rod ( / . )
blinda

gen.

blindis (is)

b U n d a i z o s (je )

dat.

b l i n d a m m a ( imma )

blindai

ak.

blindana

[ina)

blind, b l i n d a r a [ini)

blinda

Plural
nom .

b Ii n d a i

blinda

b lin d os

gen.

b 1 i n d a i z e [ize)

b l i n d a i z o (w)

dat.

b 1 i n d a i m (im)

b 1 i n d a i m (fm)

uk.

blindons

blinda

blindos

Vokalska (jaka) deklinacija adjektiva, kao to je spom enu to, u osnovi je

nominalna vokalska a-jd- deklinacija u koju su prodrli i o b lici pmnommalae
ekltnaje. Pronom inalni o b lici jasno pokazuju da su njihovi padeki sufiksalni
m orfemi isti kao i kod II grupe zam enica240, tj. da i kod njih funkciju sufiksalnog m orfem a vri primarna pokazna zam enica is, si, ita: nom . sing, rt,
blindata postao je iz blind[d) -f ita\ gen. sing. m .3 n. blindis iz blind-t-is; dat.
sing. m. n. iz blinda r imma itd. D ru g im reim a, pronom inalni oblici jakog
adjektiva pokazuju isti sistem formiranja eklinacije kao odgovarajui oblici
ostalih zam enica koje imaju deklinaciju, II grupa. T reb a naglasiti da je i oblik
nom . pl. m. blindai form iran prem a nom . pl. pa i.
Adjektivske w a- osnove imaju istu deklinaciju kao i iste a- osnove, s tim
to je w u nom .-ak-sing. ti. sa prethodnim vokalom form iralo diftong: hnaivn
nizak , la sim slab, ali *qius iv, n om . pl. m, qiwai; *faus malo, nom.
pl. m. fatoai. Od dva oblika za nom . sing. n. tip a blt'nd i blindata , dui prono
m inalni oblik blindata upotrebljava se sam o atribu tivno, krai oblik blind samo
predikativno. Pronom inalni adjektivi unsar, iztvar, anpar , htoapar imaju samo
krae oblike. U dat. p l. / . javlja se (Skeir.) tri puta nastavak -om mesto -aim
Verovatno se radi o uticaju 6- osn ova .241
,M Pronominalni oblici su dati pac. ( b l i n d a n a ) , nom inalni u kurzivu (b lin d I, za
nominalne i pronom inaine deki. dati su u garm ondu /"blindsj.
ovde str. 113
Ml Vid. M. H. Jellinek, rt. d . str. 131, nap. 2; E. Kieckers., n d . str. 154.

je d n i k i oblici
uo V id .

b) J^/4-OSNOVfc

Poto tu , kuko je spom enuto, adjektivske d/fl- osnove bile najbrojnije i

njihova produktivnost lila na raun ostalih vokalskih osnova, to tu jajj- osnove
u gotskom retke. Ove osnove u svojim nom inalnim oblicim a odgovaraju p o t
puno tipu nom inalnih jatj6~ osnova (na pr. harjit m, kum n%banja f ) %t podeiom
na kratkoslone i dugoslone osnove. Pronom inalni oblici imaju uvek elem enat
ispred nastavka.
a. K ratkoslone osnove, tipa ntujii nov**, aijti ..drugi .*4*
S i n g u l a r
muki rod (m .)

srednji rod (n.)

enski rod ( / . )

nom.

niujis

n i u j a t a (iVa)

niuja

gen.

niujis ( )

aljis (ts)

n i u j a i z o t (ttot)

n i u j a m m a (imma)

dat.
ak.

n i u j a n a (ina)

n i u j a t a (i ta)

aljat
niuja

Plural
nom.

n iuja i

rtiuja

gen.

n i u j a i m (im)

dat.
ak.

niujan

niuja

n i u j a i m (im)

b. D ugoslone osnove, tipa tuilpis divlji, faim ets otar , uiofieis sladak ,
tuaila-mereis pohvalan, dostojan .*43
S i n g u l a r
muki rod (m.)

srednji rod ( .)

enski rod ( / . )

nom.

w ilpeis

toailameri

wopi

gen.

w ilpeis ( )

f a i r n j a m m a (imma)

dat.
ak.

f a i r n j a n a (ina)

w ilpi

toopjai

* Mesto pojedinih oblika prideva niujis, koji nisu posvedodeni, stavljeni su posvednieni oblici prideva aljis drugi .
.. .
_. , v __,A,m
* Mesto neposvedoenih oblikn prideva zotlpeis stavljeni su posvedoem oblici pnaev
farneis otar , tvaila-mereis dostojan hvale i toopeis sladak .

Svi Oblu. U pluralu p o d u z u s o b h cim a ja lji- osn ova u p a m u,. ulju

l i ovu vrupu U ug.loin ih u t j i - osnova spadaju j o i : alfie.s star i r,A,

"*

urt-milJtu! neljubazan id r.
c) -OSNOVI;

U prujeziku su bile normalnu zastupljene adjektivske - usnove sa jednim

oblikom na -s za muki i enski rod i drugim oblikom koji je bio ista osnova
bez nastavka za srednji rod: lat, fariis ., / . fo n e (< * fo rti) n. ,,jakM; stind
iuei-h m.y f-, *iei n. ist jasan ; got. hrains m .y / . , hrain n. ist. Pragermanske i- osnove su u scvernogerm anskom i zapadnogerm anskom prele u a i
;u- osnove. U gotskom je jo elim ino ouvana i- deklinacija kod desetak
ajektiva, i to u nom . sing. I u gotskom je, m e u tim , veina ostalih padea
formirana prema ja - osnovam a. Z ato je ponekad teko odrediti kojoj osnovi
pripada adjektiv, a- ja - ili i- osnovi.
Paradigma: hrains (osnova hraini-) m., / . , hrain n. ist .
S i n g u l a r
muki rod (m .)
nom.

srednji rod ( .)

hrain

hrains

enski rod ( / . )

hrains

gen

*hrainis? (w)

dat.

h r a i n j a m m a (inima)

hrainjai

ak.

hrain

h r a i n j a n a (mu)

h r a i n j a (ija)

Pl ural
nom.

h ra i n )a i

gen.

h r a i n j a i z e (ize)

dat.

h r a i n j a i m (im)

h r a i n j a i m (im)

ak.

hrainjans

hrainja

h r a i n j o s (ijos)

hrainja

h r a i n j o s (ijos)

Sigurni o b lici i- deklinacije posvedoen i su jo kod sledeih ajektiva

alja-kuns stranac, sama-kuns srodan , bruks koristan, anda-nem ugodan.
seis dobar, un-seis zao, anda-secs odvratan, ga-matns opti, ana-laugns
skriven i ana-siuns vidljiv .244
,a Vid. W. Krause, n. d, str. 170, sa nap. 1 , 2, 3.

) w-OSNOVK
Od prajczikih i pragerm anskih u-osnova u gotskom su posvedotni sam o
deklinacije u singularu. U ievr. su u nekim jezicima adjektivske u-osnovc
za enski rod poseban oblik. Inae je i kod ovih osnova bio jednak
7 *
sine. m u k og i en sk og roda: stind. svadtih m. svodi / . , svodu rt.,
tM U m
f ^
n' sla<iak ali 8C i*v ia ^
za m- i ^
U gotskom
jcdan^obiik na -us za oba roda, dok je srednji rod ista osnova.
U gotskom su posved oen i sled e i oblici:
S i n g u l a r : notn, m. mamous sprem an, gotov**, tulgus vrst, hardus
d aairrus blag, malib-tointrus dvanaestogodinji, plaqus nean ; nom
f l a m u s suv4; nom . n. mantou , aggtou uzak", aglu teak11, seipu kasan;
ak^m. manujana, paursjana; ak. n. marnojata, aggvtu; ak. / . paursja.
nom . m. ru/g/ai; dat. m. mamojaim ; ak. m. umaw/<ms ne

plural:

spreman 5
....
f
U zapadnogerm anskom ouvam su ostaci -deklinacije u steng. tolacu
mlak cucu iv*1. Poto je u zapadnogerm anskom - posle dugog osnovikog
T L otpalo, adjektivi -d ek linacije preli su u a-deklinaju: stengl. heardt
swnem harr ili u ja -d ek lin a ciju . stvn em . hart-hern tvrd, urang-sirengt strog .

K O N S O N A N T S K A (S L A B A ) D E K L IN A C IJA
U ievr. su adjektivske konsonantske osnove bile manje produktivne od
vokalskih osnova. T o je p osled ica op teg formiranja adjektiva. D ok su adjektivi
vokalskih osnova u stvari n om en i koji su preko apozicijone' upotrebe postali
adjektivi, dotle su adjektivi konsonantske -osnove sekundam a formacija. Ovi su
postali od adjektiva vokalskih osnova kojima je dodat sufiksalni morfem
Pomou ovog m orfem a prvobitno opte znaenje adjektiva je individualizirano:
gr. frrpdpoe razrok -Erpapcav- o?; lat. catus dom iljat, dovitljiv - Cato, gen.
Cato-nis; got. m ili svet -zveiha ,,svetenik .21fi.
U pogledu na ove adjektive germ anski pokazuje dve inovacije. U ger
manskom svaki adjektiv u osnovi m oe da form ira jaki (vokalska) i slabi (nosnova) oblik, te prem a to m e m oe da im a, prema sintaksikim odnosima, i
dvostruku deklinaciju. S druge strane, germ anski i kod slabog oblika razlikuje
tri roda, to nije sluaj u iev r., gde je m. i / . imao zajedniki oblik: gr.
cw?p(ov
/ . , <7co<ppov . pam etan, um an . O vo razlikovanje m. i / . kod sla
bog adjektiva nastalo je analogijom prem a jakom adjektivu. Kao to je kod
vokalskih a-osnova osnova m u k og roda bila u opoziciji prema d-osnovi enskog
roda, tako je i u slaboj eklinaciji a/-osnova ostala osnova za muki rod a
za enski rod je form irana on- osnova: g ot. blinda m., blindo / . , blindo
kao
guma m t u g g o / . , hairto ti. /stvn em . blinto m., blima / . , blinta .-kao kano m.
ztrngd /., herza n./2*7. D ek lin acija sla b o g adjektiva (-osnove) potpuno je jed
naka nominalnoj eklinaciji -osnova.
Paradigma: blinda m.. blindo f . blindo n. lep, lepa, slepo".
* Vid. E. Kieckeis, . d. su . 151; W.
Vid. H. Osthoff, Zur Geschichte des 5chtoac^ J deutS *
Gtbitu der dg. nominalen Stammbildung 11) Jcna *
w E. Kieckers, n. d. str. 159.
9 Gouki jezik

(-Forsch, tm
3

m u k i ro d (w .)

nom.

s re d n ji ro d ( n .)

blindo

blinda

e n s k i ro d ( / , )

blindo

gen

hlindins

blindons

dat.

blindin

blindon

blindo

blindan

ah.

blindon

Plural

nom.

blindona

blindans

blindons

gen.

blindane

blindono

dal.

blindam

blindom

an.

blindons

blindona

blindons

Sam o po slaboj deklinaji m enjaju se: silba sam , sama sam, ihu
jednak, ainaha jedini, redni brojevi o d pridja Trei pa nadalje i particip
prezenta.

P A T IC IP I P R E Z E N T A

Patricipi prezenta imaju slabu deklinaciju. O blik za enski rod menja se po

konsonantskoj deklinaciji -ein osnova, tip a managei / . m n otvo. U nom. sing,
mukog roda su ne sam o slabi o b lici, nego i jaki o b lic i, koji su ei.
Paradigma: qimands ni., gimandei / . , qimando n. (glag. qiman doi).

S i n g u l a r
muki rod (m .)

nom.

qim ands, qim anda

srednji rod (.)

qim ando

enski rod ( /.)

qimandei

gen.

qim andins

qimandeins

dat.

qim andin

qimandein

ah.

qimandan

qim ando

qimandein

131
Plural
muki rod (m.)

nom.

srednji rod (n.)

qim andans

qimandonu

enski rod ( /
qim andens

gen.

qim andane

qim andeino

dat.

qim andam

qim andrim

ak.

qim andona

qim andans

qim andeins

Slabi oblik nom . m. gimanda dolazi sam o posle /a m en ice (lana) sa i

slui za individualizaciju: sa afar mis gagganda> sa qimanda itd. U zapadnogerm. participi prezenta imaju i jaku i slabu deklinaciju (jafj *, odnosno

janfjdn-osnove).
Participi pretrita
imaju ob e deklinacije:

ne

razlikuju se

u eklinaciji od ostalih adjektiva, tj.

Jaki glagol giban dati jaka: gibam. m. giban, gibanata n> gibana f.
slaba: gibana m , gibano n, gibano / .
Slabi glagol nasjan spasiti":
jaka: nasips m, nasipa nasidata n , nasida. / .
slaba: nasida m. nasido n.y nasido f .

P O R E E N JE PR ID E V A
G erm anski im a u osnovi ouvano prajeziko poredenje adjektiva, sa iz v e .
snim inovacijama koje su nastale u njegovom zasebnom razvoju. G otski poka
zuje opti germ anski nain komparacije, sa izvesnim svojim karakteristikama
U ievr. je dodavanjem aufiksa -ies-ios na isti korenski m orfem formiran
tzv. intenziv koji je prim io funkciju komparativa: lat. *mcg-ios>maius; gr.
jon. ak. u fo <*|xoa <*meg-ios-rp; lat. maiestas < *mag-ies-tat-s\ maiorem ak.
<*mag-io$-rp; iz ak. oblika meliorem < ^md-ios-rp preneseno i u nom . m. melior.
Superlativ je jo jae intenzivirani kom parativ, na koji je dodat sufiks-tho:
gr.
stin d . svad-is-cha-h najslai .
Germ anski pokazuje inovacije na prvom m estu u tom e to je na ievr*
sufiks -iesj-ios, koji se u germ . javlja u stepenu -isj-iz-, pristupio sufiks -tr
(slino i lit.: saldus-kom p. saldes-n-is sladak ) tako da je u germ . sufik s
*iz-an, superl. -ist(a). O sim toga, u germ . se javlja i su fik s -ozan, superl.
-oii(a). Postanak germ . -oza(n)y - osc(a) je nejasan. Verovatno je nastao prema
adverbima na -o < ievr. -od: pragerm . *froo pam etno *frodozan pam et
nije.248 U gotskom je su fik s -oza, -ost(s) ogranien sam o na izvestan broj
a-osnova/stisl. - arej-asrr; sten gl. -raj-ost; stvnem . -aroj-ost; stsaks. - aral-ostl.
*4S Vid. K. Brugmann, Grundr0 II, 1*, str. 560 si.; B. Kieckers, n. d. str. 162;
H. Krahe, n. d. su . 106 si.
9

u gotskom komparativ ima uvek samo slabu deklinaciju, s tim to je

obiik e n s k o g roda na ~ei. Superlativ ima slabu ili jaku deklinaciju, prema
sintaktikim odnosima. tim to je oblik enskog roda na -o.
komparativ

Pozitiv
- iz a f- i s t s :

m anags

m a n a g iz a

a lp e is

a lp i z a

hardus

h a r iz a

- o z a b o s t s :f r o p s

fr o d o z a

a rm s

arm oza

superlativ
mnogi
a ip i s t s star
h a r is ts tvrd
f r o o s t s pametan
m a tia g isc s

a r m o s ts

siromaan

Posvedoeni su sledei komparativi:

1 sa - izati' nuintjgs-trhjniigiza m n ogi, fawai-$av)izo nekoliki*, uzecstizt'ii"o lak, iuggs-fuhiza m lad , alpeis-alpiza star, sutts-suiizo miran,
hardus-harizo tvrd i tzvestan broj b ez posvedoenog pozitiva: rapizo lake,
speidizei / . kasnija i r.
2 . sa-os: hanugs-hanugozti f . spretan", garaihcs-garaihtoza pravedan,
hla^-hlasoza .veseo, stomps-stoinpoza jak, frops-frodozans nom . pl. m. pame
tan, paurfis-paurftozo n. potreban, fram aldra f . -framaldrosa star, usaups*
-usdaudoza nom . m. revnosan , toisvikunps* -unsm kunpozet / . nepoznat. Od
superlativa posvedoeni sik arm auai n om . p l. w . o d arrns* siromaan** i
lasiioostat od lastzvs slab .2,,J

POREENJE POMOU SUFIKSA -unii

~ tu m a

U ievr. formirani su o d adverha sa su fik so m -m o-, amo i -tmol-ttmo

intenzivi sa superlativskim znaenjem : stind. adh-ama-h lat mf-irnu-s naj
nii, lat. min-imu-s < *minu-mo-s; stind. n-tatna-h ^ lat. in-timu-s najdublji,
najprisniji. U germ anskom i gotskom ovako form irani intenzivi nisu superla
tivi ve komparativi, sa norm alnom slabom deklinacijom . U gotskom su posve
doeni: frum a m,, frurno
frurnei f . prvi o d d vojice 'stengl. forma , sisato.
formo,'; got hleidumei / . leva (ruka, strana), innuma unutranji nasuprot
stisi, mre, stengl. innera , stvnem . inm ro ), auhuma v ii , aftuma poslednji,
iftuma sledei . O d ovih germ anskih kom parativa (ievr. superlativa) formirani
su norm alni superlativi sa su fik so m ist. U gotsk om su posvedoeni: frumists,
auhumists, aftumtsrs, hindumists krajnji , spedumista f . poslednja.

SUPLETIVNO POREENJE
U ievr. jezicim a postojala je grupa adjektiva sa znaenjem dobai; zao,
velik, m alen, sa jakom intenzivnom upotrebom u svakodnevnom govoru, iz,

vid. E . Kiecken, n.

d.

str. 161 sl.j W. Krause, w. d. str. 174.

za sada, nepoznatih razloga 280 ova grupa adjektiva formirala je stcpene porcenja o d razliitih osnova: gr. aYa$<;-apxi\>GJv
lat. bonus-melior-optimus
itd. K od veine adjektiva radi se o pojavi da je jedan od stepena poreenja
zajnenjen, nadopunjen drugom osnovom . U koliko su ouvana dva stepena
poreenja, vid i se p o njim a da je poreenje, inae, pravilno i da je verovatno
bio i trei stepen od iste osnove: lat. malus~peior-pesswius\ nem . gut-besser-beste.
U gotskom

1.
2.
3.
4.

su

posvedoeni sledei adjektivi sa supletivnim poreenjem:

gops-batiza-batists dobar
ubils-wairsiza-*v)jirsist$ zao
mikils-maiza-maists velik 11
leittfs-nrinniza-minnisis m alen .

G ot. pozitivu gops dobar odgovara stind. superlativ bhad-rd-h izvrstan .

Po znaenju odgovara m u, u vokalskoj alternaciji, i stsl. godi pravo vrem e,
u-goditi u pravo vrem e uraditi . G ot. superlativu zvairsists fonetski odgovara
stind. superlativ varsisthdh najvii . G ot. pozitivu tnikils odgovara gr. {xeyaAO-;
komparativu maiza i superlativu maisis osk. mais, umbr. mestru. G ot. kompa
rativu minnizas superlativu minnists odgovara lat. minor. minimus, stsl. m&mjt,
lat. minu-o um anjujem , gr.
um anjujem .
U ievr. za pojedine pozitive postoji vie komparativa i superlativa, koji
izraavaju sem antike nijanse: gr. <xya.6c, dobar -kom p. aptelviov i {Jak-rlov,
superl. tpKrro? i psXTicrTo?i lat. malus zao -kom p. peior i deterior, superl.
pessimus i deterrimus. T ako i u gotskom : gops dobar -kom p. batiza i iusiza
/stengl. god-kom p. betra i selra> supel. betst i selestj.

I0 Neki strunjaci pomiljaju na delovanje tabu, izbegavanje upotrebe izvesnih rei

koje su najviSe vezane za ivot, tzv. tabu (relig.) pojava.

ADVERBI
A D V E R B I ZA N A IN
Adverbi za nain formirani su od pozitiva, kom parativa ili od superl ativa
l. Adverbi formirani od pozitiva.
a) Adverbi formirani dodavanjem su fik sa- 6a na osnovu adjektiva: ubils.
osnova a- zao, adverb ubiia-ba; harus tvrd", -osnova, adverb hardu-ba,\
sunjis istinit", ja -osnova sunja-, adverb sunja-ba itd . O vako formirani adverbi
u gotskom su najproduktivniji i nem aju paralele u drugim germ anskim jezicima
niti u ostalim indoevropskim jezicim a .251
b) Od ievr. ablativa na -od form irani su advrbi na-d: lat. cito brzo,
cerio sigurno ; got. ga-leiko isto" /stvnem . gilihhoj, allaudjo potpuno. Ovaj
nain formirana adverba uopten je u severnogerm anskom i u zapadnogermanskom , dok je u gotskom slabije zastupljen, jer su u njem u uopteni spomenuti
adverbi na -ba.
c) U germ anskom i gotskom , kao i u drugim ievr. jezicim a, slui oblik
nom . -ak. sing. . i kao adverb: lat. muJtum m n ogo, gr. rcoAti, (jiya, stsl.
malo, got. filu /stvnem ., stsaks filu( itd.
Za got. gops dobar uzet je supletivn i adverb waila /stvnem . stsaks.
toela, stengl. toel, stisi. velj.
2. Adverbi formirani o d komparativa.
a) Adverbi formirani sa kom parativskim nastavkom -is\ lat. mag-is-, germ,
-iz > got. -is: mais vie /stisi, rneir, sten g l. ma, mae, stfriz. ma-', stsaks.,
stvnem . wer/; mins m anje
/stvnem . min , stisi, minnr , stfriz. minn/;
toa trs gore /stisi, verr, stengl. wiers, stsaks., stvnem . wirs/; -seips kasno/
/stisi, sidr, stengl. si, stsaks., stvnem . sid kasnije .252
3. Adverbi formirani od superlativa.
O blik superlativa nom . -ak. rt. upotrebljava se i kao adverb: lat. primim,
gr. 7tp&Tov, TtAeiaov; got. maist najvie , frum ist najpre , aftumist " najzad.
m Verovatno se radi o instrum entalu na -bhojbha. V id. F r. K luge, Urgerm.*, str. 246;
E. Kieckers, n. d. str. 166, nap.; H . K rahe, n. d . str. 109. I u got. stoare uzalud" je stari
ablativ na -d ( : lat. faciliirne < facillum ed najlake ).
m Za adverbe na -u , -os vid. E. Kieckers, n. d . str. 168; H . K rahe, n. d. str. 109.

ABVKRBI ZA M K ST O
Advcrbi za m csto odgovaraju na pitanja: ,,gdc?, dakle?
a) A dverbi na pitanje ,,gdc? formirani J
* -. u< ^
sufiks -r: f>or tu, htoar ,,gdew, her ovdeH 1 0iTunaln^h 0snoVa

imaju

Ostali zavravaju na -u: faura preda, Im a nutra, wp 7

b) Advcrbi na pitanje odakle? koii 1. f, -... T
osnova, im aju suf iks-pro. htvupro odakle , jurnuo otbndc"
na -pro ili na -ana: mmfrro iznutra", aflana pozadi" itd

/ ,vr4ava'u
c) Adverbi na pitanje kuda, kam o? ilj zavrSavaiu na ,v, , ,
nalnih osnova): Imadre kuda , hidre ovuda , ia m d J tamo" ir d PL T 'm i~
stavka: //> gore, ut vani itd.
m 1 1 RU *** n y '
Posvedoeni su sledei adverbi za m esto *
gde?

odakle ?

kuda, kamo?

par

papro

*pap (u pad-ci)

hvvar

hwapro

hwap (hw ad), hv/adre

her

hidre

jainar

jainpro

jaind, jaindre

aljar

aljapro

aljap

samap (prevodi gr. ajv-u

verbalnim sloenicama)

afta

aftana

faura

faur

hindana

inna

innapro, innana

inn

iupa

iupapro, iupana

iup

uta

utapro, utana

ut

fairra

fairrapro

nehwa

nehw

allapro

dalapa

dallapro

dalap

1(1 Nisu data. znaenja advecba na srpskohrvatskom jeziku, jer se za mnoge ne mogu
dati precizni prevodi izvan reenice, a ni srpskohrv. adverbi nisu uvek semantiki adekvatni
gotskim. Znaenja na nemakom vid. kod. &. Kieckers, n. . str. 169; na francuskom kod
P. Moss, rt. d . str. 114.

Adverbi sa sufiksom -r u grupi ,,gde?% sa su fik so m -a u istoj grupi,

zatim sa sufiksim a -tro i -dre u ostalim grupam a, verovatno su ostaci starih
iokativa, instrum entala i ablativa. Za m noge oblike adverba esto se ne moe
nai dovoljno sigurno objanjenje njihovog postanka .264

ADVERBI ZA VREM E

Jednostavni adverbi za vrem e postali su , u glavnom , od zamenikih

'
hman kad, nekad, uman jedn om itd ., lom uratu sa
i u p o sebi nejasne formacije: u sada, ju ve , nauh **,
uf,a esto, aftra opet , suns odm ah i d i.
.
,
2 Pojedini padei supstantiva ili ad|ektiva u upotrebi adverba za vreme.
S s - o d aitus vrem e) nikada, nahts nou , fra m m g uvek
^ Z
V ) , himna daga danas , du maurgma sutra i t d . - *

u * PokuSaj objanjenja vid. kod E. Kieckers, n. d. str. 160 171.

*** Vid. E. Kieckers, n, d. str. 172, 140; W. Streitberg, GEB, J 257.

B R O J E V I
G otski tekstovi su sp ecifin i tekstovi svetih knjiga u kojima se stereotipno
javljaju tipini sakralni brojevi, koji, pored toga, odraavaju i razne preuzete
brojane sistem e. Preovladava, kao i u drugim indoevropskim jezicim a, dekadski
sistem. V idljiv je, m e u tim , i uticaj vavilonsko-asirskog sistem a dvanaestica
(60 saihs tiguns, 70" sibuntehund). O sim toga, fragm entarno ouvani gotski
tekstovi pruaju sam o delim in o posvedoene oblike brojeva, veinom u kosim
padeima268.

glavni brojevi

redni brojevi

ains. m ., ain, ainata n ., aina f.

frum a m ., fTumists m.

twai m ., tw a n ,t w o s f.

anpar

preis* m . f ., prija n.

pridia

fidw or

fim f

saihs

saihsta

sibun

ahtau

ahtuda*, dat. m. ahtudin

niun

niunda*, dat. -ak. f. niundon

10

taihun

taihunda*, ak. f. taihundon

ainlif*, dat. ainlibim

12

tw alif

14

fidwortaihun

15

fim ftaihun* dat. fim fta ih u n im

dat. n. fim ftataihundin

20

twans tigu ns*, dat. tw a im tig u m

111 U pregledu su dati samo posvedoeni brojevi, i to u posvedoenim oblicima. Rekonstruisani oblici obeleeni su sa * iza oblika.

redni brojevi

glavni brojevi
30 prins tiguns

39 fidw or tiguns ainama wanans ak.

40 fidw or tiguns
50 fim l tiguns
60 saihs tiguns*, dat. saihs tigum
70 sibuncehund
80 ahtautehund
84 ahtautehund jah fidw or
90 niuntehund
99 niuntehund jah niun

100 taihuntehund, taihuntaihund

200 twa hunda*, dat. twaim hundazn

300 prija hunda, ak.
I

500 f im f hunda, ak.

9 0 0 niun hunda

1000 pusundi
2000 tw os pusundjos
3000 .g. pusundjos
5000 fim f pusundjos, nom . -ak.

10.000 taihun pusundjos*, dat.

taihun pusundjom
20.000 twaim tigu m pusundjos *57

G L A V N I B R O JEV I
U ievr. glavni brojevi 1 4 im ali su potp u n u deklinaciju; brojevi 5 19
bili su nepromenljivi. O d germ anskih jezika jedino je staroisiandski ouvao ovo
prajeziko stanje u pogledu na fleksiju glavnih brojeva. G otski i zapadnogermanski ouvali su fleksiju glavnih brojeva 1 3, dok se broj 4 pridruio ostalim
brojevima koji su nepromenljivi.
G ot. ains 1 ( < ievr. *oinos: stlat. ak. otno (m ) > lat. utium) ima deklinariju jakog adjektiva: ains m. aina f . ain , ainata n. kao meins, meina, mein,
m eim ta /stisi, eim , stengl. an, stsaks. eh, stvnem . ein{. U znaenju sm,
jedini 14 ains ima i pluralske oblike: jabai auk frijop pans frijonans iziois ainans...
m Tabelarni pregled prema E. K cke n , n. d. *tr. 173 i F. Mosti, n. d. cr. 115.

M 5, 46) ako pak VoIte Sam

one koji vas vole) .

ne

ko* vas vole " (dosIovno:

ako volite

Brojevi 2 i 3 imaju sled ee posvedoene oblike:

nom.

m.

twai

twa

tw os

gen

twaddje

dat.

twaim ()

ak.

iwans (ins)

twa

m.

n.

/.

preis*

prija

prije

prim (ini)
tw os

prins (tins)

prija (ija)

prins (ins)

Broj 2 bio je ievr. dual: ievr. *duov m .: stind. dv; ievr. *dud, *duy:
stind. M lit- die,
S-Ssxa 1 2
stind. duv, stisi, dw a, gr.
lat. duo; ievr. *dui / : stind. dv, lit. dvi, stsl. dw ; ievr. *duoi n.\ stind.

do, stsl. dwL

U germanskom i gotskom za broj 2 form irani su pluralski oblici,
analogijom prema pokaznim zam enicam a /stisi, weir, stengl. ttoe-gen, stsaks.
stvnem. zto-nel25*. G o t. preis* < ievr. *treies\ stn d . trayah, gr. Tpet?,
lat. tres-, ievr. *tri > germ , p r i je t-osnova ouvana u pluralskoj upotrebi: got.
nom. -ak. n. prija ; um br. triia, lat. tria, gr. rpia, stsl. tri, stind. tri, lat.
iri-girua 30; analogna form acija prem a a-osnovam a srednjeg roda: lat. tria
kao iuga jarmovi, got. prija kao toaurda rei .
Got. nom. -ak. fidwor , dat. fidtoorim 4 za sva tri roda. Ievr. *kyetydres :
stind. catvrah, gr, Terrape^; germ . *fidw or(i)z, u kom e je - z posle r otpalo >
> fidwor /stisi, fjorer, sten gl. Jotoer, stsaks. fiuzoar, stvnem . fiorf.
U gotskom i zapanogerm anskom javlja se delim ina dektinacija brojeva
419, delovanjem analogije oblika broja 3 : kao prim tako i fidworim (stvnem .
fiorim), stvnem. gen. fioreo, fioro kao gesteo, gesto . A ko se broj upotrebljava
atributivno ispred im enice, tada u got. i u zapadnegerm . stoji norm alno oblik
bez fleksije, a ako broj stoji p osle substantiva ili je supstantiviran, tada ima
fleksivni oblik: a f fidwor windam (A ik 13, 27) od etiri vetra, nasuprot mip
paim iwalibim sa dvanaest (uenika), sa dvanaestoricom** .
U sloenicama fidur-dags od etiri dana , fidur-falp etvorostruk oblik
fidur- je apofonski stepen ievr. *kyetur: stin d . catur-thah etvrti stsl. etyr~e
juta
Got. fim f < ievr. *peTjkye 5 : gr. n b r z , lat. quinqu, stind. panca /pragetm. *fmfi /stvnem. fimf, finfj.
Got, saihs 6 /stvnem . sehsf < ievr. *s()efci: gr. i \ , lat. sex.
Got. sibun 7 /stvnem . sibunf < ievr. *scptrp: lat. septem, gr. k-rmi.

V y- M. H. Jcllinek, n. d. str. 136; E. Kieckers, n.d. str. 174.

* Vid. Fr. Kluge, Urgermanisch, str. 252.

140

icvr. *oktS{u) : nvi. aitau9 gr 4* ^

m Uk
,W 1
Ooi, aht* >" 5tvncm

/'vncm. </

J "

ievr'

; SnmL

g ri' *"** Ut

tt0Utn'' *
t o - /scvie/n. A 1 ' ievrg r i- Six* la'- JecmlV
G ot. iumm " ,v
/fy m| ** su p o se b n e fo rm acije koje imaju
Oor. brojevi amlij '
\ \ /d v v lih a 1 2 , u k o m e su sa -lika fornaraleiu u licuvskom vetiUQ
_/,*a sto ji u vokalskoj altern aciji sa Uhu
m iruni i dMlinji b ro ie ^ ^
^ c < *hikuos\ ievr.
gr Ui**,
pojedini, u s a m l j e n , p reosi

/ t e 1 1 lit. z>emio-/ifca jedan koji

Jat. hmtuo preostati . u
*k
j
je d an p re k o d e se t, jedan p r e l a t

preoaie (od
J c s e f.

O o t.

a e .
a n

c
9

1 1 .

fo rm ira n i

D a ljn ji b ro je v i d o
la f. < t u a U u o r - d e c M

10 :

su

D e s e tic e
g o ts k o m

* .

su

s e p u

B ro je v i z a

c?b m

0 < itra k t n i h
P-

n .
sm o

m s M u

100

lit

su

,f o t . e e

fo rm a c ija

p a c -d -iu t

d r iu -lt u n t ,

s te n g l.
im e n ic a

1000

d a - h u n d a
p r e o

g e rm a n s k im

je d in ic a

h u n t i
m

7 0

o d

p io m

-h u n d :

g r .

su n d .

j i e v T - r r > x

50 *.

o d jjO O

/s tis i.,

t u k s ta n t is

fid t u o r -t a ih u n ,

- 30

ra z li ito

g o ts k o m

t y s p it i

"

f r

s tv n e m -

sam o:

re ti

f - z e h a n h

ib u n t - e - h u n d

T O , ' s t i n d .

la t.

p t-

h u n d

fo rm ira n e

s lo e m c e

rt-

50,

s is i.

70

posv ed o en i
f m

*te$und: gr. ?pi<x~xovTa. U gotskom

g en . tigivte. U z ove brojeve stoje

pragerm.
g

o d

su

le m ic a

formirane su cd im em ce za dekadu: got. ttgu

U- -s. JEIS
U

/s tv n e m .

o d g o v a ra ju ih

f i o r - z e h a n ,

D esetice o
(tz-osnova) * vr
U J

o d

g o ts k o m

14 \ f t m f : t a i h u n j !5

s u p s u n tiv .

tv )a. l i f

gJ

su
i

fo rm ira n i

od

im e n iit

je d i n ic e k o ja p ris tu p

3 0 0

itd .;

s tin d .

t r i n s J a t* ,

h u n d j.

enskog

ro d a

jd -o s n o v e

.s is i,

N a ib liia

p u ia m i,

a -

R E D N I B R O JE V I
U gotskom su svi redni brojevi, osim prvi i drugi, formirani od glavnih
brojeva i ievr. sufiksa *tioy *to > germ . *pia, *pa > got. -dja, - da\ lat trr-if<w>
> terttus, sex-to~s > sextus.
I
G ot. fruma m. frum ei / . , fruitto n. prvi m enja se kao slabi adjekm *
/stengl. forma> stsaks. formo]; ievr. *pr- ispred sa superl. sufiksom-mo u got 1
u funkciji komparativa od koga je posle form iran i superlativ frumtstsm .
O pitanju gubitka mcdijaJnog dentala kod stbutt, kao i o uvanju -un kod a ta

murt, taihun vid. H. Pcdersen, A rkiv fo r nordisk filologt 37, 341; E. Kieckers, rt.

Za pitanje formiranja brojeva od 70 do 100 u gotskom i drugim germanskim jeocima vid. literaturu kod. E. Kieckers, n. d. str. 178 180.
m Vid. ovde str. 132.

J41
G ot. unpar drugi44 /stisi, annarr, stengl. der, stfriz. iher, suaks. Oihar,
stvnem. ander{ formiran je o d osnove an- sa sufiksom ~*ttro: stind. anyak
drugi4** gr- 7t-repoc, lit. aeras drugi*4. G ot aupar ima deklinaciju jakog
adjektiva.
G ot. pridja trei4* - *tri-i(t)io-s: lat ter-tiut - tn -ttw i trttos ; gr. rpro;,
stind. trih tri puta, stsl. tretbjb /stisi, prie* atengl. prtdda, ttfriz. \hrrdda,
stsaks. thriddioy stvnem . dritio1. Ima deklinaciju slabog adjektiva.
Redni brojevi od 4 do 12 formirani su od glavnih brojeva sa sufiksom
ievr. *to < got. -da. Icvr. sufik s *-(o bio je sam o za brojeve od 4 do 6: lat.
quar-tu-s, quin-iu-s, sex-tu-s. U germanskom je analogijom prenesen i na daljnje
brojeve. U gotskom su posvedoeni fim fta peti, saihsta esti**, ahtuda osmi*4,
rdunda deveti, taihunda deseti . Ovi brojevi imaju deklinaciju slabog adjek
tiva, 8 tim Sto se u brojevima o d 13 pa dalje (posvedoen samo fm fta-taihundm
dat.) sam o drugi sastavni deo menja.
Posvedoeni su sledei ob lici rednih brojeva: nom . m. pndja , dat. m. pridjin, ak. m. pridjan ; nom . / . pridjo; u. pridjoi nom . m. saihsta, dat. m. sathum,
nom. / . saihstOy dat. / . saihston\ dat. tu. ahtudin> dat. -ak. / niutufon, ak. / .
laihundon'y dat. n. fim ftalaihm din. O stali redni brojevi pisani su u tekstu sa
slovima koji im aju brojanu vrenost:. e. jah .k. daga dvacseipefog dana**
(N eh. 6, 15). O brojevima u K rim sko-gotskom vid. ovde str. 36.

O S T A L I BROJEVI

1, ZBIRNI BROJEVI (KOLEKTIVA)

Od bat oba posvedoeni su: nom . m. bat, dat. m. bjtm > ak. tu bans;
nom. -ak. n. ba i nom . m. bajops, dat. m. bajopum. U got. bai ouvana je icvr.
osnova *bho oba*4, koja je u drugim jezicim a posvedoena u sloenicam a:
stind. u-bhau, gr. a-^ co, lat. am-bo , stsl. o-ba, let. a-bi. Od ievr. *bho for
mirana je i osnova *bhoiot *bhio: stind. abhya m. oboje", stsl. oboji, lit.
abeji (pl ). G ot. bajops je konsonantska osnova.

2. DISTRIBUTIVNI BROJEVI
Od glavnih brojeva i zam enica htoazuh i htoarjizuh formirani su u got
skom distributivni brojevi u znaenju po...": twans-hwanzuh po dva", atia
hioarjanoh fim f tiguns po pedeset" itd. Isto tako su formirani distributivni
brojevi od glavnih brojeva i prepozicije bi: bi ttoans po dva . Ponekad ima
i tmeihnai distributivno znaenje: mip tvieihnaim markom (M k 7, 31) izm eu
dve (obe) granice*4 'upor. stengl. be iioeonum , engl. beitveen izm eu . Ovaj
nain formiranja je prajeziki: sa sufiksom - kyo : stind. dvika-h dvostruk, dvi-h
dva puta*1, gr.
Ievr. *du\kuo sa proirenjem u -osnovu > germ . ttvi-h-n > got. ttveihn 'stvnem . zweho, stsaks. ttveho] stvnem . zwei-n: ztoet-n-zug
20, stsaks. ttoe-n-iigjt upor. srpskohrv. dvoj-ka , rus. dv6j-ka ( *dvojh-ka).

142

3. M ULTIPLIKAT1VN1 BROJEVI

i, ,ni,truk U gotskom su ovi brojevi formirani

Odgovaraju na P118".1*
am-Jalps, jednostruk /stisi, cin-faldr,
od glavnog broja sa sufiksom
got. fidurfalfs, ietvorostruk
stcngl. <Jn-/W. stsaks.
G ot. falpan rastaviti, odvonu,
itd.; upor. lat
stvnem . / t a > n e m .M e n /.

tCrati 'stisi. /aM a, stengi. /*'

4. it e r a t iv n i b ro jev i
.
irnliko nuta5 U gotskom su formirani od glavnog
Ogovaraju na Pltan'e * * A
m. put, hod : aivnam smpam jedan
broja i dat. sing. CP-J inK'
. /
stisl. em0 sirme, tveim smnom, stengl.
put, naumi smpam dva Pu,a
uu'
ahtc sida* ttoaem siutni>

A B LA U T (A PO FO N IJA , GRADACIJA)*
Kvalitativna dlimina promena vokala u glavnom naglaenom slogu ili
vokala pod jakim akcentom , prouzrokovana asim ilatornim delovanjem vokala iz
sporednonaglaenih slogova ( Umlaut, metatonija, mutacija), zahvatila je samo
severnogermanski i zapadnogermanski od kraja Vr veka. Ova promena vokala vrila
se u duboko istorijskom periodu razvitka optegermanskog kada se istonogermanski
(gotski), odvojen od svoje m atice i rascepkan, gubio i utapao u gustom prevashono
romaniziranom supstratu. O tuda ove opte germanske pojave umlauta nema u
gotskom.204 S druge strane, one kvalitativne i kvantitativne promene vokala koje
su prouzrokovane delovanjem razliite dve vrste prajezikog akcenta (Ablaut,
apofonija, gradacija), imaju svoje poetke u dalekom praindoevropskom periodu.
Delovanje apofonije ouvano je, vie ili manje, u svim indoevropskim jezicima.
Germanski kao celina pokazuje sve pojave prajezike apofonije, s tim to su u
germanskom iste fonetske promene, koje su uslovljene kom pleksnim delova
njem apofonije, postale osnov fleksivno-sintaksikog sistem a jakog glagola,
opte gledano i celokupnog verbalnog sistem a.285
Ablaut je pravilna alternacija kvaliteta i kvantiteta vokala u etim oloki
povezanim reima ili elovim a rei (slobodnim m orfem im a, vezanim m orfemima). O ve prom ene prouzrokovane su naizm eninim delovanjem tonskog
(melodijskog, m uzikalnog) i dinam ikog (ekspiratornog) akcenta. D ve su vrste
ablauta: kvalitativni ablaut (Abtnung) i kvantitativni ablaut (Abstufung),

KVALITATIVNI ABLAUT
Kvalitativni ablaut (Abtnung) je alternacija kvalititivno razliitih vokala:
e:o, e : i (rede) a :o; lat. tego pokrivam : toga ogrta , lat. ped-ts gen. sing.
*,s Poglavlje o ablautu, koji se naziva jo i apofonija ili gradacija, spada zapravo u
fonologiju. Stavili smo ga ove ispred konjugacije, jer je germanski verbalni sistem najizralitijc od svih drugih jezika izgraen upravo na ablautu. Slino je postupio i F . M oss, . d.
str. 8688, s tom razlikom to je on osnovne pojave ablauta izloio u samom uvodu m or
fologije (Deuxieme partie, Les formes, Chapitre V , Gnralits),
u i Vulfin gotski stariji je od poetka procesa um lauta, ako ga stavim o i u V vek,
iako je sigurnije staviti njegove poetke na kraj V I veka. Zapadnogotska lina imena u akti
ma koncila izgleda da ukazuju na t -Umlaut ( a > e ) : Ega, Egica, Egila , Emila od Agja,
Agica, Agila Amila, Vid. W- S treitb crg , Urg. Gramm. str. 78.
M* J. G rim m , Geschichte . dt. Sprache* Bd. II. Leipzig 1880, str. 584 597; H . H irt,
Mg, Grammatik V ; isti, Handb. I , str. 60 79; E. Prokosch, . d. s u . 120; J. Kurylowics,
V Apophonie eu indo-europen. W rodaw 1956. gde je i ostala literatura navedena.

144

u - ort $pu>: 900u nosim ; lat. meo ubijam":

f t . K0 i - 0 i g- * ..n g ^ aJ m . ^
re ; sh .
rok, tei- tok
noceo nanosim tetu , g"-1
riodu jaeg delovanja m elodijskog (muzikalitd. Ova alternaciia nastala )
lternacija odraava u prezentu 1 u sing. prenog) akcenta. U gotskom s
vezati* toairhan: tvarp postati , batran: bar

>

- -

* * 1-

ispred rjt, htu)K V A N T IT A T IV N I A B L A U T

uionr (Ahstufum) i alternacija razliitih kvantiteta vokala,
K vantitativni ab
( J
gse raziikuju nekoliki stepeni kvantiteta vopo kvalitetu istih voka
v kala tako da se pretpostavljaju sledei
kala. Radi se o
: 5, : * ) , stepen redukcije (Redukti,,e P m f e P R )1 1tePp"n potpunog gubljenja vokala (N ull(Schw u nd)stu fe 0 ) i
onsstufe, R ), / P V t
6 f D e:g 0 : S ltd.): lat. nom . sing. pes- gr.
stepen dul,en,a vokala ( t r n
^
^
^
g e n . sin g .
4? (<
dor. nom. sing. *

Tdlm m ? l a t

gsJ

pl pret. stum sedeti ; lat. prez, sedeo-, perf.

* d ( < * * ) : nem . Nest ( < *ni-zd-os <*ni-sed-os) gnezdo-

lat' * r l m f n s k H e nesam o'dob ro sauvao prajeziki kvalitativni i kvantitativni

Germanski je n
. . j . izgra 0 i iskoristio kao elem enat semasiablaut, nego*
jp 1
funkcijCj naroito u sistem u jakog glagola. Oblici jakog
oloke 1 vremensk
kvalitativnog i kvantitativnog ablauta i to: I u
glagola pokaz u j u etiri s
pleter i ta, III u pl. pretrita i IV u participu
lnfirutivu i prezentu,
g
osn0vnim glagolskim oblicim a. Radi lakeg
pretrita. Ovi obhc^ a^
oblike deUmo na redove

sgtJSrt gTJiffS

t *

ia T L d o m i 3. .--grupa sa 1 redom, u svem u 7 redova ablauta.

P R E G L E D R EDO VA A B L A U T A PO G R U P A M A I R EDO VIM A

1 . -grupa Red:
1.
2.
3.
4.

-r i

e-\ u
e + (m. n, r, i) i konsonant
e-T (w , n, r D -1 vokal

2 . a-grupa
3. -grupa

6 . a : o, : 6
7. : o

1 . -grupa

1 . red: ievr. e t i > g o t .

oi
i
ievr. et
ai
i
germ . i
a i26fi
i, ai
got. ei
got. greipan uhvatiti , lcihwan pozajm iti

ovde F o n o l o g i j a , str. 43. fonetska vrednost got. digrama a ., ,

145
1 (ini. prez.) 11 (sing. prt.) H I (pJ. prt.) IV (part.

greipan
leihwan

graip

gripum

gripa ns

laihw

laihwum

laihwans

2. red: ievr. eu

got. iu

ievr. eu

ou

germ, eu

au

aum

u, auM \ u, auw

tu

got.

got. - biudan pruiti, -tiuhan vui

voditi

II

III

IV

-biudan

-baup

-budum

-budans

-tiuhan

- lauh

-tauhum

-tauhans

3. red: ievr. e + (m, n, r. l) 4 konsonant >

r, 1) 4* konsonant*87
ievr.

en, em, er, el / on, om, or, ol / jt, n, r, / / p, >//, r, /

germ , w> iw er, el ( an, am, ar, al ! un, um, ur, ul I un, um, ur, ul
got.

in, im, air , il I an, am, ar, al / un, um, aur, u lfu n , um, aur, ul

wairpan ,postati , wairpan baciti , bindon vezati

I

II

III

IV

bindan

band

bundum

bundans

wairpan

warp

waurpun

w aurpans

wairpan

warp

waurpun

waurpans

4. red: ievr. e + (m, n , r, I) 4- vokal > got. i + (m, n, r,T )\I vokal
ievr.

en, em, er, el / on, om, or, ol { en, m, r , l, / 9n, am, ar, a/

germ , en, em, er, el / an, am, ar, al / n, m, r, l f un, um, ur, ul
got. in, im, air, il ( an, am, ar, a l / en, m, r, l / un, um, aur, ul
got. niman uzeti, bairan nositi, stilan krasti
II

II

III

IV

niman

nam

ntnutn

numans

bairan

bar

brum

baurans

stilan

stal

stlum

stulans

Ispred r, h, htv got. > e, gQt. u > o, tzv. i i u -Brechung, vid. o v d t . 49, '50.

10 Gotski jezik

146

5. red: ievr. e + k o n so n an t (ili Spirant) > got. *, ai + jc

sonant (ili Spirant)

germ . e

ievr.

got.

i, ai

i, ai

gor. giban dati*4, saihtoan v id eti

II

III

IV

giban

gaf

gbum

gibans

saihwan

sahto

sehtuum

sathtuans

2. a-grupa

6. red: ievr. a : s>, a : d (o) > got. : 5

ievr. a, 0, 9

d,

germ . a

got, a

got. Jaran voziti, ptvahan p ra ti

I

II

III

Jaran

dr

forum

farans

Ptoahan

pzvh

pwohum

pzoahans

grupa

IV

7. red: ievr. : 5 > got. : 5

germ . i

got.

got. litan ,,p u s titi , saian se ja ti

I

II

III

IV

litan

lai-lt

lai-ltum

litara

saian

sai-s

KONJUGACIJA
Indoevropski prajezik imao je bogato izgraen sistem formalnih kategorija
tzv. verbum fin itu m . Im ao je tri glagolska roda: 1. aktiv za oznaku radnje
(i stanja) koju vri subjekt izvan svoje sfere, 2. medij za oznaku radnje (i
stanja) u sferi subjekta (medij interesa, refleksivni medij i dr.) i 3. pasiv za
oznaku radnje koja dolazi izvan sfere subjekta i vri se na njemu. Postojali su
glagoli samo aktivni (activa tanium ) i sam o medijalni (verba dcponcntia): gr.
Iff0(ioci, lat. sequor sledim , progonim . Pasiv nije imao posebnu fleksiju; njegova
funkcija izraavana je po pravilu, meijom, ali ponekad i aktivom.
U germ anskom se form alno i semantiki ouvao aktiv; medij je delim ino
ouvan jedino u gotskom , ali sa pasivnim znaenjem. Usam ljeni i retki oblici
medija nalaze se i u severnogermanskom i zapadnogermanskom: stisi. Heile
zovem se, heiter ,,ti(on) se zove ; stengl. hatte, nem . heie.
Od glagolskih naina (m odus) indoevropski prajezik je imao: I. indikativ
koji je oznaavao jednostavnu, indiferentnu konstataciju radnje ili stanja, 2.
konjunktiv kojim je izraavana volja i opredeljenost (volitivno, deliberativno
znaenje), 3. optativ koji je izraavao elju ili m ogunost, 4. imperativ koji je
izraavao zahtev, od otre zapovesti do m olbe i 5. injunktiv koji je po obliku
bio imperfekt ili aorist bez augm enta, a po funkciji veom a blizak imperativu,
u iji je sistem i ukljuen bio: gr. imperf. e-^epe-xe nosili ste, imperativ
fipe-xe nosite!
U germ anskom je ouvan indikativ. Konjunktiv i optativ su u germanskom
(kao i u latinskom ) formirali jedan sistem , s tim to indoevropski formalni
optativ i delim ino im perativ i injunktiv u germanskom vre funkciju konjunktiva.
Imperativ je form alno ouvan sam o u 2. 1. singulara268.
Indoevropske prajezike glagolske kategorije za oznaku diferencije u vre
menu (Zeitstufe, tense) form irane su sekundarno, od glagolskih aspekatskih
kategorija, koje n isu oznaavale vrem e Tadnje, nego nain na koji je radnja
vrena (Aktionsart, aspect, glagolski vid). U germanskim jezicim a term ini
Zeitwort, verb, ten se oznaavaju osnovnu glagolsku kategoriju za izraavanje
vremenske diferencijacije, s tim ujedno i to da u germ anskom nije u jednakoj
raeri izraen glagolski vid kao zasebna kategorija. G lagolske vrem enske kate
gorije izraene term inim a latinske gramatike: prezent, imperfekt, perfekt,
pluskvamperfekt, futur I i II primenjuju se za germ anske jezike kao logiki
,M Za pitanje glag. naina vid. H. H irt, Idg. Gr. IV; A. Beli, levr. glag. sistema.
posebno o injunktivu, gde je i ostala literatura navedena.
I0

UK

.
rmini koii SU rezultat nastojanja da se sistem i svih
i istorijsk uslovhcm
.
objasne sistem om latinskog jezika, koji jc
evropskih jezika, pa nf w avanja i izrade sistem a drugih jezika. Tako treba
sluio kao uzor koui P
crmanskom glagolskom sistem u aorist ne tretira
shvatiti to da M

* ija> iak0 i on> m odificiran, postoji i u germa*

r ' C
a
i izvan fndoevropske grupe jezika istim term inim a latinske
skom. Nloogi i e i \
.
Stc glagolska vrem ena, nego aspekt; na pr. u
gramatike ne .bcl .
* r kt j nerfekt znae nedovrenu odnosno dovrenu radnju.

"
tis
r
.r
s
ii
*->

"

*
nikako
K o m p l ik o v a m

verna shk

g:

g ia g o |s k o g s i s t e m a ,

P I

vec

s e k u n d a r n e in o v a c i)e u

ske aspekatske osnove koje> verovatno,

tim jezicima. P I
nrezenta, aorista i perfekta. N e m oe se sa sigurnou
odgovaraju osnovama
rrajezikPu te aspekatske osnove imale i
utvrditi od kada
[. a :
d kada su i kako su nastajale i vremenske
funkciju vremenske
t; > tense, vid, > vrem e). N a osnova
k a te ^ n ie ( M n ^ a t > i
o h|ik prezenta oznaava trajnu radnju i prema
stanja koje P k ^ ) ^7naeavanie radnje koja se deava u vrem e govora, ali i
tom e je Jagoda projjosri prema Xstnnv -k el ostavljam , oblik sa augmentom
traine radnje
P
radnju koja je pom ou partikule e onda, tada, pre
- znai istu
J
ostavljao sam . U slovenskim jezicima oblik
prebaeno u prolosu J
"
kciji (ne p0 obliku!) odgovara grkom
prezenta perf k
aoristu, ah im

futlfrsko znaenje: sh. sednem. Perfekt znai zavrenu

nastalo. Prema tom e koji faktor preovladava,

porfekt oznaava prolost ili sadanjost: gr. tf-V .o sta v io sam, . R . video
L m footo sam video) znam 21". Osnova prim arnih glagola sa korenskun
vokalom e koja je oznaavala trajnost, postala je baza prezentskog sistema,
kako ? pokazuje latinska trea konjugacija i germ anski jaki glagol ablautske
i vr ,ne prvih 5 redova ablauta. V m nogim jezicim a, pa i u germanskom,
S
je fc n k rio n a ln e razlike izm eu perfekta i aorista. T ako ,e u germanskom
n m er it jakih glagola formalno m eavina paradigm a perfekta i aorista'.
Germanski nije sauvao prajeziki im perfekt i futur. Za futur, uostalom,
nije ni sigurno da je kao vremenska kategorija bio u prajeziku u upotrebi.
Od svih pom enutih prajezikih vrem enskih kategorija, germ a^ki toa
lo samo dve: prezent kao optu vrem ensku kategoriju . pretent koj, kod jakog
M
formalno odgorara prajezikom perfektu i ostacim a aonstske p a ra ck ^
f znaenju preuzima na sebe sve funkcije za oznaavanje prolosti. Kod
sla to g glagola germanski je formirao novi perifrastim pretent, tzv. dentah,

treCmm

prajezika tri broja: stngulara, duala i plurala, gcrmansk. ima smgalar

i plural dok je d u il ouvan sam o u gotskom (i n eto u pranord.) i to u aktivu
Analoeno linoj zam enici, u gotskom su i u dualu ouvana samo prva dva
lica f L c c s gubitka lica napredovao je i dalje u germ anskim jezicima, o su
u stisi i noTOvisokonemakom ouvana po tri lica u singularu i u plurdu, a
stsaks , stfViz. i u stengl. u pluralu je ostalo sam o 3. h ce koje s uz, . za U
lice. Slina pojava je i u gotskom pasivu, gde 3. 1. pl- slui i za .
a u singularu 3. 1. slui i za 1. lice. *
*** vid. detaljnija objanjenja kod E. Prokosch, d. str. 144 si.
* V id. E. Prokosch,

n. n.

str. 146.

V verbalni sistem 'pada i tzv. verbum mftmtum in lin itiv i, participi,

supini gerundi i glagolski pridevi. T o su ustvari nom ina koja su, jedna v ile
druga manje, ukljuena u verbalni sistem . Germanski ima sam o in lin itiv pre
zenta aktiva i dva participa, particip prezenta aktiva i particip pretcriia kuti
se formalno razlikuje kod slabog i jakog glagola.
Prajezik je im ao dve vrste konjugacijc. tematsku (<T- konjugacija) i atematsku (mi- konjugacija). K od tematske konjugacije nastavak I 1 sing ind
prez- bio je o-, kod atematske mi-. a) jat. fer, gr. ? *pW| got. batra nosim , bj
stind. smty gr
stsl. jesrtu , got. im (< e j-m i, iro-rot > im) jesam K od
tematske konjugacije lini nastavci dolaze na glagolski koren koji je prolircn
tematskim vokalom e/ot dok kod atematskih glagola lini nastavci dolaze na
isti neproireni koren. L ini nastavci su, dalje, bili primarni ili sekundarni
Osim perfekta (i delim ino imperativa) koji je imao posebne nastavke, primarne
nasiavke im ao je po pravilu prezent, sekundarne ind. imperfekta, aorist, pluskvamperfekt i optativ. Konjunktiv je mogao imati obe vrsti nastavaka.
Primarni nastavci u aktivu bili su:
singular. 1. - (-5), 2. -si, 3. -ti
plural I. - mos (-mes), 2. -te 3. -m i
Sekundarni nastavci u aktivu bili su:
singular l. -ni, 2. -s, 3. -i
plural 1. -mo (-me, -md), 2. - ie, 3. -nt
Primarni m edijalni nastavci bili su:
singular 2. -sau 3. - fai
plural 3. -m ai
Sekundarni m edijalni nastavci bili su:
singular 2. -so, 3. -to
plural 3. -mo
U germ anskom su ouvani sam o ostaci atematske -konjugacije: pragerm.
*immi (< * es-m i) > got. im jesam , stvnem . b-im, nvnem . b-in; stvnem. tom ,
tuam, duam, tuom ; stsaks. dom , sten gl. dom.
Sa stanovita germ anskog glagolskog sistem a, a prema nainu formiranja
pretrita u odnosu na prezent, glagoli se dele na etiri osnovne grupe:
I Jaki glagoli. Preterit jakih glagola formiran je pomou ablauta ili sa
reuplikacijom. Oni se dele:
l.
Glagoli sa ablautom. N jih ov preterit razlikuje se od prezenta samo po
stepenu ablauta (kvalitativnog i kvantitativnog, vid. ovde str. 143 i sL).

150
2. Olagol, r . u p ^ v o n , Njihov prter,, je formiran pom oiu rcdup.
" kat"';
Glagol, sa aotauwni
abtautom , r'duphkacsjom.
3 Glagoli
*
, t. ,
, Kjuhov prtrit formiran je perifrastino, tj. dodavanjem
U Slabi glagoii N>
P
izuzecim a, izvedeni glagoli. Prema sufikdentalnog delim o ih na:
sima pomou Kojin su
^
(tiasian, nreterit nasi-da
2. -osnovc ( ja lb S n , preterit s a lb o - d a m azati)

3 . jj-osnovc { h a b a n , preterit h a b a i- d a im ati)

4 . n S -o sn o v e (f u l l a n , preterit f u l l n o - d a ispuniti)
I H P r e u r it o ( p e r fe k a ts k o ) - p r c z e m s k l g la g o lu Po obliku stari

perfekti ,a

prezentskim znaenjemIV Ostaci atematske mt-konjugactje.

JAKI G L A G O L I
Fleksija jakih glagola jednaka je za sve tri grupe.

Paradigme: mman uzeti , -bludan zapovedati , hauan zvati (se)-

PREZENT
a) AKTIV

Sing. 1

tlima

biuda

haita

nim is

biudis

haitis

nim ip

biudip

haitip

cd

Dual 1

nim os

biudos

haitos

.*4
-o

nim ats

biudats

haitats

Plur. 1

nimam

biudam

haitam

nim ip

biudip

haitip

nim an

biudand

haitand

>

bm

tt. Za primcre paradigma uzeti su, kao kod veine autora (W IStrcitberg, W
H Kieckers i d r . ) glagoli koji su u gotskom tekstu u na)vec) upotrebij iako svi obim ran)
posvedoeni, oni su sigurni na osnovu analognih potvrenih oblika drugih glagola.

151

>

Si?#. i

nimau

biudau

haitau

nimai

biudais

haiutu

nimai

biudai

haitat

nimaiwa

biudaiwa

haitaiwa

nimai ts

biudaits

h a ita iu

nimaima

biudaima

haitaima

nimaip

biudaip

haitai

nimaina

biudaina

haitaina

nim

biup

hait

nimadau

biudadau

haitadau

m*

Dual 1

**

c0

Plur. 1

Sing. 2

>
iM
-*

Dual 2

nimats

biudats

haitats

P/wr. 1

nimam

biudam

haitam

nimijp

biudip

haitijj

*nimandau

*biudandau

*haitandau

b) MEDIOPASIV

>

Str#. I

nimada

biudada

haitada

rt

ni maza

b\uda 2 a

haitaza

nimada

biudada

haitada

Plur. 1, 2 ,3

nimanda

biudanda

haitanda

Si'?#. 1

nim aidau

biudaidau

haitaiau

nimaizau

biudaizau

haitaizau

nim aidau

biudaidau

haitaiau

nim aindau

biudaindau

haitainau

**

o
c
>

O P

-
rt

Plur. 1 ,2 ,3

p r e t e r it

nam

baup

haihait

numt

baust

haihaist

nam

baup

haihait

*nemu

budu

*haihuitu

nemuts

buduts

haihaituts

Plur. 1

ncmum

budum

haihaitum

nemup

budup

haihaitup

ncm un

budun

haihaitum

Sing. 1

nemjau

budjau

haihaitjau

nemeis

budeis

haihaiteis

>

nemi

budi

haihaiti

*-*

D ua/ l

*nem eits

*budeits

*haihaiteist

P/ur. 1

nemeima

budeima

haihuiteima

nemeip

budeip

haihaiteip

nemeina

budeina

haihaiteina

W - 1
>

Du. i
M

*
o

c.

V E R B U M IN F IN IT U M

(nf. prez, aktiva

n im a n

b iu d a n

h a ita n

Part. prez, aktiva

n im a n d s

b iu d a n d s

h a ita n d i

Part, pretrita

num ans

budans

h a it a n i

L I N I N A S T A V C I

PR E Z E N T A K T IV A

a) Indikativ

I.
sing. U prajeziku, verovatno, nije bilo nastavka ali je o v o lite oznaen
s duljenjem tematskog vokala o > 6 : gr. <pep-<o, lat. /er-o; germ. *ber-d >

> got. bairat n . U scvernogerm. i zapadnogerm. icvr. -5

u : stvncm ., stsalcs.
biru nosim , gibu dajem (upor, H ild. **5 ih heittu, 30 tm tu , 35 gibu, 47
gisthu itd).
2. sing. levr. nastavak -s i: ievr. *bhcre-si u stind. bhdra-si; germ. *beris
< pragerm- +beri-zi, *ben-si > got. bams; stengl. hires, steak*. stvncm, bins*79.
3. sing. Ievr. nastavak -it: ievr, *bhcrc~tt u stind. bhra-ti; pragerm. *bcrif>
Ibzrid > got. bairip ; stengl. hired, stsaks. bind, stvnem. birit*u .
1. duala. Ievr. nastavak -yes ili -yos: ievr. Hherd-yes bherd-yos u stind.
bhdrd-vah', germ . berd-ytz! bero-yaz > got. hairos,
2. duala. Ievr. nastavak -tos, -tes (ili -thes. -ihos) u stind bhdra-thuh;
pragerm. *beri-dizi beri-piz t+bere-pae). Got. bairats pokazuje, na prvom m estu,
da se radi o analognom osnovikom vokalu prema 1. i 3. pl. i o promeni
-ps>-ts. Za gotski oblik najverovatnijc je pretpostaviti icvr. *bhere-tfits-i - ihos*.
1. plur. Ievr. nastavak ~mes ;-mos : ievr. *bhero-mesl *bhero-mos u gr.
(p^po-fiee, lat. feri~mus ( i< o u nenaglaSenom otvorenom slogu), stind, bhdra-mah ;
pragerm *bera-miz 'bera-maz > *beramz - got. bjiram ; stisi. erom*77.
2. plur. Ievr. nastavak -the (ili ~ie) : ievr. *bhere-the /* bhere-te u stind
bharo-tha, gr. ?ps-*re, stsl. bers-te; got. bairip; stvnem. beret, stisi, bered*7*.
3. plur. Ievr. nastavak -m i: ievr. *bhero~nti u stind. bhra-nti, gr. dor.
fpo-vTi, lat. ferunt; germ. *hcra-ndi iberanpi > got. batran; stsaks. berad,
stfriz. beraih

b ) O ptativ

M odalni m orfem za formiranje optativa bio je u prajeziku -i. Tem atski

vokal je - o, koji je sa i kontrahiran u oi; tako je postala osnova optativa'eroi
na koju su pristupili senundarni nastavci.
I.
sing. Ievr. nastavak -m (posle vokala). -qi (posle konsonama): icvr.
+bhcroi-m u stind. bhdreva-m, gr. *oeprJ'.r> * 9epo (upor. ark. e|eXotuvoia isterao
m Za ievr. e > got. e ^pisano at) upor. ovde str. SO. Prajeziki dugi vokali ouvani
su u gotskom 1) u jednoslonim reima: stind. sa, gr. riy got. s i 2) ispred -s (-z): stind.
asvah kobile, got. gibos darovi . U ostalim sluajevima ievr. e, o > got. a: *bherS ^ got.
baira, ghebh > got. giba, vid. ovde str. 52
179 Zavisno od m esta glavnog akcenta, u pragerm. su mogla biti dva oblika: ievr. e-ri
> germ. -izi, ievr. -si > germ . isi (*beri -z i, *beri-si). U zapadnogerm. preovladao je oblik
na -isi, u scvernogerm. na -izi (stisi. berr). G ot. oblik bairis moe se svesti na oba prvobitna
oblika, jer je i -a u finajnoj poziciji prelo u -s,
,7i Vid. M . H. Jellinek, tt, d. str. 74.
m Samo na osnovu nastavka u stind. -vah (-vas) ne moe se odrediti da li je bio
nastavak -yes ili yos, poto je ievr. e i o > stind a.
*7* I od ovako pretpostavljenog oblika u got. bi m oralo b iti *berads. E. Kieckers, n. d.
str. 191 misli da se radi o uoptavanju oblika sa -ts ispred inicijalnog bezvunog fonema u
tandi delovanju.
177 U -m s > germ . -m izj-m as, - z ie preko -mm > -m nestalo, vid. ovde str. 74
*7* Germanski i slovenski nastavci mogu se svesti podjednako na -the ili -te.

.
hih"). stlat. crn (*!-,<-,),
J J rei") i v c r n o g c r - ^

fp .

jesam - G ot. bairau < *berou, (upor,

"eko g> a ) verovatno su ievr. konjunktivi
padnogerm. stsaks., stvnem ., stengl. Aer,

f " * 'r optativ *A*< ( < *bhero,-m).

icvr +bheroi-s u stin d . bhare-h; pragerm.

m ogu svesti na p g

2. sing- Ier r\ T u w r lat- w /&)i stisL

stvnem bere, stsaks. fcr.
> g l - ,u,rl,,' 3
. cvr *ifheroi-t u stind. /Adri-r, gr. ^pot (sa
J sing. I r . - l k r a ij j i) : getra. herai > got. tefrar, stisi., stengl,
otpudanjcm - t u t a v u ^

(-uel-ud): ievr- *bheroi-yel-yo u stind,

1. duala. Ievr- " aS' 7 ,a dva smo odvezli (aorist); germ. *berai-lte > got.
*W ^w :
od sira,, sedeti)>ba,ra,->a (i* *
avak ka0 u indikativu, s tim to je ovde nastavak
stfriz, stsaks, s vn

2. duala. Ievr. ist n

feairm-ts.

(-tnel-mo): ievr. *bheroi-mel-mo u stind.

dodat na optativsku osnc u,

- L - Uric v r w

^ "

>~ pragerm. *Am-me > got. Amrm-mu (posvedoieno

*bherai-u u stind. A A **<, gr. vPo - ,;

pragerm^*beraMc *beraip* > got. bairaip (posvedoeno 1
stvnem. bere,,

^ " ' 7

;tisl- ferW"' StV7

, eb7 e v r

stisi, berep.
(. r posie kon son an ta): ievr *AAm-?t u gr.
J. plur. t o r . sta* h ,). pragerm. *berai-n > got. barama (posvedoetol. 7t*pixl , > (-*PeX.u l.>'g^w
| p l. bairai-ma-, stisi, bere, stengl., stsaks.
eno q,parna) e analognom prema I. pt-

beren, stvnem. berett.

c) Imperativ
2. sing. bilo je u ievr. bez nastavka, jednako istoj glagolskoj osnovi na
-e. Ievr. *bher-e u stind. bhara, gr. cpps; pragerm. *ber(e) > got. bair; stvnem.
bir-i (analogijom prema indik. ferVis); stengl., stisi., stsaks. ber.

3. sing. U prajeziku je bio jedan oblik na -rod: bhere-tdd za 2. i 3. lice

za sve brojeve: stind. vahatai neka on vozi , lat. agito {<*agetd), gr.
9ep-Tw; stlat. da-tod neka da . U got. nimad-au verovatno je, kao i optativu,
partikula -u dodata (upor. got. iiugandau neka se oene, udaju!), lat. agunto,
gr. 9p6v7o>.
2 duala je oblik indikativa.
1. plur. Verovatno je injunktiv (im perfekt bez augmenta): ievr. *bherotm
u stind. bhara-ma (imperfekt d-bharama); got. nimam uzm im o ; stengl. haran
nosimo!
2. plur. Isto tako oblik injunktiva sa nastavkom -te: ievr. *bher-ic u
stind. bhdra-ta , gr. <pepe-T; pragerm. bered > got. bairaip; stisi, bere.

* Vid. ovde nap. 275.

MHDIOPAS1V

a) In d ik ativ

Ostaci prajezikog medija u germanskom pokazuju pasivno znaenje.

Ptajeziki nastavci u sing, ind. prez, bili su: -ma, -sai, s a t : ievr. *bhtro-mau
*bhere-sai, *bhere-tai: u gr. <pipo-(xoci, <pipeat (at. q>ipjj), tpipe-rai. U germanskom
je nastupilo skraivanje:
U got. je 1. lice supstituirano sa 3. licem ,
a u plur. je 1. i 2. lice supstituirano sa 3. licem: 1., 3. bairada, 2. bairaza;
plur. 1-, 2., i 3. lice batranda; ievr. *bhcro-ntai u gr. ^pf,-vTat, stind. bhar-nt.

b ) O ptativ

U ievr. je imao sekundarne nastavke koji su dodavani na optativsku

osnovu na -oi > germ. -ai. U germanskom se ponovo javlja partikula -u.
1.
i 3. lice -to h u > got. -daw; 2. lice -ro-t u > germ, -zau: ievr.
*bheroi-tuo 1, 2, 3. plur. gr. <ppot-v?o; got. bairai-ndau

P R E T E R IT

Germanski preterit jakih glagola formalno je kombinacija dvostrukih

oblika u jednoj meovitoj paradigmi, prajezikog perfekta u singularu i jakog
(medijalnog) aorista u pluralu281.

1. JA K I G L A G O L I SA ABLAU TOM
a) Indikativ aktiva

1. sing. Ievr. nastavak je -a : ievr. *ge-gon-a u stind. ja-jan-a, gr. yYf^ -a

roen sam ; got. hai-hait zvao sam (se) ; ievr. ^guc-guom-a u stind. ja~gdm-a\
pragerm. *kijam(a) > got. qam doao sam , sa gubitkom reduplikacije i final
nog kratkog -a u vieslonim oblicim a282; iev. *yoid u gr. olfrx, got. wait
znam ( video sam); ievr. *bhor-a u gr. epopu; germ. *bar-a > got. bar;
stisi, stsaks., stvnem . bar, stengl. baer.
2. sing. Ievr. nastavak -tha : *g\te-gyon-iha u stind. ja-gn-tha otiao si ;
got. qam-t; ievr. *iwitf-tha u gr. oln-fta zna (video si). Posle gubitka
finalnog -a u germ anskom je ievr. ih > germ . -p > -t (posle spiranta), koje
je, zatim, analogijom preneseno na sve verbalne osnove: nam-t , qam-i, kanti-t.
Kod dentalnih osnova je na ss> s dodato r = ~ s ta \ got. wai'sr, zna w arst
postao si itd .2*3.180
180 Diftonzi su ouvani samo u
goi a; gr. ippeToa, got. bairada, vid.
1.1 Vid, E. Hrokosch, n. d. str.
1.1 Vid. ovde str. 153, nap. 272.
1,3 Vid. E. K ieckers, . d. str.

jednoslonim reima, inae su skraeni: ievr. ai >

o v d e str. 53 i s i
146 164.
194 196; H . Krale, n. d. sir. 119.

. - . icvr +me.g<m-* u gr. v*-;ov- slinu. ju-jun-u

3 -mg. levr nastavak )
vaX rt-a kretao se*\ pragerm. *varf>-(<)
..on rod i ' r
[u r *, itcn gl 1 , s"riz. aurrA. Malu. teariA.
U gol Bur#
s[ind. oAi-a; got. tM.I on zna Na
etvncm w W ; **vr
i i 3 lice singulara: nam-num, baup-baup, te sc u
ovaj nudkn J iZi^ ^ t\id rn a javlja Cista verbalna osnova, a u 2. licu nastavak

-t

! - 2. (*) * '
.
*Mai-ui-Mt> u stind. tid -vd rus
1. duala levr nastavak -g ^ ^ , vanjcm Ve pom enute partikule -u)
dvojica znamo**;
/ | eUSamo nwgut Mk 10, 39 nas dvojica sm o mogU.
*< .
fr t V^ r f u < - S
,n fs dvojica smo pisali, urezali).
htelf* i u stnor
nastavak kao u indik. prezenta; na njega je u
-

d i k -

t s u

* -*

formalno laki ( r"c^ |jln J ^ aorista (medijalnog) dsad-r, lat. vn-t ( < y ^ m - , i .
go,, st-um a 3. smg^
y RCrmanskom je> dalje, vidljivo
got. i/vm-uai sa
zapadnogerm. oblika na -: srvnem. stig-i, kur-,
delovame analogne i
I
tematskih aorista bez augmenta sa nastavkom
,td za M e h .
ostavio si . Sve ovo veoma oteava
-t-s: grc. . l "pu'
ermanske paradigme u pluralu, iako je ona u istomskom

*
>

. -

* " "*

r. i * :

t-.Mn, stvnem . o m ; got. ta-m ; sttsl. varom,

stvnem.
2. plin. fr a
T j V m

na

' 4 ; * * '

ak je
ispred nastavka u germanskom je -u,
> g>lt, . u.p- stisi, -od, stvnem . -a/: pragerm.
* *

stvnem -

vi znate ; g o t- brup'

'KmU\ "nlur N e moe se rekonstruisati jedinstveni prajeziki nastavak; grki

3. plur. N e
predpostavlja nas
verovatno, bio se

>
. i , hom. - * . U pragermanskom ie,
. nastavak -w > germ. -un (sa gubitkom dentala u
*/,Aer-nr); upor. stlat. im perfekt da-dai stavili

'- E

S J j j i ,7 i- -.-.-.o. i. -* -** -

b ) O p ta tiv p r e te r it a

Formiran je i optativ prezenta, sa optativskim sufiksom -i i istim nastav

cima kao kod optativa prezenta.
M4 H . Krahe. n. . str. 120 objanjava ove oblike duala bez dodavanja partikule-u: ievr.
nastavak -y< > germ. -tce, gubljenje finalnog -e, posle ega je -y vokal izovano. Poto se, me
utim, partikula -u javlja i u pluralu, verovatnije je miljenje da se radi o dodavanju ove
partikule. nego o vokalizaciji - m u singularu i prenoenju tog sekundarnog germ. -u i 9
plural.

Mi Vid. ovde nap. 281.

157

2 GLAGOLI SA KhDLTUKAUJOM
V cina prajezikih pcrfckata bili su formirani uz pomo rcuplikacijc
r ri em u je reuplikacioni vokal bio e: gr. U + w n , ostavio s*mM. Jar u -.m -i pevao sam od cano pevam ; got Hat'hait nazivao sam, zvao sam *e",
ijt-iot ostavio sam *. Reuplikacioni slog sastoji se od konstantnog rcdupiik*cionog vokala ievr. e
germ. t
got. ~at i inicijalnog konsonantu Ako glagol
poinje s dva konsouama (muta cum liquida), tada se samo prvi uzima za
reuplikacioni slog. got sipan pret. sat-sUp sp a v a ti Ako glagol poinje $
grupom konsonanata koja pomjc sa j (it-, i* -), tada se cela grupa uzima za
formiranje reduplikacionogsloga: lat. si, perf. sr*- { ste-stot), got skauLn nrrt
ikat-skaifi rastaviti . Ako glagol poinje vokalom, tada se reuplikacioni slog
formira samo od reduplikacionog vokala e. got. aukan prei. ai-auk umnoiti
('.lat. uugeo)***. O d germanskih jezika rcduplikaciju je najbolje ouvao gotski, i
to najee u sluajevima kada je isti stepen vokala u prezentskoj i preteritskoj
(snovi, da bi se lake izrazila opozicija ovih dveju osnova: hattan-hai-hatt zvati
(se), maifait i/mait rezati itd. Prema korenskom vokalu mogu se glagoli
sa reduplikacijom podeliti na a, , ai, , au glagole. T a podela je, m eutim,
irelevantna za fleksiju ovih glagola, poto korenski vokali ostaju beat promen!
U gotskom su ouvani sledei glagoli sa reduplikacijom:
1. halan drati , falpan saviti' gastaldan, postii , fhan uhvatiti ,
hhan obesiti*
2. slpan s p a v a t i
3. af-atkan poricati", fraisan pokuati, haitan zvaii(sc) , laikan po
skoiti , maitan rezati , skaidan ei".
4. hiopan hvaliti se , flkan jadikovati" (*lauan, prt, latluti rugati
se, grditi}.
5. aukan um noiti'
6. G lagol got. geggan ii" izgubio je p r t. *gai-gagg i su p stitu irao ga
sa iddja2*7.

3. G L A G O L I S A B L A U T O M I R E D U P L IK A C IJO M

U gotskom je posvedoeno nekoliko jakih glagola sa osnovnim vokalom

i xzv. -grupa, odnosno V II red ablauta48*. Ovi glagoli osim reduplikacije

p o k a z u ju i s t e p e n a p o f o n i j e i e v r . e:o > p r a g e r m . e:o > g o t . e.o, z a p g e r m . a:uo.
P o s v e d o e n i s u s le d e i g la g o li;

1. leian, lat-lot, lai- lotum, lecans (af-letan otpustiti, poslati, napustiti, pre
pustiti"; us-letan iskljuiti"; fra-letan osloboditi, ozvoltiti /stisi, lota, stengl.
butan, stfriz. leta, stsaks. Idtan, stvnem. la^an, nem . lassenl
514 U prezentu je bila reduplikacija sa vokalom -i-: gr. Tl-ftipj.il (*ftt-ftiwu) ..stavljam ,
Ji-ipa-ox trim ", stsl. ti-trq, stvnem. zittaron, srpskohrv. ri-tram, vid. E . Kieckers, n. d.
rtr. 186.
** Vid. W. Braune, n. d. str. 102 103; E. Kieckers, n. d. str. 206; H. Krahe n. d.

rtr 12121.
* Vid. ovde, str. 148.

2. griian, gai-gr6t,gai-grfftum,gai-grtup plakati, jadikovati (stisi, grdtu).

3
ga-ridan, ga-redandam brinuti sc, starati se (faura-garcdan, faura
garrdp, faura-gartdamt preodredi nekoga za ; und-redan pobrinuti sc,
obw bedtu ; ur-rftfcin, ur-rJdip).
4. saitan, sai-s, sai-sJst, sai-sdum, suians zasejati (lat. sero
*si-s-o, ncm.
tarn).
5
kan, tai-ik, tai-rkum dirnuti {at-tekan dodirnuti**; stisi, raka,
pret. tok, tokutm engl, to take\ lat. ta-n-go, te-tigi ' *te-tag-ai\ gr. jor.
TC-W/tov).
6. waiatt, 3. pl. pret. wai-wun wehen , vejati283.

VERBUM IN F IN IT U M

p r e z e n t a . Prajeziki infinittvi su usamljeni padei gla

t k i h r ,i " r ak in ih )im en ica , koje su zbog svog znaema u bl.o, vez, sa glaS r n iu W o n lie n e glagolski sistem . In fin it,v prezenta u germ anskom ,e usamS n T o W ik ak smg ggla g .im en ice srednjeg roda, koja ,e fornnrana sa suf.ksom
T k
Jod
na osnoviiki vokal -o-: ievr Ster-o-no-, u stm d. bbd,-a-nam
.noSenje"; stisi. 6era, sten gl., stsaks., stvnem.
I n f i n i t i v

Zran

beran.

P a r t i c i p p r e z e n t a . U ievr. je formiran sa sufiksom -tu. Ovaj

sufiks je neposredno dodavan korenu ili sa osnov.cktm vokalom * } *" > * " u lat fer-em, stin. bhar-ar, ievr. Hher-o-nt u grc <pef>ovr-, stmd. bhor-aZ
v germanskom je ievr. - / > germ. -nd (prema Vernerovom zakonu) uvek
s a osnovikim vokalom a > germ. u: gor. ban-a-nd (*); st.sl. berar.de, stengl.
berende, stsaks. bevandi, stvnem. frernmt230.
P a r t i c i p p r e t r i t a . Prajeziki glagolski pridev formiran isto kao
i infinitiv prezenta sa sufiksom -no- i osnovikim vokalom -o- :o-no-. ,evr.
W
,
u stind. vri-a-m -h; got. zvaurp-an-s Bile su tormaee sa ,evr.
sufiksom -e-no: stsl. nes-e-m, stisi, borerm, stengl. borni-*1.

Nije sigurno da u ovu grupu spadaju glagoli: 1) *jaian koriti., posvedoeno sa

mo 3. plur. prez. pas. fairnda, 2) uf-blesan naduvad posvedoen pas. uf-blesada i part.
pret. uj-bltsans, 3) *latan rugati se, ismejavati, posvedoen 3. plur. pret. lai-loun.
Participi prezenta su adjektivi i menjaju se po slaboj adjektivskoj cklinaciji, Vid.
ovde str. 130 U sevemogerm. idu u singularu po -deklinaciji, u zapadnogerm. su ja- osnove.
Morfoloki uzet, ievr. particip je u uskoj vezi sa 3 pl. prezenta ind. aktiva.
* Ostaci tih participa na -eno u gotskom su adjektivi: fulgins skriven (fiihan
krili", part. pret. Julhans). Veoma produktivni su bili u ievr. i participi perfekta sa sufi
ksom -to: lat. stratus (tetno), stsl. pro-strub, gr. orpcoT^. U gotskom su ouvani samo
usamljeni ostaci kao adverbi: uruaktaba, od *unsahts (sakan strciten), du innmssamma
nesigurno, *Q-yitstos, stvnem. umoiss, gr. <-ccrfos nepoznat".

SLABI GLAGOLI
Razlika izm eu dva osnovna tipa germanskog glagola zasniva w na ra
zlici u preteritu. Jaki glagoli formiraju preterir sa abiautom, slabi glagoli s
dentalnim sufiksom.*1*2 D ok su veina jakih glagola primarni, slabi glagoli su
svi, s malim izuzecim a, sekundarni; izvedeni od jakih glagola ili od nominalnih
osnova. Prema nainu kako je formirana osnova slabih gJagoJa, oni s e d e l e na
etiri razreda:
I r a z r e d . O snove na jaljiji, T o su 1. kauzativi koji su formirani od
primarnih jakih glagola; osnovni vokal u Va sa ievr. sufiksom ie-fio: *$od-i
stavljam, sadim (pored *$edd sedim") > germ. *sadio > sali > got. satja.
/gr.
beim prema yopo plaim, teram u beg ; lat. mcmmi seam
se prema moneo < * moneio opominjem29, 2) denominalni glagoli (faktitivni),
formirani od adjektiva, sa ievr. sufiksom de I-to, na pr. od adjektivske osnove
got. hrain-s ist hrainjan istiti, haurn rog (a-osno\a)-haumjan trubiti;
hail-s ceo, zdrav -hailjan isceliti, ozdraviti (stsl. cljg).
I I r a z r e d . O snove na ~o ( < ievr. -). I ovo su denominalni glagoli,
formirani od -o osnova (fem inina: lat. -d-konjugacija) sa sufiksom jejj: ~ie
(ii-, kao gr. vtfxw < *
potujem -dor.
ast ; lat. plant <
*platU-i sadim (planta biljka); stsl. vonja-jg miriem (vonja miris); got.
saib maem < g e r m . *salboio od germ. <5-(ievr. d-) osnove saib mast . U
gotskom se javljaju i neki deverbativni glagoli sa intenzivnim znaenjem: prim.
glagol hwairban: intenziv hwarbon wandele (gr. rpnt,): vparc menjam).
I I I r a z r e d . O snove na ~ai. Ove osnove su formirane 1) od primarnih
glagola sa sufiksom -ieji; odgovaraju latinskoj 2. konjugaji tipa lace u
tim (< ie v r . *iakei); got. phati; lat. video gledam -got. tvira-,2) denom i
nalni glagoli, tipa lat, albe od albus beo ; got. saurgan brinuti se od nomena saurga briga . U stvnem . ovaj tip glagola sa ingresivnim znaenjem
veoma je produktivan, sa stepenom vokala ~e\ dagen utati", gi-m zzn paziti , itd.
I V r a z r e d . O snove na -w o ( < ie v r . nf-nsi). Ove osnove su formirane:
I) od adjektiva: got. full-na -n puniti od full-s pun"; 2) o d primarnih gla
gola: od and-bindan odreiti -and-btmda osloboen sam . Zbog sveg intranzitivnog-ingresivnog znaenja ovi glagoli slue za prevoenje grkog pasiva i
nemaju posebnog pasivnog oblika: got. giman liti, curiti, tei, pored us-gutnan
biti poliven"; fulljan puniti", pored fullnan biti pun".*
** Termini jaki i slabi glagol su od J. Grima, D eu tsch e G ra m m a tik 1. 558 (1819).
** Vid. E. Prokosch, n . d . str. 193; H. Krahe, n. d . str. 126; E. Kieckers, n. d. str.
223 i si.

160
Paradigm e: I nasjan spasiti , skjan tra iti ; II salbn m azati ; III
haban im ati, posedovati"; IV fullnan b iti p u n .

PR E Z E N T
a) AKTIV

I
S in g .

>

D u a l.

III

IV

nasja

skja

saib

haba

fullnu

2. nasjis

skeis

salbs

habais

fullms

3. nasjip

skeijp

salbp

habaip

fulinijj

nas js

sk jos

1.

p
a

II

1.

habs

KJ
mm

T3
e

skjats

_____ 2B4

nasjam

skjam

salbm

habam

fullnam

2. nasjip

skeip

salbp

habaip

fullnip

3. nasjand

skjand

salbnd

haband

fullnand

5in. I. nasjau

skjau

salb

habau

fullnau

2. nasjais

skjais

salbs

habais

fullnais

3. nasjai

skjai

salb

habai

fulnai

salbwa*

habaiwa*

fullnaiwa*

P lu r a l 1,

>

w
A

D u a l 1.

a
O

P / ra /

svnp.
>
M

es
u
1
a

_____ m

2. nasjats

nasjaiwa* skjaiwa*

_ m

2. nasjai ts*

skjaits*

salbts*

habaits*

fullnaits*

nasjaima

skjaima

salbma

habaima

fullnaima*

2. nasjaip

skjaip

salbp

habaip

fullnaip

3. nasjaina

skjaina

salbna

habaina

fullnaina

skei

salb

habai

fulln

1.

*-

nasei

2. nasjadau skjadau
Dwa/ 2. nasjats
P/ura/ I. nasjam

skjam

2 nasjip

skeip

salbp

habaip

3.

habandau

m Oblici duala ovog glagola nisu posvedoeiu; verovatno su bili *salbtis, *ajIbou.
*** Nije posvedoen oblik, verovatno je bio *habaiis.
*" Oblici duala nisu posvedoeni; verovatno su bili: *fullnos, *fullnats.
IM Posvedoeni su samo navedeni oblici.

__ 297

161

b) M KDIOPASIV

II

III

IV2*

1. nasjada

sok) ada

salbda

babada

2. nasjaza

skjaza

salbza*

habaza*

3. nasjada

sokjada

salbda

habada

plural I. 2. 3. nasjana

sokjanda

salbnda

habanda

Sing. 1. nasjaidau

skjaidau

salbdau

habaidau

2. nasjaizau*

skjaizau*

salbzau*

habaizau*

3. nasjaidau

skjaidau

salbdau

habaidau

skjaindau

salbndau

habaindau

Sing.
>
'5
s
1

>
i

Plural 1. 2. 3. nasjaindau
Infinitiv

nasjan

sokjan

salbn

haban

fullnan

Particip

nasjands

skjands

salbonds

habands

fullnands

Kao to je spomenuto (vid. ovde str. 159) u I r a z r e d spadaju: 1)

primami glagoli s prezentskim sufiksom - ioj-ie > got. ja; toaurkjan raditi,
delati (stisi. yrkiat stengl. v>yrcean, stvnem. vmrclien; stvnem. urirken je eno minalni glagol); hatjan mrziti (nem. hassen); sokjati traiti" (stisi, sokia,
1 stengl, scan, stfriz. seka, seza; stsaks. sokian; stvnem. suohhen, nem. suchen-lat.
sagire njuiti, pretraiti", saga* osetljiv (pas) ; ana-kumbjan sesti za sto
(pozajmljenica iz lat. accumbere); taujan initi" (stvnem. zoutven udesiti";
stengl. taman obraditi" itd. 2) iterativni (intenzivni) i kauzativni glagoli na
ievr. -eio, stepenom vokala o u korenu: gr. <pepw: cpopto nosim, 9ipopou beim:
plaim, teram u beg"; lat. memitii seam se"; moneo opominjem";
satjan, ga-satjan staviti" (stisi, setia, stengl. setian, stfriz. setta, stsaks.
ititan, stvnem. sezsan); got. (ga-) lagjan metnuti, poloiti (stisi, leggia. stengl.
, lecgan, stfriz. ledza, stsaks. leggian, stvnem. Icggen; srphrv. loiti, po-loiii);
got. ga-laubjan verovati", uslaubjan dozvoliti" (stengl. geliefan, stfriz. leva,
stsaks. gi-lobian, stvnem gi-louben, stisi. leyfa, stengl. a-liefan, stvnem. ir-louben,
itd.); got. nasjan spasiti" -kauzativ za got. ga-nisan biti spasen, ozdraviti
(stengl. nerian, nerigan, stfriz. neria, stsaks. nerian, stvnem. nerian, nerreh); za
gat. his znam" -kauzativ (ga-) laisjan pouiti" (stengl. laeran, stfriz. /era,
stsaks. terian, stvnem. leren, nem. lehren); za (ga-) driusan pasti" -kauzativ
\ga~) drausjan oboriti, sruiti"; za rigkan piti" -kauzativ dragkjan napojiti";
? \ne^ta*0 faktitiv *sinpjn ii, hodati, putovati" (ouvan u brojevima (itera^ pr. ttoaim stupam dva puta", (vid. ovde str. 142) -kauzativ sandjan
j

Glagoli IV razreda nemaju pasiva, vid. ovde str, 159.

U Oouki jezik

162

nutuiei (stisi, senda stcngl. sendiun, stfriz. unda,

. nem. unden); za faktitiv itan ..jesti -kauzativ
sisak*.
. . , se fdc- (sivnctn. -ezzen zu essen geben); za pret.
fra-atjo >.Pae
-kauzativ (ga-)kc nfi n objavili, obznanili (stisi, koma, engl,
prez. kumi zn
w t-h n m a n , stvnem. bt-ketmen). Ako nije bio u
n iW . i* r n * . ^
doi o meanja znaenja intenzivnog i
,

tn ;,u

i^ '^ iilm S T n a ^ r f / pun)< n pruili (se), izduiti (se) (sivnem . i kennen, denen,
m' h n nV za K't. f> gkj< misliti (stisi. fxkhia> stengl. penc(e)an, stvnem.
h h t J tu h n * ( * , nem. Jenfun) -kauzativ pugkjan misliti, vemvati
Jt , y kkt , t, n t | frnc(f)an, stfriz. thmza stsaks. (hunktan, stvnem .dtmchen,
nem VT) i

* .* * na
tip 1. a M ; got (ga-)
(nem. u"* '
m iilknic, sud (stisi, dima, stengl. deman, stfriz <frmu,
<Wm>"
V
f V i n o " (li- ^
nplava boja, gr. p tt*
tdnd mu/moi cm ) -gol. me/;* pisati ; od got. stains kamen -amja
kamenovati' od p>*. * i* b . B k - " * # -veliati; od.got. meg* mnogi"
umnoiti". Isto tako su formirane osnove i od nominalnih
.

u-o$nova.199
I ini nastavci u prezentu podudaraju se sa slinim nastavcima lakog gla
gola: pmgerm Sing.
2-, * ~ * * > .
2. *az-ied(-kp). 3. *mz-ia,ui(np ) . ^

*' ' *

P'Ur

Osnovu elaaola I I r a z r e d a ine denom inativi na -i, formirani od

O s n o v a na pr. gr. dor. v ip i ast" - ( - i , mpo poituiem ; srsi.

' ' 1 , . miris.. -vmia-jp ..ini riem "; got. od kara b n g a -(g<0 keron brinuti se";
^T p u td a koulja^ -gopaidon obui"; od go/r.'fct ^ li a n " -gu-Zttton uporedm.
L u gospodar" - ga-fraujinon gospodar. . fo rm acije cd -osnova bile
SU brojne; -trn, se oseao kao sufiks i postao |e produktivan za oznaku pozna,
delatnosti : Uikinn ieiti, reikinon vladati , jnudenon kraljevati , nd.
Fleksija glagola ovog razreda bila je u pragerm anskom utematska. sa -m
u 1 sing inik.: 1. salbo-mi, 2. *salbo-zt(-si)._ 3. *salbo~i{pi)\ plur i. salhS-mts *
*saib-de{-pe)> 3. *saibo-ndi(-npi) (upor. stsl. 1. ima-mt, 2. ima-*,
3 ^ ft>, Plur. 1. ima-m*, 2. im a-, 3. imgt*. G ot. 1. salb |e inovacija: prema
-am u I. p U 1. sing. > -m > -ml.
Oblici optativa u gotskom verovatr.o se rm gu svesti na injunktiv u modal
noj upotrebi (upor. litavski injunktiv-permisiv): selb- er mge salben , sokjauer mge suchen .
Glagoli I I I r a z r e d a su delom denom inalni a delom primarni gla
goli. U gotskom je broj ovih glagola mali. P rim am i je na P

j
1 lat taeert; pulen trpeti (stvnem. dola podnosi) ; hbon ziveti (sn-nenv
lebet er lebt , 6i-/i&n?neni. bleiben ostaci (u ivotu);^ got.^
sedovati (stvnem. haben, stisi. hofa)\ got. fijen m r/m (st\nem . / , ^
u
minalni glagoli ovog razreda su na pr. od weth-s svet -ga-vicihan po
od saurga briga -saurgan brinuti itd.

*' Vid. pnmcre kod E. Kieckers, m. d. sir. 230. 231.

M0 Za objanjenje glasovnih promena u pojedinim oblicima vid. E. Kieckers. isir. 232 i si.
Ml Vid. o tome kod M. Jcflinek. n. . $ 198; E- Kieckers, n. d. str. 238.

163

Fleksija glagola ovog razreda u gotskom je nejasna .

mcianja elemenata svih ostalih razreda. U stvnem. je mnogo ^ 1 *}*'*
n i * ' .**". 2'
3- M e , , plur. I.
1 ^
Glagoli I V r a z r e d a su neprelazni; zato nemaiu m*A.
a fMimaju i jasno inkohativno znaenje. Formirani su delom od lakih
^ n
lom od adjektiva: za got. giutan liti- -us-gu'mm biti poliwn za fraAu
izgubiti -fra-fosnan bm izgubljeni za mikiis velik -mikilnan w J
(pored miktljan veliati); za ha,U svet, ceo
hailjan leiitt); za fulls pun - us-fuhun , us-fuljan ispuniti)
P red
Zbog metenja ncp.elaznih glagola na -mn i prelaznih na - L , formirani
su i od prelaznih -,an glagola neprelazm -mn glagoli bez posredovanja T cT
liva: fra-qtsinan propasti fra-qistjan upropastiti.
,CK

PRETERIT

Sva etiri razreda slabih glagola su na isti nain formirali preterit i imam
iste line nastavke. Osnova glagola I razreda je na -(nasi-da), II razreda na
oisalbo-a), III razreda na at-(habat-da), IV razreda na n5~(fullno-da) Ovim
osnovama pristupili su isti nastavci. U gotskom nema posebnog oblika za pasiv!
a) INDIKATIV

Dual
Plur.

1 . nasida

sulbda

habaida

fullnda

2. nasids

salbdes

habaids

fullnds

3. nasida

salbda

habaida

fullnda

1 . nasiddu*

salbddu*

habaiddu*

fullndpu*

2. nasidduts

salbdduts*

habaidduts*

fullndduts*

1. nasiddum

salbddum

habaiddum

fullnddum

2. nasiddup

salbddup

habaiddup

fullnddup

3. nasiddun

salbddun

habaiddun

fullnddun

b) OPTATIV

Smg.

m
li*

I- nasiddjau

salbdedjau

habaiddjau

fullnddjau

2. nasiddeis*

salbdedeis*

habaiddeis*

fullndedeis*

3. nasiddi

salbddi

habaiddi

fullnddi

0 pitanju gotskih oblika vid. E. Kieckers, n. d. str. 245 i si.

164

Dual

1-

---------

2. -

Plur.

- -

----------

------------

------------ 03

\ . nasiddeim a

salbodedeim a

habai d edeim a

l'ul Inodedeima

2 . nasidedeip

salbodedeip

h ab aid ed eip

fullnudedei

3. nasidedcina

salbodedeina

h ab aid ed ein a

lullnoddeina

Lini nastavci su za sva etiri razreda identini:

Indikativ. Sing. 1. -da

O p tativ : sing. 1. -dedjau

2 . des

2 . -dedeis*

3. -da

3. -dei
1 . -dedeiwa*

D ual 1. -dedu*
2. -dSduts

2 . -edeits*
1 . -dedeim a

Plur. 1. -dedum
2 . -dedup

2 . -dedeip

3. dedun

3. -edeina

Ako lini nastavci dolaze na osnovu koja se zavrava na konsonant, tada

mesto -d stoji -i (-ta, -fes, ta ; -tedi> -tedeina itd.). Od kanti poznajem u
preteritu u linom nastavku stoji -p: kunpa; od wait znam u preteritu stoji
s: tmssa. Poto ove nastavke sa -t imaju samo odreeni glagoli 2 razreda, to
emo dati i njihovu paradigmu: pankjan misliti.
Indikativ

Sing.

Dual

1. phta

phtedjau

2. phtes

phtedeis

3. phta

phtedi

1 . -------2 . --------

Plur.

Optativ

|
___________ 3 0 3

1. phtum

phtedeima

2. phtup

phtedeip

3. phtun

phtedeina

,0* Dual nije posvedoen; rekonsrruiSu se oblici: I. -dijetna. 2. -dideits kao Sto u i
oblid duala indik. rekonstruisani.
101 Dual nije posvedoen, ali se moe sa sigurnou rekonstruisati sa nastavcima: f-tu, 2. -tuts; plur. 1. -tedeina, 2. -tedeits.

Po ovoj paradigmi menjaju se sledei glagoli: briikjan-pret. bruhta upo

trebljavati, bp a n- pret. bauhta kupovati, pagkjan -pret. pakta misliti,
pugkjan-pret. phta izgledati, initi se, vrediti; tuaurkjan-prci, tuaurhta delovati, kaupatjan-pTct. kauposta oamariti. Isto tuko i glagol briggan (u pre
zentu jaki glagol))-pret. brahtu doneti.86
Particip pretrita formiran je sa ievr. sufiksom -to- > germ. -p a - (verbalni
adjektiv): n a si-fa salbd-ps, itd.
Pitanje postanka slabog pretrita u germanskom uopte, porekla dcntalnog
sufiksa, predstavlja problem o kome se u germanistici najvie raspravljalo
i koji je do danas ostao nereen. Prema jednoj hipotezi slabi preterit je perifrastian oblik, nastao od glagolske sekundarne osnove na koju su dodati oblici
prajezikog aorista odnosno perfekta od glagola *dhe-dkd initi (gr. r-ih j-yu ,
at. f -ci , stind. da-dhami, itd.). Pobornici ove hipoteze pozivaju se na analogno
formiranje imperfekatskih oblika dodavanjem pomonog glagola na sekundarnu
glagolsku osnovu u mnogim drugim ievr. jezicima: lat. atm -bam , stsl .d?ieachb,
gr.
i dr.
Prema drugoj hipotezi, dentalni sufiksi u preteriru vodili bi poreklo od
sufiksa participa perfekta ievr. - to- > germ. -p a -. Dvosloni oblici dcntalnog
sufiksa u pluralu i u optativu nastali su naknadnim naslanjanjem na preterit
glagola ievr. *dhe-dhd; germ don, nem. tun.*0
Od jakog glagola gaggan ii" (stisi, ganga, stengl. gongan, stsaks. stvncm.
gangan; lit. engiu koraam) posvedoen je jedan oblik slabog pretrita:
gaggida (L 19, 12). Inae za preterit ovog glagola slue kao supletivni oblici:
iddja, iddjedum , itd.*
304*307

SBS O promeni g, k u h ispred t: loaurkjan-xoaurhta i o naknadnom duljenju prethod

nog vokala usled gubitka nalaza: pagkjan > panh-ia > ph-ta, vid. ovde str. 55.
304 Bibliografiju radova o ovoj hipotezi do 1912. god. vid. kod Collitz, Das schwache
Prteritum und seine Vorgeschichte, Hesperia 1 (1912),' posle toga kod A. W. M. Ode, Das
schwache Prteritum in den germanischen Sprachen. Amsterdam 1926; Collitz, Das schwache
Prteritum als MischbUdung, PM LA 43, 593 i sl. (1928); E. Prokosch, . d. str. 194 i 1.;
CpaBHHTejmaja rpaMMSTHKa repMaHCKHX ja3WK0B, IV (1966), str. 391 i sl.; E. Rieckera,
n. d. str. 252260.
307 Smatra se da je iddja, iddjedun itd. ostatak starog pretrita sa augmentom od korena to-: i- ii proiren sa a-: u stind. i-mh gr. l-pev idemo , lat. i-ter put ; stind.
pret. i-y-m poSao sam ; vid. Kieckers, . . str. 218 i ovde nap. 289.

PRETERITO (PERFEKATSKO)-PREZENTSKI GLAGOLI

Prajcziki pcrfekut sa reduplikacijom oznaavao je stanje koje je nastupilo
posle izvrene radnje, svrenu radnju iji je rezultat ostvaren u sadanjosti.
Zbog toga ievr. perfekat sadri u sebi ne samo momenat prolosti nego i sada
njosti. Iz prvog momenta prolosti razvio se u germanskom preterit (perfekt)
jakih glagola, u kome je u zapadnogermanskom nestalo reduplikacije. Iz dru
gog momenta, t. rezultata radnje ostvarene u sadanosti, razvila se, sa istom
morfolokom strukturom ali bez reduplikacije i s naglaskom na stanju radnje,
posebna grupa glagola koji se nazivaju pretrito (perfekatsko)-prezentski glagoli;
od ievr. *wrid-perfekt *uoida video sam" u got. toait gr. ol$a video sam,
dakle, znam". Isto tako got. mun mislim, verujem = lat. metnini seam se
(ievr. perf. akt. *me-mon-a (med.
setio sam se"; got. skal stupio
sam u obavezu", treba" -uopr. lit. skilti, sing 1. prez, skyl duan,
obavezan".31*8
To su ustvari stari ievr. glagoli koji oznaavaju sadanje stanje subjekta
posle svrene radnje koja je dovela subjekat u to stanje. Ovi glagoli imaju
funkciju istog prezenta, zadravajui svoj arhaini oblik perfekta (bez reduplikacije).
Germanski jezici su sauvali ovaj tip perfekta bolje od ma kog drugog
jezika. U njima je stari perfekt funkcionalno na mesni prezenta. Zato njihov
prezent pokazuje, kao i preterit jakih glagola, ablaut i, ponekad, i Gram
matischer Wechsel; wait-witum; parf-paurbum. Druke, to se tie linih nasta
vaka prezenta (perfekta), oni su isti kao kod pretrita jakih glagola.309
Poto je kod ove grupe glagola stari perfekat preuzeo funkciju prezenta,
to je u germanskom formiran novi oblik pretrita po analogiji prema preteritu
slabih glagola. Njihova osnova u preteritu je primarna. Preteritalni sufiksi
(dentalni) dodaju se na osnovu koja zavrava na konsonant, bez spojnog vokala:
tip tvaurh-ta. Osnovni vokal u novom preteritu je isti koji je u pluralu pre
zenta (perfekta), na pr. prezent 1. plur. skulum- preterit sing. 1 skuldai pre
zent plur. I. kum im - preteritt sing. 1. kunpa. Isto tako su od osnove prezen
ta formirani i optativ, infinitiv i particip prezenta: infinitiv tvitan, opt.
toitjau, particip witands (I. plur. prez. mtum). Optativ pretrita i particip
w Vid. W. Krause, n. d. str. 233 247; E. Prokosch, . d. str. 187 i si.; CpuBHHTCtHaja rpoMMaTuxa repMancunx jaaimoa, IV, str. 409 i si.
** Dok gotski i severnogermanski pokazuju u linim nastavcima prezenta (< perfekta)
ovih glagola potpunu identinost sa preteritom jakih glagola, tzv. zapadnogermanai poka
zuje razlike; 2. sing. pretrita jakih glagola je aorist: stvnem. sigi, zugi, uiurti (vid. E. Pro
kosch, n. d. str. 188 56, 57, 65). Poto prezent ( < perfekt) preterito-prezentskih gla
gola nije rezultat sinkretizma aorista perfekta, to i u zapadnogermanskom 2. sing. pre
zenta ovih glagola ima iste oblike kao i u gotskom i severnogermanskom; upor. jo u taftom
vnem. du soli.

pretrita formirani su od sekundarnog (slabog; pretrita: prtrit sing. I. wnsaopt. prt, mssedjau, part prt, tut {-weis)
* wid-io),
Pretrito (perfckatsko)-prezentski glagoli mogu se prema oblicima singii
lara-pluraU prezenta, koji je stari perlckut sa albautom, podeliti na redove
ublauta, kao i svi drugi pravi jalu glagoli. U gotskom su pnsvedoeni slcdei
oblici pretrito (perfekatsko)-prczemskih glagola.*1

I KF.l>
1. w it-MtumU'ifSii-ti'tss znam"

Prezent
Indikativ S iig . 1. a>. ii

Optativ Sing. I. witjaii

2. waist

2. wit 'is

3. twit

3. tout

D uil I.

Dual 1.
2

2. wimps
Plural I. w'rMwi

Plural 1.

2. wiiup

2. zviteifi

3. toit un

3. -

Preterit
Indikativ Sing. I. wisset

Optativ Sing. 1. wissedjau

2. wisseis

2. wissedeis

3. wissa

3. wissedt

Plur. 2. zvissedufi
3. wissvdun

Plur. 2. -

3. wissedeina

Infinitiv prezenta witan

Particip prezenta leands
Oblik 2. sing, prezenta ind. waist je pravilan razvoj ievr. *yoits-iha*li
U oblicima pretrita - m- se razvilo iz -i + 1 (d + /): *wid-ta
wissa; isto i pari.
prer.: *wid-to-s > wit-to-s > germ. *wissaz (stisi, tl-viss, stengl. un-ge-tviss); got.
un-wets (stvnem. gi-wis).m
ua Navodimo
** Vid. ovde,
,I* Etimoloki
zazvati (molitvom) u
iariti. uvati .

samo posvedoene oblike ovih glagola.

nap. 309 i E, Kicckcrs, ti. d. str. 72.
su srodni jaki glagoli 1 reda fra-uidian osvetiti , in-tceitan anbetcn ,
pomo, tovati i slabi glagol HI razreda toifan (s dat.) paziti, stra-

168
2. {ais-lisum*-lisia* znam, razumem, shvatam
Za ovaj jedini oblik ovog glagola (ievr. *lois trag, tragati, srvnem. leis
trag, stsl. licka leja itd.) gotski ima kauzativ (I razreda) laisjan pouiti
(stvnem. teren-, lat. de-lirus ( <-lei$os) lud (duevno siao s traga, s koloseka);
got listi* (ak. plur. listins List ^ o S e ia smiljen postupak).
3. aih-aigum (<aihum)m -aihta- aigatis imam, posedujem

Prezent
Indikativ. Sing. I. aih

Optativ Sing. 1 . -------3. aigi

3. aih

1 . --------

Plur. 1. aigum

2. aihup

2. aigeip

3. aigun

3. aigeina

Preterit
Indikativ. Sing. 3. aihta

Optativ Sing. 2. aihtedeis

3. aihtedun
Infinitiv prezenta fair-aihan (s gen.) sudelovati
Particip prezenta aigands {aihands)^

n RED
4. daug (3. sing.) vredi, es taugt, ntzt
Ovo je jedini posvedoen oblik ovog glagola u gotskom. U ostalim ger
manskim jezicima bolje je ouvan ovaj bezlini glagol: 3. sing, stengl. dag, stsaks.
dg, stvnem. tuog', 3. plur. stengl. dugon, stsaks. dugun, stvnem. tugun; pret.
3. sing, stvnem. tohta, stengl. dohte; stvnem. infinitiv tugan, srvnem. tugen,
nem. taugen (upor. nem tchtig, Tugend).^5
1.1 U ovom obliku aihum, -A- je po analogiji; drukije u ostalim oblicima je Gramma
tischer Wechsel. Isto tako je i u apofonskom stepenovanju izjednaen osnovni vokal singular-plural. Zbog toga neki autori stavljaju ovaj glagol u grupu izvan redova ablautaj vid. W.
Saeitbcrg, GE; E. Kieckers, n. d. str. 268.
,u Ievr.
stind. sing. 3. med. i!e im a vlast, raspolae sa . U germanskim
jezicima ouvana je osnova ovog glagola u bogatoj porodici rei: stisi. Aik, , stengl dg,
stfriz. aAj 3. plur: stisi, eigo, stengl. agon, stfriz. gon, stsasks. egtar, stvnem. eigurr, infinitiv
stisi, eiga, stengl. gan, stsaks. egarr, adjektiv: stvem. eigan, stsaks. egan, stfriz. egin, svi od
germ. pan aiganaz; izvedene rei od adjektivskc osnove: nem. eigen-t-lich, Eigensinn,
Eigtn-namt\ glag. an-eignen; nem. Fracht, stvnem. /recht L ohn is germ. *Jra-aihti;
prelaz od znaenja ccna, nagrada za prevoz > tovar". Ova re je pozajmljena u francuski
frei, port. freie, ipan. tlete itd; vid. F. Kluge, EW.
1.1 Vid. F. Kluge, EW, s. v. tchtig, Tugend, taugen.

169
III RED
5. kann-kunnum-kunpa-kunps ,,znamalfl

Prezent
Indikativ. Sing. 1. fcann

Optativ Sing. 1. kunnjau

2. kani (kannt)

2. kunneis

3. kann

3. kunnei ([kunni)

Plur. 1. kunnum
2. kumiup

2. kunneip

3. kunrmn

3. kunneina

Preterit
Indikativ. Sing. 1. kunpa

Optativ. Sing. 1 -kunpdjau

2. kunps

2 . -------------

3. kunpa

3. kunpdi

Plur. 1. kunpdum

I . --------

3. kunpdun

2. kunedup

Infinitiv kunnan, part. prez, kunmnds, part. pretrita -kunps.

Posvedoeni su i izvesni oblici od kompozita ovog glagola: fra-kurman
prezreti, uf-kunnan prepoznati, spoznati, ga-kunnan spoznati, posluati.
Glagol uf-kunnan ima redovno fleksiju po III razredu slabih glagola: 3. sing.
pret. uf-kurmaida, pret. part. (nom. plur. m) ufkunnaida; atkunnan pruiti"
i ana-kunnan itati spadaju isto tako u III razred slabih glagola.
Ovaj glagol je zastupljen i u drugim germanskim jezicima: 3. sing. prez,
stisi, kanti, stengl. con(w), can(w), stfriz. kan, stsaks., stvnem. kanj plur. 3 stisi.
hunnoy stengl. cunnon, stsaks. stvnem. kunnurr, pret. 3. sing. konda, konsta
(analogijom prema obliku tuista); infinitiv: stisi, kunna, stengl. cunnan, stfriz.
kunna, stvnem. kunnan.317
6. parf-paurbum-paurfta-paurfts treba, sme

Prezent
Indikativ. Sing. 1. parf
2. parft *

Optativ Plur. 1. paurbeima

2. paurbeip

m O pitanju oblika kunpa, kunps, koji su analogne formacije, jer nema delovanja
Vernerovog zakona, vid. E. Prokosch, n. d. str. 190, nap. 1.
*1T O nainu na koji je ovaj glagol dospeo u grupu preterito-prezentskih glagola vid.
E. Kieckers, n. d, str. 262, 263. Gotski glagol duginnan poeti je jaki glagol III reda. U
drugim germanskim jezicima javlja se: stvnem. unnan, gi - unnan > gunnan, pret gonde ,,g6nnen; stvnem. biginuan, pret. begottde, begunde. Stoga got. anan (u us~anan izdahnuti ) do
bio je pravilan prezent I I I razreda: du-ginan itd. Pored starog preterito-prezenta -gann, -gunostao je dugo vremena i stari preterit gi-onda > gonda > gonde-, Sonte (prema H. Pauk
Dt. Grainmatik I I I 188, nap. 1. do XVIII veka), vid. E. Prokosch, n. d. str. 190, 19j,

170

Plur, I. paurbum
2. paurbup
3. paurbun

Preterit
Indikativ Sing 3. paurfta
Part. prez. paurbands (posvedoen dat. sing m. paurbandin), Part. pret.
baurfts* (samo adjektivska upotreba) koristan, nuan / sing. 3. stisi. Parf,
stengl- pearf, stfriz. thurf> stsaks. tharf, stvnem. darf\ plur. 3: stisi, purfo,
stengi. Purfon, stfriz. thuron, stsaks. thurbon, stvnem. durfun'.
7. ga-dats, ga-daursum, gadaursta usuujem se.

Prezent
Optativ Sing. 1. ga-daursjau

Indikativ. Sing. I. ga-dars

3. ga-ars
Plur. I. ga-daursunt

Preterit
Indikativ Sing. 3. ga-daursra
Plur. 3. ga-daurstedun

Infinitiv ga-daursan
U stind. i gr. ima takoe perfekat ovog glagola sa prezentskim znaenjem
stind. da-dhari-a ( < ievr. **dhe~dhars-e) usuuje se% gr. Ts-^Apo7)xa hrabar
sam / stengi. sing. 3. dear(r), stfriz. dur31*, srsaks. gt~dar(r), stvnem. gi-tar{r)\
plur. 3: stengi. durron stvnem. gi-turrun, stvnem. infin. darben imati potrebe"
(cf. Hild. darba gistuontun).

IV

R E D 11'

8. skal-sktdum-skulda-skulds treba, mora

Prezent
Indikativ. Sing. 1. skal

2. skali
3. skal
Plur. 1. skulum
2. skulup
3. skulun

Optativ. Sing. 1. skuljau

3. skuli
Plur. 2. skuleip

U stfriz. thurf, u je iz plurala; thuroti, ur je iz urv.

m Oblici u pluralu u pogledu na stepen vokala podudaraju se s III redom.

17}

Preterit
Indikativ. Sing. !. skulda

Optativ. Sing. 3. tkulddi

3. skuldu
Plur. 1. skulddutn

Plur. 2. tkuldiiietfi

3. skuldt'dun
Particip pretrita skulds j sing. 3.: stisi, stoti, iceal, attriz. stengl. ikl(e
a),
st.sak*. seal, stvnem. scat, (sal, sol)', plur. 3; stisi, kolo, sicngl. teuton, stfriz.
stolen, stsaks. stvnem, scutun, teuton-, prt, sculdu, scoha Part. prt. irvnem.
gi-scolit; infin. scoian /.
9. man~munum-mund~mumh verujem, mislim

Prezent
Indikativ. Sing. I. mu

Optativ Sing. 2. ga-muneis

3. ga-man sea se
Plur. 2. ga~munup

3. munt
Plur. 1. ga-munesma
2. ga-mtmetp

Infinitiv ga-tnunan, particip munands

Preterit
Indikativ. 1. muna
3. ga-munda
Plur. 1. ga-munddum
3. mundedun
Part. pretrita tnunds.
Ievr. *tnen-, *mon-> *mnu gr. ^e-uov-a teim, elim; stind. tnaid-h
smiljen, lat. com-mcntus izmiljen, gr. ocot- iaxto^ koji sam misli. Po
III razredu slabih glagola u gotskom je rnunan* nameravati, hteti .
10. ga-nah dosta je> bi-nah mora, treba
Posvedoen je jo i part. pret. bi-nauht dozvoljeno je /stvnem. ga-nah,
gi-noh; stengl. ge-neah, ge-nugon, ge~nohie / .M0
SM E. Prokoscb, n. d. sti. 192, stavlja ovaj glagol u V red ablauta, dok ga W. Strdfberg, GE 156 i si. i E. Kieckcrs n. d. str. 264 stavljaju u IV ted ablauta.

172
VI RED

11 ga-moti ga-mosta nalazi se3

Posvedoeni su jo oblici: opt.^ pl.

1. ga-motcima i ind. pret. plur. 3.

ga-mostedun (upor. i got. mican meriti).

12 dg-dhta plaim se
Posvedoeni su oblici: ind. sing.
ogeis; plur. 2. ogeip.

). dg, imperativ 2. dgs, opt. sing 2.

Pretei it ind. sing. 1. dhta

3. ohca

plur. 3. nhtedun (uhtedun)

Part. prez. ogands

13. mag-mogum-mahia-mahts elim, mogu
Zbog toga to ovaj glagol pokazuje u svojim oblicima priline nepravil
nosti, autori ga stavljaju jedni u V red, drugi u VI red, a trei izvan redova
ablauta.322

Prezent
Indikativ. 1. mag

Optativ. Sing. 1. magjau

2. magi

2. mageis

3. mag

3. magi
Dual. 1 . --------

Dual 1. magu

2. magues

2.

-----

Plur. 1. mageima

Plur. 1. magum

2. mageip

2. magup
3. magun

Preterit
Indikativ. Sing. 3. mahta
Plur. 1. mahiedum
3. mahtdun

Optativ. Sing. 3. mahedi

Plur. 3. mahtdetna

Particip prezenta magands\ pari, pretrita m a h l s t

,n -if- u preteritu je po analogiji na ga-daursta.
** U V red ablauta W. Krause, n. d. str. 235; I-f. Krhe, n. d. str. 138; U VI red
ablauta E. Prokosch, n. d. sfr. 182; Izvan redova ablauta W. Streitberg, GE 157, . Kiec*
kers, Ti. d. str. 265 stavlja ne samo njega nego i aih izvan redova ablauta.
ita prcma e . Prokosch, ti. d. str. 193. verovatno je oblik plurala magum bio isho
dite za preterit-prezent, a sing. *mdg je supstituiran sa mag pod uticajem oblika kam, ihl,

i*.

OSTACI ATEM ATSKE im-KONJUGACIJE

U prajeziku su bili i primami glagoli koji su line nastavke u prezentu
dobijali neposredno na glagolski koren, bez formansa prezentske osnove. Ova
klasa glagola naziva se a t e m a t s k a (= b e z tematskog vokala), a njihova
konjugacija a t e m a t s k a k o n j u g a c i j a . Ve period pragermanskog po
kazuje samo ostatke ove atematske (korenske) mt-konjugacije. Tako su u got
skom i severnogermanskom ouvana samo dva glagola ove konjugadje: got. im
jesam i toili elim, hou. U tzv. zapadnogermanskom su, osim ova dva,
ouvani jo i \*do-mi inim /nem. tun, engl. to doji *ga-m idem /nem.
gehen, engl. to gol i u stvnem. i stsaks. sta-m stojim /nem. sieheni*2'

PO M O N I GLAGOL (DAS VERBUM SUBSTANTIVUM ) im Jesam

Prezent

Sing.

Dual
Plur.

Indikativ

Optativ

1. im

sijau

2. is

sijau

3. ist

sijai

1. siju

2. sijuts

1. sijum

sijaima

2. sijup

sijaip

3. sind

sijaina

>M Ievr. koren glag. nem. tim. cng. t<i do bio je *dh!dh6~. Prezent je bio sa reduplikacijom: icvr. *hi-dhl-mi > gr. Tl-arj-jii, stind. dd-dka-mi (HauehiasimUation*gcs7.>. U
zapadnogermanskom je nestalo rcduplikarijc: stvnem. prezent sing-: *tm, "tds *tSt (fuom, tu,
tuot)i stengl. dom, 3. doedi ievr. *glti ii : stvnem. gdm, gas gat (gem> ges, gi()\ ievr. 'stc-Zita-.
stvnem. stam, stas, stat (stem, stes, stet) itd.
Jedini primami glagol sa ouvanom redupUkacijom u prezentu je nem. sittem drh
tati < stvnem. zittarnn, stisi, titra < pragetn. it-tro-mi < ievr. Ji-dra-mt: gr. 8i-8p4-oKti>
ti-tra-m .

174

rcvr koren ovog glagola je V i-. Ind. sing. 1 : ievr.

gr. 1*1
levr. treu
*
fiW m a, lit. es-mii pragerm. *i*-mi > irm
(.
rvd.
e ^ X l a / ; sing. 2 : icvr. W : end. st gr
>*im m >go.. im
k
pi gCrm. *is-si > *iu > got.
sing. 3 : ievr
^ >m/ ^ n d di-n i -r l, latP *-r; pragerm. * iW > got. f. Originalni
G a ls k io b lid o fti n i su u slind.: smds, sthd santi < *sentv, dual * . Dok
f j d a k le 3 plur. got und i'stengl. swaks. m t srvnem. srni/ normalno ouvan
fhhk u 1 2 Plurala i duala su nastavci jakog pretenta dodau na osnovu tz
oblik, u * p . , ,at egmtiSt stsl. (j)es-te, ht. es-te tako da su pragerm.
hiii Vaiimle) Vaud(e) stisi- erom, ^
stvnciB< b~iru9n' b~trutl'
elernenat *is!*-it~ fupstinjiran je sa
pod uticajem optativskog obhka i oblika J plur indik : got. I stj-um, 1. sij-up
Praieziki formans optativa bio je -t-ia u singularu,
u pluralu Ova,
formans S a v a n je na osnovu koja je bila u stepenu r o (Schwundstufe): *.
formans^oo
i
*. + -/:
plur. *s-,-mo; stind. <ytn,
i i Iv i rtla. ..im, .i* , sift, .imu.; gri. ^
( ' ' * - ^ - 7); plur. V ({, t n U gotskom je -ui-ia singulara prodrlo u plural (kao . u stmd. ,yd-ma,
g o f ..ya.-ma, >-# ( i >* supstitunano sa a. pod unca,em a. u opt
prezenta jakih glagola)1*
,
.
r. . . .
Za oreterit (indikativ i optativ) i verbum inf.mtum Onfinitiv i particip
prezema) slue kao supietivni oblici jakog glagola
bin, posroran(V red ablauta: tohan-tojs-toesutn-wisans).
iffitjan eleti, htetl

Prezent
Sing. I. toiljau
2 . toilets

Dual 1. --------

Plural 3. toileima
2.

toiletp
3. toiletna

2. toileits

3. toili
Infinitiv Totljan; part, vnljands
Preterit
Indikativ
Sing.

Optativ

1 . toilda
3 . toilda

totldei

M* Nasuprot ovakvom objanjenju E- Kieckers-a n. d. str. 268, H. Krahe, n. d. tu.

140 smatra da je prvo usledila apstrakcija nastavka-nd 3. plur.: ri-nrf (prema batr-a-ruft, me
tlo -tnd. Kao glagolska osnova shvaena je ti- od koje su onda pomou nastavka -um, uf i
ubacivanja prolaznog glasa
(hiatustUgend) postali oblic ri-j-u m , ri-j-u p .
w U zapadnogermanskom -T-je iz plurala prebaeno u singular: stvnem. 1, tb, rf
kao lio je i u Ist. tim, sit, sit iz plurala simuy, vid. E. Prokosch, rt. d. str 220, 221; N. Kieckcrs. n. d. str. 268 . 269;
Krahe, rt. d. str. 140.

17$

Indikativ
Plur.

Optativ

1 to ild id u m

2. aildduf

m ld id e iP

3. wildfdun

Glagol wiljan birati eleti, htcti' wolien** u gcrmarukom je bog tvog

specifinog znaenja, formirao u prezentu samo optativ (modus lje) koji te
meutim sintaktiki upotrebljava kao indikativ, levr. * + //-: lat velle, tttl.
veljQ, imao je atematsku fleksiju: lit. 1. sing pa-vel-rm, 3. ting. pa-wtlit lat.
voli, vult. Germanski prezent je optativ, kao i latinski konjunktiv (optativ):
velim, toelis, vtelit, velimus. Vcrovatno je u germanskom bio i indikativ *foel-,
ija je osnova pre gubitka indikativa prodrla i u optativ sa -i- u pluralu (upor.
got atem. aorist 3. sing. nttn). Zato se ovaj glagol u prezentu (optativ)
menja kao optativ pretrita jakog glagola**7.

Oblici milu itd. u stvnem. nisu mdemitni * got. toifjau. Oni pokazuju prela* u
pravilnu konjugactju: idilu >
trellent, -oni < *toelj-onti itd.j vid. H. Prokoach, n. d.
tr. 225.

PREDLOI (I PREFIKSI)
Predloi su:a) prvobitni adverbi za mcsto. Oni su ili u adnominalnoj
upotrebi (predloi) ili u adverbalnoj upotrebi (prefiksi, preverbi), b) prvobitne
nominalne tvorevine, pojedini okamanjeni padei koji su postali adverbi u
adnominalnoj upotrebi.
Postanak adverba-predloga (prefiksa) bilo jednih bilo drugih recentan je
u odnosu na formiranje drugih vrsta rei. U germanskom i u gotskom jo
se vidi uska srodnost izmeu predloga i adverba. esto se javljaju isti predloi
u adnominalnoj i adverbalnoj upotrebi. Jedni su samo u adnominalnoj upotrebi
{ip-un-aftra-fram-missa), a drugi u obema {af, afar, ana, an{a), at, bi, faur{a),
hindar, in, uf, ufar, us, w ipra).
U gotskom su samo prefiksi: a) u verbalnim i nominalnim sioenicama:
dis-, f a i r f r a - , tm s-, ga--, b) samo u verbalnim: tuz-unpa; c) samo u nominal
nim: un-.
Razume se po sebi da se ovisnost jednog ili vie odreenih padea o
predlogu razvijala postepeno; adverb je stajao pored nomena u odreenom
padeu da ga jasnije u mestu odredi. Kad su ti adverbi postali predloi, tada
njihovo odreivanje pojedinih padea ili vie padea u stvari znai oznaku mesta
(lokativ- ablativ f instrumental t- dativ danas se izraavaju samo jednim oblikom
u germanskom)328

PREDLOI S JE D N IM PADEOM
P R E D L O I S D A T IV O M

1. a f von-weg, von-her, von389 (prevodi gr.

stsaks. af, stvnem. ab(a)l.

ex, -a p i) 'stengl. of,

2. alfa auer.
3. andwairpis gegenber.*
m Vrlo lep pregled sloenica sa partikulora, prepozicijora ili adverbom, podeljen na
adnominalne i adverbalne sloenice daje F. Moss, Manuel de la langue gotique (1966) str.
156 161; vid. i Kieckers, n. d. str. 280, 281, 282.
** Prevod izoliranog predloga esto je nemogu i neadekvatan u drugom jeziku. Zato
se esto zadrava prevod na nemaki jezik, koji je svakako, pored svih razlika, kao germanski
jezik blii gotskom.
12 Gotski jezik

4. du zu (prevodi gr. i, liti,

/stengl. to, stfriz. ro, stvnem. 5uo/.

5. fairra fern (von), weg von (prevodi gr. i n i, icAppw, naxpAv *4)
6. fa tir a vor (prevodi gr. I^icpce^tv, n a p a , irp6)
7. fram von-her, von-an, seil (prevodi gr. 6, Ix, napi, M ,m p i, ^p
/stengl. / r o m , stsuAs. fram .
8)
mit, bei, unter" (grevodi gr. uirA, mW, Ttapa, *pAc) 'stengl. nutf,
stfriz. mith , stsaks. mid, mrd, stvnem. mir/.
9. n ih w a pored, U2* stvnem. nah, stfriz. nei, ni/.
10. undar unter" (prevodi gr. unoxario) /stvnem . imtaroj.
11. 5 iz, od, aus (prevodi gr. ex, ino

stisi, or, ur ttr, yr\ stvnem.

ur , (er, ar, ir , vK

P E D L O Z I SA A K U Z A T IV O M

12. und ber-hin, auf-hin (prevodi gr, xara, el;, erci, tA). U ostalim
germanskim jezicima je u upotrebi samo u nominalnim sloenicama: stisi, and-,
stengl. ond-, stsaks. and-, um-; stvnem. awr-, wf~, ent- itd.
13. bisunjan um-herum (samo N eh.
oko nas".

5,

17; 6,

16) bisunjane unsis

14. faur vor(-hin), (prevodi gr. napa, rrpo, irlp) 'stisi. fyr, stsaks. stvnem.
Juri, foraf.
15. inuh, inu bez, osim (prevodi gr. &vev, xwpU, I xto?) /stsaks. dno,
stvnem. uno, dna, dne; nem. ohne-, stisi. ny stfriz. ne'.
16. puirA, durch (prevodi gr. 8iA, utc) /stengl. porh, stfriz. truroh,
stsaks. thuruh, stvnem. thuruh, dur(u)hl.
17. undar unter (prevodi gr. 6*6) /stisi,
stsaks. wwdar, stvnem. untar, undar, underj.

under, stengl. stfriz. uttder,

18. taipra vor, gegenber (prevodi gr. np6c,, napa, els, xara, ertl)
wtfr, stfriz. toither, stsaks wj'dur, stvnem. toithar, totdar, nem. mderj.

stisi.

P R E D L O I S G E N IT IV O M

19. hindana hinter-jenseits (prevodi gr. Ttlpav)

20. irrnana in-hinein* (prevodi gr. iotS) /stvnem . innen(a)> stengl., stsaks.
irman, stisi, irmanj.
21. utana izvan (prevodi gr. 15 ) /stisi, utan, stvnem. Hjana, uyin'.

22. utapro izvan (prevodi gr.

179
PREDLOI S DVA PADEA
P R E D L O I S D A T IV O M I A K U ZA TIV O M

23. afar nach (prevodi gr. jirf, ntoo, l()

ea/ora, stvnem. ovar, abur .

stsaks. abaro, stengi.

24. ana an, auf, in, ber (prevodi gr. 4*1, <k x tA, 9t4, iv i) srvnem.
ana, an, stsaks. cii* stfriz. on, stengi. on on, stisi. j.
25. at auf, an (prevodi gr. np, 4*1) stisi, at, stengi. aet, stfriz. ti,
stsaks. ar, stvnem. 03 /.
26. bi um(-herum) (prevodi gr.
l, kit, 8ta, |v , etc, xara
stengi. u, ie; stfriz. 61,
stsaks. ii, be, stvnem. i i , be1.

*6

27. hitular hinter, jenseits stvnem. hintar, hintirf.

28. u/ unter (prevodi gr. \mL, cwl) 'stisi. 0/ , stvnem. oba, opa, /(/)*

f(f)enl.
stengi. oftr,

29. w/ar ber (prevodi gr. kravu, Tiipav) /stisi.

stfriz. over, stsaks obar, ober, stvnem. wiar. oiar'.
30. und bis zu (prevodi gr. Iwq, dtypi, n4'xpi> ivT^> U)

P R E D L O I S G E N IT IV O M I D A TIV O M

31. u f aro ber (prevodi gr. kravo).

PREDLOI S TR I PADEA
P R E D L O I S G E N IT IV O M , D A T IV O M l A K U ZA TIV O M

32. in in, auf, nach, zu" (prevodi gr. et?, v,

Xapiv 'stisi, i, stengi. in, stfriz. i, stvnem. ini.

12

v t

(,

81A, krt, Ttspl, vnep,

S V E Z E
1 sveze zu se razvile od ranijih adverba ili nominalnih formacija u adverbijalnoj upotrebi. Zbog svoje funkcije povezivanja reenica, sveze se mogu
deliti na parataksike (priredne) i hipotaksikc (podredne) sveze, s tim Sto se
mnoge sveze upotrebljavaju u jednoj i u drugoj funkciji spajanja reenica.
1. Kopulaiivne: jah, -h, -uh, nih, jah-jah, ni patainei-ak jah.
2. Disjunkiivne. aippau, pau(h), andizuh-aippau, jabai-aippau, jappe-jappc
3. Komparativne-, pau(h), swe, swaswe, swa hwaiwa?
4. Adverzativne: ip, pan, appan, akei, ak, alja.
5. Konkluzivne: nu, nunn, nuh, pannu, panuh, paruh, cipau, appan.
6. Kondicionalne: jabai, niba, nibai, nih.
7. Koncesivne\ pauhjabai, jah, jabai, swejpauh, swepauh ei.
8. Finalne: ei, pei, peei, patei, unte, swaei, swaswe, swe, ibai(iba).
9. Temporalne: sw e, pan, pande, bipe, faurpizei, mippanei, sunzei, afar
patei, um e, auk, allis, raihtis.

PARTIKULE I UZVICI
1, Partikule: za potvrivanje: ja, jat, ni. Re6enika negacija je n i1
, za
pitanje: a) an (Wortfrage) b), -u (Satzfrage); mu, ibai, jau. Opita relativna
partikula je ei.

2. Uzvici: 5, sai, toai, hiri (hirjals, hirjips)**0.

3,0 O svezama, partikulama i uzvicima upor. E. Kieckers, n. . str. 282288; S. Feist

Einiuhning in das Gotische, str. 145, 146; H. Hempel, n. d . str. 9091; W. Krause, n. d .
str. 198, J99 i dr.

REGISTAR REI

R E G I S T A R

REI

(Rimski brojevi oznaavaju strane u tekstu)

Gotski
Abraham 103
Adam 103
af 59, 177
afar 177
afar patei 179, 181
afaikan 157
afletan 158
afta 135
aftana 135
aftaro 58
aftra 135, 136, 177
aftuma 132
aftumist 134
aftumists 132
aggilus 43, 94
aggwu 129
aggwus 68
Agica 90
Agila 90
agis 102
aglu 129
ahs. ahsa 102
ahtau 44, 49, 66, 137, 140
ahtaurehund 138
ahtautehund jah fidwor 138
ahtuda* 137, 141
ahtudin 137
ahwa 43
aiauk 157
aigans 168
aigum 168, 71
aih 168, 71
aihta 168
ain 122, 137

aina 137, 138

ainaha 125. 130
ainam ainpam 142
ainata 137, 138
ainfalp 142
ainhun 122, 123
ainhwaparuh* 122
ainlibim 137
ainlif* 137, 140
ainohun 122, 123
ains 54, 125, 137,
ainshun 122, 123
aipistaule 103
airzjai 126
aippau 181
aipci 98, 181
aiwaggeljo 44
aiwlaugian 103
aiws* 53, 86, 136
ak 181
Akaja 103
akei 181
akrs 48, 68
alabastraun 103
alew 86
alcwis 86
alhs 101
alia 177, 181
aljakuns 128
aliar 135
aljap 135
aljapro 135
aljis 128
allaparba 125
allapro 135
allaudjo 134

188
aliawautM* 125
)ht 18 l
all 125
llwaldanJ iO
tlp cn l*{li 132
alflniU 0 2
aldiza (25. 0 2
n 183
ana 0 7 , 179
unabauf* 43
nabtudan 43
anakumbjan 161
anskunnan 169

analaugu* 128
anasiuns 128
and 0 8
anda 45, 46
ailaseis 128
andahait 45
a n d a n a s (28
andanumts 45
andasafiis* 86
andatvaurdi 46
adbindan 159
-andbunda 159
andis 86
andhaitan 45
andizuh 181
andniman 45
Andiaias 103
andwaitfii 86
andwairfis 177
andwaurdjan 46
an^ar 58, 125, 137,
arbi 86
armahairtipa 45
armahairts 58
armosts 132
armoza 132
antis* 132
aromata (03
apausuulus 94
aqizi 89
asiluqaimus 59, 94
asneis 86
ai 59, 177, 179
atkunnan (69
ana 98
altkan 158
appan 18I

afttau 18)
audagei 97
audag* 97
augaaur 58
augan 54
auhn 84
auhuma (32
auhumists (32
auk (81
sukan 157
aura] i 74
aurkje 94
avvistc 69
azetizo 0 2
azets (32
badi 86
bagms 43
hai 141
bair 154
baira 60, 148, 153
bairada 60, 155
baitai 154
bairaima 154
bairaina 154
bairaindau 155
bairais 154
bairaits 154
bairaip 154
*bairaiwa 154
bairam 153
bairan 49, 67, 144, 145, 158
bairand 49, 153, 158
bairana 60, 154
bairats 153
bairau 154
baraza 60, 70, 155
bairis 59, 153
bairip 153, 154
bairos 153
bajops 10), 14)
band 144
bandi 88
bandwa* 88, 89
banja 127
bar 144, 155
barn 84
harna 84
balista 133
batiza 133

7
I
I

rauhte I6S
biiurgi 100. 101
haup 156
hcrun 60, 156
hrup 156
HrpJaihaim 103
bi 177, 179
himalt 45
bimaitan 43
binah 171
binauht 171
bmdan 49, 144, 145
bisitands 100
bisunjane 178
hipe 181
-biudan 145, ISO
biudands 152
hiuhts 56
blind 125, 126, 130
blinda 125, 126, 129, 130
blindata 125, 126, 130
blindo 129, 130
blinds 125, 126, 130
bloma 52
bl&p 52
bokareis 86
brahta 55, 163
brakja 89
briggan 55, 165
bropar 52, 65, 70, 98
bropr 43, 98
bropre 99
broprjus 99
broprs 98
broprum 99
bropruns 99
bruhta 165
brukjan 165
bruks 128
brusts 101
brupfaps 59
budam 152
bugjan 165

dag! 45. 59, 82

dago* 45, 83
dags 39, 59. 81. 82, 125
dalap 135
dilapa 135
daJIapro 135
daug 168
dauhtar 50, 98 . 99
daupiandt 100
daur 50
daurA 67
diupjan 67
diup 67
dAms 162
dragkjan 161
drauhlinatsus 94
drigkan 16!
drunjus 94
du 178
duh 50
du maurgine 136
Egica 90
Egila 90
ei 181, 183
eis 110
cipau 179

daga 59, 60

fadar 49, 58, 65, 69, 70, 98, 99

fadrein 84, 85
fahan 55, 157
faihan 93
faihu 39, 50, 60, 92, 93
faihufriks 59
fairaihan 168
fairguni 86
fairneis 127
fairra 135, 178
fairrapro 135
falpan 142, 157
fani 86
faran 146
Farisaius 94
faur 135, 178
faura 52, 135, 177, 178
fauragarcdan 158

dag 43, 68, 82, 83

dagam 43, 45, 84

fauramaplcis 86

dagans 60, 84

faurpizei 181

dage 83

*faus 126

(awai 12. 1)2

awiio |32
fin. 34
fui urdag<i i 39
iulurfalf> 139. 142
fklwur 137, 1)9
fidwurim 139
ldworiaihun 137, 140
fidwor (igu(u J38
fidwor cigun* ainamma wanan# 138
filan 162
fijands 100

lijafwa* 89
Ulau 93
f)iu 93, 134
filufaihs 39
Ur a 39, 66. 74, i 37, 139
fimf hunda 138
fimfta 141
fimftaihun 137, 140
fimfiaihunmm 137
fim fuuihundf 141
fimftaiaihundim 137
fimf liguns 138
fimf flimuidjcs 138
isfcja 94, 95
fiskjane 95
fiskjin 95
fisto 50
flOdus 52, 93
fl&kan 157
fon 100, 101
fotubaurd 59
fraatjan 162
fraisan 157
fraiw 86
frakunnan 169
balitan 158
/raliusan 90, 163
freJusnan 163
/ralusts 90
fram 177, (78
framaldra 132

rauimond 100
frawaurkjan 45, 54
reidjan $3
fri)a)5wa 86, 89
frijondi* 88, 89
frijonda 88, 100
frodotU 132
frodoza (32
tropa 132
fruma 125, 132, 137, 140
frumei 132, 140
frumala 132, 134, 137, 140
l'rumo 132, 140
fuljan 159
fullnan (50, 159, 160
fulla 51, 74, 125, 159, 163
fQls 53
funin 101
funins 101
gabairan 90
gabaurs 90
gabaurps 51
gadars 170
gadaurson 170
gadaursta 170
gadaursum 170
gadps 53
gadomjan 162
gadrausjan 161
gadriusan 161
gaf 43
gafraujinon 163
gaggan 157, 165
gaggida 165
gahailnan 163
gaiainna 44
gaidw 86
gaigang 157
gaitcin 44
gaits 53
gakannjan 162
gakaron 163

fram wigis 136

gakunnan 169
galagjan 161

fraqistjan 163

galaisjan (61

fraqistnan 163

Galates 103

frap 86

galaubeins 45

frauja 162

galaubjan 45, 161

framaldrosei 132

fpleiki 86
galciko 134
galdkon 120, 162
g*l cika 120, 162
Galeilftiu 103
galiugaguda 84
gslugawtwoda 101
gamaina 128
gamosta 170, 172
gttmoslcdun 170, 172
gamot 171, 172
gamuteifni 170, 172
gaman 171
ganah 171
ganisan 161
g&noha 125

gapaidon 162
garaihtoza 132
garaihu 132
garedan 158
gaqumps SI
gardawaldands 100
gashwuts 156
gaskohi 86
gaat 59
gastaldan 157
gast 91
gastis 91
gastim 91
gastina 60, 91
gasta 49, 59, 66, 67, 90
gataihun 51
gateihan 54
gatimrjo 96
gapeiban 55
gaweihan 162
gawlja 125
gazaufwlakio 102
giba 39, 87, 125
gibai 44, 87
giban 43, 13), 146
gibana 131
gibanata 131
gibano 131
gibans 131
gibo 8, 87
gibom 87, 88
gibos 87, 88
giutan 154, 163

godakunda 58
g<4* 133, 134
grcipan 144, (4 3
grttan 158
grunduwaddjiu 59
KudaJau 56
xudaikauiu 58
gudbloatreit 58
gudhu 56
gulp 59
gurna 62. 94, 95, 129
gum an 9S> 96
gumanc 96
Ruman 96
gumin 95
gumini 95
Gutpiuda $8
gup 84
gups 84
habaiba 44, 163
habaidedun 45, 163
haban 43, 45, 150, 160, 162
habets 45
hafjan 65
hafts 65, 66

hahan 55, 157

haihait 43, 155, 157
hailag 43
hailjan 159, 163
hails 53, 159, 163
hairaiseis 103
hairdeis 85
hairtajic 96
hairtin 95
hairto 65, 94, 95, 129
hairtona 80
haitan 43, 150, 157
haitands 152
haitans 152
hajbs 125
haldan 157
halja 89
halsagga 68
handau 93
handiwc 93
handu 93
handugozei 132
handugs 132
handum 93

2
kJuh

92
iduwaurht* 45
diits 132
dina 132
duba 134
duhairti 59
rdus 129, 132, 134
rjts 85, 127
tiza 102
cjan 161
uhci 97
uhs 97
uro 154
urnjan 159
r 54, 116, 135
115
r e 135
mma 115
m/na daga 115, 136
na 115
indana 135, 178
indar 177, 179
indumists 132
irjats 183
in 183
irjips 183
ita 115
laifs 74, 81
laiw 86
las* 132
lasoza 132
ileidumei 132
Jifa 65
inaiwas 126
ineiwan 67
ofun 43
irain 128
irainjai 128
nrainjan 159
tirains 128, 159
huggrcip 56
hQhrus 56
huiundi 89
hunda 51
hunsl 74
hwa 49, 119, 121
hwadre 135
hwairban 154
hwaiteis* 86

hwah 12 )
hwammeh 82
hwan 68 , 136
hwar 135
hwarbon 159
hwarja 121
hwarjatoh 120, 121, 122
hwarjis 119, 121
hwarjizuh 119, 121, 122, 141
hwarjoh 119, 121
hwas 119, 121
hwapar 58, 119
hwaparuh* 122
bwapro 135
hwazuh 121, 141
hwelauda 120 , 121
hwelaups* 120
hwileiks 120
hwis 59, 65
hwo 119, 121
hwoh 121
hwopan 157
iba 179
a
ibai 181, 183
ibna 125, 130
bnassus 94
ibns 43
iddja 157, 165
Iesus 103
^
iftuma 132
igqar 111, 114
'K
igqara 105
^
igqis 105
*r
ija 109, 110, 111
jos 109, 111
ik 104, 105
ikei 118
im 109, 110, 111, 148, 173, 174
imma 109
in 43, 177, 179
ina 109, 110
inkilpo 125
inn 43, 135
inna 135
innana 135, 178
innapro 135
innuma 132
ins 109
inu 178

r
j

193
inub 178
ii 50, 108, 109, 113, 173, 174
Israel 103
iat 49, 59, 173, 174
ita 108, 109, 110, 113
itan 49, 67, 162
ip 177, 181
up 135
iupa 135
iusiza 135
iupapro 135
izai 109, 111
izei J 18
izos 109, 111
izwar 111, 114, 107, 108
izwara 105, 211
izwis 105, 108
izwizei 116
ja 183
jabai 181
jah 181
jah-pe 74
jai 183
jaina 116
jainar 135
jainata 116
jaind 135
jaindre 135
jains 116
jainpro 135
jappe 105, 181
jau 183
Jaurdanais* 103
ju 136
Judaias (gen.) 103
Judaius 94
juggalaups 120
juggs 56, 70, 132
Ohiza 56, 132
juk 50, 69, 84
jupana 135
jus 105, 108
juzei 118
Kaisar 103
kann [62, 164, 169
kannt 155
kara 162
karkara 103
13 Got*kl iifc

karon 162
kaupatjtn 165
kauposta 165
Kaurinpiui 94
kinnus 92
kiusan 67, 71
kniu 86, 144
kunnao 164
kuni 42, 85, 127
kunpa 164, 166, 169
kunps 169
kunnun 166
leihwan 51
laihwun 51
laikan 157
laiks 44
laiktjo 44
lailot 44, 157, 158
lailoun 157
lais 161, 168
laisareis 86
laisjan 161, 168
lamb 102
lasiws 126, 132
lasiwostai 132
lats 49
lauan 157
laudjai 121
laushandia 58, 125
lausqiprs 58
lausawaurds 58
leihts 56
leihwan 54, 65, 144, 145
leikinon 162
leikeis 86
leiks 120
leitils 133
leipu 92
letan 44, 49, 146, 158
lew 86
libaiba 44
liban 162
libcda 45
listins 168
lists* 168
liubalciks 67
Hubs 54
Hugandau 154
liuhap 54

liuhta 68
lukarn 103
map 172
magamh 172
roagu 136
magurn 172
maimait 44, 157
mais 134
moist 134
moists 133
maitan 44, 137
maiza 133
mahta 172
mahts 172
Makidonais (gen.) 103
mammonin 103
man 43 131
manamaurfirja 59
manleika 59
managai 45
managei 97, 130
manageino 97
managfaips 59
managists 132
managiza 132
managjan 162
manags 43, 132, 162, 183
manaseps 53, 59
mann 43
manna 39, 101
manwu 129
manwus 129, 59
marisaiws 58, 90
maiibalgs 59
mawi 88
mein 111, 138
meinaia 111, 114, 138
meins III, 114, 138,
mrina 104, J05, 107, III, 114, 138
mela 162
meijan 162
menop 100
menops 101
mes 54
mesa 103
midjis 49, 67, 68, 69, 125
mik 105, 106
mikiljan 162, 163
mikilnan 163

mikil* 133, 162, 163

mluki* 101
minniats 133
minniza 133
mins 134
mis 105
mitad* 101
mitn 172
mitap 101
mitn 90
mitons 90
mip 178
mippanei 181
mta 52
mps 84
munaip 52
munda 171
munan 43,
munds 171
munum 171
nahts 101, 136
nam 155, 156
namt 155
namup 156
naseins 90
nasida 60, 131, 163
nasidata 131
nasip 131
nasips 131, 165
as jan 90, 131, 150, 160, 161
nasjands 100
nad 86
naudibandi 59
nauh 136
ne 183
nchw 135
nchwa 135, 178
nm 175
nmun 60, 156
ni 59, 183
ni ainshun 122
ni aiw 136
niba 182
nibai 182
nidwa 89
nih 181
nihsijai 74
nihpau 74
ni hwashun 123

95

mmadau 154
ruiruim 154
roman 145, 150
nimandi 152
ni mannohua 123
nissijai 74
niji> #6
nippan 74
niu 183
niuja 127
niujata 127
niujU 68, 127
niuklahs 74
niun 137, 140
niunda* 137, 141
niundon 137
niun hunda 138
niuntehund 138
bu
136, 181
nuh 50, 181
numans 152
nunn 181
o 183
og 172
ugands 172
uhta 172
paida 162, 67
paska 103
paintekusten 103
Paitrus 44, 103
paraskaiwe 103
praitoriaun 103
praufecus 94
psalmon 103
qairu 92
-qairnus 92
qaimis 129
qam 155
qamt 155
qmum 53, 156
qnai 91
qnais 91
qntf 91
qns 91
qnim 91
qcnins 91
qcns 43. 90
13*

qiman 43
qimandci 130
qimand 130
qin6 68
qifftina 154
qipau 154
qiujan, pret. qiwida 42
126
qiwu 126
ru h u s 181
faihu 68

rabizo 132
rau^s* 55
reiki 85
rcikmon 162
reiki 100, 101
rekcii 128
rimisa 162
nqis 68, 102
sa 59, 112, 113, 125
sabbato 103
saei 117, 122
sah 59, 114
sahwazuh 122
sai 183
saian 146, 158
saihs 137, 139
saihsta 137, 141
98hs tigum 138
saihs tiguns* 137, 138
saihwan 44, 50, 70, 146
saislcp 44, 157
saib 159, 162
salbon 150, 159, 160
salbops 165
sama 117, 125, 130
samakuns 128
samap 135
sandjan 161
sanva 86
satanas 103
satja 159
satjan 161
saurga 159, 162
saurgan 159, 162
schwun 60
sei 118
scina* 104, 105, 107, 108, JU , 114,

w*
slpan 44, 67, 157
slpt 84

anaiw 67, 86

skaidan 44, 157

skaiskaid 44
skaiskaif 157
skal 166, 170
skalk 83, 59
skalkinassus 45
skalkinon 45
skalks 83
skaman 74
skana 74
skapis 65, 102
skcina 66
skeinan 66
skula 125
skulda 166, 171
skulds 170, 171

so 112, 113, 125

toci 1(7
soh 59, 114
sokjan 160, 161, 162
spaurd 101
pedumista 132
tpeidizei 132
speiwan 66
stada 43
stainahs 43
stainjan 162
stains 162
stairo 125
standan 66, 71
stapa 43
stapa 43, 74
steigan 54, 67
stigun 60
stilan 145
stSls 52
stop 52
sum 121
sum a 121
sum aih 121
um an 136
sum ata 121
sum s 121, 52
sunau 44, 92
sunaus 93
suniwe 42, 93
sunja 88
sunjaba 1341
sunjis 134
sunjus 42, 93, 99
suns 136
sun u 93
sunum 93, 99
sununs 60, 93, 99
sunus 50, 60, 92, 93
sunzei 181
su d s 132
sutizo 132
swa 120
swaei 181
$wa hwaiwa 181
s\valaua 120

skulum 166, 170

swalaups 120

sibun 70, 137, 139

Bibuntehund 137, 138, 140

siggvvsn 43, 67
igis 102

igljanc 95
aigljin 95
sigjjo 94, 95
naima 173, 174
sijoip 173, 174
ijum 173, 174

siju f 173, 174

sik 74, 105. 108
stihu 117, 125, 130
smd 49, 174
*infin 161
sinfs 142
Sion 103

siponeis 86
si 105, IOH
sit&ivva 154
sitan 144, 154

siukei 97
siuks 97
tiuns 70
skaban 66

skaus 94

U k k l

*cma l i t , 114
J34
cif u 124
rte 128
tum 92, 144, 126
1 IOH, IIO, 113
sitija 89

J l*

i n i

ii *

swileik# 120
iwiiwc 181
*we 120, 181
kwcin 53
awcpauei 18]
swcpauh 181
swindoza 125
swinpoza 132
swings 132
swistar 69, 98, 99
WtstrjuB 99
swistrs 98
Swmaion 103
swnagogais (gen.) 103
tagl 43
tagr 48
taihun 44, 65, 67, 70, 137, 140
taihunda* 137, 141
taihundon 137
laihswa 125
taihuntaihund 138
taihuntehund 138
taihun pusundjom 138
taihun pusudjos* 138
talzjand 100
tauh 43
tauhun 43
taui 86
taujan, prt, tawida 42, 161
tekan 158
tigu 140
tiuhan 43, 54, 145
triggwa 89
triu* 86
tuggo 9, 129
tuggono 96
tulgjai 129
tulgus 129
twa 137, 139
tura hunda* 51, 138, 139
twai 137, 139
twain hundam 138
twaim sinpam 142
twaim tigum 137
twaim tigum pusundjoa 138
twalib wintrus 129
twalif 137, 140
rweihna 141
rweifls 84

<waru tiguru* 137

two* 137, 139
iw<n puiundjo 138
M c 135
N kian 43, 55, 162, 165
pahan 58, 159, 162
pahand 58
plh* 55
M h u 53, 164, 165
gairh 41, 178
j*n 136, 181
pande 181
funkjan J65
pannu 181
P&mih 181
par 135
par 166, 71, 169
paruh 181
pata 112, 1)3, 125
patci 117, 181
patuh 114, m
pauhiabai 181
paurbum 166, 71, 169
paurfta 169
paurftozo 132
paurfta 132, 169
paursus 51, 129
papro US
paurnus 51
pe 82
peci 118, 181
pe 181
peihs 56, 102
peihwo 56
prina 104, 105, 107, 111, 114
peins 111, 114
pewisa 102
piubi 86
piudan 83
piudanon 162
piudans 83
piudinassus 93
pius* 86, 88
piwadw 86
piwi 88, 89
plauh 44
plaqua 129
pliuhan 44
po 68, 125

preihan 9ft

pm* 65, 68. HI

pndia 125. 150. 137. U t
pn)a 137, 139
fin la bunds 138, 140

Prim 139
print tiffunt 138
pu 104, 107
Puei 118
Pugkjan 162, 165
pflhu 56. 165
Puhtua 56
puk 105, 107
pukci 118
pfllan 51, 90. 162
puleint 90
pua 105, 107
puaundi 89, 138, 140
pusundifapa 58
purhaurn 59
puzei 118
pwahan 146
ubilaba 134
ubils 133, 134
uf 177, 179
ufar 58, 177, 179
ufarassus 94
ufaro 179
ufkunnan 169
ufta 136
ufpanjan 162
ugkar 111
*ugkara 105
ugkis 105, 106, 108
uhtwd* 56
uhtwom 56
un 177
und 177, 179
undar 178
undaro 178
undredan 158
unhweila 125
unkarja 125
unkunps 5]
unman wjans 129
unmildjai 128
uns 105, 107
unsar 58, 111, 114
unsara 105, 106, 107, 108, 111

uiuelt 128
uniit 105
untwikunpozci 132
unw ikunpt* 132
unte 181
unwahs 55
ur 50
urrddan 158
urrinnan 73
us 177, 178
usdaudoza 132
usdaupt* 132
usfulljan 163
usfullnan 163
usgcisnodedun 84
usgutnan 159, 163
uslaubjan 162
uslctan 158
uswairpan 45
uswiurpa 45
usweina 125
ut 135
uta 135
utana 135, 178
utapro 13S, 178
uzrinnan 73
uzuhiddja 46
-waddjus 92
wai 183
waian 158
waila 134
wailamcreis 127
wair 44, 50, 51
wairpan 145
wairs 134
*wairsists 133
wairsiza 133
wairpan 144, 145
waist 155, 166
wait 54, 59, 155, 156, 164, 166
waldan 69
walus* 94
w arn 155
warp 144, 155, 156
was 174
wasuhpan 73
watin 161
watins 101
wato 101

aaurd HI, 84. 12$

waurda 84, 139
waurkjan 161, 165
waurhta 165, 166
wauniw 86
Vtjurfi&ru 158
wem 103
vvcmabasi 58
weinatriu 86
wcmdrugkja 58
wciha 129
weihs 102, 129, 162
weis 105, 106
weilwixii 86
weitwods 101
wesum 156, 174
wigs 136
wilda 174
wili 173
wilian 174, 175
wilps 127
wintrus 94
wisan 174
wssans 174
wissa 107, 164, 167
wit 105, 106
wita- 159
witan 166
witodafasteis 86
wilop 81
vvitu 156
witum 50, 156, 166
wituts 156
witup 156
wipra 177, 178
wokrs 84
wopels 127
wrakja 89
wulf 59
wulfs 51, 66, 82
wulla 74
wulwa* 89
Zakarias 103

Staroengleskt
aecer 68
aefter 58
aene sida 142

act 179
liefen |6 |
*n 54, 138
anfeald 142
Iwcr 135
ber 154
67, 154
beren 158
berendc 158
betn 133
heut 133
between (engl.) U |
hi, be 179
bmdan 49
hires 59, 153
bired 153
bl6ma 52
hren J58
brodor 52, 65. 70
brohtc 55
can(n> 169
cennan 162
ceosan 68, 71
con(u) 169
cunnan 169
cucu 129
ewen 90
ewene 68
cwcorn 94
dacd, ded 53
daeg 59, 82
daeg 168
dear(r) 170
deman 162
deop 67
tcv do (engl.) 173
doegoes 82
dohte 168
dohtor 50
dom 149, 173
doma 83
domae 82
dor 50
durron 170
cacian 54
eafora 179
eahu 66

200

eng 6#
cow, law 10
owtttfc 69
owic 106
ttin 49, 67
fwdcr 49, 38, 63, 69, 70
fctldan 142
fcolu 93
feower (39
flic 50
fl6d 32
fftn 53
tore 32
forma 140
from 177
fQl 53
fall 51, 74
fyr 101
at 53
ge 108
geliefan 161
geneah 171
genohte 171
genugon 171
gepeoo 55
giefa 87
giefe, gife 87
giefu 87
giefum 87
jest 66, 67, 90
git 108
to go (engl.) 173
god 133
gold 59
googan J65
haeft 65, 66
hana 95
hatte 147
he 115
heard 124
hebban 65
heorte 65
her 54, 116
hit 115
h6n 55
honan 95
hond 92
hund $1

hwaedcr $8, 119

fawaet 49, 119
hwcrgen 122
hwilc 120
ic 105
in 179
in d i 108
innan 178
if 49
jeoc 69
learan 161
laet 49
laetan 49, 158
leegan 161
leof, leaf 54, 67
leoht 54
ma, mae 134
mee, mek 50, 106
midd 49, 67, 68, 69
mid 178
rain 105, 111
modra 99
serian 161
ni 59
niewe 68
oder 141
of 177
ofer 58, 179
on, an 178, 179
ond 178
oxna 96
read 55
recht 68
s9ed 53
scafan 66
sceada 65
sceal 171
scinan 66
sculn 171
se 112
secan 161

Kiest 133
elf, elf 117
clrs 133
endian 162
tco 113
eofon 70
sellan 161
ud 134
tingan 67
sind 49, 174
ilaepan 67
some 117
spiwan 66
silgan 67
stigu 54
std) 52
sum 52, 121
suna 93
sunu 50, 93
sunum 93
swa 120
sweostor 69
swses 113
win 53
to take (engle.) 158
tawian 161
teagor 48
rien 65, 67
to 178
twacm sidum 142
thank, thin (engl.) 43
paet 113
pe 107
pearf 170
pec 107
penc(e)an 162
then (engl.) 43
pin 105, 111
ping 56
p6 55
pShhe 55
polian 51
porn 178
preo 140
pridda 141
prie 65, 68
pringan 56
pu 107
pubte 56

furfoo iTo
usend 140
puoc*t)an 162
P yn t 5
Ohtan 56
une 107
under |7g
unftewti 167
u> 107
uaic 107
w lt 54, 59
we 107
wealdan 69
wcard 156
wel 134
wcordan 70
wer 51
wie 134
witom 50
wlacu 129
wlacu 129
wh 55
wulf 51
wyreean 161

5
SiaroitUtndki
a 179
efi 53
akr 48, 68
and- 178
anka 54
annarr 141
at 59, 179
auga 43
bar 155
ber 154
bera 48, 67, 154
berande 158
bere 154
bered 153, 154
berem 154
berer 153, 154
berep 154
berom 153

202
txrr 59
btnda 4V
blomc 32
borcnn I 38
honimR (at. nord.) 84
brfldcr 32. 65. 70. 98
burdr 31
Jugar 82
DaguK 82
daga 83
dagom 84
dagr 59. 82
diupr 67
d#ma 162
ciga 43, 168
einfaldr 142
eifi sinne 142
einn 138
ek 103
eka (pranord.) 103
em 173
er 108
crod 173
erom 173
eia 49. 67

t 55
fader 49, 65, 69, 70, 98
falda 142
fimm 59
fiskr 50
fjorer 139
fld 52
frida 53
furr (st. nord.) 101
full 53
fullr 51, 74
fyr 178
ganga 165
-gastiR (st nord.) 59, 66
Sali-gastiR 49, 90
geit 53
geste 91
gestr 49, 90
gestumR (stnord.) 84
gafa 87, 88

giafar 87, 88
giof 87
giofom 87, 88
grata 158
gull 59
hafa 162
hefja 65
hcite 147
heiter 147
her 116
hin, hio (pranord.) 115
hjarta 65, 96
honom 46
hund 140
huat 49, 119
hvaparr 119, 58
hverr 119
huess 65
hsl 74
i 179
indwiR (pranord.) 108
innan 178
it 107
can(n) 169
kenna 162
kiosa 71, 67
kona 68
con(u) 169
kuem 94
kunno 169
lata 49, 158
latr 49
teggia 161
leyfa 161
liubu (pranord.) 67
liufr 54, 67
magu 93
magiu (pranord.) 93
mcir 134
mek 50
m er 106
m idr 49, 67, 68, 69
m ik 106
m in 105
m ino 111
m innr 136

203

nyr 68

luetm 84
ivcim tinnufTt |42
lurinu M
tvcir 139

of 179
ok(k)r 106
okkar III
on 178
or, ur, or, yr 178
trts 107

pari 170
P"t ipranwd.) 112
pits 1)8
pckkia 162
ptfr 107
pik 107
pin 105
ping 36
pinn 111
pride 141
prim 84
primr 84
prir 65, 68
pola 51
pola 51
pu 107
pukkia 162
purfa 170
purr 51
pusend 140

niudr 53
rtfnr 68
r*?kkr 68
sa 'pranord.) 112
same, samo 125
sa& 118
sap 53
ser 108
senda 162
setia 161
lialfr 125
sidr 134
sik 108
sinn 111
skade 65
skafa 66
skina 66
sonar (stnord.) 93
sakia 161
spyja 66
staina 83
stiga 67
stSU 52
su (pranord.) 112
sua 120
train 53
sur 52, 93
suno 93
sunwR (st. nord.) 50
sus 118
syner 95
syngva 67
syno 93
systcr 98
systur 69
swcstar 69

ulfr 51
under 178
ungr 70
utan 178
uvisa 167
ydr 108
yfer 58, 179
ykkar m
ykr 108
yrkia 161
ypvarr III

valda 69
waritu (st. nord.) 156
varom 156
varr 111
varp 156
waruR (stnord.) 92

taka 158
tar 48
tio 65, 67, 70

vatn 101
veil 54, 59
vel 134

204

ver 107
vert 31, 134
vidr |78
vit 06
vitod |36
vltom 30, 156
wuJf 'vfnotd.) 59

Siarotakionski
abaro 179
af 177
after 38
ahto 49, 66
akJcar 48, 68
an 178, 179
and, ant 178
ano 178
antkennian 162
at 59, 177, 179
bar IS5
ber 154
berad 153
beran 49, 67, 158
berandi 158
bere 154
bcren 154
bcres 154
bi, be 178
bindan 149
bind 153
bins 59, 153
bim 153
blSmo 52
br&hta 55
brodar 65, 70, 98
brother 52
d id 53
dag 59, 82
dages 82
dagu 82
dagum 84
diop 67
ddg 168
dohtor 50
dom 148

dor 30
dura 67
6gan 44, 168
en 138
cnfald (42
engi 68
elan 49, 67
cu 108
fadar 65, 69, 70
fader 49, 98
fihan 55
faldan 142
farlihan 65
fehu 92
fihu SO
filu 93, 134
fisk 50
fiur 101
fiuwat 139
flSd 52
tora 52, 178
fonno 140
fram 176
full 51
furi 178
gangan 165
gast 49, 66, 90
geba 88
gebo 88
gebom, gebum 88
gesti 91
get 53
ge, gi 108
gibu 153
giburd 51, 171
gilobian 161
git 107
gold 59
>haft 66
hand 92
hano 95
he 115
hebbean 65
her 54. 116
herta 96
hertu 65

205
hund 51, 140

qutna 68

hwt 49, 119

hwedar 119
hwes 65
hwilic 120

recht 68
rftt 55

ik, ek 105
ine 108
im un 178
ira 111
ire 111
iro 111
iru 111
ist 49
it 110
iuwar 111
jung 70
juk 69
kan 169
keosan 71
Idosan 68
lat 49
latan 49, 158
leggian 161
lerian 161
lihan 54
liof 54, 67
lioht 54
mer 134
mid, med 178
middi 49, 67, 68, 69
mik 50, 106
min 105, 111, 134
modar 98
nama 95
erian 161
ni 59
niuwi 68
obar, ober 179
oga 44
51dan 54
othar 141

sld 53
sca UO
sehan 50
elf, iclbo 125
icndian 162
settian 161
sia 110
sibun 70
tie 110
sid 134
sin 110, 111
sind 49, 174
smgan 67
sca! 171
skatho 65
skinan 66
scol&n 171
seolta 171
sculda 171
sculun 171
slapan 67
sokian 161
spiwan 66
sum 174
stigan 67
stlgu 54
stol 52
sum 52, 121
suni 93
suno 93
sunu 50
sunum 93
swestar 69
swln 53
tehan 65, 67, 70
tihan 54
tweho 141
tvvene 139
twentig 141
thSnta 55
the thar 118
tharf 170
thi 107

20 6

binda 49
brother 52, 65, 70

thK 107
ihin 105, 111
thing 56
ih d u n 51
thorn 51
ehrte 65, 66
thriddio 141
tfcringan 56
thu 107
ih u h u 56
ihunkitn 162
thurbon 170
thuruh 178
thusint 140

dd(c) 53
dema 162
diap 67
dohter 50
dur 170
dure 67
efter 58
ckker 68
en 54
oewer 111
et 179
eta 67

uhta (-on) 56
undar 179
unsik 107
unfca 111
us 107
usa 1)1

fS 55
fader 49, 65, 69
fclo 93
fior, fiur 101
fisk 50
flod 52
fori, fore 52
full 51

w ih 55
waldan 69
warth 156
watar 101
wela 134
wcr 51
werdan 70
wit 54. 59
wie, we 106
widar 178
w in 134
wit 106
witum 50
wuif 51

hano 95
hebba 65
herte 65
hit 1J 5
hond 92
(h)wet 49
in 108, 179
iner 111
is 49
ht 108, 179
iuwe 111
StarofriSanski

achta 49
aken 54
bera 49, 67
berath 153
bere 153, 154
bi, be 179
bikenna 162

kan 169
kiasa 68, 71
kunna 169
ledza 161
lera 161
leta 49, 158
lewa 161
liaf 54, 67
liacht 54

ms- i 34
midde 68, 69
middi 67
min 11f
minn 134
mith 178

nei, ni 178
neria 161
ni 59
ochta 66
on 178, 179
one 178
other 141
over 179

rhuron 170
under 178
ure 111
use 111
user 111
walda 69
warth 156
wer 51
wet 54
wither 178
wolf 51 1

Siarat'isokonemaik

rid 55
sed 53
self, selva J 17
seka 161
senda 162
setta 161
sin I I I
sJcatha 65
skela J7J
skelen 17!
skina 66
steps 67
sovem 70
spiwa 66
sga 54, 67
stol 52
sum 121
sunu 50, 93
swester 69, 98
sivln 53
tian 67
to 178

thin i i 1
thing 56
thinza 162
thoJia 5 j
thorn 51
thredda (4 j
thurf 170
fhuroh 178

ab(a) 177
abur 179
after 58
ahto 49, 66, 140
ackar 48, 68
an, ana 178, 179
ane 178
ander 141
ano 178
ant-, int-, ent- 178
Antwort 46
antworten 46
az 59, 179
avar 17
bar 155
heran 49, 67, 158
berant 49
beranti 158
bere 154
berem 154
beren 154
bere 153, 154
beret 153, 154
bi, be 179
bikennea 162
biliban 162
bim, bin (nem.) 148
hintan 49
biri 154
biris 59, 153
birit 153

208
biru 153
binim 173
birut 173
bleiben 162
blinta 129
blinto 129
bluomo, bluocna 52
brhta 55
bruoder 52, 65, 70, 98, 99
bruodero 99
bruoderum 99
dagen 159
dagent 58
dah 55
dhta 55
darba 170
darben 170
darf 169
daz sama 117
dehnen (nem.) 162
denen 162
denchan 162
denchen 162
denken (nem.) 162, 55
der, dar 118
dih 107
din 105, H l
ding 56
dir 107
dolen 51
dolet 162
dorn 51
drie 65, 68
dringan 56
dritto 141
driu hum 140
du 107
duam 148
duhta 56
duchten 162
dnken (nem.) 162, 56
deuchte (nem.) 56
durfun 170
dur(u)h 178
durri 51
dsunt 140
eigan 43
ein 54, 138
einfalt 142

enlif 140
engi 68
era 111
es 109
-erzan 49, 67, 162
zzen 162
ewa 53
ewist 69
fihan 55
faltan, falten (oem.) 142
fater 49, 58, 65, 69, 70, 144
fera, feara, fiara 54
fien 162
fihu, 50, 92
filu 93, 134
fimf, finf 59, 139
finfzehan 140
fior 139
fioreo 139
fiorim 139
fioro 134
fiorzehan 140
firmonet 52
fisk 50
fluot 52
fol 51, 74
fora 52, 178
firu, fuir 101
frido 93,
vritcn 53
fl 53
funcho 101
fuotareidi 98
furi 178
ganah 171
gangan 165
gast 49, 66, 67, 90
geba 87, 88
gebom 87, 88
gehen (nem.) 170
gcnr (srvnem.) 117
geiz 53
gesteo 139
gesti 91
geitim 91
gestio 91
gesto 139
gibu IS3

giburt 51
gidihan 55
gedeihen (nem.) 55
gilihho 134
giiouben 161
gmah 171
giscolit 171
gisihu 153
gitar 170
giturrun 170
giwiss 167
giwizzen 159
gold 59
habem 163
haben 162
habetun 45
-haft 65, 66
hhan 55
hanen 95
hanin 95
hano 95, 129
hanono 96
hant 92
hanun, hanon 95
hart 129
hassen (nem.) 161
hear. hiar, hier 54
heffen 65
heie (nem.) 147
heittu 153
hcrti 129
herza 65, 96, 129
heuer 116
heute (nem.) 116
hier 116
hintar 179
hintir 179
hiura 116
hiutu 116
hnigan 67
hum 51, 140
hwaz, waz 49, 119
hwergin 122
hwes, wes 65
ih 105
imu, irao 109
in 10R, 109. 179
inncn(a) I78

M Gotikl jcsJk

ir J08
ira l l l
irgend (nem.) 122
irlouben 161
iro 110, l l l
ni 110, m
iz 110
ist 49
iuwer l l l
iuwerer 111
iuwih 108
jener 117
joch, joh 50, 69
jung 70
kalb, chalb 162
kan 169
chelbir 102
kiosan 68, 71
chreahi, kriahi 54
chumft 51
kunnan 169
kunnum 169
kuri 156
laz 49
lzan 49, 158
lebet 162
leggen 161
leihen (nem.) 66
leis (srvnem.) 168
lembir 102
lembiro 102
leoht, lioht, lieht 54
leren 161, 168
llhan 54, 66
Uhto, lihti 56
liob, leop, Hub, lieb 54,
mer 134
mias 54
mih SO, 106
min 105, l l l , 134
mir 106
mit 178
mitti 49, 67, 68, 69
mouter 98, 99
muta 52

210
nah 178
norno 9)
neigen (nein.) 67
nerian, nerren J 61
Nest (ncm.) 144
nl 39
nihein, kein (ncm.) )H
niun 140
niuwi 68
oha, opa 179
obor 179
ohne 178
ougs 43
ouhhan, uuhhan 54
quomum 53
quena 68
quirn 94
recht 68
rt 55
sol 171
sb zu m 53
s#t 53
schon 50
sehs 139
selb selb 117
selber 117
selbo 117
senden (nem.) 162
senten 162
sezzan 161
si 40, 110
sibun 70, 139
std 134
sih 108
sin 110, 111
sjngan 67
sint 49, 174
situ 93
scaben 66
Schaden (nem.) 65
scado 65
scal 171
scolan 171
scolta 171
scinan 66

culdo P I
iulnn~171
sculan 171
*latff)an 67
neo 67
sol 171
spiwan 66
speien (nem.) 66
slam 173
stehen (nem.) 173
stigan 67
stigi 156
sUgu 54
strng 129
strengi 129
stoul 52
suchen (nem.) 161
sum 52, 121
suni 93
sunin 93
sunu 50, 93
suohhen 161
swas 112
swasat 120
swestar 69
swester 98
swin 53
tag 59, 82
tagen 45
tages 45, 82, 59
tago 84
tagu 82
tagum 84
tat 53
taugen 168
thenken 162
thennen 162
tiof, tcof, tiuf, diof 67
tohta (68
tohtet 50
tom 149, 173
tor 50
tuam 148
tugan 168
tugen (srvnem.) 168
Tugend (nem.) 168
tugun 168
tchtig (ncm.) 168
tun (nem.) 173

,at

211
mnguno 96
mog 168
tuom 149, 173
(uomen 162
tura, Tiir(c) 67
thuruh 178
ubar 179
ubir 58
uf(f>n 179
uf(Qc 179
uf(f>n 179
hu 56
undar 178
under 178
un-(be)-kannt (nem.) 51
uns 107
unser 111
unserer 59, III
unses 111
unsih 107
unter 178
untaro 178
ur, er, ar, ir, yr 178
uzan 178
uzana 178
waltan 69
ward 156
warum 156
waz 119
wazzar 101
(h)wcdar 119
weiz 54, 59
wela 134
welch (nem.) 120
(h)welih 120
wer 51
werdan 70
wettu 153
widar 178
wider (nem.) 178
wir 106
wirken (nem.) 161
wirs 134
wizzum 50, 156
wizzut 156
withar 178
wolf 51
wurchen 161
14*

han 65, 67, 70, 140

zahar 48
Zthrc (nem.) 48
zlhan 54
ziuhan, ziohan 54
zou 178
ftouwcn 161
zwcho 141
''wein 141
*weinzug 141
zwcilif 140
zwene 139
zungg 129
zungom 96
zungono 96

Grlki
Y*>>edK 133
Yxwv 68
yvor6s 51
TP*? 48, 68
YXW 68
a-rjituv 124
ctlpeosn; 103
st? 100
Iciiv 53
ix^ovi 95
axTlq 56
iXacrTpo 103
ajieivcv 133
jziTcpo^ 112
107
i|i60ev 52
(1901 141
vi 178, 179
iva7)pia 53
*veu 178
vOpoTte 83
vri 179
*6 59. 177, 178, 179
piOTo; 133
fipxroi; 62
cKpciiliara 103
toxijihfc 65
autfiocTog, 171
2<o, auPdvw 54
X 1 79

212

Pain) 67
{tav (dor) 6

Pot; S
ptXtdv 133
04Xtoto< 133

VoG 105
IjixpoaOev 178
<v 179
w ia 140

Iwf'tc JO
*vr 49

ya^o^uXoixUtfV 103
yrva SS
yyv* 156
y*vo$ 102
Y^voc 102

Y*o^ai 67
Yovcc 84
Y^vu 144
ypar6< 9J
68
Jdxpu, xpuov 48
8tlxvu|i 54
84x 65, 67, 70, 140
Activo 97

cXfk 97
8(i 178, 179
xr) 5 i
8inXo5< 142
8 k >4]

i ; U9
tA*yvoia 153
I5w 178
indvi 179
178, 179
juotoXij 103
70, 147
H r 70, 199
6p*Poc 68
o0p6$ 55
iaot 174
ia r a v 156
or 174
otl 49, 59, 174
aoi 178
r(i7)0r}v 165
euaYYXtov 44
e~TCi>qc 98
9pETe 147
<puye^ J56

Sw 139

w ? 179

88cxa 106, 139

3pc 84
Stpov 81, 84

Cuy^v 50, 84

W ) i 12
I, H IOS
bfii 105
tofiat 49, 67
c 117
tfcjv 174
elfisv 174
st[x 148, 174
1 178, 179
x 177, 178
xaTv 51
xeivoc 108
xt6; 178
Xa/ix; 56
Xi~ov 148
XtoOpovs 84
56
|ive 52
jji, j 105
(Y6 106

jYefxva 95
^Y{*6vxs 95
jYeyveq 95
^jye^tcv 95
^Yti4vwv 95
fjSeot 129
jSktto 131
^8 129
^8C 129
^(xct? 105
f||iTepo(; 112
Oe 87
Oeqt 87
Oca? 87
Oeciv 83
OuyTTjp 50
OyaTp 99
Opa 50, 67

21)

i no
rsiuv so
trreoio (hom.) BI
Iroro^ 81
Imroo 81
(mruv 83
toTotjii 52
66
xap8(a 65
xartTti 65
xaT<i 178,179
xcIvo$ 108
xxXo^a 44

xf)p 100
xX^1TT(d 65

v4o< 68, 125

vV'rt* 14
v 6 p o u c 84

v& 106
6 59
6 112
ST*0 78
d 112
o U a 54, 59, 148, 155, 166

ot8c 156
fotxoc 102
olv/j 54
ots 69
olofta 155
X T t i 49, 66, 1 40

6
144
Xelxeiv 148
Xcln<d 54, 65, 140, 148
XXoixa 44, 148, 157
Xeux6; 54, 68
Xt)5eTv 49
X6y4 144
Xoin6^ 142
Xuxov 82
X\ixou( 84
Xuxo? 51, 66, 72, 68
fidvTi? 90
jiTpe<; 99
jidnjp 98
Siiya 134
|i6yao- 133
(jon)
{8u 91
^Xa<; 124
(Xo? 162
fifiova 171
nioaos 49, 68, 69
neTd 178, 179
fzixpi 179
^>)Tipa 98
invu&u 133
(lOL 112
(iou 105
va 125
veoyv6? 74
vov 125

ja4v

6 9i 121

i i i 6 c 117
67

tIocd 179
6pexr6< 68
6? 116
ndfvvfii 55
napi 52, 177,178
xapampj7) 103
napt/oiv 154
napeto 154
Trdpo; 52
naooaXo$ 55
rtaTpdo: 98
^Tep 98
-Tip 58, 98
^stripe? 99
TtaTijp 49, 65, 69,70,98, 144
7TTpi 98
TaTpla 84
-*Tp6? 98, 144
TTOLTpuV 99
rrivTe 59, 139
-evrrjxovTa 140
Ttc*rr,y.'jarrfi 103
-pav 178, 179
-spi 178, 179
t^ yv'jvu 55
93
-rrrtf'tlov 93
7rfauv 93
91, 92
~Xetaov 134

214
irXwtii 32
ftXcij 52
*o0 100 , 144
ftftipvoC 95
95
rtXi i 91
rcXcU 9 |
X14 90

noXitu' 91
oXy 144
nppw 178
kQ 100
ntpw; 58, 119, 141
npaiTcpto' 103
up 178
npdyovoi
npi 178, 178. 179
wpov 134
mj&J 53
jtijp 101
TTUp 101
ttw 144
oafipTt(i 103

a i 107
aU epa 92
tx#i 66

30t ]]2
orirtt 90
<It4iv 91
o-etxw 54, 67
0Tp?6i; 129
Erpftovo; 129
cuy 178
opov 129
OtptiiV 129
T 114
Te-i>ip<n}xi 170
Ttvw 56
-ixvov 85
txtojv 95
TO, TO'J 65
TTay*' 138
r rra p e 139
XTtf 82
t 120 , 121
165, 173
Tifi* 139, 162
Tijiifjj 159, 162
-ripei 162

t
t

118, 120, 121

112, 113
107

Tpineot 88

Tpe 65, 68, 139

Tpffb 159
Tpta 139
TptxOVTflt 140
TpTO 141
Tp/rri t a 159
tp 101

u l c jv 93
ulv 93
ota 50
Onp 58, 178, 179
On 178,179
pptaxov 114
^optat 159, 161
ppe 154
tppeai 60, 70, 159
<PP7] 155
pfeT*t 60, 155
(ppeTe 147, 159, 154
96 pTt 154
*poa 153
tppoi 154

*9 pota 153

' J-

<ppO(iai 155
9 po|e? (53
povr - 158
tppovToti 60, 155

ppovTj 49, 154

poivro 155
poivtc 14
9 ptt> 49, 60, 67, 147, 149, 152, 154. 161
9 O.E 81, 83, 85
9 oe&> 159,161
90 pfc) 144, 155, 161
9 pTyjp 52
9 p?o>p 52, 65, 70
Xj 62
*/piv 177
ycv 62
y pa 87
X^ipav 87
/up; 178
X&>pa 87
(j<2tX|x6 103

Latiruki
accumbere 161
acus 102
eateis (osk.) 91
Afliabus 84
Aflima 84
agcr 48, 68
agito 154
agunto 154
aiaom, aeuum (at. lat.) 53
albeo 159
albufi 159
aliud 124
amabam 165
amabant 156
ambo 141
amice 83
augeo 157
augcre 54
angustus 68
ancus 68

bona 124
bonum 124
bonus 124, 133

cano 157
Cato 129
catus 129
caecus 53
Caesar 103
capio 65
captus 65, 66
career 103
cecini 147
centum 51
certo 134
ds 115
cito 134
citra 115

clepo 65
commentus 171
coniveo 67
convcntio 51
cor 65, 100
cornu 91, 92
councior (*concitor) 55

dsemma (ulat.) 48
<iadat (idat.) 156
dated 154
dccem 44, 65, 67, 70, 140
deicerent (stlat.), dieerent 54
deicum (oak.) 54
deivai (oik.) 87
delirus 168
deorum 83
deuco, douco (atlat.) 54
deterior 133
deterrimus 133
deum 83
die 114
dicare 51
dominus 124
dona 84
donom (stlat.) 81, 84
donum 81, 84
ddeo 54
duplus 142
duo 106, 139
dux 124

ca 111
earn 109, 111
edb 49, 67
ego 105
ei 109
eis (stlat.), is 109
eituas (osk.) 87
esmei, esme (umbr.) 109
ess (stlat.) 174
est 49, 174
estis 174
etanto (osk.) 108
cum 109, 106
cquam 87
equom (stlat.) 68
equos 81, 84
exuviae 88
fac 114
feci 51
fetix 124
ferens 99
*
ferent 158
ferimus 153
ferd 49, 59, 60, 67, 149, 152
ferunt 49, 153

216
fla t 52
fori* 67
fora 51
forte 128
fords 124. 128
Fortunai (stlat.) 87
irater 52, 65, 70, 98
fructus 91, 92, 93
gaodiom (stlat.) 85
gaudium 85
genera 102
generum 102
genu 144
genus 102
gladios (stlat.) 85
gladius 85
Glycerium 85
(i)gnotus 51
haec 114
haedus 53
hie 114
hoc 114
homioe 95
hominem 95
homines 96
honinis 95
hominum 96
homo 62, 95
hostes 91
hostis 49, 59, 66, 67, 90, 91
hostiuxn 91
humus 82
humufls (oak.) 95
id 109. n o
idic task.) 110
ignotrn 51
ille 129
illsc 109
tlhid 124
im (stlat.) 109
mfenis 112
infimus 132
inaeqne 50
mtimus 132
is 109, 50
isu m 68
istic 109
istod 50, 112

tuga 137
iugum 50, 69
iuvencus 70
izic (osk.) 50, 109
iunior 56
lacrima 48
lassus 49
legens 99
nquo 51, 140
longus 49
lubet 67
lu d a (gen.) 68
lupe (vok.) 81, 83
lupom (stlat.), lupum 68, 82
lupos 81, 84
lupus 51, 66, 81
lux, l a s 54, 68
magis 131
maiorem 131
m ai estas 131
maius 131
mais (osk.) 133
malus 133
m anu 93
m anum 93
manus 91, 92, 93
m are 90
m ana 90
m ater 98
M atronis 84
m atnim 99
mea 105
m edius 49, 67, 68, 69
m e 105
mei 105, 112
m elior 131, 133
meliorem 131
mem ni 44, 159, 161, 1661
mensa 87
mensac, mensai 87
m ents 90
mesa-mensa 54
m estru (um br.) 133
meus 112
m ihi 105
m inim us 132, 133
m inor 133
m inuo 133

mis Ostial.) |12

moneo 159, 161
m ultum 144
eco 144
eque 114
nidus 144
nix 67
noceo 144
nom inis 95
nos 107
noster 112
nova 125
nouem 140
novum 125
novus 68, 125
Nuvlanus (osk.) 83

pQs, puudus 33
qualis 120
quatTuordcdm 140
quantus 120
quartus 141
quicunque 122
quid 120, 121
quidam 120
quinqu 59, 139
quintus 141
quis 118, 120, 121
quod 49, 118
quom (stlat.) 68

octo 49, 66, 140

cio 54
optim us 133
orarium 74
ovis 69
of fcndim entum 49
of fendit 49

regio 96
rectus 68
relinquo 65
rex, regis 100
rofu (um br.) 55
Romanom (stlat.) 83
Romanorum 83
rosa 124
rbcr 55
rfua 55

pax, p a d s 55
p a d s d 55
pango 55
pater 49, 65, 69, 70
pater familias 87
patrem 58
patir (osle.) 49
patrs 98
pairum 99
pecu 50, 59
pedis 143
peior 133
pepigi 44
pH 144
pessimus 135
pid osk.) 121
pir ftanbr.) 101
pis, pid (osk.) 120, 121
p isa s 50
planta 159
planto 159
plcnus 74
prm um 134
privignus 74

sagax 161
sagirc 161
scabic* 66
scabo 66
scrptae 88
scrftas (osk.) 88
se 108
sextos, sextus 140
sedeo 144
sedi 156
sdimus 144, $3
semen 52
senatous (L lat) 93
sent (osk.-um br.) 49
septem 70. 139
septuaginu 140
serous-seruus 86
sero 158
seso (um br.) 105
sequor 44, 70, 147
sex 139
sextus 140, 141
siem (stlat.) 154, 174
ses (stlat.) 174

218
siet (lit) 174
simplus 142
simua 174
sitis 90
spuo 66
stare 52
sleti 1S7
sto, siseo 66, 157
suinus 53
super 58
superus 112
svai (oak.) 120
tacent 58
Uceo 159
lacere 162
talis 120
tango 158
tanta 108
tantus 120
te 107
lego 143
tei 112
templum 124
tendo 56
trra 87
trras 87, 88
tertios-tertius 140, 141
tetigi 44, 158
tis (stlat.) 112
toga 143
tongere (stlat.) 55, 56
torrus (st. lat.) 51
totus 124
tres 65, 68, 139
tria 139
triginta 65, 139
triia (umbr.) 139
tu 107
tu tas (umbr.) 88
furris 124
unum 138
unus 54
urce us 94
uisus 62
Vatviabus 84
Vatvims 84
velle 175
velim 175

velimus 175
veiis 154, 175
velit 175
veoi 156
vnimus 53
verba 105
vester 112
vestigium 54
ucus 102
video 159
vidi 54
vir 44, 50, 51
volt (stlat.) 175
vos 108
vox, vods 100
vult 175

Staroindijski (sanskrit)
adanam 49
admi 49
adhamah 132
gami 156
agnayah 91
agnih 90
aham 105
ahan 68
jnatah 51
ajra 68
ajrah 48
ahe 109 (av.)
akth 56
antamah 132
anyah 141
aogo, aojo (av.) 54
sadi 156
asi 174
ama 95
asmai 109
asman 107
asmr 95
asm 149, 174
airu 91, 92
ata 49, 66, 140
asti 49, 59, 174
asth lm 66
asva 82, 87
svah 88, 83, 87
asyah 108, 117

219
av&m 87
avant 105
4vih 69
azam (av.) JOS

dve 139
dvih 141
dvikih Ml
dhftma 53
dhenh 91

hanJhanam 49

bhadrih 133
bhAra 154
bh Arama 154
bharamah 153
bharanam 158
bhdrami 67
hharant 158
bhArante 155
bhranti 49, 153
bhdrase 70
bhAiasi 84, 153
bhdrat 158
bhdrata 154
bhrad 49, 153
bhratha 153
bhdrathah 153
bhdravah 153
bhdrema 154
bhreh 154
bhdret 154
bhreta 154
bhreva 154
bhreyam 153
bhrtih 51
bhrta- 51, 65, 70
caiurthah 139
catvarah J39
chy 66
il, it (av.) 120
dddhami 165, 173
dddharia 170
dia 65, 67, 70
dekSvati 54
deva 83
devi 88
disati 51
dug ada 50
duhitd 50
duva 139
dva 139
dvau 139

gah 51
hamo (av.) 117
hfd 100
idam 110
iha SO
jagama 155
jdgantha 155
jdjana 155, 156
janah 102
janasah 102
janasam 102
jAsati 67
kah 118
kat (av.) 49
kitarah 58, 119
ksami 62
lobhah 67
lbhyati 67
ma 147
mdhyah 49, 67, 68, 69
malinah 162
m IO5
matah 171
mateh 91
mdiih 90
me 112
nah 107
na kadana 122
nau 106
nava 125, 40
navah 125
navam 125
jah 54
pad 100
pala 47

punca 139
pancatar 140
pa* - 33
padah 33
p a tu 30
pit- 49, 65, 69, 70, 98
pitaram 98, 49
pittsu 98
prltah 53
Prnah 51
p u ri, p u rih 32
pOfih 53
phala 47

rajab 68
rajnam 95
rajyam 85
raoo 54
roate 68
rkia 62

sicare 70
sam ih 52, 177
sankate 55
sdnti 49, 174
sa p ti 70
atim 51
tatruh 91, 92
smas 174
stha 174
stighnute 67
sthinam 52
s u d -, su d h 128
sunau 93
suDavah 93
suuh 50, 60
suryah 85
syah 174
syam 154, 174
syama 174
syat 174
syata 174
svai 129
svadisthah 131
svau 129
svaduh 129
svah 174
svsa 69

tim 68
t 112
triy ah 65, 68, 139
tri 139
trih 140, 141
trini ditani 140
tfnam 51
tu (av.) 107
ubhaO 141
u b h iy a 141
ura 101
u p iri 58
va (av.) 108
vac 100
vah 108
vdhatat 154
vam 106
vankah 55
vari 90
varsisthih 133
vrtarai 70
v a rv irta 70, 156
v avrtim i 70
vayam 106
vea 54, 59, 156
v id m i 50, 156
v id v i 156
virah 51
vo (av.) 108
vuga 84
yugam 50, 69, 84
yu i 108
yuvaah 70
vrkah 51, 82, 66
vrkam 82
vrtandh 70, 158

Staroslovtruki

berete 153
bratn 52, 65
*vczov 154
veljp 175
vlad9 69
vlak1 51, 82

vitna 74
vonja 159, 162
von>a)9 159, 162
v i 106
v id i 54
vidra (ah.) 101
godi 133
(u-jgoditi 133
gostb 49, 67, 90
danas (ah.) 115
daSp 156
dvbrb 67
dvbn 50
dvojka (sh.) 141
dvoyka (rus.) 141
(sb) bnb 115
des{tb 65, 67, 70
di>va 139
d'fevi 139
dlaadn 165
dlo 53
bn-i* 95
dbiti, d%ter- 50
diti 53
ena 87, 68
zcnp 87
iga 84
igo 50
ie 109
jad-ti 49, 67
(j)esmb 74 148, 174,
(j)este 174
(j)estb 49
jp n i
junoa 56
jutros (sh.) 115
kamene 95
kostb 90
kostbmi 91
letos (sh.) 115
Idziti, polziti (sh.) 161
licha 168

lub 68, 54
ljubi 54
malo 134
maierb 99
me 105
mojb 1)2
nvbni 52
mimjijb 133
nebet- 80, 102
nebesa 80, 102
nebo 102
neservb 158
nova 125
novi 68 125,
novo 125
noitbmi 91
oba 141
oboji 141
ovaca 69
gzbkb 68
plbm* 51, 74
pptbje 91
pptbmi 91
(ra s p iriti (sh.) 101
rabe 83
rei (sh.) 144
rok (sh.) 144
rpkami 83
*rud-meno 55
sami, 117
svojb 112
svinbji (svinbja) 53
sebi 108
sednem (sh.) 148
sime 53
slabi 67
sptb 49
sn>dbce 65
stignp 54
stojo 66
sb 115
8ym 50, 60
synove 93

222

iyt\ovk 93
ayoy 93
yivfcmi 93
te p a ti fih.) 65
tvoj b 112

ja U 1
judu 107
jOnktas 56
joi, juos (let.) IJI
ja 108

te ti (ah.) 144
tok (ih .) 144

kurja 119

tri 139
tri ^ t a 140
trctbjb 141
trtivb 5)
irbje 68
tpCa, tua (ah.) 56
ty 107
tyap4ri 140

lka 140
leka 54
leAgvas 56
lieka 65
-lika 140

ciljp 159

melys 162
merga 87
mergos 87
mine 52
naktimis 9)

eso 59, 65
etyre 139

Litavski

abeji 141
ubi (let.) 141
akmens 95
akmenu 96
4ugu 54
aAtras 141
bendras 49
brotertiis 52
dimt 65
deri 53
dvi 139
du 139
dubCis 67
dukte 50
dvylika 140
e (stlit.) 105
es (let.) 105
esml 174
eart 174

pavelrai 175
paveit 175
pilnas 51
puliai 53
raudas 55
rankomis 83
saldesnis 131
salus 131
sekme 50
smens 53
sis (let.) U5
skabft 66
skilri 166
skylri 166
sniegas 67
sp itaju 66
stju 66
sunau 93
sunaus 93, 50
sunOs 50
sunumis 93
swestro (atprus.) 69
simtas 51
izirdimis 91
zirdis 65
is (lit.) 115

tu 107
tkscantii 140
valdau 69
vdu 106
vinas lkas 140
venolika 140
vilkas 51 66, 82
vilku 83
v^ras 51

Jfrtntrokt
a n u u k 48
berem 49
duttr SQ
durn 50
erek 68

zengi 165

Staroirski

detha 67
lae 49
lodem H7
49
na 107
vctft 108

Albaruki

athir 49
berm 49
blati (srir.) 52
brathr 52
ceach 53
chw (kimr.) 108
dagr (konmv.) 48
dcigr (kimr.) 48
der 48
lochet 54

Finski
jukko 84
kuningas 82
kulta 59
iammas 102
rengas 50
vantus 92

Vtntiski
exo 105
mexo 105

(>en, oin 54
ocht 49

Hetitski
ruad 55
si 110
sil 53
som, sam 117
tiagu 54
tuatha 88

ammuk 105, 106

uk 106
we 106

Mesapski
veina 112

IVAN PU D I

G O T S K I JE Z IK

I
IS T O R IJSK A G R A M A T IK A
IZDAVA
Zavod M udibenikc i
n u u v n a sredstva Srbije
Beograd, Oblliev veiuc S/I
Urednik
BRANISLAV M A TI
Tehniki urednik
M IO DRAG V U K O T I
Korektori
VERA JANKOVI, SELM A O LOVI
VISESLAVA N IK O L I i M IL E N A JERB M I
Rukopis predat u tampu februara 1970. godine:
tampanje ravrleno juna 1972. godine.
Obim: 15 tamparskih tabaka
T ir a l: 1.500 primeraka
Format: 1 7 x 2 4 cm
tampa N A U N O D E L O .
Beograd. Vuka K aradiida 5