Izd aje rad io n ica S IC

Studentski izdavaki c e n ta r U K SSO B eograda

Balkanska 4 / IV , Beograd

re ce nze n t
Jadranka V in te rh a lte r
glavni i odgovorni u rednik
Z arana Papi
u rednik
Branko M a ire v i
g rafika op rem a
D ragan Sto jano vski
p relom knjige
D rag a n p a n o vi
le k tu ra /k o re k tu ra
R ato m ir D esp oto vi
Branka Vukovi
fo to g ra fija na naslovnoj strani:
G e rrit Thomas R ietveld . Stolica. 1919 (D e S tijl)
tira: 2000
tam pa
Srbotam pa, Dobraina 8, Beograd
Beograd, 1985.

priredio Jea Denegri

DIZAJN I KULTURA
iz b o r te k s to v a

Gulio Carlo Argan, A natole Kopp, Tomas Maldonado,

M arc Le Bot, Filiberto M enna, G e rt Selle,
Matko M e tro v i , V ictor Papanek,
Flenri-Pierre Jeudy, Gillo D orfles, U m berto Eco,
Jean Baudrillard, Jacques Fam ery,
A lm erico De A ngelis, Francesca A linovi,
Denis Santachiara
D ru g o iz m e n je n o i p ro ire n o izd an je

ra d io n ic a S iC
Beograd, 1985.

S A D R A J
P re d g o vo r p rv o m iz d a n ju
P re d g o vo r d ru g o m (raanju

13

G u lio C a rlo A rg a n , In d u s tr ijs k i d iz a jn

15

A n a to le K opp, Na p o e c im a d iz a jn a u SSSR-u

23

Tom as M a ld o n a d o , U tic a j B auhausa

37

M a re Le B ot, U m e tn o s t/d iz a jn

55

F iJibe rto M e n na , D iza jn , e s te ts k a k o m u n ik a c ija i m a so vna

s re d s tv a

73

G e rt S e lle , S o c ija ln a te o rija i p ra k s a d iz a jn a dan as

91

M a tk o M e tro v i , D iz a jn i o k o lin a

101

V ic to r Papanek, R a z m e tljiv a p o tro n ja : d iz a jn i o k o lin a

117

H e n ri-P ie rre Je ud y, S im b o li k a fu n k c ija i d iza jn

139

G illo D o rfle s , A u to m o b il ka o - s ta tu s n i s im b o l

149

U m b e rto Eco, U r e tr o s p e k tiv i ita lija n s k o g d iz a jn a . . .

157

Jean B au d ri'lla rd , S u m ra k zn ako va

167

G u lio C a rlo A rg a n , K riz a d iz a jn a

185

Ja cqu es Fa m e ry, O d n a m e tn u to g p re d m e ta do d o iv lje n o g

a m b ije n ta

199

A lm e ric o De A n g e lis , M e ta d iz a jn

209

Tom as M a ld o n a d o , Ka je d n o j p r a k s e o lo g iji p ro le k to v a n ja

215

F ra n cesca A lin o v i, P o v ra ta k d e k o ra c iji u u m e tn o s ti,

a rh ite k tu r i i d iz a jn u

221

Dani Santachiara, N O V A ROBA: dizajn m ate i v e ta k e

ekstaze

231
5

Predgovor prvom izdanju

M o e na p rv i p o g le d iz g le d a ti p a ra d o k s a ln o da p o d ru je in d u
s trijs k o g d iza jn a , k o je nam se u sva k o d n e v n o m is k u s tv u p rv e n
s tv e n o u kazu je kao s a s v im p ra k ti n o p o d ru je te h n o lo g ije i e ko
n o m ije , p o s e d u je ta k o te s n e i va ne sp on e sa k o m p le k s o m to
se p o d ra zu m e va pod p o jm o m k u ltu re . Is tin a , ni za koga n ije
sp o rn o da p re d m e ti in d u s trijs k o g d iza jn a in e deo m a te rija ln e
k u ltu re ili k u ltu re sva k o d n e v n o g iv o ta , no o vde pod ko m p le k s o m
k u ltu re m is lim o na one n je n e ko m p o n e n te k o je p rip a d a ju d om enu
d u h o v n ih zb iv a n ja , je d n o m re ju , d om en u id e ja . Izbo r te k s to v a
s a b ra n ih u o v o j p u b lik a c iji im a za c ilj da p ru i je d n u od m o g u n o
s ti u vid a u id e je ko je su p o vo d o m p ro b le m a in d u s trijs k o g d i
zajna p o s ta le p re d m e to m ra z m a tra n ja n e k o lic in e is to ri a ra um etn o s ti i u m e tn i k ih k riti a ra , te o re ti a ra i s o c io lo g a k u ltu re , ili
p ak sa m ih d iz a jn e ra -p ra k ti a ra . V e iz p ro fe s io n a ln o g p ro fila
p isa ca o v ih te k s to v a m o i e se z a k lju iti da su p u te v i p ris tu p a
p ro b le m a tic i d iza jn a k ra jn je ra z n o v rs n i i s lo e n i, a ta k v e su i
r e fle k s ije ko je iz tih p ris tu p a p ro izla ze . Ta ra z n o v rs n o s t p ris tu p a
i s lo e n o s t za k lju a k a u s lo v lja v a da se u o v im te k s to v im a sve sno
izb eg a va sva ka te n ja za n eko m s a svim o d re e n o m d e fin ic ijo m
d is c ip lin e d iz a jn a : n a p ro tiv , d iza jn je o vde re d o vn o p o sm a tra n u
in te rfe re n c ija m a sa d ru g im p ra ksa m a u k lju u je se u ra z li ite
is to rijs k e i te m a ts k e k o n te k s te i d o vo d i se u vezu sa o s ta lim
v id o v im a p ro iz v o d n je zn ae nja k a ra k te ris ti n ih za fiz io n o m iju sav re m e n e c iv iliz a c ije .
S ig u rn o je da se p ri p o k u a jim a ra zu m eva n ja niza danas aktu e ln ih p ita n ja tre b a p o zva ti na is to rijs k o is k u s tv o je r te k uz po
7

m o is to rljs k e s v e s ti m o g u e je s a g le d a ti sv e o n e p ro tiv re n o s t.
ko ie u m n o g im p o d ru jim a lju d s k e d e la tn o s ti o b e le z a v a ju te k u u
s itu a c iju . N ije . n aravn o, d ru g a ije n i sa p o d ru je m d iz a in a : u
fu n k c ija m a k o je i do d anas o s ta ju , u n a e lu , n e p ro m e n je n e , d i
zajn se ja v lja u vre m e n u tz v . in d u s trijs k e re v o lu c ije i. za je d n o sa
m n o gim ra sce p im a ko je ta j e p o h a ln i d o g a a j d o n o s [, p o in je da
izaziva i ra sce p e u sa m im te m e ljim a d o ta d m a n je -v i e je d in s tv e
nog k o m p le ksa d u h o vn e i m a te r ija ln e k u ltu r e . O d tre n u tk a to g
p rvog is to rijs k o g ra sce p a do dan as tra je n a s to ja n je da se p o d ru
je d izajna , n e m in o v n o ve zan o za o d g o v a ra ju e s o c ija ln o -e k o n o m ske d e te rm in a n te , is trg n e isp o d p ritis k a te h n i k o - o p e ra tiv n ih i
tr i n ih u slo va to ih n am eu z a k o n ito s ti p rv o b itn o g i ra z v ije n o g
ka p ita liz m a kako bi d iza jn sa u va o neka od o b e le ja k o ji in e
poja m k re a tiv n o s ti kao n e o tu e n o g je z g ra sva k o g lju d s k o g ra
da. To p ro b le m d iza jn a d o v o d i u o k v ire p o k re ta kao to su Bauhaus, De S tijl ili ru s k i k o n s tru k tiv iz a m i p ro d u k tiv iz a m , k o ji su uz
p om o u m e tn i k e i u o p te o b lik o v n e p ra k s e p re d v i a li p res tru k tu ra c iju c e lo k u p n e p ro s to rn e i p re d m e tn e r e a ln o s ti. N a im e ,
za jedno sa a rh ite k tu ro m , u rb a n iz m o m i s a m im lik o v n im u m e tn o s tim a , d iza jn p o s ta je ko m p o n e n to m te , u o s n o v i p ro s v e tite ljs k e
p re tp o s ta v k e o ra c io n a ln o m z a s n iv a n ju ne sa m o d ru tv a u celin i, ve i sva ke p o je d in a n e lju d s k e e g z is te n c ije . To d iz a jn u o d
je dn o m p rid a je m im o n je g o v ih p ra k ti k ih za d a ta ka u lo g u
odre en o g id e o lo k o g a rg u m e n ta u o p to j d e b a ti ko ju p o k re u
i vode p ro ta g o n is ti u m e tn i k ih a v a n g a rd i. N ije se u o v im p re t
p o sta vkam a ra d ilo o to m e da se p o ja m d iz a jn a iz je d n a i sa p o j
m om u m e tn o s ti, n iti pak o to m e da p ra ksa d iz a jn a z a m e n i p ra k s u
u m e tn o s ti (p re m d a p o je d in i p ro g la s i ru s k o g p ro d u k tiv iz m a n is u
d a le ko od ta k v e n a m e re ), neg o je za p ra vo re o n a s to ja n ju da se
d izajnu p rid a snaga u tic a ja na sa m o p o n a a n je k o ris n ik a snaga
koja e v o d iti iz g ra iv a n ju je d n e n ove s v e s ti o u s lo v im a pod ko
jim a se fo rm ira ce lo k u p n a d u h o vn a i fiz i k a o k o lin a . Tu le e raz
lozi sp ozn aje o b itn o s o c ija ln o j d im e n z iji d iz a jn a , to u k ra jn jo j
k o n s e k v e n c iji p re tp o s ta v lja i z a h te v za p o litiz a c ijo m ita v e o ve
p ra kse. M e u tim , ko n k re tn e is to r ijs k e p r ilik e d o k r a j ile su sv e te
a s p ira c ije , to je . s je d n e s tra n e , s v e lo d iz a jn na n eku v rs tu
fu n k c io n a ln e p o lu g e u n u ta r d o m in a n tn ih s o c ija ln o -e k o n o m s k ih
m ehanizam a, d ok mu je , s d ru g e s tra n e , p rid a lo o s o b in e u to p ij
skog p ro je k ta ije bi se p o te n c ija ln e s p o s o b n o s ti id e jn e a k tiv iz a c ije m o g le a k tu a liz ira ti u o k o ln o s tim a ko je bi b ile u s ta n ju da
izazovu n jih o v o p on ovn o ja v lja n je . Do je d n e ta k v e m o g u n o s ti
a k tu a liz a c ije d o lo je kra je m 6 0 -tih g od in a kada se u k o n te k s tu
znatno ire g ta la s a o s p o ra v a n ja tad a p o s to je e p o liti k e , d ru
tve n e i k u ltu rn e s itu a c ije , p o d ru je d iz a jn a izn ova u ka za lo kao
p od ru je u k r ta n ja niza id e jn ih p o z ic ija ije k o n s e k v e n c e idu
znatno d a lje od p ra k ti k ih p re tp o s ta v k i sa m e d iz a jn e rs k e s tru k e .
Fenom en a n tid iz a jn a p o d ra zu m e va u s tv a ri k r itik u p o liti k i neo svee ne p ro d u k c ije o b je k a ta d iza jn a , k r itik u k o ja u S v o jim ra
d ik a ln im z a k lju c im a ide sve do za h te va za p riv re m e n im ili ak
tra jn im p re s ta n k o m d e lo v a n ja u o v o j o b la s ti. No, ta j m o ra to riju m

 to ga p re d la u e k s tre m n i s ta v o v i a n tid iz a jn a s v re m e n o m se
u kazu je kao je d n a s p e c ifi n a v rs ta u to p ijs k o g m o d e la , a p e r
s p e k tiv n i izla z iz ta k v e s itu a c ije s a g le d a va se u o b n o vi p ro je k
ta n ts k e p ra kse ko ja bi tre b a lo ako ne e li da se sve d e na n ovi
o b lik p a s iv n e in te g ra c ije da p od ra zu m e va sva te m e ljn a sa zna
n ja u pra vo p ro te k lo g p e rio d a o sp o ra va n ja .
T e k s to v i s a b ra n i u o v o j p u b lik a c iji n a s to je da ukau na neke
od eta p a p ro ce sa kro z ko je su p ro la z ila s h v a ta n ja o p o je d in im
p ro b le m im a d iza jn a . Na u vo d n o m e s to u v r te n je te k s t G. C. A rgana u ko je m se u tv r u ju te m e ljn e d is tin k c ije izm e u p riro d e
u m e tn i k o g p re d m e ta i p riro d e p re d m e ta d iza jn a , a to zapravo
in i p ozn atu p o d e lu na s fe ru iste i s fe ru prim e n je n e o b li
ko vne d e la tn o s ti. N ije p ri to m e je d in o re o ra z li itim svrh a m a
tih p re d m e ta ve i o r a z li itim v re d n o s n im s ta tu s im a s a m ih ka
te g o rija k o jim a t i p re d m e ti p rip a d a ju . N a im e , u k o n s titu c iji tra
d ic io n a ln e k u ltu re p rv e n s tv o im a ju n e u tiIita r n i p re d m e ti kao zna
ko v i is te d u h o vn e d e la tn o s ti, m e u tim , sa n a stu p o m in d u s trijs k e
re v o lu c ije d o la zi do o b rta n ja o vog o dn osa , a fu n k c io n a ln i p re d
m e t kao znak n a u ne sp o zn a je s v o js tv e n e id e a lim a e po he p re
uzim a u lo g u vo d e e g vre d n o s n o g n ae la . To s tv a ra do danas nera z re e n i p ro b le m fa k ti k e m a rg in a ln o s ti u m e tn o s ti u g ra a n
sko m d ru tv u , o tv a ra ju i p ri to m e p o d ru ju d iza jn a nadu da e u
n je m u d o i do p o n o vn o g u k lju e n ja u m e tn ik a u p ro iz v o d n i p ro c e s
kao to je to b io s lu a j u p re d in d u s trijs k im d ru tv e n im fo r m a c i
ja m a . N e is p u n je n je o ve a nse , to se o s tv a ru je u ra sce p u izm eu
m ilje n ja i rada, o tv a ra d u g o tra jn u k o n fro n ta c iju izm e u
e s te ts k e i fu n k c io n a ln e o b lik o v n e p ra kse , k o n fro n ta c iju k o ju e
b iti m o g u e p re v a z i i te k kada se p riro d a d iz a jn a v i e ne bude
o d m e ra v a la u re la c ija m a p re m a s fe r i u m e tn o s ti ve u re la c ija m a
sa d ru g im n je m u k o n s titu c io n a ln o s ro d n ijim o b la s tim a k o n k re t
n ih p ro s to rn o -o b lik o v n ih za hva ta kao to su o b la s ti a rh ite k tu re
i u rb a n izm a .
Te su re la c ije je d n e od te m a k o je u svo m te k s tu ra zm a tra
G illo D o rfle s . za koga d iza jn p re d s ta v lja vanu ko m p o n e n tu ve ta k o g a m b ije n ta k a ra k te ris ti n o g za v rs tu o k o lin e ko ja n a s ta je
u s a v re m e n o j in d u s trijs k o j c iv iliz a c iji. U m o m e n tu kada D o rfle s
p i e o va j te k s t p o d ru je d iza jn a sa g le d a va se, na iz ra z ito o p tim i
s ti k i n a in , kao je d n o od u p o ri ta u m o d ifik o v a n ju s v a k o d n e v
n ice p re m a n je n o m u s a g la a v a n ju sa tim n o v im c iv iliz a c ijs k im
z a h te v im a , d o k se sve o no to in i fe n o m e n e za n a tske k u ltu re i
priro d n o g a m b ije n ta p re p u ta p ro lim is to r ijs k im p e rio d im a ,
ta v i e , ra ire n o s t v e ta k i o b lik o v a n ih p re d m e ta u s v a k o d n e v
nom h o riz o n tu o ve ka m a so vn o g d ru tv a i n jih o v u tic a j na fo r m i
ra n je s a v re m e n ih e s te ts k ih n a vika n avo di D o rfle s a da, p o z iv a ju i
se na p ozn atu tezu R eyne ra B anham a, izn ese p re tp o s ta v k u po ko
jo j d iza jn danas p o s ta je je d n a nova k a te g o rija narodne u m e t
n o sti to je na p u tu da d e fin itiv n o za m e ni k a te g o riju fo lk lo ra
ve zanu za ra n iju za n a tsku tra d ic iju . U to m e , m e u tim , n ije is c rp
lje n a o sn o vn a k v a lifik a c ija p re d m e ta d iza jn a : n a p ro tiv , t i p re d
m e ti nalaze s v o ju o rg a n s k u sre d in u te k u s je d in je n ju sa d e lo kru -

gom s a vre m e n e a rh ite k tu re ko ja se, kao i d iz a jn , sve v is e u k lju

u je u p ro ce s in d u s trijs k e i s e rijs k e p re fa b rik a c ije . O d o vo g po
v e z iva n ja d iza jn a sa a rh ite k tu ro m i u rb a n iz m o m M a tk o M e tro v i
e i i i d a lje , sve do s h v a ta n ja o k ra jn jo j in te r d is c ip lin a rn o s ti d i
zajna, k o ji, po n je m u , p o s ta je fe n o m e n to u s e b i s je d in ju je fa k
to re nauke i te h n o lo g ije , s je d n e , te k u ltu re , s d ru g e s tra n e .
M e tro v i pod ra va z a h te v za iz ra z ito m s c ije n tifik a c ijo m d iza jn a
kao o s n o v n im p re d u s lo v o m n je g o v e o p e ra tiv n o s ti u s a v re m e n im
iv o tn im u s lo v im a , on je s v e s ta n da s c ije n tifik a c ija v o d i u o p a
sn o s t h o m o g e n iz ira n ja o k o ln o s ti e g z is te n c ije k o je n is u i ne m ogu
b iti u s v im s re d in a m a is te i z a je d n i k e . No, on ip a k s p o v e re n je m
p ris tu p a ta k v o j o rije n ta c iji, b u d u i da u n jo j v id i o p ra v d a n e iz
gle d e o p te g d ru tv e n o g p ro s p e rite ta k o je m u d iz a jn pom ae ne
sam o ko m p o n e n to m s v o jih fu n k c io n a ln ih d o p rin o s a , neg o i k o m
p o n e n to m s v o jih id e jn ih p rim e ra .
Ti p rim e ri k o ji in e id e jn o n a sle e d iz a jn a je s u u s tv a r i p rim e ri Bauhausa i p o k re ta s o v je ts k e a va n g a rd e , o ijim is to r ijs k im
p ro filim a niz n o vih p od ata ka i s h v a ta n ja d o n o se Tom as M a ld o
nado i A n a to le K opp. O be o ve p o ja ve danas im a ju s ta tu s p re k i
n ute ili n e o s tv a re n e in ic ija tiv e , to im p rid a je k a ra k te r je d n e
v rs te u to p ije . No, s d ru g e s tra n e , ra d i se o s a s v im k o n k re tn im
n a p orim a re k o n s tru k c ije lju d s k e o k o lin e u s m is lu z a h te va k o je
su tada n a m e tn u li iz m e n je n i c iv iliz a c ijs k i i d ru tv e n i o k v iri: za
M a ld on a da , d e la tn o s t B auhausa v o d i o tv a ra n ju je d n e hu m a ni
s ti k e p e rs p e k tiv e te h n i k e c iv iliz a c ije , dok u s o v je ts k im p o k re
tim a Kopp v id i te n ju za o b n o vo m e le m e n ta rn ih u s lo v a iv o tn e
s re d in e u o k v iru irih k o o rd in a ta p o liti k e i d ru tv e n e re v o lu
c ije , p ri e m u je p ro c e s in d u s trija liz a c ije u k o ji se u k lju u je i
d izajn sh vae n kao je d n a od o s n o v n ih p o lu g a o ve o b n o ve . No. u
s te p e n u ra z v ije n o s ti in d u s trijs k ih p o te n c ija la na ko je se o s la n ja
ju lee is to v re m e n o i ra z lik e izm e u o v ih d v e ju p o ja va : u n a to
svo je k ra jn je slo en e u n u ta rn je o rg a n iz a c ije , ko ju M a ld o n a d o
p ra ti kroz n e k o lik o u z a sto p n ih i m e u so b n o e s to p ro tiv re n ih
e tapa, B auhaus se ip a k u kazu je kao je d a n a k tiv n i pogon k o ji
nalazi n aina za p ra k ti n u p ro v e ru s v o jih d id a k ti k ih i p ro je k ta n t
sk ih p re tp o s ta v k i, d ok se a m b ic ije p ro ta g o n is ta s o v je ts k ih p o
k re ta s la m a ju ve u sa m o j bazi ko ja ne p o s e d u je nune m a te r i
ja ln e u slo v e za re a liz a c iju n jih o v ih p re d lo g a , to u k ra jn jo j konsek v e n c iji ita v n jih o v n ap or sv o d i na je d n u v rs tu p re d v i a n ja izm ene sam og s m is la e g z is te n c ije , s m is la po k o je m ka ko tv rd i
K opp n ije b ilo vano da se iv i bo lje , v e je b ilo va no da se
iv i d rug aije . Poznato je , m e u tim , da je ta te n ja za druga
ijim iv o to m o s ta la sa m o je d n a od u to p ijs k ih p re tp o s ta v k i s o v
je ts k ih a va n ga rd n ih p o k re ta iju je o p tu su d b in u n eizb e n o s le
d ila i u n jim a p ris u tn a ko m p o n e n ta p ra kse d izajna .
in je n ic a da su v e lik a is to rijs k a p o g la v lja d iza jn a ve zana za
avan ga rd n e g ru p e i p o k re te p rv e p o lo v in e X X ve ka, n a m e e p o
tre b u za to t e m e ljit ijim ra z m a tra n je m o d n osa u m e tn o s t-d iz a jn u
sa sta vu p ra kse i id e o lo g ije avan ga rd e . To ]e, zapravo , te m a tik a
ko jo m se bavi M a re Le B o t d o n o se i n iz s im p to m a ti n ih zapaa

n ja. O sno va n je g o v ih zapaanja u sm e re n a je , in i se, ka uoa

v a n ju s le d e e n e ra z re iv e p ro tiv re n o s ti: a vangarda, s je dn e
s tra n e , u n ae lu p rih v a ta te k o v in e m o d e rn o g iv o ta i o d b acu je
sve n asla g e tra d ic ije , s a g le d a va d iza jn kao je d n u od ko m p o n e n ti
onog p re o b ra a ja to ga d o n o si nova is to rijs k a re a ln o s t, dok s
d ru g e s tra n e , avan ga rd a d o b ro zna da su o sn o vn e p o lu g e te isto rijs k e re a ln o s ti fa k ti k i u ru ka m a re p re s iv n ih snaga k o jim a se
ona ve po p riro d i s v o je p o ja ve g e n e ra ln o s u p ro ts ta v lja . Izlaz iz
o ve p ro tiv re n e s itu a c ije m o g u je je d in o u p ra vcu p on aanja
avan ga rd e kao p e rm a n e n tn e k r iti k e p ra kse , n aim e kao p ra kse
ko ja se k r iti k i o d n o s i ak i p re m a s v o jim v la s titim ve ro v a n jim a .
U ta k v o j p e rs p e k tiv i d iza jn kao da p o s ta je ona v rs ta a rg u m e n ta
p u te m ko jeg a se is to v re m e n o o sp o ra va a kad em ska tra d ic ija lep ih u m e tn o s ti p ro lo s ti kao i id e o lo k a je d n o d im e n z io n a ln o s t
te h n o k ra ts k o g o p tim iz m a s a d a n jo s ti i b u d u n o s ti. O dnos d izajna
i u m e tn o s ti ra zm a tra ta k o e i F ilib e rto M e n na , s tim e to se
kod n je g a ove re la c ije ne o d n o se na p o k re te is to rijs k ih avan ga rd i
v e na k a ra k te ris ti n e p o k re te 6 0-tih g o d in a kao to su pop -a rt,
nova fig u ra c ija , te o p ti k a i p ro g ra m ira n a u m e tn o s t. No p ored
o ve, p rv e n s tv e n o v re m e n s k e i fo rm a ln e veze M e n na uoava i novi
v id ra sce p a k o ji se u u s lo v im a d o m in ira ju e tr i n e e k o n o m ije
z b iva u o d n o s im a u m e tn o s ti i d iza jn a . N je m u se, sto g a , sve
o p ra v d a n ijo m in i b itn a ra z lik a u k a ra k te ru o v ih d va ju p od ru ja ,
ra z lik a k o ju p o z iv a ju i se na a n a lize M a ld o n a d a v id i u o k o l
n o s ti po k o jo j p ra ksa d iza jn a p re spada u n a u n o -te h n iku , a ne u
e s te ts k o -te h n i k u s fe ru . No, o vo o d lu n o o d v a ja n je d iza jn a od
u m e tn o s ti tra i da se d iza jn u k lju i u n e ki d ru g i d is c ip lin a rn i
k o n te k s t, a je d n u od ta k v ih m o g u n o s ti M e n na sa g le d a va u p ri
b li a v a n ju d iza jn a p o d ru ju m a s o v n ih m e d ija , ta v i e , u p re k v a
lif ik a c iji p riro d e d iza jn a u je d a n od m a s o v n ih m e d ija .
A k o d iza jn je s te je d n a v rs ta m e d ija , nuno se p o s ta v lja p ita n je
u slo v a n je g o v e k o m u n ik a tiv n o s ti p ita n je n je g o v e z n a k o v n o s ti.
Ne p o ri u i fu n k c io n a ln e o s o b in e d iza jn a , H e n ri-P ie rre Je ud y te i
da u n je m u n a g la si s im b o li k u k o m p o n e n tu : po o vo m a u to ru , m o
g ue je g o v o riti o s im b o lic i p re d m e ta d iza jn a u o dn osu na n je
g ovu nam en u i na n je g o v u u lo g u u g lo b a ln o m a m b ije n tu , a li is to
ta k o i o s im b o lic i p re d m e ta d iza jn a u o dn o su na id e o lo k e s ta
vo ve ko je ta j p re d m e t in k a rn ira u d a to j s o c ija ln o j s tv a rn o s ti. Po
se bn o p o tic a jn e u v id e u p ro b le m e s e m a n tiz a c ije c e lo k u p n e lju d
ske o k o lin e , a to nuno p re tp o s ta v lja i p o d ru je d iza jn a , dao je
u s vo m te k s tu Jean B a u d rilla rd . Po n je m u , p re d m e ti d iza jn a pod
v rg n u ti su s v o je v rs n im k o d o v im a k o ji sve d o e ne v i e o n jih o v o j
u p o tre b n o j i e k o n o m s k o j v re d n o s ti, nego o v re d n o s ti razm ene
znakova k o ji, za pravo , d e te rm in i u c e lo k u p n u o k o lin u i, ta v i e ,
u s m e ra v a ju i sa m o p o s to ja n je u p ra vcu je d n e n a d in d iv id u a ln e
ra c io n a liz a c ije iv o ta , to se o b a v lja fu n k c ijo m i ka ra k te ro m m a
s o v n ih m e d ija . Pri to m e , B a u d rilla rd je s v e s ta n in je n ic e da
p re d m e t n ije ni dua ni m a te rija ln a s tv a r ve je u b iti d ru tv e n i
o dn os , i tim e o tv a ra p ro s to r za ra sp ra vu o je d n o j s o c io lo g iji d i
zajna u s v e tlu n je g o v e a k tu a ln e p ra k ti n e i id e o lo k e krize .
11

S um nja u d o sa d a n ju s v rh o v ito s t p ra k s e i id e o lo g ije d iza jn a ,

to se ja v lja p o s le d n jih d e s e ta k g o d in a , n ije , n a ra vn o , p ro iz i la
iz u v i a n ja n e d o s ta tn o s ti te o rijs k o g p ro m i lja n ja ita v e o ve p ro
b le m a tik e , ve je p rv e n s tv e n o re z u lta t k o n k re tn ih k riz n ih z b iv a
nja u sa m im te m e ljim a n e o k a p ita lis ti k o g s is te m a u n u ta r k o je g
je d iza jn danas v rs to in te g rira n . U iro k o m zam ahu o s p o ra v a n ja
m n o g ih k o n s titu tiv n ih fa k to ra to g s is te m a , ja v lja se i s h v a ta n je
da d izajn za pravo d o p rin o s i sn ae nju te m e lja p o tro a k o g d ru
tva , da su p re d m e ti d iza jn a u s tv a ri s ta tu s n i s im b o li n e je d n a
k o s ti d ru tv e n o g u s tro js tv a , a ne p re d m e ti k o ji tre b a da p o tp o
m ognu to k s va ko d n e vn e e g z is te n c ije n a j ire g kru g a k o ris n ik a .
Tako V ic to r Papanek k o n s ta tu je da se d iz a jn u n a jv e o j m e ri uop te ne bavi fa k ti k im p o tre b a m a ne sa m o p o je d in a c a , ve i ita
vih s k u p in a i s re d in a ko je e s to in e p re te n i deo d a n a n je p o
p u la c ije . On ta k v o m s ta n ju s u p ro ts ta v lja p o s tu la t dizajna za je
dan s tv a rn i sve t , a niz a u to ra idu jo i d a lje od o v ih P ap a ne kovih
re fo r m is ti k ih te n ji d o p iru i, z a visn o od v la s t it ih is k u s ta v a i
c ilje v a , sve do zahte va za te m e ljit im re v id ira n je m sa m o g s m is la
d izajna i p re d la u i nove te rm in e kao to su ire e -d e s ig n (Ja cq u e s
F a m e ry) ili m e ta d e s ig n (A lm e ric o D e A n g e lis ). B itn o je . m e u
tim , is ta i da se ovde ne ra d i sa m o o p ita n jim a te r m in o lo g ije :
p ro b le m a tik a ko ju o ni p o d ra zu m e va ju je s te , za pravo , p ro b le m a
tik a p o liti k e p riro d e , sa v rlo s lo e n im i e s to p ro tiv re n im posle d ica m a . Jedna od tih p o s le d ic a ide ak do p re d lo g a o d o k i
d anju sam e k a te g o rije d izajna , n aravn o ne kao p ro d u k c ije o ve ku
n eo p h o d n ih u tilita r n ih p re d m e ta , n ego kao d is c ip lin e ko ja u s v o
jim m o tiv a c ija m a v r i je d n u v rs tu id e o lo k o g p ritis k a na m n o tv o
n e d o v o ljn o o s v e e n ih k o ris n ik a . S nage k o je , s d ru g e s tra n e ,
v id e p o tre b u za k o n s o lid o v a n je m ita v e o ve d e la tn o s ti n is u s k lo
ne p o m ire n ju sa p re d lo g o m ta k v o g m o ra to riju m a i p o p u t M a ld o nada zalau se za je d n u novu p ra k s e o lo g iju p ro je k to v a n ja . K o
r is te i se, n aim e, p o jm o m p ra kse o lo g ije k o ji p re m a T. Kota rb in s k o m p re d s ta v lja optu t e o riju d e lo tv o rn e a k c ije , M a l
donado v id i izlaz iz krizn o g s ta n ja u n e o p h o d n o s ti u s p o s ta v lja n ja
je d n e v rlo te s n e s p re g e izm e u k riti k e s v e s ti , s je d n e , i pro
je k ta n ts k e s v e s ti , s d ru g e s tra n e . T im e se n a s to ji s p a s iti sam a
d is c ip lin a d iza jn a kao onog p o d ru ja p ra kse d o is ta n eo ph o dn e
lju d s k o m p o s to ja n ju u s a v re m e n o m s v e tu , a li se is to v re m e n o
ne e le z a b o ra v iti sva ona sa zna nja ko ja su to p o d ru je d o v o d ila
do sta n ja o z b iljn ih i t e m e ljitih p re is p itiv a n ja u to k u n je g o v e d o
sa d a n je is to rije .
Treba na kra ju n a p o m e n u ti da je u pra vo o vaka v sku p p ro b le
ma k o ji o b u h va ta ju p o d ru je d iza jn a p ro is te k a o iz u vid a to ga je
a u to r ovog izbora te k s to v a im ao na o sn o vu is k u s tv a k o je n ije
is k u s tv o s p e c ija lis te za p ra ksu d iza jn a ve je p o lje in te re s o v a nja k ritik e ko ja ne e li i ne m oe da o s ta v i d iza jn izvan d e lo k ru g a
sa vre m e n e o b lik o v n e p ro iz v o d n je . N a d a lje , iz b o r te k s to v a b io je
ru ko vo en v la s titim o pse g o m in fo rm a c ija , kao i v la s titim m e to
d o lo k im i id e o lo k im a fin ite tim a , te se s a m im tim p o d ra zum eva
da do kra ja o tv o re n o m o s ta v lja m o g u n o s t p o sve d ru k ijih p ri-

stu p a is to j o vo j te m a tic i. e le lo se, m e u tim , p o i od u ve re n ja

da se danas u d iza jn u kao u o s ta lo m i u s v im d ru g im o b la s tim a
s a vre m e n e k u ltu re ne m oe d o v o ljn o k o m p le k s n o ra z m i lja ti
o s ta v i li se ono po s tra n i od to ir ih d is c ip lin a r n ih p ro im a n ja ,
a p ose bn o , o s ta v i li se po s tra n i od ko o rd in a ta ko n k re tn e dru tv e n o -p o liti k e s itu a c ije d a to g is to rijs k o g tre n u tk a . S toga se
o v im izb o ro m te k s to v a e le lo u kaza ti na jo je d n u o k o ln o s t: p i
sani od a u to ra iz ra z li itih k u ltu rn ih s re d in a i n a s ta li u v re m e n
sko m ra sp on u u ko je m su se p o g le d i na sam u p ro b le m a tik u d i
zajna nuno m o ra li m e n ja ti, o vi te k s to v i n isu n eki d e fin itiv n i za
k lju c i o p riro d i d iza jn a , ve su i d o k u m e n ti o k a ra k te ru i m o
g u n o s tim a k ritik e ko ja se kao s v o jim o s n o v n im p re d m e to m bavi
p riro d o m d iza jn a .
Jea D en e g ri

Predgovor drugom izdanju

O k o ln o s t da je p rvo izd a n je z b o rn ik a D iz a jn i k u ltu ra n a i lo na
n e o e k iv a n o p o v o ljn o in te re s o v a n je ita la c a i da ga je ubrzo bHo
te k o n ai u kn jia ra m a , p o d s ta k la je izd ava a na n a p o r o b ja v lji
va n ja d ru g o g , p ro ire n o g izd a n ja . Kada m u se ta k v a sre n a p r ili
ka ukae, sva ki e p rire iv a p o k u a ti da p o b o lj a o n o to je
je d n o m zapo eo i to je tad a p ro p u s tio , pa je ta k o i o va ansa
d o b ro d o la da se izb o r te k s to v a iz p rv o g izd an ja d o p u n i i po
m o g u n o s ti u s a v r i. Tom e su p r ite k li u p o m o jo i s le d e i m o
m e n ti: v re m e ko je je p ro te k lo o d p o ja v e p rv o g izd an ja (1980)
d o n e lo je i na p o d ru ju d iza jn a nove id e je , iz m e n ili su se pog 'e d i na neka ra n ija z b iva n ja , n e ki s t a r iji te k s to v i d o k o jih se
tada n ije m o g lo d o i p o s ta li su sada p ris tu p a n i. R e z u lta t sve ga
je s te i sa d ra j ovog d ru g o g , d o p u n je n o g izd a n ja : u p o re e n ju s
p rv im , dva su te k s ta iz o s ta la i za m e n je n a d ru g im is tih a u to ra
(D o rfle s , M e tro v i ), ak p e t n o v ih je p rid o d a to (S e lle , A rg a n ,
Eco. A lin o v i, S a n ta c h ia ra ), ta k o da k n jig a g o to v o n i ta b itn ije ne
g ubi ve , n a d a jm o se. zn a tn o d o b ija u o b im u i p o tp u n o s ti.
R e do sle d te k s to v a je d o n e k le iz m e n je n kako bi se b o lje
p ra tile te m a ts k e o b la s ti d iza jn a i n je g o v e ve ze s o s ta lim p o d ru
jim a k u ltu re . U to m c ilju , zadran je skelet sa d ra ja p rvo g
izd an ja , a u nj su u k lo p lje n i n o vi p rilo z i da za jed n o s p re th o d
n im in e je d a n to k k o ji kre e od g e n e ra ln ih p o s ta v k i i is to rijs k ih p o g la v lja a za vra va se o s v rto m na s p e c ifi n a i s a s v im re
c e n tn a zb iva n ja (u v o d n i te k s t u z b o rn ik u p is a n je 1955. g o d in e ,
p o s lje d n ji je o b ja v lje n u p ra vo 1985.). Tako u p o tp u n je n i iz b o r n a
s to ja o je da p ra ti o s c ila c ije s h v a ta n ja o p riro d i d iza jn a u ra zn im
13

is to rijs k im tre n u c im a , od o n ih u k o jim a su v rs ta u b e e n ja da

e pra ksa d iza jn a , p ose bn o d iz a jn a o k o lin e , b itn o p rid o n e ti p o
b o lj a n ju p rilik a sva ko d n e vn o g iv o ta i rada, do p rv ih k riz n ih
s im p to m a , a p o to m i o tv o re n o g p o ric a n ja ta k v e u lo g e d iz a jn a , te
najzad do p on ovn o g b u e n ja p o v e re n ja u s o c ija ln u p e rs p e k tiv u
ove d e la tn o s ti. Uz to , izb o ro m te k s to v a se e le lo da p o ka e ka ko
d izajn n ije neka izo lo va n a p ra k ti n a s lu b a n eg o o b la s t te s n o
povezana s m n o g im d ru g im p o d ru jim a , o b la s t k o jo j je m o g u e
p ris tu p a ti s ra z li itih s ta n o v i ta i r a z li itih is k u s ta v a . O tu d a i
n a slo v d ru g o g izd an ja o s ta je n e p ro m e n je n D iz a jn i k u ltu ra ,
n aslo v, in i se, d o v o ljn o iro k da p rim i m n o g e p ris tu p e , i d o v o lj
no o d re e n da ukae na k o n te k s t u n u ta r koga p ita n je d iz a jn a
danas moe da se ra zm a tra .
Na k ra ju , e le o b ih da p o n o v im ono to je v e re e n o u
uvodu p rvo m izd a n ju : iz b o r te k s to v a nuno je o m e e n o p se g o m
saznanja p rire iv a a k o ji n ije s p e c ija lis ta za o b la s t d iz a jn a n e g o
lik o v n i k r iti a r k o ji n a s to ji da p ra ti lite ra tu ru >i k re ta n je id e ja u o b
la s ti d izajna . Izbo r je zbog to g a , m oda, m a n je stru a n , a li ip ak
d o v o ljn o ra z n o lik i z a n im ljiv da jo je d n o m p riv u e p a n ju i
tala ca .
J e a D e n e g ri

Gulio Carlo Argan

Industrijski dizajn

P re tp o s ta v im o da se p re d nam a n ala zi je d n a bro nza na b is ta i je

dan ra tn i k i le m iz is to g is to rijs k o g p e rio d a . Z a n e m a rim o za t r e
n u ta k in je n ic u da je b is ta n a p ra v lje n a sa o d re e n im u m e tn i k im
c ilje m , a le m sa p ra k ti n im (u o s ta lo m ova tv rd n ja je p rili n o
d is k u ta b iln a je r je i b is ta n a s ta la za je d n u fu n k c iju : re lig io z n u ,
sve a n u , k o m e m o ra tiv n u , itd .); b is ta i le m su d ve r a z li ite f o r
m e k o je im a ju za je d n i k u p re m is u g la vu o ve ka .
U m e tn ik k o ji je m o d e lo v a o b is tu m is lio je da je g la va o veka
lepa zato to je n a jp le m e n itiji d eo o v e k o v o g te la , o na j k o ji n a j
v i e is p o lja v a i o tk riv a id e a ln o s a v r e n s tv o boga. Z a n a tlija ko ji
je iz ra d io k a cig u m is lio je da je g la va n a jz n a a jn iji, n a j iv o tn iji i
n a jp r e fin je n iji d eo o v e k o v o g te la k o je g p re o s ta lih tre b a z a ti
t it i. To je u s lo v ilo o b lik p re d m e ta sa o v a k v im p o jm o m v re d n o s ti:
pove an a je d e b ljin a m e ta la ta m o gde u d a rc i m ogu b iti n a jk o b n iji,
p ro u e n je n ag ib i k riv in a p o v r in e da bi u da ra c o tric o m s a b lje
m ogao da s k liz n e odo zgo n a d o le , n a s to ja lo se p o s ti i m a k s im u m
s ig u rn o s ti uz m in im a ln u te in u m e ta la .
Za u m e tn ik a k o ji je b is tu m o d e lo v a o , v re d n o s t je d n e g la ve
u sko je povezana sa s li n o u ; za z a n a tliju k o ji je n a in io ka
c ig u , v re d n o s t je ta k o re i n eza visn a od n je . I jo : s k u lp to ra s li
n o s t in te re s u je kao s p o lja n ja p o v r in a g la ve , ona k o jo m se u sp o
s ta v lja veza izm e u sa m e g la v e (kao p o je d in a n o g ) i p ro s to ra
(kao u n ive rza ln o g ); p re m a to m e , g lava je sh va e n a kao p rilik a
za is p itiv a n je i o d re iv a n je o d n osa izm e u p ose b n e s tv a ri i p ro
s to rn o g e n tite ta na n a jv e e m n iv o u v re d n o s ti. P la s ti k a fo rm a
u pra vo je izraz o vog o d n osa . A li i z a n a tlija zna da o b lik le m a
15

u s p o s ta v lja vezu izm e u s tv a ri i a m b ije n ta : sa m o to za n je g a

p ro s to r n ije g e o m e trijs k a a p s tra k c ija , s ta ln a i n e p ro m e n ljiv a p e r
s p e k tiv a , n ego d im e n z ija u k o jo j o v e k iv i i ra d i, i u k o jo j i d ru g i
lju d i ive i rade, d ola ze u s u ko b e k o ji z a h te v a ju b u d n o s t i a k c iju ,
s p re m n o s t za o d b ra n u i napad.
B is ta je n a sta la iz ra z m i lja n ja , ka c ig a iz a k c ije . S k u lp to r je
z a m is lio s v o j o b lik kao stvar ko ja je sa m o s lu a jn o ta k v a , a
u s tv a rn o s ti n a s to ji da se o d v o ji od p rip a d n o s ti i te m p o ra ln o s ti
s tv a ri da bi d o s tig la u n iv e rz a ln o s t i n e p o k re tn u p ro s to rn o s t s lik e .
Z a n a tlija je , m e u tim , h te o da s tv o r i o b lik k o ji bi p re sve g a i
s p u n im p ra vo m b io s tv a r, p re d m e t, i kao ta k a v da je u ve z i sa
s p e c ifi n o m p rip a d n o u , sa o d re e n im o k o ln o s tim a o v e k o m
k o ji ide u b orbu . O b lik b is te je n a tu ra lis ti k i, je r n a s ta je iz s h v a
ta n ja o ve k o v o g lik a kao v rh u n s k o g m eu p riro d n o s tv o r e n im o b li
c im a . O b lik ka cig e , m ada na p rv i p o g le d a p s tra k ta n , u s tv a r i je
re a lis ti a n je r o ve ka s h va ta u n je g o v o j s tv a r n o s ti, u m e s tu i v re
m enu s a s v im o d re e n ih o k o ln o s ti. Za tv o rc a b is te sv e je v e
s tv o re n o , sve ve p o s to ji u p ro s to ru , a u m e tn ik u je d a to sa m o
da p odraava, p o n a v lja , ili pak da p re d s ta v i tre n u ta k v e n e lep o te kroz p ro m e n ljiv e p o ja ve s lu a jn o g . Za tv o rc a k a c ig e s e rija
p re d m e ta o g ra n i e n a je kao i s e rija o v e k o v ih a k c ija , pa ak
p o s to ji i ve om a u ska p o v e z a n o s t izm e u a k c ije i p re d m e ta : p rve
o d re u ju ili s tv a ra ju d ru g e .
Z a je d n i k i p rig o v o r is to j e s te ti n o s ti b is te i is to j p ra k
ti n o s ti k a cig e p o s ta je n e o d r iv : s v i se s la e m o da je o b lik le ma lep, i to zato to s a s v im ta n o i p o tp u n o o d g o v a ra f u n k c iji.
Kada bi le m , kao to se p on eka d d ea va, b io p re trp a n o rn a m e n
tim a , ak u re za n im ru ko m v e lik o g u m e tn ik a , m o g li b is m o se d i
v it i s k u lp tu ra m a , m ada b is m o s m a tra li da je o b lik le m a p ro
m a e n, ili ruan, za to to ne o d g o va ra f u n k c iji, o s im ako fu n k c ija
u to m s lu a ju n ije da se is ti e na tu r n iru . P rem a to m e . id e ja
fu n k c ije slu i nam kao je d in s tv e n o m e rilo e s te ts k o g k v a lite ta
le m a , kao to nam , na is ti n a in , id e ja p ro m a tra n ja ili k o n te m
p la c ije slu i kao je d in s tv e n o m e rilo e s te ts k o g k v a lite ta b is te : je
d in o to id e ja fu n k c ije p o d ra zu m e va id e ju a k c ije , d o k id e ja k o n
te m p la c ije p od ra zum eva id e ju n e p o k re tn o s ti.
A sada da ra z m is lim o : k a k e t je kao i le m n a p ra v lje n da
z a titi g la vu , m ada sa m o od h la d n o e : on p o d ra zu m e va id e ju te
im a neku s v o ju e s te ts k u v re d n o s t p o to tre b a da u le p a , ili da
is ta k n e o v e k o v u g le d . G de e m o n a p ra v iti ra z lik u izm e u o noga
to je u m e tn o s t i to je p ra ksa, izm e u o no ga to im a e s te ts k u
v re d n o s t i o noga to je nem a: izm e u b is te i le m a , ili le m a i
kaketa ? Ili da o d u s ta n e m o od n jih o v o g ra z lik o v a n ja p rib e g a va ju i z a je d n i k o j, m ada s m e n o j, id e ji o p o k riv a u g la ve ?
P re d lo io b ih da se ove ra z lik e o d re k n e m o ili da p rih v a tim o
tra d ic io n a ln u g ra d a c iju po k o jo j k a k e t im a niu e s te ts k u v re d
n o s t od le m a a p ro iz v o a ka k e ta za uzim a na d ru tv e n o j les tv lc l niu s te p e n ic u od p ro izvo a a o ru ja . in je n ic a je da je
le m povezan sa a k c ija m a ko je su u ono d oba s m a tra n e n a jv i im
I n a jv e li a n s tv e n ijim n a jd o s to jn ijim o veka . S a svim je s ig u rn o

da se is to ne m oe re i i za ka k e t. Z a k lju u je m o da, ako ta k o

zvana is ta u m e tn o s t d o n o si je d n u s lik u o s v e tu , tako zva n a p rim e n je n a u m e tn o s t d o n o si s lik u d ru tv a i n je g o v ih le s tv ic a a
p rv e n s tv e n o n je g o v ih fu n k c ija .
O v im m is lim o da sm o o d g o v o rili i na su m n je o n ih k o ji, m ada
p rih v a ta ju da p o s to je le pe i rune s to lic e kao i le p e I rune kue,
ili le pe i rune c rk v e , te i da se s to lic e m o g u e s te ts k i v re d n o v a ti
kao i kue i c rk v e , ne u su u ju se da p rih v a te da ste p e n e s te ts k e
v re d n o s ti i je d n ih i d ru g ih u s tv a ri m oe b iti is t i: o n i bi rado
o c e n jiv a li c rk v u je d n a k o m m e ro m kao i b is tu , kuu je d n a k o m
m e ro m kao i le m , a s to lic u kao k a k e t. la ko p ola ze sa n a jb o ljim
n am era m a , n a im e da sp asu p ra vo is te u m e tn o s ti, o vo bi p oka
zalo da k rite riju m d ru tv e n e fu n k c ije p rih v a ta ju kao k rite riju m
e s te ts k o g vre d n o v a n ja . B ilo bi p o v r n o tu m a e n je da p arab ola
b is te , le m a i k a ke ta s lu i da o b ja s n i o d n o se izm e u tz v . is te
u m e tn o s ti i tzv. p rim e n je n e u m e tn o s ti. Takoe, b ilo bi p o v r n o
re i da ona o znaava a n tin a tu ra lis ti k o i re a lis ti k o o b e le je p o
m ou k o je g se d anas p ra vi ra z lik a izm e u p ro ce sa i o b lik a in d u
s trijs k o g d iza jn a . Is to ta ko , b ilo bi p o v r n o d o d a ti da to o b e le je ,
a n tin a tu ra lis ti k o i re a lis ti k o za je d n o , s a s v im o d g o va ra d ru tv e
nom k a ra k te ru in d u s trijs k o g d iza jn a .
istoj u m e tn o s ti se u g la v n o m p riz n a je v e i s te p e n v re d
n o s ti ili d o s to ja n s tv a nego p rim e n je n o j u m e tn o s ti: is ti ko n
c e p t p rim e n ljiv o s ti p o d ra zu m e va id e ju o p re d n o s ti is te u m e t
n o s ti i p o to m o d ru g o ra z re d n o j u p o tre b i n je n ih o b lik a u p ro iz
v o d n ji p re d m e ta za k o ri e n je . O vaka v sud p o s le d ic a je v re d n o
va n ja te h n ik e kao p uke p ra kse , a p ra k s e kao p uke m a n u e ln o s ti
li e n e sva kog o b e le ja i id e jn e sn ag e. U p ro lo m v e ku , t j. u pra vo
u v re m e in d u s trijs k e re v o lu c ije , o va j p o re d a k s tv a ri se p re o k re
e: v e z u ju i se za p o z itiv n u n auku kao v e lik i id e a l ve ka , te h n ik a
i p ra ksa d o s tig le su id e a ln u v re d n o s t, d o k je ra n iji e s te ts k i id ea l
s ve de n, kao to je p ozn ato , na b e s k o ris n i a ka d e m iza m . M o s to v i,
v ija d u k ti, v e lik a s k la d i ta , najzad p rv e g ra e v in e od g voa i ce
m e n ta , d ire k tn i su p re th o d n ic i in d u s trijs k o g d iza jn a . N jih o v a lepota z a v is i od n jih o v o g te h n i k o g s a v r e n s tv a i p rila g o e n o s ti
p ra k ti n o j fu n k c iji. B ud u i da te h n ik a i p ra ksa im p lic ira ju rad,
id e ja le po g se, d a kle , v e z u je za rad, a ne v i e za k o n te m p la c iju .
N a m e e nam se s to g a d ru tv e n o p ita n je u m e tn o s ti. U raz
m i lja n ju o v e k je sa m , s u b je k t o d v o je n od o b je k ta , p o je d in a c
ko ji ra zg ova ra sa svim e . U radu o v e k n ije n ikad a sa m : n je
g ove ra d n je u ve k su m e re n e p re m a b li n je m , o d re e n e su I o d
re u ju , is p re p le ta n e su m n o tv o m ra d n ji ko je s a in ja v a ju iv o t
u z a je d n ic i. P re d m e ti p ro iz v e d e n i u to m radu n isu sa m o p uki
p re d m e ti, nego p ra v i i is tin s k i p re d m e ti, u k lju e n i u s tv a rn o s t
ko ju n e p re s ta n o m e n ja ju i p o n o vo s tv a ra ju , kao to se n e p re
sta n o m e n ja i p o n o vo s tv a ra s tru k tu ra d ru tv e n o g te la .
Poznata je is to r ija o ve id e o lo k e p ro m e n e . O na p ola zi od o d
b a civa n ja k la s ic is ti k o g in d iv id u a liz m a i re v a lo riz o v a n ja crkve
ne u m e tn o s ti s re d n je g ve ka n a s u p ro t re n e s a n s n o j u m e tn o s ti,
od ilu z ije da se m oe o b n o v iti m o ra ln o s t s ta rih e sn a fa , od v e ll17

anja k v a lite ta d e la z a n a tlije n a sp ra m p rv ih s e r ijs k ih p ro iz v o d a

k o jim a n e d o s ta je k v a lite t. A li te o rijs k a p o s ta v k a R u skin a i M o rrisa p re o k re n u ta je ve om a b rzo ; p rih v a ta se da je in d u s trijs k a p ro
izvo d n ja za je d n ika p ro iz v o d n ja za z a je d n ic u , da te h n ik a te p ro
iz vo d n je im a s v o ju d u h o v n o s t, da se m e h a n i k im p ro c e s im a m o
gu p ro iz v e s ti e s te ts k e v re d n o s ti i da s e r ijs k i p ro iz v o d i m ogu
im a ti o d re e n k v a lite t. N a ra vno , ako u m e tn o s t kao s tv a ra n je p re d
s ta v lja v rh u n a c i m e ta fiz i k i m o m e n a t e k o n o m s k e p ro iz v o d n je ,
s a s v im je ra z u m ljiv o da ona n a s to ji da p ris v o ji n a jm o d e rn ija i
n a jm o n ija p ro izvo d n a s re d s tv a : kada bi b ilo d ru g a ije , o na bi
b ila p rim o ra n a da sa p o z ic ije a va n g a rd e p re e na p o z ic iju re tro g arde. A li ne id e sa m o u m e tn o s t p re m a in d u s tr iji; p o s to ji i o b r
n u t p ro ce s, in d u s trije p re m a u m e tn o s ti.
O vaj p o s le d n ji p ro c e s m oda je in te r e s a n tn iji, m ada je m a n je
p ro ua van i m ada m u se ve o m a s u p ro s ta v lja ju o ni k o ji na in d u
s triju g le d a ju is k lju iv o sa p o s lo v n o g s ta n o v i ta i s m a tra ju je p re
svega s re d s tv o m k la sn e p re v la s ti, a ne d ru tv e n o g n a p re tk a .
V eo m a u o p te n o g o v o re i, sa s ta n o v i ta fo r m i, is to r ija m o
d e rno g in d u s trija liz m a im a t r i faze . Prva je faza m e h a n i k o g p o
n a v lja n ja ili de p e rso n a liza cije m o tiv a i fo r m a ln ih p ro c e s a za
n a ts tv a : ova faza d o vo d i do e k o n o m s k e k riz e z a n a ts tv a , p ro u z ro
k u je u to p ijs k i s o c ija liz a m i p o le m ik u R u skin a i M o rris a . D ruga
faza p riz n a je ra c io n a ln o ili nau no o b e le je m e h a n i k ih p ro ce sa ,
s vo d i le po na p ra k ti n o , a p ra k ti n o na ra c io n a ln o ; tv r d i da lep ota ne p o s to ji izvan ra c io n a ln o g , je r izva n ra c io n a ln o s ti nem a
id e a ln o s ti. Z a to n a s to ji da se p ove e sa u m e tn o u , a li je d in o
pod u slo v o m da ova p o sta n e is to ra c io n a ln a . I s to r ijs k i g le d a n o ,
o vo je m o m e n a t p o s le ra tn o g a rh ite k to n s k o g ra c io n a liz m a i n je g o
vog brzog ire n ja na sva m o g ua p o d ru ja . Od to g tre n u tk a g ra
n ice in d u s trijs k e i u m e tn i k e p ro iz v o d n je te e da se p o k lo p e , od
G ro p iu sa se tra i da izra d i d iza jn lo k o m o tiv e ili k a ro s e rije a u to
m o b ila , B re u e r (B ro je r) p ra vi m o d e l p rv ih s to lic a od m e ta ln ih
ce vi, itd . O vom s p re g o m sa u m e tn o u n e o b u h va e n o s ta je sa m o
je da n deo te k e in d u s trije i, n aravn o, ce lo k u p n a ra tn a in d u s trija .
O vu in je n ic u tre b a is ta i je r ona ozna ava o na j te m e ljn i u s lo v
s je d in ja v a n ja in d u s trije i u m e tn o s ti da d ru tv e n o o b e le je p ro
iz vo d n je im a k re a tiv n i a ne d e s tru k tiv n i k a ra k te r.
O ne k o ji s m a tra ju da je ova p o s le d n ja p rim e d b a n a ivn a p o z i
va m o da ra z m is le o tre o j fazi in d u s trijs k o g ra zvo ja . O na se za
pra vo raa iz s u tin s k ih p ro m e n a ko je su id e ja n auke i, p re m a
to m e , id e ja lju d s k e ra c io n a ln o s ti, iz v r ile p o s le d n jih d e c e n ija .
N ajzad, n iko se v i e ne moe z a n o s iti tim e da o v e k o v u ra c io n a l
n o st p o sm a tra u g ra n ica m a s ta re fo rm a ln e lo g ik e : E u klid o ve p re t
p o sta vke ne m ogu v i e da d e fin i u p ro s to r, g e o m e trija n a s to ji
da se p re to p i u fiz ik u , to p o lo g ija o d re u je p o ja v n o o b e le je o n ih
o b lik a u k o jim a su se p re p o zn a va li v e n i o b lic i m isa o n o g d uh a, fe
n o m e n o lo g ija u kida g ra n ic e izm e u n ou m e na i fe n o m e n a , izm e u
s u tin e i p o s to ja n ja . O davno se v e u v id e lo da p o s to je is tin e
ko je se v i e ne m ogu izra a va ti fo rm u la m a ve sa m o fo rm a m a .
Da bi se d o lo do o n ih is tin a k o jim v i e n is u p o tre b n i lo g i k i
24

p ro c e s i, tre b a p rib e i in tu itiv n im p ro c e s im a , s a s v im s li n im o n i

ma k o ji se tra d ic io n a ln o p riz n a ju kao tip i n o e s te ts k i p ro c e s i.
Kada do to g a d o e, p ra k ti n i p ro c e s i p ro iz v o d n je , k o ji se sam o
u o b li a v a ju na m is a o n im p ro c e s im a , n a s to ja e da p re va zi u tra
d ic io n a ln u ra c io n a ln o s t : i na o vom m e s tu od m a le je v a n o sti
u tv r d iti da li je re o p re la z u sa ra c io n a ln o g na ira c io n a ln o , o d
n osn o na o no to se zove o rg a n sko , ili pak na p ro iriv a n je g ra
nica ra c io n a ln o g .
Na p lan u e k o n o m s k e p ro iz v o d n je p re v a z ila e n je m e h a n ic is ti
ko g ra c io n a liz m a p od ud a ra se sa p re v a z ila e n je m p ukog i n eo
g ra n i e n o g fo rm a ln o g p o n a v lja n ja . Pa ip ak, p ro iz v o d n ja , shvae na
kao izraz k re a tiv n o s ti u n u ta r d ru tv a , ne m oe b iti is to p o n a v lja
n je ona tre b a da se o b n a v lja , a o b n o v lje n a ne m oe b iti d ru
g a ije do iz m i lja n je m n o vih fo r m i. Puko p o n a v lja n je je s te p ro iz
vod s is te m a m o n o p o la , t j. in v o lu c ije k a p ita liz m a , je r je d in o s ta ln o
o b n a v lja ju i s v o je tip o v e in d u s trija m oe da o s tv a ri p ro iz v o d n ju
v is o k e d ru tv e n e v re d n o s ti s p o so b n u da ubrza rita m n a p re tka , ili
da se p o is to v e ti sa s p o n ta n im i s ta ln im o b n a v lja n je m d ru tv e n ih
s tru k tu ra . (O vd e se v id i da p re a n ja p rim e d b a o m irn o d o p s k o j
i ra tn o j in d u s triji n ije n im a lo b eza zle na ). O va tre a faza, ko ja se
u o s ta lo m danas o d v ija , im p lic ira i p o ku a j re a va n ja k o n flik ta
izm e u k a p ita la i rada p rib e g a v a ju i je d n o j n o vo j k la s i ili, p re
c iz n ije re e n o , n o vo j k a te g o r iji (te h n i a ri) li e n o j kla sn o g obele ja i tra d ic ije . P oto se u s a d a n jim d ru tv e n o -is to rijs k im uslov im a ne m oe z a h te v a ti d u h o v n o s t ko ja bi b ila n e p ro d u k tiv n a , ili
pak n e k re a tiv n a , o v e k k o ji iz m i lja o b lik e (u m e tn ik ) spada u ka
te g o riju te h n i a ra sa p o d je d n a k im p ra v im a kao i o na j ko iz m i lja
p ro c e s e . P re tp o s ta v k a je s le d e a : b u d u i da se is ti p o ja m , is k u
stv o s tv a rn o s ti, u vi a kro z rad, a ne kroz k o n te m p la c iju , sva ki
o v e k o v in vezan je za fo rm a ln o ili e s te ts k o is k u s tv o : p ris u s tv o
je d n o g e s te ts k o g in io c a dokaz je d ru tv e n e p o z itiv n o s ti p ro iz
v o d n je , ili n je n e c e lo k u p n e k re a tiv n o s ti, kao to je is to v re m e n o
p o m a n jk a n je o vog in io c a dokaz d ru tv e n e n e g a tiv n o s ti p ro iz v o
d n je . Z a to , kao to se nekad g o v o rilo i kao to danas sva ko m oe
da tv rd i, po z a s tu p lje n o s ti e s te ts k o g in io c a , ra z lik u je se na
p re dn a s tru ja od nazadne s tru je in d u s trijs k e p ro iz v o d n je , o dn o
sno p ro iz v o a i k o ji se ru ko vo d e d ru tv e n im p o tre b a m a od p ro
izvo a a k o ji tite k la sn e in te re s e .
N ara vno , u k lju iv a n je u m e tn ik a u p ro iz v o d n i c ik lu s jo uvek
je u za e tku . In d u s trija la c u g la vn o m za hte va od u m e tn ik a da mu
u ra di na crt , a ne p ro je k t : a o s ta v lja p ra v im te h nia rim a
za du en je da ta j n a c rt p rila g o d e m e h a n i k im p ro c e s im a p ro iz v o
d n je . Da se p o n ovo v ra tim o na nau p a ra b o lu b is te i le m a : da
bi se d o s p e lo do o b lik a le m a tre b a lo je p ris tu p iti s a s v im d ru g a
ije m p ro c e s u n ego kod izrad e b is te , a ve om a je d is k u ta b iln o da
li is k u s tv o u p ra v lje n ju b is ti m oe da d o p rin o s e p ra v lje n ju lem ova. R a z li iti u s lo v i pod k o jim a je n a sta o o b lik le m a vezani
su za je d a n o d re e n p ro iz v o d n i, ili o p e ra tiv n i p ro c e s ; z a n a tlija je
p o la zio od crte a , od g ra fik e , a ova je m o g la b iti sam o projekt
a ne n a c rt. T reba is ta i da v e in a u m e tn ik a ne p o s e d u je nuno
19

o b ra zo va n je da bi m o g la u m e s to n a c rta da ra d i p ro je k te i da se u
s v im u m e tn i k im ko la m a , b a re m u nas, u n a jb o lje m s lu a ju u i
izrada n a crta , a ne p ro je k ta .
N a c rt je jo u ve k e le m e n a t za n a tske p ro iz v o d n je : o n a j ko ra d i
n a c rt p ola zi od p re tp o s ta v k e da e p rili n o n e o d re e n o z a m i lje
na fo rm a b iti razra e n a u to k u izra d e , i da je a k d o b ro to je
ta ko , je r tv o ra c m oe da is p o lji sve o s o b in e sv o g d u g o g o d i n je g
is k u s tv a i s v im d e ta ljim a p re d m e ta da da o b e le je m a te . U p ra
vo o vaj u s lo v p re tv a ra rad z a n a tlije u rad p o je d in c a za p o je d in c a .
U in d u s trijs k o m p ro iz v o d n o m p ro c e s u p ro je k t je v rs ta p la to n
ske id e je , ne v a rie tu r: zna se da m a in a m oe sa m o da je o d
ta m p a u h ilja d u p rim e ra k a , a da p ri to m u to k u izra d e ne doe
ni do kakve izm en e ili p rila g o a v a n ja . P ro je k t, p re m a to m e , m o ra
u svo m n a c rtu sa d ra ti s v e s t o s v im te h n i k im u s lo v im a n u n im
za n je g o vu re a liz a c iju : tre b a da p o d ra zu m e va da p re d m e t o d g o
vara s v im p ra k ti k im z a h te v im a k o jim a tre b a da s lu i, ne sa m o
za h te vim a o vog ili onog p o je d in c a ili d ru tv e n e g ru p e , neg o v e
em d e lu d ru tv a , i da p o sta n e ta k o re i s ta n d a rd ; tre b a da
p re d v id i i re i sve o so b in e m a te rija la , je r n ik a k v a ra z lik a , n ik a k v o
od va ja n je , ne m oe p o s to ja ti izm e u s v e ta id e ja ili d uha, i sv e ta
p ra kse ili m a te rije . Redak je s lu a j da je p re d m e t, in d u s trijs k i
p ro izve d e n , n a p ra v lje n od priro dn o g m a te r ija la : p riro d a n m a
t e r ija l p ogodan je za 'n a tu ra liz a m z a n a tlije , d o k su in d u s tr iji ko ja
s tv a ra s v o je v la s tite m a te rija le u is to v re m e kad i o b lik e p o tre b n i
s in te ti k i m a te r ija li za n je n e s in te ti k e o b lik e . P rem a to m e ,
proje kt ili in d u s trijs k i dizajn k o ji a p r io r i i, u ve k p re m a fu n k
c iji, je s te o no to o d re u je k v a lite t k o ji je ta k o re i u v e k e s te ts k i
k v a lite t p ro izvo d a . U s a d a n jim k u ltu r n im u s lo v im a ne m oe se
iz ra d iti d o b a r p ro je k t bez in tu itiv n o g ili in v e n tiv n o g p ro c e s a , tj.
bez p ro ce sa k o ji bi b io tra d ic io n a ln o p ro e t e s te ts k im o b e le je m
i ko ji je s v o js tv e n u m e tn ik u .
Jedan od n a jin te re s a n tn ijih v id o v a m o d e rn o g in d u s trija liz m a ,
k o ji sig u rn o z a slu u je da se p ro u i u v e zi sa p ro b le m im a u m e tn iko g izraa van ja , je s te te n ja in d u s trijs k ih ko m b in a ta da se
k o n s titu i u kao d ru tv e n i o rg a n iz m i. O ig le d n o o v a kva d ru tv e
n o st. ko ju n ik o ne e li da p o s m a tra is k lju iv o sa p a te rn a lis ti k o g
s ta n o v i ta , vezana je za o no to m o e m o n azva ti o rg a n iz a c io n im
stilom p ro iz v o d n je , tj. n a in o m a rtik u lis a n ja i ra zvo ja p ro iz v o d
n ih p ro ce sa . Stil u p ro iz v o d n ji ne n a s to ji da se bez ra z lik e uop ti na sve p ro iz v o d n e p ro c e s e , ve da se m e n ja p re m a ra z li itim
o rg a n iz a c io n im n a in im a p ro iz v o d n je .
Z bog to g a in d u s trijs k i dizajn ne m oe b iti a k tiv n o s t u m e t
n ika p o tp u n o o tu e n ih od p ro iz v o d n e o rg a n iz a c ije i s lu a jn o po
zvanih na sa ra d n ju ; n jih o v udeo tre b a u p o tp u n o s ti da bud e o b u
h vaen tim s k im ra d om to je u s lo v sva ke c ik li n e p ro iz v o d n je .
la ko se n jih o v za da tak u g la v n o m s a s to ji u davanju id eja ,
ja sno je da ove m ogu n a s ta ti iz is k u s tv a i da is k u s tv o tre b a da
sazreva u d ru tv e n im i p ro iz v o d n im o k o ln o s tim a fa b rik e . Je d in o
iz ta kvo g is k u s tv a n jih o v o d e lo m oe im a ti k o le k tiv n o o b e le je
i b iti u m o g u n o s ti da o d g o v o ri na za h te ve z a je d n ic e i da p o zi

tiv n o u ti e na n je n n a in iv o ta . F u n kcija p ro n a la za a o b lik a sa

s to ji se v i e u d e d u k o v a n ju neg o u iz m i lja n ju : za m isa o je sko ro
u vek, a te o r ijs k i u ve k, n a tu ra lis ti k a . Da se v ra tim o naem p rlm e ru : o b lik le m a je le p i u k o lik o je izve d e n p re m a m n o tvu
ra zn ih p o tre b a i u k o lik o je m a n je p ro iz v o lja n ili iz m i lje n ; ta k o
in d u s trijs k i d iz a jn , kao iz ra a jn o s re d s tv o je d n o g s tila p ro iz v o
d n je , d e d u k u je s v o je o b lik e ne sa m o iz sku pa te h n i k ih i p ra k ti
n ih za hte va, n ego i iz p o se b n o g n a in a k o jim ta j p o se b n i p ro
izvo d n i k o m p le k s o d g o va ra na te za h te ve . Eto za to se in d u s trij
sk i d iza jn ne o g ra n i a v a na p ro je k to v a n je p re d m e ta k o ji tre b a
p ro iz v e s ti, nego t e o r ijs k i o b u h va ta sve o b lik e i sve n ain e v e
zane za p ro iz v o d n ju od a rh ite k tu re fa b rik e , p re d s ta v lja n ja p ro
izvoda pa sve do re k la m e . Lako se m oe u o iti, na p rim e r, sn a
an u tic a j k o ji je in d u s trijs k i d iza jn iz v r io na k o n c e p c iju re k la
m e; ona. kao to je p o zn a to , in i je d a n od n a jin te re s a n tn ijih p s i
h o lo k ih o draza sa d a n je p ro d u k tiv n o s ti. P ro lo je v re m e u b e d lj i
ve re k la m e ko ja re k la m ira d o b a r p ro iz v o d n eko m d u h o v ito m izre
kom ili d ra e s n im o b lin a m a le p e d e v o jk e . D anas se o z b iljn a re
kla m a za sniva na m a lo m b ro ju g ra fi k ih e le m e n a ta kroz k o je se
e li o tk r it i stil , znak p o se b n o g p ro iz v o d n o g tip a k o jim se im
p lic itn o g le d a la c u b e u je u s a v r e n s tv o , s m i lje n u p re c iz n o s t
k o n s tru k c ije ko ja je p re d h o d ila p ro iz v o d n ji p re d m e ta .
P ro ces k o ji d anas p re d s ta v lja o s o b in u in d u s trijs k o g d izajna
je s te p ro c e s fo rm a ln e in te g ra c ije : n a s to ji se da se u je d n o m je
d in o m p re d m e tu d a ju sve fu n k c ije v i e p re d m e ta , u je d n o j je d in o j
fo r m i v i e ra zn ih za h te va , u je d n o m is to m m a te rija lu s v o js tv a
ra zn ih m a te rija la . N a s to ji se da se sam a fo rm a in te g ri e sa m a
te r ija lo m da bi se p ro iz v e la u to k u is to g p ro ce sa i in a ; ta ko e
i sa p ro s to ro m da s tv a ri ne bi d e lo v a le s ta ti n o u v re m e n u
ko je n a s to ji da bude sve f lu id n ije i re la tiv n ije , sve m a n je o d v o
je n o od vre m e n a u ko m e se o d v ija iv o t. O vako se o b ja n ja va
kako je d im e n z ija o b lik a in d u s trijs k o g d iza jn a za pravo e tv rta
d im e n z ija : p ro s to r-v re m e , d im e n z ija p ris u s tv a a p s o lu tn o g , ona
ko ja ne tr p i k o n te m p la tiv n e faze je r je d im e n z ija a k c ije i p re d
m e ta u fu n k c iji a k c ije . P rem a to m e , o ig le d n o je da je , na k ra ju ,
k re a tiv n i za da tak in d u s trijs k o g d iz a jn a p o je d n o s ta v ljiv a n je i v re d
n o va n je e g z is te n c ije o d re iv a n je ritm a (e s te ts k o g za jed n o sa
e k o n o m s k im ) sv a k o d n e v n ih ra d n ji. To je s v o e n je u m e tn o s ti na
p o tp u n o i in te g ris a n o d ru tv o , fu n k c io n a ln o , a ne h ije ra rh ijs k o . U
c e lin i to je n a in n a d o kn a iva n ja k re a tiv n o g s m is la i u iva n ja u
radu k o ji je tra d ic io n a ln i m o ra liz a m s m a tra o m u n im i te k im ,
je r se p re k o e s te ts k o g s v o js tv a in d u s trijs k o g d iza jn a sa znajna ili
is k u s tv e n a v re d n o s t s tv a rn o s ti p o z itiv n o ve z u je za s va ko d n e vn i
p ra k ti a n rad. U to m s m is lu in d u s trijs k i d iza jn je n a js a v re m e n iji
i n a jfu n k c io n a ln iji o b lik ono g ste p e n a d ru tv a k o je se do kra ja
p ro lo g ve ka is p o lja v a kro z sve v e lik e lik o v n e s tru je , kro z A r t
N o u ve a u (s e c e s ija ili ju g e n s til), ku biza m , Bauhaus, n e o -p la s tic izam , pa a k i n e g a tiv n o , kroz sam n a d re a liza m : p re tv o riti u m e tn i k i s t il u s til iv o ta , u sam s t il c iv iliz a c ije , i u m e tn o s ti v r a titi
u lo g u v e lik e u s m e ra v a ju e sn age d ru tv a .
21

N e o sp o rn o je da o vo d o n o s i, izm e u o s ta lo g , i m o g u n o s t da
se u m e tn i k i im p u ls , u m e s to da u p ra v lja , p re p u s ti na u p ra vu g ru
pam a k o je su n e p o sre d n o z a in te re s o v a n e da v o d e p ro iz v o d n ju
i ta k o p on ovo p o sta n e kla sn a a k tiv n o s t. M e u tim , o ig le d n o je da
bi o vaka v ish od b io u ja s n o j s u p r o tn o s ti sa is t o r ijs k im i t e o r ij
s k im p re tp o s ta v k a m a in d u s trijs k o g d iz a jn a . To bi n ad a sve iza zva
lo e s te ts k i p ro m a a j i p re k id u fu n k c io n is a n ju u m e tn i k e a k tiv
n o s ti nov i o z b iljn iji ra sce p izm e u k re a tiv n o g s v e ta u m e tn o s ti
i s ve ta p ro iz v o d n je .
G. C . A rgan,
Pro g etto e. destino,
Ed. II S ag g iato re, M ila n o 1965 (te k s t je pisan 1955.)
prevela: M ile n a M arja n o vi

Anatole Kopp

Na poecima dizajna u
SSSR-u

S o v je ts k a a rh ite k tu ra d v a d e s e tih g o d in a je danas, nakon je

dnog d ug og p e rio d a za bo ra va, p ozn ata na Zapadu u s v o jim g la v
n im c rta m a . T o kom p o s le d n jih d v a d e s e t g od in a p o s ve e n e su jo j
razne p u b lik a c ije u F ra n c u s k o j, E n g le sko j, S A D , It a liji i u S o v je t
s ko m S avezu gde od s re d in e e z d e s e tih g o d in a e k ip e is tra iv a a
rade na n je n o m s is te m a ts k o m p ro u a v a n ju .
P oznato nam je ta k o e da je o va j p e rio d u s v im o b la s tim a k u l
tu re b io p lo d o n o sa n i s tv a ra la k i, b ilo da je re o k n ji e v n o s ti,
p o z o ri tu , lin g v is tic i, film u ili o no m to se d anas u o b i a je n o na
fra n g la is -u * n aziva : d e s ig n o m . A li za ra z lik u od a rh ite k tu re , ova
iro k a o b la s t k o ja se p ro s tire od k re ira n ja o b i n ih u p o tre b n ih
p re d m e ta p re k o tip o g ra fije i fo to g r a fije do p o z o ri n o g d e ko ra , jo
u ve k o s ta je v e lik im d e lo m n ep ozn a ta ili n ep rizn a ta .
O b je k tiv n i ra zlo zi d e lim i n o o b ja n ja v a ju o va j n e d o s ta ta k . I
m ada d anas u SSSR-u sa m o re tk e g ra e v in e m ogu p o s v e d o iti o
b o g a ts tv u m is li a rh ite k a ta to g a d oba, te g ra e v in e ip a k p o s to je ,
b a kao i a s o p is i iz a rh ite k tu re k o ji su u s v o je v re m e p re d s ta v ili
ta o s tv a re n ja i is tra iv a n ja . O s o b ito je re o a s o p is im a L A rc h ite c tu re d A u jo u rd h u i (A rh ite k tu ra d an as) u F ra n cu sko j, S ta vb a
u e h o s lo v a k o j, p u b lik a c iji D as N e ue F ra n k fu rt u N e m a ko j, a
s o p is im a k o ji su kra je m d v a d e s e tih g o d in a p o s v e tili b ro jn e la n k e
s o v je ts k im is k u s tv im a , a n a ro ito o s o v je ts k o m a s o p is u k o ji je
u re iv a la g ru p a k o n s tru k tiv is ta : S o v re m e n n a ja A rh ite k tu ra ,
1926 1931, k o ji se n ije z a d o vo lja va o p rik a z iv a n je m ve je svo (frangle) Je sloienlca nastala spajanjem refil francals (francuski Jezik) I anglals (engleski
Jezik); skoraSnJeg Je postanja I u savremenom francuskom Jeziku odraava pojavu da se za
Izraavanje novih pojmova sve vISe upotrebljavaju engleski jezlkl Izrazi (prlm. prev.).

23

jim m n o g o b ro jn im te o r ijs k im te k s to v im a o b ja n ja v a o c ilje v e ko

jim a su te ili k o n s tru k tiv is ti i u k lju iv a n je n jih o v ih p ro je k a ta u
d ru tv e n o -p o liti k i k o n te k s t e po he .
M e u tim , n i e g s li n o g n em a kada je u p ita n ju d e s ig n . Tada
u o vo j o b la s ti n ije b ilo a s o p is a kao to je d a n a n ji s o v je ts k i
a s o p is D e k o ra tiv n o je Is k u s s tv o ( D e k o ra tiv n a u m e tn o s t ), te
ta ko tra g o v e d e s ig n a d v a d e s e tih g o d in a tre b a t r a it i na s tr a n i
cam a n e s p e c ija liz o v a n ih p u b lik a c ija kao to je a s o p is LEE' ili
u n e k o lik o re tk ih ka ta lo g a o b ja v lje n ih u to d ob a. ta v i e , n e s ta li
su sa m i p re d m e ti iz to g d ob a. N e s ta li su za to to su b ili m a lo
b ro jn i. N a im e , p o to su b ili z a m i lje n i da s lu e m a s o v n o j p ro iz
v o d n ji, sa m o su u zo rci ili s tu d e n ts k e ve b e u g le d a li s v e tlo s t
dana i n e s ta li su zato to su u to v re m e s m a tra n i b e z v re d n im .
Ko bi se, za pravo, u to m tre n u tk u b rin u o da s a u va n eka kvu
am balau za b o m bo ne , pa b io na n jo j R o d e n ko v c rte ili p a ro la
M a ja k o v s k o g (p re tp o s ta v lja ju i da se to z n a lo )? Ko bi se p o b ri
nuo da sa uva a s o p is u tad a p re n a s e lje n im s ta n o v im a ? N e s ta
ja li su n eki p u t za to to bi b ili o p a sn i po o ne k o ji bi ih u v a li, kao
re c im o ona R o de n kova fo to m o n ta a na k o jo j je c e n tra ln a fig u ra
T ro cki kao voa C rve n e A rm ije .
e sto se p o ku a va la p ra v iti p a ra le la izm e u a k tiv n o s ti Bau
hausa u V a jm a ru , i k a s n ije u D e sau u , sa a k tiv n o u m o s k o v s k o g
V HUTEM AS-a (V i e u m e tn i k o -te h n i k e ra d io n ic e ) k a s n ije
VHUTEIN a (V i i u m e tn i k o -te h n i k i in s t it u t ) . 2 P ro u a va n je
Bauhausa je n e iz re c iv o la ke i to iz v i e ra zlo g a : p re sve g a zbog
li n o s ti. N je g o v o s n iv a W a lte r G ro p iu s n e s ta o je te k o v ih pos le d n jih g o d in a , dok su n e ki od n je g o v ih g la v n ih sa ra d n ik a kao
to su M a rc e l B re u e r (M . B ro je r) ili H ans A lb e rs jo u ve k iv i.
O ni su nakon z a tva ra n ja B auhausa od s tra n e H itle ra , e s to po
cenu d u b o kih id e o lo k ih u stu p a ka n a s ta v ili s v o ju k a rije ru u S je
d in je n im D ravam a. A rh iv e Bauhausa b ile su u g la v n o m o b n o v
lje n e u Za pa d no j N e m a ko j, a d e lim i n o i u D esau u i V a jm a ru u
Is to n o j N e m a ko j. K on a no , B auhaus je p o s tig a o o no to je u
je d n o m d ru g o m k o n te k s tu V H U TE M A S h te o da p o s tig n e : in d u
s trijs k u p ro iz v o d n ju o b i n ih p re d m e ta , n a m e ta ja . ta p e ta , itd .
Sve je to p ru ilo v rlo b o g a tu g ra u o n im a k o ji su p o d u z e li p ro u a
v a n je p o k re ta Bauhaus.
Da bi se ra zu m ela p o te k o a k o ja se ja v lja u p ris tu p a n ju p ro
uava nja p o e ta ka d e s ig n a u SSSR-u, n eo p h o d n o je le tim i n o
p o d s e titi se is to rijs k o g , e ko n o m s k o g i d ru tv e n o g k o n te k s ta u nu
ta r ko je g se dog a a ju o vi p rv i p o k u a ji s tv a ra n ja je d n o g n ovog
iv o tn o g o k v ira ^ A vangarde ko je se ra aju to k o m d v a d e s e tih
g od in a u N e m a ko j, E n g le sko j, i u n e to m a n jo j m e ri u F ra n cu
s k o j, ne dola ze ex n ih ilo . W illia m M o rr is je u E n g le s k o j sa p o
k re to m A r ts and C ra fts (U m e tn o s ti i z a n a ti) p o ku a o da s p o ji
s o c ija ln u u to p iju sa o bn ovo m za n a tstva . U N e m a k o j e Bauhaus
1 lew front umetnosti. asopis koji je ureivao V. Majakovskl.
2i
osnovan 1920. godine Dio je u neku ruku sovjetski Bauhaus. Zasnovan na prin
cipu sinteze umetnosti I ukidanja podvojenosti Izmeu manualnog I Intelektualnog rada, pri
hvatio je nastavno osoblje Iz redova avangarde.

is k o r is t it i is k u s tv o ko je je W e rk b u n d 3 a k u m u lira o to k o m d e c e n ija
to su p re th o d ile p rvo m s v e ts k o m ra tu . U in d u s trijs k i m a n je raz
v ije n o j F ra n cu sko j snaga tra d ic ije je m n o go ve a. M e u tim , ipak
je p o s to ja o * l A r t N o u v e a u (N ova u m e tn o s t), a na s v e ts k im iz
lobam a vrh u n a c p re ts ta v lja G a le rija m a in a . Is to se dogaa i u
H o la n d iji sa g ru p o m S tijl, u B e lg iji itd . U p re d re v o lu c io n a rn o j Ru
s iji s ta n je je p o tp u n o d ru g a ije . O d vre m e n a P etra V e lik o g , od
c a ric e K a ta rin e , uena u m e tn o s t (n a s u p ro t n a ro d n im u m e tn o s tim a ) b ila je po d e fin ic iji i d ra g o v o ljn o s tra n a u m e tn o s t.
A k a d e m ije i u m e tn i k e k o le ko je su o vi v la d a ri o s n iv a li, b ile su
p re trp a n e s tra n im p re d a v a im a , a z a v r e ta k s tu d ija n ije se m o
gao z a m is liti d ru g a ije do u o b lik u n ekog p u to v a n ja u Ita liju ,
F ra n cusku ili N e m a ku. Tokom v i e od je d n o g i po ve ka u o b la s ti
fig u r a tiv n e u m e tn o s ti i a rh ite k tu re , k u ltu ra e b iti u p o tp u n o s ti
uvezena i re z e rv is a n a za e litu (p le m s tv o i v is o k u b u ro a ziju ) koja
e se, ak i u s v o jo j s v a k o d n e v n o j k o n v e rz a c iji, p re tv a ra ti da g o
v o ri ru s k i je z ik sa s tra n im n a g la sko m a fra n c u s k i s m a tra ti s v o jim
p ra v im je z ik o m . I ta k o e e v ro p s k i s tilo v i b iti u m n oa van i je da n
za d ru g im , p o e v od A m p ir-s tila pa sve do m o d e rn -s ty le a la G u i
m ard (G im a r) k o je jo u ve k m o e m o p re p o z n a ti u n e k im m o s k o v
s k im u lica m a .
U o i p rvo g s v e ts k o g ra ta , i jo v i e to k o m g o d in a n e p o sre d n o
nakon ra ta , u v e in i z e m a lja Za pa d ne E vrope in d u s trijs k a p ro iz
vo d n ja p o tis k u je , ta v i e , p ris ilja v a za n a tsku m a n u e ln u p ro iz v o
d nju na za m ira n je . Na id e o lo k o m p la n u , kod lju d i od ku ltu re
sve d o ci sm o ra sce p a na one n o s ta lg i n e za p ro lo u k o ji su po
o p te m p ra v ilu k o n z e rv a tiv n i, dap ae , re a k c io n a rn i, i na o ne ko ji
s m a tra ju da se u in d u s trija liz a c iji i m a s o v n o j p ro iz v o d n ji nalazi
k lju u m e tn i k o g , a li i p o liti k o g i d ru tv e n o g n a p re tka . Za Fer
d ina n d L egera (F. Lee), kao i za W . G ro p iu s a , n ovi s v e t b u d u
n o s ti e im a ti o b lik e m a in e i b i e od n je i s p ra v lje n . To je doba
kada e se u u m e tn o s ti v e li a ti A jfe lo v a ku la, e le zn ica , p re koo ke a n ski b ro d o v i i u o p te g rad n a s u p ro t s e lu i n je g o v o j k u ltu rn o j
z a o s ta lo s ti. N e s u m n jiv o je da su u Z a pa d no j E vropi a k a d e m ije i
d a le j u tic a jn e (G ro p iu s e to is k u s iti u V a jm a ru ), a li m o g ue je
s u p r o ts ta v iti se n jim a i n jih o v im g r k o -la tin s k o -ita lija n s k im t r a d i
c ija m a o s la n ja ju i se na in d u s triju i na id e ju da se nova u m e tn o s t
m oe r o d iti iz s m i lje n o g k o ri e n ja in d u s trijs k e snage. Tako je
i b ilo m o g ue p ro tiv s v e m o n ih a k a d e m ija o b ra z o v a ti o p o z ic iju ,
ije je g e s lo je d n a n e p a s e is ti k a o p o z ic ija o k re n u ta ka b u d u n o
s ti a ne p o v ra ta k p re in d u s tr ijs k im i z a n a ts k im o b lic im a p ro iz v o
d n je . B auhaus je n a jb o lji p rim e r ta k v e m o g u n o s ti.
U N e m a ko j su, kao svu da po E vro p i, n a p ad n ute a k a d e m ije ,
a li iz dva ra z li ita u gla . D ok e je d n i o s u iv a ti n jih o v u m e tn i k i
in te rn a c io n a liz a m ita lo -fra n c u s k e in s p ira c ije i v e li a ti g e rm a n
sku p ro lo s t ak do n je n ih n a jm ra n ijih m ito v a , d ru g i e, o n i iz
Bauhausa p ose bn o , p o k u a ti da se o s lo n e na in d u s triju da bi
p re v a z i li a ka d em iza m . U p ra vo e m o ta dva ta b o ra p on o vo s re s ti
3 Bukvalni prevod: Udruenje poslova. Grupa umetnika orljentlsanlh na Industrijsku pro
izvodnju.

25

to k o m H itle ro v o g p re u z im a n ja v la s ti. P rvi e p o k u a ti da germ a nizuju v ilu k o ju je G ro p iu s p o d ig a o u n a s e lju V a js e n h o f u

tu tg a rtu 4 i da p re in a e B auhaus u D e sau u u k a d ro v s k u k o lu
SS-a, m e n ja ju i m u is to v re m e n o a rh ite k tu ru . D ru g i, o n i iz Bau
hausa a li ta ko e i u s a m lje n ic i kao E rn s t M a y b i e p r is ilje n i
na izg n a n stvo .
O vo p re v a z ila e n je a k a d e m ija in d u s trija liz a c ijo m od s tra n e
levice b ilo je u p re -o k to b a rs k o j R u s iji n e z a m is liv o . Bez sva ke
s u m n je , in d u s trija je p o s to ja la u R u s iji i e s to a k u v rlo c e n tra liz o v a n im o b lic im a i sa re la tiv n o m o d e rn o m o p re m o m . A li u o d
nosu na e le m e n ta rn e in d u s trijs k e p o tre b e , o va se in d u s trija je
dva p o m a lja la i za o g ro m n u se o s k u R u siju (b liz u 80 o d s to s ta
n o v n i tv a ) n ije ni p o s to ja la . B ilo je n e z a m is liv o o e k iv a ti da in
d u s trija , ko ja n ije m o g la da p o d m iri n a jn u n ije p o tre b e , p o tp o
m ogne n e to to se jo u ve k s m a tra lo s u v i n im u m e tn o s t.
S to g a se, bez s u m n je , o p o z ic ija a k a d e m ija m a ta d a ne m oe iz ra
z iti do je d n o m n o s ta lg ijo m za p o v ra tk o m p ra vim ru s k im v re d n o stim a i s e lja k im tra d ic ija m a , o d u e v lje n je m v re m e n o m k o je je
p re th o d ilo o no m u kom je P eta r V e lik i o tv o rio p ro z o re ka Ev
ropi o n im to e se u filo z o f iji, te k a s n ije u p o litic i, n a z iv a ti
s la v e n o fils tv o m . O vu o rije n ta c iju e u a rh ite k tu ri z a s tu p a ti o ve k
p o p u t use va , k o ji e na s ta n ic i Kazan u M o s k v i o p o n a a ti u
te s a n ik u ( ili m ra m o rn o j tu k a tu r i) m o tiv e p o z a jm lje n e sa ru s k ih
s e o s k ih g ra e vin a , n a j e e izv e d e n ih u d rv e tu . O vo d e lo p o d u
ze to p red re v o lu c iju , n a s ta v i e i d o v r i e ta j is ti u se v, k o ji je
u m e u vre m e n u , u doba s ta ljin is ti k o g p e rio d a p o s ta o s o v je t
s k im a ka d e m iko m . U d om en u p la s ti n ih i d e k o ra tiv n ih u m e tn o s ti
(u o nom to e k a s n ije p o s ta ti d e s ig n ) is ta ta o rije n ta c ija b i e
p re d s ta v lje n a e lo m za je d n ic o m u m e tn ik a od k o jih e n e ki ka
s n ije n a s ta v iti s v o ju a k tiv n o s t na Zapadu (L a rio n o v a i o s ta li) .
Tako, p o s m a tra ju i sa Zapada, R u sija iz g od in a ko je n e p o
sre d n o p re th o d e p rvo m s v e ts k o m ra tu m oe iz g le d a ti kao n o s i
lac m o d e rn o s ti z a h v a lju ju i, izm e u o s ta lo g , ru s k o m b a le tu
(B a kst, B en o is, itd .), d e lim a K a n d in sko g k o ji jo od p re d ra tn o g
vre m e n a radi v i e u N e m a k o j no u R u s iji, z a h v a lju ju i V ru b e ljo v im k e ra m ika m a , k o ji je i sam iz ra vn o in s p iris a n za p a d n im A rt
N ouveau-om , kona no z a h v a lju ju i fu tu ris tim a (M a ja k o v s k i, BurIju k, itd .), ko ji su jo u ve k sam o m a rg in a ln i . Z a p ra vo , u R u s iji
p o s to je sam o dve o r ije n ta c ije : a ka d em iza m , zasno van na s tra n im
k u ltu rn im v re d n o s tim a p re v a z i e n im u ze m lja m a o d a k le p o ti u , i
je da n n o s ta lg i n i pase iza m , nazadan i p re v a s h o d n o o k re n u t ka
s e lu , ka o n im s e lja c im a k o ji su, po s la v e n o filim a , je d in i s ta n o v
n ic i R u sije n e k o ru m p ira n i od s tra n ih u tic a ja . U o s ta lo m , t i sa m i
s e lja c i e, po s o c ija lis tim a re v o lu c io n a rim a (n a s le d n ic im a na
ro d n ja ka ), s a in ja v a ti je d in u re v o lu c io n a rn u kla su . T akoe m o
em o u s ta n o v iti da, p o e v od p re d re v o lu c io n a rn o g doba, p o s to ji
je dn a o b je k tiv n a d a to s t s k lo n a zb li a v a n ju ru s k ih fu tu r is ta k o ji
* Skup Individualnih vila I modernih zgrada podignutih u tutgartu povodom Izlobe Werkbunda.
vocina velikih savremenlh arhitekata toga doba bilo Je pozvano da uestvuje na toj reall-

o db a cu ju sva ku tra d ic iju i p ro p o ve d a ju m o d e rn o s t, m a in u i u r

bani n ain iv lje n ja , sa b o lj e v ic im a , po k o jim a je ra d n ika k la
sa, k o lik o god b ila m a n jin s k a , je d in a s tv a rn o re v o lu c io n a rn a
kla sa.
F e brua r 1 9 1 7 . . . ca riza m je s ru e n ; p riz n a ti i tr a d ic io n a lis ti
ki u m e tn ic i su u i e k iv a n ju ; b o lj e v ic i m is le da re v o lu c ija m o
e i tre b a da se n a s ta v i; je d n a g ru p a u m e tn ik a se o bra a : ra d
n i k im i v o jn im o rg a n iz a c ija m a i p o liti k im partijarnam :
- D ru g o v i! P e tro g ra d s k i u m e tn ic i, s lik a ri, p e s n ic i, p is c i, g lu m
ci, m u z i a ri, o s n o v a li su u d ru e n je : ZA R EVO LUCIJU ka ko b i p o
m o g li re v o lu c io n a rn e p a r tije i o rg a n iz a c ije u p ro p a g ira n ju re v o
lu c io n a rn ih id e ja p o m o u u m e tn o s ti.
D ru g o v i! A k o e lite da vae m a n ife s ta c ije , p la k a ti i za sta ve
bud u za p a e n iji, tra ite p o m o od u m e tn ik a .
A k o e lite da v a i le c i i a p e li bud u s n a n iji, d o p u s tite p e sn icim a i p is c im a da vam p o m og nu . P o tra ite s a ra d n ju u d ru e n ja ZA
R E V O L U C IJ U f.. . )
V ie za hte va i p o ru d b i! Rad je b e s p la ta n /
Ti k o ji na o va j n a in n ude s v o je u s lu g e , t i n ep o zn a ti ko je n ji
hovi s u p a rn ic i ve n a ziva ju b o lj e v ic im a u m e tn o s ti kako e
oni b iti p rim lje n i od s tra n e p ra v ih b o lj e v ik a , ne b o lj e v ik a u m e t
n o s ti, ve b o lj e v ik a od u m e tn i k e a k c ije ? Poto nem a dro zdo va,
je e m o ko sove , n ije ru sk a p o s lo v ic a . O na, m e u tim , d ob ro
o draava n ain na k o ji su fu t u r is t i, i u o p te u m e tn i k a avangarda,
b ili p rim lje n i u re v o lu c io n a rn i ta b o r. P iu i u p e tro g ra d s k o j P ra vdi
(n o ve m b ra 1918.) la n a k o ko m a du M a ja k o v s k o g M is te r ija buf,
ko ji jo u vek n ije b io izvo e n p re d p u b lik o m , a li k o ji M e je rh o ljd
p rip re m a za sce nu , A . V. L u n a rs k i, n a ro d n i k o m e sa r za p ro s v e tu ,
iz ja v lju je : U sva ko m s lu a ju ja ko m a d u ne m o g u da g a ra n tu je m
uspe h p o to m i ga a u to r n ije ita o . Kao lite r a r n i ko m a d k ra jn je
je o rig in a la n , snaan i le p. A li ta e p ru iti kada bude b io iz v e
d en jo u ve k n i ta ne znam . M n o g o s tra h u je m od toga da f u tu r i
s t i n is u p o in ili m ilio n g re aka . A li, fu tu riz a m p o s e d u je je da n
o s o b it k v a lite t: to je m la d i d rza k p o k re t i u k o lik o su n je g o v i
n a jb o lji la n o v i p r ih v a t ili k o m u n is ti k u re v o lu c iju ra ire n ih ruku,
u to lik o su d u n i da p re d ru g ih p o s ta n u v ir tu z n i b u b n ja ri nae c r
ve ne k u ltu re . A li(. . . } ako M is te r ija b u f bud e re ira n a sa sva
ka k v im e k s c e n tri n o s tim a , onda e se n je n s a d ra j s u p r o ts ta v iti
s ta ro m s v e tu o s ta ju i je d n a k o n e ra z u m ljiv za n o vi. ( . . .)O d sve g
src a e lim u spe h o vo m m la d o m ko m adu, g o to v o d e tin ja s to m a li
ta ko is k re n o m , ta ko b u jn o m i ta ko a u te n ti n o d e m o k ra ts k o m i re
vo lu cion a rno m e . . . ) O se a m izve sn u b ojazan zbog b ra v u ro z n o s ti
fu tu ris ta , a li p r i sv e m u to m e ip a k m is lim da e iva i zvo nka p o e t
ska b u jic a M a ja k o v s k o g z b ris a ti sa sv o g p u ta sve s u p e r m o d e rn e
g lu p o s ti, k o je su is to ta ko te tn e kao i s ta re . ( . . J M o d a e se
d e te r o d iti iz o b li e n o ; n i ta m a n je nam n ee b it i dra go , je r e
b it i ro e n o iz is te r e v o lu c ije k o ju m i s v i s m a tra m o n ao m m a j
kom .
Kroz o va j te k s t zapaam o sva o k le v a n ja i p re u tk iv a n ja koja
sp ra m avan ga rd e izraava L u n a a rski. No, re je o je d n o m od
27

n a jp ro s v e e n ijih b o lj e v i k ih vo a , n a jo tv o re n ije m p re m a m o d e r
noj p ro b le m a tic i, n a jb li e m p ra v c im a k o ji su u is to v re m e p r i
s u tn i u za pa dn o j u m e tn o s ti, M e u tim , d ru g i su u m e tn ic i n ap u
s t ili R u siju , ili su se pak p o v u k li u t i in u i i e k iv a n je . D a kle , t r e
b alo je is k o r is t it i fu tu ris te .
N e k o lik o g o d in a k a s n ije , 1923. g o d in e , o n i k o ji su ve p o s ta li
ili e p o s ta ti k o n s tru k tiv is ti, n a ja v lju ju s v o j p ro g ra m u a
s o p isu to e p o s ta ti o rg a n o ko k o je g e se o k u p iti p is c i i p e
s n ic i, a li i te o re ti a ri u m e tn o s ti i a rh ite k te , kao i o n i u m e tn ic i
k o ji e se od tad a o d re i is te u m e tn o s ti i e le ti da p o sta n u in
e n je ri u m e tn o s ti , u m e tn ic i p ro iz v o a i . U LEF-u (b r. 1, m a rt
1923) o ni p i u :
LEF e p o v e s ti a k c iju a g ita c ije u s lu b i u m e tn o s ti, o tv a ra
ju i u m e tn o s ti p u t ka s u tr a n jic i.
LEF e p o v e s ti a k c iju a g ita c ije p o m o u n a e u m e tn o s ti u n u
ta r m asa, n a la z e i u n jim a s v o ju o rg a n iz a c io n u snagu.
LEF e p o d r a ti n ae te o rije p o m o u je d n e e fik a s n e u m e tn o
s t i k o ja e je u z d i i d o n a jv i e g n iv o a p ro fe s io n a ln e s tru n o s ti.
LEF E SE BORITI ZA UM ETN O S T K A O K O N S TR U K C IJU I
VOTA.
I o d re u ju i od to g p rv o g b ro ja g la v n i fr o n t na ko m nam era va ju da se b ore, p is a e : B o rili sm o se p r o tiv s ta ro g n a in a i
vota. D anas e m o se b o r it i p ro tiv o s ta ta k a to g n a in a iv o ta .
V id e li sm o kako je b ilo m o g u e da izve sn e g ru p e e v ro p s k e
u m e tn i k e a va n ga rd e nau o s lo n a c u in d u s tr iji da bi o s p o ra v a le
akad em sku u m e tn o s t i u m e s to n je p re d la g a le n e to to ne bi b io
sam o je d n o s ta v a n p o v ra ta k p re in d u s tr ijs k im o b lic im a . Takoe
sm o poka zali da je za ru s k e u m e tn ik e ta j p u t b io bez is h o d i ta ,
bud ui da se in d u s trija te k ra ala . R e v o lu c ija e t e m e ljito izm en iti to s ta n je . In d u s trija se u o v o j z a o s ta lo j i s e lja k o j z e m lji
nee p o ja v iti izneb u ha , kao da je s tv o re n a zam a ho m a ro b n o g
ta p ia . N a p ro tiv . N ova re v o lu c io n a rn a v la s t e n a s le d iti u n i
te n u in d u s triju : d e m o lira n e fa b rik e , n e s ta le ili izb e g le ka d ro ve ,
n e k v a lifik o v a n u radnu sn agu itd . A li za novu re v o lu c io n a rn u v la s t
b u d u n o st d ola zi sa in d u s trija liz a c ijo m z e m lje , p la n s k o m i lo g i k i
ra s p o d e lje n o m in d u s trija liz a c ijo m , in d u s trija liz a c ijo m ko ja tre b a
da o m o g u i d o v r e n je ukid a nja s u p r o tn o s ti izm e u g ra d a i sela.
N a ravno da n iko (ak ni p a r tijs k i i d ra vn i ru k o v o d io c i na n a jv i
im p o lo a jim a ) n ije b io s v e s ta n k o lik o je v re m e n a p o tre b n o da
bi se od R u sije n a p ra v ila je d n a za ista in d u s trija liz o v a n a z e m lja
po uzoru na E ng le sku, i n a ro ito S je d in je n e D rave to g a doba.
to se ti e u m e tn ik a i s tv a ra la c a , n jih o v e ilu z ije su jo ve e je r
je za n jih in d u s trija liz a c ija e s to sa m o je d n a m a g in a re ije za
kone i d e js tv a oni zapravo i ne p ozn aju, to se ti e a va n g a rd n ih
u m e tn ika , kod n jih je p re sve ga re o n e ko j v r s ti o p k la d e o bu
d u n o s ti, a ne o ra c io n a ln o m ra z m a tra n ju s tv a rn ih m o g u n o s ti
ko je in d u s trija m oe p ru iti za ra zvo j je d n e nove u m e tn o s ti. S tv a
ra o ci iz p o k re ta Bauhaus m ogu za ista u s p o s ta v iti k o n ta k t sa in
d u s trija lc im a , m ogu sa te h n i a rim a p ro u a v a ti nove n a in e p ro
izvo d n je i u s v o jim a te lje im a da im a ju m e o v itu e k ip u k o ju s

je d n e s tra n e in e u m e tn ici , a s d ru ge , s tru n ja c i za d rvo , m e

ta l ili tk a n in e . O ve m o g u n o s ti za n jih o v e ru ske ko le g e g oto vo
da ne p o s to je . I kada T a tljin ili R o denko, u dom en u n am eta ja,
A le k s a n d ra E k s te r ili V era S te p an o va u o b la s ti k o s tim a , budu
p ro k la m o v a li n am eru da uu u p ro iz v o d n ju , b ie re i o p ro iz
v o d n ji ko ja n a j e e jo u ve k i ne p o s to ji. D rve n i n a m e ta j k o ji
R odenko p ro u a va ili d a je da ga p ro u a va ju n je g o v i s tu d e n ti iz
V HUTEM AS-a, o s ta e u o b lik u p ro je k a ta ili, u n a jb o lje m slu a ju ,
b ie re a liz o v a n u o b lik u u zoraka i p onekad k o ri e n kao e le m e n t
p o z o ri n o g d e ko ra u ko m a d im a u k o jim a se p rik a z u je budui i
vo t . To je s lu a j, na p rim e r, sa p ro je k to m R o de n kove relaks
fo te lje , ko ja p od se a na is tra iv a n ja to su u is to v re m e ra d ili
Le C o rb u s ie r (K o rb iz je ) i C h a rlo tte P e rria nd (. P erian ). M e u
tim , oni iv e u s v e tu u ko m e je in d u s trija re a ln o s t a ne lepa re
ili nada. Zn am o da e i p o re d to g a v e in a s a v re m e n ih o s tv a re n ja
na Zapadu, u d om en u n a m e ta ja ili o b i n ih p re d m e ta , e k a ti go
d ina m a da sa s ta d ija uzorka p re e na s ta d ij p re d m e ta te k u e p o
tro n je . Prem a to m e , m o e m o z a m is liti na kakvu su se a p s tra k
c iju s o v je ts k i s tv a ra o c i d v a d e s e tih g o d in a m o ra li o g r a n i iti. Tako,
kada u g o d in a m a n e p o s re d n o nakon re v o lu c ije , V. S te p an o va i
Lj. Popova ko na no u s p e ju da, kako su e le le , d o b iju posao u
je d n o j fa b ric i ko ja p ro iz v o d i tk a n in e , i kada budu h te le da na
m e tn u s v o je k o n s tru k tiv is ti k e g e o m e trijs k e m o tiv e ko ji po
n jim a p re d s ta v lja ju s v e t b u d u n o s ti u p o e tk u nee im a ti nu
na te h n i k a znanja (ne na n iv o u o b lik a , ve na te h n i k o m n ivo u )
da bi u sp e n o d is k u to v a le sa n e k o lic in o m n a m e te n ik a k o ji su
o s ta li u p ro iz v o d n ji. A ov: e, s ig u rn i u s v o je zn an je (i u s vo je
n a v ik e ), dokazati da su t i m o tiv i te i i s k u p lji za re a liz a c iju
od m a lo g tra d ic io n a ln o g ru sko g c v e ta .5 Tako e p oja m u m e tn o s ti
u s lu b i p ro iz v o d n je o s ta ti v i e n am era i id e o lo k i s ta v nego
s tv a rn o s t, a s tv a rn a p ro iz v o d n ja k o n s tru k tiv is ta to k o m d va d e se
tih g o d in a b i e k v a n tita tiv n o z a n e m a rljiv a i n a je e e se o g ra
n i a v a ti na u zo rke , c rta n e p ro je k te , pa ak i na je d n o s ta v n a te o
rijs k a g le d i ta za stu p an a u a s o p is u LEF.
M e u tim , k o n s tru k tiv is ti k a id e o lo g ija se ne is c r p lju je g ore
n a ve d e n im a s p e k tim a . O na se zauzim a za b orbu p ro tiv a kad em
ske u m e tn o s ti, a s im ilo v a n e u buroasku u m e tn o s t, i to ne v ra
a n je m n a ro d n im i p re -in d u s trijs k im fo rm a m a , ve n a p ro tiv , kori e n je m m o g u n o s ti in d u s trije ; ona se ne za u s ta v lja na id e ji
da e n a m e ta j, p re d m e ti, ode a, itd ., z a h v a lju ju i in d u s triji b iti i
e s te ts k i v re d n i / je f tin i, te ta k o n a d o h va t svim a . O vaj a s p e k t o d
re u je sa m o ono ka ko p ro b le m a k o ji su p o s ta v ili k o n s tru k tiv is ti.
O s ta je da se o b ja s n i o vo z a to n jih o v o g p ostu pka .
V e sm o u d ru g im s tu d ija m a p o s v e e n im k o n k re tn ije a rh ite k
tu r i i u rb a n izm u p oka zali v a n o st je d n o g fu n d a m e n ta ln o g p o liti
ko g i d ru tv e n o g p o jm a d v a d e s e tih g od in a p re u re e n ja na
in a iv o ta 6. G o v o re i o p ro b le m im a d esig n a, nuno je da se na
* Upor. T. Strienova, Iz istoriji sovjetskogo kostjuma. Moskva. 1972.
* Upor. A. Kopp, Changer la vie. changer la ville. Paris, Ed. 10/18, 1978.

29

to v ra tim o . U duh u re v o lu c io n a rn ih v o a (ka o i te o re ti a ra m a rk

sizm a ) s o c ija liz a m se ne o g ra n i a v a na je d n o s ta v n o p re n o e n je
m o i, pa a k ni na * k o le k tiv n o p ris v a ja n je s re d s ta v a za p ro iz v o
d n ju i ra z m e n u . To su sa m o s re d s tv a . C ilj je iz g ra d n ja d ru tv a
ko je s tv a ra d ru g a ije o d n o se m e u lju d im a , k o je je za sno van o na
d ru tv e n o o tv o re n o m i d ru g a ije m n a in u iv o ta , u s v im v id o v i
ma ra z li ito g od b u ro a sko g . K o n s tru k tiv is ti u p o tp u n o s ti p ris tu
paju c ilje v im a re v o lu c ije . O n i s m a tra ju da u m e tn o s t m oe b iti je
dan od in s tru m e n a ta d ru tv e n o g p re o b ra a ja . O n i p ro k la m u ju ;
N a in iv o ta je n a n o v i fro n t. U m e tn o s t je n a e o ru je na to m
fro n tu . U br. 4 LEF-a 1924. g o d in e , o n i p i u : B a re m to k o m sle de e d e s e tin e g o d in a s o v je ts k a p ro iz v o d n ja e m o ra ti da se za
d o v o lji p rim e n je n im u m e tn o s tim a ka o je d in o m m o g u n o u , im a
ju i u v id u te h n i k i n iv o v e in e n a ih fa b rik a . P ita n je g la s i: u ko m
e se o b lik u ja v it i o s tv a re n i p ro iz v o d i? Da l i nam je z a is ta s v e
je d n o to nam je ja s n o k o ju e e s te tik u p ro p a g ira ti o b i n i p re d
m e ti ra d n i k o g n a in a iv o t a ? ( . . . )
P ita n je se, d a kle , p o s ta v lja o v a k o : i l i g a jiti re a k c io n a rn u bur o asku u m e tn o s t i l i pak, s h o d n o n a im sn ag am a, iz g ra iv a ti s v o ju
v la s titu re v o lu c io n a rn u u m e tn o s t K O JA U NAPRED O BLIK U JE B U
D U I N A IN IV O TA D O K SE IST O V R E M E N O IZG R A U JE D R U
TVENO ZD A N JE ; da l i i d a lje s e d e ti s k r te n ih ru ku , u z d is a ti
zb og b u d u n o s ti i e k a ti je z a g lib lju ju i se u p lim i m a lo g ra a n s k e
e s te tik e , i l i p a k s tv a r a ti n o ve fo rm e p o la z e i o d p ro b le m a k o je je
p ro le te rs k a iz g ra d n ja p o s ta v ila .
P otre b a za re v o lu c ijo m k o ja d o d iru je sve o b la s ti s v a k o d n e v
nog iv o ta p o n a a n je , iv o tn i o k v ir, o b i a je , itd . n ije , kao
to e im se k a s n ije p rig o v a ra ti, izum k o n s tru k tiv is ta nam en jen p ra v d a n ju n jih o v o g is tra iv a n ja i n jih o v e s k lo n o s ti ka n o
vo m . Tu m isa o , ta j izraz p re u re e n je n a in a iv o ta , n a la zim o i
kod vo a re v o lu c ije , o s o b ito u d e lu L. T ro cko g O p ita n jim a na
in a iv o ta 7 .Iz o v ih te k s to v a ja s n o p ro iz la z i da k o n s tru k tiv is ti,
ako su p o n e ki p u t i i li p re v i e is p re d m asa. d e lu ju za pravo u
is to m p ra vcu kao i re v o lu c io n a rn a v la s t to k o m p rv ih g o d in a n je
nog p o s to ja n ja . U p ra vo tu is tu m is a o is ti e T. S tri e n o v a u s v o jo j
I s t o r iji s o v je ts k o g k o s tim a B: U to d ob a je v e lik a p a n ja p o k la
n jan a p rim e n je n im u m e tn o s tim a za to to su one, s je d n e stra n e ,
o k u p lja le o ko se b e ka o to n ije d a n d ru g i s e k to r p ro iz v o d n je
n ije u spe o da o s tv a ri o g ro m n u m a su ra d n ika , te za to to , s
d ru g e stra n e , in d u s tr ijs k i p ro iz v o d i p o s ta ju k o n d u k te rim a * 9 k u l
tu re n o vo g d ru tv a ka ir o k im m a s a m a f...) . I p o d se a na te k s t
ko ji se 1921. g od in e p o ja v io u a s o p is u Is k u s s tv o v m a s s i ( U m e t
n o s t ka m asam a) ko je g je izd ava o P ro le tk u lt: Poto su se iz
m ig o ljile iz b e d n ih s tra ti ta g de ih je z a to ila s ta ra u m e tn i k a
k u ltu ra p rim e n je n e se u m e tn o s ti d u b o ko u v la e u n o ve in d u s tr ij
ske o b lik e p ro c e s a p ro iz v o d n je . Kao to v id im o , ne ra d i se v i e
' L. Trockl. Voprosl blto. Moskva, 1923.
Vo*1fAkodo,
!<orela Posveene ovom delu Trockog u asopisu Marx ou crdve, Junl/jull
1975. [asopis
blizakLlgue communlste rvolutlonnalre).
Nav. delo.
* U elektrotehnikom smislu reCI.

 kao u s lu a ju v e in e e v ro p s k ih a va n g a rd n ih p o k re ta , a p o
s e bn o Bauhausa o k o ri e n ju m o g u n o s ti ko je prua in d u s trija
u c ilju ire g ra s p ro s tra n jiv a n ja e s te ts k i v re d n ih o b je k a ta u m asu,
v e o k o ri e n ju t ih d ifu z io n ih m o g u n o s ti za s tv a ra n je d ru g ih
n avika , d ru g a ije g p on aa n ja , d ru g o g n ain a iv o ta . In te re s a n tn o
je z a b e le iti da u is to m tre n u tk u kada u m e tn ic i k o n s tru k tiv is ti
n a p u ta ju ta fe la jn u u m e tn o s t da bi se o k re n u li p ro iz v o d n ji, je
dan od n a jv i e n ijih p e s n ik a to g a doba, G a s tje v (p rip a d n ik pra vca
P ro le tk u lt) i sam n a p u ta p e s n i tv o da bi se p o s v e tio ono m e to
e, po n je m u , b iti nova nauka nau ci p ro u a v a n ja g e sto va i tele sn o g p on aa n ja in d u s trijs k ih ra d n ika . S to g a id e ja o m e u so b n o j
s in te z i u m e tn o s ti i u m e tn o s ti i in d u s trije n ije v i e sa m o c ilj po
se b i. Z a p ra vo , re je o d o se za n ju d ru g o g s ta d iju m a d ru tv e n o g
ra zvo ja u ko m e bi ra z lik a izm e u s tv a ra la c a i p ro izvo a a b ila
u k in u ta i u ko m e bi n e s ta la ra z lik a izm e u m a n u e ln o g i in te le k
tu a ln o g rada: S v a k i iz v r ila c , s v a k i ra d n ik , tre b a da se uzdig n e
do n iv o a s a v re m e n ih u m e tn i k ih zahte va. S v a k i ra d n ik tre b a da
ra zu m e ta je s til, da bud e s v e s ta n v a n o s ti k re ira n ja h a rm o n i
n ih c e lin a u k o jim a je s v a k i p re d m e t je d n a c rta i l i m r lja od b o je
k o je tv o re z a v r e n o d e lo . R a d n ik m o ra ne sa m o da ra zu m e ono
to ra d i i za to to ra d i, ve i da n a u i da o s m i lja v a c e lin u p ro
izvo da u n je g o v o j k o n a n o j r e a ln o s ti p ove za n o g i u s k la d u sa
e lo m s re d in o m '.
O vi p re d m e ti, ode a, n a m e ta j, a rh ite k tu ra i g lo b a ln e ko n ce p
c ije p re u re e n ja p ro s to ra ka kve su im a li urb a n isti i dezurban is ti tre b a da tv o re s re d in u ko ja e, m a lo p o m a lo , z a m e n iti sta ru
s re d in u n a sle e n u od p re th o d n o g re im a . Ta sre d in a ne tre b a da
bude sa m o p riz o r, o draz novo g d ru tv a , ona ta ko e tre b a da p r i
p re m i n je g o v o o s tv a re n je . K re ira n i p ro iz v o d i b i e is to ta k o i d ru
tv e n i k o n d e n z a to ri k o ji e s v o jim fu n k c io n a ln im k v a lite tim a ,
s v o jim p la s ti n im d e js tv o m i u m e tn i k o m v re d n o u d e lo v a ti na
s v e s t lju d i, te iti da ih p re ob ra ze i od n jih s tv o re te nove lju d e
ije n a stu p a n je n a ja v lju je s o c ija liz a m . O va id e ja o d ru tv e n o j i
p s ih o lo k o j u lo zi s re d in e je u to doba p o tp u n o nova i po n jo j se
s o v je ts k i a va n g a rd n i s tv a ra o c i ra z lik u ju od s v ih s v o jih s tra n ih
k o leg a . Le C o rb u s ie r i m n o g i d ru g i na Zapadu m is lili su da ovekovu o k o lin u tre b a p o tp u n o iznova p r o m is liti i re k o n s tru is a ti. A li,
po n jim a je , p re sve ga , re o to m e da se ova s re d in a u re d i sag la sn o m o g u n o s tim a o noga to e Le C o rb u s ie r n azvati m ains k im d ob om . O ni s m a tra ju da je u m e tn o s t u za ka n je n ju za o b
je k tiv n im m o g u n o s tim a k o je jo j se p ru a ju . P otre b no je s u s ti i
to za ka n je n je , na n eki nain iz i i iz a van ga rd izm a ko ji na izm aku
X IX ve ka tv o r i s v a ko d n e vn i iv o tn i d e ko r. Za S o v je te se p ro b le m
ne o g ra n ia va o v im a s p e k tim a . N e s u m n jiv o je da su i oni zave
d en i m odernou i p onekad tee za tim da d aju p re d n o s t n o vin i
zbog n o vin e . Poznat nam je u tis a k k o ji je na M a ja ko vsko g o s ta
v ila A m e rik a d v a d e s e tih g o d in a : n je n i fo rd o vi , o b la k o d e ri i Bruk lin s k i m o st, e m u e p o s v e titi je d n u poe m u . M e u tim , a m b icija
S o vje ta ne o g ra n ia va se je d n o s ta v n o na e lju da se prevazi e
,n Iskusstvo, br. 6.. Moskva. 1919.

31

z a o s ta lo s t. Re je o s a s v im d ru g o j s tv a r i, u p ra vo o id e ji po k o jo j,
nakon to je p o liti k a v la s t o s v o je n a , p re la z a k na p ra v i s o c ija li
zam moe b iti u brzan uz p o m o s re d in e k o ja u n a p re d o b lik u je ta j
b ud ui s o c ija liz a m .
A li od id e je do n je n e re a liz a c ije je dug p u t. T o kom p rv ih g o
d ina nakon re v o lu c ije d e lo v a n je na o k o lin u se, u n e d o s ta tk u s re d
stava , o g ra n i a v a na e fe m e rn e d e k o ra c ije n a p ra v lje n e za n e k o lik o
dana u g ra d o v im a p o vo d o m re v o lu c io n a rn ih s v e a n o s ti. A i u sa
m o j to j o b la s ti re z u lta ti v id ljiv i na r e tk im s a u v a n im fo t o g r a f i
ja m a n isu , u sle d n e d o s ta ta k a s re d s ta v a , na v is in i ni n e k o lik o c r
ta n ih p ro je k a ta k o ji su do nas d o s p e li, pa ta v i e , ni na n iv o u
o p isa ko je su iz v e s n i a u to ri o v ih in te r v e n c ija d a li k a s n ije o s v o
jim d e lim a . Tako, n akon o b ja v ljiv a n ja C h a g a llo v ih ( a g a l) m e m o
ara, zn atn o p re p o s le d n je g ra ta , ra zn i a u to ri su na o sn o v u to g je
d in o g izvo ra p e rio d i n o p is a li na te m u V ite b s k p re u re e n od
Chagalla i g o v o rili o je d n o m g ra d u k o ji je u p o tp u n o s ti p re o b ra en a k c ijo m s lik a ra i n je g o v ih u e n ik a . S tv a rn o s t ko ja za s o
bom n ije o s ta v ila n ik a k v o g tra g a tre b a lo bi da je z a s ig u rn o ,
kroz ove o ^ is e , isp o d o vo g n iv o a , b ar to se t i e p o m a n jk a n ja najru d im e n ta rn ijih m a te r ija ln ih s re d s ta v a . Ipak, bez sva ke su m n je
je da su ta p rva is tra iv a n ja m a so vn e u m e tn o s ti. u m e tn o s ti na
u lic i, m o ra la na b a n a ln o j i z a o s ta lo j o s n o v i ta d a n jih ru s k ih g ra
dova s t v o r iti p ri e ljk iv a n i u tis a k o ka. Seam se p i e lik o v n i
k riti a r L. K a ssil u p re d g o v o ru k n jiz i o R o de n ku iz n e n a u ju
e g u tis k a k o ji je na m e n e, kao i na m o je v r n ja k e k o ji su kao i
ja d o li iz s v o jih d a le k ih p ro v in c ija da s tu d ir a ju u M o s k v i, u in io
s u s re t sa ta d a n jo m M o s k v o m u k o jo j su kao je d n im za m a ho m
z b ris a n i d e m o d ira n i i z d e p a s ti n a tp is i N E P -ovih tr g o v in a " .
(. . .)p la ka ti, ja v n i n a tp is i, p a m u n a p la tn a , p r iv la ili su n ae p o
g le d e s v o jo m s tro g o m k o m p o z ic ijo m , s v o jim b o ja m a i p la v im , c r
ve nim . c rn im , b e lim s lo v im a u k ra e n im s tre la m a , k v a d ra tim a ,
kru g o vim a . Te re k la m e 12 o i e n e o d u o b i a je n ih z a v iju ta k a i d o
dataka, je d n o s ta v n e i e k s p re s iv n e , u n o s ile su u d re e u i p ro
s ta k u zb rku u rb a n o g p ejza a f. . .) s re e n o s t k o ju sm o p r i e ljk i
v a li. Tada sm o o s e a li ka ko te s tro fe M a ja k o v s k o g 13, k o je su na
je da n o rg a n s k i i k o n s tru k tiv a n n a in , d rs k o za p o s e le u lic e i t r
gove, in e c e lin u sa iz g le d o m sa m ih te k s to v a , d ire k tn o m i p r i
vla n o m e k s p re s ijo m k o ja je u la z ila u sa m p ro c e s p re o b ra a ja
n a in a iv o ta i d ava la u tis a k n e s u m n jiv e p obede.
T ip o g ra fija , p re lo m , i o no to e m o n a z iv a ti k o n s tru k c ijo m
kn jig e , o b la s ti su k o jim a e se d v a d e s e tih g o d in a o dm ah p r is tu
p iti. El L is ic k i e n a d v is iti sve o s ta le s tv a ra ju i je d a n p ra vi tip o
g ra fs k i je z ik ko ji e, n aravn o, o s ta ti n e ra z u m ljiv za n e p is m e n o g
ita o ca (75 o d s to s ta n o v n i tv a ), a li k o ji e k o ri e n je m la ko odg o n e tljiv e s im b o lik e p o d s ta i p o te n c ija ln o g ita o c a da o to m e
sazna v i e , te ta ko p rid o b ije jo je d n o g u e n ik a v i e u c e n trim a
za o p is m e n ja v a n je to se na sve s tra n e p o m a lo o tv a ra ju . Istov'
"

NEP Nova ekonomska politika

Za dravnu trgovinu.
Ree je o pesnlkovim reklamnim Miliovimn

m eno, ili g o to vo is to v re m e n o , ja v lja se i fo to m o n ta a . John H eartfie ld (D. H a rtfild ) e je u N e m a ko j k o r is t it i u p o liti k e svrh e .

El L is ic k i i R ode n ko e od n je n a p ra v iti s re d s tv o k o m u n ik a c ije
ko je e s o v je ts k a ta m p a n a jv i e k o r is t it i. Nova tip o g ra fija i fo to
m ontaa p o s ta e e le m e n ti k n jig a k o je v i e n isu sam o je d n o s ta v n o
ta m p a n e i b ro ira n e , ve su pak ko n stru isan e p om ou prelo m a i s e e n ih s tra n a i u v e lik o k o ri e n e , izm e u o s ta lo g , u o b
la s ti lite ra tu re za d ecu.
U F ra n cu sko j je z a h v a lju ju i b ro jn im re p ro d u k c ija m a d o sta d o
bro p ozn ato ta je sve b ilo u ra e n o u SSSR-u u o b la s ti p ro pa ga n d
nog p la ka ta k o ji je b io in s p iris a n is tim p rin c ip im a i v e tin a m a
kao i p re lo m i fo to m o n ta a . Takoe su nam p o zn a ti, m ada ne
s u m n jiv o zn atn o s la b ije , n a jra n iji p la k a ti, p la k a ti n o v in s k e age n
c ije ROSTA, o b i n o n aziva n i ROSTA p ro z o rim a . O vde je re o
p ro iz v o d n ji koja je k a ra k te ris ti n a za p e rio d g ra a nsko g rata
1917 1920. g o d in e . Ti p la k a ti su b ili n a m e n je n i n ep o sre d n o m
k o ri e n ju , p rija n ja li su za d o g a a je i b ili su izla g a n i po napu
te n im izlo z im a s ta rih p ro d a v n ic a (o d a tle n jih o v n aziv prozo ri ).
K o r is tili su n a je le m e n ta rn ije v e tin e kao to je ka lup . P rizn ate i
p rih v a e n e g ra n ic e ove te h n ik e d o p rin e le su da se o v im p la ka
tim a da je d n o d o sta izn e n a u ju e s tils k o je d in s tv o k o je ponekad
p od sea na ku b a nske p la k a te k ra je m e z d e s e tih g od in a ili p la
kate a te lje a B e a u x-A rts ( ko le le p ih u m e tn o s ti) u Parizu iz m aja
1968. V ie od 3 000 ra z li itih p la k a ta iz to g doba p o p isa no je u
s o v je ts k o j p u b lik a c iji S o v je ts k ij p la k a t. Vano je s e titi se u loge
ko ju je u o vo j o b la s ti o d ig ra o p e s n ik V la d im ir M a ja k o v s k i k o ji je
bio a u to r (te k s to v i u s tih u i c rte i) n a jm a n je d e v e t ra n ih s e rija
sa tiri n ih p la ka ta ROSTE. serije k o ju je s a in ja v a lo 4, 6, 8 ili
12 o d v o je n ih lis to v a i m e u so b n o p o ve zan ih s v o jo m sa d rin o m .
Jasno je da e M a ja k o v s k i u o vom p o s lu k o r is t it i is k u s tv o ko je je
kao s tu d e n t s lik a rs tv a ste k a o pre re v o lu c ije na m o s k o v s k o j A ka
d e m iji le p ih u m e tn o s ti. P ovodom tog a , a m ila G ra y-P ro kofie va
p od sea u k n jiz i R u s k i u m e tn i k i e k s p e rim e n t (1863 1922) da:
D avid B u r lju k u p o s ta je p r ija t e lj M a ja k o v s k o g te se za jed n o p o
s v e u ju p o e z iji p o k u a v a ju i da u n ju u n e su s v o je s lik a rs k o is k u
s tv o s te e n o p re th o d n ih g o d in a ; (. . .)sa re v o lu c ijo m je d o lo do
p re ta p a n ja g ra n ic a s lik a rs tv a i p o e z ije , to je d alo n o v i sm isa o
s re d in i ( u lic i) i p re v o z n im s re d s tv im a (vozu).
Ti vo zo vi o k o jim a g o v o ri a m ila G ra y-P ro ko fie va su propa
g andni vo zovi , ko ji e to k o m c e lo g g ra a nsko g rata to je s t
to ko m g o d in a u k o jim a urbana propa ga n da kao p od lo gu k o ris ti
ROSTA prozore im a ti u ru ra ln im o b la s tim a , kao i u p ozadini
v o jn ih zona, ulog u p o k re tn ih prozora. Ti vo zovi im a ju dve fu n k
c ije . P otpuno o b o je n i i u kra e n i p o liti k im p a rola m a , im a ju ulogu
p la ka ta i e s to su s p e c ija ln o p rila g o a v a n i re g ija m a kroz ko je se
kre u , kao re c im o voz K ra s n y j Kozak ( C rv e n i kozak) o d re en
za p o d ru je Kavkaza i c e n tra ln e A z ije . N jih o va dru ga fu n k c ija je ,
da ta ko kaem o, s o c io -k u ltu rn a : o vi su vo zo vi, naim e, o p re m lje n i
- Futuristiki pesnik. drugar Majakovskog sa kopru je studirao slikarstvo
u Sicdmjene Amerike Drave.

Kasnije emigrirao

33

s v im ta m p a rs k im m a te rija lo m , ita o n ic a m a , p ro je k c io n im s a la
ma u k o jim a e b iti p rik a z iv a n e p rv e s o v je ts k e n o v o s ti, n e k i p u t
sn im a n e iz sa m o g voza, ra z v ije n e na lic u m e s ta i p o to m p rik a
ziva ne . Tako je voz p o s ta o n e ko m v rs to m p o k re tn o g ra dn iko g
kluba c e n ta r za o p is m e n ja v a n je i p ro p a g a n d u . Kao i propa
gan dn i b ro d o vi k o ji e k r s ta r iti v e lik im re ka m a o va j voz e o d i
g ra ti zn aa jn u u lo g u u n e ra z v ije n im o b la s tim a .
A li je d a n od n a jin te re s a n tn ijih d o m e n a (a kod nas n a jm a n je
p o zn at), d o m e n s o v je ts k o g d e s ig n a d v a d e s e tih g o d in a je , n e s u m
n jiv o , d om en o d e vn e in d u s trije , i one ko ja je p ra ti, te k s tiln e in
d u s trije (tk a n je i ta m p a n je ). V a n o s t m u d o la z i o tu d to se nu
no d o ti e ce lo k u p n o g s ta n o v n i tv a u n je g o v o m sva k o d n e v n o m
iv o tu i naina ivo ta k o ji je , kako s m o v e v id e li, b io je d a n
od fu n d a m e n ta ln ih p ro b le m a ko je je p o s ta v ila re v o lu c ija . K on a
no, zato to se u o b la s ti d e s ig n a p ita n je m o d e p o s ta v lja na je d a n
o ig le d n iji i u rg e n tn iji n a in nego u b ilo k o je m d ru g o m d o m e n u .
I tu izn ova , s o v je ts k a v la s t p o la zi ni od e ga . U z a o s ta lo m i
s e lja k o m d ru tv u kakva je p re d re v o lu c io n a rn a (i n e p o sre d n o
p o s tre v o lu c io n a rn a ) R u sija , n a jv e i d eo s ta n o v n i tv a , n je g o va
o g ro m n a v e in a u ru ra ln im zonam a ne k u p u je g o to v u o d e u ve
je sam a p ro iz v o d i, i to e s to od tk a n in a p ro iz v e d e n ih u o k v iru
p o ro d i n e p riv re d e . Radna o d e a g o to v o da i ne p o s to ji, i ru s k i
ra d n ic i u fa b ric i ili na g ra d ili tu n a j e e nose s ta ru o d e u , n e
p rila g o e n u s v o jo j fu n k c iji. Tako se o d e v a n je kao u m e tn i k a k re
a c ija o d n o s ilo sa m o na je d a n ta n k i s lo j s ta n o v n i tv a , s lo j p riv ile g ova nih i ru k o v o d e i s lo j c a ris ti k o g re im a . T. S tri e n o v a b e le i
u s v o jo j I s t o r iji s o v je ts k o g k o s tim a 15 da: u n a o j z e m lji p re 1917.
g o d in e n ije b ilo m a in s k e in d u s trije o de e. In d u s tr ija o d e e p re d
s ta v lja la je sa m o t r i p o s to c e lo k u p n o g d o m e n a p ro iz v o d n je ode e.
I p re v a s h o d n o je b ila p ro iz v o e n a u m a lim ra d io n ic a m a za n a t
s ko g tip a i v rlo s li n a fe u d a ln im m a n u fa k tu ra m a . D ru g a ije i n ije
m o g lo b iti. T ka nine i ra d na snaga jo su b ili na v rlo n is k o m n ivo u .
N e k o lik o re tk ih k ro ja k ih p re d u ze a iz v re m e n a p re d re v o lu c io n arne R u s ije n a la z ilo se u n e k o lik o va n ih g ra d o v a : P e tro g ra d u ,
M o s k v i, K ije v u , O d e si, H a rko vu , Kazanu, N ji n ji N o vg o ro d u . P ri
p a d a li su n e k o lic in i p o zn a tih , ru s k ih i l i s tra n ih , trg o v a k ih f ir m i
( . . J P o re d rada u sa m im p re d u ze im a , b io je iro k o ra s p ro s tra
n je n i ra d po ku am a, n a ro ito to k o m s e z o n s k o g p e r io d a f. . . )
O s ta lo vre m e m asa ra d n ik a ko ja je ra d ila p o ku am a b ila je bez
posla. G la v n in u ra d n e sn ag e in ile su ene i d e ca (b liz u 70 odsto ), p o to su im n a d n ice b ile nie.
O e vid n o je da je ta kva in d u strija b ila n esp oso b na da za
d o v o lji p o tre b e s ta n o v n i tv a nakon re v o lu c ije , a jo m a n je da p o
slu i kao baza za je d n u s tv a rn u in d u s triju ode e. A li, kako je d o
lo do u sm e ra va n ja ka je d n o j u rb a n o j c iv iliz a c iji, u k o jo j je p o li
ti k a i d ru tv e n a te in a ra d n i k e kla se sm a tra n a o d lu u ju o m ,
n ije b ilo m o g ue z a m is liti da e se o p s k rb ljiv a n je s ta n o v n i tv a
n a s ta v iti o s la n ja n je m na za na tske ra d io n ic e , a jo m a n je da e se
15 Nav. delo.

72

raunati sa porodinim privreivanjem ije Je razaranje upravo

I bio Jedan od uslova preobraaja naina ivota.
U aprilu 1919. osnovan je Centralni kom itet krojake Indu
s trije - (C entro vej) zavisan od VSN H-a (Vii savet za narodnu
privredu). G o d in e 1921. v e in a z a n a ts k ih ra d io n ic a p re s ta la je da
p o s to ji i p re to p ila se u d ra vn u in d u s triju . Tada je u z e m lji p o s to
ja lo 279 p re d u ze a k o ja su z a p o lja v a la v i e o d 40000 tru d b e n ik a .
U n e k im o d o v ih p re d u z e a u ve d e n je p rin c ip p o d e le rada, im e
se p o v e a v a la p ro d u k tiv n o s t*, pie T. S trienova'*. Ona takoe
belei da je u nekim od ovih preduzea postojala m eavlna izu
zetno raznorodne oprem e tako da su na Istim stolovim a zajedno
s tajale ele k trin e ivae m aine iz S jedinjenih Drava i stare
m aine sa pedalom ili ruicom .
M e u tim , ako je p ro b le m s tv a ra n ja in d u s trije o d e e p re d s ta v
lja o k a p ita ln o p ita n je , to z a s ig u rn o n ije b ilo i je d in o p ita n je . Jer,
p ita n je n ije sa m o g la s ilo ka ko p ro iz v o d iti, v e i ta p ro iz v o d iti?
A u o vom d ru g o m s lu a ju u log a u m e tn ik a i s tv a ra la c a je b ila zna
a jna . M e u n jim a su se ra z lu ile dve o rije n ta c ije : po je d n im a je
s o v je ts k a o de a tre b a lo da bude in s p iris a n a ru s k o m narod no m
tra d ic ijo m , a to se d ru g ih t i e (a o vde s u s re e m o k o n s tru k tiv is te , p re va sh o d n o Lj. Popovu, V. S te p a n o vu , A . R odenka, a rh i
te k tu i d e k o ra te ra A . V e s n jin a ) o n i p o s ta v lja ju t r i g ru p e s u tin
s k ih p ro b le m a : p ro b le m ra d ne o d e e ili p ro zo d e d e (n a s ta le sa
im a n je m re i p ro iz v o d s tv o , p ro iz v o d n ja i odeda, o d e a), p ro
b le m s p o rts k e o d e e , i g lo b a ln ije i v i e t e o r ijs k i p ro b le m m o
de u o p te .
P ro ble m .radne o d e e b liz a k je p o jm o v im a k o je su is ta k li
fu k n c io n a lis ti u a r h ite k tu ri. O de a m o ra b iti p rila g o e n a s v o jo j
s p e c ifi n o j fu n k c iji ra z li ito j za sva ko z a n im a n je . Sve to ve po
s to ji u n e kim in d u s trijs k i n a p re d n im ze m lja m a kao to su S je d i
n je n e D rave (b lu e -je a n s, itd .), a li ne p o s to ji, kao to sm o ve
re k li, u R u s iji. K o n s tru k tiv is ti i s lik a r V la d im ir T a tljin , b liza k n ji
h ovo j g ru p i, izn ee ra z li ite p re d lo g e m a te rija liz o v a n e u u zorcim a
sa d e p o vim a za a la t, ra js fe r lu s im a , ko pa m a itd ., a li fo to g ra
fije ko je poka zuju sce ne iz sva ko d n e vn o g ivo ta u SSSR-u ne po
kazuju da je ova odea b ila za ista i m a so vno p ro izvo e n a . Ona
je , m e u tim , i danas jo u ve k in te re s a n tn a zbog svo g is to v re m e
no p ra k ti n o g i sa vre m e n o g izg le da . U d om en u s p o rts k e odee
k o n s tru k tiv is ti e b iti s re n ije ru ke u to lik o to u p re d re v o lu c io n a rn o j R u s iji ne p o s to ji m a so vn i s p o rt i to je s p e c ifi n a odea
b ila neo ph o dn a za n je g o vo u pran ja van je . Za ra z lik u od p ro zo d e
de oni e s v o jim o b lic im a i iv im boja m a d a ti p e a t s v im v e lik im
s o v je ts k im m a n ife s ta c ija m a .
A li n a jin te re s a n tn iji p ro b le m ko ji su u dom en u odee p o sta
v ili k o n s tru k tiv is ti b ie p ro b le m m ode kao d ru tv e n o g fen o m e na
u o p te . O ni od m ode hoe pre svega da zadre sam o e ko n o m ski
a sp e kt, o naj a s p e k t ko ji u naem sa d a n je m p o tro ako m d ru
tvu im a za je d in i c ilj n a vo e n je na ku p o vin u i d e m o d ira n je ono
ga to je jo u vek sa vre n o u p o tre b ljiv o . O vaj a sp e kt m ode, po
"

Nav. delo.

35

n jim a , u s o c ija lis ti k o m d ru tv u nem a n ik a k v o g s m is la . Je din a

nam ena ko ju m oe i tre b a da o d re d i m oda je : ja s n o ra z lik o v a n je
po svo m s p o lja n je m o b lik u s ta n o v n ik a s o c ija lis ti k o g od buroaskog sv e ta , o de a to b o lje p rila g o e n a s v o jo j f u n k c iji i n o v im
za da cim a k o ji bi m o g li da se p o ja v e u d ru tv u , p ro u a v a n je o d e
e na ta k a v n a in da n je n a izrad a p o s ta n e to je d n o s ta v n ija i
e k o n o m i n ija te , ko na no , da d o p rin e s e m e n ja n ju p o n a a n ja i na
v ika k o je in e s a s ta v n i deo preo b ra a ja n a in a iv o ta .
O ni su u o v o j a k c iji n e o s p o rn o p o n e s e n i m a s o v n im to k o m .
O s ta v lja ju i po s tra n i e k s tr e m is ti k e i m a n jin s k e to k o v e kao
to je n u d is ti k i k o ji se ja v io u s v a k o d n e v n o m iv o tu i na u lic i
u n e k im v e lik im g ra d o v im a i p re v a s h o d n o m e u m la d im a (a li ih
je p rva ru ska zim a bez s u m n je u b e d ila u n e u s k la d iv o s t n jih o v o g
g e s la 17 sa k lim a ts k o m s tv a rn o u ) tre b a se p o d s e titi v rlo i
ro ke s tru je ko ja je is k a z iv a la n e p r ija te ljs tv o s p ra m b u ro a sko g
nain a iv o ta o d b ija n je m iz v e s n ih d e lo v a o d e e k o ji su s m a tra n i
ve zom sa s ta rim n a in o m iv o ta kao to su m e k i e iri, kra v a te ,
c ip e le sa tik la m a itd . A li, N ova e k o n o m s k a p o litik a (NEP), u v e
dena 1921, ko ja je u m n o g im o b la s tim a trg o v in e i p ro iz v o d n je
d o z v o lila o b n o vu p riv a tn ih p re d u ze a , p o n o vo e s tv o r it i je d a n
s itn o b u r o a s k i s lo j. ili s lo j Nepm ena za ko je e se m o d a, u pre a n je m zn ae nju re i, p o n o vo ja v it i kao n e o p h o d n o s t. Takoe
i re la tiv n o m a so vn i p r iliv s tra n ih te h n i a ra , p rik a z iv a n je h o liv u d s k ih film o v a , s u d e lo v a n je na m e u n a ro d n im izlo b a m a , p ri e m u
ne tre b a z a b o ra v iti s p e c ifi n o s t u kusa ru k o v o d ila c a (k o ji su e
s to k o p ira li u kus s v o jih p re th o d n ik a ), o d v ra ti e m a lo p o m a lo in
d u s triju o d e e sa p uta na k o ji su k o n s tr u k tiv is ti e le li da ga na
vedu p u t fu n k c io n a ln e s tro g o s ti, k o le k tiv n ih p o tre b a i p o tv r i
vanja je d n e s o c ija lis ti k e s p e c ifi n o s ti do n a js itn ijih s v a k o d n e v
nih d e ta lja .
M is lim o da sm o na o v ih n e k o lik o 's tra n a u s p e li da p rika e m o
znaaj is to r ije s o v je ts k o g d e s ig n a kao i n e jn e g la v n e s m e rn ic e .
Od svega to je tada b ilo z a m i lje n o , a re d e o s tv a re n o , m a lo je
toga p re o s ta lo , o s im iska za n ih n am era , p o u te iih p ro je k a ta , ilu
s tra c ija : m a lo u p o re e n ju sa o n im to je o s ta lo od B auhausa u
s tv a rn o j p ro iz v o d n ji, u n je g o v im a rh iv a m a i, n a ro ito , po u tic a ju
k o ji je iz v r io i jo u ve k v r i. A li, ta ko e m is lim o da sm o u s p e li
da poka em o u e m u je , i p ore d o s k u d n ih m o g u n o s ti, n ap or s o v
je ts k ih d e s ig n e ra b io n e iz m e rn o ir i, s m e liji i v i e vezan za p o li
ti k e c ilje v e z e m lje od n jih o v ih za p a d n ja kih k o le g a k o ji su ra
d ili u o k v irim a je d n o g b u ro a sko g d ru tv a . Je r, u to doba S o v je
tim a n ije b ilo to lik o vano da se p ro iz v o d i vie , ve da se p ro
izvo di n e to d ru g o ne da se b o lje iv i, u s tro g o k v a n tita tiv n o m
s m is lu re i, ve da se iv i d ru g a ije .
An ato le Kopp,
-A u x o ria in es du design en U RSS,
asopis T rav erse s/2 . no vem b ar 1975, Editions de M in u it. Paris, str. 70 84.
prevela: Nina S e te ro vi

Tomas Maldonado

Uticaj Bauhausa

P otre b no je p re sve ga n a v e s ti neke zn aa jn e g o d in e k o je se ti u

B auhausa, n je g o v ih izvo ra , ra zvo ja i n je g o v ih p ro ta g o n is ta . S ta a tlic h e s B auhaus u V a jm a ru u k ra tk o B auhaus o sno van je 1919.
g o d in e s p a ja n je m dva ra n ije n a sta la in s titu ta za nasta vu iz saksonsko g n a d v o jv o d s tv a W e im a r-E ise n a ch (V a jm a r-A jze n a h ): G rossh e rz o g lic h e H o c h s c h u le fu r b ild e n d e K u n s t (V iso ka ko la za li
ko vne u m e tn o s ti) i G ro s s h e rz o g lic h e K u n s tg e w e rb e s c h u le (V is o
ka ko la za p rim e n je n e u m e tn o s ti), o be u V a jm a ru u N e m a koj.
O vu d ru g u k o lu o sn o va o je H. van de V e ld e 1906. g o d in e i ona
je ozna ava la n e p o s re d n i n a sta va k rada K u n s tg e w e rb lic h e s
S e m in a r (S e m in a r za p rim e n je n u u m e tn o s t), k o ji je ta ko e p o te
kao od in ic ija tiv e Van de V e ld e a 1903. g o d in e . Na n je g o v p re d lo g
e W a lte ru G ro p iu s u b iti p o ve re n a d u n o st da u p ra v lja ko lo m
B auhaus (1883 1969), to e on i o b a v lja ti do 1928. g o d in e . H.
M e y e r (H. M e je r, 1889 1969) b i e n jen d ire k to r od 1928.
do 1930. god.; L. M ie s van d e r Rohe (L u d vig M is van d e r Roe,
1886 1954) od 1930. do kona no g z a tva ra n ja in s titu ta , 1933. g o
d in e . U o b ia je n o je da se is to rija Bauhausa d e li na t r i p e rio d a
ko ji se p o d u d a ra ju sa u p ra v lja n je m ova t r i o veka , ili pak sa t r i
gra da u k o jim a se n ala zio n je g o v c e n ta r: V a jm a r (1919 1924),
Desau (1925 1930) i B e rlin -S te g lic (1930 1933). P eriod G ropiuso ve u p rave e s to se d e li na dve faze : fazu Itte n ko ja tra je od
1919. do 1923. g o d in e i fazu p o sle Itte n a ko ja tra je od 1923. do
1928. g o d in e . J. Itte n a (Johanes Itn, 1880 1964) su u B auhausu
1919. z va li M e is te r. On je zastu p ao m is ti k o -e k s p re s io n is ti k u
s tru ju ko ja je im a la snaan u tic a j na ra zvo j B auhausa n a ro ito u
37

p rv im g o d in a m a p o s le o s n iv a n ja . Z b og ra z m im o ila e n ja sa G rop iu s o m Itte n e b it i 1923. g o d in e p rim o ra n da n a p u s ti In s titu t. Na

n je g o v o m e s to d o i e L. M o h o ly -N a g y (L a s lo M o h o lj N a, 1895
1946) ije e p rib li a v a n je d id a k tic i b iti pod ve o m a sn a n im u tica je m e s te tik e k o n s tru k tiv iz m a , ia ko e o s ta ti d o s le d a n Itte n o v im ra d n im p o s ta v k a m a . N je g a e u o v o j n o v o j o r ije n ta c iji p o d r
a ti J. A lb e rs (Jo ze f A lb e rs , 1888 1976, u e n ik u B au h a u su k o ji
je p ro g la e n za M e is te ra u p ra v o te 1923. g o d in e . N a ziv in s titu ta
b ie u p o tp u n je n 1926. g o d in e d o d a v a n je m H o c h s c h u le f u r G e s ta ltu n g (V is o k a k o la za o b lik o v a n je ), da b i se tim e b o lje o d re d io
n je n g la v n i za da tak. D o sad n a jz n a a jn iji p o d a c i: (v id . W . G ro p iu s ,
1919; H. H o ffm a n , 1953; B. Z e v i, 1953; H. C u rje l, 1955; H. M .
W in g le r, 1962; L. P azitn o v, 1963; B. A d le r, 1963; R. L. D e le v o y .
1963; L. Lang, 1965; L. B e n e v o lo , 1966; W . S c h e id ig , 1966; L.
G ro te , 1968; E. N e um an n , 1970; M . F ra n c is c o n o , 1971; W . R o tz le r,
1972; K.-H. H iite r, 1976).
D o p rin o s B au h au sa ra z v o ju in d u s trijs k o g d iz a jn a ne m oe se
ra z m a tra ti, kao to se u o b i a je n o in i, a da se ne uzm u u o b z ir
o so b e n i d ru tv e n o -e k o n o m s k i i k u ltu r n i u s lo v i u N e m a k o j pre
i za vre m e V a jm a rs k e re p u b lik e . N ije s lu a jn o to su V a jm a rska re p u b lik a i B auhaus n a s ta li u is to v re m e i na is to m m e s tu i
to ak p o d je d n a ko d ug o p o s to je (1933). I n jih o v a p e rio d iz a c ija
p o ka zuje z a p a n ju ju e s li n o s ti; v e o m a se te k o o d o le v a p o k u
a ju da se u s ta n o v i u zaja m n a veza izm e u n jih o v ih ra zvo ja . Tri
faze B au hausa: 1919 1924, V a jm a r: ka sn i e k s p re s io n iz a m i s u
k o b lja v a n je sa p o ja v o m ra c io n a liz m a ; 1925 1930, D e sau : povere n je u ra c io n a liz a m i s u k o b lja v a n je sa o s ta c im a p re th o d n e faze ;
1930 1933, D e s a u -B e rlin : ra c io n a liz a m i s u k o b lja v a n je sa n o v im
ira c io n a liz m o m . T ri faze N e m a ke : 1919 1924: haos, n eza po
s le n o s t, p o liti k o n a s ilje , 1925 1929 1930: v a r ljiv u spe h D aw eso vog (D oz) plan a , m e u n a ro d n ih k re d ita i in d u s trijs k e ra c io n a
liz a c ije ; 1930 1933: p o n o vo haos, n e z a p o s le n o s t i p o liti k o na
s ilje . A li B auhaus se n ije o g ra n i a v a o sa m o na ra z m i lja n je o
p ro m e n a m a u s tv a rn o s ti: a k je n a s to ja o i da je m e n ja . Kada se
p o ku a va lo da se haos o v e k o v e i, B au h au s je , sa G ro p iu s o m na
e lu , za hte vao re d . Kada se k a s n ije p o k u a v a lo da se o v e k o v e i
klim a v a i n a s iln i k a in d u s trijs k a ra c io n a liz a c ija , B au h au s se sa
M a y e ro m zalagao da se to j ra c io n a liz a c iji p rip i e d ru tv e n i sa
dra j (vid . T. M a ld o n a d o . 1963; H. B re n e r, 1963; C. S c h n a id t,
1965; F. B orsi i G. K. K o e n ig , 1967; M ille r Lane, 1968; H. W . Sabais, 1968; F. Dal Co, 1969; E. C o llo tti, 1970; F. K ro l, 1974). A li
za ko re k tn o vre d n o v a n je d o p rin o s a B au h au sa ra zvo ju in d u s t r ij
skog d iza jn a ve sm o n a g la s ili n eo p h o d n o je is p ita ti i ta
se sve d o g o d ilo pre p ro g la e n ja V a jm a rs k e re p u b lik e . O vo nas
u p ra ksi vra a na te m u o ko ko je se v r t i ce lo k u p n a p ro b le m a tik a
odnosa u m e tn o s t in d u s trija , k u ltu ra p ro iz v o d n ja , to k o m
dve d e c e n ije k o je p re th o d e V a jm a rs k o j re p u b lic i. O o v o j te m i se
m a lo ra s p ra v lja lo kao i o fo rd iz m u , p ro d u k tiv n o s ti, ra c io n a liz a
c iji i tip iz a c iji. Prvo p ita n je k o je se p o s ta v lja je s te : u k o jo j je m e ri
neka da n ja ra sp rava u s lo v ila , m a n je -v i e n e p o sre d n o , d o c n iji p u t

k o ji e p re i B auhaus. O d g o v o r tre b a tra iti p re sve ga u p o z ic iji

k o ju je sam G ro p iu s , g la v n i p ro ta g o n is ta Bauhausa, p rih v a tio u
ra sp ra va m a tih g o d in a . Ne tre b a z a b o ra v iti da je on od sam og
p o e tk a b io ve zan za B eh re nsa (B e re n s), a tim e i za s tru ju koja
je , p o re d p ro tiv u re n o s ti k o je sm o is ta k li, n a s to ja la da p ru i kul
tu rn i p e a t in d u s tr iji. Od 1907. do 1910. g od in e G ro p iu s je sara iv a o kao a s is te n t- e f u B e h re n so vo m b iro u , u pravo u o no m p e
rio d u kada su re a liz o v a n i p rv i ra d o vi za AEG . B ehrens je b io ta j
se a se G ro p iu s k o ji m e je p rv i uveo u s is te m a ts k o p ro
u a va n je a rh ite k to n s k ih p ro b le m a . U to k u to g p e rio d a sa ra dn je
na n je g o v im v a n im ra d o v im a , kao i to k o m m n o g o b ro jn ih razgo
v o ra sa n jim i sa d ru g im zn a a jn im p re d s ta v n ic im a D e u ts c h e r
W e rk b u n d (N e m a k i ra d n i savez), fo rm ira o sam so p s tv e n o m i
lje n je o g ra e v in a rs tv u i o o s n o v n im za da cim a a rh ite k tu re
(G ro p iu s , 1935., s tr. 20). N ije te k o z a m is liti da je m la d i G ro p iu s,
u iz ve sn o m s m is lu , im ao v la s tito m i lje n je m n o go stro e i eksp lic itn ije , i u c e lin i p o le m i n ije od svo ga u ite lja . P ovodom to g a
z a n im ljiv o je a n a liz ira ti P ro g ra m m z u r G ru n d u n g e in e r a llg e m e inen H a u s b a u g e s e lls c h a ft a u f k u n s tle ris c h e in h e itlic h e r G ru nd la ge
(P ro g ram za o s n iv a n je g e n e ra ln o g g ra e v in s k o g u d rue nja na
je d in s tv e n o j u m e tn i k o j o s n o v i) k o ji G ro p iu s p re d la e 1910. g o
d in e (m od a uz p o m o sa m o g B eh re nsa ) p re d s e d n ik u AEG-a E.
Rathenau (E R atenau, 1838 1915) W a lth e ro v o m ocu p ro gra m
k o ji je o b e lo d a n je n te k 1962. g o d in e .
U o v o m la n k u G ro p iu s , s k o ro sa ra d o s n im o p tim iz m o m , pred u z im ljiv o izla e s v o je id e je za in te g ra ln o p ro je k ta n ts k o g ra e
v in s k o u d ru e n je . N je g o va ra z m i lja n ja n isu p ro eta n ika kvo m
ku ltu rn o m re to rik o m : je z ik k o jim g o v o ri n am ern o je s iro v ,
o ta r, li i na je z ik n e ko ga ko e li da u be di v e lik o g in d u s trijs k o g
m a g na ta. I zbog to g a je o va j d o k u m e n t od izu zetn og znaaja:
Nova p la n ira n a firm a kae G ro p iu s u je d in i e , kroz id e ju o
in d u s trija liz a c iji, u m e tn i k i rad a rh ite k te i e ko n o m ski rad preduzim aa . Tako se i nae v re m e , p o s le tun o g ra zd o b lja , vra a v la
s tito m s tilu k o ji p o tu je tra d ic iju i s u p ro ts ta v lja se lanom ro
m a n tiz m u . F u n k c io n a ln o s t i s o lid n o s t p o n ovo zauzim aju s vo je
m e sto (G ro p iu s , 1910., s tr. 27.) Prem a to m e , on iz r i ito p rih v a ta
id e ju ra c io n a liz a c ije i tip iz a c ije , a n i ta m a n je n ije o ig le d n o ni
n je g o v o s h v a ta n je ve ze izm e u k u ltu re i p ro iz v o d n je . Pa ipak,
G ro p iu s se n ee d v o u m iti da se p rila g o d i p o z ic iji ko ja p o la ko ne
s ta je , u d im u z a sie n o m d v o s m is le n im id e a liz m o m sva ke v rs te .
Ne tre b a z a b o ra v iti da je re o g o d in am a kada je te k ro en i
n e m a ki e k s p re s io n iz a m n a la zio u zore u f ilo z o fiji v ita liz m a . Pod
filo z o fijo m v ita liz m a p o d ra zu m e va m o ne sam o filo z o fiju ivota
W . D ilth e y a (V. D ilta j, 1833 1911), nego i n a jg o re v id o v e ove
s tru je kao to je ona k o ju je b ra n io p ro to n a c is ta H. S. C ham berla in (H . S. e m b e rle n , 1855 1927) i L. K la ge s (1872 1956).
Ide ja da Z iv ilis a tio n g u i K u ltu r d u g u je se e m b e rle n u ; id eja da
G e is t (d u h, in te le k t) g u i S e e le (d u u) d u g u je se K la ge su. O va
kvo s h v a ta n je p rih v a tili su svi p re d s ta v n ic i p ro d u k tiv is ti k e
39

s t r u je - : M u th e s iu s ( M e te s iu s ) , R a the na u , B e h re n s (k o ji u o s ta
lo m e s to n a vo d i C h a m b e rla in a ). i n ajza d i sa m G ro p iu s .
U la n k u D ie E itw ic k lu n g In d u s tr ie b a u k u n s t (R a zvo j n o ve In
d u s trijs k e u m e tn o s ti) iz 1913. g o d in e , G ro p iu s p i e : U m e tn ik
p o s e d u je s p o s o b n o s t da u d a hn e d u u p ro iz v o d u k o ji je s tv o r ila
m a in a ; n je g o v a s tv a ra la k a sn ag a n a s ta v lja da iv i kao iv o tn a
p oja va . N je g o v u de o, p re m a to m e , n ije lu k s u z , n it i s v o je v o ljn i d o
p rin o s , ve tre b a da p o s ta n e o s n o v n i i s u tin s k i d e o o p te g p ro
ce sa m o d e rn e in d u s trije (G ro p iu s , 1913, s tr . 18). V ita lis ti k o -e k s p re s io n is ti k a ko m p o n e n ta za u z im a e s v e v i e m e s ta u G rop iu s o v o m n a in u iz la g a n ja . Is tin a je da je u ta d a n jo j N e m a k o j
je d n o m in te le k tu a lc u b ilo te k o da o d o li u tic a ju s tr u je kao to
je e k s p re s io n iz a m k o ji je p o n o v o p o s ta v lja o je d n o od n a jd ra ih
p ita n ja s ta ro g n e m a ko g ro m a n tiz m a : o s e a n je iv o ta - (d a s
L e b e n s g e fu h l). ak ni o n i k o ji su se a k tiv n o b o r ili u s tru ja m a
s u p ro tn im e k s p re s io n iz m u , kao to je to b io s lu a j sa G ro p iu so m , n isu h te li da bud u s a s v im is k lju e n i iz - e k s p re s io n is ti k e
r e v o lu c ije . Tada jo u ve k n is u z n a li da je re te k o m a lo j n e
m a ko j re v o lu c iji . U G ro p iu s o v im te k s to v im a to p re th o d e p r
vo m s v e ts k o m ra tu , izu ze v P ro g ra m m a , n a ila z im o na o vu is tu
d v o s m is le n o s t k o ja v e p o s to ji u B e h re n s o v o m la n k u K u n s t u n d
T e hn ik (U m e tn o s t i te h n ik a ) 1910.; d v o s m is le n o s t se s a s to ji u
o d b ra n i ra c io n a liz a c ije i tip iz a c ije uz p o m o k a te g o rija iz v ita lis ti k o -e k s p re s io n is ti k e e s te tik e . Kao p rim e r m o e p o s lu iti la
nak D e r S tilb ild e n d e W e rt in d u s t r ie lle r B a u fo rm e n ( S tilis ti k o -fo rm a tiv n a v re d n o s t in d u s trijs k e iz g ra d n je )
u
k o je m s t o ji:
O snovni p ro b le m fo rm e p o s ta o je n e p re p o z n a tljiv . K ra jn je m m a
te r ija liz m u u p o tp u n o s ti je o d g o v a ra lo p ro c e n jiv a n je m a te rija la
i fu n k c ije u u m e tn i k o m d e lu . Z b og lju tu r e za n e m a riv a n o je je
zg ro . A li, ako se dan as n a s ta v lja sa m a te r ija lis ti k o m v iz ijo m
iv o ta , ip ak su p re p o z n a tljiv i p o e c i je d n e o d lu n e i je d in s tv e n e
e lje za k u ltu ro m . U o n o j m e ri u k o jo j id e je n a e g v re m e n a za po
in ju sa p re v a z ila e n je m m a te rija liz m a i u u m e tn o s ti se n o s ta l
g i n o k r i p u t ka je d in s tv e n o j fo r m i, ka s t ilu k o ji tre b a p o n o vo
s t v o r iti. L ju d i su s h v a tili da z a h te v za fo rm o m je s te ono to d a je
v re d n o s t u m e tn i k o m d elu (G ro p iu s , 1914, s tr. 29).
in ilo se da se u u vo d n o m m a n ife s tu B au h au sa (1919) u vi a
ra s k id sa ra n ijim te k s to v im a G ro p iu s a (v id i B anham , 1960; M a l
d onado, 1963. i 1964). N a ra vn o , m a n ife s t je e k s p r e s io n is ti k i
la n a k i jo m n o g o ta d ru g o : to je a rts a n d c r a fts la n a k , je d a n
k o rp o ra tiv is ti k o -m e d ije v a lis ti k i la n a k a k m oda i la n a k
k o ji je p ro e t m a s o n s tv o m (v id . P ehnt, 1973; F a g io lo , 1974). Pa
ip ak, ne sla u se s v i is to r i a r i o ko to g a da je re o p ra v o m p re
kid u (v id . LindahJ, 1959; F ra c is c o n o , 1971; K o e n ig , 1967). P ovo
d om to g a p re v a s h o d n o je in te re s a n ta n F ra n c is c o n o v o s v rt na
k o n fe re n c iju B a u g e is t o d e r K ra m e rtu m (D uh g ra d n je ) k o ju je G ro
p iu s d rao u L a jp cig u 1919. (v id . G ro p iu s , 1920.). O n u o vo m d o
p rin o s u , v i e nego u b ilo ko m d ru g o m iz is to g p e rio d a , s p ra v o m
v id i p o ku a j G ro p iu s a da ukae na k o n tin u ite t Izm e u n je g o v ih
s ta rih id e ja i n o v ih s ta v o v a . Taj p o k u a j je , po n ae m m i lje n ju ,

pog re a n je r ono to se iz te k s ta z a k lju u je p oka zuje u p ravo su

p ro tn o . Pa ip ak, iz je d n o g d ru g a ije g ugla , m o ra m o p rih v a titi to
da im a d o v o ljn o a rg u m e n a ta k o ji o p ra vd a va ju p re tp o s ta v k u o re
la tiv n o m k o n tin u ite tu .
V id e li sm o da n a jm a n je dva od t r i n a jz n a a jn ija G ro piuso va
la n ka iz p rv e p o lo v in e p rv e d e c e n ije n isu na je z i k o m planu
o s ta li im u n i od u tic a ja one o so b e n e n em ake k u ltu re iji je re
z u lta t i e k s p re s io n iz a m . O vo ip a k ne o p ravd ava da m a n ife s t im
p lic ir a s u tin s k i k v a lita tiv n i sko k. D ok je u p o e tk u ra cio n a liza m
b io k a m u flira n ira c io n a liz m o m , sada je p rva p re m is a sa s v im ne
s ta la , a d ru ga je d ove de n a do p a ro ksizm a . K a s n ije e se kod G ro
p iu sa d o g o d iti p ra vi i is tin s k i p re k id i im ae su p ro ta n s m isa o od
o noga k o ji se, po p ra v ilu , p rip is u je M a n ife s tu : u svo m la nku
G ru n d sa tze d e r B a u h a u s p ro d u k tio n iz 1925. (O snova B auhaus p ro
iz v o d n je ) k a s n ije d e ta ljn ije ra z v ija n je id e ja iz D ie T ra g fa h ig k e it
d e r B a u h au s-id e e iz 1922. G ro p iu s d e fin itiv n o p re k id a sa sva
kim o s ta tk o m s o p s tv e n e e k s p re s io n is ti k e p ro lo s ti, i to ne sa
m o na p lan u je z ik a : Bie o d b ae n o is tra iv a n je n o vih fo rm i po
sva ku ce nu u k o lik o ne p ro iz la z e iz sa m e s tv a ri . Is to ta ko odba
c u je se d od a va n je is to d e k o ra tiv n ih e le m e n a ta b ilo da su
is t o r ijs k i ili p lo d m a t e f . . . ) S tv a ra n je tipova za p re d m e te sva
ko d n e vn e u p o tre b e je s te d ru tv e n a n un ost. Z a h te v i v e in e lju d i
u s u tin i su is ti. Kua i ku n i p re d m e ti je s u u s tv a ri p ro b le m op te p o tre b e , a n jih o v o p la n ira n je ti e se v i e razum a nego osea nja . M a in a ko ja p ro iz v o d i p re d m e te u s e rija m a je s te e fika sn o
s re d s tv o o slo b a a n ja o ve ka , p o s re d s tv o m m e h a n i k ih s ila kao
to su para ili e le k tr ic ite t, od rada neo ph o dn o g za za d o vo lja va n je
iv o tn ih p o tre b a ; to je n a in d o b ija n ja ra zn o vrsn ih p re d m e ta , ali
le p ih i je f tin ijih nego to su o ni p ra v lje n i ru ko m . Ne tre b a se
b o ja ti da e tip iz a c ija g u iti p o je d in c a ; kao to se ne tre b a b o ja ti
da je d a n p o re d a k p o tv r e n m o d om m oe d o v e s ti do ko m p le tn o g
u n ifo rm is a n ja u o b la e n ju (G ro p iu s , 1925, s tr. 6).
M n o g i su ra zlo zi zbog ko jih G ro p iu s m e n ja sv o j sta v i nisu
sv i la ko ra z u m ljiv i. A li oko dva razlo ga p o s to ji pose bn o sla ga n je
sv ih is to ri a ra . Jedan je ra z ila e n je u m i lje n ju izm eu G ro piusa
i Itte n a k o je p o in je da se p rim e u je kra je m 1921., p re tv a ra se
u o tv o re n i su ko b 1922. i k u lm in ira ko n a n im ra s k id o m 1923. g o
d in e . D ru g i ra zlo g je u tic a j ko ji na G ro p iu sa i na B auhaus s vo
jo m p ro pa ga n do m i d id a k tik o m v r i Theo van D o esb u rg (Teo van
D u sb u rg , 1883 1931) u V a jm a ru od 1921. do 1923. god in e.
0 p riro d i id e ja ko je je p re d la g a o Itte n danas im am o mnoga
n ep o sre d n a sv e d o a n s tv a (v id . H. von E rffa, 1957; G. M u ch e,
1963; P. C itro e n , 1964; G. A da m s, 1968); a li n a jv e ro d o s to jn ija su
sva kako ona od sam og Itte n a (vid . Itte n , 1955). O n, izm eu o sta
lo g, p rip o v e d a kako ga je u gla vn o m ita n je U n te rg a n g des Abendla n d e s ( P ro pa st Zapada) (1918) O. S p e n gle ra (1880 1936) na
v e lo na o d b a c iv a n je te h n iko -n a u n e k u ltu re i na sve vee in te re s o va n je za o rije n ta ln o -m is ti k e d o k trin e i pra ksu. R e zulta t ovog inte re s o v a n ja je s te n je g o vo fa n a ti n o p ris tu p a n je persijskom
m azdaizm u p o k re tu k o ji je osno vao p o ljs k o -a m e ri k i tip o g ra f
41

O. H a n ish (O . H a n i, 1854 1936) k o ji je n a s to ja o da u ir o

kom s in k re tis ti k o m p o d u h v a tu p o ve e z o ro a s triz a m , p rv o b itn o
h ri a n s tv o i b u d iza m , z a h te v a ju i od s v o jih p ris ta lic a da se p r i
d ra va ju s tro g o u tv r e n e te le s n e p ra k s e , p re sve g a d is a jn ih vebi i s tro g ih p ra v ila is h ra n e i o b la e n ja . Kada je na p re d lo g A .
Loosa (A . Los) G ro p iu s o d lu io da p ozo ve Itte n a u V a jm a r, p o
zn ato je da je b io u p u e n u n je g o v e m is ti k e s k lo n o s ti. T im p re
to m u je Itte n a v e g o d in u dana ra n ije p re d s ta v ila A . M a h le r,
n je g o va ta d a n ja ena, ko ja je ta k o e b ila z a in te re s o v a n a za o r i
je n ta liz a m i a k tiv n o p ris u s tv o v a la te o z o fs k im s e d e ljk a m a u B eu.
P re tp o s ta v lja se m oda a k sa s ig u rn o u da je G ro p iu s
1919. b io v e o m a n a k lo n je n Itte n o v o m m is tic iz m u . Ne e lim o da
kaem o da je b io p ris ta lic a m a zd a izm a , a li je u to m tre n u tk u s i
g u rn o b io u b e e n , z a je d n o sa Itte n o m , da je o iv lja v a n je iz ra a j
n ih m o g u n o s ti p o je d in c a m o g lo sa m o po s e b i da d o p rin e s e p rev a z ila e n ju izn e n a d n o g n e re d a u s v e tu . D ru g im re im a , o n o to je
za G ro p iu s a i Itte n a is to v e tn o je s te p o v e re n je u d u h o v n i v o lu n ta
riza m , u d e m iju r k u sn ag u G e is ta ili, b o lje re i, S e e le , u K lageso vo m s m is lu . P rem a to m e , izm e u G ro p iu s a i Itte n a n is u p o s to
ja le b itn e ra z lik e ; n a p ro tiv , Itte n je G ro p iu s , z a p isa o je O.
S c h le m e r (O s k a r le m e r, 1883 1943) u s v o m T a ge b uch (D n e v
n iku ) (S c h le m e r, 1958). M e u tim , te k d ve g o d in e k a s n ije , u prole e 1923. p o s le p e rio d a b u rn ih li n ih s u ko b a sa G ro p iu s o m , Itte n
e d e fin itiv n o n a p u s titi B au h au s. ta se ta d a d o g o d ilo ? K ako se
o b ja n ja v a to to je G ro p iu s izn en a da b io p rim o ra n da Itte n a
li i s v o je p o d r k e ? U n u ta r B au h au sa p rv i javni s u s re t d v e ju
li n o s ti za be le en je p o e tk o m 1922. g o d in e . D o k u m e n ti k o ji o
to m e sv e d o e (p is m a , se a n ja , itd .) n ed a vn o su o b ja v lje n i (v id .
F ra n cisco n o , 1971). M o tiv je b io s a s v im b a n a la n : d o sa d n o p ita n je
o n a d le n o s ti p o vo d o m k u p o v in e m a te r ija la za s to la rs k u ra d io
n icu . M e u tim , o ig le d n o je da p ra v i ra zlo g tre b a t r a iti u d ru g im
o k o ln o s tim a : u n jih o v o m p o s te p e n o m ra z m im o ila e n ju . T reba
is ta i da ra z m im o ila e n je n ije p o te k lo od Itte n a . N je g o v o g le d i te
o s ta je is to . Sa n je g o v e s tra n e p o s to ji sa m o p ro m e n a in te n z ite ta ,
a ne sa d ra ja : n je g o v s ta v o k re n u t m is tic iz m u k o n a n o p o s ta je
m is ti k i. Kod G ro p iu s a se d e a va b itn a p ro m e n a . N je g o v a n e tr
p e ljiv o s t p re m a Itte n u m o tiv is a n a je n a p u ta n je m ono g id e o lo
ko g s v e ta k o ji m u je do n ed a vn o b io b liz a k i u k o ji je sp ad ao i
Itte n o v s p iritu a liz a m . Za G ro p iu s a se 1922. g o d in e za vra va je d n a
faza: faza u d n o v a tih k rs ta re n ja u p o s le ra tn o j b a ru tin i e k s p re
sio n iz m a . V e je W o rr in g e r (V ilh e lm V o rin g e r) 1921. n a ja v io kriz u
e k s p re s io n iz m a ; n je je a k i G ro p iu s b io s v e s ta n . P ored e k s p re
sio n iz m a u kriz u zapada i je d n a d ru g a id e jn a s tru ja k o jo j je G ro
p iu s p rip a d a o od p o e tk a 1918.: p o k re t k o ji je o rg a n iz o v a n o ko
a m b icio zn o g p ro g ra m a N o v e m b e rg ru p p e (G ru p a N o v e m b a r). Re
je o p ro g ra m u k o ji je n a s to ja o da na is to m a k c io n o m fro n tu u dru i
sve s tru je k o je su se o tv o re n o ra z ila z ile sa ta d a n jo m n e m a ko m
k u ltu ro m : e k s p re s io n iz a m , v ita liz a m , n i e iz a m , u to p iz a m . a k tiv izam, a na rh iza m , v o lu n ta riz a m , m is tic iz a m , s o c ija liz a m , in tu ic io n izam . Ipak, m e a vin a n ije b ila ta k o e k s p lo z iv n a kao to e M .

P e ch ste in (M a k s P e h ta jn ) u W as W o le n W ir ( ta h oe m o ) 1919.
i G ro p iu s u o d g o v o ru na p ita n je Ja ! S tim m e n d e s A rb e its r a ts fu r
K u n s t in B e rlin (D a! G la sam o za radnu s k u p tin u U m e tn o s ti u
B e rlin u ) 1919. p rili n o s ja jn o z a m is lili. R e v o lu tio n d es G e is te s
(R e v o lu c ija d uha) se n ije d o g o d ila . N iti b ilo ko ja d ruga.
Tako je G ro p iu s h te o bez o k le v a n ja da d ra s ti n o re v id ira s vo ju
p o z ic iju kao i p o z ic iju B auhausa. Itte n je b io p re d o d re e n da po
s ta n e s im b o l iz g u b lje n e k a rte : on d aka ko n ije b io novem brista , a li je p od ra vao s ir o v iju i p ro v in c ija ln u te n d e n c iju ira c io n a
lizm a. I zbog to g a ga je b ilo te k o s v rs ta ti m eu one k o ji su se
za la g a li za ra d ik a ln u o bn o vu . Za W . K an d in sko g , v i e g ra dsko g
o veka i ve e g k o s m o p o litu od n jeg a , k o ji je s tig a o u V a jm a r
u sre d krize (1922), n ije , m e u tim , b ilo te k o a , ia ko je n jeg o va
k o n c e p c ija b ila s li n a k ra jn je m Itte n o v o m s p iritu a liz m u . Pa ipak,
ne bi b ilo is p ra v n o G ro p iu s o v u e lju za p ro m e n o rri o b ja s n iti je
d in o sa s ta n o v i ta d ija le k tik e id e ja , u n u ta r i izvan B auhausa. A lu
d ira m o na in je n ic u da je kod G ro p iu sa e lja za p ro m e n o m b ila
p osp ee n a n je g o v im o tro u m n im sa g le d a va n je m e ve n tu a ln o g bu
due g ra zvo ja n e m a ke p riv re d e . Tih g o d in a se o se a lo da e
pro m en a u e k o n o m s k o j p o litic i sa ve zn ika p re m a N e m a ko j b iti
neizbena. V e su se v r ile ta jn e p rip re m e za p o litik u p o p ra v lja
nja odn osa ko ju je , izm e u o s ta lo g , p od ra vala m a n je re s trik tiv n a
p o litik a k re d ita . O no to e se o ig le d n o d o g o d iti ka s n ije , 1924.
g o d in e sa p la n o m D a w e s, k o ji e u k ra tk o m v re m e n s k o m p e rio d u
N e m a ko j te k o j in d u s triji o m o g u iti da p on o vo zapone s prod u k tiv iz m o m , t j. da p o n o vo la n s ira ra c io n a ln o u p ra v lja n je k a p ita
lis ti k o m p ro iz v o d n jo m . U to m s m is lu , G ro p iu s se n ala zio p re d
d ile m o m : p ris tu p iti ra d ik a ln o j o b n o vi B auhausa ili riz ik o v a ti na
rubu v e lik o g p o s le d n je g p o ku a ja sp a a van ja V a jm a rske re p u b li
ke. G ro p iu s se o d lu u je za p rvu a lte . n tivu . O vo je za n jeg a zna
ilo p o v ra ta k na p o z ic ije pre ra ta, a li saua sa s tro im i n e p o p u s t
l j i v i m p ris tu p o m . D ru g im re im a , to je zn a ilo zauzeti s ta ri sta v
u o vom m n o tv u in te le k tu a la c a k o ji su p ozvani da ra cio n a ln o
re e k la sn e sukobe (A rg a n , 1951). P roces ra zja n ja va n ja ko ji je
G ro p iu sa d o ve o do o vakvo g izbora n ije b io ta ko je d n o sta va n kao
to sm o o vde u k ra tk o is ta k li. N a ra vno , p o d s tic a ji k o ji lee u
o s n o vi n isu , kao to e m o v id e ti, p o tic a li je d in o od G ro p iu so ve
in ic ija tiv e , a li tre b a da m u p rizn a m o zaslug u to je znao da ih
u s m e ri u p ra vcu k o ji je sm a tra o is p ra v n im . Kada to v i e n ije b ilo
m o g ue , kao 1928. g o d in e , v i e je v o le o da n a p u sti borbu.
M e u o n im a k o ji su p ored G ro p iu sa d o p rin e li o vom p ro ce su
ra zja n ja va n ja , a is to v re m e n o i ra d ik a ln o j o bn ovi B auhausa, is t i
e se je d n a klju n a li n o s t: Th. van D o esb u rg , u re d n ik holandskog a so p isa De S tijl, s lik a r, a rh ite k ta , v a ja r, g ra fi a r, p isa c i
p e s n ik . M oe se re i da je van D o esb u rg (p ris u ta n u V a jm a ru od
a p rila 1921. do p o e tka 1923. g o d in e ) b io p ra vi o vek, na p ra vom
m e stu i u p ra vo vre m e .
A li p re nego to za po ne m o ana lizu , p o tre b n o je is ta i n e u o
b i a je n n ain na k o ji je on iz v r io u tic a j na Bauhaus. U sle d ni do
danas o b ja n jiv ih razlo ga van D o esb u rg n aputa H o la n d iju i na
43

s ta n ju je se u V a jm a ru , ne u s p e v a ju i p ri to m da p o s ta n e n a s ta v
n ik u B au h au su. O o v o m e p o s to ji o g ro m n a lite ra tu ra , a v e rz ije
k o je nam se n ud e m n o g o b ro jn e su i p ro tiv u re n e (v id . L. F e ln in g e r, 1922; Theo va n D o e s b u rg , 1927; K. P. R o hl, 1921; B. Z e v i,
1955; Z. S c h re y e r, 1956; W . G ra e ff, 1964; J. L e e rin g , 1968; F.
F o rb a t, 1968;J. B a lje u , 1974). Po n e k im a , G ro p iu s je le e rn o po
s tu p io je r je p rilik o m p rv o g s u s re ta sa va n D o e s b u rg o m u B e rlin u
(1921) kada su b ili p ris u tn i B. T a ut, A . B eh n e, A . M e y e r, F.
F o rb a t u m e tn ik u d ao o p ra v d a n u nadu da e b iti p rim lje n za
M e is te ra u B auh au su. Po d ru g im a , G ro p iu s m u n ije dao n ik a k v o
o b e a n je ve m u je sa m o lju b a z n o p o n u d io da d o e u V a jm a r i
p o g le d a ra d o ve u k o li. Pa ip a k , je d n a in je n ic a je n e p o b itn a : van
D o e sb u rg , li n o s t u p rv o m p la n u e v ro p s k e a va n g a rd e , iv e o je
s k o ro d ve g o d in e u V a jm a ru , a p ri to m n ije d ra o n a s ta v u na
Bauhausu, n eg o van B au h au sa i, u iz v e s n o m s m is lu , u p o le m ic i
sa n jim . N je g o va p re d a v a n ja i ra z g o v o ri o p o k re tu D e S t i jl o d ra
v a li su se u a te lje u n je g o v o g p r ija te lja K. P. R ohla (K . P. R o l) i
v e in a s tu d e n a ta B a u h au sa ih je re d o v n o p ra tila . O n je is ta k a o
a n a h ro n iza m id e o lo g ije e k s p re s io n iz m a k o ja je v la d a la u B au h au
su. O tro je n ap adao Itte n o v V o rk u rs (P o e tn i k u rs ), a b io je v e o
ma o d re e n i u p o g le d u G ro p iu s a : s m a tra o je a p s u rd n im i neza
m is liv im o vo su n je g o v e re i da a rh ite k ta je d n o g od p rv ih
d e la a r h ite k tu re ra c io n a liz m a Fagus W e rk e (1911) b ud e na
e lu u d ru e n ja e k s p r e s io n is ta kao to je B au h au s. P ozivao se na
zn aaj m e h a n ike e s te tik e , t j. e s te tik e ko ju su n ove m o g u n o
s ti m a in e o m o g u ile u n a e m v re m e n u . U s k la d u sa to m e s te t i
kom on p re d la e e le m e n ta rn i s t il p o m o u e le m e n ta rn ih s re d
stava (van D o e s b u rg , 1921, 1922).
V la d a ju o j e s te tic i B au h au sa k o ja je v e li a la z a n a ts tv o i ira
c io n a ln i e k s p re s io n iz a m , va n D o e s b u rg s u p r o ts ta v lja e s te tik u D e
S tijla k o ja s la v i m a in u i ra c io n a ln u k o n tro lu s tv a ra la k o g p ro
ce sa. O n p re d la e re p e rto a r is tih fo r m i, t j. fo r m i ro e n ih iz
d ra s ti n o g re d u k c io n iz m a : o g ra n i e n b ro j fig u ra (sa m o k v a d ra ti
i p ra v o u g a o n ic i), te la (sa m o p a ra le lo p ip e d i) i b oja (sa m o o s n o v
n e). Je d n o m re ju : p ozn ata m o rfo lo g ija S tijl. I m ada je va n D o e s
b urg p ob e e n (n e k i kau a k da je b io u g ro e n ), u tic a j n je g o v ih
id e ja na B au h au su n ije p ro m a k a o . O d je d n o m u B au h a u su m o rfo
lo g ija S tijla p o s ta je s ta ln a te m a . M n o g i je z v a n i n o o d b a cu ju , a li
m n o g i jo j se i e s to is ti p o ta jn o d iv e . Ta kav je i G ro p iu s o v
s ta v . U s u tin i, m o rfo lo g ija S t i jl p o je d n o s ta v ila je s k re ta n je p re
ma ra c io n a liz m u , to je G ro p iu s i e le o . M o r fo lo g ija S t i jl tre b a lo
je da se p re tv o ri u m o r fo lo g iju B auhaus. P osle Itte n o v o g o d la ska
o d g o v o rn o s t za o va k v o re e n je n e e b iti p o v e re n a va n D o e sb u rg u
ve L. M o h o ly -N a g y ju , m la d o m m a a rs k o m k o n s tr u k tiv is ti. Ka
s n ije e G ro p iu s p riz n a ti o v a j u tic a j na p ra k s u B au h au sa o b ja v lju
ju i u s e r iji B a u ha usb u che r (B a u h a u s -k n jig e ) k n jig u van D oesburga, G ru n d b e rg riffe d e r n e u e n e n g e s ta lte n d e n K u n s t (O s n o v n i
p o jm o v i n ove u m e tn o s ti o b lik o v a n ja , 1925) kao i k n jig e P. M ondria n a (1872 1944) N e u e G e s ta ltu n g (N o vo o b lik o v a n je , 1925) i
J. J. P. O uda (J. J. P. Ud, 1888 1964) H o lla n d is c h e A rc h ite k tu r

(1926). D ru g a ije se ne m oe o b ja s n iti, i p ore d van D o e sb u rg ovo g

s u p ro tn o g tu m a e n ja , s m is a o G ro p u is o v o g g e s ta da na p rvu iz
lobu B auhausa u V a jm a ru (ju li-s e p te m b a r 1923.) pozove dva p re d
s ta v n ik a S tijla : J. J. P. O uda i G. Th. R ie tv e ld a (G e rit Tom as R itve ld , 1888 1963).
U tic a j D e S tijla ne p rim e u je se sa m o a p s tra k tn o na planu
izb ora fo r m i, nego i s a s v im k o n k re tn o , na p lan u p ro je k to v a n ja
p re d m e ta . ak je i g la v n i is to ri a r Bauhausa H. M . W in g le r, po
zn at po svo m n e g a tiv n o m o d re e n ju is to rijs k e u lo g e van Doesburga, b io p rim o ra n da p rizn a da su B auhaus n a m e ta j (i g ra fik a )
n e p o s re d n o in s p iris a n i ra n ijim 'a rh e tip o v im a ' D e S tijla (v id . W in
g le r, 1966). N em a su m n je da je s to lic a M . B re ue ra (1902), proje k to v a n a u B au h au su 1922., n e p o s re d n o in s p iris a n a R ie tve ld o vo m iz 1919. g o d in e . Is to se se m oe t v r d it i i za p is a i s to E.
D ie c k e m e n a (E. D ik e m a n ) iz 1924. k o ji im itir a R ie tv e ld o v s to iz
1919., kao to G ro p iu s o v a visea la m pa iz 1923. s le d i p rin c ip
R ie tv e ld o v e iz 1920. g o d in e (v id . B ro w n , 1928). I u re k o n s tru k c iji
S ta d tth e a te ra u Je n i (1922 1923), k o ju su o b a v ili G ro p iu s i A .
M e y e r, fo rm a i b oja e n te rije ra n a g o ve ta va ju u tic a j p o kre ta D e
S t ijl (L in d a h l, 1959). N i ta m a n je n ije izve sta n ni u tic a j D e S tijla
na g ra fik u i na p ro je k te za izlo b e n u o p re m u : d o v o ljn o je s e titi
se k o ric a B a u h a u sb u ch e ra (1925 1930) M o h o ly-N a g yja , tan d ova
i kio s k a (1924) H. B ayera (H . B ajer, 1900
). N a ra vno , g ra
fik a B au h au sa re z u lta t je slo e n o g p ro ce sa i, p ored u tic a ja D e
S tijla , zapaaju se d ru g i kao to je u tic a j ru sko g i m a arsko g
k o s ritru k tiv iz m a , n a ro ito p re k o M o h o ly-N a g yja .
V id e li sm o da odm ah p o s le Itte n o v o g o d la ska m o rfo lo g ija
B auhausa n a s to ji da se p o is to v e ti sa m o rfo lo g ijo m D e S tijla to
se is p o lja v a kroz n e p o sre d a n i e k s p lic ita n u tic a j o d re e n ih p re d
m e ta S tijl na o d re e n e p re d m e te B auhaus. Na p rim e r, ve nave
dena s li n o s t R ie tv e ld -B e u e r, R ie tv e ld -D ie c k m a n n , R ie tve ld -G ro p iu s . A li k a s n ije , s tv a ri se m e n ja ju : p u t a s im ilo v a n ja fo rm i p o
s ta je sve f in iji. U o s ta lo m , B auhaus ve p o e tk o m 1923. g od in e
p o in je da s tv a ra p re d m e te p re svega a p a ra te za e le k tri n o
o s v e tlje n je iza le iz ra d io n ic e m e ta la pod d id a k ti k o m n ad le no
u M o h o ly -N a g y ja i te h n i k im n a c rto m Ch. D e lia (. D i l ) k o ji
poka zuju v rh u n s k u s a m o s ta ln o s t fo rm e za ra z lik u od o n ih is to
v re m e n o n a s ta lih u s to la r s k o j i k e ra m i a rs k o j ra d io n ic i, tk a n ic i
i ra d io n ic i za s lik a n je na s ta k lu . P osle p rve lam pe ko ju je d iz a j
n ira o K. J u c k e r (K. D a ker) 1923., s li n ije d in o s a u ru s u kom e n ta ri e M o h o ly -N a g y nego fu n k c io n a ln o m p re dm e tu (M o
h o ly-N a gy, 1938), kroz n e k o lik o m e se ci izrada poka zuje iznena
u ju e re z u lta te . Is ti o naj J a cke r zajed n o sa A . W a g e n fe ld o m
(A . V a g e n fe ld , 1900
) s tva ra je d n u od n a jje d n o s ta v n ijih t i
p o lo g ija in d u s trijs k o g d izajna B auhausa: stona lampa sa abauro m od o p a l-s ta k la (1923 1924). K a sn ije e M . B ra nd t (1923
) o d ig ra ti vanu ulog u u s tv a ra n ju d ru g ih tip o v a la m p i. U
s tv a ri, od 1926. do 1933. g od in e B ra n d t je b io u sm e ren na p ro
iz v o d n ju ra z n o v rs n ih m o d ela ko ji p o s ta ju a rh e tip o v i tako zva no g
Bauhaus s tila : lam pa n onog o rm a ri a Kam den (1927) i lam45

pa-kugla (1926 i 1927 1928). Na p la n u n a m e ta ja , p rv i zn a a ja n

i o rig in a la n d o p rin o s B a u h au sa p re d s ta v lja s to lic a W a ssily od
iz v ije n ih i n ik lo v a n ih e li n ih c e v i (19 25 ), k o ju je M . B re u e r ra
d io p riv a tn o t j. ne u ra d io n ic a m a B au hausa. P oe v od o vo g
m o d e la p rim e u je se u B a u h a u su i ne s a m o u B au h a u su
te n ja da se za s to lic u p ro n a la z e s ta ln o nova k o n s tru k tiv n a ree n ja lin e a rn o g tip a . U to m d u h u B re u e r d iz a jn ira d ru g e s to lic e
od iz v ije n ih e li n ih ip k i. M . S ta m (1899
) i M ie s va n d e r
Rohe ta k o e d o n o s e nova re e n ja . V e in a o v ih m o d e la p ro iz v o d i e se od 1927. u f ir m i T h o n e t. I to ne s lu a jn o : iz m e u lin e a r
n o s ti is k r iv lje n o g d rv e ta i lin e a r n o s ti iz v ije n ih c e v i veza je o i
g le d n a . U s tv a r i, p ita n je p o s re d n o g i n e p o s re d n o g u tic a ja n a m e
ta ja M ic h a e l T h o n e ta (M . Tone, 1796 1871) i n je g o v o g s in a A ug u ste a na re a v a n je m o d e la s to lic e d v a d e s e tih i t r id e s e tih g o
d in a ve je t o lik o p u ta is tic a n o (v id . P o rto g h e s i, 1964; S a n to ro ,
1966; M a n g, 1971; R u bino , 1973; M a s s o b rio i P o rto g h e s i, 1964).
U fe b ru a ru 1928. G ro p iu s d a je o s ta v k u u B a u h au su. Sa n jim
odla ze M o h o ly -N a g y , B a ye r i B re u e r. Na p re d lo g G ro p iu s a H.
M e y e r k o ji je g o d in u dana ra n ije p o e o da v o d i n ovu s e k c iju a r
h ite k tu re b iva im e n o v a n za d ire k to ra . Tako se z a vra va je d n a faza
i z a p o in je d ru g a .
G ro p iu s je 1928. izu m e o p a ro lu U m e tn o s t i te h n ik a , n o vo je
d in s tv o . B ila je to u s u tin i nova v e rz ija B e h re n s o v ih te za s a d r
anih u te k s tu o ko m e je ve b ilo re i, K u n s t u n d T e c h n ik iz 1910.
g o d in e , uz je d a n d o d a ta k k o ji je n e d o s ta ja o kod B e h re n sa : p rih v a ta n je s a m o s ta ln e e s te ti n o s ti m a in e . Z a to se G ro p iu s , p o
s le m n o go o k le v a n ja i o d b a c iv a n ja , o d lu u je da p rih v a ti m eha
n iku e s te tik u van D o e sb u rg a ? la ko je b io s v e s ta n o p a s n o s ti
ko ju je u o s ta lo m e s to i is tic a o , G ro p iu s se p rila g o a v a fo r m a
lizm u n e o p la s tic iz m a . Ili b o lje re e n o , p rila g o a v a se fo rm a liz m u
n e o p la s tic iz m a k o ji su ra z ra d ili k o n s tr u k tiv is ti. Tako n o vi k r it e r i
ju m k o m p o n o va n ja fo rm e in s p iris a n e te h n ik o m p o in je da zam en ju je onu p re th o d n u n a d a h n u tu z a n a ts tv o m . P onovo se ja v ila , u
novo m ru h u, s ta ra a k a d e m ska id e ja k o m p o z ic ije . N a kon n je g o v o g
k ra tk o tra jn o g p ris tu p a n ja n o v e m b ris tim a , G ro p iu s se v ra a
s v o jo j ra n ijo j k u ltu rn o j tr a d ic iji ko ja je u s u tin i b ila n e -p o litika. To to ga n o vi fo rm a liz a m , p ra vo re e n o , n ije o d u e v lja v a o ,
b arem d o p rin o s i k u ltu rn o m o p ra v d a n ju n je g o v o g n e a n g a o va n ja :
te h n i k o -e s te ts k a k o m p o z ic ija n i e iz s u ro g a ta n o vo g d ru tv e n o g
i p o liti k o g s a sta va s v e ta . G ro p iu s o v te h n ic iz a m m oe ak da
se tu m a i kao n e -p o litia n p rim e u je A rg a n u o n o m s m i
s lu u ko m e e li da re i ili pak da izb e g n e kro z ja s n u d ru
tve n u fu n k c io n a ln o s t sva ku id e o lo k u s u p ro tn o s t: d ru g i m o tiv
o d n o si se na s ta v M a n na i o n ih n e m a k ih in te le k tu a la c a k o ji
p re dla u o d v a ja n je od p o liti k e n a d le n o s ti kao u s lo v a n jih o v e
a ng ao V an o sti na k u ltu rn o m planu (A rg a n , 1951, s tr. 19).
M e y e r u n o si u B auhaus d uh v a jc a rs k o g a s o p is a ABC
B e itra g e zum B auten (A B C P rilo z i za iz g ra d n ju , 1924 1928)
k o ji u re u je H. S c h m id t (1893 1972). R. R oth (1893
) i M.
S tam k o ji je b io la n re d a k c ije od 1925. g o d in e . A B C p re d s ta v lja

te h n i k o - p r o d u k tiv is ti k i fu n k c io n a liz a m , s u p ro tn o s t te h n i k o -fo rm a lis ti k o m fu n k c io n a liz m u k o ji v la d a u B auhausu p o sle 1923.

g o d in e . O M e y e ro v o j k o n c e p c iji p re n je g o vo g d o la ska u V a jm a r
s v e d o e dva d o k u m e n ta : m o n o g ra fs k i b ro j A B C (1926, 2) ko ji je
p o sve e n a p s tra k tn o j u m e tn o s ti i la n a k D ie n eu e W e lt (N ovi
s v e t), o b ja v lje n u a s o p is u Das W e rk (D e lo , 1926). Posebno se
u o vo m p o s le d n je m p rim e u je u tic a j id e ja k o je su tih g od in a po
d r a v a li S c h m id t i S ta m : fu n k c io n a liz a m k o ji se za sniva o u su
tin i na v e li a n ju p ro d u k tiv n o s ti, a n tie s te tic iz m a , re a lizm a , ko
le k tiv iz m a i m a te rija liz m a . H is te ri n o ko le b a n je p rim e n je n e
u m e tn o s ti tv rd i M e y e r p o s lo v i n o je . N ije se p o la z ilo od
k la s i n ih p re tp o s ta v k i ni od zb rke u m e tn i k ih p o jm o va , ni od
u k lju iv a n ja p rim e n je n e u m e tn o s ti; u m e s to tog a p o s to je svedo a n stva o n o vo j e p o s i: s a jm o v i u zoraka, sta n d a rd n a roba. Sve
ove s tv a ri p ro iz v o d su fo rm u le : fu n k c ija e k o n o m ija . To n isu u m etn ika d e la . U m e tn o s t je k o m p o z ic ija , c ilj je fu n k c ija . Ide ja kom
p o z ic ije lu k o g p r is ta n i ta izg le d a nam a psu rd na , a ta te k re i
o k o m p o z ic iji u rb a n is ti k o g plan a , ili je d n o g stana? Izgrad n ja je
te h n i k i a ne e s te ti k i p ro c e s , pa id e ja o fu n k c io n a ln o s ti neke
ku e je s te u s u p ro tn o s ti sa u m e tn i k im ko m p on ova n jem (M e y e r,
1926, s tr. 92).
O vo je a n ti-u m e tn i k a p o z ic ija ko ja s ig u rn o n osi p e a t ru sko g
k o n s tru k tiv iz m a a ne dad aizm a . Bez s u m n je , M e y e r u o vom e sle d i
p rim e r S tam a k o ji je po s v o jim k o n ta k tim a sa El L is ic k im (1890
1941) p rih v a tio p o z ic iju ve o m a s li n u o n o j ko ju su Rusi p odra
v a li, o sm rti u m e tn o s ti (v id i G ray, 1962; K ra is k i, 1968; Q u ilic i,
1969; Dal Co, 1969). Za M e y e ra kao i za S tam a, u o p te n o g o vo
re i, u m e tn o s t u k lju u ju i u m e tn o s t ko ja p re tp o s ta v lja m ainsku e s te tik u p od ra zum eva dola za k d ru tv e n e k u ltu re o s lo b o
ene b u r o a s k ih n a vika p ro lo s ti. Svaka u m e tn o s t p ie
M e y e r u a s o p is u B auhaus, p re u z im a ju i a rg u m e n ti D ie neue
W e lta je s te k o m p o z ic ija i zbog tog a je n e a de kva tn a . S vaki i
v o t je fu n k c ija i zbog to g a n ije u m e tn o s t(. . . G ra dn ja n ije um etn i k i p roces (M e y e r, 1928, s tr. 94). im je im en ova n za d ire k to
ra, M e y ro v s ta v p o s ta je o tv o re n o su p ro ta n p o sta vkam a do ko jih
je d rao n je g o v p re th o d n ih i to u g la vn o m oko onoga to se od
n o s ilo na je d in s tv o u m e tn o s ti i te h n ik e . Isto ta ko , o ig le d n o je i
n je g o vo g a e n je p re m a s tilu B auhaus. Za M e ye ra s til Bauhaus,
ije je p o s to ja n je , p ra vo re e n o , G ro p iu s o d u vek n e g ira o (vid.
G ro p iu s , 1955), n ije n i ta d ru g o do fo rm a liz a m .
U g o rk o m i z a je d ljiv o m p is m u g ra d o n a e ln ik u Desaua H esseu,
p o vo do m n je g o v o g is k lju iv a n ja sa p o lo a ja d ire k to ra , M e ye r
o p is u je s le d e im re im a duh k o ji je tada vla da o u B auhausu:
R od o skrvn e te o rije sp re a v a le su s va ki p ris tu p fig u r a c iji koja je
b ila o k re n u ta iv o tn im p o tre b a m a ; kocka je b ila kec u ig ri na ka r
tam a, a n je n e s tra n e b ile su ute , crve n e , plave , b ele , siv e i crn e .
Ova B auhaus kocka d eci je davana kao ig ra ka , a sn ob ovim a
B auhausa da bi se z a b a v lja li u s v o jim e k s p e rim e n tim a . K vad ra t
je b io c rv e n . K rug p lav. T rougao ut. S ed e lo se i sp ava lo na o bo
je n o j g e o m e triji n a m e ta ja (. . .). Tako sam se naao u tra g ik o
47

m i n o j s itu a c iji: u s v o js tv u d ire k to ra B au h au sa b o rio sa m se p ro

t iv s tila B a u h a u sa (M e y e r, 1930, s tr. 102).
N em a s u m n je da je M e y e ro v o u d a lja v a n je od B a u h au sa b ilo
re z u lta t z a m r e n e in trig e d e s n i a ra k o ji su n a s to ja li da n e u tra li u m o g u u p o litiz a c iju B au h au sa u le v o kro z d e lo n je g o v o g d i
re k to ra . A li, p o liti k o o b ja n je n je n ije d o v o ljn o . Da b is m o d o
li do p o tp u n ije g ra z ja n je n ja p o tre b n o je v r a t it i se na m a n je
s p o re d n e m o tiv a c ije , a li za to ne i m a n je o d lu u ju e . A lu d ira m o
na c ik -c a k p u ta n ju k a p ita liz m a , p re sve g a e v ro p s k o g , n a sp ra m za
h te va za ra c io n a liz a c ijo m i tip iz a c ijo m F o rd o vo g p ro iz v o d n o g p ro
g ra m a . Ja sno je da je s t il B au h au s b io je d a n od n a jo z b iljn ijih po
ku a ja p ru a n ja p la n s k o g o d g o v o ra na o v a k v e z a h te v e . N e sre a
je to je o va j o d g o v o r d o a o sa z a k a n je n je m . N a ra vn o , G ro p iu s
je im ao p ra vo kada je 1923. g o d in e z a m i lja o n o vi p ro d u k tiv is ti k i
p ro g ra m u N e m a k o j, m ada n ije m o g a o da p re d v id i da e n o v za
m ah b iti ta k o k ra tk o g v e ka . Kada s t il B au h au s d o b ija s v o je ko
n ano o b e le je , o ko 1927. g o d in e , p r o d u k tiv is ti k i p ro g ra m v e
p o in je da p o ka zu je s v o ju s la b o s t a n e m a k i k a p ita liz a m p re u z i
m a je d n u novu s tra te g iju . P red o v o m z a b rin ja v a ju o m b u d n o u
p re d s ta v n ic i ra c io n a liz m a re a g u ju na d va n a in a : ili n a s ta v lja ju
da u p o rn o b ra n e fo rm a ln e s tilo v e k o je je G ro p iu s ra z ra d io u Bjauhausu, ili ih u c e lin i o d b a c u ju u k o r is t d ru g e a lte r n a tiv e , k ra jn je g
p ro d u k tiv iz m a . Takva je M e y e ro v a p o z ic ija : b ea nje n a p re d .
P ro d u k tiv iz a m k o ji je do o vo g m o m e n ta b io sa m o s tra te g ija kul
tu rn e re v o lu c ije M e y e r p o n o v o p re d la e kao s tra te g iju ra d ik a ln e
p ro m e n e s v a k o d n e v n o g iv o ta . A li i M e y e r o vo s m i lja sa zaka
n je n je m : p o k u a j je b io v e n a p ra v lje n u S o v je ts k o m S avezu
o dm ah p o s le re v o lu c ije , t j. u m n o g o p o v o ljn ijim u s lo v im a nego
to su b ili u N e m a k o j 1928., i p ro p a o je . M e y e r je , kao i ru s k i
k o n s tr u k tiv is ti, b io rtv a sta ro g sna e v ro p s k o g in te le k tu a lc a : vid e ti se be kao m o ra ln o g ' v o d i a k la s n e o rg a n iz a c ije (T a fu ri,
1971, s tr. 72).
Od 1930. do 1933. M ie s van d e r R ohe b i e d ir e k to r B auhausa
u m e s to M e y e ra : sa s ta n o v i ta in d u s trijs k o g d iz a jn a re je o p e
rio d u iz u ze tn o o sk u d n o m u t e o r ijs k im i p ra k ti n im d o p rin o s im a .
P olazei od 1933. g o d in e d e fin itiv n o g za tv a ra n ja in s titu ta i d o
laska n acizm a g la v n e li n o s ti B au h au sa n a p u ta ju N e m a ku :
A lb e rs (S A D , 1933), K a n d in s k y (F ra n c u s k a , 1933), K le e ( v a jc a rska, 1933), G ro p iu s (E n g le sk a , 1934 i S A D , 1938), M o h o ly -N a g y
(E n gle ska , 1934 i S A D , 1937), B re u e r (E n g le ska , 1935 i S A D .
1937), F e in in g e r (S A D , 1936), B aye r (S A D , 1938), H ilb e rs h e im e r
(S A D , 1938), M ie s Van d e r R ohe (S A D , 1938), P e te rh a n s (S A D .
1939). U p o re d o sa ra s e lja v a n je m z a p o in je i p ro c e s s tv a ra n ja m i
ta o B auhausu. S tva ra se le g e n d a o B au h au su ko ja se p o is to v e u je is k lju iv o sa p e rio d o m 1923 1928, G ro p iu s o v o m e ro m : Bauhaus_ s tila B auhaus. O s ta lo ne p o s to ji, ili s k o ro ne p o s to ji. V ita lis ti k o -e k s p re s io n is ti k i p e rio d Jo ha ne sa Itte n a 'p re k riv e n je g u
s tim o b la c im a '; M e y e ro v p e rio d p ro d u k tiv is ti k o g v ita liz m a sa
s v im je izb risa n .
Tako trid e s e tih g o d in a p o in je da se o c rta v a p a n oram a in d u
s trijs k o g d iza jn a p re m a dva s u p ro tn a p o la : sa je d n e s tra n e s ty lin g

(s tilizac ija ) koji podrava kapitalizam am erikih monopola, i s

druge, legendarni B au h au s stil koji su negovali protagonisti to
su em ig rira li u S jedinjen e Drave kao i grupa am erikih kritiara
i istoriara.
V re m e n o m e se ova s u p ro tn o s t z a o triti; p ose bn o p o sle iz
lo be B auhausa, 1938. u M u z e ju m o d e rn e u m e tn o s ti u N ju jo rk u .
B auhaus, za koga su m n o g i v e ro v a li da je o kon an , pa a k i p ro
m a e n p o k u a j, p o n o vo p o s ta je a k tu e la n . A . H. B arr (1938) u
u vodu k n jig e ka ta lo g a p o vo d o m to g a p i e : Bauhaus n ije m tra v,
iv i i ra z v ija se p re k o lju d i k o ji su ga s t v o r ili, d o ce n a ta i s tu d e
nata, p re k o n jih o v ih o s tv a re n ja , la na ka , n ae la , n jih o v e filo z o
f ije u m e tn o s ti i obrazo van ja (B a rr, 1938).
T reba ip a k da kaem o da je izlo b a u N ju jo rk u , s o b ziro m da
je b ila is k lju iv o p o sve e n a ilu s tro v a n ju G ro p iu so vo g doba
(1919 1928), te k d e lim i n o p re d s ta v ila B auhaus. D ru g im re im a ,
n ije se p rizn a va o celo ku pa n ivo t Bauhausa i n je g o v razvo j,
kao to kae B arr, nego sa m o je d a n n je g o v deo. Iz ovakvo g d e lim i n o g p re d s ta v lja n ja p ro iz i la je id e a lizo va n a s lik a B auhausa:
u d ru e n je u m e tn ik a -p re d a v a a k o ji u a p s o lu tn o j slo z i i u skla du
sa n o vo m d id a k tik o m i n o v im , je d in im p ra v im n a in o m , p ro je ktu ju p re d m e t za u p o tre b u . O vakva v e rz ija B auhausa iz v r ila je
snaan u tica'j na s tru ju a m e ri k e k u ltu re to je tr id e s e tih gddina
tra g a la za s ty lin g o m k o ji bi b io t r a jn iji od tada ve om a ra ire n e
a rt d e co (d e k o ra tiv n e u m e tn o s ti) fra n c u s k o g p o re kla . U o va kvim
o k o ln o s tim a p o in je u S je d in je n im D ravam a da se ir i id e ja da
n e ki p re d m e ti in d u s trijs k i p ro iz v e d e n i m ogu b iti sh va e n i kao
g o o d d e s ig n (d o b a r-u sp e o d iz a jn ), t j. p re d m e ti k o ji zbog svog izu
ze tn o g k v a lite ta za slu u ju da se s m a tra ju p rim e rc im a .
N a ra vno , id e ja se ne ir i je d in o p re ko izlo b e B auhausa. U
S je d in je n im D ravam a o drana je jo je dn a m a n ife s ta c ija koja je
n e k o lik o g o d in a ra n ije ve o m a d o p rin e la ra zvo ju id e je o goo d des ig n u : izlo b a M a c h in e a rt (U m e tn o s t m a in e , 1934), ko ju je org a n izo vao Ph. Jo hn son (F. D o nso n ) u o nom is to m M u ze ju m o
d e rn e u m e tn o s ti u N ju jo rk u . U k n jiz i-k a ta lo g u , a lu d ira ju i na iz lo
ene p re d m e te , Jo h n so n g o v o ri o k o ris n im p r e d m e tim a (.. .) oda
b ra n im zbog n jih o v o g e s te ts k o g k v a lite ta . Takoe i zbog toga
to je re o c o n s c io u s d e s ig n u (sve sn o m d iza jn u ) u s u p ro tn o s ti
sa s ty lin g o m (kao i sa s tre a m lin in g -a e ro d in a m i n o m lin ijo m ). Na
izlo b i je p rika za n m a in s k i a la t. sa sta vn i d e lo v i m a in a, nauni
in s tru m e n ti, p re d m e ti za d om au u p o tre b u , n a m e ta j (m e u n ji
ma B re u e ro va s to lic a i klu p a ). B arr u p re d g o vo ru o vom is to m kata lo g u -k n jiz i o p is u je ono to je , po n je m u , lepota u m e tn o s ti m a
in e . Re je o te k s tu u kom e p re o v la u ju c ita ti P latona i Tom e
A k v in s k o g , a li k o ji ve om a d o b ro izraava u k o jim o k o ln o s tim a je
b ila p rih va e n a a lte rn a tiv a s ty lin g a . Lepota u m e tn o s ti m a in e
kae B arr d e lim i n o je a p s tra k tn a le p o ta p ra vih lin ija i kru
gova p re o b ra en a u p o v r in e i te la o p ip ljiv a uz pom o p rib o ra
kao to su s tru g o v i, le n jiri, u g lo m e ri(. . .). M a in e , sa v izu e ln o g
s ta n o v i ta , p re d s ta v lja ju p ra k ti n u p rim e n u g e o m e trije . O ig le
dno, ova e s te tik a m a in e im a m n o go z a je d n iko g sa m ehani

kom e s te tik o m k o ju je 1921. p re d lo io va n D o e s b u rg I k o ja je ,

to sm o v e v id e li, im a la o d lu u ju i u tic a j na n a s ta v a k ta k o z v a
nog B au h au s s tila . U s tv a r i: g o o d d e s ig n i s t il B au h au s im a ju
is tu o sn o vu .
e trd e s e tih g o d in a ra z v ija se k o n c e p c ija g u te F o rm (v id . B ili,
1949), ko ja je e v ro p s k i e k v iv a le n t a d e lim i n o i v a jc a rs k i,
ia ko u s k a n d in a v s k im z e m lja m a p o s to je s li n e v a rija n te a m e
ri k o m g o o d d e s ig n u . G la v n i p re d s ta v n ik je M . B ill (M a k s B il,
1908
). la ko je b io u e n ik B a u h au sa od 1927. d o 1929., t j. u
p re la z n o m p e rio d u iz m e u G ro p iu s o v e i M e y e ro v e u p ra v e . B ili
pada pod sve s n a n iji u tic a j e s te ts k o -fo rm a ln e . a ne p ro d u k tiv is ti k o -fo r m a lis ti k e s tru je . M e u s v im u e n ic im a B auhausa u
s tv a ri je B ili b io li n o s t k o ja je u m e la da sa te o rijs k o g i sa p ra k
ti n o g s ta n o v i ta d o v e d e o vu o r ije n ta c iju d o k r a jn jih ko n s e k v e n c i. Form a p i e B ili je s te o n o to s u s re e m o u p ro s to ru .
A li kada u je m o re fo rm a ili ra z m i lja m o o p o jm u fo rm a , ona za
nas zn ai v i e od o no ga to p o s to ji s lu a jn o . U p o la u , m i p o jm u
fo rm a p rip is u je m o o d re e n i k v a lit e t ( . . . ) . K ada g o v o rim o o f o r
m am a u p riro d i, m is lim o na o n e iz u z e tn o vre d n e (B ili, 1952, s tr.
7). B illo v a p o z ic ija o s ty lin g u je ja s n a : N a s u p ro t p ro iz v o d n im
d o b rim a , d anas su p o tro a k a d o b ra v i e pod u tic a je m m o d e.
O pseg s ty lin g a se ir io d o k u n je g a n is u u k lju e n i i n a m e ta j i
a u to m o b ili. P o tro n ja je bra. Tako se a u to m a ts k i z lo u p o tre b lja v a
fo rm a i p o s ta je fa k to r p o ra s ta p ro d a je . O va j o p a s n i ra z v o j o i
g led a n je u s tilu s tre a m lin in g a k o ji d an as za uzim a m e s to k o je je
nekada p rip a d a lo o rn a m e n tu . A k o se d an as iz e s te ts k ih ra zlo g a
p o n ovo z a h te v a ju le p e fo rm e (n e e lim o da b u d e m o p o g re n o
sh v a e n i), u ve k je re o fo rm a m a v e z a n im za k v a lite t i za fu n k
c iju p re d m e ta . Re je o p ra v im fo rm a m a , a ne o fo rm a m a iz m i
lje n im ra d i p o ve a n ja p ro d a je p ro iz v o d a u s le d p ro m e n ljiv o g na
in a o d e va n ja k o ji s u g e rira m oda (is to , s tr. 46). e s to se is tic a o
im p lic itn i fo rm a liz a m B illo v e g u te F o rm i k r itik a je , po m n o g o
e m u , b ila na s vo m m e s tu . Ipak tre b a p riz n a ti da p ita n je fo r m a
lizm a danas ne m oe b iti p o s ta v lje n o na is t i n a in kao to je
M e y e r to ra d io od 1928. do 1929. g o d in e . D o la za k s ty lin g a za p ra
vo ra d ik a ln o m e n ja p ro b le m a tik u in d u s trijs k o g d iz a jn a i a k, k o n
s e k v e n tn o to m e , m e n ja i v re d n o v a n je fo rm a liz m a . N em a s u m n je ,
g u te F o rm se p o s le d ru g o g s v e ts k o g ra ta ja v lja kao je d in i s ta v
ko ji se s u p ro ts ta v lja g o to v o a p s o lu tn o j p re v la s ti s ty lin g a . O vu za
slu g u tre b a p rip is a ti B illu .
Pa ip ak, B illo v a k o n c e p c ija tre b a da se is p ita i u o d n o su na
ra zvo j e v ro p s k o g in d u s trijs k o g d iza jn a p e d e s e tih i e z d e s e tih g o
dina , pre sve ga u o d n osu na H o c h s c h u le iu r G e s te ltu n g (V is o k a
ko la za o b lik o v a n je ) u U lm u (S avezna R e p u b lika N e m a ka ), iji
je su -o sniva b io B ili za jed n o sa I. S c h o llo m (I. S ol, 1920
) i
O. A ic h e ro m (O . A jh e r, 1922
), n je n im p rv im re k to ro m . O vaj
in s titu t, k o ji je G ro p iu s z v a n in o o tv o rio 1955. g o d in e , n a s to ja o je
da pon ovo u s p o s ta v i tra d ic iju B au h au sa p re k in u tu n a cizm o m 1933.
kola tv rd io je B ili je s te n a sta va k B auhausa (V a jm a r-D e-

sa u -B e rlin ). N o vi zadaci p rid o la z e : o ni p re d va d e s e t i trid e s e t

g o d in a n is u s m a tra n i to lik o v a n im kao danas (is to , s tr. 166).
A li, ta je s tv a rn o za B illa zn a ila H o c h s c h u le fu r G e s ta ltu n g
ko ja je z a m i lje n a kao n a sta va k B auhausa? I jo . k o ji su to b ili
novi zadaci k o ji je tre b a lo , da ta k o kaem , is to r ijs k i da o p ra v
daju n a sta va k B au h au sa? M ada B ili n ije b io ta k o e k s p lic ita n u
s v o jim s p is im a p o vo d o m ovog a, p o zn ato je da je e leo je dn u
H o c h s c h u le fu r G e s ta ltu n g ko ja bi b ila u s ta n ju da ra z v ija i neg uje , sa s v im n o vin a m a , e s te ti k o -fo rm a ln u o r ije n ta c iju Bauhausa.
V e sm o v id e li da je ova o rije n ta c ija p o ka ziva la v e lik e s la b o
s ti da bi sa m a po s e b i in ila v o d e u snagu n ovog in s titu ta . Isto
to se m oe re i i za d id a k tik u B au h au sa kao i za o rg a n iza cio n u
s tru k tu ru ko ja iz n je p ro iz la z i. U H o c h s c h u le fu r G e s ta ltu n g tih
g od in a se p o s ta v lja kao p rin c ip teza o n a s ta v lja n ju , ali o d b ija se
da se to s h v a ti kao puka re s ta u ra c ija . O vaj za hte v ipak o tk riv a
je d n u d o s ta n e o b i n u i p a ra d o k s a ln u s itu a c iju : ve fu n k c io n i e
izu zetn a g ra e v in a sa a ula m a , la b o ra to rija m a i sa vre n o o p re m lje
n im ra d io n ic a m a , ve p o s to ji p rva g ru p a d o ce n a ta i stu d e n a ta i
tada se u vi a da v re d n o s t iza bran o g m o d e la B auhaus jo
uvek n ije p o tv r e n a . D v o s m is le n o s t ta k v e s itu a c ije d ovo di do
uzaja m n e n e trp e ljiv o s ti izm e u n je n ih p rip a d n ik a . Tako se raaju
p rve s u p ro tn o s ti izm e u B illa i m la ih ko leg a : O. A ic h e ra i H.
G u g e lo ta (H. G ig e lo , 1920 1965), T. M a ld o n a d a (1922
) i W.
Z e isch e g g a (V. C a je g , 1917
). Iz m n o g ih razloga, a m eu
n jim a n isu nevane ni k a ra k te ro lo k e ra z lik e , oye s u p ro tn o s ti u b r
zo p o s ta ju n e o tk lo n jiv e , sve d ok 1956. g o d in e B ili ne bude p ri
m o ra n da n a p u s ti d u n o s t re k to ra .
K oje su p o s le d ic e B illo v o g o d la ska na razvoj H o ch sch u le fu r
G e s ta ltu n g n a re d n ih d e s e t g od in a? Jedna in je n ic a je barem ja
sna: B illo v o dla za k n ije d o ve o do p ro m e n e u bloku p o sta vki
ko je je on zapo eo u H o c h s c h u le fu r G e s ta ltu n g . P rom ene se do
g o d ila , i to zn aa jn a, a li na s p e c ifi n o m planu onom k o ji p ri
pada v a s p itn o j d o k trin i i n je n o m o d g o va ra ju e m d id a k ti k o m i o r
g an iza cio n o m re a va n ju . S u tin s k i se m e n ja p lan s tu d ija ko ji ima
odraza u novo m k o n c e p tu n au nih i te h n i k ih d is c ip lin a . M enja
se d id a k ti k a p o sta vka - o snovnog kursa n a s to ji se da se
sve de na m in im u m p ris u s tv o e le m e n a ta a k tiv iz m a , in tu ic io n iz m a
i fo rm a liz m a , n a s le e n ih od p ro p e d e u ti k e d id a k tik e Bauhausa.
Na k ra ju , m e n ja se p ro g ra m s e k c ije za in d u s trijs k o o b lik o v a n je
ko ji se ko na no u sm e ra va na p ro u a va n je i p ro d u b ljiv a n je m e to
d o lo g ije p ro je k to v a n ja . O no to e ka s n ije b iti nazvano Ulm-konccp to m i to e im a ti snaan u tic a j na sve ko le in d u s trijs k o g
d izajna u s v e tu , p ro iz la z i u pra vo iz ove p ro m en e .
A li, ako na p e d a g o ko m p lanu o ig le d n o p o s to ji vre m e pre
i posie B illa , ne m oe se is to re i i za p ro izvo d e ko je e d o
ce n ti H o c h s c h u le fu r G e s ta ltu n g , ponekad u s a ra d n ji sa stu d e n
tim a i a s is te n tim a , p ro je k to v a ti za in d u s triju . P otre b no je p riz n a ti
da o vi p ro iz v o d i u g la vn o m sa s v im o dg o va ra ju k o n c e p c iji fo rm e
p ro izvo d a ije m je o d re e n ju d o p rin e o B ili sa s v o jim sp is im a i
s v o jim d e lo m i iji k o re n i, kao to sm o ve is ta k li, tre b a da se
51

tra e u e s te ti k o -fo r m a ln o j o r ije n ta c iji B au h au sa. P e d e s e tih g o

d in a d o c e n ti H o c h s c h u le f u r G e s ta ltu n g G u g e lo t i A ic h e r d a ju
o d lu u ju i d o p rin o s u p o s ta v lja n ju lin ije p ro iz v o d a f ir m e B ra un u
F ra n k fu rtu . Iz to g a e se ra z v iti ta k o z v a n i s til B ra un , p o ja v a od
v e lik o g zn aa ja za nau te m u . D o k je s til O liv e tti s ta ln o tra io
je d in s tv o u ra z n o lik o s ti, s til Braun je p rim e r tra g a n ja za je d in
s tv o m u je d in s tv u . Po n a e m m i lje n ju , ne p o s to ji s li a n p rim e r
u c e lo k u p n o j s a v re m e n o j in d u s t r iji. A li u p ra v o zb og to g a s til
Braun s a in ja v a u d e s n i p rim e ra k k o n c e p c ije g u te F o rm , kao a l
te r n a tiv e s ty lin g u . Po B illu , o ig le d n o je da g u te F o rm , kao in
ra z m im o ila e n ja sa in d u s trijo m , p o s ta je in u s a g la a v a n ja sa
n jo m , p re tv a ra ju i se u s til B ra un . N e m a k i n e o k a p ita liz a m iz
v r io je u o vo m s lu a ju v e o m a d o m i lja tu o p e ra c iju : p rih v a tio je
g u te Fo rm . B ilo bi p re te ra n o , pa a k i n e p ra v e d n o , t v r d it i da je
s til B raun, k o ji se iz z lo u p o tre b e n a ziva o i U lm -s tilo m , n e to
s li n o s ty lin g u n e m a ko g n e o k a p ita liz m a . A li je d n a s tv a r je s i
g urna : on p o ka zu je s tv a rn e g ra n ic e ra z m im o ila e n ja sa g u te
Form .
Toms M ald o n ad o ,
D iseg n o in d u s tria le : un rie s a m e
D efin izio n e S to ria B ib lio g ra fia,
F e ltrin e li Econom ica, M ila n o , 1976, s tr. 51 80.
p revela: M ile n a M a rja n o v i

Bibliografija:

A d ler, B., D as W e im a re r Bauhaus, D a rm s ta d t 1963.

A rgan, G. G., W a lte r G ro p iu s e la Bauhaus, T orino 1951.
Baljeu, J Theo van D o esbu rg , London 1974.
Banham , R Theory and D es ig n in th e F irs t M a c h in e A g e, London 1960.
B arr, A . H B auhaus 1919 1928, p red g o v or za ka talog-izlobu, N e w Y o rk 1938.
B enevolo, L., S to ria d e ll' a rc h ite ttu ra m oderna, Bari 1966.
Bill, M D ie g u te form , ka talog-izloba vajcarsko g W erk bu n d a , ZGrlch 1949.
Bill, M -F orm und K unst, u Form , Basel 1952, 6 11.
Borsi, F., K oening, G. K., A rc h ite ttu ra d e ll' es p res sio nism o , G en ova 1967.
B renner, H., D ie K u n stp olitik des N atio n also zia lis m u s, H am burg 1963.

Brown, Th. M The W o rk o f G. R le tv e ld A rc h ite c t, C am b ridg e, M as s. 1958.

C o llo tti, E II Bauhaus n ell' es p erlen za politlc o-s oc ia le d ella Repubblica dl
W e im a r-, u C o n tro sp azio , 1970, II: 4 / 5 , s tr. 8 15.
C u rje l, H Uvod u: H . van de V e ld e , Z um n eu en Stil, M u nch en 1955.
Dal Co, F., -H a n n e s M e y e r e la 'v en erab lle scuola di D e s s a u '-, u H. M e y e r,
A rc h ite ttu ra o R ivoluzlone, Padova 1969, 18 56.
D ele vo y , R. L H e n ry van d e V e ld e zum 100 G eb urstag , S tu ttg a rt 1963.
D o esbu rg , T. van, G ru n d b e rg riffe d e r n eu e n g e s ta lten d e n
1925.

Kunst,

M unchen

D oesburg, T van , D ata en fe ite n (b e tre ffe n d e d e in vlo ed son tw ikkelln g van
-D e S t ijl- in 't b u iten la n d ) d ie voorzich sp re ke n , u: D e S tijl*, 1927, Jub ile u m n u m er, s tr. 53 71.
Fagiolo, M La c a tte d ra le di c ris ta llo . L 'a rch itettu ra d e ll' esp ressio nlsm o e
la trad iz io n e es o te ric a , u: II re v iv a l (p rired io G . C . A rg an ), M ila n o 1974,
225 288.
F einin ger, L., L e tte rs to Julia F e in in g e r- (19 22 ), u: Lyonel F ein ln g e r (p rired io
J. L. N e s s ), N e w Y o rk 1974, s tr. 67 240.
F orbat, F U lt nog n e it g e p u b lic ee rd e m e m o ires , u:
1883 1931, A m s te rd a m 1968, s tr. 45.

Theo van D oesburg

F ranciscono, M ., W a lte r G ro p iu s and th e C re a tio n o f th e Bauhaus in W elm e r:

th e Id e a ls and A rtis tic T h eo rie s o f its Founding Y ears, London 1971.
G ra e ff, W ., Das Bauhaus: d ie S tilg ru p p e und d e r K on stru ktivisten -K on g ress
von 1922, katalo g izlo b e B auhaus: Id ee-F ro m -Z w e ck -Z e lt, F ran k fu rt 1964,
s tr. 59 61.
G ray, C ., The G re a t E x p erlm en t-R u ssian A rt, 1863 1922, London 1962.
G ropius. W ., - D ie En tw icklun g m o d ern e r In d u strieb au kun st, u: D ie K unst In
In d u s trie und H a n d e l Jahrbuch d es D e u tsc h en W erkbu n d es. Jena 1913,
s tr. 17 22.
G ropius, W - D e r S tilb ild e n d e W e rt In d u s trie lle r B auform en, u: Jahrbuch
des D eu tsc h en W erk bu n d e s, Jena, 1914, s tr. 29 32.
G ropius, W -B a u g e is t o d er K ra m e rtu m -, u D ie S ch u hw elt, 19 19 /3 7, str. 819
821; 39. str. 894 895.
G ropius, W ., G ru n d sa tze d e r B auhausproduktlon, M u nch en

1925.

G ropius, W ., D ie n eu e A rc h ite k tu r und das B auhaus (1935),

1965.

M ain z Berlin

G ropius, W ., Scope o f Total A rc h ite c tu re , N e w Y o rk 1955.

G ro te, L W a lte r G ropius und das Bauhaus, katalog Izlobe 50 Jahre Bau
haus, S tu ttg a rt 1968.
H o ffm a nn , H Das H lsto rls ch e Bauhaus, u: B aukunst und W erk fo rm , 1953,
1 0 /1 1 , str. 564 570.
H u te r, K.-H., D as Bauhaus in W eim a r, Berlin 1976.
K oenig, G. K., Le re d it d ell' es p re s s io n ls m o -, u: A rc h ite ttu ra d e ll' espressionism o (p rire d ili F. Borsl i G. K. K o en ig ), Genova 1967, str. 179 240.
K raiski, G., Le p o etlc h e ru sse d el N o vecento , Bari 1968.
Lang, D D as Bauhaus 1919 1933 Id e e und W irkllch k eit, Berlin 1965.

53

Leering. J.. T lieo van D o esbu rg , 1883 1931, A m s te rd a m

veau, 1920, I, (re p rin t, N e w Y o rk 1969).

1969. L'Esprit nou

Lindhal, G -V o n d er Z u ku n fts k a th e d ra le bis zu r W o h n m a ch in e . D eu tsc h e

A rc h ite k tu r und A rc h ite k tu rd e b a tte nach dem e rs te n W e ltk rig e , u: Id e a
and Form. 1959, I. str. 226 282.
M ald o n ad o , T.. 1st das Bauhaus aktue ll? , u: U lm , 1963, 8 / 9 , s tr. 5 13.
M ald o n ad o , T., S tellu n g snah m en zu '1st das Bauhaus ak tu e ll? ' , u U lm , 1964,
1 0 /1 1 , str. 62 73.
M an g , K D ie verb o rg en e V e rn u n ft, ka talog-lzloba, M u n h e n 1971.
M as so b rio . G., Po rto g h esi, P.. La se g g io la d i Vien n a. Torino

1975.

M e y e r, H .f D ie neue W e lt (19 26 ) , u: S. S c h ain d t, H a n n es M e y e r, Teu fen ,

1965, str. 91 94.
M e y e r, H., Bauen, (1928), isto , str. 94 97.
M ille r-L a n e, B., A rc h ite c tu re and Po litics in G erm an y, 1918 1945, N e w York
1968.
M o holy-N agy, L., From W in e Jugs to Lighting F ix tu re s , u: Bauhaus 1919
1928, N e w York 1938, str. 134 136.
N eum ann, E., Uvod u: B auhaus and B auhaus P eo p le, N e w Y o rk 1970.
Pazitnov, L.. D as sch o p fe ris ch e Erbe d es B auhauses, 1919 1933, B erlin 1963
Pehnt, W ., D ie A rc h ite k tu r des Exp ression ism u s, S tu ttg a rt 1973.
Portoghesi, P., Thonet e la p roduzione in s e rle , u La b o tte e ii violino, 1964,
I: 1, s tr. 42 45.
O u ilici, V., L 'a rch itettu ra d e l c o s tru ttivism o , Bari 1969.
Rohl, K. P., Der Beginn und d ie E n tw icklung des S til's
D e S tijl. 1927, Ju b ileu m n u m er, str. 103.

1921 u W e im a r , u

R otzler, W ., Ober Johannes Itte n , Zu rich 1972.

Rubino. L., Ouando le se d ie avevano le gam be, V e ro n a 1973.
Sabais, H., W ., D er G e is t in d er W e im a re r R epublik, katalog izlobe 50 Jahre
Bauhaus, S tu ttg a rt 1968, str. 24 25.
Santoro, G II caso Thonet, Roma 1966.
S cheidig, W Bauhaus W eim a r,
1966.

1919 1924

W e rk s ta tta rb e ite n

M u nch en

S c h lem m er, O., B rie fe und Tegebiicher, M u nc h en 1958.

Schnaidt, C H an n es M e y e r, T eufen 1965.
S c h rey er, L., Erinnerungen an S tu rm und Bauhaus, M u nc h en 1956.
T afuri, M ., II so cialism o re alizzato e la crisl d e lle avanguardie u- Socialfsmo, c itta arch itettu ra, URSS 1917 1937, Roma 1971, str. 43 87.
W ln g ler, H. M ., D as Bauhaus, Koln 1962.
Zev i, B., Poetica d e ll' a rc h ite ttu ra n eo p lastica, M ila n o 1953.
Zevi, B., S to ria d e ll' a rc h ite ttu ra m o d em a, Torino 1955.

Marc Le Bot

Umetnost dizajn

poloaj u m etn ik a n aspram tih

p red m e ta je e sto zabrinjavajui.
F ernand Leg er 1923.
jedna u n iverzaln a m eto d a, kako za
u m etn o st, tako i za in dustrijsku
proizvodnju.
Theo Van D o esbu rg 1928.

Izvesn e k o n fig u ra c ije v id ljiv o g is to v re m e n o d o b ija ju o b lik u p o

d ru ju e s te ts k ih kao i o b i n ih p re d m e ta ili d ru tv e n ih m e sta .
O ne se, b arem po p ra vu, o d n o se na s v e u k u p n o s t d ru tv e n o g p ro
s to ra i im a ju v re d n o s t is to r ijs k ih in s titu c ija . I u je d n o m i u d ru
gom p o d ru ju se, d a kle , s ig u rn o ra d i o je d n o m te is to m d ife r e n
c ira n o m p ro c e s u k o ji im a is ti o b je k a t. O n je ta j k o ji d anas m oe
o b ja s n iti o d n o se izm e u u m e tn o s ti i d iza jn a .
U s ta n o v lja v a n je je d n o g p o re tk a v id ljiv o s t i kao id e a ln o g m o
d e la i n o rm e p e rc e p tiv n o m p o n a a n ju v r i se p re m a p o s tu p c im a
k o ji su is to v re m e n o i e m p irijs k i i re fle k s iv n i. E m p irijs k i a sp e kt,
bez s u m n je , p re o v la d a v a u p ro iz v o d n ji p ro s to rn ih o b lik a , iju e fi
k a s n o s t n jih o v i p ro iz v o a i s h v a ta ju sa m o u je d n o m re la tiv n o
o g ra n i e n o m i ne m n o go k o n flik tn o m p o lju d e lo v a n ja . Pred p ro
b le m o m p ro s to rn e o rg a n iz a c ije ko ji se ti e sam o sva kod ne vn e
p ra kse la n o va je d n e m a le za je d n ic e m e sta ili p re d m e ta rada,
d o k o lic e , ra z li itih h ije ra rh ijs k ih i s im b o li k ih odn osa svrh e
i k o n k re tn a re e n ja se s h v a ta ju kao p o se b n i, i n e d o v o ljn o se raz
m a tra ju n jih o v e im p lik a c ije u g lo b a ln o m d ru tv e n o m s is te m u . Re
fle k s iv n i a s p e k t p o s ta je o ig le d n iji sva ki p u t kada se na le s tv ic i
je d n e za je d n ic e , u k o jo j je v la s t p o d e lje n a i h ije ra rh iz o v a n a na
ra zg o ve tn e in s ta n c e , k o je su p riz n a te kao ta k v e , p osta ve a na lo
gni p ro b le m i. D e fin is a n je s v rh o v n o s ti i re e n ja je tada d e lo je
dnog in te n c io n a ln o g rau na , is to p o liti k o g , je r im a za p re d m e t
d ru tv e n i s is te m u n je g o v o j s is te m a ts k o j d im e n z iji (i m a lo je
vano, u o s ta lo m , da li e p ro iz v o a i o b lik a , u s v o jo j sve sn o j na55

m e ri da budu s is te m a ti n i, p o k re n u ti, u s tv a r i, je d n u n e s v e s n u
id e o lo g iju o b je k tiv n ih s v rh o v n o s ti). U ta k v im s lu a je v im a bi se,
d a kle , m o g lo re i, p o to se ra d i o to m e da se o p te s tru k tu re
v id ljiv o g p o s ta v e na m e s to , da su c rte o b lik a i n a c rt fo rm a liz a c ije je d n o te is to . N a c rt i c rte : u p ra v o d v o s tru k i s m is a o t e r
m in a d e s ig n na e n g le s k o m je z ik u .
U s tv a ri, is t o r ijs k i o d n o s i d iz a jn a i u m e tn o s ti (u n a ju e m s m i
slu o vog te rm in a , o n o m k o ji o zna ava a k tiv n o s t s lik a ra ili s k u l
p to ra ) ja s n o su p o ka za li s tv a r n o s t je d n o g ta k v o g ra u n a u s v im
s lu a je v im a . U m e tn o s t 20. v e ka je , u p o e tk u sa v r lo ja s n o m p o
liti k o m n a m e ro m , n a in ila od d iz a jn a s v o j n u z p ro iz v o d , ia ko je
sa m o u s ta n o v lja v a n je d iz a jn a kao a u to n o m n e d is c ip lin e p re o k re n u lo , g la v o m n a d o le , s m is a o to g c ilja . I re tro s p e k tiv n o g le d a n o ,
ish o d je d n o g ta k v o g ra u na kao i o d re e n o s t je d n e ta k v e n a m e re
u is t o r iji o b lik a ig ra li su u lo g u o tk r iv a a sve g a o no g to s v a k i
u m e tn i k i o b lik u s u tin i im p lic ir a u u s ta n o v lja v a n ju d ru tv e n o g
p ro s to ra . Je r, u in d u s trijs k o m d ru tv u 19. ve ka iz b ila je izn en a da
je d n a k o n tra d ik c ija , ili ta n ije , s u k o b sn ag a izm e u u m e tn i k e
p ro iz v o d n je i p ro iz v o d n je o b i n ih p re d m e ta , a p o liti k a d im e n z ija
s tv a ri je ja s n o p re d o e n a u p o tre b o m d v o s m is le n o g te rm in a k o ji
kae da s v a k i c rte , kao o p ta s tru k tu ra o b lik o v a n ja iz v e s n ih asp eka ta v id ljiv o g , z a is ta p o ti e od je d n o g p o liti k o g n a crta .
P la s ti n e u m e tn o s ti s lik a rs tv o , s k u lp tu ra n is u n ika d a
s tv a rn o p o tc e n jiv a le s v o ju p o liti k u fu n k c iju , je d in s tv e n u u lo g u
ko ju ig ra ju u n o rm a tiv n o j o rg a n iz a c iji d ru tv e n o g p ro s to ra , u defin is a n ju h ije ra rh ijs k ih p ro s to rn ih o d n o sa izm e u ra z li itih in s ta n
ci je d n e z a je d n ic e : b ilo da se ta fu n k c ija o s tv a ru je u p o tre b o m
k o n k re tn ih m o d e la n e p o s re d n o p rim e n ljiv ih na m a te r ija ln i p o re
d ak p riro d n e i u rb a n e o k o lin e , ili, na m a n je d ire k ta n n a in , u s p o
s ta v lja n je m je d n o g id e o lo k o g s is te m a v re d n o s ti p rik a z iv a n ja .
S re d n jo v e k o v n i s lik a r ili s k u lp to r m o ra o je to d o b ro zn a ti.
N je g o v i ra d o vi su z a m i lje n i sa c ilje m da zauzm u m e s to u ja v n im
zd a n jim a ili da se re a liz u ju u d ru tv e n im p re d m e tim a kao to su
k n jig a , ta p is e rija , ili n e k i u o b i a je n i lu k s u z n i p re d m e ti. A li. o va j
odn os u m e tn o s ti p re m a s vo m d ru tv e n o m k o n te k s tu n ije , na
ra vn o, p re d s ta v lja o p riro d n i s p o j, je r je ta fo rm a ln a i is to v re m e n o
s im b o li k a p ro iz v o d n ja u ve k b ila p o d v rg n u ta c e n z u ri k le rik a ln e
ili c iv iln e v la s ti; a b u d u i da su i sa m i u m e tn ic i, u sv o m o g ra n i
e no m p o lju d e lo v a n ja , n a m e rn o n a s to ja li da d e fin i u p ro s to rn e
s tru k tu re ko je bi b ile h o m o lo g n e k o s m i k o m i p o liti k o m p o re tk u
izg ra e n om u sp ora zu m u sa te o lo g ijo m k o ja se ta d a n a la z ila u
d o m in a n tn o j id e o lo k o j p o z ic iji. I s lik a rs tv o i s k u lp tu ra k la s i n o g
doba su to is to ta k o d o b ro zn a li. P la s ti n e u m e tn o s ti su od 15.
do^ 19. ve ka b ile m eu n a jin v e n tiv n ijim i n a je fik a s n ijim p o k re
ta k im s ila m a h u m a n is ti k e id e o lo g ije i d ru tv e n e lo g ik e k o je je
p o s ta v lja ju na p lan v iz u e ln o g : s is te m a ts k o re d u k o v a n je s v ih in
v e s tira n ih v re d n o s ti u v iz u e ln o na je d a n je d in s tv e n s is te m kvan-

tita tiv n o g m e re n ja i o p te e k v iv a le n c ije , d e fin is a n na osno vu g le

d i ta s u b je k ta k o ji p o s m a tra . V e li in a p o v r in e ko ju za uzim aju
e le m e n ti, ja in a s v e tlo s ti, kao i k v a n tite t o b o je n ih p ig m e n a ta , o d
re u ju se p re m a p e rs p e k tiv n o j g e o m e triji. I ta j o p ti s is te m je d
n a k o s ti h o m o lo g a n je , d a kle , p o liti k o j e k o n o m iji. to se ti e
k o n k re tn ih , to p o g ra fs k ih im p lik a c ija s is te m a m e re n ja i n je n ih
ra sp o d e la h ije ra rh ijs k ih v re d n o s ti u o b lik o v a n ju p ro s to ra pejzaa,
u rb an og p ro s to ra , p ro s to ra s va ko d n e vn e in d iv id u a ln e p ra kse , one
su jo e fe k tiv n ije , u o n o j m e ri u k o jo j se in te le k tu a ln a re v o lu c ija ,
ko ju je h u m a n is ti k a k u ltu ra o s tv a rila u d om en u u m e tn o s ti, sa
s to ji u p re n o e n ju zn ae nja p la s ti n o g p ro s to ra na d o iv lje n i p ro
sto r.
M e u tim , n a sta n ko m in d u s trijs k o g d ru tv a v r i se i is to rijsko ce p a n je o n ih a sp e ka ta u m e tn i k e fu n k c ije k o ji se odn ose na
lo g i k o u re e n je d ru tv e n o g p ro s to ra i n je g o v ih s im b o li k ih zna
e n ja . To ce p a n je , n je g o v i u zro ci i p o s le d ic e , m ogu se lako o d
re d iti u k o n c e p tu a ln o m p ro s to ru . F ilo z o fs k i je z ik to k o m 19. veka
od p rid e v a te h niko p ra vi s u p s ta n tiv . Radi se o to m e da se
d o p u s ti je d n o p o se b n o p o im a n je s u p ro tn o s ti ko je se izm eu
u m e tn o s ti i te h n ik e , izm e u p ro iz v o d n je e s te ts k ih p re d m e ta i
p ro iz v o d n je u o b i a je n ih p re d m e ta sve do tad a n ije p o s ta v lja lo .
Je r ta d is tin k tiv n a s u p ro tn o s t n ije p riro d n a d a to s t n iti is ti in
sp ozn aje. O na se ne sv o d i na b o lje s h v a ta n je , p ro u zro ko va n o p ro
g re s o m razum a i d ru tv e n e nauke, iz v e s n ih k o n s titu tiv n ih e le m e
nata i a spe kata lju d s k o g rada kao i n jih o v ih m a te rija ln ih u slova .
U is to rijs k o j re a ln o s ti ta p o jm o vn a d is tin k c ija v r i se u tre n u tk u
kada su u m e tn o s t i te h n ik a k o n k re tn o p o s ta v lje n i u n u ta r dva d o
m ena d ru tv e n e p ra kse ko ja te i ka a p s o lu tn o m ra zd vaja n ju s i
ste m a . T a n ije , p ra k ti n o o d v a ja n je dva d om en a, kao i s u p ro t
s ta v lja n je dva p o jm a , p re d s ta v lja za jed n o k o n s titu tiv n o e le m e n te
je d n e ra d ik a ln e tra n s fo rm a c ije ili re v o lu c ije d ru tv e n ih o dnosa:
one ko ju e ko n o m ska is to rija oznaava im e n o m prva in d u s trijs k a
re v o lu c ija . U s v im o b lic im a k o je je ona m o g la s u k c e s iv n o da
p o p rim i ( p rim e n je n e u m e tn o s ti , d e k o ra tiv n e u m e tn o s ti , di
za jn ), p ita n je odn osa u m e tn o s ti i te h n ik e u p u u je na p ro ce s pod e le rada, ra s tu e a p s tra k c ije i ra c io n a liz a c ije lju d s k e p ra kse, to
je k a p ita lis ti k o m n a in u p ro iz v o d n je o m o g u ilo da u v rs ti svo j
e k o n o m s k i, p o liti k i, id e o lo k i s is te m , p ro g re s iv n o p ro iru ju i
zakon p ro d u k tiv n o s ti na sve s e k to re p ra kse.
D ruga o b e le ja to g p ro ce sa m ogu, naim e, da se o tk r iju u p re
ra en om p o lju ko n ce p a ta , i ona o m o g u a va ju da se p re c iz ira s m i
sao te s u p ro tn o s ti izm e u u m e tn o s ti i te h n ik e u o k v iru je d n o g
novog o b lik a p o d e le rada. Do p rve in d u s trijs k e re v o lu c ije , t j. do
18. veka, te rm in teh niko k v a lifik u je p o stu p ke m e ha nikih
u m e tn o s ti . U tre n u tk u kada p o s ta je s u p s ta n tiv , n je g o vo se m a n
ti k o p o m ic a n je oznaava p ra k ti n u p rim e n u nauka. A k tiv n o s ti
p ro m e n e m a te rije , k o je m a n je ili v i e slo en e in s tru m e n te d o
vo de u z a v is n o s t od je d n o g te o rijs k o g znanja, p o s ta v lja ju se u
57

vezu ko ja je , u k ra jn jo j a n a liz i, u d o m e n u im a g in a rn ih o b lik a re c i

p ro n o is k lju u ju a sa in v e n c ijo m , U is to v re m e p la s ti n e u m e t
n o s ti, n a im e , d o b ija ju n a z iv le p ih u m e tn o s ti k o ji p o n i ta v a v rlo
sta ru i iva h n u d is tin k c iju izm e u m e h a n ikih i s lo b o d n ih
u m e tn o s ti . Taj n a ziv zadrava id e ju o u m e tn o s ti p la s ti a ra kao
m a n u e ln o m ra d u k o ji tra n s fo rm i e izve sn e m a te r ija le kao to ^u :
o b o je n e m a se , d rv o , ka m e n , m e ta l. M e u tim , on u s m e ra v a tu a k
tiv n o s t na is tra iv a n je ne k o ris n o s ti, v e le p o te i p o ka zu je
da se m a te r ija ln o s t i te h n i k e o s o b in e to g rada b ri u p re d n je g o
v o m p o tp u n o id e a ln o m s v rh o v n o u .
Na ta j n a in sva ta p o m e ra n ja s m is la , kao i p o jm o v n e ig re ,
o tk r iv a ju je d n u o d lu u ju u d ru tv e n u re a ln o s t: in d u s trijs k o d ru
tv o te i da a p s o lu tn o ra z d v o ji p ra k ti n e z a d a tke iz v r e n ja (m an ue ln e ili in s tru m e n ta ln e te h n ik e ) i z a d a tke k o n c ip ira n ja (n a uka
i u m e tn o s t kao is te in je n ic e k u ltu r e ). Ta in je n ic a c iv iliz a c ije
ko ja, to se ti e u m e tn i k e p ra k s e i o no g u e m u se ona ra z li
k u je od n au ne i te h n i k e p ra k s e , s v e d o i, iz m e u o s ta lo g , o je
d no j v r s ti re d u k c ije ili o s iro m a e n ja , kao i o n je n o m o d b a c iv a n ju
na m a rg in e d ru tv a . D o k nauka p o s ta je is to v re m e n o in s tru m e n t,
i a lib i s is te m a i n je g o v e te h n i k e o rg a n iz a c ije rada, u m e tn o s t
g ub i s v o je s ta re m o g u n o s ti in te r v e n c ije u p ro iz v o d n ji. O na v i e
n ije ni p ro iz v o a d ru tv e n ih p re d m e ta n it i p ro iz v o a z a n a ts k ih
m o d e la . O na ta k o e o ko n a va s v o je ve ze sa sp o z n a jo m ko je su
u te m e ljili s lik a ri g e o m e tri i a n a to m i re n e s a n s e . Zna se , u o s ta
lo m , kako je u m e tn o s t 19. ve ka p ro te s tv o v a la g ra n i e i se s k o
ro o tv o re n o sa lu d ilo m p ro tiv te m o n s tru o z n e d ih o to m ije ko ja
je o d va ja la rad od n e k ih lju d s k ih s v rh o v n o s ti, s ta v lja ju i ga pod
z a v is n o s t je d n e is to v re m e n o n au n e i te h n o lo k e ra c io n a ln o s ti,
u ije m ra z v itk u jo j je is ta in s tru m e n ta ln o s t m a in e o d u z im a la
svaku m o g u n o s t za hva ta, i k o ja ju je ta k o e o d v a ja la od, to b o e
is te i s a m o d o v o ljn e u m e tn i k e k u ltu re , te p re m a to m e od te k u l
tu re in ila d is k rim in a to r n u p r iv ile g iju , id e o lo k i in s tru m e n t d r
avne v la s ti kao i znak p rip a d n o s ti v la d a ju o j k la s i. J e r u ta k v im
u s lo v im a se i sam a u m e tn o s t, kao n a in d ru tv e n o g rada, n e g ira
i is k lju u je iz o d g o v o rn ih in s ta n c i n a ra vn o , na je d a n s a s v im
d ru g i n ain is to kao i p ro le te r: u m e tn o s t je sada sa m o o rn a
m e n t b o g a ts tv a i m o i, je d a n od zn ako va n jih o v ih p riv ile g ija , d o k
is to v re m e n o n je n i p ro iz v o d i ulaze u p ro m e t ne sa m o p riv a tn o g
v la s n i tv a , ve i trg o v a k ih s p e k u la c ija .
U o b rn u to j is to r ijs k o j p e r s p e k tiv i ko ja p o k re e p ita n je ra zm a
tra n ja p o s to ja n ja d iza jn a danas, p o k re ti p rim e n je n ih u m e tn o s ti
sa id e o lo g ijo m i p ra kso m n e ke v rs te n e o -za n a tstva b ili su t i
k o ji su n a jp re p o s ta v ili p ita n je p o m ire n ja u m e tn o s ti i in d u s tr ij
skog rada. U s tv a ri, je d in o e d iza jn u s p e ti g lo b a ln o da sa vlad a
tu p ro tiv re n o s t a li sa m o na p lan u id e o lo g ije kada bude
p osta o sp oso ba n , v e od B auhausa, ak D e S tijla Ili s o v je ts k ih
p ro d u ktivista d v a d e s e tih g o d in a , da p ru i k v a n tific ira n e n orm e

za u re e n je t o ta lite ta d ru tv e n o g p ro s to ra : od o b i n ih p re d m e ta
do u rb a n izm a , u k lju u ju i i p rik a z iv a n je p o n aa n ja lju d s k o g te la .
On e to , u o s ta lo m , u in iti te k kada e k s p a n z io n is ti k a lo g ika in
d u s trijs k o g k a p ita liz m a bude za ele la da n je n i s o p s tv e n i p ro iz
vo d i budu p o n o vo p rih v a e n i u s v o js tv u je d n e nove k u ltu re p ove
zane sa te h n o lo g ijo m , o ne ko ja, n a im e , p re te n d u je na to da d e fin i e d iz a jn . M e u tim , ta s tra te g ija , u ve k a k tu e ln a u d iza jn u , n i
kada n ije s tv a rn o im a la za c ilj da iz m iri lepo i ko ris n o , kao to
se to g o v o rilo o ko 1900. g o d in e . R a z li ite fu n k c io n a lis ti k e te o
rije d iza jn a ko je se od p o e tk a 19. v e ka n e p re s ta n o s m e n ju ju i
o b n a v lja ju b ile su za pravo sa m o id e o lo g ije ko je su n a s to ja le
da na p riro d i (fu n k c ije i p o tre b e ) te m e lje za h te ve s is te m a v re d
n o s ti ra zm e ne i p ro fita . N ika d a se n ije ra d ilo ni o to m e da se,
pod v e lo m le p o te , d o z v o li da in d u s trijs k i p ro iz v o d i p o slu e u c ilju
s im b o li k e ra zm e ne m eu la n o v im a d ru tv e n o g te la . N a m e ui
p ro iz v o d n o j n o rm a liz a c iji rada m a sku k u ltu re i fu n k c io n a ln e ra
c io n a ln o s ti, s tra te g ija n ije te ila n i e m d ru g o m do u brza n ju sam e
te p ro iz v o d n je , u v o d e i in d u s trijs k e p ro iz v o d e u ritm o v e m ode i
p o tro n je .

Izgled a da su p o jm o v i

i v rs ta p ita n ja

na

o s n o vu

k o jih

d izajn

danas su d i o s u p ro tn o s ti i m o g u e m p o m ire n ju p ro iz v o d n je e s te t
s k ih i in d u s trijs k ih p re d m e ta p rv o b ili ra zra e n i i fo rm u lis a n i u
o no m s e k to ru u m e tn i k e p ra kse k o ji se od 1910. g o d in e naziva
u m e tn o u a van ga rd e . Te nove fo r m u la c ije su g o to v o is to v re m e
no p re d lo ili i n e ki k u b is ti k i s lik a ri u F ra n cu sko j, ita lija n s k i futu riz a m , ru s k i, za tim s o v je ts k i k o n s tru k tiv is ti, p la s ti a ri o k u p lje n i
o ko D e S tijla , kao i, na je d a n n e g a tiva n n a in , Dada. N ije bezna
a jna in je n ic a da d iz a jn , kao id e o lo g ija i kao p ra ksa, im a je d n o
ta k v o p o re k lo . O va kvo p o re k lo nas n avo di da se z a p ita m o da li
je d iza jn s tv a rn o p re uze o o nu p ro b le m a tik u ko ju je d e fin is a la p r
va a vangarda 1910 1920-tih g od in a b arem u izv e s n im s v o jim
a s p e k tim a i da li ta p ro b le m a tik a i danas o s ta je o d lu u ju a .
Je r danas p o n ovo u to m is to m su en om p o lju u m e tn o s ti avan
g arde , u s v im tim o b lic im a zva n im te h n o lo k im , u m e tn o s t i d i
zajn u s p o s ta v lja ju m e uso bn o ta k o b lis k e o dn ose da se moe
in iti da se n jih o v i p ro iz v o d i oni g ra n i n i, u k a te g o riji drangulija p o kla p a ju . Izgleda kao da je d o ju e ra n ja a vangarda po
s ta v ila ta k o ra d ik a ln a p ita n ja koja se ti u o b lik o v n e p ra kse i onog
59

 to im p lic ira d ru tv e n i s m is a o i ra zm e n u , da d an as d o m in a n tn a
id e o lo g ija m o ra u p o rn o da n a s to ji da se p rid r a v a , kao n e ke o d
lu u ju e s tra te g ijs k e ta k e , to g s e k to ra u m e tn o s ti k o ji se n aziva
ava n ga rd o m . A li, m oda b i se is to ta k o m o g lo re i, i b ila bi to
is ta s tv a r, da je a van ga rd a u p rv i m ah u s p o s ta v ila a m b iv a le n ta n
odn os p re m a in d u s trijs k o m d ru tv u , da se v e od p o e tk a p o ka
zala d v o s tra n o m : kao ra d ik a ln a k r itik a s is te m a je r je p rv o b itn i
iz b o r a ka d e m ske k u ltu rn e p o litik e

is k lju iv a o u m e tn o s t iz p ro

iz v o d n ih a k tiv n o s ti: i kao ona k o ja u ru je sa s is te m o m da bi se

p on o vo u s is te m u k lju ila u m e tn i k a p ro iz v o d n ja . U s le d te p rv o
b itn e a m b iv a le n c ije a va n g a rd n a u m e tn o s t p re d s ta v lja n eku v rs tu
vo rn e ta k e u k o jo j se u ve k izn ova p re s e c a ju sve p ro tiv re n o s ti
to se i d a lje ja v lja ju u n a in u s tv a ra n ja o b lik a .
A ka d e m ska tra d ic ija je , d a k le , im a ju i u v id u a p s o lu tn o o d v a
ja n je k u ltu re i rada, p re u z e la je d n u ro m a n ti n u k o n c e p c iju u m e t
n o s ti kao p riv ile g o v a n o g d o m e n a ili m iro v n e zo ne u o d n o su na
c e lin u d e la tn o s ti in d u s trijs k o g d ru tv a . T a n ije , ona je p re d s ta v
lja la je d n u iz o k re n u tu s lik u o b je k tiv n e lo g ik e s tv a r i, po k o jo j je
izg le d a lo da je in ic ija tiv a za p o v la e n je u se be ( u m e tn o s t radi
u m e tn o s ti ), kao i neka v rs ta o s tra k iz m a u o d n o su na a k tiv n o s ti
i p ro izvo d e in d u s trije , p o te k la od sa m e u m e tn o s ti. M o e se re i
da su se u to j k o n ju k tu ri p rv i a k te ri i t e o re ti a ri a va n g a rd e p o ka
zali re v o lu c io n a rn im n a ra vn o , na ra z li ite , p on eka d s u p ro tn e
n a in e u p o g le d u k u ltu re i p o litik e . S vi su o n i e le li da p o m ire
u m e tn o s t i m o d e ra n iv o t u o n im a s p e k tim a ko je su in d u s trija i
te h n o lo g ija na s p e k ta k u la ra n n a in i na n jih o v e o i tra n s fo rm isa le. O ni su to u in ili sa n a m e ro m da p ro m o v i u ili ak, g o v o re i
je z ik o m ru ske a van ga rd e , da na n e ki n a in o s lo b o d e p ro iz v o d n e
snage, m is le i da to kao u m e tn ic i-p ro iz v o a i o b lik a m ogu u i
n iti. Ma kakve da su b ile p e rs p e k tiv e n jih o v e d u g o ro n e k u ltu rn e
p o litik e , svi su oni e le li je d n o s n a n ije d ru tv o ko je bi u m e lo
b o lje da g o sp o d a ri s v o jo m su d b in o m n a j e e ak je d n o egalita rn o , ako ne i s o c ija lis ti k o d ru tv o . O vde ve n a la zim o
o sno vne c rte u vek a k tu e ln e id e o lo g ije d iza jn a . A li ono to p rvu
avangardu p ose bn o k a ra k te ri e i to je s u ro v o o tc e p lju je od m it
sk ih re fe re n c i s lik a rs k e tra d ic ije je s te u p ra vo n je n a e lja da te
h n ika m o d e rn o s t p o sta n e obavezn a re fe re n c a u m e tn i k o g s tv a
ra la tva . O na p ro iz v o d n e te h n ik e in d u s trije i n ove n a in e s v a k o
d ne vnog ivo ta u u rb a n o j s re d in i p o s ta v lja kao p o z itiv n e i o d lu
u ju e in je n ic e .
Fernand Leg er (F. Lee) je 1923. g o d in e bez s u m n je p rv i s i
s te m a ti n o , i p o m a lo s tro g o , fo rm u lis a o m i lje n ja ko ja su se o b i

n o m o g la u ti u ra z li itim s e k to rim a avan ga rd e a ko ja se ti u

o dn osa izm e u u m e tn o s ti i in d u s trijs k e p ro iz v o d n je . Legera p o
in je da o d u e v lja v a in je n ic a da se u o k v iru g rada kao i du p ro
m e tn ih u lic a ja v lja je d n a nova k a te g o rija znako va: re kla m a , njena
s v e tla i ive b o je . U is to v re m e on h v a li le p o tu s v o js tv e n u m a
in i i te h n i k im p re d m e tim a , a in e n je ra i te h n i a ra , kada se
k o ris te lo g ik o m m e h a n i k e p ro iz v o d n je , p riz n a je kao le g itim n e
p ro na la zae o b lik a . On od u m e tn ik a tra i da se nad m e e sa n jim a ,
kao i da se e s te ts k i p re d m e t u le p o ti ta k m i i sa te h n i k im p re d
m e to m . A li, e vo ta d a je s tv a rn u te in u n je g o v o j m is li: u p rvo m
tre n u tk u s lik a r se u d o v o ljn o j m e ri ne o b a zire na m reu d ru tv e
nih zn ae nja ko ju tra s ira ju t i n o vi zn aci i p re d m e ti, ve zadrava
sa m o o p ti fo rm a ln i ra s p o re d k o ji d e fin i e kao k o n tra s tn i p o re
dak. O n, d a kle , zadrava p o e ta k , u n a jo p tije m s m is lu , te fo r
m a ln e s tru k tu re . L eg er kae da je t o t a lit e t d ru tv e n e p ra kse
o b u hva e n u is t o r iji p o tp u n o n ovo m p ro iz v o d n o m d in a m ik o m ,
ko ja s v o jim u b rza n im ritm o m n o si h e te ro g e n e , ili a k tra d ic io
n aln o s u p ro tn e e lm e n te ; da je ona u s ta n ju da p o m iri s u p ro tn o s ti
i izg ra d i je d n u novu, je d in s tv e n u k u ltu ru , ko ja se ve m oe o pa
z iti u k o n tra s tn o m p o re tk u v id ljiv o g . O tu d a p ro iz la z i n je g o va te o
rija u o p te n o g k o n tra s ta u s lik a rs tv u b o je , s v e tlo s n e v re d n o
s ti, o b lic i, m a te rije te o rija n eza visn a od b ilo kakve fu n k c ije
p re d s ta v lja n ja , tj. od b ilo ka kvog u p u iv a n ja s lik e na o b je k tiv n u
s tv a rn o s t. U vezi o voga se ne m o e m o p re v a riti. Taj a p s tra k tn i
p o ja m k o n tra s ta , o na j k o ji d e fin i e v rs tu nove k u ltu re povezane
sa m o d e rn o m te h n o lo g ijo m , d o ti e se s u tin e . U k ra tk o , on kae
da je d ru tv e n i s is te m fo rm a ln o o p is iv kao je d a n g lo b a la n s p le t
d ife r e n c ija ln ih s u p ro tn o s ti, i da p o s e d u je u je d in ite ljs k u snagu je r
sam d e fin i e v re d n o s t s v o jih s o p s tv e n ih e le m e n a ta p o je d i
naca i d o b ara ra z lik a m a ili ko n stra stim a u p o lo a jim a ko je
im u s v o jo j s tru k tu ri d a je . la ko se o va j p re d lo g ne n alazi d o s lo v n o
u s p is im a F e rnanda Legera, on se is ti e u n je g o vo m o b lik o v n o m
s is te m u k o ji p o d re u je o b lik e i s tv a rj is to j k o n tra s tn o j i, u o s ta
lo m , e s to m e h a n o m o rfn o j fo r m a liz a c iji.
Na p rim e ru Fernanda Legera v id i se da p rva a vangarda u su
tin i n ije e le la da, pod v id o m p re d s ta v lja n ja , sve d o i o tra n s fo r
m a cija m a k o je je in d u s trijs k a a k tiv n o s t ko n k re tn o
u u rb a n o j i p riro d n o j s re d in i, ta k o i u d ru tv e n im
o d n o sim a k o ji se na ta j n a in d e te rm in i u . Je d in o
f u t u r is li s ta v ili a kce n a t na o naj a sp e ka t s tv a ri k o ji

iz v r ila , kako
i p s ih o lo k im
su ita lija n s k i
od s lik e p ra vi

um etn iku re iju p riz o ra ko je je novo in d u s trijs k o d ru tv o ve

k o n s titu is a lo u k o n k re tn o m . A li, avan ga rd n a u m e tn o s t o b i n o e li
61

v i e : e li da u e s tv u je u u s p o s ta v lja n ju je d n o g n o vo g s is te m a
v re d n o s ti ko je su fo rm a ln o u p is a n e u v id ljiv o m . O na e , d a k le ,
p o k u a v a ti a p s tra k tn o da d e fin i e fo rm a ln e s is te m e h o m o lo g n e
( e k v iv a le n tn e , kae F e rn an d L e g e r) o n o m s is te m u za k o ji ona
sm a tra da p o s to ji u n a jm o d e rn ijim a s p e k tim a d ru tv e n e s tv a r
n o s ti. Jo ta n ije , ona e e le ti da u p o re tk u v id ljiv o g p re d lo i
n ove k o n fig u ra c ije ije e s tru k tu re , u n je n o j e lji da u p ra v lja
d ru tv e n im p o s ta ja n je m u s v im a s p e k tim a , n a ro ito u te h n o lo
ko m , b iti in s tru m e n ti m i lje n ja .
D a kle , v rlo je zn aa jn a in je n ic a da su u m e tn ic i na p o e tk u ,
u o k v iru k a te g o rije a p s tra k tn e u m e tn o s ti , z a m i lja li o d n o se
k o ji e se u s p o s ta v iti izm e u o b lik a e s te ts k o g p re d m e ta i o b lik a
in d u s trijs k i p ro iz v e d e n ih p re d m e ta . A v a n g a rd n a u m e tn o s t je , pod
s v o jim tad a a k tu e ln im o b lik o m , u m a k la p r o b le m a tic i p rik a z iv a n ja :
o n o j ko ja se p on eka d n a z iva la krizo m sie a , ko ja je s v o jim ko n
tra d ik c ija m a a n im ira la s lik a rs tv o i s k u lp tu ru 19. ve k a u tre n u tk u
kada in d u s trija re m e ti s p o ljn i iz g le d u rb a n e i p riro d n e o k o lin e i
kada se p o s ta v lja p ita n je , n a ro ito d ru tv e n o j u m e tn o s ti . da li
ona tre b a da kao s v o je p riv ile g o v a n e re fe re n c e siee
uzim a p riz o re iz b e d no g iv o ta p ro le ta rija ta , p o s ta ju i ta k o ( to
B a u d e la ire n i j e . p re d v id e o ). s v e d o k o m iz v e s n e m o d e rn o s ti .
A va n g a rd a n u d i je d n u s a s v im d ru g u k o n c e p c iju d ru tv e n e fu n k
c ije u m e tn o s ti, k o n c e p c iju ko ja v i e n iti s v e d o i n iti p re d s ta v lja .
N je n a fu n d a m e n ta ln a h ip o te z a je da je u m e tn i k o stv a ra la tv o
u vek fo rm a ln o s o lid a rn o sa is t o r ijs k im p ro c e d u ra m a p ro m e n e
m a te rije i n a ro ito n e o p h o d n o s o lid a rn o sa n jih o v im n a ja k tu e ln ijim te h n i k im m o d a lite tim a . D a kle , a va n g a rd a u to m o d re e n o m
s m is lu o n o m k o ji d e fin i e fo rm a ln u p ra k s u na n a jv i e m n ivo u
u s p o s ta v lja n ja ili a p s tra h o v a n ja o d b ija ra z d v a ja n je u m e tn o s ti
od rada i tra i n jih o v u in te g ra c iju . Na ta j n a in o vo o d b ija n je i
za hte v im a ju p o z itiv a n k a ra k te r k o ji ra s k id a sa p a te ti n o m negativ n o u d ru tve n e u m e tn o s ti kada p ro te s tv u je p ro tiv nehum an o s ti s is te m a n u d e i o ku p riz o r te te ko ju in i in d u s trija liz a c ija .
A va n g a rd a p re k id a sa h u m a n is ti k o m id e o lo g ijo m . P ro b le m p rin
c ip ije ln ih odn osa izm e u u m e tn o s ti i te h n ik e p re tv a ra se u p ra k
ti n i p ro b le m u k lju iv a n ja u m e tn o s ti kao n a in a d ru tv e n o g
rada u t e h n ic is ti k o d ru tv o . U m e tn o s t d a k le te i to m e da.
im a ju i p o z itiv a n o d n o s sa in d u s trijs k o m p ro iz v o d n jo m , p on o vo
in te rv e n i e u p ro iz v o d n ji o b lik a u o p te . O na e li da na o sno vu
svo je fu n k c ije u re iv a a k o le k tiv n o g im a g in a rn o g u e s tv u je u
p re o b ra a ju d ru tv e n ih o dn osa .
U tim n a jk o n k re tn ijim ili n a jo ig le d n ijim a s p e k tim a , ova e lja
je oko 1917 1920. g o d in e e k s p lic itn o fo rm u lis a n a u p o le m i k im
m a n ife s tim a , te o rija m a i d e lim a , kako u p o g le d u o b lik o v a n ja o b i
n ih p re d m e ta , d iza jn a u n aju e m s m is lu ta k o i u p o g le d u
a rh ite k tu re i onog to M a lje v i ve naziva n o v im g ra d o v im a ili
grad ovim a b u d u n o s ti . to se ti e in d u s trijs k ih p re d m e ta , p o
g o to vo su vane in ic ija tiv e s o v je ts k ih k o n s tru k tiv is ta kao i a r
h ite k a ta o k u p lje n ih o ko D e S tijla k o ji ra zra u ju o b lik e s e rijs k ih

p re d m e ta za in d u s triju i re k la m n e ili p o liti k e p la k a te . U p o g le d u

a rh ite k tu re i u rb a n izm a re je n a ro ito o p re d lo z im a M a lje v i a ,
T a tljin a , M o n d ria n a , V an D o e sb u rg a (Van D u sb u rg ). N jih o v d ru
tv e n i c ilj, u v id u p re d lo g a u m e tn ik a p la s ti a ra , u to lik o je ka ra k
te r is ti a n to p re d s ta v lja san ili m it o je d n o j to ta ln o j u m e tn o
s ti , ko ja u m e tn i k u m is a o o p se d a od kra ja 19. ve ka . Taj san se
p rv o u v re io u v a g n e rija n s k o j o p e ri; E is e n s te in (A jz e n ta jn ) e
ga u s k o ro p re u z e ti u d o m e n u film a . U s vo m a rh ite k to n s k o m i u r
b a n is ti k o m o b lik u , o no to ta j san o m o g u a va da se p o jm i je
izu ze tn o ja s n o : on e li da u m e tn i k a p re d s ta v a , u lo g ic i svo g f o r
m a ln o g rada, d o is ta bud e u to p ijs k a p ro je k c ija d ru tv e n o g p ro
s to ra .

A li, da se ra d ilo sa m o o to m e o e lji da se u m e tn o s t pon ovo

u v rs ti u d ru tv e n u p ra ksu d e s ilo bi se is to to i sa s ta v o v im a
i p re d lo z im a p o k re ta p rim e n je n ih i d e k o ra tiv n ih u m e tn o s ti: o n ji
ma bi se g o v o rilo , d o k bi lu ksu zn a trg o v in a tu p ro n a la svo ju
ra u n ic u . O ne ne bi iza zvale one ska n d a le k o ji s a b la n ja va ju
c e lu is to r iju a va n g a rd e , n iti o nu re c ip ro n u a g re s iv n o s t izm eu
u m e tn ik a i p u b lik e , kao ni o ne p ro g o n e to su z a d e s ili s o v je ts k e
p la s ti a re .
O no to se u a va n g a rd n o j u m e tn o s ti sa e s tin o m napada je s te
in je n ic a da ona m n o g o d r i do to g a da se lic e m u lic e ili u ko ta c
p o s ta v e u m e tn o s t i te h n ik a , u m e tn o s t i o no to se naziva n eu m e tn o u , u m e tn i k a k u ltu ra i o n o to spada u ra d i sva k o d n e v n ic u .
O na na ta j n a in p o ku a va da p re k o ra i g ra n ic e ko je o d v a ja ju dva
d o m e n a , k o n s titu i u i i je d a n i d ru g i kao e k s k lu z iv n e in s ta n c e , i
da zauzm e s ta v s u p ro ta n p o litic i o ig le d n e s e g re g a c ije d ru tv e
n ih kla sa na k u ltiv is a n e i n e k u ltiv is a n e . A li, o no to je b itn o m o
da ne le i u to j v r s t i a ro g a n c ije n iti u n eko m od tih n a js p e k ta
k u la r n ijih g e s to v a kao to je b ilo u n o e n je u m u ze j, od stra n e
M a rc e l D u cha m p a (M . D i a n ), je d n o g sa nd uka za boce i je d n o g
klo z e ta . Pod v id o m a p s tra k tn e u m e tn o s ti (b ilo bi b o lje re i
f o r m a lis ti k e , je r je od m a lo g zn aa ja da li p o s to je ili ne p o s to je
e le m e n ti p rik a z iv a n ja ), a va n ga rd n a u m e tn o s t je , tim e to izm eu
sa m e se b e i c e le u m e tn i k e id e o lo g ije p o s ta v lja d is ta n c u izvesn og zn an ja , za p o e la u s tv a ri je d a n n e p o vra ta n k r iti k i p o stu p a k
u is t o r iji o b lik a . U p ra vo u to j fu n d a m e n ta ln o j ta k i, a k i ako se
p o liti k e im p lik a c ije p o s tu p k a ne p o ja ve odm ah, a vangarda man ife s tu je s v u je ska n d a lo zn u a m b iv a le n c iju .
S is te m a ti a n k a ra k te r to g p o s tu p k a se, b arem u p rvo vre m e ,
m oe fo r m u lis a ti sa m o a p s tra k tn im i s a z n a jn im p o jm o v im a . A p
s tra k tn a u m e tn o s t ne za slu u je s v o je im e sa m o zato to p re k id a
sa s v a k im u p u iv a n je m i, u to m s m is lu , sa s v a k im p re d s ta v lja
n je m . To je n e z a m is liv o , b arem u je d n o m s is te m u m i lje n ja k o jim
u p ra v lja s tru k tu ra znaka. A k o je d n a tako zva na a p s tra k tn a s lik a
63

im a s m is la , ona se nuno m o ra p o z iv a ti na n e to . A li to z a is ta
n ije v i e p o z iv a n je na s p e k ta k u la ra n p o re d a k p ro iv lje n o g u s va
ko d n e vn o m o pa a jn o m is k u s tv u kao to to in i re p re z e n ta tiv n a
s lik a , u is to rijs k o m s m is lu k la s i n o g s is te m a p re d s ta v lja n ja . O na
p o in je da se u p u u je na sa m u s lik a rs k u p ro iz v o d n ju . A p s tra k tn a
u m e tn o s t, fo r m a lis ti k a u m e tn o s t, u o n o j m e ri u k o jo j o m o g u
ava da se sp ozna n e to od fo r m a ln o -m a te rija ln ih u s lo v a sva ke
p ro iz v o d n je v iz u e ln ih o b lik a , p ro iz v o d i d a k le a p s tra k c ije , i ta k o ,
na n eki n a in , u s v o jim d e lim a iz g ra u je te m e lje je d n e ik o n i n e
t e o rije ik o n ite ta . U m e tn o s t a v a n g a rd e m is li da na to m fu n d a m e n
ta ln o m n iv o u s p o zn a jn o g c ilja m oe da se s u p r o ts ta v i (L e g e r,
M a lje v i , M o n d ria n , Van D o e s b u rg o to m e e k s p lic itn o g o v o re ) i
da ak se b i p rip o ji o p tu i u m e tn i k u p ra k s u . S p o jiti, id e n tifik o v a ti u m e tn o s t i ivo t kae se o ko 1920. g o d in e . Je r, za u m e tn ike a va n ga rd e i je d n a i d ru g a p ra ksa im a ju z a je d n i k u s u d b in u .
N jih o v z a je d n i k i c ilj je sv a k a k o u re e n je d ru tv e n o g p ro s to ra na
p lan u lo g ik e iz v e s n ih o p a a jn ih ra d n ji i p rid a v a n ja v re d n o s ti ko je
te ra d n je nose , a na o sn o v u e ga a p s tra k c ije a p s tra k tn e u m e t
nosti o m o g u a v a ju da se n a in i te o rija . P rava p o tv rd a fo r m a lis ti k e u m e tn o s ti a v a n g a rd e bi d a k le b ilo to da o na, kada se ra d i
o lo g ic i i te h n i k im m o d a lite tim a n a jo p tije p ro iz v o d n je o b lik a u
d ato m m o m e n tu is to rije , za uzim a s p o ljn o s ta n o v i te , d a k le , je d n u
k riti k u p o z ic iju u o d n o su na s va ku k u ltu ru p r iv ile g ije . S v o jim
s is te m a ti n im p o s tu p c im a a va n ga rd a p o ku a va da za m e n i id e o
lo ku fu n k c iju u m e tn o s ti h u m a n is ti k e t r a d ic ije je d n o m , da ta k o
kaem o, te o rijs k o m i s tv a rn o m k ritik o m k u ltu rn o g p o re tk a k o ji
tra d ic io n a ln a u m e tn o s t u vo d i u d ru tv e n e o d n o se , s m a tra ju i da
k u ltu ra , p ra vn o , n ik a k o ne k o n s titu i e o d v o je n u o b la s t i da ona
ne m oe b iti o g ra n i e n a na za tv o re n o p o lje u m e tn o s ti e lite .
P ra ktin o , da bi p o s ta la sp o so b n a da s tv a ra n ovo , p ru a ju i
n a jp re sa zna nje o n a jo p tijim u s lo v im a sva ko g is to rijs k o g u s p o
s ta v lja n ja je d n o g p o re tk a v id ljiv o s t i, a va n g a rd a po s v im ta ka m a
ra skid a sa p ro s to rn im p o re tk o m tra d ic io n a ln o g p re d s ta v lja n ja .
O na, to je b itn o , ra s k id a sa s v o jim m e ta fiz i k im p o s tu la to m k o ji
e g z is te n c iju p o s ta v lja izvan ta k o re i a p s o lu tn o g p o re tk a L e p ote ,
koju u m e tn o s t m oe p on o vo da p re u zm e je d in o p o d ra a v a ju i p r i
rodu s tv a ri, a k o ji p riv ile g o v a n im a d u h o m p rv e n s tv e n o ge ni
ju re z e rv i e p ris tu p to m tra n s c e n d e n ta ln o m p o re tk u Lepog
to . d a kle , pre v re m e n a o p ra vd a va o dn o s o b o s tra n o g is k lju e n ja
u m e tn o s ti i rada, p o tp u n o o s tv a re n o g k la s n o m d o m in a c ijo m in
d u s trijs k o g k a p ita liz m a .
Prvi p o k re t a va n ga rd n e u m e tn o s ti lo g i k i i h ro n o lo k i (L e
ger, T a tljin , M a lje v i , M o n d ria n , p re 1920. g o d in e ) ia o je ka
to m e da se p o sta ve te m e lji je d n o g n ovo g ik o n i k o g koda. Nep rik a z iv a k i , n e p re d m o ta n , apstra kta n kod k o ji bi im a o u n i
verza lan znaaj i b io p rim e n ljiv na sve a sp e k te k o n k re tn e o rg a n i
z a cije v id ljiv o g , kako u o p te n o u s v o jih a s o c ija tiv n ih p ra v ila ,
ta ko i s v o jim d is trib u tiv n im e le m e n tim a . N je g o v i e le m e n ti su
a p s tra k tn i sa sta vn i d e lo v i o p a a jn ih d a to s ti, k a te g o rije e s te ts k e

p e rc e p c ije i fo rm a ln i u s lo v i p la s ti a re v e p ra kse : boja sa s v o jim

v a rija n ta m a n ija n s i, z a sie n o u , ja rk o u , za tim m a te rija l, u nu
tra n je i s p o ljn e g ra n ic e ra z li itih ik o n i k ih c e lin a , p o e vi od
p ru g e ili m r lje pa do c e lo k u p n e p o v r in e s lik e (sh e m e, ko m p o zi
c ije . fo rm a ti, p ro p o rc ije ) i, ko na no , sam a m a te rija ln a p o d lo
ga. U k ra tk o , sve o no to M o n d ria n n aziva p la s ti n im sre d stvo m
( to bi se b o lje nazva lo s lik a rs k im fo rm a n tim a , ako pon ovo p ri
h v a tim o k o n c e p t k o ji su ra z ra d ili lin g v is ti-fo rm a lis ti re v o lu c io
n arne R u s ije ) je s u fo rm a ln i u s lo v i u p is iv a n ja sva kog s lik a rs k o g ili
s k u lp to rs k o g p re d m e ta k o ji se s m a tra ju i tr e tir a ju kao a p s tra k tn e
va rija b le . to se ti e p ra v ila n jih o v ih k o m b in a c ija , ona im a ju is ti
k a ra k te r a p s tra k c ije . K o m b in a to rije k o jim a je p rib e g la avan ga r
dna u m e tn o s t su ra z n o lik e i n is u ni u kom s lu a ju ujed n ae n e,
la ko bi se, bez s u m n je , m o g lo re i da sve o ne p o ti u od je d n e
m is li ko ja s le d i d ife r e n c ija ln e v a rija c ije i s is te m a ts k e p erm uta c ije e le m e n a ta , ia ko bi se u p ra vo o n jim a m o g lo g o v o riti pod p o j
m om k o m b in a to rija , ip ak su one s v o js tv e n e sva kom s lik a ru ili
g ru p i s lik a ra . A li, b itn o je to da s v a k i od o v ih s lik a ra ili grupa
u ve k izla e je d a n is to lo g i k i fig u r a tiv n i red tih ko m b in a c ija k o ji
p oku ava da te m e lji na razu m u na n ain Fernanda L egera, k o ji
zakon u o p te n o g k o n tra s ta u s lik a rs tv u p o s ta v lja i za ista izvo di,
p rim e n o m te lo g ik e , e fe k te o p ti k e d is o c ija c ije s lik a rs k ih form a nata.
io se li e u n iv e rz a ln e v re d n o s ti o v ih a p s tra k c ija , moda
Van D o e s b u rg o v e t e o rije i d e la n a jb o lje o tk riv a ju n ain na k o ji
su nova fig u ra tiv n a p ra v ila , ko ja e is to v re m e n o d e te rm in is a ti i
tako zva nu g e o m e trijs k u a p s tra k c iju i d iz a jn , povezana sa a p s tra k
c ijo m d ru tv e n ih o d n osa u s is te m u p o liti k e e k o n o m ije u in d u
s trijs k o doba. Ona n a ro ito o tk riv a ju kako a p s tra k tn a u o p te n o s t
to g s is te m a v o d i s lik a rs tv o , is to v re m e n o i p ro tiv re e n o , ka sp o
zn a ji sva kog s is te m a ts k o g v iz u e ln o g p o re tk a u is to r iji, kao i sau e s n i k o j fa s c in ir a n o s ti k o ju sva ka s is te m a ti n o s t p ro v o c ira .
Van D o e sb u rg kae da se novi p la s tic iz a m , ili nova p la
s tik a , za sn iva ju na je d n o sta vn o m pozn ava n ju p rim a rn ih i u n i
v e rz a ln ih iz ra a jn ih e le m e n a ta . O tud a, pre m a n je m u , p ro izla zi
m o g u n o s t je d n e u n ive rza ln e m e to d e , kako za u m e tn o s t, tako
i za in d u s trijs k u p ro iz v o d n ju . N o vi v iz u e ln i m o d e li ko je nude
n ovi p la s ti a ri su, n aim e, o s lo b o e n i s im b o li k ih v re d n o s ti ko je
p rik a z iv a k a u m e tn o s t tra d ic io n a ln o p rip is u je sv e tu p riro d n ih ili
v e ta k ih p re d m e ta k o ji se m ogu im e n o v a ti i o d re d iti, p re d m e ta
n a s e lje n o g p ro s to ra i u o p te sva ke in s titu c io n a ln e p o d ele d o i
v lje n o g p ro s to ra . O ni su pove zan i sam o sa o n im to Van D o es
b urg oznaava kao d ru tv e n e fu n k c ije i p o tre b e te la u n jih o v o j
u n iv e rz a ln o s ti, t j. sa c e lo k u p n im sa d a n jim p o lje m p ro s tira n ja d i
zajna. Zbog to g a Van D o esb u rg itir a R ie tv e ld o v u (R itv e ld ) s to
lic u p rv i s tv a rn o re a lizo va n p re d m e t d izajn k o ji, bez su m
nje, nem a p re th o d n ik a , o s im u M a lje v i e v im su p re m a tis ti k im
p ro je k tim a za n a k it i je d n u a rh ite k tu ru ili je da n urb an i b lo k
kao one k o ji se m ogu s v e s ti pod is tu k o n s tru k tiv n u lo g iku u ko

jo j je u p ra vo s lik a rs tv u s v o js tv e n o da p ro iz v e d e n a jo p tije m o
d e le . Ili e p ak M o n d ria n za s v o je ta fe la jn e s lik e re i da su kao
table za ra z v ija n je : ra s te g ljiv e du p o v r in e z id a in d iv id u a ln e
so be , ku e, g ra da . M a lje v i i s o v je ts k i k o n s tr u k tiv is ti d r e g o
vo re i nude a n a lo g n e k o n k re tn e p re d lo g e .
U Van D o e s b u rg o v im n a m e ra m a , u n jih o v o j te n ji ka je d n o j
u n iv e rz a ln o j fo r m a ln o j ra c io n a ln o s ti, m a n ife s tu je s e u s tv a r i zas n iv a k i m it d iz a jn a : o n a j o lju d s k o j p riro d i ko ja u u m e tn o s ti
nee v i e b iti d e fin is a n a p s ih o lo k im te r m in im a kao to je M o n
ta ig n e (M o n te n j) za h te va o u p ra s k o z o rje h u m a n is ti k e m is li, v e
te rm in im a k o ji te e o b je k tiv n o s ti i ra c io n a ln o s ti, t j. ta k o z v a n im
p rim a rn im i u n iv e rz a ln im te r m in im a a n tro p o lo k ih p o tre b a i fu n k
c ija .
M e u tim , id e ja o je d n o j u n iv e rz a ln o j a n tro p o lo k o j is t in i o
p o tre b a m a i fu n k c ija m a b ez s u m n je je sa m o p o n o v n o iz v ira n je
je d n o g s ta ro g kru p n o g d o g a a ja na k o ji g o to v o i ne v re d i o b ra
a ti p an ju . O n p o m e ra d e b a tu ka v e n o s ti, d a le k o od n a sta n ka
in d u s trijs k o g k a p ita liz m a . Z a p ra v o je n e to s a s v im d ru g o o k re
n u lo je d a n d eo fo r m a lis ti k e a va n g a rd e ka m ito lo g iji, a ne t e o r iji
(D e S tijl sa V an D o e s b u rg o m i B a u h a u so m u p rv o m re d u , s lik a r
s k i purizam Le C o rb u s ie ra (K o rb iz je ) i n je g o v d o p rin o s t e o r iji
a rh ite k tu re u F ra n c u s k o j). To d ru g o je o p in je n o s t V la u i n je
n im s im b o lim a : m a in o m kao s im b o lo m V la s ti ko ja p o s ta je m o d e l
p e rc e p tiv n o g p o n a a n ja . M a in a se opaa kao je d a n k o m b in a to rij
s e rijs k ih e le m e n a ta iji ra s p o re d z a v is i sa m o od is to n au no g
razum a. D a kle , o n o to je d n a f ra k c ija a v a n g a rd e g o v o ri je s te to
da u m e tn o s t m o ra u z e ti za m o d e l tu a p s tra k tn u lo g ik u je r ona o d
g o va ra d ru tv e n im s v rh a m a k o je ra zu m a p s tra k tn o d e fin i e i ko ja
e ta k o b iti p o tp u n o lju d s k a . I p o to se s m a tra da u m e tn i k a
fu n k c ija u s p o s ta v lja je d a n s is te m

ili v iz u e ln i kod o zna ava n ja

k o ji bi b io h o m o lo g a n n o v im te h n o lo k im o b lic im a d e lo v a n ja u
in d u s trijs k o m d ru tv u , i sa m ta j s is te m e b iti is k lju iv o lo g i a n
i a r tific ije la n , t j. p o tp u n o s e m io lo k i: k o m b in a to r ij b ez-znaenjsk ih e le m e n a ta (a p s tra k tn i ik o n i k i fo r m a n ti) k o ji su a r tik u lis a n i
p re m a p ra v ilim a iz k o jih se m o e v id e ti da o n i s tv a rn o u to m
slu a ju o po n a a ju m e h a n i k e ra u n e i n jih o v e p rim e n je n e o b lik e .
Tako na p lan u a p s tra k tn e a n a liz e v id im o kako se is to r ijs k i p o v ra
ta k s lik a rs tv a s e b i s a m o m I s v o jim s o p s tv e n im fo rm a ln o -m a te rija ln im u s lo v im a p ro iz v o d n je , ka ko se ce o ta j p o k re t k riti k e s p o
zn aje o vd e o k re e ka o n o m to je Jean B a u d rilla rd (2 . B o d rija r)
nazvao p e rv e rz n o m s tra u koda, a li to is to ta k o d o b ro ka rakte r i u i m is tifik a c ije ili neka v rs ta o b o a va n ja p re d m e ta -m a in e .

K o n k re tn o , m o d e li ono g to bi se m o g lo nazva ti u m e tn o st-d iza jn o tk riv a ju se, d a kle , u s v e tu in d u s trijs k ih p re d m e ta ; sa sops tv e n im p o k re tim a i ritm o v im a (p rv i k in e ti k i p re d m e t k o ji je iz
ra d io G abo, d a tira iz 1920. g o d in e ), sa ra la n jiv a n je m , sa o b li
cim a k o je je m o g u e s v e s ti na g e o m e trijs k e fig u re k o je se daju
te h n i k im p re d m e tim a , p re m a to m e , sa ra c io n a ln im ko n o ta cija m a
ko je ova s im b o lik a u g la s tih , kru n ih o b lik a , i e s to k g e o m e triza m ,
kao i s p ira le , h ip e rb o le , od k o jih je R o b e rt D e la un a y (R. D e lo ne )
p ro iz v e o ne sa m o iz ve sn e m o d e le , ve , p re sve ga , p rve in te rp re
ta c ije u o k v irim a s im b o la jo p re 1914. g o d in e . Tako i sam a m it
ska fig u ra m a in e p o h o d i s lik e , u o s ta lo m , v rlo ra zn ovrsn e , n ekih
k u b is ta , k o n s tru k tiv is ta , fu tu r is ta i Dade. O na se jo iz ra z itije ja
v ila ned avn o , kada je sa u m e tn o u ko ja se naziva k in e ti k o m ,
lu m in o -k in e ti k o m , o p ti k o m u m e tn o u u o p te , s te k la , kako se
kae, s le d b e n ik e .
O vde se ja v lja u ve k m o g u i d o s lu h u m e tn o s ti i s is te m a iji
e s te ts k i p re d m e t onda o b ra z u je neku v rs tu a p o lo g ije a p o lo g ije
te h n i n o s ti u n eko m lu d i k o m s m is lu . T e h n o lo ka u m e tn o s t u
s v im s v o jim v id o v im a ili k a te g o rija m a , p o d ra z u m e v a ju i tu i d i
zajn p re d m e ta i o k o lin e , p re u z im a na ra u n ig re one v rs te ig re
ko ja uiva u n o v in i s p o lja n jo s ti, a li u v a ju i se d ob ro , n a su p ro t
to m e , p ro m e n e c ilje v a onog p o re tk a k o ji o po naa se kun da rn e
o p ti k e e fe k te fu n k c io n is a n ja m a in e i m e h a n izira n o g urbanog
sv e ta . O na ig ra na e fe k a t izn e n a e n ja i d e k o n c e n tris a n ja opa aj
n ih n a vika s te e n ih to k o m tih sv a k o d n e v n ih is k u s ta v a pogleda,
ko je su jo u ve k k o d ific ira n e s ta rim s tru k tu ra m a u la i ko je

d a lje u s p e va ju da izb eg n u ra c io n a ln o s t s is te m a : na o kove , kon

d e n z a c ije , o p ti k a p o m ic a n ja p ro u zro ko va n a b rzin o m p e rc e p c ije
i n o v im p o s tu p c im a b o je n ja , na s im b o li k e v re d n o s ti ko je se p ri
d aju g e o m e tris k o j fo r m a liz a c iji, na s lo e n o s t p o ve za n o sti koja
nam ee id e ju o je d n o j n e ra z g o v e tn o j i o tu d a sve m o n o j nauci
ko ja d e js tv u je u te h n o lo k o m s v e tu . U m e tn o s t-d iz a jn i d izajn u
uem s m is lu , u svo m z a je d n i k o m fo rm a liz m u ig ra ju ig ru navikava n ja i z a d o v o lja v a n ja o v im e fe k tim a . U to m p o g le d u se id e o lo
ka fu n k c ija d iza jn a o itu je u d ra n g u liji: b e s k o ris ta n p re d m e t u
ko je m se, m e u tim , a k u m u lira ju se ku n d a rn i znaci te h n i n o s ti i
to ta k o da se te h n ik a ja v lja m its k i, kao ona koja je S vem on a, a
M a in a , sada sa m o n jen a m b le m , ja v lja se kao s v e ti p re d m e t u
ko ji bi se m o g la u lo iti ve ro v a n ja i o s e a jn o s t. U to m dom enu
e s te ts k e p ro iz v o d n je n ije d a n o b lik za pravo nem a v i e m o apstra h ova nja u o nom k riti k o m s m is lu o ko je m je b ilo re i kada se go109

67

v o rilo o p rv o j a p s tra k tn o j u m e tn o s ti . N a -s u p ro t to m e , on i d a lje

fu n k c io n i e kao s im b o l te h n o lo k o g s v e ta .

M e u tim , u p ra vo na n iv o u a p s tra k tn o g i u v e k a k tu e ln o g fo r m a li
zm a p o s ta v lja se fu n d a m e n ta ln o p ita n je s a u e s n i k e ili k riti k e
v re d n o s ti u m e tn o s ti n azvane a v a n g a rd o m ; v r i se neka v rs ta
p o d e le o d re e n e a m b iv a le n c ijo m o d n o sa lju d i p re m a n jih o v im
d ru tv e n im p re d m e tim a a k o ja se t i e t o t a lit e ta s a v re m e n e u m e t
n o s ti. Da bi se p ro n ik lo u tu p o d e lu i a m b iv a le n c iju , kao i u n ji
hove s tv a rn e k o n s e k v e n c e u u m e tn i k o j p ro iz v o d n ji, ra z m a tra n je
e k s p lic itn e id e o lo g ije u m e tn ik a d o z v o lja v a bez s u m n je da se p o
novo k a te g o ri k i p o s ta v e p ita n ja k o ja su o n i s a m i p o s ta v ili. A li
ono ne m oe da o b ja s n i re a ln o s t s tv a r i. O na se v id i is k lju iv o u
sa m o m u m e tn i k o m ra d u; i s h v a ta se s a m o u o d re e n o m t r e
n u tku kada se je d n a o k a ra k te ris a n a u m e tn i k a p ro iz v o d n ja u v rs ti
u d ru tv e n o .
M o n d ria n , za koga se m oe re i da je tv o r a c s v ih fo r m a lizama, za h te va o je od u m e tn ik a da is p u n ja v a s v o ju d ru tv e n u fu n k
c iju za n je g a je to b ila neka v rs ta d u h o v n e m is ije o rg an iz u ju i v id ljiv u m a te r iju (s lik a r s tv o i a rh ite k tu ru ) p re m a p r in c i
p im a ra vn o te e k o ji su za s ve p o s ta v ili p ra va je d n e is te a li ip a k
ra z li ite v re d n o s ti. J e d n o m n e u g o d n o m i n e u tra li u o m s u p ro tnou ra vn o te a p o n i ta v a in d iv id u e kao p o s e b n e li n o s ti i s tv a
ra, d a kle , b u d ue d ru tv o kao n e ko is tin s k o je d in s tv o . Ta id e o
lo g ija na a v e tin js k o m p la n u p o ka zu je u z n e m ire n o s t p re d te h n o k ra ts k im d ru tv o m . O na g o v o ri o g u b lje n ju id e n tite ta i v ra a n ju
iz g u b lje n o m je d in s tv u . O na na p la n u p o liti k o g p ro je k ta p re d la e
u m e tn o s t k o ja bi b ila d ru tv e n o sp o s o b n a da in te g ri e in d iv id u e
u je d a n u ve k o tv o re n s is te m , u je d a n b e s k ra ja n k o m b in a to r ij je
d n a kih k o m b in a c ija , iz k o je g n ik o n ika d a n e e u s le d s v o jih sops tv e n ih ra z lik a b iti izb ae n . A li, re e n o je : d a le k o od to g a da
s is te m p ro b ija ra z lik e i u s ta n o v lja v a je d n u k o m u n ik a c iju ili in te n
z iv n iju ra zm e nu izm e u r a z li ito s ti, on ih , d e fin is a n na ta j n a in ,
n e g ira i p o n i ta v a . O n ih a r tik u li e ig ro m d ife r e n c ija ln ih s u p r o t
n o s ti ko ja sa m o m s v o jo m p o z ic ijo m , u v e k p ro m e n ljiv o m , u s tru k
tu r i s is te m a , d e fin i e sva k i e le m e n a t.
Na p lan u id e o lo k e k r itik e to je p o tp u n o is t in it o . O s ta ju u in c i
ra da na tra n s fo rm a c iji k o je M o n d rla n o v e s lik e kao i s v a k i o b
lik fo r m a lis ti k e u m e tn o s ti v r e u sa m o m s lik a rs k o m p o lju i
k o ji se o tv a ra ju p re m a d ru g im o b lic im a e s te ts k o g p o g le d a , a ne
ka id e jn im ra sp ra va m a . Eto o ve ka k o ji je v i e od d v a d e s e t g o
d ina s lik a o je d n u s tv a rn o b e sko n a n u s e riju k o m b in a c ija u ko
jim a se is te v a rija b le p o d v rg n u te v a rija c ija m a : m o n o h ro m n l kva
d ra ti crv e n e , u te i p la v e b o je ( t r i prim a rn e b o je u s lik a rs tv u )
ko ji v a rira ju u v e li in i p o v r in e i lo k a liz a c iji u p o lju ; o p se g b e le
ne-boje, ta k o e v a rija b le ; o rto g o n a ln e re e tk e od ir o k ih c rn ih li

n ija k o je se p re s e c a ju po ta ko e p ro m e n ljiv im o d s to ja n jim a ; n a j

zad, p o v r in e (s lik a ), p ra v o u g a o n ic i, k v a d ra ti, ro m b o id i, pro m en Ijiv ih v e li in a i p ro p o rc ija . Eto i M o n d ria n a k o ji n ain u na ko ji je
1914. g o d in e p re d s ta v io M o re u S ch e ve n in g e n u , p om ou m n o tva
m a lih k rs to v a . s u p ro ts ta v lja ono to je za njeg a , ta ko e , oko 1920.
p o s ta la je d n a nova p la s tik a . M o re u S ch e ve n in g e n u je prika zan o
p o m o u o rto g o n a la k o je su p re u z e le h o riz o n ta ln a u k r ta n ja pea n ih p o v r in a i m o ra sa d rv e n im o g rad am a k o je se na plaam a
H o la n d ije v e rtik a ln o p o d iu da bi se z a u s ta v ilo p o m e ra n je dina .
A li ja sam jo u ve k ra d io kao je d a n im p re s io n is ti k i s lik a r k o ji
izraava sv o j s o p s te v n i n a in na k o ji p oim a, ne s tv a rn o s t kakva
ona je s te . S to g a tre b a ra z u m e ti da se o ko 1920. g o d in e s lik a ru
s tv a rn o s t o tk riv a kakva je s te u je d n o j k o m b in a to rn o j v a rija c iji
o rto g o n a ln ih lin ija i ko c k i u p is a n ih u p ra vou ga o nu p o v r in u , koju
je m o g u e ra z li ito o r ije n tis a ti, to su, kae on, m in im a ln e d a to
s ti c e lo k u p n e fig u r a tiv n e p ra kse . O na se m oe o p a z iti i o p ti k i
z a m is liti p re m a lo g ic i je d n o g rada k o ji je se b i dao za c ilj da d o
is ta p ro iz v e d e n a jo p tije u s lo v e te fig u r a tiv n e p ra kse , m a te ri
ja ln e fo rm a n te o b lik a i b o je kao i n jih o v e a s o c ija tiv n e v irtu a ln o s ti.
Je r, s tv a rn o s t ko ju s lik a r tre b a da upozna, ne p re d s ta v lja n i
ta d ru g o , n i ta v i e i n i ta m a n je , neg o s p e c ifi n e p o d a tke o
v la s tito m o b lik o v n o m radu i n a jo p tijim u s lo v im a na o sno vu ko
jih o va j p ris tu p a zn a e n ju . I ono o e m u se, d a kle , u to m p o s tu p
ku ra d i, nem a n i e g z a je d n i k o g sa o iv lja v a n je m , u im e h ip o sta zira n o g m o d e la , lo g ik e i o p ti k ih e fe k a ta p rim e n je n e m e h an ike ,
n iti sa m a in s k o m m ito lo g ijo m . P ostu pa k, bez s u m n je , p ro is ti e
iz p ro ce sa a p s tra h o v a n ja ije se o p te is to rijs k e d e te rm in a c ije
o tk riv a ju u u o p te n o j a p s tra k c iji d ru tv e n ih odn osa , e m u ka p i
ta lis t i k i s is te m te i da p o t in i t o t a lit e t p ra k s i. A li ta j u o p te n i
p ro c e s a p s tra k c ije u n o si u s is te m nove p ro tiv re n o s ti. Prve pos le d ic e ko je M o n d ria n o v a p s tra k tn i fo rm a liz a m iz ovoga izvla i
su, d a kle , o b e lo d a n jiv a n je , p u te m sa m o g s lik a rs tv a , n e p ro m e n ljiv ih u s lo va v la s tito g d e lo v a n ja i n ain a u k lju iv a n ja u d ru tv e n o ,
na ta j n a in to to sa zna nje m oe da m o d ifik u je o vo d e lo v a n je i
tre n u ta k u k lju iv a n ja .
M e u tim , m o d ifik a c ija e se s a s to ja ti u s le d e e m : ra zg rad n ja
is to rijs k o g koda p re d s ta v lja n ja , o vde p rvo o pisa n a kao a n a liti k i
p o stu p a k, to zapravo i je s te , v r i se p re m a ko m b in a c ija m a v a ri
ja b li k o je u p o s le d n jo j in s ta n c i za vise sam o od k a le id o s k o p s k e
ig re s lik a rs k ih fo rm a n a ta . I ta ig ra se, d a kle , o dva ja od c ilje v a
im ita tiv n e re p ro d u k c ije , ve u tv r e n o g v id ljiv o g , ta v i e , upo
tre b lja v a ju i sa m o s lik a rs tv o kao s is te m zn ae nja, ta ig ra se ko
nano u d a lja va od sva ke s v rh o v n o s ti p o z itiv n e p ro iz v o d n je , m a
ka r ona b ila u to p ijs k i m o d el id e a ln o g d ru tv e n o g p ro s to ra . Ona
u no si o p ti k e e fe k te k o ji sk re u s lik a rs k o v id ljiv o od sva ke lo
g ik e i sva kog in te n c io n a ln o g s m is la ka n e p re d v id ljiv o j e k s p re s iji
a fe ka ta .

J e r u is tra iv a n jim a k o ja je v r io M o n d ria n , o n o to n a jm a n je

za u u je n ije to to se ra d ik a ln o p re k id a n je sa id e o lo g ijo m p re d
s ta v lja n ja i o n o to se u n je g o v o m s lik a rs tv u ja v lja kao te o r ijs k i
rad, p re tv a ra u n eku v rs tu lo g i k o g d e liriju m a . K a o ,d a je u m e t
n o s t iza a skeze sp o zn a je o tk r ila d n o s v o je e lje za zn a n je m . M o n
d ria n u t r i p o s le d n je g o d in e svo g iv o ta izn e n a d a o tk r iv a ra d o s t
to e m o i da d o e ka u in k e b e s m is la k o ji iza ziva n je g o v o s li
k a rs tv o : ne sa m o u p o g le d u z a u s ta v lje n ih z n a e n ja i s m is la u ve k
u n a pred p ro p is a n o g za s va ko p re d s ta v lja n je , je r p o ku a v a da t e
m e lji s v o ju v re d n o s t ili le p o tu izva n se b e u p o re tk u ta k o z v a n ih
p riro d n ih v re d n o s ti ili le p o ta , t j. tra n s c e n d ir a ju ih u o d n o s u na
rad o b lik a v e u p o g le d u sa m e lo g ik e v la s tito g s is te m a i n je
govo g s p o zn a jn o g c ilja . Za to g lu d o g s a m o tn ik a , ra d o s t to e se
m oda p r ih v a titi n je g o v o , da ka em o, lu d ilo s tro g o s ti, a li k o je
se izn en a da p re tv a ra u n a p u ta n je s o p s tv e n ih p la n o v a i ra zlo g a
za s lik a n je , ili p ak to bi b ilo is to to se u b e s k ra jn o o tv o
re n o m n a s ta v lja n ju is tra iv a n ja n je g o v s o p s tv e n i p o g le d p o n o vo
v ra a ni na ta d ru g o n eg o na s a g la s n o s t sa o n im to se o d ig ra v a
p rilik o m u iv a n ja u g le d a n ju .
Na u k r ta n ju o rto g o n a la i na m e a m a o b o je n ih k o c k i M o n d ria n ovo g s lik a rs tv a , d e a v a ju se kao n e ke o p ti k e o m a k e u s le d
to g a to se o ko p o m e ra po n e ko m fiz io lo k o m fe n o m e n u o k o je m
su s lik a ri jo od S e u ra ta (S e ra ) i a k D e la c ro ix a (D e la k ro a ), m e
d it ir a li, p re n o s i se opa en a k o m p le m e n ta rn a b o ja na p ra z n in u sus e dn og b e lo g , ta k o da se d is p e rz ijo m p re k id a s is te m a ts k i p o re
d ak p rim a rn ih b o ja ; ili p a k za to to se c rn i k v a d ra t k o ji d o b ija
o b lik sp a ja n je m d v e ju ir o k ih lin ija , b ri e kao neka le p a ta k a i
p o s ta je s iv o , t j. n e u tra ln o , ta k o da se o p re a n p o lo a j d va h o r i
zo n ta ln a i v e rtik a ln a e n tite ta p o n i ta v a . U M o n d ria n o v im p o sle d n jim p la tn im a b o ja se p re m e ta du lin ije re za : u lo g e se m e n ja ju
i s u p ro tn e v re d n o s ti se ra z re u ju . B oja z a m e n ju je u je d n a e n o s t
s k a n d ira n ja p ro s to ra p o m o u c rn ih lin ija , ko ja se o dra va sa m o
zato da bi m o g la b iti od n je n e g ira n a , ritm o m svo g n e m ira i s v o
jih z a o sta ta ka . P o sle d n ja s lik a o ve s e rije o s ta la je n e d o v r e n a , ne
sa m o u s le d s lik a re v e s m r ti, v e za p ra vo , da ta k o ka em o, zato
to je u s u tin i c e lo k u p n o M o n d ria n o v o d e lo n a in je n o da bi iza
zva lo e lju da se v id i bez z a v r e tk a . O no n o si p o b e d o n o s n o im e
je d n o g b rzog ritm a k o je m m u z i a ri s u p r o ts ta v lja ju la g a n i rita m
bluza, kao tu g u ra d o s ti: V ic to r y B o o g ie -W o o g ie .
K ako d ru k ije in te r p r e tir a ti f o r m a lis ti k o d e lo ako ne p o ku
a je m da se u h v a ti lo g ik a n je g o v o g is to rijs k o g ra z v itk a ? U s v o
jo j p re te ra n o j s tro g o s ti, u to m s p o z n a jn o m p o s tu p k u o k re n u to m
s a m o m s e b i k o ji id e ka o s lo b a a n ju od s o p s tv e n ih p o b ud a da bi
p oku ao da is p ita e lju ko ja ih n o si d iz a jn u M o n d ria n o v a u m e t
n o s t se s u p r o ts ta v lja m e h a n o m o rfn o j u m e tn o s ti ili s va ko m
o b lik u o p ti k e u m e tn o s ti, k o ji ne p ro iz la z i, s v o jo m s o p s tv e n o m
is to rijo m , iz v e s e lo g p re u re iv a n ja k ru to g re d a p re d s ta v lja n ja .
A li, ta k o u s ta n o v lje n a s u p ro tn o s t ili k a te g o ri k a ra z lik a , je r se
p o s ta v lja u n u ta r u m e tn i k o g p o lja , p re d s ta v lja je d in i m o g u i na

 in p o im a n ja u m e tn o s ti ne kao se ku n d a rn o g u in ka , ne kao p ara

z its k e i ra s k o n e in s titu c ije d ru tv e n o g s is te m a , ve kao m a rg i
n aln o g i d e c e n trira n o g m e s ta u o d n osu na p o liti k i c e n ta r o d lu
iv a n ja , gde d ru tv e n i kod i p o liti k i p o re d a k is to v re m e n o m ogu
b iti i ig ra n i i iz ig ra n i. S o b z iro m na k r iti k i fo rm a liz a m , n jeg o ve
pob ud e i lu d o s ti, u m e tn o s t-d iz a jn ili d iza jn kao u m e tn o s t je s u v e
om a ra zu m ne i k o n fo rm is ti k e s tv a ri, tj. sa g la sn e k la s n im in te re
s im a s v o jih d e o n i a ra je r se n jih o v i u in c i m o g u o d n o s iti sam o
na s v e t-u z o r-te h n o lo g ije .
M a re Le Bot,
A rt/D e s ig n , aso p is T ra v e rs e s /2 ,
N o ve m b ar 1975, Editions d e M in u it, Paris, s tr. 8 26.
P revela: N ada S e fe ro vi

71

Filiberto Menna

Dizajn, estetska komunikacija

i masovna sredstva

H is t o r ijs k i d iz a jn i s ta jlin g -d iz a jn
P rem da su se a m b ije n ta ln e p r ilik e d u b o ko iz m ije n ile , m oda je
n a jte i p ro b le m k o je m u in d u s trijs k i d iza jn tre b a da p ris tu p i danas
jo u v ije k o n a j k o ji je n a s to ja o r ije iti od s v o jih h is to r ijs k ih po
e ta ka , t j. p ro b le m o dn o sa e s te ts k e k v a lite te p ro d u k ta i k v a lite te
ko ju tra i tr i te . S itu a c ija u k o jo j se d anas ja v lja ova a n tin o m ija ,
n a ravn o, p o sve je d ru g a ija i sa sve v i e a sp e ka ta m n o go m a n je
p o v o ljn a za d je la tn o s t p o m ire n ja , b u d u i da su te r m in i sp o m e n u
to g b in o m a m e u so b n o m n o g o u d a lje n iji. D o v o ljn o je ra z m o triti
na jd n o j s tra n i g o le m u e k s p a n z iju d a n a n je g tr i ta i fo rm ira n je
e k o n o m s k ih i p ro iz v o d n ih s itu a c ija (n p r. E vro psko z a je d n i k o t r
i te ) ko je z a h tije v a ju p o litik u v is o k e p ro d u k tiv n o s ti i, pre m a
to m e , nuno i v is o k e s ta n d a rd iz a c ije ; na d ru g o j s tra n i s e m a n ti k o
tro e n je i s k le ro z u k o jo j se p rib li a v a o fu n k c io n a liz a m izm eu
dva ra ta, o d n o sn o , u p ra vo onu p o e tik u ko ja je u d iza jn u sh va
e n o m u n je g o v u n a j ire m zn ae nju kao p ro je k tira n je to ta ln o g a
lju d s k o g a m b ije n ta tra ila in s tru m e n t e s te ts k e k o m u n ik a c ije
sp o so b n e da d je lu je na n e p re k id n o p o ve a va n je k v a n tite te . Rac io n a lis ti k e p o e tik e , p rije sve g a o ne n a jo rto d o k s n ijih i n a jra d i
k a ln ijih d e k lin a c ija , tra ile su da se iz o sno va re k o n s tru ira p ro
c e s e s te ts k e k o m u n ik a c ije p o m o u o s tv a riv a n ja je d n o g novog
lik o v n o g je z ik a fo rm ira n o g k o m b in a c ija m a je d n o s ta v n ih eleme-n ata na o s n o v i o b je k tiv n ih s tru k tu ra ln ih ra zlo ga . O ne su, n aim e,
s m a tra le da u p ra vo o s lo b a a n je m lin g v is ti k ih e le m e n a ta od sva
kog p a rtik u la rn o g zn ae nja a m b ije n ta ln e , h is to r ijs k e , s im b o li k e
73

ili d ru g e n a ra vi je z ik p o p rim a ve u o b je k tiv n o s t i u n iv e rz a ln iju

p re p o z n a tljiv o s t, a p re m a to m e i s p o s o b n o s t da u u m je tn i k im
fo rm a m a s lik a rs tv a , s k u lp tu re i a rh ite k tu re , ko n a n o s je d in je n ih
u b a z i n im o p e ra c ija m a d iz a jn a , v r i e s te ts k i u tje c a j k o ji o d re
u je in d iv id u a ln i u ku s i p o n a a n je . R a d ilo se o je z ik u k o ji se s v je
sn o p o s ta v lja o iznad sva ke h is to r ijs k e tr a d ic ije i s va ko g u s p o
s ta v lje n o g re d a i k o ji je iz te te n je c rp io s v o j k a ra k te r i s v o ju
re v o lu c io n a rn u fu n k c iju . R a d ilo se g o to v o o e s p e ra n tu , a li e s p e
ra n tu k o ji je p o s ta ja o je z ik h is t o r ijs k i d e fin ira n i e s te ts k i k v a li
fic ir a n u is k u s tv im a to su ih u m je tn ic i k o n k re tn o d o iv lja v a li, u
k rilu k o jih se n e iz b je n o o d v ija o p ro c e s u k o r je n jiv a n ja n a jra z li it ijim p u te v im a kao to je n p r. p u t m is ti k o -s im b o li k e re in v e s titu re k o jim je p ro a o M o n d ria n .
Da bi o s tv a rio te te n je to ta ln e e s te ts k e r e k v a lifik a c ije ,
h is to r ijs k i d iz a jn , ka kav je p ro iz la z io iz t e o re ts k ih p re tp o s ta v k i
D e S tijla i d id a k tik e B au hausa, m o ra o se, u is k u a v a n ju snaga,
nuno s u k o b iti s d ru tv o m u k o je m je d je lo v a o , i o s o b ito s in d u
s trijo m iji je is ti e k o n o m ic iz a m n a m je ra v a o p o d v r i ra z lo z im a
za je d n ic e p o m o u e s te ts k e k v a lifik a c ije p ro d u k ta . A li u to m is k u
a va n ju snaga d iza jn n ije p o b ije d io ; s lije d io je s u d b in u u m je t
n i k e a van ga rd e s k o jo m je , u o s ta lo m , b io tije s n o p o ve zan , b ilo u
N je m a k o j b ilo u R u s iji, g d je su, kao to je p o zn a to , b ili z a je d
n i k i lik v id ir a n i n akon p o e tk a k o ji je m n o g o o b e a va o i o tv a ra o
m n o ge nade. U d ru g im z e m lja m a id e o lo k e p re m is e d iz a jn a n isu
p re trp je le n ik a k v u o ig le d n u lik v id a c iju , ni n a s iln u ni b iro k ra ts k u ,
a ip a k su p rih v a e n e sa m o da bi o p e t n a g lo b ile a p s o rb ira n e i iz
g u b ile s v o ju p rije lo m n u sn a g u . In te rn a c io n a liz a m , k o ji je u tim
p re tp o s ta v k a m a im a o p o le m i k i n apon i fu n k c iju to ta ln e o b n o ve ,
zapravo se p re o b ra z io bez p riv id n ih s k o k o v a ( ta v i e , p ru a ju i
a k i neku v rs tu k u ltu rn o g a lib ija ) u is t i je d n o s ta v a n lin g v is ti k i
k o z m o p o litiz a m ka ka v je , u o s ta lo m , z a h tije v a lo ir e n je tr i ta i
sa m ih p ro d u k tiv n ih te h n ik a v e lik ih in d u s trijs k ih k o n c e n tra c ija .
Taj se fe n o m e n p o ja v io n a ro ito u z e m lja m a tz v . slo b o d n e d e m o
k ra c ije u m o m e n tu u k o je m ja v n a in te r v e n c ija na p o liti k o m p la
nu n a s to ji da d je lu je kao k o re k tiv is te e k o n o m i n o s ti k a p ita li
s ti k e in d u s trije , to je h is to r ijs k i d iz a jn p o k u a o o s tv a r iti e s te t
s k im d je lo v a n je m . R ije je , d a k le , o tra n s fo rm a c iji d iz a jn a tije s n o
ve zan oj sa s o c ija ln o m e v o lu c ijo m ko ju su p ro iv lja v a le n eke ze
m lje . p o e v i od S je d in je n ih A m e ri k ih D rava.
W . W . R o s to w u The S ta g e s o f E c o n o m ic G ro w th (C a m b rid g e
1960) dao je v rlo p r ih v a tljiv m o d e l ta k v e e v o lu c ije od p a le o in d u s trijs k e faze , ko ju k a ra k te riz ira te h n o lo k i ra zvo j sa m o u o d re e
n im s e k to rim a e k o n o m ije , do d a n a n je faze v e lik e m a so vn e p o
tro n je , p ro la z e i kro z fazu z re lo s ti ko ju o p e t k a ra k te riz ira o p i
te h n o lo k i ra zvo j i o d g o v a ra ju i p o ra s t k o le k tiv n o g b o g a ts tv a . U
to j fa zi u s m je re n je p o je d in ih ze m a lja d o v o d i do r a z li itih re z u l
ta ta : u n e kim a se n ovo b o g a ts tv o i n o ve te h n o lo k e m o g u n o s ti
a n g a ira ju u p o litic i p re s ti a i v o jn e m o i (n p r. u N je m a k o j), u
d ru g im a se b o g a ts tv o p o in je p o d v rg a v a ti p ro c e s u r e d is trib u c ije
i nove se te h n o lo k e m o g u n o s ti a n g a ira ju p rije sve g a u s m is lu

p o s tiz a n ja b la g o s ta n ja kao to je to b ilo u S A D R o o se ve lto vo m

p o litik o m N e w D e a la nakon e ko n o m s k e kriz e 1929. g o d in e . Pro
b le m d iza jn a u ta k v o j s itu a c iji s a s to ja o se u to m e da se p ro iz
vo d e u v e lik im s e rija m a sve nova p o tro n a d o b ra i da im se
d od aju o d re e n i e s te ts k i r e k v iz iti k o ji b i ih u in ili to p o e ljn i
jim a i to p r ih v a tljiv ijim a za to ire k a te g o rije p o tro a a . R adilo
se jo je d a n p u t o to m e da se p ris tu p i p ro b le m u s ta n d a rd iz a c ije ,
kao to je to ve b ilo i sa s a m im h is to r ijs k im d iza jn o m , s to m
ra z lik o m to sada in d u s trija im a in te re s a da o s tv a ri ta j p ro ce s
ne t o lik o na n a jv i e m m o g u e m n ivo u k v a lite te k o lik o u n u ta r o d
re e n ih g ra n ic a u tv r iv a n ih s v re m e n a na v rije m e (Prag Maya
Raym onda L o e w y ja ), iznad k o jih in v e n c ija fo rm e ris k ira da je
p u b lik a ne s h v a ti i ne p rih v a ti. D ru g im rije im a , k v a lite ta ko ju je
tra io d iz a jn e r u to j s itu a c iji n ije v i e a p s o lu tn a ve re la tiv n a
k v a lite ta p re m a z a h tje v im a tr i ta , je d n a k o kao to je i fu n k
c ija to g d iz a jn e ra fu n k c ija te h n i a ra u s lu b i k a p ita la . .
F e nom en s ta jlin g a ( s ty lin g ) raa se u pra vo u to m m o m e n tu i
u to m z a h tje v u , o zn a u ju i k lju n u ta k u u e v o lu c iij d izajna od
n je g o v ih h is to r ijs k ih p re tp o s ta v k i ko je su p o s ta v ili D e S tijl i Bau
hau s do danas, t j. ta k u u k o jo j se p ro je k tn o d je lo v a n je u m je t
n ika p o in je in te g rir a ti m a s o v n im s re d s tv im a . S ta jlin g oznaava
d a kle , s obz'irom na s p o m e n u te p re tp o s ta v k e , o d re e n p re k id , bez
s u m n je m a n je d ra m a ti a n od ono ga k o ji se zb io u n e k im e v ro p
s k im ze m lja m a , a li za to ne m a n je d u b o k i ire v e rz ib ila n . in je n ic a
je da je id e o lo g ija , k o ju je p o d ra z u m ije v a o h is to r ijs k i d iza jn , p re t
p o s ta v lja la ta k v o d ru tv o u k o je m bi o dn o s p ro iz v o d n ja p o tro
n ja k o n tro lira o p rv i te r m in (p ro iz v o d n ja ), a o vaj bi o p e t b io pod
k o n tro lo m u m je tn ik a ko je g a p o ziva p ro s v ije e n i in d u s trija la c (ta
kav je b io o dn o s n pr. izm e u B eh re nsa i Rathenaua, d ire k to ra
A EG ). U m je tn ik , o d n o sn o d iz a jn e r, naao bi se naim e na e lu
p ro izvo d n o g p ro ce sa rje a v a ju i u p ro to tip u tra d ic io n a ln e antin o m ije lije p o g i k o ris n o g , k o n te m p la c ije i k o ri te n ja , fo rm e i fu n k
c ije . U fazi e ko n o m sko g ra zvo ja, ko ju k a ra k te riz ira ra an je i raz
vo j a m e ri k o g s ta jlin g a , o dn os p ro iz v o d n ja p o tro n ja jo je u v i
je k o dn os k o ji ide od p rvo g do d ru g o g te rm in a , i zbog to g a to je
rije o e k o n o m iji tr i ta k o je p o in je p o s ta v lja ti p rin c ip p ro g ra
m ira n ja , a li se o vaj p u t in d u s trija (p re m a to m e i d iz a jn e r) nalazi
po p rv i p u t p re d ko n k re tn o m k v a n tita tiv n o m d e fin ic ijo m fa k to ra
p o tro n je , a d iz a jn e r, ko ji je izia o iz svoga la b o ra to rija da bi se
kao te h n i a r u k lo p io m eu o s ta le te h n i a re u p ro iz v o d n i c ik lu s ,
p o in je u v i a ti da se n je g o vo p ro je k tira n je ne obraa v i e za jed
n ic i, fo rm ira n o j p re m a lib e ra ln o j d e m o k ra ts k o j t r a d ic iji od in d i
vid u u m a od k o jih je s va ki sposo ba n za s lo b o d n o m o tiv ira n i izbor,
v e za je d n ic i u k o jo j g o le m o k v a n tita tiv n o p o ve a n je je d in k i to
je sa in ja v a ju o d re u ju n jen u m o d ifik a c iju ne sam o u p og le du
s tu p n ja nego i n a ra vi. D iz a jn e r n aim e zapaa n e s u g la s n o s t izm eu
n e kih p ola zn ih h ip o te za i nove d ru tv e n e re a ln o s ti u ko jo j d je lu je ,
je d n a ko kao to o sje a n e a d e k v a tn o s t a p s o lu tn e fo rm e da sam a
k o n d ic io n ira izb o r n o vih p o tro a a . Kao to je n apom enuo S ilva no T in to ri (C u ltu ra d e l d esig n , M ila n o 1964), na to j se ta k i
75

o d ig ra v a o d lu a n p re o k re t u ra z v o ju d iz a jn a ; ako je z a is ta p re m a
B a u h au sovo j d id a k tic i i G ro p iu s o v o j m is li o s o b ito novi in d u s rtijsk i o b je k t m o ra o r ije it i s ta ru a n tin o m iju iz m e u u m je tn o s ti i in
d u s trije , id e n tific ir a ju i k o n te m p la c iju i k o ri te n je , s ta jlin g na
p ro tiv odraa va p o tre b u s v ije ta p ro iz v o d n je da se p r o jic ir a na t r
i te o g la iv a k i, in e i od b in o m a k o n te m p la c ija k o ri te n je
v o r p s ih o lo k o g k o n d ic io n ira n ja .
S ta jlin g se d a k le raa u g o d in a m a a m e ri k e e k o n o m s k e k riz e
p o p rim a ju i izm e u o s ta lo g z n a e n je s ta n o v ite , a n tik o n ju n k tu rn e
m je re . K ako je n e d a vn o s p o m e n u o D o rfle s , u p ra v o su u t im g o d i
nam a, izm e u 1930. i 1935, u S je d in je n im D ra va m a n ik li sn an i
p ro fe s io n a ln i b iro i ija je s v rh a b ila da d je lu je na s t iliz a c iju i koz
m e tik u u p o tre b n ih p re d m e ta , o s ta v lja ju i o p e n ito n e d irn u tim
te h n o lo k i p ro b le m na k o je m p o iv a i sa m p re d m e t. B ilo je m e
u tim d o v o ljn o o n ih k o ji su d ig li v ik u ka ko su u v ije k s m a tra li da
o dn o s fo rm a fu n k c ija tre b a da b ud e o d n o s k o ji p o iv a na is tin i.
O tada s ta jlin g n ije n ika d im a o d o b ru re p u ta c iju , a li je ip a k kao
fe n o m e n , ma k o lik o se in io p a ra d o k s a la n , p re d s ta v lja o sa m po
se b i n e ku is tin u , b u d u i da je s v o jo m p ris u tn o u o tk r iv a o p ro
c ije p izm e u n e k ih h is t o r ijs k ih p re tp o s ta v k i d iz a jn a i n o ve d ru
tv e n e s itu a c ije . N a d a lje , s ta jlin g n ije n a s to ja o da sa m o p s ih o lo
k i k o n d ic io n ira u ku s p u b lik e uz p o m o p u b lic ite ta , n eg o i da t u
m a i n je n a ra s p o lo e n ja i te n je v o d e i o n jim a ra u n a u p r o je k ti
ra n ju na bazi s im b o la ili v iz u e ln ih k o n v e n c ija u k o jim a se ko le ktiv n o s t p o tro a a na n e ki n a in m o g la p re p o z n a ti. S ta jlin g je
ta k o p o s ta ja o in s tru m e n t re s e m a n tiz a c ije p re d m e ta , o s tv a re n e
p o la ze i ne s a m o o d o zgo t j. od d iz a jn e rs k o g la b o ra to r ija i re
k la m n ih b iro a neg o ta k o e r i o do zd o od ra s p o lo e n ja p o tro
aa ko je se u tv r iv a lo s ve p r im je r e n ijim s re d s tv im a is p itiv a n ja .
S o c ija ln a s tru k tu ra u k o jo j se ra z v ija i a fir m ir a s ta jlin g -d iz a jn
k o in c id ira kao to s m o v id je li sa o n o m fa z o m z re lo s ti e k o n o m
sko g ra zvo ja , s v o js tv e n o m m o d e rn o m d ru tv u , o k o jo j je t e o r e t i
zira o R o s to w , a li je to k ra jn je m o b iln a s tru k tu ra k o ja n a g lo e k s
p a n d ira p re m a tip u o p u le n tn o g d ru tv a k a ra k te riz ira n o g v e lik o m
e k s p a n z ijo m p o tro n je i o d g o v a ra ju o m in v e rz ijo m o dn o sa p ro
iz v o d n ja p o tro n ja u k o r is t d ru g o g te rm in a b in o m a . P o tro n ja
se n a im e ne o g ra n i a v a v i e na to da k o n s titu ira te r m in o d n o
e n ja p ro iz v o d n je , v e p o s ta je k ra jn ji c ilj ita v e d ru tv e n e s tru k
tu re u s m je ra v a ju i p re m a v la s t it im sv rh a m a e k o n o m s k i p ro c e s i
sa m e o sn o vn e te n je p o je d in ih in d iv id u a . O vu p ro m je n u e k o n o m
ske s tru k tu re m o d e rn o g d ru tv a u n a jr a z v ije n ijim z e m lja m a z a m i
je tio je i v rlo p ro n ic a v o a n a liz ira o D a vid R ie sm a n (T h e L o n e ly
C ro w d ). On je u to j p re o b ra z b i u p o z o rio na p rije la z od d ru tv e n e
s tru k tu re s a s ta v lje n e od in d iv id u u m a in te rio riz ira n o g u p ra v lja
nja, k o ji se u p ra v lja ju s a m i, u s m je ru ju sve s v o je e n e rg ije p re m a
s fe r i p ro d u k c ije d ob a ra i u n o se m e n ta lite t proizvo aa i u s fe
ru d o k o lic e i p o tro n je , ka s o c ija ln o j s tr u k tu r i ko ju k a ra k te riz ira
p o m ic a n je p ro d u k tiv n ih sn ag a p re m a s fe r i te rc ija rn ih a k tiv n o
sti a s a in ja v a ju je d ru g im a u p ra v lja n i In d iv id u i k o ji k a n a liz ira ju

sv o je e n e rg ije p re m a e k s p a n z iji p o tro n je sa sve iz ra z itijo m te n

d e n c ijo m da na n jih u tje u p e rs p e k tiv e i p re fe re n c ije d ru g ih .
H e te ro d ire k c ija , o k o jo j g o v o ri R ie sm a n , p re tp o s ta v lja d a kle
snanu i d e te rm in ira ju u p ris u tn o s t m a so vn ih sre d sta va k o m u n i
ka c ije ko ja su je d in a kadra k a n a liz ira ti flu k tu ir a ju i ukus i elje
bez p re d m e ta n ovo g tip a p o tro a a . N ije sto g a s lu a jn o da je
u pra vo je d a n od n a jv e ih p re d s ta v n ik a s ta jlin g -d iz a jn a , Raym ond
L oe w y, u s vo m d je lu i u s v o jim p a ro la m a tu m a io nove z a h tje ve
p o tro a a i u is to v rije m e d je lo v a o na dva fro n ta : p ro iz v o d n je i
p o tro n je , u v je ra v a ju i in d u s trija lc e da se rune s tv a ri sla bo
pro da ju i da d o b a r d iza jn zn ai u je d n o i d o b a r posao, a li ne za
b o ra v lja ju i u p o z o riti, o b ra tn o m p a ro lo m , da se i n a jlje p i p ro
izvo d n ee p ro d a ti ako ku pa c n ije u v je re n da je z a ista n a jlje p i .

E s te ts k a re k v a lifik a c ija o b je k ta
K ako sm o v id je li, s ta jlin g je iz v r io o p e ra c iju re s e m a n tiz a c ije
o b je k ta na o s n o v i ik o n o g ra fije s im b o la k o ji se m ogu la ko id e n ti
fic ir a t i i p re m a to m e b rzo k o n z u m ira ti u o d re e n o m d ru tv u po
tro a a . O n je za to na s v o j n ain o s tv a riv a o t ip k o m u n ik a c ije ,
ne nuno e s te ts k e , a li p rila g o e n e h e te ro d ire k tiv n o m tip u po
tro a a k o ji je k u ltu rn o bez k o rije n a a po te n d e n c iji ko zm o po
lits k i v e lik ih m o d e rn ih m e tro p o la i o p e n ito d ru ta v a e ko n o m
ske e k s p a n z ije za ko je su S A D b ile i jo u v ije k je s u n a jre p re ze n
t a t iv n iji uzor. N a s u p ro t a m e ri k o m s ta jlin g u i o d g o va ra ju e m
p ro c e s u s ta n d a rd iz a c ije i u n ifo rm n o s ti, p o ku a lo se u n ekim
ze m lja m a , n a ro ito e v ro p s k o g s je v e ra , e s te ts k i re k v a lific ira ti
u p o tre b n e p re d m e te o b o g a u ju i ih n o v im zn a e n jim a i n ovim
m o g u n o s tim a k o m u n ik a c ije p om ou u k o rje n je n ja na te re n o d re
en e k u ltu rn e i a m b ije n ta ln e s itu a c ije (p riro d a , tra d ic ija , zana tske
te h n ik e ). Do to g a je d o lo o s o b ito u ska n d in a v s k o m d iza jn u ; n je
ga je u to m p o ku a ju e s te ts k o g is k u p lje n ja in d u s trijs k ih p ro iz
vo da p o ta k la i sam a s o c ija ln a s tru k tu ra koja je z a c ije lo jo d ale ko
od faze v e lik ih m a s o v n ih p o tro n ji od faze u ko ju je m e u tim
a m e ri k o d ru tv o v e davn o u lo . R e zu lta ti k v a lita tiv n o zn aa jn i,
k o je je p o s tig a o n o rd ijs k i d iz a jn , zbog re la tiv n o m a rg in a ln o g ka
ra k te ra s o c ija ln e s itu a c ije u k o jo j su b ili m o g u i, sam o su p a rc i
ja ln o rje e n je i je d v a da m ogu b iti p rim je rn i za onaj t ip e ko n o m
s ke s tru k tu re p re m a k o je m se, in i se, p o s lije ra ta u p u tila i E vro
pa. D ru g im rije im a , i u s itu a c iji ko ju izraava n o rd ijs k i d izajn i
u o n o j ko ja d o la zi do izraa ja u a m e ri k o m s ta jlin g u in i se da je
iz o s ta la ona opa v a lja n o s t rje e n ja ko je je p re d lo io h is to r ijs k i
d iza jn na o s n o v i re c ip ro n e in te g ra c ije k v a lite te i k v a n tite te . U
S je d in je n im D ravam a ta j je o dn os ra zb ije n i ra vn ote a je p o re
m e e na p o tp u n o u k o ris t k v a n tita tiv n o g fa k to ra . Razlog tog lom a
tre b a tra iti, kao to je u v i e p rilik a p r im ije tio A rg an , u in je n ic i
da je u S A D o dn o s izm e u u m je tn o s ti i in d u s trijs k e te h n ik e za
77

m ije n je n m a n je p o m ir ljiv im o d n o s o m u m je tn o s ti i in d u s trije . In

d u s trija je z a is ta fo r m ir a n je m v e lik ih m o n o p o la s v e v i e g u b ila
s vo ju k o le k tiv n u fu n k c iju s o c ija ln o g p o b o lj a n ja zb og e g a , ako
se jo u v ije k o bra a m a sa m a, to in i sa m o za to da u s ta n o v i n jih o v
ukus i na n je m u za sn u je v la s tito e k o n o m s k o b o g a ts tv o . S a s v im
d ru g a iju s itu a c iju im a m o m e u tim u s k a n d in a v s k im ze m lja m a
g d je , kako kae A rg a n . d iz a jn e ri u p o rn o id u za fo rm a ln o m ja s n o
om n a s to je i d a ti p re d m e tu iz v o rn u je d n o s ta v n o s t. O v a j s ta v
n o rd ijs k ih d iz a jn e ra , kao i d ru k ija p ro iz v o d n a s tru k tu ra za sn o
vana na m a lim in d u s trija m a , o d re u je p re k id b in o m a k v a lite ta
k v a n tite ta u k o ris t p rv o g te rm in a , pa d iz a jn g u b i s v o j o s o b iti s o
c ija ln i o d n o s. U oba s lu a ja d a k le , p re m d a zbog r a z li itih u zro ka ,
d izajn p oka zu je ja s n e zn ako ve k riz e . P olaze i od o v ih z a k lju a k a ,
oko k o jih se 1960. u k u ltu r n im k ru g o v im a I ta lije v o d ila d e b a ta
kada su u n jo j sa m o d je lo m i n o s u d je lo v a li d iz a jn e ri s m a tra o
sam p o tre b n im s o n d ira ti m i lje n ja d iz a jn e ra , a rh ite k a ta i s lik a ra
0 to m p ita n ju , a is to ta k o i m i lje n ja k riti a ra i u e n ja k a k o ji se
bave e s te tik o m . A n k e ta vo e n a 1961. i o b ja v lje n a u je d n o m r im
sko m d n e v n ik u , a z a tim s a k u p lje n a u s ve za k (In d u s tria l D e s ig n ,
Rim 1962), p o m o g la je da su se p r ili n o ra d ik a ln o is p o ljile d v ije
s u p ro tn e p o z ic ije . S je d n e se s tra n e o c rta la p o z ic ija o n ih k o ji,
p re m d a u kazu ju na kriz u i u d a ljiv a n je d iz a jn a od n je g o v ih h is to
rijs k ih p re tp o s ta v k i, ne o s p o ra v a ju d iz a jn u u m je tn i k u p riro d u i
p o s ta v lja ju z a h tje v za n o vo m in te g ra c ijo m te r m in a b in o m a k v a li
te ta k v a n tite ta . S d ru g e su s tra n e o n i k o ji n e g ira ju s v a k i u m je t
n i k i k a ra k te r d iza jn a ili b a re m im p lic ir a ju z a h tje v za ra z li ito u
naravi a ne sa m o s tu p n ja izm e u tra d ic io n a ln ih u m je tn o s ti ( s li
k a rs tv o , s k u lp tu ra , m u zika itd .) i d iz a jn a , v o d e i p r ije sv e g a ra
una o n o v im a m b ije n ta ln im s itu a c ija m a u k o jim a d iz a jn tre b a da
d je lu je danas, u v rije m e kad p ris u s tv u je m o u v o e n ju n o v ih a u to
m a ts k ih p o s tu p a k a i p rim je n i o p e ra tiv n ih is tra iv a n ja u in d u s tr iji.
O vi p o s lje d n ji k re u se iz r i ito u o k v iru M a ld o n a d o v ih te za ko je
je izn io p rilik o m s v je ts k e izlo b e u B ru x e lle s u 1958. s n a m je ro m
da n e g ira h is to r ijs k i k o n tin u ite t izm e u B au h au sa i V is o k e k o le
za in d u s trijs k o o b lik o v a n je u U lm u , u p ra vo na o s n o v i o d ric a n ja
one e s te ts k e p e rs p e k tiv e ko ja je p ris u tn a u h is to r ijs k o m d iz a jn u
1 G ro p iu s o v o j d id a k tic i. N e da vn o se M a ld o n a d o v ra tio na ta j a r
g u m e n t u je d n o m p re d a v a n ju o d r a n o m u u lm s k o j k o li o p ro b le
m im a d a n a n je g in d u s trijs k o g d iza jn a , is ti u i m i lje n ja p re m a
k o je m se d iza jn ne m oe s m a tra ti ni fo rm o m p r im ije n je n e u m je t
n o s ti ni u m je tn o u k o jo j je su e n o da z a m ije n i s v e d ru g e . U p o
tre b n i p re d m e t, bez o b z ira na to je li d o b ro o b lik o v a n , ne m oe
p re u ze ti k u ltu rn u fu n k c iju u m je tn i k o g d je la , i n ije ta n o da se
h is to rijs k a s u d b in a u m je tn i k ih d je la z a k lju u je i a p s o rb ira u
te h n i k im p ro iz v o d im a . M a ld o n a d o se s to g a s u p r o ts ta v lja g le d i
tu k o je on s m a tra h e g e lija n s k im i tip i n im za k u ltu ru d v a d e s e tih
god in a, p re m a k o je m r a z li ite k u ltu rn e a k tiv n o s ti e v o lu ira ju k u l
m in a c iji je d n e ko na ne fo rm e , t j. in d u s trijs k o g d iz a jn a . N a p ro tiv ,
razvoj se ne k re e p re m a s ta n d a rd iz a c iji v e p re m a ra z n o v rs n o
s ti i, p re m a to m e , d iza jn n ikad a nee p o s ta ti z a m je n a za u m je t

n o st, kao to nee b iti za m je n e ni za k n ji e v n o s t, filo z o fiju , p o li

tik u . D u ho vn i z a h tje v i ne m ogu b iti z a d o v o lje n i je d n o s ta v n im po
tro n im d o b rim a , je r o v je k ne iv i sa m o zato da se k o ris ti p re d
m e tim a , a jo m a n je da ko n z u m ira p ro izvo d e .
O ito je da je M a ld o n a d o va p o le m ik a u p ra v lje n a o s o b ito p ro
tiv fe ti iz a c ije o b je k ta i p ro c e s a m e rk a n tiliz a c ije p re m a k o jo j se
in i da id e i sam a u m je tn o s t, u e k o n o m s k o j s tru k tu ri k o ju ka ra k
te r iz ira g o le m a e k s p a n z ija p o tro n ih s fe ra . A n tis tilis ti k i s ta v
M a ld o n a d a o d n o s i se za to ne to lik o na te rm in e ve d ale ko g h i
s to r ijs k o g d iza jn a ( iju je on h u m a n is ti k u p e rs p e k tiv u sam
ned avn o p on o vo is ta k a o u je d n o m p re d a va n ju o a k tu a ln o s ti Bau
hausa), k o lik o na d iza jn k o ji pod e s te ts k im p la to m k riju m a ri
s v o je p o sve m e rk a n tiln e c ilje v e . D ru g im rije im a , M a ld o n a d o , ne
im p lic ira ju i re d u k tiv a n sud, s m je ta d je lo v a n je d izajna u p o d ru
je te h n i k o -z n a n s tv e n o v i e neg o te h n i k o -e s te ts k o , s c ilje m da
na n e ki n ain m o m e n a t p ro je k tir a n ja is trg n e iz za aranog kruga
k o ji se s tv o r io u o dn o su p ro iz v o d n ja p o tro n ja . S vje d o a n s tv o
M a ld o n a d a p o p rim a za to ta k o e r i z n a e n je o d re e n e ob je kcije
s a v je s ti p ro tiv s u v re m e n e c iv iliz a c ije p o tro n je i is k o ri ta v a n ja
m a s o v n ih s re d s ta v a k o m u n ik a c ije u p o sve m e rk a n tilis ti k e s vrh e .
M e u tim , to s v je d o a n s tv o na k ra ju ip a k p o n ovo p re d la e , ia ko
s a s v im im p lic itn o , neku v rs tu d ih o to m ije izm e u n e z a in te re s ira
ne a k tiv n o s ti k o n te m p la tiv n e s fe re i k o ris n ih a k tiv n o s ti p ra k ti n e
sfe re , ris k ira ju i u s p rk o s s vo m p o z itiv n o m n au no m za lag a nju da
se nae na p e s im is ti k o j p o z ic iji o d b ija n ja n a s u p ro t d a n a n jo j
d ru tv e n o j s tv a rn o s ti, a ta k v a je p o z ic ija e k v iv a le n tn a o p tim i
s ti k o j p o z ic iji o n ih k o ji jo u v ije k s m a tra ju m o g u im to ta ln o
e s te ts k o is k u p lje n je . R ije je , n a im e , o k o m p le m e n ta rn im p o z ic i
ja m a k o je p re d la u je d n a k a rje e n ja a li su p ro tn o g pre dzn aka je
dnog te is to g p ro b le m a , p re v la d a v a n ja s ta n d a rd iz a c ije na ko jo j
d je lu je s ta jlin g i o d g o v a ra ju e krize d iza jn a . Za M a ld on a da je
rije o to m e da se s t ilis t i k i fo rm a liz a m z a m ije n i rig o ro z n im znan
s tv e n im p o z itiv iz m o m ; za d ru g e je rije o to m e da se p o s tig n e
s p e c ifi n o e s te ts k a re k v a lifik a c ija i, ako je m o g ue , p e rs o n a li
za c ija u p o tre b n o g p re d m e ta .

D iz a jn i u m je tn i k i p re d m e t
K ritik a d iza jn a ko ja se e li p o s ta v iti na k o n s tru k tiv a n p lan i p ri
s tu p iti p ro b le m u k o n k re tn e re k v a lifik a c ije u p o tre b n o g p re d m e ta ,
re k v a lifik a c ije ko ja e ta j p re d m e t u in iti ka d rim da o d g o v o ri o e
k iv a n jim a s u v re m e n o g o v je k a ne sa m o na n ivo u m a te rija ln ih
fu n k c ija n ego i o n ih k o je je F ra n ca ste l d e fin ira o kao im a gina rn e
fu n k c ije p re d m e ta , n ala se p re d nun ou da s p o tro a e m
u s p o s ta v i o dn os zasno van na k o m u n ik a c iji zn ae nja, a lu zivn e ili
s im b o li k e n a ra v i, ko ja se la ko id e n tific ir a ju je r su u k o rije n je n a
i c rp lje n a u z a je d n i k o m k u ltu rn o m n a s lje u , a li u is to v rije m e
ne s m ije iz m a k n u ti za da tku da d je lu je u n u ta r (a ne izva n) p o d ru
79

 ja k o n k re tn ih m o g u n o s ti m o d e rn e te h n ik e , da bi se m o g la
u s p je n o s u o iti s k v a n tita tiv n im p ro b le m im a k o je p o s ta v lja da
n a n je tr i te . Kao to sam ve im a o p r ilik e s p o m e n u ti, z a h tje v
da se d iza jn u s m je ri p re m a p e rs o n a liz a c iji p re d m e ta , a li v o d e i
ra u na o n u n o s ti in d u s trijs k o g re a liz ira n ja , is ta k a o je jo 1951.
g o d in e E tie n n e S o u ria u , te o r e ti a r im p lic ira n e u m je tn o s ti, k o ji je
p re d v i a o i n a g o v je ta o da e nad o rto d o k s n im fu n k c io n a liz m o m
p re v la d a ti s til k o ji e b iti ka d a r da u se b i u k lju i od re e n u dozu
b e s p la tn e o rn a m e n ta c ije , je d n u lju d s k u p o ru k u ko ju tre b a d e i
f r ir a t i p ore d o sn o vn e i b itn e p o ru k e sa m e fu n k c io n a ln o s ti, a to
za to da se o d g o v o ri z a h tje v u k o ji e b ez s u m n je p o s ta v lja ti n ai
s k o ri n a s lje d n ic i . A li o d m a h i d o d a je : P rob le m je u to m e da
znam o kako im p lic ira n a u m je tn o s t u in d u s trijs k o m o s tv a riv a n ju
m oe p o v u i sa so b o m , a p s o rb ira ti i e v id e n tn o p re d s ta v iti m a lo
e k s p lic itn e u m je tn o s ti i d a ti ta k o k re ira n o m p re d m e tu n e to od
o nog b e rg s o n o v s k o g d o d a tk a d u e k o ju z a h tije v a n je g o v o p r ila
g o iv a n je b u d u n o s ti.
Da se p ro b le m i dan as p o s ta v lja u s u tin i u is tim te r m in im a
u n u ta r k o jih ga je p o s ta v io S o u ria u , in i se da je d o v o ljn o p o ka
zala v e fam ozn a izlo b a p rire e n a u P arizu 1962. g o d in e u M u
ze ju d e k o ra tiv n ih u m je tn o s ti pod n a s lo v o m A n ta g o n is m e s II i
p o sve e n a O b je k tu , kao i k r iti k a d is k u s ija ko ja je za n jo m s lije
d ila . N a m je ra p a ri k e izlo b e b ila je iz ra z ito u to m e da p o ta kn e
u m je tn ik e i d iz a jn e re na k re ira n je p re d m e ta ija bi fu n k c io n a ln a
n am jen a b ila p o p ra e n a ili n a p ro s to z a m ije n je n a s im b o li n im ili
lite ra rn im e le m e n tim a c rp lje n im iz d o m e n a m e m o rije , fa n ta s ti
nog ili s a n ja rije (re v e rie ), sa s v rh o m da se p ro v o c ira kriz a p ro
d uka ta k u re n tn o g d iza jn a , k o ji su s m a tra n i n a d i e n im a je r v i e
n isu ka d ri da budu o d g o v o r na nae p re o k u p a c ije i nae p ro b le
m e. I u o vo m s lu a ju na n ia n u je b io s ta jlin g , a m e ri k i ili n e a m e
r i k i, s ta v lje n pod o ptu b u n a ro ito u p is m u k o jim je G e o rg e
M a th ie u p re d s ta v io svo ja d je la u ka ta lo g u iz lo b e . Ako se u S je
d in je n im D rava m a p isa o je on fo rm a a u to m o b ila u tv r u je
na o s n o vi p od ata ka e le k tro n s k o g ra u n a ra IBM k o ji o b a v je ta v a
o e lja m a v e in e ija je m e d io k r ite tn o s t n a jfa ta ln ija , ni m i o v d je
n is m o d a le ko od tih b a rb a rs k ih m e to d a , s to m ra z lik o m to je kod
nas ra c io n a liz a c ija m a n ja. I neka nas bog sa uva n a s ta v lja o
je fra n c u s k i u m je tn ik s p o re i se d ire k tn o sa u zo ro m s ta jlin g a
je dn e d ru g e p e rv e rz ije : in d u s trijs k e e s te tik e , ko ja, p o to je p re
p la v ila A m e rik u pod v o d s tv o m g o s p o d in a R a ym o nd s L o e w yja ,
p rije ti sada da se p ro iri i u E vro pi g d je u p ra vo p o in je da buja.
A li ako su M a th ie u o v a d e n u n c ija c ija i d e n u n c ija c ija p a ri k e iz
lo be o p e n ito p og a a le c ilj, ne m oe se to re i za predm ete
k o ji su re a liz ira n i i p rik a z a n i na to j iz lo b i, o s o b ito ako se na n jih
g leda sa s ta n o v i ta m o g u e tra n s p o z ic ije na in d u s trijs k i p lan . U
to m p o g le d u izlo b a je p o sve p ro m a ila s v o ju s v rh u o s ta v lja ju i
n e rije e n im p ro b le m p e rs o n a liz a c ije p re d m e ta o p e u p o tre b e .
D ru g im rije im a , dok se o s ta je u o k v irim a p rije d lo g a izlo b e
L'O bjet, p ro c e s re k v a lifik a c ije p re d m e ta n ije o s tv a r ljiv u pravo

u o n o j m je ri u k o jo j on te i da p o sta n e u m je tn i k i p re d m e t, K unst-O b je k te a ne D e s ig n -O b je k te , p re m a d is tin k c iji ko ju je p re d lo io

M a ld o n a d o u 7. b ro ju re v ije U lm , o dn osn o d ok te i da se a s im i
lira sa s k u lp tu ro m , da bude u s u tin i s k u lp tu ra i da pre m a to m e ,
kao ta ka v, izb je g n e p ro b le m v la s tito g u kla p a n ja u k v a n tita tiv n i
red d a n a n je p o tro n je . I to n aravn o u n a jb o lje m s lu a ju , t j. kad
se ne ra d i o p re d m e tim a n a p ro s to b iz a rn im i p e liv a n s k im ili k o ji
nose s a s v im iz v a n js k e tra g o v e n a d re a lis ti k o g o iv lja v a n ja (r e v i
va l), a k o ji o tk r iv a ju e vaziva n ili u pravo re a kcio n a ra n s ta v auto ra
p re m a p ro b le m im a d a n a n jic e . N a s u p ro t tim o s tv a re n jim a i k ri
ti k im p rije d lo z im a k o ji ih p od ra va ju , in i se sa s v im opravdana
ra d ik a ln a M a ld o n a d o va o sud a: To su p o sve beza zle ni p re d m e ti.
U n a jv i e s lu a je v a g o to v o t r iv ija ln i, k o ji ponekad d o s ti u kon
ve n c io n a ln u e le g a n c iju . U m a n je s lu a je v a g ro te s k n i su ili v u l
g a rn i. To su p re d m e ti, m o e m o re i, n a m ije n je n i da u kra se (ili
s tim u lir a ju ) iv o t je d n e e m o c io n a ln o s a s v im a n e m in e b uroa
zije.
P ro b le m k o ji je p o s ta v io S u o ria u , da se o s tv a re u n u ta r a ne
izvan d iza jn a p re d m e ti k o ji nose un p e u d 'a r t e x p lic ite , o sta je
d a kle i d a lje n e rije e n , je r re s e m a n tiz a c ija p re d m e ta ope upo
tre b e (a ta k o e r i a rh ite k tu re ) m oe b iti o stva re n a sam o p o sre d
s tv o m in te g rira n ja tra d ic io n a ln o s u p ro ts ta v lje n ih te rm in a , fu n k
c ije i d e k o ra c ije , s tru k tu ra ln ih i k o m p o z itiv n ih e le m e n a ta , fo rm e
za se be i s lik a n o s ila c a na n e ki n a in ilu s tra tiv n ih zn aenja.
V e sam im a o p r ilik e s p o m e n u ti ta j p ro c e s re s e m a n tiz a c ije
na p o d ru ju a rh ite k tu re i n a p o m e n u ti kako a rh ite k ti tee da u naj i e k o n s tru k tiv n e in je n ic e u m e tn u p oru ku , je d n u o snovnu
id e ju ko ja e, kako kae Lou is I. Kahn, d o d a ti n e to to je iznad
d izajna . R ije je o p o ku a ju k o ji je p on ekad s re tn o u sp io (u
I t a liji n pr. u s lu a ju A lb in ije v a M u ze ja ka te d ra ln e riz n ic e u Gen ovi ili ro b n e ku e R in a sce n te u R im u) da se lin g v is ti k a e k
s p re s ija u k o rije n i na te re n u je d n e p re c iz n e k u ltu rn e s itu a c ije i
p o v ije s n e m e m o rije o s ta ju i ip ak vje ra n a p s o lu tn o m o d ern o m
kre a tiv n o m i p ro d u k tiv n o m p ro ce su . Na s p e c ifi n o m p o d ru ju
d iza jn a (p o tc rta v a m izraz d iza jn da ja s n o ra z lu im o p e ra tiv n i p ro
ce s od o nog ko ji p re th o d i k o n s titu ira n ju p re d m e ta p rim ije n je n e
u m je tn o s ti) n isu n e d o s ta ja li p o k u a ji da se na h is to rijs k o -a m b ije n ta ln o m te re n u za snu je p oruka ko ju n osi p re d m e t s c ilje m da
se on re k v a lific ira sa e s te ts k o g s ta n o v i ta . P rim je r za to im am o
izm e u o s ta lo g u n a s lo n ja u k o ji su d iz a jn ira li A lb in i i H e lgova za
p ro izvo a a P og g ija iz P avije, a b io je prika zan i na XII trije n a lu
u M ila n u . R ije je o predm etu ko ji na p rv i p ogled moe i zbu
n iti u p ravo zbog n o v in e n e kih fo rm a ln ih rje e n ja to , in i se, idu
iznad ueg rje a v a n ja fu n k c io n a ln ih p ro b le m a . Takav je npr. kon
tra s t izm e u v rlo je d n o s ta v n e tu b u la rn e s tru k tu re i s a svim im
poza ntn e p o d sta ve p o p u t v e lik o g tita ko ji se, kao to je p rim i
je e n o , m irn e due m ogao o d re za ti i s v e s ti na fo rm u koja bi
v i e o d g o va ra la e fe k tiv n o j fu n k c iji o slo n ca za g lavg. Zapravo,
ako se p rim ije n i k r ite r ij s tro g o fu n k c io n a ln o g vre d n o va n ja , kao
81

 to je u in io A lf ie r i u n a ve d e n o m c ita tu , onda ne m o e m o sh v a
t i t i zn a e n je i v rije d n o s t n a s lo n ja a A lb in ija i H e lg o v e , b u d u i da
p re d la e fo rm a ln u s o lu c iju ko ja je p re k o a li ne i p r o tiv fu n k c ije
sh va e n e u uem s m is lu .
M o n u m e n ta ln a k o n s tru k c ija c je lin e , h e ra ld i k a e le g a n c ija
tita , in je n ic a da na sv o j n a in e li s im b o li k i i re ka o b ih fig u
ra tiv n o p re d s ta v iti v la s titu fu n k c iju , p o ka zu je kod a u to ra ja sn u
in te n c iju da u d iza jn u k lju e tra d ic io n a ln e e le m e n te k o ji su ka d ri
da p e rs o n a liz ira ju p re d m e t i da m u p rid a ju s t ilis t i k u in d iv id u a l
n o st, n a s u p ro t iz v je ta e n o j ili n e z g ra p n o j s t iliz a c iji d a n a n je
p ro d u k c ije . A li i u o vom s lu a ju p ro c e s re s e m a n tiz a c ije o b je k ta ,
p re m d a se za sn iva na k o re k tn o j m e to d o lo k o j im p o s ta c iji, pouzd aje se u p o ru k e k o je se m ogu d e fin ir a ti te k u u s k o m o k v iru p o
se bn e k u ltu re ko ja je jo u v ije k k u ltu ra e lit e i kao ta k v a sp o so b n a
da okua v rs tu k o m u n ik a c ije s a in je n e od a lu z ija i k u ltiv ira n ih
odnosa.
R e s e m a n tiz a c ija ko ju je o s tv a rio A lb in i u o vo m d je lu vezana
je u pra vo za ono to u n je m u tre b a d e if r ir a ti, i p o re d u n u ta rn je
p o ru ke sa m e fu n k c ije , zbog e ga se in i o p ra v d a n o g o v o riti u po
vodu kao to se, n a s u p ro t to m e , m oe g o v o riti o a p s tra k tn o j p r i
s u tn o s ti ako za p rim je r u zm e m o n a s lo n ja B a rce llo n a od M ie s a
van d e r Rohea. U oba s lu a ja m e u tim (i u p ra v o u g ra n ic a m a u
k o jim a u m je tn ic i o s tv a ru ju o d re e n i t ip e s te ts k e k o m u n ik a c ije )
predm et je u is to v rije m e i sam po s e b i i v la s tita p re d s ta v a
(ta k o e r i u s lu a ju M ie s a p r e d s ta v lja n je im p lic ira o pa zn a e n ja
ko ja idu iznad fu n k c ije , ako ni zbog e ga d ru g o g a o no je r o b u
h vaa ju p oseban n a in in te r p re tira n ja sa m e fu n k c ije ), pa p re m a
to m e fig u r a tiv n o s t neko g d a n a n je g d iz a jn a ne tre b a s m a tra ti
a p s o lu tn im p o ra s to m e s te ts k e s e m a n tiz a c ije v e ra d ije p ro c e s o m
re s e m a n tiz a c ije je z ik a a p s tra k tn o g ra c io n a liz m a k o ji je h is t o r ij
ski li e n e s te ts k e p o te n c ija ln o s ti.

P a ra le ln i p ro b le m i: n ova fig u ra c ija , p ro g ra m ira n a u m je tn o s t,

pop -a rt, o p ti k a u m je tn o s t
Tip re s e m a n tiz a c ije p re d m e ta k o ji je p oku a n na o s n o v i e k s p lic itn ijih fig u r a tiv n ih ili s im b o li k ih re fe r e n c ija b ilo u p ra vcu
K u n s t-O b je k te b ilo u p ra vcu D e s ig n -O b je k te m oe se p r id ru iti,
v o d e i rauna o ra z lik a m a in h e re n tn im r a z li itim tip o v im a je z ik a ,
s li n im p o k u a jim a k o ji su u in je n i za n e k o lik o p o s lje d n jih g o
d ina na p o d ru ju lik o v n ih u m je tn o s ti, p rije sve ga u o n im s tru ja
ma i m eu o n im u m je tn ic im a k o ji se o zn a u ju p rili n o d v o s m i
s le n im i n e s ta ln im n a zivo m nova fig u ra c ija . U m je tn ic i k o ji se
k re u u to m p ra vcu p ola ze g o to v o s v i od is k u s tv a in fo rm e la i
izvla e p re ko njeg a neke in s ta n c e n a d re a liz m a izm e u dva rata,
n a s to je i u m e tn u ti te s u g e s tije u k o n te k s t k o ji v o d i ra u na o amb ije n ta ln o j p o v ije s ti ili o n o vo j u rb a n o j s tv a rn o s ti.

N a d re a lis ti k i i o rg a n i k i k o rije n ili b a tin a m e m o rije s je d n e

s tra n e , a o b je k tiv n e i d e fin ira n e s lik e izvu e n e iz in d u s trijs k o g i
p u b lic ita rn o g a m b ije n ta s d ru g e s tra n e , u v je to v a li su da je fig u
ra tiv n o o b n a v lja n je p re u z e lo fe n o m e n o lo g iju v rlo ra z li itih i e s to
in tim n o p ro tiv rje n ih o b lik a . Nova fig u ra c ija zato, bez obzira
na p o s tig n u te re z u lta te , p o ka zu je u n u tra n ju te k o u ko ja je
s v re m e n o m p oka zala da je n ije la ko s a v la d a ti da ko m b in ira u
je d n o s ta v n o m g o v o ru o rg a n i n o s t ili m e m o riju i o b je k tiv n o s t
s tv a ri i s lik a iz v u e n ih iz a m b ije n ta , je d n a k o kao to se dizajn
s u s re e sa a n a lo g n o m te k o o m da za jed n o k o m b in ira nove s im
b o li n e i fa b u la rn e sa d ra je sa o b je k tiv n im za h tje v im a te h n ik e i
s e rijs k e p ro d u k c ije . Tako i nova fig u ra c ija i d izajn upadaju u
o p a s n o s t da se p re p u s te im a e riji (im a g e rie ) i fa n ta s ti n o m fabulira n ju , to je z a is ta b ije g p re d s tv a rn im o s v je e n je m o dana
n jo j s tv a rn o s ti. S lik a , s k u lp tu ra , p re d m e t te e zato da se u klop e
u a m b ije n t o k o lin e i da u n je m u c rp u novu o b je k tiv n o s t o bra a
ju i se n a s lje u s lik a i s im b o la m o d e rn e in d u s trijs k e i p u b lic ita rn e s tv a rn o s ti. A li su k o b s to m s tv a rn o u in i se u n jim a u b la
en, p rig u e n d ija fra g m o m m e m o rije ili fa b u lira n ja ili o p e t aprior is ti k im id e o lo k im sh e m a m a ko je s p re a v a ju p re p o zna va nje
s tv a rn o s ti bez p re d ra s u d a . P rem a to m e , u m je tn ik zavra va tim e
da iz m i e ra d ik a ln o m o s v je e n ju o p ro b le m u k o ji p o s ta v lja
e s te ts k a k o m u n ik a c ija ili n a p ro s to o s a m o j m o g u n o s ti p re iv lja
v a n ja k o m u n ik a c ije ta k v o g a tip a u s v ije tu kao to je na, k o jim
d o m in ira ju m a ss m e d ia i k o ji k a ra k te riz ira n a s ta ja n je d ru tv a
o b ilja k o je p s ih o lo g iju te d n je i p ro iz v o d n je z a m je n ju je p s ih o lo
g ijo m ra s ip a n ja i tro e n ja (u s p o re d i E s th e tic s o f P le n ty: A rc h i
te c tu re fo r U to p ia od J. M . F itc h a ).
Tom su p ro b le m u m e u tim p ris tu p ile ra d ik a ln o one s tru je ko je
m o e m o s m a tra ti tip i n im za d a n a n ju in te rn a c io n a ln u u m je tn i
ku p a n o ra m u , t j. p ro g ra m ira n a u m je tn o s t i pop-art. T ip in o s t o v ih te n d e n c ija p o tje e iz in je n ic e da one ko nano u zim a ju
u o b z ir o p i a n tro p o l k i u v je t to ga sve o d re e n ije ka ra k te riz ira
te h n o lo k i ra zvo j i n je g o v e d v ije o sn o vn e d im e n z ije , t j. s je d n e
s tra n e in d u s trijs k a p ro d u k c ija , a s d ru g e s tra n e m a so vna p o tro
n ja . N a s u p ro t o v o j o s n o v n o j d a to s ti, to k a ra k te riz ira n a jv e im
d ije lo m u rb an u in d u s trijs k u i p u b lic ita rn u d im e n z iju u k o jo j danas
iv im o , u m je tn ic i k o ji p rip a d a ju t im te n d e n c ija m a za uzim aju v rlo
p re ciza n i a n g a ira n s ta v , tim a n g a ira n iji to v i e vo d i ra d ik a liz a c iji a ne k o m p ro m is u s e v a z iv n im m e u p o z ic ija m a . U p rvo m
s lu a ju , t j. u s lu a ju pop-arta (a o v d je m is lim o u p rvo m redu
na a m e ri k e m a n ife s ta c ije , u m je tn ik kao da p rim a na zn anje da je
ire v e rz ib iln a in je n ic a n a s ta ja n je d ru tv a h e te ro d ire k tiv n o g tip a
u k o je m je o dn o s p ro iz v o d n ja p o tro n ja d e fin itiv n o p o m a k n u t u
k o ris t d ru g o g te rm in a . U m je tn ik je zato d ove de n do to g a da p rih
v a ti s u o e n je s a m b ije n to m u ko je m iv i na n ivo u p o tro n je p ro
v o d e i neku v rs tu in v e n ta riz ira n ja fin a ln ih p ro izvo d a te h n o lo k o g
p o stu p ka , d a ju i im d o s to ja n s tv o n o vih sa draja u m je tn i k o g in a
i p o d v rg a v a ju i ih, d a kle , n e ko j v rs ti d e m is tifik a c ije i re ifik a c ije .
R ije je o id e o lo k i in d iv id u a lis ti k o j p o z ic iji ko ja je p riv id n o

 h e te ro d ire k tiv n a a za p ra vo n o si a n a rh i n u sn ag u b u d u i da
p re tp o s ta v lja m o g u n o s t is k u p lje n ja i s a m o o d lu k e na a to m is ti ko m n ivo u p o tro n je a ne na p la n ifik a to r s k o m n iv o u p ro d u k c ije .
Za p o d ru je p ro d u k c ije u m je tn ik ne p o ka zu je n ik a k v a in te re s a
m oda i zbog to g a to zna ili v je ru je da je r ije o d a to s ti na k o ju
in d iv id u u m nem a n ik a k v e m o g u n o s ti da d je lu je u d ru tv u te h n i
k i s p e c ija liz ira n o m i u p ra v lja n o m u e k o n o m s k o j d im e n z iji, i ne
sa m o e k o n o m s k o j, v e lik ih in d u s trijs k ih k o n c e n tra c ija i m a s o v n ih
sre d s ta v a k o m u n ik a c ija . In d iv id u u m i u m je tn ik o s je a ju se izvan,
p r is ilje n i da p rih v a te s u o e n je , ako za to im a ju v o lje , s v a k i za
s v o j ra u n. U o s n o v i je to g a s ta v a s u tin s k i p e s im iz a m , a li k o ji
se za udo ne is p o lja v a u k o n te m p la tiv n o j m a n ife s ta c iji ili p o tp u
nom o d b ija n ju (kao to je to b io s lu a j s u m je tn ic im a in fo rm e la )
nego n a p ro tiv u v it a lis t i k o j a s p ir a c iji p re m a k o m p ro m is u , p re m a
u la s k u u ig ru , to se m oe o b ja s n iti p ra g m a tis ti k im k o rije n je m
a m e ri k e k u ltu re . U d ru g o m s lu a ju , t j. u s lu a ju p ro g ra m ira n e
u m je tn o s ti i v iz u e ln ih is tra iv a n ja o p e n ito , u m je tn ik jo je d n o m
pola zi od k o n s ta ta c ije e s te ts k e n e d o s ta tn o s ti a m b ije n ta , k r e n ja
i p ovre d a ko je u n je m u in d iv id u u m n e p re k id n o tr p i. N je g o v je o d
g o v o r p o sve s u p ro ta n o d g o v o ru p o p -a rtis ta , b u d u i da on s m a
tra da m oe d je lo v a ti u fa zi p ro iz v o d n je r e k v a lific ir a ju i u e s te t
sko m s m is lu n je n e o p e ra tiv n e p o s tu p k e . P ro g ra m ira n a u m je tn o s t
n a s to ji d a kle d je lo v a ti ne na s tv a r i, ne na p ro iz v o d e , n eg o na
m e to d e i te h n i k e in s tru m e n te . U o d re e n o m s m is lu m oe se
re i da ona ne c ilja ni na to da re a liz ira n e k i o p ip ljiv r e z u lta t kao
to se m oe o p ip a ti i p ro d a ti o b i a n p re d m e t p o tro n je i s lik a r
sko ili s k u lp to rs k o d je lo (p o d ra z u m ije v a ju i i p o p -a rt), v e p rije
na to da is ta k n e sam p o s tu p a k k o ji se m o e v e r if ic ir a t i u sv a k o m
m o m e n tu i u s v a k o j fa zi i k o ji se iznad sve g a m o e p re n ije ti na
r a z li ite p la n o ve iro k o g s o c ija ln o g d o m e ta i a k do sa m o g in d i
v id u a ln o g p on a a n ja . P ro g ra m ira n a u m je tn o s t n a s to ji se is trg n u ti
(a u to m e se in i b lis k a M a ld o n a d o v o j p o z ic iji) p ro c e s u m e rka n tiliz a c ije , tip i n o m za d ru tv o p o tro n je , i r e s t it u ir a t i u p re d m e tu
v rije d n o s ti tip i n o a u to d ire k tiv n e a k tiv n o s ti. Id e o lo g ija ko ja
zastupa tu p o z ic iju im a ili bi tre b a lo da im a o p t im is t i n iji a k c e n t,
b ud ui da p re tp o s ta v lja m o g u n o s t d je lo v a n ja u p la n ifik a to r s k o j
fazi p ro iz v o d n o g p ro c e s a o d u z im a ju i ga n a d m a n o j a tr a k c iji p o
tro n o g p o la rite ta . P ro g ra m ira n a u m je tn o s t s itu ir a se d a k le ,
p re m da s ra z li itim d o p rin o s o m i a k c e n to m , na id e o lo k u lin iju
p io n ira m o d e rn o g p o k re ta iji z a h tje v za o tv a ra n je h u m a n is ti k e
p e rs p e k tiv e u ra zvo ju m o d e rn e te h n ik e p o n o vo p o s ta v lja . P ro gra
m iran a u m je tn o s t ja v lja se s to g a kao tip i n o e v ro p s k a in je n ic a
(je d n a ko kao to su n e w dada i p o p -a rt ako ne e k s k lu z iv n e a o no
ip ak tip i n o a m e ri k e in je n ic e ) u p ra vo zbog to g a to se n ije
m o g la ro d iti i ra z v iti u ze m lja m a g d je se in i da d ru tv e n a k u l
tu ra i s tru k tu ra jo n isu u s m je re n e (a li k o lik o jo d u g o? ) p re m a
o no j e k o n o m iji ko ja se za sn iva na p o tro n ji, a k o ju su o p is a li
R o stow , R iesm an i F irch u p ra vo p re m a m o d e lu a m e ri k o g d ru
tva . A li z a n im ljiv a in je n ic a , ko ja se ja v lja u o k v iru o ve nove
te n d e n c ije i ko ju v je ro ja tn o tre b a p rip is a ti s v je s n o s ti da se d je

lu je na lin iji p o s lje d n je g fro n ta , s a s to ji se u o vo m e : d ok se p e sim is ti k i s ta v , k o ji je u o s n o v i p op -a rta, tra n s fo rm ira u svo ju su

p ro tn o s t, u v o ljn o s t da se bude u n u ta r s tv a ri i da se s n jim a
s k lo p i k o m p ro m is , d o tle se o p e ra tiv n i o p tim iz a m p ro g ra m ira n e
u m je tn o s ti p re v o d i u s ta v k o ji b ih nazvao p u rita n s k im , sta vo m
b e s k o m p ro m is n o s ti s o n im s v ije to m k o ji u pravo e lim o is k u p iti i
iz b a v iti.
P ro g ra m ira n a u m je tn o s t i p o p -a rt p o s ta v lja ju se d a kle na d i
v e rg e n tn e p o z ic ije , a k i d ija m e tra ln o s u p ro tn e ili u p ravo zbog
to g a i s je d n o m za je d n i k o m ta k o m p ola zn om ta k o m koju
in i su v re m e n a te h n o lo k a s tv a rn o s t to u o s ta lo m p oka zuje da
su o p a s n o s ti k o jim a se izlau je d n a k e a li s u p ro tn o g p redznaka.
A ko za ista p rva ris k ira da se z a tv o ri na p o z ic iji za d o vo ljn e sa m o
d o v o ljn o s ti u novu k u lu od slo n o v a e m e to d e ra d i m e tod e , kao
to se je d n o m z a tv a ra lo u k u lu u m je tn o s ti ra d i u m je tn o s ti, i p re
ma to m e iz b je g n e u m je s to da r ije i a n tin o m ije i p ro b le m a ti n o s t
re a ln o g , p o p -a rt sa s v o je s tra n e ris k ira da ne u s p ije dugo izd ra ti
na ta n a n o j d e m a rk a c io n o j lin iji k o ja ra zd vaja p ra v i p o tro n i p re d
m e t od o ne v rs te m e ta fo re k o ju o n je m u p re d la e p o p -a rtis t, i
p re m a to m e ris k ira da se i ona p re o b ra zi u is ti p re d m e t p o tro
n je li e n ja s n e i e s te ts k i k v a lific ir a ju e in te rv e n c ije u m je tn ik a .
A li h e te ro g e n o s t, ko ja p o s to ji izm e u p ro g ra m ira n e u m je tn o
s ti i v iz u e ln ih is tra iv a n ja s je d n e s tra n e i n e w dade i p op -a rta s
d ru g e , n ije u v ije k ta k o k o rje n ita . Ponekad te s u p ro tn e te n d e n c ije
p on o vo n alaze ta k u s u s re ta n ja u d e fin ira n ju one urb an e p ano
ra m e od k o je pola ze , s u s re u i se o va j p u t ne v i e na p ola zn oj
ta k i, t j. na n iv o u z a je d n i k o g n a zivn ika k o ji sa in ja v a dan an ja
te h n o lo k a s tv a rn o s t, v e na z a v r n o j ta k i o d g o v a ra ju ih o pe
ra tiv n ih p ro ce sa . Razloge o vog s tje c a n ja tre b a tra iti na sam om
p o d ru ju p ro g ra m ira n e u m je tn o s ti, ja s n ije u n je n o j m o g u n o s ti
da kre n e u dva ra z li ita p ra vca . D je lo p ro g ra m ira n e u m je tn o s ti
ja v lja se u s v o jo j n a jk a ra k te r is ti n ijo j d e f in ic iji kao s tru k tu ra koja
p o s to ji, da ta k o ka em o, u p o te n c ija ln o m s ta n ju i ko ja p o p rim a
zn ae nje i v rije d n o s t o p e ra tiv n o g p ro ce sa to ga ona u d o m lju je
i p rik a z u je s n a jv e o m m o g u o m ja s n o o m . Kao to je ve re
e no , p ro g ra m ira n a u m je tn o s t ne te i d a kle o p ip ljiv o m re z u lta tu
k o lik o to m e da is ta k n e p o s tu p a k k o ji tre b a da bude v e rific ir a n u
m e to d i kad e, p re n e se n na d ru g e s e k to re , p rije i iz p o te n c ija l
nog u s tv a rn o s ta n je . U d ru g o m s lu a ju , p rije svega kad je is tra
iv a n je is to g k re ta n ja z a m ije n je n o m n o go ta n ijim e k s p e rim e n
tira n je m na o s n o v i d a to s ti v iz u e ln e p e rc e p c ije u odn osu s_ e s te t
s ko m p e rc e p c ijo m i k o m u n ik a c ijo m , p ro g ra m ira n o is tra iv a n je
za vra va se u k o n s tru k c iji k o n k re tn ih p re d m e ta k o ji ulaze u na
p e rc e p tiv n i h o riz o n t kao i m n o g i d ru g i p re d m e ti k o ji nas o k ru
u ju, i sa s v o jim in te n z iv n im s v je tlo s n im s ig n a lim a o brazu ju i u
is to v rije m e k a ra k te riz ira ju (na ra z li ite a li k o m p le m e n ta rn e na
in e u odn osu na m o d a lite te k o ji se nalaze u d je lim a p o p -a rtis ta )
te h n o lo k u , p u b lic ita rn u , in d u s trijs k u pan oram u ko ju nam prua
urbana sce na : re k li b is m o da je to odm azda p an oram e s u v re
85

m e n og gra da k o ji se sa m p o s ta v lja kao p re d m e t u m je tn o s ti iz b je

g a va ju i p ro g ra m ira n e in te n c ije u m je tn ik a i n a m e u i m u se in
s tin k tiv n o p o d z e m n im p o s re d s tv im a , je d n a k o kao to je p r ije d va
d e s e ta k g o d in a p a n o ra m a N e w Y o rk a s lo m ila n e o p la s ti k u o s n o
vu M o n d ria n a , u z ro k u ju i da e k s p lo d ira u b e z b ro j p a r tik u la rn ih
e pizo d a s li n ih b e z b ro ju s v je ta la n o n e p a n o ra m e m e tro p o le .
O vo k o n s titu ira n je u o b je k tu e k s p e rim e n ta ln ih is tra iv a n ja na
d a to s tim a v i e n ja (tim is tra iv a n jim a , k o ja se ra z li ito d e fin ira ju ,
n e d o s ta ja o je te r m in k o ji bi ih o z n a io o e v id n o , b a re m d o k nam
n ije iz A m e rik e s tig la d e fin ic ija -s lo g a n o p tic a l art ili, jo b o lje ,
op-art) o tv a ra u t im te n d e n c ija m a je d a n d ru g i p u t ra z v o ja k o ji
na n e ki n a in k o n v e rg ira s lin ijo m n e w d ad e i p o p -a rta . B u d u i da
se p re d m e t, u k o je m u se z a k lju u je i z a vra va u m je tn i k o d je lo
v a n je za sno van o na p re tp o s ta v k a m a p e rc e p tiv n o g re d a, p o s ta v lja
na is ti k o n k re tn i p la n na k o je m se n a la ze i r a z li iti p re d m e ti to
s a in ja v a ju u rb a n u p a n o ra m u ili fo lk lo r , on u is to v rije m e v r i
neku v rs tu e s te ts k e k o re k c ije , je d n a k o kao i p o p -a rt k o ja , in i se.
s v re m e n a na v rije m e te i u p ra v o t a u to lo g iji, a li za p ra vo u v ije k
c ilja na m o d ific ira n je , o n o lik o k o lik o

je

p o tre b n o

za

e s te ts k o

is k u p lje n je s tv a r n o s ti ko ja nas o k ru u je . U oba s lu a ja d je lo k r i

t i k i p re la z i, m o d ific ira ju i ga u v id u s v o je v la s t it e s v rh o v ito s ti,
k o n s titu tiv n i p o s tu p a k p re d m e ta ko je m i d n e v n o k o n z u m ira m o ,
u s m je ra v a ju i p an ju p o tro a a sa u iv a n ja e fe k ta p re m a a n a liz i
fo rm a tiv n o g p ro c e s a , o d n o s n o v o d e i ga n a p u ta n ju is to p a s iv
nog sta va s v o js tv e n o g p s ih o lo g iji p o tro n je i t ra n s fo rm ira ju i ga
u n u ta r o d re e n ih g ra n ic a od p o tro a a u p ro iz v o a a .

D iza jn i m a so vn a s re d s tv a
Sa ove d v ije te n d e n c ije d a n a n ja u m je tn o s t u k o n k re tn im p re m
da o g ra n i e n im te r m in im a p o s ta v lja p ro b le m e s te ts k e k v a lifik a
c ije u o k v iru d ru tv e n e s t ru k tu re k o jo m sve a la rm a n tn ije d o m in i
ra ju m a so vna s re d s tv a k o m u n ik a c ije i p o tro n je . O na n a im e ne
n a s to ji o d b iti s v o j zada tak, s k o jim su se s u e lile sve v ita ln e
s tru je m o d e rn e u m je tn o s ti, da se u p le te n a jd ir e k tn ije i n a jp o tp u
n ije u p ro b le m e s v a k o d n e vn e e g z is te n c ije , a li za ra z lik u od u m je t
n i k ih s tru ja p rve p o lo v ic e s to lje a , p o d ra z u m e v a ju i i in fo rm e l,
o d b ija da p o s ta v i sam u se be kao k lju n u ta k u u k o jo j in d iv id u u m
i d ru tv o ra z rje a v a ju ili ra s k rin k a v a ju sve a n tin o m ije i s ve protiv rje n o s ti. U m je tn ik p rim je u je da ne d je lu je v i e u o k v iru k u l
tu rn e s itu a c ije k a ra k te riz ira n e ja s n im k o n tra p o s tira n je m avan-

g arde i k o n z e rv a tiv n o s ti, nego u o k v iru o pe a n tro p o lo k e s itu a

c ije ko ja je m n o go k o m p le k s n ija i ko ju k a ra k te riz ira ko e g z is te n
c ija i re c ip ro n a in te g ra c ija ra z li itih k u ltu rn ih razina to se ire
od a va n g a rd n ih is tra iv a n ja do n a jn ie g n ivo a lo w b ro w a i kia ,
p ro la z e i in te r m e d ija rije m m id d le b ro w k u ltu rn e in d u s trije . O s ta ti
izvan o vog s is te m a n ije m o g u e n iti bi to im a lo s m is la . U m je tn ik
to zna i p rih v a a da d je lu je u n u ta r s is te m a da bi ga tra n s fo rm i
rao, ia ko ne v i e d je lo m to ta ln o g o tk u p lje n ja u ko je v i e ne v je
ru je , v e p o s re d s tv o m o g ra n i e n ih p o sre d o v a n ja u o k v iru p a rtik u la rn ih i o d re e n ih s itu a c ija . R ije je u b iti o fe n o m e n u re d im e nz io n ira n ja , ne znam da li v rije d n o s ti, a li sva kako fu n k c ije u m je t
n o s ti u d a n a n je m d ru tv u . O re d im e n z io n ira n ju u ko je n ije m o
gao a da ne bud e u vu e n i d iz a jn , o s o b ito ako se ra z m o tre zadaci
k o je m u je p rip is a la u m je tn i k a k u ltu ra p o s lije ra ta. in i se da se
d iza jn d anas z a is ta o d re k a o tu m a e n ja svo ga d je lo v a n ja kao to
ta ln o g p ro je k tir a n ja lju d s k o g a m b ije n ta i kao in s tru m e n ta d ru
tv e n o g u zd iza n ja i p re p o ra a n ja , kao to su to nekad tu m a ili
p io n ir i m o d e rn o g p o k re ta od W illia m a M o rris a do W a lte ra G ro
p iu sa , da u p o trije b im v e p o zn a ti n aziv P evsn e ra. To o d ric a n je
no si sa so b o m riz ik , k o ji je v i e p u ta is tic a n , da se d iz a jn e r p re
tv o r i u p u b lic ita rn o g a g e n ta in d u s trije a d iza jn u k o z m e ti k u d je
la tn o s t, a li bi m o g lo b iti i re z u lta t s v je s n o g o s v je e n ja o v rlo
k o m p le k s n im p ro b le m im a k o ji p o s ta v lja d a n a n ji in d u s trijs k i raz
v o j i izraz je d n o g re a lis ti n ije g s ta va p re m a m o g u n o s tim a to
se p ru a ju u m je tn ik u da u tje e v la s titim d je lo m na su d b in u ko
le k tiv n o g iv o ta . S ta ja li te d iz a jn e ra m ije n ja sv o j p ra vac, kao to
se to d o g o d ilo s p ro g ra m ira n o m u m je tn o u . U m je s to da p o sta vi
p ro b le m p ro ire n ja v la s titih za da taka sve do o b u h va a nja id e a l
nog to ta ln o g p ro je k tira n ja a m b ije n ta , d iza jn ra d ije te i d e fin ic iji
a ka tka d i p rid ije v a n ju u rb a n e p an o ra m e p o s re d s tv o m s e rije po
je d in a n ih in te r v e n c ija ili re a liz ira n je m p re d m e ta i s lik a ko je iz
s v o je s v rh e is k lju u ju b ilo k o z m e tik u s ta jlin g a b ilo a p s o lu tn u fo r
m u i v i e su u s m je re n e p o s tiz a n ju k a ra k te ris ti n e tip i n o s ti do
k o je d ola ze rig o ro z n im im p o s tira n je m fu n k c io n a ln ih p ro b le m a i
p rib je g a v a n je m in d iv id u a liz ira ju e m p o tc rta v a n ju s im b o li k e ili,
pon eka d , ak ik o n i k e v rs te ko ja o la ka va u k lju iv a n je o b je k ta u
a m b ije n t, p o d s ti u i s im p a tiju ili p s ih o lo k u s u k riv n ju p otro a a .
P re d m e t se u to m s lu a ju o s la n ja na t ip k o m u n ik a c ije k o ji je za
snova n ne to lik o na n e p o sre d n o m u in ku k o lik o na u sp o re n o m aps o rb ira n ju k o je bi tre b a lo da p o tro a a d ove de do to g a da za s v o j
ra u n o tk r ije n je g o v u p o ru ku . P rim je ri ta k v ih p re d m e ta ne ned o
s ta ju u p an o ra m i in d u s trijs k e p ro d u k c ije . M o g ao b ih p o d s je titi,
87

m eu ta lija n s k im p ro iz v o d im a , na o s tv a re n ja u p la s tic i G, C o lo m b in ija za K a rte li (s ta la k za ta n ju re , is p ra iv a i o s o b ito o im a za

lim u n ), iv a u m a in u i s je d a lic u za d je c u Z. Z a n u sa , a p a ra t za
to e n je p iv e b ra e C a s tig lio n i, M u n a rije v e n a o a le za s u n c e , ili
pak k o n te jn e r od p la s tik e R. M e n g h ija , e le k tr i n i s a t S e c tio n C l
od M a n g ia ro ttija i u je d n o m d ru g o m o k v iru v e p o z n a ti ra d io
Phonola C a s tig lio n ija i C a c ia D o m in io n ija , Vespu 2 0 - i Fiat
500. R ije je , ka ko se v id i, o k u re n tn im p ro iz v o d im a k o ji su g o
to v o p o sve im u n i od s t ilis t i k ih p re o k u p a c ija i od k o jih su m n o g i
v e d a vn o u li u nau b a tin u s lik a , d a ju i d o p rin o s rig o ro z n o g
rje a v a n ja te h n i k ih p ro b le m a i ja s n o u tv r d iv e e s te ts k e in te n c io n a ln o s ti, a li u is to v rije m e o d b ija ju b ilo k a kvu in v e s titu ru u rang
u m je tn i k o g d je la . Na t o j ta k i d iz a jn e ri su e k s p lic itn i i n jih o v o
u a n iv a n je

na te re n u p ro b le m a is to

te h n i k o -n a u n e

n a ra v i,

s va k i p u t kad ih p o z iv a m o da d is k u tir a ju na e s te ts k o m i u m je t
n i k o m p la n u , zd ra va je o b ra n a p r o tiv e s te ts k o g fe ti iz m a p re d
m e ta . U o d re e n o m s m is lu in i se da d iz a jn te i d e f in ic iji za
k o ju b ih re ka o da je a n o n im n a (n e u lim ita tiv n o m s m is lu k o ji su
p ri e ljk iv a li u p ra v o p io n ir i m o d e rn o g v re m e n a )

nae g s v a k i

d a n je g a m b ije n ta , iz m i u i s v je s n o o n o m iza zovu p r o tiv v re

m ena k o ji je u v ije k k a ra k te riz ira o u m je tn i k o d je lo v a n je b a re m
d o tle d o k n ije u m je tn ik , c rp e i v la s t it e s a d r a je d ire k tn o iz m a
so vn e k u ltu re , kako se to dog a a o s o b ito sa n e w d a d o m i pop-a rto m , za po eo i sa m iz m ic a ti to m iza zovu i p o s ta v io s v o je d je lo
i d je lo v a n je na p o d ru je p o tro n e e s te tik e , o k o jo j je g o v o rio
Banham u p ovo d u d iz a jn a s u p r o ts ta v lja ju i ga e s te tic i p e rm a
nentnog u ko ju b i, m e u tim , tre b a lo s m je s t it i o s ta le u m je tn o s ti.
Is k u s tv o u m je tn ik a sh va e n o u t im te r m in im a s tje e se d a k le u
d a n a n jo j c iv iliz a c iji s lik a i p re d m e ta k o ji s a in ja v a ju n eku v rs tu
slo b o d n e zone g d je se s u s re u is k u s tv a ve zan a za n a jr a z li itije
k u ltu rn e n iv o e , od a v a n g a rd n ih is tra iv a n ja do m a ss m e d ia . U o b lia van ju ove c iv iliz a c ije d iz a jn m o e p r id o n ije ti i s tv a rn o o d lu n o
d o p rin o s i u s v o js tv u s v o jih v la s t it ih o p e ra tiv n ih p ro c e s a k o ji mu
d o p u ta ju da na p la n u k v a lite te u m e tn e fo rm a ln a is k u s tv a s te
ena u la b o ra to rija m a a van ga rd e , u k o jim a ne ta k o rije tk o d je lu ju
i sa m i d iz a jn e ri. S te ta k e g le d i ta d iz a jn p o p rim a ja s n u fiz io
n o m iju i je d n u od n a jz n a a jn ijih fu n k c ija , s m je ta ju i se u onu
in te rm e d ija rn u zonu s k a le k u ltu r n ih n ivo a g d je se z b iva s u s re t i
s u kob izm e u k v a lite ta i e s te tic ite ta s je d n e s tra n e , i k v a n tite ta
lo eg u kusa s d ru g e s tra n e . D iza jn je za to u n e p re k id n o m k o n
ta k tu s m a s o v n im s re d s tv im a , a k je i sam m a so vn o s re d s tv o , i

o n a in u kako d je lu je na to m n iv o u m ogu o v is iti i k ra jn je vana

p ita n ja , kao i to da se pokae kako su vre m e n a c iv iliz a c ija po
tro n je n ije n e izb je n o o su en a da se p o kla p a s c iv iliz a c ijo m
Io w b ro w a i kia .
Filiberto M en n a,
Design, co m u n icazio ne e s te tic a e m ass m edia,
u: Ed ilizia M o de rn a, br. 84, jan. 1965, Kim .
jre v e o : M a tk o M e tro v i
Tekst p ren o sim o iz asopisa iv o t u m je tn o s ti, 3 /4 , Z ag reb . 1967,
>tr. 95 105. (p rim , ur.)

Gert Selle

Socijalna teorija
i praksa dizajna danas

D o b ra fo rm a
Ko e li da se te o rijs k o k r iti k i s u e li sa d a n a n jim o b lik o v a n je m
su oa va se sa k o m p le k s o m p re d s ta v a , iji ko re n i seu d a le ko u
p ro lo s t d iz a jn a . P ojam dobre fo rm e i l i g o o d d e s ig n saim a
s ko ro sve u ra s p iin u tu v o d e u s lik u , g o to v o sve to je p re n e to
iz p ro ce sa is to rijs k o g o b ra z o v a n ja te o r ije na m o tiv a c ije i po
s ta v lja n je c ilje v a d iza jn a , d o d u e sa izu ze tko m o n ih p o tic a ja ko ji
n i ta ne tre b a da za h va le g ra a n s k o -id e a lis ti k o j tr a d ic iji 'i na
in u m i lje n ja ili, k o ji se ne m ogu sa o v im n a in o m m i lje n ja
s je d in iti.
P re d sta ve o dobroj fo r m i s to g a je d v a da m ogu da se
d e fin i u ka o p ovezana, z a k lju n a te o rija , v e se m ogu tu m a iti
kao k o m p le k s v re d n o s n ih sta vo va , iji se ko re n m oe tra iti u
p re d a tim k u ltu r n im n o rm a m a i n e s m a n je n o j reklam i za ove
n orm e.
in je n i k i dobra fo rm a je je d a n u tv r e n , p re m da u o sn o vi
is to ta k o n eja sa n v o d e i p o ja m i je d a n in s titu c io n a ln o p otp un o
o s ig u ra n fe n o m e n , iji p ozva ni in te r p re ta to ri n e p re k id n o b rin u
o d ru tv e n o m d o g o v o ru , ta k o da p ri to m e b e zu slo vn o bude re
o je d n o m k u ltu rn o m d og a a ju . Z n atn a u la g a n ja u p ro pagandu,
p re ko p u b lic is tik e i iz la g a k ih p ro s to ra na n a c io n a ln o j i in t e r
n a c io n a ln o j ra v n i, u s m e re n a su na to d a za varaju , da zapravo
n iko ne m oe ta n o da zna i o b ja s n i, ta je dobra form a i ta
ona iza ziva .
Ipak, za n ju se u n e p re g le d n o m pejzau s a v re m e n ih p ro iz
voda tra i p o se b n o m e s to . Za nju se p re tp o s ta v lja i ja v n o tv rd i
91

da je ona bolja od s v ih d ru g ih je z i k i p ro iz v e d e n ih fe n o m e n a ,
kao d ife r e n c ira n i in d u s tr ijs k i k i , na ije ra z u m e v a n je i u p o
tre b u su m ase z a k le te .
O vo m i lje n je n e ki k r iti a r i d iz a jn a d an a s u o p te ne m o g u
da d e le , za to to o s n o v a n o s u m n ja ju da je o v d e a n tic ip ir a n o
n e k o n tro lis a n o v re d n o v a n je i e ta b lira n a te o r ija p riv id a a n a ro ito
da se ra s p lin ju ju g ra n ic e tra d ic io n a ln e dobre fo rm e . Za sve
one k o ji su n a u ili da ra z lik u ju i da k o ris te bolje o b lik o v a n e
o ro iz v o d e m a so vn e p o n u d e , u s v a k o m s lu a ju je o k a n tn o i vai
kao in d ic ija za m a n jk a ju e e s te ts k o o b ra z o v a n je , za m a n jk a ju e
ra zu m e va n je k u ltu re i n a p ro s to za d ru tv e n i n e d o s ta ta k o d g o
v o rn o s ti, ako n eko iz r i ito tv r d i da izm e u dobrih i ravih
p ro iz v o d n ih fo r m i p o s to ji p rin c ip ije ln a ra z lik a u d ru tv e n o m delo v a n ju . U o vo m su k o b u
tiv n im m n je n jim a , ve o
kata.
Da bi k r itik a t e o r ije
ljiv a , o vd e e m o u k ra tk o
ko ja s le d e o vd e z a p o e ti
h v a tn o j ikri t ic i d iz a jn a )*

1.

su d o v a ne ra d i se , m e u tim , o s u b je k
n a v o e n ju d okaza sa d ru tv e n ih a sp e
i p ra k s e dobre fo r m e p o s ta la ra zu m
iz n e ti o d re e n e p o s ta v k e (u p o g la v ljim a
p ro b le m i su jo je d n o m is p ita n i u obu-

A s p e k t n a d o g ra iv a n ja

J e d n o s ta v n o , o p ra v d a n o u vo d n o p ita n je g la s i: K om e i e m u s lu i
na ta j n a in m a so vn o p ro p a g ira n a id e ja ? O d g o v o r na o vo bi
m o ra o d a ti u te m e lje n je za p rid e v do bro , to s t o ji za v re d n o s t
i p ose b n o fu n k c iju o s m i lje n o g n a in a u o b li a v a n ja :
Dobra fo rm a . . . ne p re d s ta v lja sam a s e b i s v rh u ili v re d
n o s t za se be , v e je ona p o ja v n a fo rm a i izraz m a te r ija ln o m o b ra
d om i fu n k c io n a ln o u o d re e n o g k v a lite ta je d n o g p ro iz v o d a :
do b ra fo rm a je znak k v a lite ta . P oto su lju d i t i k o ji ra d e sa s tv a
rim a i a la to m , sa n jim a iv e i ra d e, d o b ra fo rm a p o s e d u je l i
ko vnu i s tv a ra la k u sn ag u u h u m a n o j, s o c ija ln o j i k u ltu r n o j o b
la s ti. N je n o p riv re d n o z n a e n je re z u ltira iz n je n e m o i da v iz u e lno re p re z e n tu je s a v r e n o s t i v re d n o s t je d n o g p ro iz v o d a . '
O va rana zva n in a d e fin ic ija tre b a lo b i da o b u h v a ti sve in d i
v id u a ln o m o g u e in te r p re ta tiv n e a k c e n te i s to g a o vd e m o e da
vai kao id e a ln o s a im a n je . O na sa d r i k a ra k te ris ti n o u p u ts tv o
za re la tiv n o v is o k o o b e a n je o u p o tre b n o j v re d n o s ti tr i n o g p ro
izvoda dobre fo rm e i n e o p h o d n u tr i n u re p re z e n ta tiv n o s t. U to
lik o se ova d e fin ic ija m o e n a kn ad n o ra c io n a liz o v a ti, je r se oba
o b ra zlo e n ja za p rid e v dobro m o g u g le d a ti u lo g i n o m s k lo p u
sa p riv re d n im s is te m o m , k o ji p r is iln o p ro p is u je k o n k u re n ts k u
s p o s o b n o s t, a tim e i sva ko ra s p o lo iv o m a te rija ln o -te h n i k o i
e s te ts k o s re d s tv o u k o n k u re n c iji.
Zbog oblmnostl toksta opredellll smo se da objavimo samo prvo poglavlje, (prlm. prlr)
' Eduard Schalfejew (dravni sekretar a.D. I nekadanji predsednlk Saveta za oblikovanje),
(pre 1958)
Slgnum der Qualltflt-, Textsammlung des Rates lOr Formgebung, Darmstadt, a.a.

Tada, m e u tim , p o in je n e p o sre d n o i to je k a ra k te ris ti n o

za sve in te r p re ta c ije dobre fo rm e da d e lu je o dnos o se a n ja
pre m a o b je k tu .
Ira c io n a ln i ka uza ln i o dn o s (u p o re d i c ita t g ore: Poto su
lju d i t i . . . do kra ja re e n ic e ) s ig n a liz u je o va j o d n o s o sea nja.
u to lik o to u k o n te k s t ne u vo d i sa m o je d n u nedokazanu p re tp o
sta v k u , v e se o ig le d n o o b ja n ja v a p re ko v e re u lik o v n u i s tv a
ra la ku sn agu d o b ro g u o b li a v a n ja , kao fa k ti k o u s o c ija ln o j o b
la s ti. O tud a je e v id e n tn a la n o st, o b e le je id e o lo k o g p o s ta je
o ig le d n o . O s ta je jo u ve k n e o b ja n je n o da li se p ri to m e radi
o is to n e sve sn o m n a d g ra iv a n ju je d n e s tv a rn o s ti d ru g e v rs te
sa d o b ro m i lje n im e lja m a ili o o p ra v d a n ju in te re s a k o ji izg le
d aju o d ve g o li. L u d w ig E rh a rd je , u m e u vre m e n u , kao sa vezni
m in is ta r za p riv re d u b io ve n e to ja s n iji:
Ve je p ozn ata izre ka da ne je d e m o sa m o u s tim a i n e p
cim a i s to m a k o m , v e ta k o e o im a to zn ai da naom p o
tro n jo m p o v e z u je m o jo n e to , to o ig le d n o nag ova ra ce lo g
o veka , to na b ilo k o ji n a in d o ti e d u e vn o , o n o Ijuds'ko u n a j
v i e m s m is lu . Ne re c ite sa m o : to je filo z o fija , to je p s ih o lo g ija
ne, to je u k ra jn jo j o s n o v i ta k o e , p riv re d a , u m a te rija ln o j i
u n a ro d n o j e k o n o m iji. N aro dn a e k o n o m ija e na due u s p e ti sam o
ako se o u va u o vo m s m is lu u ita v o m s v e tu , i da ta k o kaem ,
u vre d n o v a n ju o v e tv a . N e m a ka p riv re d a ne m oe o d u s ta ti
od to g a da u o vo m s m is lu bude vo d e a . V o d s tv o 'je, ko na no
n e to d u h o vn o , a li u p ra vo to se ne m oe s v e s ti na je d n u fo r
m u lu . N i ta n ije u in je n o tim e da se je d a n p re d m e t p ro izve d e ,
ve to p rip a d a o s e a n ju duha vre m e n a , o s e a n ju c e lo g je dn o g
narod a. Uz to se, p re m a m o m m i lje n ju , n aa p riv re d a m oe
v a s p ita ti, i za to su izlo b e i n a s to ja n ja ko ja d o la ze o d va s od
izva n re d n o g zn aa ja . . . u to m e sm o v e d a le k o o ti li. O tud a
m is lim na s ta ru p iv s k u k rig lu sa B is m a rk o m i o k lo p n i k im le m o m kao p o k lo p c e m sv e d o aa ko je su o vd e izlo e ne , onda
nam p o s ta je ja s a n ne sa m o n ap re d a k, v e s k o ro p ro m en a ra s p o
lo en ja . O vde se o v e k o v d uh ra z v io u v i e m s m is lu . 2
T o lik o o u pravo k la s i n o m n a d g ra iv a n ju in te re s a m o i sa
o d n o s im a o se a ja i d u h o v n ih v re d n o s ti. O vodstvu p re k o o sva
ja n ja s v e ts k o g tr i ta i d o b ro m u o b li a v a n ju ro b e b ilo je ve
g o vo ra u ra n ije m W e rk b u n d u , kada su 1914. g o d in e o tv o re n o
d o le do izraa ja im p e rija lis ti k e te n d e n c ije .
In d u s trija i sam a sa ra u je u n a d g ra iva n ju , je d a n p rim e r
n je n o g re a lis ti k o g za hvata u e s te tik u kao a k v iz ite rs k o s re d s tv o :
Lepe ra d iti to p ose bn o vai za va s! N ara vno da se to ne
radi m a in a m a . L ep im ra d o v im a p rip a d a v i e : uz to idu lepe
p ro s to rije . To nam d o n o s i n o va O liv e tti kua, ko ju je p ro je k to v a o
p ro fe s o r E ie rm a nn . . . Uz to id e i le p n a m e ta j. I n jega, ta ko e ,
d on os i nova O liv e tti kua . . . D a jte p o d s tic a ja , re c ite ta vam
Ludwig Erhard u svom govoru na otvaranju Sonderschau formschoner Industrleerzeugnlsse
na prolenom sajmu u Hanoveru 1955, Textsammlung des Rates fOr Formgebung, na navedenom
mostu. str. 1. ii) delimino pod naslovom Slnngebung und Gestalt, Rat fur Formgebung.
Informatlonsschrlft 2. Darmstadt 1960, str. 2.

se ne d opada, ka ko bi se m o g lo u le p a ti. O k re n ite s e v o e n ju

p o sla . Je r, le p e je ra d iti u s t ilu O liv e tti. 3
P reduzee, m e u tim , im a i je d n u filo z o f iju k u e ko ja je na
v i o j ra vn i u p o tre b lje n a za re k la m u i k o ja o d g o v a ra t e o r iji d o b re
fo rm e :
O liv e tti p rip a d a m a lo m b ro ju p re d u z e a k o ja su jo ra n ije
sh v a ta la da in d u s trija is to ta k o m o e 1 m o ra da p re u z m e d ru
tv e n e i k u ltu rn e o b a v e z e . O vo sa z n a n je se , ta k o e , o g le d a u
ra zvo ju p ro iz v o d a , u o b lik o v a n ju p ro iz v o d a , u m a rk e tin g u u a r h i
te k tu ri O liv e tti g ra d n je , u re k la m i, ja v n im i d ru tv e n im d o s tig
n u im a za s a ra d n ik e .
F ilo z o fija k o ja s to ji iz a o v o g je s te s til O liv e tti .4 P re du zee
n ije sa m o s v e s n o d iz a jn a , v e je , ta k o e , v o d e e na s v e ts k o m
tr i tu p is a ih m a in a .s
O tv o re n o p ita n je je da li o n o to se o v d e v re d n u je ka o f ilo
z o fija , o d g o v a ra o n o m e to je is t o r ijs k i s m a tra la t e o r ija d iz a jn a ,
ili je u ig ri ono to je B lo ch n a z iv a o fila n tro p ijo m iz ra b ljiv a a 6.
A k o s e s tv a ra o c u i p ro je k ta n tu p riz n a d o b ro n a m e rn o s t u filo z o
f ira n ju , o n d a je p re tp o s ta v k a o v o g n e ra z o re n o g o d n o s a p re m a
d ru tv e n o j fu n k c iji in d u s tr ije o ito p o v e re n je u h u m a n iz u ju u
snagu k o ja m oe da ra z v ije d iz a jn u n e u tra ln o m o k v iru p ro
iz v o d n je : U zd ig n u ta od n je n o g s p e c ifi n o g d ru tv e n o g i p o li
ti k o g o s n o v a in d u s trijs k a p ro iz v o d n ja iz g le d a ka o n e u tra ln i, te h
n i k i a p a ra t: k a o u n iv e rz u m t e h n i k i m o g u e g u n u ta r ko ga a u to
n om no m i lje n a s u b je k tiv n a in te n c ija d iz a jn e ra d o s ti e n a p re d a k
ka b o lje m . 7
U p ra vo na o v o m m e s tu se t e o r ija d o b ro g u o b li a v a n ja dan as
p o ka zu je le p o m .
O d lu u ju u z a b lu d u K u b y je v e o v d e d e fin is a o u t e o r iji, je r
ova n e u tra ln o s t ne e g z is tira u s tv a r n o s ti. O na m o e b it i p o sm a tra n a sa m o kao re z u lta t id e o lo k o g n a d g ra iv a n ja , ka o in te r io rizo va n a p re v a ra , g d e o n a o d re u je s v e s t p ro iz v o a a i p ro je k
ta n ta , i kao d ru tv e n a p re v a ra ta m o g d e se ja v n o p ro p a g ira i
o b a ve zu je .
N eu tra ln o st i o d g o vo rn o st su u k a p ita lis ti k o m p ro c e s u
p ro iz v o d n je je d n o z n a n o i je d n o s tra n o o d re e n i in te r e s im a . O ve
te o rije m o g u va e o j t e o r iji d iz a jn a da s lu e sa m o za to da b i
id e a lis ti k i z a k lo n ile s tv a rn e f u n k c ije u o b li a v a n ja , a k u ltu rn o -d u ho vno n a d v is iv a n je p ro c e s a u o b li a v a n ja n e m o e d o v e s ti n i
do je d n o g d ru g o g c ilja o s im do o p ra v d a n ja p riv re d n ih in te re s a
3 Theme Olivetti. Schoner arbeiten, Werbefaltblatt der Olivetti GmbH, s.a.
4 Olivetti, Menschen. Ideen, Produkte. Zahlen, Deutschen Olivetti GmbH. s.a. str. 1.
5 Uporedl na navedenom mestu Position von Olivetti auf dem Weltmarkt*: Raunsko-plsae
maine 1. mesto u svetsko] proizvodnji. RuCne kancelarijske pisae maSIne 1. mesto. Elek
trine standardne pisae maine 2. mesto. Portabl pisae maine 2. mesto. Mlkrokompjuter oko Jedne treine svetskog prometa. Integrlsane NC maine 1. mesto u kontinental
no] Evropi. Olivetti Je najvei proizvoa kancelarijskih maina u Evropi I Jedan od 100
najveih preduzea Izvan SAD. Olivetti koncern: Drutvo matica Ing. C. Olivetti & Co, S.p.A.
Ivrea. Osnovni kapital 60 milijardi lira. Drutva-erke: 20 radionica I montainlh fabrika. 27
prodajnnlh drutava. 117 predstavnitava u svih 5 delova sveta.
6 Ernst Bloch, Frelhelt und Ordnung. AbrlB der Soclalutoplen, Relnbek. 1969, atr. 173.
3 Thomas Kuby, Zur gesellschaftllchen Funktlon des Industrial Design (Zavrni rad na HfG
Ulm), komm.-Inform. I, Darmstadt 1971, atr. 11.

m o i, ko ji o b je k tiv n o m o ra ju da im a ju p re d n o s t. Retko kad se

im e n u ju is tin s k i m o tiv i p ro d u k c io n o o b lik o v a n e a k tiv n o s ti:
Sve ve a lib e ra liz a c ija s v e ts k o g tr i ta d o v o d i do to g a da
in d u s trijs k a z e m lja kao to je N e m a ka, ko ja sv o j v is o k iv o tn i
sta n d a rd m o ra da o d ra va s je d n e s tra n e , u ta k m i e n ju sa zem
lja m a sa n is k im ce na m a , a s d ru g e s tra n e , sa z e m lja m a sa v is o
kom p ro d u k tiv n o u , kao to su S A D , i zadugo m oe da o p sta n e
sam o v is o k im k v a lite to m . Jedan o d o v ih k v a lite ta k o ji se moe
d o s ti i uz p o m o s ra z m e rn o m a lih tro k o v a i u lag a nja ka p ita la ,
je s te u pravo o b lik o v a n je . . .
O d lu u ju i re z u lta ti kod p o tro a a p o s ti u se u ve k kada se
raun d a je p o tre b i ko ja v is i u vazdu hu . Iz je d n e o b la s ti ko ja je
ve om a b lis k a o b lik o v a n ju m oda d aje m n o ge p rim e re . . .
Pri to m se k ra tk o ro n a p o d g re v a n ja k o n ju k tu re m ogu p o s ti i
m o d n im g e g o v im a , a d u g o ro n o s t m ogu d o s ti i sa m o kro z p rave
ra zvo je .8
T im e je id e o lo g ija dobre fo rm e , u k o lik o h ra ni id e a lis ti k u
nadu u o b la s ti p ro iz v o d n je , d o v o ljn o o g o lje n a . Za ita v niz p ra k
ti a ra o n a io n a ko n ije o b a ve zu ju a . Jedna od n je n ih p ro tiv te o rija
s to g a g la s i:
M o ra ln i za h te v p io n ira je s ig u rn o u n je g o v o v re m e b ila
re v o lu c io n a rn a , luda s tv a r, ta k o e u u o b li a v a n ju , a li o n a danas
n ije p o s ta la je d in o v a e i p ra v a c ; m o g lo bi se a k re i da je ona
p o s ta la id e o lo g ija . Kao re a ln u a lte rn a tiv u , n aravn o, ne n u d im o
n ika kv u novu id e o lo g iju n e ki m is le da se to m o ra in it i
m i je d n o s ta v n o n u d im o u s lu g e ko je su o rije n tis a n e na u p o tre b
no. Id e o lo g ije i n jih o v o m o ra ln o za o d e va n je n e m a ju . . . p ri to m
v i e p ro s to ra i o p e ri u m im o o p ra v d a n ih e lja lju d i i ra cio n a ln o
p o s ta v lje n ih c ilje v a in d u s trije . 9
U p u ts tv o za u o b li a v a n je p ro izvo d a , kao je d n o sta vn e u slu g e
ko ja je o rije n tis a n a na u p o tre b u , p riv id n o p o z itiv n o se n e d o ti e
sa n e k im n ap re d n a v e d e n im c ita tim a o dobroj fo r m i, za to to
se v i e ne v ra a n a f ilo z o fiju i zvu i re a lis ti n o . M e u tim , p ri
to m se ne m is li sa m o na k ra j id e o lo g ije , to navod k o ji so p s tv e n u
n edokazanu tv rd n ju n a p ro s to o b ja n ja v a kao is tin u ve , ta
koe, n a k ra j u to p ije .
Je r u s ta ti k o m s ta n ju s tv a ri p re d s ta v a i s tv a rn o s t, te o rija
i p ra ksa d o g a a ju se is to v re m e n o , a li ne kao is p u n je n je s o c i
ja ln e u to p ije , v e kao s ta v lja n je u zagradu s o c io lo k e im a g in a
c ije d iz a jn e ra . O s ta je id e o lo g ija s lo b o d e d iza jn a , a p s u rd n o s t u
d a tim o d n o sim a , k o ja d a ka ko d a lje ne o m e ta s p e c ija lis te d izajna ,
z ato to se o vde , po o b i a ju , o p e ri e je d n im p o sve n e ra z ja
n je n im p o jm o m id e o lo g ije .
N a d a lje se, d a kle , m o ra ra u n a ti na o b e vaee p re d sta ve
sa ne id eo lo ko v re d n o s n o -n e u tra ln o m u slu g o m i sa id e o lo g i
8 Ernsl Schneider I Philip Rosenthal. .Bedeutung der Formgebung fO rdie Wettbewerb. r die
Konjunktur und fiir den Verbrauch-: Die Formgestaltung als Wlrtschafts- und kultur polltlscher
Faktor, Denkschrfft des R8tes fOr Formgebung, Darmstadt 1967. str. 2 (koplja rukoplsaj.
* Edwin A. Schrlcker, .Design und Konsum (I) Die Plonlere und Ihre Ideologic., Westdeueches
Fernsehen (wdr) 1971, str. 23. (emltovanl tekstovi).

95

jo m dobre fo rm e k o ja za d iz a jn n a d g ra d n ju ka ko p re , ta k o
i p o sle , o s ta je o d re u ju a , p re m d a o n a o ito n e o d g o v a ra ni
p ra k s i u o b li a v a n ja , n iti z a k o n ito s tim a k a p ita lis ti k e p ro d u k c ije .

2.

A s p e k t n a d g ra d n je

Dobra fo rm a n ije sa m o z a m i lje n i o b lik , k o m e s e p rila z i sa m o

te o r ijs k o - k r iti k im s re d s tv im a , v e p o d ra z u m e v a p o te n c ija ln o
p ris u tn u p on ud u p ro iz v o d a to n o si o n a j znak k v a lite ta , k o ji
o d g o va ra k v a lita tiv n o m je d in s tv u u o b li a v a n ja , p ra v i n o s ti tr i ta
i s p o s o b n o s ti k o n k u re n c ije , i o tu d a je s v a k e g o d in e b ira n i na
g ra e n u SR N e m a k o j. Izlo ba za B u n d e s p re is G u te Form o s
ta je je d a n p re g le d o d re e n ih ro d o v a d o b a ra od k o jih se p ra v i
iz b o r n a jb o lje g k v a lite ta .
K riti k a te o r ija m o e , d a k le , s v o je n e p o s re d n e z a k lju k e
sam a d e lim i n o da p ro v e ri na s a m o j p ra k s i p ro iz v o d n je i p ro c e n jiv a n ja . Pre sve g a , p r o tiv n a s to ja n ja d a s e p ro iz v o a i p ro
je k ta n t o h ra b re na u m n o u o b li a v a n je u p o tre b n ih o b lik a sa v i
so kom fu n k c io n a ln o m k o ris n o u , n i ta se ne m o e p rim e n riti.
M o g lo bi se z a m is liti da je o v d e p re s u d n o s ta n o v i te k o ris n ik a
i da n a c rte tre b a u p o tp u n o s ti p o d re d iti n jim a . B o rtsie p e je s
p ra vo m p r im e tio :
P riru na ko m b in o v a n a k lje ta , a jn ik k o ji n e k a p lje , b o le s
n i k i k re v e t k o ji se p o m e ra , d a ska za ita n je , u g o d n o s e d i te
na tra k to ru , u o ljiv a u li n a s v e tiljk a , p ra k ti n o p a k o v a n je m le k a ,
s p re tn a k lu p a k o ja se o k re e s v i ori g ra d e d e lo v e k o m p le k s
nog s is te m a , k o ji z a s lu u je da se n je g o v im p rim e re n im re e n jima p rim e n i in te lig e n c ija . 10
O vde se n avo de o d n o s i k o ris n ik a i e rg o n o m ijs k a s ta n o v i ta
0 p re d m e tim a , k o ji su iv o tn o n e o p h o d n i i s a m o d e lim i n o p o
tro n a d o b ra . N jih o v o u o b li a v a n je z a s ig u rn o ne iz is k u je p o se b n o
o p ra v d a n je i n a d g ra iv a n je . D o b ro o v d e n ije n i ta v i e d o s v r s i
sh o d n o re e n je je d n o g p ro b le m a , k o ji se p o s ta v lja u u p o tre b n o j
s fe r i. Za o v a kve fu n k c io n a ln e m o g u n o s ti re e n ja p o s to ji v e
g o m ila p rim e ra , k o ji m o g u v a iti kao p re v a z i e n i te k kada se
nau jo b o lja re e n ja , k o ja jo je d n o m p o v e a v a ju u p o tre b n u
vre d n o s t. S tv a rn o s t p ro iz v o d n je , m e u tim , s le d i s a s v im d ru g e
zakone k o ji o d vo d e od in te re s a k o ris n ik a , k o ji p ris ilja v a ju na
m a n ip u la c iju u o b li a v a n je p ro iz v o d a , k o ji ne m o g u s lu iti ni
je d n o m fu n k c io n a ln o m p o b o lj a n ju . Tako se e s to p ris u tn a d o b ra
re e n ja p o v r n o , bez d o b itk a na u p o tre b n o j v re d n o s ti, m e n ja ju
1 p rila g o a v a ju z a m i lje n im i l i p ro iz v e d e n im p o tre b a m a in o v a
c ije , ta k o e , u uem p o lju dobre fo rm e .
O va kvi iz n e n a u ju i s k o k o v i u u o b li a v a n ju e s to iz g le d a ju
za g o n e tn i. O ni, m e u tim , s to je u s u p r o tn o s ti sa t e o r iji im a n e n t
n im o b e a n je m o s ta ln o j u p o tre b n o j v re d n o s ti ko ja b i se is k a
ziva la sa m o u tra jn o j v a n o s ti i p ris u tn o s ti fo rm e , je r p re tp o Berl?nUl19703st?e,2frd a "je Umwelt wlrd ln Frage 9BStellt <IDZ

<Pr lr >- Thamakrels Im IDZ.

s ta v lje n a ova u tis n u ta snaga ne bi m o g la da d e lu je d ru g a ije

ako to u o p te m oe, u d o b ro m u o b li a v a n ju .
Brza p ro m e n a fo r m i o d g o v a ra kao e s te ti k i p rin c ip is p la
n ira n o m s ta re n ju p ro iz v o d a (p la n n e d o b s o le s c e n c e ) i sve sno m
vre m e n s k o m o g ra n i e n ju te h n i k i fu n k c io n a ln o g tra ja n ja o b je k
ta. Izn o e n je p rim e ra po p ro tiv n o m n a e lu odavno d oka zan o "
o s ta je p re d lic e m vla d a ju e g p rin c ip a b e s m is le n e d ife re n c ija c ije
i in o v a c ije p uko m u ze jska , d o d u e p rija te ljs k a , a li a k c ija bez
p o s le d ic a , ko ja s o c ija ln e nag od b e, u re e n e od s tra n e in te re s a
p ro izvo a a , ne m oe da k o rig u je na m odnu p ro m en u u p o tro
n ji, je r p ro m e n ljiv a ponuda i na n ju u s m e re n s ta v o e k iv a n ja
u o p te ne d o p u ta d o iv lje n o tra ja n je d o d ira sa fo rm a m a .
Da se p re d s ta v a d o b re fo rm e p red lic e m s tv a rn o s ti u o b li
a van ja , u k o jo j se n je n e g ra n ic e v e due ra zila ze i n jen sadraj
p ra zn i, ip a k ne p rik a z u ju kao d ru tv e n a zablu d a, ve da se ona
p ro p a g a n d is ti k i d a lje p o d u p ire i n je n o k o ru m p ira n o o b e an je
u p o tre b n e v re d n o s ti u ve k izn ova o b n a v lja , je s te in d ic ija za to
k o lik o je p o tre b n a za p rik riv a n je s tv a rn ih odn osa ili pak, za
to da je ova p re d s ta v a in s titu c ija m a n a d g ra d n je p o tre b n a za
o p ra v d a n je s o p s tv e n e e g z is te n c ije .
Bar je d n o m g o d i n je u s lu a ju B u n de spreis
p riv re d u o tv o re n o k o lid ira ju te o rija i p ra ksa .

m in is tra za

Tam o gde, s je d n e s tra n e , k v a lite t roba a, s d ru g e stra n e ,

k v a lite t u p o tre b n ih v re d n o s ti tre b a da budu m e re n i i d o ve d e n i u
skla d , nuno se m o ra p o ja v iti n e s ig u rn o s t k rite riju m a , u k o lik o
se ne e li n e p ro m i lje n o p re tp o s ta v iti da su oba k v a lite ta id e n
tin a .
ir i za B un de spreis je n ed avn o pod m o to m
fu n k c ija n o tira o s le d e i k a ta lo g k rite riju m a :

drutve na

1. D o p rin o s n a p re tk u d ru tv a ; 2. In te re s i p o tro a a ; 3.
T rina p o tre b a ; 4. N o m in a ln a v re d n o s t; 5. R e la cija pre m a tr i
tu ; 6. O d re e n je fo rm a ln o g i p ra k ti n o g roka tra ja n ja ; 7. Inova
c ija ; 8. S p o s o b n o s t ra zvo ja ; 9. P o d s tic a n je k re a tiv n o s ti (na p ri
m e r kod ig ra k e ); 10. M o g u n o s t k o m u n ik a c ije '2.
Po o v o m e d e lim i n o ra s p lin u to m , d e lim i n o p ro tiv re n o m
ka ta lo g u k rite riju m a p ro iz v o d i se u n a jb o lje m s lu a ju m ogu raz
lik o v a ti p re m a re la tiv n o j, te h n i k o j u p o tre b ljiv o s ti i p ro d a jn o j
c e n i. O ni se, m e u tim , ne m ogu m e riti p re m a o vo m d ru tv e n o m
d e js tv u , to bi, na p rim e r, b ilo d o b ro za napredak d ru tva .
ta je za pravo d ru tv e n a fu n k c ija d izajna o s ta je n e d e fin isano i u lazi u p ro s u iv a n je kao n e re fle k to v a n o sn o vn i k r ite r i
jum . O vo d o p u ta z a k lju a k na o s n o vu n esve sno g o sn o vn o g s ta
va, na o sn o vu m irn o g sla g a n ja sa d a tim o d n o sim a .
U n a b ra ja n ju , n a izg le d , p riv id n o ja s n ih k rite riju m a ta ko e je
pod vu e n o , da o b je k ti u p rv o j lin iji ak ne m ogu b iti o d re e n i
n a ve d e n im in te re s im a o k o ris n o s ti, ta k o da se s ti e u tis a k da
" Katalog -Seit langem bevvahrt-. Die neue Sammlung (prlr.) Mlnhen 1960.
,J TaSka IV aplska kriterijuma irija Bundesprelses 1970, Koplja rukopisa, flat fiir Formgebung,
Darmstadt 1970, str. 2.

97

bi se p ro iz v o a e v i i u p o tre b n i in te r e s i o p ra v d a n o m o g li iz je d
n a iti, a k ia ko n is u p o tp u n o id e n ti n i. O no to je u d ru tv e n o -e k o n o m s k o j s itu a c iji u v re m e B au h au sa m o d a is t o r ijs k i jo b ilo
m o g ue , o g ra n i e n o p o s ta v lja n je u z o rn ih znakova, u k o jim a se
o d n o s i k o ris n o s ti i k o n k re tn i d ru tv e n i c ilje v i m o g u je d n o z n a
no n a v e s ti, m o g lo bi se jo is ta i kao v o d e a s lik a t e o r ije d o
b ro g o b lik o v a n ja , a li ip a k o vo m i lje n je o p te re e n o t r a d ic ijo m
n ije p rim e re n o s tv a r n o s ti. R azvoj za p a d n ih in d u s tr ijs k ih d ra va
u p o tro a k a d ru tv a v is o k o g s ta n d a rd a , m a s o v n a p ro iz v o d n ja
i k o n k u re n ts k a b orba na tr i tu su , ta k o e , v e d a vn o p re fu n k c io n is a le is to r ijs k e p rin c ip e dobrog u o b li a v a n ja .
K ad a ~ je d a rT o b je ka t s a o p ta v a s v o je s tv a r n e k v a lite te k o r is
n iku , d a k le p re k o m e d ija g o v o ra p ro iz v o d a tre b a d a p re n e s e zna
e n je , (na p rim e r, sa t im p ove za n o sa zn a n je pravih n a in a p o
naa nja s p ra m o b je k ta i dobre d o b ro s h v a e n e u p o tre b e ) i l i
s v e t p re d m e ta tre b a je z ik o m p ro iz v o d a ta k o s tr u k tu is a ti da se
tim e p o ve a va s p o s o b n o s t in te r a k c ija k o ris n ik a , o n d a je p o s le d n ji n a ve d e n i k r ite r iju m m o g u n o s ti k o m u n ik a c ije o d lu u ju i.
O na se o ito jo i n e u tra ln o p re tp o s ta v lja s lo b o d n o le b d e i, to
se m oe o tk r it i kao te k a za b lu d a .

3.

A s p e k t k o m u n ik a c ije

P re tp o s ta v lje n a k u ltu rn a u p o tre b n a v re d n o s t d o b ro g u o b li a v a

nja p ro izvo d a , k o ja se u t e o r iji d o k a z u je kao p o s v e p o se b a n in
s tru m e n t n a g ra d n je p riv re d n ih in te re s a , je u k o lik o je u o p te
p ris u tn a u pu en a na p o s re d o v a n je . O so b e n je z ik p ro iz v o d a
dobre fo rm e m o ra , ta k o e , b iti p ra v iln o s h v a e n o d k o ris n ik a .
G ola e g z is te n c ija zn a e n ja jo ne d e lu je ; n je n o la te n tn o p ris u tn o
b i e u in fo r m a c iji p ro iz v o d a te k m o ra da d o s p e u s ta n je e v id e n
c ije , za a d re s a n ta o ig le d n o n a s tu p a ju e ra z u m ljiv o s ti. Tek ta d a
m oe b iti s a o p te n o ra z u m e v a n je u p o tre b n e v re d n o s ti, a ta k o e ,
k u ltu rn a zn a e n ja , d a k le , ta k o e o na u p o tre b a o b je k ta , ko ja se
is p o lja v a ju u to m e to k o ris n ik ne p re u z im a n ik a k v o o b e a n je o
b ilo k o jo j d o d a tn o j ili v a e o j k o r is ti, v e je s h v a ta u a k tiv n o m
re fle k s iv n o m u itk u u d e la u k u ltu r i, u p ro c e s u s o c i ja l no-du ho vnog s a m o o s tv a riv a n ja . O va j p ro c e s in d iv id u a ln o g ra z v o ja u d ru
tv u uz p o m o e s te tik e p ro iz v o d a m o g ao b i b it i o p is a n k a o p ro
ces o b ra zo va n ja .
Neka o s ta n e po s tra n i da li je o v o m o g u e u je d n o j m a s o v
noj k u ltu r i, ru k o v o e n o j s tra te g ijo m tr i ta u n je n o m te m p u ko n
zu m ira n ja . Sa p rili n o m iz v e s n o u m o e se , m e u tim , p re tp o
s ta v iti da va ei je z i k i kod p ro d u k ta o v e m a s o v n e k u ltu r e (k o ji
kako je na p o e tk u o ve s tu d ije d e fin is a n , je s te je d a n s o c ija ln i
i s o c ija liz ir a ju i kod, k o jim ra sp o la e p o tro a ro b a ) n ije id e n ti
an sa e litn im ko do m dobre fo rm e , u k o lik o o va n ije v e id e n
ti n a sa s tiliz a c ijo m . O vo ne zn ai n i ta d ru g o n e g o da te k u i
kod k o jim ra sp o la e k o n z u m e n t ro b e za d e ifr o v a n je zn a e n ja

ro b e, ne p o s ti e is p ra v n o d e k o d ira n je je d n e na m o g u i n a in odstu p a ju e in fo rm a c ije o p ro iz v o d u .13

N o rm a ln o m p o tro a u s to ji na ra s p o la g a n ju sam o o n a j kod
k o ji je n je m u p o tre b a n za s h v a ta n je i o d lu iv a n je o zn ae nju
p re d m e ta s va ko d n e vn e u p o tre b e o p te p on u d e ro b a , i ko je je
on n a u io p re k o s v ih m e d ija , u k lju u ju i i o b lik p ro izvo d n je .
T im e je , m e u tim , ra zu m e va n je u p o tre b n e v re d n o s ti dobre
fo rm e za v e lik u v e in u p o tro a a is k lju e n o , ona se razum e sam o
kao p ose bn a roba, kao s o c ija ln o k la s ific ir a n tr i n i a rtik a l, to je
re kla m a ve zadugo re a lis ti k i s h v a tila . Razum evanje dob ro g
u o b li a v a n ja je p riv ile g ija o b ra zo va n ja , izraz kla sn o s p e c ifi n e
n orm e.
Iz s lu a jn o g d o d ira sa dobrom fo rm o m iz v o d iti d ru tv e n o
p o z itiv n u fu n k c iju ( s tv a ra la k u snag u ) i lik o v n u d e lo tv o rn o s t
je s te is ta fik c ija .
N je n a obrazovna v re d n o s t p o sebi p o iva na u o b ra z ilji o b
ra zo van ih lju d i, k o ji u o p ta v a ju s v o j s u b je k tiv n i d o iv lja j i s v o j
sud u kusa , a da ne u zim a ju u o b z ir o b je k tiv n e z a k o n ito s ti k a p i
ta lis ti k o g tr i ta m a so vn e k o m u n ik a c ije je z ik a p ro izvo d a . O va
kvo m i lje n je ne m oe n ik a k o b iti sve s n o s v o je in k o n g ru e n c ije
p re m a d ru tv e n o j s tv a r n o s ti sa m o zbog to g a to m u, zbog n je
g o v ih is to r ijs k ih i s o c ija ln ih o d re e n ja , na p rim e r, n je g o vo ob
razovanje ne d o z v o lja v a da sazna o v u in k o n g u re n c iju :
Dobra fo rm a i n jo m e e s te tiz ira n a o k o lin a sto g a m o ra ju
im a ti je d n o s ta v n o d o b ro d e js tv o . U id e o lo k o j s a m o p re v a ri k u l
tu ro lo k i z a h te v o s ta je n e o p ro b a n , d o k se p rin c ip s t iliz a c ije na
f ik tiv n im k u ltu r n im d o b rim a sh v a ta kao v la d a ju i v ra z u m ljiv i
kod roba, ta k o da u s tv a r n o s ti ne o s ta je v i e m nogo od k u ltu ro
lo ko g za h te va .
U p o za d in i o s ta je p riv la n o s t te la ro b e kao is tin s k a d im e n
zija i fu n k c ija d iza jn a . Tako iz v e ta v a D e r V o lk s w irt o B raun A G :
la nica a m e ri k o g ko n ce rn a a pa ra ta za b rija n je za pa njuje
izvo zn ike . V e due v re m e ovo vo d i to m e da p re du zee ko je
p rip a d a s re d n je v e lik im z a p a d n o n e m a kim e le k tro n s k im firm a m a
(p ro m e t 1 9 6 8 /6 9 : 320 m ilio n a m a ra ka) u pra vo u Japanu o s tv a ru je
je d n u o d n a jv i ih sto p a ra sta n je g o vo g e kspa nzivno g p o slo va n ja
u in o s tra n s tv u . N o s ila c u spe ha : e le k tr i n i b rija . R e cep t uspe n o s ti:

m e u n a ro d n o p riz n a t a tra k tiv a n

d izajn p ro izvo d a . 14

T e h n ika fu n k c ija ili d im e n z ija u p o tre b n e v re d n o s ti ve

v i e n ije vre d n a . S am o se po se b i razum e da o k u ltu ri, i l i o raz u m e va n ju k u ltu re , u tr i n o j s t a tis tic i nem a ni g o vo ra . U e nje o
13 Pierre Bourdleu. Zur Soziologie der symbollschen Formen, Frankfurt 1970, str. 159 I dalje
(Elemente zu elner sozlologlschen Theorie der Kunst wahrnehmungj
'< Trockenraalerer mit Stil, Der Volkswirt, br. 8, 20. II 1970, etr. 28.

k u ltu rn o j v re d n o s ti i na to m e u v r e n o p o z itiv n o ra z u m e v a n je
k o ris n ik a su i d a lje ilu z o rn i, p ro d u k c ija 'k u ltu rn ih d o b a ra p o k a z u je
se kao re p ro d u k c ija fe ti a p o tro n je . in i se d a je d o o v o g u v id a ,
ta ko e , d o la n e m a rk s is ti k a k r itik a d iz a jn a .'5
G e rt S e lle ,
Sociale T h eo rie und Praxis d e s D es ig n H e u te , I d eo ,
Id e o lo g le und U to p le d es D es ig n ,
Ve rla g M . Dumorrt, S c h a a b e rg /K 5 ln ,
p rev ela: o r an a K u rir

i i j l8C,h!' lP la 8ch6nen KOnate. Getamte Werbung. (recenrlla Doaabnoa Dnaleda

Die guta Induatrle form- na hanovarakom aajmu 1970). u f I z .

Matko Metrovi

Dizajn i okolina

O k o lin s k i n a s u p ro t e k o lo g ijs k o m p ris tu p u

A d e k v a tn i p o jm o v i o k v ir u k o ji s e m oe s m je s t it i p ro m i lja n je
d iza jn a kao m is li-a k c ije ko ja id e za c je lo v ito m tra n s fo rm a c ijo m
p o v ije s n o g s v ije ta , s v o ju b itn u p re tp o s ta v k u m o ra n a i u konceptu a liz a c iji sa m e z n a n o s ti kao svje sn e p ro iz v o d n je p o v ije s n o g
k re ta n ja ', z n a n o s ti p o v ije s n o g m i lje n ja ko ja izuava d ru tv e n u
s tv a r n o s t p riro d e , a ne p riro d n u s tv a r n o s t d ru tv a . I n aje le m e nta r n ije d o v o e n je u ve zu ta k v o g p o im a n ja d iza jn a sa n a ra s lim
p ro b le m im a o k o lin e , s k o jim a se s u s re u s u vre m e n a d ru tv a ,
im p lic ira te r m in o lo g ijs k u ra s p ra v u iji ish od m ora ra z lu iti ne
sa m o to k u g le d a n ja ili ra z m je re te o rijs k o g o b u h va ta , ve s tv a r
nu p o z ic iju a k te ra na p o z o rn ic i p o v ije s n ih zb iva n ja .
U rje n ik u m o g u se n ai s lije d e e d is tin k c ije : e k o lo g ija je
1. g ra na b io lo g ije k o ja izu ava o d n o se izm e u o rg a n iza m a i n ji
ho ve o k o lin e (b io n o m ik a ), z a tim 2. gra na s o c io lo g ije ko ja s e ba
vi ra s p ro s tra n je n o u lju d i i n jih o v ih in s titu c ija , te m e uza visn ou k o ja Iz n jih p ro iz la z i, d o k je o k o lin a (e n v iro n m e n t) 1. a g re g a t
o k ru u ju ih s tv a r i, u v je ta 'ili u tje c a ja , z a tim 2. in o kru iva n ja ,
pa onda 3. s ta n je o k ru e n o s ti i 4. o n o to o k ru u je .2
U z im a ju i d o s lo v n o n a ve d e n a p rim a rn a zn ae nja t ih rije i
m o g lo bi s e e k o lo g iju s h v a titi kao zn a n o s t 'ili zn a n stve n u d is c ip
lin u , a o k o lin u kao p o ja v e i p ro c e s e k o je ta zn a n o s t p ro ua va,
' Alfred Schmidt. Povl/eat / struktura Pitanja marksistike historike, prijevod, J. Brkl (na
slov originala: Geachlchte und Struktur, Fragen elner merxlatlachen Historik, Carl Hanaer Verlag. MOnchen 1971), Izdavaki centar Komunist, Beograd, 1970, str. 5058.
2 The American College Dictionary, Random House, New York, 1961.

101

p ri e m u p rva p o d ra z u m ije v a z n a n s tv e n i n a zo r o d re e n o g s u b
je k ta , a d ru g a z b iv a n ja u n e k o j o b je k tiv n o j c je lio i. S e k u n d a m a i
o s ta la zn a e n ja o b iju r ije i, m e u tim , o s o b ito a k o se p o m in je u s
p o re d e i m e u z a v is n o s h v a te , p o ka zu ju n e to d ru g o , a t o je : da
se e k o lo g ija m oe s m a tra ti i g ra n o m d ru tv e n ih a n e s a m o p r i
ro d n ih z n a n o s ti, a da o k o lin a p o d ra z u m ije v a n e s a m o s ta n je okru e n o s ti neg o i a k tiv n o z b iv a n je u n jo j, z a p ra vo s v e a g e n se
o kru e n ja .
O va p o s lje d n ja d is tin k c ija o d b itn e je v a n o s ti: n e ra d i se
sa m o n iti p rv e n s tv e n o o p ro m a tra n ju i iz u a v a n ju fe n o m e n a
o k o lin e sa s ta n o v i ta p o z itiv n e z n a n o s ti (z n a n s tv e n o o b je k tiv n o g
zo ra ), n iti o s a z n a n jim a e k o lo g ije kao b io -s o c io -lo g ijs k e d is c ip lin e
( ili d is c ip lin a )3, n eg o o o d n o s u s p ra m s v ih d je la tn ih p o v ije s n ih
snaga, o p o v ije s n o m o d n o s u k o ji i o m o g u a v a s u b je k t-o b je k t re
la c iju .
S ta n o v i te p o z itiv n e z n a n o s ti, n a iz g le d n e z a v is n o o d Id e o lo
kog k o n te k s ta , je s t o no na k o je se p o z iv a iz v je ta j R im s k o g k lu
ba u s vo m a p e lu v o d e im p o liti a r im a i s v je ts k o j ja v n o s ti, a la r
m a n tn o u p o z o ra v a ju i na p rib li a v a n je k ra jn ih g ra n ic a d o k o jih
m oe i i e k s p o n e n c ija ln i ra s t in d u s trijs k e p ro iz v o d n je i b ro ja
s ta n o v n ik a na p la n e ti, la k o a u to ri i p ro m o to ri to g a d o k u m e n ta
iz ja v lju ju da im je nakana p o s ta i ra z u m ije v a n je m e u z a v is n o s ti
e k o n o m s k ih , p o liti k ih , p riro d n ih i d ru tv e n ih k o m p o n e n ti k o je
in e g lo b a ln i s is te m u k o je m s v i iv im o , p ra k ti n o n jih o v a s e a n a
liza s ta n ja s v ije ta s v o d i na k o m p ju te rs k u s im u la c iju in te r a k c ija
p u k ih k v a n tita tiv n ih p o k a z a te lja ra s ta (p o p u la c ije , in d u s trijs k e i
p o ljo p riv re d n e p ro iz v o d n je , is c r p ljiv o s t i p riro d n ih re s u rs a i zaga
e n ja ), p ra v e i ta k o k la s i n i q u id p ro q u o izm e u s im p to m a i uz
roka b o le s ti to je z a h v a tila ita v s v ije t . 4
Ta z a m je n a n ije s lu a jn a . G ra a n ska z n a n o s t o p e rira ra zd va
ja n je m p riro d n o -z a k o n itih i d ru tv e n ih p ro c e s a k o je p o k u a v a na
d i i na s e b i s v o js tv e n n a in , to je s t s v o e n je m d ru tv e n ih zna
n o s ti u o k v ire p riro d n ih . O na kao da ne zna da je p riro d a za o
v je k a u v ije k p o s re d o v a n a kro z d ru tv o , a d ru tv o kro z p riro d u .5
Z a to za tu z n a n o s ti m oe b it i p r ih v a tljiv a d e f in ic ija ra v n o te e
s v je ts k o g s is te m a kao to je o va iz G ra n ica ra s ta :
Ravnotea zn ai s ta n je ra v n o v je s ja , b a la n sa , ili je d n a k o s ti
izm e u s u p r o ts ta v lje n ih s ila . U d in a m i k im te r m in im a s v je ts k o g
m o d e la , s u p r o ts ta v lje n e su o ne sn a g e k o je p ro u z ro k u ju p o v e a
n je b ro ja p u a n s tv a i z a lih a k a p ita la (p o e lji v is o k a v e li in a o b i
t e lji, n is k a d je lo tv o rn o s t k o n tro le ra a n ja , v is o k a s to p a k a p ita ln ih
u la g a n ja ) i one k o je u z ro k u ju o p a d a n je b ro ja p u a n s tv a i za lih a
3 Edward O. Wilson definira soclobiologlju kao znanost koja Istrauje bioloku osnovu socijal
nog ponaSanJa, unosei u sociologiju genetske I druge biologijske spoznaje, da bi Istraila dru
tvenu organizaciju ovjeka (oblike socijalnosti). Vidi lanak Slobodan Lang, Socloblologlja
raanje nove znanosti, u asopisu Pltan/a 7/1976, Zagreb.
* Donella H. Meadows. Dennis L. Meadows, Jorgen Randers, William W. Behrens, Granice
rasta Izvjetaj Istraivake skupine MIT za nacrt Rimskog kluba o dilemama ovjeanstva,
prijevod J. Sentlja (naslov originala: The Limits to Growth, Universe Books, New York, 1972),
Stvarnost, Zagreb, 1974, Predgovor, str. X III.
str^lM*58* * T r 1,108 Romo8rn' *Mar*(9 I ekologija, Marksizam u svetu 10/75, Beograd,

k a p ita la (o s k u d ic a h ra n e , z a g a iva n je , v is o k a stop a d e p re c ija c ije

ili z a s ta rije v a n ja ).
Tu m e h a n ika r e la c ija z a m je n ju je p o v ije s n u , a p riro d n a d ru
tv e n u , pa i k a p ita l fu n k c io n ira kao puka v e li in a bez d ru tve n o g
zn ae nja. Radi se o s v o je v rs n o m o iv lja v a n ju M a lth u s o v ih p os
ta v k i o n e p o s re d n o j m e u z a v is n o s ti v i k a s ta n o v n i tv a o d v i k a
p ro d u k c ije , i v i k a p o tro n je o d v i k a s ta n o v n i tv a , k o je je ve
M a rx o b o rio p oka za vi da r a z li itim d ru tv e n im n a in im a p ro iz
v o d n je o d g o v a ra ju i r a z li iti n a in i p o ve a n ja s ta n o v n i tv a i p re
n a s e lje n o s ti. P re k o b ro jn o je s ta n o v n i tv o p o v ije s n o o dre en o d
nos, g ra n ic a m a ko je su p o s ta v ili o d re e n i u v je ti p ro iz v o d n je , a ne
n e k im a p s o lu tn im g ra n ic a m a ra s p o lo iv ih s re d s ta v a za iv o t.7
Z a e tn ik m o d e ls k o g p rik a z iv a n ja s v ije ta Jay W . F o rre s te r,
na ije m se n a u a v a n ju za s n iv a s p o m e n u ti e la b o ra t to ga je po
n a rud bi R im sko g klu b a iz ra d ila g ru p a z n a n s tv e n ik a na s v e u ili
tu M IT, p oa o je o d u v je re n ja da lju d s k i um n ije u s ta n ju tu m a iti
p o n a a n je d ru tv e n ih s is te m a je r su to , po n je g o v o j d e fin ic iji,
n e lin e a rn i s is te m i p o v ra tn ih veza sa v i e s tru k im p e tlja m a re tro
a k tiv n o g d je lo v a n ja . M e n ta ln i m o d e li, s lik e s v ije ta , po k o jim a se
in a e p o n a a m o i d o n o s im o d a le ko se n e o d lu k e , ne m ogu s v o jim
in tu itiv n im n a in o m p re d v id je ti s v e im p lik a c ije o no ga to za m i
lja m o i p re d la e m o , je r su m n o g o s tru k e in te ra k c ije m eu sku p o
v im a r a z li itih v a rija b li je d n o s ta v n o n e s a g le d iv e . I k o m p ju te rs k i
m o d e li, p riz n a je F o rre s te r, p o tje u iz is to g izvo ra iz k o jih i te
m e n ta ln e p re d o d b e , a li se o ni b itn o ra z lik u ju od n jih po to m e
to s u k o m p ju te rs k i m o d e li e k s p lic itn i i to je n jih o v m a te m a ti
ki je z ik n e d v o s m is le n . U o v o m s lu a ju rije je. o m o d e lim a iji
se iska zi o d n o s e na s tru k tu ru s is te m a , a ne na n je g o v s ta tis ti k i
o p is . S to g a ta k a v m o d e l nuno s a d ri p re tp o s ta v k e o sa m o m s is
te m u , pa m oe b iti p ouzdan, kae F o rre s te r, sam o o n o lik o k o lik o
je to n a e k s p e rtiz a ko ja s to ji iza n je g o v e fo rm u la c ije , to je s t ko
lik o zahvaa s u tin u d ru tv e n o g s is te m a . Je r, danas v i e n ije
p ro b le m u n e d o s ta tn im p o d a cim a ve u n ao j n e sp o so b n o sti da
iz ra s p o lo iv ih in fo rm a c ija is p ra v n o sa g le d a m o p o s lje d ic e .8
Ta je F o rre s te ro v a k o n s ta ta c ija p rih v a tljiv a , je d n a k o kao i
n je g o v o m i lje n je d a se n a la zim o na pra gu nove e re u kr e n ju
lju d s k ih p u te v a , pa su od p re s u d n e v a n o s ti n a p o ri da se doe
do b o lje g ra z u m ije v a n ja n a ra vi d ru tv e n ih s is te m a . A li, u to m e
i je s t k lju n o p ita n je : ka ko se p o im a d ru tv o , po e m u se i kako
ra z lu u ju n je g o v e s tru k tu re .
G ra n ice rasta g o v o re o s v ije tu kao c je lim i p o la ze o d o d
re e n o g p o jm a to ta lite ta , a li ne p re c iz ira ju d ru tv e n o -p o v ije s n u
4 Granice rasta, etr. 141.
7 Marx, Temelji slobode, str. 257259. O Methusu Marx doslovno kae: Malthus aprtra
od tih odreenih historijskih zakona kretanja stanovnitva, koji su, budui da J h '^ or'l
vjekova priroda, prirodni zakoni, ali samo prirodni zakoni za oveka na|
vI8W
historijskog razvoja, a odreenim razvojem proizvodnih snaga koji Je uvjetovan ovjekovim
vlastitim povijesnim procesom.* Str. 260.
Jay W. Forrester, .Counterintuitive behaviour of social systems*,
Rm ofs
A Book of Readings on Environmental Policy, Attitudes and Values. Edited by Robert T. Roelofs.
Joseph N. CroweTey, Donald L. Hardesty. Prentlce-Hall. Inc. Englewood Cliffs. New Yersey,
1974, str. 275, 278, 279.

103

p riro d u to g a p o jm a . O ne p o d ra z u m ije v a ju s v ije t 1 o v je a n s tv o ,

a li n e i s v ije t k a p ita liz m a . Kad bi ta j iz v je ta j p re c iz ira o s v o j p o
ja m to ta lite ta , o n d a bi se m o ra o iz lo iti d je lo v a n ju s v o je v la s tite
a n a lize , to je s t a n a liz ira ti sa m e p re tp o s ta v k e p o v ije s n o g b i a u
ije im e tu m a i s ta n je s v ije ta . Tada p re d m e t n je g o v e a n a liz e ne
bi v i e b ili z a je d n i k i p ro b le m i o v je a n s tv a , v e p ro b le m i to
ih k a p ita liz a m u svo m d r a v n o -m o n o p o lis ti k o m o b lik u g e n e rira i
re p ro d u c ira i u n a c io n a ln im i u s v je ts k im ra z m je rim a . O nd a b i i
k riti k a in ic ija tiv a to ju je p od uze o rim s k i k o n z o rc ij in d u s trijs k ih
v e lik a n a b ila o d is ta e k s p lic itn a i n e d v o s m is le n a .9
I d o sa d je g ra a n ska m is a o u s v o jim n a jlu c id n ijim m o m e n
tim a u s p ije v a la d a ti zn aa jn a in d ire k tn a o s v je tlje n ja p o je d in ih
k r iti k ih faza e v o lu c ije m o d e rn o g k a p ita lis ti k o g d ru tv a . G alb ra ith o v a te o rija d ra ve b la g o s ta n ja u je k u p riv re d n o g p ro c v a ta
i g o le m ih te h n i k o -te h n o lo g ijs k ih p o th v a ta ja v n o g p o d u z e tn i tv a ,
pod ra van o g sn a n im d r a v n im fo n d o v im a u to k u p e to g i e s to g
d e s e tlje a , n ije zn a ila n i ta d ru g o n eg o id e jn o -te o rijs k o d o k ra j iv a n je o s ta ta k a lib e ra ln ih k o n c e p c ija i a firm a c iju d ra vno -m o n op o litis ti k o g s ta d ija u ra z v itk u k a p ita liz m a . Je d n a ko ta k o i Gra
n ic e rasta je s u p rije sve g a id e o lo g ijs k i izraz p re ra s ta n ja d ra vn o -m o n o p o lis ti k e faze u n ovu o rg a n iz a c ijs k u fazu k a p ita liz m a to
se o s tv a ru je u s k lo p u m u ltin a c io n a ln ih k o m p a n ija , k o je su p o s ta
le p riro d a n o b lik in te r n a c io n a liz a c ije k a p ita la u z re lo m k a p ita liz
m u. To je sada im p lic itn a k r itik a d r a v n o -m o n o p o lis ti k o g k a p ita
lizm a i n je g o v e n e s p o s o b n o s ti da i d a lje sa u va o s n o v n e p re tp o
s ta v k e k a p ita lis ti k e d ru tv e n o -e k o n o m s k e fo r m a c ije , to je s t: p r i
v a tn o v la s n i tv o nad s re d s tv im a za p ro iz v o d n ju , k la s n u v la s t t ih
v la s n ik a i n jih o v u o d g o v a ra ju u kla s n u s v ije s t. Jo u G a lb ra ith o v im a na liza m a b ila je u o ljiv a te n d e n c ija k ru p n ih k o rp o ra c ija da
p re ra s tu g ra n ic e n a c io n a ln e p riv re d e i da u s p re z i sa d ra vn o m
vla u a firm ir a ju s v o ju sn agu u s v ije tu kao c je lin i. Sada m u ltin a
c io n a ln i k a p ita l k o ji p re d s ta v lja snaan a li jo u v ije k ne i d o m i
n ira ju i d ru tv e n o -e k o n o m s k i o d n o s, e k s p lic itn o m k ritik o m id e o
lo g ije o b ilja in ic ir a k o n fro n ta c iju s ta ro g i n o vo g tip a k a p ita liz m a .
R a zu m ljivo je da ta k ritik a ne m oe d o s e i b it svo g a sa d ra ja ; da
bi to m o g la, m o ra la bi n a d i i s v ije t p o ja va i p r o m is lit i sa m e t e
m e lje k a p ita lis ti k o g n a in a p ro iz v o d n je iv o ta .'0
Kao z n a n stve n a d is c ip lin a e k o lo g ija je s ta ra sve g a s to tin ja k
g o d in a. N je n o s n iv a E rn s t H a e cke l (N a tu ra l H is to ry o f C re a tio n ,
1868) z a m is lio ju je kao p o d d is c ip lin u z o o lo g ije ko ja b i is tra iv a la
s v e u k u p n o s t o dn osa izm e u iv o tin js k ih v rs ta i n jih o v e n e o rg a n ske i o rg a n s k e o k o lin e . K a s n ije , k o n c e p c ija e k o -s is te m a p r o ir ila
je tu d is c ip lin u na s h v a a n je u za ja m n e z a v is n o s ti s v ih m ik ro i
m a kro s ta n o v n ik a o d re e n o g p o d ru ja b io s fe re . U k lju iv a n je o
v je k a u tu k o n c e p c iju u in ilo je o d e k o lo g ije ve o m a h ib rid n u d is
c ip lin u i iza zvalo p o m e tn ju izm e u d o ta d v i e -m a n je ja s n o ra zlu iv a n ih k a te g o rija i m e to d a p riro d n ih i d ru tv e n ih z n a n o s ti.
* Faruk Redepagl, .Ekologija I kritika politike ekonomije zemalja u razvoju* (rukopis),
Zagreb, 1975.
IU Ibidem.

A k o se e k o lo g ija uzm e kao p o la z i te u p ro g n o z ira n ju d ru

tv e n ih p oja va , ond a to m o ra d o v e s ti do sp o rn ih p ita n ja ko ja se
e k o lo g ijs k i ne m ogu ra z rije iti. Z a to je i m a so vn i e k o lo k i po
k re t, p o ta k n u t h ip o te za m a o b u d u n o s ti in d u s trija liz a c ije , pored
zn a n s tv e n ih a rg u m e n a ta k o ji d ije lo m p o tje u iz b io lo g ije , a s im ili
rao i ita v n iz n a j e e p rik riv e n ih p o liti k ih m o tiv a i in te re s a u
je d n u ve om a ko n fu zn u id e o lo g iju ."
N e s u m n jiv o , s v e te p ro b le m e v lja tr e tir a ti u je d n o m sve o
b u h va tn o m o k v iru , ah n e sa m o e k o lo g ijs k i 'i ne sam o zato to
e k o lo k e p o s lje d ic e (z a g a e n o s t o cea na i a tm o s fe re , ire n je ra
d io a k tiv n ih iz o to p a i k lim a ts k e p ro m je n e ) o d is ta p o p rim a ju s v je t
ske ra z m je re .
U p ita n ju je o v je k , pa se p o s re d o v a n je izm e u c je lin e i d i
je la , p o d s is te m a i g lo b a ln o g s is te m a ne m oe o b ja s n iti b io lo g ij
s k i. To je p o s re d o v a n je d ru tv e n o g ka ra k te ra i n je g o vo o b ja
n je n je iz is k u je ra zra e n u te o riju d ru tv a i u vaa van je te m e ljn ih
p re tp o s ta v k i o p o v ije s n im p ro c e s im a k o je e k o lo g ija kao znan
s tv e n a d is c ip lin a ne m oe p ru iti.12
S to g a k r itik a e k o lo g ijs k ih s ta v o v a i id e o lo k ih u o b li e n ja na
o sn o v i sa zna nja e k o lo g ije ne s m ije o s ta ti na ra zin i id e o lo g ije . Ta
kva je k ritik a u o p a s n o s ti da i sam a p o sta n e id e o lo g ijs k a , ako
u m je s to k r iti k e in te r v e n c ije u m e to d o lo k a is tra iv a n ja s tv a rn o
sti kro z te o riju i p ra ksu , p o s ta n e s re d s tv o o b ra n e o d sa m e s tv a r
n o s ti. Tom p rim je d b o m E n ze n sb e rg e r a lu d ira n a neke te n d e n c ije
lje v ic e i d o k trin a rn o g m a rk s iz m a u tu m a e n ju e k o lo k ih p ro b le
ma, k o je su s k lo n e k a p ita liz a m k r iv it i za s v e i p o ric a ti re le v a n tn o s t t ih p ro b le m a za z e m lje s o o ija liz m a . Tek kad se ka p ita liz a m
s h v a ti kao n a in p ro iz v o d n je , a ne sa m o k a o o dn o s v la s n i tv a ,
m ogu se i e k o lo k i p ro b le m i o d is ta m a r k s is ti k i s h v a titi kao po
re m e a ji u m ije n i m a te rije izm e u o v je k a i p riro d e , kao p ro tu
rje n o s t izm e u u p o tre b n e i ra z m je n s k e v rije d n o s ti ko ju ni s o c i
ja lis ti k o d ru tv o jo n ije p re v la d a lo . U n je m u kao p rije la z n o m
d ru tv e n o m s is te m u k a p ita lis ti k i n ain p ro iz v o d n je u s u tin i i
d a lje p o s to ji: uza sve nove e le m e n te ko je s o c ija lis ti k i d ru tv e n i
o b lik d o n o s i, u n je m u jo n ije p o v ije s n o p re vla d a n n a ja m n i o d
nos i sam a ro b na p ro iz v o d n ja , a u pravo to v r i p re sud an p ritis a k
na p o liti k u s fe ru i n a o dn o se m eu lju d im a . I sam ra z v o j d ru tv e n o -e k o n o m s k ih o dn osa u s u v re m e n o m s v ije tu , n a ro ito p o s
lje d n jih d e c e n ija , sve o itije p o ka zuje da p ro iz v o d n e sn a g e ne
sa m o da n isu n eza visn e od p ro iz v o d n ih o d n osa , nego i to da sva ki
p o ku a j ra d ik a ln ih p ro m je n a u p ro iz v o d n im o d n o sim a im p lic ira i
p ro m je n u n ara vi p ro iz v o d n ih snaga, to je s t p ro m je n u nain a n ji
hove u p o tre b e .13
" Hans Magnus Eenzensberger, Kritika politike ekologije, Marksizam u svetu 9/74, str.
157, 158, 161169.
,
,
12 Ibidem, str. 172175. Enzensberger navodi problem stabilizacije koritenja energije kao
primjer ekologijski nerjeivog problema. Ako bi se umjesto amerikog standarda potronje
energije prihvatio danaSnJI svjetski prosjek kao mjera budue stabilne kontrole energije,
onda bi se eksploataciju dostupnih Izvora energije, kao I toplotne, kemijske I radioaktivne
posljedice, moglo zadrati na razini neznatno veoj od sadaSnJe. Ali tada se javlja pitanje
kako globalno raspodijeliti te ukupne zalihe. Jer bi takav zahtjev znaio za zemlje u razvoju
da koriste tri puta vISe energije nego danas, a za visoko razvijene zemlje da znatno smanje
sadanju potroSnJu.
13 Ibidem, str. 177182.

105

V e lik a a k c ija U je d in je n ih n a ro d a , p o k re n u ta u s lije d u re z o

lu c ija G e n e ra ln e s k u p tin e iz 1968. i 69. g o d in e , ko ja je n a ko n
s v e s tra n ih p rip re m a d o v e la do S to c k h o lm s k e k o n fe re n c ije o o v
je k o v o j o k o lin i (1972), z a s n iv a la se n a z n a n s tv e n o m u v id u u o z
b iljn o s t p o re m e a ja g lo b a ln e e k o lo k e ra v n o te e , a li u n a s to ja
n ju da m o b iliz ira s v je ts k o ja v n o m n ije n je i p o s tig n e k o n se n zu s o
o k o lin s k o j e tic i m e u s v im d ra va m a la n ic a m a , ta in ic ija t iv a
n ije p ro p u s tila u o iti k o je su i ka kve s n a g e u p ita n ju i k a k v i su
d ru tv e n o -p o v ije s n i k o n f lik t i p o s r ije d i, p re m d a ih n ije n a zva la
n jih o v im p ra v im im e n o m .
o v je k je o d u v ije k iv io u d va s v ije ta : u s v ije tu p riro d n ih
s tv a ri iz k o jih p o tje e n je g o v a fiz i k a e g z is te n c ija , i u s v ije tu
oru a i a rte fa k a ta , d ru tv e n ih i p o liti k ih in s titu c ija , k o je je on
za se be is k o v a o . R azvoj u k v a n tita tiv n im a s p e k tim a lju d s k e a k c ije
d o ve o je do k v a lita tiv n ih m o d ifik a c ija fiz i k e o s n o v e o v je k o v e
e g z is te n c ije . S to g a se ne ra d i o p re k o m je rn o m p o ra s tu p o p u la
c ije n a e p la n e te i o n a e to s ti p ra g o v a iz d r ljiv o s ti n je n ih p riro d
nih s is te m a , neg o ta k o e r i p r ije s v e g a o p o im a n ju e k o n o m s k o g
ra sta i o n e o p h o d n o m p rije la z u od k v a n tita tiv n ih na k v a lita tiv n e
k r ite r ije n je g o v ih p o k a z a te lja , is ti e se u m a te r ija lim a s p o m e n u
te K o n fe r e n c ije .'4
Do 2000. g o d in e s v je ts k a p o p u la c ija d o s ti i e b ro jk u o d 7
m ilija rd i s ta n o v n ik a , a 3 /4 to g a b ro ja b it e u s la b o in d u s t r ija li
z ira n im ze m lja m a . Z b og in te r n ih m ig ra c ija u rb a n i ra s t b it e d vo
s tru k o b ri od u ku p n o g ra s ta p o p u la c ije , pa e u je d n o j g e n e ra c i
ji, da bi s e s m je s tilo t o lik o s ta n o v n i tv o , b it i p o tre b n o iz g ra d iti
v i e g ra e v in a n eg o u ita v o j lju d s k o j p o v ije s ti. U n a se o b in a m a
lju d s k e su a k tiv n o s ti n a jin te n z iv n ije i tu se d e a v a ju n a jd ra m a ti
n ije p ro m je n e p riro d n e o k o lin e ; ta o v je k o m s tv o re n a o k o lin a
im a n a jk o n c e n trir a n iji i n a jd u b lji u tje c a j na o v je k a .
M in im a ln i u v je ti p rih v a t ljiv o s t i o k o lin e m o ra ju s a d r a v a ti
s k ro v i te , z a p o s le n je i z a d o v o lje n je b io lo k ih , d ru tv e n ih i k u l
tu rn ih p o tre b a . S to g a p la n ira n je ne s m ije v i e s lije d it i je d n o s tr a
ne i k ru te o b ra s c e , ve m o ra b iti s h v a e n o kao k ra jn je fle k s ib ila n
p ro ce s , sa d in a m i k o m in te r a k c ijo m izm e u p la n ira n ja i iz v o e
nja. Za ta k v o p la n ira n je n e o p h o d n o je u tv r d iti o k v ir k o o rd in a c ije
is tra iv a n ja u s v im d is c ip lin a m a p riro d n ih i d ru tv e n ih z n a n o s ti,
vo d e i ra u na o to m e da ni n a jb o lja is tra iv a n ja n e m a ju zn a e
nja sve d o k se ne u s p o s ta v i s tv a rn a k o m u n ik a c ija iz m e u o n ih
k o ji rade na is tra iv a n ju i t e o r iji, i o n ih k o ji ra d e na p ro g ra m im a
i a k c iji. Uz to v a lja o s ig u ra ti i a k tiv n o s u d je lo v a n je n a j ire ja v
n o s ti u p o s lo v im a p la n ira n ja i u p ra v lja n ja lju d s k im n a s e o b in a m a .
To e s u d je lo v a n je im a ti s m is la s a m o pod u v je to m d o b re o b a
v ije te n o s ti s v ih s u d io n ik a .15
U b ro jn im is tra iv a n jim a za k o n fe re n c iju u S to c k h o lm u , za
k o ju je p rik u p lje n a o g ro m n a g ra a o d p re k o 10.000 s tra n ic a , po14 United Nations Conference on the human environment, An Action plan for the human en
vironment-. Stockholm 516 June 1972, A/CONF. 48/5, str. 712.
15 United Nations Conference on the human environment, Planning and management of human
settlements for environmental quality. A/CONF. 48/6, Stockholm 5 -1 6 June 1972, atr. 3. 24.

sebna m e u n a ro d n a g ru pa e ksp e ra ta im a la je zadatak da is p ita

kako se ta k v o s ta n o v i te o p la n ira n ju o k o lin e moe s m je s titi u
ra zvo jn e p e rs p e k tiv e ze m a lja u ra zvo ju , u k o n te k s tu n jih o v ih u r
g e n tn ih p o tre b a . Iz v je ta j te g ru p e (Founex, lip a n j 1971) p o tv r
d io je da, b a re m te o re ts k i, su kob izm e u razvo ja i o k o lin e n ije
n eizb je a n, ve se n a p ro tiv o k o lin a i ra zvo j m ogu u s k la d iti i uza
ja m n o p o d r a v a ti, u k o lik o sam o b raza c ra zvo ja je d n a k o v rije d n o
p o s ta v lja o k o lin s k e c ilje v e sa e k o n o m s k im , s o c ija ln im i k u ltu r
n im c ilje v im a . A li, n a p o m in je iz v je ta j, o k o lin s k e a k c ije in d u s
t r ija liz ira n ih z e m a lja m ogu im a ti d ub o k i m n o g o s tru k u tje c a j na
ra s t i v a n js k e e k o n o m s k e o d n o se z e m a lja u ra z v o ju .16
B orba za d o li n u o k o lin u n ije n i ta d ru g o n ego z a h tje v da
o v je k bud e ka d a r da se p o tp u n ije ra z v ija . O k o lin a , kao m a te ri
ja ln a k u ltu ra , n o s ila c je s is te m a v rije d n o s ti. To sh va a n je o k o lin e
kao d im e n z ije lju d s k o g ra zvo ja b itn o je p o liti k o p ita n je , pa i
p ra k ti n e s o lu c ije tih p ro b le m a o ito za v is e od v la d a ju e p o liti
ke id e o lo g ije . No, o s ta je in je n ic a da bi u ko n a n o j a n a lizi sve
p rih v a tljiv e s o lu c ije m o ra le v o d iti za d o v o lja v a n ju te m e ljn ih po
tre b a o v je k a k o ji, z a h tije v a ju i da im a v i e , u is ti mah te i da
bude v i e .
to se z n a n s tv e n ik a ti e , n bi se m o g lo re i da je ko na ni
c ilj n jih o v a is tra iv a n ja n jih o v a g la vn a p re o k u p a c ija . S toga o d
g o v o rn o s t za o k o lin u lei na v i e ra zin a: p o liti k o j, z n a n stve n o j
i in d iv id u a ln o j. O ni k o ji o d lu u ju m o ra li bi z n a n stve n o m is tra i
v a n ju o d r e d iti p r io r ite te u s k la d u sa s tv a rn im lju d s k im p o tre b a
m a: z n a n s tv e n ic i ne bi tre b a li p re u z im a ti u lo g e d o n o sio ca o d lu
ka, a li im je m o ra ln a d u n o s t da ra z m is le o c ilje v im a s v o jih na
s to ja n ja : p o je d in a c , pak, s v o jim p o n a a n je m i s v o jim sta vo m
p re m a p o s tig n u im a te h n o lo g ije m o ra a firm ir a ti svo ja o p re d je
lje n ja i s v o ju s lo b o d u . Ipak, ne m oe b iti e fik a s n e a k c ije sve d o k
se ne p re is p ita ju s tru k tu re d o n o s io c a o d lu ka , dok se ne o s ig u ra
da p rih v a e n a p o litik a odraa va o pe in te re s e u m je s to in te re s a
m o n ih g ru pa .
R a stua s v ije s t da se p o ja m o k o lin e zglaba u sa m o m o v
je k u i da ra zvo j tre b a v r a t it i n je g o v o j iz v o rn o j s v rs i, p ove an ju
lju d s k e d o b ro b iti, o draa va se u a s p ira c ija m a za fiz i k o m i du
h ovn om z a tito m i s ig u rn o u , za z n a ito m o k o lin o m , u ko jo j
o v je k da bi kao o v je k p re iv io m ora nai sv o j sm is a o i svo ja
lju d s k a o b ilje ja , s v o ju o rije n ta c iju i sv o j s is te m v rije d n o s ti.
U n jo j m o ra m u b iti o tv o re n p ris tu p d ru g im a i o m o g u e n o saob ra a n je s n jim a , da bi ra z m ije n io s v o je d o iv lja je i is k u s tv a ,
da bi o b n o v io s v o je t ije lo i ra zo no dio sv o j duh. N e u g o d n o sti i
s m e tn je to ih lo a o k o lin a u zro ku je , od buke do fiz i k e i e s te t
s ke za g a e n o sti, p o je d in a c d o iv lja v a kao napad na in te g rite t
s v o je li n o s ti. Ta se o s je a n ja nuno p re tv a ra ju u tje s k o b u , pa
m n o ge a d a p ta c ije i a k u ltu ra c ije u s tv a ri znae d e fo rm a c iju .
B orba za o k o lin u je s t to k a k o n v e rg e n c ije n a jv e ih s o c ija l
n ih p ro b le m a s u ve re n o g o v je a n s tv a , sa v e lik im su kob om iz14 United Nation Conference on the human environment,
(Founex Report), A/CONF. 48/10, str, 15, Annex I atr. 6.

-Development and environment-

107

m eu ra z v ije n o s ti i n e ra z v ije n o s ti. O k o lin a je s lik a d ru tv a p ro

eta n je g o v im v rije d n o s tim a , o d ra a va n je g o v o s ta n je i n je g o v u
s p re m n o s t za ra z v o j. Z la i n e d a e o k o lin e n e to su d ru g o neg o
puka c ije n a p lae n a za p ro g re s : to su s im p to m i d u b o k e k riz e u
sa m o j e v o lu c iji m o d e rn ih d ru ta v a . N ik a k v a d u g o ro n a rje e n ja
ne m ogu b iti naena izva n to g a k o n te k s ta .
Z a to sva k i in u re e n ja o k o lin e , sva ka in te r v e n c ija u o d
nos izm e u o v je k a i o no ga to ga o k ru u je , sva ka p ro c je n a
v rije d n o s ti ko je su u p ita n ju kad je o to m e r ije , im p lic ir a o d
lu ke p o liti k e n a ra v i. V a lja re i i to da je i sa m a d e f in ic ija p o j
ma o k o lin e p o liti k a ona m oe b it i k o n z e rv a tiv n a , p ro g re s iv
na ili pak re v o lu c io n a rn a .17
S ta v lja ju i na ra s p o la g a n je s v o ju z n a n s tv e n u ,
te h n i k u i
k a d ro vsku a p a ra tu ru i z a la u i se za ir o k i p ro g ra m m e u n a
ro d ne su ra d n je i k o o rd in a c ije na m a k s im a ln o e fik a s n o m k o ri
te n ju ra s p o lo iv o g zn an ja i s re d s ta v a u p ro b le m a tic i o k o lin e i
ra zvo ja, U je d in je n i n a ro d i su k o n fe re n c ijo m u S to c k h o lm u p o k a
zali s v o ju n a e ln u o tv o re n o s t i p re m a d ru tv e n im p ro m je n a m a
to n e m in o v n o v o d e s o c ija liz m u kao s v je ts k o m p o v ije s n o m p ro
ce su. I m n o ge ra d ik a ln e fr a k c ije i in te rn a c io n a ln o p o ve za n e g ru
pe e k o lo k o g p o k re ta , o k u p lje n e na b ro jn im n e s lu b e n im s k u p o
v im a i m a n ife s ta c ija m a , iz ra z ile su to m p r ilik o m i s v o ju s p o z
naju da e e k o lo k i p o k re t, ne u lo i li s v o je n a p o re p re m a t e
m e ljitim p ro m je n a m a u s v im o b la s tim a iv o ta , o s ta ti p u k i za
t itn i v e n til p o s to je e g d ru tv e n o -e k o n o m s k o g p o re tk a .18
U p ra vo s e d a m d e s e tih g o d in a d o lo je do iz v a n re d n o g o iv
lja v a n ja p ra k ti n e p o liti k e a k tiv n o s ti i u m e u n a ro d n o m ra d n i
kom p o k re tu , i do p o s v e n o v ih , t e o r ijs k i p ro d u b lje n ih tu m a e n ja
m a rk s is ti k o g p o im a n ja u lo g e p ro iz v o d n ih sn ag a u ra z v o ju d ru
tva . Pri to m e je is ta k n u ta b itn a s p o zn a ja da p ro iz v o d n e sn a g e i
p ro iz v o d n i o d n o s i n is u n e z a v is n i e n t it e ti' i da n jih o v a in te r a k c ija
n ije m e h a n ika .
P rem da p ro iz v o d n e sn ag e k o je se ra z v ija ju na bazi p ro iz
vo d n je i re p ro d u k c ije k a p ita la id u u p ra v c u s v e p o tp u n ije g pod ru tv lja v a n ja ra zn ih v id o v a p ro c e s a p ro iz v o d n je i u o g ro m n im
ra z m je rim a p o v e a v a ju o v je k o v u m o da k o r is ti p riro d u , ne
tre b a z a b o ra v iti da se to p o s ti e u ta k v o m d ru tv e n o m p ro c e s u
k o ji s ta ln o re p ro d u c ira p o d re e n o s t p ro iz v o a a k a p ita lu i p ro
d u b lju je o d v o je n o s t ra d n ik a o d o b je k tiv n ih u v je ta n jih o v e p ro
izvo dn e d je la tn o s ti. Je r, is ti e La G ra ssa , n e p o s to ji e ko n o m s k o -te h n i k i p r o s to r o d v o je n od d ru tv e n o g p ro s to r a , v e p o
s to ji sa m o je d a n je d in s tv e n i d ru tv e n o e k o n o m s k i p ro s to r u k o
je m d ru tv e n o d aje o b lik ra z v itk u e k o n o m s k o g .19
S adraj te d ru tv e n o s ti u n u ta r d a n o g d ru tv e n o -e k o n o m
skog p ro s to ra o d re u je i d e fin ic iju
z n a n s tv e n o s ti
i g ra n ic e
1 United Nation Conference on the human environment, .Educational, Informational, social
and cultural aspects of environmental Issues.. A/CONF. 48/9, Stockholm 516 June 1972, str.
3. 8. 12, 13. 11. 14. 18, 23.
Vldl,, P010 Iscrpan Izv|e5taj I dokumentaciju u knjizi Rudi Supek, Ova jedina zemlja
Idemo II u katastrofu III u Treu revoluciju?, Naprijed, Zagreb, 1973.
str 49^ns465 y ^ ^ 338, Plol2Vodr|e snage I odnosi proizvodnje, Marksizam u svetu 10/1S74,

zn a n s tv e n ih o b la s ti, sam je z ik i p re d m e te zn a n o sti pa i n jen e

im p lic itn e id e o lo k e zn a a jke . To je p ita n je ta k o e r odned a vno
u s re d i tu k riti k o g ra z m a tra n ja n e za visn ih m a rk s is ti k ih te o
re ti a ra , lije v ih in te le k tu a la c a i m n o g ih zn a n stve n ih ra d n ika ko ji
u vi a ju da v la d a ju a kla sa u o b li a v a i z n a n o st u s v o ju k o ris t.
S u vre m e n o d ru tv o u s k ra u je e tik e tu zn a n o sti i zn an stven og
s v im z n a n jim a , s p o s o b n o s tim a i k v a lifik a c ija m a ko je n isu in te g
rira n e u k a p ita lis ti k e o d n o s e p ro iz v o d n je , k o n s ta tira A n d re
G orz. O no je tu e tik e tu re z e rv ira lo sa m o za ona znanja i sp o
s o b n o s ti ko ja se p re n o s e z v a n i n im s is te m o m o brazo van ja , a
znanja s te e n a na a u to n o m a n n a in , ma kako b ila d je lo tv o rn a ,
>me ulaze u k a te g o riju g la vn e k u ltu re je r se ne sla u s h ije ra r
h ijs k o m p o d je lo m rada ko ja je k a ra k te ris ti n a za ka p ita liz a m . 20
S e le k c ija k o ju v r i to d ru tv o , u k o je m a u to rite t ne z a visi
od s p o s o b n o s ti ve s p o s o b n o s t o d fu n k c ije a u to rite ta , in i zna
n o s t n e d o s tu p n o m ne zbog te k o a u z n a n stve n o m p o stu p ku ,
v e zbog to g a to je u to j z n a n o s ti ra z v ita k t e o r ije o d sje e n od
p ra kse i iv o ta , od p o tre b a i d je la tn o s ti lju d i. M o d e rn a je zna
n o s t ro en a u k o n te k s tu g ra a n s k e k u ltu re i ona n ikad n ije
im a la m o g u n o s ti da p o s ta n e p o p u la rn a zn a n o st, n jen je s tru
ni je z ik ra zd vo je n od sva ko d n e vn o g g o vo ra i o s la n ja se na potk u ltu ru te h n o -z n a n s tv e n o g tip a , k o ji se m oe p rim je n jiv a ti sa m o
u k o m b in a c iji s d ru g im ta k v im p o tk u ltu ra m a u o k v iru v e lik ih in
d u s trijs k ih in s titu c ija . Z a to , b ilo da se ra d i o te o rijs k o m ili te h
n i k o m , o p e m ili s p e c ija liz ira n o m , zn a n s tv e n o m zn anju i o b
ra zo van ju , ono u iv o tu i a u to n o m n im d je la tn o s tim a o s ta je n a j
e e n e u p o tre b ljiv o a k i za one k o ji ih s te k n u .
Z n a n o s t je fu n k c io n a ln a u o d n o su na d ru tv o i d o m in a c iju
k a p ita lis ta ne sa m o zbog p o d je le rada, k o ja se odraava u je z i
ku, ili zbog o d re iv a n ja i u s itn ja v a n ja n je n ih d is c ip lin a . O na je
fu n k c io n a ln a p rije sve ga po n a in u kako izvje sn a p ita n ja po
s ta v lja ra d ije nego neka d ru ga , i po to m e to ne p o s ta v lja p i
ta n ja ko ja s is te m n ije u s ta n ju r ije iti. U is to j m je ri u k o jo j je
in d u s trija o tk riv a la da zn a n o s t m oe b iti p ro izvo d n a snaga, u
is to j je m je ri p ro iz v o e n je zn a n stve n o g znan ja p o t in ja v a la po
d je li rada k o ja v la d a u p ro iz v o d n ji sva ke d ru g e ro b e. Z n a n s tv e
ni je rad p re tr p io is tu e v o lu c iju kao i p ro iz v o d n i rad. F u n kcija
p o slo d a va ca s a s to ja la se u p ra vo u s p a ja n ju rada k o ji su o n i sa m i
ra z d v a ja li i ra s p a r a v a li, z a s n iv a ju i na m o n o p o lu te fu n k c ije
s vo ju m o . U z n a n s tv e n o j p ro iz v o d n ji, u in d u s trija liz a c iji is tra
iva n ja k o ja je p ro u z ro k o v a la p re tje ra n u s p e c ija liz a c iju i fra g
m e n ta c iju zn a n stve n o g rada, vla d a is ta u g n je ta k a h ije ra rh ija
kao i u sa m o j in d u s trijs k o j p ro iz v o d n ji. Z a to z n a n stve n i ra d n ic i
n isu u s ta n ju da z a h tije v a ju ili ste k n u m o, n isu s p o so b n i u je
d in iti se na k la s n o j o s n o v i i d e fin ira ti z a je d n i k i p ro je k t i ko n
c e p c iju c ije lo g d ru tv a . T ip znan ja k o ji o n i p o s je d u ju in d iv id u a l
no je i k o le k tiv n o p o t in je n i ne moe s e o k re n u ti p ro tiv k a p ita
lis ti k o g s is te m a iz je d n o s ta v n o g ra zlo ga to n o si o b ilje ja d ru
tv e n e p o d je le rada i k a p ita lis ti k ih p ro iz v o d n ih odn osa .
M Andr Gorz,
str. 123125.

-Klasni karakter nauke I naunih radnika. Marksizam u svetu,

10/1974.

109

Z n a n s tv e n i je ra d n ik u is to v rije m e i p ro iz v o d i rtv a te i
ta k v e p o d je le ra d a. O n bi m o g a o p re s ta ti da b u d e n je n a rtv a sa
m o kad bi o d b io da b u d e n je n p ro iz v o d . To je v e o m a te a k iz
bo r: e ti k i i p o liti k i u is ti m a h . M o ra o bi p o i o d s p o z n a je da
je ita v n a p re d a k u z n a n s tv e n o m i te h n i k o m p o re tk u ka o i u
p o re tk u v la s ti lo kad s tv a ra tra jn u ra z lik u izm e u s tru n ja k a i
n e s tru n a ja k a . Znanje kao i s v e o s ta lo nem a v rije d n o s ti ako
n ije n a m ije n je n o da p o s ta n e z a je d n i k o d o b ro s v ih . 2'

Z n a n s tv e n a a k c ija i p o v ije s n i s u b je k t
M a rg in a ln i p o lo a j d iz a jn a kao z a se b n e te h n i k e p ra k s e u o p
e m ra zvo ju p ro iz v o d n ih sn ag a n ije p r ije io da n a jlu c id n iji m i
s lio c i te d je la tn o s ti u o e p o v ije s n e d im e n z ije o k o lin s k e p ro b
le m a tik e i da se u s ta n o v ito j m je ri iz d ig n u izn ad s o c ija ln o -k la s ne o d re e n o s ti s v o je p r o fe s ije kao c je lin e . Pri to m e , p re la z e i
p ro fe s io n a ln e o k v ire i p ra k ti n e u v je te s v o je d je la tn o s ti o n i su
i k r iti k u m is a o d iz a jn a iz d iz a li d o ra z in e p o v ije s n o g m i lje n ja ,
p ro tv r u ju i ta k o i F u lle ro v u te z u da d iz a jn p r e d s ta v lja to k u u
k o jo j o v je k 'iz v ija v r a t u n a s to ja n ju da is k o r is t i s v o j z n a n s tv e
ni p o te n c ija l.
V e je G ui B o n s ie p e u re z im ira n ju t e o rijs k o g i p ra k ti n o g
zn a n stv e n o -o b ra z o v n o g is k u s tv a U lm s k e k o le n a g la s io da p i
ta n je o k o lin e ne m oe o s ta ti s e k u n d a rn o u o d lu k a m a da li i ka ko
n eko d ru tv o ili d ru tv e n i s is te m m oe p re iv je ti, da se to p i
ta n je n ip o to ne m oe o d v a ja ti iz k o n te k s ta p ro tu rje n ih p o v i
je s n ih o k o ln o s ti. U lm s k a je k o la u z d rm a la k o n z e rv a tiv n o s ta
n o v i te da se p ro b le m i d iz a jn a m o g u rje a v a ti d iz a jn ir a n je m i
u p o z o rila na p o tre b u da se p ro m is li o d n o s d iz a jn e ra p re m a zna
n o s ti. Taj o d n o s, s m a tra o je B o n s ie p e , m o ra se p r e tv o r it i iz re c e p tiv n o g u p ro d u k tiv n i. D iz a jn e r ne m o e o s ta ti p a s iv n i p o t
ro a p o s to je e z n a n o s ti, je r ta k a v s ta v n em a n ik a k v e b u d u
n o s ti.
M o g u n o s t da se p re v la d a e k le k ti k i s ta v d iz a jn e ra B o n s ie
pe je v id io u p o v e z iv a n ju r a z li itih d je la tn o s ti d iz a jn a , o d u rb a
nog, a rh ite k to n s k o g i p ro d u k tn o g do v iz u e ln o g , u o k v iru je d n e
ire k o n c e p c ije o k o lin s k e z n a n o s ti, ko ja bi p o re d o s ta lo g s a d r
avala ne sa m o d iz a jn o k o lin e i z n a n o s t d iz a jn a u u em s m is lu ,
n ego bi je d n a ko ta k o p o v e z iv a la a k tiv n o s ti p la n ira n ja i u p ra v
lja n ja d iz a jn o m .22
U to m e s k lo p u s o c io k u ltu rn a i k o m u n ik a c ijs k a o k o lin a p re
su dn o d je lu ju na o v je k a . Te su in te r a k c ije s la b o p o zn a te i s la
bo is tra e n e , a li se bez d a ljn je g a m oe p r ih v a titi o p e s ta n o v i
te da o k o ln o s ti fo r m ir a ju o v je k a , pa u p ra v o za to i te o k o ln o s ti
v a lja fo r m ir a ti lju d s k i. L ju d s k i je o b lik o v a n a o na o k o lin a ko ja
ne o m e ta ra zvo j i z a d o v o lje n je d ru tv e n ih i in d iv id u a ln ih p o tre
ba. L ju d sko b i e m oe iz m ije n iti s v o j n a in iv o ta sa m o onda
31 Ibidem, str. 126127, 130131. 133134.
33 Gul Bonsiepe, .Commentary on the situation of the HfG, Ulm, 21. april 1968, str. 8. I 12.

kad i o k o lin a su ra u je u tim n je g o v im n a s to ja n jim a . S toga je je

d in i g lo b a ln i o d g o v o r n a ta j z a h tje v : u k lo n iti s v e ira c io n a ln e
o b lik e v la s ti o v je k a nad o v je k o m . Je r u d ru tv u o rg a n iz ira
nom p re m a ira c io n a ln im i n e h u m a n im n a e lim a , p o je d in a n i ra
c io n a liz a m b iva p o n i te n , z a k lju u je B o n sie pe . 23
P ita n je d o m a a ja d iz a jn a kao p rim ije n je n e ra c io n a ln o s ti za
d ire , d a kle , u te m e ljn o p ita n je o rg a n iz a c ije d ru tv a . To je la
te n tn i m o tiv i M a ld o n a d o v ih te o rijs k ih p re o k u p a c ija ko je on raz
v ija u v ije k u k ra jn jim k o n z e k v e n c ija m a kao o k o lin s k u p ro b le m a
tik u . S tva ra n je nae o k o lin e i s tv a ra n je nas sa m ih o d is ta je ,
filo g e n e ts k i i o n to g e n e ts k i, je d in s tv e n p ro ce s. 24 A k o e ko lo zi
'lju d s k u o k o lin u ' p ro m a tra ju kao te k je d a n o d m n o g ih p o d s is te ma k o ji tv o re u ku p n i e k o lo k i s is te m p riro d e , oni su m u ip ak
v o ljn i p rip is a ti s ta n o v ito p o se b n o 'p o n a a n je '. A to n ije puka
a n tro p o c e n tri n a fik c ija , je r se na p o d s is te m ra z lik u je po svo
jo j s p o s o b n o s ti da ra b i (i z lo ra b i) s v o je o dn o se sa o s ta lim pods is te m im a i da ra d ik a ln o u tje e na n jih o v u su d b in u . Taj a g e n t
p ro v o c a te u r je s t o v je k o v a s v ije s t ko ja d je lu je na s v o je f iz i
ko i s o c io -k u ltu rn o o k ru e n je .
No, p o sve je o ito da p ose ba n n a in na k o ji s v ije s t p ris v a ja
re a ln o s t o k o lin e o d lu n o u tje e na ko na no u s tr o js tv o te s tv a r
n o s ti. A k o je rad s je d n e s tra n e in ila c s a m o o s tv a re n ja , s d ru
ge s tra n e je in ila c o tu e n ja . S v ije s ti ko ju o tu e n je ra sta e ,
s la b i ili u n iz u je , u v ije k o d g o va ra
o d re e n a s tv a rn o s t o k o lin e
ko ja se m oe d e ifr ir a ti je d in o te rm in im a o tu e n ja . A li, id eja
o tu e n ja , s m a tra M a ld o n a d o , k ra tk o g je daha i moe b iti od po
m o i sa m o do s ta n o v ite to k e .
O n je za pa zio M a rx o v u d v o jn u u p o tre b u p o jm a rada: kad
M a rx m is li na A r b e it kao a n tro p o lo g i o n to lo g , to in i u v je k u
p o z itiv n o m s m is lu , a kad g o v o ri kao e k o n o m is ta i re v o lu c io n a r,
onda je to u v ije k u n e g a tiv n o m s m is lu . M a ld o n a d o , n a im e , dri
da ni M a rx ni itk o d ru g i od n a jz n a a jn ijih m a rk s is ti k ih m is li
laca n ije p re v la d a o tu p o jm o v n u d v o jn o s t. On zna i to da je
M a rx te o r iju o tu e n ja p o ve ziva o s te o rijo m e m a n c ip a c ije , a li
mu je p o sve izm a k la s u tin a p ita n ja u to m k o n te k s tu : M a rxo va
p ro b le m a tik a o s lo b o e n ja rada. Z a to i p ita n je to je to ' o v je k o
va o k o lin a on p o s ta v lja v i e kao p ita n je a p s o lu tn ih nego p o v i
je s n ih m o g u n o s ti o s tv a re n ja lju d s k ih te n ji: . . . u v ije k sm o ,
u k ra jn jo j lin iji, u p ra vo u n a o j o k o lin s k o j k o n o ta c iji u p o rn o tra
ili (a li ine i n a la z ili) z a d o v o lje n je je d n e od n a jd u b ljih n aih po
tre b a kao iv ih b i a : p o tre b u nae ko n k re tn e p ro je k c ije , p o tv r
du ko na ne o p ip ljiv o s ti sve ga o no ga to na s v ije tu je s m o , i
n im o i e lim o u in iti. 25
Da bi se to p ita n je p o s ta v ilo p o v ije s n o , m o ra lo bi im p lic it
no s a d r a ti i sam p o v ije s n i s u b je k t, to je s t zn a ti svoga s tv a r
nog n o s io c a i n je g o v u v la s titu p ro je k c iju . Z a to n ije d ile m a konn Gul Bonsiepe, .Okolina. Industrijski dizajn I trei svijet, ivot umletnostl 1516/1971,
Zagreb, str. 84. 85. 88.
24 Maldonado, La speranza progettuale, str. 13.
Ibidem, str. 1819, 1315, 2224.

111

k re tn a p ro je k c ija ili u to p ija , ka ko M a ld o n a d o m is li, rriti je u p i

ta n ju sam a v o lja da se o s tv a re o d g o v a ra ju e s tru k tu re , a k c ije i
pon aa n ja , nego je b itn o p ita n je ija se v o lja o s tv a ru je .
Z a la ze i u p ro b le m e u p ra v lja n ja M a ld o n a d o ih p o s ta v lja u
o k v ire fa k tu e ln o g s v ije ta , kao ra z g o v o r o u p r a v lja n ju in je n ic a
ma k o je v a lja p r o je k tir a ti ili in o v ira ti, i kao n e g o tiu m g e s tio ' o
p re u z im a n ju o d g o v o rn o s ti. A li i tu on o s ta je na ra z in i o p e znans tv e n o -te h n i k e d e fin ic ije u p ra v lja n ja kao s p o z n a jn o g i o p e ra
tiv n o g p o n a a n ja p u te m k o je g se in fo r m a c ija t ra n s fo rm ira u a k
c iju , p riz n a ju i da i ta j p ro c e s kao i s v i d ru g i ne m o e ne b iti
u v je to v a n s v ije to m u k o je m se i u ijo j se f u n k c iji o d v ija . A li se
u s tru a v a od p o v ije s n o g d e fin ira n ja sa m o g to g s v ije ta .
P olazei od B e r ta la n ffy je v e o p e d e f in ic ije da su d ru tv e n i
s is te m i kao i s v i b io s is te m i o tv o re n i, M a ld o n a d o u o a va i n je
g ovu d is tin k c iju da je p o s e b n o s t d ru tv e n ih s is te m a u to m e
to se iz je d n o g a ne m o e iz a i, a da se ne u e u d ru g i. O n ta
k o e r u oa va da je t e h n ic it e t u m o rf s ta ti k im p ro c e s im a m n o
go v e i n eg o u m o rfo g e n e ts k im , kao i to da ne p o s to ji m o g u
n o s t in o v a c ija , a jo m a n je re v o lu c ije , b ez z a s n iv a n ja , p la n ira
nja i u p ra v lja n ja t im p ro c e s im a , a li ne p ra v i b itn u d is t in k c iju iz
m eu p la n ira n o g i p la n ira ju e g , ko ja bi p o b li e g o v o rila o p o v i
je s n o j n a ra vi s u b je k tiv ite ta k o ji je u p ita n ju .
O n i B lo ch u za m je ra to k o n k re tn u u to p iju ne k o la u d ira u
k o n te k s tu a k c ije , i to o k lije v a u in iti k o ra k d a lje i u tv r d iti da
k riti k a s v ije s t m o ra b it i i k r iti k a s v ije s t te h n i k e p ro c e s u a ln o s ti, a ne sa m o k r iti k a a n a liz a s a d a n jic e , ako se e li e fik a s
no d je lo v a ti. A li i to m p r ilik o m v i e m is li na s re d s tv a k o jim a se
m oe p re v la d a ti tv rd o g la v a v is k o z n o s t p o v ije s ti, n eg o na d ru
tv e n e sn a g e iji je to p o v ije s n i za d a ta k. J e r M a ld o n a d o ni sam
n ije p o sve p re v la d a o e lit is t i k i s ta v s v o je p r o fe s ije . Kad se
p ro je k ta n t nae u u v je re n ju da ka o p ro je k ta n t m o e p rid o n ije ti
p re o b ra a ju d ru tv a , on u to m s m is lu m o e d je lo v a ti s a m o u
m je ri u k o jo j v je ru je u r e la tiv n u in o v a tiv n u a u to n o m iju svo g a
rada. Kao to je p o g re n o m is lit i da je p ro je k tir a n je a lte rn a tiv a
za re v o lu c iju , je d n a k o je ta k o p o g re n o p ro je k tir a n ju n e g ira ti
sva ku a u to n o m iju . 76
Ta p ro tu rje n o s t b iv a o ita o no g a sa kad se p o s ta v i p ita
n je fu n k c io n a ln e u b ik a c ije d iz a jn a u d ru tv u . M a ld o n a d o p r i
zn aje da se ta j p ro b le m ne m oe rje a v a ti m im o o d re e n o g v r i
je d n o sn o g suda, a li se o p o v ije s n im k o n s titu e n ta m a to g a su da
ne iz ja n ja v a . N a p ro tiv , u tje e se s p e k u la tiv n o j, fo rm a ln o -lo g i ko j ig ri: d iza jn n ije a u to n o m n a re a ln o s t, ni kao a k c ija ni kao
re z u lta t a k c ije ; o no to od n je g a in i h e te ro n o m n u re a ln o s t je s t
n je g o va p o t in je n o s t o n o m e to n ije d iz a jn . Pri to m e u is ti m ah
kae kako sa m o d e s p o tiz a m m oe is tic a ti fo r m a ln i re d m eu
s tv a rim a , a z a b o ra v lja ti s tv a rn i re d m e u lju d im a .
M a ld o n a d o v je ru je da e k o m u n is ti k o d ru tv o m o i s tv o
r it i s tv a rn e , a ne sa m o s p e k u la tiv n e
u v je te za re k o n s tru k c iju
p riro d e ', tim e to e u k o n te k s tu s v o je v la s tite d ru tv e n e i ku l*

Ibidem, str. 8889, 91. 95, 117119; citat str. 124 (potcrtano u Izvorniku).

tu rn e p ra k s e p o r o d iti n o vi s is te m p o tre b a , i on ta j p ro b le m
p o ve zu je p rv e n s tv e n o sa ob im n o m i slo e n o m p ro b le m a tik o m
k o n tro le . S vaki in s tru k tu rira ju e
in te rv e n c ije u
p od ru je
lju d s k ih p o tre b a p re tp o s ta v lja in k o n tro le , k o ji s e v r i ne sa
m o nad p o tre b a m a nego i nad p re d m e tim a , iz p ukog razlo ga to
n em a p o tre b a g d je nem a p re d m e ta re a ln ih ili im a g in a rn ih .
S is te m p o tre b a i s is te m p re d m e ta m e u so b n o u za v is n i, i u
s tv a ri izra a va ju s is te m k o n tro le k a p ita lis ti k o g d ru tv a , ra d i se
o n je g o v o g m s is te m u k o n tro le k o ji v a lja iz m ije n iti. 27
O ito , M a ld o n a d o n ije m n o go ra z m i lja o o s tv a rn im p rin
c ip im a s o c ija lis ti k o g d ru tv a , p o g o to v o ne o o n im p rin c ip im a
k o ji, p re v la d a v a ju i n je g o v p o s to je i m o d e l, o tv a ra ju p e rs p e k ti
vu s o c ija lis ti k o g n a p re tk a kao s v je ts k o g p ro ce sa . Z a to on p ro
tu r je n o s ti su v re m e n o g s v ije ta i s o c ija liz m a u n je m u d o iv lja v a
kao n e d o s ta ta k o p e s tra te g ije k o n tro le , s tra te g ije ko ja e sa
in ja v a ti u p ra v lja k i o d g o v o r s o c ija liz m a na k o n g e s tio n a ln i kaos
ka p ita liz m a . 28
Za n e p o s to ja n je te i ta k v e s tra te g ije M a ld o n a d o o k riv lju je
te o rijs k u in e r c iju m a rksizm a u p o g le d u sve ga o no ga to se
ti e iz u a va n ja o dn o sa izm e u s is te m a p re d m e ta i s is te m a
p o tre b a . D o ne d a vn o se m o g la g a jiti ilu z ija da e u tje c a j s o c i
ja liz m a m o i s t v o r it i p o v o ljn e u v je te da se ra d ik a ln o p ro m ije n i
s itu a c ija ko ju je izazvao a u to m o b il, ta j n a jb ru ta ln iji izraz ro b
nog fe ti iz m a i n a jd iv ljiji u z ro n ik ra za ran ja h u m a n izira n e p ri
ro d e o k o jo j g o v o ri M a rx i bez ko je je o v je k n e za m isliv. Na
a lo s t, k o n s ta tira M a ld o n a d o , u s o c ija lis ti k im je ze m lja m a p re
vla da o u tje c a j o s ta tk a k a p ita lis ti k e n a d g ra d n je . Taj je u tje c a j
b lo k ira o s o c io lo k u i te h n o lo k u im a g in a c iju od k o jih bi se za
p ro m e ta n je lju d i i ro b a m o g lo o e k iv a ti rje e n je nekog d ru go g
tip a , n eg o to je a u to m o b il.
M o ra d a su p o s to ja li ja k i ra zlo zi da se je SSSR o d lu io na
ta k a v p o g re a n izb o r, ra zlo zi s li n i o n im a k o ji su ga d v a d e s e tih
g od in a n a v e li da n a p u s ti n a s to ja n ja za re v o lu c io n a rn im p re o b ra
a je m o d n o sa g ra d -s e lo . M e u n jim a su z a c ije lo i e ko n o m ski
ra zlo zi, je r je je f tin ije u s v o jiti v e u ve d e n e s o lu c ije , m a ka r i
k a p ita lis ti k o g p o rije k la , neg o tra iti s a s v im n ove. Sada p re o sta ju sa m o p ro fila k ti k e m je re da se o d a u to m o b iliz m a o bran i ono
to se jo dade s a u v a ti. No, ako su t i p ro b le m i u iz v je s n o j
m je ri z a je d n i k i i k a p ita lis ti k o m i s o c ija lis ti k o m d ru tv u , re
z o n ira M a ld o n a d o , ne s m ije se p re v id je ti je d n a b itn a ra zlika
m eu n jim a : d o k k a p ita lis ti k o d ru tv o n ije u s ta n ju k o n tro li
ra ti k o n g e s tio n a ln i p o ra s t a da ne n e g ira se be , s o c ija lis ti k o
d ru tv o je d in o to m k o n tro lo m m oe p o tv rd iti se be .29
Tu je m is a o on p o n o v io i na 9. k o n g re su ICSID-a 1975. go
d in e u M o s k v i. Tom je p rilik o m iz ra zio i u v je re n je da obn ova
p riro d e m o ra u is to v rije m e b iti i obn ova sve ga to je u p riro d i
u m je tn o , p o d ra z u m ije v a ju i p od tim i zn an ost, i te h n o lo g iju , i
27 Maldonado, Avanguardla e razlonalltb, atr. 217220. 231232; citat str. 232.
Ibidem, atr. 236.
72 Ibidem, atr. 236, 241243 , 246, 240.

113

d iza jn ta k o e r. S adanja k riz a o k o lin e b it e rije e n a uz p o d r

ku z n a n o s ti i te h n o lo g ije i uz in o v a to rs k i d o p rin o s d iz a jn a , i l i
n ee b iti rije e n a u o p e . 30
O n e m o g u n o s ti te o b n o v e bez te m e ljn ih in o v a c ija k o je za
h va a ju u s u tin u p ro iz v o d n ih o d n o sa ii u v je ta re p ro d u k c ije p ro
iz v o d n ih sn ag a, o s v je d o io se C la u d e S c h n a id t s v o jim p o k u
a je m da n akon U lm a , u F ra n c u s k o j uz p o m o A n d re M a lra u x a
u s v o js tv u De G a u lle o v o g m in is tra za p ro s jv e tu i k u ltu r u , za
p o n e p lu r id is c ip lin a r n o p o v e z iv a ti is tra iv a n je i o b ra z o v a n je u
k o m p le k s u u rb a n is ti k e , a rh ite k to n s k e , in d u s trijs k e i k o m u n ik a
c ijs k e p ra k s e kao k u ltu r n ih a s p e k a ta o k o lin e . K ra tk o tra jn i h is
t o r ija t fra n c u s k o g In s titu ta za o k o lin u p o ka za o je , n a im e , da ta
kav p o k u a j, u n a to p r o s v ije tlje n o j v o lji v rh u n s k o g in te le k tu a l
nog a u to rite ta , p ro tu rje i o n im d ru tv e n im p o z ic ija m a k o je su
d u b o ko z a in te re s ira n e da se o d r i p o d v o je n o s t iz m e u te o r ije
i p ra kse , izm e u o b ra z o v a n ja i is tra iv a n ja , da se s a u v a ju p re
g ra d e izm e u p ro fe s ija , i da se p o d ra va ta k v o u p ra v lja n je i
ta kva re n ta b iliz a c ija is tra iv a n ja k o ji su ne sa m o re tro g ra d n i
neg o i d ire k tn o s u p ro tn i o p im d ru tv e n im in te r e s im a .31
U s vo m
k ra tk o tra jn o m
i veom a
za m a n o m
p o k u a ju
S c h n a id t se , p o re d e k s te rn ih te k o a u p o g le d u d ru tv e n e p o
d r k e n je g o v o j in ic ija t iv i, m o ra o s u o iti i sa o p im s ta n je m zna
n o s ti d iz a jn a i z n a n o s ti u o p e . N e d o s ta ta k k o rp u s a s p e c ifi n ih
zn an ja i p rik la d n ih m e to d a k o jim a bi se m o g li rje a v a ti s lo e n iji
p ro b le m i d iz a jn a p ro iz la z i, po n je g o v o m m i lje n ju , i s to g a to
n a jv e i d io ra s p o lo iv ih te o rija ne o d g o v a ra in je n ic a m a k o je bi
one tre b a le o b ja s n iti. D iz a jn e ri d je lu ju u 'iz o la c iji, a is tra iv a k i
n a p o ri iz is k u ju o d g o v a ra ju u s re d in u , is tra iv a k u z a je d n ic u , na
cio n a ln u i m e u n a ro d n u . N a sun a je p o tre b a za ra z m je n o m re le
v a n tn ih in fo rm a c ija , je r d iz a jn p o k riv a k ra jn je ir o k o p o d ru je
zn an ja i p ra k s e , a is k u s tv o je u to m p o g le d u p o s v e ra z m rv lje n o .
K o n g re s i su m o n d e n a b rb lja n ja , s tru n i a s o p is i s lik o v n ic e , a diza jn -c e n tri b a za ri.
Is tra iv a n je d iz a jn a s itu ir a se u s t je c i t u b ro jn ih d is c ip lin a ,
e m u ne p o g o d u ju tra d ic io n a ln e in s titu c io n a liz ira n e s tru k tu re ko
je su k ra jn je k o m p a rtim e n ta liz ira n e . O b ra z o v n e in s t it u c ije ne pods ti u is tra iv a k i p o z iv , o g ra n i a v a ju i se tv rd o g la v o na fo r m ir a
n je tra d ic io n a ln o g tip a p ro je k ta n ta k o ji to b o e u n a e lu m o e rje
a v a ti n a jr a z li itije za d a tke , p re m d a n ije u s ta n ju z n a n s tv e n o konc e p tu a liz ira ti is k u s tv e n e in je n ic e s v o je p ra k s e . N i d ru tv o u c je
lin i n ije o d g o je m s e n z ib iliz ira n o za p ro b le m e m a te r ija ln e k u ltu re ,
m a se n isu ni fo r m ir a n e ni in fo rm ira n e , ne p o s to ji ja v n o m n ije n je
ko je bi p o d r a lo is tra iv a k e n a p o re u d iz a jn u . S d ru g e s tra n e ,
lo g ik a k a p ita lis ti k o g s is te m a o itu je se u p r is ili to je kru p n e
*> Toma9 Maldonado, Design and the future of environments, ICSID '75 9th ICSID Congress.
Moscow, Plenary Papers, str. 33.
Claude Schnaidt, La morale de I'envlronment Conference prononcde a IUnlon Ratlonallste, Parl8, 8 Mvrler 1972, objavljeno u knjizi Jocelyn de Noblet, design Introduction 8
Ih ^ o lre de revolution des formes Industrlelles de 1820 8 aujourd'hul, Stock-chSne, 1974, etr.
238239. 237238. Spomenuti Institut Je pofieo djelovati u prosincu 1969. godine, a zatvoren
Je 31. listopada 1971.

firm e v r e na d ra vu da p rio rite tn o fin a n c ira o na 'is tra iv a n ja od

k o jih k a p ita l o e k u je n e p o s re d n i r e n ta b ilite t, sve na u trb is tra i
va n ja ko ja bi m o g la p o m o i p o b o lj a n ju o p ih iv o tn ih u vje ta .
Uz sve to o s ta je i p ita n je s tv a rn o g p re d m e ta is tra iv a n ja u
ta k o iro k o m p o lju kao to je o k o lin a , n je n o u na p re e n je i z a tita .
U p o tra z i za o s n o v n o m te m a ts k o m k la s ifik a c ijo m ko ja bi m o g la po
s lu iti k o o rd in a c iji is tra iv a n ja , S c h n a id t je p rih v a tio ko n ce p ciju
is to n o -n je m a k ih z n a n s tv e n ik a ko ja u t r i g ru p e sa b ire b itn e as
p e k te pod k o jim a se m o g u p ro m a tra ti a rh ite k tu ra i d izajn kao
p re d m e ti zn a n s tv e n o g is tra iv a n ja :
a. o k o lin u s tv a ra ju lju d i i o n a je re z u lta t p ro iz v o d n e d je la tn o
s ti d ru tv a ; p ro iz v o d iti g ra e v in e i p re d m e te n e znai n i ta d ru go
neg o p ro iz v o d iti iv o tn i o k v ir, pa se o k o lin a tu m a n ife s tu je kao
c ilj k o ji v a lja p o s ti i;
b. sa s v o je s tra n e o k o lin a p ro iz v o d i u in k e ; o n a je u zro k i d e
te rm in a n ta u v je ta o d re e n o g s u b je k tiv n o g ili k o le k tiv n o g pona
a nja ;
c. o k o lin a je o rg a n iz a to r n a jr a z li itijih iv o tn ih p ro c e s a m e d i
ja to r k o m u n ik a c ije m e u lju d im a ; tim e o n a u v je tu je s re e n i iv o t
za je d n ic e , p a je to s u tin a n je n e d ru tv e n e i k u ltu rn e fu n k c ije .
S c h n a id t je s k lo n p r ih v a titi n j'ih ovo m i lje n je da u ta k v o m tro
s tru k o m sh v a a n ju o k o lin e kao p ro iz v o d a k o le k tiv n o g rada, kao
u v je to v a n o s ti lju d s k o g p o n a a n ja i kao m e d ija to ra d ru tv e n o g ko
m u n ic ira n ja , p o s to je m o g u n o s ti da a rh ite k tu ra i d iza jn o p e n ito
p o sta n u p re d m e t je d n e m a rk s is ti k e te o rije . Jo v i e je sklo n i u
Is to n o j N je m a k o j p rih v a e n o m m i lje n ju d a s e ta t r i a spe kta ne
s m iju p ro m a tra ti iz o lira n o , je r je z a k o n ito s t z b iva n ja u o k o lin i
s is te m s k o g k a ra k te ra , p re m d a se, da bi is tra iv a n je b ilo e fik a s n o ,
m o e d o p u s titi i re la tiv n o a u to n o m a n p ris tu p p o je d in im g rupam a
p ro b le m a .32
A li s p re m n o s t da se iv o tn i a m b ije n t (le m illie u a m b ia n t)
sm a tra je d in s tv e n im p o lje m m is li i a k c ije , to ja s n o iz b ija u ta k
vo m p o im a n ju d iz a jn a o k o lin e , u vi a S c h n a id t, ne ra zja njava jo
i p ita n je sa m o g o p s e g a k o ji v a lja d a ti to m p o lju zb iva n ja , da bi 'is
tra iv a n je p o s ta lo o p e ra o io n a ln o . U s vo m in s titu tu on je n a sto ja o
o d g o v o riti u p ra vo na to p ita n je , ra z lik u ju i in fra s tru k tu ru ivo tn o g
o k v ira , to je s t d is p o z itiv e g la v n ih d ru tv e n ih fu n k c ija (p ro iz v o d
nja, s ta n o v a n ja , tra n s p o rt, p o tro n ja , o b ra zo va n je itd .) o d sva ko
dn e vn o g n a in a iv o ta k o ji se ne da a n a liz ira ti fu n k c io n a ln im t e r
m in im a , je r uz m a te rija ln e im a i d uh o vn e d im e n z ije , i od sam og
s tv a ra n ja o k o lin e , t o je s t d ru tv e n ih i p ro fe s io n a ln ih m ehanizam a
k o ji u s m je ra v a ju n je n o g e n e rira n je . U to m p o g le d u on je z a k lju
io : ako se pod o k o lin o m ra z u m ije u k u p n o s t iv o tn o g o k v ira p ro
izve d e n o g o v je k o m i za o v je k a , k o ji n a s ta je kao p o s lje d ic a pra
kse to p re th o d i n je n o m z a m i lja n ju i n je n o m o s tv a riv a n ju , i ko
ja o p e t p o v ra tn o u v je tu je n a in iv o ta p o je d in a ca i d ru tv e n ih
Claude Schnaidt. -Une recherche qul ae cherche-, u ranije n a v e d e n o j^ l Ik^l] IBusnel 11.
str. 1214; Schnaidt u tekstu ne navodi Istononjemaki Izvor, ali se u blb
Jedea Jedinica; Alfred Schwandt. Gegenstand und Methode der
theorle, In Beltrfige zur archltekturtheoretlschen Forschung. Deutsche Bauakademle. Berlin.
1967.

115

g ru pa , onda v a lja is tra iv a ti a) sa m o g ra e n je ili p ro iz v o e n je ,

z a tim b) n izv o d n o , n je g o v e p riro d n e , d ru tv e n e i p s ih o lo k e p o
s lje d ic e , i ) u zvod no , u v je te 'i a k te re z a m i lja n ja i o s tv a riv a n ja
o k o lin e .
U p ra vo u to m tre e m , uzvodnom p o d ru ju S c h n a id t v id i
g la vn e z n a n s tv e n e te m e k o jim a bi te k tre b a lo p r is t u p it i, v o d e i ra
u na o to m e da u p re o b ra z b i iv o tn o g o k v ira u in c i m a te r ija ln ih i
d ru tv e n ih d e te rm in a n ti n is u n ik a d je d n o s ta v n i n i je d n o z n a n i, da
se sam a p ra ksa z a m i lja n ja i o s tv a riv a n ja o k o lin e n a la zi u re c ip
ro n o m o d n o su sa u lo g o m , s ta tu s o m , o rg a n iz a c ijo m i p ro fe s io n a l
nom fo rm a c ijo m p ra k ti a ra , i da n e o p h o d n a e k s p e rim e n ta ln a e la
b o ra c ija kao s p re g a izm e u k re a tiv n e faze i sa m o g iz v o e n ja tr a
i m e to d o lo g iju ko ja g o to v o n ig d je ne p o s to ji i ko ja se ni sa m a od
se be ne s tv a ra .33
U o s n o v n o j id e ji S c h n a id to v a p o k u a ja i u n je n o j te m a ts k o j
ra zra di v id ljiv o je t e o r ijs k o is k u s tv o d iz a jn a to ga je u n a jv e o j
m je ri ra z v io i s in te tiz ir a o n je g o v s t a r iji k o le g a s U lm s k e k o le , To
m as M a ld o n a d o . No, S c h n a id t je s v o ju z a m is a o te o rijs k o g i p ra
k ti n o g , is tra iv a k o g i o b ra z o v n o g p o v e z iv a n ja p ro b le m a tik e u r
b ane, g ra e vn e , p re d m e tn e i k o m u n ik a c ijs k e o k o lin e u je d in s tv e
nu a k c iju za sn o va o bez te o rijs k o g p o zn a va n ja i p ra k ti n o g razazn ava nja in je n ic a o re la c ija m a d ru tv e n ih s tru k tu ra . A te re la c i
je o p e ra tiv n i p ro s to r ne o d re u ju kao p u k i te h n i k i p r o s to r ve
kao d ru tv e n o -e k o n o m s k i p ro s to r, to je s t d a ju s v o j lim it ir a ju i
p e a t s v a k o j a k c iji o iv o tv o re n ja n e p o vije sn e z a m is li.
Kad p o s ta v lja z a h tje v da se is tra iv a k i o s lo b o d e te h n i k ih ,
d ru tv e n ih i fin a n c ijs k ih o d g o v o rn o s ti k o je te te p r o d u k tiv n o s ti
n jih o v a rada, da se o la k a i ubrza ra z m je n a , o b ra d a i k o ri te n je in
fo rm a c ija , o s ig u ra d ifu z ija , tu m a e n je i p rim je n a re z u lta ta is t r a
iva n ja p o m iri li n a in ic ija tiv a p o tre b n a in o v a c iji sa n e o p h o d n im
p la n ira n je m , i sam d o la z i do n e ra z rije e n o g p ita n ja k a k v ih b i ra z
m je ra , s a sta va i s ta tu s a tre b a le b iti is tra iv a k e u s ta n o v e , i ko
jim bi i k a k v im o rg a n im a tre b a lo p o v je r iti k o o rd in a o iju , u p ra v lja
nje i k o n tro lu nad t im a k tiv n o s tim a . A li se ne p ita za n a ra v d ru
tv a u k o je m bi ta p ita n ja m o g la b iti na z a d o v o lja v a ju i n a in p o
v ije s n o ra z rije e n a . S c h n a id t s tv a rn e p re d o d b e o ta k v o m d ru
tv u n em a.34
Ne p ro jic ira li s v o ju m is a o u to m p ra v c u , sva ka a k c ija d iz a jn a
o d u s ta je od naka ne za tra n s fo rm a c ijo m p o v ije s n o g s v ije ta , g ub i
s v o ju s tv a rn u p o v ije s n u p o d lo g u , i l i se p a k s p u ta na ra zin u o p e
istine ko ja, n e o s v ije tlje n a k r iti k o m s v ije u , i sa m a za s ta je u
p o d ru ju id e o lo g ije ire le v a n tn e za s tv a rn i d ru tv e n i n a p re d a k.
M a tk o M e tro v i
Teo rija d izajn a i p ro b le m i oko lin e
N ap rijed , Z ag reb , 1980.
Ibidem, str. 1416,
M Ibidem, str. 16. I 17. Da o prtan) u organizacije drutva Schnaidt nama krltlCkog stava go
vore njegove slijedee reenice: .Ta pitanja nisu nerjeiva; njih su, barem djelomino, briljantno
rijeili Istraivai u Sjedinjenim Dravama, Sovjetskom Savezu I DDR-u. Ako se rjeenja tih
zemalja ne mogu u cijelosti prenijeti, svejedno nas mogu potai da organiziramo sektor Is
traivanja koji nas zanima. Ibidem, str. 17.

Victor Papanek

Razmetljiva potronja:
dizajn i okolina

Priroda nas je izn e vje rila , Bog je

izgleda o stavio sputenu slualicu
pokraj te le fo n a , a v rije m e is tie .. .
A rth u r K o estler

A ko je d iza jn e k o lo k i o d g o vo ra n , o nda je ta k o e r i re v o lu c io
n aran. S vi se s is te m i p riv a tn o -k a p ita lis ti k e , d ra vn o -s o c ija lis ti k e i h ib rid n e e k o n o m ije z a s n iv a ju na p re tp o s ta v c i da m o
ram o k u p o v a ti v i e , t r o it i v i e i na ta j n ain ra z o riti ze m lju . Da
bi d iza jn b io e k o lo k i o d g o vo ra n on m o ra b iti n eo visa n o b rizi o
n a cio n a ln o m b ru to -p ro iz v o d u , ma k o lik o v e lik on b io . U v ije k po
n ovno e lim n a g la s iti da je za za ga e n je o k o lin e d iz a jn e r m nogo
v i e o d g o vo ra n od d ru g ih lju d i. E ksp lo zija sm e a ve je nadm a
ila e k s p lo z iju p o p u la c ije . Kao to je p ro fe s o r E. Roy Tin e y, d i
re k to r C e n tra za is p itiv a n je vo d e d ra ve W a s h in g to n , p rim ije tio :
M i n is m o is k o r is t ili svu vo du , a li sm o is k o r is tili sve nove izvo re
ko je b is m o m o g li za g a iv a ti . Snaga naih k e m ik a lija p orasla je
do te m je re da je s re d in o m s rp n ja 1969. je d n a je d in a vre a sa
100 kg n je m a k o g p e s tic id a th io da n , koja je s lu a jn o pala s
b roda u R ajnu, u s p je la u s m r titi 75.000 ton a rib e u N je m a ko j,
N izo ze m sko j, v ic a rs k o j, A u s t r iji, L ic h te n s te in u , B e lg iji i Fran
c u s k o j i s p r ije iti d a ljn je ra zm n oa va nje rib a za ra z d o b lje od 4
g o d in e. Danas se s m a tra da je a u to m o b il o dg ovo ra n za v i e od
60 p o s to zagaenja zraka u S je d in je n im D ravam a, kao i za sve
ve a zagaenja u d ru g im za pa dn im ze m lja m a .
U e n ja c i p o in ju s h v a a ti .da m lazni a vio n i zagauju g o rn ji
d io a tm o s fe re (b u d u i da na v rlo v e lik im v is in a m a nem a isp i
ra n ja ), te e a v io n ska izg aran ja v i e p uta o b i i ze m lju p rije nego
to se, zbog g ra v ita c ije , sp u s te na n ju. D r A lfre d H u ls tru n c k
(C e n ta r za is tra iv a n je a tm o s fe re , D ravno s v e u ili te N e w Yorka) p rim e u je : Ako se b ro j p ro m e tn ih sre d s ta v a n a sta vi p ove
117

a v a ti s a d a n jim te m p o m , m o g u e je da s lije d e a g e n e ra c ija

nee u g le d a ti su nca . A k o se to i d o g o d i (a p o s to ji za to v e lik a
v je ro ja tn o s t do g o d in e 1990), to i ne m o ra n uno z n a iti s v e o p u
ta m u , a li u m je s to to g a m oe d o i do p o ja v e e fe k ta s ta k le n ik a .
T ra n sp a re n ta n za su n a n u to p lin u , a li ne p ro p u ta ju i re fle k tira n u
to p lin u od z e m lje , je d a n o v o j v la g e i u g lji n o g d io k s id a m o g ao bi
p o v r in s k u te m p e ra tu ru Z e m lje d o v o ljn o p o d i i da se is to p e p o
la rn e le de n e kape. To b i, u n a jm a n ju ru k u , p o d ig lo ra z in u m o ra
za 300 s to p a , (s m a n ju ju i na ta j n a in n a s ta n je n o ko p n o za 64
p o s to ). Po s ve m u s u d e i, izn e n a d n o p o m ic a n je te i ta Z e m lje m o
g lo bi je iz b a c iti iz o s i.
M o g li b is m o n a s ta v iti n a b ra ja ti o v a k v e p rim je r e m n o g o b re
nego to ih m o e m o ita ti. D o sad s m o s p o m in ja li sa m o neu
tra ln e d o g a a je , d a k le s tv a r i k o je se d o g a a ju sa m e po
s e b i, a ne kao p o s lje d ic a ili p re d v id iv a p o s lje d ic a z lih n a m je ra .
Ne tre b a m o t r o it i m n o g o v re m e n a da se u v je r im o ka ko zlon a m je rn o s t m oe z a g a iv a ti i u b ija ti. 5000 o va ca u b ije n o je s lu
a jn im is p u ta n je m n e rv n o g p lin a to ga je A rm ija S je d in je n ih
Drava s lu a jn o is p u s tila u S k u ll V a lle y u , U ta h , 21. o u jk a , 1968.
N ije m i sm o s v je d o c i o p a s n o s ti k e m ijs k o g ra ta .
A li to se dog a a kada su o v je k o v e n a m je re od p o e tk a d o
bre? Izg ra d n jo m A s u a n s k e b ra n e E g ip a t je p o ku a o p o s ti i brz
p rije la z od 6000 g o d in a a g r ik u ltu rn e p o v ije s ti u te h n o lo g iju d va
d e s e to g s to lje a . P ro je k t A s u a n s k e b ra ne , je d a n od n a jv e ih te
v rs te , p ro je k tira n je da bi d o n io m n o tv o s o c io -e k o n o m s k ih ko
r is ti. O b ra d iv a p o v r in a z e m lje bi se p o v e a la za n a jm a n je 25
p o sto , a p ro iz v o d n ja e le k tr i n e e n e rg ije bi se u d v o s tru ila . Na a
lo s t, s tv a ri se n isu ta k o o d v ija le . Je ze ro N a s e r (d io A s u a n s k o g
k o m p le k s a ) za dralo je v e in u m u lja o k o je m u o v is i b o g a to p lo d n o
tlo d e lte N ila . Brana je ta k o e r za d ra la va ne p riro d n e m in e ra le ,
p o tre b n e e k o lo k o m la ncu h id ro lo k o g iv o ta u d e lti. O tk a k o je
A sua n g o d in e 1964. p o e o r e g u lira ti to k rije k e , E g ip a t je p re tr p io
g u b ita k od 35 m iliju n a d o la ra sa m o u in d u s tr iji s a rd in a , a od
1969. p o s to je iz v je ta ji da se s m a n ju je i u lo v ra ko va u d e lti.
P ro fe s o r T h a ye r S c u d d e r s k a lifo r n ijs k o g P o lite h n i k o g s v e
u ili ta iz v ije s tio je o s li n im p o s lje d ic a m a p ro iz i lim iz p o d iz a
nja bra ne na rije c i Z a m b ezi u Ju no j A fr ic i. P ro je k ta n ti b ra ne
s m a tra li su da e g u b ita k p o p la v lje n e o b ra d iv e z e m lje b iti n ad o
m je te n p o v e a n je m rib a rs tv a . A li, u lo v rib e je o pao n e p o s re d n o
p o s lije d o v r e n ja b ra ne , a u brzo su se z a tim na o b a la m a je z e ra
ra zm n o ili ro je v i ce-ce m uha ko je su in fic ir a le s to k u i g o to v o
u n i tile s to a rs k u p ro iz v o d n ju .
A li, iz tih le k c ija m i n i ta n is m o n a u ili. U v rije m e kad sam
ovo p isao , in e n je ri su p r o je k tir a li n a jv e e s is te m e bra na u p o
v ije s ti o v je a n s tv a za d v ije od n a jd u ih rije k a u s v ije tu : M e ko n g
i A m a zon u. P rije d lo g H u dso n In s titu ta za A m a zo n u p re d v i a s tv a
ra n je u n u ta rn je g m o ra v e lik o g kao ita v a Z a padna E vropa. Na
F lo rid i su in e n je ri A rm ije S je d in je n ih D rava iz g ra d ili n izo ve m a
lih brana p re ko s je v e rn e g ra n ic e N a c io n a ln o g re z e rv a ta E v e rg la
des. To je u in je n o da bi se n a v o d n ilo t lo na k o je m bi p a sla s to k a

(o p e p o zn a to je da je to n a jn e e fik a s n ija u p o tre b a z e m lje ) i da bi

se u d o v o ljilo z a h tje v im a s to a ra . R e zu lta t: is u a va n je Evergladesa, ra za ra n je iv o tin js k o g c a rs tv a , z e m lja je p o sta la slana, a
d ije lo v i ju n e F lo rid e p o p rim a ju o s o b in e p u s tin je . Kako bi se s tv a r
d o ve la do k ra ja , p o s to ji m o g u n o s t da e se na ju n o m rubu
E ve rg la d e la iz g ra d iti i n o vi a e ro d ro m za m lazne a vio n e s n jih o
vo m b uko m i za g a iva n je m .
Z a n e m a ru je m o in je n ic u da sve v i e sa m i u n ita va m o Z e m lju .
O siro m a e n a tla G rke , p a n jo ls k e i In d ije , p u s tin je u A u s tra liji
i N o vom Z e la n d u ko je je s tv o r io o v je k , g o le v is o ra v n i K ine i
M o n g o lije , p u s tin je ko je je o v je k s tv o rio u S je v e rn o j A fr ic i, M e
d ite ra n s k o m bazenu i ile u , sve je to dokaz in je n ic e da je
sva g d je g d je p o s to ji o v je k im a o s v o je p rs te . D je lo Nakon sed
m og dana, R itc h ia C a ld e ra to i d o k u m e n tira . Pouno je u sp o re
iv a ti k a rte S je d in je n ih D rava iz ra z d o b lja 1596. do danas. N aj
ra n ije k a rte ko je su iz ra d ili p a n jo ls k i, k a to li k i m is io n a ri p ri
kazuju ju go za pa d . P u s tin ja to sada p o k riv a d ije lo v e 9 drava
je d va da je u op e p o s to ja la . A li, kako se d rv e e b e zo bzirn o s je
klo , kako se p o v e a v a lo o tje c a n je voda, kako je zb risa n o o tp ri
lik e 200 m iliju n a g rla b iv o la , i kako je sva kog p ro lje a isp ira n
g o rn ji s lo j z e m lje , s tv o r ile su se p u s tin je ko je jo u v ije k n a sta ju.
Je din a s tv a r .koja se p ro m ije n ila je s t te m p o sam e p ro m je n e .
A le k s a n d ru V e lik o m i d ru g im o s v a ja im a tre b a lo je g o to vo 1500
g od in a da p re tv o re A ra b iju i P a le s tin u ( ze m lju m eda i m lije k a )
u p u s tin ju . Za a m e ri k u p u s tin ju b ilo je d o v o ljn o sam o 300 go
d ina . A m e ri k i know -how je u s p io , p rim je n o m d e fo lija c ije i
s k re ta n ja v o d e n ih to k o v a , za sa m o p e t k ra tk ih g od in a ta ko p ro
m ijen iti e k o lo k i c ik lu s ju n o g d ije la V ije tn a m a , da je s a svim s i
g urno kako se ta j d io s v ije ta p re tv a ra u tra jn u p u s tin ju .
N a ra vno , te te k o je je u in io a m e ri k i know-how nisu v id
ljiv e sa m o u s tra n im z e m lja m a i u n ao j d a le k o j p ro lo s ti. Neki
dan sam u n o vin a m a ita o da g ra d s k i o ci gra de B utte, M o n ta n a,
ra zra u ju p la n o ve za p re s e lje n je c ije lo g grada u o b li n ju d o lin u ,
kako bi A naconda C om pany m o g la p o ve a ti svo je p o v r in s k e
ru d n ik e . P a-ak i u s v e m iru : p rije v i e od 8 g od in a je dn a e kipa
a m e ri k ih v o jn ih zna nstve nika izazvala je e k s p lo z iju k ris ta la
u g o rn je m s lo ju io n o s fe re . To je u in je n o u n a to sn anim i g la
s n im p rig o v o rim a zn a n s tv e n ik a iro m s v ije ta sam o da bi se
v id je lo to e se d o g o d iti . P o s lje d ic e to g e k s p e rim e n ta moda
su ve n e p ro c e n jiv e g e n e ts k e te te za o v je a n s tv o , iv o tin je i
u sje ve . A m i to n ika d a n e e m o sazna ti, b u d u i da o ito nem am o
n ika kvu k o n tro ln u g ru p u ko ja b i m je rila p o s lje d ic e .
Z a m o rn o bi b ilo d a lje g o m ila ti p rim je re za p rim je rim a , s ta ti
s tik e za s ta tis tik a m a , je r u je d n o m nas tre n u tk u o buzim a o s je a j
dub oke le ta r g ije i naa je re a k c ija : Kakva k o ris t od toga?, ili
to je da n o v je k moe tu u in iti? . R eagiram o li na ta j nain,
iz g u b lje n i sm o . Je r, ba s k re u i p ro b le m e s triv ija ln o g na tra
g in o , za n e m a ru ju i o sob no g le d i te na raun ko zm iko g, m i se
u s p ije v a m o o s lo b o d iti v la s tite o d g o v o rn o s ti. U sve su te p ro
b le m e u p le te n i lju d i, a li ne svi u je d n a ko j m je ri. O d g o vo rn o st i
119

u d io d iz a jn e ra m n o g o su v e i. O n je o d g o je n da a n a liz ira in je
n ice , p ro b le m e i s is te m e i da na o s n o v i to g a b a re m p o ku a p o
g o d iti to se m o e d o g o d iti ako se o va ko n a s ta v i .
O d p ro s in c a 1970. Los A n g e le s je p rv i g ra d u k o je m je u ku p n a
p o v r in a c e s ta i p a r k ira li ta n a d m a ila s ta m b e n u p o v r in u . O i
to, a u to m o b il je k ra jn je efikasan zb og m n o g ih stvari i potrebno

je dizajnirati novo rje e n fe .

Nedavno su dizajnirani | na trite izbaeni ureaji koji sma
n ju ju is p u n e p lin o v e a u to m o b ila . U n e k im zemljama (vedska),
a i kod nas (u K a lifo r n iji) z a ko n o m je p ro p is a n a u p o tre b a t ih f ilte ra za is p u n u c ije v i na p rv i p o g le d to iz g le d a kao rje e n je
p ro b le m a . A li, za p ra vo to n ije . O d p o tro a a se tra i da p o tro i
v i e nova ca za p o s ta v lja n je je d n o g od t ih u re a ja i da n a s ta v i
t r o it i v i e novca je r p o tro n ja b e n zin a n a g lo ra s te . K on a no ,
sam u re a j je s a s v im n e e fik a s a n . ak i to bi se m o g lo o p ra v d a ti
kada bi a u to m o b il na s v im d ru g im p o d ru jim a ra d io na z a d o vo
lja v a ju i n a in , a li to n ije ta k o .
O d g o v o r o v d je m o ra n e iz b je n o le a ti u p o tp u n o m p o n o v n o m
ra z m a tra n ju tra n s p o rta kao s is te m a , kao i u p o n o v n o m ra z m a tra
n ju sva ko g a s a s ta v n o g d ije la to g s is te m a .
P rije v i e od p o la s to lje a u W u p p e rta lu , N je m a k a , u s v a k o
d n e v n i je p fo m e t p u te n je d n o tra n i b rzi v la k . Taj se s is te m p o
kazao kao brz i is t, m in im a ln o z a d ire u sa m u fiz i k u i v iz u e ln u
o k o lin u . S ig u rn o je da je d n o tra n i s is te m i m o g u p r id o n ije ti o la k
a nju p ro m e tn e z a g u e n o s ti u m n o g im od n a ih v e lik ih p rlja v ih
g ra do va. D apae, te h n o lo g ija ko ja m o e o v je k a p o s la ti na M je
se c, ve je s ig u rn o u s p je la to k o m p o s le d n jih p o la s to lje a o tk r it i
i b o lja s re d s tv a od je d n o tra n e e lje z n ic e .
Pa ip ak, p ro s je n i in d iv id u u m u za pa dn o m s v ije tu m n o g o d r i
do s v o je g o so b n o g i in d iv id u a ln o g p ro m e tn o g s re d s tv a . N a ro ito
u S je d in je n im D rava m a o b ite ljs k i a u to m o b il o k ru u je c ije li niz
p re d o d b i k o je se o d n o se na n e z a v is n o s t, s a m o s ta ln o s t i p o k re t
ljiv o s t p re d o d b e k o je su o k ru iv a le k o iju u d a n im a D iv lje g
zapada: ta n arod na m ito lo g ija je u re d u ta k o d u g o d o k a u to m o b il
s m a tra m o n e ko m v rs to m s u p e r-k o n ja i d o k sm o s lije p i na n je
g ove n e d o s ta tk e , im p o n e m o a u to m o b il p ro m a tr a ti sa m o kao
je d n u k a rik u u s v e u k u p n o m tra n s p o rtn o m s is te m u , la ko e m o p ro
n ai i a lte rn a tiv n o rje e n je .
D anas p ro s je n i A m e rik a n a c v o zi s v o j a u to m o b il (p ro s to rn i
e k v iv a le n t d v ije te le fo n s k e g o v o rn ic e ili v e lik o g zahoda) da iza
u gla uba ci p is m o u p o ta n s k i s a n d u i . U d ru g o m e se s lu a ju
on i n jeg o va ena je d a n p u t tje d n o o d v e s ti o tp r ilik e k ilo m e ta r da
le ko u ku p o v in u . U tre e m s lu a ju on se m oe v o z iti (s a s v im
sam ) u svo m g o le m o m e li n o m lije s u o ko 60 km d n e vn o na p o
sao i n a tra g . U e tv rto m s lu a ju on m oe u trp a ti c ije lu o b ite lj u
a u to m o b il (2 ili 3 p uta g o d i n je ) da bi p o s je tili baku u d a lje n u oko
60 km . P o sto ji i p e ti n iv o : on zna da u sva ko doba m oe u s k o iti
u s vo j a u to m o b il i vo ze i s a tim a s ti i re c im o u K a lifo rn iju iz N e w
Y orka za sam o 5 dana. On to rije tk o in i. U m je s to to g a le ti a v io
nom i u K a lifo rn iji u n a jm lju je a u to m o b il.

A n a liz ira jm o sada ta j s is te m . U d a lje n o s ti ve e od 800 k ilo

m e ta ra n a je fik a s n ije se s v la d a v a ju a vio n im a . U d a lje n o s ti izm eu
80 i 800 km n a ju s p e n ije se p re la ze s p om ou e lje z n ic e , a u to
busa, je d n o tra n ih s is te m a i d ru g ih , n o v ijih m e tod a ko je e raz
v it i d iz a jn -tim o v i.
Za u d a lje n o s ti m a n je od 80 m ilja p o s to je m noga s re d s tv a od

kojih neka lo f t t a dovoljno iskoritena. Dlrajn-tlmovl e Izumiti

i nova sredstva/ Ovdje treba navesti djelomian popis u odnosu
na kompleksnost. Najjednostavniji nain da bi se prele k ra tk e
u d a lje n o s ti jo Je u v ije k , izg le d a , h od an je . Im a n e to apsu rd no
kod m iliju n a A m e rik a n a c a k o ji se voze o n ih n e k o lik o m e tara do
p o ta n s k o g sa n d u i a , a li za to sva ke v e e ri 10 m in u ta o z b iljn o
o kre u ko ta e a lu m in iju m s k o g s tro ja za m r a v lje n je to su ga
p la tili 276 d o la ra . K o tu ra ljk e m oda zvu e s m ije n o , m e u tim
u p o tre b lja v a ju ih u s k la d i n im p ro s to rim a i za o b ila s k e u tv o r
n icam a o p re m e za s v e m irs k a is tra iv a n ja . Na m e un arod n om
a e ro d ro m u K a s tru p , izvan K op e nh ag e na , p ris p je li p u tn ic i, s u s p je
hom k o ris te ro m o b ile .
P rije n e k o lik o g o d in a je d a n je s tu d e n t in d u s trijs k o g d izajna
u C h ica g u n a p ra v io d iza jn i p ro iz v e o a lu m in iju m s k i s k u te r na
e le k tr i n i p o g on , te a k 9 kg, s lo iv i kad je slo en n ije ve i od
k u tije za c ip e le , s ra d iju s o m k re ta n ja od 25 km . To s re d s tv o nikad
n ije b ilo k o m e rc ija ln o p ro iz v e d e n o , ia ko bi o m o g u ilo lju d im a
o d li n u p o k r e tljiv o s t, bez z a g a iva n ja ili za g u iva n ja p o slo vn ih
d ije lo v a g ra da . T im bi se s re d s tv im a lju d i m o g li p re v o z iti s m je
sta na m je s to , na p la tfo rm i v e li in e 25x45 cm (d o k ka d ila k F
D orado za prem a o tp r ilik e p ro s to r 3x6 m e ta ra ) u te d a na p ro
s to ru je g o le m a . Tre b a s v a ka ko p r im ije t it i da je na stu d e n t u
C h ica g u ra d io 7 m je s e c i sam i p o tro io u kup no 425 d olar? na
ra zvo j svo g e le k tri n o g m in i-s k u te ra v e li in e ru n e to r! ce.
U ze vi u o b z ir da sa m o G e n e ra l M o to rs tro i na is tra iv a n ja i
ra zvo j g o d i n je 3,4 m iliju n a d ola ra , u zevi u o b z ir m o g u n o sti i
ta le n te d iz a jn e ra k o jim a se ra sp o la e , lako m o em o v id je ti da
ak ni ta j o d li a n s k u te r ni u k o je m s lu a ju n ije p o s lje d n ja rije
u o s o b n o m p rije v o z u .
B ic ik li se k o ris te za k re ta n je u ra d iju s u od 80 km , i u D anskoj
i u n e ra z v ije n im z e m lja m a . M n o g i od n jih se m ogu s k lo p iti, neki
se m ogu la ko p re n o s iti. P o sto je i b ic ik li s m in ija tu rn im m o to ro m
na b en zin , bez p o te k o a bi se m o g li p ro iz v e s ti s is te m i m a lih
e le k tr i n ih p o m o n ih m o to ra . N eka od sre d s ta v a koja su m o ji
s tu d e n ti d iz a jn ir a li za v je b a n je i s p o rt n o rm a ln e i p a ra p le g in e
d je c e , m ogu p o s lu iti kao p rim je r n o vih n aina p rije vo za . M o
p e d i, m o to riz ira n i s k u te ri i m o to r-k o ta i ne d olaze u obz r u ovom
ra z m a tra n ju je r su u svo m s a d a n je m o b lik u p rim a rn i zaga ivai
o k o lin e . N a po ko n, a u to m o b il.
Iz ra zlo ga p re s ti a , dobrog ukusa, sta tu s a i se k s e p ila , kao
i je d n o s ta v n o s ti u s tje c a n ju p ro fita , ko ji g a ra n tira u m je tn o za sta
rije v a n je , od g o d in e 1895. je n a p ra v lje n o sam o n e k o lik o razum nih
p ro m je n a u d iza jn u a u to m o b ila (ne r a u n a j u i p o v r in s k o s tiliz ira n je i fa k to re ko m o d ite ta ). V eina p ro m je n a k o n fig u ra c ije
121

u sm je re n a je na p ro s to rn o s t i u g la e n b lje ta v iz g le d . M e u
tim , n e k o lik o izum a u d iza jn u , kao to su B u b b le S im ca , d v o s je d
M e s s e rs c h m id t, pa ak i M o rr is M in i- M in o r i M in i-C o o p e r uka
zuju da i m anja v o z ila m ogu, u p o s lje d n ja dva p rim je ra , p r im iti
4 o d ra s le osob e i d ije te , a o s im to g a im a ju d o v o ljn o p ro s to ra za
p rtlja g .
Sve to nam sada tre b a je s t n o v (v je ro ja tn o e le k tr i n i) pog on .
B udui da su d a n a n je b a te rije m a s iv n e , te k e i k ra tk o g v ije k a ,
ta k v i bi se a u to m o b ili m o g li p u n iti p re k o u ti n ic e na p a r k ir a li ti
ma ili u garaam a. M e u tim , tre b a p re tp o s ta v iti da e se b a te rije
s m a n jiti u v e li in i i te in i uz is to d o b n o p ro d u e n je v ije k a tra ja n ja .
To e se d o g o d iti kada in d u s trija o tk r ije n ove p o tre b e i kad se p o
d ig n e razina te h n o lo k o g znan ja .
S je d in ja v a n je m s v ih t r iju s is te m a , ko ja su ve u p ra k s i, m o
em o p ro n a i b arem je d n u v je ro d o s to jn u a lte rn a tiv u za rje a
va n je guve u p o s lo v n o m c e n tru i s a o b ra a jn ih p ro b le m a . A k o
k o m b in ira m o (1) vo zn i p ark m in ija tu rn ih ta k s ija na b a te rijs k i p o
gon, s li n ih M e s s e rs c h m id tu , s (2) p rije v o z n o m k re d itn o m k a rti
com i k o m p ju te rs k im o b ra u n o m k o ris n ik a k ra je m sva ko g m je
seca i (3) je d n o s m je rn im ra d io -a p a ra to m v e li in e ru n o g sa ta ,
d o b it e m o z a e tke ra c io n a ln o g s is te m a p rije v o z a u p o s lo v n o m
s e d i tu grada.
K o ris n ik bi s p o m o u svo g ra d io -a p a ra ta m o g ao p o zva ti m in i-ta ksi na e lje n o m je s to i tim e e lim in ir a ti n a jja i a rg u m e n t p ro tiv
ja vn o g tra n s p o rta : dug u e tn ju po k i i, a z a tim e k a n je na autob usn oj s ta n ic i. M in i-ta k s i bi ga z a tim m o g ao o d v e s ti do e lje n o g
o d re d i ta , p on ovn o e lim in ir a ju i ne od re en a o d re d i ta . Pla
a n je bi se p ro v o d ilo p u te m k re d itn e k a rtic e i n a p la iv a lo m je
seno . ak i uz tis u e ta k v ih m in i-ta k s ija u s re d i tu g rada, o s lo
b o d ilo bi se v i e p ro s to ra sada o k u p ira n o g g araam a, p a rkin g -p ro s to ro m i s e rv is n im s ta n ic a m a . E lim in ir a li bi se is p u n i p lin o v i.
V ei d ije lo v i u lic a m o g li bi se is k o r is t it i za n asade, p a rko ve i
e ta li ta . Na k ra ju ra d no g dana k o ris n ic i bi se d o v e z li do t e r m i
nala je d n o tra n ih e lje z n ic a i o d v e z li s v o jim kuam a.
Za one ro m a n ti n e d u ic e k o je bi u n a to to m e p re fe rir a le da
same m ije n ja ju brzine i o s je a ju s la s ti sn anoga s p o rts k o g au
to m o b ila u s v o jim ru ka m a, n a le bi se u is to m p o lo a ju u kakvu
su danas ja h a i ko nja . U garaam a, lo c ira n im u p e rife rn o m p o d ru
ju oko v e lik ih g ra do va, m o g li bi se u n a jm iti k o m b iji ili c tv o re n a
s p o rts k a kola na n e k o lik o s a ti ili n e k o lik o dana ra d i vo n je po
p riro d i. Ta bi se o p re m a ta k o e r m o g la u n a jm ljiv a ti po s is te m u
k re d itn ih k a rtic a za p rije v o z . M e u tim , ta k v a v o z ila ne bi im a la
p ris tu p u n a s e lje n a m je s ta ili g ra do ve.
Vano je n a g la s iti da je ita v o va j s c e n a rij is k lju iv o p lod
ra z m i lja n ja i da ni u ko je m s lu a ju nem a p re te n z ija da p osta ne
rje e n je p ro b le m u tra n s p o rta u u rb a n im sre d in a m a . To je je d in o
p o ku aj da se pokae je d n o od m o g u ih rje e n ja , a u is to v r i
je m e n a m je rn o p oka zuje u k o jo j su m je ri d iz a jn e r i d iz a jn e rs k i
tim u m ije a n i u sva ku fazu o vog rada.

Sve do ned avn o je n ajve a g u s to a radne snage u M a n h a tta n u

p o s to ja la na s p o je v im a 42. u lic e i M a d is o n , Park i L e xin g to n A v e
n ije . N e k o lik o n a jv e ih n ju jo r k ih n eb od e ra ta m o a p s o rb ira v i e
od p ola m iliju n a ra d n ih lju d i d ne vno , za jed n o s o p s k rb n im c e n tri
ma i u s lu n im d je la tn o s tim a sa m o za to p o d ru je . N e ki od n a j
v e ih dua na s m je te n i su u ra d iju s u od sam o je d n e m ilje . Na
s ta n ic i G rand C e n tra l sp aja se 9 ra z li itih n ivo a podzem ne e
lje z n ic e . T e rm in a li za 2 od u kup no 3 n ju jo r k a a e ro d ro m a u da lje n i
su sa m o p o la m ilje . A sam a s ta n ic a G rand C e n tra l s a s to ji se od
5 p o d ze m n ih n ivoa , d o k je is to d o b n o te rm in a l g o to v o s v ih e lje z
n i k ih p ru ga . P re n a trp a n o s t i za g u e n o s t je g o le m a . O d g o v o r d i
za jn e ra i p la n e ra na ta j p ro b le m b io je da p o d ig n u u re d sku zgradu
sa 46 ka to va (o p re m lje n u s h e ljd ro m o m ), d ire k tn o nad s ta n ic o m
G rand C e n tra l (tim e se u p ro m e tn u guvu d o vo d i n o vih 120.000
lju d i d n e vn o ), la ko sm o s u g e rira li da d iz a jn e ri tre b a ju p rid o n ije ti
p o z itiv n o m rje a v a n ju d a n a n jih p ro b le m a , o k o lin e i d ru g ih , n a j
m a n je to m ogu u in iti u s lu a ju p o p u t o vog a, b ilo bi da o buzdaju
sv o j ta le n t i o d b iju da s u d je lu ju u ta k v im lu a k im i d e s tru k tiv
n im a kc ija m a .
D iz a jn e r je e s to u s itu a c iji da k o n tro lira , ili d je lo m i n o ko n
tr o lir a , iz b o r m a te rija la i p o s tu p k a . Na p rim je r , iz b o r a lu m in ija
kao b o lje g m a te rija la za ko n ze rve p iva u in io je p ro d a jn i kadar
tv rtk e A lc o a . O s ta je in je n ic a da su d iz a jn e ri k re ira li ko n ze rve i
nove zip o tva ra e na n jim a k o ji su to lik o p riv la n i za kupce.
In d u s tr ijs k i d iz a jn e ri su iz u m ili ko n ze rve , k re a tiv n i rje a v a i p ro
b le m a su iz m is lili nov n a in o tv a ra n ja (i s tro je v a za p ro iz v o d n ju ),
a v iz u e ln i i g ra fi k i d iz a jn e ri su se p o z a b a v ili o zn a iv a n je m m a r
ke, o po m id e n tifik a c ijo m p ro izvo d a , e tik e to m , z a titn im znakom
i p la sm a n o m c je lo k u p n e a m b ala e . to u to m e im a lo eg?
P rije sve ga p ro c e s tro i m iliju n e to n a d ra g o c je n e s iro v in e koja
se n ika d a ne m o e n a d o m je s titi. A to je jo va n ije , a lu m in ij je
m a te rija l k o ji se v rlo sp o ro razlae. G o to vo tis u u g o d in a m o ra t
e m o iv je ti s b a e n im ko n ze rva m a p iva k o je se danas b acaju u
sm e e ili su s in o , s lu a jn o izb ae n e iz a u to m o b ila . O v e d s k im
e k s p e rim e n tim a u p ro iz v o d n ji boca za p iv o za je d n o k ra tn u u po
tre b u , izg ra e n ih od b io -ra z g ra d iv e p la s ti n e m ase, b ilo je govo ra
u p e to m p o g la v lju .
Boce od p iva i o s ta le k o n ze rve n isu je d in e te to in e . A lu m i
n ijs k a fo lija , p re m d a m n o go ta n ja , je d n a k o je to lik o o tp o rn a na
ru, k o ro z iju i b io lo k u ra zg ra d n ju kao ko nze rve . Is k o ri te n e a lu
m in ijs k e f o lije pune naa s m e tli ta i e fik a s a n su t it p ro tiv di
sanja g o rn je g s lo ja z e m lje . To d ire k tn o pogaa a p s o rp c iju k ie
kao i pod zem ne to k o v e i p riro d n e re ze rvo a re vode. N ivo i te m p e
ra tu re z e m lje isp od s m e tli ta ra z lik u ju se od te m p e ra tu ra o ko ln e
z e m lje za ak 3F. O s im s tv a ra n ja m a n jih k lim a ts k ih p ro m je n a
u n u ta r m a lih e k o lo k ih s is te m a , to u je d n o stv a ra te n d e n c iju da
s m e tli ta s to m v rs to m o tp a da zadrava ju v ita ln e m in e ra le i s p re
a vaju da ih a p s o rb ira k o ris n a p lod n a z e m lja u o k o lin i. I o vd je bi
d o m i lja ti d iz a jn e ri tre b a li b iti u m o g u n o s ti s u g e rira ti a lte rn a
tiv e to g s is te m a .
123

U v o e n je aerosol a m b a la e za v e in u te k u ih i p o lu te k u ih
a rtik a la pod p ritis k o m u to k u je p e d e s e tih g o d in a re v o lu c io n ira la
p ro d a ju lije k o v a , h ra ne , s re d s ta v a za i e n je , k o z m e tik e i m n o
g ih d ru g ih a rtik a la . In d u s tr ija je s p re m n o p rih v a tila -a e ro s o l k o n
c e p c iju , ona jo j o m o g u u je da p ro d a je m a n je k o li in e uz zn a tn o
ve e c ije n e . G o to v o bez iz n im k e lim e n k e ae ro sol su ta k o ko n
s tru ira n e da se a k ni m a la k o li in a k o ju k u p a c k u p i ne m oe
p o tp u n o is k o r is t it i. D a kle , s tv a ra se v i e o tp a d a . A e ro so l li
m e n ke u s p ije v a ju z a g a iv a ti p riro d u is to ta k o b r i ljiv o kao i sve
o s ta lo , a li o s im to g a o ne su p o te n c ija ln e b o m b e k o je e ra n iti
sva ko d ije te k o je je to lik o n e o p re z n o , da e k s p e rim e n tira s lim e n
kam a nad v a tro m . D iz a jn e ri, i in d u s tr ijs k i i g ra fi k i, s n o s e v e lik
d io o d g o v o rn o s ti za u v o e n je aero sol lim e n k i.
Jo v i e ih se m oe o s u iv a ti za to to n is u k re ira li b o lja rje
e n ja p ro b le m a . Boca za s tis k a n je p o p u t h a rm o n ik e k o ja je g o
d in e 1955. d iz a jn ira n a za Im c o C o n ta in e r C o rp o ra tio n , b o ic a za
p a stu za zube E gm on ta A re n a , d iz a jn ira n a 1957. za B ris to l-M y e rs ,
ra zn i e v ro p s k i s is te m i za p a k o v a n je i p ro d a ju m a jo n e ze , k a v ija ra ,
s e n fa , s ire v a i o s ta lih iv e n ih n a m irn ic a u tu b a m a , u p o z o ra v a ju
na m n o g o b o lje p ris tu p e . S ve je to iz ra e n o od p la s tik e , pa se
m ogu k o r is t it i b io -ra z g ra d iv i m a te r ija li, a p o tro a b i ta k o b io
na d o b itk u je r bi za p ris to jn u c ije n u d o b io p ris to jn u m je ru .
N e da vn i p ro je k t iz o la c io n ih z id n ih s e n d v i -p lo a . k o je se ko
ris te u g ra e v in a rs tv u , k o m b in a c ija je s ta k le n ih v la k a n a , azb e s tn ih vla ka n a i s lo j o s ta lih v la k n a s tih p ro iz v o d a . Za s m r t ili
o z b iljn u b o le s t d o v o ljn o je da se je d n o v la k a n c e s lu a jn o u dahne,
la ko su ra d n ic i z a ti e n i m a ska m a , o k o ln i p ro s to r bi ta k o e r t r e
bao b iti is t. To je d o v e lo do m o n tira n ja g ig a n ts k ih v e n tila to r a
k o ji za pravo te jra ju o tp a d na u lic u . U p o s le d n jih n e k o lik o g o d in a
n e k o lik o je lju d i s lu a jn o u d a h n u lo ta j m a te r ija l, a d ire k tn a po
s lje d ic a je b ila n jih o v a s m r t. Ista se s tv a r d o g o d ila u M a n h tta nu za v rije m e n e p a ljiv o g m o n tira n ja t ih p lo a u zg ra d a m a ili s ta
n o vim a (p re m a d o k u m e n ta c iji B e rto n R o e ch e ). I o v a j p u t zn aa
jan d io o d g o v o rn o s ti le i na d iz a jn e ru to je d iz a jn ira o p ro iz v o d e
s k o jim a se m oe lo e ru k o v a ti, z lo u p o tr e b lja v a ti ili k o ji zaga
u ju o k o lin u .
To su sa m o n e ki od m n o g o b ro jn ih (ra z n o ra z n ih ) p rim je ra , lis ta
te v rs te m o g la bi b iti b e sko n a n a .
A ko p o g le d a m o o k o lin u k o ju je o v je k u re d io za iv o t, s itu a
c ija je g o to v o je d n a k o ta k o m ra n a . e s to nam iz g le d a ju h la d n i,
n e h um an i i s t e r iln i s ta m b e n i b lo k o v i p o d ig n u ti u Is to n o m B e r
lin u , u A le ji K a rla M a rxa , u b rzo p o s lije d ru g o g a s v je ts k o g ra ta.
A li, ra z lik a izm e u t ih i s li n ih m a s o v n ih p re b iv a li ta , k o je o s i
g u ra v a ju e k o m p a n ije g ra d e iro m N e w Y o rk a , je s t n ezn atn a.
L jud ska b ia i lju d i kao je d in k e p o s ta le su kom po ne n te k o je
tre b a o d lo iti p o p u t k o p ija d o p is a u g ig a n ts k e sa n d u ke k o ji p re d
s ta v lja ju d a n a n je s ta n o v e . Kad se za u je k rik urbane o bn ove ,
re z u lta ti su e s to n e h u m a n iji od u zro ka re d iz a jn a . N e da vn o re no
vira n i g e to , p o d ru je lo c ira n o na ju g o is to n o m d ije lu C h ica g a ,
izg ra e n o je u nizu s ta m b e n ih b lo k o v a (i u sv a k o m im a v i e od

50 o b ite ljs k ih sta n o v a ), ra zvu e n o m u la ncu d ug om 4 m ilje k o ji je

p om no s m je te n izm e u 12-trane s u p e ra u to -c e s te (ko ja p o tp u n o
o d s ije c a ra zvo j od o s ta lo g d ije la gra da ) i, s d ru g e s rta n e s e rije
g o le m ih p ro iz v o d n ih p o s tro je n ja (s v je n im o b la ko m s m rd ljiv a
d im a ) i g ole m o g a lo k a ln o g s m e tili ta . U n ato s v im n e d o sta cim a
s ta ro g g e ta , on je im ao duh za je d n ice , a to je p o tp u n o razo
re n o. S ta n o v n ic i n e m a ju p arka, z e le n ih p o v r in a , pa a k ni usa
m lje n o g d rv e a na u d a lje n o s ti ko ja se m oe p ro i p je ic e . Svaka
je o b ite lj s tro g o o d v o je n a od o s ta lih , nou u e u s v o jim s ta n o
vim a p o p u t e lija , d o k se d o lje o b ra u n a va ju h u lig a n s k e u li n e
bande. U sa m o je d n o j od t ih zg ra da d n e vn o im a v i e od je d n o g
napada i o tm ic e , a sva ko g tje d n a izm e u 3 i 4 s lu a ja u b o js tv a ili
po ku a ja u b o js tv a . G e to je u re d n o s ra v n je n sa z e m ljo m i p re tv o
ren u s e riju n e b o d e ra . V iz u e ln o su sve te zg ra de id e n ti n e i d je
lu ju p o p u t s e rije c e m e n tn ih p lo a u k o je je d ije te u re za lo ned o
v o lja n b ro j m a lju n ih p ro zora .
To je p o d ru je g o to v o p o tp u n o o d s je e n o a k i od n ajo sn ovn ijih p ro d a jn ih s re d i ta . S a m o p o s lu iv a n je i d ro g e rija u d a lje n i su
oko 500 m e ta ra od n a js je v e rn ije zg ra de , a ja v n o g p ro m e ta n ed o
sta je . To zn ai da je d n a s ta ric a k o ja iv i, na p rim je r, u je d n o j od
zgrada na ju g u , m o ra p re v a liti 8 k ilo m e ta ra (a m o i ta m o ) da bi
o b a v ila ku p o v in u . Tako je m a jc i m a le d je c e o n e m o g u e n o da nad
zire s v o je m a li a n e puna t r i sa ta d o k k u p u je . A li d iza jn t ih sta ja
za n e k v a lific ira n e ra d n ik e i n jih o v e o b ite lji ne ra z lik u je se m nogo
od s li n ih n a s ta m b i za b o lje s to je e ili b o g a te s ta n o v n ik e .
udan je to p a ra d o ks u p o d ru ju d iz a jn a (b a re m u S je d in je n im
D rava m a ) da se p a ra le ln o s p o v e a n je m n a ih o b ite lji i ve eg
p ro s to ra k o ji je p o tre b a n za n a m je ta j k o ji se za nas d iz a jn ira ,
v e li in a n a ih kua i sta n o va , kao i p o je d in a n ih soba, n e iz m je r
no s m a n jila . Kada o b ite lj sa ku p i fin a n c ijs k a s re d s tv a da n a p u sti
te m a g a b lo ko ve od sta n o v a , p ro p a g a n d o m ju se n avo di na to da
ku pi v la s titu ku u . Te ku e, o p e t, n e m a ju ni m a lo in d iv id u a l
n o s ti i g ra e n e su kako to n a jb o lje o d g o va ra s p e k u la tiv n o m g ra
d ite lju , n je g o v o j m a in e r iji, k a n a liz a c ijs k o j i u li n o j m re i ko ju
p o s ta v lja , a ne p o tre b a m a lju d i. A k o ku pa c n ije to lik o u sh ie n sa
600 im ita c ija N ew E nglanda, k o je su is to v e tn e po izg le d u i m a
te r ija lu , z b ije n e je d n a do d ru g e , je d in i iz b o r k o ji m u p re o s ta je
je s t da se p re s e li u d ru g o n a s e lje ko je se s a s to ji od 600 je d n a ko
z b ije n ih im ita c ija s tila French P ro v in c ia l . ak i na n is k o m n i
vou c ije n a u g o d in i 1969, c ije n a je d n e od ta k v ih kua (u S je d i
n je n im D rava m a ) iz n o s i o tp r ilik e tro g o d i n ji p ro s je a n p rih o d .
N a ra vno , te se ku e k u p u ju po R a z li itim s is te m im a p la a n ja , o p
te re e n im h ip o te k o m i s li n im , k o ji o b i n o p o k riv a ju ra z d o b lje od
20 ili 30 g o d in a . K am ate se o b i n o d od aju na c ije n u u izn osu od
70 100 p o s to , a s ta n a r se bez iz n im k e s e li nakon 3 ili 4 g o d in e .
A ko je d o v o ljn o lud da p oku a in d iv id u a liz ir a ti s v o j d om u re iv a
n je m o k o lin e , n a sa d im a ili d ru g im p o b o lj a n jim a , s u s je d i e ga
p re z ira ti i iz v r ije a ti. U in i li on to ili ne, sta n a rin a e m u v je ro
ja tn o b iti pove an a .
125

A li, sve to je d a le k o od c ilja . O no o e m u bi d iz a jn e r tre b a o

v o d iti b rig u je s t veza izm e u k u e i n a in a na k o ji lju d i d an as
ive . Prodaja m a s o v n ih kua se o b i n o m je ri tim e do k o je se
m je re ku e p rila g o u ju id e a lu k o lib e p o k riv e n e ru a m a, s o g ra
d om od le tv ic a ko ja je k a ra k te riz ira la ka sn o d e v e tn a e s to s to
lje e . in je n ic a da na n a in iv o ta sp ad a u s e d a m d e s e te g o d in e
o vog s to lje a (i u k lju u je fa k to re kao to su : n a jm a n je e tir i ra z
li ita s is te m a te le k o m u n ik a c ija , p o k r e tljiv o s t, p o v e a n o v rije m e
o dm ora , kao i fra g m e n ta c iju o s n o v n e s t ru k tu re o b it e lji) n ika d a
n ije uzeta u o b z ir. Is to ta k o ne o b ra a se p a n ja na in je n ic u da
se p ro s je n a a m e ri k a o b ite lj s e li o tp r ilik e s va ke 4,6 g o d in e .
M e u tim , n a jv a n ije je da n ika d n ije u zeta u o b z ir o sn o v n a lju d
ska p o tre b a da im a n eke ve ze sa z e le n ilo m i r a s tin je m , kao i
e lja da se o v je k m a lo b a vi v r tla r s tv o m ili p o ljo p riv r e d o m (gaje i u s je v e za s v a k o d n e v n u p o tro n ju , kao to je ra j ic a , s a la ta ,
tik v ic a i d in je ). Is to kao ni p ro s to r za e tn ju , ig ra li ta za d je c u i
o d ra s le .
in i se da je v e in a d iz a jn e ra (n e sa m o u p o d ru ju sta m b e n e
izg ra d n je i ko m u n a ln o g p la n ira n ja ) ra z v ila a s o rtim a n s re d s ta v a
za z a s lje p ljiv a n je . To ne sa m o da ih s p re a v a da iz m is le nove
ko n c e p c ije ve ( to je k a ta s tro fa ln o ) u s p je n o ih s p re a v a u ra z
m a tra n ju je s u l i s li n i p ro b le m i m o d a v e n e g d je p a m e tn o r i
je e n i.
R e cite Frank L lyo d W rig h t b ilo k o je m od d iz a jn e ra sta n o va .
On e odm ah p o m is liti na G u g g e n h e im m u z e j, Im p e ria l h o te l u
T o k iju i neke od p rija n jih P re rijs k ih ku a. M o d a e a k p o
m is liti na o d re e n u m a n iris ti k u , n e o b a ro k n u in te r p re ta c iju p ro
s to ra . A li, po s v o j e p r ilic i b iti p o tp u n o n e s v je s ta n in je n ic e da
je W r ig h t k re ira o vanu ne po zn atu ka riku izm e u in d iv id u a l
nih kua i s ta m b e n ih b lo k o v a .
G od in e 1938. F rank L lyo d W r ig h t je d iz a jn ira o kue sa su n
a n im kro vo m za A rd m o re , P e n n s y lv a n ia . S ag ra e n a je sa m o je
dna od e tir iju p re d lo e n ih . To je za p ra vo v e z iv a n je 4 in d iv id u a l
ne kue u o b lik u lis ta d je te lin e . S vaka se s a s to ji od je d n o ip o ka tn o g d ne vno g p ro s to ra , a u o s ta la dva ka ta su s m je te n e soba
za re k re a c iju , s p a v a o n ic e , k u h in ja i o s ta lo . S vaka p o je d in a e tv r
tin a k o n s tru k c ije od 4 ku e ta k o je n a p ra v lje n a da o v je k u op e
n ije s v je s ta n o s ta lih t r iju je d in ic a . U s re d in i je k o m p le k s a je z g ro
s u re a jim a za g rija n je , k lim a -u re a jim a i v o d o in s ta la c ijo m . M e
u tim , svaka p o je d in a je d in ic a im a s v o je za seb ne k lim a -u re a je ,
in s ta la c ije i ra s v je tu , kao i v la s t it i p o v rtn ja k i p ro s to r za re k re a
c iju ko ji su d rv e e m s k riv e n i od o s ta lih je d in ic a i u lic e . C je lo
kupna zgrada je b ila v rlo je ftin a , a p rv i p ro to tip n a p ra v lje n je g o
d in e 1941. U P itts fie ld u , M a s s a c h u s e tts , tre b a lo se iz g ra d iti s to
tin u ta k v ih kua (za s m e ta j 400 o b ite lji) .
O rig in a ln i p ro to tip Sun Top H o m e s (ku e sa s u n a n im k ro
vo m ) jo u v ije k s to ji u A rm o ru , P en n sylva n ia , ia ko je ve p ro la
tre in a s to lje a . To je n ije m o s v je d o a n s tv o k ra tk o v id n o s ti Sa
vezne vla de .

M je a v in a u re d a za te k u in d u s triju , la ku in d u s triju , p riv a tn ih

kua, sta n o va , k lin ik a , d je jih u sta n o va , k o la i s v e u ili ta , rekre a c io n ih c e n ta ra , b ic ik lis t i k ih staza, sp o re d n ih p u te va , p o u m
lje n ih p o d ru ja , p a rk in g -p ro s to ra , trg o v a k ih ce n ta ra i m ree ja v
nog tra n s p o rta i b rz ih a u to -c e s ta , ko je je Frank Llyod W r ig h t d i
z a jn ira o u 1935. kao B ro a d a cre C ity , jo u v ije k oznaava v is o k
s tu p a n j h u m a n is ti k o g p la n ira n ja . S lo k a ln im v a rija c ija m a W rig h t
je z a m i lja o B ro a d a cre C ity kao e v e n tu a ln u sp on u ita v o g sjev e rn o a m e ri k o g k o n tin e n ta . P o n a vlja m , da ni o vo n ije p o ku a j da
se s u g e rira kako je B ro a d a cre C ity ili n a s e lje A d m o re Id e a ln o rje
e n je .
P rem a m i lje n ju Fra n k L lyod W rig h ta , s tu p n je v a n je je n ajve a
o p a s n o s t za d ru tv e n i zn aa j. Jo e trd e s e tih g o d in a je p isao :
M a li o b lic i, m a li d o m o v i za in d u s triju , m a le tv o rn ic e , m a le k o
le, m a lo s v e u ili te u ko je e se u p is iv a ti v e in o m lju d i iz v la s ti
to g in te re s a . . . m a li la b o ra to r ij . . . (is ta k a o W rig h t).
P op u t T a p io le n e d a le k o od H e ls in k ija , B ro a d a cre C ity i A d m o
re sa m o su p a rc ija ln a rje e n ja ili rje e n ja ko ja v i e ra u na vo de
o k v a lite tu iv o ta i lju d s k o g d o s to ja n s tv a neg o g o to v o 12 m i
liju n a z e jih k u ic a k o je su d osa d n a p ra v lje n e kao lju d s k e na
sta m b e .
C je lo k u p n a je k o n c e p c ija h u m an og s tu p n je v a n ja s k re n u la ne
sa m o kad su u p ita n ju d o m o v i, v e i u d ru g im p o d ru jim a . o vje k
bi o e k iv a o da e b a re m d ru tv e n i s is te m , o rije n tira n is k lju iv o
na o so b n e in te re s e i p riv a tn i p ro fit, p o k lo n iti v i e pan je izg ra
d n ji s v o jih p ro d a jn ih s re d i ta . M e u tim , n ije ta k o . S tro g et , e
ta li te p un o d u a na u c e n tru K op e nh ag e na , izg ra e n o je za d o
konu e tn ju i im p u ls n u ku p o v in u . D va n je g o va se g m e n ta , Frederik s b e rg g a d e i M yg a d e , d u g i su za jed n o o tp r ilik e 120 m e ta ra , a
na to m p ro s to ru im a v i e od 180 d uana.
U s u v re m e n o m a m e ri k o m p ro d a jn o m c e n tru ta e is ta raz
d a ljin a od 120 m e ta ra ra z d v a ja ti ulaze u d v ije ro b n e ku e: s u p e r
m a rk e t i, re c im o , d ro g e riju . M e u p ro s to r se s a s to ji od pra znih
izlo g a bez izlo a ka, m o n o to n ih i n e z a n im ljiv ih . L je ti su n ce n e s m i
lje n o u s ija v a 4 a kra b e to n a , u to k u ita v e z im e v je ta r n an osi hrpe
s n ije g a u v is in i a u to m o b ila . N ije ni u d o da im oba ve ku po vin u
u s u p e rm a rk e tu , lju d i u re do a u to m o b ila kako bi se o d v e z li do
d ro g e rije . U t o j o k o lin i ne p o s to ji n i ta to bi iza zvalo e lju za
e tn jo m , d iz a jn ira n a je sa m o za a u to m o b il u p o k re tu . V e in a t r
g o v a k ih s re d i ta u S je d in je n im D rava m a s a s to ji se od reda
dua na s m je te n ih uz t r i s tra n e v e lik o g trg a , iji c e n ta r je p ro
s to r za p a rk ira n je . e tv rta s lo b o d n a s tra n ic a v o d i na s u p e r auto-ce stu . To m oda k u p o v in u in i e fika sn o m , a li is to d o b n o je in i
m n o g o m a n je u go d n o m .
Taj p ro b le m s tu p n je v a n ja n a ro ito je d ra m a ti a n u n aim
p re d g ra im a I p rig ra im a , ko ja su se p re tv o rila u v e lik e g ra do ve
s m n o tv o m p ro b le m a .
U p o s le d n je m d e s e tlje u tv o rn ic e su se u v e in i s lu a je v a
s e lile iz v e lik ih g ra d o va : je ftin a radna snaga i v e lik i o tp is i p o
reza n a tje ra li su ih da se se le u ta ko zva n e in d u s trijs k e zone.

27

Kao to se m o g lo p r e tp o s ta v iti, sv e se v e i b ro j tv o r n ic a p o e o
s k u p lja ti na ta k o z v a n im p ro s to rim a za p a rk o v e . O ko s va ke od t ih
in d u s trijs k ih a g lo m e ra c ija iz n ik li su d u a n i i e n v e n tu a ln o n iz o v i
s ta m b e n ih zg ra da bez ika kva p la n a , ra zlo g a ili p ro je k c ije bu
due g ra zvo ja . T ra n s p o rtn e m re e u b rzo p o v e z u ju ta in d u s trijs k a
s re d i ta sa s tra n im g ra d o v im a , p re la z e i p re k o n e k a d a n jih p re d
gra a i p rig ra a . U s k o ro se ra z v ija ita v a in fra s tr u k tu ra m a n jih
p o s tro je n ja , p o p ra v lja o n ic a , s k la d i ta i s li n o na r e la tiv n o ir o
kom g ra n i n o m p ro s to ru izm e u g ra d a i p re g ra d a i s a te lits k ih
in d u s trijs k ih s re d i ta . Bez b ilo ka kva ra c io n a ln o g p la n a n ik n u o
je g rad po fa k to ru 20 ili 30 (zb o g p riro d e to g a s p e c ifi n o g , v i e
n a m je n s k o g p ro c e s a ra z v o ja ).
ak ako sm o i s p re m n i p rih v a t it i p s ih o lo k e , s o c ija ln e i f iz i
ke o p a s n o s ti od za g a e n ja n ae o k o lin e , p o s to je m n o g o nepos re d n iji i te i ra zlo zi da se to m e s ta n e na k ra j. N o ve in fo r m a c ije
k o je d o b iv a m o od s v e m irs k ih m e te o ro lo k ih s a te lita , iz ra vn a za
paanja iz s v e m irs k ih ra k e ta i s t a t is t ik e k o je p rik u p lja ju m e te o ro
lo ke s ta n ic e ( o p s e rv a to r iji) ja s n o u p o z o ra v a ju na je d n u b itn u
p ro m je n u . in i se da e g o le m a s tru ja t ra jn o za ga e n og to p lo g
zraka za p ra vo u b rz a ti lo e v rije m e . Na a m e ri k o m S re d n je m za
padu i Is to n o j o b a li u p o s lje d n jih d e s e t g o d in a sv e ja e i ja e
o lu je , s n je n i n a n o s i, s n je n e m e a ve i to rn a d a p o g a a ju v e lik e
in d u s trijs k e g ra d o v e . Taj fe n o m e n m o e s v re m e n o m im a ti tra jn e
k lim a ts k e e fe k te (p o v e a n je m p o d ru ja k o je za hva a iro m s v i
je ta ). To je n e v o lja s tu p n je v a n ja ako ju se za n e m a ri. Kao to
Ju lia n H u x le y p rim e u je : J e d n o sta vn o p o v e a j o b je k t bez m i
je n ja n ja n je g o va o b lik a , bez n a m je re da to u in i , i p ro m ije n io si
sva n je g o va s v o js tv a .
ak i s tu d ija d iz a jn -s is te m a nas u i o ito j in je n ic i da je s i
s te m s a s ta v lje n od s v o jih s a s ta v n ih d ije lo v a i da iz m je n a sv a
koga p o je d in o g d ije la m ije n ja i sa m s is te m . Is p itu ju i n e ke od tih
s is te m a m oda e m o b iti u m o g u n o s ti lo c ira ti n e ke od fa k to ra
k o ji su p rid o n ije li d is to r z iji. B o ln ic e i in s t it u c ije za m e n ta ln o za
o s ta le o b i n o su d iz a jn ira n e s v e o m b rig o m neg o d ru g i in t e r i
je ri. A r h ite k ti, a rh ite k ti za u n u ta rn je u re e n je i m e d ic in s k i s tr u
n ja c i ve ru tin s k i s u d je lu ju u p la n ira n ju . Na o s n o v i n a c rta ka to va
moe se n a p ra v iti d o b a r ra s p o re d . O d je l za o d m o r i re k o n v a le
s c e n c iju d u e vn e b o ln ic e m oe b iti n a m ije n je n k o n v e rz a c io n im
g ru p a c ija m a , re la k s a c iji, d ru tv e n im ig ra m a i s i. A li im se ta j
o d je l d o v r i, p e rs o n a l b o ln ic e e o dm ah n a p ra v iti n o v i ra z m je
ta j. S to lic e e b iti u re d n o , u zo rn o i s im e tri n o ra s p o re e n e . To
stva ra o s je a j s ig u rn o s ti b o ln i k o m o s o b lju , s k ra u je v rije m e
i e n ja i p ra n ja p od ova , a u je d n o o la k a v a g u ra n je k o lic a s
o s v je a v a ju im n a p ic im a kro z p ro s to rije . M e u tim , ta k a v ra z m je
ta j n a m je ta ja s tv a ra v e lik e b a rije re in te r a k c ije m e u p a c ije n
tim a i u n e kim s lu a je v im a m oe b iti p o tic a j u v la e n ja u se b e i
k a ta to n ije . P o s ta v lja n je s to lic a o ko s v a ko g s tu p a , ta k o da je
svaka od n jih o k re n u ta u d ru g o m s m je ru , s tra h o v ito o te a va k o n
v e rz a c iju m eu lju d im a k o ji s je d e u b liz in i i p o tp u n o o n e m o g u
u je k o n v e rz a c iju s b ilo kim d ru g im .

To n ije iz o lira n p ro b le m , v e u o b i a je n a p ra ksa u b o ln ica m a .

To je ilu s tra c ija ka rd in a ln e g re k e m e u d iz a jn e rim a : p o m a n jka
n je o d la e n ja da se v id i ka ko n jih o v rad fu n k c io n ira i na k o ji je
n a in p rim ije n je n . K o lik o m i je p ozn ato , p a c ije n ti ili d u e v n i bo
le s n ic i n is u n ika d a b ili p re d s ta v n ic i g ru p e k lije n a ta k o ji b i su
ra iv a li u d iz a jn -tim u . S li n a se zapaanja m o g u n a v e s ti u ve zi
s ta n o v n ik a za tv o ra , ara nm a n a p ro s to ra za d n e v n i b o ra va k u ka
sa rn am a , stu d e n a ta s v e u ili ta u s tu d e n ts k im d o m o v im a i o s ta
lih g ru p a k o je su rtv e z a to e n i tv a , a k u p o d ru jim a g d je b i se
m o g lo o e k iv a ti kako e s is te m lo va na p r o fit n a je fik a s n ije p ru
iti kra ko ve .
E dw ard T. H a li je u s v o jim s tu d ija m a lju d s k ih p ro p o rcijT d o ao do z a k lju k a da tip o v i i v e li in e s je d a la u v e in i s u v re m e n ih
a e ro d ro m s k ih te rm in a la ta k o sn an o o du d a ra ju od za pa d n ja kih
k o n c e p c ija da je u sva ko dob a p razna s ig u rn o tre in a s je d e ih
m je s ta . To je ta k o a k i kad u z g ra d i v la d a v e lik a g uva: m n o gi
lju d i ra d ije s to je ili h o d a ju u o k o lo , neg o to s je d e s u v i e b lizu
ne zn a n cim a . V e in a A m e rik a n a c a p rilik o m p o s je ta E vro pi ili La
tin s k o j A m e ric i p o ka zu ju zn a ko ve u z n e m ire n o s ti kad ih se za m o li
da u re s to ra n u s je d n u za s to l s n e p o z n a tim lju d im a . T h o rs te in
V e b le n o v a te o r ija ra z m e tljiv e p o tro n je 1 n ije o ti la d a lje od
g o le m ih f ilm s k ih v e s tib u la n a m je te n ih p o z la e n im i g rim iz n im
s to lic a m a , u k o jim a n ika d a n itk o ne s je d i, ili s li n o n a m je te n ih
e k a o n ic a u v e lik im k o rp o ra c ija m a , g d je h ra s to v in a i koa, e lik
i s ta k lo z a m je n ju ju lu c k a s ti a rm im ita c ije s tila Fre n ch E m p ire .
O ito su s v a k o m od t ih s lu a je v a d o n e se n e o d lu k e o d iza jn u ,
a li na n e s re u o n e su b ile p o g re n e . U sva k o m p o je d in o m s lu
a ju d iz a jn e r je izgradio k o m b in a c iju s v o je o so b n e e s te tik e ,
e lja s v o jih k lije n a ta i sve g a o no ga to se na ra z in i p o tro a a
s m a tra d o b rim u ku so m . M e u tim , ako se ra d i s d iz a jn -tim o m ,
ako se z a k lju c i p ro v je ra v a ju s p o m o u e s te ro k u tn o g k o m p le k
sa fu n k c ije i ako se k o ris te izn a a a b ih e v io ris ti k ih z n a n o sti,
ta k v e se g re k e u d iz a jn u m o g u iz b je i.
P ro m je n a je u v ije k b ila p ris u tn a , a li d im e n z ije te p ro m je n e jo
u v ije k n is u u p o tp u n o s ti sh va e n e . Kao to A lv in T o ffle r u oku
b u d u n o s ti k o n s ta tira : M i p ro iv lja v a m o d ru g u v e lik u p re k re t
n icu p o v ije s ti o v je a n s tv a , k o ja se m oe u s p o re d iti sa m o s o n im
p rv im p re k id m p o v ije s n o g k o n tin u ite ta p rije la z o m b a rb a rizm a
u c iv iliz a c iju . . . U n u ta r iv o tn o g v ije k a m n o g ih od nas d o g o
d ilo se m n o g o s tv a r i ko je se u p o tp u n o m o pse g u m ogu p o is to v e t i t i sa m o sa c e lo k u p n im p rija n jim iv o to m o v je k a na z e m a ljs k o j
k u g li. P o lo v ic a c je lo k u p n e e n e rg ije k o ju je o v je k u tro io u to k u
p ro te k lih 2000 g o d in a , u tro e n a je u p o s le d n jih 100 g o d in a . Pre
k re tn ic a za m n o g e s t a tis ti k e p o d a tke o m a te rija lim a (kao m e
ta lu ) in i se da je b ila o ko g o d in e 1910. To zn ai da je o v je k iz
ru d n ik a izvu ka o o tp r ilik e je d n a k u k o li in u m a te rija u p rv ih 6 m i
liju n a g o d in a svo g a b o ra vka na o v o j p la n e ti kao u p o s le d n jih 60.
' Teorija dokoliarske klase Thorstein Veblena upadljiva ekatravaganelj? kod kupovine
ili kod korISenja robe III uslupe sa svrhom da se na okolinu ostavi dojam bogatstva. atatuaa
(prim. prev.J.

N o vin e nam kau da 25 p o s to u ku p n o g s ta n o v n i tv a p la n e te iv i

danas, da 90 p o s to s v ih u e n ja k a i is tra iv a a k o ji su ika d a iv je li
iv i danas, b ro j te h n i k ih in fo r m a c ija se u d v o s tru u je s v a k ih 10
g o d in a , u ita v o m s v ije tu se ta m p a o ko 100.000 n o v in a na v i e
od 60 je z ik a , a ta j se b ro j u d v o s tru u je s v a k ih 15 g o d in a . U S je d i
n je n im D rava m a (z e m lji u k o jo j d e m o g ra fs k e e k s p lo z ije n is u
to lik o iz ra z ite ) p ro s je n a je g u s to a s ta n o v n i tv a p rije 200 g o
d in a iz n o s ila je d a n s ta n o v n ik na e tv o rn u m ilju . U k ru g u p ro m je ra
od 20 m ilja (uz p re tp o s ta v k u da je 10 m ilja n a jv e a u d a lje n o s t
ko ju o v je k m oe d n e vn o p r ije i p je ic e na p o sa o i n a tra g i jo
u v ije k o b a v iti c je lo d n e v a n p o sa o ) to iz n o s i 314 o so b a u n u ta r
k ru g a, s o ito m a n so m da se d v o je lju d i s re tn u od 313 p re m a
je d a n . M o g u n o s ti in te rp e rs o n a ln e k o m u n ik a c ije (ra z m je n e in f o r
m a c ija i id e ja ) p rije su b ile v r lo o g ra n i e n e . D a na s C h ic a g o im a
k o n c e n tra c iju s ta n o v n i tv a od 10.000 lju d i na e tv o rn u m ilju ,
u n u ta r kru g a od 20 m ilja u p ro m je ru . M o g u n o s t k o n ta k ta m eu
lju d im a ve a je od 3 m iliju n a p re m a je d a n .
M n o g e od tih p ro m je n a p ro le su s v o jim v la s t it im to k o m i
in i se da su izvan sva ke k o n tro le . U k n jiz i B ije d a iz o b ilja A lb e rta
R om ascoa n a la z im o : U C e jlo n u je u v o e n je DDT-a u v e lik o j m e ri
ra zlo g to je za m a n je od 10 g o d in a s to p a m o r ta lite ta s m a n je n a
za 57 p o s to , b ro j s ta n o v n ik a p o ve a n za 83 p o s to , a p o s lje d ic a je
s m a n je n je p rih o d a p e r c a p ita . D a lje se n a s ta v lja : S va ko dn evn o
se raa g o to v o 300.000 d je c e , od to g a d v ije tre in e u o b ite ljim a
ko je su s iro m a n e , g la d n e , n e o b ra zo va n e , b o le s n e .
R a z m o trim o li to zn ai v e lik o p o v e a n e j p o p u la c ije , n ai e
m o da nas to p ris ilja v a na p ro n a la e n je n o v ih n a in a rje a v a n ja
p ro b le m a je r su s ta ri za ka za li. K o m is ija o s n o va n a u T o k iju sa
s v rh o m da p la n ira p o tre b e g ra d a od 20 m iliju n a s ta n o v n ik a za
id u ih d e s e t i pol g o d in a u b rzo je u s ta n o v ila kako n i ta u d o s a
d a n jo j p ra k s i, n ik a k v a te h n ik a ko ja je p r ije p rih v a e n a ne o d g o
vara p ro b le m im a k o ji is k rs a v a ju u ra z m a tra n ju b u d u e k o n c e n tra
c ije s ta n o v n i tv a . Za m a n je od 15 g o d in a n e k o lik o e g ra d o va u
In d iji im a ti v i e od 36 m iliju n a s ta n o v n ik a s v a k i, a za is to to v r i
je m e e se p o p u la c ija S je d in je n ih D rava p o v e a ti za v i e od
100 m iliju n a s ta n o v n ik a . Do 35 g o d in a (n a s ta v i li se s a d a n ji
tre n d ) b it e b liz u 7 m ilija r d i A frik a n a c a , A z ija c a i s ta n o v n ik a
L a tin ske A m e rik e , to e p re d s ta v lja ti 86 p o s to s v je ts k e p o p u la
c ije . Ako im a te n o rm a la n p u ls , kae W illia n V o g t, on ne u s p i
je va o d r a ti te m p o s p o v e a n je m s v je ts k e p o p u la c ije . S va ki p u t
kad vae b ilo o tk u c a , s v je ts k o s ta n o v n i tv o je d o b ilo je d n o g n o
vog lana. o v je a n s tv u je tre b a lo o tp r ilik e 8 m iliju n a g o d in a da
d o s tig n e s v je ts k u p o p u la c iju od 10 m iliju n a lju d i. D a ljn jih 12.000
g od in a tre b a lo je da se d o s tig n e b ro jk a od 1 m ilija rd e , d a ljn jih
75 g od in a da se d o s tig n e 2 m ilija rd e , 37 g o d in a za 3 m ilija rd e , a
za m a n je od 18 g o d in a p re m a it e m o b ro jk u od 5 m ilija r d i. Po
ra st p o p u la c ije p ro m ije n io se iz k v a n tita tiv n e u k v a lita tiv n u sn a
gu d ru tv e n e p ro m je n e .
P o in je m o s h v a a ti da o s n o v n i p ro b le m naeg d ru tv a n ije
vi e p ro izvo d n ja d obara. U m je s to p ita n ja ko liko m nogo? m o

ram o se b a v iti p ita n je m ko liko d ob ro ? . A li p ro m je n e i naa s v i

je s t o n jih o v o j p r is u tn o s ti d ola ze ta k o brzo da naa o sno vna v je
tin a p o s ta je da se sa m o j p ro m je n i dade sm isa o . M o ra ln e ,
e s te ts k e i e ti k e v rije d n o s ti e v o lu ir a t e p a ra le ln o s iza b ra n im
s tv a rim a na ko je e se p rim je n jiv a ti. M oda jo u v ije k sm a tra m o
da su re lig ija , se ks, m o ra ln o s t, s tru k tu ra o b ite lji ili m e d ic in s k a
is tra iv a n ja d a le k o od te h n o lo g ije i d iza jn a . A li g ra n ic a se rap id n o s m a n ju je .
U n a to t im p ro m je n a m a , d iz a jn e r se (kao d io m u ltid is c ip lin arno g tim a za rje a v a n je p ro b le m a ) m oe i m o ra u m je a ti. On
m oe iz a b ra ti da to in i iz s a s v im h u m a n ita rn ih p obuda (u za
pad no m s v ije tu jo d a ljn ih 100 g o d in a ili s li n o ). Bez o b zira na
to , u ne ta k o d a le k o j b u d u n o s ti, on e b iti p ris ilje n da to in i
iz je d n o s ta v n e p o tre b e da se p re iv i. A ko lju d im a u to m naem
za p a d n ja ko m d ru tv u p o k u a te re i kako e za v rlo k ra tk o v r i
je m e . o tp r ilik e za 7 ili 10 g o d in a , m n o go lju d i u m ira ti od g la d i,
o ni va s je d n o s ta v n o ne e le s lu a ti. R e a kcija je k ra ta k , n ervoza n
s m ije h : o ni u zru ja n i m ije n ja ju te m u ra zg o vo ra . A li u C a lc u tti,
B om ba ju , i N e w D e lh iju s a n ita rn e e k ip e v e sada sva kog ju tra
u k la n ja ju na tis u e m rtv ih t ije la .
N em a to m e ta k o d ug o, m oda n e g d je 1963. kako je , kao to
je re ka o W ilia m P addock, roda p re s k o ila p lug . D anas se lju d i
m noe m n o g o b re od s re d s ta v a n jih o v e p re h ra n e . D anas u s v i
je tu po g la v i s ta n o v n ik a im a m a n je h ra ne nego za v rije m e v e lik e
e ko n o m ske k riz e p rije o tp r ilik e 30 g o d in a . P op u la cija se p o ve
ava u o dn o su na p ro iz v o d n ju h ra ne po s to p i od 2:1 g o d i n je .
P ro izvo d n ja h ra ne i o tk r iv a n je n o v ih izvo ra h ra ne n isu n im a lo
za n im a li p ro fe s iju d iza jn a . Pa ip ak, s v i a lo se to d iz a jn e rim a ili
ne, o n i su u m ije a n i u to kao lju d s k a b ia . R aym ond E w el izda
va P o p ula tio n B u lle tin a p rije n e k o lik o g o d in a je re ka o:
Ako se n a sta ve s a d a n ji tre n d o v i, v rlo je v je ro ja tn o da e
p o e tk o m s e d a m d e s e tih opa g lad d o s ti i o z b iljn e ra z m je re u
In d iji, P akista n u i K in i, da bi za n e k o lik o g o d in a za h v a tila Ind o ne
z iju , Iran, T u rsku , E gipa t i n e k o lik o d ru g ih z e m a lja , a za tim e do
1980. z a h v a titi v e in u o s ta lih ze m a lja A z ije , A fr ik e i L a tin ske
A m e rik e . To e b iti g la d o v a n je m a s o v n ih Razmjera, ko je e p og o
d iti m iliju n e , m oda a k i m ilija rd e lju d i. A ko se to d o g o d i, to
je m o g ue , b it e to n a jve a k a ta s tro fa u p o v ije s ti o vje a n stva .
Ta briga za p o ra s t p o p u la c ije u s v je ts k im ra z m je rim a sam o
n e v je to p o k riv a n a s ilje i neku v rs tu izm o tava nja . V i e n ije
zgodno b iti ra s is t. A li, s p e c ifi n e rije i k o je u p o tre b lja v a m o
kada g o v o rim o o lju d im a u n e ra z v ije n im p o d ru jim a , g e tim a i s i
ro tin js k im e tv r tim a v rlo su rune. N jih o v o s ta n o v n i tv o eksp lo
d ira , kaem o. O n i su p o pu la cio na b om ba. O n i se legu kao
m uhe. G v o rim o o n e k o n tro lira n o m raanju i kako ih m o ra m o
u in iti da k o n tro lir a ju p o p u la c iju , pa g o v o rim o (naroitom u vezi
A fr ik e , A z ije , L a tin ske A m e rik e ) o uzgoju pela . Te rije i o d ra
a vaju na n ain ra z m i lja n ja . A to ra z m i lja n je je u s lije d naeg
p riro e n o g ra sizm a , p re d ra su d a , k o lo n ija liz m a , s u p e rio rn o s ti b i
je lo g k a p ita lis te . Kad u neku z e m lju a lje m o ekipe za ko n tro lu
131

p o p u la cije da po m o gn u , ond a je to i n e o k o lo n ija liz a m . O ko

g o d in e 1800. je p re m a p ro c je n a m a s ta n o v n i tv o E vro p e b ro jilo
180 m iliju n a lju d i. O ko 1900. ta j se b ro j p o p e o na 450 m iliju n a .
A li, to fa n ta s ti n o p o v e a n o s ta n o v n i tv o im a lo je m n o g o v e i
iv o tn i s ta n d a rd , b o lje se h ra n ilo , b o lje o d ije v a lo i iv je lo d u lje
od s v o jih p ra d je d o v a . M a lth u s o v za kon kae: h ra n a se n ika d a ne
m oe p o v e a v a ti p a ra le ln o s p o ra s to m p u a n s tv a . A li ta je d n o
sta vn a fo rm u la sa d ri sa m o dva fa k to ra : z e m lju i p o p u la c iju . N a
uka, d iz a jn , p la n ira n je , is tra iv a n je p o tp u n o su iz o s ta v lje n i. M a lth u s o v a t e o rija m oe b iti p r im je n ljiv a na iv o tin je (p o p u t la b o ra
t o r ijs k ih ta k o ra ), a li je d n a is k lju iv o lju d s k a fu n k c ija , s v e o b u
h va tn o a n tic ip ir a ju e ra z m i lja n je i p la n ira n je d ra s ti n o m ije n ja
n je g o v zakon.
N a po ko n sa m o p rije 90 g o d in a u S je d in je n im D rava m a se v e
lik b ro j p o ljo p riv r e d n ik a (g o to v o 75 p o s to s ta n o v n i tv a ) o a jn i k i
b o rio da s p rije i g la d o v a n je p o p u la c ije od 85 m iliju n a lju d i. Danas
se sa m o 8 p o s to s ta n o v n i tv a jo u v ije k b a v i p o ljo p riv r e d o m , b ro j
s ta n o v n i tv a je p re m a io b ro jk u od 200 m iliju n a , a n a jv e i agro-k u ltu rn i p ro b le m je s t to u in iti s m e g a to n a m a s u v i n e h ra ne
sva ke g o d in e . P o ljo p riv re d n i s tr o je v i, ir ig a c ija , k e m ijs k a u m je tn a
g n o jiv a , n au no p o v e a n je u ro d a , k o n tro la te to in a , ko nze rva c ija , p o u m lja v a n je . s e le k tiv n o g a je n je s to k e p lo d o v i su nauke
p rim ije n je n i na m a ltu s ija n o v s k o ra z m i lja n je i u p ra v o o n i ra za
ra ju n je g o vu m e h a n ic is ti k u k o n c e p c iju .
N a ra vno , o b it e lji ne bi s m je le im a ti v i e d je c e n eg o to bi ih
m o g le p o s ta v iti na n og e. A li, m je re k o n tro le ra a n ja su e fik a s n e
te k p o to se iv o tn i s ta n d a rd n e p riv ile g ir a n ih p o d ig a o . L ju d i se
p o in ju z a n im a ti za o g ra n i a v a n je v e li in e s v o jih o b it e lji te k p o
to o s je te s ig u rn o s t, p o to p o s tig n u lju d s k o d o s to ja n s tv o i c ilj i
kad v i e n isu o p s je d n u ti b rig o m i s tra h o m od g la d i, b ije d e n e
znanja i b o le s ti. V e lik d io n o v o ro e n e d je c e sa m o su g e n e ts k o
o s ig u ra n je za ro d ite lje k o ji su iz lo e n i o p a s n o s ti s m r ti za m n o gu
od s v o je d je c e .
S to tin e g od in a sm o sa z a d o v o ljs tv o m s m a tra li kako su lije
nost ili n e p o k re tn o s t. s m a n je n a e n e rg ija , m e n ta ln a z a o s ta lo s t,
k ra ta k iv o tn i v ije k i tu p o s t ra sn e k a ra k te ris tik e u m n o g im n e
ra z v ije n im ze m lja m a . Danas znam o da ne p o s to je ra se lije n ih
lju d i, t i su lju d i k ro n i n o n e is h ra n je n i do te m je re da v i e n e
m a ju ni e n e rg ije ni nade. N e is h ra n je n o s t iza ziva v is o k u sto p u
m o rta lite ta m a le d je c e , a to se e s to p o ja v lju je u o b ite ljim a ko je
su p o s ta le v e lik e u nadi da e to na n e ki n a in k o m p e n z ira ti
G lad i m e n ta ln a re ta rd a c ija idu ru ku pod ru ku .
M ozak se ra z v ija m n o g o b re od o s ta lih d ije lo v a t ije la , n je
gove s ta n ic e p ro filira ju se ta k o b rzo da je do dob a d je te ta od
e tiri g o d in e o b lik n je g o v e g la ve 90 p o s to n o rm a ln o g o b lik a . To
p ro filira n je g o to v o is k lju iv o o v is i o s in te z i p ro te in a , do ko je se
ne moe d o i bez p ris u tn o s ti e s e n c ija ln ih a m in o k is e lin a k o je se
crp u iz h rane. ( B io s c ie n c e , tra v a n j 1967).
P r o i z v o d n ja o s n o v n i h p r e h r a m b e n i h a r t i k a l a z a n e r a z v i j e n a
p o d r u ja s v i j e t a d o n o s i m a n j i p r o f i t o d p r o i z v o d n j e b l j e t a v i h

s tv a r ic a za b o g a to d ru tv o . V e in a d iz a jn e ra ne s m a tra o b lik o
v a n je a g r ik u ltu rn ih s is te m a i a la ta sla vn im poslo m ili zaba
vo m : k o lik o je ve e v e s e lje p rila g o d iti m e rc e d e s SS 1931.
p ro iz v o d n ji u fib e rg la s u , neg o u n a p r ije d iti p lug za P akista n .
D iza jn o m i a n a lizo m s is te m a m o g u se p o s ti i fa n ta s ti n i re
z u lta ti u p o ljo p riv r e d i. Da b ih p o tk rije p io tu tezu n a v e s t u c ita te
iz izd an ja K e is e r A lu m in iu m N ew s pod n azivo m Glad 1975?7
(iz ko je g a je izvu en a v e in a c itira n o g m a te rija la ). N a slo vi d ije
lo va su Zem lja , Voda, U m je tn a g n o jiv a , P e sticid i , Za
tita i p re rad a , Stoka, M e h a n iza cija , Tra nsp ort, Prodaja
i O b razovanje. S vaki od t ih d ije lo v a je d o d a ta k k o ji u p o tp u n ju je
sve o s ta le .
N ije da n se p ro b le m ne m oe r ije iti iz o lira n o . A n ije da n
su b -p ro b le m ne p rua k ra jn je rje e n je g la d o v a n ju u s v ije tu , kao
to se n iti s p o m o u je d n o g ra d io -p rije m n ik a ne rje a v a ko m u
n ik a c ija g lo b u sa . S v je ts k a kriz a h ra n e s is te m a ts k i je p ro b le m
u ko je m sva k i p o je d in i d io p rid o n o s i rje e n ju , ako m u je dan im
p u ls d o v o ljn o g a p o liti k o g , s o c ija ln o g i e k o n o m s k o g angam ana.
U m n o g im d ije lo v im a A z ije g d je je vo da p re su d n a tre b a lo bi
100 g o d in a da se d o b ije 1 a ka r o b ra d iv e z e m lje po s ta n o v n ik u .
U m e u v re m e n u b i se p o p u la c ija p o v e a la 16 p uta . Kad bi se p o
v e a n je o b ra d iv ih p o v r in a e lje lo d o v e s ti u o m je r s p o ve a n je m
p o p u la c ije , g o d i n ji tro k o v i za u n a p re e n je z e m lje i vo de po
s ta n o v n ik u m o ra li bi se p o v e a ti za v i e od 4 p uta od sa da njeg
n ivo a . Z n a a jn ije p o b o lj a n je u s je v a je d in a je a lte rn a tiv a . A li
d v o s tru k a ili tro s tr u k a e tva z a h tije v a v e u u p o tre b u u m je tn ih
g n o jiv a , b o lju ir ig a c iju i b o lju k o n tro lu te to in a . T ro k o v i o sp o
s o b lja v a n ja o b ra d iv ih p o v r in a zn a tn o v a rira ju , od 973 d o la ra po
a kru u K e n iji do 612 d o la ra u S je d in je n im D ravam a i 32 d ola ra
po je d n o m e k s p e rim e n ta ln o m p ro je k tu u G v a te m a li. P re tp o s ta
v im o li p ro s je n o k o ta n je od 375 d o la ra po a kru , za 4 m ilija rd e
akara o b ra d iv e p o v r in e sa m o u tro p s k im p re d je lim a tre b a le bi
in v e s tic ije od 1,5 t r iliju n a d o la ra .
S tu d ija o z e m lji tu d o v o d i do z a k lju k a : . . . b ud ui da jo n ije
to n o u s ta n o v lje n o k o ji nam iz v o ri s to je na ra sp o la g a n ju , p rim a r
na p o tre b a je da se n a p ra vi in v e n ta r p lo d n e z e m lje i vo d e , kao
i ra s p o lo iv ih s re d s ta v a in v e s tic ija ra d ne snage i d o s tu p n e te h
n o lo g ije .
G o d in e 1963. je B u cky F u lle r s g ru p o m ra d n ika poe o ra d iti na
In ve n ta ru s v je ts k ih izvora na s v e u ili tu Juni Illin o is u Carb o n d a le u . Ta s tu d ijs k a g ru p a d iz a jn e ra je o b ja v ila 6 od p la n ira n ih
10 iz v je ta ja . M e u tim , za d o v r e n je to g rada o s ta la je sam o
je z g ra od 5 lju d i, je r su d iz a jn e ri, s tu d e n ti i k o le d iza jn a d ig le
ru ke od ita v e s tv a ri p ro g la s iv i je glupom , ne za n im ljivo m
i b e sko risn o m .
-The World Food Crisis(travanj 1938). (prim. prev.).
Ista je tvrtka prije nekoliko
loika Istraivanja. U okviru
lofiije, baziranu na teoriji
DELPHI.

(Svjetska kriza gladi). Kaiser Aluminium News, tom Z6. br. 1

godina angairala Olafa Helmera i Buckmlnstera Fullera za
tog angamana Olaf Helmor |e razradio specifiCnu rlejj <>u
Igre. Iz koje je poslljo razvijena poznata futoroloka metoda

A ko se p o za b a vim o v o d o m , v id je t e m o da je m a n je od 11
p o s to o b ra d iv e z e m lje u s v ije tu ir ig ira n o . D io p ro b le m a je u iz
g ra d n ji ja m a za k o n tro lu p ro b ija n ja , k ru e n ja v o d e i u k la n ja n ja
o tp a da . U p rija n je m p o g la v lju sa m v e o p is a o lo c ir k u la c io n i
s is te m na a fri k o m k o n tin e n tu i is ta k n u o n e k o lik o n a in a na k o je
se m ogu k o r is t it i je d n o s ta v n e ru n e n a p ra ve za izra du c ije v i
im e bi se na s e o s k i n a in p o m o g la ir ig a c ija i s m a n jilo zaga
e n je .
P odzem ne vo d e , za k o je se p ro c e n ju je da ih im a 3.000 p u ta
v i e nego u s v im rije k a m a s v ije ta , le e is p o d Z e m ljin e p o v r in e
na d u b in i m a n jo j od 1 km . Na p rim je r , S ahara u g o le m im p o d
ze m n im b aze nim a sa d ri 100 m ilija r d i a kra -s to p a v o d e , to je d o
v o ljn a k o li in a da se ir ig ir a ju m iliju n i a k ri z e m lje za n a jm a n je 4
s to lje a . N ova m o g u n o s t d iz a jn a je s t o tk r i e m e to d a o tv a ra n ja ,
b u e n ja i d is tr ib u c ije te vo d e . D e s a lin iz a c ija m o rs k e vo d e p o s tu
pak je k o ji se sada k o ris ti u Iz ra e lu . R a c io n a ln i d iz a jn bi m o g ao
o m o g u iti re d u k c iju tro k o v a .
O g n o jiv im a i p e s tic id im a i n jih o v u u tje c a ju na o k o lin u v e
je b ilo rije i. M e u tim , u p o d ru ju z a tite i p re ra d e h ra ne d iz a j
n e ri bi m o g li d a ti zn a a ja n d o p rin o s .
G u b ici n a m irn ic a p o s lije e tv e k re u se a k do 80 p o s to u
ze m lja m a g d je v la d a n e s ta ic a h ra n e , to je u v e lik o j m je ri re
z u lta t lo e g u s k la d i te n ja i o b ra d e . M ik ro o rg a n iz m i, in s e k ti i
g lo d a v c i g la v n i su u z ro n ic i to lik ih g u b ita k a n ako n e tv e . ta k o ri
u tro e 16 p u ta v i e h ra n e od lju d i u o d n o s u na tje le s n u te in u .
U In d iji ta k o ri izje d u 30 p o s to u s k la d i te n o g ita , u n e k im ze
m lja m a ak 60 p o s to . Je dnu tre in u p o n je v e n ih ita ric a u A fr ic i
po je d u g lo d a v c i. Z b og o s k u d n e i z a s ta rje le o p re m e , n e d o s ta tk a
ra s h la d n ih u re a ja i n e a d e k v a tn o g tra n s p o rta , u k ra je v im a k o ji
o s k u d ije v a ju h ra n o m 50 p o s to p ro d a n o g vo a i p o v r a pro pa da ,
je r se v e i d io iv e n ih n a m irn ic a m o ra p o tr o iti sa m o 24 sata
nakon u b iran ja .
U s to a rs tv u im a m a lo to g a to bi iz ra v n o sp a d a lo u p o d ru je
d iza jn e ra . A li, sto k a je d an as k ra jn je n e e fik a s a n i sk u p n a in za
d o b iv a n je p ro te in a . Na to m bi p o d ru ju o tk r i e i uzgo j jednos ta n i n ih p ro te in a o m o g u ili p ra vu p re k re tn ic u . P ro izvo d n ja i
o p re m a n je la b o ra to rija za u zgo j p ro te in -b a k te rija i te ka ko je u
o k v iru p o sla d iz a jn -tim a . P re d n o s ti su fa n ta s ti n e : Pun p o te n c i
ja l p ro te in s k ih b a k te rija la k e se m o e s h v a titi a ko ga u s p o re
d im o s d o b ro h ra n je n im te le to m , te in e 500 kg. T e le s tv a ra sa m o
pola kilo g ra m a p ro te in a d n e vn o . Za is ta ta 24 sa ta , p o la to n e se
le k c io n ira n ih m ik ro o rg a n iz a m a h ra n je n ih u lje m p e t p uta p o v e a
va ju v e li in u i te in u , od e ga p o lo v ic a o tp a d a na k o ris ta n p ro
te in . D ru g im rije im a , d o k te le s tv a ra p o la k ilo g ra m a , b a k te rije
u u lju p ro izvo d e 1.250 kg p ro te in a (P ro fe s o r A lfre d Cham pagnat).
T re n utn a c ije n a to g p ro te in a , zbog n e d o v o ljn o g zn an ja i lo e
d iz a jn ira n e o p re m e , je s t o ko 40 c e n ti po k ilo g ra m u . A to se
okusa ti e :

 A s o rtim a n m e su s li n ih a li b e zm e sn lh p re ra e v in a u k lju u je
u nku , ko b a sicu , h re n o v k e , p e e n e p ili e , o d re s k e , m e sn u pa
te tu , s je c k a n u g o v e d in u i m e s n i d o ru a k. N e m a ju k o s ti, koe ili
p re k o m je rn e m a sn o e . . . z a n im ljiv o je da je v e in a t ih p ro izvod a
v is o k o o c ije n je n a i u p o g le d u o ku sa i izgleda. (S u c c e s s fu l Far
m in g , lis to p a d 1967.).
M e h a n iz a c ija je s lije d e a za g o n e tka . S tu d ije poka zuju da je
za p o s tiz a n je v is o k ih p rin o s a , za sva ka dva i po a kra z e m lje po
tre b n a m e h a n ika e n e rg ija od o ko 0,5 k o n js k ih snaga. U S je d i
n je n im D rava m a i E vro pi n iv o e n e rg ije je dva p uta v e i. A li u
g la d n im n a cija m a je v rlo n izak: m a n je od 0,3 KS u L a tin s k o j
A m e ric i, is p o d 0,2 u A z iji i sa m o 0,05 u A fr ic i. K a is e ro v iz v je ta j
z a k lju u je : n a jtei za da tak b it e re g ru tira n je i k o lo v a n je 10.000
d iz a jn e ra k o ji su p o t r e b n i. . . . O d 692 pro fe sio n a ln a lana
U d ru e n ja in d u s trijs k ih d iz a jn e ra A m e rik e (je d in e g ru p e p ro fe s io
n a ln ih d iz a jn e ra ) sa m o 18 ih se b avi d iz a jn o m p o ljo p riv re d n ih
s tro je v a . D v a n a e s to ric a ih d iz a jn ira m in i-tra k to re i a u to m a tske
k o s ilic e za tra v n ja k e s p o m o u k o jih b o g a ta i d o tje ru ju s v o je ze
le n e p o v r in e . e s to ric a p re o s ta lih ra d i za p ro izvo a e p o ljo
p riv re d n ih s tro je v a . A i n jih o v se posa o u v e lik o j m je ri s a s to ji u
d o tje riv a n ju v a n js k o g izg le d a , d iz a jn u z a titn o g znaka i trik o v a
za s e k s i re k la m ira n je i d iz a jn u u d o b n ijih s je d i ta na tra k to ru .
T ra n s p o rt je . in i se, n a jn e e fik a s n iji ta m o g d je je n a jp o tre b
n iji.
S am o u In d iji je v i e od m iliju n se la u d a lje n o od c e s te v i e od
5 m ilja , a m n o g e od t ih c e s ta n is u p ro h o d n e u v rije m e nepogoda.
Jedna od a lte rn a tiv a s k u p im p ro m e tn ic a m a i v o z ilim a b io bi raz
v o j i iro k a p rim je n a e fik a s n ih ko p n e n ih v o z ila k o jim a c e s te ne
bi b ile p o tre b n e i ko ja ne bi p o k re ta li s tro je v i s u n u ta rn jim sa go
rije v a n je m .
O pa ska : je d in a v o z ila na zra n om ja s tu k u , koja su sada u p ro
m e tu , d iz a jn ira n a su ili za p rije v o z tu r is ta i n jih o v ih a u to m o b ila
p re k o kana la La M a n che a ili ih A rm ija S je d in je n ih D rava k o ris ti
za s p a ljiv a n je lju d i i s e la u d e lti M e ko n g a .
Od o s o b ito g je in te re s a u s p o re d iti n a sta na k, ra zvo j i m a rke
tin g re la tiv n o n ovo g p ro izvo d a iro k e p o tro n je . S re d in o m ezde
s e tih g o d in a tv r tk e su u S je d in je n im D ravam a, v e d s k o j, Za
p a d n o j N je m a k o j i n e k o lik o d ru g ih z e m a lja p o e le u v o d iti na
tr i te niz sa o n ica na m e h a n i k i pog on . Ti au tom ob ili za s n ije g
m a so vn o se ku p u ju i k o ris te u z im s k im s p o rts k im s re d i tim a .
P rodaju se g o to v o is k lju iv o b o g a tim i n e s ta n im atletam a, ko
jim a t i lu c k a s ti m a li u re a ji o m o g u u ju da p re laze sn ije g o m po
k riv e n e te re n e ud ob n ou fo te lje , dok im m e h a n i k i g rija i po
m au da izd re m uan n a in ivo ta . Ti se sa m o ho dn i s k u te ri
p ro d a ju po c ije n i od 995 d o la ra . O rg a n iz ira n i su s p e c ija ln i k lu
b o vi i r e liji da se p o m o g n e p ro d a ja tih vo z ila , a sada ve za kup
ca k o ji zna ra z lik o v a ti d o b ro od loeg p o s to ji ita v niz a tr a k tiv
n ih d od ata ka (u g ra e n kro v, ra d io -p rim o p re d a jn ik s dva kanala,
p rik o lic a i s i.) Kako b ilo , nova p o tre b a m a n ife s tira la se na s vo j
n ain.
135

R u ra ln e p o p u la c ije u K an a di i F in s k o j, L a p o n ci u N o rv e k o j i
ve d sko j i s ta n o v n ic i p o la rn ih re g ija S o v je ts k o g S aveza u s ta n o
v ili su da bi v o z ila te v rs te k o ris n o d o la u lo v u , rib a re n ju , u zgo ju
so bo va i p o tre b a m a h itn o g tra n s p o rta . To je u s v a k o m s lu a ju
p o d ru je k o jim bi se m o g li p o z a b a v iti d iz a jn e ri sa s v o jo m v e
tra d ic io n a ln o m s p o s o b n o u re d u k c ije tro k o v a m a s o v n e p ro iz
v o d n je . Takvo bi v o z ilo , kad bi se p ro d a v a lo po c ije n i od 100 d o
lara ili m a n je , k o ris n o p o s lu ilo g o le m o m b ro ju lju d i k o ji d anas
ive pod v rlo te k im u v je tim a . U m je s to to g a sn je n i a u to m o b ili
p o s ta ju sve s lo e n iji, sve n a trp a n iji m a m c im a za p o tro a a i sve
s k u p lji.
D iz a jn e rs k i tim m o jih s tu d e n a ta p o k u a v a sada iz u m iti i izra
d iti p rv i p ro to tip je ftin o g a u to m o b ila za s n ije g na b a te rijs k i p o
gon, s p e c ija ln o n a m ije n je n p o tre b a m a E skim a , In d ija n a c a na s je
ve ro za p a d n o j o b a li i Lap on a ca. P rije n e g o s m o p r is t u p ili ra zra d i
ovog p ro je k ta p o v e li sm o ra z g o v o re s o d g o v a ra ju im s e k to rim a
in d u s trije , k o ji su o d b a c ili c je lo k u p a n p ris tu p kao n e p ra k ti a n ,
s m ije a n i n e p o tre b a n . P o ku a t e m o da na s k u te r b ud e g o
to v o b eu m a n i<da ne z a g a u je o k o lin u .
O brazovanje in i z a v r n i d io K a is e ro v a iz v je ta ja . P o ljo p ri
v re d n i ra zvo j z e m lje je u u p ra v n o p ro p o rc io n a ln o m p o v e a n ju ra
zin e o p e g o b ra z o v a n ja n je z in a s ta n o v n i tv a . U n e ra z v ije n im ze
m lja m a im a 750 m iliju n a n e p is m e n ih lju d i. in je n ic a je to d anas
u tim z e m lja m a im a 20 m iliju n a n e p is m e n ih v i e n eg o to ih je
b ilo p rije sa m o 5 g o d in a , u p o zo ra va na n e a d e k v a tn o s t s is te m a
o b ra zo va n ja . J e ftin tra n z is to r, s lik a i o p is k o je g a su p rik a z a n i na
d ru g o m m je s tu u k n jiz i, m o e p o s lu iti kao d o b a r p r im je r kako
je d n a m a la napravica m oe p o s ta ti k a rik a u c je lo k u p n o m s is t e
mu o b ra zo va n ja i tim e n a d m a iti o g ra n i e n u u lo g u k o ja jo j je
p rv o b itn o n a m ije n je n a .
Pravi je z lo in da tre n u tn o ni je d n o p o d ru je d iz a jn a za p o ljo
p riv re d u ne tv o r i a k ni n a jm a n ji d io n a s ta v n o g p ro g ra m a d iza jn a
b ilo k o je k o le . U m je s to da se bave ta k v im p o tre b a m a s v o je o k o
lin e . k o le za in d u s trijs k i d iz a jn u s re d o to u ju s v o je n a p o re e d u
k a c iji d iza jn a o s u v i n im p o jm o v im a .
U p ro lje e 1969. e s t v o d e ih a m e ri k ih k o la d iz a jn a b ilo je
a n g aira no na n a tje a ju i iz lo b i za d iz a jn ira n je s ta m b e n ih i ra d
nih o b je k a ta na d nu o cea na . G o le m p u b lic ite t k o ji je o k ru iv a o
ta n a s to ja n ja b io je s k o ro p o tis n u t od d ru g o g p ro g ra m a k o ji se
b avio d iz a jn o m c e n tra za ra zo no du k o ji e se g ra d iti na M je s e c u .
Nem a s u m n je da e u s k o ro o v je k m o ra ti p o e ti u b ir a ti p lo d o v e
p ro te in o m b o g a tih p o lja to se k riju pod m o rs k o m p o v r in o m . I
nee p ro te i dug o vre m e n a kada e m o b u iti d n o o cea na u p o tra z i
za m in e ra lim a i n a fto m i u z g a ja ti rib e i m o rs k e a lg e . S ig u rn o je
da e i p rije z a v r e tk a o vo g s to lje a o v je k p ro m a tra ti z v ije z d e
ive i u p o lu p e rm a n e n tn im n a d s v o e n im n a s e ljim a na M je s e c u .
A li, p o tre b e d a n a n jic e se ne m o g u z a n e m a riv a ti na ra u n e k s p e
d ic ija u n e iz v je s n u s u tra n jic u . N a tje a ji za d iz a jn p o p u t p rije na
v e d e n ih o b i n o se ra s p is u ju za to to su to p riv la n iji, a sn iji
p oslo vi k o ji p ru aju v i e za bave neg o h v a ta n je u k o ta c sa s tv a r

n im p ro b le m im a . O s im to g a , u in te re s u je e s ta b lis h m e n ta da o m o
g u i m la im a b ije g u nau nu fa n ta s tik u ka ko ne bi p o s ta li s v je s n i
o k ru tn e re a ln o s ti.
D iza jn e b iti p o tre b a n kad se o v je k u te m e lji na d nu oceana
i na p la n e ta rn a k o je kru e o ko u d a lje n ih su na ca. A li, o v je k o v
s ko k do z v ije z d a i n je g o v iv o t pod m o re m u v e lik o j je m je ri
u v je to v a n o k o lin o m ko ju s tv a ra m o o v d je i sada. Im a n e to po
g re n o u to m e da su m la d i lju d i m a n je u p o zn a ti sa iv o to m na
fa rm i u ju n o m A p p a la c h ia n u , neg o s k o n s tru k c ijo m ka sina na
M a rs u . Z a v a ra v a n je je kada su b o lje u p o zn a ti s a tm o s fe rs k im
p ritis c im a u M in d a n a o D e ep u , neg o s a tm o s fe rs k im zaga e n je m
nad D e tro ito m .
V ic to r Papanek,
D es ig n F o r th e R ea l W o rld
T ham es and Hudson Ltd, London, 1972.
te k s t p ren o s im o iz n aeg prevo d a:
V ic to r Papanek, D iz a jn za s tv a rn i sv ile t,
N aklad n i Z avod M a rk o M a ru li , S p lit, 1973, s tr. 218 248.
p rev ela: Branka u kl

137

Henri-Pierre Jeudy

Simbolika funkcija
i dizajn

S v e t p re d m e ta d iz a jn a ne is k lju u je s im b o l. U lo g a p re d s ta v lja n ja
ne i e za va sa p o ja v o m f u n k c ije v e g u b i s v o ju p o lis e m i k u
s tru k tu ru ka ko bi s te k la n o vo z n a e n je , za sno van o na d ru tv e n o m
v re d n o v a n ju . S im b o lik a p re d m e ta i a m b ije n ta za sn iva se na u po
tre b n o j v re d n o s ti I na f u n k c iji, ona je s ve d e n a nia m o n o va le n tn u
s tru k tu ru p o m o u k o je se re p ro d u k u ju d ru tv e n e v re d n o s ti i p re d
s ta v e . S im bol p re d m e ta p o s ta je d o m in a n ta n s im b o l re fe
re n tn i znak. P re v a z ila z e i fu n k c iju p re d m e ta , s im b o li k a d im e n
z ija u s p o s ta v lja s e m a n tik u a m b ije n ta ko ja se za sn iva na k la s ifi
k a c iji. P re d m e t d o b ija s m is a o is k lju iv o u ig ri ra z li itih odnosa
k o ji u s lo v lja v a ju n je g o v u k o n c e p c iju i u lo g u u p ro s to ru .
N e m a s u m n je u to da su o d n o s i u k o je p re d m e t s tu p a a m b i
v a le n tn i. K riza a n tifu n k c io n a liz m a , k a ra k te ris ti n a za e po hu dadaizm a i n a d re a liz m a , n a s ta v ila se i u n e o fu n k c io n a liz m u . P red
m e t ne u z n e m ira v a , on is k lju u je . N je g o v s im b o liz a m je sam o
o draz n je g o v e fu n k c ije . V r e n je s e rije fu n k c ija , p od ela fu n k c ija ,
ra s p o re d p re d m e ta u p ro s to ru u p ra vo za hte va s im b o li k u fu n k
c iju p o m o u ko je se o s tv a ru je p re la z a k u n u tra n jih p ro tiv re n o s ti u sva k o d n e v n u p ra k s u . S u o a v a ju i se sa p ro b le m o m a m b i
je n ta u c e lin i, te e i da u s p o s ta v i n a jb o lji m o g u i o dn os izm eu
fu n k c ija i p o tre b a , izm e u p ro iz v o d a i fu n k c ija , d iza jn p o s ta je
s im b o l ono ga to je n e o p h o d n o s tv a rn o s ti i lju d s k e slo b o d e .
O d sada sa v s im b o liz a m p o k la p a se sa id e o lo g ijo m , k o jo j p rid a je
o n to lo k u d im e n z iju . P re d m e ti n is u v i e sa m o a p s tra k tn i zn aci,
fo r m a ln i e le m e n ti je d n e k o m b in a to rik e , o n i sada p re d s ta v lja ju
novu k u ltu ru . Ipa k, o va j je z ik p re d m e ta se ne o d va ja od tra d i

139

c io n a ln ih h u m a n is ti k ih v re d n o s ti iz k o jih on i c rp e s v o ju s im b o
lik u . Z n a e n js k e c e lin e a m b ije n ta ne u s p e v a ju da bud u n o s io c i
zn ae nja. S v e t d iz a jn a tra g a za p o tv rd a m a u is t o r iji! P re d m e tu i
a m b ije n tu je p o tre b n a is to r ija , g en eza , k o je b i, p o m o u iz v o rn ih
e le m e n a ta , o p ra v d a le novu id e o lo g iju i p rid a le jo j ta k o tra n s
ce n d e n ta ln u d im e n z iju . D iza jn tra g a za s im b o lo m ka ko bi se ukore n io u s v e tu i is p u n io s v o j p o z iv p o s re d n ik a i n o s io c a p ro m e n e .
K ako bi on m o g ao , bez o s lo n c a na is t o r iju , b ez p riz n a tih v re d
n o s ti, da se o d r i kao fa k to r k o ji n a ru a v a s tru k tu re s o c ija ln o g
a m b ije n ta ?
O va j p o v ra ta k s im b o la ne tre b a da b ud e p a ro d ija fig u ra m o
d e rn o g s tila , kia , n e o d a d a izm a . . . O n n ije s a m o ve zan za ko n
c e p c iju p re d m e ta , v e tre b a is to v re m e n o da se m a n ife s tu je u
c e lin i i t o t a lit e tu a m b ije n ta , kao i u p e rs p e k tiv a m a , c ilje v im a i
s tr a te g iji d iz a jn e ra . S im b o li k a f u n k c ija o m o g u u je o s tv a re n je
h o m o g e n o s ti iz m e u a m b ije n ta i s v a k o d n e v n e p ra k s e , izm e u
rada i d o k o lic e . O na o b e z b e u je s tv a ra n je zn a e n ja p ru a ju i
s u p s ta n c ija ln u p o d r k u p re d m e tim a -z n a c im a k o ju d is k u r s d i
zajna n e p re k id n o p re u z im a ka ko b i a firm is a o s m is a o s v o je a k c ije .
M e u tim , s im b o l o s ta je i d a lje z a v is a n od s v e ta k o jim vla d a
tra n s c e n d e n c ija s is te m a p re d s ta v lja n ja i je d in o on u s lo v lja v a
ra zm e nu . K ako d iz a jn , k o ji n e u tra liz u je s va ku m a n ife s ta c iju a m b i
v a le n tn o s ti, m oe da iz m e n i o rg a n iz a c iju ra zm e n e ?

P o tvrd a je d in s tv a p ro iz v o d n je i p o tro n je
D iza jn je id e a la n p o s re d n ik u o n o j m e ri u k o jo j se ne p r ila
goava p o d e li rada, u o b i a je n im h ije ra rh ija m a , p ro tiv re n o s tim a
izm e u p ro iz v o d n je i p o tro n je . O n u n e k o m s m is lu ig ra u lo g u
s a s v im s im b o li k e veze u c e lin i d ru tv e n o g iv o ta , u k o jo j
s ta ln o d o la z i do ra s lo ja v a n ja . U d iz a jn u se o d ra a v a ju s v i fe n o
m e n i k o ji p re te da iza zovu ra s c e p u je d in s tv u d ru tv e n o g i e k o
n o m sko g s is te m a , im e on v r i f u n k c iju id e a ln o g to ta ln o g a m b i
je n ta . D iza jn se a s o k re e p o tro a im a , da bi o d g o v o rio na n ji
h ove za h te ve i da bi p ro irio g ra n ic e je d n o g p ro s to g p o tro a k o g
d ru tv a , kao i da bi o d g o v o rio na o s n o v n e za kon e ve zan e za u po
tre b n u v re d n o s t, a s te i da iz m e n i n a in p ro iz v o d n je , s u p r o ts ta v
lja ju i se p o jm u p ro fita , p o k a z u ju i p re z ir p re m a m a rk e tin g u , tr a
g a ju i s ta ln o za sve in te lig e n tn ijo m p rim e n o m te h n i k o g na
p re tk a .1. . . U sv a k o m s lu a ju , d iz a jn p o ku a v a da p re v a z i e ko n
f lik t e p r o is te k le iz d ru tv e n ih ra z lik a , p o n o v o o s m i lja v a ju i i p o
b o lj a v a ju i i sa m e u s lo v e p ro iz v o d n je ! K ao u n u tra n ja k r itik a
s is te m a , d iz a jn , d a k le , ig ra u lo g u , k a ta liz a to ra i p o s re d n ik a , s im
b o liz ira ju i d o la za k v e lik o g id e o lo k o g je d in s tv a u s v e ts k im razm e ra m a .
1. ;ilndu8,rl!skl dlzBln J kreativna aktivnost IJI Je cilj da odredi formalne kvalitete Indu
strijski proizvedenih predmeta. TI formalni kvaliteti se ne tICu samo apoljnlh karakteristika,
vec pre svega odnosa struktura I funkcija koji jedan sistem preobralevaju u koherentnu ceeami
Unu. IfAlrn ta

*.-1 .
I ' I .I .
tts___________ i '

P ita n je s im b o li k o g se , d a k le , p o s ta v lja na dva n ivo a : p rv i se

ti e sa m o g p re d m e ta , n je g o ve fu n k c ije i n je g o vo g odn osa sa g lo
b a ln o m s re d in o m , a na d ru g o m se p o s ta v lja p ita n je o s a m o j id e o
lo g iji d iz a jn a u p o tro a k o m d ru tv u . Dva n ivo a se n e p re sta n o
se ku , je r p re d m e t d a je v i i s m is a o s v rh o v n o s ti d iza jn a n je g o
v im te le o lo k im p e rs p e k tiv a m a u d ru tv u . S tv a ra ju i m o d e le sim u la c ije , z a h v a lju ju i p rin c ip im a e rg o n o m ije i u s p o s ta v lja n ju kin e s te ti k e h a rm o n ije u radu i u s va ko d n e vn o m iv o tu , d izajn
o b n a v lja s is te m ra zm e ne o s m i lja v a ju i kako p ro iz v o d n ju , ta ko
i p o tro n ju . N em a v i e k o n flik a ta izm e u p ro iz v o d n je i p o tro
n je ! D iza jn p oku a va da u s p o s ta v i tra n s c e n d e n ta ln o je d in s tv o
a m b ije n ta , je d in s tv o ko je s lu i kao d o m in a n ta n s im b o l, d e lu ju i
na s ve n a in e a r tik u lis a n ja zn a e n ja . S im b o l p o s ta je , d a kle , b itn i
id e o lo k i e le m e n t k o ji o m o g u u je m e u so b n u k o m b in a c iju zna e n js k ih c e lin a i k o ji sva ku p ro tiv re n o s t sv o d i na lo g ik u s u p ro t
n o s ti i k o m p le m e n ta rn o s ti n a s ta lu na o sn o vu ra z li itih fu n k c ija
p re d m e ta . O tu d a n e o p h o d n o s t da se o d re d e s tru k tu re i b o je na
na in kako bi a m b ije n t d o b io d ire k tn o zn a e n je s o c ija ln e id e n ti
fik a c ije . O tu d i p ro ra u n s v ih o d re e n ja id e a ln ih zona za sve
o sn o vn e o p e ra c ije im a za c ilj da p o n a a n je o ve ka , u radu i sva
k o d n e vn o m iv o tu , d o ve d e u s ta la n o d n o s sa p re d m e tim a n je
g ove o k o lin e .

S im b o lik a i s in ta g m a ts k i p o re d a k
S m isa o i s im b o l za vise od s e rije , od s is te m a ko m b in a c ija c e lin a ,
is k lju u ju i sva ku m e ta fo ri k u ig ru , sva ko v ra a n je s u b je k tu
k o je bi p re v a z i lo in je n ic u s o c ija ln e id e n tifik a c ije i p ro je k c ije .
S im b o l je re fle k s iv a n , s tv o re n od u n i te n ih v re d n o s ti i a rh e ti
pova, on p ro iz la z i iz rada ra c io n a ln o s ti, in te g ris a n je kao za vrn i
m o m e n a t d e la tn o s ti znaka. C e lo k u p n a s im b o li k a re fe re n c ija se
o s tv a ru je u s is te m u p re d m e ta -zn a ko va , i to ta k v o m da se pojam
s im b o la m is li p o la ze i od znaka. U m e ri u k o jo j je s im b o li k a
fu n k c ija vezana za s e riju , za a s o rtim a n , ona se o s tv a ru je u bes
k ra jn im n iz o v im a z g u s n u tih s in ta g m i od k o jih z a vise sve m o
g u n o s ti p ro s to rn ih k o m b in a c ija . M a n ip u la c ija p re d m e tim a u am
b ije n tu ne u n i ta v a s in ta g m a ts k i p ored ak, ak ni a n tifu n k c io n a ln o s t ne u vo d i n ered u p ro s to r, p o to se in v e rz ija fu n k c ija o s tv a
ru je na p rin c ip u s ta ln e k o m b in a to rik e . Izgleda da bi sam o p o re
m e a j m o g ao da s tv o r i novu s a k ra liz a c iju p ro s to ra .
U a m b ije n tu s im b o li k a fu n k c ija v r i u log u p ove ziva n ja svih
o dn osa o ve ka i p re d m e ta . P od ra zum eva ju i je da n d ru g i, p re d
m e ti p re u z im a ju na se be izv e sn u ig ru p re d s ta v lja n ja , ko ja se ne
m oe s v e s ti sa m o na z a titn i znak, na znak ra z lik e . A ko ra c io n a l
n o s t fo rm e i fu n k c ije p re d m e ta is k lju u ju o veka , s tv a ri s to je sa
s v im d ru g a ije od onog tre n u tk a kad se p re d m e t p o sm a tra kao
d eo c e lin e , p o re tk a , u k o je m i p om ou k o je g on s ti e znaenje,
s im b o li k u d im e n z iju s o ne s tra n e fu n k c io n a ln o s ti. S o cija ln a
i a fe k tiv n a s tra n a ove s im b o li n o s ti ne z a visi od je d in s tv a p re d
141

m e ta ili n je g o v e fu n k c ije , o na se is p o lja v a u s a m o j u re e n o s ti

a m b ije n ta . Zb og to g a o s v a ja n je p ro s to ra e s to z a v is i od s e rije
p re d m e ta k o jo j je im p lic itn o g o to v o z a b ra n je n o da se ra sp a ra va .
N a m e ta j-d iz a jn je u iz lo e n im sa la m a i k a ta lo z im a e s to p re d
s ta v lje n kao n e ra z d v o jn a c e lin a , kao z g u s n u ta s in ta g m a .

P ro tiv u n ifu n k c io n a ln o s ti
P re d m e t se ne d e fin i e s a m o s v o jo m fu n k c ijo m , on tre b a da iz
g le d a kao da je p re v a z i e n m n o tv o m fu n k c ija k o je m o g u da se
k o m b in u ju na r a z li ite n a in e . S o n e s tra n e fu n k c io n a ln e e s te
tik e , d iza jn u s p o s ta v lja s is te m fo r m i i fu n k c ija k o ji, u s u tin i, s v a
ki p re d m e t p re d s ta v lja u n je g o v o m s o p s tv e n o m je d in s tv u . D ru
g im re im a , p re d m e t m o e s tv a rn o da v r i n eku fu n k c iju i da je
is to v re m e n o p re v a z ila z i p o s ta ju i d e o c e lin e k o ja m u d a je s m i
sao s v o je fu n k c ije . N e g a c ija u n ifu n k c io n a ln o s ti v o d i fu n k c io n a l
n oj s im b o lic i.
K ako ra z u m e ti to s a u e s n i tv o fu n k c ije i s im b o la u a m b ije n
tu? N ije li fu n k c ija n e to s u p ro tn o od s im b o la ? A k o se o p re d
m e tu ne m is li kao o e le m e n tu a m b ije n ta 2, o d re iv a n je n je g o v e
fu n k c ije se v r i u ig ri o d n o sa p o m o u k o je se s tv a ra izve sn a
p o lis e m ija p ro s to ra . S a m im fu n k c ija m a se m o e p rid a ti v i e ra z
li itih s m is io v a . O n i su, za p ra vo , is to to lik o o g ra n i e n i kao i fu n k
c ije , a li o n i s tv a ra ju is tin s k i p ro c e s d if e r e n c ija c ije k o ji p re d m e
tim a d a je s im b o li k o o d re e n je . M e u tim , ta k v a ig ra o s ta je e fe k a t z b ira e le m e n a ta , d a k le , z b ira fu n k c ija . A k o se a m b ije n t a
p r io r i p re d s ta v lja kao in te g ra ln a fu n k c ija , sa m n o g o b ro jn im .s p le
to v im a r a z li itih fu n k c ija , ond a p o lis e m ija p ro s to ra n ije v i e re
z u lta t ona p re d s ta v lja p o e tn o s ta n je . B o re i se p ro tiv u n ifu n k
c io n a ln o s ti, d iz a jn te i to t a lit e tu a m b ije n ta k o ji n ije li e n s im
b o li k ih d im e n z ija na n iv o u c e lin e , d a k le , s o ne s tra n e is k lju iv e
v a lo riz a c ije p re d m e ta . S m is a o p re d m e ta n ije v i e im a n e n ta n f o r
m i, n iti fu n k c iji, on se s tv a ra
p ro s to rn im s tru k tu ra m a .
O vo p re v a z ila e n je sa m o je d n e f u n k c ije p o s ta v lja p ro b le m
tra n s fo rm a c ije s im b o la . M o e se z a is ta u o iti da s is te m zn ako va
te i da se r e k o n s titu i e u s im b o li k o m , da s v e tu zn ako va p ru i
je z ik k o ji ne bi b io sa m o je z ik zn ako va. N a ra vn o , p re d m e t n ije
iznova s u p s ta n tific ir a n , v e se ig ra s o p s tv e n im fu n k c ija m a , s tru k
tu ra m a , sa m o na izg le d u n o s e i n e re d u o rg a n iz a c iju a m b ije n ta .
P ro s to r se ta k o n e p re s ta n o p re liv a , to s tv a ra u tis a k p rv o b itn e
n e s ta b iln o s ti zn a e n ja p re d m e ta , im e se u vo d i p ro iz v o ljn o s t, a
s a m im t im i m o g u n o s t s im b o li k o g u la g a n ja . U p ita n ju je s im u la c ija , p o to m o g u n o s t s im b o li k o g , v ir tu e ln i in o v i s im b o liz a c ije , n ikad a ne p o s ta ju a m b iv a le n tn i. P re va zila e n je a s k e ts k o g
fu n k c io n a liz m a se o s tv a ru je p o m o u k a rik a tu ra s im b o la . U k o lik o
na k o m p o z ic iji p ro s to ra im a v i e da se ra d i, u to lik o se u v e o j
m e ri s tv a ra ilu z ija s im b o li k e ig re . S am o, ne tre b a z a b o ra v iti da
3 -Nasuprot slnerglikom dizajnu, kakvim se mote nezvatl tradicionalni dizajn, kreacija Jednog
predmeta se moe posmatratl kao element Jednog ambijenta, a ne kao Jedna od funkcija tog
ambijenta.- (G11les de Bure, CREE, br. 3. februarmart 1970.)

su k o n s titu tiv n e m a tric e p ro s to ra i d a lje v rs te i da n e g a c ija p ro

s to ra ne zn ai d e s tru k c iju sva ke fu n k c io n a ln o s ti. M o d e li i d a lje
v la d a ju na ta j n a in to im se s im b o lik a p ro s to ra n e p re k id n o p ri
la go ava . O rg a n iz a c ija a m b ije n ta i d a lje je u ru ka m a d iza jn e ra ,
a rh ite k a ta , e ko lo g a . . . S tv a ra n je m m n o g o b ro jn ih s p le to v a fu n k
c ija , o d b ija n je m u s p o s ta v lja n ja je d n e je d in s tv e n e g lo b a ln e fu n k
c ije , o n i p o ku a va ju da u s p o s ta v e s im b o li k u d im e n z iju .

K o e fic ije n t s im b o li k o g
D ati p ro iz v o d im a lju d s k u v re d n o s t, p o d u h v a tim a s o c ija ln u
fu n k c iju , i d a ti s m is a o lju d s k o m radu u to m e je u lo g a d izajna . 3
F u n k c io n a ln i ra c io n a liz a m a m b ije n ta ne is k lju u je s m is a o i s im
b o l! D iza jn je izraz h u m a n o s ti! o ve k e se p o n o vo ro d iti u ap
s tra k tn o j fo rm a liz a c iji svo g a m b ije n ta ; b o je i fo rm e uzdiu is to
fu n k c io n is a n je p re d m e ta i o m o g u u ju n a jr a z li itije id e n tifik a
c ije . . . P o tre b n o je da o v e k s h v a ti da p re d m e ti im a ju sv o j je z ik
k o ji n ije vezan sa m o za fu n k c iju , v e im p lic ira s tv a rn u zn a e n jsku
p ra ksu u k o jo j s m is a o lju d s k o g m oe da v a rira . S im b o l tre b a da
opra vd a fu n k c iju ; s im b o l tre b a da je u zd ig n e do v i e d im e n z io n a ln o s ti; fu n k c ij se raa sa s im b o lo m . . . P re d m e t je u p o tp u n o s ti
o draz o ve ka , on ne u e s tv u je u n je g o v o m o tu e n ju , on o m o g u
u je ig ru h a rm o n i n ih o dn o sa u to ta ln o m a m b ije n tu .
S im b o li k i k o e fic ije n t je je d n a v rs ta n e sve sn o g h u m a n is ti
kog zn a e n ja , zn a e n ja ko je p re th o d i re a liz a c iji p re d m e ta , zn ae
nja k o je se raa u o rg a n iz a c iji a m b ije n ta . K riza fu n k c io n a liz m a se
p re v a z ila z i m n o g o s tru k im u in k o m s im b o li k o g k o e fic ije n ta k o ji
na izve sta n n a in p re d s ta v lja p o v ra ta k s a k ra liz a c iji p ro s to ra .
P re d m e t-d iza jn ne tre b a sa m o da fa s c in ira s v o jim m n o g o b ro jn im
fu n k c ija m a on ig ra d ru tv e n u u lo g u o b n a v lja n ja s m is la , to
d o v o d i u p ita n je is to fu n k c io n a ln u a n a lizu . S im b o li k i k o e fic ije n t
je o ig le d n o is to t o lik o ra c io n a la n kao fu n k c ije i fo rm e p re d m e ta .
Na p rim e r, fa lu s n i s im b o l p ro iz v e e is tin s k u o p e ra c iju re d u k c ije
s m is la : p rid e v fa lu s a n n e d v o s m is le n o e o zna ava ti sve a spe kte
lju d s k e m o i sa dran e u p re d m e tu . On e s lu iti kao o p ti e k v i
v a le n t u s im b o li k o j f u n k c iji, p re d s ta v lja ju i je d in s tv e n u oznaku
za razna zn a e nja. S im b o l se ta k o p okla p a sa d ru tv e n o -k u ltu rnom s tv a rn o u . O n s lu i kao o b e le je n ain a p re d s ta v lja n ja ,'4 rac io n a liz u ju i e lje i p rid a ju i im zn a e n je k o je ih o b je k tiv iz u je . Po
zn a t je s im b o liz a m centra gde g rad ili s v e ti hram p re d s ta v lja ju
vezu neba i z e m lje . M irc e a E lia de u s v o jo j k n jiz i M it ve n o g p o
v ra tk a n avo di r a z li ite n azive za grad V a v ilo n : Kua o sno ve N e
ba i Z e m lje , Veza izm e u N eba i Z e m lje . . . M e u tim , ovaj
s im b o liz a m nem a o g ra n i e n u fu n k c iju o b e zb e iva n ja ko m u n ika
c ije i razm e ne . N a s u p ro t to m e , u m o d e rn o m u rb an om p ro s to ru
izv e s n i p re d m e ti ig ra ju re fe re n tn u u log u . Na p rim e r, p ro je k t kon
s tru k c ije k u le S c h o fe r na trg u D e fe n se nem a is ti sm isa o kao A j3 Vid. prlmedbu 1. Kongres ICSID.
' Vrednost simbola Je u tome Sto on treba da uini raclonalnlrn misao I ponaanje I da nam
omogui da predvidimo budunost. Charles Peirce. Existential Graphs.

143

fe lo v a ku la. K ula S c h o fe r, ko ja bez s u m n je n ik a d n e e b it i re a lizovana, tre b a lo b i da p re d s ta v lja id e ju je d n o g c e n tra iz b u d u n o

s ti ije bi p ro g ra m ira n je fu n k c io n is a n ja tr e b a lo da o d g o v a ra ra z
li itim k re ta n jim a m a se na trg u D e fe n s e . Igra b o ja i z v u ko va , sa v
e s te ti k i k in e tiz a m tre b a , d a k le , da b ud e o d ra z urba no g iv o ta ,
ritm i k o g , is e c k a n o g , p o d e lje n o g . . . Takva ku la ne bi im a la u lo g u
sa m o da o li a v a o d re e n n a in iv o ta , ona p a ro d ira iv o t k o ji se
za sniva na radu, is to v re m e n o ga u z d i u i e s te tiz m o m k o jim d o
m in ira s im b o l s u p e rm o i. C ilj je da se is ta k n u o d re e n e d ru
tv e n e s tru k tu re , da se o ne k ris ta liz u ju u v id u o b e le ja d ru tv a
i u id e a ln o j fo r m i v ra te c e lin i d ru tv e n o g iv o ta . O va s im b o lik a
d o la zi, d a k le , p re s v e s n o g sa zn a n ja , ona s lu i kao k o e fic ije n t
d ru tv e n e h a rm o n ije .

S im b o li k a fu n k c ija i o zn a e n o
S im b o l se v ra a u re d o zn a e n o g u k o m b in a c iji p re d m e ti/z n a c i.
On je tu da bi e v o c ira o p rv o b itn i sm isa o p re d m e ta , da bi p re d
s ta v io m e ta fiz i k e o s o b in e o b je k ta . Na p rim e r, k o le v k a je sim
b ol b u d u n o s ti, lju d s k i e k v iv a le n t g ra e n ja gnezda i, u to m s m i
s lu , ona p re v a z ila z i s v o ju s o p s tv e n u fu n k c iju ka ko s v o jo m f o r
m o m , ta k o i s v o jim p o lo a je m u a m b ije n tu . K o le v k a od p o lie s te ra
u o b lik u k o ljk e m oe ta k o e za s im b o li k u f u n k c iju im a ti iz ra
a van je e d ip o v s k e s itu a c ije , na ta u k a zu ju ka ko n je n a fo rm a ,
ta k o i n je n p o lo a j k o ji p o d se a na p o lo a j fe tu s a . . . Radi se, da
kle , o ta k v o j o rg a n iz a c iji o zn a e n o g gde ig ra d e n o ta c ije i ig ra
k o n o ta c ije p o s ta ju e k v iv a le n tn e . Iz g ra d n ja gne zda p o s ta je iz v o rn o
p re d s ta v lja n je e d ip o v s k e s tru k tu re . S im b o l s lu i kao neka v rs ta
halo-efekta za p re d s ta v lja n je p re d m e ta k o ji is to v re m e n o o b u
h vata s ta ra h u m a n is ti k a n a e la i n ove p o jm o v e u ze te iz p s ih o
a n a lize i lin g v is tik e . P olaze i od p rv o b itn ih o z n a e n ih k o ja re p ro d u ku ju v re d n o s ti d ru tv a , s tv a ra se p ro m e n ljiv a c e lin a b u d u ih
o zna en ih . C e lo k u p n a s im b o li k a f u n k c ija p re d m e ta v o d i o vo j
ve zi r o v o j re p ro d u k c iji o z n a e n ih .
Isto je sa u lo g o m k o ju ig ra ju fo rm e to p o d s e a ju na lju d s k o
te lo , na e nsko te lo u k o n s tru k c iji f o te lja i d iv a n a .s Radi se za
p ra vo o o dn o su k o m p le m e n ta rn o s ti i id e n tite ta izm e u s im b o
li k e fu n k c ije , o zn a en o g i z n a e n js k e fu n k c ije k o ju izra a va ju
sam e s tru k tu re o vog p o n a a n ja . F o rm a e v o c ira z g u s n u t s m is a o
k o ji n ika kva v i e s m is le n o s t ne m oe da iz m e n i. M e u tim , fu n k
c ija v i e ne ig ra p rim a rn u u lo g u u je z ik u p re d m e ta , ona je apso rbovana u p ro ce su o zn a ava n ja k o ji je k o ris ti kao p o tp o ru . N o vi
p o k u a ji im a ju za c ilj da p re d m e tu d a ju a fe k tiv n u re zo na ncu , da
m u p rid a ju d im e n z iju sna ili fa n ta z m e . A li, ne p o s to ji li izve sta n
s is te m fa n ta z m i a rtik u lis a n k o d ira n o m m e ta fo ri k o m ig ro m ?
Fantazm atika a k tiv n o s t se o b a v lja p o la z e i od p ro c e s a ozna
avan ja k o ji re p ro d u k u je p re d m e t, ona ne p re v a z ila z i z n a e n jsku
,0,e|le Predstavljene na IX salonu nametala u Milanu 1970. Traganje za konturama I
njinovom sugestivnom snagom predstavlja Ispunjenje ove slmbollke funkcije.

s tru k tu ru p re d m e ta u drugom zn a e n ju k o je bi n eizbeno do

v e lo do ie za va n ja fu n k c ije . Fantazm a p o s ta je , u neko m s m is lu ,
m o g u e ozna en o ko je s tv a ra ju e v o k a tiv n e fo rm e p re d m e ta . Zbog
to g a je z ik p re d m e ta p o d ra zu m e va je z ik p rv o b itn ih d ru tv e n ih fa n
ta zm i k o ji ru k o v o d i ig ro m a fe k tiv n ih u la g a n ja u p re d m e t.
O va k o in c id e n c ija izm e u fa n ta z m e i s im b o la o m o g u u je raz
li ite k o m u n ik a c ije , ra zm e nu , za to to fa n ta zm e m ogu da sim bo liz u ju je d n a d ru g u i da ta k o s tv a ra ju m o g u n o s t za ig ru snova
oko p re d m e ta . D iza jn na ta j n a in u e s tv u je p om ou s v o jih
k o n s tru k c ija u s tra te g iji p o v ra tk a p o tis n u to g i p re d m e t-d iza jn
p o s ta je p riv ile g o v a n o m e s to gde se m a n ife s tu je o vaj p o vra ta k.
O vo se m oe k o n s ta to v a ti u z im a ju i u o b z ir izve sne id e o lo ke
p e rs p e k tiv e d iza jn a .

O rg a n iz a c ija fa n ta z m i i p o v ra ta k p o tis n u to g
D ru tv e n e fu n k c ije p re d m e ta -d iz a jn a p o iv a ju na id e a lis ti k o j
tra n s fo rm a c iji d ru tv e n o -e k o n o m s k ih s tru k tu ra . Na p rv i pog le d
izg le d a da se d ru tv e n a sv rh a d iz a jn a ne p okla p a sa u spe ho m ka
p ita liz m a ! E tto re S o tts a s s (E. S oca s), g o v o re i o izrad i nekog
k a n c e la rijs k o g n a m e ta ja , kae da se e le m e n ti zd ru uju sko ro
p riro d n o , sa s k o ro o ig le d n o m je d n o s ta v n o u , izb e g a va ju i ipak
da se p re tv o re u n ov o b lik fo rm a liz m a je d n o s ta v n o s ti, ta ko da
d iza jn na ta j n a in p o s ta je s re d s tv o k o je o s ta v lja radnom o veku
s lo b o d u p ris ta n k a i izb o ra .6 D ru g im re im a , p re d m e t tre b a da
om o g u i o ve ku da izb eg n e p ro tiv re n o s ti u k o jim a ra d i, da ih
p re v a z i e z a h v a lju ju i o s tv a re n o m je d in s tv u izm e u radnog m e
sta i in s tru m e n ta . D iza jn , u n eko m s m is lu , o tk riv a p ro tiv re
n o s ti s is te m a i p oku a va da ih re s o rb u je . On om o gu ava da se
is p o lji p o tis n u to , o d n o sn o in h ib ic ije izazvane s tru k tu ro m rada i
s tru k tu ro m o rg a n iz a c ije a m b ije n ta i, u is to v re m e , kao k ra jn ju
s v rh u s v o jih o s tv a re n ja , d iza jn nan ovo s tru k tu ri e to p o tis n u to .
T e h n o lo ke fa n ta z m e su m n o g o b ro jn e , a li one se s tv a ra ju kao
d o b ro o rg a n iz o v a n i p riz o ri u k o jim a se m a n ife s ta c ije p ro tiv re n o
s ti o k re u p ro tiv sa m o g s u b je k ta s o b z iro m na in odb ra ne ko ji
s p ro v o d e fu n k c io n a ln e c e lin e p re d m e ta . Z a is ta , e rg o n o m i k i p rin
c ip i p re va zila ze o k v ir is to fu n k c io n a ln ih in o va kako bi o s v o jili
fa n ta z m u , r e s tru k tu ris a li e lju u o dn o su p re m a p o re tk u a m b ije n ta
u tre n u tk u sa m o g ja v lja n ja in h ib ic ije . Teei da p re vazi e id e o lo
g iju fu n k c io n a liz m a , d iza jn na izg le d uzdie ono to je u d ru tv u
p o tis n u to , a li on ga p re m e ta , in i od n jega d in a m i k i p rin c ip
u k o m b in a to ric i p ro s to ra . Radi se o is tin s k o m d o vo e n ju u ce n ta r
p anje o db ae n e e lje kako bi se p rid a o sm is a o radu, ivo tu lju d i.
E tto re S o tts a s s ta k o e is ti e : In d u s trija ta ko e tre b a da p re
uzm e na se be o d g o v o rn o s t za sve re a k c ije do ko jih bi m o g lo da
doe kad p re d m e ti o s v o je p ro s to r i stu p e u k o n ta k t sa ljudim a.
O d g o v o rn o s t sa m o za fu n k c io n is a n je p re d m e ta n ije d o v o ljn a : d i
zajn u zim a u o b z ir o d n o se o veka i p re d m e ta , is ka zu ju i ih u
1 Ettore So'.tsess, De l'element de base au systfeme, Cflff. br. 15. martjun 1972-

145

s v o jim m a to v itim fo rm a m a . V i e od p ro s te e k o n o m ije p o k re ta ,

d iza jn te i da s tv o r i d ru tv e n u s tra te g iju u ra d n o m a m b ije n tu i u
s va ko d n e vn o m iv o tu u o p te .
N a s u p ro t fa n ta z m a m a k o je je s tv o r io s v e t k i a , g de se im a g i
n arno i s im b o li k o p rila g o a v a ju p r in c ip im a a k u m u la c ije , prem e ta n ja i ko n d e n z a c ije , fa n ta z m e s v e ta d iz a jn a su u s v o jo j s u tin i
re p ro d u k c ija s tru k tu ra d ru tv e n e o rg a n iz a c ije : one su , da tako
kaem o, is to to lik o ko n kre tn e kao i s a m i p re d m e ti d izajna .
P a rad oksa ln o , id e o lo g ija d e m o k ra tiz a c ije Lepog fu n k c io n i e sa
iz ra e n ijo m re p ro d u k c ijo m d is k rim in a to r s k ih h ije ra rh ija . S p e k ta
ku la rn a v re d n o s t ro b e n a g la a va p o ja v u p o tis k iv a n ja k o je p ro is tie iz d ru tv e n e lo g ik e . A k o se m o e re i da se s ti na fo te lju
C h a rle sa E am esa zn ai s e s ti na e s t m e s e c i p la te s itn o g s lu
b en ika , to ip a k ne zn a i da se d ru tv e n o z n a e n je p re d m e ta
p okla p a sa is tic a n je m d ru tv e n ih p ro tiv re n o s ti! N a s u p ro t to m e ,
m o g ua n p o v ra ta k o no g to je u d ru tv u o d b a e n o a p s o rb o v a n je
d e m a g o k im p re d s ta v a m a o id e a ln o m i to ta ln o m a m b ije n tu bez
d ru tv e n ih p ro tiv re n o s ti. D iza jn u e s tv u je u d ru tv e n o m s is te
m u ta k o to v r i s tra te k o p re m e ta n je k o le k tiv n o g p o tis n u to g ,
u m n o a v a ju i, kako bi o b a v io s v o ju a k c iju n e u tra liz a c ije , p rv o
b itn e fa n ta z m e u n u ta rm a te ri n o g iv o ta , iz b e g a v a ju i fa n ta zm e
k a s tra c ije .
On ta k o p o ku a va da nae re e n je u p re d s ta v lja n ju bud ue
d ru tv e n e h a rm o n ije , p o d r a v a ju i v iz iju s v e ta iz k o je g je n e sta c
p re d m e t kao b itn i e le m e n t o v e k o v o g o tu e n ja , s v e ta u ko jem
bi o v e k b io s lo b o d a n od p re d m e ta .7 A li, p a ra d o k s a ln o , o vo po
novo s tv a ra o p s e s iju p re d m e to m kao da n je g o v o s tv a ra n je z a h te
va c e lo k u p n u ra s p o lo iv u lju d s k u e n e rg iju .
M o e li to to se na d ru tv e n o m i a fe k tiv n o m p la n u p re d
m e tu v i e ne p o k la n ja p an ja s t v o r it i d ru g e o b lik e ra zm e ne ? A ko
p re d m e t sam za se b e g ub i m o p riv la e n ja , on i d a lje o s ta je ono
o zna a va ju e u o k v iru a m b ije n ta ; on u p ra v o p o s ta je znak raz
m e n e. Tako se u p re d m e t-d iz a jn i d a lje u lae kao u fa s c in a n tn i
p re d m e t k o ji sam m o ra da o s tv a ri s v o ju fu n k c iju . S im b o li k a
fu n k c ija o m o g u u je p o se b n o u la g a n je u fa s c in a n tn i p re d m e t, p o
to o va j, u k ra jn jo j lin iji, p re d s ta v lja m it je d n e id e a ln e sa m o rep ro d u k c ije ko ja se o slo b a a u e a o v e k a . D ru g im re im a , ra d i
se o k o n tro lis a n o m , o d m e re n o m u la g a n ju , p o to s im b o li k a fu n k
c ija o m o g u u je o dn o s id e n tite ta izm e u u la g a n ja u p re d m e t i u la
gan ja u je d n u p re d s ta v u . Kad se u la g a n je u p re d m e t izg u b i u sle d
sa vre n o g fu n k c io n is a n ja p re d m e ta , u la g a n je u p re d s ta v u se, da
ta ko kaem o, p o ja a va . Kad je re o za n a ts k o m p re d m e tu , u la
gan je u p re d m e t je v rlo n a g la e n o ; kad je re o p re d m e tu -d iz a jn u ,
b itn o p o s ta je u la g a n je u p re d s ta v u . U s va ko m s lu a ju , v rs ta u la
ganja je sve m a n je o g ra n i e n a , ona je ve zana za d ru tv e n e v re d
n o s ti, za s tv o re n e m o tiv a c ije , za f ik tiv n e p o tre b e ona n ije ta ko
sloena kao to bi se p o m is lilo . I za to p o s to je ra z lo z i! O na ne
m oe sa d ra ti p ro tiv re n o s ti je r je o draz ra c io n a ln o s ti a m b ije n ta ,
rnan"ei9^S)8n' c esl

mort

I'objet- (Georges Patrlx: Design et environment, Paris. Caster

za to to u p ra vo tre b a da o p ra vd a o vu ra c io n a ln o s t, u vo d e i pod e lu e n e rg ije u d n je , po m o d e lu o rg a n iz a c ije a m b ije n ta .

U d iz a jn u se s im b o li k o m o e s v e s ti sa m o na s te p e n fu n k c ije ,
k o e fic ije n ta , u o n o j m e ri u k o jo j je m a te rija p re d m e ta d e m is tlfiko vana i u k o jo j k o n s titu is a n je p re d m e ta n ije v i e o ig le d n o kao
to je to s lu a j sa z a n a ts k im p re d m e to m . A li to n ije sve . U po
tre b n a v re d n o s t, m a te r ija ln o s t p re d m e ta , n je g o va e rg a s ti k a
fu n k c ija , n is u je d in e ga ra ncije s im b o li k o g , Jer s im b o l ig ra i
u lo g u s u p s ta n c e . U fo rm a m a ra zm e ne je b itn o da se s im b o li k a
d im e n z ija g u b i zbog fa s c in a c ije i is k lju iv a n ja ko je p ro iz v o d i ko m
b in a c ija p re d m e ta . S im b o l im a sa m o o p ti k a ra k te r; on je is to
ta k o re p e titiv a n i o g ra n i e n kao fu n k c ija , a li on p re u z im a na sebe
r e p ro d u k c iju s e m a n tik e p re d m e ta -z n a k o v a . S im b o l s ta ln o p ra ti
f u n k c iju , p re th o d i jo j i g a ra n tu je jo j o d n o s sa lju d s k im , o dn os sa
s m is lo m . S im b o l p o tp u n o li i na p re d m e t k o ji s im b o liz u je ; on je
n je g o va n e p o s re d n a p re d s ta v a . D iza jn n ije n ika d n e g ira o o n to lo
g iju : p re d m e t tre b a da e v o c ira p rv o b itn o s t ko ja se nala zi s o ve
s tra n e n je g o v e f u n k c ije i za sn iva se na s a m im v re d n o s tim a hu
m a n izm a . P re d m e t je u is to v re m e zn ak i id e ja k o ja ig ra u log u
s im b o li k o g v re d n o v a n ja .
M e u tim , a ko s im b o li k o p o h o d i a m b ije n t, k o m b in a to rik a
p re d m e ta d ru g a ije n eg o u id e o lo k im fo rm a m a ko je ga kanaliz u ju i re d u k u ju ta k v a je da p o re d a k i ig ra fu n k c ija p o iv a ju
na p ro iz v o ljn im zn a cim a p o m o u k o jih se m oe k o n s titu is a ti sva
ki m o g u i s m is a o . S im b o li k a v i e s m is le n o s t p re tp o s ta v lja da
t e k s t p ro s to ra m oe u v e k izn o va da se n a p i e a da n ije d n o u p i
s iv a n je n em a v re d n o s t znaka. S v e t d iz a jn a se , n a s u p ro t to m e ,
ra z v ija is to v re m e n o na s t r a te g iji o zn a a va ju e g i na m o g u n o s ti
s im b o li k o g n a b o ja is tic a n ja lju d s k ih v re d n o s ti.
H en ri-P ierre Jeudy,
La fo n c tlo n s im b o liq u e e t le d e s ig n .
T rav erse s/2 , nov. 1975, Ed. d e M ln u lt, Paris, s tr. 41 48.
prev ela: S v etla n a Stan k o vl

147

Gillo Dorfles

Automobil
kao statusni simbol"

A k o su se ra d io i te le v iz ija v i e o d b ilo Ikog d ru go g s re d

s tv a t r u d ili da u z d rm a ju s is te m m a so vn e k o m u n ik a c ije a te le
fo n m o g ao da s k ra ti p s ih o lo k u i p s ih i k u ra z d a ljin u m eu lju
d im a , a u to m o b il je p rv o s re d s tv o za in d iv id u a ln o ( ili k o le k tiv n o )
k re ta n je , to s je d n e s tra n e , u d ru tv e n o -e k o n o m s k o m p og le du ,
p re d s ta v lja n a s ta v a k s ta r in s k ih s re d s ta v a k re ta n ja (p o p u t k o ije
i k o n ja ), a s d ru g e n a jin tim n iju ve zu izm e u in d u s trijs k o g p re d
m e ta (sa s v im o b e le jim a s e rijs k e p ro iz v o d n je p la n sko g i neza n a tsko g tip a ) i li n o g d o iv lja ja .
Ne iz n e n a u je , d a k le , to je a u to m o b il m o ra o da u se b i sa
ku p i ne je d n u , v e ita v u s e riju s im b o la k o jim a je o b e le en i
v o t o v e k a d v a d e s e to g v e ka , te je s to g a m o ra o da s tv o ri neku
v rs tu ko n ce n tra ta v rlin e , p o ro ka , nada, to g a n im a l s y m b o lic u m a
o li e n o g u p ra v o u o v e k u .
U te k s tu k o ji s le d i e le o b ih da se o g ra n i im na p o sm a tra n je a u to m o b ila kao p o se b n o g d ru tv e n o g s im b o la , s im b o la dato g d ru tv e n o g u s lo v a ili, da u p o tre b im o je d a n v e u n iv e rz a ln o
p rih v a e n i te r m in , s ta tu s n o g s im b o la . N a ra vno , o vo n ije m o g ue
a da se b a re m u g la v n im c rta m a ne o s v rn e m o na e rg o n o m ske i
p s ih o lo k e p re m is e .
E rg o n o m lja se , kao to je p ozn ato , b avi izu a va n je m teh n i k o -p s ih o lo k o g o dn o sa izm e u o ve ka i m a in e i na ta j nain
p o s ta je n au kom ko ja nam jo p re c iz n ije m oe o b ja s n iti ra zlo ge
zbog k o jih k o ris n ik u iz v e s n im s itu a c ija m a , u o dn osu na s v o je
v o z ilo , na se b e p re u z im a o d re e n a p on aa n ja , p ra k ti n a i fu n k
c io n a ln a ; a to Je z a p ra vo is ta ona nauka ko ja je u s ta n ju da b o lje

149

o d re d i z a je d n i tv o p ro m u u rn o s ti i m o tiv a c ije k o ji m a in i, d e li
ka tn o j p o p u t o ve o k o jo j g o v o rim o , o m o g u a v a ju da p ro n a e s v o j
izva n re d n i sklad sa o n im ko n jo m e u p ra v lja (a p o se b n o sa
o n im koga v o z i).
to se p s ih o lo g ije ( ili p s ih o a n a liz e ) ti e , o va d o k trin a , o rije n tis a n a na izu a v a n je d u b in sko g a ja sva ko g a o d nas, tu m a i je d o s ta v n o m n o g e p riv id n o a p s u rd n e , s m e n e i a va j e s to
o k ru tn e , pa a k i g ro zn e s itu a c ije u k o jim a s e a u to m o b ilis ta
nae.
I u p ra vo u v o n ji a u to m o b ila , tip i n o m p rim e ru iz v o e n ja
k o m p le k s a m e u s o b n o u s k la e n ih p o k re ta k o ji su n a jv e im delo m re z u lta t je d in s tv e n e u s lo v lje n o s ti ko ja ih in i s k o ro ili p o t
p un o a u to m a ts k im (pa tim e d o n e k le i izva n s v e s n e k o n tro le ),
u o ljiv e su m n o g e s itu a c ije , p s ih o lo g iji d o b ro zn ane i od n je
te m e ljn o p ro u e n e , u k o jim a is k o n s k i in s tin k ti, p o tis n u ti lib id o ,
fru s tr a c ije i ra z n o v rs n e in h ib ic ije s p o se b n o m fre k v e n c ijo m i
e s tin o m e k s p lo d ira ju ili to n a s to je .
N ije m i n a m e ra da o v d e is tra u je m p s ih o a n a liti k u m o tiv a
c iju u o dn o su p re m a a u to m o b ilu . To su m n o g i is tra iv a i v e po
d ro b n ije u in ili. e le o b ih , m e u tim , da p o d s e tim na to da je li
b id o u v e lik o j m e ri p ris u ta n u o v e k o v o j p riv r e n o s ti svom e
a u to m o b ilu .
Id e n tifik a c ija m a in e i o v e k a e s to je b ila p o d v la e n a . I
sam a a n tro p o m o rfn o s t a u to m o b ila , ne zn am o da li kao u z ro k ili
p o s le d ic a , to d o ka z u je .
A u to m o b il im a o i (fa ro v e ), u s ta (h la d n ja k ), u n u tra n je o r
gane (k a rb u ra to r, ra z v o d n ik p a lje n ja , c ilin d re , k lip o v e i ta k o d a lje ),
sr a n e z a lis k e ( v e n tile ), c e n tra ln i i p e r ife rn i n e rv n i s is te m
(e le k tri n a in s ta la c ija ), k rv (g o riv o ), s k e le t (s a m o n o s e u k a ro
s e riju ili a s iju ) i ta k o d a lje . Ko g od se i n a jm a n je z b li io s a u to
m o b ilo m d o a o je u s itu a c iju da p o n e da li i na s v o j a u to m o
b il, da s o p s tv e n o guenje (te k o d is a n je ) id e n tifik u je sa g u
e n je m a u to m o b ila k o je m n e d o s ta je g o riv o , g r s r a n o g m i i a
sa tro k ira n je m m o to ra , b u b re n e s m e tn je sa p rlja v im k a rb u
ra to ro m , gu m i-d e fe kt sa i a e n je m s k o n o g zg lo b a ili a n k ilo zom u k o le n u , p re g o re li fa r sa g u b itk o m v id a i ta k o d a lje : p rim e ri su s u v i e je d n o s ta v n i i is u v i e e le m e n ta rn i. A li, a ko je
o vo a n tro p o m o rfiz o v a n je a u to m o b ila o ig le d n o (i a ko b is m o e
le li da o vde je d n u ta k o iro k u te m u p ro irim o na ku u, na m a
in e u o p te , na a la t k o ji je o v e k po s o p s tv e n o j s lic i s tv o rio
jo u n a jd a v n ijo j p ro lo s ti kao p ra v e p ro d u e tk e s o p s tv e n ih u d o
va, p ro je k c iju s v o je li n o s ti . . . ) , p riro d n o je t im v i e da o v e k
(u o vom s lu a ju m u k a ra c ) u a u to m o b ilu v id i s e k s u a ln i e k v iv a le n a t su p ro tn o g p o la . A u to Je d a k le p rija te ljic a , lju b a v n ic a , su
pru ga , a va n tu ra : a u to m o b il i p a s su d va n a jtip i n ija p rim e ra ro p
sko g to ta la d v e ju kreatura k o jim a o v e k m oe da p o s v e ti se n
tim e n ta ln u pan ju , o s e a ju i se p ri to m e n jih o v im p o tp u n im
vla sn iko m . C o ve k s v o ju p a te ti n o s t p o k la n ja na is ti n a in i
svo m e psu i sv o m e a u tu (p e re ih , iz v o d i u e tn ju , g la n ca , e lja ,
ig ra se n jim a ) i kao to to n ikad a , ili s k o ro n ikad a , ne in i sa

s v o jo m d e co m , su p ru g o m ili p r ija te ljim a . A u to m o b il p rih v a ta nen o s ti svo ga g o sp o d a ra bez p ro tiv lje n ja i sa o ig le d n im z a d o v o lj

s tv o m ( in je n ic a da se s ija i b lis ta d o la zi kao znak z a d o v o ljs tv a
ili a k za h va ln o sti : Bio je ta k o p rlja v da se s tid e o , vidi
kako se za d o v o ljn o b lis ta . . . ) . M o d a u p ra vo to i u ti e na i
n je n ic u da se ta k o d u g o u u p o tre b i za drao o d re e n i t ip ka ro se
rije , k rh k iji no ika d, p od lo an g u lje n ju fa rb e , n e o tp o ra n na gu
va n je , to bi d ru g i m a te r ija li i d ru g i la k o v i m oda m o g li da e lim in i u . Ili su, pak, b lis ta v e k a ro s e rije i s v e tlu c a v i la k d o v o ljn i
da v la s n ik u u z v ra te za tru d o ko o dra va n ja .
A li, tu se ja v lja jo n e to u s e k s u a ln o j s im b o lic i a u to m o b i
la o e m u tre b a v o d iti ra u na , a to je fe n o m e n u to i ta , sklo
n ita , d a kle na ru ja : o ig le d n o je da je a u to m o b il zapravo en
s k i e le m e n a t, ta v i e m a j in s k i, e le m e n a t k o ji je u s ta n ju da u
o im a lju d i (ka o s v o je v re m e n o barka ili k o ija ) p re d s ta v lja za
t it u . [V e je M a rie B o n a p a rth e (M y th e s d e g u e rre , II, od. 3) in
s is tir a la na s e k s u a ln o m k a ra k te ru m a in a , d o k G illb e r t D u ra nd '
p rim e u je : le s a in t p a tro n ' d e s a u to m o b ile s n e s t-il pas le c ris to p h o re , l h o m m e -n e f q u i a ssu re la s e c u rite du fa rd e a u q u il
p o rte . . . ? ] .
A u to m o b il se, d a k le , m oe u k lju iti u iro k u k a te g o riju m a j
in s k ih e le m e n a ta , kao i ko n j (nosea iv o tin ja ) , k it ili d e lfin .
M o e m o a k i t v r d it i da o v e k s va ke v re m e n s k e e po he s tv a ra
s v o ju noseu iv o tin ju , ko ja je za p ra vo m a j in s k i e le m e n a t k o ji
m oe da p ro d u i fu n k c iju i ve ze o v e k o v o g lib id a p re m a m a jc i
i to , u z a v is n o s ti od e po he , b iti k o n j, k a m ila , la m a , p o to m ko la,
k o ije , eze, b arka, b ro d , dan as s k u te r, a u to m o b il, a s u tra , m o
da, h e lik o p te r.
O vih n e k o lik o n ap om en a b ilo bi d o v o ljn o da nam pokae zbog
e ga je d n a a n a liza a u to m o b ila u s m is lu o d re e n ja d ru tv e n o g
p o lo a ja i p o n a a n ja ne bi tre b a lo da a p s tra h u je p o ja m erg on om ije i p s ih o a n a liz e , kao p ak ni d u b lje p ozn a va n je o v e d ru g e d is
c ip lin e u s m e re n e p re v a s h o d n o na e s te ts k o izu a va n je o b je k ta
k o ji je u o vo m s lu a ju in d u s trijs k i p ro iz v o d , a to za pravo p re d
s ta v lja in d u s t r ijs k i d iza jn .
A u to m o b il dan as p re d s ta v lja , kao i u p o s le d n je t r i ili e tiri
d e c e n ije , i jo e izv e s n o v re m e (m ad a v e ro v a tn o k ra e no to
se dan as m is li) b iti je d a n od n a jin d ik a tiv n ijih p rim e ra je d n o g
m e h a n iko g p ro iz v o d a , p o tp u n o s ta n d a rd iz o v a n o g s re d s tv a ko je
se m oe id e n tifik o v a ti kao s ta tu s n i s im b o l, kao d ru tv e n i s im b o l
n a ih dana.
N ije s va ka ko n eo p h o d n o da se p ozo vem o na n a jn o v ija is
tra iv a n ja Packarda, R o sen b erga , A d o rn a , R ie sm a n a, A n d e rs a i
d ru g ih u p o g le d u o noga to se m oe s m a tra ti s ta tu s n im s im b o
lo m : m o e m o e v e n tu a ln o da iz lo im o ra z li ite te o rije tv rd e i da
se o v im te rm in o m o zn a ava ju o na j p re d m e t, s itu a c ija ili s p le t
o k o ln o s ti k o ji su u s ta n ju da s u b je k tu p re z e n tira ju je d a n s im b o
li k i e le m e n a t p o se b n o g d ru tv e n o g s ta n ja (d ru tve n o -e ko n o m 1 nije II 'sveti zatitnik' automobila krlatofor, oslonac koji osigurava bezbednost tereta koji
noal . . .? (prlm. prev.)

151

sko g , ra sn o g , kla s n o g , im o v in s k o g , a m b ije n ta ln o g , i ta k o d a lje )

u ko je m se d o ti n a o so b a n ala zi ili k o ji e v re d e ti g o to v o kao
obeleje ta k v e s itu a c ije .
P ris u s tv o o d re e n ih s ta tu s n ih s im b o la n ije s a m o o b e le je
d a n a n jic e : o no se b e le i i u d re v n o j p ro lo s ti ( r im s k i la tik la v iju m , g r k i le m , b a ro kn a k o ija , v o jn a u n ifo rm a ), a li n ika d a kao
d anas n ije m o g lo b iti n iti je b ilo p o tre b n o is ta i n je g o v u va
n o s t to je u p ra vo p o s le d ic a p ro g re s iv n o g n e s ta ja n ja kla sa i ka s
t i u n ao j c iv iliz a c iji. O ne su u p ro lo s ti, v i e n eg o d an as, b ile
ve zane za m o m e n te ro e n ja , p o re k la , n a s le a , pa a k m oda i
fiz io lo g ije .
in je n ic a da se d an as, b a re m u z e m lja m a Za pa d a, je d a n o
ve k o d d ru g o g ne m oe ra z lik o v a ti na o s n o v u sv o g fiz i k o g iz
g le d a ili n a in a g o v o ra (o s im i s a m o do iz v e s n e m e re kada se
ra d i o to lik o izu a va n o m e n g le s k o m je z ik u k o ji n ije Q u e e n 's Eng
lis h )I u ti e na to da o v e k da bi se ra z lik o v a o od s e b i s li n o g a
i s v im a s ta v io na z n a n je s v o ju , a u te n ti n u ili to b o n ju , p rip a d
n o s t v i e m d ru tv e n o m s lo ju , tre b a , s v e s n o ili m a n je , da p rib e g n e
s re d s tv im a p o p u t k ro ja o d e la , k v a lite ta m a te r ija la , zn aka ra s p o z
n ava nja u ru p ic i na re v e ru ili u za m e nu za to iz g le d u , u p o tre b i i
p o ka ziva n ju je d n o g iz u z e tn o g p riv a tn o g a u to m o b ila .
N em a, n a ra vn o , s a m o a u to m o b il o s o b in e s ta tu s n o g s im b o la :
to je i s ta n ; n je g o v a lo k a c ija (p o s e b n o u S A D ), v e li in a , o p re m
lje n o s t s ta r im ili n o v im n a m e ta je m i ta k o d a lje , s v a k a k o su s ta
tu s n i s im b o li p rv o g a re d a kao to su to i d ru g e n e k re tn in e po
p u t v ila , p a la ta , za m ko va , p o se d a ili pak p rip a d n o s t o d re e n im
u d ru e n jim a ili e k s k lu z iv n im k lu b o v im a , ili ka o to su to (u
z e m lji p o p u t I ta lije ) je d n a o b i n a to rb a za ta p o v e za g o lf i,
sa m o do p re n e k o lik o g o d in a , te n is k i re k e t ili p a r s k ija (k o ji su
sad v e p o s ta li s im b o lim a m a so vn o g s p o rta , pa su kao ta k v i i
p o tp u n o p re v a z i e n i), i kao to su to jo u ve k, n a ra vn o sops tv e n i, k o n ji, m o to rn e ja h te i d ru g a a tr a k tiv n a s p o rts k a p lo v ila .
B iti u o s ta lo m , in * ili o u t* m o e kao to je p o zn a to , z a v is iti od
b e s k ra jn o m n o go s tv a r i: od la n s tv a u k a kvo m klu b u d o p rip a d
n o s ti je d n o j ili d ru g o j r e lig iji ili a n g lo s a k s o n s k o g (za ra z lik u od
s lo v e n s k o g ili ro m a n s k o g ) p o re k la u S A D , od p la v ih o iju i ko se
do g o vo ra sa o k s fo rd s k im n a g la s k o m (k o d E ng le za), od to g a da
li no d r ite u le v o j ru c i (u E vro p i a li n e i u A m e ric i) , od to g a
da li e m o n e ko m e v i e ili m a n je p o m o i (ko d E ng le za) do to g a
da li va m je r m e ko (p o p u t o d re e n ih s lo je v a u L o m b a rd iji a li
ne i u T o ska n i, to is to va i i za o d re e n e d ru tv e n e k ru g o v e u
N o rv e k o j a li ne i u v e d s k o j!) i ta k o d a lje .
O b ja v lje n i su c e li to m o v i o p ro b le m u k a te g o rije ouf ili
in * i doka zan o je da su s k o ro u v e k o b e le ja k a te g o rije /n ka
ra k te r is ti n a za e k o n o m s k i d o m in a n tn e ili p o liti k i re a k c io n a rn e ,
o dn osn o k u ltu rn o z a o s ta lije g ru p e .
U s lu a ju a u to m o b ila , d ru tv e n a d ife r e n c ija c ija je p re trp e la
p ro m e n e k o je su v e rn o p ra tile d e m o k ra tiz a c iju s re d s tv a i n je
g ovu p o p u la riz a c iju . Danas a k ne bi ni v re d e lo iz d v a ja ti ra z li
ite k a te g o rije k o ris n ik a a u to m o b ila k o ji o vo s re d s tv o v i e ili

m a n je d o iv lja v a ju kao s ta tu s n i s im b o l. A li, v re d i p ak p o k u a ti

da se ra zu m e u e m u se a u to m o b il kao s ta tu s n i s im b o l ra z lik u je
od g o lfa i ja h te : a u to m o b il je , ip ak, i d a lje u p re d n o s ti je r se
s m a tra od evn im p re d m e to m , p re d m e to m k o jim se o g re , k o ji
najzad p re d s ta v lja s a s ta v n i d e o s o p s tv e n o g d ru tv e n o g ja , s k o ro
p o p u t v la s tito g o d e la ili v la s tite koe.
K ako se onda u k ra jn jo j lin iji tu m a i in je n ic a da je a u to
m o b il u p rk o s n e v e ro v a tn o j d o s tu p n o s ti i ra s p ro s tra n je n o s ti ta k o
vaan s ta tu s n i s im b o l?
S m a tra m o da o d g o v a ra ju i o d g o v o r za visi od ra zn ih in i
laca.
Pre sve ga , kao to sm o v e v id e li, a u to m o b il je na k ra ju kra
je va n a s le d n ik eza, g o s p o d s k ih k o ija . S am o do jo p re e zde
s e ta k g o d in a sa m o su izv e s n e p o ro d ic e , i to u ve o m a m a lo m p ro
c e n tu , m o g le da im a ju ta k v o s re d s tv o in d iv id u a ln o g p re voza . P ri
ro d n o je da se to n jih o v o o b e le je s ta tu s n o g s im b o la a u to m a ts k i
p re n o s i na a u to m o b il ia ko se on dan as po ra s p ro s tra n je n o s ti ne
m oe p o r e d iti sa s v o jo m p re te o m ko ju je v u k la iv o tin js k a za
pre ga .
O vaj p rv i u s lo v a u to m o b il je n a s le d io pod u tic a je m dva v e
om a ra z li ita a sp e k ta s u tin s k i vezana za p o se b n u , e s e n c ija ln u
s tru k tu ru in d u s trijs k o g p ro iz v o d a , k o ja u n ae m s lu a ju tre b a da
o b e le i d v o s m is le n u s itu a c iju , z a n im ljiv iju neg o ika d.
a) U n e k im s p o ra d i n im i danas sve m a n je a k tu e ln im s lu
a je v im a , a u to m o b il je z a is ta n a s le iv a o o b e le je iz u z e tn o s ti i
u n ik a tn o s ti eza i to s e m o g lo v id e ti (a d e lim i n o se i v id i) u
s lu a ju R o lls R oycea (i g iz d a v ih , a tr a k tiv n ih a u to m o b ila Iso te
F ra s c h in ija , C a d illa c , k o ji su deo e po he u k o jo j su m a lo b ro jn e
p rim e rk e tih m o d e la n a ru iv a le is te one o so b e ko je su u p re th o
d n o j g e n e ra c iji k o r is tile k a ru ce i v la s tite k o n je .
b)
U n a jv e e m b ro ju s lu a je v a , m e u tim , a u to m o b il se p rila go ava o o n o m e to je za pravo s v o js tv e n o in d u s trijs k o m d iz a j
nu: b rzo j te h n i k o j tra n s fo rm a c iji, z a s ta re v a n ju d izajna , te h n o
lo k o j i e s te ts k o j d e m o d ira n o s ti pa, d o n e k le . n e m in o v n o s ti i e
lji za u ve k n o v im m o d e lim a k o ji bi b ili u p-to -d a te 1, a kao ta k v i i p ri
k la d n iji za s tv a ra n je e fik a s n ih s ta tu s n ih s im b o la .
O tu d i n e p re k id n a gam a n o v ih m o d e la ili b arem ra z li itih
k a ro s e rija a u to m o b ila k o je su, v i e od o z b iljn ih te h n i k ih i fu n k c i
o n a ln ih ra zlo ga , o d g o v a ra le i o d g o v a ra ju u s lo v im a tr i ta , ko n ku
re n c ije , u p ra vo u s k la d u sa s o p s tv e n o m u lo g o m d ru tv e n o g s im
b ola . (I ba je to je d a n od ra zlo ga k o ji o b ja n ja v a ju , na iro k o m
p la n u , u spe h o noga to je p o se b n o na p o d ru ju a u to m o b ils k e
in d u s trije u S A D p ozn ato kao S tyling i to je kao e k s k lu z iv n a
kozm etika s k o ro u ve k n a jp ris n ije ve zano za n e o p h o d n o s t s tv a
ra n ja sve n o v ijih s im b o la d ru tv e n o g p re s ti a kao kupca n ovih
m o d e la a u to m o b ila .).
c) P ored o v ih d v e ju o s n o v n ih tip o lo g ija p o s to ji jo je d n a ,
v i e no ika da s v o js tv e n a tre n u tn o j ra z v o jn o j fa zi nae p o tro a
ke c iv iliz a c ije i m oda p re d o d re e n a da u b lis k o j b u d u n o s ti
2 savremen (prlm. prev.)

153

brzo i n e sta n e (il'i bud e z a m e n je n a ka k v o m o d g o v a ra ju o m s it u

a c ijo m ) a to je tip o lo g ija p e rso n a l auta (m a c c h in a d a u to re ),
nekada s la v n o g p ro to tip a va n u p o tre b e , p o p ra v lje n o g i p o tp u n o
sre e n o g sa c ilje m da p oka e:
1. d u g o p o s e d o v a n je a u to m o b ila , a k i v i e d e c e n ija , i
2. ku p o vin u p o lo v n o g m o d e la a u to m o b ila , u te h n i k o m s m is lu
p o tp u n o p re va zi e n o g a li v e o m a b o g a to g s im b o li k im k v a lite tim a
vis o k o g statusa u p ra vo zbog s v o je m a le p ra k ti n e v re d n o s ti i
v is o k e ce ne .
Tako n a s ta ju i p rv i k o le k c io n a ri s ta r ih a u to m o b ila , p rv e trk e
o ld tim e ra pa a k i re k o n s tru k c ija i nova p ro iz v o d n ja s ta rih
m o d e la k o ji ma k o lik o k a b a s ti i n e u d o b n i is p o d s v o jih h auba k r i
ju n ove, s a v re m e n e m o to re k o ji se ne bi o b ru k a li u p o re e n ju
sa n o v im .
O n o vo m , v a n s e rijs k o m re s ta u ris a n o m s ta ro m ili n a m in k a
nom a u to m o b ilu m o g lo b i se u n e d o g le d g o v o riti. A li, v e ru je m
da je d o v o ljn o ovo m a lo n ap o m e n a da s e ilu s t r u je d o k a k v ih t e
h n o lo k ih i e s te ts k ih a p su rd a m o e d o v e s ti is k lju iv o p o d s tic a j
na n ab avku d ru tv e n o g s im b o la iz sn o va .
A li, a ko je sa m o do p re trid e s e ta k g o d in a im a ti a u to m o
b il , b arem u E vro p i, z n a ilo i izv e s n u d ife r e n c ira n o s t o d m ase,
od n e m a la ca a u to m o b ila , dan as se, sa s v e v e o m ra s p ro s tra n je n o u o vog p re vo zn o g s re d s tv a , n je g o v a d e lo tv o r n o s t kao s ta tu
sn og s im b o la s m a n ju je . Tu se s p o n ta n o i o p re z n o ja v lja ju ra zn o
v rs n i m o d u si za o iv lja v a n je iz g u b lje n o g p re s ti a : d ru g i, tre i po
ro d i n i a u to m o b il in e je d a n n o vi v e v e o m a va an m o tiv ra z li
ko van ja . To va i i za a u to m o b il k o ji e s lu iti sa m o za po gradu
(o b i n o je m a le k u b ika e , te s to g a u p o tre b a v e lik o g a u to m o b ila
po g ra du o pa da ), za b rz i, u d o b n i a u to p o re d o n o g a za p u to v a
nja, za s e riju s p rin te v a , su p e r s p rin te v a , s p o rts k ih kupea
i s tra n i a u to m o b il, to je d ru g i, e s to sa m o p riv id n i p r im e r s ta
tu s n o g s im b o la kod n e k ih k a te g o rija k o ris n ik a k o ji v e ru ju da e
ku p o v in o m a u to m o b ila s tra n e p ro iz v o d n je a li m a n je sn ag e, za
is te p are o s tv a riti ve u d ru tv e n u d ife r e n c ija c iju .
M a li b ro je v i r e g is ta rs k ih ta b lic a u n e k im ze m lja m a , kao
na p rim e r u v a jc a rs k o j, m o g u b iti s ta tu s n i s im b o l je r ta b lic a
p ra ti v la s n ik a , to d a lje zn ai da to je b ro j na t a b lic i n i i a u to
m o b il je ra n ije n a b a v lje n . Is to ta k o i v is o k i b ro je v i u d ru g im ze
m lja m a , na p rim e r u I t a liji g d e se re g is ta rs k e ta b lic e s ta ln o m en ja ju i u s a v r a v a ju , o zn a a va ju p o tp u n o n o v a u to m o b il.
Tu su , najzad, i m n o g i a p s u rd i k o jim a se v la s n ic i na razno
vrs n e n a in e slu e u c ilju iz d v a ja n ja po sva ku ce n u i u u be e n ju
da e ta k o u s p e ti da s e b i s tv o r e , ia ko s k ro m a n , e le m e n a t d ru tv e
ne d ife r e n c ija c ije u o d n o su na b e s k ra jn u g o m ilu (p o o b lik u , tip u ,
b o ji i ta k o d a lje ) is tih a u to m o b ila k o ji kru e u lic a m a g ra d o va i s e
la. M o g ao b ih da p o d s e tim i na k u i e od m e b la , ig ra k e , am a j[ije , s tra n e n a le p n ic e , a h o vska p o lja , u k ra s n e tra k e i friz o v e pa
a k i na ru k o m oslikan e b e a t a u to m o b ile , a da o van s e rijs k o j
o p re m i p o p u t s p o rts k ih vo la n a , d o d a tn ih re tro v iz o ra , d u g a kih
banana a nte na , v u n e n ih ja s tu i a i p re s v la k a iv o p is n ih b oja i
ne g o v o rim o .

A k o je m o j za d a ta k b io da a u to m o b il p o s m a tra m kao s ta
tu s n i s im b o l, a ta k o i kao je d a n od n a jv a n ijih s im b o la za s tv a ra
n je p ose bn e c iv iliz a c ije u n u ta r o v e u k o jo j iv im o , tre b a ip a k im a
t i u v id u i je d n u d ru g u in je n ic u : tre b a v o d iti ra u na o to m e ka
kva je za pravo za slug a a u to m o b ila to je u p o s le d n jih n e k o lik o
d e c e n ija d o lo do n e v e ro v a tn e d ru tv e n e h o m o g e n iz a c ije ko ju
danas p re d s ta v lja ju g ra d o v i s v ih in d u s trijs k ih z e m a lja . A u to m o b il,
o s im u m a lo b ro jn im s lu a je v im a na k o je sam ukazao, kao na p r i
m e r, to se ti e s to tin a k R o lls R oyceva , B e n tly ja , M a s s e ra tija ili
o ld tim e ra , p re d s ta v lja ju s re d s tv o d ru tv e n o g p o m irite lja .
U p ra vo d o k se k ru p n im k o ra c im a p rib li a v a v re m e u ko je m
e d ru g a p riv a tn a ili ja v n a p re vo zn a s re d s tv a z a m e n iti p o s to je
a, i l i v re m e u k o je m e se sa a u to m o b ilo m d o g o d iti is to to i
sa tra n z is to re k im rad io -apa ra to m (p ro g re s iv n o i n e izb e n o sm a
n jiv a n je n je g o v ih d im e n z ija i ie za va n ja ra n ga s ta tu s n o g s im b o
la ) b ilo bi m oda k o ris n o p r e c iz ira ti m o m e n te k u lm in a c ije n je g o
vog s la v n o g s re n o g d ob a: doba u k o je m je o v e k p rv i p u t u svo
jo j is t o r iji s te k a o u tis a k da je p o s ta o moan p o p u t m a in e ko ju
je v o z io kao i da je , p o to je je d a n p u t v e se o u ka bin u svo g
a u to m o b ila , iz g u b io sva k i m o tiv za in d iv id u a ln i k o m p le k s in fe r i
o rn o s ti.
G illo D o rfles ,
L'autom obile co m e sta tu s sym bol,
Senzo e in s en sa tezza n e ll'a rte d oggl,
Ellegi ed izio n i, Rom a, 1971.
p reveo : Zoran R ad isavljevi

155

Umberto Eco

U retrospektivi
italijanskog dizajna
i ove fenomene treba uzeti u obzir, u protivnom
neemo razumeti ni ta je Italija ni ta je dizajn

1. O kru e n i sm o v e ta k im p re d m e tim a ili p re d m e tim a fab rik o v a n im o v e k o v o m ru k o m . P ojam je , u o s ta lo m , ve om a iro k

b u d u i da o b u h v a ta sv e : o d ku e d o z a v rtn ja . 2 e le i da d e fin i e
id e a ln i d iza jn v e lik i a r h ite k ta i te o r e ti a r ita lija n s k e a rh ite k tu re ,
E rn e sto R o ge rs, iz m is lio je s lo g a n : od ka ik e do grada. V eta ki p re d m e ti su d iz a jn ira n i . E n g le s k i te r m in d e s ig n je m nogo
d u b lji i m n o g o ir i od ita lija n s k o g te rm in a d is e g n o . U s tv a ri, iz
raz in d u s tria l d e s ig n ne m oe se p re v e s ti ta n o ita lija n s k im s i
n o n im n o m d is e g n o in d u s tria le . D is e g n o s u g e ri e id e ju p ro fila , na
c rta n e e g a to se v i e ti e s p o lja n je g o b lik a p re d m e ta , nego
n je g o v e o rg a n s k e fo rm e . C rta c rta (na e n g le s k o m bi se re k lo
s k e tc h e s ) o blilk k o n ja , a li k o n j k a o p riro d n i o b je k a t je d e sig n e d ,
p ro je k to v a n u o d n o su izm e u u n u tra n je g i s p o lja n je g i u s k la
du sa o b lik o m i fu n k c ijo m .
G o v o rim o za to o d iz a jn u , a li ne sa m o o in d u s tria l d e s ig n u :
ra z m i lja n je o k o p o jm a in d u s trijs k e e s te tik e ko je je tra ja lo izm e
u d ru g e p o lo v in e d e v e tn a e s to g ve ka i p rve p o lo v in e naeg, o m o
g u ilo je da Se u v id i da je d iz a jn p o s to ja o p re d o la s k a in d u s t r ij
s ko g d ru tv a i p re p o ja v ljiv a n ja m e h a n i k ih zanata u o sam na e
s to m ve k u . ta d ru g o re i za rad ene u n e o litu (re je o ig le d n o
o e n i: m u k a ra c je b io u lo vu ; a ena, o s ta v i u s e lu , p ra v ila je
p re d m e te ) ko ja je , p rv a , n a k v a s iv i ilo v a u i o k re u i je na to k u
iz m is lila o b lik vaze, s a v r e n , fu n k c io n a la n , re v o lu c io n a ra n o b lik ,
o s im da je n jen rad d iz a jn . M i s m o p re m a to m e u s ta n o v ili n a j
m a n je d ve s tv a r i: d iz a jn s e d o ti e k o lik o gra da t o lik o i vaze, d i
zajn je lju d s k a d e la tn o s t ko ja je p o s to ja la p re in d u s trijs k e re v o
lu c ije .
157

2.

Treba, m e u tim , n a p ra v iti ra z lik u izm e u t r i tip a d iza j-

no.

p o tp is a n i d iza jn kao re z u lta t p ro k la m o v a n e te o r ije i p ra

kse u k o jo j je p re d m e t d a t da bi e k s p lic itn o ilu s tro v a o te o r iju
a u to ra . U o vu k a te g o riju spada S ea g ram B u ild in g , a u to m o b il k o
ji je n a crta o P in ifa rin a , a li i p o d m o rn ic a , ili ra tn a m a in a k o ju je
p ro je k to v a o L eo na rd o da V in o i;
a n o n im n i d iz a jn , n e p o tp is a n (o k o je m , ia ko je a u to r n e
kad p o s ta ja o , d an as, n e m a z a p is a ); u o v o m s lu a ju d iz a jn i l i mije
izraz e k s p lic itn e te o rije , ili pak n em a p re te n z iju da bud e ilu s tra
c ija te o rije . N je g o v a u to r p o zn a t ili a n o n im a n , sa m o je e le o da
re i k o n k re ta n p ro b le m . O vo j k a te g o r iji p rip a d a ju , na p rim e r, raz
li ite m a in e za ka fu ko je p o s to je u I t a liji, o n e in d u s trijs k i p ro iz
ve de ne za re s to ra n e , kao i o n e fa b rik o v a n e z a n a ts k im m e to d a
ma to su se nekad k o r is tile u ku am a;
n e -sve sta n d iz a jn , k o ris tim o va j te r m in je r m i se in i
n e p rim e re n im da g o v o rim kao to je u o b i a je n o , d iv lji dizajn
(d e s ig n sa u va ge ). U ovu k a te g o riju u laze a la tk e s e lja k a ili ko va
a, i m n o gi d ru g i p re d m e ti k o ji su u o p tic a ju u n a e m in d u s tr ij
sko m d ru tv u ; o na j k o ji ih je n a p ra v io n ije m is lio da bud e d iz a j
ner, n ije e le o da p okae n ik a k v u te o r iju i n ije ni p o m i lja o da
n je g o vo im e je d n o g dana ue u is to r iju ; on je e le o da n a p ra vi
p re d m e t k o ji d o b ro fu n k c io n i e . Tako je ra d io iz u m ite lj p rvo g p
ga i krm e ; ta k o su r a d ili b e z im e n i iz u m ite lj'i d e s e tin a i d e s e tin a
(m oda i s to tin a ) v rs ta te s ta to se k o ris te na ita lija n s k o m p o lu o s trv u ; ne g o v o rim o o d iv lje m d iz a jn u (a k ni u s m is lu u k o je m
Le vi-S tra u ss g o v o ri o d iv ljo j m is li ), je r iza o v ih s tv a ra n ja s to ji
te h n i k o u m e e v rlo b lis k o o n o m ko je d anas p o s e d u je fa b rik a n ti
in d u s trijs k ih p re d m e ta .
O ve t r i v rs te d iza jn a p o s to je u s v im d ru tv im a . U je d n o m
a rh a in o m d ru tv u p o m is lim o na p ira m id e i sa rk o fa g e kao
p rim e re p o tp is a n o g d iza jn a , na ra tn e m a in e kao p rim e re n e p o
tp is a n o g d iza jn a , na z e m ljo ra d n i k e o ru e kao na p rim e re ne-svesnog d izajna . U S je d in je n im d ra vam a , S e a g ra m B u ild in g je d e lo
p o tp is a n o g d iza jn a , b e n zin ska s ta n ic a p re d s ta v lja a n o n im n i d i
zajn, a e e rle m e n e -sve sn i d iz a jn . T o w e rs u N ju jo rk u su p o tp i
sani d iza jn , a s ta n o v i u le p im k v a rto v im a a n o n im a n d iz a jn . to
se M a n h a tta n a ti e , a p o se b n o k v a rta W a ll S tr e tt g o to v o je
n e p re d v i e n re z u lta t d iv lje g p la n ira n ja o n i o tk r iv a ju n e -svesta n
dizajn, a, kad se p o g le d a ju s m o ra , m n o g o su le p i neg o s ta tu a
S lo bo de ko ja je p o tp is a n i d iz a jn .
3.
U t r i s lu a ja ko ja sm o u p ra vo o p is a li, iz u m ite lj p re d m e
ta p o k re n u t je s le d e im m o tiv a c ija m a :
a) e ljo m da p re d m e t s lu i s v o jo j s v rs i i da m oe da b ude ko rien na o d g o v a ra ju i n a in . Id e ja se in i e le m e n ta rn o m , i o na j
ko je n a p ra vio p rv i p lu g s ig u rn o je im a o s li n u id e ju . U to m s lu
aju u p rve te o re ti a re d iza jn a m o e m o u b r o jiti s ta re m is lio c e
ko ji su se b i p o s ta v lja h p ita n je o o d n osu le p o te i k o ris n o s ti. S v e ti
om a A k v in s k i, na p rim e r, e le o je da zna da li je ko m a d k ris ta la
le p p re d m e t i o dg ova ra o n e g a tiv n o , je r kom ad k ris ta la ne is p u

n java n ika kvu fu n k c iju . S u lliv a n o v a fo rm u la form fo llo w s f u n c ti

on ( fo rm a p ra ti fu n k c iju ) tre b a da se o d n o si ne sam o na fo r
mu p re d m e ta v e 'i na iz b o r m a te rija la .
P re d m e t tre b a da bude d ora en da bi k o ris tio s v rs i k o jo j je
n a m e n je n . A k o je o vaj u s lo v nuan za d e fin ic iju p ojm a d iza jn a ,
on n ije i d o v o lja n .
b) N u no u da p re d m e t ozna ava o no e m u slu i i nain na ko
ji tre b a da bude u p o tre b lje n . U s tv a ri, p o s to ji k o m u n ika tivn i a s
p e k t p re d m e ta k o ji, ta ko e , in i sa s ta v n i d eo d iza jn a . S avren
p rim e r za to su m akaze: n jih o v o b lik a k >i n e ko m e ko ih nikad
ra n ije n ije v id e o p oka zuje gde tre b a s ta v iti p rs te da bi se u po tre b ile . M akaze su re m e k -d e lo d iza jn a . Ne sa m o da se ku, ve p oka
zu ju i n a in na k o ji tre b a da budu u p o tre b lje n e . O va j a s p e k t d i
zajna je s u tin s k i, a li o n je m u se d o v o ljn o n e v o d i rau na . M o ra
se p riz n a ti da je n e -svesn i i d iv lji d iza jn e s to ja s n iji od p o tp is a
nog d iza jn a k o ji, p o d v rg a v a ju i se e s te ts k im im p e ra tiv im a , p ro
izvo d i nove o b lik e zb u n ju ju e za k o ris n ik a .
c) S im b o li n im fu n k c ija m a d iza jn a . Pod o v im ne p o d ra zu m e va m
p rim a rn e fu n k c ije k o je p re d m e t tre b a da is p u n i, ve n iz d ru g o ra z
re d n ih k o m u n ik a c ija k o je o m o g u a v a ju da se p re d m e t k o ris ti kao
znak d ru tv e n o g p re s ti a , m o i, i ta k o d a lje . Ne tre b a m is lit i da
su s im b o li k e fu n k c ije e le m e n a t p rid o d a t d iza jn u n a p ro tiv ,
o ne in e n je g o v s a s ta v n i deo i b ilo bi p o g re n o m is lit i da ako
o b lik p ro is ti e iz fu n k c ije , o b lik ne p ro is ti e i iz s im b o li n ih
fu n k c ija . N a jja s n iji p rim e r d aje nam a u to m o b il R o lls R oyce. A ko
je ra is o n d 'e tre (jednih ikola da p re la ze o d re e n o ra s to ja n je o d re
en om b rz in o m , o ig le d n o m o e m o k u p iti i F ia t ili Ford. A li, u k ra
sn i i s im b o li n i e le m e n ti R o lls Roycea is p u n ja v a ju d ru tv e n u fu n
k c iju ko ja je is to ta k o znaa jn a kao i m e h a n ika . Prem a to m e , i u
o vo m s lu a ju m o e m o re i da o b lik p ro is ti e iz fu n k c ije . O d re
e n ije , o b lik je ta k a v kakav tre b a da bude da bi se R o lls Royce
k o ris tio za ta je s m i lje n d ru tv e n e fu n k c ije ovog a u to m o b ila
is p u n ja v a ju se a k i kad je p a rk ira n is p re d k a n c e la rije ili isp re d
h o te la H ilto n .
4.
B ilo bi z a n im ljiv o n a p is a ti is to r iju ita lija n s k o g d izajna od
R im skog c a rs tv a do d anas. P ro n a li b is m o d iv n e p rim e re p o tp is a
nog d iza jn a , a n o n im n o g d iza jn a (p o m is lim o na a kva d u kte ) i ne-sve sn og d iza jn a . I to p rim e re d iv n ih p re d m e ta k o ji isp u n ja v a ju ,
izraa vaju ii k o m u n ic ira ju s v o ju v la s titu fu n k c iju dok, ta ko e , pose d u ju s im b o li n a zn ae nja. P rvi p re d m e t k o ji m i tim povo do m
pada na p a m e t je s te kra g iz koga se jo slu i v in o u ita lija n s k im
krm a m a . K rag isp u n ja va s v o ju sv rh u je r sa dri v in o i ne m oe
da se p re v rn e ; on ja s n o p o ka zuje gde ga tre b a d ra ti i kako sip a
t i v in o a da se s to ln ja k ne 'is p rlja ; najzad, kra g stv a ra p ravo ose a n je a u te n ti n o s ti, ra d o s ti iv lje n ja i n aro d ske je d n o s ta v n o s ti.
A li, ova a na liza o d ve la bi nas p re d a le ko i m oda je b o lje p o e ti
nau p ri u od in d u s trijs k o g doba, onog po e m u je Ita lija poznata
u A m e ric i, a iji su p re d m e ti, na a lo s t, Iz lo e n i u M u ze ju m o d e r
ne u m e tn o s ti u N ju jo rk u (m a in a za p is a n je L e tte ra 22 O liv e tti ,
m eu to lik im d ru g im ). P on im o , d a kle , od ovog v is o k o g dizajna ,
159

je r je Ita lija , m oda, z e m lja u k o jo j je p o ja m d iz a jn a v i e n eg ovan n ego d ru g d e , ak i u p o re e n ju sa p o liti k im i d ru tv e n im

p ita n jim a . A k o je n eg de d ru g d e izg ra e n a t e o r ija d iz a jn a , za Ita li
ju tre b a re i da je iz g ra d ila f ilo z o f iju d iz a jn a a ko n e 'i 'id e o lo
g iju . G od in e 1972. M u ze j m o d e rn e u m e tn o s ti u N ju jo rk u p rire d io
je izlo b u ita lija n s k o g d iza jn a d ru g a ije g o d s v o g u to lik o to je
ista k a o p o tp is a n i d iz a jn i n je g o v e k o n c e p tu a ln e a s p e k te . D o ga
aj je o m o g u io i sa m im Ita lija n im a da p o n o vo p ro u e lo m (sto
rijo m snova , u to p ija i kriza kro z ko je je p ro la z ilo ra z m i lja n je o
d iza jn u . P oku a jm o da u s tv rd im o v re m e n a jin te re s a n tn ije za ra z
v o j h a u te d e s ig n a * u I t a liji, la ko su neka p ita n ja v e b ila p o s ta
v lje n a p re ra ta, ja u ih, sa s v o je s tra n e , s m e s titi u ra z d o b lje iz
m eu p e d e s e tih i e z d e s e tih g o d in a , u k lim u e k o n o m s k o g , p o lit i
ko g i g ra a n sko g p re p o ro d a k o ji s le d i p o s le ra ta . U to k u p e d e s e
tih g od in a a rh ite k ti i d iz a jn e ri z a u ze li su u I t a liji p riv ile g o v a n o
m e s to je r su o te lo t v o r ili v in ije v s k i san, o d n o s n o p o k u a li su
da p on o vo s tv o re s lik u o v e k a R e n e sa nse z a in te re s o v a n o g za
sve v id o v e iv o ta . D ok se Ita lija in d u s trija liz o v a la i d o k su se u
s v im s e k to rim a a firm is a le v e o m a o d re e n e s p e c ija ln o s ti, a rh ite
kta je im a o a m b ic iju da bud e in te le k tu a la c p o tk o v a n p o litik o m ,
u m e tn o u , k n ji e v n o u , f ilo z o fijo m , s o c io lo g ijo m . e le o je p re
ko p re d m e ta k o je je g ra d io da s tv o r i n o v n a in iv o ta , n a s to je i
da o vi p re d m e ti re fle k tu ju sve id e je i sve id e a le k o ji su se s tv a
ra li u d om en u k n ji e v n o s ti, u m e tn o s ti, p o litik e i filo z o f ije . U to
v re m e b ilo je z a d o v o ljs tv o v id e ti u g la v n o m c e n tru ita lija n s k o g
d izajna , to je s t u M ila n u (g ra d u k o ji je v e k o v im a b io c e n ta r e v
ro p ske k u ltu re , na ra s k r u F ra n cu ske , N e m a ke , v a jc a rs k e ,
s lo v e n s k ih z e m a lja i sa m e Ita lije ) , a r h ite k te k o ji ra s p ra v lja ju o
s a v re m e n o j filo z o f iji, p s ih o lo g iji p e rc e p c ije , e s te tic i, n a u n o j o r
g a n iz a c iji rada, d ru tv e n o m p la n ira n ju , e k o n o m iji. Kad je R o ge rs,
kako sm o re k li na p o e tk u , tv r d io da d iz a jn e r tre b a s v im e da se
bavi, od ka ike do gra da , e le o je da kae d a je san m o d e rn o g
a rh ite k te da u ti e , s v o jim p re d lo z im a , na iv o t u s v im v id o v im a .
B a viti se d iz a jn o m z n a ilo je b a v iti se p o litik o m , p o m a g a ti u re a van ju d ru tv e n ih p ita n ja . B ilo je to v re m e u k o je m je je d a n in
d u s trija la c , e ru d ita o s e tljiv na d ru tv e n u s tv a rn o s t, ka kav je b io
A d ria n o O liv e tti, o ko se be o k u p io is tra iv a e r a z li itih d is c ip lin a
i n a jb o lje d iz a jn e re to g v re m e n a , ne sa m o sa c ilje m da p ro iz v o d e
p re d m e te k o ji bi fu n k c io n is a li i d o b ro se p ro d a v a li, v e i da bi
p re ko in d u s trijs k ih p ro je k a ta d o p rin o s ili s tv a ra n ju p ra v e d n ije g i
h um a n ije g d ru tv a . Ne n a s to jim o o vd e da iz n o s im o p o liti k i sud
o o vom p ro je k tu : sam o k o n s ta tu je m in je n ic u da b ih p okazao u
k o jo j se a tm o s fe ri ra z v ija o d iz a jn t ih g o d in a , d iz a jn k o ji je , na
ravno, p o tic a o iz in d u s trijs k e e s te tik e . A rh ite k ta i d iz a jn e r e le li
su da grade d ru tv o . V e lik e id e je W a lte ra G ro p iu s a ili Franka
Lloyda W rig h ta n a la z ile su tu te re n p o v o lja n za sa z re v a n je i p ro
cva t.
D iz a jn e ri su u z v ik iv a li p o v e re n je u k u ltu ru kao u s a m o s ta
lnu snagu kadru da u ti e na p o litik u . K riza je n a s ta la o n d a kada
su a rh ite k ti i d iz a jn e ri s h v a tili da je ta j id e a l n e m o g u , je r su se

za kon i e k o n o m ije i p o litik e is p re o ili n jih o v im d o b rim nam eram a,

R e cim o kao z a k lju a k da je n jih o v a d ram a b ila d ram a sv ih in te le
k tu a la c a k o ji su, o d lu iv i da k o ris te m o in d u s trije da bi obrazo
v a li ii p o v e li m ase u b o lji iv o t, o d a b ra li da izau iz ku le o d s lo
n ova e u m e tn ik a ili m is lio c a da bi u li u k o m p ro m is sa e ko n o m
s ko m sn a g o m . O vi in te le k tu a lo i su tad a p r im e tili da su p ro m e n ili
k o lik o o b lik to lik o i te h n i k e fu n k c ije ra d ija , a so vn ika , p isa ih
m a in a (a k i s ta n o v a ); da su s ig u rn o s tv o r ili le p e p re d m e te , ali
da n ik a k o n is u p ro m e n ili n iti na b ilo k o ji n ain o s lo v ili e ko n o m
sku i p o liti k u m o .
Ne kaem da je o v a j san d o iv e o to ta ln i krah n iti da su d i
z a jn e ri s a s v im o d u s ta li o d s v o jih id e ja . Kaem da je san p ed e se
tih g o d in a s v e d e n na re a ln ije o sn o ve i da je s ta v d iz a jn e ra po
s ta o k r iti k iji i o p r e z n iji. Ili je u to p ija d ala povo da za cin iza m (a
d iz a jn e r k re n u o da p ro iz v o d i ono to je in d u s trija od njeg a tra i
la ), ili je pak d iz a jn e r re a g o va o na o vu krizu s tv a ra ju i i p ro vo ka
to rs k e p ro g ra m e (ra d ik a ln i d iz a jn ).
5.
N a jin te re s a n tn ije na o v o j izlo b i u M u ze ju m o d e rn e u m e t
n o s ti je s te to je ona o m o g u ila da s e s h v a ti kako su m n o g o b ro j
ni p re d m e ti p o tp is a n o g d iz a jn a p ro u z ro k o v a ti, n e z a v is n o od k r i
ze i o bm an e p r o is te k le 'iz kraha u to p ije , c iv iliz a c iju a no n im n o g
d iza jn a . O va c iv iliz a c ija je p ro tiv u re n a je r, p ored k i p re d m e ta ,
b e s k o ris n ih i n e p rim e re n ih s v o jo j fu n k c iji, o na p ro iz v o d i s k ro
m ne, le p e i e fik a s n e p re d m e te k o ji d o b ro is p u n ja v a ju svo ju fu n
k c iju , s v im a p o ka zu je kako tre b a d a budu k o ri e n i i p ri a ju , sa
s im b o li n o g s ta n o v i ta , kako iv i, radi ili se za ba vlja p ro sea n
Ita lija n .
O d a tle p ro izla ze p o s le d ic e d o s to jn e p ro m e n a . M o g lo bi se
re i da u It a liji p o s to ji iro k o ra s p ro s tra n je n i s t il, p lod a n o n im
nog ra d a m a lih in d u s trija i z a n a ts k ih ra d io n ic a ko je , n e za visn o od
p o liti k ih i e k o n o m s k ih kriza , d o p rin o s e o d ra va n ju o dre en o g
k v a lite ta s v a k o d n e v n o g iv o ta . N is m o to lik o n a ivn i da m is lim o
da prosena le p o ta ita lija n s k ih p re d m e ta t it i narod o d m n o go
b ro jn ih p ro b le m a , na d ru g i n a in o z b iljn ih . A li, kad tv rd im o da
je p o te n a n o n im n i d iz a jn ( ili n e -s v e s n i) s v e p ris u ta n u I ta liji,
ne kaem o sa m o da o n p re d s ta v lja b ezb ro jn e m a n je vane i b e zi
m e n e u m e tn ik e k o ji ne p re s ta ju da p ro izvo d e , iako e kon om ska
kriza kuca na v ra ta , a t e o r is ti p u ca ju na u lic i; e lim o da p riv u e
m o p an ju na p o ja vu ko ja o m o g u a va da se razum e za to e ko
n o m ske k riz e , te ro riz a m ili loa a d m in is tra c ija jo n isu ze m lju
d o v e le do p ro p a s ti.
U I t a liji se e s to k o ris ti n aziv pa ra le lna e ko n o m ija . Izraz
o draa va ve o m a ra s p ro s tra n je n u gam u m a lih i o s re d n jih p re d u
zea kako k o m e rc ija ln ih ta k o i in d u s trijs k ih , ko ja n iu u s v im m a
lim ita lija n s k im g ra d o v im a i ko ja le po n a p re d u ju i kad v e lik e na
c io n a ln e in d u s tr ije zaipadaju u kniizu. M o g li' b is m o re i da p a ra
le ln e e k o n o m ije d o p rin o s e sp a a va n ju Ita lije . D akle, a n o n im n i
i n e -sve sn i d iza jn je s u fasa d a o ve p a ra le ln e e k o n o m ije . Iza po
ten o g o b lik a a p a ra ta za e s p re sso , para c ip e la , kom ada ode e.
161

s to ji lju d s k i ra d , s tv a ra la k o u m e e , e k o n o m s k a p ro d u k tiv n o s t
k o ji, sa m i, n ika d s a s v im ne za pa da ju u k riz u .
Eto z a to izlo b a ko ja , p o re d d e la p o tp is a n o g d iz a jn a , sa kup 'ja , ta ko e , d e la a n o n im n o g i n e -s v e s n o g d iz a jn a , ne n a v o d i d ve
r a z li ite p ri e , n it i ilsto e s te ts k u p ri u k o ja n e m a n ik a k v e ve ze
sa s tv a rn im iv o to m u z e m lji. O na ine o p is u je d v e r a z li ite p ri e
je r s m o vedooi u tio d ja i p rila g o iv a n ja k o ji v e z u ju p re d lo g e p o t
p isan o g d iza jn a za u sp e h e a n o n im n o g d iz a jn a (ka o to je e s to
i n e -s v e s n i d iza jn n a d a h n jiv a o p o tp is a n i d iz a jn ). A o n a n e p ripove da ni is to e s te ts k u p ri u je r, k a o to s m o u p ra v o re k lii, iz a
o vih p re d m e ta s to ji k re a tiv n o s t i o p tim iz a m je d n o g d ru tv a k o je
n ije p re s ta lo da p ro iz v o d i, !i to d a p ro iz v o d i n a e fik a s a n n a in .
6. Jedan a s p e k t iz lo b e , k o ji m o e da iz n e n a d i p o s m a tra a ,
je s te v e lik a k o li in a p re d m e ta k o ji s e t i u za ba ve. U s u tin i, a k
i lita lija n S ki ka fi^ b a r, sa s v o jim a p a ra tim a za k a fu , a a m a , p o s u
dam a za e e r, p r e d s ta v lja s u tin s k o lic e s lo b o d n o g v re m e n a o va
kvog ka kav s e iv i. Ita lija n n e u iv a u d u g a k o m v ik e n d u , v e
on p re k id a s v o j ra d n i d a n ( ili n a s ta v lja da ra d i) s v ra a ju i u re
s to ra n . A re s to ra n sa m po s e b i je s te v e o m a z n a a jn a d ru tv e n a
m a in a . Is to ta k o lis t i s re d s ta v a za u iv a n je la k o m o e m o d o d a ti
s p o rts k e a u to m o b ile , o p re m u za o d m o r n a m o ru ilii na p la n in i,
s p o rts k e p rib o re , a k i b ic ik l. I b ilo bi ip o g re n o g o v o riti o o v im
p re d m e tim a is k lju iv o u g ra n ic a m a u iv a n ja : iz a o vo g fe n o m e n a
s to ji c iv iliz a c ija ra d n o g v re m e n a 'i n a js n a n ije g i n a jz d ra v ije g a s
p e k ta je d n e e k o n o m ije .
7. N ajzad, d o z v o li u s e b i da ka em da a n o n im n i d iz a jn e
s to is p ra v lja g re k e p o tp is a n o g d iz a jn a je r m e u u z ro c im a k r i
ze u to p ije d iz a jn a p e d e s e tih g o d in a , p o s to ji i n e s v e s n a izd aja
r a z li itih fu n k c ija p re d m e ta . Sa c ilje m da o s tv a re fu n k c io n a ln e
p re d m e te , d iz a jn e ri su p o k u a li d a n a g la s e k o m u n ik a tiv n e fu n k
c ije , a li, p a ra d o k s a ln o , u m e s to da p ro iz v o d u p re d m e te k o ji bi
u k a z iv a li na naciin na k o ji tre b a d a b u d u k o ri e ro i, o n i su p ro
iz v o d ili p re d m e te k o ji su p re n o s ili filo z o fiju d iz a jn a . D ru g im
reiim a, p re d m e t V ie n ije g o v o rio hou da m e k o r is te n a o v a j
ili o naj n ain , v e ja sam s a v r e n p re d m e t d iza jn a . O vde u
d a ti sa m o je d a n je d n o s ta v a n p riim e r. U o k v iru p rib o ra za je lo ,
p ro izvo d a a n o n im n o g ita lija n s k o g d iz a jn a , n a la z i se i v ilju k a sa
d u g a k im z u p cim a . To je le p p re d m e t k o ji p o d se a na o v e iju
ru ku . B ru n o IM u na ri je a k n a c rta o ita v u je d n u k n jig u u k o jo j
v ilju k e govore p o k re u i zu pca kao p rs ti ru k e (Ita lija n i se,
kao to zn am o, m n o g o Iz ra a v a ju ru k a m a : z a to v ilju k e n e bi
to is to in ile ? ).
U o d re e n o m tre n u tk u d iz a jn e ri su o d lu ili da n a p ra v e jo
le p e i jo fu rtkciio n a lln ije v ilju k e , a d a b i Ih n a in ili im spim isali
su se m o d e lim a d a n sko g d iz a jn a . U s tv a r i, o n i su u s p e li d a pro izvedu ve om a le p e v ilju k e sa k ra tk im zu p c im a .
K u p iti o va kve v ilju k e za m n o g e je z n a ilo b it i m o d e ra n .
V ilju k a je g o v o rila : Ja s a m m o d e rn a v ilju k a .
Na a lo s t, Ita lija n i s u jeiii p a g e te , d o k su D a n c i m n o g o je li
g ra ak. D a kle , v ilju k e sa k ra tk im zu p c im a slu e na n e k i n a in

kao ka ika , to je s t, zu p ci sa je d n e s tra n e slu e da se u h va ti m e

so, a sa d ru g e , da se p o k u p i g ra a k. A li,p o k u a jte da n a m o ta te
p a g e te p o m o u te v ilju k e . N e m o g u e . P otre b na va m je v ilju
ka sa d u g a k im z u p cim a , ko ja s e v e rtik a ln o g ru n e u p a g e te i
ko ju m o e m o O kre ta ti ta k o da se p a g e ti n a m o ta ju .
V ilju k e ovilh d iz a jn e ra m o g le Isu, ako ba h o e te , da se
k o ris te u g ra a n s k im k u a m a g de se v i e je d e m e s o od p ag e
ta, a li ne i u n arod u. N ika ko n isu m o g le da se k o ris te ni u re s to
ra n im a g de su b o g a ti, ta k o e , n a r u iv a li p a g e te kao s p e c ija lite t
ku e. P re tp o s ta v lja m da je u to m lili to m s lu a ju Iz b o r d iz a jn e ra
b io vestan: d iz a jn ira ju i v ilju k u e le o je da m e n ja n a v ik e u is
h ra n i lju d i i d a ise (Obrati b o g a tije m d ru tv u . A li d iz a jn e r nem a
m o da o d lu u je k o e v i e je s t i m e s o . N je g o v p ro je k t je , p re
ma to m e , dao le pe p re d m e te za m u z e j, a li ve om a ru n e za re s to
rane. U o vo m s lu a ju , a n o n im n i d iz a jn se o s v e tio . On je p op ra
v io g re k e au torske u to p ije I z e m lju sn a b d e o o b i n im , d o b rim
v ilju k a m a . O b i n im zn ai e fik a s n ijim , lo g i n ijim , a, p re m a to m e ,
i je p im i h u m a n ijim .
8.
M is lim da is to r ija ita lija n s k o g d iz a jn a ne tre b a da se
ra z m a tra na lin e a ra n n a in . O na je , n a p ro tiv , p ro iz v o d maizm enin ih ip ro tiv u re n o s ti k o je je s a in ja v a ju I te k la je isukoesiivnlm p o
k u a jim a ; a u to|m s m is lu o na je in te re s a n tn a a k i za o n e k o ji
n isu Ita lija n i. I m is lim da ova izlo b a d a je e le m e n te k o ji sva ko
m e o m o g u a v a ju da, m irn e d u e ii u filig ra n u s v o je a o p s tv e n e is to r ije , ita is to r iju ita lija n s k o g d iza jn a ta k o da se ita lija n s k o d ru
tv o v id i p od raznlim u g lo v im a .
O va j vieznaam i p ro tiv re a n a s p e k t ita lija n s k o g ivo ta
za s lu u je da se Is ta k n e s n e k o lik o d o d a tn ih zapaanja. Re je o
za p a a n jim a k o ja s e , p riv id n o , v i e ti u n a in a iv o ta Italljam a n e
go d iz a jn a u p ra vo m s m is lu re i. U s v e tu k o ji p o d ra zum eva m no
g o b ro jn e o d s ljk e , o va za paanja bi p ro is te k la iz p o lja Is tra iv a
n ja o d e ljk a .ku ltu rn e a n tro p o lo g iije p re n e g o o d e ljk a a rh ite k tu re ,
to bi b ilo g re k a je r ne m o e m o ra zu m e ti ta je n e -sve sn [ d i
za jn kao fe n o m e n d ru tv a ako ne ra zu m em o p o tre b e k o je d ru tv o
izraa va. M i sim o, na p rim a r, v e g o v o rili o k a fi -b a ru . U Parizu
je to k a fi -te ra s a , m e s to s u s re ta n ja ii u ivan ja g de je sva ko za
s to lo m . S a rtre je u n jim a p is a o sv o ja d ela , lju b a v n ic i za ka ziva li
p re lju b e , f ilm s k i p ro d u o e n ti se s u s re ta li sa g lu m c im a . N e to s li
no ne p o s to ji u N ju jo rk u . P o sto je m e s ta gde se s to je i p ije so k
od p o m o ra n d e , izm e u p ro d a v c a ko ka in a i k lo a ra , a z a tim p o
s to je ve o m a u go dn i c o ffe e s h o p s g de se je d e o d re za k I li gde se
m oe p o ra z g o v a ra ti na m iru .
Ita llja n k i k a fii-b a r je p o s e b n o m e s to , s li n ije fra n c u s k o m
b is tro u neg o a m e ri k o m c o ffe e shopu, a li to m ije sve . U ita lija n s k im k a fi im a v e i d eo v re m e n a p ro v o d i se s to je i. A ko neko
hoe , m o e d a se dn e, aili to n ije o ba vezn o . Ue se, n a ru i se e s
p re s s o k o ji je g o to v za d v a m in u ta , ipopiije s e fjiz a e . A li u to m
v re m e n s k o m In te rv a lu , s to je i 'isp re d ka se , s v a ta s e o b a vi. V o
de se p o slo vn li ra z g o v o ri, p ro d a je s e 'ili ku p u je stan , ra s p ra v lja
163

0 p o liti k im k a n d id a tim a , o lju b a v i. P o p ije s e ka fa ili a p e ritiv , p o

je d e k ifla , s e n d v i i l i a k b ifte k .
K a fi -b a r n e p rip a d a nii s lo b o d n o m inii ra d n o m v re m e n u . To
je n o m a n 's la n d ( n i ija z e m lja ), n a p o la p u ta -izmeu z a d o v o lj
s tv a i p ro fe s io n a ln e d e la tn o s ti. Im a lju d i k o ji h o e d a ig ra ju s p o
rts k u p ro g n o zu i k a fi je s to g a ;i m e s to k la e n ja ili ra s p ra v a o
s p o rtu . To je , ta k o e , m e s to na k o m e n ije va na k la s n a p rip a d
n o s t; osiim u nekliim g ra d s k im e tv r tim a g d e p o s ta je -ka fii u k o
je s v ra a ju s lu b e n ic i ii o n i u k o je s v ra a ju ra d n ic i; k a fi -b a r je
m e s to na k o je m la n le v o o rije n tis a n e p a r tije ra s p ra v lja o su d
b in i d e s e t h ilja d a ra d n ik a , p o re d ra u n o v o e kO ji p ri a s a p r ija
te lje m o svoj-iim p la n o v im a za v ik e n d . O va s itu a c ija , k o ja p n o is tie iz k u ltu rn e a n tro p o lo g ije , n ije bez u tic a ja na d iz a jn . K a fi -b a r
je m e s to gde se n a ru u je n e to , a li i g d e se o d a b e re i u zm e n e
to s v o jim ru k a m a , (-sendvi, k a rta za k la e n je , g u m a za v a k a n je ).
U k a fi u
tre b a
sve
da
b ud e
itljiv o , a s v a k i p re d
m e t d iz a jn ira n ta k o da o m o g u a v a b rzu , n e p o s re d n u i s a m o s ta l
nu u p o tre b u . Bez o v e a n tro p o lo k e p o z a d in e n e b i se a k razum e la n i fu n k c ija a p a ra ta za e s p re s s o . A k o je e s p re s s o s im b o l ita tija n s k o g u o e lo m s v e tu , p ra v a (ta lija n s k a k a fa je n a p u ljs k a . U
N a p u lju se o na s p ra v lja p o m o u a p a ra ta za n a ts k e p ro iz v o d n je ,
sp o ro , s lju b a v lju i ritu a lo m , bez u rb e , o d m e ra v a ju i vo d u , to p lo tu i v re m e . U ko m a d u O u e sti fa n ta s m i
( O va p riv i e n ja )
Eduarda De F ilip a , im a je d n a d iv n a sce n a k o ja o p is u je r itu a l kafe. U s tv a r i, a p a ra t za e s p re s s o u k a fi ^ b a ru je it a llja n s k i u s m i
s lu u kojiem je M a lin o w s k i usta n ovi-o da n e k i b ic ik li k o ji s e k o r i
s te u afrikO m z e m lja m a , alii p ro iz v e d e n i u Ja pa nu za a fr i k o t r
i te , niiisu p re d m e ti e v ro p s k e c iv iliz a c ije v e nov) p re d m e ti a f r i
ke c iv iliz a c ije . E s p re s s o je ka fa p lu s c iv iliz a c ija k a fi a . A is to je
1 sa olj-ioom , p o s u d o m za e e r, v itrin a m a sa p o k lo p c e m g de se
u va ju k o la i.
D ru g i p rim e r: b ic ik l. Da li Ita lija n i k o ris te b ic ik l da bi o t i
li na p o sa o I li se b a v ili -sp o rtom . T e ko je ra z g ra n i iti g de se
prava a k tiv n o s t za vra va , a g de p o in je d ru g a . G o d in e 1940. b i
c ik l je s ig u rn o b io o ru e za ra d . P e d e s e tih i e z d e s e tih g o d in a ,
sa a u to m o b ils k im b u rn o m , b ic ik l lje gotorvo n e s ta o . S ea m se da
m i je je d n e v e e ri 1962. g o d in e , R-ogers, v id e v i n a e g z a je d n i
kog p rija te lja , b o g a to g In d u s tr ija lc a , da s ti e b ic ik lo m re k a o :
taj i'irna s re e Ikad-(moe s e b i d a k u p i b ic ik l . I I t o v re m e vo n ja
b ic ik lo m je Ibiila lu k s u z ii g o re o d to g a , b iz a rn a s tv a r , p r ih v a tljiv a
sa m o za ka kvog m iilloinera, p o p u t in je n ic e da se n e k o voz) b a
lo n o m . D anas, sa k riz o m n a fte , z a h te v im a e k o lo g ije , p re n a s e lje
nom u g ra d o va , b ic ik l je (postao p o n o v o p re v a n o s re d s tv o . A li
onaj ko ga k o ris ti ne e li sa m o da s e p re v e z e b rzo : o n s e p re v o
zi, n a ra v n o , -radi p o s la , alli p o s ti e ) e n o to A m e rik a n a c p o s ti e
jo g g in g o m re a va p ita n je h o le s te r o la . O v o je u tic a lo na o b lik b i
c ik la . Pre -rata, p o s to ja le s u d v e v r s t e b ic ik la : O bini I li za trk u .
O b i n i b ic ik l, bez d o d a tn ih d e lo v a li s p e c ija ln ih m e h a n iza m a , b io
je p ra v. Biicilkl za trk u b io 'je p ro g e kto va n ta k o d a p o s ti e to ve u
b rzin u . A dan as 'je bioi'kl p ra v i k o n ta u r. S prava u is t o v re m e fu n k -

c io n a ln a i s im b o li n a k o ja tre b a d a s lu i k a o p re v o z n o s re d s tv o ,
za o d r a v a n je m i i a u fo rm i i da s im b o liz u je e k o lo k i .izbor n je
g ovo g vlasniilka (b ic ik l je is to v re m e n o ii p re v o z n o s re d s tv o 'i f i
lo z o fs k i m a n ife s t). A kalkav m u lje o b lik ? O b lik m u je a m b iv a le n
tan , ta k a v da se u n je m u fu n k c io n a ln i e le m e n ti s p a ja ju sa s im b o li
n im e le m e n tim a . N e m o e se u v e k lalko p ra v iti ra z lik a izm e u
o no ga to s lo i za p o k re ta n je to o k o v a (za s m a n jiv a n je sn ag e), i
o n o g a za o d r a v a n je n o g u u fo r m i (za p o v e a v a n je sn ag e) iil-i za
du h o vn o z a d o v o ljs tv o . ta u s lu a ju m o d e rn o g b ic ik la zn ai p r i
n c ip o b lik p roilsftie iz fu n k c ije ? U istv a ri, k o ja je n je g o v a p ra
va fu n k c ija ? E vo n e k o lik o in ila c a o k d jim a tre b a v o d iti rau na ,
ako se e li ra z u m e ti d iza jn d an a n je g ita lija n s k o g b ic ik la . D ru
gi znaa ja n a s p e k t iv o ta u Ita liji je p o ja m v re m e n a . S tru n ja c i
za p ro k s e m ik u , t o je s t za n a u k u ko ja is p itu je d ru tv e n o zn ae nje
p ro s to rn ih ra s to ja n ja , n a p ra v ili su ra z lik u izm e u c e n trip e ta ln ih
i c e n trifu g a ln ih p ro s to ra . C e n trip e ta ln i p ro s to r n a s to ji da lju d e
dove d e u vezu, a c e n trifu g a ln i da ih ra z d v o ji. K la s i n i {ta lija n s k i
gra d, g d e Ikue o k ru u ju trg , i g de u lio e , ra s p o re e n e u ko n c e n
tr i n im liilii. s p iirS ln lm k ru g o v im a , k o n v e rg ira ju o vo m c e n tra ln o m
trg u , je s te p r o s to r s m i lje n da b i lju d im a o m o g u io da se s u s re
u (b e z O bzira d a 'li je d ru tv e n i o d n o s p r ija t e ljs k i lili n e p r ija te lj
s k i). S tru k tu ra a m e ri k o g g ra da , n a p ro tiv , sa g la v n o m u lic o m i
ra d n ja m a du te a rte r ije , sa s v o jim d e o e n tra l'iz o v a rtim s ta n i ti
ma, n a p ra v lje n a je tS ko da g a ra n tu je In tim n o s t sva kog a, i te i
da ra z d v o ji lju d e .
Mnogo je re e n o o o v o j s t r u k tu r i u rb a n o g p ro s to ra . M e u
tim . o va p ita n ja su p o d je d n a k o S ktu e ln a ii kad Is p itu je m o s tru k
tu ru n e k o g re s to ra n a ili ita lija n s k o g b is tro a , c e n tra ln e p ro s to re
p a r e x c e lle n c e ikojlii p o s p e u ju d ru tv e n e o dn ose .
D o v o ljn o je p o m is lit i n a tip i n u s tru k tu ru vozno g vagona.
A m e r i k i v a g o n je k a o a u to b u s g de su is e d ita p ored an a je dn a
iza d ru g ih du h o d n ika ta k o da sva ko v id i sam o lea ili p o tilja k
onog k o ji se d i is p re d n je g a : vo z g a ra n tu je in tim n o s t. Ita iija n s k i
v a g o n je p o d e lje n na ku p e e iko ji iz g le d a ju kao im ali s a lo n i u ko
jim a lju d i se de je d n i n a sp ra m d ru g ih . K upe p o sp e u je d ru tv e
ni o d n o s , ra z g o v o r, U a m e ri k o m vozu n a jva n ija s tv a r je da se
im a p re d so b o m s to i na ra s k la p a n je k a k o bi se n a njeg a o d lo
ila aa ili o b ro k ( ta bi bez to g a ? ). Ita iija n s k i kupe im a m alo
s to i a . N ije p o tre b a n je d a n za s va ko se d iite : p ita n je se d ru g a
ije p o s ta v lja . U a m e ri k o m vo zu o s v e tlje n je se ne ra z lik u je od
o s v e tlje n ja u a v io n ilma; m a la la m p a je p re m a sva ko m p o je d in
cu. U 'ita lija n s k o m vo zu o s v e tlje n je d o p rin o s i s tv a ra n ju k o le k tiv
nog a m b ije n ta . U e m e n iko m vozu b o je su z a g a s ite i n a g la a va ju
in tim n o s t, u lita liija n sko m vo zu o n e s u s v e tle i p riv la n e .
S h v a titi o vu ita lija n s k u k o n c e p c iju p ro s to ra znai s h v a titi
ne sa m o d iza jn p re d m e ta ve i neke s k o ra n je o d lu k e povo do m
u re e n ja g ra d s k o g p ro s to ra . To kom p o s le d n jih g o d in a Ita lija je
p re trp a la p o ja v u s v o js tv e n u v e lik im in d u s tr ijs k im d ru tv im a , u p o
zn ala g ra d s k o n a s ilje i te n ju g ra a n a d a s e d re s v o je ku e ili
p o s e u ju te k p o n e k e d o b ro zatiene i n a d zira n e lo ka le , izbe165

gavaijui 'javne p ro s to re . U m n o g im a m e ri k im g ra d o v im a , o d re e
n i p ro s to ri o tv o re n i su za n a jra z n o v rs n ije d e la tn o s ti te k n e k o li
ko a sova d n e v n o (p o m is lim o na W a s h in g to n S q u a re i l i C e n tra l
Park), a n ik a d p o s le za la s k a s u n c a . im p a d n e n o g ra d s e ra
s e li , izu z e v u m e tn io k o g k v a rta (B ro a d w a y a ). Ita lija je b ila n a p o
lu da p rih v a ti o v e a m e ri k e n a v ik e , p re n e k o lik o g o d in a , a li sa
ma s tru k tu ra n je n ih g ra d o va n ije p o g o d n a za ova v re m e n s k a i
p ro s to rn a z a tv a ra n ja . I t a iija n s k i g ra d je s a g ra e n ta k o da se u
n je m u o d v ija iv o t to k o m c e lo g d an a 'i to na o e n tra liz o v a n n a
in .
N e da vn o s m o se s u o ili sa b ro jn im z a n im ljiv im in ic ija t iv a
m a p o v o d o m o iv lja v a n ja liis ta rijs k ih c e n ta ra p o s re d s tv o m f e s t i
va la, k o le k tiv n ih m a n ife s ta c ija i p re d s ta v a . To je p o k u a j da se
p on ovn o o iv i g ra d kao m e s to n a la e n ja . O ve in ic ija t iv e u k lju ile
su m n o ge d ru g e p ro je k te d iz a jn a (d iz a jn u iv a n ja k ro z d e file e ,
p re d s ta v e , m a s k a ra d e ) i o tk r i e p re d m e ta >i s itu a c ija (a rh a i n i
d iza jn ka kav je k o ta ric a za n a m irn ic e , k io s k sa n a p ic im a , p ro v i
zo rn o i iim proviziovano m e s to za p ro d a ju ). N ije re , iz v e s n o je , o
in o v a c ija m a , v e o o b n a v lja n ju s ta r ih t r a d ic ija s e o s k o g pra zno va nja , p o n o v o o s m i lje n o g u v e lilk o j m e tro p o li. T rg o v a k e a tra ko ije , a li ipre s v e g a e le m e n ti b u rn o v o e n e p o litik e , ka tka d d is k u
ta b iln e , m a d a b a zb og to g a b itn e 'i zn a a jn e . U r e tr o s p e k tiv i (ta
lija n s k o g d iz a jn a o v i fe n o m e n i, ta k o e , tre b a da bud u u z e ti u
o b z ir je r bez n jih n e e m o s h v a titi ni ta je Ita lija , ni ta je d i
zajn.
U m b erto Eco,
D an s une re tro s p e c tiv e du D es ig n i t a l i e n . . . ,
kataiog R e-ev o lu tio n ita lle n n e , le d s lg n d ans la s o c l t ita lle n n e d es an n es
80, La Jolla M u seu m o f C o n te m p o ra ry A n t-M u s e d a r t C o o te m p o rain , M o n tre a l
p revela: M ile n a M a rja n o v i

Jean Baudrillard

Sumrak znakova

D u a i m a te r ija ln e s t v a r i'. Iz o lu ju i o va dva p o jm a , pod ra zum eva m o da su p re d m e ti n e to m a te rija ln o , to je s t o b je k tiv n o

s iro v in a k o jo j se lju d i s u p r o ts ta v lja ju da b i je m e n ja li a da,
s d ru g e s tra n e , o n i im a ju d u u , m i lju d i im a m o duu , te da je
tre b a s p a s iti. U n a jb o lje m s lu a ju o v a kvo s h v a ta n je m oe da vo d i
sa m o ka d o d a tn o j d u h o v n o s ti, ka to m dodatku d ue, p ute m
k o je g p o liti k i i te h n o lo k i p o re d a k d anas tra i svuda s v o ju id e o
lo g iju i o p ra v d a n o s t.
A li n e sp o ra zu m u ve z i s d u o m i n ije n a jte i. Prava m is tik a ,
d a k le p ra va m is tifik a c ija o d ig ra v a se na p o lju m a te rija ln o s ti
s tv a r i. D o k god s tv a r i s m a tra m o m a te rija ln im , d o tle ih d o iv lja
va m o kao da su o d v o je n e od nas, te nas o ne i ra zd va ja ju . Po
s ta ju n e o d g o n e tljiv i h ije r o g lifi. To se m oe p ro v e riti, na p rim e r,
u M a rk s o v o j a n a liz i ro b e : te k od tre n u tk a kada on v i e u o p te
ne s a g le d a va ro b u kao n e ka ka v m a te r ija ln i p ro iz v o d , ve kao d ru
tv e n i o b lik , n ik a k o v i e kao p re d m e t, v e kao d ru tv e n i o dnos,
ta d a se o tk r iv a d ru tv e n a ta jn a ro b e i ta jn a k a p ita la .
N ika d a n e e m o iz i i n a kra j s d ru tv e n im p ro tiv u re n o s tim a
k o je iza ziva ju p ro iz v o d n ja i p o tro n ja s tv a ri ako ne s h v a tim o ovu
is tin u : p re d m e t n ije ni d ua n iti m a te rija ln a s tv a r, ve je u b iti
od p o s ta n k a d ru tv e n i o d n o s. D ru g im re im a , p re d m e t sam po
se b i n ije n i ta : to je s u b je k a t za n e k i d ru g i s u b je k a t. U p ra vo tu
u is ti m ah p o in ju i s o c io lo g ija i kriza d iza jn a je r su d an an ji
p re d m e ti o draz ita v o g je d n o g s is te m a k o ji in i da s u b je k ti p o
s ta ju je d a n za d ru g o g o b je k ti.
1 Tema sa kongresa I.C.S.I.D. (Kioto, 1973.)

167

S ta tu s s u b je k a ta im a m o i m i i n a i p re d m e ti. A k o n a i p re d
m e ti im a ju m a te r ija ln i s ta tu s , to zn a i da m i, s u b je k ti, je d n i za
d ru ge n is m o n i ta d ru g o d o s iro v in a . A k o n a i p re d m e ti im a ju
fu n k c io n a ln i s ta tu s , to z n a i, sh o d n o is to j f ilo z o f iji, da lju d i m e u
so bo m im a ju is k lju iv o fu n k c io n a ln e o d n o s e . A k o ih d iz a jn ira m o ,
o dn osn o ako id e m o za tim e da iz g ra u je m o o k o lin u ne s a m o kao
s is te m fu n k c ija , ve kao s is te m zn ako va i zn a e n ja , to zn a i da
kao id ea la n d ru tv e n i s is te m n u d im o tu iz r i itu ra v n o te u izm e u
fu n k c ija i p o tre b a , tu s ra u n a tu , ra c io n a ln u a d a p ta c iju je d n ih lju d i
p re m a d ru g im a , is to kao kod a d a p ta c ije e le m e n a ta u a rh ite k tu ri
neke p ro s to rije ili u rb a n e c e lin e . M o e m o se z a p ita ti da li je tu
id ea l.
Z a tv o re n i sm o u je d n o m s v e tu p re d m e ta , u p o tk i zn ako va,
fu n k c ija i p o tre b a ve za n ih za p re d m e te . D iz a jn ir a ti ih , z a m is liti
ih u sve v e im c e lin a m a , m oda s a m o p re d s ta v lja s v e v e e za
tv a ra n je u d ru tv e n u a p s tra k c iju i p o d v a ja n je . A k o p re d m e ti iz ra
avaju p o s tv a re n d ru tv e n i o d n o s , o n i m o ra ju n e s ta ti da bi se
iznaao n e ki d ru g i d ru tv e n i o d n o s. A k o se d iz a jn s a s to ji sa m o
iz sa v r e n o g ra u na to g s v e ta p re d m e ta i zn a ko va , ond a tre b a i
on da n e sta n e . Tre b a p o s ta v iti n e o p h o d n o s t p ro la e n ja k ro z p re d
m e te , to je s t s m r ti d iz a jn a , da bi lju d i p o n o v o d o li d o s im b o li k e
ra zm e ne . U s va ko m s lu a ju , neka p ra k s a je iv a sa m o u k o lik o
p re tp o s ta v lja i s o p s tv e n i k ra j.
U k n jiz i P rin c ip i h ig ije n e (P rin c ip e s d h y g ie n e ), u an g -C e p r i
a p ri u o m e s a ru : Kada je m e s a r p rin c a V en -H u e se k a o v o la ,
ru ka m a bi o b u h v a ta o iv o tin ju : ra m e n o m bi je p ritis k iv a o , n o
gam a bi se v rs to o d u p ira o o p od a k o le n im a bi je p rid r a v a o . Zariv a o bi no po m u z ik a ln o m ritm u k o ji se s a v r e n o p rib li a v a o
s la v n im m e lo d ija m a to se s v ir a ju p r ilik o m p le s o v a u m e i dud o v a f . ..).
Kako tv o ja v e tin a m o e da d o s tig n e ta k a v s tu p a n j? , re e
mu p rin c V en-H ue.
M e s a r o d lo i no i re e : V o lim Tao i ta k o n a p re d u je m u s v o
jo j v e tin i. Na p o e tk u s v o je k a rije re , sa m o b ih v id e o v o la . P osle
tr i g o d in e ve b a n ja , v i e n is a m v id e o v o la . Sada m i d e lu je duh
v i e nego o i. u la m i v i e ne d e lu ju , v e s a m o d u h . P ozn a jem
p riro d n u k o n fig u ra c iju v o la i n a in je m s a m o m e u p ro s to re o r
gana. Tako ne o te u je m v e n e , a r te r ije , m i i e , n e rv e , a tim p re
ni v e lik e k o s ti! Is ti no m e n i s lu i v e d v a d e s e t g o d in a . R asko
m adao sam n jim e h ilja d e v o lo v a , a o tr ic a jo u v e k izg le d a kao
da je sad iz o tre n a . Is tin u g o v o re i, u z g lo b o v im a k o s tiju im a
m e u p ro s to ra , a o tr ic a noa je ta n k a . O na j k o ji u m e da z a rije
veom a ta n k u o tr ic u u te m e u p ro s to re ru k u je noe m s la k o o m
je r ra d i kro z pra zna m e s ta . Z a to se s lu im s v o jim noe m v e d e
v e tn a e s t g o d in a , a o tr ic a m u je jo u v e k kao n ova. S vaki p u t kad
tre b a da ra la n im zg lo b o v e , za pa zim p o se b n e te k o e k o je tre b a
re s iti i za d rim dah, fik s ir a m p o g le d I p o la k o ra d im . Lagano ru
ku je m noem , a z g lo b o v i se ra z d v a ja ju ta k o la ko kao kad s p u
s tim o m a lo z e m lje na tie . Izvu e m no i u s ta n e m , p o g le d a m na

sve s tra n e i tu i ta m o se ra zo n o d im : o is tim s vo j no i v ra tim

ga u ko rice .
V rlo d o b ro , re e p rin c V en-H ue. Poto sam sa slu a o mesaro ve re i, s h v a tio sam v e tin u kako da se ouvam .
O va j te k s t je n e s u m n jiv o n a jle p a ilu s tra c ija s im b o li k e p ra
kse po to m e k o lik o u se b i n o si ra d ik a ln u m u ta c iju s u b je k ta i o b
je k ta . Da bi no m o g ao ta k o da kru i po te lu v o la , a da se n ikad
ne is tro i, tre b a da p re s ta n e da bude no, ta j p un i, o tr i, u b ila k i,
fu n k c io n a ln i p re d m e t k o jim se s lu i lo m e sa r. R e cip ro n o , te lo
v o la tre b a da p re s ta n e da bude ta j p un i a n a to m s k i o b je k t, ta m a
te r ija ln a , n e p ro v id n a o ito s t s k o jo m se s re e i p re d k o jo m se
lo m e s a r z a u s ta v lja . T reba da te lo v o la p on o vo nae s v o ju ta jn u
a rh ite k tu ru , a rh ite k tu ru p ra zno ga , m e u p ro s to ra , a da ta n k i no
v e rn o i p o la k o o p is u je tu ta jn u a rh ite k tu ru . Treba da se izm eu
te la i noa u s p o s ta v i n e to d ru g o no o b je k tiv n i o dn os snaga i da
i je d n o i d ru g o izg ub e s v o je o p re n e k a ra k te ris tik e p rv i e
li n u , a d ru g i te le s n u k o je in e da p rv i v r i s ilu nad d ru g im i
p o t in ja v a ga s v o jo j d e lo tv o r n o s ti. Tada se izm e u n jih u sta
n o v lja v a je d n a s im b o li k a ra zm e na . udo te ra zm e ne n a sta je iz
in je n ic e to se no ne m oe v i e n ika d is t r o it i, u p ravo zato
to je p re s ta o da bude ta j fu n k c io n a ln i p re d m e t k o ji n azivam o
noem .
U is ti m ah i m e s a r p re s ta je da bude m e sa r. Na is ti n ain , da
bi p o n o vo d o a o do s im b o li k o g o dn osa , d iz a jn e r tre b a da p re
sta n e da b ude d iz a jn e r.
Je r dan as je ja s n o da je nae k o ri e n je p riro d e i o k o lin e g ru
bo, u b ila k o , u b u k v a ln o m s m is lu re i a n a to m sko . Pod znakom
te h n i k e ra c io n a ln o s ti za seca m o o no to nas o k ru u je ta n o ona
ko kako to in i lo m e s a r s v o jim noe m . M i, sh od no nao j ra c io
n a ln o s ti zva no j m a te r ija lis ti k o m , o p e ri e m o na p u n im m a te ri
jam a, p u n im p re d m e tim a , p u n im zn a ko vim a ; p la n o m ih u o k v iru
je m o , p rid a je m o im p re c iz n e fu n k c ije , tk a m o sve guu m reu
fu n k c ija i ra u na , o b e le a va m o sv o j p ro s to r n i ta ne o s ta v lja
m o p ra zn o m e k o je g se naa ra c io n a ln o s t uasava. Nem a m e u
p ro s to ra , p o s to ji sa m o p un oa , k o h e re n tn o s t, h o m o g e n o st. Naa
s a b la s t je na ta j n a in s a b la s t z a s ie n o g sv e ta s m a ksim u m o m
s p ona i in te r n ih o dn osa , a li u k o je m p rin c ip id e n tite ta i e k v iv a
le n c ije o s ta je fu n d a m e n ta ln i zakon : vo o s ta je vo, a m e sa r o s ta je
m e sa r.
M e u tim , z a b o ra v ili sm o da m e u p ro s to ri ve zu ju m e uso bn o
o b je k te ili s u b je k te p ra znin a ih razd vaja . Praznina ta ko e in i
sn ag u d u d is te u napadu, u n jo j se snage p o n i ta v a ju , a zajedno
s n jim a i fu n k c ije i k o o rd in a te u ko je za tva ra m o p re d m e te i sebe.
U p ra vo tu p ra zn in u tre b a p o n o vo iz m is liti. Sve ra c io n a ln e d is c i
p lin e s ta v lja ju se b i u za da tak da s v o j p re d m e t o kru e i o piu .
D iza jn , u rb a n iza m , a rh ite k tu ra c rk a v a ju od te d iv lja k e d is c ip lin e
ko ju su se b i i s vo m p re d m e tu is to v re m e n o n a m e tn u li n a s to je i
da ga ra c io n a liz u ju .
D o v o ljn o je u p o re d iti s tru k tu ru m e tro p o le iz te h n i k e ere,
N ju jo rk na p rim e r, sa s tru k tu ro m n aih gra do va iz sre d n je g veka

ili re n e s a n s e ili p ak s o n im to R o la nd B a rth e s (R o la n B a rt) g o

v o ri o s im b o li k o j o rg a n iz a c iji s ta ro g g ra d a T o k ija . I tu se g ra d
o rg a n iz u je o ko p ra zno g p ro s to ra , o k o z a b ra n je n o g k ru g a c a rs k e
p a la te . U p ra vo o ko to g n e n a s ta n je n o g , s k o ro im a g in a rn o g p ro
s to ra , o ko to g d o m a o d s u tn o s ti o s tv a ru je se s im b o li k o je d in s tv o
je d n o g g ra d a i je d n o g d ru tv a . Is to je ta k o b ilo i u e v ro p s k im g ra
d o v im a do m o d e rn ih v re m e n a , s n jih o v im trg o v im a , a rka d a m a ,
p ija c a m a , c rk v a m a pra zan p r o s to r u s re d g ra d a , slo b o d a n p ro
s to r, d ru tv e n i p ro s to r i t o ne s a m o u p o liti k o m i e k o n o m s k o m ,
ve i u s im b o li k o m s m is lu re i. Kad ta j p r o s to r n e s ta n e , g ra d
u m ire . To je s lu a j m e tro p o le ka o to je N ju jo rk . A p s o lu tn o p la n
s ko is k o ri a v a n je ne o s ta v lja n im a lo p ro s to ra bez o v e ili one
nam en e je d in i n e fu n k c io n a ln i p ro s to ri su m r tv i p ro s to ri, zone
u k o jim a se v i e ne m o e s ta n o v a ti a u k o je p a k za laze o n i k o je
s is te m o d b a c u je . OVa fu n k c io n a ln a re d u k c ija je , u o s ta lo m , ono
to o m o g u a va g ra d u da se b e z g ra n i n o ra z v ija , h o riz o n ta ln o i
v e rtik a ln o , po u g le d u na sa m in d u s tr ijs k i s is te m .
N a jle p i p rim e r n e s u m n jiv o su d v e k u le S ve tsko g trg o v in
sko g ce n tra ( W o r ld Tra d e C e n te r). S a v r e n i p a ra le lo p ip e d l, e
t ir i s to tin e m e ta ra v is o k i, bez p ro z o ra , k lim a tiz ira n i: t o je is t
znak v rto g la v o ra z v ije n o g s is te m a p o liti k e e k o n o m ije . Z a to d ve
k u le ? Z a to to s a v re m e n i zn ak, n e m a ju i v i e u s v o m s re d i tu tu
s im b o li k u g ra v ita c iju , m o e s a m o da se p o n a v lja i u d v o s tru u je
kao u o g le d a lu . S o b ic a m rtv a c a u s rc u p ira m id a i e z la je iz
W o rld T rade C e n te r-a , a o vo in i ra z lik u iz m e u tra d ic io n a ln e
o rg a n iz a c ije i n ae g s a v re m e n o g g ra d a , o rto g o n a ln o g i s v e lik im
p rig ra e m .
N aa m o d e rn a a rh ite k tu ra , ko ja p ro iz la z i iz s ra u n a tih p o tre b a
i fu n k c ija , n ije u s ta n ju da p o n o v o iz m is li tu v rs tu s u p ro tn o g p ro
sto ra , ta j d om o d s u tn o s ti i s im b o li k o g z ra e n ja . O na m o e sa m o
b eznadeno da ih s im u lira , kao na z e le n im p o v r in a m a . Da li su
to o s trv c a u p riro d i u za vad i s u rb a n im ste g a m a , d is a n je u sre d
g ra d s k ih b lo ko va ? S ve je to s a m o s im u lira n je . Z e le n a p o v r in a je
i sam a p la n o m za c rta n a , p re d v i e n a , fu n k c io n a liz ira n a o na or4
to g tre n u tk a pa n a d a lje u u rb a n o m p la n ira n ju o d g o v a ra fu n k c iji-ig ri, fu n k c iji-p riro d i, f u n k c iji-d o k o lic i. O na u la zi u re g u lis a n u r p o
z ic iju , n a im e , u s is te m a ts k o s a u e s n i tv o sa iz g ra e n im i n stan je n im p ro s to ro m . I ona sa m a je o d re e n i p o p u n je n p ro s to r. Da
k le , to ni u e m u ne m e n ja fu n k c io n a ln i te ro riz a m gra da . Zbog
to g a to v i e ne p o s to ji s tv a rn i pra zan p ro s to r u s re d i te g ra
d ova, za to se o ko n jih p o ve a va ona d ru g a p ra zn in a d ru tv e n a
i p riro d n a p u s tin ja k o ju n a ziv a m o o k o lin o m .
U p ra vo se tu iz la e m o o p a s n o s ti da se iz g u b im o u to m nad
m e ta n ju u p ro iz v o d n o s ti, k o n s tru k tiv n o s ti, ra c io n a ln o s ti, u to j p re
z a s i e n o s ti fu n k c ijo m , zn ako m , ra u n o m . U p ra vo tu o p a s n o s t svi
te e da izb eg n u tra g a n je m za n o v im v re d n o s tim a i n o vo m ra v
n ote om iv o tn e s re d in e . M e u tim , s v i t i n o vi s is te m i v re d n o s ti
ve om a p o d se a ju na ze le n e p o v r in e : is ti m o ra ln i a lib i u s re d i tu
d o m in ira ju e g s is te m a .

U izve sn o m s m is lu za m isa o da se p o m ire dua i m a te rija ln e

s tv a ri n ije nova : p o s to ja la je ve u sa m o m za etku d izajna . On
is to v re m e n o p ro iz la z i iz d ve d im e n z ije : p o liti k e e k o n o m ije i f i
lo z o fije p ro s v e tite ljs tv a , a u tra g a n ju je za d ru tv e n o m p e d a g o g i
jo m in d u s trijs k e e re . U to m e se d iza jn ne izd vaja od d ru g ih in s ti
tu c ija , kao to su nauka, te h n ik a i k o la . M is lilo se da e sve ove
in s titu c ije , p re m a id e a lu o s ta ln o m i ra c io n a ln o m n a p re tku , izm en iti d ru tv e n e o d n o se , u k in u ti u g n je ta v a n je i d ru tv e n u n e je d n a
k o s t i d o v e s ti do p ro z irn o s ti i s re e lju d i. D anas su sve one u
d u b o ko j s tru k tu ra ln o j k riz i je r je z la tn o id e o lo k o doba p ro s v e ti
te ljs tv a m rtv o : d o lo je do ra sce p a izm e u oba e le m e n ta te h ar
m o n i n e s in te z e P ro gresa u k o ju se u X V III i X IX ve ku m o g lo vero v a ti. D ru g im re im a , id e a l p ro s v e tite ljs k e f ilo z o fije n ije se o du
p ro ra zvo ju p o liti k e e k o n o m ije k o ja je b ila n je g o v o b je k tiv n i
o sn o v.
I kada je d n im u d n im p o re m e a je m te id e a ln e v re d n o s ti, p re
sta n u is t o r ijs k i da u ti u na o b je k tiv n i s is te m , o ne n a s ta v lja ju da
m u slu e kao a lib i. J e d n o s ta v n o d o p rin o s e re p ro d u k c iji d o m in ira ju e g p o re tk a . Tako je i sa k o lo m ija nam je k o n z e rv a tiv n a
d ru tv e n a fu n k c ija dan as p ozn ata . Tako je i sa te h n ik o m i p ro
iz v o d n jo m iji je p ro c e s o tv o re n . Tako je i sa d iz a jn o m u o n o j
m e ri u k o jo j su k o re n i n je g o v ih p ro tiv u re n o s ti is ti.
to se d iz a jn a ti e , ta p ro tiv re n o s t iz b ija na t r i b itn a n ivo a :
e s te ts k o m , d ru tv e n o m , a n tro p o lo k o m .

1.

E s te ts k i n iv o

D iza jn je iz n ik a o iz p ro je k ta o s in te z i o b lik a i fu n k c ije in d u s trij

s k ih p re d m e ta . O d b a c iti ira c io n a ln e o b lik e da bi se p re d m e tu
v ra tila n je g o va o b je k tiv n o s t, n je g o va u n u tra n ja ra vn ote a koja
bi ga is to v re m e n o in ila i le p im . M is lilo se da d iza jn m oe p ro
nai p ra vu je d n a in u p re d m e ta , p ro g re s iv n u is tin u ko ja bi na
kra ju p o b e d ila k i i m o d u. No, ja s n o je da je to u to p ija . Da li je
ova j o b lik ra c io n a ln iji od n e ko g d ru g o g ? K ra tk o ro n o ili s re d n jo
ro n o g le d a n o , k o n s tru k c ija n eke s to lic e ili zg ra de m oe iz g le d a ti
a p s o lu tn o s u p e rio rn a u o dn o su na neku d ru g u . P o s to ji, d a kle ,
s re d n jo ro n a is tin a o e s te ts k o m p ro je k tu d iza jn a a li pod uslovo m da se z a b o ra vi je d n a d ru g a lo g ik a , s is te m a ts k a lo g ika znaka,
c ik li n a lo g ik a m o d e k o ja ig ra na d ugu stazu , a u vek p ob e u je .
Na n e ki n a in p o s to je s e g m e n ti a p s o lu tn o g ra zvo ja o b lik a , a li pod
ir im u g lo m p o s to ji to ta ln a re la tiv n o s t o b lik a pod re im o m m ode,
za to to je to d o m in ira ju i s is te m , je d in i k o ji je o d is ta p osta o
u n ive rza la n i k o ji p o svu d a zapo ved a p ro iz v o d n ji i p ro m e tu zna
kova.
Tako, o no to sm o n azva li e s te tik o m p ro z irn o s ti ( e s th e tique d e ia tra n s p a re n c e ) s u p ro tn o je k la s i n o j k o n c e p c iji ko ja je
s v im p re d m e tim a bez ra z lik e d ava la n a jje d n o s ta v n iji o b lik , d o vo
d e i tim e do s tila -k u tije * ( s ty le -b o ite ). U s tv a ri, kakva je za
p ra vo b ila ra z lik a , u o v o j k la s i n o j v e rz iji, izm e u kom ada nam e171

s ta ja , a u to m o b ila , tra n z is to ra i k o n fe k c ijs k o g m o d e la K u re o ve

(C o u rre g e s ) h a ljin e ? K ua, u p a lja , e le k tr i n i b rija , e n ska ha
ljin a : svu da k u tije , a m b ala a , g e o m e trijs k i ili a e ro d in a m i n i s to ln ja c i. Kao re a k c ija na o vu o p tu te n d e n c iju k o ja je od p rv e
iz g le d a la kao i sva ka d ru g a m o d a, o d n o s n o kao is t o r ijs k i d a tira n
i p ro laza n s t il, kao m o d e rn s ty le * ili s til-re z a n c i p o d ig li su
se g la s o v i u im e je d n e e s te tik e is tin e izn ad p re d m e ta : e s te ts k e
is tin e n je g o v e s tru k tu re . R e k li su n am : em u e lja da se s a
k riju , po sva ku ce n u , to lik a te h n ik a i te h n i k i m e h a n iz m i? Z a to
s tru k tu ru p re k riv a ti k ru tim p o k riv a e m ? ta je le p e od s ta re p a r
ne m a in e sa n je n im k lip o v im a i p o lu g a m a ? ta je le p e od A jfe lo ve k u le i b ic ik la ija se ce la k o n s tru k c ija v id i? P oka im o m e
h an izm e , u k lju u ju i i p o k re te lju d s k o g te la . P o ja s n im o ih d a ju i
ih na ra z u m ljiv n a in . U z m im o s ta k lo i p ro z irn e m a te r ija le . O t
k rijm o fu n k c io n a ln e o rg a n e k u e , k o la , u lic e , te la , g ra da . S tv o
rim o p re d m e te k o ji se n e e s tid e ti svo g te la ! * T im e se p o d ra z u
m e va : d iza jn e ond a b iti o d ra z p ro z irn o g d ru tv a ija bi se g ra a
v id e la , d ru tv a bez ta jn i i m a n ip u la c ija . U ltr a fu n k c io n a liz a m k o ji
n je g o v i s le d b e n ic i s m a tra ju re v o lu c io n a r n im z a v r i e z a p ra vo
kao p ro m e n a d e k o ra . Je r, n ije ta n o da h a ljin a ili e la s ti a n hula hop, kro z k o ji se te lo v id i, b ilo ta o s lo b a a : u k a te g o r iji zn ako va
to je d o d a tn a s o fis tik a c ija . R a z o tk riti s t ru k tu ru ne zn a i d o s e i do
n u lto g ste p e n a is tin e , v e ih p r e k r it i n o v im z n a e n je m k o je e
se d o d a ti s v im o s ta lim z n a e n jim a ..A to e b iti m a m a c za n o vi
s til o b lik a , za n o vi s is te m zn a ko va , ta k a v je c ik lu s fo r m a ln e in o
v a c ije , ta kva je lo g ik a m o d e, i tu n ik o n i ta ne m oe. No, to n ije
ra zlo g da to za b o ra v im o .
D iz a jn e r m oe p o b e s n e ti v id e i ka ko k i s vu d a p o b e u je , a li
p ra vi n e p rija te lj d iz a jn a n ije k i , v e in je n ic a to K n o ll i S a a ri
nen i sa m i p o s ta ju m o d e li, to je s t m o d n i zn a ko vi i m o d n i p oka za
t e lji. Za n jim a ce o d iz a jn p o s ta je m o d n i p rid e v : d iz a jn -k o m p le t,
d iz a jn -s to lic a , d iz a jn -b o ja . ta u in iti? T re b a p riz n a ti da d anas
v i e n ije m o g ua p ro z irn o s t:
nem a je , s je d n e s tra n e , ni iz m e u p re d m e ta i n je g o v e fu n k
c ije (n je g o v e u p o tre b n e v re d n o s ti) u s is te m u u k o je m d o m in ira
p o liti k a e k o n o m ija . U p o tre b n a v re d n o s t svu d a d o iv lja v a k ra ta k
sp o j k o ji iza ziva p ro m e tn a v re d n o s t.
nem a je , s d ru g e s tra n e , ni izm e u fu n k c ije p re d m e ta i n je
govog o b lik a u s is te m u u k o je m d o m in ira m o d a. O b lik svu da d o
iv lja v a k ra ta k s p o j izazvan c ik lu s o m m o d e.
N ije d a n o b lik , n ije d a n znak u b u d u e ne iz m i e lo g ic i m o d e
kao to n ije d a n p ro iz v o d ne iz m i e lo g ic i ro b e . O tu d d v o u m lje n je
d iz a jn e ra k o ji u s v o jim n a jr a d ik a ln ijim , n a jn o v ijim k o n c e p c ija m a
i d a lje radi na u s a v r a v a n ju d o m in a n tn o g s is te m a . O tu d is to rijska d v o s m is le n o s t d iza jn a k o ji je u s vo m p o k u a ju da o s lo b o d i
p re d m e te u o k v iru n jih o v e id e a ln e fu n k c io n a ln o s ti, is t o r ijs k i n e
s u m n jiv o sa m o d o p rin e o b u r o a s k o j re v o lu c iji u s is te m u f o r m i.
Kao to je b uroa ska re v o lu c ija na p o liti k o m p la n u k r ila p u t
u n iv e rz a liz a c iji k a p ita lis ti k o g e k o n o m s k o g s is te m a , b i e da je

ta k o i re v o lu c ija d iz a jn a sa m o p ro k r ila p u t u n iv e rz a liz a c iji s is te

m a m ode.

2.

D r u tv e n i n iv o

Ilu z ija d iza jn a p ro iz la z i ta k o e iz n je g o ve id e a lis ti k e filo z o fije

to p o tc e n ju je m o d o m in ira ju e g s is te m a i ne p oznaje o b je k
tiv n e u s lo v e s v o je p ra k s e . Od svo g n a sta nka , sa Bauhausom , d i
za jn je s e b i p o s ta v io d ru tv e n i i p o liti k i c ilj. Ide ja d izajna je da,
kro z fu n k c io n a ln o o slo b a a n je o k o lin e , p o sp e i ve u p ro z irn o s t
d ru tv e n ih o d n o sa , d e m o k ra tiz a c iju i je d n a k o s t s v ih p red p re d
m e to m . U ve k ta p ro v e tite ljs k a filo z o fija m isa o o ko na no j i
n e izb e n o j s re i za sve lju d e , pod u s lo v o m da se u no si sve vi e
s a v e s ti ili n a u ke, sve v i e te h n ik e ili m o ra la . D iza jn je zadrao
p o n e to od s v ih o v ih sn ova , a p ose b n o c rte ra c io n a lis ti k e e u fo
rije X IX ve ka . B au h au sov p ro je k a t s a s to ja o se u to m e da se na
k v a lita tiv n o m p la n u , p u te m fo rm a ln e i e s te ts k e re v o lu c ije sva ko
d n e v n ic e , d o v r i o no to je ra n ije na k v a n tita tiv n o m plan u o b a vila
in d u s trijs k a re v o lu c ija .
P rim e tim o da su se sa e ro m z a g a iva n ja , od 60-tih g odina
n a o v a m o ,.s tv a ri iz m e n ile : d iz a jn sve v i e i v i e te i da se d e fi
n i e n a s u p ro t te h n i k o j ra c io n a ln o s ti tv rd i se da je p o st-te hn o lo k i. Na o va j n a in d o la zi do ra s k id a n ja p rv o b itn o g p akta dizajna
sa te h n o lo k im d ru tv o m . M e u tim , n je g o v d ru tv e n i i p o liti k i
p ro je k a t n ije se iz m e n io . ta je od n jeg a o sta lo ?
P ro izvo d i d iz a jn a su s k u p i, to je in je n ic a . M e u tim , ova je
p rim e d b a s u v i e laka i p rik riv a o z b iljn ije p ro tiv u re n o s ti. Zamer it i d iz a jn u da je s u v i e s ku p i n e d e m o k ra ti a n , da je s tv o rio je
dnu v rs tu n ove a ris to k ra tije p o tro a a ko ja se na izg le d slu a jn o
p okla p a s p riv ile g o v a n im lju d im a to se n ovca i k u ltu re ti e
zn ai, u o s n o v i, o p tu iti ga lano. D iza jn je in d u s trijs k i p ro izvo d i
ne v id i se k o jim bi u d o m izb eg a o za ko n im a tr i ta is to kao
to ne m oe da, kao p ro d u k c ija o b lik a i znakova, izbegne s is te m u
m o d e. Tano je : p ro iz v o d i d iza jn a p o th ra n ju ju ig ru p ro m e tn e v re d
n o s ti, d a kle , n e je d n a k o s ti d ru tv e n ih kla sa u le pe zi p o tro n je .
P ojaava je ak i kad u n o si n o v in e i onda kada v e ru je da e se
te in o v a c ije ir it i po e lo m d ru tv u , je r p ro iz v o d i d is tin k tiv n i ma
t e r ija l k o ji e p o s lu iti d ru tv e n o j d is k rim in a c iji.
P oznat je p rim e r m u ltip la , to g p o ku aja da u m e tn i k o d elo
b ud e d o s tu p n o s v im a e lim in is a n je m p riv ile g ije u n ika ta , o dn osno
u m n o a va n je m o rig in a la . P oznate su p e k u la c ije i e ko n o m ski
bum k o ji su im a la ta u m noena d ela p on ovo p o s ta v i re d ak m a
t e r ija l i viak p ro m e tn e v re d n o s ti. To je p o m a lo su db in a svih
k re a c ija d iza jn a , p o to su s e rije s ilo m p rilik a o g ra n ie n e , i to
is to v re m e n o p ro ra u n o m in d u s trija lc a i p e a to m , d iz a jn e ro v im
p o tp is o m . S vesn o ili ne, p re d m e tim a d izajna se uvek o d b ija s ta
tu s s e rijs k ih p re d m e ta u vek su b ili, ako ne z a m i lje n i, a ono
p ro iz v e d e n i i o s tv a re n i kao m o d e li sa svo m d ru tv e n o m , e ko n o m
sko m i k u ltu rn o m d is k rim in a c ijo m ko ju to im p lic ira .
173

A li o vo je sa m o s p o re d n a p ro tiv u re n o s t. U s u tin i, o v d e je
d izajn rtv a , kao to su a rh ite k tu ra ili u rb a n iz a m rtv e d o m in ira ju e g s is te m a d v o g la v o g s is te m a tr i ta i m o d e . Ne m o e se
t ra iti da d iza jn sam p ro m e n i za kon e p o liti k e e k o n o m ije , n iti o ne
d ru g e jo s u p tiln ije i t e r o r is t i k ije p o liti k e e k o n o m ije zna
kova, ko do va, ra z lik a . D a k le tu , na n iv o u d ife r e n c ija ln e p o tro n je
p ro izvo d a , ne le i is tin s k i p ro b le m : v e na n iv o u sa m e p ro iz v o
d n je u ra sce p u izm e u p ro iz v o a a i p o tro a a , s tv a ra la c a i
k o ris n ik a . J e r p ro iz v o d n ja s tv a ra n e to jo g o re od n e je d n a k o s ti:
is tin s k u d is k rim in a c iju . O vo g p u ta , m e u tim , d iz a jn e ri su o d g o
v o rn i je r m o g u da b ira ju n a in p ro iz v o d n je . Iz b o r je p o liti k i
iz b o r u iv a ti iz d v o je n s ta tu s p ro iz v o a a , a s v im a d ru g im a
d a v a ti iz d v o je n s ta tu s p o tro a a . U d ru tv e n o m s m is lu , tu se
o d ig ra v a d a n a n ja kriz a sve o s ta le p ro tiv u re n o s ti s a m o p o ja
a va ju ta j ra sce p , tu p o d e lu rada, ko ju s v i p o k u a ji da i k o ris n ik
u e s tv u je , d o e do re i, n ik a d a n e e u s p e ti da s m a n je .
Je d n o stra n i o d n o s iz m e u d iz a jn e ra k o ji p ru a d iz a jn e rs k e
u s lu g e i k o ris n ik a k o ji ih p rim a o n a k v im k a kve je s u sa da ie d o
v e de n u p it a n je f . .. ) . S ve v i e s m o s v e s n i in je n ic e da k o ris n ic i
m ogu b iti p o z itiv a n fa k to r u s tv a ra la tv u d iz a jn a . K ako ra z u m e ti
o dn os k o ji p o s to ji izm e u ta k o z v a n e o d lu k e d iz a jn a i p ro c e s a d o
n o e n ja o d lu k a od s tra n e k o ris n ik a ? K o m u n ik a c ija iz m e u je d n o g
i d ru g o g je p o e ljn a f. . .)2
Poeljno n ije ja k a re . N ije d o v o ljn o u in iti k o ris n ik a po
z itiv n im fa k to ro m u p ro c e s u k o ji m u u b itn o m iz m i e . T re b a s lo
m iti tu s v e tin ju p ro iz v o d n je , s v e tin ju o d lu k e i in o v a c ije k o ja je
za k o ris n ik e ra vn a k u ltu r n o j e k s k o m u n ik a c iji, e k s k o m u n ik a c iji u
b u kv a ln o m s m is lu , je r tu k o m u n ik a c ije v i e n e m a . O d tre n u tk a
kada su p re d m e ti p ro iz v e d e n i na ta j iz d v o je n i n a in , fu n d a m e n
ta ln a p o ru ka je ona o iz d v a ja n ju . O n i m o g u da bud u le p i i fu n k c io
n a ln i, b o g a ti z n a e n jim a , m e u tim , a ko su ta zn a e n ja p ro iz v e
dena je d n o s tra n o , t i p re d m e ti ne m o g u ni u e m u da iz m e n e o b
lik d ru tv e n o g o d n o sa .
N e m o ra ln o s t nae k u ltu r e ( tim e p o d ra z u m e v a m i m a te rija ln u
p ro iz v o d n ju i s is te m m e d ija i s fe ru p o litik e ) , n ije u n e m o ra ln o s ti
sa draja , id e o lo g ije , la n ih p o tre b a , ra z b a c iv a n ja , n iti a k u o g ro m
n om m a te rija ln o m i p s ih o lo k o m z a g a iv a n ju . O na le i u in je n ic i
da sve te s fe re iz m i u k o n tro li g ru p e i na ta j n a in , d a k le , za
g ru pu kao i za in d iv id u e ko je je in e , g ub e sva ku s im b o li k u
v re d n o s t.
I sam d iza jn je d eo o ve n e m o ra ln o s ti, ne zbog n eke sa u e s n i ke id e o lo g ije k a p ita lis ti k o g s is te m a , v e s a m o m p ra k s o m iz
d vo je n e p ro iz v o d n je . U d a lja va n je d iz a jn a od iv o ta o b i n o g o1 -An unilateral relationship between designers and users of the products, that the former
provides design services and the latter accept them as they come to them Is now becoming
questlonnable (. . .) We are increasingly aware that the users can be a positive factor In
creative design (. . .) How can we understand the relationship between the so-called design
decision and the decision making processes on the part of the users? Communication between
the two Is deslrablef. . .) (Uvodni tekst na kongresu I.C.S.I.D. Kioto. 1973).

ve ka m oda p re d s ta v lja in te g ra ln i d eo n je g o ve filo z o fije . M oda

je m o d e rn i d iz a jn o b lik p riv ile g o v a n e s u b k u ltu re . 3
D iza jn e li na d e m o k ra ts k i n ain , naravn o da u na pred i
e s te ts k i u ku s, s v a k o d n e v n i s m is a o za le po , k u ltu ru nam en je nu
i d o s tu p n u s v im a . P u b lika im a o b i n o is k v a re n ukus: v i e v o li
s ta ro i ru s ti n o , m a lo g ra a n s k o d e k o ra tiv n o ili b arokn o s tiliz o va n je . S tid ljiv o e m o re i da je ta k o zato to mu n e d o sta je prava
k u ltu ra ko ja bi m u o m o g u ila da v o li le pe s tv a ri; na o va j nain
d iza jn sp asa va s o p s tv e n u p o z ic iju . A li za to se u to j n enaklonos ti p u b lik e ne u vi a s o c io lo k a o d b ra m b e n a re a k c ija , tip a : Te
s tv a ri n is u za nas. 2 e le jo j p o d m e tn u ti p ro iz v o d n ju za upuene,
k u ltu ru n a m e n je n u n a s le d n ic im a k u ltu re . P ub lika je d n o s ta v n o rea g u je kla s n o : o d b ija je .
D iza jn je p re p u te n s o p s tv e n o j m is tifik a c iji sve dok ne po
sta n e s v e s ta n la te n tn o g g o v o ra k u ltu re . N u d iti n eko m e n e to to
ne m oe da a s im ilira , n a jg o ra je v rs ta a g re s ije . M asovna k u l
tu ra , m a so vn e in fo r m a c ije , g o v o rio je O ueneau (K e no ), stv o re n e
su da bi u b e iv a le n e zn alice . Z a r n ije is ti s lu a j s d izajno m ,
k o ji su oa va lju d e s n jih o v o m v la s tito m n e sp o so b n o u da razum e ju ? K u ltu ra ko ja im se na ta j n a in prua p o s ta je n e k im zago
n e tn im o b rto m iv i d okaz n jih o v e n e -k u ltu re . Pod izg o vo ro m da
ih u n a p re u je m o , v ra a m o ih na n jih o v o m e s to . Tako se ra zja
n ja v a n jih o v a o b je k tiv n a d ru tv e n a s u d b in a ko ja ih vo d i ka kiu
kao je d in o m ra s p o lo iv o m izb o ru k o jim izraa vaju sv o j o tp o r.
Tako se ra z ja n ja v a id e o lo g ija s tv a ra la c a : o n i te o re ti u svo ju
p ra ksu u je d n o m d e m o k ra ts k o m g o v o ru , a p ri to m e su n esve sn i
te m e ljn e d ru tv e n e s tru k tu re svo ga rada. No, p o s to ji tu i je dn a
d ru tv e n a p ra vd a : ta im is ta p o tis n u ta s tru k tu ra k va ri sve na
po re .
D a kle , sa m a je p u b lik a iz re k la k la sn u k ritik u d izajna . Dodao
bih da ovu k r itik u ne tre b a s v e s ti na tra d ic io n a ln u m a rk s is ti k u
k r itik u ko ja tv rd i da d iza jn sa m o n a m e n ski p ro iz v o d i za p riv ile g o
va ne k la se to je ona is ta v rs ta k ritik e koja se u p u u je k o l
s k im in s titu c ija m a da u m e ju sa m o da re p ro d u k u ju radnu snagu
n a m e n je n u k a p ita lu . O va k ritik a za hte va sam o je d n a k o s t u u i
va n ju k u ltu rn ih d ob ara. M e u tim , ra d i se o nee m u v i e m od
to g a : n e n a k lo n o s t p u b lik e izraava o d b ija n je n eega to sam a
n ije p ro iz v e la , o noga ije jo j je s tv a ra n je una pred u skra e n o . Radi
se u s tv a ri o k r itic i ka sta k a s te k o ris n ik a , ka ste stva ra la ca ,
ka s te iz u m ite lja , k a s te p o tro a a a c ilja na one k o ji k u ltu rn im
za kon om m a n ip u li u u s v o ju k o ris t.
Ne za b o ra v im o da je Bauhaus u svo m p ro je k tu za pisao srJ|rt
u m e tn o s ti kao a ris to k ra ts k o g in d iv id u a ln o g stv a ra la k o g o b lika
i o d m e rim o ra z d a ljin u ko ja nas d e li od to g za hteva. U to m e bi u
s tv a ri b ila je d in a ra d ik a ln a re v o lu c ija ko ja bi d o ve la u p ita n je
k u ltu ru kao ko d e ks, ko ja bi ra zb ila k u ltu rn i zakon i o tv o rila se
pre m a is tin s k o j to ta ln o j k u ltu r i sva ko d n e vn ice . Dosad su svi
> .The departure of the design from lives of common people today may he builtIn the philo
sophy of design itself. It may be that modern design Is a high culture, a form of subculture.(isto)

n ap ori u s p e li da sa m o d e m o k ra tiz u ju , i to p r ili n o lo e , p ro iz v o d e

d iza jn a , a li n ikad a i sam p ro c e s n jih o v e p ro iz v o d n je . Tu jo u ve k
u o d n osu na ovu ra d ik a ln u r e v o lu c iju im a m o p o s la is k lju iv o s
b uro a sko m re v o lu c ijo m . N e s u m n jiv o , m n o g i e se u te iti p ri
p o m is li da je ta b u ro a ska r e v o lu c ija n eo p h o d n a e ta p a ka k ra j
n jo j re v o lu c iji, i da je d o v o ljn o m a lo d ija le k ti k o g s trp lje n ja i
do b re v o lje . A li s tv a r i ne s to je ta k o . T re b a v id e ti k o lik o sva ta
d ru tv e n a o s v a ja n ja , o s lo b a a n ja d ru tv e n ih i in d iv id u a ln ih p o
tre b a , o b ilje znako va, p re d m e ta , in fo r m a c ija , ra zm n o a va n je p o
ruka i lju d s k ih o d n o sa k o lik o nas o vo sve v i e i v i e z a ro b lja
va u nau p o tro a k u su d b in u i d ru tv e n u n e o d g o v o rn o s t. Z a to
to je i slo b o d a u iv a n ja s ve g a to g a za p ra vo d irig o v a n a slo b o d a ,
to o b ilje sa m o p o ja a va iz d v a ja n je o k o je m sm o g o v o rili. M o e m o
se u g u iti u n a jle p e d iz a jn ira n o j o k o lin i za to to je i n a jle p a
o k o lin a m rtv a , a o ni k o ji u n jo j iv e s a m o su fu n k c io n a ln e prom e n ljiv e v e li in e te o k o lin e . No, u p ra v o tu le i s u d b in a k o ris n ik a -p o tro a a : on je sa m o e le m e n t c e lo k u p n o g p ro ra u n a . U n a j
go re m s lu a ju , b i e p ris u ta n je d in o u is p itiv a n jim a tr i ta ; a u
n a jb o lje m s lu a ju , b i e o b u h v a e n s in d ik a to m p o tro a a .
D anas d iz a jn n a s to ji da se o r ije n ti e ka v e o j s lo b o d i k o ri
s n ika , s tv a ra ju i v i e fu n k c io n a ln e , p o lik o m b in a to rs k e , n e fu n k c io
naln e i lu d i k e p re d m e te , itd . O s ta lo je da se v id i da li o va p re
k v a lifik a c ija n ije s u v i e d o cka n u k lju e n a u p ro c e s , je r bi u to m
s lu a ju k o ris n ik o v a s lo b o d a b ila sa m o s lo b o d a m a n ip u la c ije , s lo
boda ko m b in o v a n ja . Da li je tim e k o ris n ik p ro m e n io s v o j s ta tu s ?
D a li su m u s im u la k ru m o d g o v o rn o s ti, a li ne i k lju koda. S ve to
k o ris n ik m oe da u ra d i je s te da ue u ig ru ig ru s la g a n ja ili pak,
na p rim e r, lu m in o -k in e ti k u ig ru . To je b o lje od p a s iv n o g ko ri e n ja , a li je jo u ve k ve o m a n a lik iz b o ru , re c im o , m a rke p ra ka
za p ra n je . U s va ko m s lu a ju , to je ve o m a d a le k o od is tin s k e o d
g o v o rn o s ti, to je a k d a le k o i od ig re d e te ta ko je p re d m e te m e n ja
p re m a s o p s tv e n o j m a ti, a ne p re m a ko du u n a p re d u p is a n o m u
p re d m e t.
D ija le k tik a ta u ve n a d ija le k tik a izm e u p ro iz v o d n je i p o
tro n je , izm e u in o v a to ra i k o ris n ik a ne p o s to ji. U p rk o s s v im
p o v ra tn im sp re g a m a (fe e d -b a c k ) i d ru g im lu k a v s tv im a o p a r tic i
p a c iji, n ikad nem a is tin s k o g o d g o v o ra k o ris n ik a p ro iz v o a u , da
kle , nem a is tin s k e o d g o v o rn o s ti. Is to je i na p o liti k o m p lan u gde
se, u p rko s s v im iz b o rn im k o n s u lta c ija m a , a n ke ta m a i o b lic im a
d ru tv e n o g d o g o v a ra n ja na s v im n iv o im a , sve v i e ir i ja z izm e u
o n ih k o ji d on o se o d lu k e i o n ih na k o je se te o d lu k e o d n ose .
Ne tre b a se, d a k le , u zd a ti u n eku d ija le k tik u k o ja e p re m o
s t it i o vaj jaz. S am i in io c i p o d va ja n ja , o d g o v a ra ju i s ta tu s i p ro
izvoaa i p o tro a a m o ra ju n e s ta ti. Tano je da se ce lo k u p n a
sa da nja a rh ite k tu ra d ru tv e n ih o d n osa s u p ro ts ta v lja o v o j s im
b o li k o j re v o lu c iji. A li z a h te v p o s to ji, svu da je p ris u ta n zah te v za je d n o m ra d ik a ln o m a lte rn a tiv o m sa d a n je m d is k u rs u
p re d m e ta . J a v lja ju se v ita ln i i d u b o k i o tp o ri k o ji svu da c ilja ju na
ta j m o n op ol i tu n e o d g o v o rn o s t. N a spram o va kvo g za hte va, p re
te n z ija d iza jn a da s tv a ra is tin s k i le p e p re d m e te u je d n o m izd vo

je n o m s v e tu p re d s ta v lja o pa snu u to p iju . Da bi se danas d o lo

do s im b o li k o g , tre b a se v r a t it i na d e fin ic iju d atu na p oe tkuo b je k a t je s u b je k a t za d ru g i s u b je k a t. D a kle , nem a pro izvo a a
n iti p o tro a a ni s je d n e ni s d ru g e s tra n e , ve su to dva s u b je k ta
k o ji se s im b o li k i ra z m e n ju ju p o s re d s tv o m je d n o g p re d m e ta . Ta
kav je s ta tu s slo b o d n e re i. Do g u b itk a s im b o li k o g dola zi se
onda kada je d a n s u b je k a t p o s ta je o b je k a t za neki d ru g i s u b je k a t
ta k o k o ris n ik -p o tro a p o s ta je o b je k a t za d iza jn e ra . O vo je
na d o m in a n tn i d ru tv e n i o b lik i on se za nas u tis k u je u sva ki
p re d m e t. Z a to to n ije izve o re v o lu c iju ko ja bi o m o g u ila m e sto
i p re d m e tim a i n o s io c im a p o ru k e i s a m im zn acim a ija bi in ve n
c ija p rip a d a la s v im a , d iz a jn u p re ti o p a s n o s t da p o d e li is tu sud
binu sa tim d o m in a n tn im d ru tv e n im o b lik o m .

3.

P s ih o -a n tro p o lo k i n iv o

P o s to ji je d a n d ru g i te re n na k o je m se d iza jn s p o ti e u opasnu
p re p re k u , a k o ji je u s u p r o tn o s ti s n je g o v im v la s titim zahte vom .
D izajn je d osa d b io za o k u p lje n je d in o s tv a ra n je m p ro izvod a , a li
ga se n ikad a n ije tic a o ce lo k u p a n p ro c e s , o d s tv a ra n ja do u n i
te n ja p re d m e ta . D ru g im re im a , n is m o im a li d o v o ljn o u v id u i
ta v c ik lu s p ro iz v o d n je . To je m oda ra zlo g zbog ko jeg o sta je m o
bez o d g o v o ra s u o a v a ju i se sa p ro b le m o m ra s ip a n ja . 4
P ita n je o d u m ira n ja p re d m e ta za pravo je fu n d a m e n ta ln o i n ije
s lu a jn o to nae d ru tv o v i e ne v la d a s ta re n je m ni u m ira n je m
s v o je m a te rija ln e o k o lin e . A kada o vd e g o v o rim o o u m ira n ju , n ije
t o lik o re o m a te rija ln o m n e s ta n k u k o lik o o s im b o li k o m u n i ta
va n ju . V id e li sm o m a in e T in g u e ly a (T in g e li) n a p ra v lje n e s c ilje m
da se i sa m e d e z in te g ri u n akon izve sn o g vre m e n a m aine-u tv a re ko je ra z o tk riv a ju je d n u od te s k o b a nae te h n i k e c iv iliz a
c ije : u m re ti pod te r e to m s v o jih p re d m e ta k o ji su p riv id n o namen je n i b rzo m k ra ju na o s n o vu im p e ra tiv a p ro iz v o d n je i m ode ali
k o ji nas u s tv a r i i d a lje o p te re u ju u v id u o tp a da ka m rtv e , pa
ip ak, n e ra z o riv e i n e u n i tiv e o k o lin e kao to je to s lu a j s p la
s ti n im m a te rija m a . Danas je , bez su m n je , pod p re tn jo m s m rti
g u e n je m , p re e iz i i n a kra j s p re d m e tim a nego ih sve v i e p ro
iz v o d iti. Z a b o ra v ili sm o , tj. ce la naa fu n k c io n a ln a c iv iliz a c ija je
u e u fo r iji p ro iz v o d n je z a b o ra v ila je d n u b itn u , v ita ln u fu n k c iju
fu n k c iju s m r ti, fu n k c iju ra za ran ja .
V e lik a s v e ts k a kriza 1929. g o d in e iz b ila je , znam o, zbog te
ko a ve za n ih za p ro d a ju p ro iz v e d e n e ro b e. U p ra vo se u vezi s
to m k riz o m , ko ja je b ila u o s n o v i s tv a rn o g ra zvo ja d ru tv e n ih na
uka, lju d s k ih o d n osa i c e lo g id e o lo k o g a rse na la p o tro n je , m o
g lo re i da je ovek o ve ku p o sta o nau ni p re d m e t od onog
tre n u tk a kada je a u to m o b ile b ilo la ke p ro iz v e s ti nego p ro d a ti .
P rem a is to j fo r m u li m is lim da novu v e lik u krizu 70-tih godina,
' -The design activity so far has only to do with giving birth to products, but never has
been concerned with the entire process, from birth to death. Put another way. we a e
taken sufficiently Into account the whole life cycle of products being made. This may oe tne
reason why we havo no answer when facing the problem of waste., fisto)

krizu o k o lin e i za g a e n ja u k o ju s m o z a p a li, k a ra k te ri e in je n ic a

da o ko lin a , p riro d a , p o s ta ju za o v e k a n a u n i p re d m e t te k od
tre n u tk a kada je p re d m e te (i s v e p ro iz v o d e u o p te ) p o s ta lo la ke
p ro iz v o d iti i p ro d a v a ti n e g o li u n i titi .
N ije d o v o ljn o p ro iz v e s ti p re d m e te k o ji s lu e , tre b a p ro iz v e s ti
p re d m e te k o ji bi u m e li da u m ru . T re b a z n a ti ka ko ih se o ta ra s iti.
P rim itiv n a d ru tv a su to d o b ro z n a la : p ro iz v o d n ja je z lo in k o ji
tre b a z n a ti o tk u p it i rtv o m , u n i te n je m k o je e k o m p e n z ira ti besa sn i in p ro iz v o d n je i p o n o v o u s p o s ta v iti s im b o li k u ra v n o te u .
T ra d ic io n a ln o s e o s k o d ru tv o s a u v a lo je jo p o n e to od te s im
b o li k e ra v n o te e p re d m e ti se u ru k a m a lju d i s p o ro ra b e i
u m iru s n jim a . Je r, s m r t je n e to to se d e li i tre b a je z n a ti pod e liti s p re d m e tim a , kao i sa d ru g im lju d im a .
D anas je d in o s m r to n o s n i a u to m o b ils k i u d e s, u n eku ru ku ,
v a s p o s ta v lja , ia k o na k a rik ir a n i g lu p n a in , tu rtv e n u ra v n o te u .
U g la v n o m , p re d m e ti u m iru b ilo ka ko, d o k nam o d g o v o rn o s t za tu
s m r t iz m i e . O vd e tre b a n a p ra v iti ra z lik u iz m e u s im b o li k e s m r
t i p re d m e ta i in d u s trijs k o g ra s ip a n ja , ili je d n o s ta v n o n jih o v e po
tro n je . T ro e n je m p re d m e ti p o s ta ju o tp a c i, a zn a m o ka ko s to ji
sa fiz i k im i m a te r ija ln im z a g a e n je m k o ji iz to g a p ro iz la z e .
M e u tim , p ra v o z a g a iv a n je ne le i u to m e , v e u o s ta tk u k o ji
t i p re d m e ti s a in ja v a ju za to to n is u u z im a n i u o b z ir ni u p s ih o
lo k o m n iti u s im b o li k o m s m is lu i za to to je d a n d e o t ih p re d
m e ta , t j. o n o to bi B a ta ille (B a ta j) nazva o p ro k le tim u de lo m
( la p a r t m a u d ite ), in d u s tr ijs k i c iv iliz o v a n i lju d i s ta ln o z a p o s ta v
lja ju . N a im p re d m e tim a ne p riz n a je m o v i e p ra v o da se p o la k o
is tro e , s ta re i u m iru p ra v o na rtv u i s m r t. P rid a je m o im sa m o
in s tru m e n ta ln i s ta tu s , a kad ga iz g u b e , o s ta je im sa m o s ta tu s o tp a tka . U o s ta lo m , p re d m e ti sa m o p re n o s e je d n u v r lo u o p te n u
su d b in u id e n ti n u s u d b in i s u b je k a ta i n jih o v ih te la u in d u s t r ij
s ko m s is te m u is tu s u d b in u in s tru m e n ta ln o s ti, n ik a d iv o ta ili
s m r ti.
O va j s is te m n ije u s ta n ju da in te g ri e s ta rc e , s ta r e n je i s m rt,
d o k su to n e k a d a n ja d ru tv a u v e k u m e la da in e . N e ke su se
k u ltu re a k fu n d a m e n ta ln o o rg a n iz o v a le o ko te s im b o li k e in te
g ra c ije s m r ti, m r tv ih i p re d a k a . No, s v a k o d ru tv o k o je n ije u
s ta n ju da s im b o li k i in te g ri e s m r t m o d a je , kao n ae d ru tv o ,
c iv iliz a c ija i n ika d a n ee b iti k u ltu ra .
P ris u s tv o s m r ti, o d n o s n o n je n o d u b o k o zn a e n je za za je d n ic u ,
b lis k o s t s m r ti (b i a i p re d m e ta ) kao iv o g m a te r ija la s im b o li k e
ra zm e ne , za nas je iz g u b lje n o . U m e s to s im b o li k o g , od s m r ti
im a m o sa m o s im u la k ru m , kao p rilik o m s a h ra n jiv a n ja u F u n e ra l
H o m e s u S je d in je n im D rava m a , g de se sve in i ka ko bi se zna
cim a iv o ta s m r t o tk lo n ila to , je d n o s ta v n o re e n o , zn ai da u
d ru tv u ko je v i e ne u m e da k o le k tiv n o i s im b o li k i p rih v a ti s m rt,
i iv i lju d i n is u n i ta d ru g o d o te k p re iv e li.
Ova g o to v o e tn o lo k a ra z m a tra n ja o s m r ti ti u se i d iza jn a .
Je r je i d iza jn u s v o jo j k o n c e p c iji p re d m e ta n a s le d n ik i z a tv o re n ik
te id e a lis ti k e i u s u tin i re g re s iv n e k o n c e p c ije k o ja hoe da
o ve k bude na z e m lji da bi b io sre a n i da b i izb eg a o s m rt. To

je ra c io n a lis ti k a k o n c e p c ija p o tre b a i n jih o v o g za d o vo lje n ja ,

fu n k c io n a lis ti k i ra u n m a k s im a ln e d o b ro b iti, k o m fo ra , in fo rm a
c ije , e s te ts k i ra u n m a k s im a ln e k o h e re n c ije i o rg a n iz a c ije . Civ iliz o v a n i s v e t je u s u tin i p lo d lju d s k ih napora da p riro d u u in e
u d o b n ijo m 5 m oda je to d fin ic ija c iv iliz a c ije , a li to je upravo
o no od e ga naa c iv iliz a c ija crk a v a . D u b lje p o sm a tra n o , to je
s a v r e n o n e ta n o : n e ta n o je da o v e k im a za c ilj tu e kon o m sku
ra c io n a ln o s t, to m a k s im a ln o iz v r a v a n je p o z itiv n ih fu n k c ija i s re
e. To p ro iz la z i iz je d n o g p o je d n o s ta v lje n ja k o je o ve ku o s ta v lja
sa m o je d n u s tra n u s tra n u a k u m u la c ije , p o z itiv n o g ra u n o vo d
s tv a i p o d e a va n ja o p s ta n k a . N em a p o tre b e p o s e g n u ti za ce loku p n im a rs e n a lo m p s ih o a n a liz e ili za n ag on o m s m r ti da b ism o
sa zna li da je o v e k u , in d iv id u a ln o i k o le k tiv n o , p o tre b n o sa s v im
n e to d ru g o , i da d u b o ko tra g a n je za e ljo m i u iva n je m d ale ko
p re k o ra u je c iv iliz a c iju za sno van u na s re i. To tra g a n je m oe
e v e n tu a ln o p ro i kro z n a s ilje , p re s tu p , rtv o v a n je n ije m u d o
v o ljn a ra c io n a ln o s t o b lik a i s tru k tu ra , skla d n a h ije ra rh ija fu n k c ija .
Ta d u b oka a m b iv a le n tn o s t iza ziva nae o tp o re p re m a o vom d ru
tv u iji je c ilj s re a za sve lju d e po sva ku ce n u . To je tra e n je
je d n e re v o lu c ije ko ja ne bi b ila sa m o in d u s trijs k a , n iti m o ra ln a
re v o lu c ija v re d n o s ti, v e re v o lu c ija p rin c ip a r e a ln o s ti to g ra c io
n aln o g s is te m a k o ji s va ko g a od nas o s u u je da iz se be izvu e
v re d n o s n i m a k s im u m . A k o jo p o s to ji neka m o g ua e tik a , to je
e tik a n e -v re d n o s ti, d e s tru k c ije i iz b e g a va n ja v re d n o s ti. J e d in o se
po tu ce nu m oe m e u lju d im a p o n o vo ro d iti s im b o li k a ko m u n i
k a c ija , o d n o sn o je d n o s ta v n ije , za je d n ic a .
No, ne v e ru je m da d iz a jn u s v o jo j c e lo k u p n o j p ra k s i o tv a ra p u t
ka n e ko m sv e o b u h v a tn o m za h te v u . Ne v id im da p re d m e ti ko je
s tv a ra n ose tu s im b o li k u m o , tu a n ti-v re d n o s t i da se u n jim a
o g le d a n a s ilje , p re o k re t ili s m r t. Ne m a ta m o n a s ilju radi na
s ilja , v e g o v o rim o s im b o li k o m n a s ilju : n a s ilju d e te ta , na p ri
m e r, kad p ra v i lu tk u od krp a ili kad o tv o ri m e h a n iku ig ra k u da
bi v id e lo ta im a u n u tra . P oznat nam je n eu spe h s u p e rfu n k c io n a ln ih ig ra a k a kod d e ce : d e te u p ra vo n ee p re cizn u nam enu
ig ra a ka s ta ln o je m e n ja ili e v e n tu a ln o ig ra k e ra z b ije . U sva
kom s lu a ju , o no u s v o jo j e lji in i n a s ilje nad p re d m e to m i to
n a s ilje je s im b o li k o . O va tra n s g re s ija p re d m e ta m oe, d a kle , b iti
i ig ra , a li m oe p o s ta ti i s m rto n o s n a : d okaz je s p a ljiv a n je ko la za
v re m e p o b un e m a ja 1968. g o d in e . U sva ko m s lu a ju , ovo m enjan je ili u b ija n je p re d m e ta ne m oe se u b e le iti u fu n k c io n a ln o
p re d v i a n je , n iti u ra c io n a ln u s im u la c iju d izajn ih, d a kle , ne
m oe p re u z e ti na se be . Tu p o s to ji a p s o lu tn a g ra n ica , a u is ti mah
i n eu spe h d iz a jn a u za h te v a n ju to ta ln e p ra kse . Je r dub oka in s p i
ra c ija d iza jn a o s ta je u k ra jn jo j lin iji ra c io n a ln o s t (ra c io n a ln o s t
znaka, fu n k c ije , p o tre b e ) i u to im e m u iz m i e o naj s k riv e n i, pro
k le ti deo p re d m e ta .
Je r, na Zapadu je znak o p s e d n u t s v o jim m e n ja n je m . Ko zna
n ije li pra va fu n k c io n a ln o s t p re d m e ta u to m e da se i n jim a m e n ja
The civilized world Is essentially the product of men's endeavour to make nature more
comfortable.* (Isto)

179

n am ena, to je s t da budu p re m e ta n i, iz ig ra n i, p re k o ra e n i, p o tro

e n i? P rim itiv n a d ru tv a v r ila su tu p o tro a k u f u n k c iji in o m
rtv o v a n ja . N am a je je d in o o s ta la p o tro n ja i tu je iz v o r nae
k o le k tiv n e te s k o b e .
Treba iz m e riti tu d u b o ku a m b iv a le n tn o s t p re n eg o to p o tra
im o p o m ire n je d u e i m a te r ija ln ih s tv a r i. U p ro tiv n o m , izla e m o
se o p a s n o s ti da p o n o vo z a p a d n e m o u c ik lu s h u m a n is ti k ih v re d
n o s ti k o je sa m o m a s k ira ju m o te h n o * k a p ita lis ti k o g s is te m a .
G o v o riti o k v a lita tiv n im p o tre b a m a , o k v a lite tu iv lje n ja , d o d a tk u
due ili o o s m i lja v a n ju o k o lin e zn a i p o n o v o u z d iz a ti o n o to je
b ilo h u m a n is ti k i id e a l u p rv o j in d u s tr ijs k o j r e v o lu c iji to m
id e a lu je , m e u tim , d o a o k ra j u p o s le d n jih p e d e s e t g o d in a s o b
je k tiv n o m e v o lu c ijo m ka te h n o lo k o j i k ib e r n e ti k o j o rg a n iz a c iji
sv ih s e k to ra iv o ta . O b n a v lja ti ga z n a ilo bi k a s n iti za je d n u re
v o lu c iju nad s is te m o m .
D va d e se te i trid e s e te g o d in e , s k lju n im d o g a a je m s v e ts k e
krize iz 1929., o zn a a va ju tre n u ta k kada p ro iz v o d n i s is te m , pod
p re tn jo m da e se s r u iti pod te r e to m p re k o m e rn e p ro iz v o d n je ,
p o in je da u vo d i s t ru k tu re m a s o v n e p o tro n je . M a s o v n a p o tro
n ja p o s ta je o s n o v n i m o m e n a t p ro ire n e re p ro d u k c ije s is te m a
p ro iz v o d n je . Is to v re m e n o , n a ra vn o , p o tro n ja se n a m e e kao in
d iv id u a ln i ili k o le k tiv n i id e a l: ova id e a liz a c ija je za k a p ita l p ita n je
iv o ta ili s m r ti.
D iza jn je n a sta o iz to g s p o ja , iz te p o tre b e da se p ro iz v o d n ja
s p o ji sa m a so vn o m p o tro n jo m . O d p re d m e ta (i od p ro s to ra u
a rh ite k tu ri) in im o d ru tv e n i c ilj, v ita ln u s re d in u , to ra n ije
nikad a n ije b io s lu a j, a li s a m o u f u n k c iji o b je k tiv n ih c ilje v a
s is te m a . P ojava p re d m e ta i p ro s to ra kao s p e c ifi n o g p ro b le m a
na h o riz o n tu in d u s trijs k o g d ru tv a je is to v re m e n o zn ak n jih o v e
fu n k c io n a liz a c ije i in te g ra c ije u s fe r i e k o n o m s k e p o litik e ro b
ne p o liti k e e k o n o m ije i p o liti k e e k o n o m ije znaka . U to m t r e
n u tku n eko m v rs to m u n iv e rz a liz a c ije sve p o s ta je a rh ite k tu ra ,
kako kae Le C o rb u s ie r (K o rb iz je ), sve p o s ta je d iz a jn , a a rh ite k
tu ra i d iza jn d o b ija ju neku v rs tu te ra p e u ts k o -d ru tv e n e m is ije .
O ni u o s ta lo m d e le ta j p o z iv sa lju d s k im o d n o s im a , p s ih o -s o c io lo k im n aukam a, ak i sa re k la m o m , u ra b a n iz a m itd . P o tre b n o je
svuda s t v o r iti k o h e re n c iju u p o d e lje n o m d ru tv u . M e u tim , ta je
k o h e re n c ija svu da k o h e re n c ija v la d a ju e g s is te m a .
S o vom n ovo m fa zo m d irig o v a n o g ire n ja p o tro n je s is te m
p ro m e tn e v re d n o s ti zalazi u sve d o m e n e d ru tv e n o g iv o ta . Te lo ,
s e k s u a ln o s t, in fo rm a c ije , k u ltu ra , s v a k o d n e v n i p re d m e ti, p ro s to r
sve to je do tad a jo iz m ic a lo p o liti k o j e k o n o m iji i to je u
v a lo neku v rs tu a u to n o m ije i o dm ah u p o tre b ljiv e v re d n o s ti. sve to
odsad pada pod u da r p ro m e tn e v re d n o s ti. Jo je M a rk s , u o b lik u
robe, a n a liz ira o je d n u re a ln u d ija le k tik u izm e u u p o tre b n e v re d n o
s ti i p ro m e tn e v re d n o s ti. Na n ae m s tu p n ju ra z v ije n e p ro iz v o d n o
s ti te h n o -s tru k tu rs ln e , n e o k a p ita lis ti k e , kako h o e te ta d ija
le k tik a je m rtv a . N em a v i e , u p ra v o m s m is lu re i, u p o tre b n e
v re d n o s ti i ne m o e m o je v i e s u p r o ts ta v lja ti kao d ru g u k ra jn o s t
p ro m e tn o j v re d n o s ti ona je p o s ta la n je n s a te lit. O vo se ko n

k re tn o o tk r iv a u g u b itk u a u to n o m ije I to ne sam o ra d nika u svo m e

radu (to d a tira jo od X IX ve ka i p rve faze p o liti k e e k o n o m ije ),
ve i s ta n o v n ik a u sv o m e m e s tu , g ra a n in a u svo m e g radu, ko
ris n ik a u s v o jo j p o tro n ji, b io lo k o g b ia u s v o jo j p riro d n o j s re
d in i, s u b je k ta u s vo m te lu . S vuda, u s v im n a im pra ksam a , upo
tre b n a v re d n o s t s tv a ri nam iz m i e u k o ris t u o p te n e p ro m e tn e
v re d n o s ti.
Ta u n iv e rz a ln a p ro m e tn a v re d n o s t n ije , n iti je u s u tin i v i e
sam o e ko n o m ska p ro m e tn a v re d n o s t, ona je ta ko e i pre
svega p ro m e tn a v re d n o s t/z n a k . O na v la d a ita v o m naom s re d i
nom i o k o lin o m p u te m m n o g ih ko do va i g o vo ra , re kla m a i pro pa
gande, m o d e i m e d ija . N a la zim o se u s v e tu koda u ko je m se svi
zn aci, u k ra jn jo j lin iji, ra z m e n ju ju a da ne o d g o va ra ju je d n o j
stv a rn o j u p o tre b n o j v re d n o s ti i da ih ne m o em o ra z m e n iti za
n e to s tv a rn o . To k ru i, to k o m u n ic ira , to e m itu je , to daje znake
a da se ne zna ni ko m e , ni z a to u to k u je g ig a n ts k i p ro ces
to ta ln e s e m a n tiz a c ije iv o tn e s re d in e , t j. s e m iju r k i p ro ce s para
le la n sa u sp o n o m m a te r ija ln e p ro iz v o d n je , iji se ish o d i ne m ogu
s a g le d a ti.
U o v o j to ta ln o j s e m iju r g iji ko ja c ilja da k o n tro li e na iv o t i
u p ra v lja n jim e p re k o ju r is d ik c ije kodo va i m o d e la , ru e se v e lik i
k r ite r iju m i tra d ic io n a ln ih v re d n o s ti.
U zm im o re k la m u (m e d ije u o p te ): ona je s onu s tra n u is t in i
to g i lanog D. B o o rs tin (B u rs tin ) je u pravo re ka o da se sva
n je g o va u m e tn o s t s a s to ji u iz m i lja n ju u b e d ljiv ih izla g an ja k o ji
ne bi b ili ni is t in it i ni la ni. U z m ite m o d u: ona v i e nem a n ikakve
veze s le p o to m u p ra v o m s m is lu te re i, ona p ra vi le po od b ilo
ega, n am ee s v o j c ik lu s za k o ji v i e ne p o s to je g e n e ri k i k rite
riju m i le p o te ona je s onu s tra n u le po g i runog. U zm ite m a
so vnu p ro p a g a n d u i p o litik u : n je n o j p ra k s i n ije p o tre b a n m o ra ln i
k rite riju m , ona s v o j m o ra l nalazi u s e b i, svo m g o vo ru kohe
re n c ija p o liti k o g g o vo ra je s onu s tra n u d ob ra i zla. A sam i
p re d m e ti: ja s n o je da se p ita n je n jih o v e s tv a rn e u p o tre b e v i e
ne p o s ta v lja u s is te m u k o ji p ro iz v o d i da bi p ro iz v o d io oni su
s onu s tra n u k o ris n o g i n e k o ris n o g .
I ta k o re d o m . Ista bi se a na liza m o g la p rim e n iti na ra cio n a ln o
i ira c io n a ln o , na k v a n tita tiv n o i k v a lita tiv n o . Svi v e lik i h u m a n i
s ti k i k r ite r iju m i v re d n o s ti, k rite riju m ita v e je d n e c v iliz a c ije
ra s u iv a n ja kakva je b ila naa m o ra ln o , e s te ts k o , p ra k ti n o
ra s u iv a n je p o n i ta v a ju se u nae m s is te m u s lik a i znakova.
T e h n o lo k o -s tru k tu ra ln i, s e m iju r k i ili k ib e rn e ti k i s is te m , nazo
v im o ga kako h oe m o , o b je k tiv n o je n e u tra lis a o sve v e lik e su
p ro tn o s ti k o je su s t ru k tu rira le nau is to riju . Da b ism o re z im ira li
c e lin u , m o e m o re i da je sam s is te m s onu stra n u c ilja i s re d
stava , je r je p o sta o sam se b i c ilj. U to m s m is lu je ta n o da je
in d iv id u a ln o s t o s ta ta k m o d e rn e h u m a n is ti k e tra d ic ije .
Takva je o b je k tiv n a s itu a c ija . D opadala nam se ili ne, tre b a
p rih v a titi re v o lu c iju ko ju je s is te m iz v r io pre p e d e se t godina i
4 'Individuality is simply a vestige of modern humanistic tradition. (isto)

183

iz ko je v i e n em a p o v ra tk a . A k o im a d ru g ih p e rs p e k tiv a , o ne p o
s to je sa m o o d a tle , a ne unazad p re m a n e ko m p re a n je m id e a lu .
No, kakva je s v rh a d iz a jn a a ko ne da, na n iv o u c e le n ae s re
d in e , p ro n a e ra v n o te u iz m e u c ilja i s re d s ta v a ? P ro na i e tik u
znaka, e s te tik u i fu n d a m e n ta ln u s im b o lik u . To je s t, s o nu s tra n u
v la d a v in e p o liti k e e k o n o m ije i p ro m e tn e v re d n o s ti, p ro n a i je
dnu v rs tu s u p e rio rn e u p o tre b e v re d n o s ti p re d m e ta . P ro na i k u l
tu ru , s tv a rn i h a b itu s , iv i a fin it e t izm e u o v e k a i n je g o v e o k o
lin e , i to p od zn a ko m k o ris n o g , o d n o s n o p od ta k v im zn a ko m pod
k o jim je sve o vo m o g lo da p o s to ji, ili bi p o s to ja lo u n e ko m z la t
nom dob u u p o tre b n e v re d n o s ti.
No, dan as nem a v i e e tik e znaka . P o s to ji sa m o p o litik a i s tra
te g ija znaka, s tra te g ija sa m o g a s is te m a m a te r ija ln a i s im b o
li k a v re d n o s t je m rtv a , s is te m je n ju u b io , a ilu z ija k o ju o n jo j
u va m o je re tro s p e k tiv n a ilu z ija . I n ije d n o n a d m e ta n je u radu
znaka (ka ko bi to h te o G. D o rfle s , na p rim e r, za ko ga je s a d a n ja
s itu a c ija p ro u z ro k o v a n a n e d o s ta tk o m p ro s v e e n e p la n ifik a c ije i
s e m a n tiz a c ije s re d in e od s tra n e d iz a jn e ra 7, ne bi nas o d v e lo s
o nu s tra n u v r e d n o s ti/z n a k a , n iti s o nu s tra n u te ro riz m a koda, kao
to nas, is to ta k o , n ije d n o n a d m e ta n je u p ro iz v o d n ji ne bi o d v e lo
s on u s tra n u p o liti k e e k o n o m ije .
J e d in o do e ga m oe d o v e s ti to n a d m e ta n je u ra c io n a ln o m
s e m a n ti k o m ra u n u je e s te tik a s im u la c ije , e tik a s im u la c ije , s im
b o lik a s im u la c ije (n e u s m is lu p rik riv a n ja ( d is s im u la tio n ) , ve u
s m is lu o p e ra tiv n o g s im u la k ru m a , t j. u s m is lu k o ji se d o b ija u kib e rn e ti k im s is te m im a ). A o vo s o nu s tra n u e s te ts k o g ili m o ra l
nog s ty lin g a s a s to ji se u p o n o v n o m u n o e n ju fo rm e ili d u h o vn o g
d o d a tka . Na n a jv a n ije m n iv o u k o ji id e za t im da, p re k o p re d
m e ta , d o e do s v a ko g m o g u e g zn a e n ja , d iz a jn ir a n i p re d m e t,
ma ta in io , n ud i nam se kao m o d e l s im u la c ije , m o d e l p re d v i
an ja gde je ve m o g u e i n e m o g u e u h va e n o u fu n k c iji, g de je
im a g in a rn o u b e le e n o u neku k o m b in a to rik u .
N a jve a o p a s n o s t le i u to m kid n a p o v a n ju im a g in a rn o g od
s tra n e m o d e la s im u la c ije , u kid n a p o v a n ju s im b o li k o g s e m iju rg ijo m , u to m p riv i e n ju to ta ln o g u n iv e rz u m a p o n o vo s tv o re n o g
m n o tv o m zn ako va. To je p o k u a j k ib e r n e ti k e ra c io n a liz a c ije je r
je ona u k ra jn je m ish o d u p o k u a j to ta ln e k o n tro le nad lju d im a i
s tv a rim a . D iza jn u s v o js tv u in s t it u c ije je o d lu a n m o m e n a t te k i
b e rn e ti k e re v o lu c ije . A o va j n o vi k v a lite t iv o ta , ta nova e tik a o
k o jo j je d anas re , n ije n i ta d ru g o d o lu k a v s tv o k ib e rn e ti k o g
um a.
Ne m oe se o v la d a ti im a g in a rn im i s im b o li k im . P o s to ji n e
to u fu n d a m e n ta ln o m tra g a n ju lju d i, u n jih o v o m tra g a n ju za s im
b o li k im to d e fin itiv n o iz m i e ju r is d ik c iji d iz a jn a i n je g o v e e ti
ke. Tim snagam a, tim o tp o rim a tre b a o s ta v iti n jih o v k a ra k te r
d iv lje g iz b ija n ja k a ra k te r ce p a n ja . H te ti ih u h v a titi i una pred
d iz a jn ir a ti b ilo bi is to to i c e n z u ris a ti ih.
7 "A lack of enlightened planning and semantisatlon of the milieu by the designers.. (<stol

Jo je d n o m , sva ka d is c ip lin a se ra z v ija sam o u k o lik o se o d

v o ji od s vo g p re d m e ta i p u s ti u ig ru i s o p s tv e n u s m rt. la ko zvui
p a ra d o k s a ln o , je d in o u to m p ra vcu d iza jn m oe p on ovo o tk r iti
sm is a o s im b o li k o g .
Jean B audrillard,
Le crp u sc u le des slgnes
asopis T ra v e rs e s /2 , nov. 1975, Ed. d e M in u it, Paris, str. 27 40.
prev ela: Z la ta M u rad b eg o v l

Gulio Carlo Argan

Kriza dizajna

P o sto ji iz ra z ita kriz a d iz a jn a . O na je n a ju p a d ljiv ije p o g o d ila p ro

izv o d n i d iz a jn (p ro d u c t d e s ig n ) i id e ju d o b re fo rm e (g u te F o rm e )
kao re z u lta t s a ra d n je u m e tn ik a i in d u s trijs k ih te h n i a ra . U stv a
rn o s ti, ona se o d n o s i na ita v u s fe ru p ro je k to v a n ja i n je g o v ih
m e to d o lo g ija . K riza se, u g la v n o m , o b ja n ja v a s a d a n jim sta n je m
k a p ita lis ti k e e k o n o m ije i k v a lita tiv n im sk o k o m in d u s trijs k e te
h n o lo g ije , ra z v o je m m a so vn e k u ltu re is to v re m e n o sa ra s p ro s tira
n je m p o tro n je , p ro tiv re n o u izm e u b rzog razvo ja nauke i te
h n ik e i te n jo m ka p o liti k o m k o n z e rv a tiz m u . K riza se m a n ife s tu je kao ra s tu e ra z ila e n je izm e u p ro g ra m ira n ja i p ro je k to v a n ja :
p ro g ra m ira n je , kao p ro ra u n a to i g o to v o m e h a n iko p re -u re iva n je , n e te i v i e da p re th o d i p ro je k to v a n j'u ve da ga za m e ni kao
is tra i iv a n je d ija le k t i k ih re e n ja za p r o tiv re n o s ti k o je se s
v re m e n a na v re m e is p o lja v a ju u d ru tv u .
P ro je k to v a n je je jo u v e k p ro c e s in te g ris a n u k o n c e p c iju
ra zvo ja d ru tv a kao is t o r ijs k a b u d u n o s t, d o k se p ro g ra m ira n je
p re d s ta v lja kao p re v a z ila e n je is to rije , ka o n ae la reda u ivo tu
d ru tv a . ita v a zapadna k u ltu ra , od s re d n je g ve ka naovam o, po
s ta v lja la je k o n c e p t Is to r ije kao o rg a n s k u s tru k tu ru sva kog d ru
tv a za sno van o g na s v rh o v ito s ti s v o js tv e n o j s v im n je n im la n o
v im a : id e ja is t o r ije je , u s tv a r i, vezana za te h n o lo k u ko n c e p c iju
ko ja u p ro je k to v a n ju nala zi s v o j p ra k ti n i m o m e n a t. Sam m o ra l
u s u tin i je te k p ro je k tn i re d k o ji o v e a n s tv o d aje v la s tito j e g zi
s te n c iji. P ro g ra m ira n je , n a p ro tiv , o d u zim a p o je d in c im a i p re n o si
na v la s t s v a k i iz b o r i o d lu k u ; i b u d u i da te i snanom p o tis k i
v a n ju sva ke p ro tiv re n o s ti v la s tito g s is te m a , n e g ira d ru tv u sva
185

ki o b lik is to rijs k o g p o s to ja n ja . P o s to ji li m o tiv da se v e ru je da

p ro g ra m ira n je p re d s ta v lja n a p re d a k i p re v a z ila e n je p ro je k to v a
n ja, da je p ro b le m is to r ije za uve k za tv o re n i da je p e rs p e k tiv a
b u d u n o s ti im un a na p ro b le m e i p ro tiv re n o s ti? Da li je m o g ue
m is lit i da p ro g ra m ira n je , izrae no od m a lo b ro jn ih g ru p a na v la
s ti, o b e zb e u je p o z itiv n e u s lo v e iv o ta ita v o m o v e a n s tv u ?
Najzad, ako se p re tp o s ta v i da p ro g ra m ira n je o b e zb e u je b la g o
s ta n je , m oe li se p r ih v a titi teza po k o jo o j o v e a n s tv o nem a i
ne m oe da im a d ru g i c ilj od m a te rija ln o g b la g o s ta n ja ?
A k o je i s to r ija , kao sh em a p ro je k to v a n o g iv o ta , o sno vna
s tru k tu ra zapadne k u ltu re , kriza d iza jn a je , t im p re , s im p to m
o p te k riz e te k u ltu re . O d n o sn o , te m e lj ita v e zapadne k u ltu re ,
s tru k tu rn o d u a lis ti k e , je s te ra z lik o v a n je i p a ra le liz a m , s im e tr i
na ra v n o te a o b je k ta i s u b je k ta . N ije m o g u e m is lit i na o b je k t
n e za visn o od s u b je k ta : s u b je k t je s u b je k t u k o lik o p o s ta v lja s tv a r
n o s t kao d ru g a iju i r a z li itu od se be , o b je k t sa m o u k o lik o je d o
s tig n u t i m i lje n od s u b je k ta . U to m s m is lu m oe se re i da
s tv a rn o s t ili fra g m e n t s tv a rn o s ti p o s ta ju o b je k t u k o lik o , m i lje n i
od s u b je k ta , p o p rim a ju je d in s tv e n o s t s u b je k ta : is to ta k o o v e k
je s u b je k t u k o lik o sh v a ta i p rih v a ta s tv a r n o s t ili je d a n n je n deo.
A k o se d iza jn o b ja n ja v a kao p ro c e s iv o ta sa s v rh o m ne sam o
d ru tv a , ve c e le s tv a r n o s ti, d iza jn je ta j k o ji je d n u s tv a r p o s ta
v lja na ste p e n o b je k ta i p o s ta v lja o b lik kao u s a v r e n , t j. u e s n i
kom sv rh e lju d s k e e g z is te n c ije . A k tu e ln a kriz a je p re m a to m e opta k riz a : m o d e rn i s v e t n a s to ji da ne bud e v i e s v e t o b je k a ta i
su b je k a ta , m i lje n ih s tv a r i i lju d i m is le . S v e t s u tr a n jic e bi m o
gao b iti ne v i e s v e t p ro je k ta n a ta , v e s v e t p ro g ra m a to ra .
O no to se naziva kra je m ili sm r u u m e tn o s ti sa m o je k r i
za o b je k ta kao v re d n o s ti: u s tv a ri, o d svo g p o e tk a , u m e tn o s t je
m o d e l p ro iz v o d n je u to lik o to je d e la tn o s t k o ja p ro iz v o d i p re d
m e te s m a k s im u m o m v re d n o s ti. U m e tn i k o d e lo je je d in s tv e n
o b je k a t k o ji im a m a k s im u m k v a lite ta i m in im u m k v a n tite ta ; to
je v rh p ira m id e , u ijo j o s n o v i n a la zim o p o n o v lje n e o b je k te i o b
je k te s la b e v re d n o s ti, u k o jim a je k v a lite t m in im a la n , a k v a n tite t
m a k s im a la n . P o s to ji, ip ak, o dn o s izm e u m a k s im a ln o g i m in im a l
nog ili izm e u k v a n tite ta i k v a lite ta : to je o dn o s izm e u u n ik a t
nog i m n o g o s tru k o g , k o ji na d ru g im p la n o v im a p re d s ta v lja odn o s-osn ovu d ru tv e n e a g re g a c ije . U h ije ra rh ijs k o m d ru tv u u m e
tn i k o d e lo b iva p rih v a e n o i p ris v o je n o od lju d i iz s lo je v a n a j
b li ih v rh u i n a jv i e z a s tu p lje n ih u n je g o v o m u p ra v lja n ju i ru k o
vo e n ju : ako su u m e tn i k a d e la m odeli i ako je d ru tv o s a s ta
v lje n o od ru k o v o d e ih i ru k o v o e n ih kla sa , bez s u m n je je lo g i
n o da m o d e li budu zadran i od ru k o v o d e e kla se , da ih p re n e
se z a v is n o j, ra d n i k o j k la s i, u o n o j m e ri u k o jo j m ogu u tis n u ti
o b e le je k v a lite ta u s e rijs k u ili k v a n tita tiv n u p ro iz v o d n ju . U m e tn i
ko m d e lu p rip is u je se id e a ln a ili d uh ovn a v re d n o s t je r sa m e ru
ko vo d e e k la se tv rd e da n jih o v a v la s t v o d i d u h o vn o , pa ak i
boa nsko p o re k lo . K riza o b je k ta , kao n e ra s k id iv o ve zanog za id e
a ln i o b je k a t ka kvo je u m e tn i k o d e lo , je s te bez s u m n je povezana
sa k riz o m h ije ra rh ijs k o g ili k la sn o g d ru tv a : n ije jo u ve k m o g u

e (a to je je d n o od n a jv e ih u zroka m o re naeg d ob a zn ati da li

e nakon d ru tv a p o d e lje n o g na k la se u s le d iti d ru tv o d e m o k ra t
skih m asa 'ili d ru tv o a p s o lu tis ti k ih masa. D e m o kra tsko d ru
tv o je ono k o je se be sam o p ro je k tu je . a p s o lu tis ti k o d ru tv o je
p ro je k to v a n o od g ru pa na v la s ti ko je n a sta ju u n u ta r njega iz nere e n ih p ro tiv re n o s ti: ova ra z lik a vai i za re im e k o ji se nazi
va ju s o c ija lis ti k im .
Jasno je da m a so vna k u ltu ra , ma ko je da su n jen e id e o lo
ke p re tp o s ta v k e , ne m oe da p rih v a ti da su s u tin s k e v re d n o s ti
ivo ta o trg n u te od za je d n ice , u ru ka m a g ru p e p o je d in a ca , u s tu
p lje n e z a je d n ic i sa m o u o n o j m e ri u k o jo j je to k o ris n o za vo de u
k la su : kako m oe b iti m a so vno d ru tv o ra zd e lje n o izm eu ru ko
v o d e ih s lo je v a i h e te ro d irig o v a n ih slo je v a ? P okuaj n ekih g ru
pa da h eg e m o n izu ju i, u svo m in te re s u , u p ra v lja ju m a so vno m
k u ltu ro m n e s u m n jiv o je je d a n o d v e lik ih uzro ka n e za d o v o ljs tv a
i o p a s n o s ti m o d e rn o g sve ta .
Z apadna m isa o , s tru k tu rn o o b je k tiv iz ira ju a , o b je k tiv iz u je
s tv a ri, lju d e , ce lu s tv a rn o s t. Pored krize o b je k ta i s u b je k ta p o s to
ji d a kle kriza g rada, kao is to rijs k e a g re g a c ije d ru tv a , i kriza p ri
ro d e, kao is t o r ijs k e k o n fig u ra c ije s tv a rn o s ti.
K riza o b je k ta oznaava krizu p ro izvo d a . P okuaj p re la e n ja
sa p ro izvo d a od p o je d in a n o g in te re s a na p ro izvo d od k o le k tiv
nog in te re s a , tj. sa za n a tsko g p ro izvo d a n a in d u s trijs k i p ro iz
vo d, d a tira s kra ja p ro lo g i p o e tka naeg ve ka. Dve v e lik e p re t
p o sta vke b ile su: 1. v re d n o s t b ilo ko je g p ro izvo d a te h n ik e p o ti e
iz k v a n tifiik a c ije m a n je v i e ra ire n o g k v a lite ta i u n icu m a u m e t
n o s ti p o s ta v lje n o g kao m o d e l; 2. p o is to v e u ju i k v a lite t sa e s te
ts k o m v re d n o u , u m e tn i k e i za na tske te h n ik e im a ju c ilj da p ro
izvo de e s te ts k e v re d n o s ti, t j. da p rip i u e s te ts k o is k u s tv o , mada
ra z li ito g ste p e n a , s v im s tv a rim a k o je se k o ris te u iv o tu . Indu
s trijs k a p ro iz v o d n ja tre b a lo je , d a k le , da bude dove de n a u s itu a
c iju da p ro iz v o d i p re d m e te e s te ts k e v re d n o s ti, a li p o to je s ta v
lja la u o p tic a j b e sko n a n e s e rije id e n ti n ih p re d m e ta , o v i se
n isu m o g li k v a lite tn o ra z lik o v a ti po d ru tv e n o j kla s i ko ja ih je
k o ris tila . D ru g im re c im a , in d u s trija liz a m , u s v o jo j izvo rn o j ideolo g iji- u t o p iji. tre b a lo je da p ro m e n i s ta ro v e rtik a ln o , p la s n o i h ije
ra rh ijs k o d ru tv o u je d n o novo, h o riz o n ta ln o , bez kla sa i fu n k c io
naln o . Ova re fo r m is ti k a p e rs p e k tiv a b ila je u o sn o vi n a jo rg a n skije g p oku a ja tra n s fo rm a c ije d ru tv a u n ifo rm is a n je m n je g o ve ma
te r ija ln e k u ltu re o b a v lje n o g nakon Prvog s v e ts k o g ra ta. G ro p iu s o v
Bauhaus n ije sam o b io m e s to za izu a va n je m e to d o lo g ija p ro je
k to va n ja , ve m o d el d ru tv a - k o le , tj. d ru tv a ko je p ro je k tu ju i
v la s titi a m b ije n t, p ro je k tu je svo ju re fo rm u . U id e o lo g iji B auhau
sa p re d m e t je b io sam o b ro j u s e riji i zato je im ao k v a n tita tiv n o
o b e le je , a li je d o b ija o v re d n o s t k v a lite ta od p ro je k ta -m o d e la ije
je on p o n a v lja n je . Tako je , s tro g o u zevi, p re d m e t b io sam o s lik a
p ro je k ta to je p re n o s io k o ris n ik u , tj. d ru tv u , b io je o d re e n i
je re e n o p o re d a k p ro ce sa p ro je k to v a n ja . P reko p re d m e ta za
sva ko d n e vn u u p o tre b u d ru tv o je u ilo da je sva ki m o ra ln o vre d ni in p ro je k to v a n ja , t j. je da n ko ra k ka o s tv a riv a n ju id e o lo g ije u
ijo j je p e rs p e k tiv i b io m i lje n .
187

Posle D ru g o g s v e ts k o g ra ta p ro je k to v a n je je tr e b a lo s e b i k a o
c ilj da p o s ta v i o b n a v lja n je ra z ru e n e E vro p e : za to je k re n u lo u
o tv a ra n je d ru g o g Bauhausa sa H o c h c h u le f i i r G e s ta ltu n g u U lm u .
P ro m a aj p o ku a ja d e lim i n o je u s le d io zb og o p ira n ja k ru p n e in
d u s trije da ra d i za d ru tv e n e s v rh e u m e s to za n e p o sre d a n p ro
f it ; a li to je , ta k o e , u s le d ilo zb og in je n ic e to je p re d lo io m a
k s im a ln u s ta n d a rd iz a c iju o b je k ta kada, u o p tim o k v irim a k u ltu
re, k o n c e p t o b je k ta (i, n a s u p ro t n je m u , s u b je k ta ) v i e n ije m o
gao b iti p re d la g a n .
Da li se izva n o v o g p re v a z i e n o g Id e a la g u te F o rm e m o g lo
jo m is lit i na e s te ts k e in io c e u o k v iru m a s o v n e k u ltu re ? K on
v e n c io n a ln o , jo od dob a ro m a n tiz m a e s te ti n o s t je o zn a a va la
k re a tiv n o s t; a li ra d ik a ln o la i k a k u ltu ra n ije m o g la o b lik o v a ti
s v o j k o n c e p t k re a tiv n o s ti na b o a n s k o j k re a tiv n o s ti k o ja je za
c ilj (a u is to v re m e i kao g ra n ic a ) im a la s tv a ra n je s v e ta . Da li
je , m e u tim , z a m is liv a k re a tiv n o s t bez n a e la i c ilja , k o ja b i je
d n o s ta v n o b ila k v a lite t b ia i ko ja se ne bi u m n o a va la u s tv a ra
n ju nee g re a ln o g ? Na p o lju u m e tn o s ti, u k o jo j s e je d n o s ta v n o
re fle k tu ju id e je k o je se ti u s tv a ra n ja , s v e o tv o re n ije se is ti e
(sa D u ch a m p o m , na p rim e r) da u m e tn ik n e m a za c ilj s tv a ra n je
u m e tn i k o g d e la i da se n je g o v a k re a tiv n o s t m o e o b ja s n iti u e s
te ts k o m d o iv lja v a n ju re a ln o s ti a m b ije n ta t j. s lo b o d n o i k re a tiv
no. S o c ija ln a i d id a k ti k a fu n k c ija u m e tn ik a b ila b i, d a k le , p re n o
e n je s v im a s p o s o b n o s ti ili p o n a a n ja k o n c ip ira n ja s tv a r n o s ti
iv o tn o g a m b ije n ta ne ka o so -s e in a , v e ka o W e rd e n pod u tic a je m
k re a tiv n ih im p u ls a k o ji v i e n is u b o a n s k i, v e lju d s k i. S ve d ok
W e rd e n ne p o s ta n e a u to m a ts k i i m e h a n i k i ra z v o j b ilo je nuno
da p ola zi od k r itik e d ru tv e n e s tv a r n o s ti i v o lje da se o na p ro
metni. Da bi b ila k re a tiv n a , e v o lu c ija d ru tv a tre b a lo bi da bude
s u tin s k i re v o lu c io n a rn a : u o s ta lo m , s lik a is t o r ije u e ri in d u s tr ije
u ila je u p ra vo d ra m a ti n o s m e n jiv a n je p ro g re s iv n ih re v o lu c io n a r
n ih im p u ls a u k o r is t s u p ro tn ih , re p re s iv n ih ili k o n z e rv a tiv n ih .
A v a n g a rd n i u m e tn i k i p o k r e ti, k o ji su se ra z v ija li k ra je m p rv e d e
c e n ije o v o g ve ka , b ili su n a d vla d a n i ra s p ro s tra n je n im ko n z e rv a
tiv n im d u h o m k o ji je u s le d io p o s le P rvog s v e ts k o g ra ta ; sa iz u
ze tko m R u sije , gde je k u ltu rn a a va n ga rd a p r ih v a tila p o d s tic a j
d ru tv e n e re v o lu c ije u to k u . D ok se u R u s iji re v o lu c ija p o d u d a ra
la sa p ro c e s o m in d u s trija liz a c ije , ko ja je na Z apadu v e b ila zn a
tn o u zn a p re d o va la i s to g a n ije v i e m o g la im a ti re v o lu c io n a rn o
o b e le je , u s re d n jo e v ro p s k o j k u ltu r i izm e u dva ra ta , p ro g re s iv n e
s tru je (kao to je u p ra v o B au h au s) d o b ile su v i e r e fo r m is ti k o
n eg o re v o lu c io n a rn o o b e le je , v i e s o c ija ld e m o k ra ts k o neg o m a r
k s is ti k o . Ne tre b a z a b o ra v iti da su De S tijl i B auhaus E vropu
u p o zn a li sa n o vin a m a s o v je ts k e a v a n g a rd e d o k su re v o lu c io n a r
ne i re fo r m is ti k e te n je is to v re m e n o i o d lu n o b ile p o tis k iv a n e
kao b uro a ske u S o v je ts k o m S avezu, a ka o b o lj e v i k e od na
cizm a i fa iz m a .
N ije te k o ra z u m e ti da je za sve a va n g a rd n e u m e tn i k e
s tru je p ro b le m a tik a u m e tn i k o g o b je k ta , ta v i e s a s v im k ra tk o
o b je k ta , b ila p ro ire n a na g ra d ; g ra d je b io za d ru tv o o no to

je o b je k t za p o je d in c a . D ru tv o se p re p o zn a je u gradu kao p o je
d in a c u o b je k tu ; g ra d je p re m a to m e o b je k t za k o le k tiv n o ko rie n je . I ne sa m o to ; g ra d se m oe p o is to v e titi sa u m e tn o u u to
lik o to o b je k tiv n o p ro iz ila z i iz p ro im a n ja s v ih um e tm ikih te h n i
ka u fo r m ir a n ju a m b ije n ta , k o lik o iv o tn o g to lik o i b og ato g e s te t
s k im v re d n o s tim a . Kada se g o v o ri o k riz i u m e tn o s ti g o v o ri se, u
s tv a ri, o k riz i g ra da , a kriza gra da je je d n a od n a jo p a s n ijih i naj
s tra n ijih p o ja v a m o d e rn o g doba.
G rad je g o m ila b o g a ts tv a ii m e s to m a k s im a ln o ra s p ro s tra
n je n e e k o n o m ije ; 'ipak, kao e k o n o m s k i o rg a n iza m on je svuda o i
g le d n o pasiiivan. V e lik i g ra d s ta je V ise n eg o to d a je : cena ja v
n ih s lu b i ra s te u g e o m e trijs k o j p ro p o rc iji sa s ta n o v n ic im a , a p o
s to ji g ra d o v i u k o jim a je k ra jn je te k o u s k la d iti o d g o v a ra ju e s lu
be sa p o tre b a m a s ta n o v n ik a . (U v e lik im g ra d o v im a , p o re d tog a ,
ra z v ija ju se m n o g i s o c ija ln o -p a to lo k i fe n o m e n i (te ro riz a m , na
s ilje , d ra g a , k rim in a li, >\ ta k o d a lje ) k o ji m o g u da s e o b ja s n e Jedi
n o k a o o b lid i o d b a c iv a n ja o tu u ju o e g a m b ije n ta g ra da . Im am ra
zlo ga d a v e ru je m d a su iv o tn e te k o e m n o g o v e e u g ra d o v i
ma k o ji su n a s ta li u s ta ro d ob a: ne sa m o za to to su s ta re u rb a
ne s tru k tu re sv u d a n e a d e k v a tn e a u to m o b ils k o m sa o b ra a ju , v e
za to to e p o p u la c ija s a in je n a v e lik im d o lo m od d o lja k a , osea s tra n o m s ta r o j g ra d s k o j z a je d n ic i, a ne e li da fo r m ir a novu.
P re tp o s ta v k a o is to In d u s tr ijs k o m g ra d u , u ikojem lju d i u fa b ri
kom ra d u p ro n a la ze d u h z a je d n ic e s re d n jo v e k o v n ih g ra d o va , n i
je 'iimala p o tv rd u u s tv a r n o s ti. U s tv a r i, te in a In d u s tr ijs k ih d e
la tn o s ti n a s ta v lja da d e lu je n a s ta r e 'i tro n e u rb a n e s tru k tu re ,
a rarHilje i l i ka sn iije o n a oe Ih Isllooreniiti. G de g o d se s tra h u je od
n ad vla d a va rtja m o d e rn o g nad s ta r im , p o s to je ja v n e i p riv a tn e us ta n o v e za s p a a v a n je ta k o z v a n o g iistoHiijkog je z g ra ; a li e lja da
se o n a sp a s u n e z a v is i sa m o o d n jih o v e is to r ijs k e ii u m e tn i k e
v re d n o s ti, v e 'i o d v la s ti 'i p re d n o s ti k o ju jo j d a ju u o d n o su na
m o d e rn u fu n k c iju g ra d a . A k o su p ro s to ri i ka na li za kom uniikaolje u S ta rim g ra d o v im a n e a d e k v a tn i ii n ea da p tira m i za za p re m in u
i b rz in u sa o b ra a ja m o d e rn o g gra da , u sm e ra v a ju a je zg ra n a s to
je da s e s m e s te u is t o r ijs k e g ra d o ve g o to vo kao d a s e tim e e li
p re o k re n u ti tr a d ic ija c e n tra liz m a v la s ti ti n je n e s u tin s k e is t o r ij
s k e o s n o v e . S d ru g e s tra n e , ka d bi se o v im u s m e ra v a ju im jezgrilm a d a la m a n je p re s ti n a a v i e fu n k c io n a ln a s re d i ta , is t o r ij
s k i g ra d o v i b i 'iz g u b ili s v a k u fu n k c iju i u m rli b i od p a ra liz e i l i bi
b ili sa u va n i k a o a rh e o lo k i k o m p le k s i.
P o s to ji 'jedan d u b lji ra z lo g zb og e ga je g ra d 'is to rijs k i i ktro
ta k a v b iv a sa u v a n . V e lik i g ra d je k o n c e n tra c ija k u ltu r n ih v re d
n o s ti: s p o m e n ic i, m u z e ji, b ib lio te k e , a rh iv e , i ta k o d a lje . O ve v re
d n o s ti s a in ja v a ju d an a s o e z a m e n ijiv u o s n o v u za izu a v a n je m o
d e rn e k u ltu r e , a k i u n je n im n a js p e c ifi n ijim n a u n im o g ra n c i
m a. Jo je u o p te m in te r e s u k u ltu r e da u n iv e rz ite ti budu u s k o
v e zan i za te vellilke k u ltu r n e d e p o e , m e u k o jim a su m n o g i jo
n e is tra e n i. S a m o n a p re d n ije n a u n o is tra iv a n je moira da se uk la p i u S is te m e o d n o s a k o ji ga s p a ja ju sa o p to m k u ltu ro m , sa
ire n je m ii k a n a lim a in fo rm a c ije . irti se, d a k le , n u n im da um 189

v e rz ite ti u k o jim a se o b a v lja n au n o is tra iv a n je b u d u s m e te n i

u v e lik e g ra d o ve i d a, d o k k o r is te s v o j v e lik i k u ltu r n i p o te n c ija l,
d elu ju ka o podstioaljrvi in io c i m o d e rn e k u ltu r e . Is to o b ra z lo e n je
m oe da e u in i za k u ltu r e a v a n g a rd e (u m e tn o s t, p o z o ri te , m u
z iku , itd )) k a je u nun a d o p u n a v is o k o g n a u n o g is tra iv a n ja .
P osto je , m e u tim , i p o d s tic a ji u s u p ro tn o m p ra v c u , k o ji te
e d e c e n tra liz a c iji u n iv e rz ite ts k e n a sta ve i n a u n o g is tra iv a n ja
p re k o ra s e lja v a n ja u n iv e rz ite ts k ih u s ta n o v a u m a le c e n tre , il'i a k
izvan s v ib u rb a n ih je z g a ra . N a s to ji se o p ra v d a ti u m n o a v a n je
u n iv e rz ite ta ti, p re m a to m e , o p a d a n je n iv o a n a u n o g is tra iv a n ja ,
tv rd e i da m o d e rn e m e to d o lo g ije n is u is to ri n e i, p re m a to m e ,
n e m a ju p o tre b u da se p o z iv a ju na tis to rijs k a d o k u m e n ta . B ez s u m
n je je m o g u e da s e o p ta s tru k tu ra k u ltu r e p re tv a ra ta d ija h ro n i k e , kakva je b ila u, e ri liisto rio izm a , u s in h ro rti k u . O d a tle e
s ig u rn o p ro is te i p re o v la d a v a n je p o je d in a n ih in ila c a nad u n i
v e rz a ln im , a li ako se e li tizbei o p ta d e g ra d a c ija k u ltu re p o tre b
no je da (is tra iv a n je ija je s v rh a 'in d u s trijs k a prim e m a , zadri
n au ni p o s tu p a k . A o vo se m o e o s tv a r iti je d in o u ce tiokupnom
s is te m u k u ltu r n ih v re d n o s ti v e lik ih g ra d o va .
Prava k riz a g ra d a tisp o lja va s e n e sa m o u o p a d a n ju n je g o
vog k u ltu rn o g n iv o a , v e u g u b itk u n je g o v o g p rv o b itn o g o b e le ja k u ltu rn o g o rg a n iz m a . O vo o p a d a n je v re d n o s ti o d re e n o je i
n je n ic o m da g ra d v i e n ije d o b ro i in s tru m e n t z a je d n ic e , iji n a
p o r ka z a je d n i k o m oitiju o la k a v a , v e da je p re d m e t is k o ri a va nja o d s tra n e p rivitie g o va n e m a n jin e . S tra h o v ito m b rz in o m ze
m lji n a p e k u la c ija p re u z e la je , g o to v o bez ra z lik e , u p ra v lja n je
g ra do m ije se s ta n o v n i tv o b rzo m n o ilo u s le d u sp o n a in d u s t r i
je . B ud u i da s e p e k u tiis a n je sa z e m lji te m i s ta n o v im a v re d
n uje is k lju iv o k ro z ce nu , v re d n o s ti k v a lite ta (k o ji s u s e p o is to v e iv a li sa v re d n o s tim a is t o r i n o s t i) p o s te p e n o s u b ile is t is n u
te is to k v a n tita tiv n im v re d n o s tim a .
O ko is to r ijs k ih c e n ta ra k o ji su sa m o d e lim i n o s a u va n i,
n ik le su o g ro m n e p re n a s e lje n e p e r ife r ije bez ik a k v o g n ae la
o s im m a k s im a ln e ra s p ro s tra n je n o s ti p o p u la c ije . B u d u i d a je pek u lis a n je te ilo in te g ra ln o m is k o ri a v a n ju z e m lji ta e s to su p e
r ife r ije s la b o o p re m lje n e slu b a m a i ta k o o p te re u ju k lim a v e
s tru k tu re g rada. te ta je b ila ve o m a v e lik a u z e m lja m a kao to
je Ita lija , gde su dug o v re m e n a v la d e s k lo n e k o m p ro m is im a i ko n
z e rv a tiv n e v la d e t it ile p riv a tn o v la s n i tv o . R im k o ji je od e v ro
p skih g ra do va im ao je d n o od n a jv e ih i n a js ta rijih k u ltu r n ih nas le a , b io je grad k o ji je n a jte e o te e n : p e k u lis a n je sa z e m lji
te m d o v e lo ga je u ve om a te a k p o lo a j, k o ji o z b iljn o ugroa va
n je g o v iv o t. Is to v re m e n a o db ra na is to ri n o s ti i fu n k c io n a ln o s ti
grada, ko je su u rb a n is ti k i za kon i o m o g u ili u m n o g im ze m lja m a
se ve rn e E vrope, p o se b n o u H o la n d iji, b ila je , a b i e jo uvek,
sm a tra n a za opa snu i n e p rija te ljs k u u I t a liji. J e d in i zakon k o ji je
ko nano p ro g u ra n u Ita liji, da bi u veo reda u is k o ri a v a n ju ze m
lji ta , b io je p o s le n e k o lik o m e s e c i p o n i te n kao n e u sta va n , la ko
su p o s to je i za koni ja sn o k o n z e rv a tiv n i, za s ta m b e n e p e k u la n
te oni su p re v i e lib e ra ln i i o vi ih v e s to k o ris te : s p re ili su i u ti

c a li na k a s n ije s tu d ije o re g u la c io n im p la n o vim a , u v e lik o j m e ri

su ih u s lo v ili, a sada ih s is te m a ts k i n a ru a v a ju . U Ita liji pekulis a n je nalazi s v o j p riro d n i p o d s tre k u g ra e v in s k o j z lo u p o tre b i:
u R im u, tre in a s ta n o v n ik a s ta n u je u zgradam a p o d ig n u tim bez
ik a kvo g p lana, o te a v a ju i i a k o ne m o g u a va ju i u rb a n is ti k e
za hva te. N a s ilje nad g ra d o m i n je g o va z lo u p o tre b a im a za p o sle d ic u u d a lja v a n je u rb a n is ta sa o d g o v o rn ih m e sta : g ra d o vim a ra
sp o la u v la s n ic i p ro s to ra , a p o to u rb a n is ti nuno vo de rauna o
is to rijs k im i e s te ts k im v re d n o s tim a o v i im n e g ira ju svaku sp o
s o b n o s t o d lu iv a n ja , im e se p ro d u b lju je o b e le je n e is to ri n o s ti
I n e e s te ti n o s ti g rada.
S lu a j R im a je g raniian s lu a j, ikako zbog to g a to je n je
g ovo is to rlijs k o ii e s te ts k o o b e le je m a k s im a ln o , ta k o i zbog t o
ga to je s ta m b e n a p e k u la c ija d e lo v a la s ve do p re n e k o lik o
godiina bez p ra v e k o n tro le o d s tra n e v la d e i o d g o v o rn ih o p tina. A li u rb a n a k riz a , u Riimu z a o tre n ija nego d ru g d e , je s te s im
p to m o p a s n ije i o p tiije k riz e u rb a n e in s t it u c ije . U ita v o m s v e
tu dan as, ve lilk i g ra d je p a s iv a n e k o n o m s k i o rg a n iz a m , p o liti k i
se ne m o e k o n tro liis a ti, opa san za fiz i k o i p s ih i k o z d ra v lje
s ta n o v n ik a . V e lik a ra z lik a u n a in u iv o ta ra z li itih s lo je v a is
k lju u je m a n je im u n e iz u iv a n ja u k u ltu rn o m d o b ru k o je grad
p re d s ta v lja : u n u ta r g ra d o va is p o lja v a ju se za to antiiunbane te
n je , ta v i e p ra ve krlilze o d b a c iv a n ja ikoje se m a n ife s tu ju u na
s ilju , z lo in u , v a n d a liz m u nad z a je d n i k im d o b ro m , n e u ro zi, d ro
g i. G ra d, m a k s im a ln a ta k a d ru tv e n e a g re g a c ije , je s te i ta ka
m a k s im a ln o g za ga e n ja a m b ije n ta , d an a s je p ro b le m g ra da ne
sa m o u rb a n is ti k i:, v e i e k o lo k i.
Da bi s e s u p r o ts ta v ili d e g ra d a c iji g ra da do k o je je d o lo
u s le d lin d u s trija liiz m a , p e k u lis a n ja , n e k o n tn o lisa n o g d e m o g ra fs
kog ra s ta , v e lik i a rh ite k ti ra c io n a liz m a s m is lili su sh e m e g ra
dova u k o jim a s u ra s p o re d i ra s p a d e la p ro s to ra o d g o v a ra li ra s
p o re d u i ra s p o d e fi fu n k c ija . M e u tim , Le C o rb u s ie r o vi, G ro p iu so v i i W irig h to v i m o d e li b ili su sa m o r e tk i i n e p o tp u n i e k s p e ri
m e n ti, a z a tim su o s ta v lje n i po s tra n i kao u to p ijs k i. To, m e u
tim , n is u b illi: p o la z ili su o d n ad e da bi b u ro a sko d ru tv o , ra z
v ija ju i' s e u s k la d u sa v la s titim p ra s v e tite ljs ik im p re tp o s ta v
kam a, n a p re d o v a lo na p u tu d e m a k ra tije sve d o e lim in a c ije k la
sn e h ije ra rh ije , d o p o d je d n a k e ra s p a d a le b o g a tstva , do m irn e
sa ra d n je ko ja v o d i z a je d n i k o m c iv iliz a c ijs k o m p o d u h va tu . D a
nas o v e p re tp o s ta v k e , k o je su b ile o sn o va n e , iz g le d a ju a p s tra k t
na u to p ija . B uroa sko d ru tv o lih n e m ilo s rd n o o d b a cu je umes to da s e ra z v ija u s k la d u sa svojiiim v la s t it im p ro s v e tite lj s k im
p re tp o s ta v k a m a , o n o s tv a ra s tro g o re a k c io n a rn e re im e k o ji sa
m o m ogu d o v e s ti, kao to su i d o v e li, do iz b ija n ja ra ta. I b u d u i da
su re a k c io n a rn i re im i lo g i n o n e p r ija te lji k u ltu re , gra d je kao
k u ltu r n i e n t it e t b iv a o p re g a e n g ra d o m kao p o liti k im in s tru
m e n to m : g ra d -d ru tv o za m e n io je g ra d-drava.
Na k riz u d iz a jn a p re d m e ta , iji je k v a li'te t lio te re so va o p ro
iz vo a e sa m o u g ra n ic a m a k v a n tite ta p ro fita , n a d o ve zu je se
kriza d iz a jn a to g k o le k tiv n o g o b je k ta k a k a v je g ra d. iKo je g a jio
191

ilu z iju d a e m o d e rn i delovfi g ra d a d a se n a d o ve u n a s to r e , p o

lo g i n o m p re la z u sa a n ti k o g e m p iriz m a na m o d e ra n n a u n i d u h ,
m o ra o lje d a s e ra z u v e r i: m o d e rrti d e lo v i ra z lik o v a li s u s e o d s ta
rih , od ta k o z v a n ih is t o r ijs k ih s re d i ta , s a m o p o k o n fu z iji ii n e
re d u . P o s le d n jih g o d in a , z a tim , tr e b a lo je n e b ez za p re p a e rtja
p riz n a ti d a je p o h le p a ikoja je d o v e la d o k r iz e p re d m e ta i d o k r i
ze gra da p o se b n o d o v o d ila u o p a s n o s t p riro d n e 'iz v o re i, ta v i
e, p r e tila da z a tru je o v e a n s tv o . Is p ra v n o ije R ich a rd N e u tra
g o v o rio o d iz a jn u k a o o je d in o j n a d i d a e s e p r e iv e t i. D a na s
se p ro b le m p o s ta v lja u jo r a d ik a ln ijim g ra nlicam a . B a r ina p la
nu m e to d o lo k ih a n a liza li p ro je k to v a n ja d iz a jn p ro iz v o d a ra z v i
ja se u u rb a n is ti k i d iz a jn , a u r b a n is ti k i d iz a jn u e k o lo k i d i
za jn. V e lik a d ile m a sa k o jo m b i s e tre b a lo s u o iti u b lis k o j b u
d u n o s ti je s te lizb o r iz m e u p ro je k ta ;i n e^p no je kta, d iz a jn a i ne-d iza jn a, p la n s k e u rb a rtis tik e i p ro s te u rb a m is tik e i l i a k k a s n ije
k o n tro le s p o n ta n o g ra z v o ja g ra d a .
V e lik i zn a a j, a k i p ro g ra m s k i, d o b io je p o s le d n jih d e c e
n ija k o n c e p t h is to r ijs k o g c e n tra . U v e o m a o p tim g ra n ic a m a
ozna ava o n o to se m o ra i l i e li s a u v a ti o d a n ti k o g g ra d a .
B ilo je v re m e kad su s e e le li s a u v a ti sa m o s p o m e n ic i, d ru g o
v re m e kada su se h te li s a u v a ti sa m o d o k u m e n ti n e k ih is t o r ijski'h p e rio d a , v e lik i d e o s re d n jo v e k o v n e a rh ite k tu re b io je u n i
te n je r je s m a tra n za d o k u m e n t v re m e n a o e -k u ltu re . U s tv a r i,
sva ko v re m e u v a lo je od p ro lo s ti; s a m o o n o to je s m a tra lo
za is to r ijs k o , a is ta ri'j k o je b illo s v e ii sa m o o n o to je p o
k a z iv a lo s t a b iln o s t I li a k, k a riz m a ts k o o b e le je r e lig io z n e i p o
liti k e v la s ti. K ada su p o e li d a se s m a tra ju h is to rijs k im n e s a
m o p o d a o i o v e lik im , v e i o n a ro d u , to je s t o p r iv r e d i, ra d u ,
u m e tn o s ti. V re d n o s t is to r i n o s ti je d n o g g ra d a n ije v i e m o g la
da se o g ra n i i n a s p o m e n ik e , v e s e p ro iriv a la n a c e lo k u p n o
g ra d s k o tk iv o . I b ro n O lo ke g ra n ic e su s e p n o m e n ife : z a to bi
sto rija tre b a lo da se z a u s ta v i n a 18. I l i 19. v e k u , k a o d a p o d a c i
o d a n a n jic i n e b i m o g li b it i p re d m e t ra z m i lja n ja d lis to rijs k o g
vre d n o v a n ja ?
K o n c e p t is to r ijs k o g g rada m o e Im a ti p ra g m a ti n u ko
ris t, a li je la an k o n c e p t. Z a to b i n e k i d e lo v i g ra d a b ili Sstorijs k i a d ru g i n e -is to rijs k i ? G rad je u o eliini I s ta r ijs k a k o n
s tru k c ija . S am e g ra d s k e d e fo rm a c ije ii z lo u p o tre b e , n a s ta le u s
led k a p ita lis ti k o g u p ra v lja n ja , in je n ic e s u , ia k o n e s la v n e , Is to
r ije n aeg v re m e n a : lis to ta k o u is t o r iju n a e g d o b a u la z i p o k u
a j p ro m e n e u p ra v lja n ja g ra d o m i s is te m a k o ji g a d r i.
U p ra k s i, pod is to r ijs k im c e n tro m p o d ra z u m e v a s e d e o
g rada k o ji n e m o e 'ili n e tre b a d a s e m e n ja ; d ru g im re im a , d e o
grada k o ji ne m oe da se k o ris ti u s a s v im d ru g a ije s v rh e o d o n ih
ko je je im ao u p ro lo s ti. U s lo v in te g ra ln e k o n z e rv a c ije je da usm e ra v a ju a je z g ra d e la tn o s ti u g ra d u b u d u s m e te n a I li p om erena u m o d e rn e e tv r ti. Da b i s e d e c e n tra iiz o v a le f u n k c ije k o
je se g o m ila ju u Is ta rtjs k iim c e n trim a li p a ra li u iih p o tre b n o je
d o v e s ti p e r ife r ijs k e zo ne u s ta n je d a ih m o g u p r ih v a t it i. O vo n i
je m o g u e je r s u p e r if e r ije o s m i lja v a n e , p e k u lis a rtje m , kao

je d n o li n a g ra e v in s k a g o m ila . D e lo v a n je m u s u tin u ( to b i pak

za h te va lo o tv o re n iju u rb a n is ti k u p o litik u od s tra n e ja v n ih v la
s ti) 'jo s e m o g u , b a r d e lim i n o , za uze ti d in a m i n ije d ru tv e n e
s tru k tu re . D o v o ljn o b i b ilo d o b iti p r o s to r za v e lik e s a o b ra a jn e
a rte r ije , p e r ife rijs k a p a r k ira li ta , ja v n e slu b e , k u ltu rn e u s ta n o
ve i g ra d s k o z e le n ilo . A k o se patk n e e li d a g ra d iz g u b i sva ko
o rg a n s k o je d in s tv o , p o tre b n o je da sam a m e to d o lo g ija p ro je k ta
m oe da s e p rim a n i n a k o n z e rv a c iju a n ti k ih tk iv a 'i p o b o lj a n je
n o vih . Danas je , bez s u m n je , v a n ije iz le iti b o le s n e g ra d o ve n e
go s m i lja ti/ g ra d o v e b u d u n o s ti. P e rs p e k tiv a spaavanja p o
sto je e g m o e se in it i p re v i e p rila g o d ljiv o m i l i ta v i e m i
n im a lis ti k o m ; a li s p a a v a n je n ije nuno e m p irijs k i izla z , ve
tre b a da b ud e s tro g o n au an , a p ro je k tim a tre b a da p re th o d i oz
b iljn a k r iti k a a n a liz a in je n i k o g s ta rija . Posao u rb a n is ta ta k o
e b it i u k lo p lje n u n a jr a z v ije n iju i n a jk o n s tn u k tiv n iju p o liti k u
p e rs p e k tiv u : a n a liz u i k r itik u b u r o a s k e d e g ra d a c ije , p o v ra ta k
id e o lo k ih p o k re ta a ra d n i k ih k la s a s u z b ija n ih te k o m h e g e m o
n ijo m k a p ita liz m a , o s lo b a a n je d e m o k ra ts k ih d o s tig n u a o d s tra
n je n ih t o ta lita r n ih re im a , re a firm a c iju k o n s tru k tiv n o g b te n ja n a
s u p ro t d e s tru k tiv n im n a g o n im a .
M a so vn a k u ltu r a n em a u s e b i p o liti k u k v a lifik a c iju : to je
je d in a m o g ua k u ltu r a u sn ano in d u s trija llz o v a o o m s v e tu , k o ji
zbog e k o n o m s k ih i te h n o lo k ih n u n o s ti te i m a k s im a ln o j s ta n
d a rd iz a c iji i l i je d n o li n o s ti p ro iz v o d a . P oznato je da s e m a so v
na k u ltu r a o s tv a ru je p u te m s is te m a in fo r m a c ija i n je n ih kanala
k o m u n ik a c ije . O v i k a o o b i n i te h n i k i a p a ra ti, m o g u p o d je d n a ko
da p o s p e u ju n a p re d n e 1 n aza dn e p ro c e s e u d ru tv u . Ipak, p ro
g re s iv a n je sva k i p ro o e s k u ltu rn o g n a p re tka , re g re s iv a n je ili
pak, k o n z e rv a tiv a n s v a k i p ro c e s n e k r iti k o g ire n ja o d re e n e
k u ltu re . O d a tle p ro iilla zi da s e p o z itiv n o s t I li in e g a tiv n o s t s is
te m a p ro c e n ju je n o v in o m I li n e o o v in o m in fo rm a c ije . N a elo n o
v in e n a p r o tiv r e i inaelu s e rije je r , k a d n e p o s to ji je d in s tv e
n o s t p re d m e ta , n em a n o v in e b e z p ro m e n e s e rije , tj. bez p re la s k a
iz je d n o g sta n d a rd a u d ru g i.
N ije re e n o da je m a s o v n o d ru tv o nuno p o tro a k o d ru
tv o . P ro m e n a je d n e s e rije p ro iz v o d a u vek je o dre en a tro e
n je m p ro iz v o d a , a li o v o tro e n je m o e da Im a o b je k tiv n e ili s u b
je k tiv n e m o tiv e . A k o p ro je k tn o is tra iv a n je , p u te m k r itik e p ro
izvoda s e rije , o d re u je n o v i o m ilje n i p ro iz v o d kao b o lji, je r v i
e o d g o v a ra s v rs i, I li Im a ir i s p e k ta r p rim a n e , ili Im a is ta obele ja kao i p re th o d n i a li m a n je ko ta i b o lje se m oe k o r is titi, dob ija se o d g o v o r na o b je k tiv n u p o tre b u , o d n o sn o p od ra zu m e va
se o b je k tiv a n n a p re d a k . A k o p a k, p ra m e n a s e r ije im a za c ilj da
tiip u in i z a s ta re llm u p s ih o lo g iji k o ris n ik a , ili d a p o s p e s i o db a
c iv a n ja p re d m e ta p re n e g o to Is te k n e p re d v i e n i ro k po p ro
je k tu , d o p ro m e n e d o la z i zb og s u b je k tiv n ih m o tiv a na k o je je
m o g u e d e lo v a ti s p o lja r a z li itim s re d s tv im a , o d k o jih je n a j
e i1 re k la m a . D o k se u p rv o m s lu a ju d o b ija p ro p o rc io n a ln a
p o tro n ja , u d ru g o m s e d obilja p o tro n ja n e p ro p o rc io n a ln a p o tre
b i: Iz o ve d is p r o p o rc ije p ro iz la z i n a e lo s p ira le p o tro n je bez
193

k ra ja . P oznato je da n e m o tiv ir a n e p o tre b e p ro is ti u o d a tle d e

lu j-u i n a n e s v e s n o , t j. p o s p e u ju i -nagon iji je ik ra jn ji re z u lta t
n a s ilje , kraa, ra t, je d n o m re ju n e ra c io n a ln a p o tro n ja .
P o re m e e n i m a n jk a v p ro je k tn i p ro c e s k o ji v o d i p ra je k to v a n ju ikoje za je d in i c ilj Im a m a k s im a ln u p o tro n ju i, p re m a t o
m e, m a k s im a la n p r o f it p re d u z im a a d o b io je n a z iv s t y lin g : on
se s a s to ji u p re te riv a n iju sa in io c im a k o ji in e p re d m e t p rim a m
ljiv im I li p o tro n ijim . S ty lin g je , u s u tin i, In d u s tr ijs k i k i :
re kla m a p r e te ru je u p r im a m ljiv o s ti p ro iz v o d a , a p ro iz v o d p o n a v
lja v la s t it u re k la m n u s lik u 1 k a o ta k a v , u to lik o b re z a s ta re v a
to je u z b u d ljiv ija no vost d e fo rm ir a n a re k la m o m . Iz a z iv a ju i
u m i lje n e ii n e s v e s n e p o tre b e , o d s tra n ju ju i s v a k i In te re s za k r i
tik u i ra zu m an iz b o r, p o tro n ja se u o b llc a v a s e rv iln im p o d v rg a
va n je m m a s e in te r e s im a k a p ita lis ti k e v la s ti. P re m a to m e , d o b ija iz ra z ito re a k c io n a ra n z a o k re t je r o m o g u a v a , u p o litic i, le p u
p o s lu n o s t p ro p a g a n d i k o ja se , n a is ti n a in ka o ii trg o v a k a re
k la m a , s lu i s lo g a n im a b e z s m is la . N a js tra n ija in je n ic a je da
iz a z iv a ju i Im p u s le -koji ine n a la z e , ita v i e n e tre b a d a n a u o d g d v o r u p ro iz v o d u , p o tro n ja ra a s ta ln o p a to lo k o , fru s tr ira n o
o s e a n je n e z a d o v o ljs tv a : p o tro a k o d ru tv o k o je v o li da s e p r i
ka zu je ikao d ru tv o b la g o s ta n ja , u s tv a r i je n e iz le iv o b o le s n o
d ru tv o . Te ko je u s tv r d iti d a je p o tro n ja fe n o m e n p a ra le la n
s ta m b e n o j p e k u la c iji: k a o to s u n e o k a p ita lis ti k e trg o v in e
p re trp a n e p ro iz v o d im a k o ji p o d s e a ju n a b o ln e p o tre b e to n i
kad n e e b it i z a d o v o lje n e , ta k o je i n e m a li b ro j m e tro p o la k r
c a t ku am a k o je su o s u e n e da o s ta n u n e n a s ta n je n e i lju d im a ko
ji b eznadeno e le ku u a n ik a d je n e e im a ti.
O tk a k o je za sn o va n a t e o r ija d iz a jn a o n a je za c ilj im a la
d ru tv e n o b la g o s ta n je , s m a tra ju i p a k d a s ta n je b la g o s ta n ja k o
je se b i o b e z b e u ju p o je d in i p ovlaoem i s lo je v i, is k o ri a v a ju i
d ru ge , n ije m o ra ln o i p o liti k i is p ra v n o . Za p re tp o s ta v k u d ru t
va b la g o s ta n ja d an as s e n e v re d i z a la g a ti; n e s a m o za to to se
ona p o ka za la o b je k tiv n o n e iz v o d ljiv o m , v e , p re s ve g a , za to to
te h n i k i a p a ra ti k o ji bi tre b a lo da je o s tv a re p o s ti u s u p ro tn e
e fe k te . Bez u la e n ja u d e ta lje , o d a v n o je p o ka za n o da s p ira la
p o tro n je za re la tiv n o k ra tk o v re m e d o v o d i d o irc m a e n ja a k
i b io lo k ih izvo ra . Is to v re m e n o s ta ln o se s tv a ra ju u z ro c i k o ji
m ogu d o v e s ti d o z a s tra u ju e u n i ta v a ju e g ra ta .
P ostiza n je e k o n o m s k e ra v n o te e u s m is lu p ro p o rc io n a ln o g
o dn osa Izm e u p o tre b a i p ro iz v o d n je m o e b iti m o g u e sa m o
n o v im n a in o m p ro je k to v a n ja iv o ta , t j. d iz a jn o m k o ji n e e b iti
u fu-nkciji b la g o s ta n ja , ve p o tre b a . Mi ina k o ji n a in n e b i b ilo
m o g u e z a u s ta v iti p ro c e s p re tv a ra n ja k la s n e k u ltu re u m a s o v
nu k u ltu r u , n it i z a m is liti m a s o v n u k u ltu r u d ru g a ije od g lo b a l
nog s is te m a In fo rm a c ija ; p re m a to m e , o ig le d n o je da m o d e r
na m e to d o lo g ija p ro je k to v a n ja m oe sa m o da se ti e m a so vne
k u ltu re i s is te m a lin fo rm is a n ja . K riza o b je k ta , p o is to v e u ju i se
sa sve u o v e p re va zi e n iim g ra n ic a m a za pa dn e k u ltu re n ije
p o vra tn a . Prem a to m e , n e m o e b it i d iz a jn a p re d m e ta ill p ro d u c t
d e sig n a , b e z o b zira k o ji je n jih o v n iv o , v e sa m o d iz a jn a ta k o -

va in fo r m a c ija . N e m o e v i e b it i in d u s trijs k o g p ro je k to v a n ja
osi/m u o n a j m eni u Ikojolj su p ro iz v o d i, iz g u b iv i strani s ta tu t o b
je k ta , dobili i s ta tu t n o v in e . D iza jn o e k u je za da tak da p o d je d n a
ko izb eg a va o s k u d ic u j ra s ip n o s t, imamjak ii o b ilje In fo rm a c ija :
tako zva na s k ro im n o s t nee b it i rtv a n a m e tn u ta o k o ln o s t i'm a ve
G ru n d b e g riff nove ra vn o te e ili nove e k o n o m ije u d ru tv e n o m
k o ri e n ju b o g a ts tv a , k u ltu r e , a m b ije n ta , p ro s to ra i vre m e n a .
U p rv o m s tu d iju d iz a jn a , G ro p iu s o v o m B auhausu, o itj je
b io s tv a ra n je p re d m e ta ija v re d n o s t m ije z a v is ila od m a te rije
ve fo rm e , a ikoje b i ko rils tiili i e k o n o m s k i n e p riv ile g o v a n i s lo je
v i; alii, ako p o s e d o v a n je 'i k o ri e n je p ro iz v o d a le po o b lik o v a n ih
v i e n ije z a h te v a lo m a te r ija ln o b o g a ts tv o , z a h te v a lo ja , ipak, v i
so k k u ltu r n i n iv o . O s n o v n e g ra n ic e p ro b le m a o s ta ju >i o s ta e vero v a tn o is te , je d in o to k u ltu ra tra e n a za fu n k c iju n ovog d iz a j
na v i e n ee b iti kla sn a k u ltu ra , v e m aso vna k u ltu ra . O vu k u l
tu ru s tv o rii e , o ig le d n o , sa m d iz a jn .
M a so vn a k u ltu r a , ikoja n e e b it i kadra za b ilo ko je razgran ja v a n je u v re d n o s n o m s m is lu , m o i e d a b u d e ili p o tp u n o ok u p lja ju a i o s lo b a a ju a , ili p o s v e re p re s iv n a ii o tu u ju a . Tertiu m n on d a tu r. B ie re p re s iv n a u to lik o to e s p re a v a ti razm i lje n je i su d, b i e o s lo b a a ju a u to lik o to nee b iti sam o
p ro iz v o d v e s re d s tv o m i lje n ja . M o ra e da se p o s ta v i n e sam o
kao a p a ra t za ir e n je v e k a o p ro c e s s tru k tu ris a n ja k u ltu re , a da
bi o s tv a rila s v o ju d is c ip lin a r n u a u to n o m iju m o ra e da ra sp ola e
v la s tito m m e to d o lo g ijo m , v la s t it im p ro je k to v a n je m , v la s titim d i
za jn o m . 'N ajzad, d iz a jn e m o ra ti d a org am izuje to k o v e in fo rm a c i
je , da p riro d n o p o n e o d gra da i a m b ije n ta , m o ra e n a s to ja ti
da d e fin i e na n o v n a in s v o j o d n o s sa nau kom , e k o n o m ijo m i
p o litik o m . M o ra e , s v e u s v e m u , d iz a jn da b u d e ta j ko ji e o d
re iv a ti n e sa m o fo rm u ili p ro s to r, v e r ita m ili v re m e z a je d
n i k o g iv o ta .
P olje d e lo v a n ja s iro m a n o g , m a s o v n o g d izajna , k o ji v i e
n ije o k re n u t d a va n ju e s te ts k iih v re d n o s ti p ro iz v o d im a odm ah
p re v o d iv i'h ma koliiim u tro k o v a ii ce ne , b e s k ra jn o je ra s p ro s tra n ije n lji. N a n a jv e e m ra s p o re d u p o v e li in i n e e b iti v i e g ra e
vin a a mi g ra d , iko/ji jo p rip a d a ju k a te g o r iji p re d m e ta : b ie to
te r ito r ija , c o n u rb a z io n e * na k ra ju u fu n k c iji n jih o v e p o n o v ljiv o s ti na ra z li itim m e s tim a i n jih o v o g k o ri e n ja za r a z li ite fu n k
c ije : na pr.iimer, g e o d e ts k e k u p o le B u o k m in s te ra Ful l era, n e o g ra
n i e n e i m o d u la rn e k o n s tru k c ije W achm anm a, e la gam a balo
na, a to ri O tta F re ia . O dm ah isp o d n jih su s e rijs k i e k o n o m i
ni s ta n o v i ko je su v la d e i o p tin e p rim o ra n e da p odiu j e r je je d
no od n e g a tiv n ih o b e le ja m e g a n o p o lis a da n a js iro m a n ijim s lo
je v im a n e d o z v o lja v a da b ira ju i o d 'lu u ju o s v o jim sta n o vim a ,
ta v i e p rim o ra v a ju iih ne sa m o da se za d o v o lja v a ju e le m e n ta r
n im iv o tn im s re d s tv im a ka k a v je stan , ve i da m o le v la s t za
n je g a . P o s to ji, d a k le , d iza jn saob ra ajniih s re d s ta v a k o ji su p ra
ve p o k re tn e a rh ite k tu re sa vre m e n o g sve ta , i ko je bi p re ili ka* conurbazione, odnosno konurbaclja oznaava urbani sklop sastavljen
velikog fltada I malih
periferijskih centara, prvo samostalnih a potom apsorbovanlh gradom u ekspanziji, [prlm. prev.j.

195

s n ije tre b a lo s v e s ti na fo rm e to v i e
o d g o v a ra ju n jih o v o j
f u n k o iji p re m e ta rtju s a im esta n a im e sto , a n e s u lu d im b rz i
nam a na a u to p u to v im a . Zatiim p o s to ji ita v a o p re m a i u re a ji
za ja v n i s a o b ra a j, z n a k o v i, re k la m a . imi s e d a n ik o n ije ra z m i
lja o da s a o b ra a jn i to k o v i i s re d s tv a s a in jv a ju , u o elinii, s is te m
in fo r m c ija ii k o m u n ik a c iija to se ra c io n a ln o k o ris te , a n e s a m o
p re tv a ra ju n e ki p ro s to r u s lu a jn o o g la a v a n je . ta r e i o u re
iv a n ju zg ra da , ra s v e ti, o b e le a v a n ju p u te v a , to p r e d s ta v lja efe m e rn u p o ja v u , a li iv lju ii k o r is n iju za g ra d k o ji 'i sa m e li da
bude e fe m e ra n ?
to se t i e d iz a jn a v e lik ih to k o v a in d u s trijs k e p ro iz v o d n je ,
ja sn o je da se o n u sko v e z u je za n o v e s in te ti k e m a te r ija le ,
nove fo rm e , n o v e b o je ;v e a m a n is k e c e n e , k ra jn u la k o u i zam enu. V is o k rtiv o s ta n d a rd iz a c ije o d re e n in je n ic o m d a m a te r i
ja c ik lu s a k o ji p ro iz v o d i s tv a r i, p rid o d a v a ju i p ro iz v o d u n ik a d
ra n ije d o s tig n u t s te p e n fo rm a ln o g I n te g r ite ta . S ve s e in i da se
v e ru je da e u p ra v o o v i e fe m e rn i, la k i, iv o o b o je n i p ro iz v o d i,
k o jim a se la k o ru k u je i k o ji se la ko m e n ja ju , s t v o r it i p ro m e n ljivu, ve o m a iv o p is n u m o r fo lo g iju a m b ije n ta , a b i e t o ka o nova
p riro d a fa b rik o v a n a o d o v e k a i n ad o ve za n a n a p re th o d n u . N a j
zad, o s ta je v e lik i p ro b le m p ra v ih to k o v a in fo r m a c ije i k o m u n i
k a c ije : te le v iz ija , ra d io , f ilm , p o z o ri te , ta m p a , s p o r t, iz v e s n o
je da n o v i d iz a jn n e ibi tr e b a lo d a o v im d e la tn o s tiim a to ir o k o
k o ris te v iz u a ln e m e d ije n a m e tn e o d re e n i fo r m a ln i d e k o r; d i
zajn p re d m e ta tre b a da s le d i d iz a jn s lik a . In d u s tr ija s ta v lja u o p
tic a j o g ro m n u m a s u s lik a : a ko s e m is li da je , u s u tin i, s v e la
p re d m e te na v la s tite s lik e , m oe se a k re i da p ro iz v o d i i n ud i
tr i tu sa m o s lik e . Tako s e ra u n a n a s u g e s tiju i k ra tk o t r a ja
n je s lik a da b is m o se o ta r a s ili s u v i n ih in d u s t r ijs k ih p ro iz v o d a :
ja s n o je da ne m oe b iti u to p ijs k o , v e sa m o b e za zle n o , n a d a ti
se da e se p o tro n ja v r a t it i na lo g i n u p o tra n ju , na ra zu m ne
p o tre b e . M o g u e je , m e u tim , p o s ti i da m a s o v n a in fo rm a c ija
i k o m u n ik a c ija , kao s u tin s k i in io c i p o tro n je , n e d e lu ju na im a g in a c iju v e na o e s v e s n o . B o m b a rd o v a n je s lik a m a , e m u su
lju d i iz lo e n i, p o g o to v u u g ra d o v im a , im a za p o s le d ic u p a ra liz u
im a g in a c ije kao sn ag e k o ja raa s lik e . O vo p ro m a e n o o d a ilja
n je im a za p o s le d ic u p a s iv n o p rih v a ta n je s lik a k o je s a in ja v a ju
e fe m e ra n a li re a la n a m b ije n t e g z is te n o ije ; to zn a i p o m a n jk a
n je a k tiv n o g /reagovanja, lin te re s o v a o ja 'i u e s tv o v a n ja . O vo n ije
n i ta d ru g o do o tu e n je . A zna s e da o tu e n je , p o m a n jk a n je in
te g ra c ije a m b ije n ta , p a ra liz a im a g in a c ije , je s te u o s n o v i u rb a n a
p a to lo g ija : n a s ilje , v a n d a liz a m , d ro g a , k o le k tiv n e n e u ro z e . Po
tre b n o je , p re m a to m e , p o s ti i da m a s o v n a in fo r m a c ija i k o m u n i
ka c ije ne budu je d n o s m e rn e , a iz n a d sve g a da ne s p re a v a ju
k o m u n ik a c iju p o je d in a c a izm e u se b e i sa a m b ije n to m .
P o sto ji jo n e to : m a so vn a in fo r m a c ija i k o m u n ik a c ija su
tre n u tn e : p re n e g o to se n o v in e m in im a ln o ra z m o tre i p ro ce ne, o n e su ve p ro le , v e su za m e n je n e d ru g im a . Kao to v u l
garna re to rik a re k la m e g u i s v a k u m is a o o k v a lite tu p ro izvo d a
i n u n o sti da se on p o tro i, ta k o m a so vn a in fo rm a c ija kao I po-

litKka, o d b a c u je s va ku m o g u n o s t ra z m i lja n ja i p ro c e n jiv a n ja .

Sve se za vra va p o tro n jo m n o v in e -s lik e .
Ne m o e se p r ih v a titi p o is to v e iv a n je n e sve sn o g i s lik e .
Kao to je p o ka za lo p s ih o lo k o is tra iv a n je , p ose b n o A rn h e im o vo, im ag iin aciija je inain m i lje n ja k o je im a s v o je s tru k tu re i s v o
je sa zn a jn e i o p e ra tiv n e c ilje v e . O d 17. ve ka o ue no je da .ima
g in a c ija m o e , u re lig io z n o m s m is lu , 'da sp a se ilii zavede d uu:
ta v i e , bez im a g in a c ije n e m o e m o se mi s p a s iti n iti Iz g u b iti
je r ne m o e b it i m o ra ln o g iv o ta . a k 'i p o v r n o is k u s tv o m a so v
ne k o m u n ik a c ije o b e zb e u je da o va v r i sv o j u tic a j na in s tin k te :
o d re e n ije , o v o tra e o n i k o ji h o e d a ip o tro n ja ne b u d e lo gian
o d g o v o r na je d n u p o tre b u , ve d a v a n je o d u ka in s tin k tu n a si
lja , p o s e d o v a n ja ; ra z o n o d i.
Im a g in a c ija je s p o s o b n o s t .koja o m o g u a va da o se b i m i
s lim o d ru g a ije n e g o to ljesm o, d a k le , da se p re d lo i c ilj iz
van p o s to je e g s ta n ja . P ro je k t n ije n i ta d ru g o do p re ra s p o d e la
o p e ra tiv n ih s re d s ta v a za o s tv a riv a n je z a m i lje n ih p ro g re sa . E ti
ki i p o liti k i s m i lje n a id e o lo g ija je im a g in a c ija ; nem a p ro je k ta
bez Id e o lo g ije .
im a g in a c ija je d ru g a ija o d lo g ik e i nauke je r kao c ilj n e
ma a p s tra k tn o sa z n a n je , v e sa zn a n je n e n a s k id iv o vezan o uz i
n je n je , d a k le te h n ik u . U c e lo j s v o jo j is t o r lji u m e tn o s t je b ila sa
m o radna, d e lo tv o rn a i p ro d u k tiv n a im a g in a c ija . R a zu m ljivo je
da je k riz a im a g in a c ije o d re d ila k riz u u m e tn o s ti, a kriz a um e tB ilo bi, ip a k , p o g re n o m a s o v n u in fo rm a c iju , .i zvu nu i viz u e ln u , s m a tra ti za n e iz le iv o n e g a tiv n u , o tu u ju u i re p re s iv
nu. V e im a m o p rim e re re k la m e z a d o v o lja v a ju e g e s te ts k o g n i
vo a; na p r im e r ,n o vi p ro iz v o d i ija u p o tre b a v i e n ije u g n je ta k a
i o d b o jn a , s is te m i zn ako va k o ji o s m e ra v a ju (kada su pnim een i) k o re k tn o k o ri o e n je g ra d a . F o to g ra fs k a re p o rta a je o davno
p rv o s re d s tv o za p is a n je is to r ije sa vre m e n e s tv a rn o s ti. in je n i
ca da vizu elm e i z v u n e in fo r m a c ije ve o m a b rz o p ro laze ne t r e
ba a p r io r i s m a tra ti n e im to s p u ta va v re d n o v a n je k o je tre b a ,
ip a k, da se p r ila g o d i n je n o m ritm u .
T ra d ic io n a ln i d iz a jn , o n a j s tv o re n u B au h au su p o s le Prvog
9v e ts k o g ra ta , b io je u s k o ve zan za is tra iv a n je u m e tn ik a k o n
s tru k tiv iz m a : n a s to ja o je da u in i b o ljim , .ra c io n a ln ijim , e fik a s n i
jim , it lji v ijim , u g o d n ijim a m b ije n t sva ko d n e vn o g iv o ta . M e u
tim , jo u v e k s e d iz a jn b a v io je d in o p re d m e to m , n e s h v a ta ju :
da p ro b le m p re d m e ta p o d ra z u m e v a p ro b le m s u b je k ta i o b rn u to .
U is to iiiji u m e tn o s ti n a e g ve k a p o s to ji d ru g a s tru ja koja
se, sa is to m lis k iju iv o u , b a v i sa m o s u b je k to m ; ona k o ja , po
la zei od D u cha m p a , o zna ava kao s v o js tv e n o u m e tn o s ti ne p ro
iz v o d n ju p re d m e ta e s te ts k e v re d n o s ti, ve ka o e s te ts k o is k u s t
vo s va ki p re d m e t k o ji u m e tn o s t 'izvlai iz svo g k o n te k s ta i oz
n aa va ka o e s te t k o . A m b ije n t p o se b i n ije n i p o z itiv a n ni n e
g a tiv a n , n i n e o p h o d a n n i o tu u ju i: z a visi od o no ga k o ji ga d o
iv lja v a ka o p o z itiv n o j li n e g a tiv n o is k u s tv o . D ija le k ti k a veza,
s a m o p riv id n o u s u p r o tn o s ti, o b u h v a ta d an as i v e lik u u rb a n is ti
197

ku p ro b le m a tik u . Le C o rb u s ie r ili Lunch, G ro p iu s ili R o b e rt V e n

tu ri? U p ra vo u s e i tu o n b a n istiike p ro b le m se p o s ta v lja u g ra
n icam a k ra jn je b itn o s ti, je r g ra d o v i d e fo rm is a n i z e m lji n o m p e
k u la c ijo m n e m o g u jo d u g o iv o ti. To je p ro b le m ije 3 ir e
n je ne m oe o z n a iti, a li k o ji e s ig u rn o m o i da se re i sa m o
p u te m s tro g e k r itik e i p o b o lj a n ja , o d n o s n o re k o n s tr u k c ije p o
sto je e g . I na o v o m p o lju p o tre b n o je o d r e i s e ta k o p a s iv n o g
p rih v a ta n ja o k o n a n e in je n ic e u to p ije m o d e rn ih id e a ln ih g ra d o
va: to je m in im a lis ti k i, p r ila g o d ljiv p ro g ra m , a li je d in i k o ji o d
gova ra s tv a r n im p rilik a m a u g ra d o v im a ;i o n je n a u rb a n is ti k o m
plan u p ro g ra m Ikoji s e p o d u d a ra sa p ro g ra m o m s iro m a n o s ti i
o sku d n o g d iz a jn a na p la n u p ro iz v o d n je .
K o ji b i 'in s tru m e n ti m o g li p o s lu iti o s tv a riv a n ju o n o g a to
je d an as je d in s tv e n p ro g ra m d iz a jn a ? Je dan je d in i, a li n a ra z li
itim n iv o im a i sa r a z li itim o g ra n ic im a : k o la . G o to v o je neve ro v a tn o da p e rs p e k tiv a m a s o v n e k u ltu r e jo n ije n a re le v a n ta n
naiin u tic a la na k o ls k i s is te m n i u je d n o j z e m lji n a s v e tu . ko
la je i d a lje k la s n i a p a ra t k o ji n a s to ji da s a u va k la s n u h ije r a r
h iju . Bez s u m n je , ra z m a tra o b je k tiv n u n u n o s t m a s o v n e k u ltu
re, a li sa m o ka o a p a ra t z a ir e n je in s titu c io n a liz o v a n e k u ltu r e ,
ko ja je u p ra v o k la s n a k u ltu r a . P rih v a titi kao p re tp o s ta v k u m a
so vn o d ru tv o k a o k v a n tita tiv n o ra z la g a n je k la s n e k u ltu r e , izb eg a va ti da s tru k tu ra m a s is te m a in fo r m a c ija i k o m u n ik a c ija o d g o
vara k v a lita tiv n a ili s u tin s k a p ro m e n a s tr u k tu r e k u ltu r e : e to to
je je d n a od n a jg ru b ljih i n a jo p a s n ijih a p s u rd n o s ti d a n a n je g s v e
ta.
1981.
G ulio C arlo A rg an ,
La crisi del desig n ,
S to ria d e ll'a rte c o m e s to ria d e lla c ltta ,
Editori R iu n iti, Roma, 1983.
p revela: M ile n a M a rja n o v i

Jacques Famery

Od nametnutog predmeta
do doivljenog ambijenta

T e rm in d iz a jn e o vd e b iti u p o tre b lja v a n u ire m s m is lu , t j. kao

n a c rt ili re a liz a c ija p re d m e ta izg ra e n o g i u re e n o g a m b ije n ta .
P ojam p re d m e ta n e e m o o g r a n i iti na ta ko zva n e p re d m e te sva
ko d n e vn o g iv o ta , na r a z li ita o ru a , v e se on o d n o si na m a
in e , i na zg ra d e , i na u lic e , kao i na n jih o v u s u p ro tn o s t ne-p re d m e t, p ro s to r, p o to su s v i o v i e le m e n ti ko m p o n e n te a m b i
je n ta . Poi e m o od M a rk s o v e id e je p re m a k o jo j: rad sh vae n
kao p re tv a ra n je p riro d e u o v e k o v o d e lo , kao p re o b ra a va n je n je
g o v ih p riro d n ih u slo v a , ne m oe b iti u k in u t (K a p ita l, to m I, glava
o ra z m e n i). P re ob ra aj p riro d e je , da u p o tre b im o te r m in k o ji je
u m o d i, p re o b ra a j a m b ije n ta . P re ob ra aj p riro d n ih u s lo va zn ai:
p re o b ra a j sva k o d n e v n o g iv o ta . Rad, sh vae n kao e le m e n t k o ji
p re o b ra a va p riro d n e u s lo v e p u te m te h n ik e -p ro iz v o a a p re d
m e ta, za hte va je d a n v id o rg a n iz a c ije , je d a n v id p ris v a ja n ja p ri
ro d e, t j. je d a n v id s p e c ifi n e p ro iz v o d n je . P o d se tim o na o no to
v i e ne tre b a d o k a z iv a ti: p ro iz v o d n ja i, d a kle , p ro m e n a a m b i
je n ta , kao i c e lo k u p n o g sva k o d n e v n o g iv o ta , u v e lik o j m e ri su
o d re e n i o b lik o m p ro iz v o d n je i p ro iz v o d n im o d n o sim a . Radi se,
zn a i, o to m e da se sazna k o ji su c ilje v i p ro iz v o d n je i kako oni
u ti u na p re d m e te i a m b ije n t, na o d n o se izm e u o ve ka i n je g o
vog a m b ije n ta ne sa m o kad je re o o b lik u p ro iz v o d n je , n ego i u
v e zi sa p ro iz v o d n im o d n o s im a . S d ru g e s tra n e , n ije li m oda m o
g u e , s o b z iro m na to da o v e k po s v o jo j p riro d i n ije sa m o p ro
izvo a , p ro n a i u s v a k o j e k o n o m s k o j s t ru k tu ri p ro tiv re n o s t iz
m e u p ro iz v o d n je i sva k o d n e v n o g iv o ta ? Za d iz a jn e ra su ova dva
p ita n ja od fu n d a m e n ta ln o g zn aa ja . C e lo k u p n o n ie g o vo pon aa
199

n je, tj. n je g o v o p ra ktin o p o n a a n je kao d iz a jn e ra , kao i n je

gova s p e c ifi n a m e to d o lo g ija , z a v is i e od iz b o ra k o ji on ne m oe
a da ne iz v r i. O n e ili sa m o u e s tv o v a ti u p ro iz v o d n ji d o p ri
n o se i te h n i k o m n a p re tk u i s lu e i se p rih v a e n o m m e to d o lo
g ijo m za to to m is li da je te h n o lo g ija n a jb o lje s re d s tv o za p o b o lj
a n je u slo v a s v a k o d n e v n o g iv o ta itd . D e k a rt n ije p re v a z i e n
ili e tra g a ti za m e to d o lo g ijo m , p o la z e i od o v e k o v e s v e s ti
ko ja iz g ra u je s v o ju is to r iju , o v e k a s lo e n ije g od ro b o ta -p o tro aa, t j. od o ve ka u is to v re m e s u b je k ta i o b je k ta , p ita ju i se
da li e p o b o lj a n je a m b ije n ta , z a h v a lju ju i d e lim a s p e c ija lis ta
ra zn ih v rs ta , im a ti u tic a ja na s v a k o d n e v n i i v o t . . . U s u p ro tn o m ,
M a rk s i F ro jd o s ta ju n e s h v a e n i; p ita ju i se ta k o e da li iz v e s ta n
tip o tu e n o g rada, da li d iz a jn i d iz a jn e ri k o ji s tv a ra ju p re d m e te -m ito v e m ogu b iti p re v a z i e n i, da li, na k ra ju , p ra k s u s v a k o d n e v
nog iv o ta m ogu da re a liz u ju s a m i k o ris n ic i. U p rv o m s lu a ju je
re o tu m a e n ju s v e ta , u d ru g o m o n je g o v o m p re o b ra a ju .

P riro d a p ro iz v o d n ih o dn o sa
K a p ita liz a m je , iz ra zlo g a p o v e z a n ih sa n je g o v o m s o p s tv e n o m p r i
ro d o m , b u d u i da je n je g o v c ilj is k lju iv o s tv a ra n je v re d n o s ti, fav o riz o v a o p ro iz v o d n ju po s is te m u : m a in a = in s tru m e n t p ro iz
vo d n je , p ro iz v o d n ja s tv a ra la c p ro fita , p r o fit v o d i ka m o i, m o
d a je s p e c ija lis tim a , t j. je d n o j fr a k c iji d ru tv a , m o g u n o s t izb o ra
p r o iz v o d n je /p o tr o n je . S o c ija liz a m je , iz s tra te k ih ra zlo g a p o
ve zan ih sa u s lo v im a n je g o v o g e k o n o m s k o g ra z v o ja , fa v o riz o v a o
p ro iz v o d n ju po s is te m u : c e n tra liz a c ija v la s ti, v la s t s tv a ra s p e c i
ja lis te , t j. d a je m o g u n o s t iz b o ra p ro iz v o d n je /p o tr o n je je d n o j
f r a k c iji d ru tv a . P rvi z a k lju a k k o ji se n a m e e je s te da, ako se
m e to d i p ro iz v o d n je i ra z lik u ju u s v a k o m od o va d va e k o n o m s k a
s is te m a , p riro d a o v ih o d n o sa p o k a z u je iz v e s n u s li n o s t. A k o u
s o c ija lis ti k o m s is te m u s re d s tv a za p ro iz v o d n ju ne p rip a d a ju
v i e je d n o j d ru tv e n o j k la s i, ip a k je d a n d ru tv e n i s lo j s lo j te
h n o k ra ta im a m o g u n o s t da k o n tro li e s re d s tv a za p ro iz v o
d n ju . O d a tle p ro is ti e da se o va d ru tv a s a s to je iz d ve v rs te lju d i:
o n ih k o ji im a ju m o da o d lu u ju i o n ih k o ji je n e m a ju . U sv a k o m
od ova dva s is te m a s t ru k tu re m o i o d ra a v a ju h ije r a r h ijs k i p o re
d ak i ta j p o re d a k je n o s ila c id e o lo g ije sp o s o b n e da p ro n a e m e
to d e k o ji e jo j o m o g u iti da se re p ro d u k u je . U s v a k o m od ova
dva d ru tv a n a jv e i d eo p o tro n je o d g o v a ra z a h te v im a p ro iz v o
d n je o rije n tis a n e is k lju iv o na k v a n tite t i ova p ro iz v o d n ja ne o d
g o va ra d ru tv e n im p o tre b a m a . U lo g a p o tro a a i u s lo v i rada
o s ta ju d ru g o ra z re d n i zbog c ilje v a n a m e tn u tih od s tra n e o n ih k o ji
ru ko vo d e p ro iz v o d n jo m . N u n o s t da se p ro iz v o d n ja ra c io n a liz u je
im a la je za p o s le d ic u ra z d v a ja n je p ro iz v o d n je i k re a tiv n o g rada,
t j. o v e k o v e e n je o tu e n o g rada i p re d m e ta -ro b e : id e o lo k i in
s tru m e n ti in te g ra c ije i m o d e li p o tro n je k o je je n a m e tn u o s is te m
u m n o ili su se. Na p ro d u k tiv n e sn a g e (n a uka , te h n ik a , p ro fe s io
n aln e m o g u n o s ti, p o tre b e ) v r i se snaan u tic a j na bazi k a p ita li

s ti k o g izbora (M a n ife s t, teza 21). M e u tim , ta j nain o rg an iza

c ije iz g le d a da ie za va u m e ri u k o jo j s tv a ra so p s tv e n e p ro tiv
re n o s ti, je r p re d s ta v lja p re p re k u za p o s to je e m o g u n o s ti, izve sn e d ru tv e n e s lo je v e u d a lju je iz d ru tv e n o g iv o ta , stv a ra zone
p a ra z itiz m a i ra s ip a n ja , p ro iz v o d i sve v e e p o tre b e ko je ne m o
gu b iti z a d o v o lje n e i iza ziva n a p e to s t i p ob un e ko je sa m o je da n
m o n s tru o z n i a p a ra t m a n ip u la c ije i o tv o re n e re p re s ije m oe da
k o n tro li e (M a n ife s t, teza 33). U s va ko m od ova dva s is te m a
p o tro a i ne u e s tv u ju u o d lu ka m a ko je se o dn ose na s tv a ra n je
n jih o v ih p re d m e ta i n jih o v o g a m b ije n ta , k o je o n i, u k ra jn jo j lin iji,
ne m o g u da o s tv a re u sv o m sva k o d n e v n o m iv o tu . D a kle , izb or
za k o ji d iz a jn e r m o ra da se o d lu i p o liti k i je iz b o r i moe se
ova ko o d r e d iti: ili e u e s tv o v a ti u m e to d o lo g iji-id e o lo g iji odgo
v o rn ih , ili e je o s p o ra v a ti i tr a iti d ru g a iji p ris tu p k o ji e ve
u s vo m p o e tk u b iti k r iti k i, t j. izraz o d b ija n ja p o s to je e s itu a c ije .
C e n tra liz a c ija o d lu iv a n ja u s is te m u k o ji d a je p re d n o s t p ro iz v o
d n ji n am e e s p e c ifi a n o rg a n iz a c io n i s is te m , t j. ta ka v m e to d o lo
ki s t il k o ji o draa va h ije ra rh ijs k i p o re d a k v re d n o s ti k o ji s tv a
ra ju te h n o k r a ti. P re d m e ti o d re e n i h ije ra rh ijs k im m e to d im a m ogu
b iti sa m o p re d m e ti k o ji p ro iz v o d e h ije ra rh iju , p re d m e ti o tu e n ja .
F u n k c io n a ln o s t je , ka ko na Is to k u ta k o i na Zapadu, p riro d a n iz
raz g ru p a i s p e c ija lis ta k o ji v r e k o n tro lu nad vla u i p ro iz v o d
n jo m . F u n k c io n a liz a m b i, u ze t u o p te m s m is lu , b io p riro d a n meto d te h n o k ra ta kad je re o a m b ije n tu . Tako jo je d n o m ko nsta tu je m o da se d iz a jn e r, a rh ite k ta , u rb a n is ta i m e to d o lo g nalaze pred
ja s n o o d re e n im iz b o ro m . Ili e se in te g ris a ti sa fu n k c io n a lis ti ko m p ra k s o m , ili e je o d b a c iit i p o tru d iti se da u e s tv u ju u prom e n am a u s lo v a p ro iz v o d n je i n je n ih m e tod a .

M e to d i d iz a jn a
Im p e ra tiv i p ro iz v o d n je , e v o lu c ija n auke i te h n ik e , sve s lo e n iji
p ro b le m i k o je n am e e in d u s trijs k o d ru tv o , u n u tra n ja ko n ku re n
c ija u k a p ita lis ti k o m s is te m u kao i k u ltu rn e p re o k u p a c ije d iz a j
n era, u m e tn ik a im p ro v iz a to ra , n a m e tn u li su e v o lu c iju metocta p ro
iz v o d n je d iz a jn a p re d m e ta i a m b ije n ta . M o e m o ra z lik o v a ti e tiri
faze u s h v a ta n ju k o n s tru is a n ih p re d m e ta . Prve t r i su in te g ris a n e
u h ije ra rh ijs k e s is te m e : e tv rta , ko ja se o vde p re dla e , m o i e
se re a liz o v a ti te k p o s le u k id a n ja sa d a n jih p o liti k ih s tru k tu ra , tj.
p o s le u k id a n ja d ra ve.

R e a liz a c ija n e m o g u e g p re d m e ta : n e u tra ln i i l i a p o liti k i

p re d m e t
B ud u i da v a jc a rs k a i L ih te n ta jn im a ju banke, b ankare i p ri
v a tn u in d u s triju k o ji n ik a k o n isu n e u tra ln i, p re d m e t, s o bzirom
na to da je k u ltu r n i i id e o lo k i o draz o dre e n o g s is te m a p ro iz v o
d n je /p o tro n je , ne m oe b iti n eu tra la n .
201

F u n k c io n a liz a m , tj. n a m e tn u ti p re d m e t
F u n k c io n a lis ti k i m e to d je p o s ta o n e o p h o d a n s re d in o m X IX ve ka,
kada se p re la z ilo sa za n a tske na in d u s trijs k u p ro iz v o d n ju . O dn o s
izm e u s tv a ra n ja p ro iz v o d a i in d u s trije (o d iz a jn u se m o e g o vo
r it i te k p o s le p rv o g s v e ts k o g ra ta ) m o g a o je da b ud e sa m o o d n o s
p ro iz v o d n je . O tu d u s v o jo j p rv o j fa z i s tv a ra n je in d u s trijs k o g p ro
izvo da z a v is i d ire k tn o od e v o lu c ije te h n ik e , p ri iz u z e tn o p o v o ljn o j
s itu a c iji na tr i tu . P on a an je d iz a jn e ra k o je se o s tv a ru je u za
tv o re n o m kru g u , s o b z iro m na to da je d iz a jn e r ( ili s tv a ra la c )
sam ili pak ra d i u e k ip i d iz a jn e ra te h n ic is ti k o je p on a a n je .
O vaj m e to d ne z a h te va (a a ko b i n e ko i e le o ne bi m o g a o ) izve sn e h um an e a s p ir a c ije , k o je m o g u da se o d re d e s a m o kao nete h n i k e fu n k c ije a k o je e u te im v re m e n im a b iti n e o p h o d n e
zbog p o ku a ja s tv a ra n ja h a rm o n ije , t j. u s k la iv a n ja p o n u d e i p o
tra n je . F u n k c io n a liz a m je a p s tra k ta n i d e d u k tiv a n m e to d k o ji p ro
uava fu n k c ije i e le m e n te , p re sv e g a te h n i k e i fiz i k e p riro d e u
o k v iru iz o lo v a n e c e lin e . Kao s v rh a o d re u je se p o b o lj a n je p ro
iz v o d n je , n a p re d a k te h n ik e i p ro iz v o d n ja o rg a n iz o v a n a u m a le
p ro iz v o a k e je d in ic e . P o v o ljn a e k o n o m s k a s itu a c ija i sam ka
ra k te r m e to d a s tv a ra la c a i d iz a jn e ra d o v o d i do u v o e n ja na t r i
te o b ilja iz o lo v a n ih p re d m e ta , je r o d n o s e izm e u p re d m e ta (k o ji
bi tre b a lo da b udu n e o p h o d n i) u tre n u tk u k o ri e n ja p ro iz v o d n ja
ne m oe da uzm e u o b z ir. Tako se p re d m e ti g ru p i u , na iz v e s ta n
n ain p re m a s lu a jn im s u s re tim a ( l'a r t d e c o r a tif /d e k o ra tiv n a
u m e tn o s t/ se tru d i da o v a j p ro b le m re i p u te m e s te tik e ), s tv a
ra ju i na ta j n a in a m b ije n t k o ji im a s v e o d lik e v a a ra . (U m e t
n ic i U lm a, k o ji su ta k o e s h v a tili o v a j p ro b le m , r e ili su da b o je
sve u b e lo ). U fu n k c io n a lis ti k o m s is te m u o d n o s izm e u p re d
m e ta b i e u ve k a g re s iv n o g k a ra k te ra o d n o s o p o z ic ije . D ru g im
re im a , p re d m e ti e b iti s ta v lje n i u k o n tra s t (u s m is lu u k o je m
se g o v o ri o k o n tra s tim a b o ja ). Tako je fu n k c io n a liz a m po sa m o j
s v o jo j p riro d i i p o s le d ic a m a m e to d u p ra v o s u p ro ta n o n o m e k o ji
bi tre b a lo p rim e n iti da bi se r e ili p ro b le m i a m b ije n ta , je r e
m e to d d iz a jn a -a m b ije n ta is ta i, n a s u p ro t to m e , s itu a c ije flu id n o s ti izm e u p re d m e ta . Sa fu n k c io n a liz m o m fu n k c ija p re d m e ta je
p o s ta la s lo b o d n a , a li se o v e k z a tv o rio u s v o je p re d m e te , p o to
su o slo b o e n e fu n k c ije u s tv a r i a p s tra k tn e fu n k c ije k o ri e n ja ,
kao to je , na p rim e r, m a n ip u la c ija ili fiz i k o za u z im a n je p re d
m e tn o g p ro s to ra a li ne i f u n k c ije d ru tv e n e u p o tre b e . P oto
je o v e k u s p o s ta v io d ija lo g sa p re d m e tim a k o ji za n je g a p re d
s ta v lja ju o p tim u m , t j. p o to je u s p o s ta v io d ija lo g sa s a m im s o
bom , n ije m u o s ta lo d ru g o do da obo ava s v o je p re d m e te ka ko bi
od se be n a p ra v io su p e rm a n a . K u lt p re d m e ta je b io z a n im ljiv je r
je o m o g u a va o v e i n a p re d a k p o tro n je . O vo je i lo n a ru ku p ro
cva tu d iza jn a , s o b z iro m na to da se, kao to je p ozn ato , ru n o
sla b o p ro d a je . B ilo je , d a k le , d o v o ljn o da d iza jn bud e lep. A on
je to b io , je r je b io fu n k c io n a la n . On je a k b io m o d e l za u m e t
n o s t: ku biza m tu m a i ka no ne re n e s a n s e , a p ro iz v o d i B raun, IBM
i S ony p o e li su da li e na d e la M o n d rija n a . Za nas, to m o ra m o

re i, fu n k c io n a liz a m , u k o lik o je fo rm a liz a m , n ije ta k o d a le ko od

l'a r t d e c o ra tif kao to se iz ja n ja v a o . N je g ova id e o lo k a m is ija
s a s to ji se u s tv a ri u to m e da p r ik r ije d ru tv e n e n e je d n a k o s ti ko je
o v e k o v e u je . Sa fu n k c io n a ln im p ro iz v o d o m ra d n ik p o s ta je rob
s v o je m a in e i, kada n a p u s ti ra d no m e s to , ig ra k a s v o jih p re d
m e ta . F u n k c io n a lis ti i, kao to e m o v id e ti, je d n a k a te g o rija n ji
h o vih s p o s o b n ijih ko le g a , s u p e rfu n k c io n a lis ti, n isu s h v a tili da je
p re d m e t k o ji su o n i p re d la g a li o do zgo , k o ris te i se m a n je ili v i e
o g ra n i e n o m lo g ik o m , b io o tu e n i p re d m e t. Ne e le ili ne m ogu
da s h v a te da p o le m ik a o m e to d im a ko ja se v o d i izm e u nas i n jih
n ije d ru g o do id e o lo k a b orba . O ne k o ji ip a k s u m n ja ju da je o vaj
m e to d s a v r e n o u k lo p lje n u h ije ra rh ijs k i s is te m , u p ita e m o : da li
je s lu a jn o to je H o c h s c h u le f u r G le ic h s c h a ltu n g ) v is o k a ko la
fo rm a liz o v a n o g fu n k c io n a liz m a , n a s ta la iz p o tre b e pon ovn o g in
d u s trijs k o g n a o ru a va n ja N e m a ke , p o s ta la k u ltu r n i m o d e l k a p i
ta lis ti k o g d ru tv a ? U p ita e m o jo : da li je s lu a jn o i to to so
c ija lis ti k a d ru tv a sa iz v e s n im z a k a n je n je m , zbog ste p e n a n ji
h ovog in d u s trijs k o g ra zvo ja , k o ris te is te m e to d e , t j. (izg le d a nev e ro v a tn o ) is ti k u ltu r n i m o d e l? Iz ra zlo ga v e ra n ije p o m e n u tih
u o vo m la n k u , tu m a i o k to b a rs k e r e v o lu c ije n is u ra d ik a ln o prev a z i li d o m in a n tn u id e o lo g iju . I da li je s lu a jn o to In te rn a tio n a l
B a s ic D e sig n , k o ris te i is to v e tn e d e d u k tiv n e m e to d e i b lo k ira
ju i k re a tiv n o s t, u ve k d o n o s i is te z a k lju k e i p ro iz v o d i is ti fo rm a
liza m ? I da li je s lu a jn o to je to s ja jn o o tu e n je , o li e n o u S ty le
In te rn a tio n a l u a rh ite k tu ri i d iz a jn u , o m o g u ilo p om ou is tih m e
to d a iz g ra d n ju o b la k o d e ra u ika g u , P arizu, T a n a n a rivi i K ije vu ?
S ty le In te rn a tio n a l je s t il n a m e tn u t ta k v im tip o m p ro iz v o d n ih od
n osa ija je ra c io n a ln o s t is k lju iv o te h n i k e p riro d e . M e to d i ko ji
o vd e o d g o v a ra ju i k o ji d a ju p re d n o s t te h n ik a m a , na te tu s p e c i
fi n ih d ru tv e n ih fa k to ra kao to su : n a in iv o ta , k u ltu rn i s is te m ,
razne d ru tv e n e a s p ira c ije , kao i k lim a ts k i u s lo v i, u d a lje n o s t od
izvo ra p ro iz v o d n je itd ., ne sa m o da su a p s tra k tn i, v e i d e lu ju
kao o m a m lju ju e s re d s tv o na k o ris n ik a k o ji nem a n ika kvu kon
tro lu nad p ro iz v o d n jo m .

S u p e rfu n k c io n a liz a m (n je g o v a d va a s p e k ta ) i l i n a m e tn u ti
a m b ije n t
U g o d in a m a p o s le d ru g o g s v e ts k o g ra ta sve ide kako tre b a
p ro iz v o d n ja n ao ko n ije u s u p ro tn o s ti sa p o tro n jo m , a za ga ivan je
o k o lin e p re d m e tim a iji je iv o t s ve k ra i a u n i te n je sve te e ,
jo n ije d o lo do k riti n e ta k e . S d ru g e s tra n e , p o tro a i nisu
o n i k o ji za h te v a ju , je r su p ro iz v o d i re tk i. H ije r a rh ijs k i s is te m i
fu n k c io n i u i o d lu u ju ak i o m iro lju b iv o j k o e g z is te n c iji. M e u
tim , c e n tra liz a c ija v la s ti i in d u s trijs k a k o n c e n tra c ija ja a ju , p o tro
n ja opada p o s le p ro g re s iv n e i re la tiv n e z a s i e n o s ti k a p ita lis ti
k ih tr i ta , sve v i e ja a k o n k u re n c ija u n u ta r o vog s is te m a , p o
v e a v a ju se p ro tiv re n o s ti k o je se ja v lja ju u sva ko m h ije ra rh ij
sko m s is te m u , ra z v ija ju se nauka i te h n ik a k o je o s lo b a a ju po
203

te n c ija ln e p ro iz v o d n e sn ag e, a ta k o e u m a sa m a ja a ju i p o tre b e
za lib e ra liz a c ijo m , d o k se kod k o n s tru k to r a a m b ije n ta is p o lja v a ju
nove k u ltu rn e a s p ira c ije . S ve je to z a h te v a lo p ro ire n je fu n k c io n a lis ti k ih m e to d a tra e n je m n o v ih p re d m e ta i z a d o v o lja v a n je m
n o vih p o tre b a is tin s k ih , la n ih , iz o p a e n ih , o tu e n ih . P ro iz v o
dnja n a s ta v lja da o d lu u je sa m a i da u ti e na te h n ik e a li m o ra
da im a sve te n je k o n ta k te sa p o tro n jo m . K o n k u re n c ija n a m e e
p o b o lj a n je p ro iz v o d a . S u p e rfu n k c io n a liz a m s tv a ra m e to d e s k o ro
id e n ti n e sa m e to d im a fu n k c io n a liz m a , a li p ro d u b lu je fu n k c io
naln o p o d ru je u n u ta r s is te m a p re d m e ta i v o d i ra u n a i o d ru g im
a s p e k tim a o s im o n ih te h n i k ih . N a jp re , n a m e e is tra iv a n je dim e n z io n a ln ih i e rg o n o m i k ih fu n k c ija (n e o p h o d n ih za in d u s trijs k u
ra c io n a liz a c iju s is te m a p re d m e ta ), p s ih o lo k ih fu n k c ija , pa a k i
fo rm a ln e e s te tik e , s o b z iro m na to da p o s ta je nuan o d n o s iz
m eu p re d m e ta i n je g o v o g m ik ro -a m b ije n ta . Sa s u p e rfu n k c io n a liz m o m , sa izu a va n ja iz o lo v a n o g p re d m e ta p re la z im o na s is te m
p re d m e ta , t j. na a m b ije n t n a m e tn u t k o ris n ic im a . D iz a jn e r ne m oe
v i e da ra d i sam i m o ra da se o rg a n iz u je u sv e s lo e n ije in t e r d i
s c ip lin a rn e e k ip e . H ije r a rh ijs k o p o n a a n je s v o js tv e n o fu n k c io n a lizm u o s ta je , ak p o s ta je n a g la e n ije . P ro tiv re n o s ti izm e u p ro
izvo d n je i p o tro n je , k o ris n ik a i s tv a ra o c a , o s ta ju n e p ro m e n je n e .
In te g ra ln i s u p e rfu n k c io n a liz a m e s t v o r it i d iz a jn sa nadznaen je m i n a d o tu e n o u . M e to d je i d a lje a p s tra k ta n je r n ije u ve zi
sa s tv a rn im iv o tn im is k u s tv o m d ru tv e n e g ru p e . N a un e re fe
re n ce in i e te o rija c e lin a i in fo r m a tik a k o je bi o m o g u ile da se
k o n tro li u g rad i a m b ije n t. A u to m o b ile k o ji z a k r u ju a u to s tra d e
sve b o lje p ro je k tu ju sve v e tiji d iz a jn e ri. M e to d od sa m o g t r e
n u tka fo rm u lis a n ja za n e m a ru je p ita n je da li je , na p rim e r, je d a n
s is te m g ra d sko g tra n s p o rta sa d ru tv e n o g a s p e k ta v i e ili m a n je
e ko n o m i a n od p ro iz v o d n je h ilja d a a u to m o b ila . D iz a jn e r u o b la s ti
in fo rm a tik e k o ji se nee b rin u ti za u zro ke , n a s to ja e , u p rk o s s v e
m u, da p re v a z i e p o s le d ic e . O n se tad a n ee u s tru a v a ti da kae
da te o rija a m b ije n ta ra zu m e se, te o r ija ko ju je on p ro g ra m ira o
n ije te o rija d ru tv e n o g iv o ta . N je g o v p ris tu p je s c ije n tis ti k i.
Sa s u p e rfu n k c io n a liz m o m o d n o s iz m e u p re d m e ta p o in je da se
u s p o s ta v lja na fo rm a ln o m n iv o u , je r on ne sa m o da se ne s u p r o t
s ta v lja g la v n im im p e ra tiv im a p ro iz v o d n je , neg o ih i o la k a v a . Je
d in s tv o p ro iz v o d n je je d o s tig lo g ig a n ts k e ra zm e re . P re d m e ti su
ak p o s ta li p re p re k a za k o m u n ik a c iju izm e u lju d i, je r p ro c e s
o d lu iv a n ja i k o n tro le u p ro iz v o d n ji n ije p o s ta o d ru tv e n a a k tiv
n o st. Ipak, p o to je p ro iz v o d n eo p h o d a n u h ije ra rh ijs k im s is t e
m im a ko ji m o ra ju da in e iz ve sn e u s tu p k e da bi se o d r a li, s u p e r
fu n k c io n a liz a m , k o ji p re d s ta v lja re a ln u p r ilik u za in te g ra c iju raz
nih s is te m a , m o i e ak da se k o ris ti n jih o v im p ro tiv re n o s tim a .
Radi se o p re la s k u sa s c ije n tis ti k o g na a u te n ti n i n a u n i p r i
stup . U o k v iru o vog to ka p o s to je , d a k le , dve te n d e n c ije je d n a
ko ju za stu p aju te h n o k ra ti i d ru g a , ko je se o vi p o s le d n ji u v a ju ,
je r su n je n i p o b o rn ic i ra zn i u d a c i, o ni k o ji te e o rig in a ln o s ti,
u kra tko , u m e tn ici . S am o, to su o n i u m e tn ic i k o ji se tru d e da
o s tv a re a u te n ti a n n au ni p ris tu p , je r u p ra vo p re d la u u k id a n je

m e to d o lo k e b a rije re izm e u u m e tn o s ti i nauke i n a s to je u is to

v re m e da vo d e ra u na o u z ro c im a a ne o p o s le d ic a m a . Takvo po
n aa nje v o d i ih k riti k o m sta v u p re m a p re d m e tu -zn a ku , n je g o vo j
p ro iz v o d n ji i p rih v a e n o m m e to d u . P ro ire n je fu n k c io n a ln o g po
d ru ja ko je p re d la e je d n a od tih d v e ju s tru ja sva kako se ra z li
k u je od ono g k o je p re d la e ona d ru ga . O vi d iz a jn e ri tee p revazila en ju fo rm a liz m a p re d m e ta , p ro g re s iv n o m n a ru a va n ju n jih o vo g
h ije ra rh ijs k o g zn a e n ja , u k id a n ju k u lta n jih o v o g p o se do va nja, neu tr a li u i ih p ro tiv re n o s tim a n jih o v ih r a z li itih zn ae nja, i o s lo
b o e n ju p ro s to ra od n jih o v o g p ris u s tv a , s tv a ra ju i, to je m ogu
e p re , slo b o d n e p ro s to re . N e u tra liz a c ija p re d m e ta , nem og ua na
id e o lo k o m n iv o u , p o s ta e u p ra vo o ru je k u ltu re i m o i e da se
re a liz u je na te h n i k im i p la s ti n im p la n o v im a , o m o g u u ju i da
p re d m e t iz s itu a c ije v iz u e ln o g , fo rm a ln o g ili k u ltu rn o g ko n tra sta
d o sp e u s itu a c iju p re la s k a na a m b ije n t. P re d m e t e d o b iti kon
k re tn u u p o tre b u i ta u p o tre b a n ee b iti n e u tra ln a . P ovrina i p ro
s to r, ra n ije z a k r e n i p re d m e tim a , p o s ta e za ista slo b o d n o p o d ru
je kad n o vi p re d m e ti budu o m o g u ili p re s tru k tu ris a n je a rh ite k
tu re ne sa m o na bazi za h te va k o n s tru k c ije , ve i na bazi p ro s to ra
kako ga d o iv lja v a ju k o ris n ic i. O vo na d ui ro k d ola zi u s u p ro t
n o s t sa im p e ra tiv im a a u to rita rn e in d u s trije , d ru tv e n o g ra sip a
n ja. Tako, u p rk o s s v o jo j h ije ra rh ijs k o j s itu a c iji, d iza jn p o in je da
p o s ta je fre e -d e s ig n (s lo b o d n i d iz a jn ), p re sve ga z a h v a lju ju i d i
za jn e ru i izv e s n o m b ro ju k o ris n ik a . O va j d iza jn o s lo b o e n te
h n i k o g tu m a e n ja sp o so b a n je je d in o da izm e n i te h n ik e unu
tra n je g p ro s to ra . O s im to e o m o g u iti re e n je s p e c ifi n ih
p ro b le m a d iza jn a , kao to je p rib li a v a n je k v a lita tiv n o j e rg o n o m iji
u k o jo j se fo rm a s tv a ra ne p ro s to te h n i k im za h te vim a m a te ri
ja la , v e i fa k to rim a s tru k tu ra ln e e k o n o m ije , v o d e i rauna o p ro
b le m im a m a n ip u la c ije , s ig u r n o s ti u p ro iz v o d n ji i p o tro n ji, on e
uze ti u o b z ir i v i e s u b je k tiv n e a s p e k te kao to su ta k tiln i a sp e k ti,
a s p e k ti p ro p o rc ije itd . Tako s u p e rfu n k c io n a liz a m u s v o jo j p o z itiv
noj v e rz iji p re ra s ta u ra c io n a ln u e k s p e rim e n ta ln u pra ksu (is k u
stv o te s to v a , s im u la c ija itd .) i za n jeg a p o s ta je n eo phodno da se
o d re d e , kdo i za sva ku n auku, o rig in a ln i p o ja m , in s tru m e n ti is tra
iva n ja , je z ik . Na o vo m n iv o u n au ni s u p e rfu n k c io n a liz a m p re lazi
u s u p ro tn o s t s c ije n tis ti k o m s u p e rfu n k c io n a liz m u i tim e se p ri
b lia va re la c io n o m m e to d u u to lik o to o d lu k e ko je se ti u izbora
a m b ije n ta o s ta ju o d lu k e s p e c ija lis ta . A ko p o sm a tra m o s d ru tv e
nog s ta n o v i ta , n a la zim o se s o ve s tra n e re la c io n o g sis te m a . M e
u tim , ako se i s lo im o da m e to d o lo k i z a h te v i, zbog h ije ra rh ijs k e
b a rije re , n am eu p ro tiv re n o s t izm e u u m e tn o s ti i nauke, ipak
m e to d , te k to je p o e o da p re v a z ila z i o vu s u p ro tn o s t i u prkos
to m e to se m oe in te g ris a ti u h ije ra rh ijs k e s is te m e ko jim a je
nauka p o tre b n a , o m o g u u je da se ode d a lje od u m e tn i k ih g ra
n ica k o je p o s ta v lja re la c io n i s is te m . Sa is to ra cio n a ln o g sta n o
v i ta o vd e se n a la zim o s onu s tra n u re la c io n o g m e tod a . F u nkcio
n a liza m i s u p e rfu n k c io n a liz a m o s ta ju pove zan i sa vla d a ju o m k u l
tu ro m , n je n o m id e o lo g ijo m i h ije ra rh ijs k im m o ra lo m , ko je d ik tira
e lita . D iz a jn e rim a je , d a kle , izu ze tn o te k o , ak i nem og ue , ko
205

r is t it i se d ru tv e n im p o lo a je m i k u ltu r n im p ro tiv re n o s tim a ko je

se s ta ln o p o ve a va ju . O vaj d iz a jn , ir e i p ro iz v o d e v la d a ju e k u l
tu re , u s v o jim n a jte h n o k ra ts k ijim a s p e k tim a o m o g u u je k o ris n i
cim a da n e sv e s n o a p s o rb u ju v la d a ju u k u ltu ru . Tako se te h n o k ra ts k i s u p e rfu n k c io n a liz a m (v r lo b liz a k ra n ije m fu n k c io n a liz m u )
d ire k tn o s u p ro ts ta v lja m a s o v n o j k u ltu r i i n je g o va je g la vn a p re
o k u p a c ija da o m o g u i i e z a v a n je d iz a jn a k o ji se za sn iva je d in o
na o d g o v o rn o s ti s p e c ija lis ta , kao i da o m o g u i p o n o vn o u vo e n je
e tn o g ra fs k ih i is to r ijs k ih p ris tu p a u m e to d e . U p ra vo o vo p re d la u
p ris ta lic e n au no g s u p e rfu n k c io n a liz m a i o n i se u o vo m e p rid ru
u ju s le d b e n ic im a re la c io n o g m e to d a .

P a rc ija ln i r e la c io n i s is te m i l i d o iv lje n i p re d m e t
A ko su n e ki d iz a jn e ri, z a h v a lju ju i v la s tito j p ro fe s io n a ln o j p ra k s i
ko ja je d o la u su ko b sa h ije ra rh ijs k im m e to d a m a , s a s v im ja s n o
u o ili n e o p h o d n o s t da s u p e rfu n k c io n a liz a m bud e k o lik o n aune
to lik o i u m e tn i k e p riro d e , re la c io n i p ris tu p (o d n o s i izm e u g ru p e
k o ris n ik a i d iz a jn e ra k o ji za jed n o re a liz u ju d o iv lje n i d iz a jn ) e s to
je in s p iris a n id e o lo k im s h v a ta n jim a ko ja d ire k tn o d ovo d e u p i
ta n je p ro iz v o d n e o d n o se . N akon o d b ija n ja ( p rili n o p a rc ija ln o g i
p ro tiv re n o g ) k o n s u m e riz m a , to je d o v e lo do h ip p y -p o k re ta i
U n d e rg ro u n d m a n ife s ta c ija , ra d ik a ln a k ritik a h ije ra rh ijs k ih s is te
ma i n jih o v ih id e o lo g ija , sm a tra n a g la v n o m p re p re k o m za n eo p
hodnu d e z a lije n a c iju s v e ta i za re a liz a c iju sva k o d n e v n o g iv o ta
u k o jo j bi u e s tv o v a lo ita v o d ru tv o , p o s ta la je m o g ua za hva
lju ju i p ra k s i m a js k e re v o lu c ije 1968. u F ra n c u s k o j. M o e m o , da
kle , re i da je d ru g o j s o c ija lis ti k o j re v o lu c iji m a jska re v o lu c ija
ono t o 'je P arika ko m u na b ila p rv o j: g e n e ra ln a p ro ba . N ova te n
d e n c ija im a p re sve ga za c ilj da fa v o riz u je o s tv a re n je s v a k o d n e v
nog iv o ta (ne b rin u i se m n o go za to kako e iz g le d a ti p ro iz v o
d nja u d ru tv u bez d ra ve ) i ne in te re s u je je n e o p h o d n o s t da se
s tv a ra ju p re d m e ti ko je n am eu o n i to tre n u tn o im a ju v la s t nad
p ro iz v o d n jo m . M a js k i p o k re t je pokazao da za h te v i za slo b o d o m
u s v a ko d n e vn o m iv o tu n isu b ili sa m o z a h te vi s p e c ija lis ta . Ova
ra d ika ln a k ritik a svega to p o s to ji p o s ta je ra d ik a ln im o d b ija n je m
svega to p o s to ji: m n o tv o p re d m e ta kao p o ku a j da se d e m is tifik u je p re d m e t, a m b ije n t p ro g ra m ira n kao p o ku a j da se on u in i
s lo b o d n im . O va k ritik a ta ko e d o vo d i u p ita n je sve za bran e, sve
d ru tv e n e , k u ltu rn e , re lig io z n e , s e k s u a ln e i m e n ta ln e ta b u e . To
je ra d ik a ln i p re k id sa is to rijo m . ko je m u o s n o v i lei s u b je k tiv izam. U p rko s sve m u , ova ra d ik a liz a c ija znai s tv a ra n je u d iv lje m
sta n ju i m o g u n o s t s tv a ra n ja zato to p re d la e p re v a z ila e n je
p rih v a e n ih sta vo va i p on aa n ja . Za d iz a jn e ra je to m oda p rilik a
za je dn u izva nred n u te ra p iju na ko ju tre b a da o b ra ti svu svo ju
panju i da p okua n e o ph o dn o o s lo b o e n je p o s le 20 ve ko va ro
bovanja n a vika m a . D iz a jn e r e m o ra ti da izae iz g ru pa d iza jn e ra ,
s in d ik a ta d iza jn e ra , da se o d re kn e p ro te k c ije za d iz a jn e re , prod avn ica za d iz a jn e re i da radi d ire k tn o sa k o ris n ic im a dizajna .

N ovi d ija le k ti k i o dn os izm e u s tva ra o ca i k o ris n ik a p o sta e nova

v rs ta p ris tu p a k o ji, zbog s p o n ta n o s ti i sam e s tru k tu re g ru p e , jo
nee m o i da b ude n au nog tip a , a li e ip ak b iti k riti k i u g ra n i
cam a n aunog p ris tu p a o d re e n e o b la s ti. Kako je p ro izvo d n ja
ip ak u ruka m a te h n o k ra ta , b i e n em o g u e p re d lo iti k o n k re tn i
d iza jn za d ru tv e n a re e n ja koja bi n a m e tn u la nau ni p ris tu p
n ovog tip a , ta k a v da se m oe s p o jiti sa p ris tu p o m naunog i u m e t
n iko g s u p e rfu n k c io n a liz m a kada se o va j s u p ro ts ta v lja p o s to je
im s tru k tu ra m a . P oto e o ni k o ji u e s tv u ju u s tv a ra n ju re la c io
nog m e tod a b iti p rin u e n i da se s k lo n e u sv o j sva ko d n e vn i iv o t,
t j. u svo ju p a ro h iju , to e sa m o p o ja a ti s u b je k tiv n i a sp e k t n ji
hovog pon aa n ja . N e m o g u n o s t da se d o p rin o s i nauke u k lju e u
m e to d e s tv o ri e od k o ri e n ja izo lo va n e u m e tn o s ti i izo lo van e
s u b je k tiv n o s ti fu n k c io n a ln i a ne ra c io n a ln i p ris tu p o v ih ka te g o
rija . O vaj fu n k c io n a liz a m e nam p re d lo iti s e riju b a ro kn ih ili fo lk lo ris ti k ih p re d m e ta k o ji e nas g ru b o iz n e n a d iti tim e to e i
oni b iti u k lju e n i u h ije ra rh ijs k i s is te m . O d b ija n je i n e m o g u n o st
u k lju e n ja te h n ik e i nauke p re d s ta v lja p re p re k u da se ra cio n a ln o
o d g o v o ri na nove p o tre b e , i o tu d m e to d nee b iti d ija le k ti k i ve
sam o lo g ik a a n tifu n k c io n a liz m a . I iz to g ra zlo ga oni ko ji su la n
s ir a li izu zeta n p oja m im a g in a c ija na v la s ti ne m ogu sada da
ra z v ija ju s v o ju im a g in a c iju na n ivo u s p e c ifi n e p ra kse van svo je
'k a p e le ' n iti da is k u s tv o te 'k a p e le ' p oveu sa s p e c ifi n o m p ra k
so m , p ra kso m a m b ije n ta k o ji bi oni h te li da o s tv a re kao u m e tn ic i
ko ji m e n ja ju s v a k o d n e v n i iv o t. O ni riz ik u ju da p ro pa dn u zbog
k re a tiv n e n e m o i ko ja se o g le d a u d o sa dn o m p o n a v lja n ju n jih o v e
id e o lo g ije . Za d iz a jn e ra k o ji je u la n je n u ove g ru p e , re la c io n i
s is te m je m e to d k o n k re tn o g p rib li a v a n ja s u b je k tiv n im i antifu n k c io n a ln im te n d e n c ija m a k o je e u m e tn o s t i s tv a ra la tv o d o
v e s ti do ra zu m eva n ja s tv a rn o s ti. O vaj m e to d pola zi od c ilje v a je
dne u ske g ru p e ko ja e li da s tv o ri u ln i a m b ije n t i d e m is tifik u je
s tv a ra n je ko je se o d n o si na p ro iz v o d n ju , o s tv a ru ju i, van c ilje v a
ove p ro iz v o d n je , h ije ra rh iju ko ja se ja v lja izm e u s tva ra o ca i
k o ris n ik a . D iza jn k o ji je b io za tvo re n u sa m o g se be p o s ta je tako
o tv o re n p re m a se b i. P oto su to p o tp u n o izo lo van a i o g ra n ie n a
is k u s tv a , d o iv lje n i m ik r o -a m b ije n ti ko je ona s tv a ra ju p okazuju
se kao p re d m e ti izu ze ti iz c e lo k u p n e o tu e n e d ru tv e n e p ra kse
i o p te g a m b ije n ta . U to m s m is lu re la c io n i s is te m s tva ra d o iv
lje n e p re d m e te u n a m e tn u to m a m b ije n tu . R e in te g ra c ija u m e tn o
s ti i n je n e p ra kse u sva ko d n e vn o m iv o tu nem a za p o s le d ic u u n i
te n je p re d m e ta , ve i e za va n je izve sno g tip a zn a a jn ih p re d
m e ta, kao i u n i te n je fu n k c io n a ln ih p re d m e ta , to p re th o d i p o
ja v i n e h ije ra rh iz o v a n o g d ru tv a . N e o p h o d n o st da se p re d m e ti
o is te od s e m a n ti k e s u v i n o s ti n am ee se kao n e o p h o d n o st da
se p re d m e tim a p rid a novo k u ltu rn o zn ae nje. N ovi p ra vci k o ji su
se p o ja v ili u s itu a c iji k a te g o ri k o g o d b ija n ja p o m e a li su ra c io
naln o i fu n k c io n a ln o i is ta k li su, iz ta k ti k ih razloga, a n tira cio n a liza m kao je d in o m oguu fo rm u s u p ro ts ta v lja n ja tra d ic io n a ln o j
h ije ra rh iz o v a n o j m is ii. Ipak, m o ra b iti ja sn o da u slo b o d n o m sv e
tu ne tre b a da o kle v a m o izm eu d ru tv a ra cio n a ln o g o b ilja i an-

tira c io n a ln o g ra s ip n i k o g d ru tv a . A k o su se n a u n i m e to d i p o
kazali o p a s n im a za to to se la ko u k la p a ju u s is te m , k riv ic a n ije
u nauci i n em a ra zlo g a da se iz o lu je m o od n je . Bez s u m n je , p o
tre b n a nam je t e o rija a m b ije n ta , a o na s v a k a k o m o ra b iti p o v e
zana sa te o rijo m d ru tv e n o g iv o ta . A li to n ije d o v o ljn o : te o r ija
d ru tv e n o g iv o ta m o ra se n uno p o k la p a ti sa d ru tv e n o m p ra k
som sva ko d n e vn o g iv o ta nad k o jo m ko n a n o m o ra da p re s ta n e
d o m in a c ija p ro iz v o d n je i h ije ra rh ije .

T o ta ln i r e la c io n i s is te m i l i d o iv lje n i a m b ije n t
D osta: d iv n o je u ve k le p o , b ilo ko je d iv n o je le p o , sa m o d iv n o
je lepo (A n d re B re to n , P rv i m a n ife s t n a d re a liz m a ). P o tro a i e
se o rg a n iz o v a ti u a k tiv n e g ru p e ka ko bi k o n tr o lis a li p ro iz v o d n ju
i d a lji ra c io n a la n izraz k o le k tiv n o j p o tra n ji. P riv a tn a u p o tre b a
nee b iti u s u p ro tn o s ti sa d ru tv e n o m u p o tre b o m . P re d m e t i p r i
ro d ni ili iz g ra e n i a m b ije n t n e e v i e b iti ro b a za ra zm e n u . Ra
c io n a ln o s t tre b a da se p o k la p a sa fu n k c io n a ln o u . N e s ta e o tu
enog rada. Z abava n ee v i e b iti k o m p e n z a c ija za rad. D ija le k
ti k a m e to d o lo g ija e u b iti s v a k i fo rm a liz a m . U m e tn o s t e b iti
ra c io n a ln a *re a liz a c ija s v a k o d n e v n o g iv o ta . P ro iz v o d n ja n ee v i e
b iti p re p re k a s a m o o s tv a re n ju , li n o s ti. P ro iz v o d n ja e p o s to ja ti
sam o zbog to g a da o m o g u i slo b o d n u p o tro n ju u d ru tv u iz o
b ilja . D iza jn nee v i e b iti ig ra k a s p e c ija lis ta . N e k o ris n i p re d
m e ti n ee v i e z a g a iv a ti p ro s to r m e u lju d s k ih o d n o sa . P evae
se. P e d a go gija k re a tiv n o s ti z a m e n i e p e d a g o g iju p rila g o a v a n ja
(G le ic h s c h a ltu n g ). O d lu k e e d o n o s iti p o tro a i-s tv a ra o c i. T e h n i
ke e b iti u skla d u sa r a z li itim k u ltu ra m a . U m e tn o s t. k o ja p o d ra
zum eva ra zn o vrsn a o s tv a re n ja , z a m e n i e d o ta d a n ju u m e tn o s t
u n ifo rm n o s ti. V a a r d o sa d e b i e b aen u fu n k c io n a ln o sm e e . Rad ie se m a to m . S a d ie se c v e e na p lo n ic im a g ra d o va . N o vi
p re d m e t e b iti u k lo p lje n u is to r iju . . . o v e k e ko n a n o , p o s le
dve h ilja d e g o d in a n e ra z b o rito g iv lje n ja , o s tv a r iti s v o ju is to riju .
U kra tko , A lis a v i e n ee b iti sam a u z e m lji uda. Z a je d n o e m o
p ro n a i nove je z ik e za s p o ra z u m e v a n je .
Feb ru ar, 1971.
Jacques F am ery,
D all'oggetto subito a lla m b ie n te v is s u to -,
asopis In. br. 2 /3 , god. II, m a rt/ju n i 1971, M ila n o ,
p revela: Sv etla n a Stan ko vi

Almerico De Angelis

Metadizajn

P ris u s tv u je m o kao n ik a d a d o sa d n e k i n e sv e s n o , d ru g i sau e s n i k i o g ro m n o m n a p o ru p ro iz v o d n o g s v e ta da o s tv a ri p o t

p unu k o n tro lu nad tr i te m n a m e ta n je m p o s e b n ih ko de ksa p ona
a nja .
A k o je o vo u m n o g im o b la s tim a is tin a , p o e v i od g ra e v i
n a rs tv a pa do d ije te tik e , o nd a to n a ro ito va i za o b la s t n am e
ta ja . To je p o ja v a s li n a o n o j ko ja p o s to ji g o d in a m a i ko ja jo
u ve k o b e le a va s v e t o d e v a n ja , ta k o da je do n ed avn o poja m
m o d e b io is k lju iv o ve zan za s v e t o d e va n ja . O ig le d n o , p ro b le m
je d n e m o d e n je n o n a m e ta n je i u p ra v lja n je n jo m e ne zahva
ta v i e s a m o o b la s t d re s s in g d e s ig n a (d iza jn a o d e va n ja ), ve i
ita v s v e t m a s o v n ih m e d ija .
D o b ita k u ig ri je o g ro m a n : ra d i se o p o s tiz a n ju k o n tro le i v r
e n ju o g ro m n o g p ritis k a u s tv a ra n ju i ra z v ija n ju ja vn o g m n e nja ,
s tv a ra n ju n o vo g u ku sa i, na k ra ju , u m o n o p o liz o v a n ju sam e e vo
lu c ije k u ltu re , o vog a p u ta je d n o s tra n o z a m i lje n e . U lo g a d izajna ,
ili b o lje re e n o u lo g a p re d m e to lo g ije , u o vom k o n te k s tu a pso
lu tn o n ije z a n e m a rljiv a . T akoe, n ije za p o tc e n jiv a n je o d g o v o r
n o s t p ro je k ta n a ta i s a m ih s p e c ija liz o v a n ih re v ija k o je se p o d vr
g a va ju o v o j e s te ts k o -fo rm a ln o j ig ri vezanoj kao to je to def in is a o A le s s a n d ro M e n d in i u n ed avn o m ra zg o vo ru za je da n
d u b o ko n e m o ra la n a k t, sa s v im to s le d i, je r s v e t p ro iz v o d n je
d iz a jn a nalae u m iru ju u k lim u , s o ft (m e k u ) k lim u , s ta n je polusna u m e s to li n e re a k c ije In d iv id u a '.
1 Razgovor voen na Fakultetu za arhitekturu u Napulju, 30. 4. 1973. godine.

209

 in i nam se da je o vo je d a n od b itn ih p ro b le m a ako v e ho

e m o da iz v r im o o b je k tiv n u a n a liz u , da s tig n e m o d o u zro ka i da
u spe no iz v r im o n e ke is p ra v k e ili, b o lje re e n o , n e ke p re o k re te .
G od in am a se iro n iz ira o n a ra s li te h n o lo k i k a p a c ite t, sv e ve a
a u to m a tiz a c ija i u p o tre b a a u to m o b ila , i p re tp o s ta v lja lo se da e
o ve ko va e v o lu c ija , u d a rv in o v s k o m s m is lu , u d o g le d n o v re m e
d o v e s ti do to g a da se on raa bez g o r n jih ili d o n jih u do va. U
s tv a ri, o v e k u p re ti o p a s n o s t da p o s le sv e g a s a u va ru k e i noge
a li da se ro d i bez g la v e . Takav iz o p a u ju i d iz a jn je d n e zvan i n e k u ltu re ili. s va ka ko d o v o ljn o e ta b lira n e ko ja se uda
lja va od s tv a r n o s ti, i p o re d s v o jih n e m o ra ln ih e le m e n a ta n o s i u
se b i, ka ko kae M e n d in i, p ita n ja od d ra m a ti n e n u n o s ti.
U s lo v lje n i m n o g im fa k to rim a : ne is k lju u ju i v e lik i b ro j
te im o ka tip u d ru tv a u k o je m se sve m a n je p ro s to ra p ru a in
d iv id u a ln o j in ic ija t iv i i u k o je m se m n o g e n a d le n o s ti i b rig e
p o je d in c u s ta ln o o d u z im a ju ili bi tr e b a lo da se o d u z im a ju da
bi ih p re u z e la ita v a za je d n ic a . (D o v o ljn o je p o m is lit i na je d a n
e fik a s a n s is te m p e n z io n is a n ja i s o c ija ln o g o s ig u ra n ja ). S ve bi to
tre b a lo da p ru i ir i p ro s to r ne sa m o u s m is lu v re m e n a za
in te n z iv n iji in tim n i iv o t, a u p rilo g ira c io n a ln o g i fa n ta s ti n o g .
O vo se n ije d o g o d ilo , i ne d og a a se zb og o ig le d n e s m i lje n o s ti s is te m a k o je m ne o d g o v a ra da p o je d in a c s te k n e n o vi
p rivatn i p ro s to r, m a ka r i s a m o da bi u iv a o u sv o m s lo b o d n o m
vre m e n u . O d a tle p ro is ti e a p rio rn a o rg a n iz a c ija in d iv id u a ln ih
e m o c ija na k o le k tiv n o j o s n o v i. D o v o ljn o je p o m is lit i na t e le v iz iju ,
n isu s lu a jn i re p re s iv n i n a p o ri k o ji se in e da se u sa m o m
za etku s p re i e m ito v a n je t e le v iz ijs k o g p ro g ra m a p u te m k a b la
na fu d b a l i na s v e t s p e k ta k la , o d n o s n o na u o b i a je n e k o m e rc i
ja ln e p ro g ra m e . P o s to ji o p a s n o s t ta n ije re e n o , p o s le d ic a
da o v e k s v o ju g la v u z a m e n i je d n im m a lim p ro g ra m ira n im rau n a ro m . Sa o vo g s ta n o v i ta ne tre b a , d a k le , p o tc e n jiv a ti o d g o v o r
n o s t d iza jn a i d ru g ih m a s o v n ih m e d ija . N a p ro tiv , d iz a jn m oe,
zbog s v o jih p o s e b n ih k v a lite ta , kao i zbog to g a to p re d s ta v lja
e le m e n t sa k o jim p o je d in a c nun o d o la z i u d o d ir i n jim e o s tv a
ru je d eo s v o jih a k tiv n o s ti, od k o jih su n e ke o s n o v n e , da o d ig ra
p re su d n u u lo g u u n je g o v o m o s lo b a a n ju iz o v a k v o g s ta n ja . Za
d a ta k d iz a jn e ra tre b a da se s a s to ji u re a liz o v a n ju p re d m e ta i
s tru k tu ra ko je o v e k a n a v ik a v a ju da m is li, k o je , kao to je ne
d avn o n a p isa o F. M e n n a , p o d s ti u s lo b o d n ije i v it a ln ije p o n a a
n je kao je d n o s ta v n o o ru e g lo b a ln o g o s tv a re n ja s v o je s v a k o d n e v
ne e g z is te n c ije . To bi b ilo o n o p o n a a n je k o je b i p o je d in c u p o
v e a lo m o g u n o s t iz b o ra i m a k s im a ln o o la k a v a lo n e p o s re d n o
u e e u p ro c e s u k o n fig u r a c ije o k o lin e 2. P re d m e ti ka o o ru a za
ig ru n a e g iv o ta .
Na a lo s t, sa m te r m in d iz a jn je u s v o m s v a k o d n e v n o m zna
e n ju p o s ta o v rlo d v o s m is le n . e s to se p o is to v e u je sa p ro iz
v o d n jo m p re d m e ta u k o jo j fa k to r p ro je k to v a n ja s lu i o tk r iv a n ju
i z a d o v o lja v a n ju m o g u e p o tra n je tr i ta p re m a o d re e n o j d ina ' Fillberto Merino. Design for New Behaviours*, u: Italy: The New Nomestir Landscape. New
York, 1972

m ic i p ro fita . O vde se kru g d ra m a ti n o za tva ra : k o ris n ik o v ih p re d

m e ta n ije v i e o v e k k o ji m is li v e a u to m a ts k o b i e ko je re a g u je
na u na pred o d re e n i p ro g ra m rada. Na o va j n ain s is te m is to
v re m e n o p o s ta v lja p ita n ja i d a je o d g o v o re , is k lju u ju i ak i onu
d ija le k ti k u ig ru ko ja bi za m n o ge p re d s ta v lja la n a jve u p re d n o s t
s is te m a s lo b o d n o g tr i ta . P om ou te h n ik e k o m u n ik a c ije , re k la
m ira n ja , s a m o re k la m ira n ja , s tv a ra se d in a m ik a tr i ta ko ja sam u
s e be o drava sa p ro iz v o d n jo m ko ja d a le k o p re v a z ila z i s tv a rn e p o
tre b e p o je d in c a . M i, n a p ro tiv , v e ru je m o da o v e k m oe p o v ra titi
s e b i s v o js tv e n e v re d n o s ti je d in o p o m o u d ra s ti n o g sm a n je n ja
p ro iz v o d n je d ob ara, i to ne sa m o u s m is lu e lim in a c ije ita v e se
r ije p o s to je ih d u p lik a ta p re d m e ta sa is to m fu n k c ijo m , v e i o d
s tra n jiv a n ja s v ih o n ih la nih fu n k c ija i p o tre b a ko je su do sada
s lu ile s tv a ra n ju g o m ile la nih i n e k o ris n ih p re d m e ta .
S m a tra m o da je o vo je d a n od n a jv e ih p ro b le m a sa k o jim se
su o a va n ju te h n o lo k i ra z v ije n e z e m lje sa v is o k im d o h o tk o m po
g la v i s ta n o v n ik a .
P o tre b n i su nam in s tru m e n ti k o ji m o g u p o s ta ti s iro v in a ili pak
s p ra ve za ig ru n aeg iv o ta t a k v i p re d m e ti k o je s va ko m oe
k o r is t it i p re m a s v o jim p o tre b a m a i, to je v e o m a vano, p re m a
s v o jo j k u ltu r i. S d ru g e s tra n e , d o v o ljn o p o zn a je m o sa d a n ju p ro
iz v o d n ju p re d m e ta i n a m e ta ja pa ne m o ra m o b iti p re o p irn i. D o
v o ljn o je o b r a titi p an ju na to da su is tra iv a n ja s k o ro u ve k o s ta
ja la na fo rm a ln o m n iv o u s ty lin g a (s tiliz a c ije ) , re tk o o b u h v a ta ju i
i nam en u. Na o va j n a in u ve k se izb e g a va lo ra z m a tra n je p ro b le m a
s ta n o v a n ja u s v o jo j c e lin i. Z a k lju a k : fra g m e n ta rn o s t u d e lo v a n ju
d o v e la je do ko lo s a ln o g ra s ip a n ja e n e rg ije na s v im n iv o im a
do z a s tra u ju ih v i k o v a u p ro iz v o d n ji k o ji se je d in o m ogu apsorb o v a ti b rz im tro e n je m sa m o g p ro iz v o d a . O vde je m o g ua v e lik a
g re k a u p ro c e n i. Kada g o v o rim o o re d u k c iji p o d ra zu m e va m o o d
s tra n jiv a n je o tp a d a ka i v i k o v a u p ro iz v o d n ji iji.je d in i ra zlo g po
s to ja n ja je s te d in a m ik a p ro fita ; a li p re d lo e n a a lte rn a tiv a n ije s i
g u rn o u v i e k o m p o n ib iln o j, v i e fu n k c io n a ln o j, itd . e liji u ko ju bi
u k lo p ili sva b ia p re m a n jih o v im p o tre b a m a , je r bi na ta j nain
z a pa li u onu ra c io n a lis ti k u d v o s m is le n o s t (F ra n k fu rts k a ku h in ja )
ili pak n e o ra c io n a lis ti k u (N o -s to p c it y A rc h iz o o m -a ) d v o s m is le
n o st.
Na k ra ju k ra je v a , ove r a c io n a lis ti k e sh em e p re d s ta v lja ju naje k o n o m i n ija i za k a p ita l n a ju n o s n ija re e n ja , i p re d s ta v lja ju sa
m o v e u e k s p lo a ta c iju o ve ka u o d re e n o m p ro iz v o d n o m s m is lu .
N a p ro tiv , o no to p re d la e m o je s te d iza jn k o ji bi m o g ao da m is li,
s a nja , ig ra d iza jn o b n o ve , kako su ga n ed avn o d e fin is a li oni
iz S u p e rs tu d ija . N a zvali sm o ga m e ta d iz a jn p o ja m ko ji je ve
u p o tre b lja v a n pod d ru g im ili s li n im z n a e n je m 3 da b is m o is ta
k li ne sa m o n je g o v u fo rm a ln u s tra n u , ve i u p o tre b u , zn ae nja i
s im b o le ko je razne o so b e m o g u d a ti is to m p re d m e tu u ra z li itim
s itu a c ija m a , i ta k o ko na no ra z o rili sam p o ja m predm et kao i
p o jm o v e tra jn o s ti, fu n k c io n a ln o s t, e s te tiz a m , itd . Tada e m e ta
d iz a jn m o i da bude s la d o le d , ko la , lis t h a r tije , a li i p o liu re ta n Upor. A Van Onck. -Metadesign-. u: Edilizla Moderna, br
Metaprogetto si e no-, u: Casabella?. br. 333, 1969. god.

05. tnkode upor. A Mendinl

211

ska pena, e k s e r ili pak v rlo la ke D a lis ije v e d rv e n e k ri k e , pesak

p re d m e ti k o jim a se s lu im o p ri s v a k o d n e v n im ra d n ja m a :
za g ra d n ju , ig ru , z a d o v o ljs tv o .
Ba kao to to in e d e ca sa o n im to im se nae p ri ru c i
o rg a n iz u ju s v o je ig re , s tv a ra ju s v o j p ro s to r. D o v o lja n je lis t hartije , m akaze, neka k u tija od ka rto n a ili d rv e ta , le p a k . . . N is m o
s lu a jn o za p rim e r u z e li p o n a a n je d e c e , je r nas o n o d o v o d i do
s u tin e naeg ra z m a tra n ja . U d e tin js tv u , u p ra v o za to to ne p o
s to ji is to r ija i is k u s tv o , m a k s im a ln o su ra z v ije n i p riro d n i in s tin k ti,
d ok je u s lo v lje n o s t p o n a a n ja m n o g o m a n ja . D e te , ba zbog o n o
ga to m i o d ra s li n a z iv a m o n a iv n o u , u v e k te i da s ve k o n tro li e , a p rv e n s tv e n o sve na s v o jo j t e r it o r iji. P o k u a jte d e te tu da
d a te a li, n a ra vn o , uz u p o z o re n je da se na n ju ne p e n je n o
gam a je d n u od v rlo s k u p ih Frau f o t e lja ili p ak je d a n od h ilja d u
ta p a c ira n ih e le m e n a ta k o ji p r e p la v lju ju p ro d a v n ic e sa n a m e ta je m . S ig u rn o e te ga u n e s re iti . . . P o k u a jte , m e u tim , da d e
te tu d a te d rv e n e le tv ic e , g u m u , h a r tiju , le p a k ili p e s a k sa grad i e vam ita v u n iv e rz u m . A s d ru g e s tra n e , ako bi n e ko p o s u m
n jao u ovu tv rd n ju , p o s to je i d o ka zi k o je je p rik u p io R ic c a rd o
D a lis i u s v o jim e k s p e rim e n tim a sa d e c o m iz e tv r ti T ra ia n o . Bezu s lo v n i p o v ra ta k d e tin js tv u i p riro d i? S va ka ko , n e e m o z a s tu p a ti
R ousseaua, a li ako p o v ra ta k d e tin js tv u i p riro d i zn a i p re v a z ila
e n je s v ih u s lo v n o s ti to ih je o v e k sa m s e b i n a m e tn u o , i ako
to znai o s v a ja n je n a jv a n ijih i iz v o rn ih lju d s k ih o s o b in a , o nda
je o va j sk o k unazad d o b ro d o a o . U s le d ra c io n a ln o s ti i m u d ro sti
o ve k je iz g u b io n e p ro c e n jiv e k v a lite te . Je dna od k a ra k te ris tik a
odraslih je s te da d e le s tv a r i na o zb iljn e i p rija tn e ta k o to
p rija tn im s tv a rim a o d u z im a ju svu o z b iljn o s t d o k o z b iljn im
s tv a rim a o d u z im a ju svu p rija tn o s t. N a s u p ro t to m e , d e ca su, kada
se ig ra ju , u be e n a da rade n a jo z b iljn ije s tv a r i i ra d e ih i to
ba z a b a v lja ju i se.
S koro n e p rim e tn o d o li sm o do to g a da g o v o rim o o p o n a a
nju b ilo je n e izb e n o . Razlog le i u to m e to ra z li iti n a in
sh v a ta n ja d iz a jn a o d g o v a ra ra z li ito m s h v a ta n ju s v e ta .
S d ru g e s tra n e , ta je d iz a jn ako ne p re n o e n je d a tih m o d e la
iv o ta u o b lik e ? Do k riz e d iz a jn a d o lo je zbog to g a to p r e iv lja
va m o e g z is te n c ija ln u k riz u . D o k riz e fu n k c io n a ln o s ti d o lo je je r
se fu n kcio n a ln o u v e k o d n o s i na o d re e n i k o d e k s ; i ako ga n e
ma, ili ako je u gro e n sa m a fu n k c io n a ln o s t v i e nem a s m i
sla . V eom a e s to d iz a jn u su se d a va la zn a e n ja ko ja n je m u n isu
s v o js tv e n a : d iz a jn kao s ta tu s n i s im b o l, d iz a jn kao p a m e n je , d i
zajn kao in v e s tic ija . P o ku a jm o da m u p o v ra tim o neka n je m u
s v o js tv e n a zn a e n ja : d iz a jn kao o ru e , d iz a jn kao p a rtn e r, d iza jn
kao ig ra , d iza jn kao s im b o l a li o vo g a p u ta sa m o g a se be .
U to m s lu a ju m o ra li b is m o da p re is p ita m o s ve in io c e k o ji
su dosad u tic a li na nae ra s u iv a n je o je d n o m p ro iz v o d u d iza jn a .
Teko je re i da li je k re v e t, ija se p o v r in a s a s to ji od re n o g
p eska, p ro iz v o d d iza jn a ili ne. M e u tim , k re v e t od p e ska o i
g le d n o im a is tu fu n k c iju kao i b ilo k o ji d ru g i k re v e t u p ro d a ji, s
to m ra z lik o m to se sa p e sko m m o e m o ig ra ti, g ra d iti d v o rc e ;

na p e sku m o e m o p is a ti, u p e sa k se m o e m o s a k riti. I sam w aterb e d (k re v e t n a p u n je n v o d o m ), k o ji je im a o m n o go uspe ha u SAD

i E n g le sko j, te k o je p rih v a e n sam kao p re d m e t dizajna,
v e su u tim z e m lja m a , da bi m u o s ig u ra li k o m e rc ija ln i uspeh,
m o ra li da ga o p re m e ra zn im ka ro se rija m a k o je n isu iz m e n ile
n je g o vu n am en u v e su sa m o p re d s ta v lja le k o m p lik a c iju na n i
vo u p re n o e n ja p re d s ta v e o n je m u . (U p ra v o na is ti n ain kao to
su na p rv im p a rn im m a in a m a d e v e tn a e s to g ve ka u m e tn u ti kapite li i s tu b o v i kako bi se o p le m e n ila n je n a fo rm a ).
T re b a lo bi da bude d o v o ljn o ja s n o da, ako se n ai m o d e li i
vo ta ra z lik u ju , i u k o lik o p re d la e m o a lte rn a tiv n e m o d e le , n ije do
v o ljn o sa m o da p ro je k tu je m o nove o b lik e ko je b is m o m o g li da
k o ris tim o , v e b is m o m o ra li i da u ti e m o na p o n a a n je po
m o u d iza jn a , a li i s v im d ru g im s re d s tv im a ko ja o ve ka m ogu
da o s lo b o d e s v ih o ba veza i z a v is n o s ti to m u is to rija nam ee.
Da bi s tv a r fu n k c io n is a la n a p isa o je S o tts a s s (S o cas), p re d
s ta v lja ju i s v o je p re d m e te na iz lo b i u N ju jo rk u m o ra li b ism o
da p re tp o s ta v im o d ru tv o ili g ru p e lju d i k o ji bi b ili s p re m n i da
se ne z a b a rik a d ira ju u s v o ja u tv r e n ja : lju d e k o ji ne bi o se a li
n e izb e nu p o tre b u da s ta ln o d o ka zu ju s v o j z a m i lje n i status ili
da iv e u ku am a g ro b ljim a svo ga se a n ja . O vo vai sam o ako
obred iv o ta , kao to ga n aziva E m ilio A m b a s z (E. A m b a ),
m oe da z a p o in je s v a ko g ju tra sa n ovo m s v e u , ako nae pam
e n je o s ta je bez p o tre b e da se m a te r ija liz u je u s im b o le ; ta v i e ,
ako on m oe da p o s ta n e n e ko m v rs to m iv o tn e p lazm e k o jo m b i
s m o p o s te p e n o , dan za d an om , m o g li da p o n e m o iz poetka.
S am o ako o v e k a o s lo b o d im o s v ih fo r m a ln ih n a d g ra d n ji a k u m u li
ra n ih to k o m is to r ije (od s v ih v e k o v n ih p rlja v tin a , re ka o bi S chu lz
/ u lc / u s tim a Pig-Pena), m o e m o da z a m is lim o d ru g a ije s lo
b od no d ru tv o .
M e u tim , m o ra m o p o i od se b e , od is tra iv a n ja svo ga lik a , od
s v e s ti o s o p s tv e n im te lim a i o te lim a n a ih d ru g o va , od izu a
v a n ja n aeg p o n a a n ja . Kada je d n o m o d lu im o da s tv a ri nikada
ne p rih v a tim o zdravo za g o to vo p o tre b n o je da sve d e m o p o zi
c ije na n u lu . Na to j n u lto j p o z ic iji je s te o v e k i n je g o va p riro d n a
sre d in a . U to m p o g le d u n a jz a n im ljiv iji rad u p o s le d n jih n e k o lik o
g o d in a o b a v ili su u San F ra n c is k u i o k o lin i A nn i L a w re n ce Halp rin (En i L o ren s H e lp rin ) sa tr id e s e t p e t A m e rik a n a c a i Kanaana. T o kom d v a d e s e t i p e t dana g ru p a , s a s ta v lje n a od a rh ite
kata , p isa ca , s tu d e n a ta , b a le rin a , fo to g ra fa , n a s ta v n ik a , g lum aca ,
d o m a ic a , s o c ija ln ih ra d n ik a , a rh ite k a ta pejsa a , p ro a va la je v i
e s tru k e a s p e k te o v e k o v o g u tic a ja na s re d in u , kao i sre d in e na
p o je d in c a i ita v u z a je d n ic u . R e z u lta t: g ru p n o m a k c ijo m o s tv a
re n i su o b re d i, ig re , p re u z im a n je u log a , sa zna nja o s v o jim te lim a ,
is k u s tv a z a je d n i k o g i b lis k o g iv o ta , n a g o s ti, s tv a ra n ja tre n u tn ih
a m b ije n a ta je d n o d u b o ko i d e ta ljn o p o zn ava n je , kako m eu
p o je d in im u e s n ic im a e k s p e rim e n ta ta k o i izm e u n jih , s p o ljn e
z a je d n ic e i a m b ije n ta . O vo m p rilik o m tr id e s e t i p e t u e s n ik a u sp e
lo je da d o e do v la s tito g k o m p le tn o g u n u tra n je g i s p o lja n je g
sa zna nja. To im je o m o g u ilo da izg ra d e i p ro iv e ra d o s ti i bol,
213

da p o se d u ju p ro s to re k o je su s tv a r a li i da z a tim , p o p o v ra tk u u
s v o je z a je d n ic e , p o d e le s te e n o is k u s tv o sa m n o g im d ru g im o s o
bam a.
Z a is tin u , u s p e ti re a liz o v a ti e k s p e rim e n t kao to je o v a j v e
p od ra zum eva je d a n v i i s te p e n u p ro c e s u in d iv id u a ln o g o s lo b a
anja. Da b is m o s h v a tili v re d n o s t o v a k v ih e k s p e rim e n a ta d o v o lj
no je p o m is liti na n e la g o d n o s t k o ju m n o g i o s e a ju v e p o s le n e
k o lik o a sova p ro v e d e n ih sa n e p o z n a tim o so b a m a . J e r, tr e b a lo bi
je d n o da bud e ja s n o : d o k god s v a k o od nas kao to kae S o tt
sa ss bud e p o k u a va o da se z a b a rik a d ira u u tv r e n ja , b i e uza
lu d n o p o m i lja ti na je d a n d ru g a iji d iz a jn . U to m s lu a ju b io bi
m o g u sa m o e s k a p is ti k i d iz a jn , a li o v o g a p u ta u n a jg o re m s m i
slu te re i. J e d in o ako u s p e m o da p o v r a tim o s p o s o b n o s t ko m u
n ic ira n ja izm e u n as s a m ih , iz m e u nas i o k o lin e , m o i e m o
da se nad am o d ru g a ije m d ru tv u i, n ajza d , d ru g a ije m d iz a jn u .
A lm e rico D e A n g elis .
M e ta d es ig n . u: P ro g e tta re Inplu,
prir. Ugo La P letra, M ila n o , 1973, s tr. 66 70.
preveo: N eb o ja Lonar

Tomas Maldonado

Ka jednoj prakseologiji
projektovanja

N a iv n i e n tu z ija z a m za Las V eg a s, kao i za d ru g e e x is tin g la n d

s ca p e s (p o s to je e p e js a e ), tu m a i se kao izraz p o le m i k o g o d
b ija n ja s v a ko g o b lik a u to p ije u o b la s ti p ro je k to v a n ja . D akle,
L e a rn in g fro m Las V eg a s (u e n je od Las V eg a sa) je ita v je da n
p ro g ra m a n ti- u to p ije p ro tiv ono g svega ili niega v e lik ih
id e a ln ih m o d e la . N e m oe se p o ric a ti da su v iz io n a rs k i p o ku a ji
p ro je k to v a n ja b u d u n o s ti g ra d a v ille s ra d ie u s e s (o su n a n ih
g ra d o v a ) s ta ro g i n o vo g tip a iz g u b ili p o k re ta k u snagu ko ju su
neka da im a li. N jih o v i p re d lo i u s tv a ri n isu v i e v e ro v a tn i: is k u
s tv o je p o ka za lo da n is u v i e iz v o d ljiv i a da ne d e g ra d ira ju , ban a liz u ju , u m a n je ili a k izo p a e s v o ju p rv o b itn u s v rh u .'
1 Prouavanje neuspeha idealnih modela- primenjenih u stvarnosti jo nije dovoljno razvi
jeno. U oblasti sociologije narodne Izgradnje najotriju kritiku ili. bolje reeno, samokritiku
suvie ambicioznih programa predstavlja uveni esej R. K. Mertona. -The Social Psychology
of Housing- u: Current Trends in Social Psychology, ur. W. Dennis. Univ. of Pittsburgh
Press, 1948. Kasniji rad amerikih sociologa, verovatno podstaknut preprekama na koje je
naiao I koje je na makrosociolokom nivou istakao Merton, bio je skoro Iskljuivo usmeren.
i to sa sjajnim rezultatima, ka prouavanju problema na mikrosoclolokom planu. Prlmerl takve
tenje su istraivanja N. L. Mlntza, A. E. Scheflena. R. Sommera. B. Stelnzora I Edwarda T.
Halla. koji su nastavili rad Svenda Rlemara i F. Stuarta Chapina. Nedavno je nemaka so
ciologija. Ill bolje reeno psihosoclologija, pokazala da je veoma oivelo interesovanje za
urbanu stvarnost. Upor. H. Brendt. A. Lorenzer. K. Horn. Architektur als Ideologic. Suhrkamp
Verlag. Frankfurt am Main. 1968. Ovi autori, saradnici Alexanders Mitscherlicha pri Sigmund
Freud Institutu u Frankfurtu, pokuavaju jo jednom da na makrosociolokom nivou oive kri
tiku urbane situacije u graanskom drutvu. Po naem miljenju, rezultati su vrlo skromni
Njihova greka sastoji se u tome to su kritiku -funkclonellzma u arhitekturi i urbanizmu
uzeli kao jezgro svoje kritke dananje urbane situacije. A to Je pristup koji stie sa velikim
zakanjenjem, pogotovu ako se zna da su sami arhitekti i urbanisti unutar ClAM-a (Meuna
rodni kongresi moderne arhitekture) doveli raspravu o -funkclonalizmu- do krajnjih posledica
jo pre deset godina. U vezi sa ovim pogledati G. De Carlo. Questioni dl architettura e urbanitica, Argalia, Urbino, 1965.. 1 obratiti panju na poglavlje -L ultimo convegno del ClAM
con una memoria sui contenuti deli architettura moderna- (i960), str. 60. U raspravama oko
-funkclonalizma- bilo Je veoma teko jasno utvrditi stvarni sadraj pojma. To dokazuju istra
ivanja njegovog istorijskog porekla. Upor. E. R. De Zurko. Origins of Functionalist Theory.
Columbia University Press. New York 1957. Oigledno Je da danas letorlari, kritiari i teore-

215

U o vo m s lu a ju a p o lo g e ti Las V e g a sa im a ju p ra vo . M e u tim ,
oni n isu u p ra vu kada u s vo m o s n o v n o m z a k lju k u tv rd e da je
p o e ljn ija sazna ta, o p ip ljiv a i iz v o d iv a m a n jk a v o s t neg o jo nesaznata, h ip o te ti k a i n e o s tv a riv a s a v r e n o s t.
A lte r n a tiv a a p s tra k tn o j u to p iji id e a ln ih m o d e la ne m oe b iti
poraz m o g u e g , ve p re v a z ila e n je te la ne a lte r n a tiv e p o s re d
s tv o m opte te o r ije p ro je k tn o g p ra x is a , ili p re p o s re d s tv o m
p ra k s e o lo g ije p ro je k to v a n ja .2 O va j o rg a n s k i sku p k rite riju m a
tiari arhitekture i urbanizma i dalje koriste pojam -funkcionalizam- samo zbog jezike leer
nosti. a ne zato Sto veruju da on semantiki odreuje fenomen koji ele da prikau. Nasu
prot tome. u knjizi nemakih psihologa govori se o funkcionalizmu- kao o definitivno odre
enom pojmu a u stvari se samo polemie sa jednim baukorn. Marksistika kritika Mitscherllchovih saradnlka nalazi seu delu P. Neizkea, -Die Agenten der Kulturkritik isolieren!u: Kapitalistischer Stadtebau. ur.
H. G. Helms
i J. Janssen. Luchterhand. Neuwied i Berlin,
1970.
; -Prakseologija definie ie Kotarbinski je opta teorija delotvorne akcije-. Vid. T.
Kotarbinskl. Praxiology An Introduction to the
Sciencesot Sllicient Action. Pergamon Press.
Oxford. 1965. Ovaj autor je pokuSao da utvrdi zajedniku taku izmeu dveju misaonih opredeljenosti logikog empirizma i marksizma, ili ak Deweyevog pragmatizma i marksizma
koje su posle Lenjlnovih kritika u delu Materijalizam i empiriokriticizam uobiajeno smatrane
nespojivim. Upor. sledee delo koje je u tom smeru imalo vanu ulogu: G Preti. Praxis ed
empirismo. Einaudi, Torino, 1957. U svakom sluaju, opta teorija projektnog praxisa- mora se
jo razvijati. Prakseologija Kotarbinskog, iako je neosporno interesantna, ne moe posluiti
kao polazna taka za formiranje takve teorije. Njena spekulativna apstrakcija ini je neoperativnom. Ona izvanredno definie specifine metodoloke zahteve nune za projektovanje jedne
-delotvorne akcije-. ali nam nije od koristi ako elimo da saznamo da li je u kontekstu
odreenog drutva takva akcija opravdana ili nije. Taj momenat. meutim, nije za potcenjivanje: nova teorija, bar kako je mi zamiljamo, morae da se temelji na problemu etiko-praktikih implikacija recimo ukratko, politikih - projektovanja. Medu svim do sada uinje
nim naporima da se razjasni odnos izmeu akcije i kritike svesti. Gramscieva (Grami) -filo
zofija praxisa- istie se kao najuspenija i najplodnija. Upor. A. Grainsci, II materialisms
storico e la lilosolia di Benedetto Croce, Einaudi. Torino. 1966: o delima koja su prethodila
Gramscicvoj -filozofiji praxisa- vid. M. Tronti, -Tra materialismo dialettico e filosofia del Ia
prassl- u: La cittd lutura, ur. A. Caraccolo i G. Scalla. Feltrinell. Milano. 1959. Poznato je da
ovaj aspekt Gramscieve misli danas ne nailazi na opte odobravanje. eki naunik K. Kosik.
na primer, tvrdi da je Gramsci svoju -filozofiju praxisa- ostavio u obliku skice, dok za nas
ona predstavlja sutinsko jezgro njegove doktrine. Po naem miljenju, upravo odavde potiu
osnovni podsticaji za jednu novu ne samo retrospektivnu. ve i perspektivnu hermeneutlku
marksizma. To je naroito oigledno ako uspemo da poveemo filozofiju praxisa sa jednom
drugom vanom pojmovnom konstrukcijom Gramscija -r- sa kategorijama koje je on uveo da
bi opisao dvojnu stvarnost svake drutvene strukture. S jedne strane, -politiko drutvo-. to
jest vlast ostvarena pomou prinudnog dravnog aparata, a s druge strane, -graansko dru
tvo- u Hegelovskom smislu, to jest vrenje vlasti pomou privatnih, neprinudnih organizama
(Upor. A. Gramsci. Gli Intelettuali e l'organizzazione della cultura. Einaudi. Torino. 1966. str
9; takoe. pismo Tatijani od 7. septembra 1931. i Lettere dal carcere, Einaudi. Torino. 1968..
str. 481.) Obino naprednije zemlje imaju snano -politiko drutvo-, ali takoe i vrlo uticajno
i vrsto -graansko drutvo-. U ovim sluajevima, pre nego to pokuamo da unitimo poli
tiko drutvo, najosnovnija taktika predostronost nalae pokretanje akcije usmerene ka
slabljenju hegemonije postojeeg -graanskog drutva-. Istovremeno, trebalo bi putem uporne
i svestrane akcije ubeivanja hegemoniju Jednog novog -graanskog drutva- uiniti razumnom,
prihvatljivom. I ak poeljnom Meutim, ova predostronost nije opravdana u sluaju zaostalih
zemalja gde -graansko drutvo- praktino ne postoji.
Prema tome kao to se dogodilo u ruskol revoluciji i kao to bi se moglo dogoditi
danas u manje razvijenim zemljama Latinske Amerike. Azije i Alrike mogue Je svrgnuti
postojee -politiko drutvo- i kasnije, posredstvom jednog perioda -dravopoklonstva- fstarolatria, Gramsci). razviti novo -graansko drutvo-. (Upor. A. G.. Passato e Presente. Einaudi.
Torino. 1966. str. 166. i II Rlsorgimento, Einaudi. Torino. 1966. str. 70). Jasno je da za mnoge
Gramscieva ideja o -dravopoklonstvu- podlee jednoj potencijalnoj opasonsti: da bude polstoveena sa staljinlzmom Usled toga moglo bi se pomisliti da je ovaj represivan modalitet so
cijalizma po naem miljenju patoloki neizbean korak za sve zemlje koje nemaju raz
vijeno -graansko drutvo-, (Upor. R. Mondolfo. Umanlsmo di Marx. Einaudi. Torino. 1968.
str. 398) Ipak. mora se priznati da je i sam Gramsci u svojoj poznatoj obradi ovog problema
(Passato e Presente. nav. delo, str. 166) predvideo mogunost takvog odstupanja u tumaenju:
Dravopoklonstvo . . . nije nita drugo do normalni oblik dravnog ivota' . . . ne treba da
hudo preputeno samom sebi, naroito ne treba da postane teorijski fanatizam i da se smatra
venim: mo.a biti kritikovan upravo da bi se razvili i proizveli novi oblici dravnog ivota-.
Nijanse koje se mogu pojaviti oko Gramscieve ideje o -dravopoklonstvu- apsolutno ne menjaju injenicu da je njegova zamisao o dvojnim strukturama drutva osnovna novatorska pre
kretnica u tradicionalno! danas vrlo aktuelnoj raspravi o revolucionarnoj strategiji. Gramscljev pristup prevazilazi. ne eklektiki, ve dijalektiki, mnoge od najotrijih Idejnih razmi
moilaenja na tu temu. Na osnovu ovakvog naina sagledavanja, razliite strategije, ak I
suprotne, mogu biti opravdane sve zavisi od oblika postojeih odnosa Izmeu -graanskog
drutva- I -politikog drutva- u sistemu koji se eli izmenill. I upravo u kontekstu takvog
tumaenja -teorija projektnog praxisa- postaje odjednom ne samo ostvorljiva. ve I preko
potrebna. Pitanje na koja bi ona trebalo da odgovori mnogobrojna su I krainje sloena. Ako
stvarno postoje razni modaliteti nadgradnje, a samim tim I razliite revolucionarne strategije.

u s m e re n ih ka n o v a to rs k o j a k c iji tre b a lo bi da nam u s p e c ifi

n om k o n te k s tu k a s n o -k a p ita lis ti k o g d ru tv a o m o g u i u sp o s ta v
lja n je p lo d o n o sn o g o dn osa izm e u k riti k e sve sti i p ro je ktn e
sve sti to je s t, sa je d n e s tra n e , izm e u p o tre b a k riti k e sv e
s ti ko ja ne moe p re s ta ti da bude k riti k a a da ne p re s ta n e da
bude s v e s t, i s d ru g e s tra n e , izm e u p o tre b a p ro je ktn e sve sti
ko ja, ako p re s ta n e da d e lu je iz v r n o , p re s ta je da bude p ro je k tn a ;
to zn ai, o dn o s izm e u p o z itiv n e n e g a tiv n o s ti k r itik e i n e g a tivn e
p o z itiv n o s ti p ro je k to v a n ja .
Im p lic itn i p ro g ra m o ve nove te o rije p od sea na B lo cho vu
ko n kre tn u u to p iju . O vo p o z iv a n je na B lo cha n ije n eo pravd a no
je r s li n o s t o d is ta p o s to ji. O na se, m e u tim , ne m oe tu m a iti u
te rm in im a k o n tin u ite ta , v e p re kao d ija le k ti k a k o n tra p o z ic ija . U
s tv a rn o s ti nova te o rija nalae da se iz v r i te m e ljn i p re o k re t o d
nosa u to p ijs k e i k o n k re tn e k o m p o n e n te k o ji u B lo ch o vo m m o
d e lu p o s to ji u o n o j m e ri u k o jo j nova te o rija te i da u m a n ji
u to p ijs k u , to je s t s p e k u la tiv n u ko m p o n e n tu a da to v i e ista k n e
k o n k re tn u , to je s t te h n i k u ko m p o n e n tu .
A li da bi se b o lje s h v a tio p ro g ra m nove te o rije , m o ra m o , iako
u k ra tk o , a n a liz ira ti zbog e ga se s m a tra da je kon kre tna u to
pija s u v i e u to p ijs k a a n e d o v o ljn o k o n k re tn a . O ig le d n o je da
se B lo cho va te o rija , ia ko e k s p lic itn ija od d ru g ih ko je ta ko e tee
p o ve ziva n ju u to p ije sa s tv a rn o u 3, n ije pokazala n im a lo p rila
g o d ljiv o m kada se ra d ilo o n je n o j p rim e n i u o k v iru p o s to je e
s tv a rn o s ti. Za ta k v u te o r iju a n tic ip a c ije to je veom a p a ra d o k s a l
no je r se ona, za ra z lik u od d ru g ih , d e fin i e kao praxis ko n
k re tn e u to p ije 4, to je s t kao t e o rija ko ja n a s to ji da bude vodea
u in je n i n o m to k u is to rije .
Bez s u m n je , ve je izva nred a n n a p re da k to to se u s ta n o v ilo
kako je B lo ch, na o sn o vu M a rxa , u tv rd io da je k riti k a s v e s t o s
n ovn i p o k re ta p ra x is a b u d u n o s ti. M e u tim , ne m oem o se za
d r a ti sa m o na to m e . D a ljn i ko ra k, k o ji je B loch o k le va o da u in i,
onda je oigledno da to mora odluujue uticati na odreivanje uloge ili bolje reeno, uloga
projektanata. Na osnovu Gramsci|evih stavova proizlazi da projektant kao -organski intelektualac-, to jest kao -zastupnik odreene vlatlajue grupe (Upor. A. Gramsci. Gli imclcttuali e
I'organizzazione della cultura. nav. delo. str. 9), obavlja svoj zadatak prvenstveno u -graan
skom drutvu- I u njegovoj funkciji. Meutim, obino se pogreno smatra da je projektant
uvek I nuno u slubi vladajue grupe koja je ve no vlasti. On, meutim, moe biti i u slubi
grupe koja se priprema da postane vladajua. koja je spremna da srui staru vlast da bi je
zamenila novom. Projektant, dakle, moe biti posrednik izmeu -pokretakih snaga- revolucije i
-rukovodilaca- revolucije. (A. G.. L'ordinc nuovo 19191920. Einaudi. Torino. 1970. str. 71)
Ipak. takva se uloga ne ostvaruje uvek na isti nain. Moe se rei da ima onoliko oblika
projektnog praxisa koliko I revolucionarnih strategija.
5 Upor. E. N. Rogers. Esperienza di un corso universitario-. u: Lutopia della realta. Leonardo
da Vlncl, Bari, 1965. U ovom eseju, uvodu kursa odranog na Arhitektonskom fakultetu u Mi
lanu. arhitekta Rogers je napisao: -Poznato je da su takve pedagoke orijentacije opasne, jer
ih mladi mogu povrno prisvojiti I tako na kraju odvesti ivotni polet jo dalje od utopije,
brkajui je sa iracionalnim snom. sa himerom. U ovom specifinom sluaju opasnost lei u
tome da oni postanu arhitekti -kula u vazduhu- umesto graditelji jedne nove sredine za
obnovljenog oveka. Zbog toga se moj kurs temelj na osnovnom geslu 'utopije stvarnosti', gde
ovaj nerazdvojni Imeniki spoj treba da uspostavi dijalektiku sintezu dva pojma koji bi.
posmatranl odvojeno, ostali svakako nespojivi- (str. 14). Predlog je opravdan ali je nepotpun
Na primer, nedostaje ono to postoji u Blochovoj
-konkretnoj utopiji- ubedenje da se
-dijalektika sinteza- Izmeu utopije i stvarnosti moe dostii samo novatorskom intervencijom
u okviru postojeeg drutvenog poretka. (Upor. P. Giordani. II luturo deli' utopla. Calderini.
Bologna. 1969). U ovom delu autor razvija jednu -utopi|u mogueg. I definie je urbanistikim
kljuem, kao -programiranje koje se mnogo ne razlikuje u kapitalistikom isocijalistikom
gradu- (atr. 3). Na temu projektne utopije I stvarnosti takoe pogledati: F.Menna. Prolezia du
una socleta estetica. Lerlcl, Roma. 1968. str. 131.
4 E. Bloch, Das Prinzip Hoflnung. nav. delo, I. str 1G.

s a s to ja o bi se u s h v a ta n ju da bi k r iti k a s v e s t, ako e li e fik a s n o

da d e lu je u s fe r i a k c ije , tre b a lo ta k o e da bude k r iti k a s v e s t
te h n i k e p ro c e s u a ln o s ti.
U nao j c iv iliz a c iji je z a is ta s u v i e te k o p r ih v a titi p ra x is k o ji
ne bi m ogao da se o b ja s n i p o jm o v im a te h n i k e p ro c e s u a ln o s ti
k o ji bi b io k a te g o r ija ln i, a li ne i e m p ir ijs k i. U D a s P rin z ip H o ffn u n g
(P rin c ip nade) B lo ch u p o rn o tra i je d a n z a tv o re n i p o jm o v n i p ro
s to r u ije o k v ire n ije m o g u e p ro d ira n je ni u to p iz m a a ni e m p i
rizm a tra d ic io n a ln o g tip a . Po B lo ch u : P rih v a titi se s tv a ri ili ih
iz b e i,. p o d je d n a ko je p o g re n o 5. I p o re d s v o je p o s lo v i n e s p e
k u la tiv n e p re o p irn o s ti B lo ch ip a k ne u sp e va u s v o jim u p o rn im
p o k u a jim a da nam p ru i p rim e n ljiv u v e rz iju s v o je te o r ije . O n je
izbegao da p on o vo u pa dn e u o k v ire tra d ic io n a ln e u to p ije u to lik o
to je ko n kre tn u u to p iju p rv e n s tv e n o d e fin is a o kao k riti k u
a n a lizu s tv a r n o s ti 6. M e u tim , B lo c h o v a p o le m i k a is tr a jn o s t p ro
tiv sva kog o b lik a e m p iriz m a im a za p o s le d ic u z a n e m a riv a n je o b
je k tiv n ih o ba veza s va ke a n tic ip a c ije k o ja b i se m o g la o s tv a r iti7.
U p o s le d n je v re m e ra s p ro s tra n je n o je m i lje n je da je kon
kre tn a u to p ija je d n a v rs ta u to p ije -in te r v e n c ije , to je s t u to p ije
u a k c iji. Po n ae m m i lje n ju re je o je d n o m n e o s n o v a n o m pore e n ju , je r B lo c h o v o j u to p iji z a is ta n e d o s ta ju sve p re tp o s ta v k e
da bi se ta k o m o g la t u m a iti. T re b a im a ti u v id u da, d o k kon
kre tn a u to p ija p re z riv o o d b ija s v a k i te n ji k o n ta k t sa s v e to m p o
s to je e g (i to e k s p lic itn o , da bi se o g ra d ila od m o g u e g u tic a ja
e m p iriz m a k o ji se ne ra z lik u je od o p o rtu n iz m a ), u to p ija -in te rv e n c ija , n a s u p ro t to m e . m oe to p o s ta ti s a m o u k o lik o u sp e da se
s v e tu p o s to je e g n a m e tn e i na ta j n a in s p ro v o d i, sv a k a k o u zna
ku e m p irije a li ne i o p o rtu n iz m a , s v o ju o s o b e n u n o v a to rs k u ili
ak re v o lu c io n a rn u m is iju . I d a lje : d o k k o n k re tn a u to p ija poverava b u d u n o s ti je d n o m g e n e ri k o m s o c ija liz m u za da tak
da a p o s te r io r i p ro v e ri in je n i n u p r ih v a t ljiv o s t s v o jih p re tp o s ta v
ki. u to p ija -in te r v e n c ija te i da a p rio ri, ili b a r to k o m s v o je a k c ije
p re uzm e o va j za da tak.
B itn o je , d a k le , is ta i da, ako o d b ija m o da id e n tifik u je m o
ko n kre tn u u to p iju sa u to p ijo m -in te rv e n c ijo m , u o s n o v i s u m n ja
m o u n je n u k o n k re tn o s t. Ba za to se k o n k r e tn o s t je d n e u to p ije
m oe u tv r d iti s a m o u o k v irim a n je n e a k c ije ili, b o lje re e n o , u
k o n te k s tu n je n e e fik a s n e a k c ije . O vo nas v ra a g o re p o m e n u to m
p ro b le m u te h n i k e p ro c e s u a ln o s ti je r u k r a jn jo j a n a liz i p ro iz la z i
da ko n kre tn a u to p ija g u b i s v o ju k o n k r e tn o s t je r n ije p rih v a tila
da te h n i k i o d re d i s v o j d is k u rs , to je s t n ije is ta k la k o jim je s re d
stv im a (a k c ija m a , p o s tu p c im a , ili va rk a m a ) p o s tig la , o d n o s n o prev a z i la s ta ln u n e o d re e n o s t is to r ije .
G o v o rili sm o o n e o d lo n o j p o tre b i s tv a ra n ja je d n e op te te o
rije p ro je k tn o g p ra ksisa da bi p re v a z i li k a te g o rija ln u i p re sve! C. Bloch. Dos Pnnzip llollouiuj. nav delo. I. Str. 2SG
' Isto. II, str. 724.
7 Na predavanjima tokom zimskog semestra i96061 na Univerzitetu u Tlblngenu Bloch Je
smatrao za potrebno da ubloi svoj nepomirljivi stav protiv empirizma. Tom prilikom je govo
rio: -. . nikada ne gubi11 kontakt sa procesom empirije (E. Bloch, Tubingen Einleitung in die
Philosophle. Suhrkamp Verlag. Frankfurt am Main. 1963. str. 157) Neosporno je da ie to bio
korak nopred, ali ipak ogranien i iznova uinjen hermetinim naglaavanjem rei proces.

ga o p e ra tiv n u p riv re m e n o s t ko n kre tn e u to p ije . N a su p ro t onom e

to sm o ra n ije s m a tra li, na a lo s t, m o ra m o da p rizn a m o da se
p ro ce s o s m i lja v a n ja ove te o r ije ne m oe u spe no o s tv a riti is
k lju iv o k r iti k im is p itiv a n je m B lo ch o ve u to p ije . O vog tre n u tk a
je m oda v a n ije da se p ozo vem o na novu v e rz iju kon kre tne
u to p ije ko ja ta k o e n a s to ji da se d ija le k ti k i s u p ro ts ta v i p re t
h o d n o j. P ozivam o se na onu ko n kre tn u u to p iju ko ju danas, pod
o v im ili o n im im e n o m , n eke s tru je m la d a la ko g p ro te s ta is ti u
kao v e lik i p o k u a j k o n k re tiz a c ije ko n k re tn e u to p ije .
N ova v e rz ija je na izg le d u s u p ro tn o s ti sa p re th o d n o m : kao to
sm o u p ra vo v id e li, ako tra d ic io n a ln a ko n kre tn a u to p ija ne m o
e u b e d ljiv o da d okae da je u to p ija u a k c iji, onda nova ve rz ija
n a s to ji da se d e fin i e is k lju iv o kao ta k v a . A k o p rva v e ru je u
ulo g u p ro je k to v a n ja u s v e tu , to je s t ako ra d ije p ris ta je uz kako
ga B lo ch naziva , sve t kao k o n k re tn o p o lje p ro je k to v a n ja ( W e lt
a ls k o n k re te s E n tvvu rfse ld ) d ru g a pak s e k ta k i o d b ija ta kvu
u lo g u .8
N a ved e no ra z ila e n je ip a k g u b i v e lik i deo s v o je d ra m a ti n o s ti
i sa d ra ja kada se o tk r ije da se obe v e rz ije p o d u d a ra ju u je d n o j
te m e ljn o j ta k i u z a je d n i k o m p r o tiv lje n ju sva ko m o b lik u p ri
m e n je n e ra c io n a ln o s ti kao te h n i k e p ro c e n e p rih v a tljiv o s ti n jih o
v ih p re tp o s ta v k i. A n a liz ira ju i B lo ch o vu k o n kre tn u u to p iju ve
sm o je d n o m d o li do z a k lju k a da je k o n k re tn o s t u to p ijs k ih te
n ji bez te h n i k e p ro c e n e sa m o je d n a fik c ija . O vo is to vai i za
ta ko zva n u u to p iju u a k c iji, a li p o s ie d ic e k o je iz to g a p ro izla ze su
u izve sn o m s m is lu te e : za je d n u s p e k u la tiv n u k o n s tru k c iju kao
to je B lo ch o va u to p ija g u b ita k k o n k re tn o s ti p re d s ta v lja n e d o sta
ta k sa m o u filo z o fs k o m s m is lu , d o k bi za je d n u u to p iju u a k c iji to
b io n e d o s ta ta k k o ji bi d o ve o u p ita n je n jen o sn o vn i razlog p o
s to ja n ja .
U s tv a r i, p ro tiv re n o s t je d n e u to p ije ko ja p ro k la m u je a k c iju
le i u to m e to o na b iva s v e d e n a na u ta n je u pravo u d om enu
a k c ije . To se u p ra vo i "dogaa: ti in a te h n i k o g o p te n ja u ti e
na g u b lje n je k o n k re tn o s ti i tim e u s p o s ta v lja ti in u a k c ije . I sve
to uz p rik riv e n u p o m o lo g i k e ti in e .9 Zb og to g a , n a jb o lji nain
da se u s ta n o v i da li u to p ija u a k c iji m oe o p ra vd a n o ta k o da se
n aziva, i da se sazna da li sm o p re d s tv a rn o u ili p ak p re d is to
v e rb a ln im z a h te v o m , s a s to ji se u p ro v e ri k o n k re tn o s ti, to je s t u
p ro v e ra v a n ju ste p e n a te h n i k e i lo g i k e k o n z is te n tn o s ti n je n ih
k ra tk o ro n ih ili d u g o ro n ih o p e ra tiv n ih p re d lo g a .
S vaka ko da p o s to je u to p ije u a k c iji, a li re tk e su one ko je za
d o v o lja v a ju p ro v e ru k o n k re tn o s ti. M e u ta k v e s ig u rn o ne spada
ona v rs ta u to p ije u a k c iji o k o jo j sm o do sada ra s p ra v lja li, ija
p ro v e ra o b i n o is h o d i u p o n i a v a ju e m p o ric a n ju sva ke kon
k re tn o s ti u g o re n a ve d e n o m s m is lu .
O vd e bi b ilo d o b ro n a v e s ti je d a n p rim e r: p ro le g od in e u
n e m a ko m a s o p is u K u rs b u c h o b ja v lje n je ra zg o vo r o dg ovo rn o g
E. Bloch. Tubingen Elnleitung . . .. nav. delo. str. 157
* Na temu 'logike tiine- I -osporavanja- vidotl vrlo stimulativno delo F. Spi'am.
della contestazlone. Capclli, Bologna. 1969.

ogn...

u re d n ik a Hansa M . E n ze n sb e rg e ra sa R. D u ts c h k e o m , B. Rabehlom i C. S e m le ro m na te m u : Da li p o s to ji je d n a re v o lu c io n a rn a
b u d u n o s t za v is o k o in d u s trija liz o v a n e z e m lje ? 10 Kada je E nzen
s b e rg e r u z a v r n o m d e lu ra z g o v o ra p rin u d io s v o je s a g o v o rn ik e
da budu k o n k r e tn iji i izazvao ih da p re d lo e neka re e n ja s p e c i
fi n ih p ro b le m a b u d u n o s ti B e rlin a , o d g o v o ri su p o ra zn o ra zo a
ra li: ili su p re d la g a li re c e p te je d n o g tu p o g i b a n a ln o g zdravog
razuma k o ji se ni po e m u ne ra z lik u ju od o n ih to ih p re d la e
t ra d ic io n a ln i re fo rm iz a m , ili su s u p ro tn o to m e iz la g a li ta k o s p e
k u la tiv n o n e p ro m i lje n e p re tp o s ta v k e za k o je se ne m o e ra z lu
it i na k o jim k o n k re tn im in je n ic a m a se z a s n iv a ju .
I da ne bi b ilo n e s p o ra z u m a : ne ra s p ra v lja se o vd e o li n o m
ili p o liti k o m in te g rite tu o v ih lju d i. O no to e lim o je s te da is ta k
n em o in s tru m e n ta ln u , a tim e i o p e ra tiv n u s la b o s t m o d e la p o n a a
nja k o ji u sm e ra v a n jih o v u a k c iju .11 D ru g a ije re e n o , g o v o rim o o
tip u u to p ije ko ja se p o tp u n o is c r p lju je a g ita c ijo m , p o s le e ga p o
s ta je m u ca va, n a ivn a i n e is k u s n a p re d p o s to je o m p r o b le m a ti
kom .
M o ra m o p riz n a ti da je zb og a n e m i n e ra c io n a ln o s ti k o jo m
p ris tu p a p ro v e ri k o n k r e tn o s ti ta k v a u to p ija u a k c iji u n a p re d o s u
ena na n e u sp e h . D ru g im re im a , ra j k o ji ona o be a va v e je u
za e tku iz g u b lje n .
R a nije sm o v id e li da ra c io n a ln o s t u sv o m p o tp u n o la n o m iz
razu, to je s t kao bu ro aska h la d n o a , n ije s lu a jn o o p tu e n a
da je b ila i da je jo u ve k u s lu b i re p re s iv n e m o i. N a ra vn o , iz
H M Enzensberger. R Dutschke B Rabchl. Ch. Scmler. -Ein Gesprach iiber die Zukunft . u: Knrsbcch, li.'. 14 . avgust 1%3. Str. 14674.
Takva razmatranja vae samo za one mesijanske utopiste vanparlamentar'ne opozicije; ne
nrimrr. tn se ne moe rei za drugu grupu mesijanskih utopista, iroj publici poznatih pod
imennm -hippies- Cak ni utopizam ovih beskompromisnih buntovnika ne moe da izdri probu
konkretnosti, ipak u takvom sluaju ne bi bilo preporuljivo slepo verovati u dobronamernost.
a jo manje u politiku progresivnost svih njenih preostavnika. Na okruglom stolu koji je
urganizozao asopis Oracle iz San Franciska 1967. godine (zapisnik tampan u: Notes trom the
Nciv Underground. ur. J. Kornbluth. The Viking Press. New York. 1963). T. Leary. C. Snyder I
A Watts, podstaknuti sarkastinim i lucidnim intervencijama pesnika Ginsberga. raspravljali
vi n budunosti pokroto. Na poetku razgovora Ginsberg sluajno pominje miljenje Maria
Savia. studentskog vode iz Cerklija. po kome -. . ono to pokree mase Jeste pravda,
moralno zlostavljanje i gnev, jedan pravedan gnev. (str. 122). To miljenje (banalno isto ko
liko i tano) dovoljno jo da izazove burnu reakciju high pricsta (visokog svetenika) Timothy
Icaiya: -Dobro, zaustavimo se ovde. Sr Saviovog govo-a znai; elimo jedan masovni pokret.
7,i mene masovni pokreti nemaju smisla i ne elim da imam bilo kakve veze sa njima.
Mislim da je to greka koju ine aktivisti Ic-ice Lie mi na mlade koji razmiljaju mentalite
tom menopauze. Ponavljaju iste monotone diskusije i iste sukobe za vlast kao to su tridesetih
i etrdesetih godina to inili sindikalni pokret, trockizam i drugi. Mislim da bi trebalo da se
proiste, da sve ostave (drop out), da pronau sebe. da se odaju drogi (turn-on). i iznad svega
da izbegavaju masovne pokrete, masovno voenje i sledbenike mase. Postoji jedna velika
i-.zlika totalna nespojivost izmeu aktivistikog pokreta levice I psihodellkog religioznog
pokreta- (str. 123) I kada jedan od uesnika pita da li e svet budunosti nastaviti da se
zasivn na tehnologiji. Leary odgovara potvrdno, ali odmah dodaje da bi tehnologiju, to jest
lebnlkoproizvodnc infrastrukture, trebalo Iseliti sa zeml|lne povrine i premestltl na pri
kladnije mesto u podzemlje, u underground. Jer. Leary apodlktikj tvrdi da sve to je
metalno pripada podzemlju, leary se tu ne zaustavlja; on takode nagovetava da e u tom
ukopanom tohnolokom svetu posao obavljati jedna nova vrsta primata koji se, lako potiu
od ljudske vrste, ne mogu definisati ljudskom vrstom. -Prava- ljudska bia znai oni koji
su pomou droac uspeli da so oslobode plastinog drutva (plastic society) - moi e tako
r.a. kao na pasi. uivaju ivot na povrini zemllc koristei se proizvodima Jednog nimalo pa
sti, skog rada drugih u podzemlju. Jasno se nazire ta se skriva iza ovog utoplzma jedna
nelucinanin autoritarna ideologija Dakle, svet koji Je Leary zamislio proet Je soclo-darvlmzmom. Njegov neprijateljski stav prema masama doblja sasvim odreeno znaenje: njegov
je san vladanje nad masama. U svojoj malograanskoj megalomaniji zamilja svet po merl
svoje mrznie Konano. Leary se nedavno posle bekstva iz krivinog zatvora u Kaliforniji
sklonio u Alir 1 izgleda da se orijentlsao prema politikom stavu bliskom vanparlamentamol
ipvici Ova promena mesta boravka svakako nee okmjitl nae komentare o njegovim ranijim

toga ne tre b a p re n a g lje n o z a k lju iti, kao to to in e n eki te o re

ti a ri o p te g o sp o ra va n ja , da je n a p u ta n je sva kog o b lik a ra c io
n a ln o s ti je d in a m e ra ko ja e nas p o te d e ti n o vih m o g u ih n a s ilja
buro aske h la d n o e .
U b e d e n i sm o da bi u o vom s lu a ju re z u lta t b io su p ro ta n
o n o m e to e lim o da p o s tig n e m o je r je o ig le d n o da ta kva m e ra
bu ro asko j h lad n oi u p ra vo o b e zb e u je sve ve u s lo b o d u a k
c ije u p rim e n i s v o je la ne ra c io n a ln o s ti.
D a kle , m oe se re i da n ije m o g u a je d n a u to p ija u a k c iji ako
se na n o v im o sn o va m a ne o b n o v i nae p o v e re n je u re v o lu c io n a r
nu fu n k c iju p rim e n je n e ra c io n a ln o s ti. J e d in o u to m k o n te k s tu p o
ja m p ro je k tn o g p ra xisa m oe im a ti s m is la , iako m o ra m o im a ti
u v id u da bi to in o g lo o b n o v iti ve o m a iro k u ra sp ra vu o odn osu
izm e u P ro je k to v a n ja i R e v o lu c ije .
U o vo m e s e ju u ka za li sm o v i e p uta na g re k u v e ro v a n ja da
P ro je k to v a n je je s te R e v o lu c ija ili da je P ro je k to v a n je a lte rn a tiv a
R e v o lu c iji dve p re tp o s ta v k e ko je na n e ki n a in m ogu da znae
is tu s tv a r. T im e ne s m a tra m o da je ra sp ra va za klju e n a . N a p ro tiv ,
naa je n a m e ra b ila da izn e s e m o n je n u s lo e n o s t i da na ta j nain
izb e g n e m o im p lic itn o s a m o z a d o v o ljs tv o sa dran o u n e k im ve om a
g ru b im u p ro a v a n jim a .
M e u tim , je d n o se b ar m oe d e fin itiv n o u tv r d iti: ra sp ra va o
o dn o su P ro je k to v a n ja i R e v o lu c ije ne m oe b iti is k o ri e n a kao
a lib i za d a lje o d la g a n je p o k re ta n ja o p irn e in te r v e n c ije p ro je k to
va n ja s re d in e od ko je m oe z a v is iti naa su d b in a . V e ru je m o da
sm o d o ka za li da je p ro p a d a n je nae g a m b ije n ta d o s tig lo ta ka v
ste p e n da bi s va ko n ovo i n a jm a n je o d la g a n je d o v e lo u p ita n je
na o p sta n a k. M o ra m o , d a k le , p o k re n u ti tu in te r v e n c iju ia ko o d
n o si izm e u P ro je k to v a n ja i R e v o lu c ije jo n isu d e fin itiv n o o d re
e n i.
I p o re d to g a to je u s a d a n jim u s lo v im a na apel za n ep o
s re d n im za la g a n je m p o tp u n o o p ra vd a n , ne g u b im o iz vid a p o j
m o vn u n e o d re e n o s t te a k c ije . P rvi p rig o v o r k o ji se m oe o e k i
v a ti (i k o ji e za s ig u rn o b iti u p u e n ) je ta j da je na s ta v u znaku
p o m ir ljiv o s ti, to je s t da m i pod p ritis k o m u slo v a s re d in e na b r
zin u te im o da o p ra v d a m o n o vu v rs tu p o s re d n i k e id e o lo g ije .
O vakva k r itik a je s a s v im na m e s tu je r jo j je c ilj da ukae na s la
b o s ti nae g sta va , a to je za h te v da p ro je k tn a a k tiv n o s t im a re la
tiv n o n o v a to rs k u a u to n o m iju u o d n o su na n a jv a n ije in io c e da
n a n je g za m o ra s re d in e . O vaj p ro b le m s v a ka ko n ije n o vi. Na kra
ju k ra je v a , o vo je d osa d n e p re m o s tiv a filo z o fs k a p re p re k a ko ju
za p o s le d n jih d v a d e s e t i p e t g o d in a n is u u s p e li da sa v la d a ju s v i
oni k o ji su h te li da p ro m e n e s v e t a da ne p ro m e n e s v o je za
n im a n je . Kada je n e ki p ro je k ta n t, na p rim e r a rh ite k ta , ubeen
da m oe d o p rin e ti p re o b ra a ju d ru tv a u k o lik o je p ro je k ta n t, on
m oe d e lo v a ti u to m p ra vcu sa m o ako je u ve re n u re la tiv n o no
v a to rs k u a u to n o m iju svo ga rada. Kao to sm o v e v id e li, po
g re n o je m is lit i da je P ro je k to v a n je a lte rn a tiv a R e v o lu c iji, a li
is to je ta k o p o g re n o P ro je k to v a n ju o s p o ra v a ti sva ki o b lik a u to
n o m ije . P o s to ji jo u ve k d o s ta p o ku a ja od s tra n e k a sn ih e p i

219

gona W u lg a rm a rx is m u s a k o ji su se a lo s n o p r o s la v ili da se
o db ace in te le k tu a lc i je r su s u v i e p o m ir ljiv i, i b a k a o t a k v i na
s to je da o d ig ra ju c iv iliz o v a n u i p ro g re s iv n u u lo g u .12 Ti e p ig o n i
bi h te li da re e p ro b le m na n a jp r o s tiji n a in n e g ira ju i n je
g ovu le g itim n o s t, a li tim e ga ne re a v a ju je r p ro b le m i d a lje
p o s to ji.
U sva ko m s lu a ju , p ro je k ta n t e m o ra ti da d e lu je , m o ra e
da n a p u s ti eka on icu u k o jo j je d o sa da b io p r is ilje n da o s ta n e ,
i m o ra e da d e lu je bez o b z ira to e je d n o p ita n je u v e k o s ta ti
o tv o re n o : da li e se a u to n o m ija p o k a z a ti kao ilu z ija ili ne. Pod
ta k v im u s lo v im a za d a ta k p ro je k ta n ta b i e te g o b a n , a k i n e p rija
ta n . A li to m e ne tre b a da se u d im o . E lio V it to r in i je je d n o m g o
to v o bez g o r in e u s ta n o v io : ove k od k u ltu r e p o d le e v e lik o m
is k u e n ju u s v a k o j s re d in i .13 I m o g lo b i se d o d a ti: n a r o ito ako
je n je g o v o z a n im a n je , kao u s lu a ju p ro je k ta n ta , da sva ku s re d i
n u /a m b ije n t s ta v i na v e lik o is k u e n je .
Tomas M ald o n ad o ,
LA SP ER A NZA PROG ETTUALE.
A m b ie n te e so c ie ta ,
Einaudi, T o rino. 1970., s tr. 127 141
p reveo: N eb o ja Lonar

nclJ d,0rpoSSe?a.n!

f t

iwl.

'V s - l V S'n'8,ra " nd,olofl,a d8" 8 rlcos,ri'lion8

Francesca Alinovi

Povratak dekoraciji
u umetnosti arhitekturi i
dizajnu

1.

D e k o r je g re h

P o vra ta k d e k o ra c iji u u m e tn o s ti, a rh ite k tu ri i d iza jn u snano je

o d je k n u o to k o m p o s le d n jih d e s e ta k g o d in a i uneo p o m e tn ju m e
u o ne k o ji d e lu ju u ra zn im o b la s tim a , p on o vo o tv o riv i d is k u
s iju , n a iz g le d z a m rlu ako ne p re , a o no b a r p o e tk o m ovog veka,
o v re d n o s ti d e k o ra . Do to g a je d o lo za to to p oja m d e k o ra c ije ,
na p rv i p o g le d p o n e to s p o re d a n i p e rife ra n , je d n o m re ju sita n
u o d n o su na n eke ve e p ro b le m e , za d ire u ita v s is te m v re d n o
s ti, i to od ra v n i m o ra la do ra v n i d o b ro g ukusa . O dm ah va lja re i
da te r m in i p o p u t d e k o ra i o rn a m e n ta , u n u ta r nae zapadne k u l
tu re i u p rk o s p rv o b itn o m zn a e n ju , im a ju o m a lo va a va ju i p rizu k,
n a sta o iz o p tu b i da su n e m o ra ln i i n e p rili n i. D e k o ra c ija je ta
bu, o p a sn i i za ra zni p o ro k k o ji p o d riv a is p ra v n o i lin e a rn o u s tro j
stv o nae id e a ln e k u ltu re . D o is ta , d e k o ra c ija se p o v e z u je s uku
so m n ie, p rim itiv n e , n a ro d n e il'i re g re s iv n e k u ltu re re je o
re g re s iji k a d e tin je m , n e o b ra z o v a n o m , '[in stin ktivn o m i o e ra z lu e
nom i lo e se u kla p a u s h e m e h la d n e *i ja s n e ra c io n a ln o s ti, ko
h e re n tn e i p ro g re s iv n e , n a m e rn e da ra is ti s n a k ie n o u , f r i
v o l n o u i s la d u n ja v o u s va ke v rs te .
Ipak d e k o ra c ija , h te li i p rih v a tili m i to ili ne, p re d s ta v lja
o k v ir za sva o b i n a is p o lja v a n ja naeg p o s to ja n ja , i n am ee se
nae m s v a k o d n e v n o m o p a an ju kao u o b ia je n a d a to s t: odea,
m in k a , u re e n je ku e i g ra da , a la ti, p rib o r i, p re d s ta v e iz u m e t
n o s ti i m a s o v n ih m ed'ija, b o je , tk a n in e , p re d m e ti. S vaka s lik a ,
s k u lp tu ra , ko m a d n a m e ta ja ili a rh ite k to n s k i o b je k a t, u jed n o je
221

i u k ra s n i p ro iz v o d : u le p a v a g o le z id o v e m e u k o je sm o z a tv o re
n i, is p u n ja v a p ra z n in u ko ja nas p o n i ta v a , b lis k o i z a titn i k i k it i
n e g o s to lju b iv u p o v r in u nae p la n e te .
I p ore d to g a , d e k o r je g re h za to to se id e ja o d e k o ru s u p
ro ts ta v lja je d n o m od n a jn e p o k o le b ljiv ijih u b e e n ja u n a o j k u l
tu r i, ve o m a s ta ro m , a li na n e ki n a in p o s v e e n o m i od s tra n e
M o d e rn o g p o k re ta , po k o m e je is tin a p r o tiv s v e ta . ' To zn a i da
id e a lim a je d n o s ta v n o s ti i je z g r o v ito s ti po p riro d i o d g o v a ra ju
v re d n o s ti le p o te i is tin e . Is tin a je g o la ; i sam A d a m u ra js k o m
v rtu , m eu ra z n o b o jn im o v e e m i ra s k o n im b ilje m , ip a k e d n o
p o ka zuje s v o ju a n a to m s k u is tin u . N a d a lje , is tin a je i le pa , u s k la
du s p riro d n im z a ko n im a .
D e k o r je , m e u tim , laan i v e ta k i; p o s ta v lja se iznad p r i
ro d e, k riv o tv o ri je i k a m u flira . Z b ilja , d e k o r je je d n a od n a js ta rijih
v e tin a , ja v lja se u b le d im p ra s k o z o rjim a p o e tk o m c iv iliz a c ije ,
te p re d s ta v lja je d n o od n a jis ta n a n ijih s re d s ta v a k o jim a o v e k
d o te ru je , p re o b ra a va i u le p a v a s o p s tv e n u te le s n u i a m b ije n ta lnu u z g re d n o s t. Je dna od p rv ih m a n ife s ta c ija d e k o ra , u je d n o u m e t
n i k a i k u ltu rn a , je s te t e to v ira n je po n a g o j ko i i o d e v a n je k o jim
se m a s k ira p riro d n o te lo . U je d n o m cd n a jp o z n a tijih i n a jp o d s tic a jn ijih te k s to v a o d e k o ra c iji, d e lu T h o m a sa C a rly le a S a r to r Res a rtu s 7 ita m o : . . . u p o e tk u o d e a n ije k o ri e n a kao z a tita
od h la d n o e i n ije n o e na zb og p r is to jn o s ti, v e zb og u k ra a v a
nja . . . P oto su z a d o v o lje n e p o tre b e za je lo m i o s v e to m (p rv a p o
m is a o p r im itiv n o g o v e k a ) n ije b ila u d o b n o s t, v e u k ra s ( P utz =
to a le ta , p o v r n i p riv id , p o v r n o s t, d e k o ra c ija ). Z a g re v a o se lo v a
k im a ro m , u u p ljin i n e ko g d rv e ta , u s u v o m li u , n a la z io u to i
ta u p riro d n im p e in a m a , a li m u je o d e a b ila p o tre b n a za u k ra
a va n je . D o is ta , kod d iv ljih n aro d a n a la z im o te to v ira n je i s lik a
n je te la p re no o d e u . Prva d u h o v n a p o tre b a d iv lja k a je u kra s,
to se jo u v e k m oe v id e ti u n e u k im kla sa m a n e p ro s v e e n ih ze
m a lja . . .3 1 d a lje : O dea nam je d ala o s o b ito s t, o d li ja , k u ltu rn o
u s tr o js tv o ; o d e a nas je n a in ila lju d im a . . V .
Ne z a b o ra v im o : C a rly le u o v o j k n jiz i n a s lo v lje n o j O k rp lje ni k ro ja i priika za no j kao filo z o fija o d e v a n ja 5 to b o tu m a i d e
lo n eko g iz m i lje n o g n e m a ko g filo z o fa i G e te o v o g s a v re m e n ik a ,
ije p r ili n o s im b o li n o im e g la s i T e u fe ls d ro c k h , a vo lje b la to .
G olog o ve ka su B oje ru k e o b lik o v a le u g lin i; o d e v e n i o v e k ra
a se u b la tu , a u to su u m e a n i a v o lo v i p rs ti. U kra s, ili ode a,
u in i nas lju d im a , a li i u k le tim b u n to v n ic im a . A d a m p o s le p rv o
b itn o g g re h a m o ra da p o k r ije g o lo tin ju svo g te la . U k ra s se ta ko
p o v e z u je s id e jo m o g re h u , p rv o b itn o m g re h u , s p o b u n o m o v e
ka k o ji se o g re u je o B oju v o lju i o s lo b a a s v o je p o d re e n o s ti
p riro d i, im e izraa va h te n je da se k u ltu r n o o s a m o s ta li i, uz puno
b ola i tru d a , s u o i s v la s t it im s a m o tn im u d a ro m o tv rd u z e m ljin u
ko ru .
1 Prema R. Venturlju moto Modernog pokreta (Complexity end Contradiction In Architecture.
New York. 1966. str. 16).
J T. Carlyle, Sartor Resartus, Bari, 1910.
5 T. Carlyle, op. clt., str. 4344.
4 Ibidem, str. 45.
Ibidem, str. 10.

2. Dekor je ruan
D e k o r je je d a n od is k o n s k ih o b lik a u m e tn o s ti i k u ltu re , Jed
no od p re p o z n a tljiv ih s v o js ta v a nae lju d s k o s ti, a li se o bin o ,
o s im to se p o is to v e u je s g re h o m , p o ve zu je i s id e jo m ru
nog. in i se da d e k o r u n u ta r nae k u ltu re p re d s ta v lja je d n o od
g la v n ih n a s ilja nad d o b rim u ku so m .
D e k o r je ruan ne sa m o sto g a to je la an i v e ta k i, a t i
m e i g re a n , v e i za to to k r i ka no ne je d n o s ta v n o s ti, k o h e re n t
n o s ti i je z g r o v ito s ti, k o jim a , kao to je ra n ije re e n o , po tr a d ic i
j i o d g o va ra p o ja m le p o te . D e k o r je po d e f in ic iji p re te ra o , p re o b i
lan, s lo e n , h a o ti a n i n e o d re e n . N a d a lje , s e rijs k i je i p o n a vlja
se, odraa va b o lje re e n o p re fig u ri e e s te i tip i n e n a i
ne ire n ja s e rijs k e p ro iz v o d n je , m e h a n izm e je ftin e u m n o iv o s ti
s v o js tv e n e m a s o v n o j k u ltu r i. D e k o r se o d u v e k za sniva na re p ro
d u k c iji i im ita c iji, o la k o je p ris tu p a o o s v a ja n ju ukusa p u b lik e . M a
so vn a k u ltu ra , s tid e i se s v o jih b rz ih i d e lo tv o rn ih s is te m a ir e
n ja , s v e ti se na d e k o ru i ig o e ga e p ite to m kia .
D e k o ra c ija se dan as s m a tra s in o n im o m za k i , a k i je poja m
s ra s ta o s o m a s o v lje n je m , ra s te i ra z v ija se za je d n o s n jim , p o p u t
p a ra z ita se u g n e z d io m e u n a b o re n je y o v o g uspe ha . T riju m f kia
je ce na ko ju k u ltu ra p la a za s v o j v la s t it i t r iju m f . N ika d a n ije b ila
ta k o ra ire n a , v o lje n a i tra e n a kao d anas. A li kakva je to cena?
Z a to s e k i s m a tra te tn o m i n e g a tiv n o m p o ja vo m ?
Posle p o n o vn o g u spo na d e k o ra c ije p o s le d n jih g o d in a, i p re
m a k i u se za uzim a n e p o m irljiv s ta v . Razum e se da k u ltu ra p o p u t
n ae, k o ja p riv ile g u je re d e u o d n o su na e e , a u te n ti n o i is tin
s k o u o d n o su na k riv o tv o re n o , k v a fite l u o dn o su na k v a n tite t, u n i
k a t u o d n o su na k o p iju , m oe sa m o da d u b o ko p re z ire , kao u d o
v i ta n e is to g p o re k la , h ib rid n e i o k a lja n e , b ro jn o n e o g ra n ie n e
p ro iz v o d e k o je ir i h a o ti n a , p re te ra n a i p re o b iln a m a so vna
s v e s t.
M e u tim , k i je p o e o da u e s tv u je u nae m e s te ts k o m
u ku su . A b ra h a m M o le s , u je d n o j od n a jb rilja n tn ijih i n a jta n a n ijih
d o s a d a n jih a n a liza k i a 6 ko ja se 1971. g o d in e p o ja v ila pod n a s lo
vo m K i u m e tn o s t s re e , a n a lizu ije is to r ijs k o ii e tim o lo k e p o
re k lo o v e re i, is k o v a n e u n e m a ko m je z ik u oko 1860. g o d in e sa
z n a e n jim a g o m ila n je , n a s u m i n o n a trp a v a n je , k riv o tv o re n je .
On na k ra ju , v i e no to is p e v a h v a lo s p e v e ki u , je d n o s ta v n o p ri
zn aje n je g o v o p ra vo na iv o t i ra zlo g p o s to ja n ja .
D ru g im re im a , k i n ije s tra ilo za u g la e n o s t, D e m a klo v
m a nad g la va m a k u ltu r n ih i e s titih lju d i, ve g la v n i, a m oda i
je d in i v id s a v re m e n e o s e a jn o s ti d ru tv a k o je d o la zi, a za sniva
s e u p ra v o na k v a n tite tu , p re te riv a n ju , ra z b a c iv a n ju , b rzo j p o tro
n ji.
Je d n o m re ju , M o le s p riz n a je k i u p ra vo na p o s to ja n je , i to
ne ra s u iv a n je m e s te ti k o g ili m o ra ln o g re d a (ne za nim a ga da
li je k i le p ili ruan, d o b a r ili lo ), v e is to r ijs k im i k u ltu rn im
4

Korleno ital. Izdanje: Abraham Moles II Kitsch. L'arte della fellclt, Roma 1979 (A. Mol,
Klumetnost sree. Gradina, NIS. 1973.)

223

ra z m a tra n je m . K i n ije d e firris a n i i ra z g ra n i e n i s t il, v e o p ti

nain b iv s tv o v a n ja ,7 u n iv e rz a ln i n a in o s e a n ja , o p te n ja , iv lje
n ja i u iva n ja . U s a v re m e n o m m a s o v n o m d ru tv u k i je re z u lta t
p o b ed e p ro s e n o g o v e k a nad e lito m , p ro s e n o s ti nad izu zeto u , u m e tn o s ti za sve nad u m e tn o u za m a lo b ro jn e . K i je u m e t
n o s t s re e za to to s v im a , a k i m a si ko ja je v e k o v im a b ila is
k lju e n a iz k u ltu re , d o p u ta da u iv a ju u la k o ra z u m ljiv im , d o s tu
p n im i p rija tn im p re d m e tim a . K i je o b i n a u m e tn o s t po m e ri
o ve ka ,8 d o k je tra d ic io n a ln a le pa u m e tn o s t b ila n e to iz u ze tn o
i n e s a m e rljiv o .
M o le s n ije fo r m u lis a o su d o v e o k v a lita tiv n o j v re d n o s ti, ia ko
je za m o d e le u zim a o n a jp rlja v ije p ro iz v o d e n a ro d n e m a te , razne
s u v e n ire , ra z g le d n ic e , e x -v ito , o le o g ra fije , g a d g e ts . Pre n e k o lik o
g o d in a , ta n ije 1978. g o d in e , u N ju jo rk u je d ire k to rk a m u ze ja , M a
rc ia T u cke r, u N e w M u s e u m u p o s ta v ila je d n u n e o b i n u izlo b u
ru n og ili lo e g s lik a rs tv a (Bad P a in tin g ) , b a v e i se p ro b le m o m
k ia s g le d i ta n je g o v o g u k lju iv a n ja u v iz u e ln e u m e tn o s ti.
Runa d e la k o ja je M . T u c k e r iza b ra la ra d ili su d ile ta n ti,
a ne p ro fe s io n a lc i, izu zev d v o jic e p o z n a tih u m e tn ik a 10. Ta d e la ,
kako je n a p isa n o u k a ta lo g u , n is u ru n a po s e b i, sa s ta n o v i tv a
izrad e, neg o su runa z a to to su s u v i e fa m ilija rn a , p o v r n a , ve
v i e n a , pa a k i za to to su za ba vna . J e d n o m re ju , s tv a r je sa m o u
to m e to su s u v i e b lis k a p ro s e n o m i n a ro d s k o m u ku su , s te r e o
t ip u 'i ki u .
M . T u c k e r p o d v la i, n a v o d e i o d lo m a k iz P o g g io liije v e T e o ri
je a van g a d n e u m e tn o s ti" , da ta k v o p o im a n je ru n o g n ije za sn o
v a n o na u n u tra n jim s v o js tv im a d e la , v e na s p o lja n jo j m o tiv a
c iji, ste p e n u n o v in e s tila i k a ra k te ra , te da je o n o s a s v im s tra n o
k la s i n o j e s te tic i. Po t r a d ic iji, le p o se od ru n o g ra z lu iv a lo p re
ma fo r m a ln im o d lik a m a , ili m a n am a i n e s a v r e n s tv im a . Danas se,
m e u tim , ru n im s m a tra ju d e la k o ja bi se p re m o g la d e fin is a ti
kao lepo k o je n ije n o vo , p o z n a to i k o n v e n c io n a ln o le p o , z a sta re lo le p o , p o n o v lje n o i u o b i a je n o le p o : s v i o v i s in o n im i m o g u da
se u p o tre b e kao d e fin ic ija p o jm o v a K its c h ili p o n c if 12.
M a so vn a k u ltu r a ka n ja va sa m u se be , s tid e i se s v o je la k o
e i s re e ; da bi se o d lik o v a la , u m e tn o s t nala e da b ud e te k a i
n e sre n a . Is to rijs k e a v a n g a rd e n a jb o lje tu m a e o vu p o ru k u , s tv a
ra ju i s v o j n e it ljiv i i k r ip t i k i je z ik k o ji n e k o lic in a ra zu m e , a v e
in i je n e d o s tu p a n . On se z a sn iva na s ta ln im n ovin a m a , k r e n ju
p ra v ila i u k id a n ju sva ko g o b lik a u iv a n ja .
Ibidem, str. 29.
4 Ibidem, str. 46.
9 Bad Painting. Izloba I katalog M. Tucker, New York, New Museum, Januar-februar 1978.
10 U Izlobi su, kao Jedini profesionalni umetnici, ufiestvovall Nell Jenney I William Wegman. predstavnici novih tendencija u dekorativnoj umetnosti I nove slike.

3. D eko r je glup i banalan

G lu p o s t i b a n a ln o s t su jo d ve ozna ke k o je se o b i n o p ri
d aju d e k o ra c iji. D e k o ra tiv n i m o tiv je lak, pa p re m a to m e g lu p (ne
tre b a b iti in te lig e n ta n da bi se to s h v a tilo ; p rija ta n je , a tim e i
b analan (s v i a se s v im a kao n o rm a la n i u spe an p ro izvo d ).
To da u m e tn o s t, da b i b ila u m e tn o s t, m o ra da bude in t e li
g e n tn a i izu zetn a, da se izraava p u te m n e ra z u m ljiv ih p oruka , je
s te tip i n o m a h n ita n je is to r ijs k ih a va n g a rd i k o je , su oe ne sa su
p a rn i tv o m m a s o v n ih m e d ija , za se be tra e n eka kav e lit is t i k i i
n e s a o p tiv i je z ik . S d ru g e s tra n e , u p ra vo u is to r ijs k im avan ga rd a
m a n ije n e d o s ta ja lo s u p ro tn ih p rim e ra . U m e tn ic i d a d a is ti, na p ri
m e r, s lu ili su se g lu p o u da bi p ro v o c ir a li in te lig e n c iju . Svaka
ko, s to ji i da je d a d a is ti k i p o k re t, ip ak, e le o da d o s tig n e neka
kav is ta n a n iji i s a v r e n iji o b lik in te lig e n c ije , s lu e i se g lup o u
ko ja je zada vala n is k e , n e zg ra pn e i ra z d ra ljiv e u d a rce .
D e k o ra c ija , m e u tim , ne k rije u se b i n ik a k v e p ro v o k a tiv n e nam ere, ne e li da pod f r iv o ln im tri a rija m a s k r ije n eka kav oru an i na
s rta j na s rc e in te lig e n c ije . D e k o ra tiv n a u m e tn o s t se u ka zu je kao
ono to je s te , p ro v id n a je , ni m a n je ni v i e od onoga to se v id i,
g e o m e trijs k i i c v e tn i p a tte rn s k o ji su tu p re d nam a da bi u k ra s i
li neku p o v r in u . To je u m e tn o s t ko ja se d opada s ta rc im a i d eci,
n e o b ra z o v a n im i in te le k tu a lc im a . G le d a n je le p o g d e ko ra svim a
p ri in ja v a z a d o v o ljo s tv o , ko je p ro is ti e iz a p s o lu tn o zalud n e, i
s te v e tin e , n a m e rn e da ra d u je o i i u la .
M e u tim , znam o da se g lu p o s t g ra n i i s in te lig e n c ijo m .
Z nam o i da je p on eka d te k o u s ta n o v iti gde su g ra n ic e le po g i ru
nog, da m oe p o s ta ti n e m o g u e o d v o jiti g lu p o od in te lig e n tn o g .
N o vo izd a n je s ta ro g MiuMovog te k s ta , Besede o g lu p o s ti 13, ne
p o ja v lju je se s lu a jn o ba u tre n u tk u u ko m e u spe h d e k o ra c ije
p on o vo p o b u u je z a n im a n je za g lu p o s t. U is to v re m e , u o b la s ti
m u zike g o v o ri se a k o d e m e n c iji.
T vo ra c o veka bez s v o js ta v a u o vo m te k s tu , za pravo p re
d a va n ju o d ra n o m 1973. g o d in e , izn a la zi o s o b itu a n a lo g n o s t kia
(a m o g lo bi se re i i d e k o ra c ije , u s le d b lis k o s ti d va ju te rm in a ) i
g lu p o s ti, kao d v e ju s tra n a is te m e d a lje . K iu i g lu p o s ti, p ri em u
se p rv i te r m in sh v a ta kao b ezvre d n a i n ep o tp u n a roba, a d ru gi
kao n e v a lja n o s t ili n e p o tp u n o s t in te lig e n c ije , za je d n i k o je da
im se p rip is u je ita v n iz n e g a tiv n ih o s o b in a k o je se te k o m ogu
is k a z a ti je d n o m re ju : v u lg a rn i su, m o ra ln o o d v ra tn i, n e p ris to jn i,
a li n ad asve k v a n tita tiv n o p re o b iln i, s u v i e b ro jn i.
Po k v a n tite tu se, d a k le , lo a roba o d va ja od d o b re ; kva n tit e t d o z v o lja v a da se g lu p o o d v o ji od in te lig e n tn o g . K v a n tite t je
h a o ti a n , e m o tiv n o neobu zd an , p an ia n. Panika p re o b iln e robe
je d n a ka je p a n ic i k o n fu z n ih g e s to v a , bez ja sn o g i lin e a rn o g usm e re n ja k o je n ui in te lig e n c ija . Po M u s ilu , g lu p a k se ra z lik u je od
in te lig e n tn o g o ve ka ne za to to su n je g o v i p o s tu p c i za ista g lu
p i, id io ts k i, ve za to to id e ja v o d ilja ko ja n jim e u p ra v lja n ije ne
ki s tro g i p lan , ve h rpa n e ra z lu e n ih i n e d is c ip lin o v a n ih in ova
11

Prema italljanskom Izdanju: R. Musll, Dlscorso suita stupldltd, Milano 1979.

225

ko je nalau o s e a n je ili n a g on . S to g a je g lu p a k , k o ji je d n o m je
d in o m p ro m i lje n o m re e n ju s u p r o ts ta v lja h ilja d e in o v a u sm e re n ih ka p o g a a n ju n e iz v e s n ih m e ta , po s v o m p o s tu p a n ju d a le k o
v i e n a lik a rh a i n o m i p rim itiv n o m o v e k u n e g o c iv iliz o v a n o m .
D ru g im re im a , g lu p a k u s v a ja sa m o ru d im e n ta rn e p ris tu p e , b li e
o s e a n ju no ra zu m u i s v o js tv e n e is k o n s k o m d o b u . S d ru g e s tra
ne, kao to se ja s n o v id i u s lu a ju u m e tn ik a i p e s n ik a , u n a e m
d ru tv u p o s to je iz v e s n i le g itim n i o b lic i g lu p o s ti, k o ji na k ra ju p o
s ta n u p re d m e t h v a le . Je d n o sta vn a g lu p o s t , p i e M u s il, e sto
je z a is ta u m e tn i k a 4. Z a tim , ako je p ra va g lu p o s t tih a u m e tn ica, ona in te lig e n tn a d o p rin o s i u z b u rk a n o s ti in te le k tu a ln o g iv o ta ,
a n a ro ito n je g o v o j n e p o s to ja n o s ti i n e p lo d n o s ti. . . P ra k ti n o n e
m a n ije d n e z n a a jn e m is li k o ju g lu p o s t ne bi b ila ka d ra da u p o
tre b i, o na je u s v a k o m s m is lu p o k r e tljiv a i m o e d a se za od en e
o d o ro m is tin e , d o k is tin a im a sa m o p o je d n u h a ljin u za o d re e n u
p rilik u , sa m o je d a n p u t, i u v e k je u n e p o v o ljn o m p o lo a ju . O va
kva g lu p o s t n ije m e n ta ln o o b o lje n je , a ip a k je n a jo p a s n ije o b o lje
n je um a, o p a sn o a k i p o iv o t 15.
G lu p o s t se, p re m a M u s ilu , g ra n i i s g e n ija ln o u ; sva ka
u m e tn o s t n a s ta je i iz g lu p o s ti, kao je d n o g od s a s ta v n ih d e lo v a .
Is to va i i za k i i o rn a m e n t: o d u v e k je sva ka u m e tn o s t, o s im n o
v ih i o rig in a ln ih e le m e n a ta , p o s e d o v a la i v id o v e d e k o ra c ije i k i a
k o ji su p ro iz v o d in ili p r ih v a t ljiv im za u k u s p u b lik e , n a ru ila c a , pa
a k i a u to ra .
D a kle , k i i g lu p o s t su ra v n o p ra v n i s o s ta lim s a s ta v n im delo v im a u m e tn o s ti: ta k v a je , u je d n a k o j m e ri, i b a n a ln o s t. P o sle d
n jih g o d in a ra z v ija se i p o ja m b a n a ln o s ti; u t e o r ijs k o j ra v n i to i
ni A le s s a n d ro M e n d in i, a u to r p re d g o v o ra za k n jig u A . M o le s a i
p o k re ta b ro jn ih p ra k ti n o -p ro d u k tiv n ih in ic ija tiv a u s a ra d n ji s
m ila n s k im S tu dio A lc h im ia , na ije m je e lu A le s s a n d ro Gue rrie ro . Je dn a od t ih in ic ija tiv a je i o s tv a riv a n je iz u z e tn e 'izlob e
B an a lni p re d m e t14.
M e n d in ije v p o ja m b a n a ln o s ti je u s ro d s tv u s M o le s o v im p o
jm o m ki a i M u s ilo v im p o jm o m g lu p o s ti, a li se p rv e n s tv e n o pois to v e u je s d e k o ra c ijo m , iz v ire n e p o s re d n o iz p ro m e n e n a in a
p o s m a tra n ja i p e rs p e k tiv a , to o m o g u a v a u la za k d e k o ra c ije u
u m e tn o s t, d iz a jn i a rh ite k tu ru .
V a lja re i da se M e n d in i ne o g ra n i a v a na o p ra v d a v a n je ba
n a ln o g, iz n a la e n je is to r ijs k ih i p s ih o lo k ih ra zlo g a , f ilo z o fs k ih i
a n tro p o lo k ih m o tiv a c ija , ve za lazi jo d u b lje , n a s to je i da ba
n a ln o v iz u e liz u je i p re v e d e iz o b la s ti id e ja u o b la s t k o n k re tn ih
fo r m i, te se izm e u 1978. i 1980. g o d in e b a vi i d iz a jn o m i s tv a ra
n iz p re d m e ta i ko m a da n a m e ta ja . Za n je g a je b a n a ln o s t fe n o
m e n u kusa , a z a sn iva se, kao i k i , na n e a u te n ti n o s ti i, kao g lu
p o s t, na k v a n tite tu i o s e a n jim a , a li za ra z lik u od k i a 'izbegava
u go d n e i n a m e tljiv e p re d s ta v e , o d b ija v u lg a rn o s t i p re te riv a n je ,
u R. Musll, op. clt., str. 49.
15 Ibidem, str. 5051.
14 Izloba Je deo venecijanskog Bijenala 1980. godine, a postavljana Je u okviru I Interna
cionalne Izlobe arhitekture.

p rig u e n a je , d is k re tn a i sk ro m n a , a p ro s e n o s t uzdie u ravan

v la s tito g p o e ti k o g n ae la .
Banalno, p i e M e n d in i, znai s v e s t o s v a k id a n jic i...
Banalno je p o liti k i in n e p o s re d n o vezan za m o s re d n je kla se ,
to je tro ja n s k i ko n j n a ro d n ih m asa ko je e le da o s v o je um e tn o s t i . . . U p ra vo sto g a to je ka dro da u s p o s ta v i p ra ve o dn o se lju d i
i p re d m e ta k o ji ih o k ru u ju , p oka zu je se da je b an alno ona e s te
tik a , ona re a lna s tv a ra la k a s p o s o b n o s t i fo rm a ln i m o d el ko ji
se d o is ta nah od e u n a jv e e m b ro ju p o je d in a c a . B analno je u m e t
n o s t p rim e re n a i p rila g o e n a sva k o d n e v n o m iv o tu 17
D a kle , b a n a ln o n ije in h e re n tn o s v o js tv o p re d m e ta , v e p re
n e ka ka v p o jm o v n i o d n o s in tim n o g i m its k o g reda k o ji se u sp o
s ta v lja izm e u o ve ka i p re d m e ta iz n je g o v o g sva ko d n e vn o g v i
d o kru g a . In tim n o s t fiz i k i v e z u je o v e k a za n je g o v e u po tre b n e
p re d m e te , m iti n o s t a p s o rb u je m a tu , p a m e n je i is to r iju ko je
o v e k p rid a je s v o jim b e iv o tn im i n e m im d ru g o v im a u p o s to ja
n ju . B a n a ln o s t o d b ija p ro iz v o e n je n o v ih fo r m i i za d o vo lja va se
p o n a v lja n je m s e m a n ti k o g u o n im fo rm a m a k o je ve p o s to je , i
m e ih p o n o vo o iv lja v a . Na o va j n a in b a n alne n a m e re i s t ilis t i
ka a m o ra ln o s t m o g u da se s h v a te kao re v o lu c io n a rn a m isa o . Ta
da p o s ta je m o g u e z a m is liti p ro je k to v a n je kao b esko n a n o ja v lja
n je re d e s ig n a , s ty lin g a i m a te , ko ja p o la z i o d p re d m e ta iz p ro
m e ta da bi d o la do is tih tih p re d m e ta , k o ji su p ro m e n ili preds ta v n o s t i tim e od is p u m p a n ih p o n o vo p o s ta li n a b ije n i18. Bana
ln o se ne p o s ta v lja kao a n tite z a m a so vn e k u ltu re i, za ra z lik u od
is to r ijs k ih a v a n g a rd i, p rih v a ta i u s va ja n e n a m e rn u i p osred nu
p re ra d u ko ju na s tile m im a o bra zo va n e u m e tn o s ti v r i o v e k s
u lic e .

D e k o r n ije i l i / i l i , v e ///
M e n d in i u k a zu je zn a tn o
p o to v a n je
s re d n je -n is k o m
u kusu
p ro s e n o g o v e k a . ita v a p ro b le m a tik a , ko ja se p o s le d n jih g o d i
na ra z v ila p o vo d o m d e k o ra c ije , o k re e se u p ra vo o ko ovog s to
era, n a im e o ko to g a da zapadna k u ltu ra tre b a da iz v r i re v a lo ri
z a c iju m a rg in a ln ih , e k s c e n tri n ih , p e r ife rn ih k u ltu ra , kakve su
n arod na , o m a s o v lje n a , e nska i ob ojen a . K o re n i d e k o ra c ije su
u p ro g ra m s k o j v u lg a rn o s ti, i to u e tim o lo k o m zn a e n ju re i vu lg us, d a k le u u m e tn o s ti za p uk, b io o n z b ije n a i je d n o o b ra zn a m a
sa iz zapadne k u ltu re , ili izm ea na , iz d ife re n c ira n i, h ib rid n i na
rod va n za p a d n ih ze m a lja . D e k o ra c ija je fo rm a n aro d ske , p re no
n aro d n e , u m e tn o s ti i n a s to ji da o b u h v a ti i sa dri sve , d e k o r ro
b n ih kua i u lic a , e g z o tiz a m i n a cio n a liz a m , izrad u ru k o tv o rin a i
in d u s trijs k u p ro iz v o d n ju , o n o to je ve s tv o re n o i o no to te k
v a lja s tv a r a ti. e li da g o v o ri s v im je z ic im a , da isk a z u je n eka kav
u n iv e rz a ln i sla ng .
A. Mendini. Pohvala banalnom (Eloglo dal banale), u katalogu pomenute Izlobe. Torino.
Studio Forma I Milano. Alchlmla. 1980, str. 14.
18 Ibidem.

227

V e sm o v id e li ka ko d e k o ra c ija u g ro a va tra d ic io n a ln e k a te g o rija ln e d is tin k c ije le p o g i ru n o g , is tin ito g i la n o g , g lu p o g i

in te lig e n tn o g , b a n a ln o g i o rig in a ln o g . M o g lo bi s e d o d a ti da deko ra o ija d o v o d i u p ita n je i m n o g e d ru g e d ih o to m ije , ka o to su
one izm e u s ta ro g i n o vo g , za p a d n ja k o g i o n o g to p rip a d a T re
e m s v e tu , m u ko g i e n s k o g , k o ris n o g i n e k o ris n o g , p o v r n o g
i d u b o ko g . S d e k o ra o ijo m se n a e lo is k lju iv a n ja , k o je je m o d e r
nizam u zdig a o do s is te m a , z a m e n ju je lo g ik o m u k lju iv a n ja , a n ti
teza ili/ ili e s te tik o m i/i , s ta r im d u a liz m im a s u p r o ts ta v lja se
is tin s k o z a je d n i k o p o s to ja n je s u p r o tn o s ti, a t o p r ili n o o te a va
n aunu a n a lizu .
P o m e n u e m o sa da n eke ra n ije te k s to v e o d e k o ra c iji k o ji su
se u S je d in je n im d ra va m a p o ja v ili k ra je m 1976. i to k o m 1979.
g o d in e . P rvo tre b a n a g la s iti da je o v a j fe n o m e n d o iv e o m n o g e
i ra z n o lik e p rim e n e , a li je u s lik a rs tv u n a s ta o p o lo v in o m s e d a m
d e s e tih g o d in a , s re n im s u s re to m d v o jic e m la d ih u m e tn ik a u
o n o doba jo s tu d e n a ta R o b e rta K u s c h n e ra i K im M a c C o n n e l
s k riti a rk o m A m y G o ld in , n a s ta v n ik o m na u n iv e rz ite tu u San D ie gu u K a lifo r n iji. O d lu u ju i e p ilo g o vo g s re n o g s u s re ta k o ji se
o d ig ra o u u n iv e rz ite ts k im a u la m a , b ilo je p u to v a n je u tr o je d o Ira
na, g de ih je z a d iv ilo d e k o ris a n je tk a n in a , v e zo va , ilim a , is la m
s ke k e ra m ik e , te su n a s lu tili m o g u n o s t n e k a k v e n o ve o rn a m e n ta ln e u m e tn o s ti. P o re klo d e k o ra tiv n o g s lik a rs tv a , k o je je A . G o l
d in d e fin is a la kao P a tte rn P a in tin g , n a la zi se u p o m a lo n e o b i n o j
ve zi ko ja ip a k m n o g o o b e a v a izm e u ta k o z v a n e s im b o li k e
k u ltu re Zapada i A m e rik e i je d n o g od te m e lja va nza p a d n e k u ltu
re, is la m iz m a . Iz o vo g h ib rid n o g s p o ja raa se ve o m a e k le k ti k a
i s lo je v ita fo rm a u m e tn o s ti k o ja se, u s le d m e o v ito s ti n je n ih
s v o js ta v a , e s to p o v e z u je s p o s tm o d e rn iz m o m .
Z a n im ljiv o je p r im e t it i da se s v i te k s to v i o d e k o ra c iji d e li
m i n o p o k la p a ju s te za m a o p o s tm o d e rn o m , a li se is to v re m e n o
od n jih i ra z lik u ju . C h a rle s J e n c k s , na p rim e r, u s v o jo j u v e n o j
k n jiz i The Lan gu a ge o f P o s tm o d e rn A r c h it e c t u r e iz n e k o g u d
nog ra zlo g a ne d o d e lju je d e k o ra c iji n ik a k v u p o s e b n u u lo g u , ia ko
se to k o m ra z v ija n ja te m e s ta ln o p o z iv a n a n o v i zn a a j k o ji je d e
k o ra c ija z a d o b ila u a r h ite k tu r i. O va j p re v id (a ko se ta k o m o e n a
z v a ti) n ije s lu a ja n . P o s tm o d e rn iz a m . ka ko ga v id i J e n c k s i m n o
g i p o s le n jeg a , o g ra n i a v a se na is tic a n je k o n te k s tu a ln o s ti, n a
c io n a liz m a . e tn i k ih je z ik a i n a re ja , isto -ricizm a , e k le k tic iz m a i
onoga to se m oe n a z v a ti, ka ko je to is p ra v n o u in io A n d re a
B ranzi, n e o a k a d e m iz m o m :. P o s tm o d e rn iz a m ia ko J e n c k s n ije
p ro p u s tio d a n a v e d e te m e ljn i V e n tu r ije v te k s t C o m p le x ity and
C o n tra d ic tio n in A rc h ite c tu re 21 u ko m e se p rv i p u t ra z v ija u k lju u ju a fo rm u la i/i , te p o z itiv n o o c e n ju je e s te ts k i p o te n c ija l a r
h ite k tu re ko ja o b ilu je d v o s m is le n o s tim a , s u p ro tn o s tim a i n o v i
nam a u n a e lu is k lju u je u v o e n je n cv o g , n e p re d v i e n o g i ne'* Ch. Jencks, The Language ot Postmodern Architecture, New York, 1977. (K. Denks, Jexlk
postmodcrne arhitekturo. Vuk Karadl. Beograd, 1985.
A. Branzi, Postmodernlsmo e/o neoaccademla, u Moderno Postmoderno Mlllenarlo, Torino.
Studio Forma/Milano, Alclilmla, 1980. atr. 100.
31 fl. Venturi, op. clt.

30

pozn a to g , d r e i se s k ru p u lo z n o je d n o g v e vi e n o g i k o h e re n t
no g m e rila , po ko m e p ro lo s t v a lja p o n o vo s a g le d a v a ti i na is to
riju s e p o z iv a ti, a da se n e p re s k o i zid k u lta o iv lja v a n ja i o ku
p lja n ja p ro lo g .
D e k o ra c ija je , m e u tim , n e to d ru g o . O na o iv lja v a p ro lo s t
i g le d a u b u d u n o s t, ona je is to rija i a n tiis to rija , m ir i n e m ir u
la. N ije s lu a jn o to je p rih v a ta ju s je z o m i p re d o se a je m sa bla
zn i, to jo j ta k o p ris tu p a ju ak i v la s t it i p o k re ta i, ko ji n a sto je da
je na s v a k i n a in o p ra v d a ju .
D e k o ra c ija je , p i e A . G o ld in , ujedno sta ra i nova p o ja
va27. U p ro lo s ti su se n jo m e b a v ili i lju d i na Zapadu, da bi ka
s n ije b ila o db a e n a kao p o d u m e tn i k a k o n c e p c ija 23. P re d sta vlja
pro p ra a n je v e lik ih i m a lih p rilik a u s v a ko d n e vn o m iv o tu 24 i,
za ra z lik u od u z v i e n e u m e tn o s ti, ne is k lju u je u p o tre b ljiv o s t i
p rim e n ijiv o s t 25. K on a no , to je ra d osn a, zabavna u m e tn o s t, po
z iv na s v e ts k i ili k o s m i k i p le s 24. P riro d a d e k o ra c ije je is p re k id a
na i fra g m e n ta rn a , d o d a je J e ff P erro ne , ona d e k o n te k s tu a liz u je
iz v o re ko je n a vo d i i u s e b i sa d r i iz ve sn u s e m a n ti k u d v o s m is le
n o st. Ako se u d a lji od sv o g u o b i a je n o g p o lo a ja , d e k o ra c ija po
s ta je i znak i c rte , o no to je s te po se b i i m a te rija l k o ji navo
d i. . .27. Jo hn P e rre a u lt is ti e n jen a n tis e k s is ti k i k a ra k te r, v e lik u
b lis k o s t s m a n u e ln im i z a n a ts k im s e n z ib ilite to m 28, d ok R ichard
M a rs c h a ll u k lju u je u d e k o ra c iji i izraze nove p re dsta ve (d e ko
ra c ija m o e da b ud e a p s tra k tn a ili fig u r a tiv n a ) , p o d v la i da je n jo j
s v o js tv e n n o v i, o s o b e n i s e n z ib ilite t, k o ji ne v o d i ra u na o k la s i
n im z n a n jim a o s tilu , u s m e re n ju ili g ru p i29.
D a kle , d e k o ra c ija u kid a d ih o to m ije , ru i h ije ra rh ije , h o rizo n
ta ln o i ra v n o p ra v n o p o s ta v lja v a le n c e u m e tn o s ti i n e -u m e tn o sti,
n ove i tra d ic io n a ln e za h te ve , p o d s tic a je b u d u n o s ti i zov p ro lo
s ti. Izraava ra zo no du , z a d o v o ljo s tv o i ra d o s t u u m e tn o s ti. Ne p o
v la i se p re d o c e n o m m a se . D e k o ra c ija n i ta ne s k riv a . Kao to
je re e n o , sve to p o s to ji n a p ra v lje n o je da bi se v id e lo , i nem a
n ie g a izvan o n o g a to m oe da se v id i. To je u m e tn o s t is te perc e p tiv n e p o v r in e , zb iv a n ja u n jo j su je d n o s ta v n a , ja sna i o ig le
dna. A tpak, ona je d o v e la u p ita n je m n o ge k o n v e n c io n a ln e id e je
o u m e tn o s ti.
F rancesca A lin o vi,
II rirtorno ialla d e c o raz tan e n e ll'a rte , neUarc h lte ttu ra e nel -design,
L 'arte m ia, So o ietd e d itric e ii M u lin o , Bologna, 1984.
p rev ela: M ila n a Pileti

:3

A. Goldin. uvod za katalog Izlobo Patterning & Decoration, The Museum of the American
Foundation. Miami. Florida, oktobar-novembar 1977, atr. 3.
:l Ibidem.
Ibidem.
:s Ibidem.
4 Ibidem.
J. Perrone, Approaching the Decorative, Artforum, decembar 1976, str. 26.

Denis Santachiara

NOVA ROBA
dizajn mate
i vetake ekstaze

D iz a jn m a te i v e ta k e e ksta ze
T e k s t sa p re te n z ija m a da z a d o v o lji p o tre b e n aslo va i o dg o
v o ri sa d r a ju p o d n a s lo v a o ve izlo b e * za h te va o bi i p ris tu p k o ji
v i e o d g o v a ra p ris tu p u te k s tu n e k e k n jig e no te k s tu k o jim se
p re d s a v lja je d a n k a ta lo g . Kao o d g o v o rn i za ovu k u ltu rn u in ic ija t i
vu p re tp o s ta v lja m o da su iz lo e n i e k s p o n a ti s im b o li n i za shva
ta n je u ivo te n ji je d n o g d iza jn e ra m a te i v e ta k e e k s ta
ze, o s ta v lja ju i re im a za d a ta k da sa m o n ag la se neke od kono
ta c ija d o s tu p n e lite ra tu re o n o vim s tva rim a ili m o g uih , nikad
n a p is a n ih te k s to v a na tu te m u .
O ve b e le k e o sa d ra ju izlo b e bez su m n je su izloene sh e
m a ti n o s ti, te se s to g a iz v in ja v a m o , a li one p ru aju p rilik u da se
t i e k s p o n a ti s a g le d a ju na p riro d a n n a in , i d ru g a ije od svake
p re tp o s ta v k e i te o rijs k o g o b e a n ja . To g o v o ri da su oni p re d s ta
v lje n i b e z o d re e n o g ire d o sle d a !i d a ih je m o g u e ita ti zasebno.
Na 'kra ju s m o u k lju ili i je d a n g jo s a r te r m in o lo g ije a d e kvatn e iz
lo b i. P o je d in e re i su s lo b o d n o p re u z e te iz n a jis ta k n u tijih o b la
s ti v e ta k e s tv a r n o s ti, d o k su d ru g e , m e u tim , s tv o re n e upravo
za o vu p rilik u .
F ilo z o fs k i d o p rin o s a rtif ic ije ln o g
Na k u ltu r n i ra z v ita k p re v a s h o d n o p ozn ajem o kao sm e n jiva n je d ve o p re n e k u ltu re . C e lo k u p n i zapadni id e a liza m ra zvio se
La Neomerce: II design dell'invenzlone e dell'estasl artiflclale. Trlennale di Milano. Mllano-Palazzo dell'Arte, februar-mart 1985.

231

na ra d ik a ln o m su ko b u duh a ( ili um a) i te la sa p o n e ka d z n a a jn im
n e p rija te ljs k im n apadom d v e ju k u ltu r n ih p o z ic ija k o je p o ti u od
p rv e k la s i n e filo z o fije da bi se k a s n ije ra z v ija la i d o k a z iv a la d o
m in a n tn u id e ju s v e o b u h v a tn ije p o d e le izm e u h u m a n is ti k o g i
nau no g . P ro izvo d i za padne k u ltu r e in e se ta k o v i e kao p lo d
re a g o va n ja a ne p re d lo g a na n ju .
Tu su, s je d n e s tra n e , te h n i k o -n a u n i ra z v ita k kao is to rija
z a d o v o lje n ih p o tre b a , a s d ru g e s tra n e , filo z o fs k i n a p re d a k kao
m e ta fiz i k a i in te r p re ta tiv n a a p s tra k c ija . N a s u p ro t je d n o m s v e tu
p re -fa n ta s ti n o g , sa u na pred u tv r e n im p ra v ilim a , jo od sa m o g
p o e tka nae c iv iliz a c ije kre e m o se n e p re k id n o od o n ih k o ji ih
e le a n a liz ira ti i s h v a titi do o n ih to n a s to je da ih in te r p re tira ju .
N isu , n aravn o, n e d o s ta ja li ni p o k u a ji, n eke v rs te in te r a k c ije , kao
u v re m e p o e ta k a m o d e rn e c iv iliz a c ije , p re sve g a uz p o m o d ija
le k ti k e m is li ko ja je n a izg le d o b e a v a la o va j s u s re t, a li se u brzo
p okazala v i e kao s to e r o v ih te ra z ija k o ja na to ne u ti e .
P ita n ja ko ja o vd e e lim da is ta k n e m n is u t o lik o v i e ili m a
n je u s p e n i p o k u a ji, k o ji su u s le d ili u p ro c e s u u s p o s ta v lja n ja
d ija lo g a d v e ju k u ltu ra , k o lik o n jim a s v o js tv e n o g u b lje n je k o n c e
p tu a ln e a fid a b iln o s ti u o d n o su na ra z v ita k v e ta k o g s v e ta i
k u ltu re izum a ko ja za ra z lik u od filo z o fs k e ili te h n ic is ti k e s p e c i
ja liz a c ije te i p re m o iv a n ju oba p o d ru ja : od ig ra a na s re u do
h u m a n is te , od ilu z io n is te do n a u n ika .
K u ltu ra n auke, p ose b n o od P oppera n a o vam o, p o in je da
p re tp o s ta v lja neku s v o ju e k s p e rim e n ta ln o s t kako bi p o to m dosp e la do ja s n ije r e la tiv is ti k e p o z ic ije m e to d a i o p te re v iz ije lo
g i n o g p o z itiv iz m a . F eyaeband a k is k lju u je n a u n i m e tod na
u trb anarhizm a i, ta v i e , g o v o ri o e p is te m o lo k o m dadaizm u. M is li se na F o u c a u lto v sre n i p o z itiv iz a m , na nau no
zn an je u s m is lu ra sp ra ve , na g u b lje n je s va ke ra z lik e izm e u na
uke i te h n o lo g ije ; sa zn a jn i m o m e n a t b iva p o th ra n jiv a n u o p e ra tiv
nom m o m e n tu g ra n i n ih te h n o lo g ija ko je se p o s re d s tv o m u n iv e r
z a ln o s ti s o U w a re a o d n o s i na je z ik .
H u m a n is ti k a filo z o fs k a k u ltu ra , sa s v o je s tra n e , o tk riv a
k rh k o s t v e lik ih p ri a , id e a la i id e o lo g ije , a v e lik i d iz a jn se p r ib li
ava i in i da o d zva n ja p o p u t eha k riz e razum a.
S avre m e n a filo z o fs k a m is a o k o n c e n tris a n a je o k o n e m o g u
n o s ti da p o n u d i u n iv e rz a ln e n o rm a tiv e . O tu d i p re tp o s ta v k a je
dne p o v r n e i slabe m is li , d ru g im re im a p rik la n ja n ja f ilo z o f
ske m is li sa m o j s v o jo j is t o r iji. O d H e id e g g e ra do M cL u h a n a i
S e ve rin o a n ije s k riv a n a o d g o v o rn o s t za te h n o lo k i u sp e h ; o d g o
v o rn o s t ko ja ne o znaava sa m o m o ra ln o v re d n o v a n je ve i s v e s t
o p o m e ra n ju je d n o g ukusa ili v e ta k o g n eu ku sa k o ji te i s a m o j
filo z o fs k o j a k tiv n o s ti.
U se n ci o v ih d v e ju k u ltu ra ko je su s tv o r ile in te le k tu a ln e
d o m in a n te nae c iv iliz a c ije , ra zvio se od sa m o g p o e tk a je d a n
pra zni m e u p ro s to r, slo b o d n a zona kao p o p ri te zn a a jn ih s u k o
ba, o b la s t ko ja je od sa m o g p o e tk a p o d ig la na v i i ste p e n je d a n
a u to n o m n i p ris tu p id e jn o g , ko je se ne m oe s v e s ti na s p e c ifi n u
h u m a n is ti k u k a ra k te ris tik u u m e tn o s ti i filo z o fije , pa je ak ne

tre b a s m a tra ti ni g ru b o m h ro n ik o m n au nog o svaja n ja . To je za

p ra vo te h n o lo k o izn e n a e n je .
Na o v o j n i ijo j z e m lji sazre o je je da n n ain da se bude k re
a tiv a n , k o ji nem a za o ilj da o b ja s n i ili in te r p re tira p riro d n o p re d o
dre e n a p ra v ila ve da p a ra le ln o s tv a ra je d n u p ravu p riro d u , ne
ku v rs tu to ta ln o g id e jn o g p ro ce sa k o ji ne stva ra sam o ig ru ve i
n jen a p ra v ila . S tvo re n a je d a kle , je d n a re a ln o s t koju tre b a o b ja
s n iti n a u no m i filo z o fs k o m te r m in o lo g ijo m sam o u p rvo m m o
m e n tu , ka ko bi iza to g a o sta o je d n o s ta v n o je da n v e iti, zauvek
d a ti, a m b ije n ta ln i h um us p a ra le la n s tv a ra n ju je d n o g v e ta ko g ,
v e ito n e o e kiva n o g , a m b ije ta ln o g h um usa k o ji je u s ta ln o j evo
lu c iji. Na o vo m plan u p re d m e ti izlo b e n isu filo n a tu ra ln i n iti antin a tu ra ln i, v e e k s tra n a tu ra ln i. P ro g re s iv n o g u b lje n je is tin ito
sti d v e ju k u ltu ra , n jih o v o p ro g re s iv n o n a vika va n je na te h n o lo
k i s v e t, izg le d a da u d a lju ju sva ku m o g u n o s t u zajam ne in te r
a k c ije p o s re d s tv o m p ra v ih o d g o v a ra ju ih te o re ts k ih m o d ela to
je v i e v e ro v a tn o da ta k a v s u s re t s le d i kao p o s le d ic a o d g o va ra ju
eg ra stapanja d v e ju k u ltu ra u m a g m i v e ta k e m a te.

N e ke p re te e
o v e k o v a e lja da s tv a ri n e to d ru g o , po se b i v e ta k o , va
an je p ro c e s u k re ira n ju k o ji pod p riv id o m e ksta ze v e ta ko g
p o th ra n ju je p ro c e s id e jn o g s tv a ra n ja . To su za pravo p rv i p oku a
ji k o ji n as p ris ilja v a ju da p riz n a m o ovu v rs tu ve ta k o g id ejno g
o s m i lja v a n ja p ro iz v o d a k o je p ore d p ra k ti n ih re e n ja p o d s ti e
i s ta n je duha za v re m e to g p ro ce sa . V e lik i H e ro ne kao i in e n je ri
a le k s a n d rijs k e k o le iv e li su u p o tre b i za je d n o m m e ta te h n ik o m ,
za s re n im p ro je k to v a n je m . V e u g r k o j m ito lo g iji n ala zim o bo
g a te u zorke o v a kve p o ja v e : od P ig m a lio n a E fekog m ita , od le
g en de o D e da lu do one o a rg o n a u tim a k o ji pra ve ve ta ko g psa
u va ra za s v o j b ro d . T a lo s je v e lik a b ronzana s ta tu a ko ja uva K rit,
b a c a ju i s te n e t r i p uta d ne vno .
G o lu b ic a A rc h ita od Ta ra nta , m e u tim , n ap uta m ito lo g iju i
p re d s ta v lja p rvu v e ta k u fa n ta s ti n u kre a tu ru koja p o s ta je deo
s tv a rn o s ti. O va n ap ra va je u s ta n ju da izvede o g ra n ie n e le to ve
i k o r is t ili su je P laton i F a vo rin o u te o rijs k o j ra s p ra v i. Prvi ju je
o p tu io da je o s k rn a v ila g e o m e triju s v o d e i se na s v e t u lno g ,
d o k je d ru g i p o d ra vao te z u o n je n o j s p o s o b n o s ti da m e ta fiz ik u
u in i v id ljiv o m . I u p ra vo o va j p o s le d n ji k o n c e p t p rib li a v a ovu
le te u n a p ra vu e ks ta z i lo g ik e v e ta k o g , kako p re fin je n o j ta ko
d a le k o j od p ro ra u n a k o ji je u s lo v ila .
N a s u p ro t L o u isu I B a va rsko m , J. B. R e c h s te in e r je 1897.
g od in e p re d s ta v io v e ta k u p a tku (C anard iz V auca nso na ) koja
za ra z lik u od d ru g ih 'izum a p odraava ne sam o s tv a rn e p o k re te
p tic e v e i e k s tr a fiz i k e ilu z ije .
Kao to je e s to b iv a lo u to v re m e , R e ch ste in e ro va patka
se ja v lja kao s im u la to r za d e m o n s trira n je d ig e s tiv n ih p ro ce sa kod
o veka . Tako s m o d o li d o is tra iv a n ja is tin e p om o u fik c ije ,
233

a to je k o n s ta n ta v e ta k o g id e jn o g s tv a r a n ja ko ja danas na
lazi s v o j pan da n u p a r a le li k o ja p o s to ji iz m e u k ib e r n e ti k ih m o
d ela (v e ta k e in t e lig e n c ije ) i im od ela p riro d n e m is li.
A u to m a ti, p o s e b n o , je d n a su v rs ta te h n o lo k e za ba ve ko
ja je is to v re m e n o i n a js tim u la tiv n ija u p o g le d u p ro c e s a id e jn o g
o s m i lja v a n ja v e ta k o g , a in te re s a n tn i su zbog svo g a u to n o m n o g
m e s ta u o d n o s u na d o m in a n tn u k u ltu ru o b e le e n u upnotnou
ra c io n a ln o /ir a c io n a ln o . S li n o s t to m e n a la z im o u s ta v u ro m a n ti
ara (da, u p ra v o n jih ), n o to rn ih p ro tiv n ik a te h n i k ih a volsta va k o ji su p re m a n a p ra v a m a o sea lli n eku v rs tu e z o te ri n e i
a lh e m i n e e ksta ze .
Z v u i p a ra d o k s a ln o , a li o n i su p o ka za li in te re s o v a rtje za
te h n ik u ta m o g de s e ona ja v lja la u n a jb o lje m s v e tlu , je r ih je
u p u iv a la u je d a n v id m a js to rs tv a , jo o d A rc h ita iz T a ra n ta , to
se m a n ife s tu je ka o e ksta za , p o ja v e s u p ro tn e s t ru k tu ra ln im uz
ro c im a . U to su ih u p le le o k o ln o s ti v e ta k o g , f ic t io n oilja se
te h n i n o s t m e n ja la , b a re m u s m is lu v iz u e ln e k o m u n ik a c ije , *j
s o p s tv e n o j s u p ro tn o s ti p o p u t m a g i n o g i p o e ts k o g .
Id e jn o p ro je k to v a n je v e ta k o g Ikao ro b e za za ba vu, d e k o r,
ra d , s lu b e n o u la z i u is to r iju v e u doba p rv e in d u s trija liz a c ije ,
kako bi se m a s o v n o p o tv r d ilo d o la s k o m p o tro a k o g d ru tv a ,
odn o sn o u p lita n je m i sa m e k u ltu r e p re d m e ta za s v a k o d n e v n u
u p o tre b u . O g ro m n a p ro iz v o d n ja o v ih p re d m e ta d o p rin e la je a firm is a n ju u kusa v e ta k o g , g a d g e ta k o ji p o s ta ju f e t i ka o n a js tr o
i v i e n a m e n s k i in s tru m e n ti, do o n e m e re u k o jo j g ra n ic a iz
m eu k o ris n o g i ig ra k e (na p rim e r p e rs o n a l c o m p u te r) p o s ta je
n e p re p o z n a tljiv a .
U ku s g a d g e ta n ije re z e rv is a n sa m o za p o je d in c e v e je ra
s p ro s tra n je n i u in d u s tr iji i u a d m in is tr a c iji.
G o d in e 1961. u N e v iiu k o ji je b ro ja o 322.000 s ta n o v n ik a
p ro a to je 350.000 ko m a da ig ra k e yo -yo . O va je d n o s ta v n a n a
p ra va , la ko s h v a tljiv a sa s ta n o v i ta fiz ik e a m a lo te e ka o izu m .
v o d i p o re k lo jo |iz a n ti k e G rke .

P rem a ra s lo ja v a n ju fo r m e /fu n k c ije ?

Id e a lis ti k a k u ltu ra Zapada u s v o jo j p ra k s i p o la riz o v a n o g s u
p ro ts ta v lja n ja , od sa m o g p o e tk a u s lo v lja v a u m e tn o s t, a k a s n ije
i d iz a jn . O d m o m e n ta svo g p rv o g ja v lja n ja , ka o m in im a ln o o rgan izo va n o g izraza, d iz a jn n a s ta v lja re a k c ija m a na e s te ti k u m i
sao d o m in a n tn o g p o la . To je va g a k o ja , g o to v o u v e k , ka o p o k re
ta a im a p ro d u k tiv n o s t i n je n u id e o lo g iju d a b i je k a tk a d i n e
g ira la , a p on eka d i n e k r iti k i e g z a ltira la . To id e o d ro m a n ti a
ra n a sp ra m ra c io n a lis ta d o p o s tm o d e rn e d o m o d e rn o g .
D iza jn u v id u p ra kse p ro is te k le iz a rh ite k tu re i l i u m e tn o
s ti, o v d e s lu a jn o p rim e n je n e , sa so b o m n o s i id e o lo g iju i t e
in u je d n e s k o la s ti k e a rh ite k to n s k e k u ltu re , a tr o fir a n e s a m im
s o p s tv e n im p ra v ilim a ( Z b o g o m , a rh ite k tu ro ! ), p re sv e g a zbog

neizberrog u tic a ja o d g o v a ra ju ih k u ltu rn ih a n tip o d a . O vaj u ti

ca j o c rta v a d iz a jn ka o a u to m a ts k u se kve n o u s u p ro tn ih re a k c ija ,
a n e kao s a m o s ta ln e p re d lo g e (in fo rm a ti k o m te rm in o lo g ijo m
re e n o je d a n p ra v i p ra v c a ti Loop). D ebata o sa vre m e n o m d iz a j
nu se po ko zna k o ji p u t p re k id a na p o z ic iji izm eu te h n i k o g
p ro g ra m s k o g m o d e rn iz m a i n e g a tiv is tio k o -b a ro k n o g n e o ro m a n tizm a, u v id u s u p ro ts ta v lja n ja k o je s e in i 'is to n ijs k im sta n d ardo m
i k o je p o th ra n ju je v i e id e o lo g iju nego id e jn o s tv a ra n je .
Jedna od inam era n o v ih s tv a r i sva kaka o je i s k re ta n je k vo
c ije n ta z a s i e n o s ti o v ih d v e ju id e o lo g ija .
Izloba, d a kle , nem a n a m e ru da k u ltu rn o ili s tra te k i re a gu je
na dva d o m in a n tn a ko n ce p ta , p ro je k ta k o ji u o vo m asu izazivaju
in te re s o v a n je , a li ih u p e rs p e k tiv i ne p rih v a ta .
Izloba p re d la e a u to n o m n i d iza jn u s m e re n na k o m p le k s n o s t
i z b ije n o s t v e ta k o g ije k a ra k te ris tik e ne tre b a tra iti u u d e s i
ma m a te rija ln e p riro d e ili u n jih o v im h u m a n im /a h u m a n im m o
g u n o s tim a v e u n e m a te rija ln im o b e le jim a i p ro ce su e te re a liza c ije k o ji o b e le a v a ju s a v re m e n i te h n o lo k i ra zvita k.
O vakva v rs ta p an je p o sve e n a a r t ific ije ln o m m e n iju , d iz a j
n eru o tk riv a ne to lik o t e h n ic is ti k i zn aa j te h n o lo g ije k o lik o na
in n je n o g m a n ife s to v a n ja . To je n a in k o ji v i e te i da s u g e s ti
ja m a , li e n im u tilita r n o s ti, p o s tig n e e fe k a t nego io n a ko p ris u tn e
u zro ke. To je za p ra vo k u ltu ra in fo r m a c ije ko ja p o s ta je ko m u n ika
c ija , kao na p rim e r: kn o w -h o w , v e ta k a in te lig e n c ija , p ro g ra m i
ra n i m a te rija l, s e n z o ri, s im u la c ija , fik c ija , g a d g e t, a s o p is i za te h
n o lo k u zabavu. To su sa m o neke od o b la s ti in v e n c ije v e ta
ke e ksta ze ..
U p ro je k to v a n ju o v ih p re d m e ta , d anas sve v i e p riv ile g ije
d o b ija ne p la s ti n a k o m p o z ic ija v e o s m i lja v a n je u p o tre b e . U p
ra vo kod n ap ra va za zabavu ko je su i iz m i lje n e za k o ris tio c a
o d v ija se e s te ti k a k o m u n ik a c ija od te k e i s ta ti n e p la s ti n e
fo rm e do k o m u n ik a c ije k o ja u k lju u je ita v s p e k ta r u la, iznenadn o s t in v e n c ije , h u m a n is ti k e e fe k te , fle k s ib iln o s t u p o tre b e , m a
g iju se n zo ra , a n im a c iju . Kao i u c rta n im film o v im a , n e ra d i se
sa m o o s tv a ra n ju lik a v e i o p ro je k to v a n ju n je g o v ih g egova. O ve
nove im a te rija ln o s ti p ro je k ta p o d s ti u i nove fo rm a ln e o d n o
se, n ove m o g u n o s ti a li i nove p re p re k e ko je d iz a jn e r tre b a da
is c e d i iz te h n o lo g ije u v id u e s te ti k ih e m o c ija ko je sa o b ra aju
v i e te r m in o lo g ije fe e lin g a nego za m a n ih p la s ti n ih p ro je k a ta .
S d ru g e s tra n e , i fu n k c io n a ln i ko n c e p t, u o k v iru is to g sav re m e n o g te h n o lo k o g p o k re ta , p o s ta je za sta re o , p o to se sve
v i e ja v lja kao o d v o je n o d n a p re tk a e k s tra fu n k c io n a ln ih -m u ltifu n k c io n a ln ih -fu n k c io n o id n ih p re d m e ta . S te p en n jih o v e u p o tre b
ljiv o s ti (m a k o lik o ga u k ra jn jo j lin iji sa o z b iljn im u v e re n je m p ro
g o n ila naa c iv iliz a c ija !) ne m oe se o g r a n i iti sam o na m onofu n k c io n a ln u s p e c ija liz a c iju k o lik o pak na e la s ti n e re z u lta te . U
zam enu za ro b u kao p re d m e t s p e k ta k la i z n a e n jske razm ene,
u ve k je m n o go te e na p o lju k u ltu rn o g in te re s o v a n ja i d ru tv e n o g
m o ra la o d r a ti s m is a o fu n k c io n a ln o g /a n tifu n k c io n a ln o g . D a lja po
235

tra g a za s im b o lo m ili g ra n ic a m a izm e u k o ris n o g i s u v i n o g usm e ra va na d iz a jn k o ji i e za va u r a s tu o j m a g m i v e ta k o g .

S ta n ja m a te
D iza jn m a te , kao e lja da se n a d v is i p re th o d n o is k u s tv o , d a je
p re tp o s ta v k u da se crta n je m in te r v e n i e n a p ro iz v o d u p re ne
go na n je g o v o j fo r m i, i o n p o s ta je a k tu e la n u tre n u tk u kada se
s m i lja n je p ro iz v o d a ja v lja kao d o d a tn i fo rm a ln i d o p rin o s f i
n a ln o m d iz a jn u u k la s i n o m s m is lu . Kao to in d u s trija v i e na
s to ji da o b e zb e d i n a jn o v iji k n o w -h o w n eg o d a se sn a b d e s ir o v i
nam a, ta k o i d iz a jn e r m oe u to m s m is lu da se u k lo p i p ru a n je m
v i e idejnog neg o ko n k re tn o g . U sa v re m e n o m d iz a jn u d o m i
n ira in te r p re ta c ija na te tu in v e n c ije , m a lo id e ja a m n o g o e k le k
ti k ih v a rija n ti, n a s u p ro t ta le n tu su p ro fe s io n a liz a c ija i is to r ijsko v e ro v a n je . M o g lo bi se u in iti da u s a v re m e n o m s v e tu ne
m oe d o i do v e lik ih o tk r i a o s im u o rg a n iz o v a n im is tra iv a k im
m e g a c e n trim a i uz p o m o s u p e rs p e c ija liz o v a n ih is tra iv a a , i to
je ta n o . A li, is tin a je i d a v i e n em a v e lik ih iz u m ite lja je r je
p ra ksa z a s tu p lje n a u k n o w -h o w d ru tv u ra s p o re e n a na s v e d ru
tv e n e n iv o e . iv im o u e ri d e m o k ra tiz a c ije izu m a (m a lih , a li do
k o jih s v i d o la z im o ): ra d n ic i, a d m in is tr a tiv c i, d ir e k to r i >i ta k o da
lje , a u to ri su g o to v o p o lo v in e d e p o n o v a n ih in d u s trijs k ih izu m a ,
a d anas u in d u s trijs k i n a jr a z v ije n ijo j z e m lji s v e ta p ris u s tv u je m o
n ovo m p ro c e s u i a s is tira m o iz u m ite ljim a p ro fe s ija .
S a m o s ta ln i iz u m ite lj je p o ja v a u e k s p a n z iji, i p re d s ta v lja k u
no izd a n je in o v a c ije i id e jn o g re e n ja e m u te i k n o w -h o w d ru
tv o , p o d s ti u i je d n o n e in h ib ira n o i e s to n o vo is tra iv a n je p ro
izvoda, a tim e i izu m e kao v id m a so vn o g p o n a a n ja .
D ok p ro fe s io n a ln i m o d e rn i d iz a jn e r iz ig ra v a v e ro d o s to jnost p e rp e tu u m a m o b ile , is to v re m e n o g u b i p o e ts k u p r ilik u i p ra
k ti n u m o g u n o s t p ro je k ta n ts k e im a g in a c ije . O n s e ta d a u d a lja v a
od e s te ti k ih s o ft p o te n c ija la o s m i lja v a n ja p ro iz v o d a k o ji n e
sa m o da se p rik la n ja s v o jo j p la s ti n o j h a rd fo r m i, v e jo j e s to
ra d ik a ln o u s lo v lja v a i k ra jn ji izg le d . D u b lji o d ra z na m o d a lite te
n a sta nka in v e n c ije , kao v rtlo g a h aza rd no g o s m i lja v a n ja p ro
izvo da , m o g ao bi p o s lu iti i kao p re tp o s ta v k a d ru g a ije g k lju a
ita n ja p ro izvo d a d iza jn a i n je g o v ih fo rm a ln ih o d g o v o ra .
D iza jn in v e n c ije je , p re sve g a , pan ja p o k lo n je n a in o v a c iji
p o s re d s tv o m p ro iz v o d a kao n je g o v o g s o p s tv e n o g e s te ts k o g o bele ja , a tim e p o s ta je p r ih v a tljiv i p ro je k ta n t k o ji iz m i lja n o ve
p re d m e te ne t o lik o za to to o n i re a v a ju n o v o n a s ta le p ro b le m e
p o p u t ka kvog p re tp o s ta v lje n o g p a te n ta , v e je d n o s ta v n o s to g a
to se je d n im ta k v im id e jn im d o p rin o s o m p re d s ta v lja k a o n o s i
la c e k s tra fiz i k e e s te tik e m a te na k o rp u s u fin a ln o g p ro iz v o d a .
Iz u m ite ljs k i k o n c e p t tre b a o vd e s h v a titi u n a j ire m s m is lu zna
e n ja te rm in a iz u m ite ljs k i.
A u to ri iz lo e n ih e ksp o n a ta su p o zva ni da izu m e je d a n p re d
m e t kao to kakav o p s e n a r iz m i lja ili o tk r iv a ka kav tr ik , izum

k o ji p re v a ru in i p le m e n ito m . In o v a to rs k e te h n ik e se n e ja v lja ju
u s vo m o g o lje n o m v id u v e za od en u te u p la t trik a . U pravo zbog
o ve m a js to rije p re d m e t e m o c io n a ln o k o m u n ic ira sa k o ris n ik o m .

F ic tio n Look
S c ie n c e -fic tio n je s tv o r ila i s tv a ra znatan b ro j iz m ilje n ih p re d
m e ta a sa n jim a i razne n iv o e id e jn ih p ro cesa .
Jedan o d c ilje v a o ve izlo b e je i da p rika e m i lje n je da
s c ie n c e -fic tio n p re iv lja v a krizu kao p o s le d ic u p ro cesa te h n o lo
ke e k sta ze p ro iz v o d a u s tv a rn o s ti. A u to rim a s c ie n c e -fic tio n a
u ve k je te e da p o n ud e s c e n a rio k o ji e b iti s lik o v it iji i neverov a tn iji od te h n o u to p ijs k ih in o v a c ija d a n a n jic e . O no to D arko
S u vim naziva te rm in o m novum ka o s p e c ifi n o za s c ie n c e -fic
tio n , r a irilo se po k a fi im a , in i se, p o s re d s tv o m Luca sovih
v id e o ig a ra k o je su e s to d e fin is a n e kao fa n ta zija u e s n i k e na
une fa n ta s tik e , kao f ilm k o ji sva ko s tv a ra p ritis k o m na dug m e .
U n a j irim c rta m a m o g u se ra z lik o v a ti dva nain a ra zm i
lja n ja o p re d m e tim a s c ie n c e -fic tio n a .
P rvi te p re d m e te p o s m a tra kao p o tp u n o s tra n e s va ko j te h
n o lo k o j v e ro d o s to jn o s ti, p re d m e te k o ji s u sn anom in te rv e n c i
jo m s ty lin g a p o s ta li s c ie n c e -fic tio n s , a n jih o v a e kstra h u m a n a
s v o js tv a su p lo d m ra n ih s ila , d o b ra i zla . O vi p re d m e ti se, pre
sve ga , i s u s re u t i s c ie n c e -fic tio n p ri i, i u o k v irim a s c e n a rija k o ji
te e da za nas ze m lja n e budu n a tu ra lis ti k i ak i kada se sce ne
o d ig ra v a ju na n e ko j u d a lje n o j p la n e ti.
D ru g i, m n o g o b li i k o n c e p tu s c ie n c e -fic tio n a , o d n o si se na
p re d m e te ije s e e m o c io n a ln e i s p e k ta k u la rn e k a ra k te ris tik e na
laze u Jednoj in k o rp o rira n o j s u p e r-te h n o lo g iji ko ja n a d lju d s k o zam e n ju je m ra n im s ila m a , k o ris te i se s a v e tim a n a u n ika i teh n o lo g a k o ji d o p rin o s e s k ic ir a n ju s c e n a rija . Kao p rim e r za ovo
m ogu nam p o s lu iti K u b rik o v f ilm O d ise ja u s v e m iru 2001,
kao i d e la p is a c a s c ie n c e -fic tio n a p o p u t C la rke a , A s im o v a i d ru
g ih .
In te re s a n tn o je p r im e titi kako je , na o d re e n i n ain , m a g in i
e fe k a t, e ksta za izn e n a u ju e g i n e o e kiva n o g , za pravo k o g n itiv
ni d o p rin o s te h n o lo g a . I d o k su nam p re d m e ti i s c e n a riji ko je nam
nudr p rv i n a in , u p rk o s m ra n im s ila m a , b li i je r su v i e 'natu
r a lis ti k i, kod o vo g d ru g o g n ain a sm o n e p re k id n o pom erani
u p o tre b o m p re d m e ta i sce n a ko je se u n aim n a vika m a p re d s ta v
lja ju e k s tr a n a tu ra lis ti k im . U p ra vo u film u O d ise ja u s v e m iru
2001 im a m o p rilik u da v id im o e n te rije re k o ji su u s v o jim ra v
n im a i p la n o v im a za nas na Z e m lji n e d o s ti n i. P re d m e ti se k re u
le b d e i, i n e m a ju o d re e n i s m e r, a su sp e n c e p ri e je zasnovan
na b o rb i izm e u h um an e i v e ta k e in te lig e n c ije .
Izum i P roke P ronalazaa (m is lim o na D isn e ye vo g ju n a ka ) ka
ra k te r is ti n i su zbog svo g e k s tre m n o g g u b lje n ja izm e u id e je i
u p o tre b e . N je g o v i iz u m i su e k s tra te h n o lo k e lu d o s ti i za ra zliku
od s c ie n c e -fic tio n a ne n a m e ra va ju da a n im ira ju ili p ro je k tu ju na
237

unu in je n ic u . Za m a le ita o c e p ris tu p m a ti je za g a ra n to va n ,

b u d u i da je s tv a ra P roka P ro na la za. V ano je d a m a ta b ud e u
fu n k c iji ra zvo ja p ri e i s to g a su n a in u p o tre b e i id e jn a lo g ik a
k ra jn je o b i n e . U zm im o , na p rim e r, lu n a rn i zrak k o ji se ja v lja
u v id u la se ra , a li n ije la s e r i ne k o r is ti se na 'is ti n a in v e ka o
s re d s tv o za p e n ja n je o d n o sn o s p u ta n je n iz n je g a , kao to se
s p u ta n iz g e le n d e r ka kvo g s te p e n i ta . S naga i v rs tin a to g zra
ka g a ra n to v a n e su tim e to se is ti s a s to je o d sve u ku p n e s v e tlo s ti k o n c e n tris a n o g m e se ca . O n o to o d u e v lja v a d e cu kod o v ih
izum a je s te n o rm a ln o st n e m o g u e g . Na ta j n a in m o e se sa
in it i sva ka n a ra tiv n a tip o lo g ija b ila ona fa n ta s ti n a ili o b i n a .

GLOSAR
Animacija (animation)
To je k re ta n je koje p rev azilazi fiz i n o s t ko jom je izazvano (u zro ko va n o ), a od
lik u je se n es ta ln im , n eo ek iva n im sled o m (to k o m ) kao p o sle d ic om slu a jn ih
v a rija b ila (in te ra k c ija s o ftw a re a ). Pro tivn o Je fu tu ris ti k o m konceptu k retan ja ,
kin etik o j u m e tn o sti, p ro g ram iran o j u m e tn o s ti, kao i o n o j koja je p o zn ata kao
o p tica l art.

Artlflcljelni
O v aj te rm in je u p ro los ti oznaavao: nain jen ve tln o m . K asn ije o znaava
su ro g a t ili krea ciju alte rn a tiv n u p riro d i. Z bog sp e c ifi n o s ti koju, iro m n ae
p la n e te, do b ija u sm islu m e d iju m a J svo g lin g v isti ko g zvu ka, in e s e verova tnim a je d n a ku ltu ra i e s te tik a u o b las ti pozn avan ja roba, u m e tn o s ti i d i
zajna.

Artiflclo
A rtific io p re d s ta v lja o rig in a ln o re e n je ko je s e do b ija m a to vito m m inkom .
U okviru p o ras ta ste p e n a s lo en o sti in te lig e ntn ih p red m e ta, a r tiflc i postaju
osnovne ko m p o n ente fo rm a ln e razrad e.

Kompjutersko grafika animacija

Ovo je vid g rafi ke an im ao lje u p o tre b o m ko m p ju te ra, p rev as h o d no ko d t e le
vizijs kih e fe k a ta poput: re kla m n ih sp o to va, skra e nica , m u zikih klipova. Evo
n eko liko naje e u p o tre b lja va n ih e fe k a ta ove v rste:
B lue p rin t s ty le p red s ta vlja teh n ik u ko ja se s a sto ji u e lek tro n s ko m n an o e
nju bellh lin ija n a p rirodni d ek o r. K lasini p rim e r bi bio u b ac iva n je je d no g
zdanja u n u tar ra nijeg urb an istiko g izg led a.
F la re do w n s a sto ji se u vidu e k s p lo z ije s v e tlo s ti koja d a je d e fin itiv n u sliku .
F la re up Jeste s lika ko ja se ra s p iIn ja v a u e k sp lo ziji s v e tlo s ti.
S ilv e r/c h ro m e o znaava s liku sa m e ta ln im o d sja je m u n am eri d a s e is ta k n e
v red n o st p red m e ta.
S tre ak je e fe k a t koji se po stie kod s lik e u p o kre tu koja Iza ('Ili ispred)
seb e o stav lja trag preth o d n og p oloaja.
IN a te r /U r e e ffe c ts o zn aava g rafi ki dizajn
ja vljaju u razvo d n jen o j IH u s p la m te lo j fo rm i.

IH re alizac iju

g d e s e s lik e

Digitalni
O va teh n ik a na evid entn i nain podsea na ko rien je prstiju pri brojanju a
skii za iskazivan je ve li in a izraenih n u m erik im sim b o lim a nasuprot analo gijskom s istem u koji s e is kazuje duinom , ten zijo m i tako d alje. Po svom
sim b o liko m i a p s trak tn o m o b eleju d ig italn a fo rm a Je m nogo elas tin ija od
an alogijske. K o m p ju terska slika d obljena posred stvo m odreenog digitalnog
kodeksa m oe b iti p red m e t po to n je p rak tin e d o rad e bezbrojnim varijacijam a,
dok se jed no m zavren i c rte n a teh n ig ra fu konzum ira u sam o m e se b i.

EterealizacIJa
Ovim im enom n aziva s e pojava koja s e ja v lja kao posledlca n o ve teh n o lo g ije,
po drazum evajui u la ga n je sve m a n jeg fizi ko g napora pri ko rien ju Inovacija
poput senzornih p rekid aa, kom andi izd a tih g lasom , tele ko m a n d i, radara i
tako d alje je r se o n e pro g resivno zam en ju ju e te re a lis ti k im kom andam a, a to
is to vrem en o p red s ta vlja i p o ras t e la s tin o sti u proizvodnim pro cesim a kao i
p o rast e las tin o sti sam ih proizvoda, odnosno sv e veu potranju za onim to
je oznaeno kao so ftw a re ili know -how .

Ekstrafunkclonalno
T erm inom ek strafu n koio naln o oznaava s e ko ri en je odre en og p red m e ta u
svrhu za koju n ije ko n stru isan. K rivin i zakonik, na p rim e r, govori o nepra
vom oruju (a rm i Im p ro p rie ). Ekstrafu n kcio n aln om , e sto o d reenom , upo
treb o m p re d m e ta nas ta la su u m etn i ka d ela m nogih avangardnih u m etnikih
p o kre ta , poput dade, n ad re alizm a, pop-arta ili siro m an e u m etn o sti.

Fikcija
O tvo ren o is kazivan je n estvarno g ne sm atra se laju, a naziva se fikc ijo m .
Stva ra nje i ko ri en je n au n e fa n ta s tik e pod stiu idejno osm iljav an je novih
stvari kod kojih stvarn a, te h n i k i ko n kretn a in jen ic a, biva slobodno in ter
p retira n a u vidu au to rsk e a p s trak cije i 'izvan p rethodno odre en ih p ravila, te
je u p rav o sto g a tajn i ag e n t 007 p rete a d iza jn era , kada se radi o kreaciji
runog TV p rije m n ik a.

Futuribllan
Na nain vred an p anje, ovaj te rm in oznaava p ro je kto va nje u budunost
aktueln o g stanja s tv arn o sti. F u tu ro lo g ija n ije nauka t e se stoga u id e n tifik o vanju e v o lu cije robnih kateg o rija , a n e s a m o p red m e ta dizajna, javlja kao
veba, kreativn a sposobnost (J. B. Butkin, M . Elm andjra, M . M a litz a , N au
iti budunost; W FS F (W o rld F u tu res S tu d ies F ed e ratio n ).

Funkcionoidan
O vim Im enom se nazivaju m aina ili p red m e t bez unapred u tvrenih funkolja.
a s ti u ih p o sre d stvo m iljudske In s tru k cije li upo treb o m s o ftw are s. Funkcionoidna Je i m ehan ika ru ka koju o v ek m o e da obui da zavre rafo ve Ili
da crta c v e e. F unkcija je ovde na rasp o lagan ju onom koji ru ku je mainom .
U to m sm islu c itiram o tri p rav ila A silm ovljeve robotike:
1. R obot n e m oe n an eti zlo oveku ili ga n em arom om o g u iti.
2. Robot m ora iz v r a v a ti n a re e n ja ljudskog bia o sim u sluaju kada
su ta n are en ja u su p ro tn o sti sa p reth o d n im p ravilo m .
3. R obot m o ra b ran iti sopstvenu egzisten c iju , osim kada je to u su p ro t
nosti sa prvim ili dru g im pravilo m .
P riru n ik o ro b o tlci, 56. izdanje, 2085 A . D.

Gadget
A m erika re koja oznaava in g en iozn i p red m e t, a m ech an ical contrivance
or d e riv e (od fran c us ke rei g a c h e tte ) o znaava m ali p red m e t ili kakav p ribor

239

u fu nkciji nekog ve lik o g p red m e ta (g a d g e t za a u to m o b ile ). G a d g e t n a s svojom

genijaln o u p riv la i, o b u zim a, i p red s ta vlja p refin je n u igru izm e u o veka,
njegovog um a 'i teh n i ke p riro d e . G a d g e t je a r tlfic ije ln i p re d m e t n am e n je n
zadovoljavanju p o jed inih d opunskih fu nk cion a ln ih d e ta lja iz te k u e g ivota.

Abraham Moles
Human instruction
To su in s tru k o ije u p u e ne a r tific ije ln im in te lig e nc ija m a ko je je m o g u e p ro
g ram irati na Ijudskije po n aan je, n a p rim e r: da budu n e p re c iz n i. Poznat je
sluaj elek tro n s ko g bubnja koji je o p rem ljen ta s te ro m n a zv an im h um an sound
i koji om oguava ovom m uzikom in s tru m e n tu da u d avan ju ritm a neodre
eno kasni ili uni, sim u lira ju o i n a ta j n a in rita m koji bi u d ara o o v ek
bubnjar, a na ovaj nain bi ga uinio u v e rljiv ijim .

Interakcija
O v aj p ojam oznaava p re v azilae n je m e h a n i kih s v o js ta va p re d m e ta , kao kada
se radi o je d no s ta vn im p ro d u ec im a u la (p ro te z a m a ). U p e rs p e k tiv i v e ta k e
in te lig e n c ije , po ev od in tera ktiv n o g so ftw a re a sv e je ve ro v a tn ija nova g e n e
racija p red m e ta koji m ogu da m eu so b no d elu ju pa da se a k i n ad m e u sa
sam im tv o rc e m ili ko ristio ce m .

Istereza
Sveukupno sea n je zasnovano je d ire ktn o ili in d ire ktn o n a fen o m en u istereze. U fizio i se govori o is te re z i (m eh a n ik o j, m ag n e ts ko j, e le k tri n o j itd .)
kada neka pojava nasto ji da p o tra je 1 po p res tan ku uslova koji je iza ziva ju ,
a o va pojava >ih na izvestan nain podsea. M a te rija li o vakvih o sobina
postaju na taj nain i ne m ate rija iim a p ro je kta.

Multifunkcionalni
O vi p red m e ti su p ro je kto va ni tako da budu vie n am e n sk i i da s e k o ris te s a
razno vrsn im p rib o ro m . To su, na p rim e r, m ali v ie n am e n sk i e le k tri n i m ik s e ri
ili ko m p leti uradi sam .

Polifunkcionalni
O vim p ojm om o buhvaeni su p red m e ti sa d vo s tru k o m , p reth o d n o d efln is an o m
n am enom . G a d g e ti su prvi po eli d a ire ko n c ep t tip a oio vk a- as ov n ik , privezak za klju e v e -te rm o m e ta r, le n jir-d ig itro n i tak o d a lje .

Projektlvno
Oznaava uslov kojeg p ro je k ta n t treb a da se p rid ra va , je r je s v e e e angaovan na o sm iljavan ju p red m e ta sa ko m u n ikao ijskim a rtific ije ln im n ab o je m ,
em oo ijam a koje izn e n a u ju , ko n o tacijam a s dru g e stra n e o noga to je n eop
hodno za jednu h ed o n is tik u, m anje ko risn iku a v i e ko risti I aku pub liku.
Pro jekto valac, za razliku od p ro je ktan ta, radi na a rtific iju nevezan o sa p ro ra
u nim a. D ru g im re im a , te h n o lo g ija je p re d s ta v lja la a r tific ije ln u i izraajnu
intim nu po treb u , a ne m oralnu ili am oraln u kateg o riju .

Simulacija
Za razliku o d fiko ije, sim u lao ija p red s ta vlja p ro je ktan tsk u p raksu koja elabo
rira ve u tvr en e p o d atke. S im u lira ju s e , n a p rim e r, z e m ljo tre s i, m u n je , plim a.
K o m p ju terski se m ogu si m u tirati na veo m a u v e rljiv n a in p o jave i p re neg o
to bi se u stv arn o sti d es ile . Poznat je p rim e r s im u lira n ja alu n iran ja .

Soft (software)
O vaj izraajni p ostupak, u p o sled n je vre m e zlo u p o tre b lja va ju ga m nogo u m etn i lu H d iz a jn ers ka lite ra tu ra , d ajui mu e sto is k riv lje n i, ta v i e m e ta fiz i k i

Poetna je d no stavn o st koju o va lite ra tu ra is ka zu je, o g led a se u elji da

kao h ard tum ai sve siro m an e, o tre p red m e ta a d eriva t kao s o ft bojenu
i baroknu e k le ktik u . U s tv a ri, s o ft kao d e riv a t In fo rm ati ko g softw are s, osoben je po sposobnostim a p re d m e ta da po b ro ji ele m e n te veta k e (Inteligencije,
sa s v im v a rijan tam a u p o tre b e , kao i po u zvie no j In te ra k c iji sa korisnikom . Po
lirani e lik Ili b ojeno p ap e rje u svako m slu a ju i zauvek ostaju m aterijalna
stru k tu ra p re d m e ta , a t im e I hard.

Teleprlsustvo
M arv in M in sk y pod ovim term in o m p odrazum eva sposobnost m aine da zam eni na d aljinu o veka radnika. D a do d am : u v rem e n u i pro sto ru . N ajnii nivo
te le p ris u s tva ogleda s e u te le k o n fe re n c iji, to je s t, uestvo van ju na n eko j sednlci n e u ivo ve p o sred stvo m te le v iz ije . N ajvii n iv o bi u ovom kontekstu
obuhvatio m o g u n o st da se ko m p jute ru potp u n o poveri u loga predsedavajueg, da ak bude vlzu eln o d oaran u ra z m e rl 1 : 1 , kao nekom vrsto m ele k
tronskog uda.

Iznenadnost
Ovo je drugi vid iznenaenja kao p rovokaoije, i za razliku od n je nem a nam eru
da izazove p rez ir ve ekstazu izn e na en ja . In o va cije a r tific ije ln e stvarnosti
koje nas upliu p re u vid ove svog isp oljavan ja n eg o u svo je n e v id ljiv e logike
stru k tu re , ja vljaju s e p re sveg a kao m a gin a ekstaza ko ja n a ta j nain poth ra
n ju je e s tetiku iznenadnog.

Korlstllac (Usante)
K o ristilac , za razliku od ko risn ika (u te n te ), svesno p o d stie na robnu razmenu
znakova p red m e ta, p re sveg a sa d iljem d a se u p o tre b e vie n a em ocionalni
nain n eg o kao n eto korisno, kao sim b o li ko zavo en je, u sm islu fe ti a , ek s
taze iznenadnog.
N lo o l To m m aseo , Per oolui che prat'roa o o o nversa con a ltri, vol. X X , 1861
Torino.
Dervi S an tach iara,
La N E O M E R C E : I I d esig n d e ll'in ve n z io n e e d e ll'e s ta s i a rtiflc ia le ,
katalog Is to im e n e Izlobe, T rle n n a le dl M ila n o , M ila no Palazzo
feb ru ar m a rt 1985.
preveo : Z oran R ad lsavljevi

d e llA rte,

241

Joost Schm idt, Plakat za izlobu Bauhausa, W eim a r, 1923.

M arc el B reuer, E n terijer na Bauhausu, D essau. 1926.

A leksandar

Rodenko. Radniki klub.

Izloba

d ekorativnih

um etnosti.P ariz, 1925.

Varvara Stepanova. Tarelkinova sm rt, nacrt za kostim . 1922.

Ljubov Popova, Sportska haljina

A leksandar Rodenko. R odenko u radnom odelu koje je sam projektovao. 1920

Vlad im ir Tatljin, S tolica. 1923.

G e rrtt Thomas R ietveld , Stolica, 1919.

FIAT D ino Coup. e tiri sed ita. m a la se rija. 1967.

Renzo N apoletano. O slikan a karo serija. 1985.

Sto i p ribor za je lo od p la stin e m ase, E n g leska-ltalija, 1935 40.

Portabl radio aparat od p lastin e mase, oko 1950.

Elliot Noyes. Elektrin a pisaa m aina IB M 72, 1960.

Stereo m odulator Form 77

M arko Turk, M ikro fo n , 1963 64.

M arko Turk, M ikro fo n , 1968.

Saa M achtig , M o n ta n i kiosk Sistem K 67

Oskar Kogoj. Pribor za je lo, 1972.

A lessandro M en d in i, P red m et za duhovnu upotrebu, pre 1974.

E ttore Sottsass, O rm an i, 1966.

Ponovno prisvo jen i p red m e t

Ugo La Pietra, Stan o v ati znai b iti svuda u v las tito j kui. 1974.

v 'V
Bruno M u nari, P reb ivalite, 1972.

Enzo M a ri, Predlog za izradu nam e ta ja od delova neobraenog d rveta

.ni'"!.",1
Se rija p red m e ta od p la stin e m ase, S.A .D ., 1940 50.

Grupa A rchinova. Sto. 1984.

Grupa A rchinova, Lampa. 1985.

Hitachi TRK W IE, Radio, ka se toto n i W alkm an, 1983.

Grupa M e (S tevan u ti). E lec tric ch air w ith re d neon, 1982.

Sp o rtske patik e N ike , 1983.

Ipoolita Dal M o nte, O rganski asovnlk, 1985.