www.paragraf.

rs
Preuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex
Ukoliko ovaj propis niste preuzeli sa Paragrafovog sajta ili niste sigurni da li je u pitanju vaea verzija propisa,
poslednju verziju moete nai OVDE.

ZAKON
O INSPEKCIJSKOM NADZORU
("Sl. glasnik RS", br. 36/2015)

NAPOMENA:
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sl. glasniku RS", odnosno 29. aprila
2015. godine, a primenjuje se istekom roka od 12 meseci od dana stupanja na snagu, odnosno 30. aprila
2016. godine, osim odredaba kojima se ureuju neregistrovani subjekti i postupanje prema
neregistrovanim subjektima propisanih lanom 3. taka 4), lanom 4. stav 7, lanom 5. stav 3, lanom 10.
stav 4, lanom 11. st. 2. i 3, lanom 22. l. 33. i 34. lanom 41. stav 3, lanom 44. stav 2. taka 5) i
lanom 57, koje se primenjuju istekom roka od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona,
odnosno 30. jula 2015. godine, i lanom 30. st. 1, 2. i 4, koje se primenjuju istekom roka od pet meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno 30. septembra 2015. godine.

I UVODNE ODREDBE
Sadrina zakona
lan 1
Ovim zakonom ureuju se sadrina, vrste i oblici i postupak inspekcijskog nadzora, ovlaenja i obaveze
uesnika u inspekcijskom nadzoru i druga pitanja od znaaja za inspekcijski nadzor.

Pojam i cilj inspekcijskog nadzora

lan 2
Inspekcijski nadzor je posao dravne uprave ija sadrina i pojam su utvreni zakonom kojim se ureuje
rad dravne uprave, koga vre organi dravne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica
lokalne samouprave, s ciljem da se preventivnim delovanjem ili nalaganjem mera obezbedi zakonitost i

bezbednost poslovanja i postupanja nadziranih subjekata i spree ili otklone tetne posledice po zakonom
i drugim propisom zatiena dobra, prava i interese.
Inspekcijskom nadzoru upodobljavaju se drugi oblici nadzora i kontrole ijim vrenjem se ispituje primena
zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje nadziranog subjekta, koje vre
organi iz stava 1. ovog lana i drugi subjekti sa javnim ovlaenjima, u skladu sa posebnim zakonom.

Znaenje izraza
lan 3
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledea znaenja:
1) inspekcija je organ u sastavu, unutranja organizaciona jedinica ili inspektori organa dravne uprave,
odnosno organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili drugog subjekta sa javnim
ovlaenjima, koja vri inspekcijski nadzor;
2) inspektor je slubeno lice sa posebnim ovlaenjima, obavezama i odgovornostima propisanim
zakonom, koje ispunjava uslove za obavljanje inspekcijskog nadzora, vri inspekcijski nadzor i uiva
krivinopravnu zatitu propisanu zakonom;
3) nadzirani subjekat je pravno lice, preduzetnik i fiziko lice, organizacioni oblik preko koga fiziko ili
pravno lice obavlja delatnost ili vri aktivnost za koga ne postoji obaveza registracije, kao i subjekat sa
javnim ovlaenjima u skladu sa zakonom, ije poslovanje i postupanje se nadzire;
4) neregistrovani subjekat je nadzirani subjekat koji obavlja delatnost ili vri aktivnost, a nije upisan u
odgovarajui registar koji vodi Agencija za privredne registre ili drugi organ ili organizacija nadlena za
upis osnivanja pravnog lica i drugog subjekta (u daljem tekstu: osnovni registar), kada je upis u ovaj
registar propisan kao uslov za obavljanje delatnosti ili vrenje aktivnosti;
5) rizik je kombinacija verovatnoe nastanka tetnih posledica po zakonom i drugim propisom zatiena
dobra, prava i interese, koje mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog subjekta, i verovatne
teine tih posledica;
6) kontrolna lista je dokument koji sadri spisak prioritetnih pitanja provere i drugih radnji za koje je
inspekcija ovlaena, odreenih prema teini moguih tetnih posledica u odreenoj oblasti saglasno
pravilima o proceni rizika, i predmet i obim provere;
7) akt o primeni propisa je akt u formi miljenja, objanjenja, odgovora na pitanje, preporuka i akta drugog
naziva u skladu sa zakonom, koji se odnosi na primenu zakona ili drugog propisa iz delokruga inspekcije,
a koga u pisanom obliku sainjava nadleni organ dravne uprave, odnosno autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave ili drugi subjekat sa javnim ovlaenjima, u skladu sa zakonom kojim se
ureuje dravna uprava i drugim zakonom;
8) predstavka je prijava, peticija, predlog i akt drugog naziva koga zainteresovano fiziko i pravno lice
podnosi inspekciji u cilju iniciranja pokretanja postupka inspekcijskog nadzora;
9) slubena savetodavna poseta je oblik preventivnog delovanja inspekcije pruanjem strune i
savetodavne podrke nadziranom subjektu na licu mesta, koju inspekcija organizuje van inspekcijskog
nadzora;
10) preventivni inspekcijski nadzor je inspekcijski nadzor usredsreen na spreavanje nastanka
verovatnih tetnih posledica;
11) vea vrednost je vrednost odreenog materijalnog dobra koja iznosi najmanje 3.000.000 dinara.

Primena ovog zakona i odnos prema drugim zakonima

lan 4
Sadrina, granice, ovlaenja, prava i obaveze pri vrenju inspekcijskog nadzora utvreni su ovim i
posebnim zakonima.
U postupku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor, odnosno drugi ovlaeni slubenik postupa saglasno
naelima i pravilima delovanja dravne uprave i naelima i pravilima delovanja dravnih slubenika,
odnosno slubenika autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i saglasno naelima i
pravilima postupka kojima je ureen opti upravni postupak.
Ovaj zakon neposredno se primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji vre organi dravne uprave,
kao i u postupku inspekcijskog nadzora koji, kao povereni posao dravne uprave, vre organi autonomnih
pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave.
U postupku vrenja inspekcijskog nadzora i slubene kontrole koji proizlaze iz posebnih zakona,
potvrenih meunarodnih ugovora ili usklaivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama
Evropske unije neposredno se primenjuju odredbe posebnog zakona, ako su u odreenim oblastima
inspekcijski nadzor i slubena kontrola tim zakonom ureeni drukije.
Neposredna primena odredaba posebnih zakona iz stava 4. ovog lana ne moe iskljuiti ili ograniiti
neposrednu primenu odredaba ovog zakona kojima se ureuju pitanja inspekcijskog nadzora i slubene
kontrole koja nisu ureena tim posebnim zakonima.
Usaglaavanje odredaba posebnih zakona iz stava 4. ovog lana sa odredbama ovog zakona vri se pod
uslovima, na nain i u rokovima propisanim lanom 69. ovog zakona.
Neposredna primena odredaba posebnih zakona iz stava 4. ovog lana ne moe ni u kom sluaju iskljuiti
ili ograniiti neposrednu primenu odredaba ovog zakona kojima se ureuju neregistrovani subjekti i
postupanje prema neregistrovanim subjektima i inspekcije su dune da primenjuju odredbe ovog zakona
kojima se ureuju neregistrovani subjekti i postupanje prema tim subjektima.
Ovaj zakon shodno se primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji u poslovima iz svoje izvorne
nadlenosti vre organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave, kao i kada organi
dravne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave i drugi subjekti sa
javnim ovlaenjima vre druge oblike nadzora i kontrole u smislu lana 2. stav 2. ovog zakona.
Ovaj zakon ne primenjuje se na postupanje i poslove odbrane, policije, komunalne policije i Poreske
policije, kao posebne organizacione jedinice Poreske uprave, kao organa u sastavu ministarstva
nadlenog za poslove finansija.
Poslovi i ovlaenja, koji su utvreni ovim zakonom, ne uvode obavezu dodatnog zapoljavanja i jedinice
lokalne samouprave e ih obavljati u skladu sa propisima koji ureuju zapoljavanje u jedinicama lokalne
samouprave.

Saradnja sa drugim organima, imaocima javnih ovlaenja i pravnim i fizikim licima

lan 5
Saradnja nadlene inspekcije sa drugim organima dravne uprave, organima autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave, pravosudnim i drugim dravnim organima i drugim zainteresovanim
organima i organizacijama ostvaruje se u skladu sa nadlenostima inspekcije i oblicima saradnje
utvrenim propisima o dravnoj upravi i posebnim zakonima.

Saradnja, naroito, obuhvata meusobno obavetavanje, razmenu podataka, pruanje pomoi i

zajednike mere i radnje od znaaja za inspekcijski nadzor.
Nadlena inspekcija u obavljanju poslova iz svog delokruga usklauje planove inspekcijskog nadzora i
svog rada, razmenjuje podatke, predlae preduzimanje zajednikih mera i aktivnosti od znaaja za
obavljanje poslova inspekcijskog nadzora i na drugi nain sarauje sa drugim inspekcijama i subjektima
sa javnim ovlaenjima koji vre posebne oblike nadzora i kontrole - radi obavljanja obuhvatnijeg i
delotvornijeg inspekcijskog nadzora i naroito radi suzbijanja delatnosti ili aktivnosti neregistrovanih
subjekata.
Dravni organi, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i imaoci javnih ovlaenja duni
su, na zahtev inspektora, da mu u roku od 15 dana od prijema zahteva dostave traene podatke i
obavetenja koji su znaajni za inspekcijski nadzor.
Nadlena inspekcija, u skladu sa zakonom, sarauje sa fizikim i pravnim licima, naroito u cilju
preventivnog delovanja, kao i unapreenja uzajamne odgovornosti fizikih i pravnih lica i inspekcija u
procesu primene i nadzora nad primenom propisa. U tom cilju, inspekcija moe odravati informativne i
edukativne tribine i konsultativne sastanke sa predstavnicima privatnog sektora i drugim zainteresovanim
stranama.
Fizika i pravna lica mogu inspekciji podnositi predstavke i zahteve, i od nje traiti podatke i obavetenja,
u skladu sa zakonom.
Ako se u vezi sa vrenjem inspekcijskog nadzora osnovano oekuje da nadzirani subjekat prui otpor ili
se on prui i inspektoru onemoguava ili bitno oteava vrenje inspekcijskog nadzora, inspektor moe da
zahteva pomo policije i komunalne policije.
Policija i komunalna policija pruaju pomo prema zakonima kojima se ureuju policija i komunalna
policija.

II VRSTE I OBLICI INSPEKCIJSKOG NADZORA

Vrste inspekcijskog nadzora
lan 6
Inspekcijski nadzor, prema vrsti, moe biti redovan, vanredan, kontrolni i dopunski.
Redovan inspekcijski nadzor vri se prema planu inspekcijskog nadzora.
Vanredan inspekcijski nadzor vri se: kada je neophodno da se, saglasno delokrugu inspekcije, preduzmu
hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i
interese zaposlenih i radno angaovanih lica, privredu, ivotnu sredinu, biljni ili ivotinjski svet, javne
prihode, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost; kada se posle donoenja
godinjeg plana inspekcijskog nadzora proceni da je rizik visok ili kritian ili promene okolnosti; kada takav
nadzor zahteva nadzirani subjekat; kada se postupa po predstavci pravnog ili fizikog lica.
Vanredan inspekcijski nadzor po zahtevu nadziranog subjekta moe biti utvrujui, koji se vri kada je
potrebno utvrditi ispunjenost propisanih uslova nakon ijeg ispunjenja nadzirani subjekat stie pravo za
poetak rada ili obavljanja delatnosti, vrenja aktivnosti ili ostvarivanje odreenog prava, u skladu sa
posebnim zakonom, ili potvrujui, koji se vri kada nadzirani subjekat podnese zahtev da se potvrdi
zakonitost i bezbednost postupanja u vrenju odreenog prava ili izvrenju odreene obaveze, odnosno u
njegovom poslovanju.

Kontrolni inspekcijski nadzor vri se radi utvrivanja izvrenja mera koje su predloene ili naloene
nadziranom subjektu u okviru redovnog ili vanrednog inspekcijskog nadzora.
Dopunski inspekcijski nadzor vri se po slubenoj dunosti ili povodom zahteva nadziranog subjekta, radi
utvrivanja injenica koje su od znaaja za inspekcijski nadzor, a koje nisu utvrene u redovnom,
vanrednom ili kontrolnom inspekcijskom nadzoru, s tim da se moe izvriti samo jedan dopunski
inspekcijski nadzor, u roku koji ne moe biti dui od 30 dana od okonanja redovnog, vanrednog ili
kontrolnog inspekcijskog nadzora.

Oblici inspekcijskog nadzora

lan 7
Inspekcijski nadzor, prema obliku, moe biti terenski i kancelarijski.
Terenski inspekcijski nadzor vri se izvan slubenih prostorija inspekcije, na licu mesta i sastoji se od
neposrednog uvida u zemljite, objekte, postrojenja, ureaje, prostorije, vozila i druga namenska prevozna
sredstva, predmete, robu i druge predmete, akte i dokumentaciju nadziranog subjekta.
Kancelarijski inspekcijski nadzor vri se u slubenim prostorijama inspekcije, uvidom u akte, podatke i
dokumentaciju nadziranog subjekta.

III PRAENJE STANJA, PROCENA RIZIKA, PLANIRANJE,

USKLAIVANJE I KOORDINACIJA INSPEKCIJSKOG NADZORA
Praenje stanja
lan 8
Inspekcija prikuplja podatke i prati i analizira stanje u oblasti inspekcijskog nadzora koja je u njenom
delokrugu.
Ti poslovi ukljuuju prikupljanje i analizu podataka dobijenih pomou kontrolnih listi, voenjem anketa i
istraivanja javnog mnjenja i drugim neposrednim prikupljanjem podataka, podataka pribavljenih od
dravnih organa, organa autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugih imalaca javnih
ovlaenja, statistikih i drugih podataka, prikupljanje i analizu inspekcijske, upravne, sudske i poslovne
prakse iz odgovarajue oblasti inspekcijskog nadzora, i druge srodne poslove.
Na osnovu utvrenog stanja i procene rizika inspekcija priprema plan inspekcijskog nadzora, inicira
donoenje, izmene i dopune zakona i drugih propisa, ujednaava i objavljuje inspekcijsku praksu,
preduzima preventivne aktivnosti i predlae organima dravne uprave, organima autonomne pokrajine i
jedinice lokalne samouprave i drugim imaocima javnih ovlaenja preduzimanje aktivnosti i mera na koje
su ovlaeni.
Organi iz stava 3. ovog lana duni su da sarauju sa inspekcijom u postupcima praenja stanja.
Inspekcija na svojoj internet stranici objavljuje spisak nadziranih subjekata za koje, na osnovu podataka
dobijenih pomou kontrolnih listi, utvrdi da su ostvarili najvei stepen usklaenosti poslovanja i postupanja
sa zakonom i drugim propisom, kao i spisak nadziranih subjekata za koje utvrdi da nisu uopte ostvarili
usklaenost poslovanja i postupanja sa zakonom i drugim propisom.

Procena rizika
lan 9

Inspekcijski nadzor zasniva se na proceni rizika i srazmeran je procenjenom riziku, tako da se rizikom
delotvorno upravlja. Procena rizika je deo procesa analize rizika, koji obuhvata i upravljanje rizikom i
obavetavanje o riziku.
Rizik, prema stepenu, moe biti neznatan, nizak, srednji, visok i kritian.
Inspekcija nije duna da vri inspekcijski nadzor kada je procenjeni rizik neznatan.
Rizik se procenjuje u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora i pre i u toku inspekcijskog nadzora.
Kada se u toku realizacije godinjeg plana inspekcijskog nadzora promene okolnosti na osnovu kojih je
procenjen rizik i sainjen plan, inspekcija usklauje procenu rizika i plan inspekcijskog nadzora sa
novonastalim okolnostima.
Procena rizika u toku pripreme plana inspekcijskog nadzora vri se tako to inspekcija u praenju i analizi
stanja u oblasti inspekcijskog nadzora koja je u njenom delokrugu identifikuje rizike po zakonom i drugim
propisom zatiena dobra, prava i interese, koji mogu nastati iz poslovanja ili postupanja nadziranog
subjekta i, prema odgovarajuim kriterijumima, procenjuje teinu tetnih posledica i verovatnou njihovog
nastanka, tako da se dobije procenjeni stepen rizika.
Teina tetnih posledica procenjuje se polazei od:
1) prirode tetnih posledica, koja proizlazi iz vrste delatnosti ili aktivnosti nadziranog subjekta, odnosno
karakteristika robe ili proizvoda koga nadzirani subjekat stavlja u promet ili usluga koje nadzirani subjekat
prua, ili radnji koje preduzima, odnosno ovlaenja koja vri u sklopu svog poslovanja ili postupanja, a u
odnosu na zakonom i drugim propisom zatiena dobra, prava i interese, i
2) obima tetnih posledica, pre svega kruga lica koji koriste robu, proizvod ili usluge, odnosno kruga lica
koja ostvaruju odreena prava u nadziranom subjektu ili u vezi sa nadziranim subjektom, odnosno opsega
zakonom i drugim propisom zatienih dobara, prava i interesa na koje se odnosi delatnost ili aktivnost
nadziranog subjekta ili na koje ona utie.
Verovatnoa nastanka tetnih posledica procenjuje se polazei naroito od prethodnog poslovanja i
postupanja nadziranog subjekta, ukljuujui poslednje utvreno stanje zakonitosti i bezbednosti njegovog
poslovanja i postupanja. Verovatnoa nastanka tetnih posledica procenjuje se polazei i od: srpskih
standarda i pravila dobre prakse koje nadzirani subjekat primenjuje; sistema upravljanja i unutranjeg
nadzora nad zakonitou, pravilnou i bezbednou poslovanja i postupanja kod nadziranog subjekta,
uzimajui u obzir politiku upravljanja rizicima i razliite oblike unutranjeg nadzora kod nadziranog
subjekta, kao i reviziju finansijskih izvetaja nadziranog subjekta; stanja u oblasti u kojoj se njegova
delatnost ili aktivnost vri i predvianja buduih kretanja u njoj; unutranjih i spoljnih strunih, tehnikih,
tehnolokih i finansijskih kapaciteta nadziranog subjekta.
Pored procene rizika za nadzirane subjekte, rizik se, prema posebno propisanim kriterijumima, moe
proceniti i za pojedina teritorijalna podruja i druge teritorijalne i sline celine (npr. teritorijalne jedinice,
oblasti i podoblasti, deonice i dr), objekte i grupe objekata, u skladu sa delokrugom inspekcije i potrebama
vrenja inspekcijskog nadzora.
Zajednike elemente procene rizika u inspekcijskom nadzoru propisuje Vlada.
Posebne elemente procene rizika i uestalost vrenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika,
kao i posebne kriterijume iz stava 8. ovog lana propisuje ministar nadlean za odgovarajuu oblast
inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnog ovlaenja koji vri inspekcijski nadzor u odreenoj oblasti.
Posebne elemente procene rizika i uestalost vrenja inspekcijskog nadzora na osnovu procene rizika iz
izvorne nadlenosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje nadleni organ
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Plan inspekcijskog nadzora

lan 10
Plan inspekcijskog nadzora zasniva se na utvrenom stanju u oblasti inspekcijskog nadzora i proceni
rizika. Inspekcija je duna da sprovodi plan inspekcijskog nadzora, osim kada postoje naroito opravdane
izuzetne okolnosti koje je u tome spreavaju.
Inspekcija je duna da saini strateki (viegodinji) i godinji plan inspekcijskog nadzora. Godinji plan
inspekcijskog nadzora sprovodi se kroz operativne (polugodinje, tromesene i mesene) planove
inspekcijskog nadzora.
Plan inspekcijskog nadzora, pored obaveznih elemenata koji ine sadrinu godinjeg plana rada organa
dravne uprave, obavezno sadri i: uestalost i obuhvat vrenja inspekcijskog nadzora po oblastima i
svakom od stepena rizika; pregled nadziranih subjekata kod kojih e se vriti inspekcijski nadzor, odnosno
delatnosti ili aktivnosti koje e se nadzirati, ako nije mogue utvrditi nadzirane subjekte ili je njihov broj
prevelik, sa odgovarajuim informacijama od znaaja za vrenje inspekcijskog nadzora i odreenje
subjekata kod kojih e se vriti nadzor; teritorijalno podruje na kome e se vriti inspekcijski nadzor;
procenjeni rizik za nadzirane subjekte, odnosno delatnosti ili aktivnosti koje e se nadzirati ili teritorijalno
podruje i drugu teritorijalnu i slinu celinu, objekat i grupe objekata; period u kome e se vriti inspekcijski
nadzor; informacije o oblicima inspekcijskog nadzora koji e se vriti; podatke o resursima inspekcije koji
e biti opredeljeni za vrenje inspekcijskog nadzora.
Plan inspekcijskog nadzora sadri i: planirane mere i aktivnosti preventivnog delovanja inspekcije i
planirane mere i aktivnosti za spreavanje obavljanja delatnosti i vrenja aktivnosti neregistrovanih
subjekata, oekivani obim vanrednih inspekcijskih nadzora u periodu u kome e se vriti redovan
inspekcijski nadzor, sa odgovarajuim obrazloenjima, kao i druge elemente od znaaja za planiranje i
vrenje inspekcijskog nadzora.
Inspekcija, zavisno od organizacionog poloaja u sistemu organa dravne uprave, priprema, odnosno
utvruje predlog plana inspekcijskog nadzora u vezi sa kojim pribavlja miljenje nadlenih organa dravne
uprave, odnosno organa dravne uprave sa ijim delokrugom su povezana pitanja iz plana inspekcijskog
nadzora, i miljenje, odnosno smernice i uputstva Koordinacione komisije. Inspekcija dostavlja
Koordinacionoj komisiji predlog godinjeg plana inspekcijskog nadzora za narednu godinu, koji je
usaglaen sa miljenjima nadlenih organa dravne uprave, odnosno organa dravne uprave sa ijim
delokrugom su povezana pitanja iz plana inspekcijskog nadzora, najkasnije do 15. oktobra tekue godine.
Po pribavljenom miljenju, odnosno smernicama i uputstvima Koordinacione komisije, godinji plan
inspekcijskog nadzora se usvaja.
Inspekcija objavljuje plan inspekcijskog nadzora na svojoj internet stranici.
Ministar nadlean za odgovarajuu oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnog ovlaenja koji
vri inspekcijski nadzor u odreenoj oblasti propisuje posebne elemente plana odreenog inspekcijskog
nadzora.
Nadleni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje posebne elemente plana
odreenog inspekcijskog nadzora iz izvorne nadlenosti autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave.

Usklaivanje inspekcijskog nadzora

lan 11
Poveanje sveobuhvatnosti i delotvornosti inspekcijskog nadzora i izbegavanja preklapanja i nepotrebnog
ponavljanja inspekcijskog nadzora obezbeuje se kroz meusobnu saradnju u utvrivanju programa rada i
saradnju u postupku vrenja samostalnog ili zajednikog inspekcijskog nadzora.

Saradnja u postupku vrenja inspekcijskog nadzora ostvaruje se naroito: ako je odreena oblast ili
pitanje predmet inspekcijskog nadzora vie inspekcija; kada je potrebno da vie inspekcija istovremeno
vre inspekcijski nadzor prema istom subjektu (zajedniki inspekcijski nadzor); radi spreavanja ili
otklanjanja neposredne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni
ili ivotinjski svet; radi spreavanja obavljanja delatnosti i vrenja aktivnosti neregistrovanih subjekata;
kada se oceni da se nadzor na taj nain moe izvriti bre i sa to manje trokova i gubitka vremena za
nadziranog subjekta i inspektore.
Zajedniki inspekcijski nadzor vri se: radi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot i
zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet; kad je rizik kod nadziranog
subjekta visok ili kritian; radi preduzimanja hitnih mera koje ne trpe odlaganje; zbog sloenosti
inspekcijskog nadzora ili znaaja spreavanja ili otklanjanja nezakonitosti, odnosno tetnih posledica;
kada se time dobija na brzini nadzora, utedi trokova i smanjenju gubitka vremena nadziranog subjekta i
inspektora; radi provere predstavke koja je u delokrugu dve ili vie inspekcija; radi spreavanja obavljanja
delatnosti i vrenja aktivnosti neregistrovanih subjekata koja je u delokrugu dve ili vie inspekcija, i u
drugim sluajevima kada je to odreeno.

Koordinacija inspekcijskog nadzora

lan 12
Obuhvatniji i delotvorniji nadzor i izbegavanje preklapanja i nepotrebnog ponavljanja nadzora, pored
usklaivanja u vrenju inspekcijskog nadzora koji vre inspekcije, obezbeuje i Koordinaciona komisija,
koju obrazuje Vlada, kao koordinaciono telo prema zakonu kojim se ureuje dravna uprava.
Poslovi Koordinacione komisije jesu:
1) da prati dostignuti nivo koordinacije inspekcija, inicira mere, utvruje smernice i daje uputstva u cilju
unapreenja koordinacije inspekcija i delotvornosti inspekcijskog nadzora, i prati njihovu realizaciju, a
naroito:
(1) za usklaivanje planova inspekcijskog nadzora i rada inspekcija,
(2) za razmenu informacija u vrenju inspekcijskog nadzora,
(3) za unapreenje inspekcijskog nadzora na osnovu informacija iz godinjeg izvetaja o radu
inspekcija,
(4) za razvoj funkcionalnog jedinstvenog informacionog sistema u cilju efikasnog vrenja
inspekcijskog nadzora;
2) da razmatra i daje miljenje na nacrte zakona i predloge podzakonskih propisa kojima se ureuju
pitanja inspekcijskog nadzora;
3) da razmatra miljenja, direktive, metodoloke materijale i prirunike za rad inspekcije, analizira praksu
inspekcijskog nadzora i zauzima stavove u cilju ujednaavanja postupanja inspekcije u istim ili slinim
situacijama prema svim nadziranim subjektima, i objavljuje te stavove;
4) da uestvuje u analizi potreba za finansiranjem, tehnikom opremljenou i strunim usavravanjem
inspektora, kao i utvrivanju programa strunog usavravanja inspektora, i podnosi inicijative nadlenim
organima koji se odnose na finansiranje, tehniku opremljenost i programe obuka i drugih oblika strunog
usavravanja inspektora;
5) da daje struno miljenje o predlozima kontrolnih lista, kao i njihovih izmena i dopuna;

6) da objavljuje na svojoj internet stranici propise, akte i dokumente koji se odnose na inspekcijski nadzor;
7) da, na upit zainteresovanih lica, prua obavetenja koja se odnose na nadlenosti inspekcija, najkasnije
u roku od sedam radnih dana;
8) da, u skladu sa potrebom, podnosi izvetaje Vladi i daje predloge za preduzimanje mera iz njene
nadlenosti;
9) da obavlja druge poslove utvrene ovim zakonom i zadatke utvrene odlukom o osnivanju.
Inspekcije su dune da se pridravaju smernica i uputstava iz stava 2. taka 1) ovog lana.
lan Koordinacione komisije koji nije saglasan sa ovim smernicama i uputstvima moe da podnese
predlog Vladi da zauzme stav povodom ovog pitanja.
Poslove iz stava 2. taka 1) podtaka (4) ovog lana Koordinaciona komisija obavlja u saradnji sa
organom dravne uprave nadlenim za poslove elektronske uprave, koji obavlja strune poslove i poslove
dravne uprave koji se odnose na uspostavljanje i odravanje funkcionalnog jedinstvenog informacionog
sistema u cilju efikasnog vrenja inspekcijskog nadzora.
Strune i administrativno-tehnike poslove za Koordinacionu komisiju obavlja ministarstvo nadleno za
poslove dravne uprave, u okviru koga se obrazuje unutranja organizaciona jedinica zaduena za
podrku Koordinacionoj komisiji.
U okviru Koordinacione komisije obrazuju se radne grupe i struni timovi za odreenu oblast, odnosno
odreena pitanja inspekcijskog nadzora. Radnom grupom, odnosno strunim timom rukovodi lan
Koordinacione komisije, a u radu radne grupe, odnosno strunog tima mogu uestvovati predstavnici
inspekcija koje nemaju lanove u sastavu Koordinacione komisije, imalaca javnih ovlaenja, udruenja,
komora i drugih asocijacija, naunih i obrazovnih ustanova, kao i drugih organizacija iji je rad povezan sa
sistemom i poslovima inspekcijskog nadzora.
Koordinaciona komisija je ovlaena da zahteva podatke, obavetenja, isprave i izvetaje koji su joj
potrebni za obavljanje njenih poslova i zadataka od nadlenih dravnih organa, organa autonomne
pokrajine i jedinica lokalne samouprave i drugih imalaca javnih ovlaenja, koji su duni da joj ih
blagovremeno dostave.
Koordinaciona komisija donosi poslovnik o svom radu.
Koordinaciona komisija dostavlja smernice i uputstva iz stava 2. taka 1) ovog lana naelniku upravnog
okruga radi vrenja poslova iz svog delokruga u pogledu unapreenja koordinacije inspekcija i
delotvornosti inspekcijskog nadzora.
Koordinaciju poslova inspekcijskog nadzora iz delokruga republike inspekcije poverenih autonomnoj
pokrajini i jedinici lokalne samouprave, primenom ovlaenja u vrenju nadzora nad radom propisanih
zakonom kojim se ureuje dravna uprava, vri republika inspekcija.
Odlukom nadlenog organa autonomne pokrajine i organa jedinice lokalne samouprave odreuje se koji
organ, unutranja organizaciona jedinica ili telo koordinira inspekcijski nadzor nad poslovima iz njihove
izvorne nadlenosti.
Radi postizanja ciljeva iz stava 1. ovog lana, u skladu sa lanom 5. stav 2. ovog zakona i oblicima
saradnje utvrenim propisima o dravnoj upravi i posebnim zakonima, ostvaruje se saradnja izmeu
Koordinacione komisije, organa, unutranjih organizacionih jedinica i tela iz stava 11. ovog lana i organa
dravne uprave, organa autonomne pokrajine, organa jedinica lokalne samouprave i drugih subjekata sa
javnim ovlaenjima koji vre druge oblike nadzora i kontrole u smislu lana 2. stav 2. ovog zakona.

IV VRENJE INSPEKCIJSKOG NADZORA

Preventivno delovanje
lan 13
Radi ostvarivanja cilja inspekcijskog nadzora, inspekcija je duna da preventivno deluje.
Preventivno delovanje inspekcije ostvaruje se javnou rada, a naroito: objavljivanjem vaeih propisa,
planova inspekcijskog nadzora i kontrolnih lista; obavetavanjem javnosti o promenama propisa i pravima
i obavezama za nadzirane subjekte koji iz njih proizlaze; obavetavanjem javnosti o saznanjima inspekcije
o postojanju ozbiljnog rizika po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili
ivotinjski svet, i preduzetim merama i radnjama kako bi se taj rizik otklonio ili umanjio; pruanjem strune
i savetodavne podrke nadziranom subjektu ili licu koje ostvaruje odreena prava u nadziranom subjektu
ili u vezi sa nadziranim subjektom, ukljuujui i izdavanje akata o primeni propisa i slubene savetodavne
posete; preduzimanjem preventivnih inspekcijskih nadzora i drugih aktivnosti usmerenih ka podsticanju i
podravanju zakonitosti i bezbednosti poslovanja i postupanja i spreavanju nastanka tetnih posledica po
zakonom i drugim propisom zatiena dobra, prava i interese, naroito kada se utvrdi da postoje rani
znaci verovatnoe njihovog nastanka.
Nadzirani subjekat moe da zahteva preventivno delovanje i kada se ne vodi postupak inspekcijskog
nadzora i nezavisno od njegovog toka, a inspekcija je duna da najkasnije u roku od 15 dana od dana
prijema zahteva postupi po zahtevu ili obavesti nadziranog subjekta o razlozima za nepostupanje po
zahtevu.
Ozbiljan rizik iz stava 2. ovog lana je rizik koji zahteva hitno postupanje inspekcije i drugih nadlenih
organa i organizacija radi spreavanja nastanka tetnih posledica po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu vee
vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, ukljuujui i rizik kod koga tetne posledice nisu
trenutne ili neposredne. Informacije o saznanjima inspekcije o ozbiljnom riziku po ivot ili zdravlje ljudi,
ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet su informacije od javnog znaaja, u skladu sa zakonom kojim se
ureuju informacije od javnog znaaja, i ne mogu predstavljati poslovnu tajnu. Informacije o merama i
radnjama preduzetim od strane nadziranog subjekta kako bi se rizik otklonio ili umanjio mogu predstavljati
poslovnu tajnu u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuje zatita poslovne tajne.
Na slubene savetodavne posete ne primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na postupak
inspekcijskog nadzora.
Inspekcija o slubenoj savetodavnoj poseti sainjava slubenu beleku u koju unosi bitne injenice i
okolnosti ove posete.
Ako u slubenoj savetodavnoj poseti uoi propust, nedostatak ili nepravilnost u poslovanju i postupanju
subjekta kod koga se poseta vri, inspekcija u roku od osam dana nakon posete sainjava i dostavlja
ovom subjektu dopis koji sadri preporuke ovom subjektu o tome kako da taj propust, odnosno nedostatak
ili nepravilnost ispravi i obezbedi zakonito i bezbedno poslovanje i postupanje, i u kom roku to treba da
uini. Dopis sa preporukama ima pravnu prirodu akta o primeni propisa.
Subjekat iz stava 7. ovog lana obavetava inspekciju o tome da li je i kako je postupio po ovim
preporukama, u roku navedenom u dopisu. Nepostupanje po ovim preporukama, kao i neobavetavanje
inspekcije od strane ovog subjekta o postupanju po ovim preporukama moe, u skladu sa procenom
rizika, predstavljati razlog za pokretanje inspekcijskog nadzora.
U sluaju iz stava 7. ovog lana inspekcija ne izrie mere upravljene prema nadziranom subjektu i, ako se
za propust, nedostatak ili nepravilnost smatra da u skladu sa zakonom ili drugim propisom predstavlja
prekraj, ne podnosi zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno ne izdaje prekrajni nalog.
Meutim, ako je uoeni propust, nedostatak ili nepravilnost takve prirode da je neophodno da se, saglasno
delokrugu inspekcije, preduzmu hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot

ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angaovanih lica, privredu, ivotnu sredinu,
biljni ili ivotinjski svet, javne prihode, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost,
kao i kada se proceni visok ili kritian rizik, inspekcija pokree i vodi postupak vanrednog inspekcijskog
nadzora, sa ovlaenjima i dunostima u skladu sa zakonom, o emu bez odlaganja obavetava
nadziranog subjekta.
Slubene savetodavne posete se ne mogu vriti kod neregistrovanog subjekta. Ako u toku ove posete
inspekcija utvrdi da je subjekat kod koga se poseta vri - subjekat iz lana 33. st. 2. i 3. ovog zakona,
inspekcija pokree i vodi poseban postupak prema neregistrovanom subjektu iz lana 33. ovog zakona, sa
ovlaenjima i dunostima u skladu sa zakonom, o emu bez odlaganja obavetava ovog subjekta.

Kontrolna lista
lan 14
Inspekcija je duna da saini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, objavi ih na svojoj
internet stranici i primenjuje u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.
Inspektor, postupajui u granicama predmeta inspekcijskog nadzora iz naloga za inspekcijski nadzor,
preduzima one provere i druge radnje koje su sadrane u kontrolnoj listi. Druge provere i radnje na koje je
ovlaen, inspektor moe da preduzme ako u toku nadzora utvrdi da je neophodno da se one preduzmu
radi potpunog utvrivanja injeninog stanja i zakonitog i bezbednog poslovanja i postupanja, i to kada te
provere i radnje nalau razlozi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi,
ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet. Ako utvrdi da preko toga postoji nezakonitost koja zahteva da se,
saglasno delokrugu inspekcije, preduzmu hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja neposredne
opasnosti po druga zakonom i drugim propisom zatiena dobra, prava i interese iz lana 6. stav 3. ovog
zakona, odnosno proceni da postoji rizik van kontrolne liste koji je visok ili kritian - inspektor pokree
vanredan inspekcijski nadzor.
Sadrina kontrolne liste i injenice konstatovane u njoj moraju biti overene potpisom inspektora i
nadziranog subjekta, odnosno prisutnog lica.
Po potrebi, a najmanje dva puta godinje, inspekcija preispituje sadrinu kontrolne liste i, ako utvrdi da je
to opravdano, menja je i dopunjava.
Nadzirani subjekat moe dostaviti inspekciji izvetaj o samoproveri ispunjenosti zahteva iz kontrolne liste i
samoproceni rizika, koje je sproveo saglasno sadrini kontrolne liste i pravilima o proceni rizika. Uz ovaj
izvetaj, nadzirani subjekat inspekciji prilae i odgovarajuu dokumentaciju, odnosno drugi materijal
(fotografije i dr) kojim se potkrepljuju nalazi iz izvetaja.

Prikupljanje podataka od znaaja za vrenje inspekcijskog nadzora nad odreenim

subjektom nadzora
lan 15
Pre poetka inspekcijskog nadzora, inspektor prikuplja podatke o prethodnim inspekcijskim nadzorima
nad nadziranim subjektom i druge podatke od znaaja za predstojei nadzor, putem informacionog
sistema i drugih baza podataka, kao i putem neposrednog saznanja i informisanja i na drugi odgovarajui
nain.
Inspektor pribavlja po slubenoj dunosti javne isprave i podatke iz evidencija, odnosno registara koje
vode nadleni dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave i drugi
imaoci javnih ovlaenja, koji su neophodni za inspekcijski nadzor. Ovi organi i drugi imaoci javnih
ovlaenja su duni da inspekciji blagovremeno dostave ove javne isprave i podatke.

Nalog za inspekcijski nadzor

lan 16
Rukovodilac inspekcije ili lice koje on ovlasti izdaje pisani nalog za inspekcijski nadzor.
Nalog za inspekcijski nadzor sadri: podatke o inspekciji; podatke o inspektoru ili inspektorima koji vre
inspekcijski nadzor sa brojevima slubenih legitimacija; podatke o inspektoru ili inspektorima koji ih
zamenjuju u sluaju spreenosti; podatke o nadziranom subjektu ako su poznati, a ako ti podaci nisu
poznati - odgovarajue poznate informacije od znaaja za odreenje subjekta, odnosno subjekata kod
kojih e se vriti nadzor (npr. vrsta delatnosti ili aktivnosti, teritorijalno podruje, lokacija objekta, vrsta
robe ili proizvoda, odnosno usluga itd); pravni osnov inspekcijskog nadzora; navoenje i kratko
objanjenje vrste i oblika inspekcijskog nadzora; procenjeni rizik; precizan i jasan opis predmeta
inspekcijskog nadzora; planirano trajanje inspekcijskog nadzora (dan poetka i okonanja nadzora);
razloge za izostavljanje obavetenja, ako postoje; broj, vreme i mesto izdavanja; potpis izdavaoca naloga;
peat.
U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor je vezan sadrinom naloga, odnosno utvrenim predmetom
inspekcijskog nadzora, osim ako se inspekcijski nadzor vri nad neregistrovanim subjektom - kada se
inspekcijski nadzor vri i bez naloga i u granicama predmeta koje inspektor utvruje tokom trajanja
inspekcijskog nadzora.
Ako u toku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor otkrije nezakonitost koja je izvan granica nalogom
utvrenog predmeta inspekcijskog nadzora, ali je u bliskoj vezi sa tim predmetom, inspektor pribavlja
dopunu tog naloga za inspekcijski nadzor (dopunski nalog), nakon ega nastavlja postupak. U zahtevu za
izdavanje dopunskog naloga inspektor obrazlae blisku vezu sa predmetom nadzora i potrebu izdavanja
dopunskog naloga. Pre traenja dopunskog naloga inspektor vri obezbeenje dokaza ako postoji
opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi docnije izvesti ili da e njegovo izvoenje biti oteano.
Dopunski nalog iz stava 4. ovog lana nije potreban kada je neophodno da se preduzmu hitne mere radi
spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili biljni ili
ivotinjski svet, to se posebno obrazlae u zapisniku o inspekcijskom nadzoru.
Nalog za inspekcijski nadzor moe da se dopuni i kada je neophodno poveati broj inspektora koji vre
nadzor i produiti trajanje nadzora.
Ako u toku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor otkrije nezakonitost koja je izvan granica nalogom
utvrenog predmeta inspekcijskog nadzora, a nije u bliskoj vezi sa tim predmetom, pri emu su ispunjeni
uslovi za vanredan inspekcijski nadzor u skladu sa lanom 6. stav 3. ovog zakona, inspektor za vrenje
tog nadzora koji je izvan granica utvrenog predmeta pribavlja zaseban nalog za vanredan inspekcijski
nadzor. U zahtevu za izdavanje zasebnog naloga inspektor obrazlae potrebu izdavanja tog naloga. Pre
traenja zasebnog naloga inspektor vri obezbeenje dokaza ako postoji opravdana bojazan da se neki
dokaz nee moi docnije izvesti ili da e njegovo izvoenje biti oteano.
Nalog se izdaje za redovan, vanredan i dopunski inspekcijski nadzor, s tim da je vanredan i dopunski
inspekcijski nadzor mogu i bez naloga za inspekcijski nadzor, odnosno bez dopunskog ili zasebnog
naloga iz st. 4. i 7. ovog lana, kada to zahtevaju razlozi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti
po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, to se obrazlae u zapisniku o
inspekcijskom nadzoru.
Za kontrolni inspekcijski nadzor ne izdaje se nalog.

Obavetenje o predstojeem inspekcijskom nadzoru

lan 17

Inspektor u pisanom obliku obavetava nadziranog subjekta o predstojeem inspekcijskom nadzoru,

najkasnije tri radna dana pre poetka nadzora.
Obavetenje sadri i podatke o internet stranici na kojoj je dostupna kontrolna lista.
Ako nije u mogunosti da izvri terenski inspekcijski nadzor u vreme odreeno u obavetenju, inspektor o
tome blagovremeno na podesan nain obavetava nadziranog subjekta.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, inspekcijski nadzor moe da pone bez obavetavanja nadziranog
subjekta o predstojeem nadzoru kada postoje razlozi za neodlono postupanje ili opravdana bojazan da
bi obavetenje umanjilo ostvarenje cilja inspekcijskog nadzora ili kada to nalae zatita javnog interesa,
odnosno otklanjanje opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i drugih radno
angaovanih lica, privredu, ivotnu sredinu, biljni ili ivotinjski svet, komunalni red ili bezbednost, saglasno
delokrugu inspekcije, s tim to se razlozi za izostavljanje obavetenja navode u nalogu za inspekcijski
nadzor.
Kada nalog za inspekcijski nadzor nije izdat, razlozi za izostavljanje obavetenja unose se u zapisnik.

Pokretanje postupka inspekcijskog nadzora

lan 18
Postupak inspekcijskog nadzora pokree se i vodi po slubenoj dunosti ili povodom zahteva nadziranog
subjekta za vrenje inspekcijskog nadzora, kao i povodom zahteva drugog lica kome je posebnim
zakonom priznato svojstvo stranke u postupku.
Kod ocene o postojanju razloga za pokretanje postupka po slubenoj dunosti inspektor uzima u obzir
predstavke.
Predstavke imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa nemaju svojstvo
stranke u postupku koji se moe pokrenuti na osnovu te inicijative.
Inspektor nee pokrenuti postupak po slubenoj dunosti na osnovu predstavke ako je procenjen
neznatan rizik ili je posredi zloupotreba prava.
Kad inspektor utvrdi da ne postoje uslovi za pokretanje postupka po slubenoj dunosti u skladu sa
stavom 4. ovog lana, obavestie o tome podnosioca predstavke to je pre mogue, a najkasnije u roku
od 30 dana od dana prijema predstavke.
Na zahtev podnosioca predstavke, inspektor obavetava podnosioca predstavke kako je postupio sa
predstavkom, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, a o ishodu pokrenutog postupka
vanrednog inspekcijskog nadzora - najkasnije u roku od 15 dana od dana okonanja postupka.
Inspekcijski nadzor poinje kad inspektor urui nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu nalog za
inspekcijski nadzor.
Ako nadzirani subjekat, odnosno prisutno lice odbija uruenje naloga za inspekcijski nadzor, smatra se da
inspekcijski nadzor poinje pokazivanjem naloga i predoavanjem njegove sadrine nadziranom subjektu,
odnosno prisutnom licu.
Kada u skladu sa zakonom nalog za inspekcijski nadzor nije izdat, inspekcijski nadzor poinje
preduzimanjem prve radnje inspektora s tim ciljem.

Vreme inspekcijskog nadzora

lan 19
Inspekcijski nadzor nad nadziranim subjektom koji je pravno lice, preduzetnik ili drugi organizacioni oblik
preko koga fizika ili pravna lica obavljaju delatnost ili vre aktivnost, vri se u radno vreme tog nadziranog
subjekta.
Izuzetno, inspekcijski nadzor mogu je i van radnog vremena nadziranog subjekta iz stava 1. ovog lana:
kada postoje razlozi za neodlono postupanje; kada je rizik visok ili kritian; kada je neophodno da se
preduzmu hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi,
ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet.
Inspekcijski nadzor nad nadziranim subjektom koji je fiziko lice vri se u vreme primereno svrsi vrenja
inspekcijskog nadzora.

Prava i dunosti nadziranog subjekta

lan 20
Nadzirani subjekti imaju jednaka prava i obaveze u inspekcijskom nadzoru, to ukljuuje i pravo da
inspekcija jednako postupa u istim ili bitno slinim situacijama prema svim nadziranim subjektima.
Nadzirani subjekat u postupku inspekcijskog nadzora ima pravo: da bude upoznat sa predmetom i
trajanjem postupka, nalogom za inspekcijski nadzor i drugim aktima donetim u postupku; da bude upoznat
sa pravima i dunostima koje ima u vezi sa inspekcijskim nadzorom; da se izjasni o injenicama bitnim za
potpuno i pravilno utvrivanje injeninog stanja i ponuenim dokazima; da uestvuje u izvoenju dokaza,
postavlja pitanja svedocima i vetacima, iznosi injenice koje su od znaaja za inspekcijski nadzor; da
predlae dokaze i iznosi pravne tvrdnje; da zahteva preventivno delovanje; da upozori inspektora na
tajnost informacija koje mu ini dostupnim; da ukae na nezakonitosti u postupku i da zahteva da se one
otklone; da zahteva naknadu tete koja mu je prouzrokovana nezakonitim inspekcijskim nadzorom.
Ako vie inspekcija vri zajedniki nadzor, nadzirani subjekat ima pravo da inspektoru uskrati davanje
podataka i izjava koje je dao jednom od inspektora u tom nadzoru.
Nadzirani subjekat ima pravo da inspektoru uskrati davanje podataka i izjava o predmetu ranije izvrenog
nadzora, osim ako su se ti podaci u meuvremenu promenili, kao i kada je davanje podataka neophodno
radi preduzimanja hitnih mera radi spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu
sredinu ili biljni ili ivotinjski svet.
Kada je uredno obaveten o predstojeem inspekcijskom nadzoru, nadzirani subjekat duan je da bude
prisutan na mestu vrenja nadzora, osim ako postoje naroito opravdane okolnosti koje ga u tome
spreavaju, o emu je duan da blagovremeno na podesan nain obavesti inspekciju.
Ako nadzirani subjekat koji je uredno obaveten o predstojeem inspekcijskom nadzoru ne bude prisutan
na mestu vrenja nadzora, a ne postoje okolnosti iz stava 5. ovog lana, inspekcijski nadzor se vri u
prisustvu slubenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu vrenja inspekcijskog nadzora.
Nadzirani subjekat duan je da inspektoru koji mu predoi slubenu legitimaciju i urui nalog za
inspekcijski nadzor, kada je on izdat, odnosno koji postupi u skladu sa lanom 18. st. 8. i 9. ovog zakona,
omogui nesmetan inspekcijski nadzor, to podrazumeva naroito da: stavi na raspolaganje odgovarajui
radni prostor za terenski nadzor; obezbedi uvid u poslovne knjige, opte i pojedinane akte, evidencije,
izvetaje, ugovore, privatne isprave i drugu dokumentaciju nadziranog subjekta od znaaja za inspekcijski
nadzor, a u obliku u kojem ih poseduje i uva; omogui pristup lokaciji, zemljitu, objektima, poslovnom i
drugom nestambenom prostoru, postrojenjima, ureajima, opremi, priboru, vozilima i drugim namenskim
prevoznim sredstvima, drugim sredstvima rada, proizvodima, predmetima koji se stavljaju u promet, robi u
prometu i drugim predmetima kojima obavlja delatnost ili vri aktivnost, kao i drugim predmetima od

znaaja za inspekcijski nadzor; blagovremeno prui potpune i tane podatke koji su mu dostupni, a ako
neto od toga ne moe - da razloge za to pisano obrazloi inspektoru.
Nadzirani subjekat duan je da se na zahtev inspektora usmeno ili pisano izjasni o predmetu nadzora.
Nadzirani subjekat duan je da potuje integritet i slubeno svojstvo inspektora.
Nadzirani subjekat ima i druga prava i obaveze utvrene ovim i drugim zakonom.

Ovlaenja inspektora radi utvrivanja injenica

lan 21
Inspektor je ovlaen da radi utvrivanja injenica:
1) izvri uvid u javne isprave i podatke iz registara i evidencija koje vode nadleni dravni organi, organi
autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave i drugi imaoci javnih ovlaenja ako su
neophodni za inspekcijski nadzor, a nije mogao da ih pribavi po slubenoj dunosti, i da ih kopira, u skladu
sa zakonom;
2) izvri uvid u linu ili drugu javnu ispravu sa fotografijom koja je podobna da se identifikuju ovlaena
lica u nadziranom subjektu, druga zaposlena ili radno angaovana lica, fizika lica koja su nadzirani
subjekti, svedoci, slubena lica i zainteresovana lica, kao i fizika lica zateena na mestu nadzora;
3) uzima pisane i usmene izjave nadziranih subjekata - fizikih lica i zastupnika, odnosno ovlaenih lica u
nadziranom subjektu - pravnom licu i drugih zaposlenih ili radno angaovanih lica, svedoka, slubenih lica
i zainteresovanih lica, i da ih poziva da daju izjave o pitanjima od znaaja za inspekcijski nadzor;
4) naloi da mu se u odreenom roku stave na uvid poslovne knjige, opti i pojedinani akti, evidencije,
ugovori i druga dokumentacija nadziranog subjekta od znaaja za inspekcijski nadzor, a u obliku u kojem
ih nadzirani subjekat poseduje i uva;
5) vri uviaj, odnosno pregleda i proverava lokaciju, zemljite, objekte, poslovni i drugi nestambeni
prostor, postrojenja, ureaje, opremu, pribor, vozila i druga namenska prevozna sredstva, druga sredstva
rada, proizvode, predmete koji se stavljaju u promet, robu u prometu i druge predmete kojima obavlja
delatnost ili vri aktivnost, kao i druge predmete od znaaja za inspekcijski nadzor;
6) uzme potrebne uzorke radi njihovog ispitivanja i utvrivanja injeninog stanja, u skladu sa posebnim
zakonom i propisima donetim na osnovu zakona;
7) fotografie i snimi prostor u kome se vri inspekcijski nadzor i druge stvari koje su predmet nadzora;
8) preduzme druge radnje radi utvrivanja injeninog stanja prema ovom i posebnom zakonu.
Ako nadzirani subjekat obavlja delatnost preko organizacionih jedinica u svom sastavu koje se nalaze na
razliitim adresama, inspekcijski nadzor u pogledu zajednikih elemenata poslovanja ili postupanja i
unutranjih pravila, optih akata i procesa nadziranog subjekta vri inspekcija nadlena prema mestu
sedita tog nadziranog subjekta.
U vrenju inspekcijskog nadzora prema organizacionoj jedinici nadziranog subjekta iz stava 2. ovog lana,
inspekcija nadlena za inspekcijski nadzor nad poslovanjem organizacione jedinice duna je da pribavi
podatke i informacije o zajednikim elementima poslovanja ili postupanja, unutranjim pravilima, optim
aktima i procesima ovog subjekta od inspekcije nadlene prema mestu sedita tog nadziranog subjekta.

U sluaju neujednaenog postupanja inspekcije ili vie inspekcija u vrenju inspekcijskog nadzora prema
organizacionim jedinicima nadziranog subjekta iz stava 2. ovog lana, ovaj subjekat, odnosno inspekcija
moe da zatrai akt o primeni propisa od nadlenog organa ili organizacije.
Inspektor se stara o tome da vrenjem svojih ovlaenja ne ometa redovan proces rada, odnosno
obavljanja delatnosti i vrenja aktivnosti nadziranog subjekta.
Istovetnost kopija i originala dokumentacije nadziranog subjekta potvruje nadzirani subjekat svojim
peatom i potpisom.
Ministar nadlean za odgovarajuu oblast inspekcijskog nadzora, odnosno imalac javnih ovlaenja koji
vri inspekcijski nadzor u odreenoj oblasti, ovlaen je da blie uredi uslove i nain uzimanja i ispitivanja
uzoraka.

Uviaj u stambenom prostoru

lan 22
Radi utvrivanja injenica inspekcija mora da pribavi pisanu naredbu nadlenog suda ako namerava da
izvri uviaj u stambenom prostoru ili drugom prostoru koji ima istu, slinu ili povezanu namenu (u daljem
tekstu: stambeni prostor), osim kada se uviaj vri na zahtev ili uz izriit pisani pristanak vlasnika ili
korisnika, odnosno draoca stambenog prostora, koji se moe dati i na licu mesta. Pristanak moe biti i
usmeni, kada je neophodno da se preduzmu hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot
ili zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, to se posebno
obrazlae u zapisniku.
Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada je neophodno da se preduzmu hitne mere radi spreavanja ili
otklanjanja opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski
svet, ukoliko postoji izvor tete koji potie iz stambenog prostora, a vlasnik ili korisnik, odnosno dralac
stambenog prostora je nepoznat, nedostupan, due odsutan ili je preminuo, a zaostavtina nije
raspodeljena, inspekcija bez odlaganja o tome obavetava druge organe i organizacije radi hitnog
preduzimanja radnji i mera iz njihovog delokruga i predlae sudu da izda naredbu za vrenje uviaja u
stambenom prostoru, obrazlaui u predlogu i posebno u zapisniku razloge za takvo postupanje.
Inspekcija podnosi pisani predlog za izdavanje naredbe o vrenju uviaja u stambenom prostoru
osnovnom sudu.
Predlog iz stava 3. ovog lana obavezno sadri: oznaenje i opis stambenog prostora; oznaenje
inspekcije koja bi vrila uviaj; svrhu vrenja uviaja; uslove pod kojima treba izvriti uviaj, ukljuujui
pomo policije; injenice koje treba da se dokau vrenjem uviaja; radnje koje treba da se izvedu tokom
uviaja; razloge zbog kojih se smatra da treba izvriti uviaj; oekivano trajanje uviaja. Predlogom moe
da se trai i dozvola za vrenje pretresanja stambenog prostora i stvari u njemu.
Sud moe da zatrai od inspekcije koja je podnela predlog dodatna objanjenja i dokaze, kako bi utvrdio
osnovanost i potpunost predloga.
Postupak za izdavanje naredbe je hitan. Sud o potpunom predlogu odluuje bez odlaganja, a najkasnije u
roku od 48 asova od podnoenja potpunog predloga.
Sud o predlogu za izdavanje naredbe odluuje po pravilima parninog postupka za obezbeenje dokaza.
Sud dozvoljava uviaj u stambenom prostoru kada postoje osnovi sumnje: da se u njemu vre
nedozvoljene delatnosti ili aktivnosti ili da se one vre suprotno propisima; da se u njemu uvaju predmeti,
ivotinje ili druge stvari suprotno propisima; da neregistrovani subjekat obavlja delatnost u stambenom
prostoru; da e prilikom uviaja biti otkrivene druge nezakonitosti koje zahtevaju da se preduzmu hitne

mere radi spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu
sredinu ili biljni ili ivotinjski svet.
Sud dozvoljava pretresanje stambenog prostora i stvari u njemu kada postoji osnovana sumnja da e se
pretresom nai predmet ili tragovi koji mogu biti znaajni za postupak.
Naredba sadri: naziv suda koji je dozvolio uviaj; oznaenje i opis stambenog prostora u kome se vri
uviaj; oznaenje inspekcije kojoj je dozvoljeno da izvri uviaj; svrhu uviaja; uslove pod kojima e uviaj
biti izvren, ukljuujui pomo policije; injenice koje treba da se dokau vrenjem uviaja; radnje koje
treba da se izvedu tokom uviaja; razloge zbog kojih se smatra da treba izvriti uviaj; oekivano trajanje
uviaja; dozvolu za pretresanje stambenog prostora i stvari u njemu - kada je to dozvoljeno; druge
podatke od znaaja za vrenje uviaja.
Inspekcija je ovlaena da zapone uviaj u stambenom prostoru najkasnije u roku od osam dana od
dana izdavanja naredbe.
Uviaj u stambenom prostoru vri se u prisustvu dva punoletna lica kao svedoka i ograniava na deo
kojim se ostvaruje svrha nadzora. Vlasnik ili korisnik, odnosno dralac stambenog prostora ima pravo da
sam ili preko svog punomonika prisustvuje vrenju uviaja u stambenom prostoru.
Izuzetno, uviaj moe zapoeti i u odsustvu lica iz stava 12. ovog lana kada je to neophodno radi
otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, to se posebno obrazlae u zapisniku.

Dunosti treih lica

lan 23
Trea lica duna su da inspektoru dozvole pristup poslovnom i drugom nestambenom prostoru, zemljitu
ili objektu iji su vlasnici ili korisnici, odnosno draoci kada je verovatno da nadzirani subjekat u ili na
njemu obavlja delatnost ili vri aktivnost ili da se tu nalaze predmeti od znaaja za inspekcijski nadzor, kao
i prelazak preko zemljita ili prostora u tu svrhu. Ako trea lica ne omogue inspekcijski nadzor, inspektor
ima prema njima ovlaenja kao prema nadziranom subjektu.
Trea lica koja raspolau dokazima i drugim podacima potrebnim za inspekcijski nadzor duna su da ih
prue inspektoru i omogue mu sasluanje svedoka, u roku od tri dana od zahteva inspektora.

Privremeno oduzimanje predmeta radi obezbeenja dokaza

lan 24
Inspektor u postupku inspekcijskog nadzora privremeno oduzima dokumentaciju, robu i druge predmete,
odnosno njihov odgovarajui deo, ako je posebnim zakonom propisano njihovo oduzimanje radi
obezbeenja dokaza u postupku koji se vodi za krivino delo, privredni prestup ili prekraj, odnosno u
drugom odgovarajuem pravnom postupku, na nain, pod uslovima i u roku propisanim tim zakonom.
Inspektor sa oduzetim predmetima postupa u skladu sa posebnim zakonom.
Kada posebnim zakonom nije propisano privremeno oduzimanje predmeta, inspektor je ovlaen da ih
privremeno oduzme u postupku inspekcijskog nadzora radi obezbeenja dokaza u ovom postupku kada
postoji opravdana bojazan da se neki dokaz nee moi docnije izvesti ili da e njegovo izvoenje biti
oteano, pod uslovom da je priroda predmeta takva da je za izvoenje dokaza neophodno njegovo
oduzimanje.
Inspektor izdaje nadziranom subjektu potvrdu o predmetu u postupku inspekcijskog nadzora, koja sadri
podatke o nadziranom subjektu, vremenu i mestu oduzimanja predmeta, pravnom osnovu oduzimanja
predmeta, predmete tano naznaene po vrsti, koliini i drugim svojstvima bitnim za identifikaciju, potpis

nadziranog subjekta, odnosno ovlaenog lica nadziranog subjekta, odnosno konstataciju da je lice odbilo
da potpie potvrdu i ime i prezime i potpis inspektora.
Inspekcija obezbeuje uvanje privremeno oduzetih predmeta.
Inspekcija ne sme da raspolae privremeno oduzetim predmetima, osim ako ovim ili drugim zakonom
drukije nije propisano.
Ako su oduzeti predmeti podloni kvarenju, ivotinje uginuu ili ako su trokovi uvanja predmeta znatni,
inspektor e odrediti da se oni prodaju, ako ovi predmeti ispunjavaju propisane uslove za stavljanje u
promet, i o tome obavetava organ, odnosno organizaciju nadlenu za voenje odgovarajueg postupka.
Inspektor sainjava video ili fotografski zapis ovih predmeta.
Novac dobijen prodajom deponuje se do odluke nadlenog organa.
Predmeti iz stava 6. ovog lana koji se ne mogu prodati, odnosno staviti u promet ili koristiti zbog
zdravstvenih, veterinarskih, fitosanitarnih, sigurnosnih ili drugih razloga propisanih zakonom unitavaju se
pod nadzorom, u skladu sa propisima.
Trokove unitenja snosi vlasnik predmeta, a ako je on nepoznat ili nedostupan, trokove unitenja snosi
inspekcija. Inspekcija ima pravo na naknadu ovih trokova od vlasnika predmeta, poto se on utvrdi,
odnosno postane dostupan.

Mere upravljene prema nadziranom subjektu i njihova srazmernost

lan 25
Nadziranom subjektu inspektor moe izrei upravnu meru, i to preventivnu meru, meru za otklanjanje
nezakonitosti, posebnu meru naredbe, zabrane ili zaplene ili meru za zatitu prava treih lica.
Inspektor izrie one mere koje su srazmerne procenjenom riziku i otkrivenim, odnosno verovatnim
nezakonitostima i tetnim posledicama, tako da se rizikom delotvorno upravlja, i kojima se najpovoljnije po
nadziranog subjekta postiu cilj i svrha zakona i drugog propisa.
Inspektor se obavezno stara o tome da mere iz stava 2. ovog lana budu srazmerne ekonomskoj snazi
nadziranog subjekta, da se njihove tetne posledice svedu na najmanju meru i nastavi odrivo poslovanje
i razvoj nadziranog subjekta.

Preventivne mere
lan 26
Inspektor reenjem izrie odgovarajue preventivne mere ako je to potrebno da bi se spreio nastanak
nezakonitosti i tetnih posledica.
Preventivne mere jesu:
1) upozoravanje nadziranog subjekta o njegovim obavezama iz zakona i drugih propisa, kao i o
propisanim radnjama i merama upravljenim prema nadziranom subjektu i sankcijama za postupanja
suprotna tim obavezama;
2) ukazivanje nadziranom subjektu na mogunost nastupanja tetnih posledica njegovog poslovanja ili
postupanja;

3) nalaganje nadziranom subjektu preduzimanja ili uzdravanja od odreenih radnji radi otklanjanja uzroka
verovatnih tetnih posledica, kao i odgovarajuih mera predostronosti u cilju spreavanja nastanka
moguih tetnih posledica;
4) druge mere kojima se postie preventivna uloga inspekcijskog nadzora.
Preventivne mere mogu se izrei i nepoznatom subjektu inspekcijskog nadzora.
Neregistrovanom subjektu se ne moe izrei preventivna mera.

Mere za otklanjanje nezakonitosti

lan 27
Ako otkrije nezakonitost u poslovanju ili postupanju nadziranog subjekta, inspektor mu ukazuje na
nezakonitost i opominje ga zbog toga, u skladu sa ovlaenjima propisanim u posebnom zakonu nalae ili
predlae mere i ostavlja primeren rok za otklanjanje nezakonitosti i tetnih posledica i ispunjavanje
propisanih obaveza, i to unosi u zapisnik o inspekcijskom nadzoru.
Nadzirani subjekat duan je da pisano obavesti inspektora o tome da li je u ostavljenom roku preduzeo
mere koje su mu naloene, odnosno predloene, otklonio nezakonitost i tetne posledice i ispunio
propisane obaveze, i ako jeste - inspektor okonava postupak u skladu sa lanom 37. stav 2. ovog
zakona.
Radi utvrivanja da li su blagovremeno preduzete naloene, odnosno predloene mere, nezakonitost i
tetne posledice otklonjene i propisane obaveze ispunjene, inspektor je ovlaen da od nadziranog
subjekta trai da uz obavetenje iz stava 2. ovog lana priloi dokumentaciju, odnosno drugi materijal
(fotografije i dr) iz koga je vidljivo da su utvrena nezakonitost i njene tetne posledice otklonjene, a
propisane obaveze ispunjene.
Ako nadzirani subjekat u ostavljenom roku ne preduzme mere koje su mu naloene, odnosno predloene,
ne otkloni nezakonitost i tetne posledice i ne ispuni propisane obaveze, inspektor donosi reenje kojim
izrie mere za otklanjanje nezakonitosti i tetnih posledica i ispunjavanje propisanih obaveza.
Inspektor moe bez odlaganja doneti reenje kojim izrie mere za otklanjanje nezakonitosti, bez
prethodnog ukazivanja na nezakonitost i ostavljanja roka za otklanjanje nezakonitosti i tetnih posledica i
ispunjavanje propisanih obaveza, ako to nalae neophodnost preduzimanja hitnih mera radi spreavanja
ili otklanjanja neposredne opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet.
Inspektor moe istovremeno izrei vie mera za otklanjanje nezakonitosti.

Posebne mere naredbe, zabrane i zaplene

lan 28
Ako nadzirani subjekat ne otkloni nezakonitost u ostavljenom roku, inspektor je ovlaen da donese
reenje i izrekne meru kojom, do otklanjanja nezakonitosti, nadziranom subjektu zabranjuje obavljanje
delatnosti ili vrenje aktivnosti ili zaplenjuje dokumentaciju, robu i druge predmete koji su nadziranom
subjektu posluili za povredu propisa ili su time nastali.
Inspektor je ovlaen da, bez ostavljanja roka za otklanjanje nezakonitosti, izrekne meru zabrane
obavljanja delatnosti ili vrenja aktivnosti ili zaplene predmeta ili dokumentacije ako je neophodno da se,
saglasno delokrugu inspekcije, preduzmu hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja neposredne
opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, prava i interese zaposlenih i radno

angaovanih lica, privredu, ivotnu sredinu, biljni ili ivotinjski svet, javne prihode vee vrednosti,
nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost.
Inspektor koji zabrani obavljanje delatnosti ili vrenje aktivnosti ima pravo da naredi da se nadziranom
subjektu zapeate poslovne i proizvodne prostorije, objekti i drugi prostor u kome obavlja delatnost ili vri
aktivnost ili koji tome slui, postrojenja, ureaji, oprema, pribor, sredstva rada i drugi predmeti kojima
obavlja delatnost ili vri aktivnost.
Inspektor moe izrei i drugu posebnu meru naredbe, zabrane ili zaplene (npr. mera povlaenja ili
opozivanja proizvoda, mere ogranienja, mera unitavanja predmeta, mera uklanjanja objekta i dr), kad je
to odreeno posebnim zakonom.

Mere za zatitu prava treih lica

lan 29
Ako je nadzirani subjekat, povreujui zakon ili drugi propis, omeo ostvarivanje, odnosno povredio prava
ili pravne interese treih lica, inspektor mora da trea lica, na njihov zahtev, upozna sa svojim nalazom,
merama koje je izrekao i drugim podacima bitnim za ostvarivanje njihovih prava.
Ako je to potrebno radi zatite prava ili pravnih interesa treih lica, inspektor moe da donese zakljuak
kojim objavljuje svoje reenje ili njegov saetak na odreeno vreme na vidljivom mestu u poslovnim
prostorijama nadziranog subjekta ili na njihovom ulazu, u javnim glasilima, na svojoj internet stranici ili na
drugi nain, o troku nadziranog subjekta, vodei rauna o pravnoj zatiti treih lica, ekonominosti i
javnosti obavetavanja.

Postupanje inspekcije u pogledu delatnosti ili aktivnosti nadziranog subjekta koja je u

delokrugu druge inspekcije
lan 30
Ako inspektor nae da je nadzirani subjekat povredio zakon ili drugi propis iju primenu nadzire druga
inspekcija, duan je da, prema svom znanju i iskustvu, o stanju koje je zatekao sastavi zapisnik, kojeg bez
odlaganja prosleuje inspekciji u ijem delokrugu je delatnost koju obavlja ili aktivnost koju vri nadzirani
subjekat, kao i drugom nadlenom organu i Koordinacionoj komisiji, radi preduzimanja radnji i mera iz
delokruga te inspekcije, odnosno vrenja zajednikog inspekcijskog nadzora ili saradnje u obavljanju
poslova.
Inspektor koji zatekne neregistrovanog subjekta kako se bavi delatnou ili vri aktivnost iz delokruga
druge inspekcije, o zateenom stanju, bez odlaganja, obavetava poresku inspekciju i inspekciju u ijem
delokrugu je delatnost koju obavlja ili aktivnost koju vri neregistrovani subjekat, kao i druge nadlene
organe.
Inspektor koji uoi da je u pogledu obavljanja delatnosti ili vrenja aktivnosti nadziranog subjekta koja je u
delokrugu druge inspekcije neophodno preduzeti hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja opasnosti po
ivot ili zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, o zateenom
stanju, bez odlaganja, obavetava inspekciju u ijem delokrugu je delatnost koju obavlja ili aktivnost koju
vri nadzirani subjekat i sektor koji obavlja poslove koji se odnose na vanredne situacije u okviru
ministarstva nadlenog za unutranje poslove, koji preduzimaju odgovarajue radnje i mere za
spreavanje nastanka tetne posledice.
Neposredno po obavetavanju iz st. 2. i 3. ovog lana, inspektor sainjava slubenu beleku o zateenom
stanju i uinjenim obavetenjima.

Akt o primeni propisa

lan 31
Akt o primeni propisa izdaje i na internet stranici objavljuje inspekcija, odnosno nadleni organ ili
organizacija ili organizaciona jedinica, po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev fizikog ili pravnog lica, u roku
za davanje miljenja utvrenim zakonom kojim se ureuje dravna uprava.
Nadziranom subjektu koji je postupio prema aktu o primeni propisa ne moe, u pogledu predmeta akta o
primeni propisa, biti izreena mera upravljena prema nadziranom subjektu.
Izuzetno, i u tom sluaju, moe biti izreena mera upravljena prema nadziranom subjektu:
1) ako je, posle izdavanja akta o primeni propisa, promenjen propis tako da se drukije ureuje predmet
akta o primeni propisa, a na internet stranici je objavljeno obavetenje o promeni propisa;
2) ako je akt o primeni propisa bio netaan, a inspekcija ili drugi nadleni organ ili organizacija koja je
izdala akt o primeni propisa obavesti ovo lice o tome, pri emu je od obavetenja do poetka postupka
inspekcijskog nadzora bilo dovoljno vremena da ovo lice otkloni nezakonitost koja je nastala usled
netanog akta o primeni propisa;
3) ako je izricanje mera neophodno radi spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi,
ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski svet, s tim da u tom sluaju lice ima pravo na naknadu pretrpljene
tete;
4) ako inspekcija utvrdi da je nadzirani subjekat - neregistrovani subjekat.
Ako su akt o primeni propisa sainili drugi organ ili organizacija ili organizaciona jedinica, koji su, saglasno
drugom propisu, nadleni za davanje strunih objanjenja o primeni odreenog propisa, a inspektor utvrdi
ili smatra da je akt o primeni propisa netaan, o tome obavetava nadleni organ, organizaciju ili
organizacionu jedinicu koja je sainila taj akt.
U postupku koji se vodi pred sudom ili drugim organom za delo kanjivo zakonom ili drugim propisom
protiv lica koje je postupilo prema aktu o primeni propisa, smatra se da je ovo lice propust uinilo u
pravnoj zabludi, osim kada su ispunjeni uslovi iz stava 3. ta. 1), 2) i 4) ovog lana.
Teret dokazivanja da lice iz stava 5. ovog lana nije bilo u pravnoj zabludi snosi suprotna stranka.

Inspekcijski nadzor kod nepoznatog subjekta i u sluaju nepoznatog ovlaenog lica

nadziranog subjekta
lan 32
Inspektor koji ne moe da utvrdi ko je nadzirani subjekat ili ovlaeno lice nadziranog subjekta ostavlja na
mestu nadzora poziv tom subjektu, odnosno licu da odreenog dana i asa prisustvuje inspekcijskom
nadzoru.
Kasnije oteenje, unitenje ili uklanjanje poziva ne utie na valjanost dostavljanja.
Ako se nepoznati subjekat, odnosno ovlaeno lice ne odazove ovom pozivu, inspekcijski nadzor se vri u
prisustvu slubenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu vrenja inspekcijskog nadzora.
Inspektor je duan da istakne reenje kojim je izrekao mere za otklanjanje nezakonitosti na vidnom mestu
na objektu ili predmetu koji je bio predmet inspekcijskog nadzora, ime se smatra da je izvrena uredna
dostava, to se konstatuje u zapisniku o inspekcijskom nadzoru.

Poseban postupak prema neregistrovanom subjektu

lan 33
Neregistrovani subjekat je nadzirani subjekat i nad njim se vri inspekcijski nadzor i prema njemu se
primenjuju odredbe ovog zakona.
U inspekcijskom nadzoru nad subjektom upisanim u osnovni registar, koji obavlja odreenu delatnost ili
vri odreenu aktivnost, a nije upisan u odgovarajui posebni registar ili evidenciju koju vodi drugi nadleni
organ ili organizacija ili to ini bez saglasnosti nadlenog organa ili organizacije (dozvola, odobrenje,
reenje, miljenje, uverenje, licenca, sertifikat, akreditacija, potvrda, ovlaenje, akt o saglasnosti, akt o
uslovima i dr) ili bez prijave nadlenom organu ili organizaciji, kada je ovaj upis, saglasnost ili prijava
propisana kao uslov za obavljanje te delatnosti ili vrenje te aktivnosti, inspekcija prema tom subjektu ima
i vri sva ovlaenja i dunosti koje ima i vri prema neregistrovanom subjektu i na njega se primenjuju
odredbe ovog zakona koje se odnose na neregistrovanog subjekta.
U inspekcijskom nadzoru nad nadziranim subjektom kod koga se zatekne lice koje bez ugovora o radu ili
drugog valjanog pravnog osnova radi kod tog subjekta, inspekcija prema tom nadziranom subjektu ima i
vri ovlaenja i dunosti koje su propisane posebnim zakonom i na ovog nadziranog subjekta se
primenjuju odredbe stava 4. ovog lana.
Inspekcijski nadzor nad neregistrovanim subjektom vri se prema planu inspekcijskog nadzora, ali i kad
nije predvien planom inspekcijskog nadzora, bez obavetenja o predstojeem inspekcijskom nadzoru,
bez izdavanja naloga za inspekcijski nadzor i u granicama predmeta koje inspektor utvruje tokom trajanja
inspekcijskog nadzora.
Reenje o merama za otklanjanje nezakonitosti, zabrane obavljanja delatnosti ili vrenja aktivnosti i
zaplene robe, dokumentacije i drugih predmeta koji su neregistrovanom subjektu posluili za nezakonito
obavljanje delatnosti ili vrenje aktivnosti ili su time nastali donosi se odmah poto inspektor otkrije
neregistrovanog subjekta.
Reenje se odmah dostavlja neregistrovanom subjektu i njime mu se: nalae da bez odlaganja pokrene
postupak za upis u osnovni registar, odnosno u odgovarajui posebni registar ili evidenciju koju vodi
nadleni organ ili organizacija ili pribavljanja saglasnosti nadlenog organa ili organizacije ili prijave
nadlenom organu ili organizaciji; zabranjuje da obavlja delatnost ili vri aktivnost do ispunjenja za to
propisanih uslova; zaplenjuje roba, dokumentacija i drugi predmeti koji su mu posluili za nezakonito
obavljanje delatnosti ili vrenje aktivnosti ili su time nastali; nalae da otkloni druge otkrivene
nezakonitosti.
alba ne odlae izvrenje reenja.
Sa robom, dokumentacijom i drugim predmetima koje zapleni, inspekcija postupa na nain ureen
posebnim zakonom.

ta se ne smatra obavljanjem delatnosti ili vrenjem aktivnosti neregistrovanog subjekta

lan 34
Ne smatra se obavljanjem delatnosti ili vrenjem aktivnosti neregistrovanog subjekta, kada je za
obavljanje delatnosti ili vrenje aktivnosti zakonom iskljuena, odnosno nije predviena obaveza upisa u
osnovni registar, odnosno obaveza upisa u odgovarajui posebni registar ili evidenciju koju vodi nadleni
organ ili organizacija ili nije predviena saglasnost nadlenog organa ili organizacije ili prijava nadlenom
organu ili organizaciji.
Ne smatra se obavljanjem delatnosti ili vrenjem aktivnosti neregistrovanog subjekta lini rad za
sopstvene potrebe, rad lana porodinog domainstva preduzetnika kod tog preduzetnika bez zasnivanja
radnog odnosa u skladu sa odredbama zakona kojim se ureuju privredna drutva, kao ni druga
porodina, prijateljska ili susedska pomo u radu, uslugama ili aktivnostima koja se prua fizikom licu koji

nije neregistrovani subjekat niti subjekat iz lana 33. stav 2. ovog zakona, bez novane naknade, odnosno
druge materijalne koristi, u obimu koji je uobiajen za takvu vrstu pomoi i u tim odnosima i neredovno, a
okolnosti konkretnog sluaja upuuju na osnovan zakljuak da nije u pitanju rad kod nadziranog subjekta
bez ugovora o radu ili drugog valjanog pravnog osnova.
Ne smatra se obavljanjem delatnosti ili vrenjem aktivnosti neregistrovanog subjekta ni nuni rad za
spreavanje nesree ili otklanjanje posledica prirodnih ili drugih nesrea, volonterski rad fizikog lica u
skladu sa zakonom kojim se ureuje volontiranje, amatersko kulturno i umetniko stvaralatvo u skladu sa
zakonom, izvravanje sudskih i drugih odluka nadlenih organa i organizacija, obavljanje poslova i
aktivnosti lanova u politikim strankama, sindikatima, udruenjima i drugim nevladinim nedobitnim
organizacijama, koji su vezani za ostvarivanje ciljeva i zadataka tih organizacija, u skladu sa zakonima
kojima se ureuju te organizacije i statutom, i rad u javnom interesu po osnovu izreene kazne.

Zapisnik o inspekcijskom nadzoru

lan 35
Inspektor sainjava zapisnik o inspekcijskom nadzoru.
U zapisnik se unose: podaci iz naloga za inspekcijski nadzor ako je izdat; vreme i mesto inspekcijskog
nadzora, a naroito navoenje osnova i obrazloenje razloga koji su uslovili da se inspekcijski nadzor vri
van radnog vremena nadziranog subjekta u smislu lana 19. stav 2. ovog zakona; opis preduzetih radnji i
popis preuzetih dokumenata; podaci o broju uzetih uzoraka i predlozima koje u vezi sa uzimanjem
uzoraka daje ovlaeno lice nadziranog subjekta; izjave koje su date; opis drugih izvedenih dokaza;
zahtevi za izuzee koji su podneti; utvreno injenino stanje; konstatacija zakonitog poslovanja i
postupanja nadziranog subjekta; opis otkrivenih nezakonitosti, sa navoenjem dokaza na osnovu kojeg je
odreena injenica utvrena i pravnog osnova za utvrivanje nezakonitosti; mere koje se izriu sa
navoenjem pravnog osnova na kome su zasnovane i rokom za postupanje po njima; odgovarajua
obrazloenja; obaveza nadziranog subjekta da obavetava inspektora o postupanju po merama i rok za to
obavetavanje; podaci o podnetim krivinim prijavama, prijavama za privredni prestup i zahtevima za
pokretanje prekrajnog postupka, ako su podnete, odnosno izdatim prekrajnim nalozima, ako su izdati,
odnosno, u skladu sa lanom 42. stav 3. ovog zakona, nepodnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog
postupka, odnosno neizdavanje prekrajnog naloga; podaci o drugim merama i radnjama na koje je
inspektor ovlaen, ako su preduzete; rok za davanje primedaba na zapisnik; navoenje da je zapisnik sa
ili bez primedaba proitan licu koje prisustvuje nadzoru; drugi podaci i navodi od znaaja za inspekcijski
nadzor.
Kontrolna lista i analiza odgovarajue strune institucije, odnosno akreditovanog tela ine sastavni deo
zapisnika.
Ovlaeno lice nadziranog subjekta moe da odbije da potpie ili primi zapisnik, to inspektor konstatuje u
pisanom obliku i u zapisniku navodi razloge zbog kojih su potpisivanje ili prijem zapisnika odbijeni.
Zapisnik se dostavlja nadziranom subjektu u roku od osam radnih dana od zavretka inspekcijskog
nadzora.
Opti obrazac zapisnika o inspekcijskom nadzoru propisuje ministar nadlean za poslove dravne uprave.
Opti obrazac zapisnika o inspekcijskom nadzoru za inspekcijski nadzor iz izvorne nadlenosti autonomne
pokrajine i jedinice lokalne samouprave propisuje nadleni organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne
samouprave.

Primedbe na zapisnik
lan 36

Nadzirani subjekat ima pravo da u pisanom obliku stavi primedbe na zapisnik o inspekcijskom nadzoru, u
roku od pet radnih dana od njegovog prijema.
Inspektor ocenjuje primedbe, sve zajedno i svaku zasebno, i u meusobnoj vezi.
Inspektor moe posle toga da izvri dopunski inspekcijski nadzor, da bi utvrdio injenice na koje se
primedbe odnose.
Ako su u primedbama na zapisnik iznete nove injenice i novi dokazi, zbog kojih treba izmeniti injenino
stanje koje je utvreno u zapisniku ili drukije pravne i druge ocene, inspektor o tome sastavlja dopunu
zapisnika, na koju se ne moe staviti primedba.
Postupajui po primedbama na zapisnik, inspektor moe da izmeni predloenu ili naloenu, odnosno
izreenu meru ili da odustane od nje.

Reenje
lan 37
Reenjem inspektor odluuje o merama upravljenim prema nadziranom subjektu.
Ako inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora ne utvrdi nezakonitosti, nepravilnosti ili nedostatke, on ne
donosi reenje ili zakljuak i tada okonava postupak inspekcijskog nadzora dostavljanjem nadziranom
subjektu zapisnika u kome se navodi da nisu utvrene nezakonitosti, nepravilnosti ili nedostaci u
njegovom poslovanju ili postupanju. Meutim, ako u vrenju vanrednog utvrujueg, odnosno
potvrujueg inspekcijskog nadzora iz lana 6. stav 4. ovog zakona inspektor ne utvrdi nezakonitosti,
nepravilnosti ili nedostatke, on donosi reenje o ispunjenosti propisanih uslova ili potvrivanju zakonitosti i
bezbednosti postupanja ili poslovanja.
Izuzetno, inspektor moe mere naloiti izricanjem usmenog reenja, kada oceni da se na taj nain otklanja
neposredna opasnost po ivot i zdravlje ljudi, imovinu vee vrednosti, ivotnu sredinu ili biljni ili ivotinjski
svet.
U sluaju nalaganja mera i radnji usmenim reenjem, inspektor je duan da bez odlaganja saini slubenu
beleku o naloenoj meri, kao i da u roku od tri dana od dana izricanja usmenog reenja, donese pisano
reenje.
Ako inspekcija odstupi od reenja koja je ranije donosila u istim ili slinim stvarima, duna je da u tom
reenju posebno obrazloi razloge za odstupanje.

Okonanje postupka bez donoenja reenja

lan 38
Ako inspektor ne donese reenje po isteku dana okonanja inspekcijskog nadzora odreenog u nalogu za
inspekcijski nadzor, odnosno po isteku zakonskog roka za donoenje reenja - kada nalog u skladu sa
zakonom nije izdat, nadzirani subjekat moe zahtevati da inspektor okona postupak.
Ako inspektor to ne uini u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, smatra se da je postupak
obustavljen i da, u pogledu predmeta naloga, odnosno predmeta nadzora - kada nalog u skladu sa
zakonom nije izdat, nisu pronaene nezakonitosti u poslovanju i postupanju nadziranog subjekta.
Kada je nadzirani subjekat podneo zahtev za vanredni utvrujui ili potvrujui inspekcijski nadzor, ako
inspektor u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva iz stava 1. ovog lana ne okona postupak,
smatra se da je postupak obustavljen i da, u skladu sa lanom 6. stav 4. ovog zakona, postoji ispunjenost

propisanih uslova, odnosno da je potvrena zakonitost i bezbednost postupanja ili poslovanja nadziranog
subjekta.

alba
lan 39
Protiv reenja inspektora moe se izjaviti alba u roku od 15 dana od dana dostave pisanog reenja.
alba protiv zakljuka protiv koga je dozvoljeno izjaviti albu moe se izjaviti u roku od tri dana od dana
dostavljanja tog zakljuka.
alba odlae izvrenje reenja.
Izuzetno od odredaba stava 3. ovog lana, alba ne odlae izvrenje reenja kada je, saglasno delokrugu
inspekcije, neophodno preduzimanje hitnih mera radi spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot ili
zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i radno angaovanih lica, privredu, ivotnu sredinu, biljni
ili ivotinjski svet, javne prihode, nesmetan rad organa i organizacija, komunalni red ili bezbednost, to se
posebno obrazlae u reenju.
alba se predaje organizacionoj jedinici u kojoj je rasporeen inspektor na ije reenje je izjavljena alba,
o emu nadzirani subjekat mora biti pouen u reenju.
U sluaju da je prvostepena odluka inspektora ve jedanput bila ponitena, drugostepeni organ ne moe
je opet ponititi i uputiti predmet inspekciji na ponovni postupak, nego e sam reiti ovu upravnu stvar.

Upravni spor
lan 40
Odluka drugostepenog organa po albi je konana i protiv nje se moe pokrenuti upravni spor, u skladu sa
zakonom kojim se ureuju upravni sporovi.

Izvrenje reenja
lan 41
Nadzirani subjekat duan je da, u roku od osam dana od dana isteka roka za preduzimanje mera
izreenih reenjem inspektora, obavesti inspekciju o izvrenju izreenih mera, osim kada je reenjem
kojim su naloene hitne mere radi spreavanja ili otklanjanja opasnosti po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu
sredinu ili biljni ili ivotinjski svet odreen krai rok.
Inspektor prati izvrenje reenja koje je doneo i vri kancelarijski ili terenski kontrolni inspekcijski nadzor
da bi utvrdio da li su mere koje su izreene reenjem izvrene i o stanju izvrenja podnosi redovan
meseni izvetaj rukovodiocu inspekcije. Na zahtev rukovodioca inspekcije, inspektor podnosi posebne
izvetaje.
Inspekcija naroito i pojaano prati da li je neregistrovani subjekat bez odlaganja pokrenuo propisani
postupak za upis u odgovarajui registar ili evidenciju, pribavljanja saglasnosti nadlenog organa ili
organizacije ili prijave nadlenom organu ili organizaciji, i da li se pridrava zabrane obavljanja delatnosti
ili vrenja aktivnosti do ispunjenja za to propisanih uslova, kao i da li je otklonio druge otkrivene
nezakonitosti.

Ako su ispunjeni uslovi da se reenje izvri neposrednom prinudom, inspektor moe izvriti peaenje
objekata, prostorija, postrojenja, odnosno kompleksa, maina, opreme ili prostora (u daljem tekstu:
predmeti peaenja), u skladu sa zakonom.
Inspektor koji vri peaenje mora biti opremljen priborom za peaenje, i to slubenim metalnim
peatom, crvenim peatnim voskom (ili plombom sa igom) i trakom za peaenje.
Peaenje se vri isticanjem ili pribijanjem zakljuka o dozvoli izvrenja, odnosno reenja kojim je
odreena mera zabrane obavljanje delatnosti ili vrenja aktivnosti kada alba ne odlae izvrenje, na
vidnom mestu, zatvaranjem predmeta peaenja i utiskivanjem otiska peata na crvenom tenom
peatnom vosku tako da se zahvati traka za peaenje i na taj nain onemogui ulazak u prostor,
odnosno upotreba predmeta peaenja.
Peaenje mora biti izvreno tako da se predmeti peaenja ne mogu otvoriti bez povrede peata.
Inspektor obavetava nadziranog subjekta da skidanje i povreda slubenog peata predstavlja krivino
delo i sainjava zapisnik o izvrenju reenja.
U postupku izvrenja reenja neposrednom prinudom, moe se odrediti i drugi nain prinudnog izvrenja
kojim e se onemoguiti ulazak, odnosno upotreba predmeta peaenja, kao i odgovarajue oznaavanje
objekata i drugih predmeta, u skladu sa zakonom.
Inspekcija prati poslovanje i postupanje nadziranog subjekta prema kome su izreene i izvrene mere
predviene ovim zakonom, kako bi se obezbedilo da taj subjekat nastavi da posluje i postupa zakonito i
bezbedno, a tetne posledice po zakonom zatiena dobra, prava i interese spreile ve kada se utvrdi da
postoje rani znaci verovatnoe njihovog nastanka.

Krivina prijava, prijava za privredni prestup, zahtev za pokretanje prekrajnog postupka,

prekrajni nalog i druge radnje i mere na koje je inspektor ovlaen
lan 42
Ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost koja je kanjiva prema zakonu ili drugom propisu,
inspektor nadlenom pravosudnom organu podnosi krivinu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev
za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno izdaje prekrajni nalog.
Ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost, inspektor preduzima i druge radnje i mere na koje je
zakonom ili drugim propisom ovlaen (npr. iniciranje privremenog ili trajnog oduzimanja dozvole).
Izuzetno od stava 1. ovog lana, kada je nadzirani subjekat u ostavljenom roku postupio prema nalogu,
odnosno predlogu inspektora za otklanjanje nezakonitosti iz lana 27. stav 1. ovog zakona, ako se smatra
da ta nezakonitost predstavlja prekraj u skladu sa zakonom i drugim propisom, inspektor protiv tog
nadziranog subjekta nee podneti zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno nee mu izdati
prekrajni nalog kada najvii iznos zapreene kazne za prekraj ne prelazi 100.000 dinara i nije propisana
zatitna mera, pod uslovom da tetne posledice nisu nastupile, kao i kada su takve posledice nastupile, ali
ih je nadzirani subjekat otklonio pre poinjanja postupka inspekcijskog nadzora ili u roku iz lana 27. stav
1. ovog zakona. Nepodnoenje zahteva za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno neizdavanje
prekrajnog naloga inspektor unosi u zapisnik o inspekcijskom nadzoru sa odgovarajuim obrazloenjem.
Odredbe stava 3. ovog lana ne primenjuju se kada se radi o ponovljenom prekraju nadziranog subjekta,
bez obzira da li je prvi put podnet zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, odnosno izdat prekrajni
nalog ili ne, niti na neregistrovanog subjekta.
Kako bi se obezbedilo da nadzirani subjekat iz stava 3. ovog lana nastavi da posluje i postupa zakonito i
bezbedno, a tetne posledice po zakonom zatiena dobra, prava i interese spreile ve kada se utvrdi da

postoje rani znaci verovatnoe njihovog nastanka, inspekcija pojaano prati nastavak njegovog poslovanja
i postupanja.
Pravosudni organ kome je inspekcija podnela zahtev za pokretanje prekrajnog postupka, prijavu za
privredni prestup ili krivinu prijavu, po slubenoj dunosti obavetava inspekciju o ishodu postupanja.
Ako u vrenju inspekcijskog nadzora inspektor doe do saznanja da opti akt nadziranog subjekta nije u
saglasnosti sa Ustavom, zakonom ili drugim propisom, inspektor ukazuje na to nadziranom subjektu i
predlae mu da utvrene nesaglasnosti otkloni najdue u roku od 60 dana. Ako nadzirani subjekat ne
postupi po ovom predlogu, inspektor pokree inicijativu kod nadlenog organa za obustavljanje od
izvrenja, odnosno za ponitavanje ili ukidanje propisa ili drugog opteg akta.

Evidencije o inspekcijskom nadzoru

lan 43
O inspekcijskom nadzoru, za potrebe praenja stanja u odreenoj oblasti i potrebe praenja rada, svaki
inspektor vodi evidenciju.
Evidencija o inspekcijskom nadzoru, naroito, sadri:
1) podatke o nalogu za inspekcijski nadzor, uz navoenje vrste i oblika inspekcijskog nadzora, kao i
dopunskih naloga i zasebnih naloga iz lana 16. stav 7. ovog zakona;
2) podatke o inspekciji koja je vrila inspekcijski nadzor;
3) podatke o inspektoru koji je vrio inspekcijski nadzor, kao i o inspektoru koji ga je, u sluaju
spreenosti, zamenjivao. Ako je inspekcijski nadzor vrilo vie inspektora, navode se podaci za sve
inspektore, kao i za njihove zamenike;
4) podatke o nadziranom subjektu i zastupniku, odnosno ovlaenom licu kod nadziranog subjekta pravnog lica, ukljuujui i podatak o procenjenom riziku kod nadziranog subjekta;
5) pravni osnov inspekcijskog nadzora;
6) opis predmeta i svrhe inspekcijskog nadzora;
7) trajanje inspekcijskog nadzora (dan poetka i zavretka inspekcijskog nadzora);
8) podatke o preduzetim radnjama u vrenju inspekcijskog nadzora;
9) podatke o zapisniku o inspekcijskom nadzoru i primedbama na taj zapisnik;
10) podatke o naloenim merama, odnosno konstataciju da u inspekcijskom nadzoru nisu naloene
nikakve mere, uz navoenje da li za nalaganje mera nije bilo osnova ili potrebe;
11) podatke o podnetim krivinim prijavama, prijavama za privredni prestup i zahtevima za pokretanje
prekrajnog postupka i izdatim prekrajnim nalozima, odnosno konstataciju da zahtev za pokretanje
prekrajnog postupka nije podnet, odnosno da prekrajni nalog nije izdat u skladu sa lanom 42. stav 3.
ovog zakona, kao i podatke o ishodima postupanja pravosudnih organa po zahtevima za pokretanje
prekrajnog postupka, prijavama za privredni prestup i krivinim prijavama koje je podnela inspekcija i o
ishodima prekrajnih naloga koje je izdala inspekcija.
Svrha obrade podataka o linosti u evidenciji o inspekcijskom nadzoru je planiranje i vrenje inspekcijskog
nadzora. U ovu evidenciju se unose sledei podaci o linosti: podaci o identitetu podnosioca (ime i

prezime i jedinstveni matini broj graana) i adresa prebivalita, odnosno boravita, kao i drugi podaci
neophodni za kontakt.
Podaci o linosti iz stava 3. ovog lana dostupni su rukovodiocu inspekcije i inspektoru, odnosno licu
ovlaenom za vrenje inspekcijskog nadzora.
Podaci o linosti iz stava 3. ovog lana predstavljaju poverljive podatke i ne mogu se koristiti u svrhe koje
nisu predviene zakonom.
Podaci o linosti iz stava 3. ovog lana trajno se uvaju.
Evidencija o inspekcijskom nadzoru vodi se u elektronskoj formi u okviru funkcionalnog jedinstvenog
informacionog sistema u cilju efikasnog vrenja inspekcijskog nadzora, nakon njegovog uspostavljanja.
Izgled obrasca, kao i nain voenja evidencije o inspekcijskom nadzoru utvruje Vlada.

Godinji izvetaj o radu i pokazatelji delotvornosti inspekcijskog nadzora

lan 44
Inspekcija objavljuje najkasnije do 31. januara naredne godine za prethodnu godinu godinji izvetaj o
radu na svojoj internet stranici.
Godinji izvetaj o radu inspekcije obavezno sadri informacije i podatke sa objanjenjima o:
1) broju spreenih ili bitno umanjenih verovatnih nastanaka tetnih posledica po zakonom zatiena
dobra, prava i interese (preventivno delovanje inspekcije);
2) obavetavanju javnosti, pruanju strune i savetodavne podrke nadziranim subjektima ili licima koja
ostvaruju odreena prava u nadziranim subjektima ili u vezi sa nadziranim subjektima, ukljuujui
izdavanje akata o primeni propisa i slubene savetodavne posete, preventivnim inspekcijskim nadzorima i
drugim aktivnostima usmerenim ka podsticanju i podravanju zakonitosti i bezbednosti poslovanja i
postupanja i spreavanju nastanka tetnih posledica po zakonom i drugim propisom zatiena dobra,
prava i interese, sa podacima o broju i oblicima ovih aktivnosti i krugu lica obuhvaenih tim aktivnostima
(preventivno delovanje inspekcije);
3) nivou usklaenosti poslovanja i postupanja nadziranih subjekata sa zakonom i drugim propisom, koji se
meri pomou kontrolnih listi;
4) broju otkrivenih i otklonjenih ili bitno umanjenih nastalih tetnih posledica po zakonom zatiena dobra,
prava i interese (korektivno delovanje inspekcije);
5) broju utvrenih neregistrovanih subjekata i merama sprovedenim prema njima;
6) merama preduzetim radi ujednaavanja prakse inspekcijskog nadzora i njihovom dejstvu;
7) ostvarenju plana i valjanosti planiranja inspekcijskog nadzora, naroito o odnosu redovnih i vanrednih
inspekcijskih nadzora, broju redovnih inspekcijskih nadzora koji nisu izvreni i razlozima za to, kao i o
broju dopunskih naloga za inspekcijski nadzor;
8) nivou koordinacije inspekcijskog nadzora sa inspekcijskim nadzorom koga vre druge inspekcije;
9) materijalnim, tehnikim i kadrovskim resursima koje je inspekcija koristila u vrenju inspekcijskog
nadzora i merama preduzetim u cilju delotvorne upotrebe resursa inspekcije i rezultatima preduzetih mera;

10) pridravanju rokova propisanih za postupanje inspekcije;

11) zakonitosti upravnih akata donetih u inspekcijskom nadzoru (broj drugostepenih postupaka, njihov
ishod, broj pokrenutih upravnih sporova i njihov ishod);
12) postupanju u reavanju pritubi na rad inspekcije, sa ishodima tog postupanja, uz posebno isticanje
broja podnetih pritubi i oblasti rada na koje su se odnosile;
13) obukama i drugim oblicima strunog usavravanja inspektora, odnosno slubenika ovlaenih za
vrenje inspekcijskog nadzora, sa brojem tih obuka i drugih oblika strunog usavravanja i brojem
inspektora, odnosno slubenika ovlaenih za vrenje inspekcijskog nadzora koji su pohaali te obuke i
druge oblike strunog usavravanja;
14) inicijativama za izmene i dopune zakona i drugih propisa;
15) merama i proverama preduzetim u cilju potpunosti i aurnosti podataka u informacionom sistemu;
16) stanju u oblasti izvravanja poverenih poslova inspekcijskog nadzora;
17) ishodima postupanja pravosudnih organa po zahtevima za pokretanje prekrajnog postupka,
prijavama za privredni prestup i krivinim prijavama koje je podnela inspekcija.
Obavezni elementi godinjeg izvetaja o radu iz stava 2. ovog lana ine pokazatelje delotvornosti
inspekcijskog nadzora.
Na osnovu analize godinjih izvetaja o radu Koordinaciona komisija inicira mere za unapreenje
inspekcijskog nadzora i objavljuje ih na internet stranici.
Pokazatelji delotvornosti inspekcijskog nadzora slue kao smernice za utvrivanje radnih ciljeva
inspektora, u okviru zakonom i drugim propisom utvrenih merila za ocenjivanje slubenika.
Na osnovu analize godinjih izvetaja procenjuje se stepen ostvarenosti stratekog plana.

V SLUBENA LICA OVLAENA ZA VRENJE INSPEKCIJSKOG

NADZORA
Rukovodilac inspekcije
lan 45
Radom inspekcije moe rukovoditi lice koje pored uslova utvrenih ovim zakonom za rad na radnom
mestu inspektora ima i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora.
Rukovodilac inspekcije ima poloaj, ovlaenja, dunosti i odgovornosti inspektora.

Inspektor
lan 46
Poslove inspekcijskog nadzora nadlena inspekcija vri preko inspektora.
Inspekcijski nadzor moe obavljati lice koje ima steeno propisano obrazovanje, radno iskustvo u struci,
poloen dravni struni ispit i ispit za inspektora i koje ispunjava druge uslove propisane za rad u
organima dravne uprave:

1) u zvanju vieg savetnika, samostalnog savetnika ili savetnika ili odgovarajuem zvanju inspektora
utvrenom posebnim propisom - za preduzimanje upravnih radnji i nalaganje upravnih mera u
inspekcijskom nadzoru;
2) u zvanju mlaeg savetnika, saradnika ili mlaeg saradnika ili odgovarajuem zvanju inspektora
utvrenom posebnim propisom - za preduzimanje upravnih radnji u inspekcijskom nadzoru.
Inspektor je duan da u svom radu koristi funkcionalni jedinstveni informacioni sistem.

Ispit za inspektora
lan 47
Ispit za inspektora polae se pisano i usmeno.
Ispit za inspektora sprovodi komisija koju imenuje ministar nadlean za poslove dravne uprave.
Program ispita za inspektora, nain sprovoenja ispita, sastav i nain rada komisije za sprovoenje ispita i
izdavanje uverenja o poloenom ispitu ureuje ministar nadlean za poslove dravne uprave.

Davanje ovlaenja slubeniku koji nije inspektor i poveravanje strunih poslova drugom
licu koje nije inspektor
lan 48
U sluaju odsutnosti, odnosno due spreenosti inspektora ili kada to zahtevaju posebne okolnosti vezane
za neodlono vrenje neplaniranog nadzora u odreenom roku, rukovodilac inspekcije moe ovlastiti
slubenika koji ispunjava uslove propisane za inspektora, izuzev poloenog ispita za inspektora, da
privremeno vri poslove preduzimanja upravnih radnji u inspekcijskom nadzoru sa svim ovlaenjima i
obavezama inspektora, dok traju te okolnosti.
Ako u okviru odreene oblasti, zbog manjeg obima ili potrebe samo za povremenim vrenjem
inspekcijskog nadzora, nema potrebe za stalnim inspekcijskim nadzorom, inspekcijski nadzor sa svim
ovlaenjima i obavezama inspektora vri slubenik koji ispunjava propisane uslove, koga ovlasti
rukovodilac inspekcije.
Licu koje nije slubenik posebnim zakonom se moe poveriti vrenje pojedinih strunih poslova inspekcije.

Samostalnost u radu
lan 49
Inspektor je samostalan u radu u granicama ovlaenja utvrenih zakonom i drugim propisom i za svoj rad
lino je odgovoran.
Niko ne sme iskoriavanjem slubenog poloaja ili ovlaenja, prekoraenjem granica svojih ovlaenja,
nevrenjem svoje dunosti ili na drugi nain onemoguavati ili ometati inspektora, odnosno slubenika
ovlaenog za vrenje inspekcijskog nadzora u obavljanju inspekcijskog nadzora i preduzimanju mera i
radnji na koje je ovlaen.

Struno usavravanje
lan 50

Inspektori i slubenici ovlaeni za vrenje inspekcijskog nadzora imaju pravo i obavezu da pohaaju
obuke i druge oblike strunog usavravanja za obavljanje inspekcijskog nadzora.
Inspekcije su dune da sistemski i kontinuirano planiraju obuke i druge oblike strunog usavravanja
inspektora, odnosno slubenika ovlaenih za vrenje inspekcijskog nadzora prema potrebama
inspekcije, na osnovu optih i posebnih programa kojima se odreuju oblici i sadrina obuka i drugih
oblika strunog usavravanja.
Programi obuka i drugih oblika strunog usavravanja republikih inspektora obuhvataju i obuke i druge
oblike strunog usavravanja slubenika autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koji vre
poverene poslove inspekcijskog nadzora.
Obuke i drugi oblici strunog usavravanja mogu da ukljuuju i obuke u saradnji sa pravosudnim i drugim
organima, obrazovnim institucijama, strunim i drugim organizacijama.
Inspektori i slubenici ovlaeni za vrenje inspekcijskog nadzora podleu proverama znanja u okviru
programa iz stava 2. ovog lana.
O sprovoenju obuka i drugih oblika strunog usavravanja inspektora, odnosno slubenika ovlaenih za
vrenje inspekcijskog nadzora, kao i o njihovom pohaanju od strane inspektora, odnosno slubenika
ovlaenih za vrenje inspekcijskog nadzora stara se rukovodilac inspekcije, u saradnji sa
Koordinacionom komisijom.

Slubena legitimacija
lan 51
Inspektor ima slubenu legitimaciju kojom dokazuje svoje slubeno svojstvo i identitet.
Slubena legitimacija sadri: mali grb Republike Srbije; organizacioni poloaj i naziv nadlene inspekcije;
ime i prezime inspektora; sliku inspektora; jedinstveni broj legitimacije; oblasti u kojima je inspektor
nadlean da vri nadzor i ovlaenja inspektora za preduzimanje radnji i nalaganje mera u inspekcijskom
nadzoru; potpis i peat nadlenog organa.
Izgled obrasca slubene legitimacije inspektora propisuje ministar nadlean za poslove dravne uprave.
Slubenu legitimaciju izdaje rukovodilac inspekcije, a inspektor ima pravo i dunost da je koristi dok
obavlja poslove inspekcijskog nadzora.
Ako inspekcijski nadzor obavlja ovlaeni slubenik, ovlaenje koje mu se izdaje sadri elemente
legitimacije, osim slike, ima karakter slubene legitimacije i koristi se kao i slubena legitimacija.

Pritube na rad slubenih lica

lan 52
Svako lice ima pravo da podnese pritubu protiv rukovodioca inspekcije, inspektora, odnosno slubenika
ovlaenog za vrenje inspekcijskog nadzora ako smatra da su mu njihovom nezakonitom ili nepravilnom
radnjom, odnosno nesavesnim radom povreena prava ili slobode.
Pritubu podnetu protiv lica ovlaenog za vrenje inspekcijskog nadzora razmatra i odluku u vezi sa njom
donosi neposredni rukovodilac lica na koje se prituba odnosi, odnosno organ nadlean za vrenje
nadzora nad radom inspekcije i organ nadlean za njegovo postavljenje ili organ ili telo koje je taj organ
ovlastio.

Razmatranje pritube okonava se i odluka o pritubi donosi se u roku od 15 dana od prijema pritube i
potom dostavlja podnosiocu.
Podnosilac pritube koji je nezadovoljan odlukom o pritubi moe se ovim povodom obratiti
Koordinacionoj komisiji u roku od 15 dana, koja u vezi s tim preduzima odgovarajue aktivnosti iz kruga
poslova koje obavlja.

Posebni sluajevi odgovornosti slubenih lica

lan 53
Inspektor i slubenik ovlaen za vrenje inspekcijskog nadzora pored drugih sluajeva odgovornosti za
povredu radne dunosti utvrenih propisima o dravnim slubenicima, odnosno propisima o slubenicima
autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, posebno je odgovoran:
1) ako u vrenju inspekcijskog nadzora ne preduzme, ne predloi ili ne odredi mere ili radnje za koje je
ovlaen;
2) ako u vrenju inspekcijskog nadzora ne predloi ili ne pokrene postupak utvren odredbama ovog
zakona, a bio je duan da to uini;
3) ako u vrenju inspekcijskog nadzora prekorai granice svog ovlaenja;
4) ako obavlja privredne ili druge delatnosti i poslove za sebe ili drugog poslodavca iz oblasti u kojoj vri
inspekcijski nadzor, uestvuje u radu strunih radnih grupa ili tela nadziranih subjekata, odnosno lica koja
podleu inspekcijskom nadzoru ili ako obavlja druge slube, poslove i postupke koji su u suprotnosti sa
poloajem i ulogom inspektora i tete njegovoj samostalnosti u vrenju posla.
Povrede radnih dunosti iz stava 1. ovog lana predstavljaju tee povrede radne dunosti.

Unutranja kontrola
lan 54
Radi obezbeenja i kontrole zakonitosti u vrenju poslova inspekcijskog nadzora, ukljuujui poverene
poslove inspekcijskog nadzora, u okviru ministarstva moe se obrazovati unutranja organizaciona
jedinica ili ovlastiti odreeni dravni slubenici za vrenje poslova unutranje kontrole inspekcije (u daljem
tekstu: unutranja kontrola inspekcije).
Nadleni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave moe obrazovati unutranju kontrolu
inspekcije iz svoje izvorne nadlenosti.
Unutranja kontrola inspekcije postupa na osnovu predstavki fizikih i pravnih lica, povodom pisanih
obraanja inspektora i slubenika ovlaenih za vrenje inspekcijskog nadzora i po sopstvenoj inicijativi,
odnosno na osnovu prikupljenih obavetenja i drugih saznanja. Inspektori i slubenici ovlaeni za vrenje
inspekcijskog nadzora koji se pisano obrate unutranjoj kontroli inspekcije imaju pravo na zatitu u skladu
sa zakonom kojim se ureuje zatita uzbunjivaa.
Izvetaj o radu unutranje kontrole inspekcije dostavlja se ministru nadlenom za odgovarajuu oblast
inspekcijskog nadzora i Koordinacionoj komisiji, najmanje dva puta godinje, kao i na njihov zahtev.
Oblike i nain vrenja unutranje kontrole inspekcije blie propisuje ministar nadlean za odgovarajuu
oblast inspekcijskog nadzora.

Oblike i nain vrenja unutranje kontrole inspekcije iz izvorne nadlenosti autonomne pokrajine i jedinice
lokalne samouprave blie propisuje nadleni organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

VI NADZOR
Inspekcijski nadzor koga vri upravna inspekcija
lan 55
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona kojima se ureuju planovi inspekcijskog
nadzora, postupak inspekcijskog nadzora i slubena lica ovlaena za vrenje inspekcijskog nadzora, kao
i nad primenom smernica i uputstava Koordinacione komisije iz lana 12. stav 2. taka 1) ovog zakona,
vri upravna inspekcija.

VII KAZNENE ODREDBE

Prekraji nadziranog subjekta
lan 56
Novanom kaznom od 100.000 do 800.000 dinara kaznie se za prekraj nadzirani subjekat - pravno lice
koje inspektoru koji mu predoi slubenu legitimaciju i urui nalog za inspekcijski nadzor, kada je on izdat,
odnosno koji postupi u skladu sa lanom 18. st. 8. i 9. ovog zakona, ne omogui nesmetan inspekcijski
nadzor (lan 20. stav 7).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se nadzirani subjekat - preduzetnik novanom kaznom od
50.000 do 300.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se nadzirani subjekat - fiziko lice novanom kaznom od
50.000 do 150.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice kod nadziranog subjekta - pravnog lica
novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.
Novanom kaznom od 30.000 do 60.000 dinara kaznie se za prekraj nadzirani subjekat - pravno lice
ije ovlaeno lice, pod uslovima iz lana 20. stav 5. ovog zakona, ne bude prisutno na mestu vrenja
inspekcijskog nadzora.
Za prekraj iz stava 5. ovog lana kaznie se nadzirani subjekat - preduzetnik novanom kaznom od
20.000 do 50.000 dinara.
Za prekraj iz stava 5. ovog lana kaznie se nadzirani subjekat - fiziko lice novanom kaznom od
10.000 do 30.000 dinara.
Za prekraj iz stava 5. ovog lana kaznie se i odgovorno lice kod nadziranog subjekta - pravnog lica
novanom kaznom iz stava 5. ovog lana.

Prekraji neregistrovanog subjekta

lan 57
Novanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice koje obavlja delatnost
ili vri aktivnost kao neregistrovani subjekat.

Kada je obavljanje odreene delatnosti ili vrenje odreene aktivnosti dozvoljeno jedino u formi pravnog
lica, za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se fiziko lice koje obavlja delatnost ili vri aktivnost kao
neregistrovani subjekat novanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara.
Novanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice iz lana 33. stav 2.
ovog zakona.
Za prekraj iz stava 3. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 50.000 do 500.000
dinara.
Za prekraj iz stava 3. ovog lana kaznie se i odgovorno lice kod pravnog lica novanom kaznom od
50.000 do 150.000 dinara.
Posebnim zakonom propisuje se zatitna mera oduzimanja predmeta od neregistrovanog subjekta,
odnosno subjekta iz lana 33. stav 2. ovog zakona.

Prekraji treeg lica

lan 58
Novanom kaznom od 100.000 do 800.000 dinara kaznie se za prekraj tree lice koje ima svojstvo
pravnog lica koje:
1) inspektoru ne dozvoli pristup poslovnom i drugom nestambenom prostoru, zemljitu ili objektu iji je
vlasnik ili korisnik, odnosno dralac kada je verovatno da nadzirani subjekat u ili na njemu obavlja
delatnost ili vri aktivnost ili da se tu nalaze predmeti od znaaja za inspekcijski nadzor, kao i prelazak
preko zemljita ili prostora u tu svrhu (lan 23. stav 1);
2) raspolae dokazima i drugim podacima potrebnim za inspekcijski nadzor, a ne prui ih inspektoru i ne
omogui mu sasluanje svedoka, u roku propisanom ovim zakonom (lan 23. stav 2).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se tree lice koje ima svojstvo preduzetnika novanom kaznom
od 50.000 do 300.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se tree lice koje ima svojstvo fizikog lica novanom kaznom
od 40.000 do 120.000 dinara.
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice kod treeg lica koje ima svojstvo pravnog
lica novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Prekraji rukovodioca inspekcije

lan 59
Novanom kaznom od 120.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj rukovodilac inspekcije ako
inspekcija:
1) ne sprovodi plan inspekcijskog nadzora, a da ne postoje naroito opravdane izuzetne okolnosti koje je
u tome spreavaju (lan 10. stav 1);
2) ne objavi plan inspekcijskog nadzora na svojoj internet stranici (lan 10. stav 6);
3) ne saini kontrolne liste iz svoje oblasti inspekcijskog nadzora, ne primenjuje ih i ne objavi ih na svojoj
internet stranici (lan 14. stav 1);

4) ne objavi godinji izvetaj o radu na svojoj internet stranici (lan 44. stav 1).

Prekraji inspektora i slubenika ovlaenog za vrenje inspekcijskog nadzora

lan 60
Novanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj inspektor i slubenik ovlaen za
vrenje inspekcijskog nadzora ako:
1) ne obavesti nadziranog subjekta o predstojeem inspekcijskom nadzoru ili ga ne obavesti o tome na
propisani nain i u propisanom roku ili zapone inspekcijski nadzor bez obavetavanja nadziranog
subjekta o predstojeem nadzoru, a za to ne postoje razlozi iz lana 17. stav 4. ovog zakona (lan 17);
2) ne urui nadziranom subjektu nalog za inspekcijski nadzor, odnosno ne pokae mu nalog i ne predoi
njegovu sadrinu kada nadzirani subjekat odbija uruenje naloga za inspekcijski nadzor (lan 18. st. 7. i
8);
3) vri inspekcijski nadzor van radnog vremena nadziranog subjekta, koji je pravno lice, preduzetnik ili
drugi organizacioni oblik preko koga fizika ili pravna lica obavljaju delatnost ili vre aktivnost, a za to ne
postoje razlozi iz lana 19. stav 2. ovog zakona (lan 19);
4) bez pribavljene pisane naredbe nadlenog suda vri uviaj u stambenom prostoru, kada za vrenje
uviaja nema zahteva ili pristanka vlasnika ili korisnika, odnosno draoca stambenog prostora, datog u
skladu sa lanom 22. stav 1. ovog zakona, a ne postoje okolnosti iz lana 22. stav 2. ovog zakona (lan
22);
5) ne izda nadziranom subjektu potvrdu o oduzetom predmetu (lan 24. stav 3);
6) raspolae privremeno oduzetim predmetima, kada ovim ili drugim zakonom drukije nije propisano
(lan 24. stav 5);
7) odredi da se oduzeti predmeti prodaju kada oni nisu podloni kvarenju, ivotinje uginuu niti su trokovi
uvanja predmeta znatni, kao i kada ovi predmeti ne ispunjavaju propisane uslove za stavljanje u promet
(lan 24. stav 6);
8) licu koje je postupilo prema aktu o primeni propisa u pogledu predmeta akta o primeni propisa izrekne
meru upravljenu prema nadziranom subjektu, a da nije dolo do ostvarenja izuzetnih uslova za izricanje
mere u skladu sa lanom 31. stav 3. ovog zakona (lan 31).

Prekraji odgovornog lica u nadlenom dravnom organu, organu autonomne pokrajine i

jedinice lokalne samouprave i drugom imaocu javnih ovlaenja
lan 61
Novanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u nadlenom
dravnom organu, organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i drugom imaocu javnih
ovlaenja koji ne dostavi blagovremeno:
1) Koordinacionoj komisiji - podatke, obavetenja, isprave i izvetaje koji su joj potrebni za obavljanje
njenih poslova i zadataka (lan 12. stav 8);
2) inspektoru - javne isprave i podatke iz evidencija, odnosno registara koje vodi, a koji su neophodni za
inspekcijski nadzor (lan 15. stav 2).

VIII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Donoenje podzakonskih propisa

lan 62
Propisi iz lana 9. stav 9, lana 35. stav 6, lana 43. stav 8, lana 47. stav 3. i lana 51. stav 3. ovog
zakona bie doneti u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Propisi iz lana 9. st. 10. i 11, lana 10. st. 7. i 8, lana 12. stav 12, lana 35. stav 7. i lana 54. st. 5. i 6.
ovog zakona bie doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Sainjavanje i objavljivanje obrazaca kontrolnih lista

lan 63
Inspekcija e sainiti obrasce kontrolnih lista i objaviti ih na svojoj internet stranici u roku od est meseci
od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Zapoeti postupci
lan 64
Postupci inspekcijskog nadzora zapoeti pre stupanja na snagu ovog zakona okonae se po odredbama
propisa koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog zakona.

Status inspektora
lan 65
Inspektor koji na dan stupanja na snagu ovog zakona nema vrstu i stepen obrazovanja propisane ovim
zakonom, nastavlja da obavlja poslove inspektora ako poloi ispit za inspektora u roku od dve godine od
dana poetka primene ovog zakona.

Sprovoenje ispita za inspektore

lan 66
Ispiti za inspektore sprovee se u roku od dve godine od dana poetka primene ovog zakona.
Inspektor koji obavlja poslove inspekcijskog nadzora duan je da poloi ispit za inspektora do isteka roka
iz stava 1. ovog lana, a u suprotnom smatra se da ne ispunjava uslove za obavljanje poslova
inspekcijskog nadzora.
Izuzetno od stava 2. ovog lana, smatra se da inspektor koji na dan stupanja na snagu ovog zakona ima
najmanje sedam godina radnog iskustva na poslovima inspekcijskog nadzora ispunjava uslove za
obavljanje poslova inspekcijskog nadzora i on nije duan da polae ispit za inspektora.

Osnivanje i poetak obavljanja poslova i zadataka Koordinacione komisije i donoenje

poslovnika o radu
lan 67
Koordinaciona komisija e se osnovati u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Koordinaciona komisija e doneti poslovnik o svom radu u roku od mesec dana od dana osnivanja.

Nakon donoenja poslovnika iz stava 2. ovog lana, Koordinaciona komisija e poeti sa obavljanjem
poslova i zadataka utvrenih ovim zakonom, odlukom o osnivanju i poslovnikom o radu, koji se odnose na
usmeravanje postupanja inspekcija u inspekcijskom nadzoru nad neregistrovanim subjektima, kao i u
pogledu pripreme primene ovog zakona.

Prestanak vaenja propisa

lan 68
Istekom roka od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe l. 22-33. i
lana 92. Zakona o dravnoj upravi ("Slubeni glasnik RS", br. 20/92, 6/93 - US, 48/93, 53/93, 67/93,
48/94, 49/99 - dr. zakon, 79/05 - dr. zakon, 101/05 - dr. zakon i 87/11 - dr. zakon).

Usaglaavanje posebnih zakona

lan 69
Nadlena ministarstva dostavie Koordinacionoj komisiji izjave o usaglaenosti posebnih zakona kojima
se u odreenim oblastima ureuje inspekcijski nadzor sa odredbama ovog zakona, u roku od 12 meseci
od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uz izjave o usaglaenosti, nadlena ministarstva dostavljaju i tabele usaglaenosti.
Koordinaciona komisija, na osnovu izjava o usaglaenosti i tabela usaglaenosti, u roku od 18 meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdie predlog akta koji sadri potreban obim usaglaavanja
posebnih zakona i dostaviti ovaj predlog Vladi radi razmatranja i odluivanja.
Nakon to Vlada utvrdi potreban obim usaglaavanja posebnih zakona, odredbe posebnih zakona
usaglasie se sa odredbama ovog zakona u roku od narednih est meseci.
Predmet usaglaavanja nee biti odredbe posebnih zakona kojima se ureuje inspekcijski nadzor i
slubena kontrola koji proizlaze iz potvrenih meunarodnih ugovora ili usklaivanja zakonodavstva
Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, a koje su usklaene sa potvrenim
meunarodnim ugovorima i pravnim tekovinama Evropske unije.
Predmet usaglaavanja nee biti odredbe posebnih zakona kojima se ureuje inspekcijski nadzor i
slubena kontrola koji ne proizlaze iz potvrenih meunarodnih ugovora ili usklaivanja zakonodavstva
Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, a koje ureuju pojedina pitanja u oblastima
inspekcijskog nadzora i slubene kontrole, za koja Vlada utvrdi da je neophodno da tim posebnim
zakonima budu ureena drukije.
Koordinaciona komisija utvrdie modele izjave o usaglaenosti i tabele o usaglaenosti i objaviti ih na
svojoj internet stranici najkasnije u roku od dva meseca od dana osnivanja.

Stupanje na snagu i primena

lan 70
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a
primenjuje se istekom roka od 12 meseci od dana stupanja na snagu, osim odredaba kojima se ureuju
neregistrovani subjekti i postupanje prema neregistrovanim subjektima propisanih lanom 3. taka 4),
lanom 4. stav 7, lanom 5. stav 3, lanom 10. stav 4, lanom 11. st. 2. i 3, lanom 22. l. 33. i 34. lanom
41. stav 3, lanom 44. stav 2. taka 5) i lanom 57, koje se primenjuju istekom roka od tri meseca od dana
stupanja na snagu ovog zakona, i lanom 30. st. 1, 2. i 4, koje se primenjuju istekom roka od pet meseci
od dana stupanja na snagu ovog zakona.