Nastanak Političkog Kod Grka - Kristijan Majer

Kristijan Majer
NASTANAK
POLITIČKOG
KOD GRKA
Sa nemačkog preveo
Slobodan DAMNJANOVIĆ
A lbatros Plus
IP „ALBATROS PLUS“, Beograd, 2010.
SADRŽAJ
P R E D G O V O R .....................................................................................................7
U V O D ..................... 11
A. POJAM POLITIČKOG
O D P O L IT IC O S -a D O M O D E R N O G P O JM A
PO LITIČ K O G . K RA TA K P R E G L E D ........................................... 27
PO L IT IČ K O K O D GRKA. PR E G LE D I P R O B L E M ....................... 41
B. PREDISTORIJA I NASTANAK
GRČKE DEMOKRATIJE
N A ST A N A K T E Ž N JE KA I Z O N O M I J I ............................................. 51
a. Pojava prilike za težnju ka političkom poretku
zasnovanom na širokim slojevim a s ta n o v n iš tv a .....................57
b. D ruštvena istorija političkog m išljenja
kao pokretača p r o m e n a .......................... 69
K L IST EN I IN ST IT U C IO N A L IZ A C IJA
G RA Đ A N SK O G PR ISU ST V A U ATINI ............................................. 89
a. Polazna tačka i m etod istraživanja............................................... 91
b. Stari p o r e d a k ......................................................................................94
c. K listenov novi p o r e d a k .................................................................101
d. A ntička i m oderna tum ačenja nam era r e f o r m i..................... 103
e. A tički dem os u doba K listenovih r e f o r m i............................... 109
f. P roblem reform i ............................................................................. 119
g. R eform e kao sredstvo g rađanskog p ris u s tv a .......................... 125
h. D alji ciljevi reform e ......................................................................132
ESH ILO V E E U M E N ID E I N A ST A JA N JE PO L IT IČ K O G . . . . 139
a. Situacija oko 458. p re n.e.;
politizovanje poretka u p o l i s u ..................................................... 140
b. M ogućnost izricanja političkih stavova u tra g e d iji.............. 149
c. S truktura i tem e O re s tije ...............................................................153
d. E um enide kao dokaz ranog političkog m išlje n ja................... 170
e. A tički građani 458. i E um enide ................................................205
f. Rezim e: političko znanje E u m e n id a ........................................ 209
g. Teološka politika E shilovih E um enida
u tradiciji političkog m išljenja G r k a ................. ..................... 214
h. K ulm inacija i prekretnica u istoriji političke m i s l i ............ 233
PO L IT IČ K I ID E N T IT E T A TIN JA N A
1 D E L O V A N JE PER IK L O V SK E D E M O K R A T IJE ........................237
C POLITIČKO I VREME. OPAŽANJE I SHVATANJE

POLITIČKOG SVETA GRKA I PROMENA U NJEMU
P R O M E N A SVETA D R U ŠT V E N O -PO L IT IČ K IH
PO JM O V A U V V E K U PRE N O V E E R E ......................................... 265
PR O C ES I D O G A Đ A J U G R Č K O J IST O R IO G R A FIJI
U V V E K U PRE N O V E E R E ................................................................... 313
N A ST A N A K IS T O R IJE ............................................................................. 347
a. H erodotova I s t o r i j a ........................................................................ 354
b. H erodotova Istorija i „povest” .....................................................393
c. Uslovi m ogućnosti za nastanak grčke is to r ije ......................406
A N T IČ K I E K V IV A L E N T P O JM A N A PR ETK A :
SVEST P E T O G VEKA O U M E Š N O S T I............................................. 419
a. N ovovekovni pojam n a p r e t k a .................................................... 423
b. „Treći pojam “ svesti o auxesisu .............................................. 428
c. D okazi postojanja antičke svesti o a u x e s is u ........................ 431
d. Svest o ljudskoj u m e š n o s ti......................................................... 452
e. N astanak svesti o u m e š n o s ti....................................................... 467
REG ISTA R 483

PREDGOVOR
U ovoj knjizi sabrano je nekoliko članaka koji su delom već

objavljeni na drugom mestu. Ovi članci su tematski usko pove
zani. Nažalost, određeno preklapanje sadržaja nije se moglo iz-
beći. Neki članci su temeljnije prerađeni od drugih. Na njih, isto
kao i na mesta njihovog izdanja, upućuje spisak koji se nalazi na
kraju knjige.
Cilj ovih radova, kao i obimni istorijski i sistematski kon
tekst u kom se nalaze izloženi su u uvodu. Pošto je pitanje o to
me šta treba odrediti kao političko vrlo složeno, i pošto pojava
koju treba shvatiti kao političko kod Grka nije kao takva nikada
u potpunosti obrađivana, ona je morala biti dodatno proučena.
Zbog toga je odeljak koji je prvobitno trebalo da bude deo uvo
da, posle detaljnijeg raspravljanja o pojmu političkog, dobio za
sebnu glavu. Osim toga, na kraju uvoda ukratko su izložene
teorijske pretpostavke čitavog rada.
U glavnom delu prvo se obrađuje nastajanje političkog kod
Grka, zajedno sa najvažnijim fazama tog nastajanja, a zatim se
ispituju posebni načini na koje su Grci sticali svest o svom poli
Kristijan Majer
tičkom svetu i promenama u njemu. Istorijsko istraživanje, pre

ma Jakobu Burkhartu1 mora biti u stanju da „privremeno napu
sti saznajne ciljeve jer ono samo jeste saznanje". U tom smislu
meni je u ovoj studiji bilo važno da shvatim posebnost Grka.
Posebnost neke strane kulture ne može se shvatiti ako se ne
uspostavi distanca prema drugim, a pre svega prema sopstvenoj
kulturi. I to se mora eksplicitno uraditi. Stoga se ovde ne radi sa
mo o tome da razvijemo sopstvene kategorije preko kojih ćemo
uspeti da posebno shvatimo kao posebno, u kontekstu opšteg.
Ako ne obratimo pažnju na posebne namere, mi se izlaže-
mo - kao kod svakog istorijskog rada - opasnosti da sopstvenu
stvarnost vidimo na drugi način. To je u relativno velikoj meri
slučaj tamo gde se radi o Grcima i o političkom koje su oni stvo
rili.
Osim toga, mislim da će savremene rasprave o političkom
(i ne samo o njemu) imati znatne koristi ako se bolje shvate grč
ka iskustva i dostignuća iz ove oblasti. I to se ne odnosi samo na
Aristotela, jer on nam koliko otvara, toliko i zatvara pogled na
Grke arhajskog i klasičnog perioda. Čak i ako Grci ne mogu vi
še da posluže kao klasičan obrazac, njihova shvatanja su u sta
nju da u mnogo čemu deluju kao sredstva orijentacije. Jedna od
namera ove knjige jeste da se ta shvatanja ponovo uključe u sa
vremene rasprave. To je utoliko potrebnije što se čini da nauka
o starom dobu, u današnjoj Nemačkoj, sve više gubi od svog
pređašnjeg ugleda; pri čemu izuzeci potvrđuju pravilo.
Pošto je tema ovih studija izuzetno obimna, nije jasno da li
se pod uslovima koji danas vladaju u nemačkim duhovnim nau-
kama, ona uopšte može obraditi na prikladan način. Zato sam od12
1 Jacob Burckhardt, Weltgeschichtliche Betrachtmgen, hsg. R. Stadelmann.

Tubingen 1942. S. 41.
2 Gospođi Elke Štajn Helkeskamp zahvaljujem na pomoći prilikom korektu
re ovog spisa.
NASTANAK POLITIČKOG KOD GRKA 9
srca zahvalan Zigfridu Unseldu što mi je pružio priliku da svoje

dosadašnje radove objavim u jednoj knjizi.
Ministar za nauku pokrajine Severna Rajna-Vestfalija omo
gućio m ije da zimski semestar školske 1976/77. posvetim svom
radu. Najzad, želim da se zahvalim na uslovima koje mi je pru
žio Institute for Advanced Study, iz Prinstona, i jedinstvenoj at
mosferi u kojoj sam u proleće 1979. godine pisao rad o Eumeni-
dama i mogao još jednom da razmislim o celini tog rada. Disku
sije koje sam vodio sa svojim bazelskim studentima i slušaoci-
ma predavanja, na različite načine pozitivno su uticale na moj
rad.
Niderbahem kraj Bona, septembar 1979.

UVOD
Dolazi vreme kada ćemo drukčije

Misliti o politici
Niče*li
O v a knjiga usmerena je, pre svega, što nadam se neće biti suviše
monotono, na dva pitanja: kako se desilo da u grčkoj civilizaciji, za
razliku od civilizacija koje su postojale pre ili uporedo sa njom, na
stane demokratija? I kakva je priroda političkog kod Grka? Staje to
od njega napravilo istaknuti vitalni element grčkog društva, element
koji je oblikovao to društvo, ali je i ono njega takođe oblikovalo.
Nije lako shvatiti kako je narod, koji ništa nije znao o mogućno
sti demokratije, mogao da stvori demokratski sistem vladavine. To
ne može biti sasvim razumljivo. Ili su Grci izuzetak od pravila koje
vlada naprednim civilizacijama. Jer, ma šta rekli u njihovu korist, ne
postoji ništa što bi ukazivalo na to da su Grci od samog početka bi
li „obdareniji44od drugih naroda. Objašnjenje ne može ležati ni u po
sebnom karakteru njihove kulture, jer je ona posledica procesa koji
je stvorio povoljne uslove za demokratiju. Postoji uzajamna poveza
nost između ovog procesa i razvoja demokratije, u kojoj ono prvo
stvara neophodne uslove za drugo, koje opet, sa svoje strane, stvara
uslove za njega.
Prve demokratije u svetskoj istoriji mogle su da nastanu samo
ako su građani živeli zajedno kao građani, i ako je ovaj način života
12 Kristijan Majer
,,politički“ postao centralna osobina građanskog života Ovo je zavi

silo od raznih preduslova i imalo razne posledice. Rezultat je bio je
dinstvena pozicija Grka u svetu, pozicija u kojoj su građani imali do
tada nepoznatu kontrolu nad uslovima svog života Ovo je uključi
valo specifičnu formu socijalnog identiteta, poseban način doživlja
vanja vremena, specijalan odnos između stabilnosti i promene, po
seban način sticanja iskustva, opažanja i razumevanja ljudskih mo
gućnosti, istorije, društva i promene; i najzad, poseban oblik poet
skog, teološkog, filozofskog i naučnog pristupa, kao i mnogo drugih
stvari za koje znamo - ili možda još ne znamo - da su bile poveza
ne sa tim. Čak i u takvim sferama kao što su vajarstvo i arhitektura,
politika je snažno delovala na grčku kulturu. Ono što ovde nastojimo
da shvatimo kao „političko14jeste okruženje u kojem se razvio svet
grčkih polisa i prošao kroz ono što je nesumnjivo njegovo najvažni
je iskustvo. To je nešto znatno obuhvatnije od demokratije, u kojoj je
on dostigao svoj vrhunac.
Razvijajući političko, Grci su postali uzan put kojim je čitava
svetska istorija morala da prođe, dok nije stigla do modernog evrop
skog stanja. Koji su uslovi doveli do pojave grčkog društva? Ili, da
kažemo drukčije, da li je grčka istorija, zajedno sa mestom koje ima
u svetskoj istoriji, bila neizbežna posledica ranijeg razvoja, ili je njen
razvoj nešto nezavisno? Na ovo pitanje moramo odgovoriti ako ho
ćemo da dođemo do nečeg dubljeg od površnog istorijskog razume
vanja naše situacije.
Sada je trenutak da razvijemo jednu specifično istorijsku kon
cepciju dugoročnih procesa, različitu od preovlađujućeg evolucioni-
stičkog pogleda na istoriju. Jer, jedinstven karakter grčkog kulturnog
razvoja izgleda da opovrgava one hipoteze prema kojima se društve
ni razvoj odvija u skladu sa jednim pravilnim opštim obrascem. U
svakom slučaju, pojavu političkog među Grcima ne možemo obja
sniti pozivanjem na opštepoznatu i dobro potvrđenu ljudsku sposob
nost za stvaranje naprednih civilizacija. Osim toga, ono se mora
striktno razlikovati od pojave onoga što se olako naziva prve „drža-
ve“. U pitanju je, dakle, čitav program „istorije kao društvene nau-
ke“.
Takva procena uloge Grka u istoriji prirodno pretpostavlja da se
shvata važnost političkog, kako po sebi, tako i u kontekstu u kojem
se može pojaviti. Nasuprot ovom shvatanju, poslednjih decenija se
pojavila tendencija (iz najrazličitijih razloga i uprkos obilju dokaza
za suprotno), da se umanjuje uloga političkog i da se ono proglasi za
nešto sasvim funkcionalno. Na jedan paradoksalan, mada ne i be
smislen način (mogli bismo možda reći na ,,kataparadoksalan“ na
čin),1 Nemačka se poslednjih godina suočila sa progresivnom atro
fijom smisla za političko, dok je istovremeno došlo do politizacije
mnogih oblasti života koje su ranije bile apolitičke. Rezultat ovih
kratkoročnih preokreta našeg doba jeste nastajanje jednog stava re
zignacije koji daje novi smisao tezi Propovednika da „nema ničeg
novog pod Suncem“. Na taj način, političko može postati puka funk
cija ekonomskog.
Gledano iz ovog ugla, grčko društvo se može shvatiti kao jedno
od „antičkih klasnih društava“, nastalih između Persije i Italije to
kom prvog milenijuma pre naše ere,12 kao da sposobnost da se sagle
da celina poretka bez pokušaja da se on stavi pod kontrolu - ili da se
poistoveti sa nekim ljudskim ili božanskim vladarom - nije nešto
potpuno novo. Kao da pojava alternative između stanja u kojem sa
mo vladari odlučuju o stvarima zajednice i stanja u kojem su u to
uključeni i oni kojima se vlada - bez obzira na to da li građani stvar
no imaju pravo odlučivanja - nije nešto što u svetskoj istoriji nema
presedan.
I ako prihvatimo da se pojedinačni tokovi razvoja mogu razvi
jati kao autonomni procesi, sumnjam da se pojava političkog kao ta-
1 Za ovo videti: C. Meier, „Handeln und Aushalten", u Imago Linguae.

Festschrift F. Paepcke (Munich 1976), 359.
2 Ovo je stav H. G. Kippenberg (ed.), Seminar: Die Entstehung der antiken
Klassengesellschaft (Frankfurt, 1977). Videti od istog autora, Zeitschriftfü r Politik
25 (1978), 5 n. 20, 13 n. 46; R. Rilineger, Historische Zeitschrift 228 (1979), 387
ff.
14 Kristijan Majer
kvog može objasniti samo istorijskim uslovima.3 Ovde se bavimo

razvojem koji pokreće kontingentni sticaj brojnih različitih snaga
pod specifičnim okolnostima. Ovo je tačno u meri u kojoj nam izvo
ri omogućavaju svaki zaključak i ukoliko imamo bilo kakvo sazna
nje - ili smo u stanju da izvedemo razumne dedukcije - o istorijskim
vezama. U ovom pogledu čak i začuđujuća pojava da se veliki ,,do-
gađaji“ dešavaju istovremeno na različitim mestima u „osovinskom
dobu414 samo povećava zagonetku pred kojom se nalazimo - da po
novimo ono što smo već rekli - naime, da se političko pojavljuje sa
mo kod Grka
Ali, šta je p o 1 i t i č k o? Šta je ono uopšte i kakav oblik je do
bilo kod Grka? U vezi sa raširenom i izuzetno kontroverznom ras
pravom oko ovog pitanja, treba istaći d aje pomalo riskantno tvrditi
kako je političko grčki pojam. Istina, politika i političko su reči grč
kog porekla Međutim, apstraktan termin političko (das Politische,
Le politique, The political) vrlo je moderan i toliko ispunjen moder
nim značenjem daje u sadašnjem stanju stvari politički razumno, ali
nije naučno opravdano, da grčki pojam uvedemo bez ikakve ograde.
Značenja koja je reč političko dobila tokom vremena, ne samo
da su različita nego su u određenoj meri i međusobno suprotna. Pr
vobitno, ovaj termin se odnosio na polis, koji je identičan sa zajedni
com građana i posebnim ustavom; kasnije se on povezuje sa drža
vom, u smislu monarhije. „Političko'4delovanje u početku se shvata
u pozitivnom smislu kao delovanje u opštem interesu; njegova su
protnost jeste postupanje zasnovano na sebičnim interesima Kasni
je se ovaj izraz shvatao više u tehničkom smislu, pa je čak dobio i
određenu pejorativnu konotaciju, u smislu lukav, prepreden, podmu
kao. Konačno, više se nije povezivao samo sa državom. Prateći sve
3 Vidi: H. Liibe, Geschichtsbegriff und Geschichtsinteresse (Basel/Stuttgart

1977), 35 ff
4 K. Jaspers, Vont Ursprung und Zeil der Geschichte (München 1949); Cf. B.
Nelson, Der Ursprung der Moderne. Vergleichende Studien zum Zivilisationspro-
zess (Frankfurt 1977), esp, x. Ff.
veću socijalizaciju države (to jest sve veću politizaciju društva), on

je nedavno proširio svoje značenje tako da obuhvata najrazličitije
elemente u svetu, koji se sve brže politizuje. Ovu fazu predstavlja po
kušaj Karla Šmita da redefiniše „pojam političkog".5 Zbog činjeni
ce d aje suštinski deo Šmitove definicije političkog pravljenje razli
ke između prijatelja i neprijatelja, nastale su dodatne suprotnosti pre
ma grčkom značenju ove reči, u kojem se podrazumeva prevazilaže-
nje takve suprotnosti i ograničenje vlasti.
Međutim, u janusovskoj situaciji za koju je Karl Šmit pokušao
da napravi teorijski okvir, ovo merilo predstavlja samo onaj deo nje
govog uvida koji se povezuje sa državom. Ma šta rekli o ovoj temi,
važno je da zapazimo daje Šmit pružio podsticaj za radikalnu rede-
finiciju, ako ne i za otkrivanje značenja političkog u savremenom
svetu. Koristeći ovu ideju, što moramo da učinimo u sadašnjoj situ
aciji, nalazimo daje političko zapravo jedan jedinstven i univerzalan
fenomen; različita značenja ovoga prideva, kao i suprotnosti između
tih značenja, samo odražavaju različite oblike koje je političko ima
lo na raznim stepenima istorije i označavaju različite aspekte celine.
Ovde se nalazi specifična teorijska i praktična vrednost pojma Ovo
ne smemo da zanemarimo tako što ćemo političko i politiku tretira
ti kao manje-više sinonimne izraze.6 Ako treba političko da shvati
mo kao opštu pojavu koja postoji, kako u prošlosti tako i u sadašnjo
sti, onda mu ne smemo pripisati zbir svih značenja sadržanih u ovom
pridevu, niti neki element zajednički tim značenjima, a još manje
smemo da jedno značenje postavimo iznad svih ostalih. Velika za
sluga termina političko leži u činjenici daje on u stanju, u skladu sa
suštinskim vidom modernog značenja ove reči, da uhvati nešto što
nije istovetno sa mnogostrukošću značenja pripisanih recimapolitič-
5 C. Schmitt, Der Bergriff des Politischen (rev. ed. Berlin, 1963), H. Meier,
Carla Schmitt, Leo Strauss und „Der Bergriff des Politischen. " Zu einem Dialog
unter Abwesenden (Stuttgart 1988).
6 Za raspravu o ovoj temi videti značajnu knjigu D. Stemberger, Drei Wur-
zeln der Politik (Frankfurt 1978).
16 Kristijan Müjer
ko ip o litik a . P o litičk o o z n a č a v a „ p o lje p o v e z iv a n ja i r a z d v a ja n ja " .78

N aim e, p o lje ili e le m e n t u k o je m se u s p o s ta v lja p o re d a k n a o sn o v u
k o je g lju d i žive u za je d n ic i, i p o k o je m se ra z lik u ju o d d ru g ih . U isto
v rem e , to je i p o lje u k o je m se d o n o se o d lu k e o p o re tk u i, k a o i o d r u
gim p ita n jim a o d z a je d n ič k o g interesa, p o lje u k o je m p o sto ji b o rb a
z a p o lo ž a je n a k o jim a se d o n o si ta v rs ta o dluka.
U te o riji p o litič k o g , m o g u ć e j e sh v atiti ra z n e sp e c ifič n e n a č in e
p o v e z iv a n ja i r a z d v a ja n ja , u sp o sta v iti o sn o v u za u p o re đ iv a n je i u k lo
p iti ih u širu te o riju so c ija ln e stru k tu re. Z a je d n o sa p ra v o m sv ih g ra
đ a n a d e m o k ra ts k ih g r a d o v a -d r ž a v a G rč k e d a u č e s tv u ju u ja v n im
p o slo v im a, p o sto ji i p r o š ire n je o b la sti p o litič k o g o d lu č iv a n ja k o je s a
č in ja v a c e n ta r v la sti i p o s e b a n n a č in p r a v lje n ja ra z lik e iz m e đ u u n u
tr a š n je g i sp o lja šn je g . O v o z n a č i d a su g ra đ a n i „ p o litiz o v a n i", a ta
p o litiz a c ija o d re đ u je m e s to p o litič k o g u g rč k o m živo tu : b a r u k la s ič
n o m p e rio d u , p o litik a j e g o to v o is k lju č iv o o b u h v a ta la o d n o se iz m e
đu g ra đ a n a k a o g ra đ a n a i o d n o s iz m e đ u ra z lič itih g ra d o v a -d rž a v a ,
d o k j e sv a k a p ro m e n a u velikoj m e ri b ila isto v e tn a sa p o litič k im p o
k retim a. P o litičk i p o r e d a k i p o litik a (k ao o b la st u k o jo j se o n sv e sn o
o b lik u je ), n a taj n a č in su g o to v o u p o tp u n o s ti iz d v o je n i iz „ s a m o d e -
la tn o g " m e h a n iz m a p r o c e s a (autom atonf i o d u tic a ja d ru g ih s fe ra
živ o ta. R e z u lta tje b io g o to v o id e ala n m o d e l p o litič k o g : p o litič k i d o
g a đ a j i p o litič k i u slo v i p o d v r g a v a ju se v o lji u č e s n ik a i sv e g a što p r a
ti n jih o v u in te ra k c iju . U slo v i p o litič k o g ž iv o ta p o s ta ju z a v isn i od
g rađ a n a. U o v o m sm islu , p o litič k o n ije sa m o v a ž n a sfe ra d elatn o sti,
v eć i c e n tra ln i e le m e n t ž iv o ta g rč k o g d ru š tv a u o p šte , a a tin sk o g p o
sebno.
7 Videti: E. -W. Bockenforde u članku iz 1969, objavljenom u Kirchlicher

Auftrag undpolitische Entscheidung (Freiburg 1973), i koji sa odobravanjem na
vodi C. Schmitt, Politische Théologie //(Berlin, 1978), 12 f.
8 Ovo je dobro objašnjeno u objašnjenju Solonovog zakona o stasisu koje se
nalazi u. A tinskom ustavu, delu koje se obično pripisuje Aristotelu. Up.: Glava 5, na
pomena 180.
N ije n e o p h o d n o d a se sa d a z a d r ž a v a m o n a ra z lic i iz m e đ u g rč
k ih u s lo v a i s ta n ja sa p o č e tk a n o v o g v ek a , u k o m e j e m o n a rh im a o
m o n o p o l n a v la s t i d o n o š e n je p o litič k ih o d lu k a . O v u m o n o p o liz a
c iju m o ć i p r a tilo j e p r o š ir e n je o b la sti k r a lje v s k e v la sti, k o ja j e o b -
u h v a ta la d rž a v n u o rg a n iz a c iju , d ru š tv e n e i e k o n o m sk e p o slo v e , p a
č a k i - n a o s n o v u iu s re fo rm a tio n is - v e rs k e stvari. Sa d ru g e s tr a
ne, o d re đ e n e m o ć n e sn a g e i d a lje su o s ta le iz v a n d rž a v e - n a p r
v o m m e s tu crk v a , a n a d ru g o m d ru štv o . G ra n ic e iz m e đ u d rž a v e i
o n o g što se n a la z i iz v a n n je , j a s n o su p o v u č e n e . Ip ak , u isto v re m e
o v a d if e r e n c ija c ija j e d o v e la d o n o v ih p ro c e s a . O sim p o litič k ih p o
k re ta , n a sc e n u su stu p ili i d ru g i o b lic i d e lo v a n ja , k a o što j e raz v o j
u o b la sti n a u k e , te h n o lo g ije , k u ltu re , d ru š tv a , e k o n o m ije i sv e g a što
z a v isi o d n jih . Č a k i k r a je m X V III v e k a , k a d a su g ra đ a n i - n a t e
m e lju iu s re vo lu tio n is - d o b ili p ra v o u č e š ć a u p o litič k im p o s lo v i
m a , p o litik a je iz v rš ila u tic a j sa m o n a j e d a n d e o o s tv a re n ih p r o m e
na. V a ž n ije o d p o k u š a ja p o litiz o v a n ja - k o je se m a n if e s to v a lo u k o -
r iš ć e n ju iz r a z a građanin, k a o o b lik a m e đ u s o b n o g o b r a ć a n ja u
F ra n c u sk o j r e v o lu c iji (i k a s n ije u r a z u m e v a n ju p o litič k e je d in ic e
k a o p r o c e s a in te g ra c ije ), b ilo j e „ te m p o r a liz o v a n je " d r u š tv e n o g
sv eta. P o litik a m o ž e d a o d r e đ u je n a š u s u d b in u , što sm o u o v o m v e-
k u i te k a k o o se tili, ali n a d u ž i ro k , n ju o d r e đ u ju p r o c e s i p ro m e n e ,
k o ji n a s ta ju n a o s n o v u b e s k o n a č n e a k u m u la c ije ra z lič itih p o d s tic a -
ja . D a n a s p o s to ji, d o sa d a n e v iđ e n , j a z iz m e đ u k r a tk o r o č n ih p o je
d in a č n ih d o g a đ a ja (n a jo p a s n ije i č e s to n a jn a s iln ije v rs te ) i d u g o
r o č n ih p r o c e s a p ro m e n a .
O v o d a n a s p o s ta je o č ig le d n o n a n o v n ač in : p ro b le m i n a s ta ju n e
sa m o z b o g p r o m e n a - i n jih o v e sve v e ć e b rz in e - v eć i z b o g p ro m e -
n je n e stru k tu re p o litič k o g , u k lju č u ju ć i n o v i p o lo ž a j k o ji o n o z a u z im a
u n a š e m svetu , i u lo g u k o ju im a p r e m a z a d a c im a k o ji se m o r a ju o b a
viti. U X IX i d o b ro m d elu X X v ek a, v ideli sm o d a ra z n i p ro c e s i p r o
m e n a te k u u je d n o m p ra v c u - u k o ris t p rv o b u rž o a z ije a o n d a p r o le
ta rijata . D an a s, m e đ u tim , sve v iše o s e ć a m o d a se o n i k re ć u u s u p ro t
n im p ra v c im a , o d k o jih g o to v o n ik o n e m a koristi. T a m o g d e je n e k a -
18 Kristijan Majer
da postojao progres, sad imamo pokušaje kompenzacije sve negativ-

nijih posledica progresa,9 Valter Benjamin postavlja pitanje da li su
revolucije stvarno „lokomotive svetske istorije“ ili pre „pokušaj čo-
večanstva da povuče kočnicu za slučaj opasnosti“.101Pažnja se sve
više usmerava na vanredno stanje. Zato je rečeno kako ovim proce
sima ne treba omogućiti da sve odluče, već treba osigurati da sada
šnja delatnost postane odlučujuća.11 Pred političko delovanje posta
vljaju se zahtevi koji se do sada nisu postavljali: ono treba da otkla
nja realna ograničenja individualne slobode, to jest da se suprotsta
vlja manjim - i većim - procesima promena, koje u okolnostima na
šeg doba nastaju kao rezultat nenameravanih bočnih posledica naših
postupaka. Političko postaje totalno}2 Gotovo je sve predmet poli
tičkog odlučivanja - čak i odluka o tome šta se izuzima od njega.
Sve ovo preti da proguta ljudsku prirodu i svet u kome čovek živi
(bar u modemom obliku „preliminarnog odlučivanja14, čime pojedi-
9 Liibbe, Geschichtsbegriff, 326.

10 W. Benjamin, Gesammelte Schriften I. 3 (Frankfurt, 1974), 1232. Za de
taljnu raspravu o Banjaminovoj filozofiji istorije („Über den Begriff der Geschi
chte“), videti, G. Kaiser, Benjamin, Adomo. Zwei Studien ((Frankfurt 1974), i od
'istogmtov&NeueAntithesen eines Germanisten. (Kronberg 1976), 99 ff. Benjami-
novo naglašavanje trenutka sadašnjosti, prekida i kontinuiteta, nasilnog osvajanja
mogućnosti slobode, odlučivanja i prilike, metafore „iskakanja11 iz kontinuiteta,
„skoka11, „tigrovskog skoka11, „praskoka11 i „zastupanje11 vremena, razjašnjavaju
jednu stvar: da delovanje, istinsko „vandredno stanje11 može doneti spas živima i
mrtvima. Progres je, naprotiv, oluja koja duva iz raja, i „anđela istorije protiv nje
gove volje tera u budućnost, kojoj on okreće leđa, dok ispred njega gomile ruševi
na dostižu nebo11. „Zlokobna vera u progres i servilno pokoravanje aparatu koji le
ži van naše kontrole11 (sa verom u mase) samo su različiti vidovi jedne te iste stva
ri. Oni „kvare11jer nas podvrgavaju tom procesu i čine mekušcima11. „Političko de-
te sveta11 na taj način je okovano u mišljenje procesa (i događaja) i prinuđeno da
zanemari sadašnjost. Ove teze nalaze se u Gesammelte Schriften 1.2, 69 Iff. Teza 17
a (1.3, 123 I) takođe je od posebne važnosti.
11 Erih Auerbah, Mimesis. Prikazivanje stvarnosti u zapadno-evropskoj knji
ževnosti, Beograd, 1978.
12 C. Schmitt, Politische Théologie (2d ed. Miinchen/Leipzig, 1934), 7 i dalje.
načne odluke utiču na celinu).13 U isto vreme, povezivanje i razdva

janje su u toj meri promenjeni da sve više dolazi do difuzije moći; sa
jedne strane oblasti učešća i obim političkog delovanja sve se više
proširuju, a sa druge, slabe izvori političkog autoriteta, bar tamo gde
se radi o ograničenim procedurama. Potestates indirectae postaju ta
ko jake, međuzavisnost tako složena, a moć toliko difuzna da se po
stavlja pitanje nije li sve ono što se dešava u sferi političkog pre re
zultat nenameravanih bočnih posledica, nego rezultat istinskih odlu
ka.14 U svim ovim procesima važno mesto zauzima circulus vicio-
sus, prema kome preterano očekivanje od politike - koje koren ima
u pretenzijama modernog doba - dovodi do razočaranja, a onda do
još većih očekivanja (zajedno sa zahtevom za napuštanje politike): u
staroj Grčkoj sfera zajedničkog odvajala se od kontrole samomoti-
vacionih procesa i stavljala pod kontrolu političke akcije. Danas su,
naprotiv, političko delovanje prevladali procesi koji se nalaze u osno
vi našeg identiteta.
Kako ovo deluje u pojedinostima, ovde nećemo objašnjavati.
Nas ne zanima sadašnja situacija sa njenim strepnjama i očekivanji
ma, mada te stvari izoštravaju naše opažanje teme. Postoje doba ka
da se političko spajanje i razdvajanje prepliću na tako složene nači
ne da stvaraju podele čak i unutar samih pojedinaca, doba u kojima
se osećamo nemoćnim pred onim što se dešava oko nas. Ovaj ose-
ćaj, koji treba, bar delom, pripisati rascepu između velikih nada po-134
13 O drugom aspektu „preliminarnog odlučivanja" (koji se može nazvati

„podsticanje" procesa) koji često predstavlja jedini način pokretanja procesa koji
će dovesti do odluka, videti: C. Meier, u K.-G. Faber i C. Meier (eds), Historische
Prozesse (München 1978), 16 Cf. H. Kisindžer piše u New York Times 14 March
1979: „Činjenica je da se nalazimo u beskonačnom procesu u kome svako rešenje
spoljnopolitičke zagonetke predstavlja uvod u novi problem."
14 Ovo se ne odnosi na redovni „proces donošenja odluka", već na probleme
koje sa sobom nose nemogućnost ili teškoće pri donošenju odluka, do čega dolazi
usled beskonačne uzajamne zavisnosti (recipročnosti i multipolamosti) svih odno
sa. Videti, Elias, Was ist Soziologie? (München 1970), 70 ff, 100 f.
20 Kristijan Majer
loženih u političko delovanje i onoga što to delovanje pruža, traži od

nas da prilagodimo svoj nivo očekivanja. Postoje doba kada se čini
da plodonosna veza između zastupanja interesa i rešavanja struktur
nih problema u okviru istog stranačkog sistema (karakterističnog
svojstva modernog vremena) više nije tako sigurna, kada je neizve-
sno u kom stepenu se uslovi našeg života - pod pretpostavkom da
imamo razlog da budemo njima nezadovoljni - mogu uneti u arenu
političkih kontroverzi. U takvim dobima, značenje političkog - pri
roda i mesto koje ono zauzima - postaje jasnije. U svakom slučaju,
možemo sumnjati da je odnos između političkih kontroverzi i mo
gućnosti promene prešao određenu kritičnu granicu ili da će on to
uskoro učiniti; modema rasprava o nemogućnosti upravljanja našim
društvom, predstavlja najjasniji pokazatelj ove sumnje.
S obzirom na ovu situaciju, izgleda verovatno da novi pojam
političkog može da pruži i novu orijentaciju. Ukoliko se grčki oblik
političkog - sagledan u svetlosti ovog modernog pojma - može po-
smatrati gotovo kao idealan tip, on može da obavi važnu, mada nu
žno ograničenu funkciju.
Kada se političko po sebi odvoji od države (u skladu sa konti
nuitetom i diskontinuitetom modernih tradicija), kada nisu samo od
luke postale kritične, već i sama mogućnost donošenja političkih od
luka o onom što nam se nameće kao zadatak, kada je u pitanju naš
identitet,15 onda postajemo sposobni za novo viđenje specifičnosti
Grka i njihovih dostignuća, za novo viđenje političkog koje su oni
stvorili (u suštinskom smislu ove reči - građana koji zajedno žive u
slobodi), civilizacije koju oni predstavljaju, jedine političke civiliza
cije među civilizacijama za koje znamo, i samim tim i pozicije koju
oni zauzimaju u svetskoj istoriji.
Ovo je kompleks problema koje ćemo obrađivati - naravno, na
nepotpun i donekle fragmentaran način. Pri tome imamo određenu
teorijsku i metodološku polaznu tačku. Pošto ovo možda nije samo-
očigledno, napravićemo kratak pregled tog stanovišta.
15 Videti: Marquard i K. Steirle (eds), Identitat (München 1979).

Moramo poći od činjenice da se svet grčkog polisa, sagledan u

celini, suštinski razlikuje od našeg sveta, da nam je stran16 i daje sa
stavljen od specifične kombinacije najrazličitijih faktora. Naravno,
mnogo toga nam je blisko; mnoge pojave liče ili su istovetne sa od
govarajućim pojavama našeg doba. Kad to ne bilo tako, mi ne bismo
mogli da shvatimo taj svet. Ipak, uzet kao celina, on je vrlo različit.17
Ova specifična kombinacija faktora ne može se izvesti direktno
iz izvora. Svi eseji iz ove knjige zasnovani su na proučavanju izvora
i delom se samo na to i ograničavaju. Ipak, ono što nas zanima, Gr
cima je uglavnom bilo nepoznato, i ne može se naći u izvorima koji
često nisu ništa drugo do indikatori. Ali, da li su oni stvarno indika
tori i ako jesu onda čega, - to su pitanja na koja ti izvori ne mogu da
ti direktan odgovor. Odgovori se dakle mogu samo indirektno izve
sti iz zapisanih predanja; oni mogu da ukažu na međusobne odnose
između raznih datosti (činjenica, institucija, načina mišljenja, stanja,
itd) koji se mogu izvesti iz izvora na razne načine. Mnoge od ovih
datosti već su naučno osvetljene; druge će postati jasne tokom ovog
istraživanja.
U svakom slučaju, moj glavni zadatak jeste postizanje adekvat
nog razumevanja pojedinačnih međusobnih odnosa; ovo uključuje
uspostavljanje kategorija koje će nam pomoći, prvo, da identifikuje-
mo i registmjemo te međusobne odnose, a onda da ih povežemo jed
ne sa drugim. Pošto se ovi međusobni odnosi, odnosi između razli
čitih faktora i različitih oblasti, menjaju od društva do društva, i po
što počivaju na promenljivim preduslovima, nijedna modema teori
16 Videti: D. Jâhnig, Weltgeschichte: Kmst-Geschichte. Zum Verhàltnis Ver-

gangenheitserkenntnis und Vemnderung (Cologne 1975), 83 ff, 87 ff. 102 f.
17 Ovde se razlikujem od: S. C. Humphreys, Antropology and the Greeks
(London, 1978). Hamfris s pravom tvrdi da treba obnoviti antropološki pristup an
tičkom svetu. Ali, u kontekstu pokušaja prevladavanja izolacije istraživanja klasi
ke moramo nastojati da jasnije ispitamo (i uopšte i u detaljima) klasični period. Mi
treba da ga iznova sagledamo, u kontekstu svetske istorije, a ne da ga lišimo nje
govih specifičnih osobina (opasnost prisutna u Hamfrijevom izuzetno zanimljivom
pristupu).
22 Kristijan Majer
ja ne može biti osnova za istraživanje. Teorijske komponente mog is

traživanja su pre svega pojedinačni elementi koji mogu da doprine
su razumevanju sveukupne strukture. Naravno, moje istraživanje u
isto vreme nastoji da izgradi teoriju ovog perioda kao celine, teoriju
u okviru koje se elementi mogu dovesti u međusobni odnos. Takva
teorija može da pruži osnovu za poređenje sa drugim periodima.
Ovo, međutim, nije moj neposredni cilj.
Istorijski tekstovi mogu se izložiti običnim jezikom;18 on treba
da bude činjenički i što je moguće bliži onom što obeležava svaku
istoriju, to jest ljudskom postupanju i kontekstima u kojima se ono
odvija i postaje delotvomo. U bavljenju udaljenim epohama, ovaj
svakodnevni jezik mora da sadrži određene points de repère, odre
đene pojmove koji će usmeriti pažnju čitalaca i ukazati na distinkci
je i komplekse koji bi se na drugi način mogli otkriti samo kroz naj
detaljnije ispitivanje. (Na ovaj način svakodnevni jezik se obogaću
je i prilagođava istorijskim ciljevima.) Istoričar ne može da radi a da
ne zaroni u takvo istraživanje, ali povremeno mora i da izroni iz nje
ga, jer on treba da posreduje između objekta svog istraživanja i do
ba u kome živi. Za ostvarenje ovog cilja potrebni su mu određeni
pojmovi, i teorije koje će povezati i sjediniti te pojmove tako da pru
žaju eksplicitne i dosledne pojmovne sisteme. Ovo je samo deo - ali
suštinski deo - istoričarevog zadatka.
Ovde se bavimo stvarima koje su do sada slabo privlačile pa
žnju, a za koje je doba u kome živimo izoštrilo našu sposobnost opa
žanja. Nezavisno od strukture i mesta političkog, mi moramo razmo
triti i takva pitanja kao što su specifični konteksti postupanja, odno
si između njih, promena i vreme, građansko prisustvo i razni oblici
društvene pripadnosti i identiteta. Moramo da napravimo razliku iz
među različitih vrsta istorijskih promena, odnosa između događaja i
promene, između politike i procesa, između promena i opažanja pro
mena i između različitog opažanja ljudske sposobnosti da postigne
značajno poboljšanje svog stanja. Posebno zanimljiv i važan pro-
18 K.- G. Faber, Théorie der Geschichtswissenschaft (München 1971), 147 ff.

blem jeste problem koji postavljaju pojmovni svetovi različitih peri

oda Moguće je da se u predistoriji demokratije izdvoji „društvena
istorija političke misli" pa da se onda pokuša rekonstrukcija grčkog
iskustva ,,politizacije“.
Nepotrebno je reći da pretpostavka o postojanju specifične ve
ze između raznih faktora i raznih oblasti ne podrazumeva da svakom
sektom društva treba pripisati posebnu istorijsku tendenciju. Naža
lost, nisam na vreme uspeo da dovršim svoju studiju demokratije i
dopunim je studijom o ekonomiji i robovima u klasičnoj Atini, pa da
i to uključim u ovu knjigu. To delo bi razjasnilo da, u uslovima radi
kalne demokratije, politizovanje najširih slojeva društva i do tada ne
viđeno uključivanje običnog čoveka u praktičnu politiku ide mku
pod mku sa otklanjanjem ekonomskih motiva iz mišljenja siroma
šnih pojedinaca. Zadovoljenje kućnih potreba u velikoj meri preneto
je sa ekonomske na političku sfem. Suprotnost koju su Platon i Ari
stotel zapazili između političke i ekonomske delatnosti, u krajnjoj li
niji odražava osnovne uslove života grčkog grada-države: da se po
litičko mora potvrditi pred ekonomskim motivima u užem smislu te
reci.
Međutim, ono što se ovde izlaže, u svakom slučaju je ponešto
fragmentarno. To je do nekog stepena neizbežno, jer posebna svoj
stva nekog doba neizbežno prevazilaze svaku teoriju.
OD POLITICOS -a
DO MODERNOG POJMA
POLITIČKOG.
KRATAK PREGLED
L v e č političko Grci su koristili da označe ono što pripada polisu.

Polis se u specifičnom smislu odnosi na grad koji je bio istovetan
sa gradskom zajednicom, jer ga je utemeljavala i konstituisala či
tava ova zajednica. Polis je pored kuće bio jedina značajna veza iz
među građana. Sve druge pripadnosti u velikoj meri odnosile su se
na grad (na primer zajednice kulta) ili su imale mali značaj izvan
privatne sfere (na primer, ekonomski odnosi).1 Za Grke, dakle, su
protnost „političkom41 bila je „privatno41, „lično44, „sebično44. „Po
litičko44 znači isto što i „zajedničko44 (koynos, xynos) i upućuje na
ono što se tiče svakog pojedinca. Grci su povezivali ovu reč - u
njenom specifičnom značenju - sa polisom slobodnih i jednakih
ljudi; ona označava suprotnost „despotskom44, zapravo suprotnost
svakom obliku vladavine u kojem manjina gospodari nad veći
nom. Na taj način proširivanje oligarhije znači učiniti je 'politički-
jom'. Tukidid termin političko koristi da označi pravi oblik ustava,
1 Ili su, konačno, težili da se izjednače sa polisom, poput određenih političkih

grupa.
28 Kristijan Majer
zasnovanog na jednakosti.2 „Politička14 vladavina, prema Aristote

lu, jeste vladavina slobodnih i jednakih ljudi. Ona je povezivana sa
posebnim oblikom vlasti i posebnim oblikom vršenja te vlasti.3 U
onom što mi nazivamo politička vladavina, dakle, Grci prave razli
ku između ustavno regulisane sfere političkog poretka i neregulisane
sfere koja se poklapa sa polisom, sfere u kojoj se stvari ne sređuju
politički i u kojoj preovlađuje ili može da preovlada tiranija. Odnosi
između različitih polisa nisu bili politički u grčkom smislu.Političko
delovanje jeste ispravno delovanje u okviru polisa.4 Na ovaj način,
Grci su život i delovanje polisa mogli da sagledaju sa određene dis
tance, ali ne i iz perspektive normi uspostavljenih u drugoj oblasti ži
vota.
U moderno doba, naprotiv, država se obavezno definiše u odno
su na moćne i relativno nezavisne rivalske snage ili potestates indi-
rectae, kao što su crkva, društvo i privreda Reč politički odnosi se
pre svega na državu koja je izgrađena sa ciljem da obuzdava suprot
stavljene strane, tokom verskih ratova. U ovom kontekstu država je
jednostavno entitet posebne vrste, entitet među ostalim entitetima. U
2 Aristotel Politika 305 b; uporedi 1237 b l2 (politikos se povezuje sa demo-

tikos i koinos), 1293 a4I, 1298a39. Tukidid 8.89.3; cf. 3 828. Aristotel, Politika
1255 b l6; cf. 1252a7, 1254b2, 1277аЗЗ i b9, 132 a 27 (protiv tadašnjeg stava:
„shvatanje kako je svaka vlast autokratska nije ispravno"), 1333a5. Uporedi: Pla
ton Država. 303 c.
3 Aristotel Politika, 1255 b 20, 1277 b 7 (cf 1254b3) 1259M), 1295b 21 (cf.
1296 a 29). Ovo je najverovatnije slučaj sa dobrim oblikom demokratije politeiom
(uporedi: C. Meier „Demokratie" u W. Conze, R. Kosellek, i O. Brunner (eds),
Geschichtliche Gnmdbegriffe I (Stuttgart 1972), 831). U Aristotelovo doba ona je
bila u opasnosti. (1296 a 40): „Sad je postao običaj među građanima u državama
da ne teže jednakosti, nego da hoće da vladaju, ili da se pokoravaju." Uporedi: De-
mostenes, 10.4. Samo deo građana želi „ ne da vlada ili da se pokorava, već da kao
građani žive u slobodi i pravdi sa sebi jednakim". Videti: glava 7, ove knjige, i C.
Meier, „Macht und Gewalt", Geschichtliche Grundbegiiffe III (Stuttgart 1982),
820, ff. '
4 Isokrates, Paneg)>ricus 79, 151. Demosten 9.48, 10.74, 18.3, 25.74; Aristo
tel, Atinski ustav 14.3, 16.2, Uporedi: Politika 1259 bi, 1324a 37.
početku, ona je oličena u monarhu, i u sebi nema ničeg - u moder

nom smislu -političkog (to svakako nije njeno jedino značenje), ko
je omogućuje pravljenje razlike između država sa različitim ustavi
ma.5 U svom specifičnom smislu, reč upućuje na poseban način de-
lovanja čije se osobine mogu jasno utvrditi, u svetlosti zahteva hri-
šćanskog otkrivenja i na temelju prevashodno „tehničkih" mogućno
sti, ostvarenih u modernoj državi. Ove osobine prvi je opisao Maki-
javeli, a primenjivali su - i istovremeno osuđivali (to je deo vladanja)
- njegovi protivnici. Takva delatnost se koncentrisala u relativno ma
lom i ekskluzivnom krugu političara. Zbog toga nju nisu ograniča
vale određene obaveze. Postojanje moćnih spoljašnjih snaga kao što
je crkva a kasnije i društvo, duboko svesnih svojih moralnih vredno-
sti, poslužilo je drugima da se distanciraju od politike. Stoga se pri-
dev politički izjednačavao sa pridevima „lukav", ,,vešt“, „podmu
kao", „neiskren".
„Jedno biti, drugo izgledati,
jedno govoriti, drugo misliti,
sve hvaliti, sve trpeti,
uvek se pretvarati, uvek dopadati,
okretati se kako vetar duva,
i zlu i dobru na usluzi biti,
sve činiti i sve izmišljati,
i samo na svoju korist misliti;
ko se ovim želi baviti,
političarom će se nazvati."
U svom opštem i moralno neutralnom smislu, politika se, da se

poslužimo recima Fridriha Velikog, može definisati kao „nauka o
5 Videti: V. Sellin, ,,Politik“ u: W. Conze, R. Koselleck i O. Brunner (eds),

Geschichtliche Grundbegriffe IV (Stuttgart, 1978), 789 ff. Uporedi: D. Stenberger,
Macchiavellis „Principe" und der Begriffdes Politishen (Wiesbaden 1974); ibid,
Drei Wurzeln derPolitik (Frankfurt, 1978), 24 ff. Uporedi: Bien, Die Gmndlegung
der politischen Philosophie bei Aristoteles (Freiburg) 1973), 212 ff.
30 Kristijan Majer
postupanju koje koristi prikladna sredstva u skladu sa svojim intere-

sima“.67Grci su takođe upražnjavali ovu vrstu nauke. Oni su je zva
li politike techne ili arete.1 Ali su entiteti na koje se ona odnosila ipak
bili različiti: za Grke to je bila zajednica građana, dok je na početku
modernog doba to bila država koja je u velikoj meri bila odvojena od
društva. U skladu sa tim, postoje različiti načini njenog sagledavanja
(iznutra ili spolja), različiti stepeni distanciranja, različiti stepeni
očekivanja.
Kao državna delatnost, politika je od početka novog veka ozna
čavala sve što je država u stanju da uradi. Stoga postupamo dosled-
no kad ovu reč koristimo u izrazima „Hitlerova rasna politika44 ili
„Staljinova politika kolektivizacije sela44.8 Ono što je u tome rđavo,
jeste samo postupanje; to što ga tako nazivamo označava njegovu
funkciju. Političko delovanje možemo razlikovati od rata, ali i rat
možemo shvatiti kao politiku, nastavljenu drugim sredstvima. Kao
što je granica između rata i ne-rata postala zastarela, zastarela je i
granica između rata i politike.
Oblast politike se može jasno odrediti onda kada je razgraniči
mo od crkve i društva. Inicijativa u oblasti politike najvećim delom
leži u državi; srž moći, zbijena u centru, čvrsto je institucionalizova-
na, pa je pristup do nje ograničen i podvrgnut kontroli. Odnosi sa
drugim oblastima uglavnom se regulišu administrativnim sredstvi
ma9 i podređeni su politici. Država ima „monopol nad političkim44.10
6 „Testament Politique11 (1752) u: Politische Korrespondenz. Ergdnzungs-

band: D iepolitischen Testamente, ed. G. B. Volz (Berlin, 1920), 27.
7 Uporedi, na primenTukidid I, 138.
8 Uporedi: Schmitt „Inter pacem et bellum nihil medium", Zeitschrift der
Akademie fu r deutsches Recht (1939), 593 ff; i Positioner and Begriffe (Hamburg
1940), 244 ff; i Der Begriff des Politischen (rev. ed Berlin 1963), 12 (The concept
o f the political, G. Schwab (New Brunswick, N. J. 1976).
9 Videti: H. Maier, Die altere deutsche Stoats - und Verwaltungslehre. Poli-
zeiwissenschaft (Norma 1966).
10 Schmitt, Begriff des Politischen, 23; Politische Théologie II (Berlin, 1970),
24 f.
Međutim, na značenje reci političko uticala je ,,temporalizacija“

pojmovnog sveta koja se razvijala oko 1800. Ono stoje odredilo nje
nu kasniju istoriju, nesumnjivo je bila radikalna promena u položaju
države, koja je počela sa rastom pluralizma u XIX veku, i politizo-
vanjem novih oblasti života. Jedino kad jedinstvo države ugroze ne
ke druge snage, može se napraviti razlika između „političkog" i „dr
žavnog", a izraz politički onda gubi svoju jednoznačnu vezu sa dr
žavom. U ovoj situaciji teorijski je moguće da, ako usvojimo radika
lan i beskompromisan pristup problemima sa kojima se suočavamo,
sa jedne strane, političke jedinice jasnije definišemo (i tako napravi
mo razliku između njih i sve većeg broja političkih subjekata), a sa
druge, političko prepoznamo i shvatimo kao jedinstveno i obuhvat-
no polje delovanja.
Na ovom mestu, Šmitov pojam političkog postaje relevantan.
Šmit je poznat po svojoj tezi da se merilo političkog sastoji u moguć
nosti pravljenja razlike između prijatelja i neprijatelja. U skladu sa
ovom tezom jeste i njegovo zapažanje da političko nije neka „odre
đena oblast, već samo stepen intenziteta, povezivanja ih razdvajanja
među ljudima, čiji motivi mogu biti verski, nacionalni, ekonomski ili
neke druge vrste".11
Karl Šmit nikada nije tvrdio da je dao osnovnu definiciju kako
političkog, tako ni politike. Njega je zanimalo samo uspostavljanje
merila. On je jasno ukazao na teorijski korak koji je preduzeo.111213Me
đutim, ja bih hteo da ograničim njegovu tezu i kažem da se njegov
kriterijum ne primenjuje na političko uopšte, već na političku jedini
cu. Termin političko primenjuje se na ona ljudska udruženja koja
imaju potencijal da prave razliku između prijatelja i neprijatelja u
okviru političke oblasti, koja, drugim recima, mogu da budu partie
béligerante.Ovd osnovna definicija traži merilo za razlikovanje poli
tičkog odnosa prijatelj-neprijatelj od ostalih odnosa. Prema Šmitu,
11 Schmitt, Begriffdes Politischen 38.

12 Ibid, 26 ff.
13 Ibid, 37 ff
32 Kristijan Majer
neprijatelj jeste „skup ljudi koji bar potencijalno - to jest u okolno

stima koje se mogu pojaviti - može doći u sukob sa nekom drugom
grupom ljudi“.14 U moderno doba, skupovi ljudi o kojima je reč, je
su države. S obzirom na jasnu distinkciju između rata i mira koji mo
gu postojati između država, termin sukob je jednoznačan.
U jednom času, dakle, protivnici na političkom polju bile su dr
žave, ali danas možemo reći da se termin političko primenjuje na od
luke o tome koje prijatelj a ko neprijatelj, odluke koje donose ili dr
žave ili neke druge snage sposobne da uđu u sukob sa njima. Druge
distinkcije prijatelj-neprijatelj politički nisu od interesa, mada njiho
ve posledice mogu da dođu pod kompetenciju državnih vlasti, kao
što su policija ili sudovi. Uopšte - to jest iz perspektive svetske isto-
rije - drugi protivnici u oblasti političkog su one autokefalne jedini
ce u kojima su (grubo rečeno) spojeni vrhovna zakonodavna vlast i
ius belli (verovatno najsigurnije merilo takve vlasti);15 u ranim dru
štvima ovo mogu biti porodični savezi, klanovi, gradovi-države, ili
neke druge jedinice. Šmitova definicija, samo uz ovo ograničenje,
može važiti i za druge periode a ne samo za modemu državu.16
Da li se može tvrditi kako političko nema sopstvenu oblast, to je
pre svega pitanje definicije. U svakom slučaju, politički odnosi su u
određenoj meri nezavisni;17 u osnovi postupaka nalaze se politički
motivi (bez obzira na prirodu krajnjeg motiva). Važno je da shvati
mo daje oblast politike otvorena za najrazličitije probleme iz drugih
oblasti; u principu, ona ih može sve obuhvatiti, politizovati i uvući u
proces povezivanja i razdvajanja. Čak i ako se navodno nepolitičke
teme rešavaju političkim sredstvima. Način na koji se ovo dešava
razlikuje se od perioda do perioda.18
14 Ibid, 29
15 Ibid 48.
16 Ibid, 9 ff.
17 Vidi J. Julliard u J. Le Goff i P. Nora, Faire de l ’histoire II (Paris 1974),
232.
18 Schmitt, Politische Théologie (2d, ed München /Leipzig 1934), 7.
Šmitova definicija političkog je teorijska; ona ne može da se

osporava sa stranačkih pozicija kao što neki čine ukazujući na egzi
stencijalne premise njegovog mišljenja.19 Ona se odnosi na očigled
no stanje stvari i u sebi sadrži analitički potencijal koji se pokazao
kao izuzetno plodonosan u mnogim kontekstima Dobar primer pru
žaju oni periodi političke istorije u kojima dolazi do promene oblika
političkog udruživanja i razdvajanja: takav period predstavlja i doba
u kome je došlo do stvaranja polisa, koji je tek kasnije postao glav
na politička jedinica; pre toga imali smo period u kome su se savezi
tirana i relativno nezavisnih vlastelinskih porodica, obuhvatajući
brojne gradove, borili sa polisom oko toga koje prijatelj, a ko nepri
jatelj.20
Samo protivnici (ili možda neprijatelji?) Karla Šmita proširuju
njegov „pojam političkog" tako da on implikuje tezu po kojoj politi
ka znači sukob ili polarizaciju između prijatelja i neprijatelja Onda
se ono što je on shvatao kao krajnju mogućnost pogrešno predsta
vlja kao opšte pravilo; teorijska definicija političkog pogrešno se
predstavlja kao praktična norma politike. S obzirom na spoljnu po
litiku, ovaj pokušaj propada na Šmitovom jasnom pojmu neprijate
lja, preuzetom iz perioda ograničenog rata.21 (Čak je i tada ona bila
zastarela, s obzirom na ideološku polarizaciju toga doba i tendenci
ju da se neprijatelji identifikuju na ideološkim osnovama; ovo, naj
zad, dokazuje d aje ona teorijska.) U unutrašnjim stvarima ne može
19 Vidi važan ali ne uvek i konkretan prikaz: L. Strauss (1932) obj. u Hobbes'
politishe Wissenschaft (Neuwied 1965), 161 ff. H. Meier, Carl Schmitt, Leo Stra
uss, i „ Der Begriffdes Politischen “. Zu einem Dialog unter Abwesenden (Stuttgart
1988).
20 A. Heuss, Antike andAbendland 2 (1946) 38 ff, 53 ff, obj, u F. Gschnitzer
(ed), Griechische Staatskunde (Darmstadt, 1969), 36f, Vid. glavu 3.
21 Schmitt, Begriffdes Politischen 12, 28 ff, isto, Théorie des Partizanen (Ber
lin, 1963), 92. Za opštu raspravu o Šmitovom pojmu neprijatelja videti: H. Laufer,
Das Kriterium des politischen Handelns. Eine Studie zur Freund-Feind-Doktrin von
Carl Schmitt a u f der Gmndlage der aristotelischen Theorie der Politik ( München,
1961); K.- M. Kodalle, Politik als Macht und Mythos (Stuttgart, 1973), 25 ff.
1
34 Kristijan Majer
biti neprijatelja ako se politička jedinica definiše onako kako to čini

Karl Smit, jer „suština političke jedinice sastoji se u isključivanju ta
kvih ekstremnih suprotnosti u okviru te jedinice“.22
Tačno je da je pojedinačni intenzitet političkih suprotnosti na
veo Smita da zaključi da „što je konkretna opozicija više politička,
to se više približava krajnjoj tački, podeli na prijatelje i neprijate-
lje“.23 „Političko" se ovde poistovećuje sa „egzistencijalnim" i „in
tenzivnim". Ovde se putevi razdvajaju.24 Mislim daje pogrešno od
baciti sve druge dimenzije ovog pojma u toj meti da postane mogu
će pojam političkog ograničiti samo na jednu dimenziju. Takođe je
pogrešno, u stvarima unutrašnje politike, priznati samo jedan sekun
darni „pojam političkog".25 Ovo ne dolazi u obzir, posebno posle ne
stajanja jasne podele između unutrašnjeg i spoljašnjeg. Naravno, ova
zapažanja se mogu razumeti i raspraviti samo u okviru šireg kontek
sta Smitove totalne teorije, ali bi nas to odvelo suviše daleko. Ovde
se pre svega bavimo posebnim uvidom, za koji mislim da je od
ključne važnosti za definisanje političkog kao celine, i prema kome
treba da zauzmeno teorijski a ne politički stav.26
22 Schmitt, Begriffdes Politischen (1933 ed), II. Videti anegdotu o Temisto-

klu, kod Plutarha, Aristid, 2.5. (različito se priča: u Temistokle 5.6; obe u Moralia
807 A-B).
23 Schmitt, Begriffdes Politischen, 30.
24 To nije pitanje o varijanti značenja, već o srži onoga što se shvata kao po
litičko. Vidi: Smitova formulacija „Politička jedinica... označava ...najintenzivniji
stepen jedinstva, koji pravi najoštriju razliku između prijatelja i neprijatelja11. Ovo
je „najviše jedinstvo, ne zbog svog svemoćnog diktata ili nivelisanja jedinstva, već
zato što odlučuje pa može da suprotstavljene grupacije, koje postoje unutar njega,
spreči da između sebe razviju ekstremno neprijateljstvo (na primer, „građanski
rat“; sa ovim se možemo složiti). -Schmitt: „Inter pacem et bellum...Hamburg
1940.
25 Schmitt, Begriff des Politischen 30. j
26 O ovome je u: H. Lübbe Théorie und Entscheidung (Freiburg, 1971), reče
no sve što treba reći. 1
1
Mislim na osnovnu koncepciju političkog kao određenog „polja

delovanja“ koje potencijalno prožima čitav život. U pokušaju da de-
finišemo političko, moramo usmeriti pažnju na čitavo polje, a ne sa
mo na neke njegove delove - na primer na političke jedinice.
Ovde moramo napraviti jasnu razliku između političkog (poli-
tisch),politike (Politik) i političkog (Politischen) kao imenice. Pridev
politički i imenica političko ne znače istu stvar na različitim nivoima
apstrakcije. Gramatički, političko kao imenica predstavlja primer
supstantivizovanja prideva, na osnovu čega se u grčkom „nešto op-
šte može postulirati kao nešto određeno41,27 kao što se dešava sa poj
mom lepog ili pravednog. Ali, postoji jedna logička razlika. Pridevi
lep i pravedan označavaju isti kvalitet bez obzira na to čemu se pri
pisuju. Grci su samo nastojali da ove kvalitete definišu kroz ispitiva
nje lepog ili pravednog, kao kvalitete inherentne stvarima, opisanim
kao lepe ili pravedne. Pridev politički znači sasvim različite stvari,
koje pripadaju različitim dimenzijama, zavisno od imenica koje kva-
lifikuju - jedinica ili poretka, grupa, pitanja, procesa, sukoba, načina
postupanja ili načina opažanja. Ponekad on opisuje stvari koje se od
nose na državu kao celinu, a drugi put stvari koje određuju neki po
seban interes; ponekad opisuje kontroverzne stvari, a ponekad pre
predenost i lukavstvo.28 Neka od ovih značenja se mogu supstanti-
vizovati, kao kad, na primer, govorimo o „političkom11 u smislu ne
čijeg političkog pogleda na svet. Međutim, na taj način mi ne poga
đamo ni celinu, pa čak ni centralni element širokog spektra značenja
ove reči. Termin političko (kao imenica) ne može stoga da označi su
štinski element u svim značenjima prideva politički.29 On se može
27 B. Snell, Die Entdeckimg des Geistes (4-to izdanje, Gottingen 1975), 205.
Ova se reč pojavljuje u supstantivizovanom obliku, ali samo kao oznaka za zajed
nicu građana. (Herodot, 7. 103 I), Tukidid, 8.93. 3. Uporedi: Xenophont, Helenica
5.3.25, 4.4.19). U pluralu* ona se koristi da označi političke događaje.
28 Stemberger, Drei Wwzeln, 19 f t
29 Ovde nije posredi davanje određenog značaja pridevu „politički"; pri čemu
mislimo da smo saznali ono što definišemo i da smo dobili kategoriju koja se neo
čekivano pokazuje kao stvar. Postoje dva različita načina da izađemo iz ove teškoće:
36 Kristijan Majer
odnositi na ono što im je svima zajedničko samo ako se shvati kao

konačna ravan, kao polje ili element u kome se - rečeno na opšti na
čin - pojedinci i grupe na specifičan način odnose jedni prema dru
gima. Karl Šmit s pravom koristi pojam „polje odnosa i napetosti“.30
Zbog decentralizacije, ono što je ranije bilo koncentrisano u državi,
postepeno je raspodeljeno na niz snaga i odnosa, pa pojam politič
kog, u smislu imenice, nastoji da opravda ovo stanje stvari na način
na koji odgovarajuće savremene tvorevine - „moralne i religiozne
vrste“ - nastoje da opravdaju komplementarne pojave u drugim obla
stima.
Shvaćeno kao celina, političko se na ovaj način karakteriše kao
„određeni stepen intenziteta spajanja i razdvajanja41.31 U svom eks
tremnom obliku (koji i ne mora obavezno da bude i najpolitičkiji),
ono uključuje razvrstavanje na prijatelje i neprijatelje. U isto vreme,
važno je da imamo na umu da različiti oblici međusobnih suprotno
sti mogu da postoje u okviru obuhvatnog prijateljstva ili solidarnosti.
Političko je tako element u kome političke jedinice deluju jedna
na drugu i u kome različite snage političkim delovanjem stiču ili na
stoje da steknu direktnu vlast nad njima. Sve snage koje deluju na
ovaj način su ipso facto političke, bez obzira na to da li je to ono što
one žele, odnosno pristaju da budu - sve dok, nameravajući da bu
du političke, one ne pretrpe neuspeh u pokušaju da utiču na druge či
njih ne treba mešati niti dozvoliti da se međusobno kontaminiraju: prvi je da eks-

plicitno defmišemo šta političko jeste ili treba da bude; ovakve definicije mogu bi
ti oštre i precizne, ali se upravo zbog toga pokazuju kao neadekvatne kad se suo
čimo sa onim što se naziva političko. Biće mnogo takvih definicija ove vrste; jedi
ni spor do koga one mogu da dovedu, odnosiće se na korisnost. Drugi način je da
nađemo pojam koji će obuhvatiti sve što ovaj termin izražava. Onda bismo mogli
da raspravljamo da li smo ispravno definisali “političko" u odnosu na ono što se
opisuje tim izrazom, odnosno, da li smo pravilno odredili sadržaj pojma. Ali, onda
bismo imali samo predmet koji se može jasno definisati,'ne ono što političko treba
da bude već ono što se u mnoštvu značenja misli pod političkim.
30 Schmitt, Politische Théologie II, 25 f.
31 Ibid., Schmitt, Begriffdes Politischen 27, 38.
nioce u polju, pa ili ostaju bez dejstva ili potpadaju pod jurisdikciju
policije ili sudova.32 Prihvatajući neke pozicije, a boreći se protiv
drugih, one deluju politički, pa tako i sporna pitanja takođe postaju
politička. One na taj način između sebe stvaraju političko polje, ko
je nužno stupa u interakciju sa drugim poljima, sve do nivoa svetske
politike. Delotvorna kombinacija ovih snaga stiče ograničenu neza
visnost: u okviru ove kombinacije snaga, faktori ne-političke moći se
ne potvrđuju direktno, već samo indirektno, u meri u kojoj se mogu
preneti u sferu političkog.
Sad smo dostigli stanje stvari u kome je sveobuhvatni politički
element, nekada jasno strukturisan, sa oštrom podelom između dr
žava, između unutrašnjih i spoljašnjih poslova, izmešan sa mno
štvom delotvomih snaga koje nisu države i čije delovanje nije ogra
ničeno na prostor unutar pojedinačnih država;33 one uključuju nad
nacionalne organizacije. U ovoj prelaznoj situaciji političko se može
shvatiti samo kao sveobuhvatni element koji smo upravo opisali.
Ovaj element se defmiše uglavnom preko političkih jedinica. Jer
u njima leže konačne odluke (bez obzira na to kako su donete, ko ih
je doneo i koliko su bile delotvome). Volja da se postigne neki poli
tički cilj mora se usmeriti na političke jedinice. Ostale snage samo se
preko njih mogu nazvati političkim.
Aristotel nije mogao govoriti o polju delovanja ove vrste, polju
čije granice određuje obim politizovanih tema i grupa iz najrazličiti-
jih sfera delovanja. Razlog za ovo nalazi se u činjenici da se politič
ko, kako su ga Grci shvatali, nije bavilo problemima i mišljenjima
koji dolaze iz drugih oblasti, već se isključivo usmeravalo na zajed
nicu građana kao takvu. Sa druge strane, takva polja delovanja po
stoje i na drugim mestima, pa i kod samih G rka Ova elementarna
32 Ništa ne govori više o sadašnjem značenju reci političko od činjenice da

neke grupe, na primer teroristi, za sebe tvrde da nisu kriminalne već „političke" ,
dok druge - za šta ne treba navoditi primere - sebe opisuju kao ne-političke (i po
neke ovo koriste kao sredstvo osvajanja političke vlasti).
33 Julliard, u Le Goff and Nora, Faire de L'Histoire Ii, 243 ff.
38 Kristijan Majer
koncepcija političkog omogućuje nam da razvijemo teoriju koja će

obuhvatiti najrazličitije manifestacije ovog polja, nastale tokom svet-
ske istorije; one će omogućiti da ih upoređujemo. Takva teorija nam
istovremeno može pružiti polazište za jedan novi i savremeni oblik
političke istorije, naime, istorije političkog, koja treba da obuhvati
sve, od detaljnog ispitivanja ograničenih razvoja, do opšte istorije
sveta.34
U okviru horizonta onog stoje Rajnhart Kozelek nazvao „uslo-
vi moguće istorije“, koji smo ovde razradili, mi se - da pomenemo
samo neke stvari - bavimo načinom na koji ljudi politički žive zajed
no, i načinom na koji se taj život čuva; bavimo se raspodelom i sri
canjem moći, oblastima koje su politizovane i koje su - u okviru po
stojećih strukturnih mogućnosti - i danas dostupne civilizaciji. Ba
vimo se mogućim tipičnim suprotnostima i kontekstom političkog
delovanja (različitim oblicima učešća, različitim oblicima vršenja
vlasti i postizanja ciljeva), spajanjem političkog sa drugim oblastima,
bavimo se odnosima između politike i „autonomnih procesa“, izme
đu zadataka koje treba obaviti (hitni problemi za koje se očekuje re-
šenje i koji će, ako ostanu nerešeni, imati dalekosežne posledice) i
mogućnostima donošenja odluka.35 Bavimo se mestom političkog u
društvu i u okviru procesa promena kroz koje društvo prolazi.
Iza niza ovih relativno apstraktnih kategorija skriva se mnoštvo
problema povezanih sa razumevanjem političkog, onakvog kakvo se
pokazuje u različitim trenucima istorije. Ovi problemi su povezani sa
ustavima (svih vrsta), i ustavnom stvarnošću. Ako se ova pitanja po
stave dovoljno široko i realno, ona će - u okviru političke nauke -
dovesti do čitavog niza zahteva; pošto pravilno razumevanje politič
ke stvarnosti uvek implikuje potrebu za posebnim merama zaštite i
34 Ibid., C. Meier, „Der Alltag des Historikers und die historische Theorie", u
Н,- M. Baumgartner i J. Rüsen (eds.) Seminar: Geschichte und Theorie. Umrisse
einer Historik (Frankfurt 1976), 44 ff).
35 Ovaj odnos mi se čini važnijim od drugog, videti: C. Meier, Res Publica
Amissa (1966; reprint Frankfurt 1980). 159 f
poboljšanja ustavnog i zakonskog stanja, za osiguranjem mira, za

povećavanjem sposobnosti političkih centara da deluju i donose od
luke, za unaprađenjem integracije itd. Bilo koji ciljevi mogu biti
uključeni. Međutim, verovatno više nije moguće da se u pojam po
litičkog i politike unosi ona vrsta normativnog sadržaja koja je to
kom istorije unošena u značenje termina politikos, politike techne,
episteme, i arete.
Pojam političkog kao posebnog polja delovanja je osnova za
ono što sledi. Na ovom mestu moramo se zadovoljiti samo opštom
odredbom tog pojma. Međutim, biće teško da se sa problemima ko
ji stoje pred nama izborimo uz pomoć tako ograničenog prostora.
Ono što sledi treba shvatiti kao prilog rešavanju jednog, još nedo
voljno shvaćenog, problema.
POLITIČKO KOD GRKA.
PREGLED I PROBLEM
G j ove knjige jeste razumevanje nekih suštinskih osobina na

stanka političkog u Grčkoj, to jest, specifičnog obrasca ove vrste de-
lovanja tokom klasičnog perioda, posebno u atinskoj demokratiji. Sa
postepenim dobijanjem prava građanskih slojeva - koji su konačno
dobili većinu - da učestvuju u političkom životu, ovo polje delova-
nja je prošlo kroz radikalnu transformaciju, i konačno dospelo na su
protan pol onoga što se u ranim civilizacijama smatralo sferom „ро-
litičke“ delatnosti (u opštem značenju te reči). U njemu su sada za
jedno delovali vladari i oni kojima se vlada.
Iz perspektive svetske istorije ovo je značilo veliki napredak u
politizovanju. Sama srž političkog poretka prvi put je postala politič
ka tema, naime, pitanje ko treba da vlada - kralj, plemstvo, narod?
Drugim recima, treba li da oni kojima se vlada (koji više nisu puki
„podanici44),1 u političkim poslovima imaju odlučujuću reč ili ne?
1 Videti: D. Stemberger, Ich wünschte ein Bürger zu sein (Frankfurt, 1967),

67 (uporedi, 54 f, 5 7 ,9 3 ff) .
42 Kristijan Majer
Tada su mogli da se donose ustavi i da se ustavno osiguravaju

prava i slobode nižih i srednjih slojeva društva Od društvenog po
retka se ne samo odvojio već se i konstituisao nasuprot njemu pose
ban politički poredak u kome su građani međusobno sarađivali kao
građani. U ovom veštački stvorenom poretku nastali su sasvim raz
ličiti odnosi između članova: svi su imali jednaka prava, a vrhovna
vlast je pripadala građanskoj većini (uz pomoć onih plemića koji su
prešli u njenu službu).
Na temelju određenih uslova, koji potiču iz davnih vremena,
problemi polisa {polis) prebačeni su u političku sferu, gde su građa
ni delovali kao građani (politai). Polis je postao istovetan sa svojim
građanima; izraz za zajednicu građana (politeia) počeo je da ozna
čava pravedan ustav; upravo je ova upotreba termina odredila nor
mativno značenje rečipolitičko (politikos), koja znači „polisu prime-
reno“. Ovo gotovo totalno usmerenje na polis odredilo je, između
ostalog, Aristotelovo shvatanje politike, omogućilo mu da kaže kako
je ona nauka o najvišem dobru koje ljudi mogu svojim delovanjem
postići, pa stoga i „najvažnija i najsuštastvenija od svih nauka“.2 Sa
stanovišta kako pojedinca tako i zajednice uopšte, ovako shvaćena
politika bavi se celinom.
Politička pripadnost građanina, to jest njegova pripadnost poli
su, u toj meri je postala važna da je kao opšta pripadnost bila iznad
svih ostalih pripadnosti, i daje proizvela jedan, u svetskoj istoriji je
dinstven, identitet koji se razvio u nižim i srednjim slojevima dru
štva; ovo važi pre svega za Atinu, ali i za druga mesta.3 Mada mete-
ci i robovi - kao uostalom i žene - nisu imali politička prava, ipak
su oni koji su se aktivno bavili politikom, u velikoj meri bili istovet-
ni sa onima koji su pasivno učestvovali u njoj.
2 Aristotel, Nikomahova etika 1094 a 26 ff; Politika, 1282 b 14 ff. Cf. 1252аЗ.
Videti, glava 8.
3 Videti: C. Meier i P. Veyne, Kannten die Gnechen die Demokratie? (Berlin,
1988), 48ff.
To znači da je jedinstvo polisa moralo biti utemeljeno u zajed

nici kao celini - a ne samo u nekom apstraktnom smislu. Građani su
konstituisali realno jezgro grada, izvor vlasti koju su vršili, kojom su
određivali ponašanje članova polisa, uključujući i plemstvo. Nije bi
lo moguće da nešto poput države uspostavi centralizovanu vlast, ili
državne institucije odvojene od društva.
Ovo snažno poistovećivanje polisa sa svojim građanima, pret
postavljalo je visok stepen solidarnosti, a ona je mogla da se ukore
ni samo u opštem građanskom interesu, koji je pravazilazio sve po
jedinačne interese. Ovaj opšti interes je postao tako moćan da su
građani na ovom novom planu građanske pripadnosti određivali po
litiku isto onoliko koliko je i ta politika određivala njihovo ponaša
nje. Drugi interesi bili su relativno zanemarivani, ili bar u velikoj me-
ri isključivani iz politike. Građani su se politizovali, pa nisu prema
tome mogli da politizuju svoje domaće interese. Političkim odluka
ma obuhvatani su samo opšte snabdevanje životnim namirnicama i
raspodela određenih nameta.
Ovom je odgovarao poseban oblik udruživanja i razdvajanja,
raspodela i načina sticanja moći. Na prvom mestu, kretanje ka izo-
nomiji i demokratiji dokrajčilo je - ili bar oslabilo - specifičnu po-
delu na prijatelja i neprijatelja, koja je postojala unutar plemstva, po-
delu koja je mogla da dovede do žestokih sukoba kako u polisu tako
i izvan njega Protiv ovih podela široki slojevi građana izgradili su i
učvrstili opšti interes zajednice kao celine. Pošto su politička prava
dobila prvorazredni značaj, postalo je moguće da se, donekle izne
nađujuće, uspostavi relativno jasna i ukorenjena podela na demokra-
tiju i oligarhiju, mada se ona ispoljila tek sredinom V veka p.n.e. Pre
ma Platonu, bogati i siromašni često, kao dva grada, žive jedni po
red drugih, u okviru istih gradskih zidina.4 Ovo je preterivanje, koje
pokazuje kako je i u njegovo doba političko mišljenje sa velikim pre
tenzijama moglo da se zasniva na izuzecima, i moglo da ne bude
pravedno prema opštem pravilu. Ipak je tačno da je zbog odsustva
4 Platon, Država, 422 e.

44 Kristijan Majer
sveobuhvatnih institucionalnih garancija, unutrašnje jedinstvo često

bivalo vrlo nestabilno, unutrašnja opozicija često bivala povezana sa
spoljašnjim protivnicima - naročito između Atine i Sparte - i da su
proterivanja i građanski ratovi bili nešto uobičajeno. Postojala je po
dudarnost između centralnog položaja građana i odsustva samostal
ne države.
Političko polje bilo je vrlo široko, s obzirom na broj učesnika u
njemu, i vrlo ograničeno, s obzirom na teme kojima se bavilo, pa je
zbog toga u sebi krilo mogućnost opasnih napetosti. Njemu su nedo
stajali brojni modemi izumi, pomoću kojih se nakupljena energija
prenosi na ne-političke aktivnosti, ali koji istovremeno mogu da od
nose opterete dodatnom težinom - mada obično pod kišobranom dr
žave.5 Političko je bilo oblast bremenita aktivnošću, ali oblast koja ni
je pripadala društvu u modemom smislu te reči - jer u modernim
društvima razne oblasti života postoje pored ili čak protiv državnih
vlasti - već zajednici građana koja je sebe poistovećivala sa drža
vom.
Političko je na taj način bilo u centru opažljive promene, a po
sebno u centm opažene promene. Jedina promena koja se mogla
opaziti odnosila se na zbir političkih postupaka i događaja, pošto je
sve izvan politike u suštini bilo ili statično ili se vrlo sporo menjalo,
i to na bolje.
Građansko, odnosno u grčkom smislu političko, prisustvo, koje
ide ruku pod ruku sa političkim identitetom, time u sebi sadrži dva
značenja: građansko prisustvo, u meri u kojoj su građani u stanju da
5 Videti: F. Jonas, Die Institutionenelehre Arnold Gehlens (Tübingen, 1966),

30: „Moderno društvo se suštinski razlikuje od antičkog polisa: ono se ne može
shvatiti preko polisa - što je na primer Monteskje jasno uviđao - niti je patos poli
sa spojiv sa funkcionisanjem građanskog društva. Modema društva nisu politička
na način na koji su to bili grčki ili italijanski gradovi-države. Pokušaj da se u poli
tici pronađe element koji objedinjuje modeme države vodi u teror, što pokazuje
francuska revolucija. Naše države ne konstituiše ni zajednička politička volja, ni za
jednička vera, već treći element koji se prvi put pokazao u delima engleskih eko
nomista XVIII veka.“
potvrde svoju volju kroz učešće u političkim poslovima; građanska

sadašnjost, u meri u kojoj su oni imali posebno iskustvo sadašnjeg
vremena. Sadašnjost za njih nije bila uska granica između prošlog i
budućeg vremena; oni su je doživljavali kao široku i ispunjenu „tra
ku sadašnjosti".
Preovladavale su posebne konstelacije, kako unutar društvenih
zbivanja, tako i unutar načina opažanja. Stvar koja nije bila predmet
veće pažnje - pa je stoga još zanimljivija - jeste pitanje o vrsti deša-
vanja sa kojim se društvo suočavalo pri pogledu na ono što se zbiva
u njemu i izvan njega, i način na koji se uključivalo u to. Ovde se ne
bavimo totalitetom zbivanja, već samo onim događajima koji su pre-
vazilazili svakodnevni život i dovodili do opažljivih promena u po
stojećim stanjima, događajima koji ne samo što su bili od opšteg in
teresa, već su i uticali na ljudski život, nezavisno od uključenosti lju
di u njih. Govorimo o opštevažećem iskustvu koje se ljudima deša
va i reakciji do koje ono dovodi. Za Grke, takvi događaji mogli su da
se u velikoj meri izjednače sa politikom i ratom. I oni su ih na taj na
čin i opažali. Ali, to je značilo i sledeće: zbivanja tog doba (i pre sve
ga način na koji se opažaju), u suštini su rezultat slobodnog politič
kog delovanja i njegovih kontingentnih posledica, kao i odluka do-
netih tokom tog delovanja. Političko delovanje je bilo centralni fak
tor. Ono se sastojalo od niza kretanja političkih subjekata u svetu, ko
ji je kao celina opažan kao nepromenljiv.
Stoga je svako - posebno istaknuti članovi društva - ali u izu
zetno velikom stepenu i čitave zajednice, a u Atini čak i obični ljudi
- sticao određeni značaj u odnosu na zbivanja u svetu, sposobnost
da utiče na tok događaja, što je danas teško zamisliti. Oni su nepo
sredno, konkretno i egzistencijalno učestvovali u donošenju i spro-
vođenju odluka, a mogli su i da se identifikuju sa tvorcima tih odlu
ka, i to ne samo na jedan apstraktan način. Sve što se događalo, bilo
je u određenom stepenu po meri građana. Oni su bili bliski događa
jima i upleteni u njih. Ti događaji odigravali su se među njima,
uglavnom kao posledica odluka koje su sami doneli. Gotovo da se
može reći da su građani bili manje pod uticajem događaja nego po-
46 Kristijan Majer
stupaka drugih. Oni po svoj prilici nisu imali kontrolu nad onim što
se dešava: samo su moćni Atinjani i njihov državnik Perikle imali re
alnu kontrolu, bar za izvesno vreme. Život je bio ispunjen događaji
ma. Ljudi su trpe! i poraze; ne samo pojedinci, već su i čitavi grado
vi mogli prestati da postoje. Bila su to relativno opasna vremena.6
Ali, to je bilo neizbežno u svetu u kome je sve određeno političkim
delovanjem. Zato Grci zauzimaju posebnu političku poziciju u sve
tu. Ova pozicija je dijametralno suprotna stanju u kome su ljudi pre
pušteni na milost i nemilost procesa, u kome ih ti procesi savladava
ju, u kome moraju da pribegavaju složenim identifikacijama sa ra
znim pokretima - što je slučaj u novom veku pa čak i u najnovijem
dobu - ako hoće da sačuvaju osećaj pripadnosti, ako svoj identitet
uzdižu iznad fragmentacije i izolacije koje ih pogađaju i integrišu u
širu celinu. Malo Grka V veka je imalo „potrebu za fatalizmom“ o
kojoj piše O. Markar. 7
Ovu poziciju koju su Grci zauzimali u svetu V veka, pratila je
izoštrena svest o ljudskim sposobnostima, koja je, kako se čini, bila
posebno izražena u Atini, gradu na koji se ugledao ostatak grčkog
sveta. U najrazličitijim sferama zapažane su velike mogućnosti za
delovanje i stvaranje. Ipak, ova zapažanja su ostala aditivna; ona se
nisu generalizovala i sjedinila u opažaju velikog sveobuhvatnog pro
cesa u kome je promena postala nezavisna od onih koji je izazivaju.
Postojala je jako izražena svest o sposobnostima i dostignućima po
jedinaca - o velikom broju pojedinaca - ali ne i svest o struji u kojoj
se sve neumitno kreće napred, i postaje funkcija vremena.
6 Zbog činjenice da su se u hoplitskoj vojsci čitave zajednice borile jedna pro

tiv druge, neka izuzetno krvava bitka mogla je čitav grad da opustoši za mnogo go
dina. U Argu je jednom prilikom bilo neophodno da se pribegne i robovima, radi
jačanja građanstva, dok ne stasa nova generacija (Herodot, 6, 83); kad grad pretr-
pi poraz svi se muškarci ubijaju, a žene i deca prodaju u ropstvo.
7 O. Marquard, ,,Komrensation“. Überlegungen zu einer Verlaufsfigur
geschichtlicher Prozesse", u K.-G. Faber i C. Meier (eds), Historsche Prozesse
(München 1978), 332.
Poseban karakter političkog, kao centralni element grčkog živo

ta, imao je mnoge i različite efekte, koji su se širili u najrazličitije
oblasti života i koji su tim oblastima davali oblik. Njegov uticaj mo
že se videti u književnosti i umetnosti, filozofiji i veri. Zapažamo ga
u svim pitanjima - i mnogim odgovorima - rođenim u iskustvu kroz
koje su Grci prolazili dok su kontemplirali svoju novostečenu slobo
du. Od posebnog interesa je visok stepen tolerancije prema kontin-
gentnosti, koji je bio osnovni element njihove istoriografije. Tragaju
ći za totalnim značenjem onoga što im se događalo, oni su ispolja-
vali istraživačku skromnost. U tom pogledu na njih su povoljno de-
lovale nepromenljive okolnosti koje vladaju u svetu izvan politike.
Sve što se dešavalo, oni su doživljavali kao rezultat dejstva prepo
znatljivih sila. Grci nisu mogli sebe da dožive - ni kao celinu ni u
okviru svojih gradova-država - kao „svet za sebe“, niti su imali po
trebu da ono što im se događa kao biću u metafizičkom smislu te re
ci, skroje prema svojoj meri. Ovo se poklapalo i sa njihovim shvata-
njem neprijatelja. Svoje neprijatelje, i Grke i ne-Grke, oni nisu doži
vljavali kao inferiorna bića; smatrali su ih sebi ravnim i to su, bez
oklevanja, javno i govorili. Prizivanje pomoći bogova protiv neprija
telja nije unosilo neku značajnu religioznu komponentu u borbu, jer
se i neprijatelj molio ponekad drugim, a ponekad istim bogovima.
Na taj način, Grcima je nedostajao veliki deo institucionalnog i
ideološkog arsenala, kojim se ljudi štite od opažaja stvarnosti, od
ozbiljnog pristupa toj stvarnosti i njenog uticaja na njih. Njihovu
otvorenost pratio je visok stepen izloženosti; njihovu svest o va
žnosti delovanja pratilo je iskustvo strepnje, koja ide uz donošenje
odluka; slobodu rođenu iz samopouzdanja pratilo je i shvatanje o
veličini ljudskog stradanja. Možda nigde, u čitavoj istoriografiji,
nije stavljan toliki naglasak na stradanje i patnju (algea, pathema-
ta) učesnika.8 Tako su Grci bili svesni ne samo ljudskih čudovišnih
mogućnosti, već i njihove strašne prirode. „Ljudskost u njenoj ra
njivosti i izloženosti opasnostima, ljudskost sa svim svojim proble-
s Vidi H. Strasburger, Homer und die griechische Geschichtsschreibung (He

idelberg, 1972), 23f, 33 ff.
48 Kristijan Majer
mima“9 ali i sa svojim radostima i veličinom, doživljavana je na je

dan istovremeno nov i uznemiravajući način.
Sve je ovo nastalo i dobilo definitivan oblik u situaciji u kojoj je u
velikoj meri dominirala pojava političkog (u svom specifično grčkom
obliku, povezanom sa polisom). Grčka civilizacija je, stoga, jedina po
litička civilizacija u čitavoj svetskoj istoiiji. To što je političko zauzi
malo tako centralnu i dominantnu poziciju (koja se nije ograničavala
na pojedine centre, niti svodila na funkciju vremena i društva, nije zna
čilo samo novi početak, već je takođe značilo i kretanje u jednom je
dinstvenom i neponovljivom pravcu.101Novo polazište pripada istoriji:
ovaj poseban pravac zanimljiv je u kontekstu teorije politike. Prilikom
opisivanja karakterističnih osobina grčke civilizacije, obično se pomi-
nje pojam ,,klasični“ - model za mnoge čija privlačnost leži u svemu
što je postignuto, doživljeno i predstavljeno u okviru uskih granica
sveta polisa, u vidu dostignuća, intelektualne radoznalosti, ljudske ve
ličine i samerljivost sa događajima; ono je konačno i tačka orijentaci
je. U grčkim gradskim državama ostvareno je veliko približavanje iz
među aktivnog i pasivnog učešća u politici, veliko približavanje izme
đu subjekta i objekta Ovo približavanje je dovelo do onog što se zove
totalna politika: politika je postala dominantan element u životu zajed
nice (ali ne i element dominacije i mogućeg totalnog raspolaganja).
Mada je ovo jedinstveno i neponovljivo, istovremeni razvitak politič
kog i ljudskog ipak je zanimljiv za naše doba, u kome političkom sa
jedne strane preti opasnost od stapanja sa autonomnim procesima, a sa
druge se otvara nova strašna dimenzija u obhku legalne svetske revo
lucije1k Time se otvaraju novi problemi koji vode iskušenju potpunog
povlačenja iz politike.
9 O duhu Delfijskog proročišta već prisutnom kod Homera, videti: W. Scha-

dewaldt, DerAujbau der Ilias (Frankfurt 1975), 8. O veličini videti: K. Reinhardt,
Von Worken und Formen (Godesberg 1948), 22 f.
10 Videti Štembergov prikaz delà Hane Arent: „Die versunkene Stadt", Mer
kur 30 (1976) 935 ff.
11 Videti: C. Schmitt, „Die legale Weltrevolution. Politischer Mehrwert als
Pràmie auf juristische Legalitât und Superlegalitat", Der Stoat 17 (1978)321ff.
NASTANAK TEŽNJE
KA IZONOMIJI
G™ nisu imali Grke pa da se sa njima takmiče. Oni, dakle, nisu

znali za mogućnost demokratske vladavine pre nego što su je sami
stvorili. Ali, ako ljudi treba da imaju pravo glasa, u tome kako se nji
ma upravlja, i ako čak u svoje ruke uzmu vlast, oni moraju na neki
način razviti ciljeve i pretenzije koji će konačno dovesti do ovih te
kovina Moraju naći puteve i sredstva - to jest moraju stvoriti insti
tucije koje će političko učešće učiniti mogućim, odnosno zamisli-
vim. Poznavanje javnih poslova, i težnja za učešćem, moraju se tako
čvrsto ukorenih u kompleks zajedničkih interesa i stavova, da se re
lativno malo zanimanje za politiku, koje ispoljavaju mnogi građani,
mora povećati, kako bi, prevazilazeći podele među njima, ono po
stalo njihovo glavno interesovanje. Uzurpator uglavnom zna šta ho
će i jednostavno traga za moći i prilikom da realizuje svoje ciljeve,
ali tamo gde se radi o velikoj masi ljudi, neophodno je da se na ra
nom stepenu političkog razvoja, prvo probudi a onda ojača i oveko-
veči predstava da se oni mogu izboriti za značajan položaj u zajed
nici. Mora da nastane nova politička uloga, a ne samo da novi igrač
preuzme staru ulogu. Ovo zahteva društveno razmišljanje sasvim
različite i apstraktne vrste. Najzad, pošto je prva demokratija u svet-
52 Kristijan Majer
skoj istoriji mogla da nastane uglavnom kao neposredna demokrati-

ja, među građanima je morala da se formira spremnost za ozbiljno
angažovanje, a to znači ništa manje do transformaciju društvenog
identiteta. Za sve ovo potrebno je vreme.
Ono što je moglo da se ostvari samo u budućnosti, moralo je
stalno da se anticipira u sadašnjosti. Ovaj segment istorije dovodi
nas do starog Vikovog problema: ljudi su jedini tvorci ovog poretka,
pa ipak u najmanju ruku većina njih, zbog ograničenosti svog razu
ma, neshvatanja pravih namera i velike sebičnosti, nije u stanju da
shvati ono što su sami stvorili. Vikovo rešenje problema - da ljudi
ma upravlja božansko proviđenje - nama ne deluje dovoljno ubedlji-
vo. Pa kako su onda Grci došli do demokratije? Pokušavamo ovde
da na temelju onoga što se može napabirčiti iz oskudnih dostupnih
izvora, rekonstruišemo onu fazu predistorije demokratije u kojoj se
pojavila težnja ka izonomiji, ka onom razvojnom koraku u političkoj
evoluciji koji je prethodio stvarnoj demokratiji u kojoj su široki slo
jevi društva zadobili delotvomu vlast u borbi sa vladajućim plem
stvom. Izonomija se ostvarila u Atini krajem VI veka pre nove ere,
sa Klistenovim reformama; na drugim mestima to je moglo i ranije
da se dogodi.
Ispitivati pojavu težnje ka izonomiji znači ispitivati istorijski
proces. Stoga, moramo pokušati da pokažemo konkretne međuod
nose između postupaka koji su konstituisali ovaj proces u specifič
nim situacijama (koje su se reprodukovale u ovim postupcima u raz
ličitim oblicima).
Na takav tok razvoja (koji je na nekom stepenu prerastao u auto
nomni proces, mada ovo nećemo dalje razrađivati),1 upućuju brojni
zaključci koji se mogu izvesti delom iz samih izvora, a delom iz po-
ređenja između polazne i završne tačke ove posebne faze istorije.
1 Videti: C. Meier u K.- G. Faber i C. Meier (eds), Historische Prozesse (Mu

nich 1978), 221 ff. Za novije razmatranje teme koja se obrađuje u ovoj glavi vide
ti: C. Meier, „Die Griechen. Die politische Revolution der Weltgeschichte", Saecu-
lum 33(1982) 133 ff
Možemo, dakle, biti sasvim sigurni - što ćemo i dokazati - da nam

dobro poznati ishod ove faze, naime izonomija, fragmentarni dokazi
koji se daju izvesti iz zabeleženih činjenica i ono što se može izvesti
iz izvora dozvoljavaju da izvučemo određene zaključke o procesu
koji je doveo do nje. U svakom slučaju, nameravamo da pružimo
istorijsko objašnjenje ovog razvoja. Anticipirajući svoju tezu, može
mo reći d aje ovaj razvoj, koji je došao posle dugog perioda borbe,
suštinski doprineo „društvenoj istoiji političke misli“ koja je u svoje
vreme uticala na najrazličitije oblasti grčkog života, stvarajući pokret
koji je konačno doveo do izonomije i koji je odredio njen pravac.
Mnogi faktori koji su do tada smatrani uzrocima procesa koji je
doveo do demokratije u stvari nisu ništa drugo do preduslovi koji su
ili omogućili ovaj proces ili sami bili njegov rezultat. Ovo je, u sva
kom slučaju, najviše što možemo da utvrdimo. Tačno je da je geo
grafija egejskog regiona podstakla razvoj brojnih nezavisnih grado-
va-država, ali je tačno i da ona ne bi bila u stanju da spreči nastanak
većih političkih jedinica. Izgleda daje u mikensko doba ovaj region
bio sasvim drukčije organizovan, naime u mnogo veća kraljevstva.
Ako je Sparta mogla da vlada velikim oblastima Mesenije, sa one
strane Tajgeta, dok su carstva poput onog Polikratovog bila kratkog
veka, a veće političke jedinice koje su predlagali Tales iz Mileta i Bi-
jant iz Prijene2 nisu imale izgleda da se ostvare, onda geografski raz
lozi svakako nisu bili odlučujući.
Odlučujući nije bio ni čitav kompleks crta koje se pripisuju grč
kom ,,karakteru“, niti nas on dovodi bliže objašnjenju onoga šta se
zapravo dogodilo. Iako su stanovnici grčkih gradova-država bili pro
žeti izuzetno jakim, isključivim i žilavim osećanjem solidarnosti, mi
nemamo načina da saznamo u kojoj meri je ono bilo uzrok a u kojoj
posledica procesa koji razmatramo. Čak i ako pretpostavimo daje na
samom početku ovog procesa (oko 800. pre nove ere) polis doživlja
van kao neka vrsta proširene porodice, treba da se upitamo da li je
ova koncepcija bila dovoljno jaka da postane odlučujući faktor u tom
2 Herodot I. 170.
54 Kristijan Majer
procesu, nezavisan od specifične konfiguracije i specifičnog toka

potonje istorije. Nikako ne možemo odbaciti ideju da ono što treba
da se objasni nije to što su takva svojstva bila prisutna od početka,
već to da su ona stvarno opstala, suprotno svakoj verovatnoći. Isto
važi i za zadržavanje originalnih formi „prvobitne demokratije“3 kao
što su skupštine zajednice, uspomene na nekadašnju jednakost,4 si
stem zakupa zemlje i određeni oblici pobožnosti i „teologije41. Mo
žda je manje čudno što su takve stvari postojale na početku nego što
su opstale i nastavile da se razvijaju zajedno sa razvojem grčke kul
ture. Možda ovo i nije toliko pokretačka snaga pomenute težnje ko
liko nusproizvod izrazito idiosinkratičkog kulturnog razvoja Naj
zad, opšte pravilo kaže da se napredne civilizacije pojavljuju sa raz
vojem moćnih monarhija, koje radikalno transformišu čitavo društvo
i ostavljaju svoj pečat na njemu. U svakom slučaju, bilo bi pogrešno
izjednačavati puko zadržavanje arhajskih osobina sa njihovom žila
vošću i potencijalom za razvoj.
Tvrditi da ove i slične grčke osobine predstavljaju stvarne uzro
ke težnje ka izonomiji, znači navući na sebe opasnost od teškoća, po
vezanih sa pitanjem šta je prvo - kokoška ili jaje. Ako, sa druge stra
ne, treba da prihvatimo gradualistički pristup5 onda možemo pretpo
staviti da na ranom stepenu postoji začetak pileta i modikum jajeta,
i da će od takvog malog početka - uz pretpostavku da se težnja na
3 Za ovaj pojam (i mogući nastanak te pojave u staroj Mesopotamiji) videti:

T. Jacobsen, H. Frankfort, H. A. Frankfort, J. A. Wilson i T. Jacobsen, Before Phi
losophy. The Intellectual Adventure o f Ancient Man. An Essay on Speculative Tho
ught in the Ancient Near East (Harmondsworth 1949). 141 ff O koheziji koja se
zasniva na kultu, videti: W. Burkert, „Opfertypen und antike Gesellschaftsstruk-
tur“, i G. Stephenson, Der Religionswandel unserer Zeit im Spiegel der Religion-
swissenschaft (Dannstadt 1976), 184 ff; ibidem, Griechische Religion der archa-
ischen und klassischen Epoche (Stuttgart 1977), 382 ff. Videti, C. Meier Die Welt
der Geschichte und die Provinz des Historikers (Berlin, 1989).
4 Videti: M. I. Finley, The World o f Odysseus (Harmondsworth) 1962), 33, 89
ff, 105 ff; B. Borecki, i Geras: Studies Presented to G. Thomson (Prague 1963), 60.
5 Videti: Faber i Meier, Historische Prozesse, 51 ff.
stavlja u istom pravcu - krajnji ishod biti potpuno razvijena kokoš i

potpuno razvijeno jaje.
Mi ne znamo kada je ovaj proces počeo. Niti je cilj ovih zapa
žanja da poreknemo da je narod koji je početkom I milenijuma pre
nove ere nastao iz raznih plemena i zajednica, kako starosedelačkih
tako i doseljeničkih, mogao da ima određene karakteristike koje su
konačno dovele do razvoja izonomije. Neke od ovih karakteristika
nesumnjivo su doneli doseljenici iz svog starog zavičaja; druge su
mogle da se pojave u uslovima migracije, treće za vreme perioda su
koba i navikavanja na zajednički život u egejskom regionu, posle
uništavanja ranije kulture. O ovom pitanju teško je, ako ne i nemo
guće izreći bilo kakvu ubedljivu tvrdnju. Mi čak ne znamo ni u kom
stepenu se suočavamo sa pojavom specifičnih i distinktivnih crta.
Moguće je čak da je u ovim malim zajednicama koje su živele
skromnim životom bez događanja, zahvaćenim pokretom arhajskog
perioda, ono što ih izdvaja upravo bila činjenica daje tako malo stva
ri dobilo oblik, da je tako mnogo još bilo otvoreno za razvoj - da je
njihova situacija, da se izrazimo jezikom modeme evolucionističke
teorije, bila situacija „evolutivne otvorenosti".6 Sasvim je jasno daje
Homer sačuvao neka vrlo stara shvatanja koja su delom poticala iz
mikenskog doba, ali su se razlikovala od shvatanja „prvobitnih za
jednica uopšte".7 Homerov jezik, takođe, pokazuje određene poseb
nosti, koje karakterišu Grke potonjih vremena Ali, mnoge od osobi
na koje kao da ukazuju na potonji period, po svoj prilici su nastale
tokom VIII veka, kada je započelo doba revolucionarne promene ko
jom se ovde bavimo.8 Isto važi i za umetnost.
6 Videti : Н,- K. Erben, Die Entwicklung der Lebewesen. Spielregeln der Evo
lution (München/Zürich 1975).
7 Tvrdi se u: W. F. Otto Die Gotter Griechenlands, 3. Aufl Frankfurt 1947.
Isto shvatanje nalazi se u: H. Loyd-Jones, The Justice o f Zeus (Berkeley 1971), 169
n.45.
8 Videti: na primer, F. Gschnitzer „Politische Leidenschaft im homerischen
Epos", u: H. Gorgemanns i E.A. Schmidt, Studien zum antiken Epos (Meisenheim
1976), I ff, W. Schadewaldt u DerAufbau der Ilias Strukuturen und Konzeptionen
56 Kristijan Majer
Bilo bi dobro da, suočeni sa ovim teškoćama, sve grčke „кагак-

teristike“ nastale oko 800. godine pre nove ere, shvatimo kao nepo
znanice - ili kompleks nepoznanica. Ma kakva da su njihova priro
da i njihova obeležja, mi iz njih ne možemo izvesti težnju ka demo-
kratiji. Čak i ako se u tami tih vremena, sa retkim pisanim tragovi
ma, mogu jasno razlikovati neki elementi, mi još nemamo pravo da
iz poznatih posledica na osnovu ekstrapolacije, zaključimo da su ovi
elementi uzroci. Sami po sebi oni nisu mogli da pokrenu ovaj pro
ces i odrede njegov potonji pravac: izonomija koja se konačno poja
vila mogla je da nastane samo u okviru promenljivih okolnosti, koje
su ljude navele da u određenim vremenima deluju na određeni na
čin.
Naš sadašnji cilj jeste da skiciramo proces u okviru koga je na
stala težnja ka izonomiji. Ovo se može učiniti samo u opštim crta
ma. Mnogo toga o ovom procesu ostaje nepoznato - a ne samo tač-
no određena uloga koju je u njemu imao splet grčkih „osobina" pri
sutnih od samog početka. Ipak, možemo da grubo utvrdimo okolno
sti pod kojima su Grci ušli u period kretanja u VIII veku, period pra
ćen krizom koja je uzdrmala nasleđeni poredak, teškoće sa kojima
(Frankfurt, 1975), 91 ff; piše: „Stare uspomene na onu pređistorijsku eru, spojene
sa samopouzdanjem koje smelo gleda u budućnost, stvorile su situaciju koja je bi
la izuzetno povoljna za poeziju". Uspomene na veliku prošlost prožimale su pred
stave iz svakodnevnog života i njegovih sukoba, stvarajući sliku opuštenog seo
skog sveta, koji je u isto vreme bio i svet javnog delovanja. Državni poslovi su do
nekle dobili izgled seoskih svađa. Videti: Cf, H. Strasburger, „Der soziologische
Aspekt der homerischen Epen", Gymnasium 60, (1953), 97 ff; ibidem., Homer und
die Geschichtsschreibung (Heidelberg 1972), 22 o „potencijalnoj stvarnosti epo-
sa“. Već u Odiseji mi nalazimo tragove nove vere u pravdu, raširene u srednjim i
nižim klasama, vere za koju Hesiodovo delo sa početka sedmog veka pruža najo-
čigledniji dokaz. Dobar deo karaktera i dejstva epova određenje činjenicom da su
oni sastavljeni pre svega u duhu ovog izuzetno ranog doba, koje je istovremeno bi
lo duboko svesno moći i izloženosti čoveka i koje je uzelo slobodu da ponovo uob
liči staru epsku tradiciju. Na ovaj način ta poezija odigrala je ulogu u nastajanju
osnovnih uslova važnih za oblikovanje grčkog karaktera Za oprezno datiranje ovih
epova videti: Lesky „Homeros", RE Suppl. X I (1967) ,7.
su se suočavali i postepenu izgradnju snaga koje su konačno dovele

do izonomije - pri čemu niko nije bio svestan šta se zapravo dešava.
Ispitujući ovaj proces, moramo da obratimo posebnu pažnju na
način na koji se političko pojavilo u grčkom društvu. Drugim reci
ma, moramo se upitati kako su Grci krenuli ovim jedinstvenim prav
cem. Zato ovaj proces moramo da sagledamo u njegovoj celovitosti
i dovršenosti u okolnostima nastalim posle dorske migracije, to jest
oko 800. godine. U ovom kontekstu ti drugi ,,uzroci“ demokratije
koji se tako često pominju, ali koji su se kristalisali tek tokom ovog
procesa, u najboljem slučaju mogu se videti kao posebna koncentra
cija impulsa, koji su u isto vreme proizvod procesa i deo njegove po
kretačke snage. Ovo se odnosi, na primer, na Delfijsku religiju, na
moć grčkog verovanja u pravdu, na hoplitsku falangu, i na mnogo to
ga što se jasno izdvaja iz opšte tame.
Jedna od najznačajnijih činjenica o poreklu grčkog društva jeste
da monarhija u njemu nije imala neku značajnu ulogu. Stoga, proce
su koji opisujemo nedostaje dominantna politička snaga koju nalazi
mo na drugim mestima. Međutim, ovo takođe znači da cilj razvoja
novog političkog poretka može da se postigne samo u poznijoj fazi
razvitka i uz pomoć novih i različitih snaga. Pre svega, mora da se
pojavi negativan preduslov, na temelju koga novi poredak može da
dobije oblik.
a. Pojava prilike za težnju ka političkom poretku

zasnovanom na širokim slojevima stanovništva
U poznom IX i VIII veku, Grci koji su do tada živeli u sasvim

primitivnim uslovima sa neznatnim društvenim raslojavanjem, izne
nada su ušli u period kretanja i promena. Dok je uspon drugih civi
lizacija bio motivisan prisustvom ili izgradnjom centralne političke
vlasti, ovi elementi su bili odsutni u Grčkoj. Prvobitni podsticaj bio
je izuzetno nepolitički; takva je bila i rana faza intenzivne društvene
i kulturne promene.
58 Kristijan Majer
Egejski region bio je politički vakuum u kome su Grci vodili mi

ran život, bez događaja, živeći u slabo povezanim političkim jedini
cama, malim i uglavnom nezavisnim zajednicama, u kojima nije po
stojala velika koncentracija moći u rukama vladara,9 niti značajnije
ekonomske i društvene razlike između plemića - ma kako shvatali
ovaj izraz - i seljaka.
Važna osobina života Grka sastojala se u tome da su oni od naj
ranijih vremena bili pomorski narod i da su mnogi od njih imali bro
dove. Podsticaj za ovo bio je kako u međusobnoj blizini ostrva tako
i u njihovoj blizini kopnu, čiji je veliki deo bio neprohodan. Stoga ne
iznenađuje što su Grci jedrili izvan Egejskog mora i rano došli u do
dir sa istočnim civilizacijama.10 Oblast grčkog naseljavanja proteza
la se sve do Kipra. Ovo je dovelo do neobične kombinacije udalje
nosti i blizine: Grci su imali lak pristup blagu, ambicijama i iskustvu
civilizacija Srednjeg i Bliskog istoka, a pri tom nisu bili izloženi po
litičkom uticaju tog delà sveta. Sve do VI veka nijedno istočno car
stvo nije se zanimalo za ovaj region. Stoga nije bilo spoljašnjeg pri
tiska na Grke, da ujedine svoju moć, da izgrade velika carstva i raz
viju jaku unutrašnju vlast - drugim recima, da drušvo podvrgnu cen
tralnoj političkoj kontroli i tako odrede njegovu strukturu i religiozni
i duhovni život.
Umesto toga Grci su bili aktivni na moru. Ova aktivnost na pr
vom mestu bila je usmerena na trgovinu i sa istokom i sa zapadom.
Iako sami nisu imali mnogo da ponude u zamenu za blaga istoka, oni
su mogli da sa zapada donose sirovine, koje su bile potrebne istoku.
Stepen u kome su oni kao trgovci snabdevali Feničane, nedavno je
postao predmet rasprave,11 ali mi se ovde ne možemo upuštati u de
9 Ovo se najbolje vidi u Homerovim epovima. Videti: Finley, The World o f

Odysseus, 96ff; A. Heuss, Antike undAbendland 2 ((1946) 40 ff; objavljeno u: F.
Gschnitzer, Griechische Staatskunde (Darmstadt 1969), 36 ff; F. Schachermeyer,
Forschungen zur griechischen und rômischen Geschichte (Vienna 1974), 32.
10 Videti: C. W. Starr, The Economic and Social Growth o f Early Greece,
800-500 B. C. (New York 1977), 56 ff. '
11 Ibid., 61 f
talje. Uporedo sa trgovinom razvijalo se i gusarenje,12 a Grci su pu

tovali svuda okolo. Krajnji ishod ovog bila je kolonizacija koja je do
vela do premeštanja stanovništva, u meri koja se teško može prece-
niti. Podsticaj za ovo došao je od geografije: širok obim za naselja
vanje duž mediteranskih obala pružio je Grcima idealnu priliku da
reše svoje unutrašnje probleme.
Ne znamo šta je podstaklo ovu ekstenzivnu aktivnost među ra
nim Grcima. Povoljna geografska situacija samo je pružila nužne
uslove. Osobine poput duha pustolovine i želje za bogatstvom ne
moraju da postoje od samog početka (osim kod malobrojnih pojedi
naca), i mogu biti ne samo proizvod već i preduslov kretanja koje je
verovatno podstakao slučajan sticaj okolnosti, a onda pojačali pono
vljeni uspesi, koji su ohrabrili dalju aktivnost. Loše žetve, nedosta
tak hrane i druge slučajnosti mogle su da postanu dodatni motivi.
Stoga, iako ovaj duh preduzetništva ne možemo videti kao karakte
ristiku Grka, on se mogao razviti zajedno sa proširenjem oblasti nji
hovog delovanja i sve većim uspesima; a mogao je i da se razvije pod
njihovim uticajem.
Pri svemu tome, takav poduhvat dobija izuzetan podsticaj onda
kada ponudi izlaz iz teškoća, izazvanih prenaseljenošću.13 Tada se
interes trgovaca, kojima trebaju važna trgovačka uporišta, na neki
12 H.A. Ormerod, Piracy in the Ancient World (Liverpool 1924).

13 Činjenicu da je prenaseljenost postajala sve veća, smatram nepobitnom
čak i ako ona nije bila jedini razlog iz koga su mnogi Grci napuštali svoj zavičaj.
Videti: N. Coldstream, The Formation o f the Greek Polis (Rheinisch-Wesfalische
Akademie, Düsseldorfj 1984), 9 f Starovi razlozi (Economic and Social Growth, 41
jf), nisu preterano ubedljivi. Analogija sa klasičnom Atinom ne uzima u obzir
ogromne gubitke nastale tokom rata. Hesiodov savet nije uvek trebalo poslušati;
fluktuacije u veličini stanovništva ne mogu se isključiti. Na prvom mestu, nismo u
stanju da do kraja objasnimo kretanje stanovništva u pravcu kolonija. Osim toga,
deluje dosta dubiozno da je kolonizacija stvarno bila „рге proizvod napretka nego
siromaštva" (C. A. Roebuck). Meni se čini da su na nju istovremeno delovali i si
romaštvo i napredak (koji se povećao sa kolonizacijom). Videti i: E. Ruschenbusch,
Untersuchungen zur Geschichte des athenischen Strafrechts (Koln/Graz, 1968),
41.
60 Kristijan Majer
način poklapa sa interesima njihovih zemljaka koji nemaju zemlju.

Ova veza nije neposredno očigledna, ali kad je već uspostavljena -
iz bilo kojih razloga - ona je dovela do osnivanja brojnih kolonija,
počev od 750. g. p.n.e. Postojali su i drugi lekovi za prenaseljenost,
ali su oni bili manje jasni ili se prosto nisu primenjivali. Ma kakve
prilike imali na istoku ili kod kuće, najamnici i ljudi sa telmičkim i
trgovačkim veštinama,14 one su bile manje privlačne od izgleda za
sticanje zemlje i punih građanskih prava u novoosnovanim grčkim
kolonijama. Osim toga, nije postojala realna prilika da se porast sta
novništva iskoristi za koncentraciju političke moći i teritorijalna
osvajanja neposrednog susedstva. Nesumnjivo, tu i tamo su postoja
li takvi pokušaji, ali su u celini kraljevi bili suviše slabi (i suviše si
romašni), a kada je kolonizacija stvorila izlaz - a sa njom (da na tre
nutak anticipiramo ishod) izuzetnu difuziju moći - ova alternativa je
prestala da postoji. Samo je Sparta bila uspešna u osvajanju novih
zemalja, ali je ona izuzetak koji potvrđuje pravilo.15
Za predistoriju izonomije, ključnu važnost imala je činjenica da
je veliki broj ljudi bio uključen u trgovinu, gusarenje i kolonizaciju.
U ovo je bilo uključeno mnogo gradova i mnogo pojedinaca, poro
dica i grupa (od kojih nisu sve pripadale plemstvu), da su uvećano
bogatstvo, moć i prestiž bili široko raspodeljeni16 pa stoga nisu mo
gli biti stavljeni pod monopol kraljeva, a nije ih mogla iskoristiti ni
šačica velikaša za širenje sopstvene moći. Ova kombinacija prvobit
nih, i uglavnom neizdiferenciranih uslova kod kuće i visokog stepe-
na pomorske pokretljivosti, dovela je do stvaranja velikih mogućno
sti za jake i preduzimljive ljude čiju snagu nije ograničavalo ni prvo
bitno agrarno društvo, niti ju je iskorišćavala neka centralna politič-
14 Starr, Economic and Social Growth, 49 f.

15 P. Spahn, Mittelschicht und Polisbildung ("Frankfurt/Bern/Las Vegas
1977), 84 ff. U određenom smislu Arg predstavlja izuzetak.
16 Heuss, Antike undAbendland 2 61946), 41 ff, 54. Videti, H. Schaefer, Pro
bleme derAlten Geschichte (Gottingen, 1963), 362 ff, esp, 377 f; autor precenjuje
moć monarhije kao i V. Ehrenberg, Der Staat der Griechen, Züruch/Stuttgart
1965), 46 ff, 191 ff.
ka vlast. Slobodu koju su imali pojačale su i učvrstile prekomorske

aktivnosti, a monarhije koje su postojale na početku kolonijalne ere,
ubrzo su otklonjene sa istorijske scene.
Ostavljajući ove detalje po strani, možemo reći da sve što se da
zapaziti ili zaključiti o počecima ove intenzivne faze u razvoju grč
ke civilizacije, navodi na zaključak da su oni bili obeleženi slabošću
centralne političke vlasti, na prvom mestu kraljevske vlasti. Postoja
li su veliki prostori za poduhvate i sloboda za ostvarivanje velike že
lje za saznanjem, ogromno širenje horizonta i izuzetan rast saznanja,
resursa i mogućnosti za delovanje. Sve ovo prigrabio je i koristio re
lativno veći broj ljudi širom ćele Grčke.
Ovaj veliki pokret ne samo što je povećao socijalnu diferencija
ciju i porast saznanja i mogućnosti, već je takođe i ovekovečio po
četnu raspodelu moći i resursa, kako unutar polisa, tako i širom po-
lipolitičkog grčkog sveta.
Učvršćivanje ove široke raspodele moći bilo je od velikog zna
čaja za potonji tok grčke istorije, jer je znatno olakšalo bavljenje po
litikom. Pritisak viška stanovništva premestio se izvan polisa, a ener
gija se usmerila na širi svet. Brojni nepolitički ideali pustili su koren,
a oblikovana je panhelenska javnost.17 Pobede u atletskim takmiče
njima (jedna od oblasti u kojima se javnost manifestovala), bogat
stvo, dobar život i lepota, visoko su vrednovani isto kao i politički us-
pesi i ratnička slava. Otvoreni su brojni putevi kojima se mogla ste
ći slava izvan polisa i političkog života. Hans Šefer pokušao je da sve
ovo sažeto izrazi opisom Grka kao naroda koji se ujedinio u društve
nom životu.18 Ove okolnosti, udružene sa klimatskim i geografskim
uslovima, i drugim faktorima (osim odsustva spoljašnjih pretnji),
uslovile su uglavnom nepolitički karakter grčkog razvoja u njegovim
ranim i odlučujućim fazama. Ipak, upravo su ove okolnosti stvorile
17 Heuss, Antike undAbendland2 61946), 37 f, 41ff, 44,48 ff. Uporedi: Scha

efer, Probleme 238 ff. O onome što sledi ovde, videti : H. Strasburger „Der Einzel-
ne und die Gemeinschaft im Denken der Griechen", Historische Zeitschrift 177
(1954), 227 ff.
18 Schaefer, Probleme 298.
62 Kristijan Majer
osnovu za pojavu političkog među Grcima. Jer, ono je moglo da se

ostvari samo u situaciji u kojoj je postojeća politička vlast dugo bila
nemoćna da se izbori sa krizom, kojoj su Grci bili sve izloženiji.19
Velike prilike stvorile su isto tako velike zahteve, a zbog manjeg
stepena socijalne diferencijacije ovi zahtevi su dolazili iz vrlo širokih
slojeva stanovništvu - posebno, mada ne i isključivo, od plemstva.
Ovo je često dovodilo do dugova, eksploatacije i dužničkog rop
stva,20 ali i do novih, često riskantnih poduhvata. Velike mogućnosti
za sticanje dobitka i visok rizik neuspeha morali su dovesti do suštin
skog raslojavanja, kako među plemstvom tako i izvan njega.21 Moć
i bogatstvo počeli su da se sabiraju u relativno uskom krugu sve
moćnijih porodica, mada je u Grčkoj, kao celini, to uvek bio vrlo ve
lik krug. Moralo je takođe biti i dosta porodica koje su zbog pono
vljenih neuspeha zaostale iza uspešnih porodica i na taj način posta
le dodatni izvor nemira i nezadovoljstva. Tokom vremena, mnogi
ljudi koji su ostali bez svojih imanja bili su prinuđeni da decu proda
ju u ropstvo, a konačno da prodaju i sebe same. Tradicionalni odno
si između plemića i seljaka bili su potkopani. Nastale su duboke po-
dele koje su dovele do nemira, pobuna i građanskog rata. Zbog veli
kog iseljavanja u kolonije i visokog stepena opšte pokretljivosti, ve
ze među pojedincima su pokidane ili su oslabljene i relativizovane.
19 Mnogi pokušaji političkih reformi koje su plemići pokušali da sprovedu,

Vidi: Heuss, Antike und Abendland 2(1946), 41, 43; Schaefer, (Probleme, 311,
389; i Ehrenberg, Der Staat der Griechen) nisu bili u stanju da se nose sa velikim
teškoćama nastalim u uzavrelim gradovima.
20 Videti; J. Hasebroek, Griechische Wirtschafts- und Gesellschaftsgeschichte
bis zur Perserzeit (Tübingen 1931), 158 ff; E. Will, „La Grèce archaique", u: De-
uxsicme conférence international d'histoire économique (Den Haag 1965), 41 ff.
Ne znam nijednu obuhvatnu analizu krize koja je prikupila i procenila sve materi
jale (uključujući brojne indikacije sadržane u pesništvu onog doba). U svakom slu
čaju, kriza je izašla izvan ekonomske sfere.
21 Uz to dolaze i strukturalne promene, rezultat nejednake veličine porodica
i dodele zemlje. Videti: S. C. Humphreys, Anthropology and the Greeks (London
1978), 162 f
Prilike i teškoće, dobici i gubici doveli su istovremeno do stvaranja

svesti o velikoj moći i velikoj nemoći.22
U ovakvoj situaciji bilo je gotovo neizbežno da pojedini ambici
ozni političari iskoriste priliku da se dokopaju vlasti u polisu koriste
ći podršku nezadovoljnika i onih koji su teško živeli. Od sredine VII
veka pre n.e. u raznim gradovima stalno na vlasti srećemo tirane. Za
nimljivo je zapaziti da ove tiranije nisu nikad trajale duže od tri ge
neracije - obično kraće - i da uprkos moći koju su mogle da priku
pe, nisu uspele da ostave dublji trag na društvo polisa, niti da svoju
moć prošire izvan njegovih granica.23 Posmatrano iz komparativnog
ugla, može se reći da pokušaj oblikovanja grčkog društva preko mo
narhijske vladavine - ako je uopšte i bilo takvih pokušaja - nije ni
kad donosio uspeh. Takva centralna vlast bila je suviše slaba, a opo
zicione snage suviše jake. Ovde se srećemo sa dva aspekta iste situ
acije - sa relativno širokom raspodelom moći u okviru i između gra-
dova-država i relativno slabim zanimanjem za polis, koje su pokazi
vali plemići, a konačno i tirani.24 Jer, teško se može prihvatiti da je
22 Ovo drugo potvrđuju ondašnji izvori i arhajsko pesništvo. (Vidi H. Frankel,

Dichtung und Philosophie des friihen Griechntums, 610, takođe i Wege und For
meri frühgriechischen Denkers (3 ed, Munich 1968), 23 ff; prvo se potvrđuje sa
mo povremeno mada se može izvesti iz načina ljudskog postupanja i iz zapažanja
o prolaznosti ljudske veličine. Videti: Heuss, Antike undAbendland 2 (1 946), 58 ff;
„Kad čovek posle sloma starih oblika postane svestan mogućnosti koje se pred
njim otvaraju, on mora da u isto vreme postane svestan neizvesnosti kojoj je izlo
žen i uprkos svojoj snazi, slabosti svog bića videti: Starr, Economic and Social
Growth 171 f. O istoj ambivalenciji u petom veku, videti: J. De Romilly „Thucydi
de et l'idée du progres", Annali della Scuola normale superiore di Pisa. Lettere, sto-
ria e fdosofia, ser. 2 (1966), 158.
23 Videti: H. Berye, Die Tyrannis bei den Griechen (München 1967). Za ob
jašnjenje širenja tiranije videti: E. Ruschenbusch, Untersuchungen zu Staat und Po
litik in Griechenland vom 7-4 Jh.v.Chr. (Bamberg 1978), 18 ff.
24 C. Meier, Gnomon 41 (1969) 353 f; isto, Entstehung des Begriffs Demo-
Ærat/e(Frankfurt 1970), 32 n. 20. H. W. Pleket u Talanta I (1970), 140, ne shvata
problem. Kad govorimo o odsustvu „nadličnih ciljeva", onda se ne radi o pitanju
da li tirani često donose dobre rezultate, već pre o tome da li su oni u stanju da in
stitucionalnim sredstvima pojačaju svoju vlast. Videti; D. Lanza U tiranno e ii suo
pubblico (Turin 1977), 163 ff.
64 Kristijan Majer
neuspeh tiranije kao institucije bio rezultat slučajnog sticaja grešaka.

Uzurpatori su monopolisali samo aristokratske mogućnosti; njihova
vladavina obuhvatala je samo preraspodelu moći u okviru plem
stva25 U mnogim slučajevima otkriveni su oblici metodičnog postu
panja; ponekad su pravljeni razumni ustupci srednjim i nižim klasa
ma, čija se ekonomska situacija na taj način učvršćivala,26 i koje su
dobijale pravnu sigurnost. Na mnogim mestima, dakle, ekonomski
aspekt krize je ili otklonjen ili znatno ublažen. U Atini, verska politi
ka Pizistratida predstavljala je važan doprinos integraciji seljaka, pa
samim tim i razvoju društva polisa. U ovom smislu predistorija de-
mokratije teško se može zamisliti bez njih. Ipak, nezavisno od posle-
dica, koje su izazvali u ekonomiji i društvu, tirani su uglavnom pro
pustili da ostave pečat na zajednicama - za razliku od apsolutistič
kih monarhija novog veka, koje su izvršile dubok i trajan uticaj na
modemu državu.
Slabost tiranije mogla je delom poticati od ubeđenja da postoji
pravedan politički poredak koji isključuje autokratiju. U svakom slu
čaju, ovo ubeđenje je dodatno povećavalo patnje pretrpljene pod ti
ranijom, koja g aje onda još više pojačavala. Ipak, ma kakvi bili od
nosi između ova dva elementa, ovde će biti dovoljno da utvrdimo da
tiranija u celini nije ništa učinila da promeni veliku difuziju moći.
25 Heuss, Antike und Abendland 2(( 1946), 45 f;,up. Forest Wege zur Helle-
nischen Demokratie (München, 1966), 104, dobro opisuje alternativu kad tvrdi da
su iskazi tipa „tiranija u grčkoj je nastala zbog nezadovoljstva aristokratskom vla
davinom" lažni „ako njima mislimo kako su ljudi jedni drugima na pijaci govorili
„mrzim aristokratsku upravu" kao što bi danas mogli da kažu „mrzim kapitali
zam". Oni su pre govorili „mrzim pripadnike porodica a, b, ili c, koji vladaju, na
vodeći kao razlog ne to što su oni aristokrati, već to što su uradili x-u ili y-nu. U
svakoj državi omrznuti su različiti ljudi, a i razlozi iz kojih se mrze takođe su raz
ličiti. Isto tako su različiti političari koji koriste tu mržnju, a različiti su i metodi ko
jim a se pri tom koriste."
26 Materijal se nalazi u: Berve, Die Timnnis 765 ff; Za Atinu Vidi: A. French,
The Growth o f the Athenian Economy (London, 1964), 30 ff, 44 ff, 56. Videti:
Schachermeyer, Forschungen, 205 ff.
Nove monarhije nisu bile u stanju da pronađu političko rešenje za

postojeće teškoće.
U onoj meri u kojoj su tirani pronalazili nove načine za unapre
đivanje agrikulture i trgovine - isto kao i religije i kulture - oni su
doprinosili jačanju grčkog života kao celine, prvo u samoj Grčkoj, a
onda i u kolonijama. Došlo je do brojnih međusobno povezanih pro
mena, od kojih je najvažnija bila uvođenje hoplitske falange. To je
bio novi oblik naoružavanja i taktike, ali takođe i novo sredstvo za
uključivanje srednjih slojeva u vojnu službu. To je ojačalo položaj
ovog sloja društva, i možda imalo udela u uzurpaciji vlasti koju su
preduzeli prvi tirani.2728Ovoj vojničkoj inovaciji obično se pripisuje
posebna zasluga kao faktoru u predistoriji demokratije. Ovo mišlje
nje opravdano je ukoliko samo nabrajamo takve faktore, ali se stvar
komplikuje kad obratimo pažnju na široku skalu međusobnih odno
sa u istorijskom procesu između 800. i 500. godine. Ono što je uslo-
vilo ovaj ,,faktor“ bila je opet preovlađujuća situacija sa velikom di
fuzijom moći, relativno malom socijalnom diferencijacijom i neveli
kom koncentracijom finansijskih resursa najednom mestu. Tu vero-
vatno nije bilo dovoljno novca za angažovanje plaćenika. Ma koliko
da su tirani imali novca na raspolaganju, to nije bilo dovoljno za vo
đenje opsežnih vojnih akcija; tiranije nisu bile dovoljno raširene i ja
ke da bi mogle da se liše građanskog poreza. Na duži rok, dakle, ova
situacija je podsticala uspon širih slojeva građanstva.
Veza između političkih prava i vojne obaveze nije bila tako ja
ka kako se to obično tvrdi kad se pođe od Aristotelove teze, prema
kojoj postoji veza između pomorske službe, koju su obavljali atin-
ski teti i njihovog uticaja na politički život. U ovom slučaju veza iz
27 Kaže J. Salmon u: „Political Hoplites?" Journal o f Hellenic Studies, 71

(1977), 84 ff. Videti: Pleket, Talanta (1970), 19 ff, Salmon navodi najnoviju litera
turu i pravi neke važne distinkcije u pogledu političke uloge hoplitske službe, rele
vantna su i zapažanja u: Starr: Economic and Social Growth, 33, 127, 178 ff, po
sebno njegova kritika teze o postojanju hoplitske klase.
28 Videti: A. RaubitSchek, „Meeresnahe Volksherrschaft". Wiener Studien 71
(1958), 112ff. '
J
66 Kristijan Majer
među političkog i vojnog brzo je uspostavljena, ali ono stoje važilo

za ovaj slučaj nije moralo da važi i za ranije slučajeve. Tokom V ve
ka, narodno učešće u politici bilo je institucionalizovano, a teti su
morali da ojačaju svoje postojeće pozicije. Osim toga, oni su za krat
ko vreme pružili značajan doprinos izuzetno velikom uspehu Atine.
Svoju moć dugovali su direktnoj i opipljivoj važnosti koju su imali
za grad.
Uloga hoplita, naprotiv, bila je mnogo ograničenija, jer je njiho
va služba bila mnogo manje tražena. Stepen u kome su uspevali da
ovu svoju ulogu iskoriste u političkoj sferi zavisio je jednim delom
od njihovog ekonomskog i društvenog položaja, a delom od određe
nih institucionalnih uslova, koji su za uzvrat pretpostavljali nastanak
shvatanja po kome široki slojevi stanovništva treba da dobiju veću
ulogu u političkim poslovima.
Ovde se suočavamo sa nizom problema. Ono što najčešće slu
šamo o seljacima arhajskog perioda -perioda od sredine VII pa do
kraja VI veka - jeste da su živeli u nemaštini, bili u dugovima i če
sto gubili imanja i slobodu. Zato motiv teškog života nije nužno mo
rao da se podudari sa političkim prilikama nastalim na osnovu voj
ne službe. Sa druge strane, ljudi regrutovani u hoplitsku službu mo
gli su da zapadnu u još veće ekonomske teškoće. Konačno, moglo je
biti i takvih doba u kojima su se interesi uspešnijih seljaka poklapa
li sa interesima onih koji su imali manje sreće - doba u kojima su i
jedni i drugi bili nezadovoljni vladavinom plemstva. Naravno, tako-
đe je moguće da su se oni povremeno priključivali plemićima u bor
bi protiv pobunjenih siromašnih slojeva; najzad, često su morali da
procenjuju kako je razumno da se drže dalje od politike. Može se
pretpostaviti da su se uslovi znamo razlikovali od mesta do mesta i
od doba do doba, na načine koji nama nisu poznati. Stoga je teško
videti kakav efekat je hoplitska služba mogla da ima na konačan po
litički uspon seljaka Ona je možda služila da osigura da široko ras-
podeljena moć povremeno bude koncentrisana i na taj način pogor
ša krizu. Sa druge strane, sve veći vojni značaj seljaka doneo im je
prve uspehe u borbi za bolju zaštitu svojih prava (i verovatno njiho
vog ekonomskog položaja, naročito kroz delovanje tirana).29 Možda

se upravo zbog ove nove vojne situacije - i onoga što su hopliti ka
snije postigli - hoplitska služba povezivala sa sve većom snagom ko
ja je zatim direktno, mada ne i svesno, vodila u pravcu izonomije.
Mi smo ponovo prinuđeni da mnoge detalje ostavimo po strani.
Prihvatajući opšte shvatanje o velikom procesu promena koje su se
dešavale u grčkom svetu tokom perioda od 150 do 200 godina posle
800-te, mi nalazimo mnoge faktore koji su doveli do rasta resursa,
znanja i prilika za delovanje; ovi faktori su uzrdmali tradicionalni po
redak i doprineli stvaranju ozbiljne krize. Čak i one mere koje su
preduzimane da reše krizu, često su sadržavale elemente koji su slu
žili njenom povećanju - kroz borbu za moć između plemića, tirana i
pobunjenih seljaka - zato što niko nije imao snage da uspostavi no
vi i legitimni poredak. Možemo pretpostaviti da su posledice mno
gih poboljšanja, nastalih zahvaljujući trgovini, novim pronalascima i
investicijama, možda čak i širenju vere u pravdu,30 za pojedine poli
se ipak bile donekle ambivalentne.
Sa produžetkom krize, nastala je opasnost da društveni i politič
ki poredak bude tako duboko uzdrman da dovede do narušavanja
homogenosti saznanja. Očekivanja od delovanja širila su se i među
sobno sudarala, kako unutar plemstva tako i između plemića i obič
nih građana. Stari poredak počivao je na tradicionalnom spoju oče
kivanja, ispunjavanju tih očekivanja, i dodatnih očekivanja;31 ova
očekivanja su bila kanalisana i ograničavala su delovanje ali su tra
dicionalni odnosi sad bili suštinski uzdrmani. Plemići - bar u nekim
uzburkanim područjima - više nisu osećali obavezu prema određe
nim očekivanjima, koja su se pojavljivala čak i u okviru njihovih re-
29 Mada je borba za pravnu sigurnost bila uspešna, izonomija se mogla posti

ći i bez nje, kao što se desilo u Rimu.
30 Videti: Humphrey, Anthropology 216 f.
31 Videti: Luhmann, Rechtssoziologie (Reinbek bei Hamburg 1972), 33 ff, 51
f, 64 ff.
68 Kristijan Majer
dova.32 Stoga je na duži rok većina stanovnika prestala da podržava

postojeći poredak.
U mnogim polisima političko mišljenje je, zahvaljujući ovom
stanju, osvojilo novi prostor i sumnjajući u legitimnost statusa kvo
ostvarilo napredak; takođe je došlo, tokom dužeg procesa, do stvara
nja zajedničkih ciljeva sa seljacima, kao i sa siromašnim plemstvom,
a u nekim slučajevima i sa predstavnicima trgovačkog sveta. Takvo
mišljenje konačno je dovelo do razvoja nove snage, koja je mogla da
u ovim zajednicama izvrši jak uticaj.
Sto se tiče uloge grčkih seljaka u ovoj ranoj fazi, treba se se-
titi primedbe Maksa Vebera: „Seljaci postaju 'glupi' samo tamo
gde su potlačeni, i gde se suočavaju sa birokratijom ili urbanom
mašinom velike države, odnosno tamo gde su pretvoreni u robo
ve zemljoposednika.“33 Činjenica da se ove stvari nisu događa
le u Grčkoj ovog doba, ili bar ne masovno, delom objašnjava za
što je „integracija seljaka kao punopravnih članova u političku
zajednicu41u krajnjoj liniji bila uspešna, i zašto su oni imali glav
nu ulogu u tom procesu.34 I ovde se, naravno, moramo čuvati
pretpostavke o postojanju jednostavne uzročne veze između
skupova faktora koji se uzajamno uslovljavaju. M islim d aje pot
puno pogrešno tvrditi kako je izuzimanje seljaka od plaćanja po
reza bilo preduslov njihovog političkog uspona.35 To je, bar u
jednakoj meri, bila posledica uslova pod kojima se ostvarivao
pomenuti uspon. Jer, čim je ovo izuzimanje postalo važno - u
odnosu prema prvobitnom stanju - ono je došlo pod udar tirana.
Seljaci su tek posle propasti tiranije bili oslobođeni dažbina.
32 Spahn, Mittelschicht undPolisbildung 32. Ova knjiga sadrži neka zanimlji

va zapažanja o izloženom služeći se pojmom pistis (koji upoređuje sa rimskim fi-
des).
33 M. Weber, Das antike Judentum, Tubingen 1920.
34 M. I. Finley, The Ancient Economy (London 1973), 96.
35 Ibid, 95.
Ovo je bila posledica vrlo složenih okolnosti i snaga oblikovanih

u njima. Sada moramo da pokažemo kako su ovi uslovi doveli
do kristalizacije nove vrste promene.
b. Društvena istorija političkog mišljenja

kao pokretača promena
Ekspanzija Grka u širi mediteranski prostor, osnivanje kolonija,

duboke promene koje su se svuda odigravale, i problemi građanskog
života - zajedničkog života u starim i novoosnovanim gradovima -
morali su biti praćeni rastom intelektualnih veština, znanja i isku
stva. Osnivanje kolonija zahtevalo je da se velika količina duhovne
snage posveti pitanju uspostavljanja adekvatne građanske organiza
cije. Čak i kada je cilj bio samo podražavanje tradicionalnog poret
ka matičnog grada, bilo je nužno ne samo prenošenje običaja koji su
tamo vladali, već isto tako i njihovo prilagođavanje novim okolnosti
ma. Sve ovo moralo je da se uradi daleko od otadžbine u kojoj bi sta
riji građani svakako bili u stanju da daju savet kako da se resi posta
vljeni zadatak. Potreba za pronalaženjem opštih formulacija za pro
pise, skrojene za pojedinačne slučajeve, dovela je do novih uvida u
temeljne uslove građanskog života. Postojalo je i mnogo drugih pro
blema koje je trebalo rešavati, posebno kad se razvila svest da se ne
ke stvari mogu i treba da urede bolje nego što je to bilo kod kuće.
Na mnogim mestima, srednje i niže klase bunile su se protiv po
stojećih zakona, zasnovanih na usmenoj tradiciji, zakona koje su is
ključivo plemići sprovodili. Ove klase tražile su postavljanje zakono
davca koji neće samo formulisati i zapisivati zakone nego će biti u
stanju da odredi šta je pravo a šta nije; iznoseći takve zahteve, oni su
se oslanjali na postojanje šire intelektualne ekspertize, od koje su sad
tražili da pruži rešenja za gomilu problema. Mnogi pokušaji, hvata
nja u koštac sa društvenom krizom, na neki način su pretpostavljali
postojanje - i podsticali razvoj - intelektualnog pokreta koji se pro
stirao širom Grčke i izvan nje, koji je mogao da prikupi i razmeni is
kustva i uvide i da smisli, proven i razvije odgovarajuće načine re-
70 Kristijan Majer
šavanja tekućih teškoća, često kroz stvaranje novih institucija U ta

kvim poduhvatima, otprilike na isti način postupali su i tirani i kata-
risteresi, koje su razne građanske zajednice naimenovale da stvari
„postave na pravo mesto“.36 Rešenja do kojih se dolazilo umnogo
me su ličila na pravila mudrosti koja je tad vladala na istoku.37 U to
doba morala je postojati živa razmena ideja koja nije bila ograniče
na samo na Grčku.
Grčka politička misao razvijala se upravo iz takvih početaka. To
nikako nije bilo dostignuće intelektualne elite ili istaknutih pojedina
ca Istina, ona se koncentrisala u jednom intelektualnom ambijentu
koji se prostirao širom Grčke i duže vreme svoj centar imao u Del-
fima, ali je snagu dugovala stalnoj interakciji sa realnim svetom; nje
ni uvidi su tokom vremena uklopljeni u mišljenje i težnje širokih slo
jeva stanovništva. Stvarnost je bila suviše blizu da bi se mogli stva
rati veliki i koherentni sistemi mišljenja Ljudi su morali da se pro
bijaju napred, da se čvrsto drže jedne stvari, i da nova iskustva stiču
tokom tog procesa. Stečeno razumevanje i napravljeni planovi bili su
usko povezani sa specifičnim situacijama. Teško d aje bilo moguće
biti makar jedan korak ispred stvarnosti. Na ovaj način politička mi
sao, politika i stvarnost života u polisu - uvidi manjine i saznanje i
aspiracije mnogih - uticali su jedni na druge i međusobno se unapre
đivali. Ovo mišljenje bilo je usko isprepletano sa političkom i dru
štvenom stvarnošću. Ono je u velikoj meri predstavljalo širok i ano
niman proces, odeljak društvene istorije, intelektualni napredak čita
vog društva. Svoje postojanje dugovalo je dubokim korenima, mada
su istaknuti pojedinci, poput Solona i drugih pripadnika takozvanih
Sedam mudraca, imali poseban udeo u njemu.
36 Ovo je pokušaj prevoda reći katarister („onaj koji stvari dovodi u red“); za
pozadinu ove institucije videti: Heuss, Antike unciAbendland 2 (1946), 60 f; Scha
efer, Probleme 286 ff; takođe i narednu raspravu o pojavi „treće pozicije" u politič
koj misli.
37 F. Domseiff, Philologies 89 (1934), 397ff, Les sagesses du proche-orient
ancient. Coloque de Strasbourg 17-19 mai; 1962 (Paris, 1963); G. von Rad, We-
isheit in Israel, Neukirchen 1970.
Na ovom ranom stepenu razvoj političke misli treba pripisivati

visokom stepenu nezavisnosti ljudi koji su se njoj posvetili, njenom
obimu, javnom načinu na koji se upražnjavala i činjenici daje dava
la odgovore na mnoga pitanja. U uslovima difuzne raspodele vlasti,
grčka inteligencija i podsticaji koje je stvarala, nisu mogli biti kon-
centrisani u kraljevskim dvorcima ili svešteničkoj hijerarhiji. Nije
postojala „kasta koja bi u isto vreme bila autoritativan čuvar sazna
nja i vere i vlasnik mišljenja... Nije postojala ni posebna klasa biro
kratskih porodica, ni 'obrazovanje' koje je delilo društvo. Ljudi koji
su po opštem mišljenju smatrani mudrim, dolazili su iz najrazličiti-
jih sredina“.38 Tako je na do tada neviđen način (osim izvesnih pa
ralela u Izrailju) politički poredak, isto kao i bogovi i svet, postao
predmet privatnog zanimanja.
Ipak, upravo zbog nezavisnosti ovog mišljenja, postojala je po
sebna potreba za njim. Ako nije bilo političkog autoriteta sposobnog
da reši postojeću krizu, ljudi su morali da traže izlaz iz kritičnih situ
acija okrećući se ,,mudracima“, koji su na taj način postali značajna
snaga u Grčkoj, zauzimajući posrednički položaj između sukobljenih
strana. Oni su bili izvor pritiska usmerenog na rešavanje krize.
Način na koji se ovo dešavalo može se rekonstruisati u obrisi
ma. Glavnu ulogu imalo je Delfijsko proročište.39 U eri kolonizaci
je, Delfi su postali važno skladište informacija i ideja.40 Od proroči-
šta su traženi saveti i to ne samo od Pitije već i od Delfijskih svešte-
nika i plemića.
38 J. Burkhart, Povest grčke kulture (Novi Sad-Podgorica 1992), 280; 269 f,

339 ff; Frankfort, Before Philosophy 250 f; J.-P. Vemant, Les origines de la pensee
grecque (Paris, 1969) 46 ff.
39 O onom što sledi, videti: H. Berve, Gestaltende Krâfte der Antike
(München 1949), 9 ff; isto, Gnomen 28 fl 956), 174 ff; H. W. Parke, A History o f
the Delphic Oracle (1939); M. P. Nilsson, Geschichte der griechischen Religion I
(3 ed, Munich, 1967), 625 ff; Schaefer, Probleme, 250 f; 290 f, 367 f; W. G. For
rest, Historia 6 (\ 957), 160 ff
40 J. Burckhardt, Weltgeschichtliche Betrachtungen, ed. R. Stadelmann
(Tübingen 1949). Kad govori o Atini, autor često koristi izraz „mesto razmene".
72 Kristijan Majer
Izgleda daje ovo proročište dobilo prednost nad ostalim sličnim

mestima u Grčkoj - ili je učvrstilo već postojeću prednost - preko
davanja pametnih saveta tokom perioda kolonizacije41 i tako steklo
bogatstvo zahvaljujući kolonistima, čiji su izaslanici u Delfe donosi
li bezbrojne dragocene darove. Međutim, još važnija je bila činjeni
ca da su Delfi od svojih posetilaca dobijali podatke, koje su zatim
mogli da koriste u slučaju drugih kolonija - usmeravajući ih na no
va mesta, ukazujući im na opasnosti i preporučujući im nove meto
de, različite oblike organizovanja i tome slično. Delfi nisu bili samo
izvor tajanstvenih proročanstava već i veliki trezor saznanja i isku
stva,42 pa su tokom vremena postali centar iz koga se širila određe
na vrsta „politike41. Ovaj razvoj imao je praktične reperkusije po či
tav grčki život.
Proročište je funkcionisalo, naravno, samo kao centar jedne ši
re intelektualne aktivnosti. Znamo daje imalo bliske veze sa Sedmo
ricom mudraca, koji su bili najslavniji predstavnici savremenog inte
lektualnog kretanja.
Kada neko mesto stekne takav ugled i postane izvor saznanja u
svetu, sastavljenom od brojnih polisa, ljudi prirodno u velikom bro
ju odlaze u njega da traže informaciju i savet - posebno, što je bila
opšta praksa, da proročište pitaju za savet prilikom osnivanja kolo
nije.43 Kad god se to dešavalo, Delfi su sticali saznanje o novim pro
blemima; proročica je onda mogla da ispita sledećeg posetioca, da
izvuče dodatne informacije i moguće rešenje problema. Informacije4123
41 Ovih proročišta nije bilo toliko koliko se kasnije mislilo. Potreba da se

uspeh pojača korišćenjem osveštanog autoriteta navela je mnoge rane kolonije da
osnivaju proročišta i da uspostavljaju odnose između njih i Delfa. Ipak, bilo je
mnogo primera dobrih saveta, dobijenih u Delfima, koji su potvrđivali vodeću ulo
gu ovog proročišta.
42 Slično stanovište nalazi se i u: J. Burkhart, Povest grčke kulture, Novi Sad-
Podgorica 1992.
43 Nilsson, Geschichte der griechischen Religion 637ff; H.H. Rohrbach, Ko-
lonie und Orakel (Heidelberg, diss, 1960); Forest, Historia 6 (\951) i 73 f
su mogle da se razmenjuju, što je dovelo do intenzivnijeg proučava

nja problema i življe razmene sugerisanih rešenja.
Grci su bili rasuti širom sveta, od Španije do Male Azije, od
Afrike do seveme obale Crnog mora, mada ih je najviše bilo oko
Egejskog mora i na Siciliji; ipak, oni su imali malo važnih centara. S
obzirom na ovu situaciju, saznanje i stručnost koncentrisani u Delfi-
ma, odgovarali su jednoj univerzalnoj potrebi; štaviše, saznanje je ra
slo srazmemo potrebama, a potrebe srazmemo saznanju. Stoga su
Delfi postali neka vrsta intelektualne menjačnice, koja se širila i iz
van same Grčke.44
Na ovaj način Delfi su postajali sve važniji centar u polipolitič-
kom sistemu Grka, centar kome je bilo u velikom interesu da daje
prikladne savete na religiozna i političko-društvena pitanja (verovat-
no je samo mali deo saveta bio u formi proroštva). Ovo je bila osno
va ugleda i napredovanja Delfa. Delfi su, kao što znamo, sami sebi
dali ovu ulogu; oni ne samo što su postali centar za rasprave o mno
gim temama već su u velikoj meri određivali pravac kojim je raspra
va trebalo da se kreće.
U isto vreme, preovlađujuće okolnosti omogućile su da se ova
politička menjačnica ne pretvori u centar političke moći, već da osta
ne intelektualni centar sa velikim religioznim autoritetom, centar či
ja je funkcija ograničena na posedovanje i pružanje saveta (što zna
či da su se od njega očekivala sve veća i veća intelektualna dostig
nuća).
Ova koncentracija intelektualne aktivnosti tražila je sve više i vi
še. Mnoge teškoće nastale usled opšte krize - sukoba, gladi, građan
skih ratova - naterale su Grke da se sve više okreću Delfima. Rezul
tat je bio neizbežan: intelektualna ponuda rasla je u skladu sa opštom
44 Bilo bi zanimljivo saznati u kojoj meri su „međunarodne" igre u Olimpiji,

Istmu, Delfima i Nemeji svoj značaj izvodile iz činjenice da su bile prilika za su
srete posetilaca iz čitavog grčkog sveta. Ova funkcija igara nesumnjivo je izaziva
la veliko interesovanje i doprinosila njihovoj popularnosti. U svakom slučaju, u raz
mišljanju plemstva postojala je veza između vrednosti sporta i značaja penhelen-
ske publike.
74 Kristijan Majer
potražnjom. Pojedinačne situacije pružale su povod za zahteve za

naimenovanjem zakonodavaca, a onda i zahteve za postavljanjem
kataristeresa, i pomiritelja, koji su u teškim situacijama pozivani kao
neutralna strana, zbog svoje mudrosti i poznavanja stvari, i dobijali
zadatak da pravedno rese nastale probleme. Mada su to bili iznuđe
ni saveti, oni su svakako svedočili o poverenju koje su u politici uži
vali ,,muđraci“. Nastala je čitava škola koja se bavila invencijom,
proveravanjem i razvojem mogućih institucija. Neke od njenih suge
stija za rešavanje političkih, ekonomskih, društvenih ili verskih pro
blema pokazale su se kao uspešne. Ovo se nije događalo baš u sva
kom slučaju, ali se dogodilo u mnogim od njih; najzad, nije ni posto
jala alternativa za nade polagane u političko mišljenje. Zadovoljenje
određenih potreba stvaralo je nove potrebe a očekivanja su se širila
čitavom zemljom.
Pritisak ovih očekivanja stvorio je, kako u Deffima tako i u ši
rem krugu mislilaca, od kojih su mnogi bili povezani sa proročištem,
jak podstrek za razmišljanje o mnogim problemima koji su mučili
grčki politički svet. Jer, ono što je važilo za Delfe, važilo je i mutatis
mutandis za čitavu struju političkog mišljenja u arhajskom periodu,
svakako u vreme Solona a možda i ranije, dakle, od sredine VII pa
do kraja VI veka. Ljudi su se svuda suočavali sa sličnim problemi
ma. Očigledan rezultat s obzirom na malo rastojanje između polisa,
bila je razmena iskustva između ljudi, koji su učili jedni od drugih, i
gradili međusobne veze.
Stvorene su određene uloge, a oni koji su ih igrali dobijali su na
grade u vidu materijalnih i nematerijalnih dobara, opšteg poštovanja,
i svesti da obavljaju jedan izuzetno koristan posao. Na taj način, po
javili su se čvrsti interesi koji su davali suštinski podsticaj za razvoj
ove političke misli.
Tokom vremena politička misao se institucionalizovala. Uspo
stavljena je „treća pozicija“, a oni koji su je zauzimali imali su zada
tak da identifikuju sve probleme, i ulože sve svoje intelektualne mo
ći da te probleme reše. Međutim, pojedini članovi ovog kruga mogli
su da deluju i razmišljaju nezavisno od bilo koje pojedinačne moći.
Ono stoje ovde bilo važno jeste stručnost, znanje i inventivnost, spo
jeni sa dubokim uvidom u povezanost različitih pojava, i u ono što
se doživljavalo kao božanski poredak sveta i polisa.45 Intelektualni
pokret u kome se sve ovo povezivalo, uspostavio se kao nezavisna
sila, usred mnoštva očekivanja i očekivanja od očekivanja. Ovo je
stvaralo stabilnost i samopouzdanje u kome je ovaj pokret imao ko
rene.
Kad se ovo dogodilo, mišljenje je moralo biti nadahnuto i stimu-
lisano, kako svojim uspesima, tako i iskustvom zala koja je trebalo
ispraviti, a ponekad i sopstvenim greškama.
Ovaj pokret obuhvatao je najrazličitije elemente. U određenom
pogledu mišljenje tirana razvijalo se uporedo sa mišljenjem njihovih
protivnika; jedan od tirana čak je ubrojan u Sedam mudraca. Neki
od ciljeva ovog pokreta - kao što su poboljšanje ekonomske struk
ture, snabdevanja hranom i prihoda, ukidanje nezaposlenosti i stva
ranje pravne sigurnosti - bili su i ciljevi mudrosti sa istoka. Među
tim, tokom vremena, pojavili su se i politički problemi.Došlo je do
postepenog jačanja one struje u pokretu koja je htela da stvori polis
u kome neće vladati nijedan pojedinac. Preduslov za ovo, naime in
telektualna pozicija koja se ne poklapa ni sa jednim moćnim intere
som, već sa opštim interesom, bio je razvoj samih polisa, mada on
još nije došao do pune snage i mada je, s obzirom na iskustvo sva
kodnevnog života još bio donekle akademski; ovo je stvorilo zastup
nike polisa kao celine, pre nego što se pojavila bilo koja sila koja ga
je podržavala. Na taj način, stvorena je težišna tačka oko koje su mo
gli da se kristališu solidarnost i uvid širih slojeva građanstva i da se
pojavi politička volja da polis postane njihovo vlasništvo. Novi pore
dak polisa, zasnovan na širokim slojevima stanovništva, anticipiran
je korak po korak zahvaljujući intelektualnom pokretu, usmerenom
na promenu sveta.
45 Vidi Schaefer, Probleme 250 f, 286 ff; Heuss Antike und Abendland 2
(1946), 60 f.
76 Kristijan Majer
U tadašnjem društvu razvilo se i ojačalo novo stanovište, otva

rajući i konsolidujući novu perspektivu koja je znatno doprinela po
litičkoj diferencijaciji proširujući obim zamislivih mogućnosti i sta
vljajući tačku na jednodimenzionalne preokupacije. Različiti intere
si - interesi za osvajanje vlasti i sprečavanje samovoljne vladavine,
interesi plemića i onih kojima se vlada, a koji su bili potencijalni iz
vor opasnosti - sreli su se i spojili u multidimenzionalnom shvatanju
interesa zajednice u celini, u kojoj se svaka partikulama snaga doži
vljavala kao deo celine.
Ova treća pozicija poklapala se sa onom vrstom političke i filo
zofske misli koja je postojeći poredak u kosmosu i polisu mogla da
sagleda kao nešto suviše obuhvatno da bi mogao biti u vlasti samo
jedne moći.46 Bila je to vrsta apstraktnog mišljenja sposobnog da se
odvoji od stvarnosti, i da nasluti opštiji obrazac i dominantnu pravil
nost. Upravo je ovo bilo potrebno s obzirom na veliku difuziju mo
ći i teška iskustva koja su se pojavila tokom krize arhajskog perioda.
Jakob Burkhart zapaža da Grci „deluju originalno, spontano i da su
spremni da deluju i onda kad su svi ostali prožeti manje ili više du
hom ravnodušnosti".47 Ostaje činjenica da se oni nisu mogli drukči
je odnositi prema akutnim problemima grčkog života. Oni su prosto
morali da se oslone na svoju sposobnost slobodnog mišljenja, jer su
neuobičajeno bili slobodni od veza, neuobičajeno izloženi i duboko
uzdrmam fragmentacijom svog nekada homogenog shvatanja pra
vednog poretka.
U ovim uslovima razvilo se delfijsko učenje o ljudskim granica
ma i slabostima, učenje sažeto izraženo u nalogu da čovek treba da
sazna samoga sebe, da bude zadovoljan sopstvenom sudbinom i da
se ograniči na „nade smrtnika". Ovo opažanje ljudskog stanja koje
se usmerava na ljudske potrebe i probleme, i koje čoveka upućuje na
njega samog, bilo je tako radikalno da su se posledice teško mogle
46 Videti: razliku koju Veman pravi (Origines 210), između transcendentalne

moći i transcendentalnog ili imanentnog poretka.
47 J. Burkhart, Povest grčke kulture I.
izbeći. Trebalo je pronaći umerene i delotvome lekove za teškoće i

pojedinaca i polisa. „Moramo tragati za onim što se dopada bogovi
ma, da koristimo ljudski razum, saznajemo ono što leži pred nama -
sopstvenu sudbinu. Dušo moja, nemoj težiti večnom životu. Iskori
sti ono na šta možeš uticati." Volfgang Šadevald navodi ovo mesto
iz Pindarove poezije da ilustruje uticaj delfijske teologije.48
Sve jače je bilo ubeđenje da ne treba padati u očajanje pred mno
gim problemima tadašnjeg života, jer se uvek nešto može učiniti na
njihovom rešavanju. Primer za ovu pojavu jeste učenje o očišćenju,
koje je razbilo magiju najrazličitijih procena49 uključujući i politički
život. Pojavio se zanimljiv „religiozni realizam" koji je iza postojećih
okolnosti otkrivao pravedan poredak (eunomiju), jedan u suštini ne-
promenljiv poredak koji se poklapa sa voljom bogova. Prema Solo-
nu,5051građane treba kriviti za sve bolesti doba, jer se pravedan pore
dak može uspostaviti, budući da su bogovi naklonjeni gradu. Radi po
lisa kao celine, mora se raskinuti krug hibrisa i kazne za njega.
Jasno, ono što je Solona ohrabrivalo u ovom optimizmu bio je
uvid u brojne kauzalne veze, imanentne društvu, koje su dovodile do
zemaljskih nevolja, nevolja koje su njegovi savremenici doživljavali
kao božansku kaznu, i za koje je on, baš zato što su bile prepozna-
48 Pindar, Pythia 3.59 ff. W. Schadewaldt, Der Gott von Delphi und die Hu-
manitatsidee (Frankrurt, 1975), 7 ff. Videti: Heuss, Antike und Abendland 2
((1946), 60, gde se govori o „sekularnoj politici" proročišta. Videti: H. Arendt, Vi
ta activa (Stuttgart, 1960), 190 f, 227. Sophocles, ff, 590 (Pearson); Demokrit B
191 (Predsokratovci II-c.161 II, 81 ff)\ Aristotel Nikomahova etika 1177 b31 ff i
nadalje; P. Aubenque, La prudence chez Aristote (Paris 1963), 167. B. Snell, u Die
Entdeckung des Geistes (4. izdanje, Gottingen 1975) 214. Ovo upućuje na Plato
na, za koga je dobro cilj koji se nalazi sa one strane sadašnjeg mogućeg.
49 E. R. Dodds, The Greek and the Irrational (Berkeley, 1951), 28 ff, 64 ff;
G. Valstos, Classical Philology 42 (1946), 76. Praksa očišćenja došla je sa istoka,
videti: W. Burkert, „Die orientalisierende Epoche in der griechischen Religion und
Literaturi1, Sitzungsberichte der Heidelberger Akademie (1948), 57 ff.
50 K. Meier,Nastanak...
51 F. Soimsen, Hesiod andAischylos (Ithaca 1949), 223 f.
78 Kristijan Majer
tljive, verovao da može da utiče na njih. Ovde je vera u pravdu do

lazila zajedno sa svešću o velikim mogućnostima za saznanje i delo-
vanje. Solonova vizija eunomije bila je izvedena iz savremenog sta
nja. Samovoljno postupanje plemića, izumi koje su koristili za eks
ploataciju drugih, nevolje koje su trpeli seljaci - sve ono što je sadr
žavalo pretnju pobunom - sve to nije bilo pravedno. Sa druge strane
pravedni poredak nije ležao samo u budućnosti: on je bio nešto što
treba ponovo uspostaviti. Ključevi ideala mogli su se naći u postoje
ćoj stvarnosti, čak i onda kad je taj ideal bio udaljen. On mora biti
dostižan, jer je takva volja bogova.
Realan problem jeste način na koji se politička misao poveziva
la sa interesima širokih slojeva političkog tela. Kako je moguće da se
njegovi politički zahtevi uopšte uzmu u obzir, opravdavaju i unapre
đuju? Kako znatan broj političkih mislilaca može da podrži onaj sloj
društva koji se duže vreme nije smatrao za regularan i moćan faktor
u politici? Kako su mogli da postignu uspeh kad su žrtve teškog ži
vota imale sasvim druge preokupacije, bile mučene neposrednijim i
akutnim potrebama i strepnjama? Kako je taj sloj onda kada su se
stabilizovali njegovi ekonomski uslovi prihvatio da se angažuje poli
tički, u toj meri daje prihvatio vodeću ulogu u onome što je postalo
prethodnica neposredne demokratije?
Tačno je da su široki slojevi stanovništva s vremena na vreme
zahtevali postavljanje zakonodavaca i kataristeresa, koji su se zala
gali za poboljšanje njihove situacije, ali u postojećem kontekstu to
nije mnogo značilo. Aktuelna pitanja odnosila su se na ekonomske
nevolje i stvaranje pravne sigurnosti. Na stepen nezadovoljstva uka
zivala je pojava povremenih zahteva za preraspodelu zemlje (isomo-
ina). Politički poredak takođe je bio pogođen, ali samo na negativan
način, jer su nemire, izgleda, podsticali plemići željni vlasti, koji su
hteli da sruše tiraniju.52 Nemamo razloga da verujemo kako se de-
52 Videti: Solon, 23. 19 ff; Berve Die Tyrannis 769 (j.Neuverteilung des Bo-
dens"). Osim ovoga, postojao je i program poništavanja dugova. Videti: Will, „La
Grèce archaique, 72 f; za političke posledice koje su, po opštem sudu, bile samo ne
gativne.
mokratija mogla pojaviti u ovo doba, oko 600. g. p.n.e. U svakom

slučaju, ništa ne znamo o primeni programa preraspodele zemlje.5253
Međutim, tokom vremena, pojavila se posebna struja političkog
mišljenja koja je težila uspostavljanju pravednog netiranskog poret
ka. Čak i tamo gde je pokušana reforma, moralo je postepeno na
osnovu iskustva biti jasno kako ni oligarhije ni tiranije nisu u stanju
da dugoročno kontrolišu krizu. Na prvom mestu, one nisu mogle da
reše taj zadatak jer su koristile teške uslove, koji su pogodili mnoge
građane i podsticali ih na pobunu. Istina, neki tirani su, često iz oči
gledno sebičnih razloga, težili da poprave ove uslove, ali sve što su
postizali bilo je privremeno: njihov način delovanja i priroda vlada
vine, u velikoj meri su bili određeni karakterom i situacijom u kojoj
su se zatekli.
Zbog toga je Solon smatrao poželjnim da širi krug građana do
bije politička prava, osim već postojećeg minimalnog prava na uče
šće u radu narodnih skupština. U određenoj meri, trebalo je da se ovi
slojevi politički oslanjaju sami na sebe. Ovo je moglo da se postigne
njegovom novom deobom cenzusa, uslovom da oštećena strana mo
že svakog izvesti na sud, i možda i stvaranjem Saveta, biranog na
godinu dana. Radi ovog cilja, on se pozivao na odgovornost građa
na prema polisu, odgovornost koja je mogla da se realizuje, bar u iz
uzetnim slučajevima, i u okviru postojećih institucija; osim toga,
uveo je svoje zakone o stasisu54 i druge mere. Njegove pesme sve-
doče o nastojanju da podstakne šire razumevanje političkih stvari.
Mi ne znamo koliki je bio obim kruga u kome je Solon želeo da pod
stakne i olakša veće angažovanje u politici.55 Jasno je, međutim, da
52 Videti: Solon, 23. 19 ff; Berve Die Tyrannis 769 („Neuverteilung des Bo-
dens"). Osim ovoga, postojao je i program poništavanja dugova. Videti: Will, „La
Grèce archaique, 72 f; za političke posledice koje su, po opštem sudu, bile samo
negativne.
53 Ovo je svakako tačno za arhajski period. U to doba ono se svodilo na pita
nje konfiskacije svojine protivnika (Berve, Die Tyrannis 768).
54 Videti: Chapter 5, note 180, i dalje.
55 Videti: Spahn, Mittelschicht und Polisbildung.
80 Kristijan Majer
se politička rasprava odvijala u okviru šire javnosti. Sam Solon svoj

program je izneo pred građane. Naravno, ništa od ovoga nije stvori
lo spremnost za redovan politički angažman, i Atina je kasnije pala
pod tiraniju, koju većina građana očigledno nije mnogo osuđivala.
U raznim gradovima, međutim, konačno se pojavila želja i
spremnost za delotvomim političkim učešćem; ona se pojavila među
klasom zemljoposednika koja se ne može precizno definisati,56 a
možda i među manje bogatim trgovcima. Ovo je jasno iz brojnih re
formi sprovedenih u VI veku, uključujući uspostavljanje saveta bi
ranih na godinu dana i novih sudova, možda i naimenovanje „opozi
cionih magistrata41, reorganizacijufila na lokalnoj osnovi, i konačno
pred kraj tog veka, Klistenov veliki plan za institucionalizaciju „gra
đanskog prisustva11, kroz jednu sveobuhvatnu i složenu reformu. Ne
ke „demokratske pobune11koje su se dogodile u istom periodu, ili ra
nije, takođe možda ukazuju na pokušaj proširenja političke baze po
lisa.57
56 Politički značaj seljaka u grčkim zajednicama ovog perioda bio je sasvim

izuzetan zahvaljujući vezi koja postoji između građanske pripadnosti i posedova-
nja zemlje. U nekim polisima ova veza se pojavila sa naseljavanjem na zemlji, po
sle dorske migracije, i uticala na mišljenje drugih polisa Svako k o je pripadao po
lisu, bio je posednik zemlje; onaj ko nije bio član polisa, nije mogao da ima zemlju
(D. Asheri, Historia, 12). Ovo znači da su samo vlasnici zemlje mogli da pripada
ju polisu. Ovaj poslednji princip, posle Solona, u Atini je često kršen (Plutarch, So
lon 24.4); ipak, ostaje tačno da su oni koji se bave trgovinom, u zajednici kao celi-
ni, uživali mali ugled (J. Hasebrok, Staat und Handel-Tubingen 1928), uprkos svo
joj brojnosti i bogatstvu nekih od njih. To nije bilo dovoljno da se trgovina i trgov
ci izjednače sa posedovanjem zemlje i onima koji su živeli od nje. Gradovi-države
su bili uglavnom agrarni. Ovo je bila osnova solidarnosti koja je postojala među ši
rokim slojevima stanovništva, pa prema tome i osnova njihovog politizovanja.
57 Ovu temu nije potrebno detaljno istraživati, posle svega što je poslednjih
godina utvrđeno o Atini, ne postoji potreba za novim ispitivanjem paralelnih pro
mena u drugim gradovima, na primer, Korintu, Argu, Egini, Megari, Hiosu, i jon
skim gradovima. Najveći deo relevantnog materijala nalazi se u: G. Busolt i H.
Swoboda, Griechische Stmtskunde II (Munich 1926). Studija H.-D. Cimermana
„Frühe Ansàtze zur Demokratie in den griechischen Poleis", Kilo 57 (1975), naža
lost, ima malo da ponudi.
Iza ovih promena, po svoj prilici, stajao je pokret koji se proši

rio na većinu oblasti Grčke. U jednom trenutku ljudi su morali da
shvate kako istinsko i trajno poboljšanje građanskog poretka nije
moguće, posebno ne u važnijim gradovima, ukoliko široki slojevi
građanstva ne dobiju političku ulogu. Moćna kombinacija verovanja
u pravdu, i prilika za saznavanje i delovanje podstakla je aspiracije
koje se nisu mogle lako zadovoljiti; ovo je tokom vremena dovelo do
određene svesti o zloupotrebama koje su se dešavale u aristokrat
skim režimima i tiranijama. Zbog toga su ekonomska stabilizacija i
poboljšanje pravne sigurnosti samo doveli do novih problema: oni su
podstakli zahteve za političko učešće i tako se spojili sa postojećim
teškoćama, nastalim zbog činjenice da su neki plemići građansko ne
zadovoljstvo koristili kao političko oružje protiv sopstvene klase ili
onih tiranskih režima koji su zbog osećaja nesigurnosti postajali sve
suroviji. U određenom trenutku moralo je postati sasvim jasno da
sve dok plemići budu određivali politiku, neće prestati samovoljna
vladavina, stranačke borbe i uzurpacije, i da će ovo stanje stvari či
tavoj zajednici naneti ozbiljne štete. Došlo je do obrtanja postojećih
vrednosti, u korist jedne etike usmerene na dobro polisa. Nastali su
novi kriterijumi: mudrost i pravednost počele su da se smatraju gla
vini vrlinama, a ovo shvatanje se poklopilo sa narodnim traženjem
zakona i pravde (dike).58
58 Dogodilo se istinsko „prevrednovanje vrednosti". Vredan zapažanja jeste i

snažni naglasak na vrlinama usmerenim na polis. Ovde su vrline u velikoj meri bi
le u suprotnosti sa aristokratskim vrlinama, poput hrabrosti (Tirtej, fr., 9, Diehl),
pravednosti (Fokilid, fr., 10; Teognid 145 ff) i mudrosti (Ksenofan fr., 2), da nave
demo samo eksplicitne tvrdnje (treba pomenuti čitav kompleks eunomije i drugih
struja, nastalih u pripremnoj fazi koja je dovela do pojave „građanske" odnosno
„političke" etike). Videti:1W. Jaeger, „Tyrtaios über die wahre Arete" „ Sitzungsbe-
richte der Preussischen Akademie (1932); isto, Paideia (Novi Sad, 1990), videti i
A. W. H. Adkins Moral Values and Political Behaviour in Ancient Greece (London,
1972), 35 ff; G. Steinkopf, Untersuchungen zur Geschichte des Ruhms bei den
Griechen (Halle diss, 1937), 42 f, 49 f O dike kao popularnoj paroli u: V. Ehren
berg, Die Rechtsidee im frühen Griechentum (Leipcig, 1921), 135.
i
I
82 Kristijan Majer
Mnoge zajednice nastojale su da ponašanje moćnih plemića sta

ve pod kontrolu, jer su se gradovi smatrali odgovornim za postupke
svojih građana. Ovaj stav mogao je da dobije religioznu formu pre
ko ideje, širene u „kulturi krivice“, da se zbog zlodela pojedinaca
može okriviti čitav grad, koji onda mora da ispašta zbog njih. To je
takođe moglo dobiti i oblik pretnje: grad će biti pozvan na odgovor
nost od strane drugih gradova zbog zlodela koja su počinili njegovi
građani.59 Neobuzdano ponašanje moćnih plemića nije se više mo
glo tolerisati. Širi krug građana morao je da pokaže veći interes i da
dobije sredstva za sprečavanje takvog ponašanja.
Pošto se ovaj cilj u isto vreme poklapao sa opštim interesom po
lisa, politička misao se sve više usmeravala na zadatak da građansko
nezadovoljstvo pretvori u političke zahteve. Određenu ulogu u ovom
procesu imalo je iskustvo prema kome oni koji se zalažu za narodnu
stvar, obično teže tiraniji. Ovo je bila važna posledica sloma socijal
ne homogenosti, kao što je pokazano poređenjem sa sukobom stale
ža u Rimu.60 Imajući u vidu velike razlike u moći i obrazovanju, ni
kako nije bilo lako pronaći zastupnike političkih interesa građana, ta
ko da su u većini slučajeva sami građani morali da zastupaju svoju
stvar. Sve veći broj građana morao je ne samo da bude ubeđen u svo
ju odgovornost za sudbinu grada, već i da se osposobi da prihvati ne
posrednu i delotvomu ulogu u politici. U ovom cilju određeni sloje
vi političke inteligencije stupili su u savez sa širokim slojevima gra
đana ne bi li podstakli tendenciju ka širem učešću u okviru polisa.
Određene činjenice moramo imati na umu. Proces ove vrste sasta
vljen je od akumulacije podstreka koji ne moraju uvek da dolaze od
istih lica. Njega su mogle da unapređuju različite grupe, pa čak i de-
lovanja koja su u početku bila usmerena protiv njega, ali su se ko
načno okrenula u njegovu korist. Građani Atine, na primer, bili su u
59 Doods, The Greek and the Irrational; Heuss, Antike und Abendland 2.
(1946), 52 f t
60 C. Meier, „Die politsche Identitat der Griechen"' i O. Marquard i K. Stier-
le, Identitat ('München, 1979), 374 f, 381 f
t
stanju da Solona dovedu na vlast, a onda da, pokretani istovetnim

očekivanjima, padnu pod Pizistratovu tiraniju. U međuvremenu, ona
vrsta političke misli koja se zalagala za netiransku eunomiju, bila je
u stanju da se proširi i na druga mesta i da konačno pridobije Atinja-
ne, onda kada su izgubili sve iluzije o tiraniji i kada su se nje oslo
bodili. Ovaj gubitak iluzija pružio je novi podsticaj za proces koji su
možda u isto vreme unapređivali mnogi Grci, žitelji gradova koji ni
su bili demokratski.
Osim toga, posle bezbrojnih pokušaja, u različitim gradovima-
državama razvijen je mehanizam postepene promene radi rešavanja
sličnih, ali ne i identičnih problema. Moglo se isprobati ovo ili ono
rešenje, a efekte te probe pažljivo zapisati. Neka rešenja su jedno
stavno kopirana, a neka usvajana uz određene izmene. Jedna stvar je
vodila drugoj, a kad se pojavio interes za političku participaciju, ovaj
proces je dobio dodatni impuls, sa činjenicom da su neki plemići, u
želji da se dodvore narodu, bili prisiljeni da tom narodu ponude i po
litička prava, a ne samo ekonomsko ili neko drugo poboljšanje.61 S
obzirom na nestabilne odnose snaga, ovo se moralo često dešavati.
U ovom kontekstu, uloga hoplita išla je u korist izonomije.
Površan pogled koji smo bacili na istoriju Atine u doba Kliste-
na otkriva, sjedne strane, takvo usavršavanje u institucionalnom mi
šljenju, a sa druge, takvu spremnost širokih slojeva atičkih građana
i seljaka za ozbiljno angažovanje u političkim stvarima da smo pri
nuđeni da pretpostavimo postojanje jedne duge pripremne faze,62
naime, društvene istorije političke misli koja se ne može ograničiti
samo na Atinu. Tačno je da je solonska tradicija živela u Atini, na
primer, u shvatanju građanske odgovornosti za grad; ali čak ni ovu
ideju ne treba ograničavati samo na Atinu.
Tako je postavljen temelj, posle stabilizovanja ekonomske situ
acije, za opšti zaokret u strukturi interesa. Kao što je Hjum zapazio,
61 J. Martin, ,Уоп Kleisthenes zu Ephialtes“, Chiron 4 (1974), 5 ff.

62 But i C. Meier, i P. Veyne, Kannten die Griechen die Demokmtie? (Berlin,
1988), 67 ff.
84 Kristijan Majer
„iako ljude uglavnom vode interesi, ipak su i ti interesi i ljudske stva

ri uopšte, u celini vođeni mnenjima“. Takođe, možemo citirati Mak-
sa Vebera, koji zapaža da čak i kad se ljudi direktno rukovode svo
jim interesima, „pogledi na svet kao rezultat ideja u mnogim sluča
jevima postavljaju čvome tačke i tako određuju trasu duž koje dina
mika interesa pokreće voz našeg verovanja“.63 Građani postaju
znatno svesniji svojih političkih interesa, a njih učvršćuje činjenica
da su posredi zajednički interesi. Povrh svega, rođena je i nova vrsta
uvida. Prigovarajući Atinjanima, Solon kaže: „Svaki od vas sledi li-
sičiji trag, ali zajedno slabo razumevate stvari“ (8.5f). Sada se poja
vljuje zajedničko shvatanje - sud koji sve obavezuje, maksima po
stupanja, osnovne linije sporazumevanja i komunikacije među gra
đanima Ovo je stvorilo okvir za nastajanje i razvoj zajedničkog in
teresa, koji na taj način dobija snagu i mogućnost ostvarivanja.
Promenjeni obrazac interesa doveo je do politizovanja širih slo
jeva društva; ljudi sebe sve više doživljavaju kao građane koji su
svesni zajedničkih interesa, i koje pokreće osećaj građanske solidar
nosti, osećaj utemeljen na suštinskoj jednakosti. Verska politika tira
na svakako je u svemu ovom imala udela - bar u Atini - jer je stvo
rila veći stepen građanske kohezije.
Relativno apstraktna priroda zajedničkog interesa, koji leži u
osnovi solidarnosti, ukazuje na inovativnu moć političke misli. Sa
druge strane, činjenica da veliki broj građana, uključenih u politiku,
sebe vidi kao građane, i da se oslanjaju jedni na druge kao na građa
ne, stvorila je novu oblast javnog ugleda i poštovanja, interesa i tak
mičenja, oblast u kojoj je bilo sasvim prirodno da se rizikuje u ovom
63 D. Hume, Essays, Moral, Political and Literary, ed. T.H. Green i T.H. Go-
se (1875), 125; M. Weber, „Die Wirtschaflsethik der Weltreligion" u Gesammelte
Aufsâtze zur Religionsgeschichte I (Tubingen, 1920), 252. Aristotel piše (Politika
1261 b 34 ): „Ljudi se najviše staraju o onome što je njihovo, a o onome što je za
jedničko manje, odnosno samo toliko koliko se to tiče svakog pojedinca.11Ovo pri
pada drugom kontekstu, ali odlično izražava činjenicu da zajednički interes, da bi
bio delotvoran, mora da se tiče i pojedinca, da ima mesto među stvarima koje su
mu važne.
novom javnom domenu; opšta pripadnost polisu prvi put je dobila

prednost pred porodičnom pripadnošću i ličnim prijateljskim odno
sno neprijateljskim odnosima koji su do tada preovladavali među
plemstvom, koje je davalo društveni ton.
U društvu sastavljenom uglavnom od seljaka, ekonomski inte
resi nisu nužno glavni - osim u pojedinačnim slučajevima - kada se
zadovolje osnovne životne potrebe, i od tog trenutka oni teže da osta
nu u pozadini. Zanatlije i trgovci imali su mali značaj u poređenju sa
zemljoposednicima i seljacima. Prvobitno odsustvo socijalnog dife
renciranja pretvorilo se u čvrst politički identitet. Možemo reći da su
Grci, pošto nisu bili bourgeois, bili u stanju da postanu citoyens.
Ova formulacija bar jednu činjenicu izražava korektno: pošto su
sricali sve više ugleda i prefinjenosti, Grci su preuzimali vrednosti
koje su vladale među plemstvom, javni ugled i čast. Srednji i niži sta
leži u grčkim gradovima uglavnom su pripadali agrarnom društvu
na koje trgovina nije imala veliki uticaj, pa stoga nisu imali drugi iz
bor do da prihvate ove vrednosti.64 U najboljem slučaju, oni su mo
gli da izmene aristokratski ideal dovodeći ga u vezu sa polisom, ko
ji je sve više postajao njihov. Ali, da bi to mogli da učine, oni su mo
rali da se stvarno podrede idealu, tako što su se još više posvećivali
politici. Ovo je bio početak fundamentalnog restrukturiranja dru
štvenih pripadnosti. U istoriji identiteta otvoreno je novo poglavlje,
učinjen je odlučujući korak u politizovanju života polisa.
Na ovom mestu izonomija je postala stvarnost. Ipak, izonomije
koje su nastajale krajem VI veka - možda na nekim mestima i rani
je - započinjale su kao široke oligarhije ili u najboljem slučaju kao
vladavina hoplita, kako je to kasnije shvatio Aristotel.65 Nije pozna
to kada je termin izonomija prvi put upotrebljen, ali je u svom ra
nom, mada ne nužno i prvobitnom smislu, on verovatno uključivao
64 Ovom temom donekle se bavi: 1. Pearson, Popular Ethics in Ancient Gre

ece (Stanford, 1962); i A. W. Adkins, Merit and Responsibility (Oxford 1960). Po-
menuta tema zahteva obuhvatno i široko socio-istorijsko istraživanje.
65 Politika 1297b24.
86 Kristijan Majer
suprotnost prema tiraniji i ograničenoj oligarhiji66 i koristio se da

označi nove ustave, koji su nastajali na različitim mestima. Mi ne
znamo koliki krug građana je bio u stanju da pod ovim ustavima igra
značajnu ulogu u politici. Jedino možemo zaključiti daje taj krug ob-
uhvatao više ljudi, nego krug vodećih plemića koji su ranije imali is
ključivu kontrolu u stvarima politike. U svakom slučaju, morale su
postojati značajne regionalne varijacije.
U početku Atina, izgleda, nije imala vodeću ulogu u ovom pro
cesu. Ka izonomiji uputila se u doba Klistena, ali je to učinila na svoj
način. Postoje imala posebno veliku teritoriju i brojno stanovništvo,
njoj su bile potrebne posebne institucionalne mere, a bilo je nužno i
da se postupa sa neuobičajenom temeljitošću, jer su određene grupe,
pre svega plemići i njihovi štićenici, bile u prilici da kontrolišu toko
ve dešavanja. Stoga je bilo posebno teško da se u Atini pojedini gra
đani pokrenu protiv plemstva i izraze opštu volju. Tražena je jedna
radikalna ustavna promena - reformafila. Ovo svakako nije bio raz
log iz koga su izonomija i angažman povezan sa njom bili tako čvr
sto ukorenjeni u Atini. Ono što se dogodilo u Atini, moglo je onda
da ima suštinski uticaj u drugim delovima Grčke. U ovom smislu
Klistenova Atina je mogla da odigra važnu ulogu u istoriji izonomi-
je, ali ne postoji način da saznamo da li je to tako i bilo.
U svakom slučaju, moramo imati na umu da je sledeći korak
koji je vodio u demokratiju - kakva se kasnije razvila u Atini, sa
uključivanjem tetesa i demokratizacijom atinskog ustava posle Per-
sijskih ratova - bio toliko mnogo određen tekućim događajima daje
veliko pitanje da li bi isti rezultat bio postignut i da nije bilo iznenad
nog napada Persijanaca i grčke pobede nad njima, pobede koja je,
mada je mnogo dugovala izonomiji, ipak bila neočekivana.
Grci su, dakle, konačno došli do izonomije uz pomoć onog što
je uglavnom predstavljalo jedan „slepi proces“. Bez obzira na po
sebne osobine koje su stari Grci mogli da poseduju, možemo reći da
66 Videti: glava 7, K. Raaflaub, Die Entdeckung der Freiheit (München

1985), 115 ff.
je ovaj proces započeo kada su oni ušli u period kretanja oko 800.
godine p.n.e. U ovom periodu, moć je bila široko rasprostrta - činje
nica koja razlikuje grčku civilizaciju od prethodnih, i onih koje nisu
zavisile od nje; ovu difuziju moći potonje monarhije nisu mogle da
promene. Kao rezultat toga, kriza koja je pratila početak brzih pro
mena u grčkom životu toliko je uzdrmala razne gradske zajednice da
se nije mogla popraviti ekonomskom konsolidacijom. Kriza je dove
la do sloma homogenosti društvenog saznanja; političke posledice
na taj način bile su u velikoj nesrazmeri sa uzrocima. Od samog po
četka jedno široko, nezavisno i javno kretanje političkog mišljenja
odigralo je vrlo važnu ulogu; ovo kretanje nastavilo se punom sna
gom, i postalo vrlo uticajan autoritet, koji je odgovarao na raširenu
potrebu zauzimajući treću poziciju, i pružajući institucionalnu osno
vu za zanimanje za polis, kao celinu. Ono je konačno kanalisalo ne
zadovoljstvo i neprijateljstvo građana prema novim političkim cilje
vima. Posle sloma društvene homogenosti, ovo je moglo značiti sa
mo sigurnost da se široki slojevi stanovništva opredeljuju za polis i
teže da dobiju stalan i delotvoran uticaj u političkim poslovima. Ovaj
proces, koji je svoje jedinstvo dobio na osnovu svesnog i pojačanog
napora seljaštva (jer uglavnom su seljaci bili uključeni) da osigura
poboljšanje svoje situacije, i iznad svega pravdu, bio je u stanju da
iskoristi verske, društvene, vojne i ekonomske uslove i da ih stavi u
svoju službu. Cilj izonomije oblikovao se postepeno, a kada je ovo
postignuto, proces je - verovatno - završen pre nego što se, pod sa
svim novim okolnostima, nastavio u smeru demokratije.
KLISTEN I
INSTITUCIONALIZACIJA
GRAĐANSKOG PRISUSTVA U ATINI
O s n o v n i problem atinskih građana pred kraj VI veka bio je kako

da osiguraju da njihova kolektivna volja bude predstavljena u centru
polisa - drugim recima, kako da uspostave „građansko prisustvo11
(présence civique).1 Imamo razloga da zaključimo kako je u ovom
periodu među širokim slojevima stanovništva u mnogim delovima
Grčke sve više rastao zahtev za političko učešće. I izvan Atine uči
njeno je mnogo da se ovom zahtevu udovolji. U samoj Atini, koja je
bila najveća od svih grčkih gradova-država, i po teritoriji i po broju
stanovnika, ovaj problem dobio je poseban oblik.
Ima više razloga iz kojih je prva demokratija u istoriji sveta mo
gla da nastane samo kao neposredna demokratija Grci nisu ništa
znali o mogućnosti uključivanja velikih delova stanovništva u politi
ku pre nego što su tako nešto sami ostvarili, a ovo je - zajedno sa
drugim faktorima, kao što su veličina političkih jedinica, priroda po
1 Ova glava je izmenjena verzija članka napisanog za institut rimskog prava

pri pariškom univerzitetu i predatog još 10 III 1972. S obzirom na složenu i done
kle nepoznatu prirodu teme, činilo se pogodnim da on zadrži karakter istraživanja
za koje prethodna glava služi kao uvod.
90 Kristijan Majer
litičkih tema i slom društvene homogenosti tokom arhajskog perio

da - zahtevalo da se same zajednice ozbiljno uključe u političke po
slove, ako su želele da ponesu njihov teret.
Da bi to uradile, one su morale da se promene. Morale su da ot
kriju novu solidarnost i daje postave na čvrste temelje; morale su da
stvore novu sferu zajedničkog života, u kojoj građani deluju kao gra
đani. Građani su zato morali da svoju pažnju usredsrede na ovu za
jedničku sposobnost koju su do tada zanemarivali; svoj odnos prema
gradu oni su u svesti morali da stave na prvo mesto. Pošto su sebe
prvobitno doživljavali kao suštinski različite, sada su sebe morali da
vide kao slične, kao međusobno jednake pojedince, koji za sebe tra
že jednaka prava, ma šta to u praksi značilo. Društvo je moralo da
stvori novi identitet. Ovde je neophodno da dodamo da u izonomija-
ma koje su konstituisale praoblike, odnosno rane oblike demokrati-
je, takva politizacija nije obuhvatala i niže slojeve društva.
Da se stvori politički identitet i građansko prisustvo, u kome on
može da se izrazi, mora se zadovoljiti veliki broj institucionalnih
preduslova. Oblast upravljanja političkim poretkom morala je da se
suštinski proširi. Prvi put u istoriji, postalo je moguće da se politički
oblik odvoji od društvenog poretka i da dobije visok stepen nezavi
snosti. Novi ustav pružao je moć Čitavoj klasi građana koji kao poje
dinci nisu bili u stanju da ospore položaj plemstva. Na taj način su
oni, mada u socijalnom smuslu i dalje inferiorni, mogli da više kla
se nadvladaju na političkom planu - ili bar da ih drže u šahu.
Novo upravljanje političkim poretkom, nove institucije i novi
politički identitet - to su bile tri dimenzije, u kojima se Atina tran-
sformisala u doba Klistena. Mi ne znamo kako i u kom stepenu su
Atinjani postali svesni ove promene. Ali, jedna stvar im je sigurno
morala biti jasna. Dobar deo političkog tela zahtevao je da redovno i
efikasno učestvuje u poslovima polisa; morali su da se pronađu na
čini da se izrazi opšta volja građana.
Predstavljanje volje građana, odnosno volje većine građana, u
prvom redu predstavlja problem koji se redovno pojavljivao, među
Grcima, Rimljanima, a zatim i u velikom broju istorijskih situacija,
sve do najnovijeg doba. U nekoliko važnih pogleda, međutim, pozi-
čija Grka bila je jedistvena, jer su mogućnosti, teškoće i zahtevi nji

hove situacije bili različiti od sličnih stvari na drugom mestu.
Tek kad shvatimo ovaj problem, odnosno poseban način na ko
ji je on postavljen u Atini, možemo da shvatimo veliku reformu uz
pomoć koje je Klisten ostvario izonomiju. Čini mi se da dosadašnja
istraživanja koja su donela važne rezultate u pogledu sadržaja refor
mi i uslova njenog ostvarivanja2 nisu u potpunosti shvatila centralni
problem sa kojim se suočavao Klisten i koji je pokušavao da reši, bez
obzira na koji način mu je pristupao i kakav lični interes je nalazio u
njegovom rešavanju. U nekim suštinskim aspektima, ovo istraživa
nje u velikoj meri određuju modeme pretpostavke; stoga je ono pro
pustilo da do kraja shvati osnovu reforme.
a. Polazna tačka i metod istraživanja
Teškoća sa kojom se srećemo u razumevanju Klistenovih re

formi leži najpre u činjenici da nije lako povezati poznati sadržaj
njegovog rada sa njegovim posledicama. Herodot kaže d aje Kli-
2 Najnovija iscrpna studija je: P. Léveque and P. Vidal-Naquet, Clisthčne

l ’A thénien (Paris, 1964). Ovo odlično delo doprinelo je“povezivanju velike refor
me sa rađanjem filosofske misli". Geometrijsko mišljenje ukazuje na odsustvo
predrasuda kod Klistena i ukazuje na važne osobine njegovih uverenja. Ali, Klisten
nije bio teoretičar kao što kaže M. Finley, TheAncienc Greeks (London, 1963), 70.
Konkretan problem sa kojim se Klisten suočio i razlog njegovog uspeha ne mogu
se izvesti iz strukture njegovog mišljenja. Pitanje koje postavlja Veman (P. Vemant,
Annales 20, 1965), kako je bilo moguće izgraditi polis u kome je mnoštvo moglo
da postane jedno, i opšte - ima samo periferni značaj. Klisten je imao druge brige.
Jedinstvo grada postajalo je zanimljivo samo kad se pojavljivala opasnost da nesta
ne. Samo kao indirektna posledica druge vrste napora, čiji je cilj bio osiguranje
pravde i mogućnosti učešća širokih slojeva u politici. Videti: M. Ostwald, Nomos
and the Beginnings o f the Athenian Democraty (Oxford) 1969). Pregled relevant
ne literature nalazi se u: E. Will; Le monde grec et l'Orient (Paris, 1972), 63 f Vi
deti takođe i: J. Martin, ,Уоп Kleisthenes zu Ephialtes" Chiron 4 (1974), 5 ff: za
sistem dema i plemena, zasnovan na arheološkim i epigrafskim dokazima, videti:
G. R. Stanton, Chiron 14 (1984), I ff C. Meier, Gnomon 58, (1986), 504 ff.
92 Kristijan Majer
sten ,,u Atini uspostavio file i demokratiju“ (6. 131.1). Da li će

mo u potpunosti prihvatiti ovo tvrđenje, stvar je definicije. Sve
što znamo ukazuje na to da je pojam demokratije bio nepoznat
Klistenu i njegovim savremenicima. Stoga, njegova namera nije
mogla da bude uspostavljanje demokratije.3 Danas postoji sklo
nost da se ustav koji je stvoren u to vreme označi manje anakro
nističkim pojmom izonomije. U svakom slučaju, izgleda izvesno
da su promene koje je Klisten uveo bile duboke i da su njegove
reforme označile odlučujući korak u smeru delotvornog i redov
nog učešća širokih slojeva atinskog stanovništva u političkim po
slovima; i da su one u tom smislu bile korak u pravcu demokra
tije. Ali, kako je reforma fila, zajedno možda sa uspostavljanjem
novog saveta, proizvela ovu posledicu? Sve što pouzdano znamo
o Klistenu jeste, prvo, d aje građane Atike podelio u nove „izbor
ne jedinice“ i d aje tim jedinicama dodelio izvesne administrativ
ne funkcije, od kojih su neke bile nove; i drugo, da je stvorio Sa-
vet 500, u kome su nove izborne jedinice bile proporcionalno za
stupljene. Ovo može da bude doprinos reformi Saveta 400 koji je
uspostavio Solon.4 Klistenov Savet u svakom slučaju imao je sa-
vetodavnu ulogu u Narodnoj skupštini (probouleusis); ne postoji
dokaz d aje on imao neku drugu funkciju. Savet je obnavljan sva
ke godine i postojao je uporedo sa starim plemićkim savetom na
Areopagu, savetom u kome su arhonti, najmoćniji i najiskusniji
političari Atine, bili doživotni članovi. Ne postoje podaci o odno
sima između ova dva saveta. Mi ne znamo koje je druge institu
cije Klisten možda uveo, niti znamo da li je neobičan način na
3 C. Meier, Entstehung des Begriffs Demokratie (Frankfurt 1970), 36 ff, 44

ff.
4 C. Hignett,A. History o f Athenian Constitution (Oxford 1952), 92 ff; J. Day
i M. Chambers, Aristotle's History o f Athenian Democracy (Berkley 1962), 200 ff.
O istoricitetu Saveta 400 videti: P. Cloche, Revue des etudes grecques 37 (1924),
10 ff; H.T.Wade-Gery, Essay in Greek History (Oxford, 1958), 145 ff; P.J. Rhodes,
The Atheninan Boule (Oxford 1972), 208 ff.
koji se Savet 500 kasnije konstituisao i fimkcionisao, sezao do

Klistena.5
Teško je videti kako reforma administrativne strukture zajedni
ce i stvaranje -ili rekonstitucija - savetodavnog tela, koje se nalazilo
u konkurentskim odnosima sa stavim savetom plemića - mogu biti
toliko značajne da pruže neophodne uslove za pojavu demokratije.
Pre nego što raspravimo ovo pitanje, treba da sebi razjasnimo
ciljeve našeg istraživanja. Izvori nam govore o političkim sukobima
koji su prethodili Klistenovim reformama o temama rasprave i o to
me šta se kasnije dogodilo. Oni pružaju određeno objašnjenje Kliste-
novih namera, mada one nisu bile zasnovane na tradiciji, pa mi ni
smo obavezni da ih prihvatimo. Dok se bavimo izvorima, ne smemo
im dopustiti da upravljaju našim pitanjima i razumevanjem situaci
je. Mi se bavimo delovanjem reforme, u meri u kojoj možemo da
utvrdimo njegov sadržaj, na konkretne probleme sa kojima se Kli-
sten suočio i koje je nastojao da resi. Ovo znači da moramo poseb
nu pažnju posvetiti položaju atinskog demosa i opštim ciljevima on
dašnje političke misli. Odvojeno ispitivanje ovih delova može nam,
u najboljem slučaju, doneti izvesne detalje. Samo obuhvatan pristup
omogućiće nam da shvatimo smisao Klistenovih reformi. Čim kre
nemo izvan jednostavne rekonstrukcije ondašnjih institucija, mi više
nemamo pravo da izričemo stavove bez poznavanja situacije u kojoj
su one bile uspostavljene. Ono što se njima htelo postići, postaje ja
sno tek posle ispitivanja uslova koje su te institucije trebale da pre-
vaziđu.
Važno je da naglasimo ovu tačku pošto je dosadašnje istraživa
nje uglavnom zanemarivalo konkretnu situaciju u kojoj je Klisten de-
lovao, i više se bavilo idejom koja je bila u osnovi reformi nego ak-
5 Na primer, Institut Pritaneja i „političkog kalendara" (Vidi: Rodes, Athenian

Boule, 17 ff, 209ff; 225 ff;); za drukčije shvatanje videti: Leveque i Vidal-Nake,
Clisthene lAthenien, 22 ff; videti takođe i: Platon, Gorgija 516 d-e do 489, i dru
ge pasuse koje Rodz navodi: 17 f; Will, Le monde gi-ec 72. Za ostrakizam R. Wer
ner, Athenaeum, 36, 1958, 48ff; D. Kienast, Historische Zeitschrift 200 (1965) 282
94 Kristijan Majer
tuelnom situacijom u kojoj su te reforme sprovođene i bez koje se ne

bi mogle zamisliti. Postoje dva aspekta ovog problema: na prvom
mestu moramo da razmotrimo opoziciju sa kojom je Klisten morao
da se suoči, a na drugom, zatečene institucije koje je trebalo prome-
niti.
Tumačenju Klistenovih dostignuća prići ću iz konkretne situaci
je. Ma kakvi bili krajnji motivi za ove reforme, oni su u krajnjoj lini
ji nevažni. Oni, naravno, nisu bili ni samo „filantropski44odnosno ,,fi-
lopolitički44. Potpuno je jasno d aje on, kada je pridobio narod, težio
ličnoj moći i moći svoje porodice. Ipak, njegovi interesi morali su
delom biti istovetni, ili bar paralelni, sa interesima građana na koje se
pozivao. Ovde nas zanima ovo preklapanje interesa.
Ali, prvo moramo da se zapitamo u čemu se sastoji glavno do
stignuće Klistenove reforme fila? Zbog čega je podela atinskog po
litičkog tela bila tako važna d aje postala centralno svojstvo značaj
ne trasformacije političkog poretka?
b. Stari poredak
Podela zajednice kakva je postojala pre Klistenovih reformi,

može se rekonstruisati otprilike na sledeći način. Građani Atike bili
su podeljeni na četiri file (plemena), od kojih je svaka bila podeljena
na nekoliko fratrija (bratstava), koje su opet obuhvatale više klanova
(gene), i zajednica kulta (thiasoi).6 Građanin je na taj način pripadao
ne samo svojoj neposrednoj porodici već i klanu ili zajednici kulta, a
preko nje fratriji, zatim preko fratrije /ili, a preko nje konačno gra
đanskoj zajedinici uopšte. Ukratko, u okviru polisa, postojale su pot-
podele na tri različita nivoa u kojima su učestvovali svi građani. Dru-
6 Hignett, Athenian Constitution, 50ff; K. Lette, RE X X (1941), 747 ff, 994

ff. O opštoj potrebi podele zajednice, videti: Aristotel Politika 1264 аб ff Videti i
F. Pourriot, Recherches sur la nature du genos. Etude d'histoire sociale athénien
ne (Lille/Paris 1976); D. Roussel, Tribu et cite. Etudes sur les groupes sociaux dans
les cites grecques aux époques archaïque et classique (Paris 1976).
gi slobodni žitelji bili su izvan ovog sistema; zato oni nisu bili gra
đani Atine (ili su u ranom periodu uživali samo ograničenu pripad-
nostj.Kako je došlo do ovakve podele građanskog tela, ne samo u
Atini već i na drugim mestima, to nas ovde ne zanima. U većini slu
čajeva, pojedinačne grupe zasnovane su na srodničkim i porodičnim
vezama, poreklu ili geografskoj pripadnosti (što znači da su druge
grupe morale da se organizuju na isti način). Kasnije su posrednički
nivoi često veštački stvarani. Očigledno, ova vrsta podele i njena si
stematska organizacija bile su pod uticajem ne samo potreba pojedi
načnih grupa, nastalih u dalekoj prošlosti, već i pod uticajem razvi
jenih potreba zajednice kao celine.
Nije lako shvatiti zbog čega je bilo neophodno da se stanovni
štvo grčkih zajednica, koje su ionako bile male, podeli na manje je
dinice. Možemo pretpostaviti daje takav sistem izmišljen radi prak
tičnih funkcija On je korišćen za dodelu prava i obaveza, uključuju
ći vojnu regrutaciju7 pošto je vojska bila organizovana na plemen
skoj osnovi.8 Obrnuto, građanin je mogao svoje interese da ostvaru
je u zejeđnici kao celini, uz pomoć članova onih grupa kojima je pri
padao. Važnija funkcija ovog sistema sastojala se u tome što je on
građanima pružao zaštitu, status i osećaj pripadnosti - pripadnosti
nekoj vrsti porodice - kako u neposrednoj sferi njegovog svakodnev
nog života tako i u okviru šire zajednice. Ovo treba shvatiti u sasvim
konkretnom smislu: svako ko je imao status aphretora - to jest ko
nije pripadao nijednoj ff atriji9 - bio je izvan zajednice i nije imao ni
kakva prava. Postojala je i vrlo duga tradicija prema kojoj ubistvo
člana zajednice, koji iza sebe nije ostavio srodnike, moraju da osve
te članovi ffatrije, izabrani između plemića.10 U doba u kome su
7 Videti: K. Latte, Kleine Schriften (München 1968), 294 ff: 304 f.

8 Homer, Ilijada 362f. Videti: Tirtej ff., I 51; Latte, RE X X (1941), 747, 1006.
9 Ilijada, 9.63; Latte, RE X X (1941), 747; G. de Sanctis, Atthis (2d, Rome
1964), 45. Up, Kritski apetairos : de Sanctis, 42.
10 Inspirationes Graecae I, 115.1.13 ff Videti: Demosthenes, 43.57. Latte, RE
X X f l 941), 1006.Uporedi, Homer Odiseja 15.272.ff; G. Glotz, la solidarité de la
famille (Paris, 1904), 31 ff; Hignett, Athenian Constitution 58. Uopšte: Latte Kle
ine Schriften 259.
96 Kristijan Majer
otvoreni sukobi i svađe bili vrlo rašireni, i kada se nije mogla očeki
vati adekvatna pravda od strane centralnih organa polisa, članovi
ovih manjih grupa morali su da se oslanjaju jedni na druge; poseb
no su obični građani morali da se oslanjaju na moćne plemiće koji
su pripadali njihovoj fratriji. Porodični tip veza koji se ovde negovao
pokazivao se pre svega u činjenici da su razne potpodele zajednice,
posebno podele na fratrije - koje su verovatno bile najznačajnije -
bile zajednice kulta, koje prinose iste žrtve i iste žrtvene životinje.11
Grci su učešće u zajedničkom bogosluženju i prinošenju žrtava vi-
deli kao osnovu bliskih uzajamnih veza.12 Kada se čovek ženi, on
svoju nevestu predstavlja drugim članovima fratrije, na posebnoj
svečanosti. Kada mu se rodi sin, on ga svečano njima predstavlja, da
bi ga oni primili u svoj krug, kad postane punoletan.13 Pripadnost
fratriji uključivala je dobijanje atičkog državljanstva u njegovom naj
starijem obliku: građanin Atike mogao je biti samo član neke fratri
je.1415Fratrija je stoga bila sfera u kojoj su se građani susretali kao jav
ne ličnosti, i isto tako autoritet koji je davao legitimitet najvažnijim
događajima iz njihovog privatnog života. Postoje dobri razlozi za te
zu da su u jedno vreme „bratstva" nastojala da žive u međusobnoj
11 M. P. Nilsson, Geschichte der griechischen Religion (3d, Munich 1967),

708 ff; de Sanctis, Atthis, 45; G. Busolt, i H. Swoboda, Griechische Staatskunde II
(Munich 1926), 958 ff; Latte RE X X (1941) 753 .
12 Platon, Zakoni 708 d, e; Aristotel Politika 1280b37. Videti: Fistel de Ku-
lanž, Antička di-žava (Beograd, 1956); V. Ehrenberg Aristophanes und das Volk
von A then (Zurich 1968), 218; W. Burkert, Griechichte Religion der archaischen
und klassischen Epoche (Sttutgart 1977), 382 ff. Aristotel u Nikomahovoj etici
(1 161dl3), govori o prijateljstvu između članova file. Pizistratovo ustanovljenje dr
žavnih kultova, izgleda d aje bilo usmereno protiv ove solidarnosti.
13 Busolt i Swoboda, Griechische Staatskunde II, 241; Latte REXX (1941),
749 f, 751 ff; H.J. Wolff, „Die Grundlagen des griechischen Eherechts" u E. Ber-
neker Zur griechischen Rechtsgeschichte (Darmstadt 1968), 622 f.
14 G. Glotz, Histoire grecque I (Paris, 1926), 393; „Fratrije su izdavale potvr
du o rođenju deteta i time dokaz njegovog legitimiteta - tako d aje fratrija posred
nik između klana i grada, u isto vreme bila garant i prava na nasleđe i građanskih
prava."
15 Aristotel, Politika 1309 alO. Videti: 1305a 32.
blizini i da su njihovi centri i oltari bili smešteni tamo gde je bio kon-
centrisan veliki broj njihovih članova.16 U svakom slučaju, u fratriji
je svako poznavao svakog, svako je imao svoje mesto, a zajednica
kulta imala je praktičnu funkciju (u stvari, polis kao celina shvatan
je kao faktor koji konstituiše zajednicu kulta).
Ono što važi za ffatrije, u određenom stepenu važi i za podele
iznad i ispod njih. U različitim stepenima ove podele grade „okruže-
nje“ u kome građanin vodi život. Preko njih on ostvaruje različite
oblike pripadnosti, od kojih su neki neposredni a neki opšti. Tek pre
ko njih, on je pripadao zajednici polisa. One su garantovale da on ne
će biti izolovan. Ovo je posebno bilo važno u polisu kakav je bio Ati-
na, koji je bio izuzetno veliki i brojan. Aristotel najednom mestu go
vori o starim podelama i potpodelama atičke zajednice kao o synet-
heiai kai proteron, „običajnim i porodičnim vezama“.17
Takve veze u okviru raznih grupa mogu da koegzistiraju u skla
du sa razlikama i suprotnostima. Mi ne znamo u kom stepenu je ovo
važilo i za Atinu. Ipak je jasno da su, mada su podele unutar zajed
nice mogle da dovedu do sukoba, one mogle da posluže kao protiv-
teža postojećim sukobima. Poštujući određene razlike i suprotnosti,
one su mogle da ostvare maksimalan stepen jedinstva u okviru poli
sa. Pre kraja VI veka, reforma fila po ovim linijama izvedena je u Ki-
reni.18 Sve razlike i suprotnosti koje su postojale između grupa, mo
rale su da se shvate kao nužna dopuna solidarnosti koja je postojala
16 Z aphmtriai i gene videti: Hignett, Athenian Constitution, 57 ff, 64, Zaphy-

lai, videti: G. W. Botsford, The Development o f the Athenian Constitution (New
York 1893), 102 ff; Kienast, 274 ff Najbolja zapažanja nalaze se u de Sanctis, at-
this 54 f .
17 Politika, 1319b26.
18 Herodot, 4. 161 (up. Ostwald, Nomos and Beginnings, 164 f. Ali, Aristotel
(Politika, 1319 b 22), ne može da ukaže na Demonaksa i širi istorijski kontekst. H.
Schafer, Probleme derAlten Geschichte (Gottingen 1963), 222-252, 249. Ipak, Še-
fer nije shvatio da je ovo stvarno bila novina, mada je Uvedena u relativno konzer
vativnom duhu. O raznim namerama koje su bile iza reforme fila, videti: G.W. For
rest, annual o f the British Scool o f Athens 55 (1960) 172.
98 Kristijan Majer
unutar njih.19 Ovde moramo da istaknemo kako se te grupe građa

na - za razliku, recimo, od srednjovekovnih gildi - nisu međusobno
razlikovale po različitim ekonomskim ili socijalnim interesima. One
su bile zajednice kulta, u osnovi međusobno slične - mada su se raz
likovale po veličini (ovde možemo zanemariti klasne razlike između
klanova i thiasoi). One su pružale okvir u kome su se mogli ispolji-
ti bliski odnosi koji su postojali u prvobitno homogenom i uglavnom
poljoprivrednom društvu.
Međutim, unutar ove homogenosti postojala je glavna razlika,
razlika između visokih i niskih, plemića i običnih ljudi. Plemićke po
rodice su kontrolisale ove grupe, a ostali njihovi pripadnici višestru
ko su zavisili od njih.20 Plemstvo je davalo poglavare i sveštenike, a
njima su pripadali i najvažniji kultovi; isto tako, u mnogim slučaje
vima njima su pripadali i oltari na kojima su obični članovi grupe pri
nosili žrtve.21 Samo su plemići mogli delotvomo da deluju u korist
običnih članova i da štite njihove interese. Obični članovi bili su pod
zaštitom plemića, a ove veze posebno su bile jake i sistematske u
okviru pojedinačnih grupa.
19 Mogle su da se pokažu kao plodonosne. Uporedi: Homer Ilijada 2. 362. O

potonjem peridu, Glotz, Histoire grecque 1,472. Arisophanes, Birds 1403f. Xenop
hon, Hieron 9.5.
20 Videti: M.I. Finley, Politics in the Ancient World (Cambridge 1983), 42 ff.
O ovoj knjizi videti: Meier, Gnomon 58 (1986), 496 ff.
21 Hignett, Athenian constitution 61 f; Glotz, Histoire grecque /, 392; A. An-
drewes, Journal Helenic Studies 81 (1961), 7 f Philobasileus je uvek bio član po
rodice. U W. G. Forrest, The Emergence o f Greek Democracy (London 1966), 55
ff; nalazi se plastičan opis: „Život običnog čoveka oko 800. godine pre n.e. bio je
vrlo skučen. Po pravilu, on se bavio poljoprivredom...U blizini njegovog imanja u
bogatijem delu doline nalazilo se veliko imanje, gospodarski dvor u kome je živeo
čovek koji je gospodario njegovim životom, kao da je njegov rob. Ovaj čovek bio
je kmet, šef policije, sudija, službenik zadužen za regrutacije, sveštenik i još čitav
niz drugih stvari. Onima koji nisu bili u njegovoj milosti, loše se pisalo. Ako je po-
menuti grčki seljak ikad dolazio u dodir sa 'državom', tamo je zaticao istog boga
tog suseda, u ulozi sudije, generala, magistrata ili senatorari.
Svakako, stvarni odnosi između plemića i običnih ljudi zavi

sili su od klasnih odnosa koji su vladali u zajednici kao celini. Ne
ma nikakve sumnje da su ovi odnosi često bili obeleženi patrijar
halnom strogošću. Međutim, u poznom VII i ranom VI veku,
Atinu je pogodila duboka društvena kriza koja je uzdrmala i po
brkala tradicionalne društvene odnose nastale tokom arhajskog
perioda; kriza je ugrozila veze koje su postojale u okviru različi
tih grupa u gradu. Nevolje koje su trpeli prezaduženi seljaci če
sto su bile rezultat pritiska plemstva iz njihovih grupa.2223A kada
je početkom VI veka nemoćni bes seljaštva prešao u otvorenu po
bunu, odnosi u okviru grupa dospeli su do tačke pucanja. Konač
no, Pizistratova tiranija - pod kojom su seljaci iskoristili dobro-
namemost vladara i koja je u određenom stepenu ograničila moć
plemića i vratila pređašnje slobode - nije mogla a da ne pogodi
„običajne i porodične veze“ .24 Ipak, ovo nije nužno značilo da su
stare veze i tradicionalna dominacija plemića unutar fratrija po
stale manje delotvorne. One su bez sumnje oslabile - tako da se
u vremenima nevolje na njih nije moglo oslanjati,25 ali su, kako
se čini, u celini opstale kao tradicionalna osobina grčkog života,
kao ustanovljena „mreža puteva", kojima su, da tako kažemo,
građani putovali kroz život. Plemići su zadržali svoju opštepri-
znatu intelektualnu i ekonomsku superiornost sve do duboko u V
vek; oni su i dalje bili „plemeniti" (esthlos) i dalje „narodne vo
đe" (hegemones tou demou).
Ovde bi možda trebalo napraviti razliku između pravila i iz
uzetka. U izuzetnim prilikama građani su mogli da kritikuju
plemstvo i da preduzimaju mere protiv njega - u Skupštini, na
22 Hignett, Athenian constitution 84 f

23 Ibid., 87f Tamo mora d aje došlo do ustanka. Solon je predstavio precizan
program svoje socijalne politike (fr. 23. 18 D. 5 a men gar eipasyn theoisin enysa).
24 H. Berve, Die Tyrannis bei den Greichen / (München 1976), 51 ff, 74 ff.
25 Za razliku od njihovog ponašanja za vreme Kolonovog pokušaja uzurpaci
je vlasti, između 636. i 624.
100 Kristijan Majer
primer. To su činili onda kada im je uspelo da ih Solon postavlja

za kataristere,26 ili onda kada su odlučili da postanu Pizistrato-
va telesna garda.27 Ali, u normalnim političkim okolnostima oni
nisu bili slobodni građani koji donose slobodne odluke, već su
pre bili sledbenici plemića, koji prilikom prinošenja žrtava stoje
u drugom redu i koji sačinjavaju privatnu pratnju vodećih poro
dica u zajednici kulta. Na taj način ove porodice su i dalje zadr
žale svoju vlast. Ovo se konačno pokazalo kada se grad oslobo
dio tiranije i kada su izbili sukobi između neprijateljskih plemić
kih grupa, koje su, svaka za sebe, imale podršku pripadnika ni
žih slojeva.28
Jednu od ovih struja vodio je Klisten, i ništa ne ukazuje na
to da je on bio nezadovoljan starom klanskom strukturom. Tek
kada je, prema Herodotu, zapao u nevolje, on je potražio pomoć
od širokih slojeva naroda29 i pokrenuo ih protiv plemstva; tek
tada je obnarodovao svoj plan za sprovođenje reformi.
26 P. Spahn, Mittelschicht und Polisbildung (Frankfurt/Bem/Las Vegas

1977), 121 fF. Izraz katarister - koji se pojavljuje u najstarijim izvorima (Herodot,
4.161.2; 5,23), pored izraza euthynter- izgleda da se tačno poklapa sa arhajskim
načinom mišljenja. Videti: Solon, 3.32; 36; 39; 24.19. On znači „onaj koji tačno
meri“. Aristotelov termin aisymnetes je verovatno oznaka za službenika. Videti: F.
Gschnitzer u Lexikon derAlten Welt (Zürich, 1965), 85.
27 Herodot, 1.59.4. Aristotel Atinski ustav 14.1 f. C. Mosse,u L Antiquité clas
sique 33 (1964) 401 fF. (dalje se navodi kao Mosse) nedavno je ubedljivo dokazao
da se takozvani arhontski kompromis iz 580 /79, stvarno desio. Možemo dodati da
je on bio deo jedne neobične i privremene situacije, u kojoj je podela nižih klasa
prema pozivu koji se obavlja, služila kao opravdanje za rešenje pariteta. Moguće je
da su tada neki seljaci i rukotvorci izbili u prvi plan, i to se može shvatiti kao po
kušaj izjednačenja sa arhontima. Kao što pokazuje zahtev za isomoiria u tom peri
odu su postojale mnoge mogućnosti, ali ne i mogućnost da su oni doneli trajno re
šenje koje je težilo ka demokratiji.
28 Herodot, 5.66, 69; Schaefer, Probleme 139, I; 358; Oswald, Nomos and
Beginnings, 143. O Sukobu Klistena i Isagore, videti: Schaefer, 137 f; R. Sealy ,
Historia 9 (1960) 172.
29 Herodot, 5.66.2; R. Atinski ustav, 20.1.
c. Klistenov novi poredak
Klisten nije nameravao da uništi postojeću strukturu. On je tu

strukturu ostavio istom,30 ali je istovremeno u potpunosti rekonstitu-
isao file, prenoseći na nove file najvažnije funkcije starih i dodajući
im još neke.31 Novi poredak zasnivao se na demama, malim lokal
nim zajednicama koje su se po pravilu sastojale od jednog sela ili ma
njeg grada. Sela sa manjim brojem stanovnika povezivala su se sa
drugim selima i formirala demu; sama Atina bila je podeljena na vi
še dema, a grad Brauron na dve; na taj način Atika je podeljena po
čisto geografskoj osnovi na otprilike 139 jedinica, od kojih je svaka
imala od 100 do 1200 odraslih muških glava32
U ruralnim oblastima, političko organizovanje dema delom je
prilagođeno postojećim institucijama.33 One su imale sopstvene slu
žbenike, sveštenike i lokalne skupštine, sa određenim zadacima.34
Jedan od zadataka bio je i pravljanje spiska svih žitelja sa punim gra
đanskim pravom, u koji su ulazili i demotesi stariji od 19 godina.35
30 Atinski ustav, 21.6; Hignett, Athenian Constitution 143.

31 Herodot, 5.69. 2; Atinski ustav, 21. Videti notes 33-36 i 41.
32 Herodot, 5.69.2. Videti: B. Haussoullier, u Deremberg- Saglio (ed), Dicti-
onaire de l'antiquie II (1892), 89ff. O brojevima videti: Polemon u Strabo 9.1.16:
174. za različito mišljenje videti: I S. Traill, „The Political Organization of Attika:
A. Study of the Demes, Trittyes and Phylai and Their Representation in the Athe
nian Council", Hesperia Suppl (14 (1975) 75 ff. Različito mišljenje nalazi se u
Walker, The Cambridge Ancient History III (Cambridge 1930), 143. Leveque and
Vidal-Naquet, Clisthene lAthénien, 13, 4:100. O veličini dema videti: A. W. Gom
me, The Population o f Athens in the Fifth and Fourth Centuries B.C. (Oxford
1933), 54 ff. (Nisam siguran d aje Halimos imao više predstavnika u Savetu nego
što je imao pravo; 85 do 90 demotesa bili su donja granica deme sa tri predstavni
ka u Savetu. Ovo bi davalo tri predstavnika na prošek od loo (80-120), ili 110 (90
130) članova. To bi značilo daje Leontina imala između 1700 i 1800 građana. Ovo
bu svakako bilo moguće ako je ona pripala manjim filama).
33 Atinski ustav, 21.5; Hignett, Athenian Constitution 136.
34 Videti: napomenu 109.
35 De sanctis, Atthis, 339: Hignett, Athenian Constitution 136.
102 Kristijan Majer
Posebno važna funkcija bila je slanje određenog broja predstavnika,

srazmemog veličini deme, u Savet 500.36
Klisten je smislio zanimljiv način grupisanja dema u Ше. Atiku
je podelio na tri oblasti - grad Atinu i njegovu okolinu (uključujući i
luke), ostatak priobalja i zaleđe. U svakoj oblasti deme je podelio na
10 grupa, poznatih pod imenom tritije, obraćajući pažnju na sused-
ske veze i geografsko jedinstvo.37 Ovo je dalo 30 grupa dema; od
njih je Klisten sačinio 10 fila, spajajući po tri grupe dema (izabranih
žrebom), po jednu demu iz svake oblasti.38 Svaka fila imala je svog
heroja, u svojstvu „plemenskog pretka11, koga je Delfijsko proročište
izabralo od 100 ponuđenih imena.
Detalji ove strukture ovde nas ne zanimaju. Osnovni princip je
jasan. Svaka fila treba da bude presek sve tri oblasti, tako daje sva
ki region zastupljen u svakoj lili. Obrnuto, nijedna fila nije mogla da
zastupa partikulame lokalne interese; svaka je trebalo da predstavlja
destinu ukupne zajednice i morala da bude što više homogena. Čla
nove svake file nije trebalo da povezuje ništa osim njihove zajednič
ke građanske pripadnosti, koja je trebalo da bude osnova solidarno
sti među njima; na ovoj osnovi trebalo je da se oni takmiče39 i da po
kušaju da budu bolji od drugih.
Reforma fila na taj način imala je dva glavna elementa: organi
zacija zajednice građana bila je utemeljena na demama, a file su bi
le veštačke konstrukcije koje obuhvataju mešavinu najrazličitijih de-
36 Atinski ustav 62 .1. J.A.O.Larsen Representative Government in Greek and

Roman History (Berkeley 1955), 5 ff; ibid., Classical Philology 57 (1962) 104 fff;
Rhodes, Athenian Boule, 8 ff; 12 f Up. Aristotel, Politika 1298b21.
37Atinski ustav, 21.4; de Sanctis Atthis, 341 f; C.W.J. Eliot, Coastal Demes o f
Athica (Toronto, 1962), 136ff. Videti takođe zapažanja u: D.M. Lewis- Gnomon 35
(1963) 723 ff.
38Atinski ustav, 21.4. Videti takođe Oswald, Nomos and Beginnings, 154 n.2.
uporedi napomena 118 i dalje.
39 Videti napomenu 19. Možemo pretpostaviti d a je u to vreme solidarnost
mogla da se ukoreni u zajedničkoj političkoj volji velikog broja građana.
lova zajednice.40 Kao što su deme preuzele mnoge funkcije ffatrija,

tako su i nove file preuzele većinu funkcija starih fila, kao što su, na
primer, regrutacija i ubiranje poreza.41 Svaka fila slala je poslanike u
Savet 500; ovi poslanici birani su u demama, srazmemo njihovoj ve
ličini.42 Šta je Klisten hteo da postigne ovim reformama?
d. Antička i moderna tumačenja namera reformi
Na ovo pitanje naši izvori nude tri odgovora, mada ni jedan od

njih nije utemeljen na neposrednoj tradiciji. Sva tri polaze od zapa
žanja da je najistaknutija osobina reformi bila ,,mešanje“ građana,
mada se cilj ovog mešanja različito tumači. Autor Atinskog ustava
tvrdi daje Klisten hteo da reorganizacijom fila omogući da novi čla
novi uđu na spisak građana.43 U Aristotelovoj Politici, međutim, sto
ji da je on time hteo da razbije synetheiai kai proteron, „običajne i
porodične veze“ (1319B 19ff). Plutarh piše (Perikle 3.2) d aje Kli-
stenov ustav „svojom zadivljujućom mešavinom svih elemenata ga-
rantovao slogu i dobrobit zajednice“. U osnovi ovo je drugi način da
se kaže ista stvar mada na određeniji i obuhvatniji način: cilj refor
mi bio je postizanje jednoobraznosti kroz eliminisanje partikulamih
grupacija. Na prvi pogled sva tri objašnjenja deluju prihvatljivo; mo
demi istoričari prihvataju ih, pojedinačno ili u kombinaciji i sa razli
čitim naglascima.
Pristup novih građana možda je najmanje važan razlog za refor
mu fila. Mnogi useljenici iz drugih delova Grčke živeli su u Atini, po-
40 Walker, Cambridge Ancient History III, 144: D. W. Bradeen, Transactions

ofthe American Philological Associoation 86 (1955), 22 ff ( ubuduće se navodi kao
Bradeen).
41 Glotz, Histoire grecque I, 472 (Videti: Herodot, 6. III. I); Latte, RE (1941),
1006; de Sanctis, Atthis, 344 f.
42 Atinski ustav, 21.3.
43 Ibid., 21.4; Hignett, Atinski ustav, 139 f; Aristotel, Politika 1275b34 f; D.
Kagan, Historia 12 (1963), 41 ff.
104 Kristijan Majer
sebno od Solonovog vremena.44 Klisten se izgleda postarao da oni

dobiju državljanstvo. Ovo je ojačalo njegov uticaj u Skupštini45 ma
da se ne zna u kojoj meri. Ipak se pitamo da lije taj cilj bio dovoljan
razlog da se restrukturira čitav politički sistem. Mogući prigovori
ovom shvatanju uvukli bi nas u detaljno objašnjavanje, što nije na-
mera ove knjige.46 U svakom slučaju, mislimo da ovo nije pravi mo
tiv reforme.
Uništenje „običajnih i porodičnih veza“, sa svoje strane, čini se
kao ubeđljiviji motiv, posebno zbog toga što se Klisten suočavao sa
otporom većine članova plemićkog sloja. Hans Šefer, na primer, pi
še da se reforma fila može objasniti samo Klistenovim ,,naporom“
da svoje takmace izbaci iz igre, uništavanjem temelja aristokratske
moći, temelja koji se ranije smatrao neprikosnovenim i u koji niko
nije dirao.47 Gistav Gloc to još jasnije kaže: „Članovi velikih poro
dica koji su do tada živeli u plemenskim grupama, okruženi svojim
podanicima, sada su bili pomešani sa širokim slojevima naroda, ra
sutim u čitavom sistemu izbornih tela, zasnovanom na geografiji“.48
Da dodamo, detalji Klistenovog novog poretka, često su ispitivani i
44 Plutarh, Solon 24.4. Uporedi: Atinski ustav, 13.5. Hignett, Athenian Con
stitution 112.
45 Hignett, Athenian Constitution 132 ff; A. Heuss,Propylaen Weltgeschichte
III (Berlin 1962), 188; Kagan, Historia 12 (1963),46.Leveque i Vidal-Naquet,
Clisthene lAthenien, 43 ff.
46 Pripadnost ff atriji ostala je preduslov za građanska prava. Teško je videti
na koji način su stari mesni principi ili novi princip mešanja stanovništva, mogli da
podstiču primanje novih građana, ako su oni imali više šansi da se potvrde u no
vim zajednicama i ako je razlika između novih i starih građana postala nejasna i za-
tamnjena (kao što se tvrdi u: J-Hasebroek, Griechische Wirtschafts- und Ge-
sellschaftsgeschichte Tiibingen, 1931, 198) - razlog treba tražiti u tome što su dru
gi bili odavno integrisani a takva se integracija nije mogla sprovesti u korist prvih.
Objašnjenje ponuđeno u Athenaion Politeia samo je dokaz koliko je njegov autor
slabo shvatio reformu. Videti: Forrest, Emergence o f Greek Democracy 194 f.
47 Schaefer, Probleme 139 f.
48 Glotz, Histoire grecque I, 474 .
opšti zaključak jeste daje on hteo da razbije lokalne veze utemelje

ne na verskim kultovima, na kojima su plemićke porodice zasnivale
svoju moć. Naravno, sva ova zapažanja podložna su raznim obja
šnjenjima.49
Ipak, pre svega postavljamo pitanje kako je bilo moguće u od
sustvu bilo kakve policijske vlasti i bez izazivanja nemira50 da se
unište tradicionalne verske veze i pripadnosti, pod pretpostavkom da
su još bile jake - jednostavno putem administrativne reorganizacije.
Ono što je Klisten hteo da postigne nije bilo ostvarivanje plana za
preseljenje, ni stvarno mešanje stanovništva, već jednostavno admi
nistrativna reorganizacija političkog tela. Naravno, moguće je tu i ta
mo da su u demama aristokratski uticaji bili mali ili da ih nije ni bi
lo ili da su se uzajamno potirali; ipak, moramo razmotriti mogućnost
da su stare veze utemeljene na zavisnosti - ako su još imale neku
snagu - mogle da se nastave i pod novim ustavom. Jer, ako su poje
dinačni građani bili zavisni od vođa svojih fratrija, tu zavisnost nije
mogla da prosto promeni činjenica da te vođe sad pripadaju drugim
demama. I pored svih promena u administrativnim jedinicama, sta
re veze su verovatno i dalje delovale u Skupštini ili tamo gde je bila
potrebna podrška.51 Ovo mora daje imalo uticaj na odnos snaga u
okviru novih podgrupa. Međutim, ma koliko bile jake veze unutar
49 Videti napomenu 118 i prateći tekst.

50 Sve što se zna jeste da su posle pobede nad Kleomenom pogubljene ili pro-
terane mnoge Isagorine pristalice (Herodot, 5.72.4 ili Athenaion Politeia 28.2).
Ovo nije stoga bila prvobitna namera. Tome je mogao doprineti uspeh u reforma
ma, ali se ovo pitanje u literaturi nije razmatralo.
51 Atinska skupština, za razliku od Rimske, nije bila podeljena na podjedini-
ce. Videti: Busolt and Swoboda, Griechische Staataskunde Д 994 f. Sa druge stra
ne, dokazi izneti u: E. Ruschenbusch, Athenische Innenpolitik im.5. Jahrhundert
V. Christ (Bamberg, 1979), 50 n.20. sasvim su neubedljivi. Videti takođe: oprezan
komentar u: K. Kouroniotes and H.A. Thompson, Hesperia I (1932), 104 f. Nema

nagoveštaja o pritiscima grupa u okviru fila. Pre će biti da su plemići nastojali da
iznude njihovu podršku. Reforma je upravo ovome htela da stane na put. Videti da
lju raspravu.
106 Kristijan Majer
ovih podgrupa, puka preraspodela nije mogla biti istinska protivteža

realno postojećoj zavisnosti. Ako su, prema tome, stare veze - pa da
kle i stare plemićke frakcije - još bile jake, na koji način je trebalo
sprečavati da one i dalje deluju i posle određenih pregrupisavanja?
Kada Hans Šefer tvrdi kako je Klisten uništio temelje aristokratske
moći koji su smatram neprikosnovenim i koje niko nije dirao, ne
pretpostavlja li time da se atičkim društvom moglo manipulisati u
meri koja je nezamisliva u državama antičkog sveta, neposredno
ukorenjenim u građanskim zajednicama? I zašto bi Klisten dozvolio
da stari poredak postoji uporedo sa novim? Da lije on bio suviše jak
da bi se mogao tek tako ukloniti? Ilije izgubio svaki značaj? Ili mu
je možda i dalje koristio?
Obrnuto, ako pretpostavimo da su tradicionalne veze izgubile
dobar deo svoje snage, onda se moramo zapitati šta je uopšte bio cilj
reforme file.
Bliže ispitivanje, dakle, pokazuje da ovo objašnjenje vodi u ćor-
-sokak. Ono je možda i istinito u određenoj meri, ali u obliku u kome
se obično zastupa nije ubedljivo. Postoji suviše veliki jaz između Kli-
stenovih mera i njihovog navodnog efekta; odnosno, bar neke veze
nedostaju. Povrh svega, glavno pitanje i nije stvarno postavljeno, na
ime, kakvo je bilo tadašnje stanje atičke zajednice? Dok ne dobijemo
odgovor na ovo pitanje ne možemo reći da li je bilo moguće i da li je
imalo smisla uništiti vezu između plemića i njihovih sledbenika52 Ja
sno, situacija nije bila sagledana u dovoljno konkretnim izrazima
Ako razmotrimo treće objašnjenje, dolazimo do istog zaključka,
naime da je Klisten unutar zajednice građana nastojao da stvori je-
doobraznost. Ovo na prvi pogled takođe deluje prihvatljivo, poseb
no ako imamo u vidu činjenicu da je zemlja bila uzdrmana, čak po-
cepana, žestokim sukobima između raznih struja.53 Mogli bismo
52 Noviji izuzetak je: Oswald, Nomos and Beginnings, 147 ff

53 Ovo je pouzdano utvrđeno za period pre Pizistratove tiranije (Herodot,
1.59.3,61.2;) uporedi,Hft'n,s/a ustav 13.4; R.J. Hopper, Annual o f the British School
o f Athens 56 (1961), 189 ff; u buduće se navodi kao Hopper).
stoga reći da su u tradicionalnim fflama preovladavali interesi odre

đenih porodica, a možda i određenih društvenih grupa.54 Naravno,
ne postoji ništa što ukazuje na to da je obrazovanje ovih struja bilo
na neki način povezano sa administrativnom podelom zajednice,55
ali radi boljeg objašnjenja, uvek tako nešto možemo da pretpostavi
mo. Možemo reći daje u veštački konstituisanim novim fflama, čiji
građani nisu imali ništa zajedničko osim atinskog državljanstva, do
šlo do pojave nove solidarnosti koja je dovela do slabljenja partiku-
lamih interesa i jačanja građanskog elementa.
Ipak, sve ovo pretpostavlja da su građani hteli da se uključe u
nove jedinice i da te jedinice ispune novim značenjem. Međutim,
upravo iz ovog razloga moramo se upitati u kojoj meri su novi obli
ci društvene kohezije (ako su novi oblici stvarno proizvodili takvu
koheziju) bili u stanju da zamene oblike koji su ranije postojali. Sa
mo stvaranje nove organizacije nije dovoljno da proizvede solidar-
54 Ovo shvatanje zastupa se u: Sealey Historia 9 (I960), 155 ff; i Kienast,

174 f.
55 U okviru plemstva postojalo je dinastičko gmpisanje. Vodeće porodice ži-
vele su u različitim oblastima gde su verovatno imale svoje sledbenike. (Uporedi:
napomena 16). Huper greši kad razmatra samo veze koje su postojale unutar plem
stva. U određenoj meri oni su koristili društvene razlike. Međutim, ovo ne znači da
su postojale trajne religiozne razlike u interesima koje su uticale na politiku kao ce-
linu. Grupe su se uglavnom zasnivale na ličnim vezama. Pre tiranije ovo je dovelo,
slučajno ili ne, do tripartitnog a kasnije i do bipolamog grupisanja; u oba slučaja,
Alkmenidi su imali ključnu ulogu (uporedi Mosse 410, ff.). Ništa ne ukazuje na ve
zu između četiri file i tri frakcije (up. Bradeen 23 ff). Tripartitno grupisanje frakci
ja zavisilo je od starog poretka fila i frakcija, samo ukoliko je mogućnost vođenja
politike, utemeljene na aristokratskim stavovima, zavisilo od kontrole plemića nad
svojim sledbenicima i slabost drugih delova društva, čije ponašanje se zasnivalo na
drugačijim merilima. Klistenove reforme su ugrožavale ovu politiku kao i sve osta
le aristokratske grupe. Modemi istraživači uglavnom ne zapažaju posebna svojstva
Aristotelove Politike (up. A. Neuss, Antike und Abandland 2(1946) 50 n. 15; u F.
Gschnitzer (ed), Griechische Staatskunde (Darmstadt 1969). Stoga Hoper (207 f),
zajedno sa prljavom vodom izbacuje i dete kad pribežište traži u Salamini. Osim
toga, postoji i delimičan propust da se proceni ograničenost ondašnjih mogućno
sti, zbog politike koja je štitila ekonomske interese pojedinih grupa.
108 Kristijan Majer
nost i jednoobraznost. Puko restrukturiranje može biti delotvomo

ako stvori oblik koji daje izraz i snagu već postojećoj volji. Da li je
takva volja i postojala? Ako nije, nije li onda bilo potrebno izvesno
vreme da nove jedinice proizvedu „običajne i porodične veze“? Da
li je Klisten imao dovoljno vremena na raspolaganju? On na kraju
krajeva nije bio ministar nekog moćnog monarha koji može da pra
vi dugoročne planove, koji je u stanju da gleda u budućnost i deluje
u skladu sa tim,56 već plemić upućen samo na sebe, čovek čiji je
glavni zadatak bio da se potvrdi u unutrašnjim borbama, i čiji su pla
novi morali odmah da budu ubedljivi i delotvomi.
Slične primedbe mogle bi se uputiti i drugim tumačenjima ne
posrednih ciljeva reforme fila. Kad R. L. Vejd-Džeri i H. Šefer pišu
kako je Klisten stvorio sekularnu sferu političkog života, paralelnu sa
religioznom sferom,57 ili kad P. Levek i P. Vidal-Nake tvrde daje na-
meravao da uspostavi temps civique i espace civique, koji su odgo
varali geometrijskom mišljenju tog doba,58 mi se pitamo da li su
uslovi u atičkoj zajednici mogli da omoguće Klistenu da takve kon
cepcije ugradi u stvarnost. Druga tumačenja koja se usmeravaju na
povećanje značaja dema, kao malih oblasti građanskog života, i ko
ja u isto vreme zanemaruju sve ostale organizacione složenosti, sva
56 U ovom stepenu možemo se složiti sa H. van Efenterom (Revue des etu

des grecques 89 (1976) 2 fi. Naravno, ne treba da trezvenost u pristupu doteramo
do tačke u kojoj nastanak izonomije postaje nerazumljiv.
57 Schaefer, Probleme 139; Wade-Gery, Essays 150f. (Ključni dokaz protiv
„sekularne države" i protiv opšteg odvajanja verske od političke sfere, predstavlja
uvođenje institucije heroja; videti: Atinski ustav, 21 6). Lévequet i Vidal-Naquet u
knjizi Clistène lA thénienl:i, zato s pravom govore o „stvaranju autentično politič
ke religije paralelne sa tradicionalnim kultovima".
58 Léveque i Vidal -Naquet, Clistène I Athénien 13 ff. O „temps civique" vi
di napomenu 5. Ne možemo adekvatno govoriti o „espace civique" osim na teme
lju primene geometrije na mapu antike (što ni u kom slučaju ne treba precenjivati).
Takvo shvatanje ima smisla samo ako je ovaj ispunjen građanima. Ono za sobom
povlači određene pretpostavke povezane sa načinom mišljenja ljudi, sa njihovim te
žnjama, ekonomskom situacijom, načinima komunikacije itd.
kako su neadekvatna.59 S obzirom na to d aje bio jedan član Saveta

na svakih 60 građana, i da su se ti poslanici menjali, onda je u Atini
morao postojati znatan broj ljudi koji su se bavili politikom; zapra
vo, njih je moralo biti više nago samih članova Saveta. Ma koliko ova
tvrđenja zvučala razumno, pravi značaj tih zapažanja postaje jasan
samo u okviru šireg konteksta. Ne možemo jednostavno pretposta
viti kako je Klisten raspolagao najpovoljnijim uslovima za realizaci
ju svojih planova.
Stoga nam se čini da navedena tumačenja nisu u stanju da na
zadovoljavajući način objasne pomenutu reformu. Neka vode u ćor-
-sokak, sva su neizvesna, a ni jedno od njih nije dovoljno konkretno,
jer se sva usmeravaju na Klistenove namere a zanemaruju najvital
nije od svih pitanja: kakvo je bilo stanje zajednice građana i šta su
građani Atike želeli 508. godine p.n.e. kada je Klisten zamislio svoj
program? Šta znamo o konkretnoj situaciji i zadatku sa kojim se Kli
sten suočavao?
e. Atički demos u doba Klistenovih reformi
Herodot nam kaže daje posle proterivanja tiranina, Klisten pretr-

peo poraz u borbi sa Isagorom, i da se posle tog poraza obratio naro
du (demos), a tek onda zagospodario Atinom.60 Sva je prilika daje ta
da i izneo predlog za svoje reforme.61 U svakom slučaju, izgleda daje
većina građana bila naklonjena njegovim planovima Njegovi protivni
ci pribegli su sredstvu često korišćenom među arhajskim plemstvom;
potražili su pomoć sa strane, od spartanskog kralja Kleomena.62 Kli-
59 Videti: E. Will, Revue historique 262 (1979), 436 ff.

60 Herodot, 5.66, 69. Videti: Atinski ustav 20 I.
61 Hronološki detalji od kojih nijedan nije pouzdan, ovde nisu relevantni. O
ovoj tački videti: E Schachermeyer, Forschungen und Betrachtungen zur gri-
echischen undrômischen Geschichte (Vienna 1974), 60 ff; Wade-Gery, Essays 135
ff; H. W. Pleket, Talanta I (4969) 56 ff.
62 Herodot, 5.70. Videti: Atinski ustav, 20.3;
110 Kristijan Majer
sten je pobegao, a većina njegovih pristalica i prijatelja (kažu da je

bilo oko 700 porodica) proterana je. Pobednici su pristupili promeni
ustava, u nameri da uspostave jedan strogo oligarhijski režim. Tre
balo je da polis bude pod kontrolom 300 građana63 Ostali bi vero-
vatno imali mala ili nikakva politička prava U tom cilju predloženo
je raspuštanje Saveta (Herodot nam, nažalost, ne kaže na koji Savet
misli). Savet se pobunio protiv ovog poteza i u gradu je došlo do ne
mira; Kleomen i njegovi atinski saveznici bili su prinuđeni da se po
vuku na Akropolj i da se tamo utvrde. Našavši se pod opsadom sta
novništva, oni su se posle dva dana predali i složili da napuste zemlju
bez daljeg otpora; posle toga izbeglice su se vratile u Atinu.64
Reakcija Saveta i građana bila je neočekivana. Niko se nije na
dao takvom obrtu događaja. Kleomen, Isagora i njihovi sledbenici su
izgleda smatrali da će ovaj udar lako moći da izvedu: inače, Kleo
men ne bi došao sa tako malim kontingentom,65 a Isagora bi se bar
donekle pripremio za sukob sa svojim protivnicima. Mislim da se iz
ovih događaja mogu izvesti sledeći zaključci. K listen je raspolagao
tvrdim jezgrom sledbenika i prijatelja. Verovatno je uživao i snažnu
podršku ostatka građana. Isagora se nadao da će se, posle proteriva-
nja ovog tvrdog jezgra, građani pokoriti oligarhiji. Zato je mislio da
se većina Atinjana može držati pod kontrolom. Do ovog zaključka
on je, po svoj prilici, došao polazeći od tradicionalnog aristokratskog
mišljenja (i kratkovidosti), koje nije bilo u stanju da pretpostavi ka
ko će građani uspeti da nađu način da izbegnu aristokratsku vlada
vinu, i onda kad ih niko ne bude „potpaljivao44. Ono što se do tada
dešavalo, davalo mu je dobre razloge da poveruje u svoju procenu.
63 Tukidiđ, 1.126.12. O Klistenovim pristalicama videti: F. Jacoby, Atthis (Ox

ford 1949), 366 n.77; Schachermeyr, Forschungen 67, 223 ff;
64 Herodot, 5.72. Videti: Atinski ustav, 20.3. Boule teško može biti Areopag,
ali može da bude Savet 400. Videti: Glotz, Histoire grecque I, 468 n. 203. Kienast,
271 i 273 zastupa drukčije shvatanje (videti: napomena 67).
65 Herodot, 5.72.1 (ou sun megale reiri); Atinski ustav 20.3. Jasno, ovo je bio
kraljev privatni poduhvat (Vidi: Herodot, 5.76); čak i u tom slučaju on je mogao
više da postigne; vid; Heuss, Antike undAbendland 2 (1946) 50 f.
Međutim, on se očigledno bojao da njegova buduća vladavina neće

biti lišena problema; inače ne bi pokušao da promeni ustav.66
Ali, ako je prva reakcija naroda navela Isagoru da poveruje ka
ko su njegove procene na mestu, potonje protivljenje Saveta i naro
da došlo je kao potpuno iznenađenje: ono je bilo nešto sasvim novo,
nešto sa čim niko nije mogao da računa. Ono što je u celoj stvari bi
lo još čudnije, jeste daje do odlučujućeg otpora građana došlo u od
sustvu njihovih vođa i njihovih najtvrđih pristalica. Drugim recima,
otpor je došao od samih građana koji ranije nisu imali nikakvu istak
nutu ulogu u državnim poslovima. Jednostavno rečeno, od običnih
građana, a ne od političara.67 Bio je to spontan ustanak širokih raz-
mera, onakav kakav samo narodni ustanak može da bude. Neke
okolnosti mogle su u tim događajima da odigraju određenu ulogu.
Ljudi koji su u početku Klistenu pružali slabu podršku, uvredili su
se zbog mešanja spartanskog kralja i ugrožavanja svojih političkih
prava; oni su iznenada shvatili koliko je važno da se ukine stari ari
stokratski način vladavine. Bilo kako bilo, mi ovde imamo izraz opo
zicije aristokratskim krugovima koji su do tada vladali, izraz oseća-
ja nezavisnosti, nespojivog sa nastavkom starog aristokratskog reše-
nja. Podele su se produbile. Između suprotstavljenih strana ustalilo
se nepoverenje, i niko nije verovao da se i dalje može živeti na stari
način: ravnoteža je morala da se poremeti ili u korist plemstva, ili u
korist naroda. U širokim slojevima građanstva postojalo je raspolo
ženje koje je Klisten mogao da iskoristi, nezadovoljstvo koje je sa
mo trebalo podstaći u određenom smeru.
66 Herodot, 5.72,1. Atinski ustav, 20.3.

67 Ovo bi takođe važilo za Savet 400, ako je on uopšte postojao. U tom slu
čaju, članstvo u tom savetu verovatno je bilo nespojivo sa članstvom u Areopagu.
Na taj način članovi Saveta su bili potisnuti na periferiju politike, čak i kada su pri
padali plemstvu. U ovim krugovima mogao se pojaviti otpor prema tradicionalnoj
praksi vodećih plemića. U njima su bili prirodne vođe narodne pobune. Ma kakav
bio njihov raniji politički stav, nova situacija stvara nova opredeljenja. (Kienast,
271, smatra daje Savet bio sastavljen od Isagorinih pristalica.)
112 Kristijan Majer
Ovde moramo napraviti precizniji sociološki opis situacije.

Isagora je verovatno na svojoj strani imao najmoćnije plemićke
porodice, a one su morale uživati i neku podršku u narodu, po
sebno u svojim fratrijama. Većina Klistenovih pristalica nesum
njivo je dolazila iz najrazličitijih slojeva društva, kako iz grad
ske tako i iz seoske sredine. Njihove redove pojačali su useljeni
ci koji su nedavno dobili atinsko državljanstvo i žitelji čija su
građanska prava bila sporna. Moramo pretpostaviti da je jezgro
pokreta bilo sastavljeno od pripadnika srednjeg sloja, naime, se
ljaka i nižeg plemstva.68 Jer, neki detalji reforme pokazuju ne
dvosmisleno d aje Klisten morao da se osloni na one slojeve sta
novništva koji su imali određen stepen prosperiteta, i bili u sta
nju da prihvate građanske dužnosti. Možda su u to doba čak i ni
že klase bile zainteresovane za politiku, mada za to nemamo do
kaz.
Iz svega ovog može se zaključiti da stare veze i običaji, ma
da su opstali sve do Klistenovog doba, nisu više imali realnu
snagu. Stara društvena struktura bila je znatno oslabljena u vre-
me Kleomenove intervencije, ako ne i ranije. Morala je, dakle,
postojati spremnost, ako ne i jaka želja i odlučnost jednog delà
Atinjana da se promene postojeći odnosi snaga, i suštinski pove
ća uloga običnih građana u poslovima polisa. Klistenove refor
me morale su delovati kao prikladno sredstvo za ostvarenje ovog
cilja.
Kao parola ovih slojeva, malo kasnije pojavila se, naime,
izonomija. Da li je ova parola poticala od samog Klistena, ili ne
- izvori su u tom pogledu nejasni - ona je svakako bila priklad
68 Ovo shvatanje dele: De Sanctis, Atthis 374, 358; i E. Meyer, Geschichte

desAltertums (3 ed. Darmstadt, 1954), 746 £ Zahvaljujući tiraniji, ovi široki sloje
vi stanovništva poboljšali su svoj ekonomski položaj (A. E. Raubitschek, Dedica
tion from the athenian Acropolis (Cambridge, Mass, 1949), 455 ff; Schachermeyer,
Forschungen, 205 ff). O uključenosti zanatlija, videti: Mosse, 408. Činjenicu da ov
de imamo posla sa seljačkom demokratijom, prvi je shvatio Maks Veber: M. We
ber, Privreda i društvo, Beograd 1973.
na oznaka za cilj ka kome su bili usmereni njegovi napori.69

Zahtevi građana još nisu obuhvatali vlast.70 Građani su izonomi-
ju shvatali pre na jedan konkretan način, kao nešto što se odnosi
na njihovo učešće u upravljanju sopstvenom sudbinom.71 Ovo uče
šće je sada preraspodeljeno: građani su sebe počeli da doživljavaju
kao jednake (homooioi),72 pa su zato mogli da zatraže i isa (jedna
ko učešće) u polisu. Da se poslužimo formulacijom iz tog doba: vlast
nad gradom morala je da se postavi u sredinu (es to meson) građa
na. Kao što Levek i Vidal-Nake kažu,73 „uspostaviti izonomiju, zna
či postaviti arche es to meson Postavlja se pitanje u kojoj meri se
ovo mora doslovno shvatiti, to jest, da vladanje gradom treba da iz
ruku manjine pređe u ruke većine.74 Međutim, široki slojevi građan
stva težili su ka istinskom učešću u vladanju gradom.
69 V. Ehrenberg, Polis und Imperium ('Zurich 1965), 132. O sadržaju videti:

G. Vlastos, American Journal o f Philology 74 fl 953), 352, 361 (dalje se navodi
kao Vlastos).
70 Glava 7.
71 C. Meier i P. Veyne, Kannten die Griechen die Demokratie? (Berlin, 1988),
67 ff. Videti: Herodot, 5.78; Latte, Kleine Schriften 294jf. Ovo tumačenje „ikono-
mije“ nema ničeg zajedničkog sa pokušajima da se ova reč etimološki izvede iz ne-
mein ili nomos. Videti: V. Ehrenberg, RE Suppl. VII (1940) 293 ff; Vlastos, 348 ff.
Mislim daje potpuno izvesno d aje izonomija direktno povezana sa recima obrazo
vanim sa - nomia. U smislu u kome su se tad razumevale a ne u etimološkom smi
slu. Videti: P. Frei, Museum Helveticus 38 (1981) 205 ff; izraz eunomia koji je oči
gledno izveden iz nomos, shvatan je u značenju „dobro uređena" država. Vidi:
Ehrenberg, Polis und imperium 152 f; C. Meier, Discordia Concors. Festschrift E.
Bonjour (Basel, 1968), 6; vid. Pindar, Pitia 5. 66 f. Izonomija modifikuje ovaj po
jam idealnog poretka, dodavanjem oznake za jednakost. Jednakost uvek pretposta
vlja određen oblik raspodele bez obzira na to da lije uključen i stari smisao glago
la nemein (raspodeliti). Kasnije, do izražaja je došla druga semantička komponenta
reci nemein (vladati, upravljati). Herodot 1.59.6; 5.29.2.71.2, 92.1; Eshil, Okovani
Prometej 526; Sofokle, Kralj Edip 201, 237; Ajant, 1016; Pindar, Olimpijska 13.27.
72 Herodot, 3.142.3.
73 Leveque i Vidal-Naquet, Clisthene lAthenian, 32. Videti: Bakhilid, Diti-
rambi 15.53 ff; Vdi: glava 7, napomena 26 i dalje.
74 Ovo shvatanje zastupa: M. Detienne, Annales, 20 (1965), 452 ff.
114 Kristijan Majer
Preduslov za takvo učešće bila je nova koncepcija polisa i poli

tike, koja se razvila tokom VI veka.75 Tradicionalna aristokratska
vlast je pretrpela neuspeh. Tiranija nije uspela da pridobije znatan
broj Grka - ili bar ne za dugo. Pokazalo se da je vrlo teško da se
upravlja na stari način. Sa druge strane, široki slojevi populacije sve
su više bili osetljivi na nepravdu, eksploataciju i bezakonje. Izuzetne
prilike koje su se Grcima ukazale tokom perioda kolonizacije, stvo
rile su velika očekivanja i zahteve. U ovom periodu počelo je da se
razvija političko mišljenje.76 Narod je počeo da shvata postojeći po
redak, da rekonstruiše norme na kojima on počiva, i da traži idealan
uslov kao merilo za političke sudove. Pojavila se ideja da su građani
odgovorni za sudbinu svog grada; ova ideja počela je postepeno da
se širi.77789Na početku, oni su morali da se oslanjaju na pomoć katari-
stera, da bi im oni našli rešenja za izlazak iz najtežih kriza, ali su ka
snije, zahvaljujući novim iskustvima i saznanjima, stekli poverenje u
sopstvene sposobnosti. Pizistratova tiranija u Atinu je donela konso
lidaciju ekonomskog stanja, a široke mase građana dobile su odre
đenu meru pravne sigurnosti.
Oni su sad želeli da se zaštite od obnove tiranije i oligarhijskog
bezakonja, da steknu pravo da osiguraju pravedno i adekvatno upra
vljanje polisom. Više im nije bio potreban „čovek sa specijalnim da
rovima"; ono što im je trebalo bila je situacija u kojoj je „grad pro
bleme rešavao kroz normalno fiinkcionisanje svojih institucija".
Najzad, prvi put u istoriji Atine, građani su uvideli da osnovne
reforme građanskog poretka nisu samo smisaone već i dostižne, to
75 Nadam se da ću u budućnosti ovu temu obraditi detaljnije.

76 Videti: privremeno Meier, Nastanak, 15 ff; zatim, „Die Griechen. Die po-
litische Revolution der Weltgeschichte“, Saeculnm 33 (1982) 133 ff
77 Meier, Nastanak...
78 Vidi: napomena 26. O vlasti koju je demos povremeno mogao da posedu-
je, videti: Solon, Elegije 8. II.
79 Vernant, Annales 20 (1965), 577; Wade-Gery, Essays 142 ff; Ostfald, No-
mos and Beginnings, 158; Videti; Weber, Privreda i društvo 782f .
jest pristupačne opštoj volji. Prošlo je vreme kad se tražio superioran

um da kaže staje pravedan poredak, i da taj poredak otkrije u posto
jećim uslovima, i ostvari ga samo pomoću svog autoriteta. Postalo je
moguće da se novi poredak stvara na temelju slobodne odluke širo
kih slojeva naroda. Ali, mada su oni bili ubeđeni kako samo obna
vljaju vremenom osveštane zakone (videti, na primer: Herodot 3.
80.5p), oni su ipak tradicionalni poredak izmenili na odlučujućem
mestu, naime, tamo gde se radilo o međusobnim odnosima građana.
Problem se više nije nalazio u strukturi društva: u pitanju je bio po
litički poredak.
Takvo mišljenje stvorilo je nova merila. Plemići su posmatrani
u drukčijem svetlu. Odavno su postojale sumnje u njihovu prirodnu
superiornost.80 U Sparti, građani su već počeli sebe da doživljavaju
kao jednake (homoioi) - ma šta to značilo.81 Sada je temeljna razli
ka između plemića i običnih ljudi izgubila legitimitet. Pre svega, sad
je postalo moguće da se iz jednakosti izvuku političke posledice.
Ovo je omogućilo građanima da proglase ne samo svoju jednakost
pred zakonom,82 već i političku jednakost svih građana, a to je pre
svega značilo jednakost srednje klase i plemstva. Ovo je bio pravi sa
držaj izonomije.
Zahtev za jednakost nije značio da građani više nisu državnu
službu, vojnu komandu i diplomatske misije poveravali uglavnom
članovima plemićkih porodica. U vremenu koje je došlo, plemići su
zahvaljujući svojim intelektualnim i duševnim atributima, imali
znatnu prednost pred ostalima, tako da je sve do V veka, pa dakle i
u periodu koji obrađujemo, bilo gotovo nezamislivo da se državni
položaj i javne funkcije povere nekom drugom. Ipak, ako je ovaj
80 Videti: Solon, fr. 23.21; W. Donlan, Historia 22 (1973), 145 ff

81 Spahn, Mittelschicht und Polisbildung 98 ff
82 Ovo je formalno postojalo do Solonovog doba. (Videti: fr. 24,18-20); Pizi-
strat nije pokušao da to primeni (Tukidid: 6.54.6; Atinski ustav, 16.18). U ovom
smislu zahtev za jednakost pred zakonom nije bio ništa novo. Da se sve svelo na
njega, reforma fila bi bila nerazumljiva.
116 Kristijan Majer
aspekt jednakosti bio odsutan, važno je da se naglasi drugi aspekt:

svi građani su smatrani podobnim da sude o tome šta je u interesu
zajednice, pa su prema tome svi bili odgovorni. Njihova težnja ka
jednakosti stoga se odnosila na želju, ako ne i zahtev, za delotvomi-
jim učešćem, za kontrolom zajednice, bar u svim važnim stvarima,
bez obzira na mogući obim te kontrole.
U ovom periodu uspostavljena je tesna veza između jednakosti
i pravde, veza koja je ostala vitalan element u pojmu izonomije.83
Jednakost se smatrala suštinskom osobinom svakog pravednog po
retka.84 Međutim, glavno svojstvo i prvobitni cilj ove jednakosti bio
je „novi tip učešća demosa u fimkcionisanju institucija4'.85 Ovo uče
šće predstavljalo je praktičnu vezu između jednakosti i očuvanja
pravde.
Ali, ako je veliki broj atičkih građana tražio jednakost i delotvo-
ran udeo u vlasti, ako su bili neprijateljski raspoloženi prema plem
stvu, zašto je onda bila potrebna tako složena reforma fila? Šta je
sprečavalo građane da iskažu svoju volju u skupštini? Šta ih je spre
čavalo da na rukovodeća mesta biraju plemiće koji će poštovati nji
hovu volju? Zašto Areopag nije ukinut? Zašto vlast nije preraspode-
ljena između službenika Saveta i Skupštine? Zbog čega glavna vlast
nije data Solonovom Savetu Ша (ako je on uopšte i postojao)? Zašto
nije konstituisan novi Savet od postojećih fila? Jer, široko zasnovana
narodna volja mogla je da se potvrdi i u starim filama, a izbori odr
žavani jednom godišnje omogućili bi da narod sačuva svoj uticaj u
Savetu. Ili se odnosi snaga još nisu odlučujuće promenili u korist
građanstva uopšte? Da lije ravnoteža između naroda i plemstva još
bila nestabilna?
83 O dodatnim preduslovima, vidi: R. Herzel, Themis, Dike ud Verwandtes

(Leipzig, 1907), 228 ff.
84 H. Schaefer, Staatsform und Politik (Leipzig, 1932), 106.
85 Leveque i Vidal-Naquet, Chlistène lAthénien, 45. Ostwald u Nomos and
Beginnings, 153, precenjuje funkciju parole ,,Izonomija“ jer nije shvatio d a je ti
ranija na kraju postala represivna i d a je postala nepoželjna čim se narod našao u
položaju da sam obezbeđuje zakon.
Ne znamo u kojoj bi meri bili mogući preraspodela vlasti i ogra

ničenje prava Areopaga u ovom periodu. Međuim, Klisten i njegove
pristalice očigledno nisu smatrali da mogu svoje ciljeve postići ta
kvim sredstvima, dakle, tradicionalnim ustavnim sredstvima. Oni su
nastojali da te ciljeve ostvare sasvim drugim putem, putem koji na
ma izgleda pomalo neobičan. Ubrzo ćemo razmotriti razloge za ovo.
U ovom kontekstu možemo samo da zapazimo sledeće: ma kakvi bi
li trenutni odnosi snaga, volja i vlast naroda, u postojećim okolnosti
ma, mogla je doći do izraza samo u izuzetnim slučajevima. Samo se
u izuzetnim slučajevima vodila rasprava o pitanjima koja se tiču či
tave zajednice građana i koja mogu da pokrenu široke slojeve dru
štva. Kada se radilo o svakodnevnim poslovima, solidarnost je nesta
jala, a jačao je uticaj tradicije, stare infrastrukture uzajamnih odno
sa, predstavništva i moći. U ograničenoj sferi svakodnevnog života,
superiornost plemstva obavezno je dolazila do izražaja. Prag iznad
koga po pravilu dolazi do izuzetaka, prag tolerancije iznad koga je
narod bio u stanju da preduzme usklađenu akciju, bio je relativno vi
sok.
Kao što smo rekli, Atina je bila neuobičajeno velika i brojna.
Osim Lakonije, koja je u svakom pogledu bila izuzetak, ona je bila
gotovo dva puta veća od najvećeg grada-države.86 Imala je od 25000
do 30000 odraslih muškaraca.87 Rastojanje između udaljenijih me-
sta i same Atine iznosilo je oko 70km, dakle dobar dan putovanja u
jednom pravcu. Zato građani iz ovih udaljenih mesta nisu mogli da
učestvuju u radu Skupštine a da ne prespavaju bar dve noći u gradu.
Udaljenost između nekih graničnih mesta, bila je još veća. Očigled-
86 Atinska oblast je obuhvatala otprilike 2.550 kvadratnih km. (bez Oroposa),

sledeći po veličini bio je Arg, sa otprilike 1.400 kvadratnih km. Videti: Busolt i
Swoboda, Griechische Staatskunde II, 163 f. Za noviju raspravu o veličini, stanov
ništvu i broju polisa, videti: E. Ruschenbusch, Untersuchungen zu Staat und Poli-
tik in Griechenland vom 7-4. Jahrhundert v. Chr (Bamberg, 1978), 3 ff.
87 V. Ehrenberg, Der Staat der Griechen (Zürich/Stuttgart 1965), 38 . Hero-
dot, (5.97.2.), broj stanovnika procenjuje se na 30 000 u 500. godini. Videti: Tuki-
did, 1.80.3.
118 Kristijan Majer
no da običan građanin - mada to ne važi i za plemiće sa većim ste-

penom pokretljivosti - nije imao pravu priliku za česte kontakte i ja
čanje solidarnosti. Od običnih građana, samo su oni koji su živeli u
gradu i njegovoj neposrednoj okolini bili u prilici da vrše neki delo-
tvoran uticaj. Što se tiče žitelja na selu, kojih je bilo više od 2/3 sta
novništva,8889 svaki njihov značajniji uticaj poticao je od dobro orga-
nizovanih manjina, naime, od plemićkog okruženja, koje je bilo sklo
no ostvarivanju partikulamih interesa. Vrata su stoga bila širom
otvorena za privatne mahinacije i uticaj aristokratskih klika, za sva
đe, podele i sukobe između aristokratskih struja. To je moglo dove
sti do ponovne pojave bezakonja i eksploatacije. Obnavljanje starih
navika u borbi između Klistena i Isagore obnovilo je sećanje na ne
kadašnje stanje stvari.
Naša analiza antičke zajednice dovodi do prvog zaključka: sta
re veze između plemića i njihovih sledbenika suštinski su oslabile, a
opstale su samo zato što nije bilo boljeg rešenja. Njihovo uništenje
bilo je i nepotrebno i nemoguće - nepotrebno u izuzetnim situacija
ma, a nemoguće uopšte. Umesto toga, one su učinjene površnim: bi
lo je neophodno da se osigura da se građani ne vrate starim vezama
u svakodnevnim poslovima. Problem je dakle bio kako stvoriti delo-
tvoran sistem u kome će građani i u budućnosti biti u stanju da se
ponašaju jedni sa drugima kao jednaki, a ne kao sledbenici plemića,
sistem u kome su odnosi snaga bili promenjeni, kako u opštim tako
i u posebnim oblastima. Da bi se oslobodili stare zavisnosti, građani
su morali stvoriti nove oblike organizovanja, oblike u kojima bi mo
gli da potvrde svoju slobodu. Kad se ovo postiglo, stari sistem fila,
koji je bio suštinski oslabljen, mogao je da se bez problema -možda
88 I u kasnijoj fazi smatralo se uspehom ako zasedanju skupštine prisustvuje

petina građana (6000 građana je konstituisalo demos plethyon; videti, Busolt and
Swoboda, Gtiechische Staatskunde I I 1987). Videti: Aristotel, Politika 1319a30,
131 b9. Međutim, videti: Ehrenberg Aristophanes 92f.
89 Gomme, Population o f Athènes 37,66: oko šestina grada, jedva trećina Kli-
stenovog okruga Asty. Za kraj V veka videti: Thucydides 2. 14.2. 15.1, 16.1; Gom
me, 47.
čak i na korist - zadrži. Zato, ako je Klisten želeo da narod ostvari

veće učešće u političkim poslovima - a sve upućuje daje to stvarno
bila njegova namera - njemu nije bilo toliko važno da uništi ono što
je zatekao, već pre da uspostavi nešto novo. On je pre svega morao
da izmisli nešto što može da postoji uporedo sa starim sistemom i da
ga konačno zameni. Ono što je stvarno bilo važno, bio je pozitivan
deo njegovih reformi; negativan deo predstavljao je automatski po
bočnu posledicu.90 Po Napoleonovim recima, „uništavamo samo
ono što zamenjujemo“.
Sažeto kazano, kada je tiranin oboren sa vlasti, i kada se poja
vila mogućnost obnavljanja frakcijskih borbi među plemstvom, u za
jednici građana pojavila se nova solidarnost; ova solidarnost je bila
duboko ukorenjena u društvenoj istoriji političke misli. Ovo je bilo
nešto na čemu je Klisten mogao da gradi. Međutim, snaga ove soli
darnosti bila je prolazna. Da bi postala trajna, morala je da se insti-
tucionalizuje. Aristotel tvrdi da su široki slojevi naroda u prošlosti bi
li potčinjeni, između ostalog i zato što su imali „slabu organizaciju i
unutrašnju vezu“ (kata ten syntaxin phauloi).91
Da li je to bio onaj element koji je Klisten morao da stvori?
Zbog čega je morao da reorganizuje čitavu zajednicu građana da bi
ona mogla uspešnije da učestvuje u politici?
f. Problem reformi
Postojali su različiti načini da se osigura redovno učešće u poli

tici širokih narodnih slojeva, bez obzira na stepene njihovog učešća,
i težnje i krajnje motive građana.
Postojala je Skupština. Čitav niz odluka mogao je da se prene
se u njenu nadležnost, mada je to, naravno, pretpostavljalo preciznu
90 Ovo shvatanje nalazi se u: V. Ehrenberg, Neugründer des Staates (Mün

chen, 1925), 93.
91 Aristotel, Politika 1297b28
120 Kristijan Majer
definiciju nadležnosti. Uticaj demosa mogao je da se ojača zahtevom

da se Skupština sastaje bar jednom u određenom periodu. Velika
udaljenost nekih poslanika büa je nerešiv problem. Iz ovog i drugih
razloga postojala je opasnost da u Skupštini zavladaju moćni velika
ši i njihovi sledbenici. Zato su morali da se ostvare dodatni uslovi da
bi zajednica postala istinska snaga u Skupštini.
U slučajevima u kojima je ovo telo imalo ograničene mogućno
sti za dejstvo, narod je morao da ima svoje predstavnike. Oni su mo
gli da ojačaju sposobnost Skupštine za delovanje, preko održavanja
prethodnih rasprava o skupštinskim temama, davanja informacija i
iznošenja predloga.92 Savet je mogao da se bira svake godine, a mo
gla je i da se poveća kontrola nad njegovim sastavom. Prema Aristo
telu, Savet je bio najdemokratskiji organ u onim zajednicama u ko
jima Skupština nije mogla često da se saziva.93 Izborno telo koje je
delegiralo članove Saveta moglo je da se organizuje na takav način
da se oni biraju iz relativno širokih krugova stanovništva i da na taj
način adekvatnije zastupaju njegove interese. Moglo je, na primer, da
se donese pravilo koje sprečava da isti čovek bude biran dve ili više
godina zaredom; moglo je da se traži da oni budu birani žrebom.
Ovim bi se osiguralo da Savet ne bude sastavljen od pojedinih
,,funkcionera“ ili najmoćnijih i najambicioznijih političara, već iz ši
rokog sprektra običnih građana; na taj način osiguralo bi se postoja
nje čvršće veze između predstavnika i onih koje predstavljaju. Me
đutim, onda se pojavljivao problem smanjene snage Saveta. U Peri-
klovo doba ovo je potpuno išlo u korist demokratije, jer mu je oteža
valo da zaobilazi Skupštinu.94 U Klistenovo vreme, međutim, glav
ni cilj bio je uspostavljanje protivteže Areopagu i aristokratskim
funkcionerima, kao i osiguranje prava naroda u odnosu na njih. Da
bi se to postiglo, morao je da postoji jak Savet, sastavljen od veštih i
92 Videti: delà navedem u glavi 6, napomena 48.

93 Aristotel Politika 1317b30 ff; 1299b32 i 38 ff, 1323a9.
94 J.W. Headlam, Election by Lot at Athens (2 d, ed, Cambridge 1933), 26
32,41-56.
iskusnih ljudi. Jer moć Saveta nije mogla da se zasniva samo na od
ređivanju oblasti nadležnosti, čak i kad bi to bilo izvodljivo.
U svakom slučaju, sastav Saveta predstavljao je specifično grč
ki problem. Između plemstva i ostatka naroda postojale su velike
razlike u obrazovanju, iskustvu, bogatstvu i društvenim vezama. Vo
deći atinski plemići, bivši arhonti, sedefi su u Areopagu. Ne bi se po
klapalo sa namerama Klistena i njegovih pristalica da ovi isti ljudi
budu i članovi Saveta 500.95 Zato je bilo neophodno osloniti se na
one plemiće koji su do tada bili manje uključeni u politiku i na bo
gate pojedince iz naroda koji su imali vremena za vršenje javnih du
žnosti.96 Ako je Klistenova glavna briga bila osiguranje prava naro
da da brani svoje vitalne interese, onda su ovi ljudi, mada možda in
feriorni u odnosu na vodeće članove plemićkog staleža, bili sasvim
podobni da učine sve što je potrebno da se ograniči politički uticaj
velikaša, a pre svega njihovo samovoljno vladanje i to preko organi-
zovanja opozicije i uspostavljanja određenog stepena kontrole ono
ga što se dešavalo u zajednici. Relni problem bio je u tome što je „na
rodni savet“97 na duži rok mogao biti delotvoran samo uz podršku
narodne moći - interesa i volje naroda - i što je trebalo da, ako se
pojavi takva potreba, potvrdi pomenutu moć.
Treći zahtev, prema tome, odnosio se na politizovanje naroda.
Za ovo je na prvom mestu bio potreban određen stepen političkog
95 Otuda treba da pretpostavimo daje članstvo u Areopagu isključivalo član

stvo u Savetu 500.
96 Osim toga, mnogi članovi Saveta mogli su da na konju doputuju u Atinu;
o ovome videti; H.A. Thomson, Hesperia 6 (1937) 42. Za moguće ograničenje te
žnje za mestom u Savetu i biranje žrebom, videti; Rhodes, Athenian boule 2 i 4 ff;
Dostupni brojevi ne mogu biti preterano veliki, na ovo ukazuju razmatranja nasta
la na osnovu Starovih zapažanja. Videti: C. W. Starr, The Economic and Social
Growth o f Early Greece, 800-500.
97 Ovo se odnosi na savete čiji su članovi predstavljah file, i koji su bili u ri
valskim odnosima sa starim savetima. Kao što je poznato, ovaj izraz se pojavljuje
samo na povelji Hiosa: Meggis i D. Lewis, A Selection o f Greek Historical Inscrip
tions (Oxford 1965), no. 8 C2f, 5f. Vidi napomenu 122.
122 Kristijan Majer
znanja i političkog interesa, a takođe i smisao za političku odgo

vornost, što je sve moglo postojati u Atini toga doba. Dodatni
zahtev bio je da građani budu oslobođeni obaveza prema plem
stvu, i da široki slojevi naroda u važnim poslovima budu u stanju
da donose pravilne procene i razvijaju usklađenu političku volju.
Zato je bilo potrebno da se stvore uslovi za široko učešće u poli
tici. Politika je morala da bude uneta u živote građana. Nije bilo
dovoljno da oni raspolažu neophodnim informacijama i opštim
pregledom poslova u polisu; morali su biti u stanju da srazmer-
no uloženim naporima delotvomo deluju na stvari. A pre svega,
morala je da se uspostavi komunikacija između različitih delova
zajednice. Morala su postojati mesta za sastanke, razmenu ideja,
institucije koje bi stvarale veze među građaima. Nije bilo dovolj
no samo „dovesti građane u polis“: oni su morali da „tamo dođu“
na poseban način. U čitavom polisu moralo je doći do promene
odnosa snaga, koji je trenutno išao u prilog plemstvu. Ne samo
što je politika morala da konačno postane stvar građana, već su i
stvari građana morale postati sadržaj politike. Sadržaj politike
morao je da se promeni.
Kada je kriza arhajskog perioda prevaziđena, politika (ona
kva kako se shvatala u antičkom svetu), suštinski se bavila inte
resima građana kao građana. Ono što je bilo važno, jeste sticanje
kontrole nad političkim događajima i unošenje politike u domo
ve građana, njeno pretvaranje u temu dnevnih rasprava, novi ele
ment u životu zajednice. Najveći broj pitanja koja su doticala gra
đane u njihovom kućnom, ekonomskom ili profesionalnom živo
tu bila su izuzeta iz političkog odlučivanja Stoga političko uče
šće nije u većoj meri bilo obojeno ličnim interesima. Gotovo da
bismo mogli reći d a je sadržaj mnogih političkih odluka bio ma
nje važan za interese građana nego njihovo učešće u donošenju
takvih odluka. Sama činjenica da su bili građani dovela ih je u
specijalnu sferu koju su stvorili svojim uzajamnim delovanjem.
Ovo je dovelo - prvo u srednjim slojevima društva - do pojave
političkog identiteta: pripadnost građanina polisu, postala je va

žnija od bilo koje pripadnosti.98
Zato se pojavio imperativ da građani Atike na tri načina ostva
ruju svoje prisustvo u Atini: neposredno u Skupštini, posredno pre
ko Saveta i metaforički - u smislu da pokažu interesovanje za teku
će političke događaje, i da savet na taj način bude prisutan u zajed
nici građana i u oblikovanju zajedničke volje, da se ostvari njihov
međusobni uticaj. Ovlašćenja raznih ustavnih organa bila su od dru
gorazrednog značaja. Problem reformi bio je stoga stvaranje građan
skog prisustva koje će uključiti stoje moguće više građana.
Ovaj problem se pojavio među Grcima, posebno u Atini, uglav
nom zato što je homogenost saznanja, a samim tim i pouzdanost
očekivanja, bila ozbiljno ugrožena tokom velike krize arhajskog pe
rioda. Na domet delovanja više je uticala ova homogenost saznanja a
manje zakonske odredbe. Kada je ona izgubljena, nisu se mogli ob
noviti ni monarhijski ni aristokratski oblik vladavine. Čak i danas po
stoji loša praćena problema do kojih je dovelo pomenuto stanje stva
ri. Ipak, ako ne krenemo od tih problema, nećemo biti u stanju da
shvatimo specijalnu prirodu situacije koja je vladala u Grčkoj tog do- ,
ba. Ono što je ostvareno može se pokazati i preko poređenja sa sta
njem u Rimu. Rimska republika je ostvarila neke rudimentarne obli
ke građanskog prisustva - relativno malo zasedanja Skupštine i re
lativno malo funkcija dodeljenih komitiama99 i stalno predstavljanje
preko narodnih tribuna.100 Što se tiče ostalog, ,,normalno“ fimkcio-
nisanje brojnih veza i konvencija garantovalo je zadovoljavajuće sta
bilne odnose između plemstva i ostalih građana. Postojalo je prepli-
tanje konvencionalne mudrosti, pouzdanih očekivanja i - poput ne
ke vrste vatrogasne čete - narodnih tribuna i komitia. Sve se ovo
podrazumevalo. U Grčkoj je, naprotiv, bilo sve manje stvari koje su
98 Vidi početak glave 6.

99 Vidi: O Republici 2.56; C. Meier, Res Publica Amissa (3ed. Frankfurt,
1988), 116 ff.
100 T, Mommsen, Rômisches Staatsrecht II .1 (3 ed. Leipzig 1887) 291 f.
124 Kristijan Majer
se podrazumevale. Tu i tamo, narod je mogao imati pojedinačne

predstavnike, slične narodnim tribunima;101 ipak, uzeto u celini, grč
ko iskustvo je ukazivalo na to da uspešne narodne vođe obično na
kraju uspostave tiraniju. Posle raspada društvene homogenosti, pri
like za ovako nešto suviše su bile privlačne s obzirom na opštu ne
stabilnost toga doba Osim toga, bezakonito ponašanje plemstva u
Grčkoj je izazvalo veće nerede nego u Rimu, za šta su postojali i
objektivni i subjektivni razlozi. Zato je uticajni intelektualni pokret,
o kome je već bilo reči, mogao da, na kraju, za krizu pronađe samo
jedno rešenje: odgovornost za polis treba da se prenese na čitavu za
jednicu. U Grčkoj, pravi protivnici plemstva nisu mogli da budu po
jedinačni funkcioneri ili uspešne vođe naroda, već sam narod. Stoga
je bilo neophodno stvoriti šire građansko prisustvo, sa pregledom
svega što se dešava u zajednici. Bilo je potrebno da u većoj meri ne
go na drugim mestima, širi slojevi građana budu na neki način pri
sutni, doslovno svaki dan, da bi nadgledali vođenje državnih poslo
va, a ako treba i intervenisali.102 Uspostavljanje građanskog prisu
stva u ovom obimu bilo je stvar od posebnog značaja u Grčkoj; po
lis je tako radikalno morao da se transformiše da se moglo govoriti
čak i o njegovom ,,rekonstituisanju“. Ovo je bio jedini način da se
101 Nije, međutim, poznat nijedan primer. Drukčije stanovište se nalazi u

Hasebroek, Griechische Wirschafts-und Gesellschaftsgeschichte, 212 ff. Neku
funkciju magistrata opozicije obavljali su spartanski efori (videti: Busolt i
Swoboda, Griechische Staatskunde II, 683 ff) i Molossian prostatai (vid. H.
Schaefer, RE Supl, IX (1962) 1288J). Ali to je značilo, bar u početku, da oni za
stupaju interese plemstva protiv kralja.
102 Za neka zapažanja povodom problema građanskog prisustva u Rimu,
vidi: C. M eier His/orische Zeitschrift 213 (1971) 398 f ; gde se rimski uslovi
porede sa stanjem modernog doba. U Rimu je ovaj problem izgledao sasvim
različito, budući da je građansko prisustvo bilo koncentrisano u mnogo užim
krugovima - među senatorima i narodnim tribunima (ukoliko i oni nisu bili se
natori). Širi krugovi građana stupali su na scenu samo povremeno i u promen-
ljivom stepenu, posebno posle značajnog proširenja obima rimskog državljan
stva.
stvori građanski poredak koji bi prihvatili i oni krugovi bez čije po
drške se nije moglo, to jest najširi slojevi stanovništa.
Sa ovim problemima na umu, možemo doći do jasnog razume-
vanja svih značajnih osobina reforme fila.
g. Reforme kao sredstvo građanskog prisustva
Koliko znamo, Klisten nije nimalo promenio ovlašćenja Skup

štine, mada je mogao da naredi da se ona redovno saziva, i da pravo
sazivanja poveri Savetu 500.103 On je uspostavio čvrstu vezu izme
đu Saveta i zajednice, prvo, povećavajući broj njegovih članova i,
drugo, reformišući file, od kojih je posle njegovih reformi svaka sla
la po 50 predstavnika u Savet. Ove predstavnike davale su deme, u
skladu sa svojom veličinom.104 Na svakih 50 punoletnih muškaraca
birao se jedan član Saveta; zato su čak i sela srednje veličine davala
tri ili četiri člana Saveta. Ovi ljudi putovali su u Atinu, na zasedanje
Saveta, a onda se vraćali u svoje deme.105 Što se tiče načina izbora,
Klisten je možda uveo razne oblike izbora žrebom, i doneo druge
mere da osigura da se isti ljudi ne biraju svake godine.106
103 Hignett, Athenian Constitution 155; de Sanctis, Atthis 352; up. Busolt i
Swoboda, Grieshische Staatskunde II, 9P2.Različit stav imaju Hignett 150, i Rho
des Athenian boule, 21n.4. .
104 Videti: Klistenov „Novi poredak" u ovoj knjizi.
105 Određene promene pojavile su se kasnije, postoje pripadnost demi bila
nasledna i nezavisna od mesta boravka. Videti: Gomme, Population o f Athens, 39
ff: ovde se verovatno precenjuje stepen pokretljivosti. Ali, ako je ovo bila Klisteno-
va namera (A. Aymard, Peuples et civilisation Paris 1950, 590, tvrdi suprotno), on
da se opšte pravilo verovatno nije mnogo promenilo.
106 Članovi Saveta kasnije su birani žrebom (Atinski ustav 43.2; Rhodes, A t
henian boule 6fi. Niko nije mogao da bude član saveta više od dva puta (Atinski
ustav, 62.3, Vidi: Hignett, Athenian Constitution 227f i 231; Rhodes, 3f i 242 f).
Pravilo po kome su se troškovi plaćali ne može da potiče iz Klistenovog doba, ali
prvo pravilo može. Najzad, on je mogao da donese propise koji bi išli u tom prav
cu (na primer, klerosis ek prokriton; videti: Atinski ustav 43 .2 ; videti: Busolt i
126 Kristijan Majer
Čitava atička zajednica na ovaj način bila je idealno predstavlje

na u Atini. U isto vreme, politička volja oblikovana u Atini dopirala
je do svake deme. Savet je na taj način postao mesto na kome se raz-
menjuju mišljenja i procene, i dobio je važnu ulogu u povezivanju
različitih delova zajednice.
Znamo da je kasnije atinski ustav propisivao da članovi Saveta
iz različitih fila dobiju mesto u Pritaneju, tokom jedne desetine go
dine, i da se na tom mestu smenjuju. Ako je ova mera doneta u do
ba Klistena, građani su čak i u to doba morali biti gotovo idealno
predstavljeni. Teškoća povezana sa putovanjem do Atine, i relativno
mali broj građana koji su duže vreme mogli da provode u Savetu,
ukazuju na to daje to sezalo do Klistena Ovo je dalo dodatni razlog
za organizaciju fila, od kojih svaka obuhvata desetinu građana. Ra
širena solidarnost između građana davala je pritanima njihov repre
zentativni karakter.107
Jedan od važnijih ciljeva reforme fila bio je stvaranje neophod
ne osnove za oblikovanje političke volje naroda, kojoj se onda, kako
direktno tako i indirektno, mogao dati smisaoni izraz. Činjenica da
se zajednica građana sada organizovala na temelju dema, značila je
da građanska pripadnost već sadrži određene demokratske implika
cije. Svako je mogao da dobije opšti pregled stanja na lokalnom ni
Swoboda, Griechische Staatskunde II, 882; Headlam, Election by Lot, 187 f ï 196
f; Will, Le monde grec, 68 . U Eritreji je postojalo pravilo prema kome niko nije
mogao da bude član Saveta više odjedanput i za period od četiri godine; vidi: Lar
sen, Rrepresentative Government 12 f).
107 Rhodes, Atheniean boule, 16 ff; Will, Le monde grec, 67 f; Bradeen, 27
f. Nove file nisu bile samo sredstvo za pretvaranje pritaneja u reprezentativno telo
jer se desetina od ukupnog broja građana mogla dobiti i žrebom. Naravno, sve ja
če veze između članova fila mogle su da olakšaju saradnju i obavljanje takvih za
dataka. Ovo je nesumnjivo bilo u skladu sa grčkim običajem da se za ove i druge
stvari pribegava filama (Larsen, 12f). Ovo rešenjeje sasvim očigledno. Ipak, Vil za
uzima preterano restriktivno stanovište kad reformu svodi samo na Savet 500. Kao
što smo pokazali, ovaj savet je trebalo da se ugradi u zajednicu građana, i u neza
visnost građana u odnosu prema plemstvu. Ovo je zahtevalo obimnije promene. Vi-
deti: Meier i Veyne, Kannten die Griechen die Demokratie? 78 ff.
NASTANAK POLITIČKOG KOD GRKA \21
vou i da zna šta se događa. Pojedinac je mogao da se istakne, a pre-

terano velikom uticaju šačice plemića mogla je da se suprotstavi vo
lja građana. Osim toga, postojale su stalne susedske veze: određena
solidarnost postojala je u okviru dema, koje su bile u rivalskim od
nosima sa jedinicama tradicionalnog poretka.108 Ovu solidarnost sa
da je pojačavala činjenica da su deme dobile još nekoliko funkcija i
da su njihovi zvaničnici postavljani na demokratski način.109 Javni
život sela ili manjeg grada postao je deo opšteg javnog života.110
Zbog toga je pojedinačni građanin politički bio manje izolovan, ma
nje zavisan od članova plemićkog sloja, i mogao je da na ravnoprav
noj osnovi rešava sve lokalne probleme. U isto vreme, društvena gru
pa u okviru koje je živeo i imao određeni ugled, postala je osnova
njegovog političkog postojanja. Ovde se nalaze počeci tzv. gmss-ro-
ots democracy,111 to jest demokratije običnih ljudi. Teško se može
preceniti važnost koju su ove stvari imale za žitelje Atike.112
Osim toga, posebno je bila značajna činjenica da je svako u de
mama, preko Saveta, imao pristup političkom životu Atine. Pojedi
nac je na taj način imao priliku da unapređuje sopstvene interese bez
pomoći plemstva. Ovu priliku dobijao je kroz članstvo u Savetu,
kroz lično poznanstvo sa njegovim članovima, i posebno kroz posre
dovanje tritija i lila. Vredno je pomena da su lile pomagale pojedin
cima u sudovima. Ovu funkciju nekada su obavljale stare gradske
skupštine.113 Pojedinac je na taj način postao nezavisniji. Uticaj ko-
108 Latte, Kleine Schriften, 254jf. Za potonji period videti Glotz i Cohen, Hi
stoire grecque II, 236ff; Ehrenberg, Aristophanes, 219 ff.
109 B. Haussoullier, La vie municipale enAttique (Paris, 1884); Busolt i Swo-
boda, Griechische Staatskunde II, 964 ff; Headlam, Election by Lot, 167; R. J. Hop
per, The Basis o f the Athenian Democracy (Sheffield, 1957), 14 f
110 Na moguće značenje ovog ukazuje Aristotel, Politika 13o9aII.
111 T. Tarkiainen, Die athenische Demokratie (Zurich, 1966), 299.
112 J. G. Droysen Kleine Schriften zur alten Geschichte I (Leipzig 1893), 373
ff; Oswald, Nomos and Beginnings 152 .
113 Latte, Kleine Schriften 267.
128 Kristijan Majer
ji su plemići i dalje imali u pojedinim demama mogao je da se neu

tralise u okviru tritija i fila. Plemić koji je želeo da bude poštovan
morao je da održava dobre odnose sa svojim sugrađanima114 Mo
gao je i da stupi u njihovu službu. Ovo je dovelo do promene odno
sa u okviru dema, bez obzira na stepen ličnog uticaja Zato je, bar na
ovom stepenu, velika zavisnost građana od plemića bila pre izuzetak
nego pravilo; u svakom slučaju, mnogi građani oslobodili su se bli
skih veza koje su ih ranije spajale sa plemstvom. Na taj način, ple
mići su sve više gubili kontrolu nad pojedinačnim građanima, dok je
snaga građanstva kao celine sve više rasla.
Zahvaljujući principu „mešanja" stanovništva, nova organizaci
ja fila bila je u stanju da značajno doprinese integraciji zajednice. Ne
zna se tačno kada su nove veze i nova solidarnost počeli da se raz
vijaju u filama, kao rezultat, na primer, zajedničke vojne službe, i po
trebe za saradnjom u sricanju prava i obaveza.115 Ali, to i nije mno
go važno. Drugi oblik solidarnosti već je postojao u širim slojevima
zajednice, i na toj osnovi bilo je moguće da tritije i file obavljaju svo
je važne posredničke funkcije. Usled velikog broja problema koje je
trebalo rešavati tokom uspostavljanja novog poretka, među građani
ma širom Atike znatno su se proširila poznanstva i kontakti. Tome
su kasnije dodavane i nove veze i novi kontakti. Jednostavno rečeno,
to izgleda ovako: dok građani tritije A sarađuju sa građanima tritije
A2 i A3, u različitim delovima zemlje, njihovi susedi iz tritija BI i
C l mogu biti u kontaktu sa građanima tritija B2 i ВЗ, C2 i СЗ koje
su takođe smeštene u različitim oblastima. Kontakti suseda iz A2 i
A3 idu dakle u drugom pravcu. Na taj način čitava mreža uzajamnih
veza prekrivala je ćelu zemlju, a tokom vremena postajala je sve gu
šća.
114 Videti: Plutarh, Kimon, 10.2; Ehrenberg, Aristophanes, 220. Ovde se ra
di o stepenu uvažavanja sugrađana. Finli u knjizi Politics in the Ancient World, 45
f sa pravom ističe da su određeni odnosi pokrovitelj -štićenik uvek postojali. Ali,
oni su imali razvoj koji njegov preterani materijalizam nije u stanju da objasni.
115 Videti: Glotz i Cohen, Histoire grecque II, 241 f.
Najznačajnije povećanje broja ličnih veza došlo je usled zajed

ničkog članstva u Savetu 500, i usled saradnje u različitim oblastima
politike.
Različiti aspekti Klistenovih reformi na taj način su poslužili
stvaranju, u srednjim slojevima društva, što je plemstvo odavno ima
lo, ličnih veza unutar vodećih krugova, što je u novom kontekstu
značilo širok krug onih koji će u budućnosti pružati praktične garan
cije za delotvomo učešće širokih slojeva građana u političkom živo
tu. Ova jednostavna i praktična shvatanja modernim istraživačima
retko padaju na um; oni imaju sklonost da zauzimaju preveliku dis
tancu prema ovoj temi. Ipak, nema sumnje da široki slojevi (sasta
vljeni uglavnom od seljaka), nastanjeni u relativno velikim gradovi-
ma-državama, ako hoće da vode zajedničku politiku, moraju imati
ne samo zajedničke ciljeve, već i međusobne kontakte.116 U suprot
nom slučaju, mogli bi samo da uzmu učešće u kratkotrajnim ustan-
cima ili da pružaju podršku narodnim vođama, što bi neminovno do
velo do toga da politika ostane u rukama profesionalnih političara.
Na osnovu postojeće solidarnosti, saradnja između velikog bro
ja ljudi koji su ranije bili stranci neizbežno dovodi do toga da oni de-
luju u svojstvu koje je bilo manje važno i koga gotovo da nisu bili ni
svesni, naime u svojstvu građana. Jer, oni su se povezali kao građa
ni, kao građani su sklopili međusobna poznanstva i istakli zahteve
koje imaju jedni prema drugima. Na taj način zajednička politička
volja dobija trajnost i snagu koja se ispoljava u konkretnom obliku i
ima koren u zajedničkom političkom identitetu. Ono što je tada stvo
reno ne može se adekvatno objasniti tezom prema kojoj je velikom
broju građana iznenada palo na pamet - ili su odjednom osetili du
žnost - da se uključe u politiku. Takvo stanje stvari može nastati - i
ovekovečiti se - samo ako delatnost koju ono podrazumeva donosi
poseban i trajan ugled, to jest ako se institucionalizuje u uzajamna
očekivanja, koja kada se ostvare, dovode do novih očekivanja. Samo
116 Videti: Platon, Zakoni, 738 d-e, 77]d-e (sa različitog stanovišta); Aristo
tel, Politika, 1319a30, 1326bl4 (up. 1305a32); Tukidid 8.66.3 (o teškoćama koje
su postojale još čitav vek); Aristotel, Politika 131 a40; 1313b4.
130 Kristijan Majer
na ovaj način može se stvarati i održavati neophodan društveni di-

namizam. Vitalni korak u ovom pravcu napravljen je u Klistenovo
doba. Ono stoje dovelo do toga može se kasnije rekonstruisati.117
Na osnovu analize atičkog demosa zaključili smo da Klisten ni
je hteo da negira ili uništi stari poredak, već daje njegova namera bi
la da uspostavi nešto novo. Ovaj zaključak možemo potkrepiti prak
tičnim razmatranjima, pod uslovom da smo spremni da do kraja sa
gledamo dati problem. Njegov cilj nije bio toliko uklanjanje starih
oblika moći, već pre očuvanje postojeće i spontane solidarnosti; ra
di toga, zajednica građana je morala da se izmeša. Činjenica da je
Klisten u različite tritije podelio oblasti čije je žitelje povezivao za
jednički kult, ne znači d aje on hteo da uništi njihove „organske ve-
ze“. Kako je to postigao bez podizanja zidova?118 U najboljem slu
117 A. Gehlen u: Urmench und Spatkultur (2d ed. Frankfiirt/Bonn 1964), 60,
tvrdi: „Nije moguće promeniti ponašanje društva samo kroz predavanje ili propa
giranje 'vrednosti'. Zato se moraju uvesti odgovarajuće institucije. Ako određene
norme treba da se izdvoje i potvrde kao vredne, mora postojati veliki stepen stal
nih neposrednih uzajamnih kontakata. Videti: glava 6 napomena 12.
118 Neka tvrđenja u modernoj literaturi stvaraju utisak d a je Klisten, u stva
ri, ponovo naseljavao građane ili podizao gradske zidove između njih. Na primer,
D. Lewis Historia 12 (I963) 30 ff; Leveque et Vidal -Naquet, Clisthen lAthenien
18 fgde se koristi izraz „détruire le contexte géographique11). O Probalintosu vi
deti: Eliot Coastal Demes, 144; isto Phoenix 22 (1968) II ff. Klisten je nastojao
da stvori geografski koherentne teorije. Ipak, one nisu smele da budu suviše veli
ke. Ovo je daleko najjasnija pretpostavka i najpogodnija da objasni podelu koju je
on usvojio. Zato je odvajanje Probalintosa od Tetrapolisa svakako bilo neophodno
(i nije pokretalo nijedno političko pitanje). Sa druge strane, pada u oči da ona ni
je - kao Halimus - priključena susednoj, već jednoj udaljenoj tritiji. Ali, za ovo se
ne može navesti nijedan politički razlog. Naravno, suviše malo znamo o Atici
ovog doba da bismo mogli izvući neki precizan zaključak. Ne raspolažemo apso
lutnim ciframa: broj građana potvrđivan tokom više vekova iz pojedinačnih de-
ma, nije statistički jasan, niti relevantan u toj meri da omogućuje bilo kakvu eks-
trapolaciju. Broj članova saveta koji su iz određenih dema slati u Atinu, ne govo
ri nam mnogo jer se proporcionalno predstavništvo primenjivalo samo unutar fi
la, a ne unutar zajednice kao celine. Videti: Eliot, Phoenix 7. O onom što sledi, vi
deti: Traill, „Political Organization o f Attica11, 99 ff. Up. u napomeni br. 2. Primer
istinskog preseljavanja, radi uništenja demokratije, pruža ono što se dogodilo u
Mantineji 386. g.p.n.e. Videti: Finley, Politics in the Ancient World 42.
čaju mogao je da im kao protivtežu postavi nove i konkurentske ve

ze. On ih je po svoj prilici svesno koristio jer mu je to omogućavalo
da još čvršće uspostavi mrežu udruženja. Jer, čak i da su se i „obi
čajne i porodične veze“ u određenoj rneri morale promeniti, kada su
srednji slojevi društva zadobili moć i solidarnost, odluka da se do
zvoli opstanak starog poretka fila, posebno odluka da fratrije i dalje
prihvataju novorođenu decu i da ih uvode u zajednicu, više je poma
gala nego što je sprečavala ostvarivanje Klistenovih planova.
Naša analiza tako vodi do teze da se Klistenove reforme mora
ju shvatiti na konkretniji i temeljniji način nego što je to ranije bio
slučaj. Reforme su imale za cilj da širi slojevi žitelja Atike budu sa
mostalniji, bolje upoznati jedni sa drugima i da trajno steknu veću
moć. Ovo se najbolje izražava u zahtevu da im se mora obezbediti
političko prisustvo u Atini. Ovo je ključna tačka u pogledu konkret
nog dejstva reformi, odnosa snaga u okviru polisa, i oblikovanja po
litičke volje. Samo je na taj način moć čitavog građanskog tela mo
gla da se koncentriše na jednom mestu i da se stalno obnavlja i
usmerava u željenom pravcu, kroz povezivanje svih delova zajedni
ce sa centralnim sedištem vlasti. Samo se ovim putem moglo trajno
uspostaviti delotvomo učešće u radu zajednice i kontrola nad njom.
Teza po kojoj je Klisten Atinu postavio u „komandnu poziciju" čini
mi se pogrešna.119 Atina je oduvek imala tu poziciju, mada je ona bi
la izmenjena mnogim partikulamim uticajima. Pre se može reći da
je pristup rukovodećim položajima sada suštinski proširen: u njih je
pristizala veća moć a iz njih se širio veći uticaj. Vladanje i potčinja-
vanje bližili su se jedno drugom.
Bez ovog restrukturiranja zajednice građana ne bi imalo smisla
menjati ovlašćenja ustavnih organa. Ono što je prvo trebalo prome
niti, nije bio ustav već zajednica. Problemi povezani sa pokušajem da
se širi slojevi građanstva uvedu u politiku razlikuju se od problema
koji su morali da se rešavaju u revolucionarnom periodu modeme
istorije. U stvari, nije jasno da li se može zamisliti precizna preraspo-
1,9 Ovo je stanovište icnjige Leveque et Vidal-Naquet, Clisthèn l'Anthénien,

16 f
132 Kristijan Majer
delà ovlašćenja; to bi verovatno prevazilazilo intelektualne moći do

ba. Povrh svega, verovatno je bilo jasno da poslovi najvećim delom
moraju ostati u rukama onih koji su već na položaju - pripadnika vi
še klase120 - i u Areopagu.121 U početku dakle, Savet 500 delovao je
kao opozicija.122 On je morao da se izjasni onda kada su prava i in
teresi zajednice bili u pitanju, a posebno kada je Skupština morala da
se uključi. Položaj koji je građansko telo kao celina zauzimalo u uza
jamnom delovanju ustavnih organa, nije zavisio toliko od vrste nad
ležnosti Saveta, koliko od učestalosti njegovih zasedanja, i ovlašće
nja koja je imao. U čitavoj stvari, najznačajnija bila je zajednica gra
đana; Skupština i Savet imali su smisla samo ukoliko su bili njeni or
gani.
Sad moramo razmisliti u kom stepenu je reforma fila bila usme-
rena na postizanje drugih ciljeva. Šta se može reći o drugim name-
rama koje modemi istraživači pripisuju Klistenu?
h. Dalji ciljevi reforme
Klistenovi lični motivi za reformu fila nisu zabeleženi. Među

tim, nema sumnje d aje hteo da nađe novi način osvajanja političke
120 Hignett, Athenian Constitution 156.

121 Videti: glava 5, napomena 7. Rhodes, Athenian Boule, 162, 200, 202 f.
122 Ovo uključuje funkciju održavanja prethodne rasprave. Teza po kojoj je
ovo bila jedina značajna funkcija saveta 500 (Rhodes, Athenian boule, 209), slabo
obraća pažnju na ustavnu situaciju, naime, na odsustvo ravnoteže između različitih
organa i potrebu redovonog uvida u ono što se dođaga u Atini. Nadzor skupštine u
to vreme nije bio neophodan. O ograničenoj ulozi Saveta 500, videti: Martin, ,Уоп
Kleisthenes zu Ephialtes" 23. Postojala su dva saveta na Hiosu (vidi: napomena 97),
i Argu (Tukidid, 5.47; M. Werrle, Untersuchungen zur Verfassungsgeschichte von
Argos im 5. Jahrhundert (Erlangen diss, 1964), 56 f ) . Moguća koegzistencija dva
saveta u Efesu tumači se sličnom situacijom (Dittenberger, Sylloge Inscriptionum
Graecarum (3d ed), no 353; videti: Strabo 14.1.21. D. Van Berchem ,,La gerousie
d'Ephese", Museum Helveticum 37 (1980), 25 ff; ukazuje na to d aje Savet mogao
biti ustanovljen zajedno sa reformom fila i readmisijom građana od strane Aristar-
ha. Moguće je d aje on započeo kao „Savet fila“ i organ opozicije.
moći. Radio je ono što su radili mnogi plemići pre njega, koji su hte-
li da narod privuku na svoju stranu i tako dobiju snagu za borbu pro
tiv većine u svojoj klasi. Međutim, on je jasno shvatao daje za tako
nešto potrebno da ljudima, osim ekonomske koristi, ponudi i politič
ke reforme, kojima će garantovati da on ne teži uspostavljanju tira
nije, već novim oblicima saradnje sa građanima, čiji će status ove re
forme znatno popraviti. Zato su njegovi interesi uglavnom bili iden
tični ili bar paralelni sa onom strujom atinske zajednice građana ko
ja je tražila izonomiju.
U skladu sa tim on je pridobio narod na svoju stranu. Prema He-
rodotu (5.66.2), on se borio da njegovi sledbenici dobiju više slobo
de, nezavisnosti i moći nego što je to u prošlosti ikom pošlo za ru
kom.
Njegova veličina sastoji se u tome što je znao kako da iskoristi
i usmeri želje i aspiracije građana, kako da svoje planove vešto pri
lagodi postojećim uslovima, i napravi nacrte za jednu smelu i racio
nalnu reorganizaciju zajednice građana,123 imajući pri tome svest o
realnoj situaciji. U tome leži njegova veličina. Tu se nije radilo o pre
tvaranju teorije u praksu, već o vođenju jedne prevashodno praktič
ne politike. Ovo je pretpostavljalo visok stepen otvorenosti za insti
tucionalno mišljenje i postojeću stvarnost. Bilo je prirodno da sam
Klisten stekne veliko poštovanje. Činjenica da je njegova porodica
ostala po strani, verovatno je doprinela da se on, budući daje pripad
nik plemstva, posmatra sa manje predrasuda.124
Klisten je možda smatrao za normalno da vođenje zajednice i
dalje ostane u rukama plemića. Najviše čemu je težio bila je prome
na naglaska u strukturi moći, promena pravila igre. Vlast se više ni
je mogla osvojiti i zadržati sredstvima koja su plemići tradicionalno
koristili oslanjajući se na svoje pristalice, već se zadobijala snagom
ubeđivanja i ličnim dostignućima, korišćenjem novih oblika građan-
123 Hignett, Athenian Constitution 142; Branden, 30; Ehrenberg, Polis und
Imperium, 283; Schaefer, Probleme 102, 136, 139; Will, Le monde grec, 75f.
124 Mosse, 412 f.
134 Kristijan Majer
ske saradnje. Na taj način, institucionalizovana je stvarnost u kojoj

su već postojali zahtevi i sposobnosti velikog broja građana. U isto
vreme, to je otvorilo vrata za slobodniju upotrebu politike.125
Mi ne znamo tačno kako je Klisten zamišljao buduću ulogu de-
mosa. Moramo prihvatiti daje u početku nameravao da ojača njegov
status u okviru postojećih institucija i da mu omogući da se potvrdi
kao celina.
Neke druge posledice koje se pripisuju Klistenu - ukoliko se
mogu ozbiljno uzeti u obzir - samo su različiti aspekti iste temeljne
promene. Čini mi se da se one mogu shvatiti u konkretnim uslovi-
ma, samo na osnovu ovde izložene rekonstrukcije i da su postale mo
guće samo posle uspešnog uspostavljanja građanskog prisustva.
Među njima se nalazi novi položaj u kome se našao običan građa
nin. Učešće u politici više se nije ograničavalo samo na više klase,
već je svakome bilo pristupačno; u praksi ovo je značilo da se uče
šće proširilo na srednje slojeve društva. Politika je sad od širokog
kruga građana tražila da razmišljaju, planiraju i deluju. Postojećim
vezama, utemeljenim na porodičnom životu, radu, prijateljstvu, su-
sedskom druženju, ekonomskim odnosima i verskoj pripadnosti, do-
dato je i uključivanje u novostvoreni život polisa. Sa druge strane,
građani su sve više shvatani kao građani, a ne samo kao žitelji gra
dova, odnosno sela, kao plemići, seljaci, zanatlije, članovi lokalnih
zajednica i tome slično.126 Najvažnija sada je postala osobina po ko
joj su svi bili međusobno jednaki.127 Jer, cilj nije bio društvena jed
125 Sličan stav zastupa i Martin, ,Уоп Kleisthenes zu Ephialtes", 18. O (ogra
ničenom) produžavanju stare aristokratske politike videti: W. R. Connor, The New
Politicians ofFifth-Century Athens (Princeton 1971 ), 53 ff Konor tačno otkriva va
žnost aristokratskog mišljenja i aristokratskih veza i zaključuje pomalo naglo (i ne
obraćajući pažnju na druge faktore demokratije) da su aristokratske struje i dalje
imale centralnu ulogu u politici. On je očigledno nesvestan problema tumačenja an
tičkog političkog grupisanja (Meier, Res publica Amissa, XXXIIff; C. Meier, Intro
duction a l'anthropologie politique de l'antiquité classique (Paris, 1984) 45 ff).
126 Branden, 25.Videti: Latte, Kleine Schriften 260, 264 f; Schaefer, Proble
me 390.
127 Ventant, Annales 20 (1965) 591.
nakost, već samo politička ili ,,građanska“ jednakost, koja se sticala

pripadnošću polisu.
Biti građanin (polites), sada je dobilo novi smisao, koji se izvo
dio iz polisa. U isto vreme, i polis je postao deo građana. Prema to
me, osnovno svojstvo građana koje je postalo dominantno na duži
rok, odnosilo se na prihvatanje zakona i poretka; u njega nisu ulazi
li učešće u aristokratskim svađama, potvrda sopstvene moći, kodeks
ponašanja utemeljen na dihotomiji prijatelj-neprijatelj.128 Zanimljivo
i karakteristično za antičke uslove jeste i to što, prema jednodušnom
svedočenju svih izvora, u okviru demosa nisu postojale sukobljene
struje, već samo suprotnosti između demosa i plemića, odnosno bo
gataša, ili suprotnosti između različitih grupa u okviru više klase.129
Arhajski obrasci ponašanja utemeljeni na ličnim vezama, na odnosi
ma između prijatelja i neprijatelja, nisu nikada mogli da se potvrde
među širokim slojevima građana, sem u slučajevima kad su bili
usmereni izvan grada; da su mogli, onda bi polis zbio redove i delo-
vao na „arhajski način“.130 Nije postojao nijedan preduslov koji bi
omogućio stvaranje političkih grupacija nalik na modeme grupacije.
Međutim, činjenica da su merila koja vladaju u izonomiji i demokra-
tiji, uglavnom bila merila građanskog tela, pokazuje daje polis često
mogao da postigne stabilnost samo kao seoska zajednica, da neop
hodnu garanciju jedinstva i pravde samo seljaštvo može da pruži.
U ovom smislu, izommija je bila sredstvo uspostavljanja starog
zakona. Kada su prve demokratije osnivane, nije postojala moguć-
128 Nameravam da na drugom mestu izložim temeljno istraživanje političke

gramatike tog perioda. Kateristeresi Parosa u Miletu pokušali su da slične proble
me reše predajući grad na upravu onima koji nisu bili umešani u svađe (Herodot,
5.28; slična ideja se nalazi kod Isokrata 7.24). Njihova imovina je bila u dobrom
stanju, dok je imovina drugih bila zapuštena ili opustošena. Videti : Fokilid, 12: pol-
la mesoisin arista. Mesos thelo en polei einai, gde mesos treba shvatiti ne u socio
loškom već u političkom smislu „neutralnog, neuključenog".
129 Herodot, 3.82.3 f; Aristotel, Politics 1302a8.
130 Schaefer, Probleme 297; H. Strasburger, Historische Zeitschrift 177
(1954) 238 f. Videti: Eshil Eumenide 984 ff.
136 Kristijan Majer
nost za uspostavljanje jednakosti i slobode u okviru postojećeg po

retka; jednakost je morala da se stvara, zajedno sa zakonom i poret
kom. To je bila posledica široke raspodele moći, karakteristične za
ranija doba; to je takođe bila glavna osobina koja grčke zajednice
razlikuje od modeme države.131
Činjenica da je ovo dovelo do ujednačavanja građana, za šta se
često kaže daje bio glavni Klistenov cilj, sada se može jasno i kon
kretno shvatiti. Ali, nasuprot preovlađujućem shvatanju, ovo ujedna
čavanje manje je rezultat prevladavanja suprotnosti zasnovanih na
geografiji, a više posledica pojave jakog interesovanja za političke
posledice regularne političke volje, ukorenjene u zajednici građana.
Ovo ujednačavanje nije bilo Klistenovo delo: on je samo obezbedio
dalji opstanak solidarnosti koju je zatekao. U ovoj solidarnosti nje
gove nove file mogle su da otkriju već postojeće jedinstvo; sve što je
trebalo učiniti, bilo je obnavljanje i učvršćivanje tog jedinstva.
Klisten je tako uneo suštinske promene u različite sfere: u sferu
ustavne istorije, stvaranjem određenih institucija; u sfem političkog
mišljenja i delovanja, stvaranjem glavnih oblasti građanskog poret
ka, podložnih odlukama širokih slojeva, i konačno, u sferu identite
ta, transformisanjem obrasca pripadnosti u okviru političkog tela.
Ova poslednja promena predstavlja značajan korak u istoriji identi
teta. Da se sve ovo moglo desiti tako brzo, treba pripisati činjenici da
je on već zatekao pripremljeno tlo; sve što je trebalo da učini, bilo je
da onom što je zatekao pruži institucionalni izraz.
Ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri su Klistenove reforme uti
cale na razvoj demokratije. Kao što smo već rekli,132 posebni pro
blemi koje je donelo stvaranje građanskog prisustva u Atini - i Kli
stenovo ingeniozno rešenje - mogli su da stvore izuzetno jak i žilav
131 M. Kriele, Einfiihmng in die Staatslehre (Reinbek bei Hamburg 1975),

svoj uvod u političke nauke zasniva na trostepenom progresu: prvi stepen je „mir,
država", drugi „sloboda, ustavna država" i treći „pravda, demokratska ustavna dr
žava".
132 Videti: glava 3.
oblik političkog identiteta. Ipak, za snažan zaokret ka demokratiji u

Atini V veka odlučujuća je bila pobeda nad Persijancima i njene po-
sledice na ranu istoriju Delskog saveza. Ali, kao što zapaža i Hero-
dot, kad su Atinjani ostvarivali izonomiju, svako je smatrao da radi
u svoju korist.133134Zato su, neposredno posle reforme, Atinjani posti
gli velike vojne uspehe u svom neposrednom susedstvu. Postoji
mnogo pokazatelja da odluku da se povede rat protiv Persijanaca, ja
čanje vojne moći koje je usledilo i intelektualni manevarski prostor
koji je Temistokle ostvario da bi izgradio flotu, treba smatrati rezul
tatom Klistenovih reformi. Atinjani su bili odlučni da brane svoju
izonomiju i na taj način izonomija je postala preduslov za demokra-
tiju.
Iz toga proizlazi daje realni problem reformi bio uspostavljanje
građanskog prisustva. Ovo je bilo suviše temeljno pitanje da bi se
moglo rešiti apstraktnim pojmovima potonjeg perioda. Na jednom
mestu, Aristotel pravi aluziju na njega,135 ali ga to nije previše zani
malo. U osnovi, Klistenovo rešenje mu je moralo delovati jasno; za
taje njegovo tumačenje ostalo marginalno. Stoga se i danas može re
ći daje pravi problem reforme bio činjenica daje teško uvideti šta je
u tome bilo problematično.
133 Herodot: 5.78. Praktična jednakost iskazana kroz učešće u opštim poslo
vima manifestuje se kao učešće u materijalnom profitu, u višku vrednosti zajedni
ce (od carina, rudnika itd.) koji se raspodeljuje između građana. Videti: K. Latte,
„Kollektivbesitz und Staatsschatz in Griechenland“ u Kleine Schriften 294 ff.
134 H. van Effenterre, Revue des etudes grecques 89 (1986) 2f, obraća pažnju
na neke vojne posledice Klistenovih reformi; bilo bi, međutim, pogrešno pretposta
viti da su one njen glavni cilj.
135 Videti napomenu 91.
ESHILOVE EUMENIDE
I NASTAJANJE POLITIČKOG
Carolo Schmidt tou politikou investigori illustri
(Karlu Šmitu, uvaženom istraživaču političkog)
S v a k a prava predaja na prvi pogled je dosadna, jer nam je da

leka i strana. Ona izražava shvatanja i interese svog doba i ne ide
nam u susret... Za običnog, poluobrazovanog čoveka, celokupna
poezija (osim one sa porukom)... je nerazumljiva i dosadna.111
Ovaj sud Jakoba Burkharta može objasniti zbog čega je politička
poruka Eumenida izazvala relativno malo interesovanja.12 Ipak,
ovaj komad zauzima posebno i značajno mesto u istoriji grčke
političke misli, jer je njena možda najznačajnija pojava u V veku
p.n.e. Ona je izrazila političko u istom trenutku kada se pojavilo
u Atini; to je učinila na način koji je bio potpuno adekvatan ovoj
1 J. Burckhardt, Weltgeschictliche Betrachtungen, Tubingen, 1949.

2 Videti: K. J. Dover, Journal o f Hellenic Studies 77 (1957), 230 ff, E. R.
Dodds, Proceedings Cambridge Philological Society 186 (1960), 19 ff; isto, The
ancient Concept o f Progress and Other Essays (Oxford 1973), 45 ff; S. J. Luije,
Bibliotheca Classica Orientalia 5 ( 1960) 295 ; A. J. Podlecki, The Political Backro-
und o f Aeschylean Tragedy (Ann Arbor 1966); A. Leskiy, Die tragische Dichtung
der Hellenen (Gottingen 1972), 133. Videti. Meier, Diepolitische Kunst der grie-
chischen Tragôdie (München 1988), 117 ff.
140 Kristijan Majer
temi i koji je i danas relevantan. Ovo, međutim, postaje jasno tek

onda kada se razmotre politički problemi nastali u situaciji koju
obrađuje ovaj komad, situaciji koja je preovladavala u Atini oko
458. g.p.n.e. ili, opštije, u periodu u kome je među Grcima nasta
jalo političko.
Ovo usmeravanje na vremenski ograničenu i „na prvi pogled
dosadnu“ dimenziju Eumenida ne odvraća od mnogih drugih vi
dova po kojima komad, shvaćen u kontekstu trilogije kojoj pripa
da, deluje neposredno i bezvremeno, kako to samo klasično delo
može da čini.34 Algernon Svinbam je Orestiju nazvao „možda
najvećim dostignućem ljudskog duha“ . Ali, ako pročitamo sve tri
drame, videćemo da je u njima političko centralni aspekt, i da
imamo razloge da tvrdimo kako Orestija svoju ozbiljnost i veli
činu duguje političkoj temi. Iskustvo tog doba bilo je odlučujuće,
značajno i podsticajno za pojavu političkog.
a. Situacija oko 458. pre n.e.;

politizovanje poretka u polisu
Kada je Orestija napisana i prvu put izvedena, u proleće 458.

g.p.n.e., Atina je bila pod utiskom jednog događaja, naime, uki
danja političke vlasti Areopaga, izvršenog 562/61.56Ovo telo već
je bilo izgubilo svoj karakter čisto aristokratskog saveta, ali su
3 Videti: Dodds, Ancient Concept o f Progress, 62 n.4. Mogli bi smo da po-

menemo Bahofenovo čuveno tumačenje: J- J. Bachofen, Gesammelte Werke II (Ba
sel 148) 174 ff.
4 Citirano iz, G. Murray, Aechylus the Creator o f Tragedy (Oxford 1940),
179; i u: A. Lesky, Geschichte der griechischen Literatur (3 izd. Bern, 1971, 295).
5 Vreme izvođenja određuje se prema izvođenju Agamemnona, za vreme ar-
honta Filokala u drugoj godini osamnaeste olimpijade.
6 E. Badian, Antichthon 5 /1971), 27 f. E. Ruschenbusch, Athenische Innen-
politik im 5. Jahrhundert v. Christ /Bamberg, 1979), ne nudi detaljnu kritiku (54 n.
23).
njegovi članovi i dalje bili najiskusniji i najuticajniji političari u

gradu. Jasno je, s obzirom na intenzivnu aktivnost koja se odvi
jala u oblasti rata i spoljnih poslova, posle Persijskih ratova, d aje
Areopag još imao važnu ulogu.7 Kimon, vodeći državnik i voj
skovođa, iz perioda pre 462/61, oslanjao se na njegovu podršku.
Izgleda da se Areopag zalagao za politiku koja se odlikovala pre
svega oklevanjem da se nastavi sa širenjem atinske moći, i že
ljom da se održe dobri odnosi sa Spartom. U unutrašnjim poslo
vima Areopag je takođe imao značajan uticaj; imao je pravo da
sudije poziva na odgovornost. Na taj način on je bio suštinska
snaga u atinskoj politici.8
7 Aristotel, Atinski ustav, 23.1; 25.1. Njegova teza je verovatno tačna, ali
se čini da potcenjuje ulogu koju je Areopag imao od Klistenovog vremena i
480. g.p.n.e. Stoga je prinuđen da pribegne jednom nategnutom objašnjenju
velike vlasti koju je ovo telo imalo do 462. U stvari, stari savet je verovatno
zadržao vlast i posle Klistena. (Atinski ustav po svoj prilici nije dovoljno po
uzdan svedok; značajniji su zaključci koji se mogu izvesti iz čitave strukture
ustava.) Svakako, važnost Areopaga je porasla za vreme ratova posle 480. g.
p.n.e. delom zato što je Kimon zauzimao vrlo važan položaj: uspesi koje je po
stigao doneli su mu veliku slavu, ne samo kod demosa, a njegova moć se iz
jednačila sa moći Areopaga.
8 Ovo potvrđuju njegova pravosudna ovlašćenja i donekle opšte formu
lacije (Up. C. Hignett, A History>o f the Athenian Constitution to the E nd o f the
Fifth Century B.C. (Oxford 1952), 198 ff; Martin, „Fon Kleisthenes zu Ephi-
altes“ 29 ff; Ruschenbusch, Athenische Innenpolitik 58, Isti; Historia 15
(1965) 373 f; njegova ovlašćenja nisu mogla biti samo pravosudna.Njegova
navodna uloga čuvara ustava je više odjek kasnije teorije nego stvarnost ra
nog petog veka. U periodu kojim se bavimo, uticaj ovog tela koje je u sebe ve
rovatno i dalje uključivalo najmoćnije plemiće, teško se može proceniti na
osnovu njegovih nominalnih ovlašćenja a svakako ne na osnovu prava da „dr
ži pridike“ (Martin, 33). Njegova faktička superiornost u vladanju, iskustvo i
znanje, morali su mu dati suštinsku kontrolu nad građanskim pitanjima. C.
Meier, „Der Umbruch zur Demokratie in Athen (462/61 v.Ch)“, u R. Herzog
i R. Kosellech (eds), Epochenschwelle und Epochenbewusstsein (München
1987), 353 ff; isto, Die politische Kunst, 93 ff.
142 Kristijan Majer
Onda je 462/61. grupa političara predvođena Efijaltom, ube-

dila Skupštinu da zabrani Areopagu da se mesa u politiku, i da
mu odobri samo nekoliko sudskih funkcija u slučajevima ubi-
stva.9 Ovi „reformatori" nesumnjivo su bili okrenuti spoljnim po
slovima i želeli su da nastave otvorenu ekspanzionističku politi
ku, bez obzira na odnose sa Spartom (i verovatno protiv Sparte).
Areopag im je stajao na putu pa je stoga morao da bude elimini-
san kao politički organ.10 Ali, ma koliko Efijalt bio pod uticajem
ovih neposrednih ciljeva, pristalice Areopaga svakako su otvore
no rekli da skupštinska odluka predstavlja ozbiljno kršenje starih
prava, osveštanih tradicijom i praotačkim redom.11 Na suštinske
implikacije po atinski ustav sigurno su ukazivali i oni koji su se
suprotstavljali promeni.
Ukidanje vlasti Areopaga promenilo je čitav politički horizont.
Skupština se otresla važnog rivala. Plutarh piše daje Efijalt građani
ma toliko napunio čašu slobode da su se oni napili.12 Novi ljudi, no
vi metodi i novi politički ciljevi izbili su na površinu, a sa njima i pri
lika za nove bezobzirnosti. Potezi protiv Sparte i izgradnja Dugog
zida do Pireja, trebalo je da osposobe grad da vodi onu vrstu politi-
9 Izvori navedeni u F. Hill Sources fo r Greek H istory between the Per

sian and Peloponesian Wars.R. Meiggs i A. Andrews (rev, ed. Oxford 1951),
350; najnovije u: R. Sealey, „Ephialtes" u Essays in Greek Politiks (New York
1967), 42 ff; M artin, „Von Kleisthenes zu Ephialtes", 29 ff;
10 M artin, „Von Kliesthenes zu Ephialtes" 36 ff. Ruschenbusch, Athe-
nische Innenpolitik, 61 ff, svakako ima pravo kad kaže da su političke raspra
ve, vođene u petom veku, bile ideologizovane u tradiciji četvrtog veka, ali nje
gova alternativa -„ideologija ili pragm atizam " - nije pravedna prema ovoj po
javi. Ma kakve ciljeve imali političari, nije moguće odbaciti tezu po kojoj se
jedan od ovih ciljeva odnosio na slabljenje statusa plemića i Areopaga, i po
većanje uticaja demosa ( iz bilo kojih razloga) i po kojoj su oni zbog pitanja
vlasti i relevantnih institucija bili u stanju da razlike u vezi sa ustavom vide na
sasvim drugi način. (Uporedi: Meier, D ie politische Kunst lOSjf.)
11 Ovo se branilo vremenskim razlogom koji je isticao vrednost starine.
Istraživači modernog doba pokazuju sklonost da previde ovaj aspekt pitanja.
12 Plutarh, Perikle 7.8. sa aluzijom na Platonovu Državu 562 c-d.
ke sile koja je bila u sukobu sa grčkom tradicijom.13 Najniži slojevi

društva u najvećoj meri su se potvrđivali u Skupštini. Otvorenje put
za novu vrstu politike, utemeljenu samo na Skupštini i Savetu 500.14
Skupština se takoreći emancipovala. Politički krov koji je Areopag
obezbeđivao iznenada se obrušio; preduzet je odlučujući prodor u ši
ri svet.
Možemo pretpostaviti daje oduzimanje političke moći Areopa-
gu bilo događaj sa posledicama dalekosežnijim od Klistenove refor
me fila. Ova reforma građanima je dala novu moć i uticaj, u okviru
postojećeg poretka, omogućila im da deluju kao zvanična opozicija
i da se brane od Areopaga i državnih službenika, da ograniče moć
plemstva i da ga nateraju da obrati veću pažnju na želje naroda. Ona
13 Za izgradnju velikog zida i zaveru protiv nje, videti: Hill, Sources 350f .
Pre ovoga došla je pretnja da će se Spartanci umešati u stvari Delskog saveza. Za
to ne treba samo Atinu kriviti zbog povećanja napetosti. Priroda ove politike mo
žda se može ilustrovati primedbom koju Tukidid pripisuje Temistoklu, i koja je iz
rečena o prvim zidinama izgrađenim posle Persijskih ratova. On je stavio veliki na
glasak na Atinski gnome, koji se odnosi na pravo grada da slobodno donosi odgo
varajuće odluke i da se pri tom ne pokorava tradicionalnom načinu postupanja i
tradicionalnim autoritetima. Buduće generacije će znati, kaže on, da je Atina mo
gla da prepozna (diagnoskein) i svoju i korist uopšte. Ovo pokazuje daje Atina pri
hvatila sasvim novi način političkog delovanja, koji je svoju vrednost pokazao u Sa-
lamini, u smeloj odluci da se Atina napusti i građani ukrcaju na brodove. To je bi
lo hrabro odstupanje od tradicionalnog načina postupanja, i od opšte saglasnosti
(na kojoj je Sparta posebno insistirala) da se poštuju tradicionalna pravila ratova
nja. To je nova sposobnost za hladnokrvnu analizu koja ide do srži stvari i koja je
prikladna datoj situaciji, vrsti delovanja koje se manje oslanja na tradiciju, a više na
sud pojedinca. Ovo je pratila i nova vrsta politike. Ovu intelektualnu smelost dobro
izražava savet koji je Hekatej dao Jonjanima o tome kako mogu da pobede Persi-
jance (Herodot 5.36.3). Ovde vidimo kako nastanak prilike za preuzimanje kontro
le nad unutrašnjim poretkom grada prati nastajanje novih mogućnosti za planira
nje i delovanje na spoljnopolitičkom planu. Zahvaljujući pobedi nad Persijancima
ove su mogućnosti delovale kao neograničene.
14 Za novi ekspanzionizam spoljne politike i rat koji je započeo videti: Will,
Le monde grec et l'orient /(Paris, 1972), 150 ff - to se poklapalo sa interesima te-
tesa i povezano je sa povećanjem njihovog uticaja u državi.
144 Kristijan Majer
je promenila pravila igre, ali je plemstvo i dalje ostalo viša vladaju-

ća klasa.15 Sada je, međutim, plemstvo izgubilo svoju vodeću pozi
ciju. Dok su ranije reforme stvarale jaču opoziciju, ova poslednja je
razbila postojeći sistem vladavine. Ona je predstavljala daleko du
blju promenu, i sigurno je imala mnogo više protivnika. Oni čiji su
interesi ozbiljno bili dovedeni u pitanje bili su, u krajnjoj liniji, moć
na manjina Bilo je pokušaja opozivanja novog zakona. Efijalt je ubi
jen, a Atinom se širio strah da će doći do građanskog rata i da neki
plemići sklapaju zaveru sa Spartom da zbace demokratiju.16 Ovo je
pozadina Eumenida. Činjenica da je Eshil tako iskreno preklinjao
Atinjane da očuvaju slogu i pravedni poredak, pokazuje da pitanja i
sukobi, pokrenuti oduzimanjem vlasti Areopagu, nikako nisu nesta
li sa scene posle 458. g.p.n.e.
Iza neposrednih komplikacija morala je postojati uznemirujuća
svest da su sam polis i njegov poredak dovedeni u pitanje. Prvi put u
Grčkoj - i svetskoj - istoriji građanski poredak je u celini bio predat
građanima u ruke: on je postao predmet sporova, pa prema tome i po
litička tema. Prvi put u istoriji ljudi su se suočili sa jasnom alternati
vom, najtežom mogućom alternativom u okviru zajednice građana
(ako zanemarimo postojanje ne-građana i stranaca): treba li oni, koji
ma se vlada, to jest oni koji nisu profesionalno angažovani u politič
kom životu, da dobiju odlučujući uticaj na građanske poslove, i to i
de jure i de facto ; ili to ipak nije potrebno? To više nije bilo pitanje
da li treba ili ne treba da postoji neka vrsta javnog poretka, ili pitanje
ko treba da vlada (monarh ili aristokratija); to nije bilo pitanje načina
na koji treba da se vlada i pitanje precizne strukture vlasti.17 Pitanje
15 Videti: glava 4.
16 Plutarh Kimon, 15.3.; Tukidid L107.4 f; Plutarh , Kimon, 17.4 f, Pendes
10.1. ff (457. p.n.e., ali je ovo verovatno bilo starije; vidi, Eshil, Eumenide 858 ff,
976 ff. Efijaltovo ubistvo verovatno se desilo pre 458.). Videti: F. Wilamowitz, Ari-
stoteles undAthen (Berlin, 1893), 342).
17 Videti: F. Schachermeyer, D iefrühe Klassikder Griechen (Stuttgart 1966),
146.
je bilo: s obzirom na to da postoje ustavi koji se suštinski razlikuju,

koji od njih treba izabrati? Treba li vlast da bude u rukama plemića
ili naroda? Treba li oni kojima se vlada da dobiju odlučujući udeo u
upravljanju polisom? Razlika između vladara i onih kojima se vlada
na taj način postala je stvar političkog izbora. Po pitanju javnog po
retka pojavile su se institucionalne alternative. Osim toga, prvi put se
pojavila svest da postoji i tako nešto kao što je politički poredak u
užem smislu te reči; najjasniji pokazatelj ovoga bilo je otkriće da
uređenje može da se defmiše prema tome da li vlada jedan, manjina
ili narod. Možda se u to vreme ili neposredno posle njega, pojavio i
ustavni pojam ,,demokratije“.
Ovaj razvoj može se razumeti kao ,,politizovanje“ građanskog
poretka ili - da kažemo preciznije - kao dovršenje procesa politiza-
cije; on se dakle mogao shvatiti kao stepen na kome narod iznenada
postaje svestan ovog procesa. Ovo je pre svega tačno u modemom
smislu reči političko. Građanski poredak se potpuno potčinjava po
litici. Ovo je centralni uvid Eumenida. Međutim, to je tačno i na na
čin koji se poklapa sa antičkim smislom ovog pojma. Jer, poredak
koji je sad postao moguć, uključuje odlučujući korak ka uspostavlja
nju polisa kao entiteta koji stoji iznad svih pojedinačnih snaga - ka
ostvarenju ideala pravde koji je bio „politički" u grčkom smislu te re
či, naime, koji se „odnosio na polis", ka obuzdavanju samovoljnog
delovanja i ograničavanju vlasti.1819 Ovo se takođe jasno izražava u
Eumenidama. Konačno, demokratija (budući samo oblik vladavine
koji nudi institucionalnu alternativu za tradicionalne oblike vladanja)
mora da bude neposredna demokratija,20 preduslov da se građani
politizuju, da postanu građani (politai), u antičkom političkom smi-
18 Videti: C. Meier, Entstehung des Begriffs Demokratie (Frankfurt 1970),

226 ff. U doba Klistena ova pitanja su samo delimično rešena; u meri u kojoj mo
žemo da sudimo, problem ko treba da vlada - plemstvo ili demos - još se nija po
stavljao.
19 Vidi: Glava 7.
20 Vidi: Glava 3.
146 Kristijan Majer
slu ove reci. Ovo je bilo nešto što Eshil nije mogao da shvati: s jed
ne strane, to je bilo suviše očigledno, mada je prelaz bio nejasan, a sa
druge suviše novo.
Još u doba Klistena, Atinjani su sebe doživljavali uglavnom kao
građane. Ipak, u početku su verovatno nastavili da misle u pojmovi
ma interakcije sa Areopagom, koji sudeluje u raspravama o građan
skim poslovima, i često u donošenju odluka, ali uvek unutar okvira
tradicionalnog poretka, u kome se pravi razlika između vladara i
onih kojima se vlada Štaviše, bio je uključen samo ograničen broj
građana. Ali, sada je sva moć prešla u ruke Skupštine i Saveta 500 i
njihovih organa. Zbog toga se politički život sad odvijao u znatno ve
ćem stepenu među samim građanima, u srednjim slojevima građan
stva pa čak i među nižim staležima, čiji su članovi na taj način mo
rali da postanu građani u jednom novom i radikalnom smislu. Ovo
je posebno tačno za najnižu klasu tetesa koji su, za razliku od selja
ka, tradicionalno smatrani beznačajnom klasom, i čiji je status kao
građana u potpunosti zavisio od službe koju su obavljali za grad.
Stoga je na ovom nivou društva došlo do najpotpunije politizacije.
Kada je Areopag izgubio svoju moć, politika je, u do tada nevi
đenom stepenu, postala briga građana, i obrnuto, briga građana po
stala je predmet politike. To jest, građani ne samo što su određivali
politiku, već je istovremeno i politika određivala ponašanje građana,
na novom nivou zajedničkog javnog života. Građanska kohezija po
stala je tako velika, da je pripadnost građana polisu dobila prednost
pred svim drugim pripadnostima i ličnim interesima. Među svojim
sugrađanima Atinjanin je na prvom mestu bio građanin. Ovo se po
klapalo sa jednom osobinom života Atinjana, koja je poticala iz Kli-
stenovog doba, naime sa odvajanjem političkog od društvenog poret
ka. Socijalne razlike su ostale netaknute, ali je protiv njih usposta
vljen veštački poredak u kome su preovladavali sasvim drugi odno
si, u kome su svi imali jednaka prava, a istinsku vlast je držala veći
na.21 Prema tome, sada je postojao politički poredak u strogom smi
slu te reči, poredak u kome su se građani jedni prema drugima od-
21
Vidi: Glava 6.
nosili kao prema građanima. U ovom smislu, politika je postala cen

tralni element atinskog života.
U mnogim vidovima, politizacija građanskog poretka uključiva
la je riskantni ulazak u širi svet u kome čovek više nije bio zaštićen, u
kome se izlagao novim egzistencijalnim opasnostima. To je uključi
valo novi skup stavova, izvedenih iz relativne slabosti primarnih in
stitucija22 To je dovelo do nove otvorenosti, ali je posledica ove otvo
renosti bila specijalna vrsta izloženosti. Ljudi su dobili šire područje
za delovanje, ali su se u isto vreme suočili sa ogromnom teškoćom
donošenja odluka Gurnuti sami na sebe, oni su postali svesni pune
mere ljudske patnje. Ponos zbog čovekovih ogromnih sposobnosti
pratila je svest o grozoti (deinon) njegove prirode.23 Čak se i neprija
telj doživljavao izuzetno ozbiljno u čisto političkim i vojnim termini
ma: neprijatelj je jednostavno bio drugo biće, koje ugrožava njihovo
postojanje, on ni na koji način nije bio ideološki diskvalifikovan.24 A
22 Videti: K. Majer, Nastanak političkog kod Grka.

23 Vidi: Sofoklov čuveni hor u Antigeni 332ff, koji ima zanimljivu vezu sa Es-
hilovim Pokajnicama 585 ff.
24 Počev od Homera i Herodota, grčki opisi rata ističu se po svom poštenju
pema neprijateljima (čak i ženskim neprijateljima, Amazonkama), koje doživljava
ju kao sebi ravne. Ovo je primećeno ali o tome, koliko znam, još nema studije (knji
ga Ion Contiades ,,Echthros “ kai „polemios“ eis ten synchronon politiken theorian
kai ten Helleniken aechaioteta (Athenes 1969), bavi se samo upotrebom reci, pre
svega razlikom između echthros i polemios). Ovaj stav prema neprijatelju, po mom
mišljenju, jeste značajan pokazatelj posebnog „mesta u svetu“ koje je pripadalo Gr
cima. On je blisko povezan sa činjenicom da gradovi-države nisu sebe smatrali sve
tom za sebe (uprkos tendencijama u tom pravcu; vidi: C. Meier, Arethusa 20 (1987),
49 ff). Oni su se suočavali sa kosmosom koji je bio veći od bilo koje moći i nisu po-
sedovali ideologiju koja bi ih sprečila da otvoreno priznaju ozbiljnost političke stvar
nosti. Razlika između grčkog i istočnjačkog shvatanja neprijatelja postaje sasvim ja
sna ako uporedimo asirske frizove sa metopama iz base u britanskom muzeju u Lon
donu. Nisam mogao da pronađem nijednog mrtvog - čak ni ranjenog - Asirca, već
samo ogroman broj poraženih neprijatelja (uglavnom nižeg rasta). Za Grke, napro
tiv, prijatelj i neprijatelj u suštini su jednaki, pobeda i poraz podjednako raspoređe
ni. Za zanimljivu obradu ove teme u vezi sa starim Izrailjem, videti: Lothar Perlitt,
„Israel und die V51ker“ u G. Liedke (ed), Frieden-Bibel-Kirche (Stuttgart/München)
17ff; naročito 38 ff.
148 Kristijan Majer
sa svim ovim išao je poseban oblik relevantne promene. Događaji su

u do tada neviđenom stepenu bili u srazmeri sa ljudskim delova-
njem; to jest, pojedinac je u odnosu na događaje stekao veličinu i
značaj koji su bili jedinstveni u ljudskoj istoriji. Grci su zauzimali
specifično „politički" položaj u svetu, pre svega u Atini, ali takođe i
na drugim mestima u stepenu koji nije lako proceniti.
Da bi došli do ovog političkog odredišta, Grci su morali da na
prave dug put, tokom koga je politička misao morala da odigra po
sebno značajnu ulogu, najpre u vrlo primitivnom obliku; oni su mo
rali da se probijaju korak po korak, u jednom široko zasnovanom
procesu. Stepen u kome su tokom ovog putovanja Grci morali da se
oslobode tradicije, može se jasno uvideti kad razmotrimo dva glav
na koraka koja je politička misao morala da napravi u svom napre
dovanju ka demokratiji. Prvi, koji je napravljen u Solonovo doba,
doveo je do ranog pojma ustava. Ovo je zahtevalo definisanje poret
ka polisa. Ta definicija je, kao što se zna, bila izražena u konzerva
tivnim pojmovima, ali je pružila sredstva za pravljenje razlike izme
đu statusa kvo i ideala iz koga je on izveden. Ideal, ili bar obris ide
ala, otkrivenje i napravljen je prvi korak, sa oslobođenjem političke
misli od vezanosti za neposrednu stvarnost. Ali, ovaj ideal je mogao
da razvije neophodnu snagu samo ako predstavlja izvorni i od bogo
va naloženi građanski poredak, u odnosu na koji je sve ipso facto bi
lo neautentično.2526
Ako je ovaj proces morao da se nastavi i trebalo konačno da se
pojavi demokratski sistem, demos je morao da se potvrdi u odnosu
na plemstvo i da izgradi sasvim različit poredak u odnosu na njega.
Ovo je zahtevalo dodatni korak, naime napuštanje shvatanja da bi
zatečeni poredak mogao da bude jedini pravedan poredak. To je do
velo do toga da građani dobiju kontrolu nad uređenjem kao celinom.
Ovaj korak u Atini je napravljen onda kada je Areopag bio lišen vla
sti. Ma kakvi motivi da se nalaze iza ovog poteza, i ma koliko da su
25 Videti: glave 2 i 8.
26 Videti: Majer, Nastanak... 19 ff.
oni koji su ga povukli bili nesvesni onoga što zapravo čine, on je do
veo do iznenadnog obmšavanja starog poretka. Ovo je svima bilo vi
dljivo; izgledi su bili uzbudljivi ali i alarmantni. Sada je stvarno us
postavljena vladavina naroda.27 Na ovoj tački, u jedan odlučujući
događaj sabrale su se mnoge struje političkog života
Nama je teško da procenimo prirodu ovog iskustva, njegovu eg
zistencijalnu dubinu i eksplozivnost. Teško možemo zamisliti fasci-
naciju sa kojom su Grci posmatrali mogućnosti koje su se pojavile
na novom političkom horizontu, mogućnosti koje su bili spremni da
osvoje zajedno sa svim pitanjima i neizvesnostima koje su nosile sa
sobom. Sve ovo odrazilo se u grčkoj kulturi klasičnog perioda i na
njoj ostavilo neizbrisiv pečat. Ali, najsnažniji izraz političkog u V ve-
ku p.n.e., verovatno se nalazi u Eumenidama. Ipak, pre nego što od
redimo političku važnost Eshilovog delà, moramo razjasniti prirodu
političkih stavova koje nalazimo u tragediji.
b. Mogućnost izricanja
političkih stavova u tragediji
Tragedija teško može da bude sredstvo za izricanje stavova o

stvarima dnevne politike. Njena politička uloga nalazi se na dubljem
nivou. Atičko pozorište bilo je deo svečanosti u čast boga Dionisa,28
a tragedije koje su se u njemu izvodile, morale su da poštuju odre
đena formalna pravila Svake godine izvođena su tri komada (zajed
no sa satirskom igrom) trojice autora. Ova tri autora birao je Archon
eponymos, između tri kandidata kojima je „odobren hor“, koji su
prethodno podneli svoje komade. Ne znamo da li je samo on dono
sio odluku, i ne znamo kojim merilima se pri tom služio. Ovaj arhont
27 Pluton, Kimon, 15.1. ab-atos demokratia. Ovo važi u okviru alternative de-
mos/oligoi.
28 O ovom videti: A. Pickard-Cambridge, The Dramatic Festivals o f Athens
(2d. Ed. Oxford 1968), posebno 58 f, 67, 84 ff, 95 ff, 263ff; videti takođe i W. Je-
ger Paideia , Novi Sad, 1991.
150 Kristijan Majer
morao je da izabere tri horega, da obezbede hor za svakog auto

ra, Oni su bili vrlo ambiciozni. Novac se nije štedeo, pravljene su
velike pripreme; najzad, postojala je i nagrada. Pobednika je bi
rao žiri sastavljen od 10 građana izabranih žrebom, iz svake file
po jedan, na osnovu spiska koji je davao Savet 500. Ovo je ga-
rantovalo da će žiri biti nepristrasan, ali je obezbeđivalo i to da
nagradu neće dodeljivati stručnjaci, a svakako ne pristalice odre
đenih shvatanja. Štaviše, članovi žirija samo su u ograničenom
stepenu mogli da zanemare aplauz ili odobravanje publike.29 Ovi
komadi izazivali su veliko zanimanje kako među Atinjanima ta
ko i među posetiocima. Ova publika brojala je oko 15 000 ili ne
što više.3031Kada je Perikle uveo subvencije za komade, njegov cilj
je bio da olakša prisustvo siromašnih slojeva. Zanimanje širokih
masa u svakom slučaju bilo je značajno.
Sve ovo znači da pesnici nisu mogli da se opredeljuju prema
tekućim političkim pitanjima. Samo izuzetno i uz veliki oprez
mogli su da rizikuju tako nešto - pod uslovom da ozbiljnost pi
tanja dozvoljava kršenje pravila. Eumenide se mogu shvatiti kao
takva vrsta izuzetka.32 Međutim, ovo nikako nije bio najvažniji
aspekt komada. Pitanje pesnikovog političkog stava33 bilo je
uglavnom manje važno; pored ostalog i zato što je teško utvrditi
29 Platon piše (Gorgia 502b-c) da tragedije teže da se dopadnu gledalištu. Vi-

deti: V. Erenberg, Aristophanes unddas VolkvonAthen (Zürich/Stuttgart 1968), 35.
Procedura glasanja porotnika je zanimljiva. Videti: Pickard- Cambridge, Dramatic
Festivals 95 ff; J. Ferguson, A. Companion to Greek Tragedy (Austin, 1972), 24;
Meier, Die politische Kunst, 66 f£
30 Bilo je između 30 000 i 40 000 odraslih muškaraca. Međutim, i žene i de-
čaci su takođe imali pravo da prisustvuju; takođe je povremeno bilo i stranaca. Vi
di: Ehrenberg, Aristophanes 24, 395 n. 52.
31 Novac je korišćen da bi i siromašni mogli da prisustvuju a da ne plate ula-
znicu.Nije jasno na koji način se to kompenzovalo. Videti: Pickard-Cambridge Dra
matic Festivals, 265 ff.
32 U sačuvanim komadima Eshil obično nije toliko aktuelan.
33 O Eshilu videti: Podlecki, Political Background.
šta su njegova lična shvatanja a šta shvatanja njegovih likova, od

nosno hora.
Sa druge strane, moguće je, i često sasvim prirodno, da pesnik
pravi aluzije na savremene probleme. Znamo za mnoge primere. U
Eumenidama nalazimo ukazivanja na sporazum sa Argom, na uklju
čenost Atine u Egipatski ustanak, i u Halkidiki, na njene aspiracije
prema skamandrijskoj ravni. Sporazum sa Argom bio je toliko važan
za spoljnu politiku Atine da njegova mitska transformacija može da
znači kako autor podržava taj sporazum, mada ne obavezno i novu
politiku u celini.3
435 Međutim, otvorena izražavanja političkih stavova
bila su retka. Po pravilu, takve aluzije nisu bile ništa više od odjeka
onoga što se u to vreme govorilo.
Treća mogućnost bila je znatno važnija za političke iskaze. Oni
su mogli da se odnose na oblast u kojoj je pesnik u stanju, što se i
očekuje od njega, da sebi dozvoli veću slobodu, oblast političkih raz
mišljanja koja prevazilazi faktičke struje, i koja se odnosi na polis i
politički život uopšte. Pesnik je mogao da određeni mit tumači na
nov i suštinski politički način, polazeći od političkog iskustva, i raz
mišljanja o savremenim političkim problemima. Mit se tada mogao
koristiti kao sredstvo za izlaganje ovih problema; oni su ponekad
mogli da budu centralni za delo, a ponekad da imaju samo periferni
značaj. Mit je mogao da ilustruje nove političke probleme, uvide, is
kustva. Tragedija je mogla da odslikava određene vidove tekućeg
političkog mišljenja; radeći tako, ona je ispunjavala svoju obrazovnu
funkciju,36 stvarajući svest o dostignućima polisa ili o njegovim pro
blemima, odnosno razmišljajući o prirodi politike koju je prikaziva-
34 290 f. 397ff, 670 ff, 772 ff. Videti: Luije; J. H. Quincey, Classical Qaur-
terly 14 (1964) 191; Dodds, Ancient Concept o f Progress, 47.
35 Videti dalje u ovoj glavi. O razlici između referenci na unutrašnju i spolj
nu politiku, videti: Luije. Jasan nagoveštaj podrške Temistoklu nalazi se u Persijan-
cima (Videti: Podlecki, Political Background, 8 fl).
36 Aristofan, Žabe, 1009 f, 1054 ff Up. Pausanija, 1.3.2. o posledicama ovog
učenja.
152 Kristijan Majer
la uglavnom na jedan neutralan način; mogla je takođe da sadrži i

određene opšte opomene.
Kada je identitet društva uglavnom politički, onda politički
problemi dobijaju poseban egzistencijalni karakter. Do tada ne
viđene političke promene koje su se događale u Atini, iskorak u
širi svet, demokratski oblik vladavine, doveli su do niza vrlo te
ških i suštinskih problema orijentacije. Ovi problemi izražavali
su se u atičkoj tragediji, u meri koja nije dovoljno ocenjena. Re
alan politički sadržaj tragedije, njena poruka zajednici, pripada
li su oblasti političke misli, koja je prevazilazila trenutne podele.
U to doba nije postojala jasna podela između poezije i mi
šljenja.37 Tragedija je dolazila do najširih slojeva publike, omo
gućujući da se duga tradicija političke misli nastavi i u doba
atinske demokratije. Tragički pesnici su bili pod jakim uticajem
„Treće pozicije44, u kojoj se ovog puta grčka politička misao in-
stitucionalizovala.38 Ovo je dovelo do značajnog realizma, ali je
bez sumnje sprečavalo pristrasan stav.39 Naravno, u ovoj tradi
ciji sve je još bilo na vrlo primitivnom stepenu. Političko se iz
nenađujuće naglo pojavilo. Iza određenih stanja mogle su da se
opaze određene norme i naslute pojedinačne potrebe. Ali, ljudi
nisu imali opštu svest o punim implikacijama svojih praktičkih
ciljeva - sve dok se iznenada nije pojavila demokratija. Čak i ta
37 Videti: Jeger Paideia I, 317.

38 Vidi: glavu 3 i raspravu u toj glavi.
j9 Videti dalje u ovoj glavi. Jeger (.Paideiaj verovatno pomalo prenaglašava
suprotnost između izvođenja tragedije i svakodnevnog života. O političkim struja
ma, videti: W. R. Connor, The New Politicians o f Fifth-CenturyAthens (Princeton
1971). Konor ne sagledava sve probleme vezane za ovu temu. Videti: C. Meier,
„Der Alltag des Historkers und die historische Theorie" u H.M. Baumgartner i J.
Riisen (eds), Seminar: Geschichte und Theorie. Umrisse einer Historik (Frankfurt
1976), 39 ff. Važno je da shvatimo da su struje u antičko doba u velikoj meri zavi
sile od aktuelnih tema i da su se menjale u skladu sa njima; neslaganja oko osnov
nih principa ustava, bila su retka. Za izvore, videti: Ruschenbusch, Athenische In-
nenpolitik, 3 ff. Ova tema zahteva dalje istraživanje.
da nisu bile očigledne sve implikacije demokratije po novi pore

dak. Zbog toga su ljudi utoliko više bili svesni veličine onoga što
se dogodilo. Eshil je pokušao da izgradi nove pojmove, pomoću
kojih bi mogao da izrazi novo iskustvo, i uspostavi ravnotežu.
c. Struktura i teme Orestije
Eumenide su poslednji deo Orestije, trilogije koja se bavi Kli-

temnestrinim ubistvom Agamemnona {Agamemnon), osvetom nje
govog sina Oresta {Pokojnice) i Orestovim konačnim oslobađanjem.
Ovde je obrađena istorija jedne porodice.
Prava tema ove porodične istorije, međutim, jeste lanac osveta
koje se nadovezuju jedna na drugu,40 lanac koji svoj vrhunac dosti
že u Orestovoj aporiji. Ova aporija sastoji se u činjenici da on oca
može osvetiti samo tako što će ubiti majku. Dva prava nalaze se u
sukobu: gora dilema teško da se može i zamisliti.41 Kako čovek tre
ba da postupi u ovoj situaciji? Eshil pitanje ostavlja otvorenim. Od
luku nije doneo Orest, već Apolon: dužnost osvete najvažnija je du
žnost.42 Stari zakon osvete mora bezuslovno da se sluša; u protiv
nom, Orest mora očekivati tešku kaznu. Međutim, šta će se dogodi
ti sa njim ako ubije majku? Prema Apolonu, biće očišćen od svake
krivice.43 Ipak, može li ubistvo da prođe nekažnjeno? Zar se zakon
osvete neće bezuslovno primenjivati i na samog Oresta?
40 Agamemnon 1090 ff; 1502f, 1582 ff; Pokojnice 1065 ff; Eumenide 175 ff;
Videti: Grossmann, Promethie und Orestie. Attischer Geist in der attischen
Tragodie (Heidelberg 1970), 219. Klitemnestrin zločin tako postaje jedan u dugom
nizu zločina.
41 Pokojnice 461, Agamemnon 1560 f, 1283: „Stavljanje završnog kamena na
bezumna nedela ove kuće“ (Loeb).
42 Pokojnice 269 ff; 940 f, 1030 ff; Eumenide 465 ff (up. Agamemnon 1560
f). Orest prirodno prihvata presudu.
43 Pokojnice 1030 ff.
154 Kristijan Majer
Apolon kaže da neće, ali Erinije, duhovi osvete, besno izjavlju

ju da zakon mora da se primeni.44 One su na sebe uzele zadatak da
osvete Klitemnestru, jer nije ostao nijedan čovek koji bi to mogao da
uradi.45 Ovo dovodi do rasprave između Apolona i Erinija. I sami
bogovi su se podelili: Zevs i njegova dinastija ulaze u sukob sa Eri-
nijama, koje su ranije bile njegove pomoćnice u očuvanju zakona46
Eshil ovo predstavlja kao borbu između mlađe i starije generacije
bogova. Za Grke, Zevsova dinastija bila je relativno nova, jer je na
vlast došla posle Uranove i Kronosove dinastije. Erinije, međutim,
pripadaju starijem sloju: Eshil ih prikazuje kao kćeri noći.47 One su
strašne, zlokobne i neumoljive; one su prvobitne sile, dok novi bogo
vi predstavljaju humaniji i prosvećeniji režim, bar u Eumenidama.
Sukob božanskih sila samo se površno dotiče Oresta. Obe stra
ne ovoj stvari pristupaju na tako suštinski način da se postavlja pita
nje: šta je zakon? Drugim recima, koji - ili preciznije rečeno, čiji za
kon - treba da se primenjuje: novi zakon Zevsa i njegove dinastije ili
stari zakon Erinija? Od odgovora na ovo pitanje zavisi hoće li Orest
biti osuđen ili oslobođen. Ova rasprava i konačno rešenje predsta
vljaju glavnu temu Eumenida.
Erinije progone Oresta. Mada ga je Apolon ritualno očistio od
krivice, one i dalje žestoko insistiraju na zakonu da se ubica majke
44 Eumenide, 64, 88, 219 f, 232 f Pokojnice, 1030 up. Napomenu 104.
45 Videti: M.P. Nilsson, Geschichte der griechischen Religion I (3d ed. Mu
nich 1967), 101.
46 Videti: ibid, 100 ff; K. Reinnhardt Aischylos als Régisseur und Théologie
(Bern 1949), 149; F. Solmsen, Hesiod and Aischylos (Ithaca 1949), 186 f, 189 f; H.
Loyd-Jones, The Justice o f Zeus (Berkeley 1971), 63 f; Lesky D ie tragische Dich-
tung, 132 f. Apolon je zapretio Orestu da će ga Erinije proganjati ako ne kazni maj
ku, i na taj način ne osveti očevu smrt (Pokojnice). Ovde nema ni govora o očišće
nju. Hor zahteva od Mojri, polusestara Erinija (Eumenide), da podrže čin osvete.
Onda Erinije, prema horu, navode Oresta da počini ubistvo, pokoravajući se želji
Dike (Pokojnice).
47 Eumenide 69, 321, 416, 745, 845, 1024, videti: Solmsen Hesiod and Ais
chylos 178f f Oštrina ovog kontrasta nije uobičajena. 183 ff; videti: 155.
kazni. Za ovo možemo naći ,,teološko“ tumačenje, i pretpostaviti da

je u V veku u Atini stari ritual očišćenja izgubio svoju prvobitnu
uverljivost.48 Ovo se može videti i u kontekstu drame: ako su bogo
vi podeljeni, onda čin očišćenja koji je izvršila jedna strana, ne mo
že da obavezuje drugu. Ova objašnjanja se uzajamno ne isključuju.49
U svakom slučaju, ograničena delotvomost očišćenja predstavlja su
štinski deo dramskog sukoba. Orest je nateran na dug period lutanja.
Za njega je ovo dokaz daje delotvomo očišćen od krivice, jer se ni
šta nije dogodilo onima sa kojima je bio povezan (235, 297, 444).
48 W. Burkerg, Griechische Religion der archaischen und klassischen Epoc-

he (Stuttgart, 1977), 376.
49 Ovde postoje mnoge nedoslednosti. Vidi: Lesky, Die tragische Dichtung,
132; ibid, Hermes 66 (1931) 209 ff. Dodds, Ancient concept o f Progress 50 f, sma
tra da se uloga očišćenja „namemo umanjuje". Meni se ipak čini da se ovde slika
faktička situacija: Atina je ubeđena, ali Erinije i dalje ostaju pri svom stavu. Vide
ti: Reinhardt Aischylos 161 f Stepen u kome Eshil veruje u vrednost očišćenja ni
je mnogo važan. Vidi: G. Thomson Aischylos and Athens A Study in the Social Ori
gins o f Drama (London 1941), 260 i 272; ibid, The Oresteia o f Aischylos I (2d ed,
Amsterdam/Prague 1966), 45 f, 56. Tomson problem očišćenja sagledava u kon
tekstu velike sheme društvenog razvoja; Erinije zastupaju plemenski poredak i
princip odmazde, Apolon aristokratiju i očišćenje, Atena demokratiju i sud sa po
rotom. Ovo nije tačno. Prvo, Eshil nije bio istoričar a pre svega nije bio zastupnik
istorijskog materijalizma; drugo, čak i pod pretpostavkom da je pravio takvu isto-
rijsku distinkciju, on nije bio u obavezi da Areopag povezuje sa aristokratijom; na
trećem mestu Atena je pristalica očišćenja, mada shvata da to neće otkloniti teško
će sa Erinijama. Takva istorijska diferencijacija stvara više problema nego što ih re-
šava (vidi napomenu 113). Eshilova čitava konstrukcija može se shvatiti samo ako
prihvatimo da je za njega odnos između starog i novog nezavisan od bilo koje ap
solutne hronologije i sukcesivnih faza društvenog razvoja, tj. ako pretpostavimo da
se on zadovoljava povlačenjem paralela između starog i novog, ne pokušavajući da
ih precizno upoređuje. Zato se sa jedne strane, smena božanskih dinastija poklapa
sa smenom starog i novog u pesnikovo doba, dok se istovremeno stari Areopag po
vezuje sa novim sudskim procedurama. Konačno, kada je reč o njihovim koncep
cijama zakona, Apolon pripada novom poretku, isto kao i Atena. U stvari, on je
strasnije okrenut novinama nego boginja pomirenja. O dinastičkom jedinstvu vidi:
H.D. F. Kitto, Greek Tragedy (3d ed. London, 1961), 89 n.52. Up. Meier, „Der Um-
bruch zur Demokratie" 366 ff.
156 Kristijan Majer
Ipak, Erinije nastavljaju da ga progone. Konačno, poslušavši Apolo-

nov nalog, on odlazi u Atinu, sa ciljem da ga boginja Atena spase.
Ovo znači da se slučaj mora resiti. Boginja se obraća sudu: presudu
mora da donese Areopag (st.480-481). U sceni suđenja, Erinije izla
žu svoj zahtev; Orest se brani, a brani ga i Apolon (st.573-4). Areo
pag ga konačno oslobađa krivice (709).
Posle toga Erinije ga više ne proganjaju. Ali, sad vreba nova
opasnost:50 duhovi osvete prete da će kazniti Atinu zbog presude ko
ju smatraju ismevanjem pravde. Tokom dugog dijaloga, boginja naj
zad uspeva da ih umilostivi. U zamenu nudi im stalan dom i kultno
poštovanje u Atini, u kojoj će ubuduće biti odgovorni za očuvanje
zakona, koji grad u ratu vodi iz uspeha u uspeh. Erinije se preobra
žavaju u dobra božanstva - Eumenide, ,,dobronameme“. Tako se us
postavlja nov, pravedan i sveobuhvatan poredak kako u okviru poli
sa tako i među bogovima.
U ovoj tregediji Eshil je u velikoj meri izmenio i proširio tradi
cionalni mit, ne toliko što ga je povezao sa Atinom, već time što je
od Areopaga napravio sredstvo prekidanja drevnog lanca osveta ko
je prate jedna drugu, prokletstvo koje leži na kućama Atreja. Pona
šanje na sudu, oslobađanje Oresta, umirivanje Erinija, njihovo pri-
hvatanje u Atini, i verovatno njihova identifikacija sa Eumenidama,
sve je to pesnikovo delo.51 Čini se daje u legendu o Atini neposred
no ugrađena značajna politička poruka.
Ono što Eshil opisuje u Orestiji predstavlja veliki napredak u
istoriji civilizacije: osveta se zamenjuje zakonom koji vlada u poli
50 Za ovaj problem videti; R. Specht, Innovation und Folgelast (Stuttgart/Bad

Carmstat 1972).
51 Videti: Lesky, Die tragische Dichtung, 109f, 132 f; za različito shvatanje
videti Wilamowitz, Aristoteles undAthen 333 f. Tomson (Orestia I, 57), i Rajnhart
(Aischylos 154 ff) takođe smatraju d aje Eshil Erinije pretvorio u Eumenide. Na su
protan stav ukazuje reljef iz Arga koji navodi Nilson u: Griechische Religion 1101
(tabla 51.2). Tomson ispituje mogućnost orfičkih ili pitagorejskih prethodnika. U
svakom slučaju, mitski arhetip se verovatno bavio samo sudbinama velikaških po
rodica, dok Eshil u centar svog interesovanja postavlja grad, opasnost od građan
skog rata i moguće puteve otklanjanja ove opasnosti.
su,52 individualno delovanje građanskom pripadnošću, a na mesto

samovolje pojedinca ili porodične loze, stapa vrhovna vlast grada.
Ovde se ne radi ni o čemu manjem nego o uspostavljanju polisa kao
entiteta koji nadmašuje sve pojedinačne snage.53 Ovo je temeljni
aspekt trilogije. I stvarno, u poslednjem činu Eumenida radnja se ba
vi isključivo Atinom i novouspostavljenim građanskim poretkom u
njoj. Prekidanje zlokobnog lanca osveta, ovde se pojavljuje kao deo
niza događaja koji takođe uključuje bogove, pa samim tim postaje i
promena univerzalnog poretka.
Posebno je zanimljiva činjenica da ova promena nije posledica
zamena jedne vrste bogova drugom, već pojave napukline u već
utvrđenom Zevsovom autoriteta: „nova stranka11 odnosi pobedu a
zatim se sa onima koji su izgubili postiže pomirenje.
Ovo viđenje nastanka novog građanskog poretka svakako je po
vezano sa događajem u čijoj senci je i nastalo, naime, sa ukidanjem
vlasti Areopaga. Upravo ovaj događaj čitav građanski poredak izne
nada, i to prvi put, stavio je u ruke građana. Suočeni smo sa pitanjem
na koji način je problem koji su postavljali politički sukobi i revolu
cija u građanskom poretku, naslikan u Eumenidama, odnosno kako
se on odrazio i ovaplotio u ovoj drami.
52 Agamemnon 754, 1560 (Zevsov zakon); Pokojnice 306 (posledica pravde

i konačno Zevsa), 400 ff.
53 Vid, Solmsen, Hesiod andAischylos 216. Rajnhart (Aechylosj sugeriše da
je ustanovljenje kulta Eumenida značajnije od uspostavljanja Areopaga. Ali, ovo
drugo je prikazano na takav način da je jasno da ga treba politički shvatiti. Nezavi
sno od ovog, Rajnhartovo rezonovanje je teško prihvatiti. Loyd-Jones u The Justi
ce od Zeus sumnja d aje prelazak sa osvete na vladavinu zakona istinska tema. Ali,
ovo su lažne alternative. Lojd-Džons se usredsređuje na nadležnosti i sled istorij-
skih događaja ( pri tom potcenjuje stepen promena do kojih mogu da dovedu isto-
rijski događaji; on stoga ne uviđa ono što se događa u komadu, to jest, pun obim
sukoba koji proizlazi iz zahteva za osvetom. Postizanje suštinski nove odluke, ko
ja omogućuje moć polisa i novo stanje koje proizlazi iz kompromisa. Prema Raj-
nhartu, ovo je sve više simbolične nego istorij ske prirode. Ne možemo odbaciti du
boke promene koje Eshil izlaže samo pozivanjem na nepromenljivost načela grčke
teologije.
158 Kristijan Majer
Naravno, politička dimenzija se ne može razmatrati izolovano.

U tadašnjoj Atini dejstvo politike bilo je toliko važno i preovlađuju-
će da se revolucija, ostvarena 462/61, nije mogla izraziti samo kroz
uske političke pojmove. Ljudi su odavno, a posebno od Solonovog
doba, uviđali da postoji poklapanje između poretka u polisu i poret
ka sveta.54 Promena shvatanja o jednom dovodila je do novih pred
stava u drugom. U skladu sa tim, kad se suoče sa takvim političkim
promenama, misaoniji među građanima morali su da iznova razmi
sle o univerzalnom poretku. Takvi izuzetni događaji zahtevali su du
boko promišljanje svega, uključujući i odnose među bogovima. Sto
ga, mada se naše tumačenje usmerava na političku konfiguraciju,
ono ne srne da zanemari univerzalni poredak, sa kojim je ova konfi
guracija blisko povezana.
Ovo nas navodi da pitamo, prvo, kako se politička konfiguraci
ja Eumenida uklapa u širi kontekst trilogije. Kakvu ulogu ima sukob
između bogova unutar ćele Orestijéï Drugim recima, može li se on
uklopiti u širu istorijsku perspektivu, koja se možda otkriva u trilo
giji kao celini, i ako može, kako? Kako je u kontekstu drame napra
vljen odlučujući korak od primitivnog sistema osvete i svađe, do sta
bilnosti polisa? Da li je moguće, kao što se često tvrdi, da iza Ore-
stije leži neka vrsta filozofije istorije, odnosno teologije istorije, za
koju Eumenide pružaju ključ? Ovo pre svega postavlja pitanje o
Zevsovoj ulozi: da lije on u sebi doživeo razvoj, odnosno promenu,
i ako jeste, može li se to shvatiti kao napredak?55
Hipoteza otprilike izgleda ovako: u Agamemnonu Zevs se poi-
stovećuje sa različitim oblicima odmazde, posebno sa osvetom Troji
i Klitemnestrinom Agamemnonu. U svakom slučaju, pravedna kazna
54 Up. najnovija zapažanja u: U. Hôlscher, „Das existentielle Motiv der

frühgriecheshen Philosophie" u F. Hoerman (ed), Pmbata-Probanda (Munich
1974), 58 ff O Solonu videti: Solmsen Hesiod andAischylos 117. O Anaksiman-
deru vidi: H. Frankel Dichtung und Philosophie des friihen Griechentum,
München 1962.
55 Ovo shvatanje usvaja Kito, Form and Meaning in Drama (London 1956),
71 ff; videti takođe i: Ferguson, Companion 110.
donosi krivicu njegovim smrtnim pomagačima, zbog koje oni mora

ju da ispaštaju. Svi ovi događaji deluju vrlo sporno. Trojanski rat, u
kome je tako mnogo ljudi izgubilo život zbog jedne neveme žene i
potrebe da se kazni njen zavodnik, izložen je javnoj kritici građana
Arga.56 Ali, Zevsov zakon koji traži da svako ko deluje mora da pati
(pathein ton erxanta) neumoljivo se primenjuje. Sramota dovodi do
sramote, udarac do udarca, ubistvo do ubistva. Iz ovog razloga kaže
se za Zevsa da je „uzročnik svega“ (panaitios) i „onaj koji sve čini“
(panergetesj. U skladu sa ovom tradicijom, Dike, boginja pravde, i
Erinije, koje isto vraćaju istim, pojavljuju se kao njegovi pomagači.57
Kad kasnije, u Eumenidama, Zevs odbacuje zakon osvete, sklo
ni smo da pretpostavimo kako je on prošao kroz unutrašnji razvoj.
Treba ovde pomenuti da u Okovanom Prometeju Eshil sasvim jasno
pokazuje da Zevs prolazi kroz razvoj od tiranske surovosti i neume-
renosti uzurpatora do mudrosti i umerenosti koje osiguravaju uni
verzalnu pravdu.58 Pojam razvoja odbacuje se zato što se suprotsta-
56 Agamemnon 62, 438, 687, 799, 714, 821, 1455 i takođe 347. Ovi stihovi
su zanimljivi jer otkrivaju određen skepticizam u pogledu mišljenja da rat nastaje
iz želje za bogatstvom. Vrednost borbe se dovodi u pitanje. Vidi: Eshil Pribeglice
476. Videti: B. Daube, Zu den Rechtsproblemen in Aischylos' Agamemnon (Zü-
rich/Leipzig 1938), 136 f; Kitto, Form and Meaning 21. (O poistovećivanju Zevsa
sa osvetom vidi: Agamemnon 62, 326, 367, 369, 526, 582, 704, 748, 813, 1563.
Pokojnice 313.
57 Agamemnon 1560 Pokojnice 306, 400, Agamemnon 1485; up. 176. Vidi:
Kitto, Greek Tregedy, 70 ff. O Erinijama vidi napomenu 46. Naravno, Zevs želi sa
mo da kazni kršenje zakona i gostoprimstva. Apolon, sa druge strane, kažnjava iz
ličnih razloga, Kasandra mora da umre jer je prezrela njegovu ljubav {Agamemnon
1080).
58 Videti: Grosseman, Promethie und Orestie 74 ff; Solmsen Hesiod and Ais
chylos 124 ff, 205, 217; Lesky, Die tragische Dichtung, 142 f. U Prometeju ideja
sricanja mudrosti kroz patnju izričito se povezuje sa Zevsom. Ovo, naravno, može
biti pristrasan sud Titana. Međutim, i De Romili je možda u pravu kad kaže: ,,U
Eshilovom svetu vreme ima tako važnu ulogu da on mora da se udubljuje u razvoj
i istoriju bogova da bi shvatio suštinu pravde". Time in Greek Tragedy (Ithaca
1968), 68. Vidi: Meier, Diepolitische Kunst 168 ff
160 Kristijan Majer
vlja grčkom shvatanju bogova. Kaže se da kod Eshila bogovi samo

pokazuju različita lica; u određeno vreme postaju vidljivi neki aspek
ti a drugi ostaju skriveni. Oni se mogu sagledati iz različitih uglova,
ali ovo ne znači da se bogovi razvijaju.59 Zanimljivo je, međutim, da
se razni aspekti bogova u Okovanom Prometeju i „donekle različi-
to“ u Orestiji pojavljuju u određenom redu, naime, da suroviji i pri
mitivniji zamenjuje čovečniji i civilizovaniji aspekt - aspekt, da tako
kažemo, koji se poklapa sa razvojem polisa. Kao što Džon Ferguson
tvrdi, Zevs se u Orestiji „politizuje" i od „Zevsa kseniosa“ (koji su
rovo kažnjava kršenje gostoprimstva) pretvara se u „Zevsa agoraio-
sa“ (koji voli miroljubive kompromise).60 Prelaz od samostalnog tra
ženja pravde na jurisdikciju polisa, paralelan je na neki način sa po-
slednjom fazom pojave kulture kako su to zamišljali savremenici.
Učenje o nastanku kulture igra važnu ulogu u Eshilovom mišljenju;
on ga izražava u religioznim pojmovima.61 Otuda izgleda verovatno
da nova svest o nastanku polisa ima paralelu u pretpostavci preobra
žaja (mada ne „razvoja") Zevsovog načina vladavine. On koji je bio
uzurpator, konačno donosi stabilnost (koja se pripisuje njemu, mada
može da bude i kompromis sa silama koje su ranije vladale, pre ne
go neki aspekt njegove prirode).62 Izgleda da se ovo može videti u
Okovanom Prometeju. U Orestiji, sa druge strane, određene pretpo
stavke o istoričnosti svake vladavine, mogu delovati zajedno sa dru-
59 Reinhardt, Aischylos 69 ff W. Kraus, Gnomon 23 (1951) 23; Schacher-

meyer, Friihe Klassik 166. Up.Heraklit, fr.67, Loyd-Jones, The Justice o f Zeus 95
ff; J.-R Vemant, Myth et société en Grece ancienne (Paris 1974), 110. Iako je po
grešno učitavati u Eshilove ideje moderno shvatanje razvoja, Grci su bili u stanju
da prave razliku između starog i novog režima.
60 Agamemnon 61 I, 362, 704, 748, Up. 525, 973; Eumenide 973.
61 Schachenneyer, Friihe Klassik, 173 f; Romilly; „Thucydide et l'idee de pro
gres", Annali della Scuola normale superiore di Piša. Letere, storia e fdosofia, ser.
2 (1966) 144 ff; Dodds, Ancient Concept o f Progress,6.
62 Treća i verovatno najstarija interpretacija nalazi se u Oxy>rhynchus Papyri
XX, 2256.9a (=ff. 282 Lloyd -M m es 530 Mette) prema kojoj je Zevsova vladavi
na od samog početka bila pravedna jer se branio od napada svog oca Krona.
gim pretpostavkama koje uključuju paralelu između zemaljske i ne

beske vladavine.6364Ako su paralelni, ovi oblici vladavine to mogu bi
ti samo privremeno; ovde se nalazimo tek u početnoj fazi pitanja ko
je svoj zaključak dobija u Okovanom Prometeju.M Ako je Zevs ne
kada bio mlad, onda je i njegova vladavina takođe bila mlada, a u
svetu V veka p.n.e. bilo je malo garancija za pretpostavku d aje ona
bila savršena od samog početka. Kao što se zna, kad je dostigla sa
vršenstvo, ona je morala da bude trajna i nepromenljiva 65
Naravno, Eshil nigde ne tvrdi da novi Zevsov stav ispoljen u
Eumenidama treba pripisati tome što se on „razvio11 ili dostigao
„zrelost11; ne treba ga pripisati ni promeni svesti ili novom razume-
vanju stvari. Nigde se ne kaže daje Zevs prošao kroz unutrašnji pre
obražaj, ili da ima dve strane ličnosti. Ako pratimo osnovne obrise
radnje, otkrivamo da se promena usmerenja dešava u dve faze.
63 O drugim trilogijama: Solmsen, Hesiod and Aischylos, 172 ff (on ipak ni
je uspeo da istakne poseban karakter Pmmeteja).
64 Doslednost sa kojom trilogija o Prometeju prikazuje preobražaj Zevsove
vladavine - spojena sa stilskim osobinama - ukazuje na to d aje ona napisana po
sle Orestije. Najzad, deluje izuzetno drsko opisivanje prema kome je Zevs u počet
ku mladi i tiranski vođa i na taj način pretpostavljanje da bogovi prolaze kroz dug
proces učenja koji se poklapa sa postepenom politizacijom polisa. U Orestiji Eshil
ne može ili neće da se uputi u tom pravcu. Odatle istorijski neutemeljen iznenadan
obrt u ovozemaljskim stvarima. Ovo rešenje koje ne umanjuje veličinu ovog delà,
očigledno predstavlja ranu fazu u Eshilovom razmišljanju o pravdi i njenoj ovoze
maljskoj dimenziji. Vidi: Solmsen, Hesiod and Aischylos 167, 189 (sa bibliografi
jom), 172 f. (Upadljivu razliku između trilogija i drugih komada - koji nisu mogli
biti napisani mnogo ranije - možda treba pripisati ne samo pokušaju usaglašavanja
sa Hesiodovom Teogonijom, već i političkom iskustvu iz 462/1 koja mu daje ovu
aktuelnost. Po mom mišljenju, upravo dokazi koje Solmsen koristi sugerišu da je
Prometej napisan posle Orestije. Vidi: ibid, 155) - Videti: Dodds, Ancient Concept
o f Progress, 37; Schachermeyer, Friche Klassik, 165. Za pitanja autentičnosti vide
ti: Lesky, Die tragische Dichtung 141 ff; M. Griffith, The Authenticity o f Promet
heus Bound (Cambridge, 1977).
65 Reinhardt u Aichylos 69, zauzima suprotno stanovište. Ali, čak i ako je tač-
no ono što se tvrdi o grčkoj religioznosti uopšte, ona ne postavlja granice onom što
se može zamisliti u vremenima tako radikalnih promena.
162 Kristijan Majer
U prvoj fazi Apolon, odgovarajući Orestu, kaže da se on mora

osvetiti, ali i da će svakako biti oslobođen od krivice koju osvetom
bude navukao na sebe. Erinije ga zato nazivaju „uzročnikom mate-
roubistva“. U Eumenidama Apolon izričito kaže da njegov nalog
potiče od Zevsa.66 Stoga, izgleda d aje Zevs odgovoran što je Orest
bio prinuđen da izvrši najgroznije delo, zato što je poslušao nalog da
ubije majku i tako osveti oca. Mlađi bogovi dosledno primenjuju sta
ri zakon. Da li su oni želeli ovaj vrhunac osvete da bi mogli da uni
šte njen zlokobni mehanizam? Izgleda da jesu, mada se to nigde iz
ričito ne tvrdi. Ali, ako su to želeli, oni su postigli uspeh samo zato
što su branitelji drevnog zakona smatrali sebe obaveznim da izvrše
stari nalog.
Jer, Erinije sad preduzimaju drugi korak, prihvatajući na sebe da
osvete Klitemnestru. One verovatno nemaju drugi izbor do da osve
ćujući njeno ubistvo, deluju u duhu sledbeništva i pristrasnosti, jer
nju nisu proganjali zato što je ubila Agamemnona (219, 604). Izgle
da da ovo dokazuje kako one nisu ispunjavale samo svoju obavezu,
već su materoubistvo doživele kao nešto mnogo ozbiljnije od ženi
nog ubistva muža. Za ovu novu jednostranost Erinija izričito se tvr
di (st.7-20) daje razlog iz koga je i Apolon takođe jednostran u od
brani Oresta. Stiče se utisak da nije bilo otpora Erinija, očišćenje
Orestovo bi dovršilo čitavu stvar. Zbog njega dolazi do razvoja su
koba, koji dovodi do nastanka suštinski novog zakona.
Radnja komada na taj način prikazuje situaciju ekstremne krize,
koja dovodi do novih kriza, i konačno do revolucije.67 Upravo se na
ovaj način zbivaju stvari u politici: prvo dolazi do sukoba, a kad se su
protstavljene strane polarizuju, onda je važnije ne samo da jedna dru
goj osporavaju zauzetu poziciju, već dovode u pitanje i samu osnovu
na kojoj su nekada postojale jedna kraj druge. Dolazi do lanca reak-
66 Eumenide,6 \4 ff, 713, 797 d; Pokojnice 558 f.

67 Ono što mi zapažamo jeste suštinska logika zapleta i karaktera - uprkos
nekim nedoslednostima - a ne, kao što tvrdi Grosman (Promethie und Orestie) „ar
haično ređanje sasvim različitih značenja, koja se pripisuju Erinijama“ .
čija, u kome se udarac smenjuje udarcem, i koji se pojačava dok ko

načno ne dođe do inovacije. Stari lanac reakcija se nastavlja, mada sad
u obliku suprotnosti između starog i novog. Eshil je svakako znao da
suštinska promena ne dovodi do kraja politike; ona je samo menja, a
često i pogoršava Moramo se upitati da li promena u Zevsovom sta
vu proizlazi jednostavno iz nove situacije, ili ima dublje poreklo.
Prema Kitou68 Zevs se uključuje jer je vladavina Egista i Kli-
temnestre ukinula zakoniti poredak polisa Nalog dat Orestu da osve
ti svoga oca, treba razumeti politički. Arg mora da se oslobodi. Či
njenica da se Zevs okreće protiv Erinija, na taj način jeste posledica
ove politike, i prenošenja problema u Atinu.
Ovo je tačno ukoliko se Eshil trudi da pokaže kako je Arg ljuto
pogođen ubistvom Agamemnona. Iz prvog delà trilogije jasno se vi
di da je njegova vladavina bila zakonita i dobra. Uprkos žalbama
zbog Trojanskog rata i kraljevog ponašanja u ulozi komandanta flo
te i vojske, te stvari nisu narod bacile u ropstvo.69 Vladavina njego
vih ubica, naprotiv, postaje neizdržljiva za čitavu lozu i ceo grad, što
saznajemo ne samo od argoskih staraca u Agamemnonu, već i od
trojanskih robinja, koje obrazuju hor u Pokajnicama.70 Ovo je jak
razlog da se Orest osveti: sloboda i zakonitost moraju se ponovo us
postaviti.71 Ovde donekle dolazi do promene teme: Atrejeva loza sve
više se povezuje sa sudbinom Arga. U skladu sa tim sve se manje po-
minje Agamemnonova krivica a sve više njegova veličina i praved
nost, kao i strašan način na koji je izgubio život.72 U Agamemnonu
68 Kitto, Greek Tragedy 91.

69 Agamemnon 844, 938, 951, 1452, 1489, 1513, (up. Klitemnestra i Egist,
883, 1617, 1636).
70 Agamemnon 1355, 1365, 1633, 1409, 1424, 1615, i 904 f.
71 Pokojnice, 302, 863, 973, 1046. Vidi: Daube, Rechtsprobleme, Kitto, Form
and Meaning, 56.
12 Pokojnice , Žrtvovanje Ifigenije, koje ima tako značajnu ulogu u Agamem
nonu i Pokajnicama, pominje se samo jednom. Klitemnestra samo jednom i to uop-
šteno, pominje svoj zločin. Videti: Kitto, Form and Meaning, 39.
164 Kristijan Majer
bogovi kao čuvari zakona bili su upleteni u lanac osveta, koji zapo
činje u prošlosti i nastavlja se u budućnosti, ali u Pokajnicama oni u
više navrata pozivaju samo na jednu stvar: da Orest uspešno sprove
de svoju osvetu.73 U vezi sa ovim može se dosta reći o Kitoovom tu
mačenju. Ono ovozemaljske promene na prihvatljiv i kreativan na
čin povezuje sa Zevsovom voljom i iz komada izvodi zanimljivu
koncepciju istorije polisa Ipak, jednu stvar moramo dodati: Eshil je
izuzetno uzdržan u nagoveštavanju takvih ideja. Pitanje zašto je sud
bina grada postala toliko važna za Zevsa, ostaje potpuno otvoreno.
Kito, kao što se zna, proširuje ovu vezu.74 On smatra da se to
kom trilogije u Zevsu može zapaziti preobražaj paralelan sa progre
som koji se pojavljuje na ljudskom planu, tako da to dvoje grade je
dan proces na dva nivoa. U Agamemnonu kaže se daje Zevs morao
da ustanovi zakon po kome ljudi uče kroz patnju (pathei mathos).
Sećanje na prošla stradanja ne miruje u ljudskim srcima, tako da oni
i mimo svoje volje stiču mudrost i razboritost (sophronein). Bogovi
im ukazuju surovu milost (charis biaios).75 Prema Kitou, Eshil na
ovaj način slika zakon osvete i gradi put za njegovo ukidanje.
Ovo zapažanje je prihvatljivo mada ne objašnjava zašto je Zevs
pokrenuo niz takvih događaja. Mi stvarno možemo da vidimo odre
đeni ,,progres“ u protagonistima iz Arga. Agamemnon ništa nije na
učio. Klitemnestra posle izvršenog zločina stiče izvesno znanje.
Orest i Elektra koji u početku ne žude za osvetom, stiču znanje čak
i pre svog čina, mada ih to znanje ne oslobađa nužnosti materoubi-
stva.76 Istinski dramski zaplet rađa se tek iz sukoba između bogova
i intervencije Atene, koja svoju mudrost duguje Zevsu (856).
73 Solmsen, Hesiod andAischylos, 192 f

74 Kitto, Form and Meaning, 71 ff.
75 Agamemnon. Reinhardt u: Aischylos 20 ff, tvrdi: „svaki grčki bog, kao ova-
ploćenje posebnog načina postojanja, zahteva od ljudi da se ponašaju u skladu sa
njegovom božanskom prirodom. Zato Zevs od ljudi traži mudrost".
76 Kitto, Form and Meaning, 39, 46,f, 83; Dodds, Ancient Concept o f Pro
gress, 6o f .
I ovde postoje nagoveštaji da su ovozemaljski događaji sagleda

ni iz istorijske perspektive. Mudrost Atene predstavlja mudrost nje
nog grada. Ovo se ne tvrdi eksplicitno, s obzirom na mitsku situaci
ju, ali drama oscilira između mitske situacije i stvarnosti koja je po
stojala 458. g.p.n.e. Eumenide se mole da Atinjani, kao poverenici
device Atene, tokom vremena steknu mudrost (sophronein en chro-
noi)11 Ovaj „proces učenja“ koji još leži u budućnosti, morao je da
se prilagodi u intervalu između mitske prošlosti i političke sadašnjo
sti. Ovaj proces, međutim, dešava se izvan komada, što i mora, jer
obuhvata dug period. Ovo postaje jasno iz upadljive suprotnosti iz
među ovog i drugih načina stvaranja „umerenog i razložnog mišlje-
nja“. Na kraju Agamemnona Klitemnestra i Egist u dva maha prete
argivskim starcima i kažu im da se moraju pokoriti njihovoj tiraniji;
ako to ne učine, onda će ih urazumiti sila, lanci i glad. Reč koju Es-
hil ovde koristi jeste sophrosyne.78 Atinjani, međutim, nemaju potre
be da ih takvi tirani uče pameti. Građani će sami učiti u slobodi, od
nosno tokom vremena. Atena koja se ovde pojavljuje kao vladarka
(slobodne) zajednice, pruža im priliku da tako i urade.77879
Prava sophrosyne, međutim, stiče se tek postepeno. Kaže se da
je i čovek i polis stiču „pod prinudom41(hypostenei, 521), što, narav
no, može značiti da ovu vrlinu stiču kroz stradanja tokom svoje isto-
rije; ipak, u svakom slučaju - a ovo se odnosi na period oko 458.
g.p.n.e. - oni je stiču kroz prisustvo takvih autoriteta kao što su
Eumenide i Areopag, koji deluju kao „čuvari njihovog razuma11.80
77 Dodds, Ancient Concept o f Progress, 53, 61 ff. Up. Romilly, Time in Gre
ek Tragedy 69.
78 Agamemnon 1425, 1620, vidi i: Prometej 983, 1012, 1035.
79 Dodds, Ancient Concept o f Progress, 46 f. Treba uporediti sa onim mestom
u Eumenidama 550, gde se kaže: „K oje čestit s voljom a ne silom/ bez napretka
neće biti.“
80 Ovo tumačenje nastaje iz konteksta pasusa. O paraleli između Erinija i Are-
opaga raspravlja se na drugom mestu u ovoj glavi. Za pojam ,,intema!izovanja“ vi
di: Pokojnice, Eumenide, 69 1, i Tomsonove komentare za Orestiju.
166 Kristijan Majer
Eshil je možda smatrao da su 458. g.p.n.e. Atinjani bili sposob

niji da ovo shvate nego što su to bili ranije. Ovo bi predstavljalo zna
čajno poboljšanje (što se može povezati sa pojavom svesti o ljudskim
sposobnostima). To, naravno, ne bi bio deo opšteg progresivnog kre
tanja Naprotiv, ono jasno postavlja ograničenja političkim snagama
koje teže napred,81 kao što se u Okovanom Prometeju postavljaju
ograničenja Zevsovim težnjama U ovom smislu to predstavlja neku
vrstu progresa, ali samo u ovom smislu. Da budemo precizniji: napre
dak u vremenu sastoji se u sposobnosti ljudi da, kao pojedinci i kao
zajednica, te probleme prevaziđu politički, ali oni ne doprinose uni
verzalnom poboljšanju, koje bi taj napredak omogućilo s obzirom na
ono što stremi napred, što je mlađe ali ne i obavezno bolje. Ipak, nije
moguće odlučiti da li se ovo - zajedno sa dugoročnim procesom ko
ji mu je prethodio - poklapa samo sa Zevsovom voljom, ili takođe i
sa pramenom u njegovoj prirodi.
Stoga moramo reći da opšta struktura Orestije odražava pobolj
šanje u istoriji ljudske civilizacije, da su ona praćena promenama u
Zevsovoj politici, ali i da ostaje nejasno da li je ova promena nastala
zbog toga što je on postao zreliji i mudriji. To bi se takođe moglo
shvatiti i kao nastavak stare politike pod novim okolnostima.
U Okovanom Prometeju, situacija se menja Ovde, kao što je već
rečeno, pramena u pravedan poredak ne dolazi sa Zevsovom vladavi
nom, kao što je slučaj kod Hesioda. Naprotiv, Eshil izvodi izuzetno
smeo zaključak daje ona rezultat preobražaja Zevsa i njegove vlada
vine, nastao tokom vremena U početku je Zevsova dinastija bila nova
i mlada a ljudi vremenom shvataju šta to može da znači; tek kasnije
ona stiče trajnost i savršenstvo, koji je razlikuju od ostalih režima
U Orestiji, sa druge strane, promena u Zevsovoj vladavini shva
ćena je kao pojedinačan istorijski događaj.82 Ovde Eshil, za razliku
od Hesioda i svog Okovanog Prometeja, smatra da se ovaj proces od-
81 Što Eshil doživljava kao težnju ka anarhiji.

82 Nasilna revolucija koja je na vlast dovela Zevsovu dinastiju u komadu se
gotovo i ne pominje. Stare sile predstavljene su samo preko Erinija, koje same pri
zivaju Mojre.
igrava samo u ljudskoj istoriji ( u vreme Trojanskog rata), ne i u ista

nji božanskih dinastija. Zevsova dinastija nije mlada kao u Okova
nom Prometeju; ona je samo mlađa od one dinastije koja je vladala
pre nje. Niz osveta koje se zbivaju u Argu dovodi samo do ponovnog
uspostavljanja zakonite vladavine. To je zato što iz sukoba između
bogova nastaje novi poredak polisa u Atini. Ukratko, tema je politi
ka.83 Pitanje dugoročnih istorijskih procesa, na kojima počiva politi
ka, ostaje u pozadini.
Međutim, sukob se delom odigrava kao borba između muškog i
ženskog. Ovo je dovelo do teza po kojima se Orestija može tumačiti
ne samo pojmovima filozofije istanje već i antropologije. Tvrdi se ka
ko Eshil prikazuje prelaz iz matrijarhalnog u patrijarhalno društvo.
Klitemnestra ovaploćuje polnu nezavisnost žene i njenu (pre mušku)
težnju za dominacijom; Atena, Zevsova ćerka koja je rođena bez maj
ke, simbolizuje stari san muškaraca da mogu rađati sopstvenu decu;
dok Erinije, kao (možda!) ćerke Noći, rođene (možda!) bez oca, pred
stavljaju upravo suprotnu stvar.84 Glavna poruka Orestije prema no
vijim tumačenjima, jeste da žena treba da prihvati obavezu braka, pa
tim i mušku dominaciju kao nešto nužno, prirodno i pravedno.85
83 Prometej je takođe prožet politikom i političkim iskustvom koje dominira

prvim planom (up. Reinhardt, Aischylos 42 ff), ali je trilogija postavljena u širi vre
menski okvir (Prometej 94).
84 F.I.Zeitlin, „The Dynamics of Misogyny: Myth and Myth-making in the
Oresteia“, Arethusa II (1927), 168 f U antici su mišljenja bila podeljena oko toga
da li su deca noći imala i oca: up. G. Ramnoux, La nuit et les enfants de la nuit
dans la tradition grecque (Paris, 1959), Eshilov stavo o ovome nije jasan. Treba za
paziti da on često ljude identifikuje kao decu svojih majki. (Na primer u Agamem-
nonu, videti: Zeitlin, 154; Choephoroi 813 f)- Da lije ovo prećutno pobijanje Apo-
lonovog dokaza za opštu raspravu o Erinijama kao kćerima noći. Videti: Solmsen,
Hesiod and Aischylos 178 ff.
85 Zeitlin, „Dynamics11 149 f, posebno 153. Up. 150: „Ako se Eshil bavi iz
gradnjom sveta, kamen temeljac njegove arhitekture jeste kontrola žena“, kad Caj-
tlin piše: „Glavna tema Orestije jeste pravda11, ovo mora značiti da se pravda uglav
nom sastoji u potčinjenosti žena. U vezi sa tim treba pomenuti mesto iz Pokajni-
ca, 596, gde se vidi da glavna tema nije težnja žene da vlada, već thelykrates ape-
rotos eros (ljubav bez ljubavi koja vlada ženama).
168 Kristijan Majer
Ova tumačenja su na neki način zanimljiva. Međutim, nije jasno ko

liko nam govore o Eshilu (kao različitom od starog i odavno zabo
ravljenog značenja mitova koje je on obnovio).86 Ne postoji razlog
iz koga bi on znao šta modema etnološka istraživanja i strukturali
stička teorija mogu da otkriju o rođenju Atene. Štaviše, prelaz od
matrijarhalnog ka patrijarhalnom društvu ne može biti tema delà, jer
se nigde ne pominje. Hijerarhijski poredak sa Zevsom na čelu i Eri-
nijama kao njegovim sluškinjama, postoji ne samo na kraju već i na
početku. Apolon čak preti da će poslati Erinije na Oresta ukoliko on
ne ubije Klitemnestru.87 Slično, vladavina Atrida već je uspostavlje
na na početku. Klitemnestrina osveta samo je privremeno prekida,
baš kao što sukob između Apolona i Erinija prekida već uspostavlje
ni božanski poredak. I ako novi poredak u Atini i svetu predstavlja
progres, to nije progres koji se odvija na liniji muško-žensko.
Istina, u komadu ostaju delovi u kojima se govori o sudbonosnoj
ulozi strašnih žena. Kad Klitemnestra ugrozi čitav poredak, hor no
sača žrtvi levanica ovo povezuje sa različitim slučajevima ženske ne
zavisnosti, željom za dominacijom, surovošću i nezasitom žudnjom.
Međutim, ovo ne znači da je Eshil nužno bio upućen u feminističke
aspiracije. On je jednostavno mogao da preuzme stare mitske kon
cepcije o pobedi muške nad ženskom dominacijom, To bi onda u
najboljem slučaju mogle da budu i istorijske aluzije.
Otuda sve što možemo reći sa izvesnošću jeste da drame sli
kaju veliki korak, napravljen od svađe i oslanjanja na samog sebe,
ka polisu. U ovom stepenu Orestija se bavi, darom pravde, kao što
se pozniji Okovani Prometej bavi „darom razuma“ .88 Sve izvan
toga - da li na primer Eshil na neki način pokušava da prošlost i
budućnost Atine ili pojavu demokratije smesti u istorijski kontekst
- može u najboljem slučaju da bude tumačenje Eumenida. Što se
86 Ovo pokreće opšte pitanje da li imamo pravo kad tvrdimo da se Eshil za
nimao za ranu istoriju i imao znanje o tome. O ovom pitanju videti: Kitto, Form and
Meaning, 55, 58.
87 Up napomenu 46.
88 Dodds, Ancient Concept or Progress, 6, 43 £
tiče trilogije kao celine, jedina stvar koja je jasna jeste usmerava-
nje na politički sukob kao na izolovan događaj.
U vezi sa ovim, centralna uloga pripisuje se podeli između
muškarca i žene, koja se snažno naglašava u određenim delovima
prvog čina Eumenida. Jedino pitanje koje se postavlja jeste: kakav
je njen značaj u ovom komadu? Da li je pominjanje grozota stra
šnih žena nešto više od generalizacije Klitemnestrinog čina? I pre
svega: da lije Eshil hteo da predstavi sukob između muškog i žen
skog kao takav, ili osnovna prirodna razlika polova, koja jednu po
lovinu čovečanstva razdvaja od druge, predstavlja nešto opštije? S
obzirom na činjenicu da problem odnosa muškarca prema ženi ni
je bio problem koji je mnogo zanimao Grke,89 nije mnogo vero-
vatno da on gradi centralnu temu komada. U svakom slučaju, iz
miče nam smisao drame kad pokušamo daje merimo feministič
kim aršinom, jer to znači odbacivanje najvećeg delà njenog boga
tog sadržaja. To znači učitati u nju teme koje su ili bile aktuelne
mnogo ranije, ili su postale aktuelne tek posle dve i po hiljade go
dina.90 Sa druge strane, podela između polova - zajedno sa dru
gim dubokim podelama - jeste pogodna za predstavljanje nečeg
što je stvarno zanimalo Eshila: istorije egzistencijalnog sukoba i
njegovog razrešenja u pravednom i političkom poretku. Ovo nas
dovodi do stvarne teme: sukob u Eumenidama i njegovo razreše-
nje kao izraz političkog mišljenja.
89 Sad bih donekle promenio pristup tom pitanju: videti: Meier, Die politis-
che Kunst, 152.
90 Ovim ne poričemo da je sa pojavom demokratije uloga žena postala mno
go ograničenija od uloge muškaraca - koja se u isto vreme značajno povećala -
kao što je razvoj grčke slobode znatno olakšao status robova. (Ovo naravno ne zna
či da su žene bile svedene na status robova. Prilikom raspravljanja o ovim pitanji
ma, neophodno je da se čuvamo svakog mogućeg nerazumevanja. Mi se bavimo
samo poklapanjem različitih nusproizvoda nastanka grčke građanske slobode.) Sa
druge strane, malo je verovatno d aje Eshil stvarno mislio d aje „potčinjenost žena
neophodan uslov demokratije", kao što tvrdi Tomson u knjizi Aischylos and At
hens, 269. Ovaj uslov se u to doba verovatno smatrao nevažnim.
170 Kristijan Majer
d. Eumenide kao dokaz ranog političkog mišljenja
Čitav nacrt Eumenida oblikuje političko mišljenje. Njegova do

minantna tema jeste sukob između Olimpljana i Erinija i njihovo ko
načno pomirenje. U prvom delu komada, Eshil ovaj sukob shvata kao
konfrontaciju između dve suštinski različite koncepcije zakona91 Po
laznu tačku predstavlja tradicionalni mit prema kome je jedna dina
stija bogova smenila prethodnu dinastiju.92 Erinije pripadaju starijem
poretku, koji je pobedila Zevsova dinastija Zanimljivo je, međutim,
da Eshil izbijanje sukoba postavlja u doba Zevsove vladavine. Novi
režim, prema tome, više nije mlad, mada je mlađi od sila koje je po-
bedio i zbacio. Upravo zbog toga što se dosledno primenjuju stari za
kon i stara pravila, dolazi trenutak kada je ovaj režim prisiljen da pro
glasi i uspostavi novi zakon. Ovaj neobičan zaplet verovatno je nužan
u kontekstu drame. Ako u Argu treba da se uspostave sloboda i za
konitost, onda Agamemnonove ubice moraju da se uklone. Ako je
Zevs naklonjen polisu, to znači da je obavezan da prihvati zakon
osvete. Ali, da li je ovo jedini razlog zapleta? Da li bi se on takođe
mogao odnositi na probleme povezane sa suprotnošću između starog
i novog? Najzad, to odražava deo atinske istorije. Poput Olimpljana i
Erinija, razne snage u Atini nekada su živele u miru pod vladavinom
detnosa (što je 463. g.p.n.e. konačno i priznato).93 Kada je sukob za
vršen i nova politička snaga demosa odnela pobedu, građanski život
je ponovo bio uspostavljen - ili je trebalo da bude uspostavljen u no
vom obliku, baš kao što je bio uspostavljen između bogova kojima je
vladao Zevs. U ovom stepenu Eumenide izgleda da tačno odražava
ju odnos između starog i novog u Atini - tako tačno da se pitamo da
li je faktor koji je ubrzao promenu u komadu, naime radikalna prime-
91 Eumenide, 210-224, 490-727, 778, 808, videti. Solmsen, Hesiod andAis-

chvlos 183; Grossemam, Promethie und Orestie, 219.
92 Schachermeyr, Frühe Klassik, 164.
93 Ovo se vidi u Eshilovim Piibeglicama. Ta ideja se ranije pojavila kod Pin-
dara (ali možda samo kao aristokratski sud).
na starih pravila od strane novih snaga, imao paralelu u Atini - mo

žda u beskompromisnoj strogosti sa kojom su nosioci novina hteli da
reše sukobe koji su se pojavili u gradu, stoje dovelo do otpora plem
stva i konačnog razvlašćenja Areopaga.94 Međutim, ne možemo zna
ti da lije postojala politička poenta u ovom paradoksalnom zapletu, u
kome nove sile postupaju u skladu sa starim pravilima. D aje postoja
la, ona bi bila samo jedna banalna aluzija - što se često dešava u po
etskim bavljenjima političkim temama - na blisku uzajamnu vezu iz
među političkog i božanskog poretka.
U svakom slučaju, u prvom delu tragedije Eshil stvara rascep
unutar božanskog poretka, tradicionalno shvaćenog, kao jedinstve
nog i povezanog.95 Zevsova dinastija okreće se protiv onih na čiju po
moć je ranije morala da se oslanja Od razlike u starosti raznih božan
skih sila - koja nije ostavila traga u svesti mnogih savremenih Grka96
- Eshil pravi značajnu suprotnost. Ono što je novo u njegovoj obradi
teme, jeste priznanje da stare sile imaju legitimna prava koja ni na ko
ji način nisu a priori obezvređena. Erinije sa najvećom žestinom in
sistiraju na ovim pravima.97 Njima se suprotstavljaju Apolon i Atena,
koji predstavljaju nova prava Zevsove dinastije. Apolon se za njih bo
ri samouvereno, ubeđen u svoju pobedu. Atena se povremeno pozi
va na moć svoga oca, mada teži pomirenju a ne pobedi.98 Eshil sli-
94 Možda se misli na zakonski postupak pokrenut protiv Kimona (Atinski

ustav 26.2) i drugih članova Areopaga u vezi sa sporom oko slanja kontingenta u
Spartu, ili zbog nekih drugih stvari o kojima ne znamo ništa.
95 Reinhardt, Aischylos 149 f; Solmsen, Hesiod andAischylos 178 ff. 183 ff.
Ostaje činjenica da on ostaje jedinstven i pored početnog spora između starih i no
vih sila.
96 Solmsen, Hesiod and Aischylos, 184 f Protiv Thomson: Oresteia.
97 Solmsen, Hesiod andAeshylus 183 f. Snaga njihovih zahteva odražava se
u ishodu glasanja.
98 Thomson, Oresteia I. 50. Solmsen, (HesiodandAischylos, 184 n.31.) pro
pušta da ovde napravi jasnu razliku između Atene i Apolona. Morala je postojati
solidarnost jer su oni zastupnici Zevsovog zakona, ali su oni ipak bili prinuđeni da
zauzmu vrlo različite pozicije (ukoliko se radi o ciljevima i korišćenim metoda
ma). Videti dalju raspravu.
172 Kristijan Majer
ka sukob između ovih strana u najoštrijim bojama On posebno poka

zuje kako Apolon i Erinije u međusobnom sukobu zauzimaju stav kraj
nje jedostranosti" i čineći to, uvodi u dramu najrazličitije kontraste.
Stari zakon, budući utemeljen u najdaljoj prošlosti, jeste nešto
što već postoji. Novi zakon je posledica najnovije božanske odluke;
on je Zevsova tvorevina U Eumenidama, izrazi nov i mlad nigde se
ne koriste kao ponosne parole koje označavaju mlade bogove, već
samo kao prekori koje tim bogovima upućuju Erinije.99100 Istina, Ate
na jednom pominje svoju mladost, ali ona to čini iz skromnosti, po
kazujući tako poštovanje prema starosti (847). Argument u korist
starosti, na taj način101 nije izgubio svoju snagu. Otuda mladi bogo
vi nikada ne tvrde da imaju novi zakon. To pominju samo Erinije,
prigovarajući mladim bogovima što su uništili stari zakon.102 Olim-
pljani, naprotiv, navode praktične argumente u korist novih principa
99 Reinhardt, Aischylus 149 ff; Kitto, Form and Meaning 58 f; Solmsen, He
siod andAischylos 190 f (Solmsen, međutim, propušta da iznese faktor savreme-
nog iskustva koji je Eshila naveo da Hesiodove ideje razvije na tako radikalan na
čin).
100 Eumenide, 150, 162, 490, 731, 778, 808, 172, 838, 848.
101 Videti: glavu 8.
102 Eumenide, 808; možda i 490, mada su ovde sporni i tekst i njegov smi
sao. Ako je sačuvani tekst ispravan, Erinije kažu da su „nove institucije*1koje je
Atena upravo uspostavila, sada (to jest u slučaju oslobađajuće presude) u opasno
sti da budu oborene. Dover, (Journal o f Hellenic studies 77 (1957) i Lloyd-Joh-
nes u The Justice o f Zeus, 92), brane ovaj način čitanja, ali je tekst najverovatni-
je oštećen. Jer kao što Tomson u svom komentaru kaže (a podržava ga Solmsen,
Hesiod andAischylos 183, n. 25), „Na ovom stepenu Furije smatraju da će, ako
stari zakoni budu srušeni, nastupiti krajnje bezakonje". Doverovom shvatanju
može se prigovoriti da za Erinije oslobađajuća presuda znači da sa njom pada
svaki zakon, i d a je ograničavanje njihovih reći na novi zakon, sasvim prirodno.
Osim toga, izraz thesmos svakako se ne odnosi samo na novi zakon: Erinije ga
koriste da označe svoju tradicionalnu funkciju. Tačno je da su duhovi osvete pri
stali da se pokore Ateninom sudu, posebno kad im je ukazala poštovanje, ali je
u međuvremenu boginja odbila da sama izrekne presudu i uspostavila je ljudski
sud, koji Erinije nisu htele da podrže. Konačno, u kontekstu Doverovog tumače
nja reč пуп je teška i besmislena jer bi morala da napravi vrlo preciznu
zakona i novih oblika pravde. Ovo ne može da bude mnogo različi

to, mutatis mutandis, od onoga što se događalo u političkom živo
tu.103 Stari zakon sa svojim neumoljivim naglašavanjem kazne strog
je i strašan.104 On ne pruža izglede za otklanjanje kletve koja leži na
kući Atreja i obavezuje Oresta da osveti oca, ubijajući majku. Posle-
dica je beskrajan lanac zločina i kazne - ili zločina i osvete. Erinije
čine sve što mogu da obezbede primenu ovog zakona doživljavaju
ći je kao svoj osnovni zadatak. One insistiraju na zakletvi za koju su
kao drevne boginje zakletve odgovorne; ova zakletva postaje cen
tralna tačka i simbol njihove tužbe.105 To se može iskoristiti za usta
novljenje činjenice ubistva, koje je sve što njih zanima i koje Orest
ne poriče.106 Atena, sa druge strane, ističe daje to quaestio juris : pi
tanje koje ona postavlja jeste da li je Orestov čin pravedan ili nije
(426,468). Da bi odgovorio na ovo pitanje, sud treba da proceni sve
činjenice ovog slučaja.107 Ipak, samo postojanje takve institucije kao
razliku između opasnosti koja ugrožava novi zakon i njegovog skorašnjeg ustano
vljenja. On je stavljen na probu čak i pre nego stoje u potpunosti ustanovljen. Sto
ga se reč sada ne odnosi na neki poseban trenutak. Ako se ovo mesto poveže sa
starim zakonom, pojavljuje se sasvim drugi smisao. Ova reč se onda odnosi na ve
liku odluku u istoriji zakona (i čovečanstva) po kojoj je sada sve dovedeno u pita
nje.
103 Videti: glava 8.
104 Pokojnice 400, Eumenide, 75, 175, 225, 230, 246, 267, 299, 358, 383.
105 Eumenide, 425, 432 (sa Kitto, Form and Meaning, 62); ali Apolon tvrdi
kako je brak svetiji od zakletve i ističe kako zakletva nije ni Zevsu važnija. Sa dru
ge strane, zakletve su izuzetno važne za zakon; u komadu se nalaze i dva mesta,
koja upućuju na zakletvu članova Areopaga. Ono što važi za zakon važi i za Pejto:
ona je sredstvo koje se može upotrebiti za najrazličitije ciljeve. O Erinijama kao bo
ginjama zakletve videti: Thomson, Orestia I, 56 f (sa pretpostavkom da one prema
tome progone i potomke krivokletnika).
106 Eumenide, 462 ff, 588. Arhajsku osobinu ponašanja Erinija sačinjava nji
hovo isticanje „časti u službi11. Na suprotnoj strani koja je u tom pogledu velikodu
šnija, nema ničeg što odgovara ovom njihovom svojstvu.
107 Eumenide, Pokojnice. O čovečnom karakteru Ateninih sudova videti:
Grosseman 242 ff.
174 Kristijan Majer
što je sud ugrožava stari zakon (490). Oslobađajući Oresta, on jed

nom zauvek prekida lanac osveta (779, 808). Novi zakon je liberal
niji od starog: pod određenim okolnostima, on čak može da dozvoli
i oslobađajuću meru za ubistvo. To Orestu nudi priliku da izađe iz
aporije u koju su ga uvukli zahtevi starog zakona Paralelno sa Ate-
ninim osnivanjem suda, teče uvođenje racionalne sudske procedure
u Atini, oko 458. g.p.n.e., što je dodatni dokaz velikog potencijala
ljudske sposobnosti rasuđivanja.108 Komad sadrži aluzije i na ovo.
Eshil spaja vrlo stara i vrlo nova dostignuća sa ciljem da, što je mo
guće jače, istakne suprotnost između starog i novog. Zakon Olim-
pljana jeste nov u tri pogleda: po svom sadržaju, po činjenici da ne
ke probleme podvrgava sudskom postupku i po načinu na koji se do
kazi izlažu. Najednom mestu Atena prigovara Erinijama recima: ,yi
više volite da vas zovu pravednim nego da pravedno postupate". No
va i istinska pravda povezana sa polisom i njegovim institucijama
treba da zameni staru.109
Orestova dilema po kojoj on mora ili da oca ostavi neosvećenog
ili da ubije majku, razmatra se u Eumenidama. Kad dođe do suko
ba, tema koju raspravljaju sukobljene strane nije opšte pitanje zako
na osvete, ili pravo žrtve da bude osvećena, već razlika između raz
ličitih zahteva. Apolon tvrdi da se ubistvo Klitemnestre radikalno
razlikuje od ubistva Agamemnona. Agamemnon je bio kralj pobed-
nik, koji je zaklan, ne na bojnom polju, već izdajnički u svom kupa
tilu. Takvo ubistvo ne može se porediti sa ubistvom jedne „monstru
ozne žene".110 Za Erinije, međutim, najgnusniji zločin jeste zločin
materoubistva (st.205;602). Prema njima, pitanje se može suziti na
relativan status oca (ili muža) ili majke (640). Apolon im odgovara,
dokazujući daje obaveza braka na prvom mestu, a Erinije ističu pri
oritet krvnog srodstva (st.207). Na taj način obe stranke se oprede-
ljuju, za mušku ili žensku stranu, jedna za brak, druga za krvnu ve
108 F. Solmsen, Antiphon-Studien (Peipzig 1931), 47 ff.

109 Solmsen, Hesiod andAischylos 223f .
110 Eumenide, 625, Pokojnice 345. Grossmann, Promethie und Orestie, 225.
zu.111 Otuda Erinije na početku sukoba ističu da one traže osvetu sa
mo za majku, a ne, kao u ostatku Orestije i na drugim mestima grč
ke tradicije - za sve koji su ubijeni.11213Obrnuto, Apolon tvrdi da maj
ka nema mnogo veze sa svojim detetom, pošto je ona samo čuvar
muškog semena tokom kratke faze njegovog razvoja. Tačno je da se
ovo poklapa sa teorijom koja se pojavila u to doba, ali nije nimalo si
gurno daje Eshil tu teoriju podržavao. U svakom slučaju, publika je
takvo shvatanje morala smatrati čudovišnim. Po recima Karla Raj-
nharta, to je ekstremni argument čiji cilj je da šokira nepripremlje-
nog gledaoca.
111 Ovo mora da se razjasni i razjašnjeno je. Videti: Reinhardt, Aischylos 147
ff. Zastupanje od strane Erinija, detaljno je sagledano: Vidi: 340, gde saznajemo da
ubica ni posle smrti nije bezbedan od njih, mada je Klitemnestra bila bezbedna
(603).
112 Reinhardt, Aischyos 147 (Vid. Eumenide, 336, 421); Lesley, Die tragische
Dichtung, 132 f; Solmsen, Hesiod and Aischylos 181 f. Za tekstualnu tradiciju vi
di: Thomson, Orestiea I, 56f. Vidi: napomena 46.
113 658 ff. Vidi, Orestove sumnje, 606. Vidi: Reinhardt, Aischylos 148. Kitto,
Form and Meaning, 58ff, 66: „Ako hoćemo da dokažemo kako je gore ako se ubi
je muž nego majka, ili vice versa, moramo da pribegnemo apsurdnim dokazima.
Eshil nije imao interesa da brani matrijarhalni tribalizam. Ovi dokazi za njega ima
ju čisto dramsku vrednost. Oni mu omogućavaju da sukobljene strane prikaže kao
potpuno jednostrane i nepomirljive. Videti: A. Lebeck, The Orestieia: A Study in
Language and Structure (Cambridge . Mass 1971), 124 ff; R. Schottlander, DasAl-
tertum 16 (1970) 150f. Tomson zauzima drugačiji stav, u Aischylos and Athens,
269 ff; i u njegovom komentaru na 657 ff, (Vidi: Solmsen, Hesiod undAischylos,
192 n.57). Za pesnikova sopstvena shvatanja videti: Pokojnice 4217. (Vidi: Tomso-
nov komentari komentaru: P. Groeneboom, Aischylos'Choephoroi. MetInleiding,
critische Noten en Commentar (Groningen 1949). Kada se prevede doslovno, ovaj
izraz znači ,,neublaživi“ duh od majke. To dakle može da znači kako majka ne mo
že ublažiti Elektru. Međutim, moguće je i alternativno tumačenje po kome Elektra
svoj neublaživi duh ima od majke. U svakom slučaju, Eshil na taj način rizikuje da
ga pogrešno shvate ako podrazumevaju da on veruje u nasleđivanje od majke. Vi
deti takođe i: 140 [Agamemnon 727, 771. O mogućoj političkoj pozadini ovih do
kaza videti: Schachermeyr, Friihe Klassik 145 f; Luije, 297. O poreklu teorije vi
deti: E. Lesky, „Die Zeugungs- und Vererbungslehren der Antike1', Ahhandlungen
Akademie Mainz, Geistes-und Sozialwissenschaftliche Klasse 19 (1950) 1278; A.
Peretti, Parola delpassato II (1956) 241 ff; Zeitlin „Dinamics11 180 n.22.
176 Kristijan Majer
Kontrast između mladog i starog, između novog i starog zako

na - dovodi se na taj način u vezu sa suprotnošću između muškarca
i žene, između obaveze braka i krvnih v eza11415Međutim, pošto raz
log koji se poziva na životno doba, može davati prednost samo onom
što je staro, simetrija se može uspostaviti samo pozivanjem na su
protnost između polova i između različitih veza među ljudima Ovo
svakoj strani omogućuje da zastupa svoj slučaj. Suprotnosti na koje
se usmeravaju dokazi pripadaju najprirodnijoj i najelementamijoj vr
sti. Štaviše, oni su već sadržani u mitu o Agamemnonu, Klitemnestri
i Orestu. I mada se institucija braka ne može povezati sa stvaranjem
polisa, ona je ipak ljudska tvorevina, pa stoga usmerena da bude an
titeza prirodne i preegzistentne veze krvi.1,5 Na taj način je jasno ka
ko Eshil treba da sukobljene strane natera da se usmere na suprot
nost između polova i između različitih ljudskih odnosa. Rasprava se
vodi sa arhajskom žestinom, mada nije tipična za stvarne odnose ar-
hajskog doba, koje obično određuju lična razmatranja.
Situacija ekstremnog sukoba ne može se uspešnije obrađivati ne
go kroz njen prikaz kao borbe između polova, između dve polovine
čovečanstva, koje mada različite, ne mogu jedna bez druge. Iz ovog
razloga, raspravu ne možemo shvatiti suviše doslovno, niti delove ko
ji se njom bave možemo shvatiti kao ključ čitavog delà. Da se Eshil
stvarno bavio suprotnošću između muškog i ženskog, on bi postupio
donekle nedosledno. Jer, ono što on predstavlja u drami, nije neki ele
mentarni sukob ili suprotnost, već privremeno sučeljavanje.116 Ma
114 Poklapanje starog sa ženskim slaže se sa nekim pogledima tog doba. Ono
se pojavljuje u Aristofanovim Eklesijazusama.
115 Kitto, Form and Meaning 56 f, govori o samoj građi civilizovanog društva.
116 Na ovo pre svega ukazuje činjenica da Erinije postaju jednostrane i pristra-
sne samo privremeno (kad se sukobe sa Apolonom). Ranije su služile Zevsa i druge
bogove. U sudu se pokazuju kao nadmoćne u odnosu na boga iz Delta. Ovo je nad
moć koju pokazuje starost kad se suoči sa plahovitom mladošću. (Kitto, Form and
Meaning, 67). Većina članova Areopaga (sastavljenog isključivo od muškaraca)
smatra da su one u pravu. Jedino se Atena izjašnjava protiv njih - a onda se sa njima
miri. Ovo je način na koji se odvijao i rešavao stari sukob između muškog i ženskog.
šta on stvarno mislio o odnosima između polova, faktička grupisa-

nja u drami su u osnovi simbolička: njemu su bila potrebna dva ele
mentarna slučaja koja njihovi advokati mogu zastupati na nečuveno
pristrasan način. Rezultat je izuzetno zanimljiv zaplet. Odluka u ko
rist muške strane znači trijumf novog zakona; ipak, ona kao daje pu
ki nusproizvod (baš kao što je pobeda demokratije 462/61. bila mo
žda samo nusproizvod borbe protiv Sparte). Novi zakon, kako ga
predstavlja Apolon, nije stvar legaliteta, već više strane koja ga za
stupa. U njemu trijumfuje pravo muškaraca a ne pravo zasnovano na
jačim razlozima.
Obe strane zauzimaju izrazito jednostran stav prema Oresto-
vom ubistvu majke, koje sagledavaju na jedan jasan, jednostavan i
pristrasan način (st.7-20, 426). Nijedna strana u svom stavu ne vidi
ništa problematično, pa problem upravo i leži u tome. To je razlog
što nema rešenja i što sve toliko podseća na politiku.
Tok događaja ne određuje promena i postupanje usmereno na
nju, već pobeda jedne strane nad drugom, koja onda dovodi do pro
mené. Upravo je ovo predmet naše pažnje.
Eshil uvodi dodatnu suprotnost - između Grka i varvara. Pona
šanje Erinija je strašno; one izvode jezivu magijsku igru i tako su
gnusne i divlje da se gotovo ne mogu gledati. Pričalo se daje Eshi-
lov hor tako neobično i grozno izgledao da su neke žene za vreme
predstave pobacile, a neke se porodile pre vrem ena117 Apolon kaže
da su Erinije sramota za bogove, i da treba da se priključe varvari-
m a On tvrdi kako su one strane i Grcima i Zevsovom svetu (186).
Naziva ih silama tame, a svoj delfijski svet pri tom prikazuje kao svet
jasnoće i svetlosti.118
117 Eumenide, 46 ff; 68 ff, 192; Ferguson, Companion 103.

118 Kitto, Form and Meaning, 54; Nilson, Geschichte der griechischen Reli
gion I, 529 ff. Up. Agamemnon 522, 1646; Pokojnice 808 ff; Eumenide 52,72, 352,
379, 386, 395, 417 (665?), 745 f. Na ovaj način Apolon odbija da ukaže čast Eri-
nijama (72, 17). Kao što je poznato, one su pre toga dovele u pitanje njegovo pro
ročko ovlašćenje (710-11). O varvarskom, vidi: Agamemnon 919.
178 Kristijan Majer
Apolon i Erinije očigledno predstavljaju brojne suprotnosti - iz

među muškarca i žene, svetlosti i tame, Grka i varvara, novog i sta
rog zakona, Olimpljana i prvobitnih sila. Da li osim ovih postoje još
neke suprotnosti119 o tome može samo da se nagađa
Ono što se u drami pokazuje kao odlučujuće, jeste ektremna pri-
strasnost obe strane. Ovo treba pripisati činjenici da se ovde ne radi
o tome koje će, već čije će pravo odneti pobedu. Ono što je važno ni
je čija je stvar pravedna, već koje veštiji u zastupanju, k o je u stanju
da upotrebi najubedljivije dokaze. Upravo kroz ovo sučeljavanje dva
stanovišta, oba podjednako jednostrana, nastaje novi zakon, koji ko
načno razbija mehanizam povezanih osveta, i garantuje da će ubi-
stvo koje je počinio Orest biti poslednje u tom lancu. Sukob je tako
dubok da uništava samu osnovu na kojoj je bilo moguće njihovo za
jedničko postojanje. Ipak, Apolon izgleda nije svestan ovog stanja.
Na površini - i u svesti pamičara - važna je samo pobeda sopstve-
ne stvari. Suštinska tema, sukob oko pravnog poretka, ostaje u poza
dini. Samo su Erinije u stanju da to izraze, jer samo one imaju pred
nost argumenta starosti. Možemo pretpostaviti da su se u političkom
životu stvari vodile upravo na ovaj način.
Konačno, dok je sud glasao o njihovim zahtevima, Eshil prika
zuje Apolona i Erinije kako prete jedni drugima i kako obećavaju
nagradu.120 Ukratko, ova rasprava je „remek-delo pristrasnosti i
nepravde".121 S obzirom na ekstremne stavove koje zastupaju dve
119 Videti: Zeitlin, „Dynamics" 171 £

120 667, 711,719. Videti: Lebeck Orestia 135 (o zabrani da u Areopagu govo
re o irelevantnim stvarima): Reinhardt, Aischylos 146. Treba zapaziti i izrazito pristra-
sno shvatanje kome Apolon pribegava da bi se oslobodio pritiska neprijatnih dokaza:
720-1 i slično 227-8.
121 F. Grfflparzer, Samtliche IVerke ed. A. Sauer, XVI, 67. O daljim problemi
ma (uključujući teološke probleme) scene na sudu, videti: Solmsen, Hesiod and Ais
chylos 194 f; on piše daje za „Eshila tipično da, mada njegova tragedija ima korene
u oblasti prvobitnih verskih uverenja...konačno rešenje traži u jasnijoj i istovremeno
hladnijoj atmosferi građanskih institucija i uz pomoć dijalektičkog razmišljanja -
osim ako to nije konačno rešenje komada". Važni dokazi nalaze se takođe u: K.
Schneider, H. Hommel (ed), Wege zu Aischylos II (Darmstadt 1974), 319 ff.
strane, svaka od njih mora istovremeno i biti i ne biti u pravu. Oči

gledno, obe se ponašaju kao političke struje.
Od Homera smo naučili da takvo ponašanje nije nepoznato ni
bogovima, koji su često hitri da zauzmu neku stranu, ili u sopstvenoj
stvari, ili u stvari onih koje štite u ratu i nevoljama - mada, naravno,
ne sa argumentima i ne pred sudom. Možda bi trebalo govoriti o raz
likama u stavu pre nego o svesnoj jednostranosti. Upada u oči da čak
i otmeni Apolon na ovaj način zauzima stranu. Ovo je donekle alar
mantno, pošto je u to uključena i borba između dva pravna poretka
Najvažnije od svega jeste što rasprava jasno upućuje na učenje po
kome svaki novi režim mora biti vrlo pristrasan i mora zagovarati sa
movoljno postupanje. Učenje ovde nije prikazano tako upečatljivo
kao u Okovanom Prometeju ali se čini da komad uključuje u sebe iz-
vesna iskustva o načinu ponašanja novog režima - verovatno novog
režima demosa, odnosno režima Efijalta i njegovih pristalica. (Da li
ovde možda postoji aluzija na Kimonov ostrakizam, ostrakizam čo-
veka koji je bio sposoban i uživao široko poštovanje, koji je bio dr
žavnik i general?) U svakom slučaju, ono sa čim se ovde suočava
mo, jeste dubok uvid u prirodu političkog sukoba, posebno tamo gde
on uključuje zakonski poredak.
Prema Eshilu, dakle, ne postoji samo jedan zakon, u odnosu na
koji je svako tvrđenje koje mu protivreči ipso facto pogrešno i nepra
vedno. Čini se da on zauzima neutralnu poziciju iz koje svaki od uče
snika rasprave izgleda pristrasan, jer mada brani stvar, izuzetno va
žnu za društvo, on ipak propušta da prizna i stvari koje su takođe va
žne.122 Ovo alternativne koncepcije zakona čini suštinski različitim.
Zato ćemo pokazati koliko je teško napraviti izbor između njih.
U ovom sučeljavanju između dva pravna poretka, i između sta
rog i novog, publika je morala da zapazi aluziju na tadašnju suprot
nost između dva politička poretka, a možda i suprotnost između
122 Kitto, u La notion du divin. Entretien Fondation Hardt I (Vandoeuvre

1954), 186.
180 Kristijan Majer
plemstva i naroda. Da se radi o namemoj aluziji postaje jasno tokom

komada.
Ono što se sasvim jasno shvata i što se ovde pokazuje, jeste pot
puno politizovanje poretka polisa, koji se unosi u polje političkog de-
lovanja i raspolaganja. Više ne postoji samo jedan pravni poredak na-
sleđen iz prošlosti, koji su bogovi osveštali, kome se ustavno uređe
nje ovog ili onog grada u manjoj ili većoj meri može približiti. To vi
še nije pitanje pronalaženja sopstvenog mesta u nasleđenom poret
ku. Zajednice građana sada su slobodne da izaberu između različi
tih ustava. Neki pojedinac može da veruje kako je ovaj ili onaj ustav
jedini pravi ustav; on može da postulira novi ideal poretka, što Eshil
kasnije i čini u komadu. Ipak, ono što je stvarno važno jeste činjeni
ca da je građanski poredak kao celina zavisan od građana, pa stoga
podložan kontroverziji. Stara podela između vladavine plemića i vla
davine tirana, uključivala je samo različite raspodele vlasti unutar vi
še klase; to je bio samo jedan element unutar celovite strukture, ko
ja bi se mogla smatrati za poredak polisa. Za široku masu naroda,
ova raspodela vlasti nije bila ni od kakvog značaja. Ono što im je bi
lo važno, jeste kako se njima vlada, a to je isključivo zavisilo od lič
nosti vladara. Građanski poredak kao takav nije mogao biti stvar
raspravljanja sve dok „poredak" nije izgrađen u jednom ograničeni-
jem smislu -kao politička organizacija, kao odnos između građana
kao građana - i dok pitanje načina upravljanja gradom nije postalo
zavisno od njegovih institucija. To nije bilo moguće dok demos nije
stekao pravo da odlučuje o gradskim poslovima, to jest dok se nije
pojavila izonomija. Čak i onda je narod, izgleda, bio zadovoljan sa
mo da unosi izvesne promene u sistem, kao što je Klistenova refor
ma fila. Sama izonomija, shvatala se ne kao oblik vladavine, već kao
uspostavljanje pravednog poretka - ideal kome je kasnije dodat po
jam jednakosti.123
Sve do 472. g.p.n.e. u Persijancima Eshil je mogao da pruži sa
mo negativan odgovor na pitanje: „Ко vlada Atinom?" Njegov od-
123 Glava 7 i Meier, Entstehung 26 ff.

govor bio je: „nisu roblje nikome i nikom nisu podložni" (st. 242).
On zatim u Pribeglicama (napisanim verovatno 463,124 godinu da
na pre obaranja Areopaga), ponosito veliča vladavinu demosa. Kao
što se zna, on je opisivao stanje koje je vladalo u Argu, ali se aluzija
odnosi jednako, ako ne i isključivo, na Atinu. Shvatanje da pod no
vim ustavom vlast stvarno pripada narodu, izgleda daje bilo relativ
no novijeg datuma. Alternativa za vladavinu naroda, međutim, jeste
apsolutistička monarhija; druga mogućnost je ograničena oligarhija.
Onda se 462/61. pojavila nova suprotnost unutar postojećeg
okvira izonomije, naime suprotnost između oblika vladavine u kome
vlast pripada plemstvu, i oblika vladavine zasnovanog na narodu; iz
među onog što je kasnije nazvano demokratija (u užem smislu) i
onog što je nazvano oligarhija (u širem smislu)125 ili, kao što Eshil
ukazuje, između relativno slobodne demokratije i demokratije pod
vrgnute određenim ograničenjima. To više nije bila stvar manje ili vi
še vemog predstavljanja celine zajednice građana, jer je ona sada su
protstavljala dve moćne grupe; plemstvo i njihove pristalice sa jed
ne, i narod sa druge strane. Koja će od ovih grupa pobediti, to je po
stalo stvar svesnog odlučivanja, dakle stvar političkog razmimoila-
ženja.126 Možda je ova duboka podela unutar grada, shvatanje o jed
nom pravnom poretku učinila zastarelim i teško održivim. Ono što
je nekad bilo deo socijalne mudrosti, sada je postalo stvar ličnog
ubeđenja. Pojedinci i grupe mogli su i dalje smatrati daje neki oblik
vladavine jedini legitimni poredak, ali sada su bili uključeni u suko
bljena mišljenja i rivalske interese - mada je Eshil na kraju odbio da
ovo prihvati.
124 Lesky Die tragische Dichtung 78 ff

125 Vidi: glava 7. Na početku se ove suprotnosti nakratko pojavljuju; kasnije
se konceptualizuju.
126 Samo se sa ove tačke može tvrditi d aje svaki poredak zasnovan na odlu
ci a ne na normi; Vidi: C. Schmitt, Politische Théologie (2 ed. München/Leipzig
1934), 16.
182 Kristijan Majer
Po svoj prilici, ovaj suštinski rascep u političkom telu učinio je

mogućim i smisaonim prikaz Erinija i Olimpljana, starog i novog po
retka, kao uzajamno suprotstavljene, jer je pojam takve podele bio u
suprotnosti sa tradicionalnim religioznim idejama, Ono što se ovde
odražava, jeste iskustvo novih antagonizama koji su sada prožimali
čitav građanski poredak.
Intenzitet ovog iskustva i stepen njegovog dovođenja do različi
tih vrsta ćor-sokaka ima pandan u razrešenju dramskog sukoba ko
ji savršeno odražava tešku situaciju u Atini. Svaka strana je sprem
na da konačnu odluku prepusti Ateni; ovo je prihvatljivo i za Apolo
na, jer je ona član Zevsove dinastije, a prihvatljivo je i za Erinije jer
im je ukazala dužno poštovanje.127 Svaka strana ubeđena je u pra
vednost svoje stvari. Atena izjavljuje kako je ta stvar suviše teška da
se prepusti nekom pojedinačnom smrtniku, i da bi bilo neprikladno
da ona bude uključena u suđenje slučaju ubistva. Ona, stoga, stvar
predaje sudu, Areopagu, koji tada osniva (470).
Činjenica d aje Atena osnovala sud, pravnom sistemu polisa, a
posebno Areopagu, daje božanski autoritet. Kao što Fridrih Zolmsen
piše, to pokazuje da su „građanski putevi sprovođenja pravde vred-
ni da postanu simboli i pojavni oblici božanske vladavine41. Ovo pru
ža Arhimedovu tačku sa koje se može ukinuti kletva osvete koja se
sama sobom hrani.128
Ako je Areopag nadležan da odlučuje o toj stvari, on odluku mo
ra doneti glasanjem. Problem donošenja odluka, u to doba, privlačio
je veliku pažnju, što se posebno vidi u Eshilovim ranim dramama.129
127 Eumenide 435. Kitto Form and Meaning, 62 f.

128 Solmsen H esiodandA echylus2\b, 221. Vidi: Reinhardt, Aischylos 160f,
koji tvrdi da „prema Eshilu oslobodilački faktor11(progresa u jurisdikciji polisa) le
ži u činjenici d aje zakonita jurisdikcija čoveka nad čovekom, božanska institucija,
koja nije stvorena radi ljudskih ciljeva11.
129 O ovom i onom što sledi, videti : B, Snell, „Aischylos und das Handeln im
Drama11, Philologus, Suppl. 2 0 .1 ( 1928); Lesky, Die tragische Dichtung, 166f. Ono
što je najvažnije, međutim, jeste javno prikazivanje takvih situacija odlučivanja. Vi
deti: T. Hôlscher, Griechische Historienbilder 5. und 4. Jahrhunderts vor Christus
(Wurzburg 1973), 205 ff.
U njima, međutim, odluke donose pojedinci, kao kad, na primer,

kralj Pelazgo u Pribeglicama mora da bira između dužnosti prihva-
tanja onih koji traže utočište i straha od njihovih progonitelja. Istina,
stvar se posle toga iznosi pred narod koji jednodušno i bez okleva-
nja donosi odluku. U Eumenidama, međutim, odluku donosi kolek
tivno telo130jer nijedan pojedinac nije kvalifikovan da odlučuje. Šta-
više, stvar otežava činjenica da se odluka odnosi na pravni poredak;
ovo je nekada bilo stvar istine i laži, ali sada se o tome odlučuje gla
sanjem. Ono što je zanimljivo jeste način na koji odluku donosi ve
ći broj ljudi.
Ono što se stvarno događa nije samo izuzetno, već je i apsurd
no. Ne samo da nema jednodušnosti, nego je rezultat glasanja nere-
šen. Atena je izjavila da će u slučaju nerešenog rezultata Orest biti
oslobođen. A li, rezultat je nerešen samo zato što je ona glasala za
oslobađajuću presudu.131 Odluka usmerena protiv starog zakona, na
taj način doneta je ne samo na temelju manjeg broja glasova, već
protiv većine članova Areopaga. Ovo je uznemirujući zaplet. Nema
objektivne odluke, nema većine, a nema čak ni nerešenog ishoda
među Areopagitima. Tako je doneta odluka koja se tiče pravnog po-
130 Izrazito realističan (mada neubedljiv) proces donošenja odluka sa više

uključenih ličnosti, nalazi se u Agamemnonu 1347. On se odnosi na stari problem,
koji nastaje kad moramo odmah nešto da preduzmemo protiv trenutne uzurpacije,
a ipak osećamo obavezu da tražimo razjašnjenje.
131 Eumenide 711-753, 795; Kitto, Form and Meaning, 65 ff. Često se pori
calo d aje nerešen rezultat posledica Ateninog mešanja. U antici se smatralo d aje
nerešen rezultat nastao posle glasanja smrtnih sudija pa je posle toga glas boginje
calculus Minervae, stvorio većinu u Orestovu korist (dodat je nerešenom glasanju
koje je pretvorio u glasanje u korist optuženog). Ipak, tekst nas ne ostavlja u nedo
umici, i u pogledu ispravnosti navedenog tumačenja. Videti: Lesky, Die tragische
Dichtung, 130 n. 95. Ova odluka ima pandan u Agamemnovoj arogantnoj primed-
bi d a je odluka bogova protiv Troje bila jednodušna (Agamemnon, 813): ovo sa-
svimjasno ukazuje na jednoznačnu prirodu lanca osveta, do koga dolazi kad bogo
vi donesu odluku o kazni. (Mada, po pravilu, među njima postoje podele isto kao i
među smrtnicima.) Takva izvesnost nije moguća, ako se suprotstavljeni zahtevi po-
smatraju iz ugla treće pozicije, koja odmerava ove zahteve i kida lanac osveta (Aga
memnon, 1560-65); vidi: Pokojnice 416.
184 Kristijan Majer
retka! Nama je nemoguće da shvatimo tadašnji značaj takvog zaple

ta. Ma kakva bila funkcija ovog rezultata u drami - nerešen ishod
oslobađa Oresta ne donoseći sramotu Erinijama, koje će kasnije mo
rati da se umiruju132 - i ma koliko on delovao razumno, s obzirom
na prirodu ovog slučaja, odluka je ipak značajna sama po sebi: ona
znači da se svi problemi i teškoće, nastali u novoj političkoj situaci
ji, u kojoj su građani stekli kontrolu nad pravnim poretkom (i, što je
još važnije, nad poretkom polisa), svesno stavljaju pred građane, na
jedan onespokojavajući način. Neodlučnost koju normalno nalazimo
u pojedincu sada se uvećala i proširila među građane, a rezultat je
gotovo savršena ravnoteža, i to ne argumenata već broja.
Možda je ovaj zaplet, u kome je odluka u korist novog poretka
doneta uprkos protivljenju većine članova Areopaga, povezan sa či
njenicom d aje odluka o oduzimanju ovlašćenja Areopagu doneta u
odsustvu jedinice od 4 000 hoplita - što može značiti d aje nju do-
nela manjina od onih koji su bili dužni da prisustvuju Skupštini.133
Činjenica da broj glasova nije postigao apsolutnu većinu ne treba da
nas suviše uznemiri: u kontekstu drame nerešen ishod je sve što se
traži za Orestovo oslobađanje. Ako je ovo tumačenje ispravno, mi se
132 795, Vidi: Dodds, Ancient Concept o f Progress, 59. Dods ipak suviše usko
posmatra tu stvar iz ugla unutrašnje strukture delà Pošto priroda ishoda kasnije
pruža osnov za pomirenje, on postaje gotovo uteha - u kontekstu nada i ideala za
koje se Eshil zalaže.
133 Plutarh, Kimon 16.9 f. O brojevima vidi: Aristophanes, Lysistrata 1143,
zajedno sa sholiom uz taj pasus, videti takođe Hill, Sources o f Greek History 37 (sa
neispravnim datiranjem). Kimonovo odsustvo prilikom glasanja potvrđuje i Plu
tarh: „kad je ponovo otišao u ratni pohod" (15.2). Da se ovo odnosi na pohod pro
tiv Sparte, ukazuje i Tukidid 1.102.4 (up. Diodor, 11.64.2 f) i sada je opšteprihva-
ćeno; up. Will, Le monde grec 146, 150. Može se posumnjati d aje odsustvo 4000
hoplita bilo tako ključno za Efijaltov uspeh - pre nego za Kimonov uspeh i njego
vu Pirovu pobedu po pitanju slanja atičkog kontingenta koji su Spartanci onda po
slali kući. S obzirom na broj, ako je 6000 građana (od ukupno 35 000) bilo prisut
no, onda je skupština bila dobro posećena. Vidi:Hignett, Athenian Constitution 153,
216, 236.
onda i dalje nalazimo pred pitanjem kako da odlučujući glas boginje

(icalculus Minervae) shvatimo u kontekstu komada.
Moramo se upitati da li je Atenin glas bio samo neki manje va
žan faktor koji preokreće ishod, ili on ukazuje na to da je Zevsova
dinastija osveštala konačnu odluku, koja ide u prilog novog poretka.
Izvesna je samo jedna stvar: Atenina odluka je pristrasna, jer ona iz
ričito tvrdi daje, pošto nikad nije imala majku, u obavezi da drži mu
šku stranu - što znači d aje u obavezi da podrži novi poredak, pa ti
me i Oresta. Ovo je jedina situacija u drami u kojoj se boginja tako
jasno opredeljuje i - kao što Rajnhard zapaža - na takav način da go
tovo nadmašuje Apolonovu pristrasnost.134 Jasno je, dakle, d aje za
Eshila Atenin odlučujući glas prosto deo procesa donošenja odluka.
On ne može biti uzet kao garancija ispravnosti odluke i nepogreši
vosti njenog suda
Međutim, ma koliko bila nečuvena ova odluka Areopaga, u ko
joj je Calculus Minervae pomerio ravnotežu u jednom smeru, sud
koji je ona ustanovila otvorio je ogromne mogućnosti. On može da
bez problema funkcioniše kao vrhovni sud u slučajevima koji se hit
no moraju rešavati.135 Slučaj u pitanju, gledan politički, jeste svađa
unutar plemstva. Takve svađe bile su jedna od najvećih opasnosti za
grčke zajednice u arhajskom periodu. Orestovo oslobađanje jeste po-
beda polisa kao celine nad partikularističkim snagama, koje su pre
tile da ga pocepaju - pobeda pravde nad odmazdom, slobode odlu
čivanja nad upadanjem u začarani krug osveta.
Ono što se ovde nalazi jeste in nuce „ decizionistički“ uvid koji
se rađa iz radikalnog razmišljanja o kontroverznom zakonu iz
462/61. Eshilov prikaz glasanja u Areopagu jeste smeo poduhvat ko-
134 734 ff: videti: Reinhardt, Aischylos, 148. Kitto, Form and Meaning 85,
ima drukčije tumačenje: „Ona je glasala za muškarca, jer nije imala majku, što zna
či da, mada ona u potpunosti shvata razloge Erinija, ona takođe shvata d aje auto
ritet društvenog poretka logički prioritet".
135 Eumenide, 433, 468, 482 (u kontekstu govora koji počinje stihom 470),
612. Vidi: Solmsen, Hesiod and Aeshylus, 206, o načinu na koji Eshil razvija ove
mogućnosti.
186 Kristijan Majer
ji pokazuje njegovu svest o tome da se u donošenju političkih odlu

ka mora napraviti razlika između valjanosti i istine. Ma koliko raz
log koji pojedinca navodi da glasa na određen način bio razuman,
konačna odluka leži u rukama većine; a ta odluka obavezujuća je čak
i ako iza sebe nema neki jak razlog. Po Eshilovom shvatanju, čak ni
Zevsova kći ne može da garantuje ispravnost neke pojedinačne pre
sude: ona takođe može biti pristrasna Najviše što boginja može da
uradi jeste da pokuša da kasnije ovu, nesumnjivo pristrasnu, presu
du uklopi u obuhvatni ,,istinski“ poredak: Herman Libe ovaj uvid s
pravom smatra preduslovom svakog liberalnog poretka.136
Uspostavljanje Areopaga i odluka koju on donosi, može se
shvatiti kao slika velikog civilizacijskog potencijala polisa: Atina u
Eumenidama ne samo što stoji iznad kletve koja lebdi nad pojedinač
nom lozom (kao što Teba stoji nad prokletstvom Edipove dece): ona
može da prekine tu kletvu pre nego što kletva sve uništi.137 Ali ovaj
civilizacijski potencijal prate novi ozbiljni problemi koji prete gradu.
Uprkos valjanosti takve odluke, koja počiva na pravnom poret
ku, ona ne mora da obavezno donese opšte prihvatanje; ona se mo
že oboriti, posebno ako je doneta sa malom većinom glasova. Osim
toga, njene posledice mogu biti dalekosežne, i ugroziti čitav grad.
Ovo nas dovodi do sledeće teme u drami.
Sad vreba nova opasnost. Orest je oslobođen i zahvalno odlazi,
ali Erinije koje su „srušene u prah“ 138 prete da će Atinu kazniti zbog
presude koju je donela; to je namera koju su unapred obnarodovale.
136 H. Lübbe, „Dezisionisimus. Zur Geschichte der politischen Theorie der

Entscheidung“, u A. Müller, Gesellschaftliche Entscheidungsvorgànge (Basel
1977), 33 ff; Theorie und Entscheidung. Studien zum Wissenschaftspolitik (Zürich
1977). 77 ff Što se tiče problema odlučivanja i njegove intelektualne predistorije,
treba obratiti pažnju na: C. H. Schmitt, Gesetz und Urteil. Eine Untersuchung zum
Problem der Rechtspraxis (2d, Munhen 1969).
137 Solmsen, Hesiod andAischylos, 173, 218.
138 Zanimljivo je zapaziti ponavljanje slike „rušenja u prah", 150, 731, 779,
809.
Sad su resile da šire otrov i kugu, i Eshil naširoko priča o pustoši ko
ju njihov bes može da napravi i moćima kojima raspolažu.
Pošto su u Atini pretrpele poraz, one se okreću protiv grada. Sad
kada je sukob sa Olimpljanima narastao do tačke gde je ostala samo
alternativa između njihovog zakona i zakona njihovih protivnika, po
ražene Erinije prete gradu; do sada su bile protiv Oresta, a sada po
staju i neprijatelji Atine. Ovde se ponovo srećemo sa političkom pa
ralelom.139
Scenu kojom je do tada dominirala suprotnost između Oresta
i Apolona, sa jedne, i Erinija sa druge strane, sada zamenjuje sce
na kojom gospodari suprotnost između duhova osvete i grada, za
jedno sa njegovom boginjom Atenom, koja traži pomirenje a ne
rat. Mada ima moć da munjom zaštiti svoj grad, boginja ipak
okleva da pribegne tom sredstvu (826), jer je sklona kompromisu,
odnosno političkom rešenju. Ona Erinijama nudi povoljno razre-
šenje situacije. One će u Atini dobiti dom i postaće predmet kul
ta; nijedna kuća neće moći da napreduje protiv njihove volje. Za
uzvrat, one će se pokoravati Zevsu, što znači da će prihvatiti nje
gov poredak i zakon. S obzirom na ponudu, njihove pretnje gradu
postaju nezakonite (on dikaios, 888 ). To znači da postoji dužnost
da se sačuva mir: kada se ponudi razuman kompromis, pretnja si
lom postaje kršenje pravde.
Ipak, Erinije nije lako pridobiti. Boginja to pokušava iz četiri pu
ta. Tri puta duhovi osvete uz besno ftktanje odbacuju njene predlo-
ge. Tek posle četvrtog pokušaja pristaju da započnu pregovore. Ate
na uspeva samo zahvaljujući strpljenju i upotrebi svoje moći ubeđi-
vanja. Dva puta se poziva na Peito, personifikaciju ubeđivanja.140
Konačno pita: ,yidite li kako dobra volja dobroj reči ume stazu na-
139 Vidi: napomenu 16.

140 Eumenide, 885, 970. Tomson, Oresteia I, 50, 65 f; II 321; Grossmann,
Promethie und Orestie 138. Pejto (Vidi: Isokrat 15.254). Cesto se prikazuje kako
služi različitim ciljevima: Agamemnon 106, 385; Pokojnice 726. Ona začarava re
cima: Agamemnon 886,900; up: 81 ; Voigt, REXIS 204. Vidi: Solmsen, Hesiod and
Aischylos 176 f. Up. Meier Politik undAnmut (Berlin, 1985).
188 Kristijan Majer
ći?“141 Ono što se ovde vidi, jeste svesno napravljen kontrast izme
đu arhajske rasprave koju vode Erinije i Apolon, u kojoj one zahte-
vaju potvrdu svoje vlasti i poštovanja, i miroljubivog pomirenja i po-
bedničke snage reci,142 koje Grci doživljavaju kao antitezu nasi
lju.143 Sumnja u „manipulisanje“ još se nije pojavila144 Uspešno
ubeđivanje donosioca miroljubivog rešenja problema, političkog re
šenja, bolje je u svakom slučaju od rešenja postignutog silom. Pred-
uslov za ovo jeste da se građani shvate ozbiljno u svom građanskom
prisustvu. Ovo je bio suštinski element u grčkoj politici.
Prema Ateni, uspeh boginje Peito predstavlja pobedu Zevsa,
kao božanskog pokrovitelja Agore. „АГ ih savlada Dive, štit besede;
oko dobra kad se nadmećemo, mi pobedni odnećemo venac.“ 145
Agora, koja građanima obezbeđuje mesto i priliku da jedni sa drugi
ma govore i postupaju kao sa građanima (to jest politički), ovde je
prikazana kao Zevsova tvorevina; politički sukob predstavlja se kao
agathon eris koji dovodi do kompromisa.
Pomirenje sa opasnim poraženim protivnicima ne samo što dono
si mir, već takođe gradu garantuje trajnu sreću, pošto će Erinije, oba
vljajući svoju novu dužnost, biti u stanju da obezbede unutrašnji red.
Prihvatajući ovaj zadatak, one postaju Eumenide (,,dobronameme“).
Jasno je da se Eumenide poistovećuju sa božanstvima koja nastanjuju
jednu pećinu u blizini Areopaga i koja se poštuju kao semnije.146 U
141 Eumenide, 988. Vidi: Pindar, Olimpijska I 110. O nalaženju puta, videti 82.
142 Vidi: Ferguson, Companion 105.
143 Vidi: C. Meier, Geschichtliche Grundbegtijfe III (Stuttgart 1982), 823
n.24; Aischylos fr. 282 (Lloyd- Johnes u Loeb=Mette 530).
144 Najraniji primer takve sumnje nalazi se u Sokratovoj primedbi u Platono
vom Protagori koja se odnosi na obrazovanje mladih (310 a, posebno 314 a-b).
145 Eumenide, 973. Vidi: Pribeglice, 623.
146 Eumenide, 1041. Up. 384, 805, 838, 885, 871, 1007, 1023, 1037; Pausa-
nija: I. 29.2. Oni koje je Areopag oslobodio, treba da im prinose žrtve. Vidi: Thom
son, Oresteia I, 56 f Što se tiče pitanja da li je izjednačavanje Erinija sa Semnija-
ma, eshilovsko, vidi: napomenu 51.
dugoj himni na kraju drame, hor priziva Eumenide da donesu prav

du i napredak.
Tako je stari zakon transformisan i uklopljen u polis. O ovom tu
mačenju dosta se raspravljalo.147 Neki su tvrdili da su, čak i posle
pomirenja, Erinije ostale ono što su oduvek i bile, naime pomoćnice
Zevsa i Dike, boginje pravde. Čak i pred kraj drame (930), one i da
lje ističu svoje pravo da kažnjavaju ubistvo i kršenje nepisanih zako
na. Sa druge strane, dobrobit koju mogu da donesu gradu već se po-
minje u stasimonu pre započinjanja sudskog procesa (517); one se,
štaviše, opisuju izrazima koje Atena u svom govoru gotovo doslov
ce ponavlja prilikom zasedanja Areopaga (690). Ova zapažanja su
ispravna, ali moramo paziti da iz njih ne izvedemo pogrešne zaključ
ke. Ključno pitanje nije kakvu vlast imaju Erinije /Eumenide, već ka
ko su se promenili odnosi između dramatis personae. Jer, upravo ovi
odnosi određuju način na koji one sprovode svoju vlast. Eshil je na
pravio zaplet koji ne samo što je izuzetno smeo, već je krajnje jasan
u svim elementima. Na početku Erinije su, kao i njihov protivnik
Apolon, potpuno jednostrane. One su surove, užasne, neumoljive i
krvožedne.148149Kao takve one trpe neuspeh u svom ponašanju na su
du čak i ako im - prema Ateni - ovo ne donosi sramotu. Kad su pri
stale na pomirenje, one prestaju da budu neprijatelji grada i postaju
njegovi prijatelji, sluge Zevsove vlasti. Ovo znači da one sad dobija-
ju sasvim novu poziciju. To takođe znači da se njihova delatnost me-
nja jer počinju da govore sasvim različitim tonom. Njihovo svetilište
uspostavljeno je u Atini, a časti (timai) } 49 koje ga prate, dala im je
Atena. One su iznenađene kad čuju kolika će biti njihova vlast (st.88,
932). Osigurana im je časna uloga u novom i promenjenom Zevso-
147 Lloyd-Johnes, The Justice o f Zeus 93 f. Solmsen, Hesiod and Aischylos,

201, zauzima suprotno stanovište. Odbacivanje preobražaja u Zevsu, zasnovano je
na primedbi da se time moderan pojam razvoja prenosi u klasično doba. Ovo je de-
lom opravdano, ali nije lako napraviti razliku između antičkih i modernih pojmo
v a Vidi: glava 8.
148 Vidi: 313, gde nalazimo samo negativnu formulaciju šta se događa onom
ko nije počinio zločin.
149 Eumenide, 796, 824, 833, 854, 868, 890, 894, 930, 992.
190 Kristijan Majer
vom režimu; pod ovim režimom i gradu Atini dodeljuje se drukčiji

položaj, na koji će se ubuduće usmeravati njihova delatnost.150 Ne
pominje se nijedna funkcija izvan Atine, u čemu vidimo gotovo na
ivnu egocentričnost.151
Ova promena konfiguracije odlučujuća je u okviru drame. Po
sle nje Eumenide nisu iste kao pre, mada to nije razultat nekog ma
gijskog preobražaja,152 već njihov donekle nagli izbor153 nove uloge
koja im je ponuđena: ova uloga se mora sagledati u celosti: one će i
dalje kažnjavati ubistvo i nasilne zločine; u stvari, to treba da bude
suštinski deo njihove blagotvorne delatonosti.154 Stare sile su ostale
ono što su bile i ranije. One ne smeju da se menjaju. Čak se ni nji
hov zastrašujući izgled nije mnogo promenio. Sa druge strane, pona
šaju se različito: pošto su prihvatile novi poredak, one ne mogu da
ostanu surove i neumoljive kao što su do tada bile.155
U svakom slučaju, naglasak se sada stavlja na pozitivni aspekt
njihove delatnosti: ako u gradu vlada pravda, onda će napredovati
polja, drveće i stada, kuće i rudnici.156 Čak je i brak, za koji one -
150 D. Kaufmann- Bühler , Begriff und Funktion der Dike in den Tragôdien
desAischylos (Heidelberg diss. 1951), 102 ff.
151 Vidi: iakođe tvrđenje o jedinstvenosti Atine, 853.
152 Ovo shvatanje zastupa: Reinhardt, Aischylos, 71 f, 143.
153 Solmsen, Hesiod and Aischylos, 149 n. 116.
154 Vidi: 502 ( o tome šta bi se desilo ako bi one prestale da obavljaju svoj za
datak. Različito i ne preterano ubedljivo shvatanje zastupa Podlecki (Political Bac
kground 79).
155 Ne slažući se sa: Lloyd —Johnes, The Justice o f Zeus, 94. U ovom kontek
stu je irelevantno što Ilijada sa jedne strane sadrži primere svađa koje kraljevi re-
šavaju, i što atinski krivični zakon, sa druge strane, sadrži u sebi neke tragove sta
rinskog shvatanja osvete: Eshil ne tvrdi kako je period pre 458. g.p.n.e bio period
osveta, posle koga je došao period građanskog sudstva. On više nastoji da ukaže
na pojedinačnu suprotnost i čineći tako, spaja mnoge elemente koji su bili razdvo
jeni u vremenu. Vidi: Kitto, Form and Meaning 86.
156 Solmsen, Hesiod and Aischylos 201 f. Ovo je nastavak arhajske ideje, Vi
di: Homer, Ilijad 16.386 ff, Odyssey 19. 108 ff; Hesiod Works and Days 225 ff. Vi
di: G. Vlastos, Classical Philology 41 (1946) 65 ff.
prema Apolonu - nisu marile (213), sada stavljen pod njihovu zašti
tu (835). Atena, za koju one nekad nisu bile ni ljudska ni božanska
bića (st.408-10) sada se njihovoj predvodnici obraća kao boginji
(st.7, 922-3).157 „Udes im službu poverio, svom da ljudskom upra
vljaju srećom“ (st.23-4). Ovaj stih jasno pokazuje da oblast delova-
nja Erinija ne treba ograničavati - kao kod žena - samo na domaće
poslove; ona treba da obuhvata i odnose između kuća, dakle čitav
grad.158 Nadgledajući kuće, one će ubuduće sprečavati osvetu i sva
đe. Konačno, slučajeve ubistva od sada će razmatrati u sudu (678-9,
700), kome Eshil pripisuje funkcije slične onima koje obavljaju
Eumenide, sudu koji je, oslobađajući Oresta, prekinuo ciklus osveta
(808). Atena je blagonaklona prema gradu, Zevs takođe, a vreme
nom će i sophrosyne prići građanima. Ovo je, dakle, Atina novog po
retka. Ovde Erinije/Eumenide moraju takođe da promene svoju pri
rodu. Kao što Peito može ljude da ubedi da čine dobra ili loša delà;
kao što se zakletva može pojaviti čas u pozitivnom čas u negativnom
svetlu; kao što rat može biti besmislen u jednom a koristan u dru
gom trenutku; kao što sophrosyne može značiti potčinjavanje tirani
ji, ali takođe i prosvećenu vladavinu polisa159 - tako i delatnost Eri
nija /Eumenida može biti strašna ili blagotvorna (u određenoj meri i
jedno i drugo), zavisno od okolnosti. Prema tome, one iste sile koje
su nekada širile svađe, sada mogu da obezbede unutrašnji mir.
157 Mada su sami rekli da se moraju držati po strani od besmrtnika (350,

356). Apolon je izjavio da njih svi mrze i da ih ne poštuju ni mladi ni stari bogovi
(645, 721).
158 Solmsen, Hesiod andAischylos 203. Up. H.J.Wolff, „Die Grundlagen des
grieschichen Eherecht", u Bemeker Zur grieschischen Rechtsgeschichte (Darm
stadt, 1968), 624. Različito shvatanje nalazimo u Eshilovoj Sedmorici protiv Tebe
200 (kuća je jedino mesto za žene).
159 Napomene 105 i 140. Eshil je prvi napravio razliku između zdravog i ne
zdravog straha; Vidi: J. De Romilly, La crainte et l'angoisse dans le theatre
d'Eschyle (Paris 1958), 107 ff. Videti takođe i razliku između dve vrste rasprave:
Agamemnon 698, 1461; Eumenide, 975.
192 Kristijan Majer
Ipak, kako da objasnimo činjenicu da Erinije već u stasimo-

nu, dok sud još zaseda (st.488-91), govore o dobru koje mogu da
donesu? One prvo u tamnim bojama slikaju ono što će se dogo
diti ako one prestanu da kažnjavaju zlodela. Opominju protiv
uzaludnog i budalastog (ili, kako bismo mogli reći, naivnog i sle-
pog) oslanjanja na nepouzdane lekove, koji ne traže dovoljno po
štovanja. Ovo je jasan odjek zebnje koju je izazvalo oduzimanje
vlasti od Areopaga. One sad izjavljuju da će strašno (to deinon)
koje one same personifikuju, doneti dobrobit. Bez strašnog nema
pravde (517). Ovo dovodi do tvrđenja kako život nigde ne treba
ostaviti bez vlasti, ali ga ne treba ni silom potčiniti; osim toga,
dovodi do njihove pohvale sredine (to meson).160 Na taj način
one zauzimaju istu poziciju kao Atena (st.692), poziciju između
dve krajnosti. Konačno, one ističu prednosti sredine: odjek sta
rog učenja o nečasno stečenom imanju koje ne donosi sreću; one
u didaktičkoj formi govore o delovanju Dike, koja istovremeno i
kažnjava i nagrađuje.
Zapaženo je da je drugi stasymon uglavnom upućen slušaoci-
ma.161 Čini se da Erinije, koje su iznenada postale svesne da su lju
di u Atini slobodni i da se njima ne vlada silom, sad hoće da nagla
se važnost strašnog, u meri u kojoj ono predstavlja protivotrov za
preteranu slobodu. Ovo se može objasniti tezom po kojoj se one ose-
ćaju sigurne u svojoj vlasti, kad pokažu kako pretnja strašnim mora
stalno biti prisutna. U svakom slučaju, moramo dodati da ovde kao
i u svom prvom odgovoru Ateni (st.330-4, 350, 356-10, 423), Erini
je svoju ulogu opisuju na opšti način, a ovo je njeno pravo značenje
(st.515, 527). O njima možemo misliti da menjaju svoj karakter, ali
samo u meri u kojoj su nakratko napustile ekstremnu jednostranost,
kojom se bore protiv isto tako jednostranog Apolona. Ovo trenutno
menjanje pozicije označava tačku sa koje Atena kasnije može zapo
četi svoj pokušaj izmirenja. Moglo bi se čak reći da se one pokazu-
160 One se zalažu protiv hybris-a i dyssebeia -a, sasvim u duhu Zevsa; vide-
ti: Solmsen, Hesiod andAischylos 198 f.
161 Dodds, Ancient Concept o f Progress, 50.
ju daleko umerenijim od silovitog Apolona.162 Ali ovo nam ne obja

šnjava do kraja funkciju ovog delà u komadu. Za Eshila, ovo veliča
nje umerenosti bilo je toliko važno d aje odlučio da ga uvede na ra
nom stepenu, kao učenje koje hor izriče najavljujući Atenin uvodni
govor i završne himne. Ovo je jedini slučaj kad on iste reči stavlja u
usta različitih karaktera.163 Grad ne srne biti bez vlasti, ali se njim
ne može ni silom upravljati. Ove reči ne bi imale potrebno dejstvo
da nisu izgovorene tek pošto su Atena i Erinije postigle dogovor.
Ovu ideju moraju prihvatiti obe strane. To ne menja činjenicu da ov-
de postoji realna promena pozicije u komadu, promena koja može
biti samo rezultat pomirenja.164
Ovo tumačenje potkrepljuje se i Ateninim zanimljivim zaokre
tom u suprotnom pravcu tokom poslednjeg delà komada, u kome se
ona pokazuje kao stroža i od Erinija165 Ovo takođe ne treba objašnja
vati zahtevima zapleta To je deo političke poruke upućene gledalištu.
Potreba za strogošću je lajt-motiv koji se ponavlja tokom delà, poli
tički moto koji prožima čitavu orkestraciju. Novi režim Olimpljana,
posle pomirenja sa Erinijama, gubi svoj jednostran i pristrasan karak
ter. Zevs zadržava svoju ulogu, mada se ona menja posle zaključiva
nja časnog saveza sa poraženim protivnicama. Za održavanje zakona
i pravde, potrebna je pomoć ovih sila, koje su u početku bile naterane
u opoziciju zbog žestokog antagonizma između dve strane. Iz ugla te
me kasnijeg Okovanog Prometeja, možemo dodati daje tokom vre
mena Zevsov poredak postigao trajnost.166 Eshil ulaže veliki napor da
162 Kitto, Form and Meaning, 63 f

163 Solmsen, Hesiod andAischylos 198 n.72.
164 Ibid; na 200. strani on nudi drukčije tumačenje, po kome publika mora da
se pripremi za pomirenje, ali se meni čini da se svaka takva priprema adekvatno
postiže kroz ono što sledi.
165 Thomson, Aischylos and Athens, 275.
166 Pindar, Pitija, 4. 291. Vidi: Kraus, Gnomon 23 (1951), 20 f; Ferguson,
Companion 78 £ O jednostranosti božanske vladavine, vidi: p. 163, zajedno sa
Tomsonovim komentarom Agamemnona 1026 f. Sada, međutim, Eumenide Zev-
sa nazivaju „svemoćnim" (pankrates 910).
194 Kristijan Majer
odgovori na pitanje kako novi poredak, prvobitno uspostavljen na

„partijskoj41 bazi, može da postane trajan. Povezujući iskustvo iz
462/61. g. p.n.e. sa učenjem o smeni božanskih dinastija, on razmišlja
o osnovi na kojoj počiva Zevsova vladavina U Eumenidama on dola
zi do preliminarnog odgovora: nova vladavina stekla je trajnost zato
što je postala sveobuhvatna što se ponaša umereno i što pokazuje po
štovanje prema starom. Kao i uvek u grčkom mišljenju, uspostavlja se
čvrsta veza između ovozemaljskog i božanskog uređenja
Boginje zadužene za kaznu, uklopljene su (ili iznova ukloplje
ne) u Zevsov poredak kao što Areopag i plemstvo treba da se uklo
pe (ili ponovo uklope) u novi poredak grada Značajno upozorenje
da grad ne sme da ostane bez vlasti ali da se njim ne srne ni vladati
silom (ni anarchon ni despotoumenon), upućuje na moguće krajno
sti tiranije i odsustva svake vlasti. Ono što leži između ovih krajno
sti - čak i ako Eshil to ne može videti na ovaj način - jeste „politič-
ko“ vladanje, oblik vladavine prikladan polisu.167168Erinije dodaju da
bog daje snagu (kratosj to jest nadmoć, uspeh i pobedu - svim obli
cima sredine (to meson).168 Pošto je vladavina (kratein) demosa -
„demokratija" - upravo priznata, ovo implikuje da kratos ne treba da
bude u širokoj masi demosa. Reč anarchon podseća na anarhični bes
naroda (Demothrous anarchia), koji se pominje u Agamemnonu
(883). Ali, pasus kojim se bavimo odeven je u vrlo opšte izraze; kad
Atena postane preciznija, ona ne pominje sredinu. Ovo može da jed
nostavno ukaže na uzdržanost sa njene strane, ali smisao pasusa je
jasan; kao što Atena kaže (698), strašno (deinon) mora postojati
(685-6, 693).169 U svom uvodnom govoru ona izričito pominje sa
167 Vidi: glava 7 i Meier, „Macht und Gewalt“, 825, 829.

168 5 30 f: panti meso to kratos theos opasen, all'alla d'esphoreuei.
169 Up. Romilly, la crainte et l'angoisse; Grosseman Promethie und Orestie,
45 f O atribuciji fragmenta o Sizifu ipak videti: A. Dihle, Hermes 105 (1977), 28
ff. Bilo bi zanimljivo uspostaviti vezu između ove ideje i predsokratovskog shva-
tanja ravnoteže između suprotnosti. Videti napomene 184 i 211. C. Meier, u S. N.
Eisenstadt, The Origins and Diversity o f Axial Age Civilizataion (New York 1968),
87; J.-P. Vemant, Mythe eetpensee, 2 tom (Paris, 1971) I, 8.
mo funkciju suda; ipak, ovo izgleda da proizlazi iz oprezne uzdrža-

nosti. Jer, pomirenje vlasti i slobode pretpostavlja da Areopag treba
da ima više vlasti od čisto sudske funkcije, da treba da deluje kao
protivotrov unutar novouspostavljene demokratije - ako ne u spolj-
noj politici, a ono bar u vođenju opštegrađanskih poslova.170 Čini mi
se da će svako nepristrasno čitanje komada doći do ovog tumečenja
i da se ono ni u kom slučaju ne može zaobići.171 Takvi pokušaji su,
naravno, suvišni, jer ono čemu teže može se postići i na druge nači
ne. Njihov cilj je da istaknu kako ovaj komad ne ukazuje na pesni-
kovo odbacivanje Efijalta i njegovih reformi - jer bi to značilo sme-
štanje poruke Eumenida na ravan tekuće stranačke politike, kojoj
ona očigledno ne pripada. Eshil se bavi mnogo opštijom temom, na
ime, poretkom i jedinstvom unutar novoustanovljenog okvira. Mo
žda bismo pre mogli reći kako Eshil, mada polazi od nove političke
stvarnosti, tu stvarnost meri onim što vidi kao ispravno i neophod
no, naime univerzalnim poretkom, i kako on stvarnost u kojoj živi
predstavlja kao neodvojiv deo kosmičkog poretka. Mogli bismo re
ći da su ideje koje se tako poletno zastupaju i ovde i u kasnijim fa
zama drame, usmerene na postizanje nove sinteze koja će prevazići
postojeće antiteze. Prevedene na politički jezik, one nisu dodatni
zahtev za opozivanje reforme iz 452. g., već pre zalaganje da se iz
nova razmisli o ulozi plemstva i Areopaga, organa preko koga je ono
vršilo svoj uticaj. Nemoguće je utvrditi kako je Eshil to izrazio u
praktičnim pojmovima - pod pretpostavkom da je to uradio - pre
svega i zato što suviše malo znamo o Efijaltovim reformama i ovla-
šćenjima koja je Areopag izgubio zbog njih. Čak nije jasno ni u kom
stepenu se sudske funkcije ovog tela mogu odvojiti od njegovih po
170 Vidi: Lloyd-Johnes The Justice o f Zeus, 94; Dodds, Ancient Concept o f
Progress, 48 ff.
171 Ovo tumačenje ne možemo izbeći ni usvajanjem shvatanja izloženog u:
Wilamowitz, Aristoteles undAthen, 332 ff. Ovo shvatanje uz neke razlike dele i
Solmsen, Hesiod andAischylos 210 i Lesky Die tragische Dichtung, 143 - za njih
Areopag predstavlja jednostavno zakoniti sud. Pohvala upućena ovom telu može se
odnositi samo na njegove delatnosti kao celinu.
196 Kristijan Majer
litičkih funkcija. U svakom slučaju, Eshil je nastojao da shvati uslo-

ve i zahteve političkog poretka u okviru perspektive koja je istovre
meno i politička i religiozna; takvo razumevanje za njega je bilo
mnogo važnije od bilo koje institucionalne posledice koja bi se mo
gla izvući i iz njih.172 Štaviše, komad ne bi mogao da izrazi takve in
stitucionalne posledice, već samo opšta znanja. Ne treba da pokuša
vamo da iz drame izvučemo više informacija nego što ona može da
pruži: stoga ne treba da tragamo za pesnikovim konkretnim politič
kim shvatanjima a da nam promaknu njegovi ključni stavovi izreče
ni na apstraktnijem planu političke misli. Ovo važi takođe i zajedno
od najzagonetnijih mesta drame - onaj deo uvodnog govora u kome
Atena izjavljuje kako će poštovanje građana (sebas aston) i strah
(phobos), koji ga prati, ubuduće imati svoje mesto na Areopagu, i da
će se i dan i noć boriti protiv nepravde, pod uslovom da sami građa
ni zakone ne otruju nekom gadnom „zarazom41. „Ко mutljagom bi
stru vodu zamuti, napitka čista on se neće napiti44 (st.689-690). Na
ovom mestu, tekst nije jednoznačan, ali je iz konteksta jasno da ta
kvo trovanje pretpostavlja izvesno smanjivanje spasonosne moći
Areopaga, da izaziva strah i poštovanje. Ne znamo da li je ovo kriti
ka Efijaltovog zakona i upozorenje protiv uvođenja još takvih zako
na.173 Čak ni pesnikovi savremenici nisu mogli biti sigurni. Ipak,
mada je ovaj mig ostao nejasan, on je poslužio svom cilju: opomena
protiv promena, koju izriče umerena boginja, bila je dovoljna da
ostavi jak utisak.
S obzirom na izrazitu paralelu između Erinija i Areopaga,174ja
sno je da se ovde radi o odnosu između klasa u atinskom društvu. I
u ovozemaljskim poslovima važno je da se mirimo sa svojim pora
172 U ovom stepenu Solmsen u Hesiod andAischylos 210 izgleda da ima pra
vo. Videti takođe: Gnomon 31 (1959) 472 f; Dodds, Ancient Concept o f Progress,
61 j f Wilamowitz, Aristoteles undAthen, 314.
173 Vidi: Luije, 269 f; Dodds, Ancient Concept o f Progress, 48 f; Dover, Jo
urnal o f Hellenic Studies, 77 (1957) 232. O ovom tekstu vidi Tomsonov komentar.
174 Vidi: i 706 sa 948.
ženim protivnicima; inače se javlja opasnost od građanskog rata. Ta

ko bi i Erinije, da sa njima nije postignuto pomirenje, širile kugu i za
raze. Eshil upozorava Atinu na ovu opasnost,175 čak i da Erinije ni
su izrekle takvu pretnju. Da li je ovo izjednačavanje Erinija i plem
stva? Da li pominjanje njihovog besa može značiti da plemići mogu
da budu izazvani na borbu (st.858)? U svakom slučaju, opomene su
bile aktuelne i svima jasne. Ne možemo pogrešiti u pogledu onoga
što pesnik hoće da kaže. Poraženi treba da prihvati poraz, a pobed-
nik treba da mu dodeli funkciju u novom poretku koja je delom slič
na funkciji obavljanoj u starom poretku.
Sve ovo ukazuje na nove probleme rođene iz činjenice da gra
đani sad čitav politički poredak imaju u svojim rukama; jer sada se
sva politička prava izvode iz zajednice kao celine. Ovo je bilo nešto
novo. Solon je plemiće doživljavao kao prirodne vođe.176 Čak je i
Klisten hteo samo da ojača status građana, da ih učini nezavisnim od
plemića. Sada je sama uloga plemstva dovedena u pitanje. Eshil,
imajući obuhvatno viđenje društva polisa, pruža novo opravdanje za
ovu ulogu, naglašavajući neophodnost deinona.
Na ovom mestu paralela između mita i stvarnosti kao da po
staje problematična. Jer, svađe koje treba prevazići u mitu, u
stvarnosti znače očuvanje plemstva. Treba li vuku dati da čuva
ovce? Odgovarajući na ovo moramo prvo reći da se arhajska
svađa u drami razvila ujed an izuzetno jednostran i potencijalno
opasan antagonizam, između starog i novog. Upravo taj antago-
175 Eumenide 858; vid. 976. U 860 Eshil koristi sliku borbe petlova, popular
nog atinskog sporta. Vidi: K. Schneider, RE VII ( 1912), 2210 ff Erinije će podbo-
sti ljude da se biju kao što ljudi podbadaju petlove. Zanimljivo je da pored mnogih
pretnji kojima se služe (780, 810; up, 477), one ne prete građanskim ratom. Dods
nije u pravu kad tvrdi d aje Eshil ove stihove dodao kasnije. Vidi: Pribeglice 661;
gde je, kao što se zna, ova formulacija ograničenija. Ova ideja poznata je još od So
tona (Elegije 3). Takve želje su verovatno bile deo ritualne molitve u Atini (Sol-
msen, Hessiod andAischylos 213).
176 Za ovo se ne mogu dati precizni razlozi. To se pojavljuje iz formulacija
sadržanih u njegovim pesmama i iz onoga što se može izvesti iz pojma eunomije.
198 Kristijan Majer
nizam predstavlja istinski problem u atinskom delu komada.

Drugo, moramo zapaziti da su plemići imali malo prilike za sva-
đanje u decenijama pre 462., tako d aje ovaj problem jedva i po
stojao, bar u svom arhajskom obliku. Stoga svađu ne smemo tu
mačiti suviše doslovno. Ona se stopila sa novim deobama i stvo
rila opšti uslov za stasis. Eshil je možda smatrao da, unutar ovog
okvira, mogućnost građanskog rata, koji bi započelo plemstvo,
ne predstavlja veću opasnost od rigidnog odbijanja demosa da
prihvati kompromis. U ovom smislu, staro možda nije gore od
novog. Konačno, moramo reći d a je potpuni paralelizam u dram
skoj konstrukciji nemoguće postići ako se institucija koja je
462/1. bila izuzetno stara, iznova uspostavlja u komadu. Na taj
način, pojavom novog dok istovremeno korespondira sa starim
moćima, Areopag ima dva aspekta - poput same Atene koja no
vom pomaže da pobedi, a onda dovodi do pomirenja sa starim i
najzad prihvata strožu ulogu. Činjenica je da kad se prevaziđu
ekstremno pristrasni stavovi, prosta dihotomija na staro i novo
postaje zastarela. Scenom dominiraju drugi problemi, koje po
stavlja ukupna konfiguracija savremenih snaga. One moraju da
se iznova svrstaju, a to svrstavanje stvara novu situaciju u kojoj
su stare sile različite od onog što su bile ranije.
Postignuti kompromis doveo je do nestajanja žestoke jedno
strane i gotovo nepomirljive pristrasnosti na koju naizlazimo u
prvoj polovini komada. On je takođe otklonio opasne posledice
sudske presude. Čitav sukob koji je politički poredak izložio su-
protstavljenim shvatanjima i stranačkim interesima, na taj način
čudesno je prenet u novo i sveobuhvatno jedinstvo, u novi pojam
pravednog poretka u okviru koga će polis moći da napreduje.
Uspostavljanje ovog novog obuhvatnog poretka na bazi
kompromisa, Eshil pripisuje Ateninoj phronein, - njenom uvidu
i rasuđivanju ili, kako Drojzen to prevodi, njenoj „snazi mišlje-
nja“ . Eshil u njena usta stavlja zapažanje da su Erinije starije, pa
prema tome i mudrije (sophoterai) od nje. „АГ Div ni meni lošu
pamet ne dade“ (st.844). Phronesis mlade boginje nije nadokna
da za nadmoćnu mudrost Erinija, koja se izvodi iz njihove staro

sti i iskustva; ona je dovoljno mudra da ove stare sile uklopi u
novi poredak.
Posle jednostrane presude, Atenina phronesis u igru takore
ći uvodi božansku istinu: ova se sastoji u kompromisu koji sva
kom garantuje njegovo mesto u polisu. Eshila verovatno treba
razumeti na ovaj način. On očekuje da će Atinjani, kao povere-
nici ove boginje, tokom vremena izgraditi u sebi odmereno ra
suđivanje (sophrosynej. Mi ćemo sad pokušati da otkrijemo po
litičke, verske i filozofske korene ove ideje kompromisa kao
osnove pravednog poretka. Sad ne treba da se zadržavamo na sa
držaju phronesisa. Prvo moramo da u kontekstu ove političke in
terpretacije raspravljamo o posebno zanimljivom obrtu u frazi.
Novi odnosi između klasa proizašli su iz novih oblika pove
zivanja i razdvajanja, novog razvrstavanja na prijatelje i neprija
telje. Ovaj uvid pojavljuje se iz molitvi koje izgovaraju Eumeni-
de, posle zahteva Atene da ne dođe do građanskog rata - „već
nek spolja besni rat“ (st.858). Eumenide se mole da građanski
rat (stasis) nikada ne boravi unutar grada i da se krv građana ne
proliva u svađama u kojima se ljudi svete jedni drugima, ubija
jući jedni druge i nanoseći gradu katastrofu.177 One se mole da
„ljudi jedni drugima pričinjavaju radost u duhu opšteg prijatelj
stva, koje voli opšte stvari", i da mogu biti složni i u mržnji. Ovo
je lek „za mnoge bolesti koje vladaju među smrtnicima".178 Na
ovo Atena odgovara, još jednom izražavajući svoju radost zbog
177 976 ff. U gramatičkom smislu, ovu rečenicu je teško razmrsiti, ali to na
sreću ovde i nije važno. Prevod se ograničava na ono što je suštinsko u kontekstu
(zanemarujući fascinantnu sliku „praha koji pije crnu krv građana"). Ono što je va
žnije jeste paralela između uzajamnih ubistava (.Agamemnon, 1576), i uzajamnog
pružanja radosti, koje se pominje posle dva stiha.
178 Ovo je jasno ukazivanje na građanski rat i krvave svađe. Ujedinjenje po
lisa znači izlečenje od tih bolesti.
200 Kristijan Majer
pomirenja, započinjući recima koje smo već navodili: „Vidite li

kako dobra volja dobroj reci ume stazu naći“. ,
Na taj način ovde imamo prijateljstvo (philia) unutar grada,
i ujedinjeno neprijateljstvo usmereno izvan njega.179 Međusobna
ubistva (poinai antiphonoi) treba da se zamene uzajamnim šire
njem radosti (anti didonai). Neprijateljstvo ne treba da bude
usmereno ka unutra, nego ka spolja, u duhu solidarnosti. Ovde
treba da nastane nova, na polisu izgrađena razlika, između nepri
jatelja i prijatelja, obrt u odnosu prijatelj-neprijatelj. Na ovaj na
čin, polis će postići jedinstvo.
Ovde se prvi put srećemo sa zahtevom da među građanima pre
vlada prijateljstvo. Prijateljstvo je nekada bilo stvar međusobnih od
nosa, posebno u okviru plemstva. U arhajskom periodu, razlikovanje
prijatelja od neprijatelja bilo je od ključne važnosti za odnose među
plemićima, jer ako hoćemo da sebi obezbedimo nečiju pomoć i za
štitu i da obezbedimo svoja prava i vlast, moramo da utvrdimo ko su
nam prijatelji a ko neprijatelji i da delujemo u skladu sa tim. Na
osnovu ovog zaleđa, vrlo je teško za polis da potvrdi svoj opšti inte-
179 Platon je kasnije na opšti način formulisao analognu razliku između pri
jatelja i neprijatelja, govoreći da su Grci „ро prirodi prijatelji" (kao drugovi i rođa
ci), dok su varvari, pošto su stranci i pripadnici tuđih rasa, „ро prirodi neprijatelji".
Mada ovo nije isključivalo rat između Grka, ono je ipak takav rat ograničavalo.
Platon je stoga pravio razliku između Polemosa, rata protiv varvara, i stasisa, gra
đanskog rata između samih Grka, Država 469. Vidi: Meneksen 245 c. Kontijades,
međutim, greši kad tvrdi da razlika između polemosa i stasisa odgovara razlici iz
među echtrosa i polemiosa. Odnos između poslednja dva pojma je nejasan. Njiho
va semantička polja se delimično poklapaju. Navešćemo samo četiri primera: po-
lemios koji označava unutrašnju političku suprotnost: Agamemnon 608 ; Jamblih
(H. Dils, Predsokratovci-Fragmenti); Platon, Država 422e; echtros kao protivnik
u ratu: Platon, Timaj, 18 a: polemios se uglavnom odnosi na vojnički otpor. Ethros
je opštiji. Samo echtros se odnosi na opšti pojam neprijateljstva (echtra). Osim to
ga, neprijateljstvo kao uzrok rata, distinkcija između prijatelja i neprijatelja u spolj-
nim poslovima, izražava se kao echtrys (vidi napomenu 182). Tamo gde istoričari
i govornici koriste polemios ono zamenjuje eschtros u značenju neposrednog voj
ničkog otpora. Za poklapanje semantičkih polja videti Tukididovo korišćenje ovih
izraza (contiades echtros kai polemos, 197).
res.180 Kada je Klisten stvorio čvrstu institucionalnu osnovu za gra

đansku solidarnost, nastala je nova situacija u kojoj je čitava zajed
nica mogla da postane prepreka za preterane ambicije plemića. Ka
snije su smišljena razna institucionalna sredstva da se ograniči delat-
nost aristokratskih grupacija. Pa ipak, plemići su i dalje mislili u poj
movima prijateljstva i neprijateljstva.181 Eshil se usmerio upravo na
ovu situaciju. Godine 478. p.n.e izraz „imati istog prijatelja i nepri-
jatelja“, verovatno nastao u svetu aristokratskih frakcija, primenjivao
se na atinski pomorski savez.182 Sada se on primenjuje na grad.
Ovome je prethodilo, u pokretu Klistenovih reformi, stvaranje širo-
180 Solonov zakon o stasisu predstavlja zanimljiv pokušaj uključivanja svih

građana protiv sukobljenih struja u slučaju građanskog rata. Onaj ko odbije da se
priključi postaje atimos, to jest lišen zaštite građanskog zakona. Videti: Atinski
ustav, 8.5; Plutarh, Solon 20 . I. Videti: P. Spahn, Mittelschicht und Polsbildung
(Frankfurt /Bem/Las Vegas 1977), 153, uključujući verovatnoću d aje zakon pra
vi. O političkom problemu vid. Spahn, 136 ff i dalje. O njegovim posledicama Vi
di: Cicero: AdAtticum 10.1.2.; In verrem, 2.1.34. Namera je bila da se većina gra
đana pretvori u protivnika manjine, uključene u međusobne sporove i svađe. To je
bila zanimljiva institucija, mada osuđena na neuspeh. Prema Atinskom ustavu, So
lon je uvideo da su neki građani ravnodušni prema onom što se događa i stvari pre
puštaju njihovom toku (agapein to automaton); ne postoji bolji izraz želje da se ovi
procesi zamene politikom. (Videti: Solon Elegije, 3.)
181 Connor, The New Politicians, 42 ff. Kao dodatak pasusima koje Konor na
vodi, up: Homer, Odiseja 6.184 f; Arhiloh u Oxyrhynchus Papyri XXII, 2310.14 f;
Teognid 869 ff; Sapfo, fr. 5 (Lobel-Page); Pindar, Pythia 2.83 f; Nemea 10.78; Gor-
gija, B Iia.25 (farg. Predsokratici II, 294); Platon, Država 332d; Plutarh, Temisto-
kle 5.6. Videti takođe M.J. O'Brien The Socratic Paradoxes and the Greek Mind
(Chapel Hill 1967).
182 Atinski ustav, 23.5. O različitim vrstama povezivanja. Vidi: G.E.M.de Ste.
Croix, The Origins o f the Peloponnesian War (London, 1972), 298 ff Zahvaljuju
ći otkriću ugovora iz vremena oko 500. g.p.n.e. ova formula je već potvrđena u sa
vezu koji je stvorila Sparta (u Peloponeskoj ligi); ovde to označava jednostrano an-
gažovanje savezničkog grada u skladu sa spartanskim određivanjem prijatelja. Vi
di: W. Peek, „Ein neuer spartanischer Staatsvertrag", Abhandlungen der sa-
chsischen Akademie, Leipzig, Philologisch-historische Klasse 65.3 (1974): F.
Gschnitzer, Ein neuer spartanischer Staatsvertrag und die Verfassung des Pelopon-
nesischen Bundes (Meisenheim 1978), 26, 35 ff.
202 Kristijan Majer
ke građanske solidarnosti. Ova solidarnost pružala je bazu za razli

čite pokušaje osiguranja učešća u građanskim poslovima; a i sama je
dobijala snagu od takvog učešća. Nije, međutim, jasno da li se ona
shvatala kao prijateljstvo.
U svakom slučaju, novina u Eshilovoj zamisli jeste stav da čla
novi različitih klasa treba da se ujedine u prijateljstvu. Taj stav po
stao je aktuelan tek kada se grad suočio sa opasnošću od građanskog
rata, nastalom zbog borbe za prevlast nad političkim poretkom. U
kom stepenu mogu da unutar takvog prijateljstva postoje razlike,
ostaje otvoreno pitanje, mada je jasno da deinon ne može delovati ta
mo gde nema nikakvih problema. Sa pojavom alternative u kojoj ne
ma nikakvog ograničenja, to jest preterane slobode - ma šta to zna
čilo - postalo je neizbežno da se u program sažet u recima „niti bez
vlasti, niti pod prisilnom vlašću“ uključe izvesne unutrašnje razli
ke.183 Ipak, prijateljstvo mora da obuhvati celinu.
Takvo prijateljstvo moguće je samo ako postoji dovoljna soli
darnost da se postojeće frakcije drže u šahu. Ovo, ma koliko to de-
lovalo neobično, pretpostavlja postojanje zajedničkog neprijateljstva
usmerenog na spoljašnji svet. Ipak, to nije bilo sve. Kad se Eumeni-
de iznenade zbog stepena buduće vlasti (mada su ranije tvrdile kako
opstanak zakona u svetu zavisi od njih), njihovo iznenađenje podra-
zumeva neizbežan rast moći grada nad njegovim građanima Jasno
je da se ovde naglašava veza između vlasti nad građanskim poret
kom i vlasti nad privatnim domovima, kao i odnos zaštite i poslušno
sti. Novi zakon polisa može samo na ovaj način da odnese pobedu.
Ali, ako ova težnja treba da ima realan sadržaj, moć polisa mo
ra da se ukoreni u jakoj građanskoj solidarnosti. Jer, nije bilo jake dr
žavne moći one vrste koja postoji u moderno doba i koja je prvobit
no bila koncentrisana u rukama monarha i njegovog državnog apa-
183 Pitanje načina na koji je ovo predstavljeno pojavilo se s obzirom na „rev-

novanje za dobro" (Agathon, ,,Eris“ 974 f.). Međutim, to je verovatno trebalo da
se primenjuje prilikom neke privremene krize (kao što se Solon oslanjao na odgo
vornost građana dok ne dođe „ispravljač pogrešnih".
rata. Neodređenost izraza koinophiles dianoia - ljubav usmerena na

celinu (koinon) i uzajamno prijateljstvo unutar zajednice - prikladno
ilustruje činjenicu da grad kao celina svoje korene ima u građanstvu.
Ideja prijateljstva među građanima mogla je da se spoji sa jakim
osećanjem za porodičnu zajednicu, sa unutrašnjom solidamošću, za
jedničkim srcem, zajedničkom žrtvom i tome sličnim stvarima, što
je već preneto na polis.184 Ipak, u okviru ove proširene građanske
porodice i dalje mogu postojati ozbiljniji razdori, a pojam građan
skog prijateljstva lako može da ostane samo apstraktan ideal.
Zbog ovoga je bilo tako značajno da se ono čvrsto poveže sa za
jedničkim neprijateljstvom prema spoljašnjem svetu. Eshil uviđa po
trebu stvaranja nove vrste prijateljstva i neprijateljstva, kojom će se
učvrstiti nova građanska solidarnost. Praktična situacija pružala je
priliku da se ovo postigne, jer posle razvlašćenja Areopaga, Atina je
povela jednu izrazito ekstenzivnu politiku osvajanja (ili je bar nasto
jala da proširi svoju moć).
Sad vidimo zašto Eshil stavlja toliki naglasak na savez između
Atine i Arga Dok se u Agamemnonu rat sagledava u negativnom
svetlu, ovde se pokazuje i njegova blagotvorna funkcija.185 On bar
nije vođen radi neke žene. U tom smislu Eshil se - iz bilo kojih raz
loga -stavlja na stranu bilo kojih zastupnika promene.186 Ali, ovo je
neophodna dopuna njegovog sasvim suprotnog pristupa unutrašnjoj
politici. Sledeće godine i Kimon će zastupati slično stanovište.187
184 Burkert, Griechische Religion 382 ff; videti: Wolff, „Die Grundlagen des
griechichen Eherechts", 624 ff, 631.
185 913 ff. Vidi: napomena 56. Slično Eshil ff. 281 (Lloyd-Johnes u Loeb).
Patnje koje rat donosi vojnicima i onima koje zahvati svojim dejstvom, ipak su ta
ko živo opisane u Agamemnonu 428 i 555, da se ne može reći kako su negativni
aspekti rata odsutni. Videti: Daube, Rechtsprobleme, 135.
186 Atinska politika širenja i osvajanja kasnije je nazvana neoteropoiia (Tuki-
did, 1.102.3.). Sama činjenica d aje ona bila element nemira znači da su je savreme-
nici doživeli kao novinu.
187 Plutarh, Kimon, 17.6. Ovo se odnosi na predstojeću bitku.
204 Kristijan Majer
Međutim, Eshil, nezavisno od ovoga, kroz povezivanje prija

teljstva i neprijateljstva dotiče jednu važnu osobinu antičkog po
lisa: činjenica d aje on bio neposredno ukorenjen u zajednici kao
celini, znači da su građani u velikoj meri bili samo i prosto gra
đani. Polis i njegovi politai bili su upućeni jedni na druge. Zbog
toga je bilo malo prostora za razvoj brojnih aktivnosti mimo po
litike koje modema država pruža svim svojim građanima i čak ih
podstiče da se njima posvete. Po Marksovim recima, „politička
država kao takva bila je istinski i isključivi sadržaj njihovih živo
ta i želja“.188 Stoga su moćne energije bile koncentrisane u poli
tičkoj sferi, posebno u polisu velikom i abicioznom poput Atine.
Naravno, bilo je sasvim moguće da građani žive zajedno bez spo-
ljašnjih neprijatelja. Ali je ipak bilo jasno da je postizanje opšti-
jeg prijateljstva usko povezano sa opštijim neprijateljstvom, daje
to nerazdvojni deo udruživanja i razdvajanja ili - da se posluži
mo Empedoklovim recima - neikos-a i philia-c.189 U ovom kon
tekstu može se obrazovati jasan pojam o neprijatelju.
Molitve Eumenida stoga ne izražavaju samo pobožne nade,
već i jasno shvatanje stvarnosti. Od nove građanske slobode oče
kivalo se da uradi ono što je neophodno: pošto se neprijateljstu
nije moglo dozvoliti da besni u okviru grada, ono je moralo biti
usmereno izvan njega.
Prema Eshilu, unutrašnje prijateljstvo i spoljašnje neprijatelj
stvo poklopilo se sa podelom rada koju je Atena predložila: dok
će se Eumenide brinuti za očuvanje zakona i napretka u okviru
grada, ona će se usmeriti izvan njega i Atinjanima donositi pobe-
du (st.903-905).
188 K. Marx i F. Engels, Sabrana delà (Prosveta) 1.2. (Beograd 1982), 34.
189 Empedokle B 16, 17, 22, 26, 30, 35, 36, 59, 109 (Predsokmtovci I), i ob
jašnjenje njegovog učenja. Videti: W.K.C.Gurhrie, A. History o f Greek Philosophy
II (Cambridge, 1965), 152 ff. Odnos između pojmova prijatelja i neprijatelja sa jed
ne strane, i predsokratsko učenje o suprotnostima sa druge, koliko znam, još niko
nije ispitivao (videti: bibliografiju u napomeni 211).
Ovde, dakle, nailazimo na anticipaciju pojma koinonia poli

tike, mada ne i na sam taj izraz. Međutim, ma koliko da se kasni
je govorilo o potrebi prijateljstva između građana i između razli
čitih delova grada,190 ono stoje ovde izloženo, sa onim stepenom
realizma koji su Grci retko uspevali da dostignu, jeste čitav niz
problema izazvanih novim načinima udruživanja i razdvajanja,
koncentracije, odnosno difuzije vlasti, i pravljenjem razlike iz
među prijatelja i neprijatelja.
Čak i ako Eumenide konačno sklapaju dobar i harmoničan
kompromis u okviru perspektive, usmerene isključivo na Atinu,
one i dalje imaju svest o ogromnim i nepredvidljivim problemi
ma koji su pratili revolucionarnu promenu ka demokratiji. Na
ovaj način one artikulišu deo jedinstvenog i neponovljivog isku
stva grada. Nikad više neće Grci biti tako duboko svesni šta za
pravni i politički poredak znači da bude u rukama građana. Ova
situacija nije imala presedan, iskustvo je bilo sasvim novo; kasni
je će se oni navikavati na njega.191
e. Atički građani 458. i Eumenide
Možemo se upitati koliko je ova politička koncepcija bila

transparentna i shvatljiva za Atinjane iz 458. godine. Postojalo je
živo zanimanje za tragediju, ali, naravno, ovo više može imati ve
ze sa načinom izvođenja nego sa sadržajem komada. Ipak, ne bi
bilo moguće da se tragediji pripiše funkcija „obrazovanja odra
slih" da ona nije bila shvatljiva većini gledalaca. Pošto je trebalo
dobiti nagradu, i pošto je odobravanje publike imalo važan udeo
190 Na primer, Aristotel, Politika 1262b7, 1263a30, 1295b23; Nikomahova

etika 1161 a 10 ff, 1167b2 ff, i dalje.
191 Važan izuzetak je razgovor između Perikla i Alkibijada u: Ksenofont
Uspomene o Sokratu 1.2.40. Uostalom, pretpostavljalo se postojanje slobodnog od
lučivanja i pokušavalo pronalaženje merila za njega i njegovo usmeravanje u is
pravnom pravcu.
206 Kristijan Majer
u njenoj dodeli, pesnici su prilikom sastavljanja svojih komada

morali voditi računa o publici. Stoga, tragedije koje su došle do
nas pokazuju ono što je publika htela da prihvati. Istina, samo
najbolja delà su sačuvana, a odluka koje će od njih biti sačuvano
ležala je na stručnjacima. Ipak, ma koliko da su se komadi razli
kovali između sebe po kvalitetu, ona koja su sačuvana nisu vero-
vatno bila razumljivija od onih koja su izgubljena.
Jedna stvar mi se čini posebno značajna. Znamo iz različitih
perioda istorije da, ako je čitavo društvo snažno opredeljeno za
određenu stvar, onda čak i „mali čovek“ može da razvije visok
stepen shvatanja i preduzimljivosti. Imamo jasna svedočanstva
da su se mnogi građani Atike zanimali za retoriku i da su stalno
tražili da čuju nešto novo. Ovo podrazumeva da su takođe bili
sposobni za razumevanje i procenu problema retorike.192 Široki
slojevi Atinjana stoga nisu morali biti posebno „obrazovani", ili
„intelektualno usinèrent" (poput današnjih poklonika pozorišta)
da bi pokazali veliko zanimanje i značajno razumevanje.193 Da bi
stvorila ovaj efekat, tragedija je prosto morala da zauzme različi
to mesto u njihovim životima. Međutim, možemo pretpostaviti
da je to i činila. Dionisove svečanosti bile su jedan od najvažni
jih događaja godine. Mitske teme bile su relativno bliske,194 a ra
zni pesnici obrađivali su ih na različite načine. Atinjani koji su ži-
veli 458. godine p.n.e. bili su svedoci razvoja tragedije; oni su sa
njom takoreći odrastali i bili su u stanju da o njoj sa poznavanjem
razgovaraju (najzad, oni su živeli u kulturi u kojoj nije bilo mno
go zabave, pa su morali da se usredsrede na ono malo zanimlji
vih stvari, oslanjajući se uglavnom na izgovorenu reč i uživajući
u raspravama). Prema tome, možemo zaključiti d a je većina lju
192 Tukidid, 3.38.

193 Ehrenberg, Aristophanes 283 ff, posebno 286.
194 Videti: Antifan fr. 191; Ferguson, Companion 24. Opštije u Jeger, Paide-
ia. Vidi: Plutarh, Nikija 29.2.
di bila u stanju da posredno ili neposredno shvati većinu onog što

su gledali na pozornici.
Ovo se nije odnosilo samo na političke stavove izrečene u ko
madima, građani Atine godinama su se angažovali u političkom raz
mišljanju, delovanju i donošenju odluka.195 Politika je bila relativno
konkretna delatnost koja se obavljala među građanima i pred njiho
vim očima. Ma šta da se dešavalo, to je u velikoj meri bilo po meri
građana. Oni su svakako bili svesni načina na koji politički sistem
deluje i osetljivi za sve što pripada politici. Upravo je politički sadr
žaj komada bio ono što ih privlači i okupira njihovu pažnju. Vero-
vatno su učitavali političko značenje u mnogo toga što se i drukčije
moglo shvatiti.196 Štaviše, njihov politički identitet zahtevao je čvr
stu vezu između politike i religije. Sve ovo moralo je važiti i u godi
nama koje su došle posle reformi iz 462/61. Naravno, mi nemamo
evidenciju o stepenu u kome su građani Atike bili uključeni u poli
tičku situaciju tokom ovih godina, ali je većina glasala za oduzi
manje ovlašćenja Areopagu, pa takav korak nije mogao proći sa
svim nezapaženo. Ipak, postojao je i značajan otpor ovoj meri;
primedbe nisu nestale a mnogi koji su ovu odluku podržali zbog
ciljeva spoljne politike, kasnije su mogli da promene stav. U sva
kom slučaju, postoji dobar razlog za uverenje da su promenjene
okolnosti stvorile raširen osećaj d a je potrebna nova orijentacija;
ovo je vodilo pronalaženju načina za usklađivanje novih politič
kih uslova sa tradicionalnim znanjem o bogovima i ljudima i do
195 Radi anticipacije primedbe koja se često upućuje, mora se dodati da se

ovo nije primenjivalo na sve građane. Možda se nije primenjivalo ni na polovinu od
njih, ali se primenjivalo na relativno veliki broj; ovo znači daje postojao jedan pre-
ovlađujući interes koji se manje ili više ticao svih građana, i koji se teško mogao
meriti sa nekim drugim. Povrh toga, postojala su odgovarajuća očekivanja čije je
ispunjenje rađalo nova očekivanja.
196 Ehrenberg, Aristophanes 32 f. Vidi: takođe primedbe K. Šmita povodom
analognog slučaja „zajedničke javnosti" u Šekspirovom pozorištu i o greškama ko
je proizlaze iz modernog pristupa. C. Schmitt, Hamlet oder Hekuba (Düsseldorf,
1956), 33 f.
208 Kristijan Majer
punu božanskog sa ljudskim poretkom. Ovo je Eshil pokušao da

Atinjanima pokaže kroz Orestiju. On se usmerio na političku si
tuaciju u Atini. Ipak, teško se može zamisliti da bi on mogao da
stvori tako suptilnu, obuhvatnu, detaljnu i aktuelnu analizu da
mnoge od ideja izrečenih u komadu nisu već bile široko raspro
stranjene. 1 gde bi mogle dobiti takvu aktuelnost ako ne u raspra
vama vođenim u širokim krugovima građana? Sad se moramo
upitati, u kom stepenu je ovo bilo povezano sa istorijskim razu-
mevanjem. Na kakav je odjek naišla Eshilova teza o neophodno
sti nadmoći u snazi meson-a, jeste pitanje na koje ne možemo da
odgovorimo.
Naravno, može se zapaziti d a je ovaj zahtev nagovešten već
u prva dva delà trilogije. Kad Klitemnestra prima Agamemnona,
ona mu objašnjava zbog čega je Orest odsutan: ona g a je poslala
od kuće zbog neizvesnosti u pogledu ishoda Trojanskog rata i
zbog toga što „može puk da ustane i veće za se privoli, jer voli
svet da palu slavu još jedared udari“.197 Ove reči nemaju funkci
ju u komadu. One su nepogrešiva aluzija na ono što se dešavalo
u Kimonovom odsustvu. Reči su ipak karakteristične za kraljicu
koja će ubrzo postati zločinka i tiranin. Posle ubistva Agamem
nona hor grdi Egista, i preti mu kletvom naroda. On mu jetko od
govara: „Zar tako ti odozdo, s klupe veslarske da zboriš meni ko
ji brodom upravljam?11 (st. 1637-38). Ovo je izraz aristokratske
oholosti i prezira prema onoj klasi koja je zadobila političku moć
462/61. godine. Ove reči dvoje zločinačkih tirana očigledno su
usmerene na zahtev za politička prava od strane najsiromašnijeg
sloja atinskih građana. U širem kontekstu onoga što je rečeno o
Atini, ovi redovi svoju protivtežu nalaze u stihovima kojima
Eumenide govore o vitalnoj ulozi Areopaga. Ova ravnoteža nije
197 Agamemnon 883. Značenje je jasno: „oboriti". Vidi: Dodds, Ancient Con
cept o f Progress, 46. Možda postoje slične aluzije na Kimona, u izuzetnom opisu
Agamemnona, kao komandanta vojske i flote (Pokojnice, 723, Eumenide, 637).
Kao što smo rekli, ova slika komandanta preovlađuje kod Pokojnica.
posebno upadljiva, jer su njena dva delà udaljena jedan od dru

gog, ali ona dokazuje shvatanje da se poželjna sredina ustupa ta-
kođe i tetesima, kojima zapravo i pripada.
f. Rezime: političko znanje Eumenida
Ono što Eshil politički obrađuje u Eumenidama i na neki način

shvata, jeste sledeće:
1. Prevazilaženje svađe koja se sama sobom hrani ili, opštije re
čeno, opasnih političkih sukoba, uz pomoć novog pravnog i
građanskog poretka. Ovaj poredak zavisi od građana i posta
vljen je između njih. Iz toga proizlazi:
2. Nastanak temeljne suprotnosti velikog stepena jednostrano
sti koja obuhvata praktično čitav politički poredak. Ovo do
vodi do:
3. Novih problema u donošenju odluka o centralnim pitanjima,
koja su ranije bila podložna merilu istine. Ovo takođe znači:
4. Uspostavljanje nove vlasti polisa nad privatnim kućama.
Ujedinjeni polis stiče preimućstvo nad svim pojedinačnim
snagama. To takođe uključuje:
5. Prebacivanje dihotomije prijatelj-neprijatelj iz unutrašnjosti
grada, van njega. I najzad:
6. Potrebu za pomirenjem i miroljubivim kompromisom izme
đu svih postojećih sila u okviru sveobuhvatnog poretka (ko
ji Eshil pronalazi i između mitoloških sila različitog porekla).
Ovo shvatanje izraženo u formi mita, izlaže:
Kako lanac povezanih osveta dostiže vrhunac u Orestovoj apo-
riji;
Kako su zbog ovoga različite božanske sile došle u međusobni
sukob;
Kako je suprotnost među njima dostigla toliki stepen pristrasno-
sti da se pretvorila u suštinski sukob između novog i starog;
210 Kristijan Majer
Kako je aporija onda razrešena uz pomoć presude, veličanstve

ne po svojoj apsurdnosti - ali samo po cenu da doneta odluka ne mo
že njene protivnike ni da ubedi ni da obaveže d aje poštuju;
Kako je zbog toga poražena strana spolja zapretila gradu, pa se
sukob pretvorio u izbor između rata i građanskog rata;
Kako je konačno samo rešenje, kojim je označena pobeda no
vog zakona, uklopljeno u primemi Zevsov poredak koji je, mada nov,
svoju pravednost pokazao obuhvatanjem starog (i na taj način saču
vavši element strašnog, ojačao svoju moć) - i
kako je ovo nesumnjivo prenošenje kompleksa akutnih politič
kih problema u mit o bogovima, mita o političkom - u mitološko raz-
rešenje problema zajedničkog života u političkom poretku, koji je
doveden u pitanje. U okviru ovog mita, arhajska prošlost je blisko
povezana sa sadašnjošću i budućnošću 458. g.p.me.
Mit je precizno lokalizovan, pošto grad Atina ima u njemu cen
tralnu ulogu, kako aktivnu tako i pasivnu. Ono što se dešava izme
đu natprirodnih sila, ma koliko da je opšte, drži se unutar granica:
kompromis se odnosi na Atinu u kojoj građani udružuju snage pro
tiv neprijatelja s one strane njenih granica. Na ovom mestu, delova-
nje na mitološkom planu povezano je sa sadašnjošću i budućnošću,
onakvim kakve su doživljavane godine 458. p.n.e: Atena će obezbe-
diti pobede svom gradu. Eshil je na taj način stvorio mit o polisu.
Građanima teško daje moglo biti pruženo adekvatnije objašnje
nje načina na koji politički poredak prelazi sa stanja u kome se po
stojeći uslovi automatski reprodukuju, u svim važnim svojstvima, na
stanje u kome se on podvrgava donošenju političkih odluka.198
Eshil se služi najosnovnijim kategorijama: sukob i odluka, unu
trašnje i spoljašnje, prijatelj i neprijatelj i - pre svega - pomirenje i
kompromis. Ovo oslikava dubinu promene, sasvim novu osnovu za
donošenje odluka i iznad svega činjenicu da se na ovoj tački suprot
stavljene snage nalaze u osetljivoj ravnoteži i da preti izbijanje gra-
198 Kao što se u Atinskom ustavu tvrdi d a je to bio cilj Solonovog zakona o
stasisu.
danskog rata. Egistencijalni problemi toliko teško pritiskaju za

jednicu da pozivaju na promišljanje i ponovno razvrstavanje po
litičkih snaga. Nikako ne može biti slučajno što Eshil u svojoj
„analizi" u prvi plan stavlja kategorije koje koristi Karl Šmit kad
razmišlja o opasnostima sa kojima se suočava modema država. U
oba slučaja, postojao je veliki rast politizovanja; u političkom ži
votu pojavile su se suštinski nove grupacije, teme i dimenzije. I u
oba slučaja promena je bila tako oštra i sveobuhvatna da se mo
gla shvatiti u elementarnim terminima. Zbog same prirode ove si
tuacije, polis nije mogao biti shvaćen kao entitet po sebi, već sa
mo u kontekstu neposredne političke situacije, unutrašnje i spo-
ljašnje.
Sasvim je jasno zašto je Eshil ove stvari sagledavao iz ove
perspektive, jer su unutrašnji sukobi u gradu proizašli iz njego
vih spoljašnjih uspeha i doveli do pojačanog delovanja u ino-
stranstvu.199
Štaviše, ono što je Eshil očekivao ostvarilo se u svim važnim
elementima. Spoljašnja politika Atine i ratovi koje je grad vodio,
odigrah su odlučujuću ulogu u stvaranju kompromisa unutar za
jednice građana, čak i bez bilo kakvog jačanja vlasti Areopaga.
Ovaj preduslov za stabilnost najradikalnije grčke demokratije,
Aristotel nije uočio u svojoj suviše usko zasnovanoj političkoj te
oriji (tako da se njegove teze o ekstremnoj demokratiji pokazuju
netačne u odnosu na sam grad iz koga su izvedene - na štetu či
tave teorije).200
Suviše velika blizina stvarnosti naterala je Eshila da pravi
kompromise i pomirenja između osnovih ciljeva unutrašnjeg po
litičkog delovanja. Ne postoji drugi put za osiguranje unutrašnjeg
mira. Potrebno je da u ovom kontekstu sagledamo zahtev za me-
son-om. i „političkim" oblikom vladavine kakav kasnije nalazi-
199 Vidi: Dodds, Ancient Concept o f Progress, 62.

200 Yideti: Nippel, Mischverfassungstheorie und Verfassungsrealitat in Antike
undfriiher Neuzeit (Stuttgart, 1980).
212 Kristijan Majer
mo kod Aristotela.201 Ovaj postulat deluje donekle utopijski, s obzi

rom na realistički prikaz sukobljenih političkih snaga U kojoj meri
on predstavlja izraz očajničke nade? O tom pitanju ćemo sada ras
pravljati.
U svakom slučaju, Eshil je izgleda našao zanimljiv način
spajanja analize i postulata. Postulat jednog pravednog poretka
zasnovanog na kompromisu izvodi se iz normativnog grčkog
pojma o onom što priliči polisu.202 Ipak, Eshil se u svojoj analizi
približava modernom pojmu političkog koji se pre svega bavi
konkretnom situacijom, obuhvata i unutrašnju i spoljnu politiku,
i obraća pažnju na jednostrane pozicije i donošenje odluka. Sa
mo na ovaj način može Eshil da shvati čitav novi kontekst udru
živanja i razdvajanja - promena koja je za njega tako revolucio
narna da se, paradoksalno, povećanje moći demokratskog polisa
u unutrašnjim poslovima može shvatiti kao moć Areopaga, ali
pod uslovom da ovo telo zauzme svoje mesto u novoj političkoj
jedinici, koja za pandan ima Zevsov poredak.
Međutim, Eshil ne razvija svoje kategorije da bi postigao su
štinsko razumevanje političkog (u svakom smislu te reči), ili
onog što bi u njegovo doba moglo da odgovara političkom. On ih
koristi da protumači postojeću situaciju koja predstavlja izuzetan
razvoj koji se događa u izuzetnom gradu Atini. Mit o Eumenida-
ma ne bavi se političkim životom kao takvim, već poslednjim či
nom politizovanja u kome se sam poredak polisa podvrgava po
litici. On se odnosi na novu situaciju, i posledice koje proizlaze
iz nje. Ono što se ovde izlaže, jeste shvatanje onoga što priliči po
lisu. Suštinska priroda preostalih kategorija slaže se sa aktuel-
nom obradom mita u jednoj izuzetnoj situaciji.
201 Aristotel, Politika, 1255b20, 1277b9; videti: 1254b2, 1259bl, 1325a28.

U vezi sa ovim zanimljiv je Eshilov fr. 381 (Nauck=209, Loeb); „Tamo gde moć i
pravo idu ruku pod ruku, od njih ništa ne može biti jače".
202 Videti početak druge glave.
Sad se pojavljuje više pitanja. Stavljanje jednog uz drugo

ekstremne pristrasnosti i pomirenja, suštinski različitih koncep
cija političkog poretka na jednoj, i postuliranje samo jednog pra
vednog poretka na drugoj strani pokreće pitanje kontinuiteta i
diskontinuiteta. Šta je od ovo dvoje pretežnije? Kako Eshil isto-
rijski shvata novo polazište? U kojoj meri on shvata činjenicu da
je prekretnica stvarno prekretnica?
Ovo pokreće pitanje odnosa između činjeničke analize i postu
lata, pa dakle, u određenom smislu, odnosa između dva „pojma po-
litičkog“ (da upotrebimo naše termine). U meri u kojoj se bavimo
mitom, moramo se upitati kako treba shvatiti mitološki obrazac po
litičkog kompromisa. Da li je on samo metafora, rezultat želja ili se
izvodi iz religiozne vere koja mitu daje snagu i izvesnost? Šta je iz
vor Eshilovog poverenja u blagotvorni uticaj bogova? Nama se čini
da je on spajao ekstremno realističku analizu sa utopijskim zahte-
vom (koji se može zadovoljiti samo zahvaljujući uspesima spoljne
politike). Ali, možda je ovo pogrešno.
Ova pitanja ćemo obrađivati unutar šireg konteksta političke
misli koja pruža opštiju osnovu za Eshilove zaključke. Samo pre
ko ove osnove moguće je da se rekonstruiše i razume shvatanje
polisa i politike, koje je oblikovalo njegovo mišljenje. Ovu tezu
potvrđuju ne samo određeni delovi drame, na koje se moramo
osloniti, već pre svega činjenica da se bavimo ranim, prvobitnim
i nedovoljno izraženim razumevanjem problema. Tek ako smo
svesni ove teškoće možemo kao čitaoci Platona i Aristotela i kao
deca doba koje obiluje teorijama, da shvatimo suštinske osobine
ovog razumevanja. (Niti je jasno da smo, suočeni sa problemima
sopstvenog doba, na manje prvobitnom stepenu političkog mi
šljenja nego što su bili Grci, kad su se suočili sa stvaranjem poli
sa.) Možda bi trebalo da ove pokazatelje shvatimo kao konstitu-
ente celine. U isto vreme, prinuđeni smo da se upitamo u kojoj
meri Eshilove Eumenide otelovljuju elemente političkog mišlje
nja koje je u to doba bilo novo. Možemo li da u ovom komadu do
kučimo prekretnicu u istoriji političke misli, koja odgovara pre
kretnici nastaloj u političkoj istoriji u 462/61. godini?
214 Kristijan Majer
g. Teološka politika Eshilovih Eumenida

u tradiciji političkog mišljenja Grka
Eshilov pojam polisa i političkog izveden je iz teološke politike,

što predstavlja zanimljiv pandan političkoj teologiji modernog do
ba.203 On se posebno odnosio na poslove polisa; u sebi takođe sadr
ži spekulacije o volji bogova i ima važnu ulogu u takvim spekulaci
jama. Eshil je smatrao daje pravi poredak u polisu božanskog pore
kla, jer Zevs uvekpobedu (kratos) daruje sredini (meson), koja se na
lazi između anarhije i tiranije, što će Aristotel kasnije nazvati politi
ke arche („politička vlast“ ili „politički oblik vladavine14). To je pod-
razumevalo neku vrstu političke saradnje plemstva i naroda, što je
bilo preduslov politički ograničene vlasti i delotvomog pravnog po
retka Veoma slični pojmovi mogu se naći i u Solonovim pesmama
(5.24). Međutim, situacija se promenila od Solonovog doba. Za nje
ga, plemstvo je bilo prirodno vodstvo, ali je to vodstvo u međuvre
menu uklonjeno, pa se u najboljem slučaju moglo zalagati za njego
vu obnovu.
Eshilovo zalaganje za zlatnu sredinu, može se razumeti samo
kao plod jedne specifične tradicije političkog mišljenja, koja se kod
Grka razvila u arhajskom periodu. Budući da se ona poklapala sa iz
uzetnom prirodom tog razvoja, koji je svoj vrhunac dostigao u de-
203 Vidi: C. Schmitt, Politische Théologie und Politische Théologie II

(Berlin, 1970). Cilj obrnute formulacije „Teološke politike" jeste da naglasi či
njenicu da grčki politički pojmovi nisu sekularizovani teološki pojmovi, već da
u recipročnim odnosima između politike i teologije, prvo pokazuje težnju za
primatom. Po svoj prilici, teološki pojmovi su mogli biti delotvorni kao što su
to u moderno doba samo onda kada su antički politički pojmovi ( u ovom slu
čaju posebno rimski) uključeni u teologiju. O razvoju političke religije videti:
Varona, koga Avgustin navodi u D e civitate D ei 6.4: ovo se, međutim, može
odnositi samo na kultove. Što se tiče teologije kao celine, procesualno proži
manje političkog i religioznog se pogrešno shvata, posebno kad se radi o teo
logiji apstraktnog božanstva među Grcima.
mokratiji, to je bio jedan specifičan intelektualni pokret, kome do sa

da nije posvećena adekvatna pažnja.204
S obzirom na postojanje mnoštva gradova-država, i na odsustvo
snažnog monarhističkog i svešteničkog autoriteta, ova tradicija poli
tičkog mišljenja zauzela je „treću poziciju“ između suprotstavljenih
sila i obezbedila institucionalni fokus za široke interese iznete u
predlozima za rešavanje određenih problema, a kasnije u koncepci
jama pravnog poretka koje su podsticale očekivanja i očekivanja od
očekivanja;205 na taj način ona je služila konsolidovanju ovog intere
sa, koji je mogao doneti materijalnu nagradu onima koji su se stara
li o njemu. Sa takve polazne tačke, politički mislioci mogli su da za
stupaju polis kao celinu u vreme kad on još nije imao dovoljno pri
stalica za svoju stvar. Oni su mogli da zamisle institucije, otkriju ve
ze, formulišu zahteve i najzad da anticipiraju ulogu koju će postepe
no preuzeti širi slojevi političkog tela
Zauzimajući relativno neutralnu poziciju - u stvari, poziciju ne
moći - politički mislioci su, u najboljem slučaju, mogli da se suprot
stave samo najopasnijim krajnostima - prekomemoj upotrebi sile,
teškim nevoljama, ekstremnom bogatstvu i siromaštvu - posreduju
ći između stranaka, pošto nije bilo drugog načina za rešavanje mno
gobrojnih kriza i sukoba njihovog vremena. Obično su morali da sta
nu na stranu obespravljenih i računaju na njihovu podršku. U takvim
okolnostima javila se ideja kako je potrebno u izvesnoj meri dozvo
liti učešće širih slojeva građanstva, jer se njihova prava ne mogu
drukčije osigurati od onoga što, zbog stalne pretnje pobunom, ugro
žava unutrašnji mir i poredak.
204 Vidi: glavu 3. Od mnogih struja u ranoj grčkoj političkoj misli, nas ovde
zanima samo onaj pravac u kome se konačno koncentrisala njena stvarna dinami
ka. Moramo računati sa bezbrojnim varijacijama. Lične sklonosti, iskušenja, utisci
kao i političke pozicije mogu da dovedu do mnogih različitih puteva. Istinska sna
ga ovog mišljenja ipak nastaje u srednjoj poziciji, koja se konačno institucionalizo-
vala (sa kojom se kasnije povezao srednji sloj demosa).
205 Za ovaj pojam i njegov sadržaj videti: N. Luhmann, Rechtssoziologie
(Reinbek bei Hamburg, 1972), 33 ff, 51 f, 64 ff.
216 Kristijan Majer
Ovo delovanje imalo je za pretpostavku pojmove o pravednom

poretku, koji su služili kao polazna tačka političkim misliocima, a
kasnije i širim krugovima građanstva. Možemo da vidimo kako su ti
pojmovi nastali, kako su u njima teologija i politika postale blisko
povezane, preko proučavanja Solonovih spisa za čiju se misao, po
svoj prilici, može pretpostaviti da predstavlja prilično široku i, u kraj
njoj liniji, uspešnu struju političkog mišljenja206 Solon je identifiko-
vao mehanizam čije je delovanje izazvalo krizu koja je unesrećila
Atinu njegovog doba: ova kriza bila je logična posledica načina na
koji su vođeni poslovi polisa, a ne, kao što se do tada mislilo, božija
kazna Ona je bila rezultat procesa u kome su različiti uzroci - eks
ploatacija, oskudica i opasnost od pobune seljaka - mogli da izazo
vu građanski rat i tiraniju. Ovaj realistički uvid naveo je Solona da
pretpostavi kako iza nepodnošljivog statusa quo leže obrisi praved
nog poretka, koji ne sadrži ni jedan od tih uzroka. On je pošao od
ubeđenja daje pravedan poredak samo onaj koji su bogovi sankcio-
nisali. Ako je status quo nesaglasan sa tim pravednim poretkom, on
da su ljudi krivi. Uprkos tome, oni mogu da izbegnu posledice pro
cesa koji neizbežno vodi u katastrofu, ako u posleđnjem trenutku ot
klone njegove uzroke uz pomoć kataristem („onaj koji uspostavlja
red“).
Razmišljajući na konzervativan i suštinski realističan način, So
lon je otkrio pravedan poredak oličen u boginji Eunomiji: pravedan
poredak jeste idealan obrazac koji se nalazi s one strane statusa kvo.
Sve različite sile imaju svoje mesto u njemu, a sukob između oprav
danih težnji nije moguć. Solonova delatnost kao političkog katari
stem manje je bila usmerena na postizanje kompromisa, a više na
pravičnu raspodelu prava.
U odnosu na zaleđe sve većih mogućnosti, sadržanih u njego
vom dobu, prepoznavanje božanskog poretka, koji kažnjava u skla
du sa saznatljivim zakonima, vodilo je širenju vere u pravdu, spoje
206 O onom što sledi, videti: K. Majer, Nastanak političkog...(početak prve

glave).
nu sa novim poverenjem u čovekovu sposobnost shvatanja i postu

panja. Opšta vera u pravdu bila je pojačana ubeđenjem daje mogu
će otkriti mehanizam božanske pravde na zemlji; na taj način, ona je
obezbedila čvrst osnov za pojam eunomije. Mada su zakoni koje je
otkrio Solon bili strogi, njihovo otkriće bilo je dobrodošlo, jer je
omogućilo ljudima da zaustave procese koje bi inače stavili u pogon.
Ovo može izgledati paradoksalno. Prepoznati političku povezanost u
to doba je značilo shvatiti tendencije ili procese čiji ishod je bio prak
tično neizbežan; sa druge strane, bilo je moguće, u momentu velike
opasnosti, ubediti druge u potrebu da se interveniše, a postojala je
potencijalna većina, koja bi takvu intervenciju odobrila. U tom po
gledu, uvođenje takvih strogih zakona pojačalo je čovekovu sposob
nost postupanja. Ljudi su počeli da veruju da su bogovi naklonjeni
gradu. Bogovi nisu samo pravedni već i milostivi, jer su građanima
pružili priliku da u poslednjem trenutku izbegnu nesreću, koju su sa
mi napravili. To je bilo nešto što nije bilo dato pojedincima i njiho
vim porodicama. Različiti zakoni primenjivani su na polis. Na njega
se sad gledalo kao na nešto što uživa posebnu božansku naklo
nost.207 Zajednički život grada imao je privilegovan položaj. Solon
je tako otkrio novu dimenziju pravde, direktno povezanu sa polisom.
Ovo je bilo povezano sa njegovim poverenjem u ljudsku sposobnost
shvatanja i postupanja, što je stvorilo jedan čvrst realizam ili, da bu
demo precizniji, jednu u religiji ukorenjenu veru u stvarnost. Bilo je
predodređeno da milost bogova izgleda veća jer je znanje bilo najve
ća moć političkih mislilaca - pored ostalog i zato što se povezalo sa
moćnim interesima srednjih i nižih slojeva društva.
Širi okvir ovog intelektualnog pokreta oblikovala je jedna inte
resantna karakteristika grčke teologije,208 određena pre svega poli
207 Ovo postaje jasno kad se uporede prva i treća elegija.Vidi: Vlastos, Clas
sical Philology 41 (1946), 75 ff (mada ne mogu da prihvatim autorov zaključak).
208 videti: W. Jaeger, Die Théologie derfriihen griechischen Denker (Darm
stadt 1964), posebno 17. O onom što sledi, videti: J. Burkhart, Povest kulture, No
vi Sad, Podgorica 1992, 280 i 296.
218 Kristijan Majer
tičkom situacijom arhajskog perioda. Naime, tada nije postojao jak

kraljevski ili sveštenički autoritet koji bi bio u stanju da delovanje bo
žanskih sila uverljivo poveže sa sobom. Šta god kraljevi i tirani tvr
dili o svojim odnosima sa višim silama, oni su morali da se bore sa
široko rasprostranjenom verom u pravdu, koju je u ta nemirna vre
mena209 određivala opšta predstava Zevsa; i sa uverenjima svojih
protivnika - pre svega vodećih političkih mislilaca210 - d aje auto-
kratija pogrešan oblik vladavine. Politeistički i polipolitički svet Gr
ka ostao je tako najvećim delom imun na monarhističke pretenzije i
uplitanje sveštenstva.
Grčki svet je ostao otvoren i prijemčiv za onu vrstu mišljenja
koje se, u krajnjoj liniji, odnosi na celinu - veću od bilo kog pojedi
načnog entiteta, i zavisnu od ravnoteže interesa svojih delova - i onaj
pojam pravde koji nikada nije isključivo vezan za neku ovozemalj
sku vlast. U početku se mislilo da tu pravdu deli otac bogova. Kasni
je je zamišljana kao univerzalan zakon, jer čitav svet mora biti pod
vlašću jednog najvišeg zakona. Budući da bogovi nisu izvan sveta, i
oni moraju biti potčinjeni tom opštem zakonu.211 Ukoliko je Zevsu
pripisivana osobita odgovornost u pogledu zakona, trebalo je da on
ili garantuje njegovo izvršenje ili da bude simbol univerzalnog poret
ka. Poslovima polisa moglo je prema tome da se upravlja božan
skom pravdom samo ako je ona ostvarena u polisu kao celini; nju ni
je mogao da predstavlja nijedan pojedinac. Na taj način trebalo je da
se pravedan poredak ispolji u apstraktnim odnosima, u međusobnom
209 E. R. Dodds, The Greek and the Irrational (Berkeley 1966), 28 ff, 64 ff.
210 Vidi: na primer Solon, Elegije, 8, 9, 10, 23. Moralo je postojati i suprot
no, na primer Pitakovo stanovište, ali mi ne znamo da lije njegov pravi cilj bio da
vanje legitimiteta tiraniji kao obliku vladavine ili samo privremeno opravdanje ti
ranskog režima.
211 Jeger, Paideia I, 26; H. Frakfort, H.A.Frankfort, J.A. Wilson, i T. Jakob
sen, Berfore Philosophy (Harmondsworth 1949), 251 ff; Guthrie, Historie o f Gre
ek Philosophy II, I, 26 ff, 67 ff, 76 ff, 140 ff, 244 ff, 345 f; J-P. Vemant, Les origi
nes de la pensee grecque (Paris, 1969), 119 ff; Burkert, Griechische Religion 452
ff; Vid, takođe glavu 3.
dejstvu različitih sila u polisu. Da bi imala smisla, trebalo je da ovo

zemaljska stvarnost bude transparentna.212 To je pre svega važilo za
politiku, gde se učinak božanske kazne prepoznavao u zemaljskim
procesima. Ovo verovanje podržavali su česti usponi i padovi moć
nih velikaša i njihovih porodica.213 Tako je i Zevsova pravda zauzi
mala takoreći „treću poziciju“: njeno delovanje uvek je bilo moguće
posmatrati sa distance, jer je polipolitički svet u kome su Grci živeli
podsticao posmatrački stav; a gledište širokih masa, koje nisu bile
aktivno uključene, počelo je da se povezuje sa trećom pozicijom, ko
ju je politička misao usvojila. Nije bilo dovoljno osmišljavati sop-
stvenu sudbinu.214 Trebalo je takođe obratiti pažnju na opšti zakon
koji je uticao podjednako i na velike i na male; on je bio u toj meri
sveobuhvatan, a često i spor, d aje vera u njega bila otporna na sko
ro svako razočaranje.215
To je vodilo postulatu kako je moguće otkriti smisao u svemu
što se dešava u svetu, ideji o svetu kao ,,kosmosu“ (ova reč prvobit
no je označavala „poredak", a potom svet), i značajnim filozofskim
spekulacijama koje su u raznovrsnosti i promenljivosti zemaljskih
stvari videle delovanje jednog nepromenljivog božanskog zakona.
Erinije su bile odgovorne ne samo za sprovođenje zakona na zemlji
već - kako je to Heraklit rekao - i „za to da sunce ne prekorači svo
je mere".216
212 Jeger, Paideia \ 30. Isto važi i za političke poslove u Solonovim spisima: Vi
di: Jaeger, „Eunomia", Sitzungsberichte der Preussischen Akademie ("1926), 69 ff
213 O ovom videti: H. Frankel, Dichtung undPhilosophie desfrühen Griechen-
tums (2d, Minhen 1962), 150, 160, 267 ff, 479 f, 540 f, 570. Vidi: Eumenide 650 f,
zajedno sa Tomsonovim komentarom. Uopšte, malo se poklanjalo pažnje funkciji
ovog shvatanja za jačanje ove vere u pravdu među širim slojevima društva
214 Vidi: Meier, Arethusa 20 (1987) 49 ff.
2,5 Vidi: Solon, Elegije I; Bruno Snell, Die Entdeckung des Geistes (4-to izda
nje Gottingen 1975), 67 f
216 Heraklit, ff. 94. Vid. Homer, Ilijada 19.418. O svetu kao kosmosu videti:
Guthrie History o f Greek Philosophy II, 110 f, 131 n.I, 208 f, 246 ff; Jeger, Paideia I.
220 Kristijan Majer
Tako su kosmološko i političko mišljenje imali osnov u

istom korenu,217218razvijajući se u dve linije, i podupirući jedno
drugo. U svemu tome, značajnu ulogu odigrala je i teološka spe
kulacija, delujući sa neutralne pozicije, koja nije bila povezana ni
sa jednim autoritetom, sa univerzalističkim pretenzijama.
Teološka politika koja je tražila dokaz delovanja božanske
pravde u praktičnom svetu polisa, i nastojala da dođe do postu
lata pravednog građanskog poretka, bila je verovatno i dalje zna
čajna sila u Eshilovo doba. Verovalo se da bogovi dele pravdu.
Pojam celine uključivao je u sebe brigu za obespravljene (koji bi
se inače mogli pobuniti). Posle Klistenovih reformi, alternativa
tradicionalnom poretku ostvarila se u Atini. Široki slojevi sta
novništva - oni koje je Aristotel opisao kao ljude „koji uvek te
že pravdi i jednakosti11218 - izborili su pravo na političko učešće.
Štetu su prertrpeli samo pojedinci, naime zbačeni tirani i plemi
ći koji nisu mogli da se prilagode novim pravilima igre. Vera u
mogućnost pravednog poretka bila je pojačana. Potvrđena je po-
bedom nad Persijancima, koju su Grci doživeli kao dokaz bo
žanske pravde.219 Kasniji atinski uspesi bili su dokaz d a je grad
uživao naklonost bogova.
Tako i u Eumenidama i u Solonovim delima nalazimo shva-
tanje da su bogovi odgovorni za pravedan poredak u gradu, ko
ji može pokvariti samo delovanje građana.220
Takođe, nalazimo shvatanje daje božanska pravda neumoljiva.
Za Eshila, polis - Arg ili Atina - ima privilegovan položaj. Njegovu
217 Ovo ću dokazati u svojoj sledećoj knjizi DieAnfànge despolitischen Den-

kens. O posebnom aspektu problema koji nas ovde zanima, videti pre svega G. Vla-
stos, „Equality and Justice in Early Greek Cosmologies11, Classical Philology 42
(1947) 156 ff.
218 Aristotel, Politika 1318b4.
219 Vidi: Eshil, Persijanci ; i Herodot, /storija; Lloyd-Johnes, The Justice o f
Zeus, 88 f .
220 Solmsen, Hesiod and Aischylos 117 n. 51.
pravednost garantuju njegove institucije.221 Velika vera u ljudsku

moć saznanja i postupanja izražena je ukazivanjem na racionalnu
proceduru procenjivanja dokaza; u isto vreme, ona se ispoljavala i
u drugim aspektima sve veće svesti o ljudskim sposobnostima, ko
je su za Eshila bile od velikog značaja Jedan od najimpresivnijih
delova u Agamemnonu jeste detaljan opis sporazumevanja signal-
nim vatrama, koje je donelo vest o pobedi iz Troje u Arg; to je bez
sumnje i ponosna aluzija na jedno strateško dostignuće Delskog sa
veza.222 Pohvala moći ubeđivanja, Zevsa Agoraiosa, a iznad svega
„moći mišljenja“ boginje Atene, zajedno sa ubeđenjem da bi Ati-
njani mogli da steknu sophrosyne, ukazuje na istu stvar. Moć mi
šljenja koju je Atena primila od Zevsa, jasno je suprotstavljena sta
rom znanju Erinija, zasnovanom na iskustvu. Čak i kad na to ne
ukazuje nova Eshilova terminologija (sophos i phronein), iz kontek
sta je jasno da on aludira na nove oblike mišljenja. Ovo živo, jasno
mišljenje V veka počelo je da dolazi do punog izražaja u onom mi
šljenju koje se oslobodilo tradicije, i koje se, oslanjajući se na sop-
stvenu sposobnost, usudilo da uđe u srž stvari i rekonstituiše - ili
bar ponovo promisli - celinu poretka polisa.223 Phronein je mo-
221 Ibid, 220, 222 f. Videti: Herodot 3.80.6. i G. Vlastos, American Journal
o f Philology 74 (1953), 358 f.
222 Agamemnon 281 ff. Vidi: W. Riepl, Nachrichtenwesen des Altertums
(Leipzig/Berlin 1913), 50 ff, gde su navedeni raniji primeri (na primer Herodot, 7.
183.1, 9.3.1). Takva obimna organizacija je izgleda bila nova za Grke. Ko bi, osim
Atinjana iz vremena Delskog saveza, bio u stanju da stvari organizuje na takav na
čin ili da odredi pitanja na koja vatre daju odgovor. Novinu ovog metoda potvrđu
je i skepticizam staraca po pitanju pouzdanosti znakova (475, 489, 590). Ako je
znak u Agamemnonu došao iz Troje - kao Atena u Eumenidama - to može da uka
zuje na neki savremeni događaj (videti literaturu iz napomene 34). Polibije je ka
snije, navodeći načine prenošenja vesti, ilustrovao visok stepen ondašnje tehničke
stručnosti (10. 43 ff, 47.12). To se takođe navodi kao jedan od Gorgijinih izuma
(Predsokratovci, fragmenti).
223 Vidi Napomenu 13 i glavu 8. Takođe: Holschter, Griechische Historien-
bilder; slično Sofokle Antigena 726. Za opštu raspravu o ovoj temi videti: Romilly
Time in Greek Tragedy, 143 ff.
222 Kristijan Majer
gao takođe da označi i tehnički aspekt ljudske inteligencije,

aspekt koji je primenom metodskih postupaka omogućavao po
stizanje uspeha.224 Eshil to nije shvatio samo u tom smislu. Za
njega je phronein pre svega označavalo sposobnost shvatanja
sveobuhvatnog božanskog poretka. Ipak, ono je imalo i praktične
posledice. Saznanje podstiče čoveka na delovanje. Božanski pore
dak, koji obuhvata celinu, bio je izvor mudrog postupanja, što je išlo
u prilog kompromisu i pomirenju. Phronesis je, kaže se, najveći dar
koji je čovek mogao dobiti.225 Po svemu sudeći, za Eshila je takav
uvid i dalje bio povezan sa mnoštvom novih mogućnosti, „tehničkih
saznanja“ i postupanja, kao manifestacija istovremeno i teorijske i
praktične intelektualne sposobnosti.226
224 Demokrit, B2 (Predsokratovci II), Atena kao phronesis . Phronein znači

tačno izračunati, ispravno govoriti i raditi ono što je neophodno. B 119: phronesis
kao procenjivački razum koji je u stanju da se takmiči sa srećom. Up. Euripid, Pri-
beglice 216 (phronesis koja može biti moćnija od boga; s obzirom na svakodnevnu
upotrebu, ova formulacija se graniči sa paradoksalnim ali samo ako se phronesis ši
ri u oblast metodičkog saznanja, usmerenog na kontrolisanje okolnosti). Platon, Al-
kibijad I, 125a; Lahet 192d- 193. Periklova phronesis je morala u sebe uključivati
značajan element političke veštine (Aristotel, Nikomahova etika, 1141 bi 5; Tukidid
1.139; 2.65). Vidi; P. Aubenque, La prudence chez Aristote (Paris 1963), 54, 56).
225 Agamemnon 927; 175; Heraklit fr. 112; Sofokle, Antigona 1347. Vidi: B.
Gladigow, „Aischylos und Heraklit“ U H. Hommel Wege zuAischylos I (Darmstadt
1974), 321 f: ,,U religiji koja ne poznaje negativne demonske sile, teodiceja se mo
že baviti samo suprotnošću između istinskog božanskog poretka, i poretka stvore
nog ograničenim ljudskim razumom." Vidi i: Dodds Ancient Concept o f Progress
59ffi '
226 O tadašnjem smislu phronein i phronesis videti: Aubenque, la prudence
chez Aristote 23 f, 53 f f , 56 ff (Perikla su smatrali uzorom phronesisa) 155 ff O ve
zi između saznanja i njegovog dejstva na postupanje videti: Jaeger, Theology 131 ff.
(Jegerove primedbe se odnose na Heraklita ali važe i za Eshila: Vidi: Gladigow,
„Aischylos und Heraklit" 322 f). Videti takođe Schachermeyer Frühe Klassik 160 i
literaturu koju navodi O'Brien, Socrates Paradoxes 23 f (mislim da su O'Brajenove
rezerve opravdane, mada se ne odnose na Eshila). Phronein obuhvata kompromis
praćen smislom za granicu i ravnotežu (Aubenque 156 ff). Vidi: sličnu antitezu u
Okovanom Prometeju, 1011 : sophisma koja na ovom mestu označava jednostranost
i lukavstvo (O'Brien 38), suprotstavljena je phronein.
Povezujući sophrosine Atinjana sa boginjom Atenom, on je na

šao novu potvrdu - u dugotrajnom procesu patnje - za Solonovo
uverenje da ruka boginje čuva grad. Solon je nagovestio i verovanje
da do preokreta nabolje, do prevazilaženja štetnih procesa, dolazi u
bezizlaznim situacijama. Upravo se u tom trenutku Zevs, prema Es-
hilu, okreće polisu, podrazumevajući da znanje (i sećanje na „prošle
patnje“) može biti delotvomo upravo u takvim situacijama; znanje
na koje su se politički mislioci već dugo oslanjali, čiju su moć insti-
tucionalizovali i u kojoj se ispoljavala blagonaklonost bogova
Ipak, postoji jedna razlika Solon je verovao da će takvo znanje
biti delotvomo prostim širenjem njegovih učenja;227 u njegovo vre-
me bilo je dovoljno - ili je samo tako izgledalo - postaviti katariste-
ra, pa da se vrati red u gradske poslove. Nasuprot tome, Eshil je sma
trao da čitava zajednica treba da poseduje potrebno znanje. Zbog to
ga je smatrao važnim učenje o postupnom unapređivanju ljudskih
sposobnosti.
Videli smo kako učenje o nastanku kulture vrhunac može dosti
ći i u teološkom kontekstu - po svemu sudeći, u vezi sa učenjem o
„dvostrukoj uzročnosti“ - prema kojoj se ljudski i božanski uzroci
odvijaju paralelno.228 Takođe smo videli kako se navika posmatra-
nja kulture posredstvom istorijskog procesa, može proširiti i na po
stepeni nastanak sophrosine u polisu. Dmga ukazivanja odnosila su
se uglavnom na formiranje polisa ili na povećavanje njegove moći i
veličine.229 Budući da su građani imali do tada neviđenu moć, jasno
je da se morala osigurati njihova umerenost i razboritost koje se raz-
227 Solon, Elegije 3. I ff, 30 : „Moj razum me obavezuje da ovome naučim

Atinjane“.
228 Vidi: Kitto, Form and Meaning, 79 ff; takođe La notion du divin 169 ff;
C. Meier, u H.R.Juass, Die nicht mehr schonen Künste (München 1968) 91 ff Uče
nje o nastanku kulture ne treba shvatiti u značenju da je kultura isključivo ljudsko
delo. (Vidi: takođe Jeger, Paideia 1-50 ff; i nedavno objavljenu knjigu Dihl Hermes
105 (1977), protiv preteranog naglašavanja ateizma petog veka). Vidi: glava 8 na
pomena 108.
229 Vidi: glava 8, napomena 60. i spisak literature.
224 Kristijan Majer
vijaju tokom vremena.230 U početku, najsigurniji put za to bila

je vera u bogove i njihovu blagonaklonost prema gradu. Zahtevi
za građanskom vrlinom nisu bili tako veliki kao kasnije kod Pla
tona i Aristotela.231 Štaviše, moglo se verovati d a je proces raz
voja doveo do stanja prosvećenosti, koja je kasnije -utopistički
- zamišljana kao rezultat vaspitanja malog broja.
Vera u postojan rast umerenog razumevanja, dostignutog uz
pomoć boginje Atene, u Eumenidama, praćena je prizvukom
upornog preklinjanja. Da je bilo drukčije, opasnost od građan
skog rata ne bi bila tako ozbiljna. Uprkos svemu, bilo je jakih
razloga za nadu.
Veličinu phronesisa dokazuje umerenost boginje. Poredak
je postao sveobuhvatan onda kada su pobednici pobeđenima do-
delili počasno mesto i odgovarajuće funkcije u poretku. Na taj
način, suprotnost starog i novog razrešena je u sinhroniji stabil
ne celine.
Eshil pruža novo opravdanje, u novim okolnostima, Solono-
vog verskog realizma. Za Solona je aktuelna stvarnost bila pola
zna osnova pravednog poretka; uzimajući sve postojeće snage u
obzir, on je pri tom uvek pravio razliku između pravednog po
retka i statusa kvo. Pravednost je sad zahtevala da i thetesi budu
uključeni kao klasa; Eshil je isto tako verovao da je potrebno
uključiti i plemstvo. Po svemu sudeći, ako na stvari ne gledamo
površno, i dalje je bilo teško zamisliti polis bez ijednog vodećeg
organa koji bi suštinski bio aristokratskog karaktera.232 Očeki
vanja nije bilo moguće postaviti suviše daleko od onog što je
empirijski ostvarivo; nije se moglo očekivati da će nastati nešto
sasvim novo. S obzirom na tradicionalnu teološku politiku, koja
je stajala u pozadini, mora da je bilo mnogo onih koji nisu bili
230 Protagorin mit (Platon Protagora 320 C) predstavlja kasniju fazu razvoja
ove ideje. Vidi: glavu 8.
231 Aristotel, Politika 1279a39.
232 Klisten je na scenu uveo nove snage, a Efijalt je postojeće snage lišio nji
hovog političkog organa.
spremni da prihvate sasvim novu, kratističku alternativu demo-

kratiji i oligarhiji.233
Božanski posredovan poredak, postuliran sa treće pozicije, na
osnovi tadašnje realnosti (koja je postala razumljivija i lakša za kon
trolu), mogao se zamisliti i ostvariti samo u uslovima političkog
kompromisa, u duhu meson-a. Politička misao nije mogla obećati
poboljšanje bez oslanjanja na date činjenice i bez temeljne pažnje
posvećene svim postojećim snagama. Štaviše, svako poboljšanje u
sebi nužno sadrži stvaranje poretka, koji je u skladu sa voljom bogo
va, koji je uvek pravedan i utemeljen u realnosti. Ova statična kon
cepcija pravednog poretka nadživela je doba teološke politike. Jer, s
obzirom na suštinski statične uslove života - pre nego što je pojam
progresa otkriven ili čak bio moguć - principi pravednog poretka
mogli su se zamisliti samo statički. Sa dubljim uvidom on bi se vre
menom mogao bolje razumeti; mogao bi se definisati apstraktnijim
terminima - uistinu bi morao - ali nikad nije morao biti fundamen
talno izmenjen. Plemstvo nije moglo biti ,,preneto“ u njega.234 Su
štinski nije bilo moguće preći prag ,,ovremenjivanja“ i „progresa11.
U toj meri još je bilo dobrih razloga za uverenje kako bog „dodelju-
je pobedu umerenosti u svakom obliku11.
Ova fraza nije značila kako je nemoguće predočiti veliku razno
vrsnost promena - ili, pre, tako veliki broj individualnih promena.
Ovo postaje jasno kad u obzir uzmemo i nastavak rečenice: „Ali dru
ge sposobnosti usmerava na mudar način11.235 Princip koji večno va
ži, na taj način ograničava se kontingentnom promenom: iskustvo
promene ugrađeno je u pojam nepromenljivog. To ostavlja mesto
mnoštvu varijacija u detaljima, ali onemogućava relativizaciju ključ
nih oblasti. Ovde možemo zapaziti interesantna razmimoilaženja iz
među Eshila i Pindara. U pesmi koju je Pindar napisao desetak godi
233 Vidi: glava 8.

234 O paraleli sa ovim na božanskom planu, videti: Reinhardt, Aichylos 74 f.
235 AU’alla d ’ephoreuei Smit prevodi „bog umerenosti daje pobedu a ostale
darove usmerava ka mudrosti “ (Loeb).
226 Kristijan Majer
na ranije, nalazimo prvu potvrdu učenja da postoje tri tipa ustava:

„Tiranija, vladavina neodgovorne gradske rulje, i vladavina mudra-
ca“. Pesnik zatim dodaje kako nije moguće suprotstavljati se bogu,
koji daje snagu čas jednima čas drugima.236 Ako pesnik ukazuje na,
kao što se čini, pramenu vladara prema ustavu, onda sledi da je to
jedina promena koju on zamišlja. Nasuprot tome, Eshil naglašava
normu koja prevazilazi svaku pramenu i vlada u skladu sa božan
skom voljom. Iz toga sledi kako kratos ne treba da se oslanja ni na
jedan pojedinačan autoritet, već na sredinu. Bez sumnje, treba doda
ti da se to, na kraju krajeva, stalno dešava, mada uvek pod drugim
uslovima, što je osigurano božanskom pravdom. Sve što odgovara
ovoj normi „treba da se shvati kao normalno“ čak i kada se nepre
stano dovodi u pitanje. Celinu polisa treba da kontroliše norma, to
jest obični ljudi a ne neki od njegovih delova - kao što je bilo uobi
čajeno u to vreme. Postulat sredine na taj način suprotstavlja se no
voj krajnosti prekomeme demokratije.
Tako se još jednom zemaljski i nebeski poredak mogu uzajam
no povezati pod okriljem tradicionalnih religioznih stavova, uprkos
dubokim podelama koje prožimaju celinu. Realistička analiza i po
stulat kompromisa mogli bi se približiti u ambijentu političkog rea
lizma, oblikovanog religijom. Pošto je grad prošao kroz mnoge pro
mené, veru u predestinirani poredak trebalo je formulisati u apstrakt
nijim terminima. U središtu tog verovanja bio je ideal kompromisa
koji svakom daje ono što mu pripada, odnosno što je nužno u okvi
ra celine. To je put prevladavanja razdora koji je mogao da dovede
do građanskog rata. To je bilo političko rešenje koje su polisu nalo
žili bogovi. Pojam sredine koji je kasnije tražen u sociološkim termi
nima ili u pojmu mešovitog ustava, ovde poslednji put srećemo u sta
rom horizontu teološke politike.
Ako su taj umereni i obuhvatni uvid podarili bogovi, trebalo ga
je takođe primeniti na mit. Sada je postalo moguće novo shvatanje
priče o Orestu. Eshil je video mit u političkim terminima, što je bilo
236 Pindar, Pitia 2.87f.

neizbežno u neposrednoj stvarnosti 458. g.p.n.e. On je tu stvarnost

uklopio u svoju viziju sveta bogova, protumačenog u svetlosti pro
mena u svetu polisa. Istovremeno je zamislio novo kao nešto staro -
ili, preciznije, kao nešto što je postojalo ranije, i na taj način otkrio
božanski model za probleme svog doba237
Novo razumevanje nije postignuto prosto pravljenjem poželj
nog mitskog modela, već teološkim promišljanjem mita oblikovanog
političkim iskustvom. Prepoznavanje krajnje pristrasnosti dovelo je
do pitanja o onom što je neprolazno, čak i u odnosu na Zevsovu vla
davinu. Rešivši ovo pitanje preko kompromisa, utemeljenog na on
dašnjoj stvarnosti, Eshil je našao kontinuitet otporan na svaku radi
kalnu promenu - i istinski ga razumeo. On nije mogao da preokret
atičke demokratije shvati kao preokret. On je pramenu neutralizovao
tako što je u apstraktnijim pojmovima zamislio nepromenljivi pore
dak.
Ipak, Eumenidama dominira dugoročna istorijska perspektiva.
Svest o kontinuitetu pojačana je pretpostavkom da će patnja vreme- .
nom voditi ka odmerenom procenjivanju. Koliko god Eshil prihva-
tao optimističku vremensku perspektivu, sadržanu u učenju o kul
turnom razvitku, to nije značilo da je spremno prihvatao sve što je
novo i okrenuto budućnosti. Sredina je takođe trebalo da stoji izme
đu starog i novog. Mudrost boginje Atene trebalo je da prevagne nad
onima koji su skloni novotarijama U ovom kontekstu zanimljiva
razlika između Atene i Apolona, kako u ponašanju tako i u intelek
tualnim moćima, postaje razumljiva i značajna. Moć mišljenja pripi
sana je samo boginji - ne i bogu, ratobornom poborniku principa ko
ji rađa novi zakon. Ovaj kontrast nije slučajan.
Nema smisla tražiti objašnjenje ukazivanjem na moguće rival
stvo između atinske i delfijske religioznosti ili pretpostavljati da je
Apolon kritikovan zbog proroštva u Persijskim ratovima (koje je bi
lo nepovoljno po Atinu i opovrgnuto kasnijim događajima). D aje bi
lo kritike, ona bi bila usmerena u drugom pravcu. Upadljivo je to što
237 Dodds, Ancient Concept o f Progress, 52.

228 Kristijan Majer
je Apolon bio prijatelj ljudi.238 Neke od njegovih karakteristika ne

razlikuju se od Prometejevih, kada se ovaj bori za ljudsku stvar, a
protiv drukčijeg protivnika, naime Zevsa.239 Apolon je, kao i Prome-
tej, plahovit, pristrasan i sklon preterivanju. Nije moguće videti gde
je takva predstava o Apolonu nastala, niti kako je mogla da posluži
usmeravanju kritike na Delfe, čije se proročanstvo u drami ne poja
vljuje u nepovoljnoj svetlosti (st.614-615, 793-795). Može biti daje
Eshil težio kontrastu prema pogledima političara, povezanih sa Efi-
jaltom. Na strasno i plahovito ponašanje Apolona, i iznad svega Pro-
meteja, može se gledati kao na odraz duha Atine, njene mladalačke
neustrašivosti, njene nesmotrene odvažnosti (tolmeron), zbog čega
su Spartanci posle Mesenijskog rata, Atinjane vratili kući.240 Ako je
tako, portret Apolona predstavljao je kritiku onih koji su tada vlada
li Atinom.241 Međutim, nas ovde zanimaju odnosi između dramskih
ličnosti. Oba elementa - novi i radikalno progresivni s jedne, i pro-
svećeni i pomirljivi s druge strane - trebalo je smestiti u dramu, a ta
nužnost prirodno je odredila podelu uloga U mitu Apolon je bio
Orestov saveznik, dok su Atena i njen grad stajali između suprotsta-
vljenih stranaka.
Sličnu konfiguraciju nalazimo i u Okovanom Prometeju, mada
su ovde uloge zamenjene: ličnost zaslužna za veliki rast ljudskih spo
sobnosti, pripada staroj dinastiji. Njemu su suprotstavljeni tiranski
uzurpatori nove dinastije. Ako imamo u vidu situaciju u Orestiji, mo
že nam biti čudno što su u Okovanom Prometeju nove snage tako ne
umoljivo protiv civilizatorske moći otkrića. Upravo to, samo po se
238 Eumenide, 171 Vidi: Grossman Promethie und Orestie 250 ff

239 Okovani Prometej 28. Prometej, kao što se zna, ide znatno dalje. Vidi: nje
govu authadia 79, 1011, 1034, 1037.
240 Tukidid I. 102, 3. (Slično Plutarh, Kimon 17.3). Vidi: 1.70. 3, 74.2, 4, 90.1,
144.4; 2.43.1; 6.33.4. O ,,smelosti“ u umetnosti i u drugim sferama, vidi: T. Hol-
scher, Jahrbuch des deutschen Archdologischen Instituts 89 (1974) 100 f
241 O prikazu Apolona vidi: Kitto, Greek Tragedy 89. isto: Form and Meaning
55.
bi, pokazuje da Eshil nije pripisivao nikakvu posebnu vrednost sta

rom ili novom kao takvom; novo nije uvek bilo sinhronizovano na taj
način da uključuje progres. Ono što je značajno u oba delà jeste jed
nostranost suprotstavljenih strana i način na koji su one naposletku
pomirene sa totalnim poretkom; u tom poretku novo može da se po
tvrdi, ali je neumerenost sa kojom ono to čini u mnogome lišena svo
je moći.242
Prema Karlu Rajnhartu, suprotstavljene uloge podeljene su
među dramskim ličnostima na način „određen prirodom mita i
idejom koju on otelotvoruje ili mu je nametnuta14.243 Unutar ta
kvog okvira bogovi se mogu tretirati prilično slobodno, u skladu
sa potrebama dramske strukture. Apolon i Atena, Zevs i Prorne-
tej predstavljaju vremenske stavove u drami. Jedina konstanta je
konačan ishod, sveobuhvatan poredak koji je Zevs ustanovio u
svoje ime.
Tako pobedu novog zakona, na mitološkom Areopagu (što se
može uporediti sa ovozemaljskim trijumfom demokratije 462/1),
možemo u potpunosti pripisati pristrasnim stavovima koji su vlada
li na Olimpu. Ključno je da je sa poraženima postignuto izmirenje i
da je uspostavljena sveobuhvatna politička zajednica. U tome leži
Zevsov trijumf. Ono što je važno jeste celina u kojoj je sve ostalo re
lativno. To je ono što garantuje postojanost.
U Orestiji, koja počinje sa Agamemnonom, nalazimo težnju ka
konačnom ishodu i iluziju, koja se stalno ponavlja, da je on dostig
nut.244 Cilj je konačno dostignut, bar privremeno, mada se nove na
de mogu projektovati i preko njega. Pomenuto je da Eshilova kon
cepcija Zevsa podseća na Heraklitovu. Kad Eshil govori: „Dive, Di-
242 Možda je posebno značenje u konstrukciji Prometeja u tome što u onome

što je novo postoji nešto titansko, neumereno i elementarno, dok je glavna osobina
olimpljanske dinastije njena umerenost. Vidi: Jeger Paideia i.
243 Kraus, Gnomon 23 ( 1051 ) 69 ff (mada ne mogu da prihvatim sve što pro
izlazi iz ovog zapažanja).
244 Kitto, Form and Meaning 14, 36.
230 Kristijan Majer
ve, mili Г ti se tim imenom da te zovem",245 prisećamo se Herakli-

tovih reci: „Jedno, koje je jedino mudro neće i hoće da se nazove
Zevs“ (fr.32). Kao što Valter Kraus piše: „То nije ono što ljudi nazi
vaju svojim bogom, već ono što osećaju kad ga imenuju."246 „Bog
je dan i noć, zima i leto, sitost i glad", piše Heraklit (fr 67). Slično
piše i Eshil: „ Zevs je vazduh, Zevs je zemlja, Zevs je nebo. Zevs su
sve stvari i ono što leži iza njih". Zevs ima dva aspekta od kojih čo-
vek vidi samo jedan zato što konstruiše za sebe lažnu, jednostranu,
„privatnu" sliku o njemu.247 U stvarnosti oba aspekta su vidljiva. Po
stoji bar jedna razlika: u Orestiji Zevsov režim trpi promene, a u
Okovanom Prometeju (što je važnije) on nije istovremeno i star i nov,
već prvo jedno pa onda drugo. Ipak, smela perspektiva ove drame
prema kojoj vlast Zevsa postepeno postaje umerena i pravedna, po
svemu sudeći nije ništa više nego literarno sredstvo za spajanje isku
stva promene sa verom u pravedan i trajan poredak: promena pripa
da ili davnoj prošlosti, vremenski udaljenoj epohi, ili je prekid kon
tinuiteta.248 To znači daje promena slučajna.
Kasnije se suočavamo i sa analognim gledištem kod Herodota.
Onoliko koliko možemo da kažemo, njegova sposobnost da prati
sled događaja koji obuhvata mnoštvo generacija i u sebi sadrži mno
ge pokretače istorije, povezana je sa ubeđenjem da svim onim što se
245 Agamemnon 160. Značenje ovih reči kod Eshila ni u kom slučaju nije
ograničeno na ono što je formula ranije izražavala. (O tome vidi: Frankelov komen
tar ovog mesta: vidi takođe: Lloyd-Johnes, The Justice o f Zeus 85 f).
246 U pogovoru izdanja Gefesselten Prometeus (Stuttgart 1965), p. 46.
247 Eshil fr. 105. Mette (70 Nauck 34, Loeb). Vidi: Pribeglice 92, 1057; He
raklit, ff. 2. 89, 102, 113; Gladigow „Aischylos und Heraklit" 325 ff. O Heraklitu
vidi: H. Frankel, Wege und Formen friihgriechischen Denkens (München 1968),
237 ff. ' ,
248 Prema knjizi J. De Romilly „Time in Greek Tragedy, 31 i 35. Tragedija se
pojavila onda kada su Grci postali svesni vremena i problema povezanih sa njim.
„Ipak, ona je nastala onda kada je ova svest bila još sveža, i raširena među naro
dom, koji nije dopuštao vremenu da bude večno i sveobuhvatno kretanje, za koje
modemi autori vole da kažu kako ih je uhvatilo."
događa upravlja jedan osnovni zakon. Taj zakon osigurava da poli

tički svet kao celina ostane konstantan: nijedna sila ne vlada svuda i
zauvek; ko god se uzdigne osuđen je da padne. Ovo uverenje, bez
sumnje, uslovilo je Herodotovu istoriografsku veštinu, ali je istovre
meno bilo uslovljeno tom veštinom. Ovo uzajamno uslovljavanje,
zajedno sa pratećom nepristrasnošću u njegovom pristupu istoriji,249
bilo je vitalni faktor u nastanku istoriografije. Vreme je dimenzija u
kojoj se nepromenljivost stalno potvrđuje usred promene: kao što se
smenjuju dan i noć, leto i zima, tako se smenjuju periodi dominaci
je i potčinjenosti.250 Ova metaforička izvesnost stvara toleranciju
prema kontingenciji, što je omogućilo da se istorijski događaj i se-
kvence događaja posmatraju realistički.
Eshil je takođe imao jasnu predstavu o dubljim frakcijskim po-
delama svoga doba. To je zbog toga što one ne samo da nisu protiv-
rečile imperativu sredine, već su uistinu obezbeđivale nove argu
mente u prilog ovom imperativu. Činjenica da je Eshil imao jasno
shvatanje političkog (u modemom smislu)251 bila je posledica vere
u pravedan poredak, vere zasnovane na religijskom realizmu.
Politička sinteza suprotnosti u polisu, i filozofska sinteza suprot
nosti u kosmosu bile su na taj način sparene sintezom istorijske pro
mene u pojmu nepromenljivog poretka koji se ispoljavao u besko
načnim pojedinačnim promenama. Sve ovo je bilo podređeno vlasti
jedne ideje - ideje savršenog i sveobuhvatnog zakona koji nije bio
koncentrisan ni u jednom posebnom autoritetu, već se ostvarivao
preko svih autoriteta. U odsustvu primarnih institucija i jake monar
249 Vidi: K.Majer, Nastanak političkog...(treća glava).

250 videti: Vlastos, „ E q u a lity and Justice", 156 ff,
251 Naravno, jasnost odnosa u okviru grčkog društva snažno usredsređenog
na političko, davala je ovim pozicijama njihov odlučujući karakter: plemstvo ili uži
va priznanje unutar društva, ili se doživljava kao spoljašnja opasnost. Ono se nije
moglo lako odvratiti od svojih ciljeva, niti se - bezjake države - moglo lako drža
ti pod kontrolom. Ako mu politički poredak stoji na raspolaganju, onda postoji ja
sna suprotnost i čvrsta problematika novog uređenja zajedničkog života (koja je u
Atini rešena na osnovu njenih slobodnih spoljnopolitičkih uspeha).
232 Kristijan Majer
hističke vlasti, taje ideja davala Grcima orijentaciju i izvesnost, ko

je su im bile potrebne, osposobivši ih da zamisle poredak koji posto
ji iznad svih autoriteta.
Posledica je bila razvoj nomologije, koja je utrla put demokra-
tiji. Ono što se tada pojavilo bilo je od neizmemog značaja za svet-
sku istoriju; to je bila moć rasuđivanja koja je mogla da shvati celi-
nu poretka a da pri tom ne teži da njim zavlada; moć koja je mogla
da se posveti problemima potlačenih ili pobeđenih u interesu celine
(bar zbog toga što bi se oni mogli pokazati opasnim).
Ovaj ideal po svim svojim suštinskim odlikama odgovarao je
stvarnosti. Bilo je malo dugoročnih promena - daleko manje nego
što je potrebno da bismo ih prepoznali kao takve (ako zanemarimo
učenje o nastanku kulture, koje se u svakom slučaju odnosilo na pro
šlost). Štaviše, univerzalna koncentracija energije i interesa na poli
tičko, bila je prepreka razvoju u drugim oblastima života, rastu „рго-
cesualnog dinamizma“ u njima. Ishod nije bio nova fluidnost u pri
likama i karakterima, već pre nova čvrstina. Zavisnost od procesa bi
la je, kako se čini, prevaziđena. Društvo je preuzelo kontrolu građan
skog poretka i uvelo ga ,,među“ građane.252
Politički identitet je dobio oblik. Politika je postala briga gra
đana, a brige građana postale su politika. Problemi zajednica gra
đana preneti su u oblast u kojoj su se građani susretali i međusob
no raspravljali kao građani. Nije bilo obimnih promena kakve
smo viđali u moderno doba - nije bilo „progresa", niko nije tvr
dio da su budućnost unapred zamislile neke grupe u tadašnjem
društvu (kao što smo upoznali kod različitih filozofa istorije);253
nije bilo podele između crkve i države ili države i društva, koja bi
mogla stvoriti zahteve i očekivanja i omogućiti ideju potpuno
različitog poretka, poretka bez presedana u prethodnom iskustvu.
252 Vemant, Les origines, 42, 99, 125. Videti poglavlje 6, napomenu 25.
253 O ovom pitanju videti: H. Lubbe, Geschichtsbegiiff und Geschichtsinte-
resse (Basel, 1977), 287.
To je značilo da građani nisu bili u stanju da politizuju one inte

rese koji su pripadali sasvim drugim oblastima. Nije bilo bezbrojnih
nada ili mogućnosti olakšanja, koja su nastajala u nekim drugim
oblastima, i bila u stanju da političke sukobe pogoršaju (ako su neke
grupe potčinjene u ime budućnosti), ili ih ublaže (ako bi neke grupe
digle ruke od ostvarenja svojih ciljeva i nade položile u buduće izmi
renje). Nije bilo ničeg nalik na modemu državu, koja je sposobna da
potvrdi svoj autoritet u mnogo stvari izvan političke sfere. Stoga ni
je bilo ni iluzije o budućem kraju politike.
Umesto toga, građani su politizovali sami sebe. Ono što opaža
mo, nije društvo angažovano u politici da bi ostvarilo ciljeve koji pri
padaju dmgim oblastima, već zajednica građana koja potvrđuje svoj
identitet kao politička jedinica. Politička sfera tako postaje preobim-
na celina ispunjena izuzetnom energijom koja nema značajnu kon
kurenciju sa kojom bi se nadmetala. S jedne strane, sadržaj politike
bio je ograničen, a sa dmge, bilo je moguće, prvi put u svetskoj isto-
riji, da politika obuhvati ceo politički poredak. Trenutak u kome je to
dostignuto, omogućuje konkretnu situaciju u Orestiji.
h. Kulminacija i prekretnica u istoriji političke misli
Orestija označava kulminaciju arhajskog političkog mišljenja,

kulminaciju koja ne bi bila dostižna da takvo mišljenje svoju snagu
nije dobilo iz „modeme svesti“ o ljudskim moćima. One takođe obe-
ležavaju i prekretnicu. Centar političke moći prvi put je bio predmet
ispitivanja. Pa ipak, kompromis između suprotstavljenih snaga mo
gao je biti uspostavljen samo političkim sredstvima, pošto nije bilo
načina da se smanji napetost van političke sfere. Kompromis je tre
balo tražiti u srednjem kursu, uključivanjem svih partija Pobeda je
trebalo da pripadne polisu kao celini; drugim recima, trebalo je da
dođe do pomirenja koje je inicirao pobednik (u drami predstavljen
mudrom Zevsovom ćerkom). Istovremeno, morao je da postoji novi
oblik udruživanja i razdvajanja. Postojala je nada daje moguće vas-
pitati suprotstavljene sile tako da prihvate srednji put, da se uključe
234 Kristijan Majer
u novu, obuhvatnu koncepciju polisa. Ali, pitanje promene njihove

prirode ili njihovo odbacivanje kao zastarelih, nije postojalo. Staro je,
onakvo kakvo jeste, trebalo prilagoditi novom poretku. S obzirom na
tadašnju situaciju, u kojoj je čitav građanski poredak bio politizovan,
ovo je neizbežno vodilo konzervativizmu, koji je, pri svemu tome, u
velikoj meri bio realističan i naklonjen političkom rešenju.254
Sa druge strane, politički problemi klasičnog perioda bili su pre
poznati u svim suštinskim pojedinostima: pat pozicije kao rezultat
preterano pristrasnih stavova, odluke koje su bile na granici apsurda,
sklonost novih snaga da nastave delovanje u skladu sa starim pravi
lima (što je za rezultat imalo prenošenje starih jednostranih stavova
u nove sukobe); proizvoljan i nesistematski način na koji su prome
ne sprovedene. Ljudi su već shvatili kako je teško donositi sudove i
orijentisati se u odnosu na novi horizont političkih mogućnosti (ali
ne i u odnosu na politiku kao takvu, koja se uglavnom odnosila na
poredak polisa).
Postoji dobar razlog da verujemo kako prelaz u demokratiju, u
Atici, niko nije sagledao bolje od Eshila. U najmanju ruku, ne pose-
dujemo neki drugi dokument koji pokazuje tako jasno razumevanje
onoga što se dešava. Momenat je bio povoljan. Tek oko 460. g.p.n.e.
borba za vladavinu gradom mogla je da bude shvaćena kao borba
starog i novog (mada nije tako započela). Raniji sukobi nisu vođeni
oko vlasti,255 a kasniji nisu bili usmereni na razliku između starog i
254 Bilo bi pogrešno reći daje od tog časa grčka politička misao postala kon
zervativna. Istina, do tada uspešna tendencija proširenja političkih prava na srednje
i niže slojeve društva došla je do zastoja: sve što je u tom pravcu bilo moguće br
zo se ostvarivalo. Buduća rešenja je trebalo tražiti u drugom pravcu. Ali, ovo bi
moglo da bude konzervativan razvoj samo ako bi se stvari kretale u okviru dimen
zije plemstvo protiv demosa, to jest, ako bi se ova dimenzija izjednačila sa istori-
jom. Međutim, ovo se nije dogodilo (mada se povremeno činilo da se to događa u
raspravi oko patrios politeia).
255 Čini mi se da se ova temporalna suprotnost može zamisliti samo ako se
dve fundamentalno različite ustavne mogućnosti jedna drugoj svesno suprotstave.
Ovo razlikuje datu situaciju od situacije sa kojom se suočio Klisten.
novog (osim kada bi obe strane prizivale patrios politeia). Verovatno

je samo u takvom trenutku bilo moguće da, kada je nomistički deter
minizam ustuknuo pred kratističkim sklonostima, jasno opažanje te
podele u političkoj zajednici proizvede jasnu ocenu promene koja se
dešavala.
U drami, kretanje od ,,procesualnog“ ka „političkom11 izražava
se ne samo prelazom iz stanja neprijateljstava, koja sama sebe ove-
kovečuju, u stanja formalnih sporova pred zakonom, već i dramskim
tumačenjem smene božanskih dinastija, kao sukoba koji se odnose
na politički poredak.256 Eumenide konačno najavljuju „novi odnos
između čoveka i boga11. Čovek je ostavljen da se služi sopstvenim
sredstvima; on gleda sopstvenim očima, sudi prema sopstvenoj sve-
tlosti; ne može više da se, kao Orest, slepo oslanja na naloge božan
stva, već mora sam da odlučuje kako će postupati.257258To je nezavi
snost, nastala sa pojavom političkog i ostvarena pre svega politizaci-
jom. „А ipak bila je to boginja koja je čoveka stavila u poziciju slo
bode i opasnosti.11258 To ukazuje na činjenicu daje - što je Eshil uzi
mao zdravo za gotovo, mada to nama nije neposredno jasno - pore
klo demokratije u teološkoj politici. Ono što Eshil nije razumeo, je
ste da se takva politika približava svom kraju. Politički poredak sta
vljen je na raspolaganje građanima sa kojima se sve više poistoveći-
vao; sve što se dešavalo u gradu bilo je po meri građana. Neprola-
znost polisa za koju se Eshil nadao d aje ustanovljena, u budućnosti
biće praćena neprolaznim prisustvom građana.
Prema Valteru Benjaminu, predmet grčke tragedije je mit;259 u
tom pogledu ona se razlikuje od barokne tragedije, čiji je predmet
istorija. Dramske ličnosti duguju svoj tragičan položaj ne statusu
(apsolutnoj monarhiji), već mestu koje zauzimaju među antičkim he
rojima. U baroku interesovanje za delatnost suverena, za „veštinu
256 Solmsen, Hesiod and Aischylos, 154 f.

257 Reinhardt, Aischylos 161.
258 Ibid.
259 Gesammelte Schriften I (Frankfurt 1974). 243 ff.
236 Kristijan Majer
vladanja" (što možemo da poistovetimo sa modemom politikom)

odgovara ideji suverena kao predstavnika istorije. Eshilova tragedi
ja, s druge strane, zainteresovana je za poredak koji postoji između i
iznad delova celine - drugim recima, za političko u grčkom smislu.
Istorija kao da nema predstavnika - ako to nije „Zevs, ma ko on
bio". Kombinacija herojskog mita sa teološkim spekulacijama o
smeni božanskih dinastija, takva je da čak i promena dobija svoje
mesto unutar statične sheme stvari. Tako je predmet grčke tragedije
mit; tema barokne tragedije je istorija; u prvom slučaju protagonisti
su antički heroji, u drugom suvereni prinčevi. Grčka tragedija bavi
se politikom u grčkom smislu, barokna „veštinom vladanja" - poli
tikom u modemom smislu. Ovo poređenje vodi daljem kontrastu: s
jedne strane imamo grčke pojmove polisa i kosmosa, a sa druge mo
deme pojmove države i monoteizma; s jedne strane teološku politi
ku, a sa dmge političku teologiju.
Ovakvom bogatstvu značenja Eshilova tragedija duguje svoju
centralnu ulogu u atičkoj demokratiji, pružajući „integralni izraz re
ligijskim, metafizičkim, političkim i privrednim tendencijama svog
doba, izraz koji se ne može ograničiti ni na jedno od ovih područ
ja".260 Osim toga, priznanje političkog suštinski zavisi od određene
političke situacije.
260 Ovo je zanimljiv program (ibid, 886). Za svoju koncepciju on nam kaže
da je napravljena pod uticajem Alojza Rigla i savremenih eksperimenata Karla
Smita, koji je u svojoj analizi političkih struktura pokušao da integriše pojave koje
se, izgleda, mogu izolovati samo u posebnim oblastima. Vidi: ibid, 887. Ovde se
gotovo uopšte ne pominju privredne tendencije. Razlog tome leži u činjenici da su
one - u skladu sa grčkim uslovima - sadržane u političkom. Zadovoljenje materi
jalnih potreba bilo je, bar u Atini, stvar politike, a ne samo privrede.
POLITIČKI IDENTITET
ATINJANA I DELOVANJE
PERIKLOVSKE DEMOKRATIJE
„I kako državna uprava nije usredsređena u rukama malog bro

ja, nego u rukama većine, zove se naša vladavina narodna vlada
(demokratija)“ (2.37.1). Tako je, prema Tukididu, Perikle defini-
sao Atinski ustav u Nadgrobnoj besedi. Nešto kasnije, ocenjujući
Perikla, on piše: „Bila je to po imenu narodna vlada, a uistinu vlast
prvog čoveka“ (2.65.9). Oba tvrđenja su istinita, a razlika među
njima nije u tome što je jedno teorijsko, a drugo se odnosi na
stvarnost. Pre će biti da je Periklovo vodstvo bilo u skladu sa vo
ljom naroda, koji je suštinski učestvovao u političkim poslovima.
Ono počiva na činjenici da je on stvorio, unapredio i olakšao to
učešće. Njegovo vodstvo bilo je strogo ograničeno političkim
okvirima, pri čemu je Perikle dobro pazio da ostane u pozadini.1
To je nesumnjivo bilo suštinski važno za njegovu moć. Kao što je
njegova moć bila rezultat radikalizacije demokratije, tako je i
uslov njenog očuvanja bio to što je Perikle ostavio demokratske
ustanove, da najvećim delom deluju samostalno.
1 Plutarh, Perikle 7. 5 ff.

238 Kristijan Majer
Politički pravac koji je on uspostavio mogao se poistovetiti sa

interesom građana u celini, sa njihovim dugoročnim interesom za
moć i veličinu Atine. Kao što je poznato, ponekad se njihovo shva-
tanje tog interesa razlikovalo od njegovog, pa su nastajali sukobi u
kojima je prvi čovek morao da potvrdi svoj autoritet. Ne možemo u
potpunosti odbaciti sumnju da je garantovanje suštinskog učešća i
postavljanje „malog čoveka“ na različite položaje (čiji je broj smi
šljeno povećavan), u članstvo Saveta i narodne sudove, delom smi
šljeno da se stvori lažni utisak: ako bi se građani osećali kao tvorci
politike, Periklu bi svakako bilo lakše da upravlja U svakom sluča
ju, kada je pojedinac u velikoj meri nadmoćan, demokratija mu pru
ža dobre izglede da zauzme istaknut položaj.2
Pored toga, ako bi se interesi prvog čoveka u velikoj meri pokla
pali sa interesima naroda, i ako bi srednji i naročito niži slojevi tre
balo da odigraju snažnu i praktičnu ulogu u politici, takve okolnosti
bi u velikoj meri osigurale vladavinu većine. Moramo dati kratko ob
jašnjenje kako je to postignuto. Prvo, moramo povezati brojne fakto
re spojene sa pojmom političkog identiteta. Atičku demokratiju u V
veku oblikovala je i održavala posebna struktura pripadnosti, koje su
u velikoj meri određivale opažanje, volju i potrebe građana. Moramo
ukratko razmotriti funkcionisanje atičke demokratije i pokušati da
razumemo u kojoj meri i u kojim oblastima su široki društveni kru
govi mogli da političkim delovanjem ostvare svoje interese.
Identitet nije ograničen samo na pojedince; on isto tako postoji
i u društvima,3 predstavljajući takoreći nukleus koji na socijalnom
planu nastoji da obezbedi da društvo ostane vemo sebi. On stvara
2 Pre Perikla Kimon je godinama bio na istom položaju, mada u manje razvi
jenom obliku demokratije i uglavnom zahvaljujući svojim uspesima u ratu i spolj-
noj politici. O problemima i okolnostima vezanim za njegov pad videti u ovoj knji
zi situaciju oko 458. g.p.n.e. Prema Tukididu, 2.65. stvari su se posle Perikla pro-
menile.
3 Videti skicu u: O. Marquard and K. Stride, Identitât (München 1979), 385
ff (sa bibliografijom), u ovom članku se međutim pravi mala razlika između vre
mena i prostora.
autonomne procese, u kojma se određeni stavovi očekivanja i vred-

nosti reprodukuju i konsoljduju u budućim očekivanjima, tako da
postaju nezavisni od izvornih motiva koji su ih izazvali. Na taj način
se institucionalizuje centar moći, koji ne samo da prevazilazi sva lič
na mišljenja i osećanja obaveze, već ih de facto proizvodi i ovekove-
čuje. „Mi jedini onoga koji ne želi da se mesa u državne poslove“,
kaže Perikle u Nadgrobnoj besedi, „ne zovemo prijateljem mira, ne
go čeljadetom od koga nema koristi“ (2.40.2). To je trebalo da opi
še specijalne uslove u tadašnjoj Atini ali i da istovremeno jasno uka
že na društveni pritisak kome su bili izloženi atinski građani, pritisak
koji je kasnije intemalizovan da bi se obezbedilo njihovo učešće u
politici.
Identitet društva ukorenjen je u različitim aspektima stvarnosti.
On zavisi od različitih načina na koje se njegovi članovi „međusob
no povezuju, podstiču i podržavaju jedni druge u traganju za zajed
ničkim ciljevima^.4 U tome su im široke mogućnosti i podsticaje
pružali politika grada i vojni poduhvati.
Ovde je važno pomenuti kako identitet društva može da obu
hvati različite vrste pripadnosti. Njegovi članovi svoju pripadnost ne
izvode samo iz društva kao celine, već i iz različitih krugova kojima
pripadaju - užih kao što su dom, porodica ili susedstvo, i širih - za
jednička religiozna uverenja i filozofski stavovi ili povezanost
posredstvom uloge u procesu rada ili privrženost nekoj političkoj
ideologiji. U pluralističkom društvu5 to može da vodi mnoštvu pri
padnosti zasnovanih na klasi, religiji i partiji, a one mogu biti obu
hvaćene nacionalnim identitetom.
Identitet Atinjana bio je određen činjenicom da je jedina značaj
na pripadnost koja je prevazilazila uske veze doma i susedstva, bila
4 E.H.Erikson, Dimensions o f a New Identity (New York 1974), 36.

5 E.H.Schmitt, Positionen und Begiife (Hamburg 1940), 134, 136, 138. Za
nimljiv problem predstavlja istorija društvenog identiteta u „doba neutralizovanja i
depolitizovanja" sa njegovim koracima od jedne do druge centralne oblasti (C.Sch-
mitt, Der Begriff des Politischen 1963, Berlin).
240 Kristijan Majer
njihova politička pripadnost, to jest pripadnost polisu. Tako je bilo

još od vremena kada je Klisten institucionalizovao solidarnost, koja
je ujedinila široke slojeve građanstva. Međutim, u njegovo vreme
krug onih koji su mogli imati jak osećaj pripadnosti, bio je mnogo
uži; bilo je mnogo manje stvari koje su se ticale politike, pa je samim
tim i politička aktivnost bila ograničenija nego posle Persijskih rato
va, a naročito posle reformi Efijalta i Perikla.
Svakako je istina da je identitet Atinjana počivao na zajednič
kim verskim obredima,6 ali su i ti obredi bili politizovani, pošto je re
ligija bila stvar polisa. Niži delovi države, mada i sami verske zajed
nice, bili su pre i iznad svega delovi polisa. To je naročito važilo za
one koje je stvorio Klisten. File su na primer bile određene da služe
interesima grada kao celine, stvarajući čvršće veze solidarnosti, što
je pogodovalo optimalnom ostvarivanju građanske pripadnosti. Sta-
više, nikakva značajna solidarnost nije mogla da nastane iz zajednič
kog rada. Tako je politička pripadnost građana bila imuna na konku
renciju drugih pripadnosti, bar u pogledu velikog broja ljudi (kod
plemstva, slika je bila nešto drukčija). Socijalni identitet polisa bio je
tako potpuno i isključivo politički, pa s pravom možemo govoriti o
političkom identitetu.
Važno je naglasiti da ovaj zaključak ne proizlazi iz idealizovane
slike atičkog društva. Nemamo nikakog razloga da verujemo kako
su Atinjani bili naročito moralni, nesebični ili vredni podražavanja.
Niti imamo potrebe da pretpostavljamo kako su u njihovim životima
6 Fistel de Kulanž, Antička država, Beograd, 1956, sa pravom zapaža, mada

uz nešto preterivanja, da je ovo jedan od temelja antičkog oblika pripadnosti, uz-
jamne izolacije polisa i drugih osobina antičkog doba, koje nam se čine tako neo
bične. Ali, ovi temelji sačinjavaju integralni deo političkog života i menjaju se za
jedno sa njim. Oni prema tome ne mogu da objasne ni ovaj korak ka demokratiji,
niti poseban karakter grčkog političkog identiteta. Religija i politika se ne mogu
razdvojiti. Ipak, naglasak se stavlja na političko. Videti: J. Burkhart Povest grčke
kulture 2, Novi Sad, 1992. V. Ehrenberg Der Staat der Griechen (Zurich /Stutgart
1965 , 17. W. Burkert, Griechische Religion der archaischen und klassischen
Epoche (Stuttgart 1977), 382 ff.
dominirali homerovska epika, hramovi ili verske svečanosti više ne

go hleb i rad: mora se pretpostaviti da su prošli kroz velike nedaće i
ugnjetavanja u prvobitnom periodu i da su njihova interesovanja bi
la izuzetno uprošćena; bez ove pretpostavke nikakvo razumevanje
nije moguće. Ipak, desilo se da su u posebnim okolnostima rane grč
ke istorije, široki slojevi stanovništva dobili priliku da izlaz iz mno
gih teškoća nađu političkim sredstvima Tek kada su bili spremni da
svoje zajedničke probleme prenesu u političku sferu, oni su zaista us
peli da potpuno prevaziđu krizu prvobitnog perioda. Ne može se po
reći da su uspeh u tome i d aje to imalo ogromne posledice po svet-
sku istoriju, takve da samo modemi politički teoretičari pokušavaju
da potcene taj uspeh. Niti se može poreći da je njihovo ponašanje
kao građana bilo isto toliko „ljudsko, suviše ljudsko“ kao kod svih
ostalih, mada je, naravno, bilo diktirano mogućnostima i ograniče
njima, povezanim sa njihovim posebnim institucijama.
Identitet Atinjana samo je delimično oblikovan ,,vrednostima“.
On je najvećim delom bio rezultat određene društvene i političke
konfiguracije, koja je ostavila prostor za delovanje političkog mišlje
nja. On je nastavio da razvija svoje vrednosti, ali je, kao što smo re
kli, oblikovan faktorima širokog spektra, zavisno od aktuelne situa
cije, koja je u datom trenutku određivala glavne interese, stoje bilo
rezultat opažanja tih interesa kroz koje se politički identitet Atinjana
stalno obnavljao.7
Da bi se izbegli nesporazumi, ovde treba dodati daje ovaj poli
tički identitet naročito bio izražen među najširim masama, i daje ob-
uhvatao mnoštvo pripadnika atinskog društva, ali nikako sve. Mogu
će je daje većina imala samo površan interes za politiku, ali joj je re
lativno veliki broj bio dovoljno posvećen i imao dovoljno snage da
odredi karakter celine. Među njima, bilo je plemstvo i većina dobro
7 Opravdani prigovori strogo vrednosnom pristupu nalaze se u: S.C.

Humphreys, Anthropology and the Greeks (London, 1978), 74, 157 f, 201; ipak,
kao što sam ranije pokazao, rešenje ovih problema ne bih tražio u predloženom
metodu.
242 Kristijan Majer
stojećih građana, koji su primenjivali politička odnosno građanska

merila i sami određivali svoje ciljeve.
Ovde se pozivamo na pojam identiteta da bismo pokušali da
shvatimo jedno gotovo začuđujuće stanje stvari. Kako je relativno
velik broj građana posvetio toliko vremena, razmišljanja i energije
politici, uvek delujući složno, bez naglašenog potvrđivanja svoje in
dividualnosti?8 Mogu se nagovestiti brojni motivi: motivi pravne si
gurnosti ili prestiž koji prati učestvovanje u javnim poslovima (pre
težno motiv plemstva). Na praktičnom nivou učešče u politici olak
šano je naknadom troškova Štaviše, politički život u Atini V veka
nudio je mnoštvo izvora ličnog potvrđivanja: uspehe, plen, posedo-
vanje zemlje, uvažavanje malog čoveka, doživljaje, ponos zbog veli
čine, lepote i slave grada, život u centru političke i trgovinske delat-
nosti, poštovanje koje je neko kao zvaničnik, član Saveta, Narodne
skupštine ili Narodnog suda uživao među Atinjanima, ili kao Atinja-
nin među ostalim Grcima9 Međutim, dnevnice - jedina stalna ma
terijalna dobit od bavljenja politikom, ne računajući platu za vojnu
službu - nisu bile dovolje da od politike stvore unosnu delatnost.10
Pre kraja V veka, nije bilo nikakvih nadoknada za učešće u radu
brojnih skupština.11 Štaviše, domaćinske brige, kao što su ekonom
8 Vidi: J.-P. Vemant, Myth etepensee chez les Grecs II (Paris 1971), 28 f
9 Najznačajnije potvrde ovoga nalaze se u Periklovim govorima kod Tukidi-
da i u Aristofanovim komedijama, posebno u Zoljama i Pticama, Vidi: K. Rein
hardt, Tradition und Geist (Gottingen 1960), 261 = Von Werken und Formen (Bad
Godesberg 1948), 291.
10 A. H. M. Jones, Athenian Democracy (Oxford 1966), 17,f, 46 f, 80 ff.
Ipak, morali bismo da razmotrimo da li su dnevnice, mada manje od onoga što
bi zaradili na poslu, za neke građane ipak bile dovoljne: posebno ako imamo u
vidu d aje politika imala određenu draž, i da su ti ljudi mogli zaposliti žene i de-
cu (Aristotel, Politika 1323a5). Politika se slaže sa načinom života koji nije op
terećen materijalnim troškovima. Vidi: P. von der Mull, Ausgewahlte Schriften
(Basel, 1975), 525 f. '
11 Za izvore videti: C. Hignett, A History o f the Athenian Constitution (Ox
ford 1957), 396 f.
ski problemi zanatlija ili trgovaca, nisu bile stvar politike. Za pojedin
ca politika je postajala pitanje od ekonomskog interesa samo u vre
menima oskudice ili kada su se delili javni prihodi i zemlja.
Ne ulazeći u detalje, možemo reći daje iznenađujuće veliki broj
Atinjana u velikoj meri zanemario interese domaćinstva kako bi od
igrao svoju ulogu građanina. Kakvi god drugi motivi bili ponuđeni,
oni ne mogu objasniti zašto je toliko mnogo građana bilo spremno
da se angažuje u takvoj vrsti delatnosti; istinsko objašnjenje mora
upućivati na centar moći, u kome su takvi motivi, zajedno sa ostalim
faktorima, bili institucionalizovani,12 naime u političkom identitetu.
Za mnoge građane, privrženost politici u koju su ušli iz posebnih
razloga, verovatno se pokazala toliko neodoljiva i smisaona daje po
litika postala način njihovog života. Oni su otkrili svoj identitet u po
litici i našli ,,samoostvarenje“ u političkom delovanju.13
Ovo je bilo usko povezano sa činjenicom da su za Grke „ljudi
bili polis“.14 Grad je bio utemeljen u svojim građanima, a ne u auto
nomnom državnom aparatu. Građani su konstituisali državu. Otuda
je zadatak da poduče jedni druge kao i buduće generacije o idealu
polisa, bio u ,,središtu“. Drugim recima, zavisio je u mnogo čemu od
njihove neposredne saradnje. Nije bez razloga to što je kasnija poli
tička teorija svaki ustav povezivala sa naročitim tipom ličnosti i lič-
12 O ovom procesu videti: A. Gehlen, Studien zur Anthropologie und Sozio-

logie (Neuwied/Berlin 1963), 196 ff, isto Urmench und Spâtkultur (Frankfurt /Bonn
1964), 74; C. Meier u K.-G. Faber i C. Meier Historische Prozesse (München 1978),
30 ff
13 Za relevantnu aristotelovsku teoriju, videti: J. Ritter, Metaphysik und Poli-
tik (Frankfurt 1969), 57 ff, 71 ff. ”
14 Tukidid, 7.77. 7. Ova često citirana primedba znači nešto sasvim drugo.
Grad, to su ljudi a ne zidine i brodovi. Nikija nije mogao misliti na razlikovanje lju
di od države jer on nije imao koncepciju države. Ipak, ovaj stav u potpunosti izra
žava karakter polisa, koji je istovetan sa svojim građanima, ali samo u vezi sa na
šim načinom govora i mišljenja. Vidi: Aristotel, Politika, 1274b41 ; vidi: Ritter, M e
taphysik und Politik 9 3 f
244 Kristijan Majer
nim vrlinama - tako je značajan bio uticaj ustava, posebno u demo-

kratiji.15
Moramo se još jednom prisetiti početne situacije, onakve kakva
je bila u Klistenovo doba. Različiti interesi nastali zbog potreba i bri
ga običnih građana, i usmereni na zajednicu kao celinu, mogu se sto
piti u moćan zajednički interes samo u okvirima običnih građana.
Solidarnost onih koji su se uključili u politiku da bi osigurali pravdu
i poredak, nije mogla da proizađe iz njihovih neposrednih interesa;
ona je morala da bude rezultat opšteg interesa čitave zajednice. Sa
mo tako je opšti građanski interes mogao dobiti snagu. To je znači
lo daje ogromna većina članova polisa, koji su se međusobno pozna
vali kao susedi, seljaci, zanatlije ili pripadnici istog verskog kulta, se
be ponovo otkrila kao građane16 i počela da deluje i sarađuje na no
vom nivou sa novim uzajamnim poštovanjem i novim uzajamnim
očekivanjima. Svakako da oni nisu postali ravnodušni prema svojim
porodicama, prihodima, posedima i poslovima. U životima i razmi
šljanju onih koji nisu profesionalni političari, politika je samo jedna
od oblasti interesovanj^ i neizbežno ima podređenu ulogu. Ipak, za
mnoge Atinjane, ta podređena uloga postala je glavna uloga izvan
doma i porodice, jedina značajna uloga koju su imali čak i kad se
njen značaj menjao u odnosu na pozornicu na kojoj se odigravala -
u lokalnoj zajednici ili polisu kao celini. Dakle, za mnoge ambicio
zne i uticajne članove atinskog društva, građanska pripadnost je po
15 Kad Burkhart (Povest grčke kulture I), „želju onih koji ne vladaju da stek-
nu puno učešće u ovoj državi“ objašnjava pozivajući se na njenu neograničenu
moć; ova moć, obrnuto, nastaje iz iste težnje, mada, naravno, u posebnim okolno
stima koje su u petom veku stvorile atinska vojna i spoljna politika
16 Ovaj proces ima daleke sličnosti sa Francuskom revolucijom, uz razliku da
je ona brzo prošla i da Grci nisu jedni drugima morali da se obraćaju sa „građani
ne". Ipak, kaže se d aje Klisten doveo do promena u ličnim imenima. Uveo je od
ređenu vrstu politizovanja (Aristotel, Atinski ustav 21.4): uz ime pojedinca nije išlo
(uglavnom iz praktičnih razloga) ime oca, već ime deme , to jest pojedinačne obla
sti kojoj je taj pojedinac pripadao i na čijem se spisku nalazio. (Ukazivanje na pa
ralelu između antičke građanske pripadnosti i korišćenja izraza „građanin" dugu
jem Ž. Starobinskom.)
stala najvažnija; postala je izazov da posvete značajan deo vremena,

razmišljanja i aktivnosti „političkim" poslovima. Učešće u politici
izmenilo je njihove živote. A to je vodilo uzajamnom poverenju. Izo-
nomija i demokratija postavljale su zahteve građanima koji su se
mogli ispuniti samo trasformacijom socijalnog identiteta. Politička
forma grada-države - „političkog" u grčkom smislu - nije se mogla
dobiti po nižoj ceni.
Ono što se desilo u manjem obimu i sa nižim intenzitetom u Kli-
stenovo vreme, bilo je u suštini daleko veće od sveobuhvatne gra
đanske aktivnosti koja se pojavila u godinama posle Persijskih rato
va. Između društvenog i političkog poretka nastao je jaz.17 Dok je
društvo, sa svim svojim nejednakostima ostalo u suštini nepromenje-
no, pored njega je nastala, osigurana svojim institucijama, nova po
litička sfera u kojoj su svi bili jednaki. Istina je da su u politici posto
jali važni aspekti u kojima su se lične nejednakosti i dalje osećale.
Međutim, one su u velikoj meri bile uravnotežene činjenicom da su
se srednji slojevi društva (a kasnije i niži) povezivali kako bi svoj te
ret stavili na političke terazije, ustanovljavajući tako nova merila i
stavljajući plemstvo u svoju službu. To je moralo biti praćeno sna
žnom grupnom svešću, specijalnom svešću o pripadnosti masi gra
đanstva. Obični ljudi su, kao stalež, dobili značajan uticaj, što je ima
lo za rezultat da lična nadmoć pojedinačnih plemića više nije imala
istu težinu.
Svest o političkoj jednakosti18 bila je utoliko jača zato što niko
nije mogao računati na druge oblike jednakosti, ali i zbog prestiža
koji se tradicionalno povezivao sa uključivanjem u javni delokrug,
na koji se odnosila svest o jednakosti. Aristokratski sistem vrednosti
17 Tačnije rečeno, država i društvo se nisu razlikovali i povezivali sa različi

tim slojevima. Kasnije su postali dva različita entiteta među kojima nema podudar
nosti. Plemići i obični građani (kao članovi solidarnih grupa) nisu na političkom
planu imali onu težinu koju su imali na društvenom. Ovo je dovelo do nestajanja
zavisnosti, utemeljene na prevashodno društvenim vezama.
18 Ovo se posebno jasno vidi u Aristofanovim Zoljama 403,429 (izgovoreno
pred narodom Atike); Tukidid, 2.37.1.Vidi: Vemant, Mythe etpensee.
246 Kristijan Majer
koji je davao veliki značaj javnoj službi, i dalje je bio na vrhu; iako
je demos stvorio nove političke norme koje su bile različite od prak
se plemstva, on - za razliku od buržoazije novog doba - nije bio u
stanju da stvori jednu suštinski različitu etiku.19 U osnovi, svakoje
prihvatao isti sistem vrednosti, koji je u najvećoj meri diktirala ari-
stokratija (i Homerovi epovi), i koji je delimično izmenjen pod uti-
cajem novih narodnih merila. Tako se nije pojavila potpuno nova al
ternativa plemstvu. Demos je, osvojivši javnu sferu, preuzeo određe
ne aristokratske ideale. Biti građanin, postalo je izvor ponosa, nečeg
suprotnog monotonoj svakodnevici privatnog života
Zbog toga je u kasnijoj demokratiji tetesa i „majstor krpa“20 bio
prvo građanin a posle krpa. To pokazuje suštinski značaj grčkog
odvajanja domaćinstva od polisa. Hana Arent govori o „provali koju
su stari trebali da svakodnevno prelaze, da bi prevazišli usku oblast
domaćinstva i 'uzdigli se' do političke sfere“. Ovde je građanin bio
među sebi jednakim.21 To je bila oblast slobode. Carstvo nužnosti
(ananke) posmatrano je sa dozom prezira zato što je bilo nužno.22
Perikle je, prema Tukididu, kasnije naglašavao da se treba baviti i do
maćim poslovima, možda baš zato što su oni u sve većoj meri zane
marivani.23 Atički demos, bez sumnje, bio je vredan. Građani nisu
19 O ovome videti raspravu u: L. Pearson Popular Ethics in Ancient Greece

(Stanford 1962); A. W. Adkins, Moral Values and Responsibility (Oxford 1960).
Čitava stvar traži obuhvatnije sociološko-istorijsko istraživanje.
20 O ovom pitanju raspravlja se u: A. Heuss, Propylaen Weltgeschichte III
(Berlin 1962), 275 f.
21 H. Arendt, Vita aktiva (Stuttgart 1960, 34).
22 Ibid., „Pošto je ljuta potreba da se opstane naterala čoveka da radi, izvr
snost je poslednja stvar koja se od njega mogla očekivati.“
23 Tukidid. Vidi: Aristofan, Oblakinje 53, 316, 334; Plut, 903 ff i dalje. O
onom što sledi, vidi: V. Ehrenberg, Aristophanes und das Volk vonAthen (Zürich
/Stuttgart 1968), 169, 339 f. Jones, Athénien Democracy; M. I. Finly, The ancient
economy (London, 1973), 61 ff (Ksenofont, Uspomene o Sokratu 3.7.5 f, 4.2.37;
Jones 109). Ovde moramo napraviti razliku između perioda, mesta i klasa. Materi
ja zahteva nov i celovit pristup. Vidi: na primer, visoko poštovanje koje u Eshilovim
tragedijama Orest i Elektra uživaju. Plutarh, Kimon, II. Jamlihov Anonim 7.3.-5
sebi mogli da dopuste prezir prema radu, koji ćemo kasnije naći u
bogatim krugovima (izražen, na primer, kod Aristotela), ali on nije
izazvao nikakvo posebno poštovanje, pa tako nije bio ni izvor pono
sa Teško da bi njima palo na pamet da neku preokupaciju vezanu za
rad, povežu sa sferom politike. Tetesi, koji su svoj viši status dugo
vali vojnoj službi, bili su verovatno nespremni za tako nešto, a izu
zetno su bili ponosni na svoj građanski identitet.24 U skladu sa tim,
dobar deo poslova obavljali su ne-građani i robovi. Postojala je jasna
linija razgraničenja između rada i politike, između domaćinstva i po
lisa. Tako su građanske pripadnosti ostale jedine značajne izvan do
maćinstva. Ovde, u velikoj meri, leži eksplikativni potencijal pojma
identiteta.
Politički identitet bio je u najčistijem obliku ostvaren u Atini V
veka. Mnogi građani dobar deo svog života proveli su vršeći svoje
dužnosti kao građani i vojnici. To je bilo moguće samo zato što su u
Atini veliki deo privredne delatnosti obavljali meteci i robovi, i zato
što su oni obezbeđivali privrednu osnovu, sposobnu da održi takvu
vrstu građanskog života.25
(Predsokratovci II); Platon, Država 565a; Aristotel, Politika 1318b 13 ff (takođe

1292b27), 1308b32 ff, 1320a27 f i 35 ff, 1320b8).Videti i J. Hasebroek, Grie-
chische Wirtschafts-und Gesellschaftsgeschichte (Tubingen 1931), 265 ff; i done
kle različito shvatanje S. Lauffer, „Die Bedeutung des Standesunterschiedes im
klassischen Athen“, Historische Zeitschrift 185 (1958) 497 ff (mada Daufer prete-
rano pojednostavljuje odnos između rada i društvenog statusa). Vidi: Vemant Myth
etpensee II, 5 ff, 16 ff, (sa starijom literaturom).
24 Drugo je pitanje kako se pojedinac praktično odnosio prema ovom. Bilo je
moguće da se uradi nešto, čiji će rezultati imati veliku vrednost, pa da to ipak, zbog
određenih socijalnih prepreka ne prodre u javnost.
25 Videti: Hasebroek, Griechische Wirtschafts-und Gesellschaftsgeschichte,
Jones, Athenian Democracy 6 f; on ukazuje na to d aje čak i posle propasti atičke
imperije i dalje bilo novca za dnevnice. Ipak, što i on sam kaže, u petom veku je
mnogo više građana živelo od politike i vojne službe nego što je to bio slučaj i IV
veku. Osnova za ovo (i za Periklov program izgradnje koji je delom trebalo da
obezbedi posao za neobično veliki broj građana koji su otpušteni iz vojne službe)
bili su prihodi grada. Vidi: Plutarh, Kimon, II, Tukidid 6. 24.3. O prihodu dobije-
nom od oporezivanja stranaca nastanjenih u Atini vidi: Lauffer „Bedeutung" 511.
248 Kristijan Majer
Pojam političkog identiteta izgleda pogodan da odredi položaj

koji je građanstvo zauzimalo unutar ondašnje strukture pripadnosti.
Identitet nije, kao što je poznato, nešto što može da opstane i da se
potvrdi, nasuprot svim interesima, potrebama i zahtevima, ali je te
meljan, značajan i središnji element prirode kako pojedinca tako i
društva u celini. On je u stanju da razvije određen otpor čak i prema
interesima i potrebama, kao i da, u izvesnoj meri, odredi njihov zna
čaj.
Politika je toliko bila način života da nije mogla da postane sred
stvo za neki cilj, niti da služi intresima drugih oblasti života. Finli ni
je u pravu kad kaže kako je većina građana politička prava doživela
kao sredstvo za postizanje ne-političkih ciljeva.26 Primenjujući jed
nostavnu i prikladnu distinkciju Maksa Vebera,27 možemo reći da su
Atinjani, kao homines politici, bili manje zainteresovani za privred
ne potrebe i nedaće nego mi kao homines oeconomici. Oni nisu ušli
u politiku spolja da bi, da tako kažem, unapredili svoje vanpolitičke
interese. Imali su sasvim različite prioritete, jer s obzirom na struk
turu pripadnosti čiji je centar gravitacije politički, privredni poslovi
bili su drukčije uklopljeni u čitav kompleks onoga što se smatralo va
žnim. To se sasvim jasno vidi već iz same činjenice da osnovne ma
terijalne potrebe nisu građane periklovske Atine iz političke oterale
u privrednu oblast, tj. oblast domaćinstva. U jednom ograničenom,
mada ne i nevažnom smislu, „sistem potreba“ može se politizovati
kako je to već Karl Marks utvrdio.28
U vezi s tim, važno je napomenuti daje stara povezanost izme
đu građanstva i zemljoposednika izgleda odgovarala bliskoj poveza
26 M. i. Finley, Talanta 7 (1976), 8. Vidi: isto Politics in the Ancient World

(Cambridge 1983), 97; C. Meier, Gnomos 58 (1986), 504 ff.
27 M. Weber, Economy and Society G. Roth i C. Wittich (Berkeley 1978),
1346 ff.
28 K. Marks i F. Engles, Sabrana delà, Beograd 1976. K. Marks, Rani rado
vi, Zagreb 1989. O pojmu „uklapanja" vidi: K. Polanyi Great Trasformation (Bo
ston 1957). Videti: W.G. Forrest Yale Classical Studies 24 (1975), 37 ff.
nosti građanske vrline, praktične političke delatnosti i, kao izraz to

ga, prava na nadoknadu za obavljanje javnih funkcija.29
Zato su građani sebe videli isključivo kao građane i nisu mogli
da formiraju političke grupe za pritisak. To je odredilo sadržaj poli
tike, koja se ticala samo građana kao građana, samog grada, odnosa
na političkom planu i odnosa između različitih gradova-država. To je
ono stoje odredilo unutrašnju i spoljašnju politiku kao i mnogobroj
ne ratove. To je takođe odredilo i osnovne pojmove demokratije, od
nosno slobodu i jednakost, koje su, i jedna i druga, shvatane isklju
čivo u političkom smislu. Tek u kasnijem periodu, sa Sicilije dolazi
zahtev da sloboda traži jednakost zemljoposeda Jednakost je uopšte
značila samo jednakost političkih prava i ništa više; ali to je, kao što
smo rekli, već bilo mnogo. Sloboda je pre svega shvatana kao slobo
da jednakih, budući da je takva sloboda bila zajamčena samo onda
kada su ti jednaki bili uključeni u građansko ponašanje;30jer nije bi
lo „prava na slobodu“ kakvo daje „modema država“ a garantuju spe
cijalni organi. Sloboda da se „živi prema vlastitom izboru“ išla je
preko toga i kosila se sa društvenim životom.
Demokratske ustanove bile su precizno skrojene prema politič
koj zajednici, koja je istinski bila istovetna sa polisom. Centralni or
gan ovog uređenja31 bila je skupština. Ona se sastajala onoliko često
koliko je to bilo moguće i potrebno, a od nje se očekivalo da odluči
o onoliko stvari koliko je to takođe moguće i potrebno. Ipak, o ne
kim stvarima trebalo je unapred razmišljati. Zatim, očekivalo se da
nadzor nad izvršavanjem skupštinskih odluka sprovodi što je mogu
će više građana; ali nije bilo moguće da to svi čine. Zbog toga je tre-
29 Humphreys, Anthropology 147; on govori o „državnoj plati kao temelju op

stanka i simbolu političkog identiteta".
30 Burkhart, Povest grčke kulture I, 206. O Sirakuzi vidi: Plutarh, Dion 37.5.
Videti i A. Fuks, Classical Quarterly 18 (4968), 218 ff. O onom što sledi, videti, C.
Meier „Freiheit" u W. Conze, R. Kosollek i O. Brunner Geschichtliche Grundbe-
griffe II (Stuttgart 1976), 427 f.
31 Upečatljivu skicu pruža M. Gelzer, Kleine Schriften III (Wiesbaden 1964),
13 ff.
250 Kristijan Majer
balo uključiti Savet 500, koji je bio relativno veliko telo. Kao sred
stvo osiguranja, on treba da ima što je moguće manji broj sopstve-
nih ovlašćenja, a njegovi članovi ne mogu biti najuticajniji ili najisku
sniji ljudi koji bi mogli da zasene ostale i da monopolizuju politiku;
oni su birani kockom, bar od sredine V veka;32 građanima je ispla
ćivana dnevnica tako da su svi mogli da učestvuju u radu,33 a posto
jao je i propis da niko više od dva puta ne može da bude biran u taj
savet. Savet 500 obnavljao se jednom godišnje, što je značilo da će
u jednoj generaciji najmanje 7 500 građana biti njegov član, a to je
bilo otprilike između petine i četvrtine svih građana ukupno. Tako je
Savet bio nešto više od nasumice izabranog komiteta političke zajed
nice kao celine. Desetina članova saveta, takozvani pritani (pritane-
is), morali su stalno da budu prisutni na trgu, a neki su morali tu čak
i da spavaju.34 Ovo je samo jedna ilustracija konkretnog značenja, u
smislu u kome se „građansko prisustvo11 shvatalo. Ostali komiteti
građana bili su porotni sudovi koji su takođe imali veliko članstvo i
često donosili političke odluke. Kao što je Karl Rajnhart rekao, gra
đanstvo Atine „ро svom pojmu11bila je supstancija čiji je svaki deo,
uzet nasumice, pokazivao isti karakter i sastav koji ima i celina kao
takva11.35 I ovaj rezultat se postizao žrebom. Položaji su bili strogo
odgovorni, popunjavani su delom izborima a delom žrebom. Oni ko
ji su zahtevali usko stručno znanje (a u nekim slučajevima i bogat
stvo), na primer, vojni i finansijski položaji, bili su izborni, i na taj
način podvrgnuti kontroli male grupe političkih eksperata. Osim
njih, postojalo je mnoštvo nižih položaja, koji su popunjavani žre
bom. Njih je zauzimao veliki broj ljudi, čije su nadležnosti često bi-
32 O posledicama videti: J. W. Headlam, Election by Lot at Athens (2d, Ox

ford 1931), 26 ff i 41 ff; Hignett, Athenian Constitution 232 ff.
33 Jones Athenian Democracy 4 f i 105. Za različito shvatanje, videti: P.J.
Rhodes, The Athenian Boule (Oxsford 1972), I ff
34 G. Busolt, i H. Swoboda, Griechsche Staatskunde II (München 1926),
1028 ff; Hignett, Athenian Constitution 237.
35 Reinhardt, Tradition und Geist 256 (=Von Werken und Forrnen, 286 f).
le blisko povezane. Oni su stvarali prostor za česte političke aktivno

sti različite vrste. Rotacija položaja bila je toliko učestala da se mo
že reći kako su građani naizmenično vladali i bivali podanici.3536 Euri-
pid je u tome video suštinsku karakteristiku demokratije: „Demos
menjajući se, vlada godinu za godinom". Ovakav pojam upravljanja
ili vlasti, treba shatiti u sasvim određenom smislu, jer su vladari i oni
kojima se vlada, bili međusobno jednaki.3738
U čuvenoj ustavnoj raspravi o kojoj je izvestio Herodot, u pri
log demokratije kaže se kako „ona popunjava položaje žrebom,
shvata odgovornost vlasti i sve odluke donosi većinom" (3.80.6).
Njen zagovornik preporučuje uvođenje demokratije „zato što je ve
ćina celina". ,yećina“ ovde znači najveći broj, odnosno većinu ljudi.
Argument u prilog demokratije oslanja se tako na princip prema ko
me je većina valjan predstavnik celine. Ovo je najvažnija posledica
izvedena iz onoga što je u to vreme bilo poznato kao stavljanje vla
sti usred naroda. Euripid jednom prilikom kaže da je moć „ро-
društvljena" (dedemeutai kmtos). U ovom demokratskom poretku
svi građani su imali jednako učešće i delovali samostalno. I ovo tre
ba shvatiti u vrlo određenom smislu. U demokratiji svi građani su bi
li sopstveni gospodari (autokratores).3S
Ograničenje vladavine postignute na takav način, najjasnije se
ilustruje razlikovanjem između vlasti stečene u okviru jednakosti za
kona, i vlasti vođene nekontrolisanom težnjom za prestižom.39 Prva
se može nazvati „politička" vlast, u grčkom smislu te reči.
35 Reinhardt, Tradition und Geist 256 (=Von Werken und Formen, 286 f).
36 Pseudo-Ksenofont, Athenaion Politeia 1.3 ff; Hignett, Athenian Constitu
tion , 221 ff, 224. N ajednom mestu (,Politika 1308bl4), Aristotel piše da u držav
noj upravi služba treba da traje šest meseci.
37 Euripid, Pribeglice 406 ff, Feničanke 543 ff. Aristotel, Politika 1317b2, 14,
19 (tako 1274b40, 1277a27, bl2, 1283b42, 1288al2), Vemant Myth etpensee.
38 Herodot 3.80, 142.3; 4.161.3; 7.174.1; Euripid, Kiklop 119; Herodot 5.78;
„О okolini “ 16, 23 (Corpus Hippocratum); K. Latte, Kleine Schriften (München
1968), 294 ff Tukidid 3.62.4; 4.63.2; 64.
39 Glava 7, napomena 59.
252 Kristijan Majer
Može se pitati kako je takva demokratija stvarno fimkcionisala,

kako su određivani politički ciljevi i kakva je bila stvarna uloga obič
nih građana u politici. Da lije demokratski ustav stvarno osiguravao
odlučujući uticaj najširim slojevima i mogao uspešno da afirmiše
njihove interese? Kako na sve ovo treba gledati sa praktične strane?
Kako se to slaže, na primer, sa činjenicom da su, sve do Pelopone-
skog rata svi vodeći političari pripadah plemstvu, pa je čak i posle
ovog rata njihov broj bio velik?
Bar jedna stvar se može sa sigurnošću reći: očigledno je da se
vodilo računa o tome da relativno veliki broj građana učestvuje u va
žnim političkim poslovima i odlučivanju, kroz široku primenu izbo
ra kockom,40 posredstvom godišnje smene članova Saveta 500, i
kroz najznačajniju ulogu Skupštine, koja je često sazivana. Teže je
razumeti kako je bilo moguće pokrenuti tako veliki broj ljudi. U sva
kom slučaju, nećemo pogrešiti ako kažemo daje glavna kvalifikaci
ja za pristup tim centrima odlučivanja bila sposobnost izlaganja uve-
renja u javnom govoru i u raspravama. Lični autoritet i govornička
veština bili su od ključnog značaja. Na taj način ostalo je malo pro
stora za obrazovanje aristokratskih frakcija sa njihovim specifičnim
oblikom organizacije moći. Ipak, nije moguće potpuno odbaciti nji
hovo postojanje. Političari koji su pripadali plemstvu verovatno su
podržavali jedni druge, a značajni velikaši oslanjali su se, bez sum
nje, na krugove prijatelja i ulazili u saveze sa njima.41 Štaviše, u ra
noj demokratiji aristokratske norme i krajnji ciljevi i dalje su se do
40 Vidi: Aristotel Politika 1305a33.

41 Krugove prijatelja i plemićke ciljeve ispitivao je: W.R. Connor, The New
Politicians o f Fifth Century Athens (Princeton 1971); na taj način on ističe jedno
zanemareno svojstvo. Kad pređe na izvođenje zaključaka koji se odnose na celinu
politike on često pravi greške jer zanemaruje određene teorijske premise svojih tvr
đenja. Videti: C. Meier „Der Alltag des Historikers und die historische Theorie", u
H.M. Baumgartner i J. Rusen, Seminar: Geschichte und Theorie. Umrisse einer
Flistorik (Frankfurt 1976), 40 ff. Naredna izvođenja su pokušaj da se to ispravi. Vi
di: A.F. Bentley The Process o f Government (Chicago, 1908), 412 i 419; on pravi
razliku između „vodstva na planu diskusije" i „vodstva na planu organizacije".
bro držali. Uprkos svemu tome, kakvu god da je moć plemstvo po-
sedovalo, ona je bila relativno beznačajna. U celini plemićke pratnje
više nisu značile mnogo, jer su građani prekinuli svoje veze sa plem
stvom. Ako su takve veze još bile ostale, one su bile od drugorazred
nog značaja, i privremenog karaktera, odnoseći se na pitanja koja su
se uglavnom ticala pojedinaca i malih grupa.42 Grupa političara po
vremeno bi uspevala da, mobilišući svoje pristalice i revnosno vode
ći kampanju, utiče na sastav i odluke skupštine, ili čak Saveta 500.43
To je bila odlika načina na koji su u to vreme - i u klasičnom svetu
uopšte - stranačke podele bile određene tekućim pitanjima Stoga,
ovakve situacije nisu mogle da budu pravilo ili da duže traju. Frak
cije nisu mogle da postanu konstitutivni činioci političkog odlučiva
nja ili da razreše međusobne sukobe.
Ostrakizam je verovatno obeshrabrivao formiranje frakcija, ta
ko što bi preterano jake političare mogao da prinudi na izgnanstvo
od 10 godina.44 Istina je da je u najvećem broju slučajeva za koje
znamo ostrakizam korišćen da se odluči između dva političara koja
su se nadmetala za dominaciju. Jedan od njih morao je da ode; ve
rovatno slabiji, ali ko je slabiji, to je zavisilo od naklonosti naroda.
Sasvim je moguće - a u ranom periodu čak i verovatno - daje to vo
dilo padu političara čija je moć počivala na spoljašnjim sredstvima
kao što su plemićka pratnja i lični uticaj. U svakom slučaju, ostraki
zam je, po pravilu, postavljao trajna ograničenja za korišćenje takvih
izvora moći.
Međutim, ako je moć samo marginalno zavisila od frakcijske
pripadnosti i pratnje, to nije značilo da se ona konstantno priklanja
onome koje bio u stanju da utiče na skupštinu. To je pre, kao što smo
rekli, bila mogućnost da se stekne autoritet kod naroda. U izvesnom
42 Vidi: Aristotel, Politika 1284a20, b27, 1293a30, 1295bl4; Connor, The

New Politicians, 3ff, 35 ff.
43 Na primer, Plutarh, Perikle II, Nikija II, Alkibijad 13.
44 Hignett, Athenian Constitution, 159 ff, 164 ff, 185 f Za nove nalaze vide-
ti: R. Thomsen, The Origin o f Ostracism: A Synthesis (Copenhagen 1972).
254 Kristijan Majer
smislu, demokratija je omogućavala da jake ličnosti dođu do izraža

ja. Sporni slučajevi rešavani su ostrakizmom. Ipak, nije uvek posto
jao neko ko spremno čeka iza kulisa i ima dovoljno autoriteta da vo
di narod. Tukidid je zabeležio da je posle Periklove smrti nekoliko
ljudi uzaludno pokušavalo da se domogne mesta koje je on zauzi
mao,45 pokušavajući da jedni druge nadmaše u borbi za naklonost
naroda
Prema tome, verovatno je većina odluka skupštine doneta na
osnovu argumenata i kontraargumenata i suda velikog broja građa
na. Istina je da nikad nije bilo prisutno više od malog delà građana.
Kvorum koji je ustanovljen za neka pitanja bio je 6000, dakle ne vi
še od petine onih koji su imali pravo da budu prisutni.46 Bilo je da
kle prostora za manipulaciju. Sigurno je da su dnevni red i alternati
ve, predstavljane članovima skupštine, u velikoj meri formulisali po
litičari. Mnogi građani koji su glasali, često nisu bili u poziciji da pre
cizno znaju o čemu je reč, šta je neka odluka značila i kakve su nje
ne posledice. Ipak, bilo bi pogrešno potceniti merodavnost građana
Atike.47 Štaviše, svi delovi teritorije bili su, bar u Savetu, optimalno
predstavljèni; a Savet je odlučivao o redosledu poslova i unapred je
odlučivao o svim pitanjima.48
45 Tukidid: 2.65.10 ff. Oni se nalaze među „novim političarima" o kojima Ko-
nor raspravlja u drugom delu ove knjige.
46 Busolt i Swoboda, Griechische Staatskunde II, 987.
47 Za koristan korektiv videti: M. I. Finley , Democracy Ancient and M odem
(London 1973). (Međutim, u potrazi za savremenom paralelom, Finli ozbiljno za
nemaruje specifičan karakter antičkog sveta, koji snažno naglašava, s obzirom na
privredu. Vidi: The ancient Economy 21 ff.) Nezavisno od ovoga, na atičku demo-
kratiju su povoljno uticali spoljašnji uslovi zahvaljujući pre svega velikoj moći Ati-
ne. Kod Aristofana nalazimo reci koje se navode kao stara izreka: „Sve što nera
zumno zaključimo i preokrenemo, na kraju se ipak okrene u našu korist" (Eklesi-
jazuse 474 l).Ovo se ipak, izgleda, odnosi pre svega na posebnu situaciju.
48 Jones, Athenian Democracy III ff; A. Andrewes, Probouleusis (Oxford
1954); R. Delaix (Probouleusis at Athens: A Study o f Political Decision-Making
(Berkeley 1973).
Iznad svega, zahvaljujući pre svega atinskoj demokratiji, pod

ručje političkih mogućnosti i alternativa oblikovalo se na nekoliko
nivoa, a unutar tog polja bilo je lako videti staje korisno a šta štetno
po Atinu ( i široku masu građana, koji su odlučivali u slučajevima u
kojima je postojala sumnja). Imamo svedočanstvo Pseudo-Kseno-
fonta, jednog od najoštrijih i najoštoumnijih kritičara atinske demo-
kratije, da se tačno znalo šta predstoji i kako da se preduzme odgo
varajuća akcija. Alternative su bile relativno konkretne - suprotsta
vljanje Persiji a zatim Sparti, kontrola Delskog saveza, i uspostavlja
nje neophodnih uslova za takvu kontrolu. Ovde, kao i u unutrašnjoj
politici, na dnevnom redu bili su jasni i opipljivi interesi demosa kao
celine i relativno velikog delà njegovih članova. Kontrola saveznika
grada, zajedno sa prisustvom i ekstenzivnom upotrebom mornarice,
bila je od koristi najnižim klasama, a izgleda da ni seljaci, u celini,
nisu drukčije gledali na prestiž grada. Tako je nastao jasan referent
ni okvir, a u odnosu na njega procenjivani su svi podneti planovi. Bi
lo je mnogo važnije da se izloži opšta stvar i politika u širokim crta
ma nego da obični građani u svakom pojedinom slučaju znaju šta je
na dnevnom redu. Polazeći od ove tačke, moguće je rekonstruisati
osnove atinske politike i način na koji je ona formulisana.
Herodot i Aristotel skreću pažnju na jedan aspekt po kome se
demokratija razlikuje od oligarhije: u demokratiji ne postoje stranač
ke, odnosno frakcijske podele, budući da je demos politički jedin
stven.4950 Ovo zapažanje odnosilo se uopšte na Atinu V veka - u po
zitivnom smislu kada se radilo o pitanjima od centralnog interesa, a
u negativnom u meri u kojoj su institucionalno uređenje i podela vla
sti onemogućili frakcije da steknu presudnu ulogu u središtu politi
ke. Nasuprot tome, u oligarhiji, formiranje frakcija bilo je normalna
49 Videti: Nippel, Mischverfassungstheorie und Verfassungsrealitat in Antike

undfrüher Neuzeit (Stuttgart 1980).
50 Herodot, 3.82.4. Aristotel, Politika 1302a8. Videti: Tukidid 8.89.3. Videti:
Meier i Veyne Kannten die Griechen die Demokratie? 78f .
256 Kristijan Majer
pojava koja je vodila periodičnim opasnostima, u situaciji kad pora

žena strana mobilise demos za svoju stvar.51
Kao rezultat harmonije koja je vladala u demokratiji, plemstvo
i bogataši bili su neizbežno u manjim, ako su njihovi interesi bili u
neskladu sa interesima demosa. To je postepeno dovelo do sumnje u
demokratsku jednakost, prema kojoj su pojedinačni građani jednaki,
ali „bogataši" i „siromasi" nisu.52 Pravljene su distinkcije između
različitih vrsta jednakosti (što je vodilo idejama o mešovitom ustavu,
a kasnije i do teorije o aritmetičkoj i geometrijskoj jednakosti).53
Plemstvo i bogataši mogli su da ostvare svoje specifične interese
obaranjem demokratije i ograničavanjem građanskih prava.54 To,
međutim, nije bio cilj kome se uvek moglo težiti, tako da su, po pra
vilu, interesi plemstva i bogataša bili ograničavani. Ipak, pojedini
članovi ovih klasa imali su dobre izglede da ostvare svoje interese.
Pošto je Atina bila svetska sila, ona je plemstyu nudila izuzetne iz
glede za bogaćenje, sricanje ugleda i afirmaciju u politici, diplomati-
ji, i vojnoj službi. Za one koji su imali političke ambicije, takve mo
gućnosti bile su znatno pretežnije od prepreka sa kojima su se suo
čavali u demokratskim pravilima igre. Kao što svedoči Pseudo-Kse-
nofont - do početka Peloponeskog rata bilo je malo primedbi na atin-
ski ustav.
Ako bi se javile sumnje u to šta su osnovni interesi naroda na
lagali u datoj situaciji, ili o osobitim aspektima manje-više važnih
problema koje je trebalo rešiti, o tome se moglo raspravljati u Skup
štini. Odgovori su bili takoreći u glasačkoj kutiji. U njoj je mnoglo
biti mnoštvo različitih predloga i oštrih razlika između aristokratskih
političara.
51 Herodot, 3.82. 3. Aristotel, Politika 1302a8, 1303b 17 ff, 1305a37 ff.

52 Vidi: Tukidid 4.86.4; takođe Aristotel, Politika 129Љ30 ff i 1297b24; Tu-
kidid, 6.18.6. 39 .If.
53 Glava 7, napomena 115.
54 Na primer u Atini, 411. godine.
Prema tome, bilo je nesporno i vitalno važno da se na politič

kom planu osnovne karakteristike politike podvrgnu volji naroda a
sporne stvari rese glasanjem u Skupštini. Specifična struktura pri
padnosti obezbeđivala je da se građansko društvo identifikuje sa po
litičkim poretkom, i politikom koju je on prihvatao; postojala je bli
skost između onih koji donose političke odluke i onih na koje se te
odluke odnose; građani su bili privrženi različitim stvarima, i mogli
su iznova da iznose svoja gledišta kad god dođe do nove situacije
(umesto da glasaju jednom u nekoliko godina). U ovom okviru jed
naka prava bila su garantovana i u privatnoj i u javnoj sferi.
U Euripidovoj tragediji Pribeglice, Tezej objašnjava narodu Ati-
ke da u demokratiji čak i siromašan čovek ima jednak udeo u vlasti.
On se poziva na zakone koji garantuju prava za sve, pravo običnog
čoveka da dobije spor protiv uglednog protivnika, pravo da govori u
skupštini i pokrene postupak u njoj. Na kraju on pita: „Gde postoji
veća sloboda od slobode u ovom gradu?“55
Preduslov političke slobode ove vrste jeste da sve što je izvan
političke sfere bude izuzeto od političke kontrole. Privreda i društvo,
vaspitanje i religija, bili su prosto dati: o njima se nije moglo odluči
vati, pa nisu mogli da postanu razlog za formiranje frakcija. A te
frakcije najvećim delom ostale su nepromenjene. Stoga su sve gene
ralno relevantne promene, odnosno promene važne za svakog zapo
slenog, bile političke prirode. Svaka promena koja je bila shvaćena
kao politička, nastala je iz političkog delovanja i njegovih posledica.
Upravo u politici su nastajali najvažniji događaji koji su privlačili
najveću pažnju; politika je bila izvor promena - a promena je uvek
bila u suštini politička. Istorija događaja i istorija politike, u pogledu
osnovnih osobina, praktično su se podudarale. Što god da se desilo
bilo je određeno političkim delovanjem ili slučajnošću.
Građanskoj prisutnosti u gradu odgovarala je naročita prisut
nost u vremenu. Dok u modernoj istoriji specijalizacija u sinhroniji
ide ruku pod ruku sa specijalizacijom u dijahroniji (istovremenost
55 Euripid, Pribeglice 429 ff.

258 Kristijan Majer
neistovremenosti), Grčka V veka nije bila upoznata ni sa jednim ni

sa drugim. Politički identitet u kome ,,građanska“ pripadnost nije
imala konkurenciju, isključivao je svaku relativizaciju političkog u
širem kontekstu, svaku relativizaciju građana u vremenu. Politika ni
je mogla biti fimkcionalizovana i tako postati sredstvo za neki cilj,
kao što je to danas moguće56 - gde cilj može biti da svi postanemo
ono što bi neki voleli da budemo, na primer novi ljudi. Građani Ati-
ne hteli su pre svega da budu građani,57 da budu takvi kakvi jesu, i
da rade za sebe same. Pošto su politizovali sebe, nisu mogli da poli-
tizuju svoje ne-političke interese. Pored polisa, praktično ništa drugo
nije postojalo, osim domaćinstva.58
Grci tako nisu ništa znali o društvu i o državi u smislu u kome
mi razumevamo ove pojmove: sjedne strane postoji država, poseban
entitet sa velikim potencijalom za delovanje i promene, koje nadma-
šuju granice političkog; sa druge strane, društvo, koje je u početku
država gurnula u drugi plan, i pretvorila u niz posebnih delatnosti iz
najrazličitijih oblasti, postalo je u moderno doba izvor velikog sveo
buhvatnog procesa promena, uspevši najzad da pomoću dodatne po-
litizacije socijalnih pitanja državu podredi sebi.59
56 Arendt, Vita activa, Stutgart 1960, 173. D. Stemberger, Drei Wurzeln der
Politik (Frankfurt 1978).
57 Ovo krajem V veka počinje da se menja, videti: Humphreys Anthropology,
252 f. '
58 Aristotel, Politika 1255M6; 1261 a l 7, 29. Ovo je pokazala Hana Arent u
svojoj knjizi Vita activa. U vezi sa ovim posebno je lepo Praksagorino obećanje iz-
neto u Aristofanovim Eklesijazusama 637 f. da ona želi da „grad pretvori u jednu
jedinu kuću tako što će se sve ostale porušiti". Podjednako komično, mada bez na-
mere da takva bude, zvuči izjava koju je u Rostoku 1934. dao lokalni gaulajter Hil-
derbrand. On je naime rekao da će nova vlast značajno popraviti uslove stanova
nja, tako što će širom zemlje izgraditi „kuće radosti" (ovo je svedočenje osobe ko
ja je učestvovala na javnom skupu na kome su studenti morali da prisustvuju; na
ovom mestu studenti su snažno aplaudirali). O modemom mešanju kuće i polisa u
različitom, totalitarnom kontekstu, vidi: R. Aron, Fortschritt ohne Ende? Gütersloh
1970, 128.
59 Vidi: R. Koselleck, Kritik undKrise (Freiburg 1958).
Nasuprot tome, polis je postao identičan sa građanskim dru

štvom, ili na grčkom politeia.60 Pošto je ustav po svojoj prirodi iz
jednačen sa građanskim društvom, politeia je počela da označava i
polis i građansko društvo, tako da se ova dva značenja nisu mogla
odvojiti.61 Građansko društvo izjednačeno je sa ustavom na način na
koji ni do tada ni posle toga nije bilo poistovećeno. Stoga je Aristo
tel mogao da, sa svom ozbiljnošću, postavi pitanje da li polis ostaje
isti ako se njegova politeia promeni, recimo iz demokratije u aristo-
kratiju.62 Njegov zaključak je da ne može, zato što politeia nije sa
mo ustav države (koji se kao pravna ličnost nije promenio) već gra
đansko društvo, a promena u njemu znači da je jedna zajednica za-
menjena drugom.
Takođe, nije postojao nacionalni identitet koji se razvio u mo
dema vremena obuhvatajući i bogate i siromašne, i pružajući kom
penzaciju za brojne nejednakosti. Istina, postojao je snažan osećaj
kohezije, koji je ujedinjavao i one gore i one dole, pogotovo u Atini,
i osećaj ponosa zbog pripadnosti najistaknutijem gradu. Takav ose
ćaj pripadanja je u jednoj ili drugoj formi svakako sadržan u svakom
političkom identitetu. Specifična razlika između antičkog i moder
nog sveta sastoji se u načinu na koji takav osećaj pripadnosti nasta
je. On može doći iz praktičnog iskustva građanstva, iz toga što ste
građanin sa pravom glasa, ili se izvodi iz apstraktne identifikacije sa
uzvišenim idejama i simbolima. Sjedne strane, on može biti koncen-
trisan u građanima, sa druge strane građani mogu biti apsorbovani u
nacionalni identitet. To može dati smisao svakodnevnom životu, ili
bar biti zamena za njega. Pitanje kad počinjemo da osećamo potre
bu za ,,smislom“ jeste pitanje stepena u kome sebe poistovećujemo
60 Ehrenberg, D er Staat der Griechen Ziirich/Stuttgart 1965, 107 f. Ali vide-

ti i C. Meier, Gnomon 41 (1969) 374 f.
61 Vîdeti: C. Meier, Entstehung des Begriffs Demokratie Frankfurt 1970, 49
îî. '
62 Aristotel, Politika 1276al7, b4.

260 Kristijan Majer
sa celinom koju smo sami stvorili ili sa božanskim planom, nacional

nom sudbinom ili nečim sličnim.63
Prema tome, postoji samo površna sličnost između socijalnog
identiteta periklovske Atine i modernog nacionalnog identiteta. Ono
što je stvorilo tako snažnu koheziju različitih klasa u Atini, bili su
moć i potencijal grada i privlačnost koju je on razvio - delom i na
račun ostatka Grčke. Atina je bila nešto izuzetno. To je bila, i u IV
veku, uprkos kritikama na njen račun i uprkos grandioznim preten
zijama političke teorije, pretenzijama koje su neke navele da prona
laze greške demokratske prakse.64
Grad koji je, izgleda, Aristotelu služio kao model ekstremne de-
mokratije, samo delimično potvrđuje njegovu tezu o pristrasnoj pri
rodi ustava. Zato se njegova teza u velikoj meri čini teorijska. Atin-
ski ustav može se razumeti samo ako se posveti dužna pažnja sadr
žaju politike grada, a pre svega njegovoj spoljnoj politici.
Ipak, Aristotelova definicija ostaje korektna, ako u demokratiji
„slobodni i siromašni, koji obrazuju većinu, poseduju vlast“ i vrše je
u skladu sa svojim ciljevima.65 Naravno, u gradu sa potencijalom
Atine, to retko prati onaj stepen pristrasnosti - na štetu bogatih - ka
ko to implikuje definicija. I bogati i siromašni, i plemstvo i obični
građani, bili su politički jednaki, a to je imalo važne praktične posle-
dice.
63 O čitavom kompleksu nacionalnog identiteta, zanimljivi primeri nalaze se

u: O. Vossler, D er Nationalgedanke von Rousseau bis Ranke (Leipzig 1937). Broj
ni postulati koji se odnose na ,,celinu“, tvrđenja poput onog „uvek teži ka celini, a
ako ne možeš sam da postaneš celina, priključi se celini i budi njen deo“, tvrđenja
koja se pojavljuju od Rusoa i Šilera, do Hegela, Rankea i Hofmana fon Falerslabe-
na, primer su kompenzatome funkcije nacionalnog. Problematika identiteta u isto-
riji zaslužuje detaljnije istraživanje i komparativni pristup. U vezi sa ovim je od po
sebnog interesa Eriksonova knjiga navedena u napomeni br.4.
64 O ovom i onom što sledi, videti: Nippel, Mischverfassungstheorie und Ver-
fassungsrealitât in Antike friiher Neuzeit, Stuttgart, 1980.
65 Aristotel, Politika 1290bl7; Vidi: 1279b8 i 1317b8. Prethodnici ovog shva-
tanja u petom veku su: Pseudo-Ksenofont i autor Atinskog ustava.
Obim takve politike može nam izgledati vrlo uzan, pa možemo

da zamislimo kako je politička jednakost nešto nevažno. Ako po-
smatramo samo brojke, možemo pasti u iskušenje da atinsku kraj
nju demokratiju nazovemo oligarhijom, pošto je broj slobodnih i jed
nakih koji su uživali sva prava bio manji od broja meteka, robova i
žena Ali, to bi značilo da se primenjuju modema merila. U društvu
koje je imalo politički identitet, politička prava bila su u centru va
žnosti, i u tom smislu su plemstvo, bogataši i obrazovani - naročito
izvan Atine i naročito ako su na stvar gledali iz teorijskog ugla - mo
gli da se osećaju osujećenim, i da ustav smatraju nepravednim, zato
što ih tera da svoja politička prava i počasti dele sa sirotinjom. Ali,
ta prava i počasti imali su isti značaj i za siromašne. Osim toga, ono
što je od odlučujućeg značaja za svetsku istoriju, jeste činjenica daje
zajednica građana prvi put postala živi entitet u kome su ljudi, ma
kar samo kao građani, živeli pod vlašću najvećeg broja - onih nad
kojima se vlada, bez obzira na položaj, imovinsko stanje ili obrazo
vanje.
PROMENA SVETA
DRUŠTVENO-POLITIČKIH
POJMOVA U V VEKU PRE NOVE ERE
Viktori Pešl
féliciter emerito
P o s to je epohe1 u kojima se menja celokupan sadržaj pojmova na

društveno-političkom polju: centralni pojmovi se iznova stvaraju.
Važni nasleđeni pojmovi iz osnova menjaju svoje značenje ili izlaze
iz upotrebe. Čitav pojmovni svet se stavlja pod nova znamenja, do-
bija nove funkcije - i potom opet ostaje, pri svakoj pojedinačnoj pro-
meni, duže ili kraće vreme nepromenjen.
O jednoj od ovih epoha mnogo se govori u poslednje vreme; reč je
o razdoblju koje je Rajnhart Kozelek nazvao ,Sattelzeifc („period se
dla“, razdoblje između 1750. i 1850.). Promena pojmovnog sveta koja
se u to vreme odigrala može se, u skladu sa - suštinski potvrđenom -
Kozelekovom hipotezom, svesti na nekoliko zajedničkih imenitelja2
1 Prerađen i proširen rukopis jednog članka koji je najpre objavljen u Arhivu

za pojmovnu istoriju 21, 1977, 7-41, a potom - prvi put prerađen - u: R. Koselleck
(izd.), Historische Semantik und Begriffsgeschichte, Stuttgart, 1979, str. 193-227.
2 Einleitung zu den Geschichtlichen Grundbegriffen I. Stuttgart 1972. od XIV -
Begriffsgeschichte und Sozialgeschichte. U: Koselleck, Vergangene Zukunft. Zur Se
mantik geschichtlicher Zeiten. Frankfurt 1979.107 ff. - „Erfahrungsraum“ und „Erwar
tungshorizont“ - zwei historische Kategorien. Isto, od str. 349. Ferner Artt. Fortschritt
und Geschichte u: Geschichtliche Grundbegriffe 2. Stuttgart 1975. 363 ff. 625 ff.
266 Kristijan Majer
Mesto pojmovnog u društvu i vremenu se menja. Značenjski sa

držaji važnih pojmova se ovremenjuju (ili su unapred „smešteni u
vreme“); pojmovni svet se tako puni momentima očekivanja, pojmo
vi fungiraju kao ciljni i integracioni pojmovi. Ostvarenje onog što se
pod njima shvata tek predstoji - ako je ono uopšte dostižno. Tako se
umanjuje ili gubi održivost iskustva tih pojmova, postiže se jedan vi
ši stupanj apstrakcije onog datog, tačnije: svega onog što je u sada
šnjosti i prošlosti bilo u iskustvu i što može da se iskusi. Otuda pro
izlazi opsežna mogućnost ideologizacije pojmova. Ovo je, opet, sa
mo jedna strana procesa, koji se, s druge strane, sastoji u tome da
pojmovi dobijaju novu funkciju u političkoj borbi: oni služe tome da
se staleški razdeljene mase svrstaju pod novim parolama? Pojmovi
su utoliko ne samo indikatori već u velikoj meri i faktori promene.
Time se proširuje, „demokratizuje“ krug učesnika u društveno-poli-
tičkom jeziku pojmova, društvene barijere u primeni pojmova pada
ju. Pojmovi se traže sa različitih strana, postaju predmetom raspra
va, njihova upotreba postaje stranačka.
Glavnu stvar, ono što je zapravo novina ove promene društve-
no-političkog sveta pojmova, Kozelek vidi u regenerisanju istorij-
sko-fdozofskih nacrta budućnosti i njihovih pojmova u političku stra
tegiju i njihovo verbalno upravljanje. Odnos pojma prema pojmlje
nom izvrće se i rasteže u koristjezičkih anticipacija koje treba da de-
luju kao karakteristične za budućnost? Između područja iskustva i
horizonta očekivanja zjapi veliki jaz, zasniva se nova stvarnost jedne
obuhvatne, usmerene promene, i to ne samo u pojmovnom svetu. Sa
raznih se strana, dakle, dolazi do toga da je istorija pojmova u raz
doblju Sattelzeit bila posve centralna nit istorijskog procesa.
Kozelek je ovu promenu pojmova formulisao kao „ovremenji-
vanje“. U toj se kategoriji naročita vrsta apstrakcije, funkcija, kao
ciljni pojmovi, kao faktori grupisanja, te momenti očekivanja i sve
3 Koselleck, Vergangene Zukunft, str. 374

4 Uvod XVIII. Begriffe werden zur Instanz: H. Günther u: R. Koselleck (kao
u napomeni 1 ), str. 111-112.
što s tim stoji u vezi, mogu svesti na jedan zajednički imenitelj. Po
činje tada novo doba. Kozelek nastoji da ovo novo doba odredi uz
pomoć kategorija „iskustvo“ i „očekivanje“. On piše da se novo do
ba može shvatiti kao novo vreme, otkako su se očekivanja sve više
udaljavala od svih dotad stečenih iskustava, odnosno odvojila od
onoga što su sva dotadašnja iskustva nudila,5
Kako bi se omogućila tačnija razlikovanja između ovremenjiva-
nja i drugih vidova promene pojmovnog sveta, druge kategorije se
čine indikativnim: ovremenjivanje ukazuje na jedan novi modus sve
koliko relevantnog procesa promene. Možemo - kako bismo ostali
samo pri gruboj tezi - okarakterisati istorijsko opažanje epoha time
sa kakvim sve za opštost njihovog sveta relevantnim promenama
one računaju, i na koji se način ova opštost shvata. Tačnije rečeno,
pitamo se koliko se daleko računa sa promenama opštih odnosa, ko
ji je referentni subjekat tih promena i u kojim sektorima se one od
vijaju. U tom pogledu, postoje značajne razlike između različitih
epoha. U vezi s tim bi se javio problem, u kojim se to konstelacija
ma delanja javljaju ove promene. Moglo bi se, kao treće, postaviti pi
tanje o vidu sudelovanja u istoriji, zainteresovanosti za nju i unutra
šnjoj zavisnosti od nje.
Na osnovu ovih kategorija, ovremenjivanje se može shvatiti ne
samo kao obuhvatna promena svih životnih prilika čovečanstva, da
leko iznad svih dotad stečenih iskustava, već istovremeno kao izdej-
stvovano u konstelaciji delanja široko uvreženog autonomnogproce
sa.6 „Objektivnost“ ovog procesa - sigurnost koja se ogleda u poj
movnom svetu i sa kojom se on očekuje - proizlazi iz toga što su nje
govi podsticaji nezamislivo široko rasprostranjeni u najrazličitijim
oblastima tadašnjeg društva: on ne bi bio napredak u smislu tog poj
ma, kada se ne bi odvijao preko svih proizvodnih radionica i trgo
5 Vergangene Zukunft, str. 359, 364. Uporedi str. 369. >Neuzeit<. Zur Seman
tik moderner Bewegungsbegriffe. Isto, str. 300 ff.
6 Vidi moj uvod u tom Historische Prozesse, izd. K.G. Faber/ Ch. Meier,
München 1978, od str. 28.
268 Kristijan Majer
vačkih puteva, učenjačkih radnih soba, slušaonica i učionica, redak

cija i čitalaca, pozorišta i publike, roditelja i vaspitača, društava i dr
žava. Jer drukčije on ne može dovesti do šireg uvećanja blagostanja,
prosvećenosti, morala i prava. Tako se promena javlja objektivirana,
stupa naspram onih koji je izazivaju gotovo kao nešto što se odvija
izvan njih i bez njih, kao veliki samotvoreni, uz to još i samopospe-
šujući7 pokret „vremena“. Tako, kao suštinsko obeležje, u ovreme-
njivanje spada i to da tada nastaju pojmovi koje istorijsko vreme
sâmo artikuliše, poput refleksivno shvaćenog >razvitka<‘\ beskraj
nog >napretka<, mpsolutne istorije<...>revolucije<, koji se svi skupa
odlikuju vremenskim određenjima koja u snop povezuju procesualne
smisaone sadržaje i iskustva.8
Ova zapažanja u vezi s periodom 1750-1850. nameću pitanje o
ostalim promenama društveno-političkog sveta pojmova A ne treba
biti klasični istoričar da bi pri tome pomislio prvenstveno na V vek
pre nove ere, onu drugu istorijsku epohu u kojoj su narodne mase iz-
dejstvovale da se domognu merodavnog udela u političkoj vlasti i
trajno ga institucionalizuju; u kojoj se dogodio onaj drugi (sofistič-
ki) prosvetiteljski pokret (premda je, u ovom slučaju, on usledio po
sle nastanka demokratije). Tokom V veka odigrala se promena sve
ta pojmova, koja je po brzini, dubini i posledičnosti najbliža prome-
ni koja se odigrala u razdoblju Sattelzeit, premda u razmerama zao
staje za ovom.
Da li se i za promenu u ovom ranom periodu može naći zajed
nički imenitelj, na osnovu kojeg se mogu razumeti njen pravac i,
istovremeno, način na koji je izvedena? Postoje li zajednička obelež-
ja i u tadašnjoj istoriji različitih pojmova? I dalje: u kojoj meri može
da se u promeni sveta pojmova sagleda celokupnost društveno-poli-
tičkih promena u V stoleću? Pitanja preko kojih je Rajnhart Kozelek
obezbedio parametre za promenu u razdoblju Sattelzeit, uglavnom
7 Koselleck, Vergangene Zukunft, str. 368. Art. Fortschritt, str. 400 i dalje
8 Koselleck, Einleitung XVII
su u dovoljnoj meri formalna da posluže kao polazište i za V vek.

Kasnije će se tim pitanjima priključiti i neka druga.
U proučavanju društveno-političkih pojmova V veka pre nove
ere pre svega treba krenuti od različitih ustavnih pojmova To su, na
prvom mestu, „demokratija“, „oligarhija“, „monarhija“ i „tiranija“,
dalje, „aristokratija“; uz to još „eunomija“, i „izonomija“, potom po-
liteia (u onom smislu u kojem se kasnije javlja kao res publica) i
dynasteia. Osim toga, važne uloge igraju i pojmovi kao što su „slo
boda“ i ,jednakost“, „zakon“ i „pravo“, „građanin“ i „zajednica gra
đana“ (što ujedno znači i „ustav“ - politeia). Usput treba navesti i
nekoliko drugih pojmova, kao što je pojam „baštinjenog ustava“, po
jam „sloge“, pojam „mešavine“ i pojam „vladavine“ i „moći“. Pita
nja o pojmovima koji i sami označavaju promenu mogu zasad da
ostanu otvorena.
Promena pojmova u V veku najbolje se vidi u novom shvatanju
pojma državnog uređenja. Centralni ustavni pojam u VI veku bila je
„eunomija“9: od bogova utvrđen, pravi poredak koji se ispoljava u
društvenoj i privrednoj strukturi, u odgovarajućim političkim institu
cijama i u vladavini etičkih načela. Tačnije rečeno: onomad je vlada
lo uverenje da je takav jedan pravi poredak postojao. On se mogao
ili se nije mogao ostvariti u gradovima. U skladu s tim, govorilo se o
eunomiji i disnomiji. Ovaj poredak se, naravno, mogao i modifiko-
vati. Međutim, nije postojao nijedan u osnovi drugačiji pozitivan po
redak osim ovog. Eunomija i disnomija su bili ustavni pojmovi samo
u veoma opštem smislu te reči, naime u onoj meri u kojoj je trebalo
da označe dobro ili loše stanje grada. To što se ovo stanje shvatalo
kao takav obuhvatan sklop uslova, bilo je u skladu sa problematikom
tog doba. Izjave u pogledu polisa kao celine teško da su se mogle da
vati na drugačiji način. Način podele moći u plemstvu na primer -
bilo daje vladao ceo jedan sloj ili kakav tiranin - bilo je tada samo
jedno između ostalih pitanja. Ono je za mnoge plemiće bilo central
9 Ch. Meier, Entstehung des Begriffs Demokratie, Frankfurt 1970. str. 15 i

dalje, 26 i dalje. Ovo pitanje će se potom dalje razvijati, uporedi nap. 10.
270 Kristijan Majer
no, no za opšti sud o nekom ustavu verovatno nije mnogo zavisilo od

njega. Taj sud (koji je, čini se, bio opšteprihvaćen u grupi političkih
mislilaca u čitavoj Grčkoj)10 upravlja se prema brojnim problemima
koji su u ono vreme bili aktuelni. Imao je u vidu celokupno stanje po
lisa, a to je značilo: brojne faktore koji se nisu mogli svesti na način
raspodele moći u plemstvu. I oblik vladavine i sudstva nije bio na
prosto jedna od tih funkcija. Sigurno su mnogi politički mislioci iz
principijelnih razloga bili protiv tiranije. To još dugo nije značilo da
su se od podele vlasti ustavna uređenja, u kojem god smislu: prilike
u polisima, mogla u osnovi razlikovati.
Koncept eunomije bio je veliko otkriće. Apstrahovanjem slike
pravog, bogomdanog uređenja iz nezadovoljavajućeg statusa kvo,
dobijem je vodeće načelo za ponovno uspostavljanje poretka u po
lisu, a ujedno i uverenje da je takvo ponovno uspostavljanje mogu
će. Upravo stoga što je cilj bio konzervativno koncipiran, prethodno
određen, moglo je slobodno otpočeti sasvim novo delanje: raspola
ganje nekolicine muškaraca nadmoćnog uma i apsolutne moći nad
poretkom u polisu.11
10 O ovom i dalje u tekstu, bliže u mom radu koji će, nadam se, uskoro biti
objavljen Die Anfänge des politischen Denkens bei den Griechen. Uporedi gore, od
str. 70.
11 Uporedi sa: Solon Entstehung des Begriffs Demokratie, od str. 15. Pored
osnovnog problema, iz koje se vremenske perspektive sprovode najdelotvomije
promene, treba ukratko primetiti: Stradalnici i nezadovoljni u to doba su bili selja
ci - zaduženi, lišeni svojine i pod pretnjom od ropstva. Njima je bilo stalo do po
novnog uspostavljanja njihovih ranijih prava. U širem smislu, to se moglo podve
sti pod program ponovnog uspostavljanja starog dobrog poretka. Legitimnost ovih
zahteva može se, dakle, najbolje postići u okviru „konzervativnog“ koncepta. Osim
toga, sve predstave o poretku koje su vladale u to vreme nalazile su se u procesu
mnogostruke međusobne afirmacije između kosmičkih i političkih gledišta (primer
za to su relacije između Solonovog i Anaksimandrovog mišljenja). 1 ovde se napre
dovalo (up. napom. 46), ali po svesti u smislu rastuće spoznaje svagda nepromen-
ljivog poretka. U tome je usledilo apstrahovanje onog datog, koje je potom sve vi
še oslobađalo delanje. Up. opš. napom. 10.
Međutim, postojalo je mnoštvo problema kojima se moralo po

zabaviti: teškim položajem širokih narodnih masa i njegovim uzro
cima, poljuljanim poverenjem između plemstva i naroda, nadmoć-
nošću plemstva, širokom diskrepancijom između izuzetnih moguć
nosti za delovanje moćnih gospodara i slabih institucionalnih okvi
ra; bio je to ogroman problem, zaustaviti nepravde i žučne fakcijske
borbe plemića, bez mogućnosti osnivanja instancija koje bi bile ka
dre da za to jamče; bogomdani poredak se nije mogao izgraditi na
suprot svih u to vreme moćnih sila, takoreći sa neke „treće pozicije“
(za koju nije postojao moćan nosilac). Samo je možda u izuzetnim
slučajevima uspevalo da se prilike unutar građanske zajednice di
rektnim pristupom dovedu u red.12 Uglavnom bi se sve na kraju sve
lo na tiraniju, koja je krizu najpre potiskivala, a potom često i ukla
njala njene ekonomske uzroke. Ovakvom konsolidacijom je nastao
uslov mogućnosti za demokratiju. Jer tek tada se interesovanje gra
đana moglo usredsrediti na sferu politike. Ovo je, pak, bio neposre
dan uslov za to da narod zadobije merodavnu ulogu u polisu. Sa vla
davinom naroda otvorila se alternativa između različitih oblika
ustavnog uređenja. Ishod se ogleda u istoriji pojmova.
Novo shvatanje državnog poretka u V veku određuje se sa sta
novišta demokratije i najbolje se izražava u samom pojmu
demokratia.
Od šezdesetih godina V veka postoje pouzdano datirana svedo-
čanstva o tome da su se uređenja zajednice razlikovala prema krite-
rijumu vladavine.13 Eshil je u jednoj tragediji, izvedenoj pred atičkim
12 Jedini izuzetak vredan navođenja potvrđuje pravilo; to je novi poredak u

Sparti. Vidi P. Spahn, Mittelschicht und Polisbildung. Frankfurt/Bem/Las Vegas
1977, od str. 87.
13 Uporedi Art. Demokratie, U: Gesch. Grundbegr. 1. str. 821 i dalje. Prvo
Pindar, Pyth. 2, od st. 86. O tome i Ch. Meier, Drei Bemerkungen zur Vor- und
Frühgeschichte des Begriffs Demokratie. U: Discordia Concors. Festschrift E. Bo
njour, Basel 1968. str. 11-12. Pindar razlikuje tri oblika nomosa, tiraniju, kada vla
da neprosvećena svetina i kada mudraci upravljaju gradom. Vlast, dakle, odlu
čuje o obliku uređenja. Nomos, kao pojam za uređenje pojedinačnog grada i kod
272 Kristijan Majer
narodom verovatno 463. godine pre nove ere, aludirao na ovo, pono
sno govoreći kako ovde vlada narod.14 Verovatno je ta samosvest u
ono vreme bila relativno nova ili je, u najmanju ruku, tek odskora po
čela da biva moćna i rasprostranjena.
Oskudnost dostupnih izvora sprečava nas da isključimo testi
monia e silentio. Međutim, postoje argumenti koji govore u prilog
takvom kasnom datiranju pojma demokratije. Jer mora daje bilo ve
oma teško spoznati takvo što poput vladavine naroda u okviru jed
nog načina mišljenja koji je prvenstveno bio orijentisan na nomos i
prava u jednom u celini baštinjenom poretku. Grci, na kraju krajeva,
nisu imali Grke iza sebe od kojih bi mogli da nauče d aje tako nešto
Heraklita B 44.114. Odatle bi se moglo predložiti prenošenje na tipove uređenja,

ali ono nije sprovedeno; podatak o tome kod Pindara ostaje usamljen. - Da bi se
izbegli mogući nesporazumi, treba primetiti da su reči monarchia i tyranms posve-
dočene još u VI veku (isto, 9), jedan pojam kojim se želi označiti „vladavina malo
brojnih“ sreće se još kod Homera (Ilijada 2,204), samo što se ta reč tamo, u hori
zontu monarhije, zove vladavinom mnogih (polykoiraniç). Međutim, pod njom se
najpre podrazumeva samo vid podele vlasti između plemića, a ne tip uređenja.
Uporedi iznad u tekstu.
14 Pribeglice 604. 699 (O datiranju A. J. Podlecki, The Political Background
of Aeschylean Tragedy. Ann Arbor 1966. 42 f.). Za sebe uzev, ova mesta ne mogu
da posvedoče da je u to vreme vladavina već posmatrana kao karakterističan ele
ment celokupnog uređenja. No, ovo bi trebalo tako razumeti, s obzirom na navede
no mesto kod Pindara. - Drugo tumačenje ovog mesta kod R. Sealey, The Origins
o f Demokratia. U: California Studies in Classical Antiquity 6. 1973. od str. 253. Či
ni mi se da članak sadrži nekoliko veoma značajnih zapažanja, ali da u tendenciji
skreće s puta. Baš kada se razradi stranačka upotreba političkih termina, treba da
se razmisli o tome da oni za jednu stranu mogu da zvuče i pozitivno: kako da na
rod u Atini negativno shvati sopstvenu vladavinu? Čak i ako se, naravno, istim re
cima označi odlučujuća uloga većine u oligarhiji i demokratiji, ona može i u jednoj
i u drugoj da bude sasvim različita i da se razume. Grci ne prave terminološku raz
liku između vlasti, moći i vladavine, niti između njihovih različitih oblika. Te raz
like oni su shvatili kao izdvojene razlike između vlastodržaca, institucija i načina
implementacije moći (up. dole str. 298-299.). Uostalom, promene u značenju izo-
nomije, demokratije i oligarhije (v. napom. 62a) autor ne uzima u obzir, a specifič
nosti gemeralizovanog naziva za političke fakcije potpuno pogrešno razumeva - ne
bi li se odvratila pažnja od petitiones principii u tolikim tumačenjima.
moguće. Veliki pomak se odigrao kada su demosu (narodnoj skup

štini, odnosno svetini koja se u njoj okupljala) dodeljeni arché ili
kràtos (ârchein ili krateîn), to jest, funkcije ili pozicije koje su do
tada pripadale isključivo pojedincima. Pri tom je otežavajuća okol
nost bila to što je politika još dugo ostala - sve do u pozno V sto-
leće - u rukama plemića: najpre su se promenila samo pravila igre,
široki sloj građanstva je dobio veći značaj u odnosu na plemiće i
počeo da ih čini zavisnim od sebe. Nije, dakle, nikakva slučajnost
što se uređenje koje je počivalo na širokim narodnim masama
shvatalo isprva kao isonomia (krajem VI ili početkom V veka).
Projektovano je obeležje jednakosti, tj. jednakosti političkih prava
građana, u stari ideal eunomije.15 To znači, nanovo su odredili od
nos između građana kao građana a time i građanska prava u okvi
ru postojećeg poretka. Pitanje ko tamo vlada nije se moglo, pretpo
stavljam, tako lako postaviti. Rana terminologija za demokratiju i
svaki od njenih prvobitnih oblika (pored isonomia demos, isegoria
i isokratia) isto tako jasno svedoči o tome da se ona našla određe
na najpre samo putem uvođenja novih elemenata u nasleđeno ure
đenje.16
Pojam „izonomija“ bio je usmeren protiv samovolje tirana (a
možda istovremeno i protiv nevelikih vladajućih plemićkih klika),
a ne protiv plemića (koji i dalje zauzimaju položaje, dakle vladaju)
uopšte. U prilog tome govori i to što je ovaj pojam još dugo fungi-
rao kao standard prema kojem su se merila državna uređenja.17 Jer
bio je to očito odjek prvobitnog shvatanja jednakosti kao praved
nosti i jemstva za isključenje samovolje. U onoj meri u kojoj je izo
nomija ostajala modifikacija starog ideala eunomije, verovatno se
15 Uporedi H. Schaefer, Staatsform und Politik. Leipzig 1932. 106. C. Meier

(kao u napomeni 9) 36 ff Drei Bemerkungen 10 f. O sadržaju G. Vlastos u Ame
ričkom filološkom žurnalu 74, 1953, 352. 361.
16 C. Meier (kao u napomeni 9) 38 ff. O izokratiji pod napom. 39
17 G. Vlastos, Isonomia politike. U: J. Mau/E. G. Schmidt (izd.), Isonomia.
Berlin 1964. 9. V Ehrenberg, RE Suppl. 7, 297. Schaefer, Probleme der Alten
Geschichte. Göttingen 1963. 152
274 Kristijan Majer
još nalazila u horizontu Jednog Nomosa, nomističkog mišljenja.18

Kako je jednakost, pak, na mnogim mestima snosila posledice za
strukturu vlasti, izonomija je isto tako prelazila u nove pojmove dr
žavnog uređenja: protivnici su mogli da raskrinkaju „poredak zasno
van na jednakosti“ kao vladavinu neprosvećene svetine, narod je
mogao svesno da bude ponosan na sopstvenu vladavinu.19 Time je
došlo do saznanja jedne sasvim nove činjenice: i narod je mogao da
ima vlast. Tako su vremenom pojmovi koji označavaju državno ure
đenje, demokratia, oligarchia i razumevanje pojma monarchia od
nosno tyranms postali mogući oblici ustavnog uređenja.
Možda se može raspravljati o tome da li prvo javljanje ovih ter
mina već neizostavno signalizira spoznaju da se pod njima podrazu-
mevaju tri različita oblika državnog uređenja. Odgovor bi zavisio od
toga da li su i koliko Grci u to vreme imali ili razvili jedan opšti po
jam državnog uređenja na koji bi se mogli odnositi ovi termini. To se
ne može zaključiti. Pretpostavlja se, doduše, da su verovatno već
imali pojmove kiismos i kâtharsis}9&ali nije nam poznato da li su ti
pojmovi bili dovoljno razvijeni da bi se u okviru njih mogla razume-
ti promena u shvatanju državnog uređenja.
Novi pojmovi svakako ukazuju na to da su prema kriterijumu
vladavine počeli da prave suštinske, odsudne razlike između oblika
uređenja polisa. U najmanju ruku su ubrzo morali da saznaju i to da
je pitanje vladavine odlučujuće obeležje državnog uređenja. Ovde se,
otuda, očituje jedan dvostruki proces makar u svojim rezultatima: s
jedne strane se ono što u neodređenom smislu možemo nazvati dr
žavnim uređenjem, naime, ono što čini uređenje polisa, sada usred-
sređuje na političko, tačnije rečeno: na političku organizaciju zajed-
18 O ovom pojmu uporedi Drei Bemerkungen 14 ff! Entstehung 35 f. Pod

prim. 491, 145. Bliža objašnjenja i izvođenja u prvom poglavlju napom. 10 nave
dene knjige.
19 Art. Demokratie (kao u napomeni 13) 823 f. (sa Pindarom, Pitijska oda 2,
87. Drei Bemerkungen 12).
19a O svedočanstvima u napom. 62
niče i odnos između građana kao građana I ovde je izonomija čini

la prelaz, time što je u njoj već bila naglašena politička situacija. S
druge strane se, opet, državno uređenje, u ovom ograničenom smi
slu, stavlja na raspolaganje građanima (prema konstelacijama moći).
Ovu pramenu suštinski određuju demokratija i proces njenog na
stanka. Jer u demokratiji je sfera politike postala zanimljiva širokim
slojevima na sasvim nov način. Onoga časa kada su oni mogli da u
okviru nje i sami donose odluke, to je za njih značilo odsudnu razli
ku, bilo da su to zaista činili ili nisu. Upravo se iz tog razloga posta
vilo u načelu novo pitanje političkog uređenja i za njihove protivni
ke, i to u teoriji i praksi. Suočena sa nastupajućim demokratijama,
plemićka vlast je morala, ako je želela da se održi, da se na nov na
čin institucionalno konstituiše.20 Za ovaj njen ekstremni oblik kori
sti se, u prvoj fazi njegove povesti, pojam oligarchia.
Istina, isprva se nije činilo da oligarhije igraju veliku ulogu u
svesti dolazećih demokratija. Zanimljivo je da se novi državni pore
dak sve do u pozni period Peloponeskog rata tako jednostrano su
protstavljao tiraniji, kao da se sve svodilo na dihotomiju između ova
dva ustrojstva.21 U tome se možda ispoljava problem legitimizova-
nja narodne vladavine: ona se najubedljivije ostvarivala ako je tiran
ska samovolja bila alternativa. Čini se, međutim, da se demokratija
nije jasno razlikovala od mnogih oblika one vladavine koju možemo
nazvati umerenom oligarhijom, već da se ova, sa svoje strane, mno
go više shvatala kao demokratija. Bilo koji vid učešća narodnih ma
sa u politici ili činjenica da vladajući slojevi nisu mogli da se identi-
fikuju sa uskim aristokratskim krugom, mogli su da stvore utisak da
se radi o demokratiji ili da su prelazi na demokratiju glatki. Odakle
tačno u okviru društvenih slojeva potiče teza o (demokratskoj) jed
20 Uporedi oligarhijske planove reformi u Atini u vezi sa „izonomijom“ koju

je zasnovao ili predložio Küsten (Herodot 5, 72).
21 Drei Bemerkungen 13. Entstehung (kao u nap. 9) 40 f. Mogle bi se doda
ti brojne političke aluzije u Eshilovom Prometeju, Podlecki (kao u napom. 14) 115
ff. Uporedi Aristotel, Politika 1297b 24 sa gor. str. 300 f. Herodot 5, 92a 1: Sparta,
Korint, Atina kao izokratije.
276 Kristijan Majer
nakosti, prvobitno nije bilo utvrđeno ni na koji način. Čak su i vlada-

juće manjine, pod uslovom da nisu bile suviše uske, želele da ubedlji-
vo prikažu kako primenjuju princip jednakosti u izonomiji. Uostalom,
još je oko 430. godine bilo poteškoća u predočavanju atinskom plem
stvu da ono nije u stanju da ponovo uspostavi svoju vladavinu blagim
modifikacijama atinske demokratije koja je u međuvremenu već po
stala ozbiljno radikalna.22 Pojam demokratije tako najpre obuhvata
relativno širok spektar državnih uređenja I pored toga je, još od vre
mena oligarhije, u rano vreme, mi ga datiramo oko 470. godine, odr
žavano trojako državno uređenje. Ono se ponovo sreće u Herodoto-
voj raspravi o državnom uređenju, gde se pod oligarhijom očigledno
podrazumeva vladavina uskog plemićkog kruga23
U Herodotovoj raspravi o ustavu veoma se jasno iskazuje da de-
mokratiji pripada slobodno raspolaganje političkim uređenjem: Kad
vlada narod, za službu će biti kockom biran i biće odgovoran za svoj
posao, a sve odluke iznosiće pred skupštinu (3,80,6): narodne mase
mogu da zadobiju delotvoran glas u zajednici samo posredstvom se
kundarnih institucija, a pre svega: i da ga trajno zadrže. Prvi put u
svetskoj istoriji se javlja i shvatanje daje ustav stvar institucija Savla
davanje problema u polisu, koje jedva daje uspevalo i u starini, ili je
podrazumevalo najšira nastojanja u različitim oblastima i iziskivalo
dugotrajno i strpljivo delovanje, kao i postepenu promenu, ovim je
postalo moguće kroz autoritativnu intervenciju vladajućeg faktora u
polisu.
U raspravi o ustavu demokratija se preporučuje recima: en gar
to polio eni ta panta. Prva lapidarna rečenica se prevodila na više na
čina. Najočigledniji, zapravo doslovan prevod nisam nigde našao; a
on glasi: U većini je sadržana celina. Većina pri tom podrazumeva
„veliki broj“, dakle većinu plëthosa. Prethodna, na taj način obrazlo
žena rečenica zagovara da se monarhije treba odreći, a izdići narod
22 To je bio povod za Pseudo-Ksenofontovu raspravu Politika uAtini

23 Herodot 3, 81. Pindar, Pitija 2, 88; uporedi 10, 71 f; Olimpija 9,29. O to
me Drei Bemerkungen 12, gde treba navesti Heraklita B 104: hoi polloi haksoi
holigoi d'agathoi.
ne mase (to plethos aeksein). Ovo obrazloženje odnosi se na princip

većine koji važi u zajednici.24 Ovaj princip predstavlja najvažniju in
stitucionalnu posledicu onoga što je na taj način izraženo na početku
votuma: stvari (ta pragmata) treba staviti u sredinu (es mesori) naro
d a 25 Time se posredno kaže da građani treba da raspolažu svojim
uređenjem. Pri tom se pretpostavljalo da će „očinsko pravo“ biti oko
snica njihovog delanja
Pokazuje se sledeće: umesto širokih ustavnih pojmova koji obu-
hvataju privredno, društveno, etičko i političko, uz to su i religiozno-
metafizički utemeljeni, javili su se u V veku drugi pojmovi koji su fo-
kusirani na javni poredak, na odnos između građana kao građana
(polîtai), tj. u smislu novovekovnih i modernih razlikovanja: na sferu
politike. Ova sfera je zadobila samostalan položaj unutar celokupne
društvene strukture. Trebalo je uzeti u obzir rešavanje čitavog niza
spoljnopolitičkih pitanja, naročito privrednu konsolidaciju; sad se pa
žnja usmerava na zajednički život građana kao građana, na garanto-
vanje građanskih prava i narodnog glasa, kao i na političku jednakost.
Na ovaj način se iskristalisala nova ravan između građana, u kojoj su
se ubuduće međusobno sretali, razumevali, uzimali, tražili, na kojoj
su bili jedni s drugima.26 Na ovoj ravni vladao je veštački, nametnut
24 O pojmu plethos u smislu celine. Drei Bemerkungen 25 ff. Naravno da

princip većine važi i u oligarhiji; ovde se nije mislilo na to.
25 Uporedi J.P. Vemant, Les Origines de la Pensee Grecque. Paris 1969. 42.
99. 125. Mythe et Pensee chez les Grecs 1. Paris 1971. 185 ff. P. Leveque/P. Vidal-
Naquet, Clisthene l’Athenien. Paris 1964. M.etienne u: Annales 20, 1965, 425 ff.
Treba obratiti pažnju da se u ovim važnim radovima sve stvari shvataju suviše ap
straktno, a premalo istorijski, nedostaje svest o razlikovanju između nomističke i
kratističke epohe. Odista se široko barata grčkim pojmovima, a osetan je nedosta
tak konsekventno provedenog pojmovnoistorijskog ispitivanja. O centralnoj pro
blematici Klistenove reforme uporedi pokušaj da se ovi pojmovi konkretno objasne
na osnovu adekvatnih kategorija, o. S. 129 ff.
26 Za ovo i sledeće vidi moj članak: Die politische Identität der Griechen. U:
O. Marquard/K. H. Stierle (izd.), Identität. München 1979. 371 ff. Isto i gore na str.
248 ff. O nastanku javne oblasti, u kojoj su Atinjani, nezavisno od svog porekla i
imanja, važili za građane, upor. Schaefer (kao u napomeni 179) 139.
278 Kristijan Majer
poredak koji se jasno razlikovao od društvenog i koji je našao upo

rište u vlastitim institucijama. Zahvaljujući njima, ljudi koji su, kao
pojedinci, bili mah i bez moći, mogli su da udruženim snagama afir-
mišu svoju moć. Ona je stupila u žižu života polisa27 (nakon što je
politika prethodno bila samo stvar malih krugova, a većina građana
joj bila praktično samo podvrgnuta). Čim je problem polisa dospeo
na ovu ravan, postao je stvar sekundarnih institucija. Ustav u ovom
užem smislu mogao je da se institucionalizuje.
U demokratijama su nastanak centralne političke ravni i raspo
laganje državnim institucijama dve strane iste stvari: nove instituci
je su mogle da se izgrade samo na postojećoj solidarnosti građana i
njihovoj spremnosti na političko angažovanje. Građanska solidar
nost i spremnost mogle su da postanu trajne i delotvome samo u se
kundarnim institucijama Ali kako su ova politička uređenja ostvari
vana u demokratijama (u različitoj razmeri), i druga državna uređe
nja su postavljena na sasvim nove osnove.
Promena u shvatanju državnog uređenja ukazuje na razgrana-
tost i snažnu izgrađenost sfere političkog. Tendencija ove promene
je - tako bih želeo da formulišem tezu - p o l i t i z a c i j a . Ovaj ter
min sobom donosi nekolike poteškoće, koje se još od starih Grka na
laze u sklopu istorije razumevanja i poimanja „političkog“. Iz tog
razloga, ali i da bi se ovo razjasnilo, moramo bliže rastumačiti ovaj
pojam. Pod politizacijom treba razumeti prelazak na poimanje jed
nog društvenog sveta koji se izgradio između građana kao građana,
i utoliko postao politički.
Politička ravan između građana koja se tada izgradila iziskiva
la je izuzetno ulaganje snage i vremena28 Grčke demokratije su mo
gle nastati samo kao neposredne demokratije.29 Ono „državno“ ure
27 N. Luman govori o funkcionalnoj prednosti, Soziologische Aufklärung 1.

2. izdanje, Kein 1971. 226 f Up. Njegov članak: Identitätsgebrauch in selbstsubsti
tutiven Ordnungen, besonders Gesellschaften. U: Identität 315 ff.
28 Uporedi J. Burkhart, Povest grčke kulture I, 206. O posebnoj problematici
„građanske prisutnosti“ gore na str. 91 ff.
29 Uporedi C. Meier, Entstehung und Besonderheit der griechischen Demo
kratie. U: Zeitschrift für Politik 25, 1978, 18 ff.
đenje koje su stvorile bilo je građanska stvar u nikad potom pono

vljenoj meri. Neko je ranije bio pre svega plemić, seljak ili zanatlija,
član kultne zajednice, pater familias i rođak, gospodar ili sluga, sta
novnik grada ili sela, i samo u jednom ograničenom smislu i građa
nin sa određenim političkim i vojnim pravima i obavezama, a sada
je svojstvo građanina toliko dobilo na značaju i tako je ozbiljno shva
ćeno, da se bukvalno može govoriti o promeni pripadnosti unutar
društvene strukture. Tako je nastao specifično grčki, politički, iden
titet tih građana. Institucionalizovala su se očekivanja prema građa
nima da se angažuju „građanski“, dakle u grčkom smislu „politički“.
Taj identitet nije imao nikakvu značajnu konkurenciju, kao, na pri
mer, u pripadnosti onim grupama koje su mogle da se razviju iz za
jedničke privredne orijentacije, poziva, položaja u procesu rada, re
ligije i ostalog, dakle, iz onoga što je u novom veku, poput crkve ili
društva, bilo suprotstavljeno državi, a danas se, eventualno, sekun
darno politizuje i postaje predmet politike. Takvih interesa ili nije bi
lo, ili nisu bili kadri da obrazuju značajne grupacije.
Upuštajući se u politički život, široke građanske mase su sma
trane prvenstveno suvlasnicima polisa; a polis su konstituisali iz ono
ga u čemu su u suštinskim crtama bili solidarni, tj. iz onih prvobitno
posrednih (sporednih) zanimanja za red i pravednost, koja su tokom
nastajanja polisa postala centralni opšti interes. Upravo je to nepo
stojanje moćnih državnih instanci, koje je omogućilo stvaranje pred-
uslova za demokratiju kod Grka, s druge strane zahtevalo - kad je
trebalo iznova izgraditi polis - da iz zajedničkog interesa svih gra
đana izraste solidarnost koja se konačno učvrstila kao identitet. U
tom smislu će se polis i stanovnici polisa i ubuduće međusobno uslo-
vljavati. Ako su građani pri tom i išli za ekonomskim interesima, ti
interesi su se javili usled toga što su građani, kao suvlasnici polisa,
brinuli o svom izdržavanju, hteli da dobijaju dnevnice za svoj poli
tički angažman i da učestvuju u prihodima polisa; ovi interesi nisu,
dakle, proizlazili iz ekonomskog položaja i privredne delatnosti, ko
ji bi za građane bili ono primarno.293
29a Pribavljanje sredstava za život u Atini se odvijalo samo delimično u pri

vrednoj, uglavnom u političkoj sferi. Uporedi i K. Marks, Rani radovi.
280 Kristijan Majer
Tako je politika za prilično veliki broj građana postala u prilič

no velikoj meri sadržaj života, svojevrstan interes (a nisu oni svoje
prvobitno ne-političke interese učinili njenim sadržajem). Polis se
kao međugrađanska sfera jasno odvojio od kuće, a politika od „car
stva nužnosti“ (anankaia).
U tom je smislu teklo i politizovanje celokupnog društva, koje
se ogleda u istoriji pojmova, a naročito, ali ne isključivo, u demokra
tijama. Moglo bi se, u antičkom smislu reči, govoriti i o „građaniza-
ciji“ grada i svega što gradu pripada - pod uslovom da time ne na
stanu još veći nesporazumi. Druga strana istog procesa je činjenica
d aje polis postao moćan u odnosu na file i njihove zahteve. Eshil je
to prikazao u Orestiji, u „politizovanju“ Zevsa.
„Politizacija“ ovde ima sasvim precizno značenje: označava
centralnu tendenciju jedne promene, u kojoj je politika postala ele
ment života građana koji su u glasanju (i odlučivanju), u obavljanju
javnih funkcija, u opažanju i primeni javnog reda, pronašli svoj dru
štveni identitet; u kojoj se političko izdvojilo kao samostalna sfera, i
to ne kao sfera onog društva koje bi, i jeste, pretpostavilo sopstvene
interese državnim, nego kao sfera onih građana koji se sa političkim
potpuno identifikuju; u kojoj su ustavi (u političkom smislu reči) mo
gli da stoje na raspolaganju građanima. Ova politizacija se odigrala
u izonomijama i demokratijama u svom sasvim specifičnom znače
nju, i u isti mah odredila novi oblik poimanja društveno-političkog
sveta u celini. Kakvih je tu bilo implikacija, pojasniću uskoro u okvi
ru obrade drugih pojmova i, najzad, na nekim značajnim odlikama
ondašnje percepcije društvenog zbivanja i promene uopšte.
Pre svega, treba reći još koju reč o terminu „politizacija“: Ten
dencija ka poimanju sveta koji se konstituisao između građana kao
građana, a koju ovaj termin označava, specifična je za Grke.30 Ona
30 Ovom poimanju prethodi prevrednovanje vrlina, koje se u izvesnom smi

slu može shvatiti i kao politizacija: u drevnoj lirici, ideali hrabrosti, mudrosti, pra
vednosti odnose se na polis (up. članak 16, 55 citiran u napom. 29). Ovde je, pak,
reč o pukom misaonom i pojmovnom usmerenju na grad umesto na područje po
jedinca i file.
svakako ima opšte značenje koje može da se upotrebi na ideal-

no-tipičan način: tendencija ka sopstvenom političkom uređenju
koje će biti uslovno izdvojeno iz celokupnog sklopa društvenih
odnosa, obliku uređenja u novovekovnom smislu, tj. tendencija
ka zadobijanju uprave nad ustavnim poretkom uopšte. U tom
smislu, „politizacija“ može označavati potproces promene u
društvu i pojmovima tokom razdoblja Sattelzeit. Ponegde se či
ni da je ova politizacija prilično usko povezana sa specifičnim
značenjem grčkog pojma „gradanizacija“ : u vreme Francuske
revolucije, na primer, jedni druge nisu samo smatrali građanima,
već su se tako i oslovljavali. No, za vreme revolucije se ne ra
d i . Ovde je tako bio izuzetak ono što je kod Grka postalo, u iz-
vesnoj meri, pravilo, i globalno gledano, politizacija je prevazi-
đena u ovremenjavanju (u svakom značenju te reči). 32
Kozelek koristi taj termin ne da bi označio preobražaj dru
štvene stvarnosti koji se ogleda u tim pojmovima, nego jedan
aspekt upotrebe tih pojmova, a koja se menjala tokom razdoblja
Sattelzeit, naime, da označi unutarstranačke podele koje su sve
više uzimale maha. Teškoće koje prouzrokuje mnogoznačnost
ovog termina ne mogu se zaobići. On je suštinski važan za pro
učavanje Starih Grka. Pri tom, ne može da bude na odmet ako
se, s obzirom na višestruku upotrebu ovog termina danas, pore-
klu te grčke reči - i samoj stvari koju ona označava - ponovo
prida veći značaj.
Politizacija se, uostalom, ogleda i u starim pojmovima za
oblik državnog uređenja. Oni opstaju, postaju perspektivni, kao
što su bili i u ono vreme, čak se u zanosu koriste kao slogani. Va
že za zajedničke standarde, prema kojima se mogu porediti usta
vi i političke namere. Verovatno ih je upravo to učinilo značaj
31 D. Sternberger u: Merkur 30, 1976, 944

32 Vidi R. Kose!leck, Art. Demokratie. U: Geschichtliche Grundbegriffe I, 848
ff.
282 Kristijan Majer
nim u propagandnom smislu. Međutim, oni se pri tom odnose na

nove oblike ustava.33
Veoma jasno je izražena ista tendencija u pojmovima koji ozna
čavaju slobodu i jednakost. Jednakost u polisu se, u staro doba, koli
ko možemo da pretpostavimo, pojavila pre svega kao stav o istovet-
nosti građana.34 Reč koja je označavala ovu istovetnost bila je
hćmoios. Nasuprot tome, u V veku su u središtu pojam isos i njego
ve izvedenice.35 Hćmoios kao i isos imaju zajedničko semantičko
polje u značenju „isto“ i „slično“. Hćmoios, pak, cilja više na kvali
tativnu istovetnost, odnosno sličnost, označava nešto što se apsolut
no jednako može podeliti, npr. udeo u nekom plenu. Ono što je ka
rakteristično za upotrebu obe ove reči je teza koju prenosi Herodot,
a prema kojoj građanima, koji su hćmoioi, ne treba da se vlada već
da im se dozvoli isonomia,36
Kad Herodot za građane kaže da su hćmoioi, to znači da treba
da se, i pored svih razlika, oni shvate kao jednaki u svojstvu građa
na. Time bi se odvojili od ostalih. U ovom stavu se, međutim, nala-
33 To naročito lepo predočava Pseudo-Ksenofont 1,8 za eunomiju; upor. M.

Ostwald, Nomos and the Beginnings of the Athenian Democracy. Oxford 1969. 83
f. O daljem životu starih pojmova državnog uređenja, isto, 62 ff; G. Grossmann,
Politische Schlagwörter aus der Zeit des Peloponnesisehen Krieges. Diss. Basel
1945. 30 ff. Slično i sophrosyne postaje politički pojam (isto, 85 f.), aidos i dike
(upor. Hesiod, Erga 192 f Tyrtaios 9,39 f.) u Protagorinom mitu postaju nužna vr
lina svih građana (Platon, Prot. 322c uporedi u. S. 455), u isti mah se demokrati-
zuju i dobijaju zakonitu funkciju. Ovi i mnogi drugi pojmovi nisu još dovoljno is
traženi. Otkrivanje, koliko je i za antiku plodonosno pojmovnoistorijsko ispitivanje
kao deo istorijske nauke, nauka o starom veku još zadržava za sebe.
34 Neposredna svedočenja za ovo ne postoje. Treba ipak prihvatiti da su već
u 6. veku Spartanci imali sliku o sebi kao o hômoioi. Ehrenberg, Polis und Impe
rium. Stuttgart 1965. 218 f O tome Spahn (kao u napomeni 12) 101 f.
35 Isôtës se prvi put sreće kod Euripida (Feničanke. 536. 542). Za isos i
hômoios up. Aristotel, Metafizika 1021a II. Kateg. 6 a 26. R. Hirzel, Themis, Di
ke und Verwandtes. Leipzig 1907. 251 ff. 421 ff C. W. M?ller, Gleiches zu Gleic
hem. Wiesbaden 1965. 165,42.
36 Herodot 3, 142, 3. Up. Arist. Politika 1308 a l l .
zio i unutrašnji zahtev za relativizovanjem postojećih društvenih i

ekonomskih razlika, kao i razlika u pogledu obrazovanja i vlasti. Mi
slilo se na jednakost u pogledu vojne obaveze, na izvesne političke
konsekvence. Mogao se podići zahtev za preraspodelom zemlje na
jednake delove (isomoiria).37 Sve se de facto uglavnom svodilo na
modifikacije unutar jednog staleški uređenog društva, čak i u Spar
ti, gde se nasilno zahtevala jednakost u vaspitanju i životu - a politi
ku su, i pored toga, i dalje određivali kraljevi i plemstvo. Narodna
skupština se tu nije mnogo pitala. Gregori Vlastos je o tome napisao,
njeni članovi, premda istog društvenog staleža, nisu bili političkijed
nakii38 Politička jednakost je postala efektivna tek kad je građanstvo
raskrstilo sa plemstvom i preuzelo na sebe upravljanje polisom; ka
da se potpuno oslobodilo takvog društvenog poretka, kako bi, nasu
prot tome, osnovalo sferu politike sa drugačijim odnosima moći, tj.
tek od kraja VI veka. A tek i jedino u političkoj jednakosti su građa
ni mogli da, zahtevajući da budu jednaki (hömoioi), makar u izve-
snom pogledu to i postanu.
Jednakost koja se potom iskristalisala u izonomiji, kao i u srod
nim oblicima isokratia i isëgoria,39 suštinski se odnosila na ono što
37 Solon 23, 21 D. Upor. Vlastos (kao u napomeni 3) 356 ff. Ovaj zahtev se
javio tek neko vreme nakon što je Solon počeo da upućuje svoje opomene, (up. So
lon 25, 1-3). O njemu £ Will, la Grèce Archaique. U: Deuxième Conférence Inter
nationale d ’Historie Économique. Den Haag 1965. 72 f.
38 Vlastos 351 : Its members, though social >peers< (hômoioi) were notpoliti
cal equals. Ehrenberg, Polis 172 f Najnovije Spahn 101 ff.
39 O pojmu isëgoria Herodot 5,78. Uporedi Euripid, Pribeglice 438 ff. Eupo-
lis Frag. 291 (Kock). Demosten 21,124. Ps.-Dem. 60,28. Isokratia (Herodot 5, 92
a 1) mi se čini naročito zanimljivom: ukazuje na jednaku raspodelu moći: Ona se
zamišljala kao raspodeljena na sve, kao što je u demokratiji zamišljeno (iako se i
ovde implicira suvlašće svih). Ove dve predstave se dopunjuju. Možda je lakše bi
lo koncipirati izokratiju nego demokratiju. Uostalom, i u némein je (što je sigurno
pripadalo i izonomiji) sadržano „upravljanje”, „vladanje“, up. gornju napom. 117,
68. Kasnije se, kao konkurentan pojam izegoriji, javlja pojam slobode govora
(Parrhësia), v. Demokrit B 21. Euripid, Ion 672. Hipolit 421. Demosten Frag. 21
(Sauppe). Platon, Država 557 b. I Aristofan, Žabe 952.
284 Kristijan Majer
je građanima dodeljeno: udeo u državi i političkim pravima (ko

ji je bio u osnovi isti kao udeo u kakvom plenu).40 Bila je to jed
nakost in politicis i jedino in politicis. Umnogome, ona je osta
la samo zahtev: jer nadmoć plemića u pogledu obrazovanja, uti-
caja, nastupa, ostala je, naravno, očuvana. No i pored toga nisu
bile pogrešne česte tvrdnje da su u demokratiji svi mogli da ima
ju jednako. Euripid pušta svog Tezeja da pred atičkim narodom
izričito ustvrdi da i siromah u demokratiji jednako ima (ho pe-
nes ehon ison).41 On mu daje da ukaže na pisane zakone kao ga
rancije jednakog prava, na šansu običnog čoveka da izvojuje po-
bedu nad pripadnikom više klase pred sudom, na slobodno, jed
nako pravo na reč i potraživanje, i da konačno upita, šta je više
jednako do ovo za jedan grad?42
Nije bila posredi jednakost pojedinaca i njihove moći, već
efektivna jednakost prava u privatnoj i javnoj sferi, koja su zaga-
rantovana. I jednakost u pogledu prava glasa,43 pristupa ugled
nim javnim funkcijama,44 prava na reč i potraživanje, važila je
čak i onda kada su građani - u pogledu primene te jednakosti -
morali u mnogim stvarima da stoje iza ugledne gospode. Može
se čak reći d aje ta jednakost značila još i više, tim pre što su gra
đani shvatili koliko su moćni i poštovani, imajući u vidu raniju
nejednakost u odnosu na uglednu gospodu, koja je smatrana pri-
40 Vlastos 352. Hirzel 248. K. Latte, Kollektivbesitz und Staatsschatz in Gri

echenland (Nachr. Gött. Akad. 1946/47) 64 ff.
41 Pribeglice 408.
42 Isto, 429 ff Ti touton est isaiteron polei; Up. Feničanke 538 ff. Tukidid
2 ,3 7 ,1. Lisija 2,56. Demosten 24,59. 51,11. Platon, Država 557 a. O problematici
ove jednakosti up. nešto niže u ovom tekstu. O zakonima kao garancijama jedna
kosti: Tukidid 2,37,1. Demosten 21, 188. Eshin 1,5.
43 Up. Euripid, Pribeglice 353 (isôpsëphos). Imenica je posvedočena tek za
vreme monarhije.
44 Ps.-Ksenofont 1,2. Službe se, između ostalog, nazivaju i timai (upor. G.
Gottlieb, Timuchen. SB Heidelberg 1967. 10 f.). Isotimia tek kod Strabona 8,4,4.
rodnom.45 I staje pojedincu možda izmicalo, to je narod kao ce-

lina imao. Kad Euripidov Tezej kaže: Narod vlada naizmenično
godinu za godinom ,46 onda to treba shvatiti sasvim konkretno: to či
ne t i ,jednaki građani“. Pri svemu ovome, najzad, treba uzeti u ob
zir da je jednakost političkih prava u pogledu političkog identiteta
društva učinila građane jednakim u njihovoj glavnoj sferi. Na taj na
čin, Atinjani su, premda su u „društvenom“ pogledu bili mnogo ma
nje jednaki nego Spartanci, došli do jednakosti u za sebe presudnom
smislu. Ovo nije bilo nezamislivo, utoliko pre što se u jednom oligar
hijskom pamfletu iz vremena oko 430. godine kaže da u Atini siro
masi i demos imaju čak i više od plemstva i bogataša. Jer u mnogom
pogledu plemići nisu imali nikakvu priliku da dođu do izražaja.47
Jednakost je bila utoliko važnija što su je Grci više povezivali sa
pravednošću. To je in politicis imalo svoj osnov u tome što Grci -
kako navodi Jakob Burkhart - nikad nisu znali da građansku jedna
kost povezu sa političkom nejednakošću. Siromah je morao da glasa
kako bi se zaštitio od nepravde i da bude sudija i magistrat.48 S dru
ge strane, pojam jednakosti je bio tesno povezan sa pojmom istovet-
nosti (homćmoia).49
Kako se, međutim, jednakost u takvoj meri preusmerila ka poli
tičkom i mogla da se ostvaruje u institucijama, isto se dogodilo sa
pojmom slobode (eleutheria), koji je sad usko povezivan sa jednako-
45 Up. Aristofan, Zolje 548 ff (i 508 ff. 575. 627. 638). F. Schachermeyr, Pe-
rikles. Stuttgart 1969. 63. S druge strane: Tukidid 2,37,1
46 Pribeglice 406 ff. Ova predstava je preneta i u medicinu i na kosmos (Fe
ničanke 543 ff. Empedokle B 17, 27 (Predsokr. 1,317). F. Dilmmler, Kl. Sehr. 1,
Leipzig 1901. 164 ff. Vlastos, Equality and Justice in Early Greek Cosmologies. U :
Classical Philology 42, 1947, 156 ff J. de Romilly, Time in Greek Tragedy. Itha-
ca/New York 1968. 90 ff.
47 Ps.-Ksenofont 1,2. Up. Aristotel, Politika 1317 b 8. o. S. 267.
48 Up. Ehrenberg RE Suppl. 7, 298 ff Burckhardt (kao u napomeni 28).
49 W. K. C. Guthrie, A History of Greek Philosophy 3, Cambridge 1969. 148
ff.
286 Kristijan Majer
šću.50 Ta imenica se prvi put sreće kod Pindara. Pridev se u antičko

vreme najpre odnosio na bračno stanje neoženjenog čoveka ili neu
date žene. Iskustva koja su imali sa dužničkim ropstvom seljaka, za-
plenom njihove zemlje i tiranijom, proširila su značenje ove reči.
Glavni smisao pojma „sloboda“ prepoznat je u eunomiji.51 Ovaj
koncept je doživeo dalje proširenje kad su Grci, u odnosu na Persi-
jance, postali svesni slobode kao obeležja svojeg bića i uzroka svoje
pobede. Ali i pored svega toga, ostali su u okvirima nasleđenog pra
va. Slično kao rimska libertas, i sloboda je isprva prilično konkret
no vezana za potpuno određene uslove i prava.52 Tu slobodu su gra
đanima garantovali vlastodršci.
To se izmenilo kada se sloboda povezala sa jednakošću. U izo-
nomijama, odnosno demokratijama, jednakost je pružala zaštitu od
samovolje i tiranije, bila dakle garancija slobode. Sa jednakošću gra
đana, istovremeno se javila sasvim nova vrsta slobode: da se dela i,
naročito, sudeluje u političkim odlukama, a vremenom i da svako ži
vi po svojoj volji. Gradje slobodan, narod vlada, kaže se kod Euri-
pida.53 Sloboda se tako ostvarivala u vladavini naroda. Od tog doba
postoji slaganje o tome daje sloboda (pored jednakosti) glavno obe-
ležje demokratije.
Svojim povezivanjem sa jednakošću, sloboda se izdvaja iz hori
zonta nomističkog mišljenja, u kojem su se mogla naći samo kon
50 O ovom i sied. Up. Art. Freiheit in Gesch. Grundbegr. 2 ,426 ff. K. Raafla-
ub priprema jednu monografiju o istoriji pojma slobode. Up. Zatim: Raaflaub, Zum
griechischen Freiheitsbegriff. U: E. Ch. Welskopf (Hsg.), Politische und soziale
Gruppen- und Typenbegriffe im Alten Griechenland und ihr Nachleben bis in die
modernen Sprachen. Berlin 1979.
51 Up. Schaefer (kao u napomeni 17) 313. Solon vidi postulat slobode čak i u
boginji zemlje Gei (24,2 ff).
52 J. Bleiken je pojmu libertas, u svojoj veoma važnoj studiji Staatliche Ord
nung und Freiheit in der römischen Republik. Kallmünz 1972, suprotstavio naža
lost samo moderan, a ne i grčki pojam slobode. Time je sebi uskratio da ga, u okvi
ru mogućnosti i granica antike, preciznije profilira.
33 Euripid, Pribeglice 405. Up. 352 f. 438; Ps.-Ksenofont 1,8.
kretna prava unutar nasleđenog poretka: prekidanjem sa baštinjenim

običajem, ovaj pojam je postao dovoljno apstraktan da obuhvati slo
bodu građana in politicis (a zatim i u njihovom privatnom životu).
Nije ni dokazano niti isključeno d aje sloboda bila politički zahtev i
prema tiraninu. Bilo kako bilo, ovaj pojam se u V veku odlučno
okreće u pravcu politizacije, tako što označava, isprva ne samo u ne
gativnom smislu, slobodu od tuđinske vlasti, nego i u pozitivnom
smislu, za sve prvenstveno politički status i prvenstveno političke
mogućnosti;54 sloboda se, uz to, mogla osigurati samo u političkoj
sferi, ali je tu postala puko institucionalno pitanje (sve dok lična slo
boda da se živi prema sopstvenim željama nije snažnije prodrla u pr
vi plan).
Naročit uticaj politizacije može se zapaziti u koncepciji moći.55
Nailazimo u V veku na shvatanje da se stari problem samovoljnog
vladanja može prevladati u izonomijama, odnosno demokratijama.
Vlast seponarodila, kaže se kod Euripida.56 Institucionalno uslovlje-
na smena vlastodržaca i onih koji nisu na vlasti najbolja je garancija
za očuvanje moći. Tukidid, kao i Anonim Jamblihov, kritikuju vla
davinu kojoj se teži iz želje za moći i počastima. Suprotna slika je
moć koja se odnosi na zakon i pravo.57 Ona je očito politička, uređe
na prema polisu. Kasnije, Aristotel suprotstavlja politike arche (po
541 ovo je razlog što je za Aristotela demokratska jednakost bila određena slo
bodom, pri čemu je samo u slobodi (dakle, ne u bogatstvu i poreklu) pronašao njen
kriterijum (v. Gesch. Grundbegr. 1,832. 2,429). Time što je pojam građanina utvr
dio na političkim pravima koja se razlikuju u zavisnosti od oblika ustava (Politika
1275 a 22.1275 b 18), bilo mu je svakako nemoguće i da odredi demokratsku jed
nakost naprosto preko građanskog prava, u smislu građanske pripadnosti u opštem
smislu reči (što bi imalo najviše smisla, budući da su meteci isto bili slobodni, a ni
su učestvovali u demokratiji).
55 O ovom i sied. up. Art. Macht und Gewalt. U: Gesch. Grundbegr. 3.
56 Kiklopi 119
57 Anonymus Jamblichi 6 (Predsokr. 400 ff). Tukidid 3,82,8. Up. 2,65,8.
6,39,1 f. Aristotel, Politika 1284 a 20. Nasuprot tome, Platon, Gorgija 483 c ff. Slič
na shvatanja još kod Eshila u Eumenidama.
288 Kristijan Majer
litička vlast/ moć/ vladavina - Grci tu ne prave razliku) pojmu

despotela.5S Pomoću pojma politikos, koji se odnosi na celokupno
građanstvo i osnovnu jednakost građana, uspeva da se označi novi
oblik „vlasti, koja nije vladavina“.59 Promena se, međutim, nije od
razila na same termine za moć. Do pojma moći koja bi bila odvoje
na od ljudi i situacija Grci nisu došli ni u V ni u IV veku. Nisu ume-
li da sa spoljne strane sagledaju političko. Nisu znali da se uzdrže od
izuzetno velikih razlika u primeni moći. Otuda nisu bili ni kadri da
odvoje moć od posledica po vlastiti subjekt.
U fazi kasnijoj od svih dosad obrađenih promena sveta pojmo
va javlja se novi, naročito važan pojam za državno uređenje, polit da.
Izveden je od polîtes, starog termina za pripadanje polisu, to jest gra
du, odnosno njegovom punopravnom stanovništvu (za razliku od
meteka i robova). U poslednjoj knjizi kod Herodota (9,34,1) prvi put
se sreće politela, kao termin za građansko pravo.60 Iz toga donekle
sledi da taj pojam označava građane, i „građanstvo“, javni život. Po
teškoće nam zadaje to što je osim toga poprimio i značenje „držav
no uređenje“, i to u početku (a često i kasnije), tako da se može pre
vesti i kao „zajednica građana“ i kao „ustav“. Prvo svedočanstvo, u
kom se nazire ovo značenje, datira iz vremena oko 430. godine.61 Pri
tom je postojao dovoljan broj termina za institucionalni poredak u
gradovima, kao što su katâstasis, kosmos, pa čak i taxis, koji su osta
58 Politika 1252 a 7 ff. 1255 b 16 ff. 1261 a 10 ff. 1277 a 29 ff 1295 b 25 ff.
59 Upor. Entstehung und Besonderheit (kao u napomeni 29) 2.
60 O ovome, nadamo se, uskoro u štampi Basler Dissertation od H. Reinau,
Die Entstehung des Bürgerbegriffs (upor. o tezi Schweizerische Zeitschrift für
Geschichtswissenschaft 24, 1974, 783 f.).
61 Najranija svedočanstva: Pseudoksen. 3,1. Antifon, Metast. Frag. 2. Tuki-
did 1,18,1. 115,2. 2,36,4. 37,1. 4,76,5. 126,2. 6,17,2. 7,55,2. 8,53,3. 89,2. Izraz
pâtiios politeia se javlja još u Peloponeskom ratu, Trazimah B 1 (Predsokratovci
2,324). U značenju „građanstvo“, oblik građanskog (zajedničkog) života Tukidid
1,68,1. 2,16,2. 5,68,2. Različiti naslovi knjiga peri politeias su dati tek u IV veku
(upor. E. Nachmanson, Der griechische Buchtitel. Goeteborg 1941).
li i dalje u upotrebi (tek su kod Platona i Aristotela došli u drugi

plan).62
Razlog za stvaranje i primenu ovog novog ustavnog pojma mo
že se konačno tražiti samo u spoznaji da institucionalni poredak ni
je toliko odlučivao o obliku gradskog uređenja, koliko sama struktu
ra i diferencijacija građana Ovo saznanje se odigralo u vreme kada
je prvi konstituent pojma „demokratija“, dëmos, počeo da biva pro
blematičan.62®Iz pojmovno-istorijskog ugla, ovo se vidi u značajnoj
promeni ustavne terminologije, o kojoj svedoči i Aristotel (Politika,
1297 b 24). Širok krug državnih uređenja, koja su se prvobitno, u
vreme preovlađujućeg ukidanja „tiranije“, nazivala „izonomijama“
ili „demokratijama“, negde oko 430. godine se raspodelio u demo
kratije i oligarhije u svaki put novom smislu reči. Oligarchia je sve
dotad bila posvedočena samo za uske oligarhijske krugove, a sada se
koristi i za državna uređenja čiji su nosioci dovoljna većina ili bar
značajna manjina građana. Tukidid, recimo, govori o oligarchia
isünomos 63 Ubuduće, odlučna opozicija demokratiji ne nalazi se vi
še u tiraniji, nego u oligarhiji. Istovremeno se javlja problem bližeg
62 Upor. Entstehung (kao u napomeni 9) 50,44. H. Diller, Der vorphilosop

hische Gebrauch von kosmos i Kosmein. Festschr. Snell. München 1956. 47 ff
62a Uporedi gore napom. 105a. U ovom kontekstu se vidi oprez s kojim je Tu
kidid (2,37,1.65,9) zasnovao pojam demokratije, G. P. Landmann u: Museum Hel-
veticum 31, 1974, 80. To je istovremeno sub specie aetemitatis rečeno, upućeno
celokupnoj grčkoj javnosti; ne kazuje ništa o tome kako su atinske mase razumele
ovaj pojam. Upor. gor. napom. 14. Možda je ovakav vid tumačenja tipičan tek za
ovo vreme, s obzirom na oživljavanje intelektualnih rasprava i zaoštravanja politič
kih antagonizama ('Connor, kao u napomeni 107).
63 Isto, 54 f. Tukidid 3,62,3 sa 4,78,3, gde su očito oligarchia isônomos i
demokratia podvedene pod jedan nadnaslov isonomia i suprotstavljene pojmu
dynasteia. Vlastos (kao u napomeni 17) 13 ff. (kod njega nije jasno zašto on insi
stira na prev'odu „demokratska oligarhija“. Isônomos ovde ipak premošćuje pro
blem koji je nastao nakon pomeranja granice između demokratije i oligarhije). Slič
no sa nadnaslovom dêmos: Tukidid 6,89,4; protiv toga iz drugog ugla 6,60,1.0 no
vom relativnom značenju hoi oligoi 'p l Burckhardt (kao u napomeni 28) 1,247.
290 Kristijan Majer
određenja ustava, što vodi višestrukoj diferencijaciji dotadašnje ter

minologije.
Ne možemo sada podrobno razmatrati kako je uopšte došlo do
ove diferencijacije i kako su spoljnopolitičke i unutrašnjopolitičke
suprotnosti i njihov međusobni odnos doprineli tome. Standard za
demokratiju se ubuduće postavlja od vremena atinske tetedemokra-
tije. Uviđa se, u Atini i drngde, da se državna uređenja najefikasnije
menjaju proširivanjem ili sužavanjem kruga političkih punomoćni
ka, odnosno tako što se određena politička prava učine zavisnim od
cenzusa i drugih uslova.64 Upravo na taj način odlučujuće ustavno
pitanje postaje - ko je građanin. Od tog vremena je postalo veoma
problematično proceniti i raspodeliti politička prava: građansko pra
vo se uvek bitno shvatalo kao pravo na učešće u političkim funkci
jama, i upravo zbog toga je bilo sporno. Sledeći ovu idejnu nit, mo
žemo zaključiti da ustav nije samo pitanje institucija, već može biti
snažno određen sociološkom prirodom zajednice. Tako je, na primer,
još za vreme Peloponeskog rata došlo do uvažavanja „srednjaka“
(,mésoi).65 Na ovom mestu je kompetencija Grka za osnivanje insti
tucija došla do svoje granice. Nasukala se na sociološke datosti i to
je delovalo bolnije tim pre što se opazilo kako su demokratije više
struko podbacile. Mi, međutim, ne znamo u kojoj su meri ljudi u V
veku bili svesni ove granice. Bilo je brojnih pokušaja da se novim in
stitucionalnim naporima zasnuje „središnji državni poredak“ ili čak
ponovo uspostavi pâtrios politeia.66 Tu onda, takoreći, samo dola
64 Uporedi za Atinu G. de Ste. Croix u: Historia 5, 1956, 1 ff. Vlastos (kao u

napomeni 17) 20,6. Za posle 404. god.: Lisija 26,2. 12,35. Isokrat 7,67.
65 Euripid, Pribeglice 238 ff Up. Orestija 917 ff. R. Goossens, La Républi
que des Paysans. U: Revue Internationale des Droits de l’Antiquité 3, Sér. 4, 1950,
551 ff. Grossmann (kao u napomeni 33) 12 ff. Setimo se velike uloge koju su mésoi
imali u Aristotelovoj teoriji ustava. Kod Aristotela se javlja i uverenje da su oni ret-
ko jaki i da državna uređenja uopšte daleko više zavise od društvene strukture (Po
litika 1293 a 41. 1296 a 22. 37. 1318 b 6 ff.).
66 Uporedi M. I .Finley, The Ancestral Constitution: The Use and Abuse of
History. London 1975. 34 ff. W. Nippel, Misch Verfassungstheorie und Verfas
sungsrealität in Antike und früher Neuzeit. Stuttgart 1980.
zi do preorijentacije, institucionalne mogućnosti se mnogo više

uvažavaju nego dotad. Međutim, ne možemo ovde dalje pratiti
ove, na duži rok relativno nevažne promene u načinu shvatanja.
U svakom slučaju, treba da bude jasno da je u pojmu polite
ia tendencija politizacije doživela svoju kulminaciju. U njemu je
dostignuta jednakost između polisa i zajednice. U njemu je „po
litička zajednica“ svedena na shvatanje, i ogleda se u njemu, da
se i njome može institucionalno upravljati. Otuda sigurno ne iz
nenađuje da je ovaj pojam kao opšti ustavni pojam potisnuo u
stranu sve dotad dominantne pojmove koji su isprva označavali
„uređenje“ i „poredak“. Ako se čitaju kasniji tekstovi političke
misli, naročito Aristotelova Politika, tad postaje sasvim jasno da
se značenje pojma politeia najčešće nalazi na sredini između
„građanstva“ i „ustava“, čime ovaj pojam očigledno kazuje bitno
više od tih starih termina za poredak.67
Pojam politeia se kod Aristotela koristi u različitim značenji
ma. U formalnom smislu, on stoji za „ustav“ uopšte; sreće se,
međutim, i ograničen na četiri oblika nemonarhijske vladavine ili
na još uži krug od tri dobra poretka, koji doduše uključuje mo
narhiju. Najzad, označava i dobar oblik demokratije. Ovaj pojam
sadrži normativnu komponentu, ne samo u značenju „zajednice
građana“, već i u značenju „zakonitog poretka“.68 Kad je prvo
bitno skovan, pojam politeia se odnosio na demokratije, bilo da
ih označi kao polis svih građana, bilo da ih koncipira kao demo-
kratiju, koja i dalje nije davala jednaka prava najnižim građani
ma, već samo onima koji „zaslužuju“ da imaju građanska prava.
Dvoznačnost pojma politës koja se kolebala između „građanina“
67 Entstehung (kao u napomeni 9) 64 ff.

68 Isto, 59 f. U prilog ovome govori i veza između politikos i onoga što polis
treba da bude (pri čemu je politikos dodatno određen pojmom isos). Ona nužno
proizlazi iz toga što politikos stoji za sve građane. Up. npr. Tukidid 3,82,8. 8,89,3.
Demosten 9,48. 10, 74. Isokrat, Panegirik 79.151. Aristotel, Politika 1254 b 4.
1273 b 12. 1298 a 39. 1305 b 10. Atinska država 14,3. 16,2. Razno: J. Ritter, Me
taphysik und Politik. Frankfurt 1969. 71 ff.
292 Kristijan Majer
i „aktivnog građanina“69 učinila je pojampoliteia izuzetno proble

matičnim ali i zgodnim za upotrebu. Demokrate su ovaj pojam uvek
koristile da označe svoj poredak.70 Kada su ga teorija IV veka ali i
retorička praksa u V veku ograničile na dobar oblik demokratije, oči
gledno zato što se mislilo da će u ovom obliku vladavine svi građa
ni moći da dođu do izražaja, to je pretpostavljalo određene mešovi-
te oblike vladavine. Aristotel govori o mešavini demokratije i oligar
hije, koja je tako dobra da se može smatrati i jednim i drugim.71 U
osnovi ove misli nalazi se problematika vezana za pojam jednakosti
(ti problemi se od poslednje trećine V veka sve više šire), kao i za
srodan pojam totaliteta, po kojem svi treba da budu jednaki. Svoje
vrsne formulacije kod Tukidida i Aristotela ukazuju na to da je jed
nakost građana izigrana u korist jednakosti delova polisa: kada su,
usled novih sukoba, plemići i bogataši nužno došli u nezavidan po
ložaj, nije više moglo biti govora o jednakosti.72 Protiv takvog stanja
se moglo domisliti dosta toga; čini se da je najdelotvomije bilo ono
rešenje po kom su mésoi, hopliti, kao idealni građani, dobili stvarnu
moć.
69 Isto, 62,72. Isokrat 4, 105: Razlika između phisei politaseinai i nomo tes
politeias (metechein). Ova dva stava se međusobno ne isključuju: neko može biti
phisei a i nomo, i konačno samo nomo građanin. Politeia kao aktivno građansko
pravo još kod Tukidida 8,76,5. Isokrat 16,17. U celini upor. Ehrenberg, Der Staat
der Griechen. Zürich 1965. 50 f.
70 Gesch. Grundbegr. 1, 828 sa 830,69.
71 Isto, 831 f. Misli se, pre svega, na hoplite.
72 Nar. Tukidid 6,39,1 f : Protiv tvrdnje da demokratija nije ison, njen zago
vornik iznosi tezu da su bogataši, razumni i svetina u njoj kai kata mere kai ksim-
panta... isomoirein. Demos je označavao čitavu zajednicu. Slična tvrdnja d aje na
rod celina (6,18,6). Aristotel, Politika 1291 b 30 ff. (što gotovo podseća na tradici
onalni ustav Akantinjana, koji je učinio većinu robljem nekolicine ili manjinu ro
bovima mnošh’a, Tukidid 4,86,4. Uporedi i Aristotel, Politika 1297 b 24). O tome
A. Raubold, Untersuchungen zur politischen Sprache der Demokraten bei den
älteren attischen Rednern. Diss München 1971. 46 ff. Kao dodatak: Gesch. Grund
begr. 1,828.
Odatle bi pojam politeia proizašao u posebnom značenju. Ovi

svi zahtevi su, može se pretpostaviti, misaono sadržani u pojmu
politeia. On je postao najpodesniji čim su se demos i demokratia su
zili u svojim značenjima. Ovo takođe pokazuje njegov centralni po
ložaj i naročito visok stepen koji je u njemu dostigla politizacija.
Otprilike u isto vreme kao i politeia, za uske oligarhijske krugo
ve je počeo da se koristi i pojam koji je proizašao iz jednakosti izme
đu političkih opunomoćenika, dakle onih na vlasti, i polisa -
dynasteia, doslovno „moćništvo“ (od dynâstës).73 Zajedno sa
starijim pojmom basileia dobijeno je trojstvo. Platon je kasnije
govorio o pojmu stasiöteia, čime je hteo da kaže da su polisi ve
ćinom bili samo „stranačke grupice“, budući da je u njima vla
dao samo jedan deo nad ostalima.74 I u tome se vidi da se radi o
posledicama politizacije.
U istom smeru ide, konačno, i tendencija ka promeni pravnih
pojmova, u vezi s kojom ćemo pomenuti samo najzanimljiviju nit:
istoriju pojma „nomos“. Pojam nômos je, izgleda, prvobitno75 zna
čio kako „važeće propise“, „način ponašanja“ i „način življenja“, ta
ko i u širem smislu „životni“ ili (veoma uopšteno shvaćeno) „pravni
poredak“. Hesiod, kod koga se ova reč prvi put sreće, već je pozna
je u oba ova značenja, a možda i u širokom semantičkom rasponu,
od pojedinačnog običaja do opšteg poretka.76 Ova reč zadržava i na
dalje svoj široki značenjski spektar (uostalom, sve do današnjeg da
na i kroz sve svoje različite preporode). Jedinstvena crta u ovim zna
73 Najranije posvedočenje (još u opštem značenju vladavine) Sofokle, Edip

tiranin 593 (pre 425. god.). Zatim, Andokid 2,27. Lisija 2,18, kao i Tukidid 3,62,3.
4,78,2. 126,2.6,38,3.
74 Zakoni 832 c. Basileia je zabeležena od Heraklita (B 52).
75 Etimologija ovde mora izostati, o tome F. Quaß, Nomos und Psephisma.
München 1971. 14,83; ali i C. Schmitt, Nomos der Erde. Köln 1950. 36 ff. Verfas
sungsrechtliche Aufsätze. Berlin 1958. 489 ff
76 J. de Romilly, la Loi dans la Pensee Grecque. Paris 1971. 23 f.
294 Kristijan Majer
čenjima je daje nomos ono što važi u jednoj grupi živih stvorova ili
nešto važeće?1
Ta reč očito proizlazi iz sveta objektivnih činjenica, upravo iz
stvarnih prilika, premda je dozvoljavala određena, sve uobičajenija,
razlikovanja između bitka i trebanja. To ju je učinilo obuhvatnijom
od zahtevnog pravnog pojma dikë?8 pa je ujedno i mnogo pogodni
ja da označi kako pojedinačno tako i opšte u jednom poretku, i upra
vo se na taj način nudi, čini se, da se u opštem pojmovno obuhvati
obavezujući poredak složene sfere života unutar polisa. Tako su iz
pojma „nomos“ nastali i prvi ustavni pojmovi „eunomija“ i „disno-
mija“; da bi se opisale prilike u kojima je nomos dobro ili loše ostva
ren. Pri tom je „nomos“ pravo u najopštijem značenju, moral, običaj,
tradicija u jednom. U njemu su sadržani i zakoni, tako što su posta
vljeni na isti stupanj sa tradicijom. No, oni su prvobitno činili samo
jedan njegov mali deo.
Slično kao eunomija, i nomos je personifikovan kao božanstvo,
verovatno u orfičkom krugu. Pindar peva o:
Nomos ho panton basiieus

thanaton te kai athanaton.
(Zakon, vladar svih stvari,
kako smrtnih tako i besmrtnih.)
Heraklit govori o božanskom nomosu (theios nomos), iz kojeg

se hrane svi ljudski nômoi. Grad je morao da se pridržava svog no-
mosa upravo zbog zapovedne i sveobuhvatne moći ovog božanskog
poretka.79
77 E Heinimann, Nomos und Physis. Basel 1945. 65.

78 Hesiod u pojmu dikë vidi ono što karakteriše čovekov nomos (Erga 276
ff.). To samo potvrđuje koliko je nomos široko korišćen. Up. Heinimann 61 ff.
79 Pindar Frag. 169. Heraklit B 1 1 4 .0 tome Heinimann 65 f. (protiv Rajnhar-
ta). De Romilly 62 ff.
U ovoj izreci se prvi put, oko 500. godine pre nove ere, spomi
nje nomos polisa i postavlja paralelno sa ksinon panton, opštim, tj.
sa onim što je stvar naroda (kao suprotnim od onog što je stvar tira
nina). Time se najavljuje nešto novo: sjedne strane, ono važeće se u
različitim gradovima različito očituje kroz posebne razvitke tih gra
dova, naročito kroz raznovrsnost zakona {thesmoi). Svest o tome će
se pojačati time što su ljudi počeli da se zanimaju za nomose drugih
naroda. S druge strane, pravni poredak izonomnih gradova sad do-
bija na značaju, što na dugi rok uslovljava svojevrsnu promenu zna
čenja pojma nomos.
U okviru širokog polja značenja se, u toku V veka, iskristalisao
potpuno nov smisao: nomos postaje pojam zakona. To se nije moglo
odigrati - kako se u novije vreme tvrdi80- jednim voljnim aktom
atinskog građanstva u Klistenovo doba. Inače bi to značilo da je u
Atini toga doba vladala istinska novovekovna svest, za čije postoja
nje nemamo ni najmanjeg uporišta. Pre će biti daje ovo novo znače
nje izraslo u toku jednog postupnog procesa, verovatno sredinom
tog veka.81 Taj put je otprilike izgledao ovako: u Atini, kao i u dru
gim gradovima, nailazi se, naime, u zakonskim napisima, na naroči
ta mesta gde se istovetan zakon, sjedne strane, u formalnom smislu
označava kao odluka zakonodavnog tela (psëphisma, hâdos, théth-
mion), a s druge strane, po svom sadržaju, kao nômos ili nömion,82
80 Ostwald (kao u napomeni 33) 160.1 E. Ruschenbusch u delu Gnomon 43,

1971, 415. H. W. Pieket u: Mnemosyne 25, 1970, 457. Quaß 17 f. Dalje: Histo
rische Zeitschrift 218, 1974, 372 ff!
81 Bez opovrgavanja mogućnosti da se može čuti kako trava raste, ne treba
sumnjati ni u to da je prvo posvedočenje značenja „zakon“ Antigonino pozivanje
na nepisane zakone. To je bilo 441. g. p.n.e. Za dalja posv. up. Oswald 43 ff. De
Romilly 13 ff. - Sasvim drugo pitanje obrađuje Vlastos (poput prim. 15) 349, 40,
naizgled, ne znajući: d aje nomos zapravo već pre kraja 6. veka ujedno obuhvatao
i pisane zakone {thesmoi). To je sasvim sigurno tako, ali znači samo da su oni pri
padali pravu u opštem smislu. Ovde je reč o tome da je nomos istovremeno obu
hvatao i značenje „zakon“.
82 Quaß 18 f. 29; upor. 13.
296 Kristijan Majer
Ovo se može razjasniti samo ako se pretpostavi da je nomos ovde

upotrebljen u značenju prava koje važi nezavisno od svog izvora, u
smislu „propisa“ ili „naredbe“. Kad se kasnije kaže da nomos nala
že šta treba činiti i šta je nužno da se dozvoli,83 onda se to može pri-
meniti kako na „moral“ i „običaj“, tako i na „zakon“. Ovde očigled
no nije napravljena razlika između pisanih i nepisanih pravila pona
šanja Ono što bi narod odlučio, ovaploćeno je neposredno u celo-
kupnosti nomosa.
Ako pođemo od izvornog značenja reči, deluje mi da se nomos
neizbežno u ovom smislu prvobitno odnosio upravo na takve zako
ne koji su uređivali šta treba činiti i šta je nužno dopustiti.84 Potom
se njegovo značenje proširilo i na opšte zakone.85
Vremenom je, naime, došlo do toga da su nomosi sve više bili
zakoni.,Važeće“ je pre svega značilo napisano, od naroda odlučeno.
U tome se otišlo toliko daleko da su se ostali običaji tome morali na
glašeno suprotstaviti kao âgraphoi nômoi (kao što je postojala inici
jativa da se zakonima pojedinih gradova suprotstavi ta koina ton hel-
lenon nomima).86 Ili su se sve one stvari koje su svojim značenjem
ranije pokrivali nomoi označavale kao nomoi kai ethe, ili si. Tako je
„nomos“ postao pojam za zakon, premda je njegovo šire značenje
zadržano, pojačavajući obavezujuću snagu tih zakona. Nakon što su
stvari koje je određivala postepeno postajale predmetom zakonodav
83 Ksenofont, Uspomene o Sokratu 1,2, 42. 4,4,13.

84 Iz ovog razloga je isto tako sasvim neverovatno da je u Klistenovo doba
odlučeno da se zakoni nazovu nômoi. Jer se upravo tada radilo samo o pitanjima
organizacije: dakle o psephismata za uspostavljanje eunomije ili izonomije, već
prema tome kako se tada razumevao ovaj pojam.
85 Up. Quaß 28 f 34 ff. H. J. Wolff, „Normenkontrolle“ und Gesetzesbegriff
in der attischen Demokratie. SB Heidelberg 1970. 39 prim. Bez obzira na ovo utvr
đeno značenje ostaje, naravno, daje tek 430. godine na osnovu tada uvedenog po
stupka nomotezije bilo moguće jednoznačno zakonski razgraničiti nômoi i
psephismata. Up. i F Gschnitzer u Anzeiger für die Altertumswissenschaft. 28,
1975, 206 ff.
86 De Romilly 24 ff. - Grossmann (kao u napomeni 33) 86 f.
stva, ova reč je sa svojim suštinskim značenjskim opsegom prešla od

materijalnog u formalno.87
Pri svemu tome je istorija demokratije igrala posebnu ulogu. Gr
ci su se ponosili time što kod njih vlada nomos.88 I dok je narod u ti
ranijama i uskim oligarhijama zavisio od dobre volje moćnika, izo-
nomije su bile određene institucijama, a nomos je bio opšti, nikakav
moćnik nije mogao njime raspolagati.89 Ovakvo određenje koje se
moglo ostvariti i korišćenjem nomoi u starom značenju,90 postepe
no je u demokratiji uznapredovalo do toga da su „pisani zakoni“ po
stali garancija pravne sigurnosti i slobode i glavno obeležje ovog ob
lika državnog uređenja.91 Uslov za to je bio da i sfera „onoga što se
može normirati“ bude uređena zakonima.
Na taj način se istovremeno javila i mogućnost samovoljnog od
lučivanja,92 i to verovatno nije bio samo povod za institucionalne
protivmere,93 već istovremeno i za isticanje suprotnosti između
nômoi i psëphismata. S druge strane, usled tolike raspoloživosti no-
mosa nastao je problem da se izgradi jedan neraspoloživi protivpo-
jam, a usled toga i iz drugih razloga, problemi nastali u vezi sa poj
movima nomos i physis su se rasplamsali.
87 Ovim se ne kaže d aje nomos stupio na mesto thesmôs. Thesmoi su posve-

dočeni samo za Drakona i Solona (Quaß 11 f.). U V stoleću su se mogli javljati na-
izmenično samo sa psephismata.
88 Herodot 7, 104, 4. Up. Heinimann 29 ff.
89 D e Romilly 1. 20 ff Naroč. Herodot 3,80. Demosten 6,25. 21, 188. 24,75
ff Eshin 1,4. 3,5f. Eshil, Prometej 187. Euripid, Pribeglice 432. Anonim Jamblihov
7,15.
90 Herodot 3,80.
91 Najpre Euripid, Pribeglice 433. Up. Isokrat 7,40. O tome na mestima kao
gore u napomeni 89.
92 Naročito upečatljiv u svakom pogledu lep i informativan dijalog između
Perikla i Alkibijada kod Ksenofonta, Uspomene o Sokratu 1,2, 40 ff.; up. isto
4,4,14.
93 Up. H. J. W olff{kao u napomeni 85)
298 Kristijan Majer
Nije moguće da se raspoloživost odnosa koju je signalizirala

promena pojma nomos bliže odredi, niti da se daju formulacije koje
bi mogle da prenesu njene razmere u današnji okvir zakonske revo
lucije. Moramo se zadovoljiti ukazivanjem na to da čitav društveni i
ekonomski poredak nije, doduše, mogao postati objektom političkog
delovanja, ali da su, ipak, u ograničenom okviru tog doba bila mo
gućna i preduzimana veoma duboka zadiranja u životne prilike broj
nih građana94 Nije uzalud ova epoha ispunjena brojnim prevratima,
sukobima koji su podsećali na građanske ratove, proterivanjima i se
obama ogromnog broja ljudi.
Proishodi da se upravo na proučavanju pojma nomos može
shvatiti tesna povezanost ili, bolje, celina opaženih tendencija prome
ne sveta pojmova u to doba: kada reč koja sama po sebi baš ništa ne
govori o nekom zaključku ili nekoj odluci najednom postane termin
za „zakon“,95 onda nam to govori daje sfera „nomosa“ postala pred
metom političke odluke. Značenje ovoga se razjašnjava ako se seti-
mo daje rimska reč mos mogla da istisne lex u funkciji termina ko
ji označava zakon.96
Samo tamo gde je nomistička osnova za ustav i pravo bila izob
ličena, „nomos“ je mogao da postane pojam za zakon, i otuda da od
jednog pojma za nešto prethodno defmisano, koje je samo trebalo
dopuniti statutima, postane pojam za zakonsku odluku.97 Upravo
ovim dovođenjem u pitanje nasleđenog poretka putem novih ustava
postalo je mogućno, kao i nužno, da građanstvo kao zakonodavni or
gan postane stvarni izvor nomosa. Tako je pravo postalo pitanje in
94 O tome npr. H. Schaefer (kao u napomeni 17) 394 f.

95 De Romilly 23.
96 O lex i mos J. Bleichen, Lex Publica. Berlin 1975. O tome Ch. Meier u:
Savigny Zeitschrift für Rechtsgeschichte. Romanist. Abt. 95, 1978, 378 ff.
97 Kao takav je prevođen sasvim drugačijim latinskim pojmom lex. O tome
C. Schmitt, Aufsätze (kao u napomeni 75) 427. 502: Samo što jadnom Ciceronu ni
je ništa drugo preostalo do da prevede reč upravo u onom smislu koji je - nipošto
isključivo, ali suštinski - imala u V veku.
stitucija; i u pogledu samovoljnog zakonodavstva, tako što su sada

tome suprotstavljena institucionalna sredstva vladavine prava (Ari
stotel).98 U sferi politike sve je u tolikoj meri bilo uređeno nomosi-
ma da se mogla izdati naredba: Nepisani zakon ne treba vlasti da
primenjuju ni u jednoj jedinoj prilici."
Koliko možemo da zapazimo promenu u najvažnijim pojmovi
ma u toku V veka, čini se da se naša teza potvrđuje: ustav, pravo,
moć, jednakost, sloboda, građanstvo, shvataju se kao politički pro
blemi (u užem i širem smislu te reči), i upravo time i upravo u tome
raspoloživi da se njima operiše. Sve ono što ovi pojmovi podrazume-
vaju proishodi iz meteža religioznih, društvenih, ekonomskih i etič
kih prilika, usredsređuje se na političko i zamišlja kao podložno pro-
meni i stvorivo prema čovečjem konceptu. Time nastaje suženje poj-
movnosti ustava, jednakosti, slobode i prava, i, ujedno, ogromno
proširenje sfere delovanja. Ustavi u užem smislu mogu institucional
no da se uspostave. Ako je to posredi, problem se može rešiti. Ova
promena se može sagledati u proučavanju istorije pojmova, ona, pak,
nije sama sadržana u obrađivanim pojmovima. Može odmah da se
postavi pitanje, kako ili koliko je ona shvaćena i u kojoj meri njenoj
jedinstvenoj tendenciji odgovara celina opšte promene.
„Politizacija“ je za svet pojmova V veka očigledno ono što je
„ovremenjivanje“ za svet pojmova u razdoblju Sattelzeit: imenitelj
pod koji se može podvesti celina. A ona je verovatno još čistija (bu
dući da se, pored temporalizacije, u važnim pojmovima razdoblja
Sattelzeit takođe odigrala politizacija). Treba sada da se upitamo šta
to znači i kako se politizacija i temporalizacija kategorijalno mogu
dovesti u vezu. O ovome se najpre još moraju, polazeći od Kozele-
kovih kategorija, rastumačiti nekolike specifičnosti antičke promene
sveta pojmova.
98 Politika 1286 a 8 ff. 1287 a 19 ff. 1292 a 4 ff. 1293 a 20 ff. Pre toga Anti
fon 3,1,1; up. H. Kleinknecht u Theol. Wörterbuch zum N.T. 4, 1024.
99 Andokid 1,85. WolfflO f.
300 Kristijan Majer
Pojmovi su se ponajviše obrazovali otprilike u isto vreme kao i

stvar koju je trebalo da označe. Sa pojmom „eunomija“ je bio nešto
drugačiji slučaj: trebalo je da on formuliše vazda dobar oblik uređe
nja polisa i nastojao je da obuhvati ono što je iza statusa kvo trebalo
da leži kao norma, ali je u ono vreme kad se javio očigledno imao
funkciju ciljnog pojma (kao, uostalom, i dike)?9* istina, za shvatlji-
vije ciljeve i za one koji nisu morali da označe nešto novo. Stoga naj
češće taj pojam nije označavao ono što je podrazumevao. Isto tako,
mora da je zahtev za izonomijom u bilo kom obliku bio očekivan;
drugačije ne bi bila stvorena široka solidarnost koja je uslovila Kli-
stenove reforme.100 Svakako je pitanje da li je pojam i sam proiza
šao iz Klistenovog ustava, kojem je tako dobro odgovarao, ili se bar
javio u isto vreme. Stvaranje kratističkih ustavnih termina, međutim,
i sve dalje promene u shvatanju slobode, jednakosti i prava su, po
svemu sudeći, usledile na osnovu iskustva nove stvarnosti. Može se
reći da je pojam demokratije sudelovao u nastanku same demokra
tije, ili je nastao istovremeno s njom, samo u onoj meri u kojoj vla
davina naroda može to da postane tek kada se kao takva i shvati. Jer
bi se, bar u izonomijama, onog trenutka kad se prepozna cilj demo
kratije, on mogao i ostvariti. Nakon što su, naime, narodne mase već
stekle odlučujuća građanska prava, za tako nešto nije mogla da ne
dostaje većina. Protivnici su ovome mogli stati na put samo pod
uslovom da narod nije znao koliku moć je imao i kako je mogao da
je ovekoveči kao sopstvenu vladavinu. Budući daje nastanak demo
kratije, kao što je rečeno, bio polazište novog poimanja ustava iz
aspekta vladavine, za „oligarhiju“ i „monarhiju“ važi to isto, a na
drugi način i za „slobodu“, Jednakost“ i „pravo“. U novim pojmo
vima je svagda, dakle, u suštinskim crtama već postojeće ali novo
stanje stvari prepoznato, dovedeno do svesti, formulisano i time bit
no ojačano. U najmanju ruku, narod s tim povezuje ponositu svest o •
vlastitoj vladavini, zahtev za njenim očuvanjem i primenom. U Ko-
99a Ehrenberg, Die Rechtsidee im frühen Griechentum. Leipzig 1921, 135.

loo у 1(јј pogibije Klisten i institucionalizacija.
zelekovoj terminologiji,101 ovi pojmovi se otuda pre shvataju kao oni

koji registruju iskustvo nego kao oni koji ga pokreću. Drugačije sto
ji stvar sa rečenicama i formulisanim shvatanjima koja tim rečenica
ma prethode. Ovo u potpunosti važi i za nove ustavne pojmove koji
počivaju na jednakosti. Nijedan pojam ne cilja preko i izvan okvira
sadašnjice.
Svi ovi pojmovi zapravo ostaju veoma konkretni i utemeljeni u
empirijskom. Ono što je obuhvaćeno pojmom odigrava se i ovaplo-
ćuje upravo među građanima. Stepen apstrahovanja je mali. Ustavni
pojmovi, istina, apstrahuju princip određene vladavine, a potom i sa
svim drugi, princip identiteta građanstva i polisa iz mnoštva fakto
ra.102 Ali oni na taj način ostaju uvek vezani za sadašnjost i opiplji
ve činjenice. Jednoj vladavini sigurno pripada sfera delovanja domi
nantnog faktora: celokupna sfera politike, i u vezi s tim, mnoga, pret
hodno sama po sebi razumljiva, aristokratska prava su joj stavljena
na raspolaganje.103 Ali ona ima svoju granicu u društvenom i eko
nomskom poretku, čak i kad posredno utiče na njega. Tek pozne
koncepcije ustavne teorije prestaju da shvataju pojmove kao prirod
ne, već ih iznova zasnivaju polazeći od političkog. Oni otuda ciljaju
i daleko izvan stvarnosti i praktično nikad ne zažive. Jednom rečju:
pojmovi su bili toliko apstraktni koliko su to dozvoljavali i iziskivali
stranačke fakcije, suprotnosti, dakle, svi predmeti rasprava i sve zna
nje tog doba koje je počivalo upravo na njima. Drugim recima: ova
apstrakcija je imala toliko područje delovanja koliko joj je to davao
politički domen, politička alternativa. Bila je to ona alternativa koja
je najtemeljitija i koja se može postaviti u odnosu između građana
kao građana: da li, naime, treba da vlada plemstvo ili narod, da li po
danici de jure et de facto treba merodavno da sudeluju u političkim
odlukama. Šta je u ovom prečniku stvoreno među građanima kao
101 Koselleck, Vergangene Zukunft (kao u napomeni 2) 370 f.

102 O ovom postignuću up. Ch. Meier (kao u napomeni 9) 10f.
103 Ovo se lepo vidi na Eshilovim Eumenidama (pre svega u poređenju sa So
tonom).
302 Kristijan Majer
građanima, staje bilo sporno ili staje trebalo proizvesti, u to su mo

gli pojmovno da prodru politički pojmovi V veka na osnovu trajnih
principa. Time se oslobađaju zatočeništva svim brojnim nasleđenim
prirodnim datostima, i vezanosti za jednoznačnost onoga površin
skog i za mnoštvo njegovih pojava. Nisu ipak mogli da se oslobode
svagda prisutnih vanpolitičkih prilika i neposredno uz njih datih mo
gućnosti i granica, a naročito ne osnovnih činjenica društvenog ra
slojavanja, obrazovnih prilika i privredne strukture. Pojmovi ostaju
potpuno usredsređeni na političko i u njemu zarobljeni.
Time je zacrtano da Grci u svom obrazovanju termina nisu bili
u stanju ni da apstrahuju od delovanja pojedinca i građana. Nisu bi
li u položaju da subjektivizuju pojmove u operativne veličine (kao
što mi to činimo sa „moći“ ili „istorijom“, „demokratijom“ ili „kapi
talizmom“).1033 Nije, očigledno, bilo ni spremnosti ni izazova za
onaj poseban oblik nestvamosti društveno-političkih pojmova koji
može nastati tek kada se u većoj meri iskusi autonomna sila velikih
nadličnih procesa.103b Ovo kod Grka nije bio slučaj. Povremeni izu
zeci potvrđuju pravilo.103c Za to je bilo malo inicijative, jer, s jedne
strane, takvi procesi u polisima nisu ni iz daleka bili toliko moćni kao
u modernim društvima, a s druge strane, razdaljina je bila suviše ma
la da bi se u delovanju konkretnih subjekata i iza njega moglo vide-
ti delovanje sila koje se sadrže u apstraktnim pojmovima. Ovde se
afirmisala ta upletenost u političko, njoj je odgovarala neobična sa-
merljivost zbivanja prema pojedincu i prema građanima.103*1 U taj
isti odnos uslovljavajuće/uslovljeno spada verovatno i izostanak
temporalizacije. Jer pomena vredno subjektivizovanje sveta pojmo
va izgleda daje povezano sa ovremenjivanjem. Svakako mnogo go
vori u prilog hipotezi da saznanje autonomnih procesa - ukoliko se
ШЗа Up. E.Auerbah, Mimesis, Nolit, Beograd, 1968. str. 43-44.

103b C. Meier (kao u napomeni 6) 19 ff.
103c Subjektivizacija pojma rata kod Tukidida 1,122,1. 3,82,2. Kao ekstrem
na mogućnost: shvatanje monarhije kao korumpirane sile, Herodot 3,80,3.
I03d Vidi niže str. 328-330, 475-477.
ne iscrpi u pojedinačnim opažanjima, već treba da postane domi

nantno iskustvo - pretpostavlja prevazilaženje jednog praga, upravo
onog iz kojeg proizlazi ovremenjivanje. Drugačije je sa personifika
cijama pojmova koje susrećemo u arhajsko doba (kao što je personi
fikacija eunomije).103e Ovi pojmovi se kreću u još potpuno nomistič-
kom okviru, odnose se na mnogo šta više od političkog poretka u
užem smislu reči, nisu još stvarno subjektivizovani pojmovi već pre
subjekti koji su istovremeno pojmovi, ili tačnije: u onoj meri u kojoj
oni to postanu, gube svoju subjektivnost.
U skladu sa ovim je bilo i to da pojmovi V veka nisu otvarali ni
kakva nova očekivanja za budućnost. Prvenstveno su se odnosili na
postignuto. Čak i tamo gde je demokratija bila dalje razvijana, kao u
Atini pod Periklom, mogućnost za tako nešto nije bila prepoznata
dugo pre ostvarenja. Tek je, vremenom, iz iskustva brojnih poboljša
nja proizašla pretpostavka da se mogu iznaći još bolje institucije,
istina, ne nužno u smislu demokratizacije, već samo uopšteno u smi
slu rastućeg saznanja i u smislu mogućnosti političkog oblikova
nja.104 Najsavremenije zvuči kad Teramen kod Ksenofonta na kraju
veka govori o ljudima za koje demokratija nije lepa i dobra {kali), sve
dok robovi i oni koji toliko oskudevaju da bi za jednu drahmu izda
li grad, ne uzmu u njoj učešća.105 Nije jasno da li su to oni izveli iz
pojma „demokratija“. U svakom slučaju, ne treba na osnovu ovoga
zaključiti da su računali sa tendencijom demokratizacije. Imali su sa
mo mišljenje o demokratiji i ono, dopola, nije predstavljalo nikakvu
novinu, jer su siromasi u Atini u njoj odavno učestvovali; a otpola,
što se robova tiče, oni ni u sadašnjosti ni u budućnosti nisu pomišlja
l03e Solon, Elegija 3. O problematici nastanka (kao u napomeni 9) 17 ff. Nar.

22 f. Ostwald (kao u napomeni 33) 63 ff. 71 ff.
104 Up. Hipodamova uprava: Aristotel, Politika 1268 b 22 ff
105 Ksenofont, Helenika 2,3,48. U pogledu robova, Ksenofont je ovde možda
(ali ne Teramen), grubo govoreći, aludirao na planove kao što je onaj posvedočen
kod Aristotela, At. Pol. 40,2. Up. i Aristofan, Žabe 693 f. Neki sofisti su u principu
govorili o jednakosti svih ljudi, uključujući robove, ali nije poznato da su odatle iz
vukli političke konsekvence.
304 Kristijan Majer
li na neku realizaciju; iz naroda se, pogotovo, morao podići otpor. Ali

i da su ovi - sigurno malobrojni - ljudi ozbiljno mislili, takvo proši
renje demokratije bi za njih bilo pitanje vlasti i institucija (koje su
mogle da rade na uključivanju robova u stvari od javnog značaja), a
ne problem tog vremena.
Naravno da su različiti pojmovi bili ideološki obojeni i da su kao
takvi osporavani u svom sadržaju. Aristokratia, recimo, u kojoj se iz
ražavao zahtev oligarhije; i politeia i politës, isto tako konstituent dê-
mos u dëmokratia. Naročito snažni su bili vodeći pojmovi koji su
formulisali ideale i koji su posedovali izuzetno veliku moć ubeđiva-
n ja :,jednakost“ pre svega, koja je imala prizvuk pravednosti, tako
da se, izgleda, već u Peloponeskom ratu javila tendencija ka novom
pojmu jednakosti koji je bio konkurentan sa demokratskim, a zatim
se, u IV veku, razlikovala aritmetička od geometrijske jednakosti.1053
U skladu s tim, „izonomija“ je bila efikasan slogan.106 Možemo
podsetiti i na idealističke pojmove homônoia i philia, ili na nastoja
nja potkraj Peloponeskog rata da se novi ideal patrijarhalne države
(pdtriospoliteia) ispuni različitim sadržajima, i konačno, na tako op-
šte pojmove kao što je pojam dikaion, da i ne govorimo o drugim,
naročito spoljnopolitičkim pojmovima.107 Ovaj vid stranačkog zapo-
l05a Sumnja u demokratsku jednakost krajem V veka (prema kojoj su samo

pojedinačni građani međusobno bili jednaki, ali ne i „bogati“ sa „siromašnima“):
Tukidid 4,86,4 (o tome Aristotel, Politika 1291 b 30). 6,18,6; 39,1 f. (o tome na str.
479, napom. 115). - Platon, Nomoi 757. Aristotel, Politika 1301 b 2 6 ff. Up. 1282b
18 ff. 1301 a 27 ff. 1303b 3 ff. 1307a 26 ff. 1318a 4 ff. Nikomahova etika 1131 a 22
ff. 1158b 31 ff.
106 Herodot 3,80,6. Tukidid 3,82,8.
107 Up. npr. H. Kramer, Quid valeat homônoia in litteris Graecis. Diss. Gött.
1915. J. de Romilly, Vocabulaire et Propaganda ou les Premiers Emplois du Mot
deôideâ. U: Mélanges P. Chantraine. Paris 1972. 199 ff. A. Moulakis, Homonoia.
München 1973. B. Keil, EIPHNH. SB Leipzig 68, 1916. 4 ff. A. Fuks, The Ance
stral Consitution. 2. Aufl. West Port 1971. Finley. Nippel (kao u napomeni 66). Da
lje o tome Grossmann (kao u napomeni 33). Nešto o tome i Raubold (kao u na
pomeni 72). W. R. Connor, The New Politicians of Fifth-Century Athens. Prin
ceton 1971. 99 ff. Čitava ova materija bi morala da se jednom obradi obuhvatno
sedanja pojmova je nešto što je potpuno razumljivo.108 Važno je sa

mo da se ideološki sadržaj ciljnih pojmova odnosio na datosti koje
se mogu načelno iskusiti, a ne na nekakvu drugačiju budućnost, ko
ja je mogla da se sadrži u pojmovima ili da se iz njih izvodi. Vremen
ski faktor, naime, nije bio sadržan u ovim ideologijama. Pàtrios
politeia je čak izrazito ciljao na ponovno uspostavljanje ranijih obli
ka državnog uređenja. Pojmovi su, otuda, tim pre indikatori, a ne
faktori promene. Polje iskustva i horizont očekivanja su tako, kratko
rečeno, skoro potpuno zastrti. U doba pre nove ere postojao je izve-
stan suvišak očekivanja, ili bolje, potraživanja, čak izgleda da se u
poznoj sredini V veka iz iskustva nekolikih uspeha ekstrapoliralo
očekivanje napretka. Ali ono nije ciljalo daleko izvan okvira onog
datog. Možemo da navedemo izjave koje, pojedinačno uzete, zvuče
sasvim drugačije. U Sofoklovom Ajantu se govori o dugom, nemer-
Ijivom vremenu i kaže: sve se može očekivati (ouk esti aelpton hou-
den).109 Ali to se odnosi samo na ponašanje i sudbinu pojedinačnih
ljudi, na nepredvidljivost buduće promene, a ne na nemogućnost
uporedivosti budućeg vremena. Kad Atinjane nazivaju „novotarima“
(,neoteropoioi), time se, pre svega, misli da oni uvek započinju nešto
i temeljno sa istorijskih stanovišta, pri čemu bi trebalo istražiti svet pojmova odre
đenih razdoblja u potpunosti (zajedno sa funkcijama pojmova, njihovim međusob
nim odnosima, problematikom upadljivog javljanja nekih pojmova i nepostojanja
nekih drugih (koliko se to može razaznati), zajedno sa nepromenljivošću i prame
nom, političkim perspektivama itd., i to sve na pozadini politike i državnog uređe
nja tog doba).
108 Zanimljivo je jedino šta je bilo sporno a šta nije. Odatle proizlazi raspon
suprotnosti i, verovatno, modifikovani prežitak i opstanak starih ideala, na koje su
se odnosile nove datosti.
109 646 ff. Reč je o Ajantovom „govoru obmane“, ali ovde je Ajant utoliko
više morao da se pozove na opšta iskustva (kao što ih je imalo Sofoklovo vreme).
Ne osporava se sasvim da je iskustvo potresa i prevrata tog doba ušlo u ovu for
mulaciju (sadržaj iskaza nadmašuje kontekst). I onda iskaz ostaje u okviru kon
teksta „slučaja promene“ . Kao u polla ta deina Antigone, novo iskustvo se formu-
liše i razumeva kao nešto bezvremeno: u njemu nema očekivanja drugačije bu
dućnosti.
306 Kristijan Majer
novo u spoljnopolitičkoj sferi, menjaju položaj svog grada, a na taj

način i sam „interpolitički sistem“.110 Istovremeno se naglašava i da
oni stalno pronalaze nešto novo i na taj način doprinose promeni
uslova moći i života: ovde leži (kao pri očekivanju napretka putem
institucionalne reforme) jedan suvišak očekivanja, ali i on je sra-
zmemo mali.111
Sa stanovišta novije istorije, pitamo se kako je pod takvim uslo-
vima uopšte moglo da dođe do demokratije. Ovo pitanje se može i
uopštiti: o kakvoj vrsti promene se tada radilo? Već se tad postavlja
lo pitanje da li je tendenciji celovite promene pojmovnog sveta od
govarala celovitost društveno-političke promene. Osim toga, i dalje
je otvoreno pitanje da li se, i u kojoj meri, u to vreme shvatala pro
mena kao takva. Sa ovim kompleksom pitanja zadiremo daleko iz
van naše teme u celokupne prilike. Njime, usled toga, treba da se po
zabavimo strogo koncentrisano i ponajviše preko teza.
Kao grčki pojam za promenu treba navesti pre svega metabolé,
što onda ujedno postaje i termin za ustavni prevrat. „Metabole“ je u
političkom delovanju relevantan termin za više ili manje svesno pro
uzrokovanu promenu, koja se u pogledu državnog poretka odražava
u novim odnosima moći i institucijama, a nije neprelazna promena.
Pored toga stoji kmêsis za „pokret“, „smenljivost“ i „potres“.112 U
istoriji koja je nastajala u to doba radi se o érga i pmgmata, a to pr
venstveno znači: dela i radnje. Iz ugla istorije pojmova je zanimljivo
da oba ova termina označavaju međusobno izukrštano gomilanje
radnji koje čine jedan događaj. U širokom smislu se govori o genö-
mena. Istorija se bavi delovanjem na političkoj sceni i promenama
koje proishode iz takvog delovanja. Ovde se nalazila promena koja
110 Tukidid l,70f 6, 18,6 f. Up. dole na str. 440-441, 461-463.

111 Niže na str. 419 ff.
1,2 Up. H. Ryffel, Metabolipoliteion. Bern 1949. A. Heuß u: Historische Ze
itschrift 216, 1973, 4 ff H. Strasburger, Die Wesensbestimmung der Geschichte
durch die antike Geschichtsschreibung. Wiesbaden 1966. Uporedi i Demosten
9,47.
je relevantna za opštost i koja se tiče celine.113 Verovatno nisu samo

ličnost pesnika ili zakoni tragedije uslovili da najznačajnije promi
šljanje o najvažnijem stadijumu u borbi između starog i novog, ka
ko nam je preneto, ove promene shvata u skladu sa obrascem borbe
između božanskih dinastija (Eshilove Eumenide, 458. god.
p.n.e.).114 Mnogo opštije je opažen krajnje intenzivan politički kon
flikt, potres koji ga je pratio, pa čak i specifičnost novog državnog
poretka, ali ne i sama promena
Zapaženi su, istina, obimniji procesi koji su izrastali iz šireg
osnova, kao što su uvećavanje znanja, sposobnosti i materijalnih
sredstava ili povećavanje političkih konstelacija moći i veličina, ali
ova zapažanja su, celovito posmatrano, pre stajala na margini i za
njih ne postoji jedan pojam.115 Promena koja se na takav način od
vila je bila suviše slaba da bi mogla da, tako rasuta na velikoj povr
šini, pređe prag koji je stajao naspram njenog opažanja Otuda se ni
je mogla stvoriti svest o procesualnoj dinamici, ni o pojmu napretka
i istorije.
Svakako je postojala izvesna svest o mogućnosti ljudi da zna
čajno poboljšaju svoje životne prilike. Ona je bila raširena među teh
ničarima (u najširem smislu reči), među umetnicima, sofistima i po
litičarima Bila je to u suštini svest o moći, naime, svest o sposobno
sti, naročito pripadnika ovih krugova, da uvek stvaraju nešto novo,
nove metode u najrazličitijim oblastima Izvedena je iz pojma
téchnë, koji se pojavio u V veku i označavao sposobnost da se pri
menom adekvatne metodike mnogo toga uradi u najrazličitijim sfe
ram a S ovim je u vezi i nada u institucionalno poboljšanje. Ova svest
o moći je u nauci o postanku kulture imala istorijsku dimenziju, ali
je u suštini imala na umu moć samu, a ne njeno uvećanje. Usredsre-
113 Gesch. Grundbegr. 2, 595 ff. O tome //. Arendt, Fragwürdige Traditions
bestände im politischen Denken der Gegenwart. Frankfurt 1957. 54 f. 83 f.
114 Gore na str. 160-163. Treba uporediti i raspravu o prevratu kod bogova u
Prometeju, koja je u isto vreme nastala.
115 Gesch. Grundbegr. 2,353 f. na str. 459 ff.
308 Kristijan Majer
dila se tako na delanje i one koji delaju, a samo usput primetila pro
ces koji je iz toga proizašao. U skladu s tim su i očekivanja budućih
poboljšanja bila relativno m ala116
Ovaj vid opažanja je uslovljen načinom promene, merodav-
nim za predistoriju i za nastanak demokratije.117 Pretpostavke
demokratije su stvorene tokom jedne duge krize, određene time
što ni monarhijske instance ni plemstvo nisu mogli da na zado
voljavajući način reše brojne probleme koji su se nametali zajed
ničkom životu u državi. U to doba se na području cele Grčke
obrazovao širok krug političkih mislilaca, koji je dugo gradio tre
ću poziciju između sukobljenih strana, jedan interes za polis u ce-
lini, a kontemplacijom i iznalaženjem institucija pokušavao da
izađe na kraj s krizom. Njegova razmišljanja su se postepeno po
vezala sa interesima narodnih masa u pogledu zaštite od aristo
kratske samovolje i poboljšanja životnih prilika. Njihovo nezado
voljstvo je prevedeno u zahtev za određenim pravima koja se ti
ču glasanja, donošenja odluka i nadzora, odakle je konačno pro-
izašla vladavina naroda.
Tako je nastala alternativa koja je dala jedinstvenost ovom
procesu od doba stare ere naovamo. Ona je, koliko možemo da
ustanovimo, ciljala samo na izonomiju. Dalji razvoj u demokrat
sko uređenje se, ipak, u suštinskim crtama odigrao tek i eventu
alno na osnovu uslova koji su vladali posle grčko-persijskog ra
ta. Tek u to vreme počinje (ne računajući izonomiju) i stvarna
promena pojmovnog sveta. Tek u ovom stadijumu se u celovitoj
tendenciji politizovanja pojmova pokazuje promena u pravcu de
mokratije. Ali ova istorijska diferencijacija ovde nije važna, ovde
se govori o načinu na koji su Grci opažali i shvatali promene.
Pojedinačne korake na ovom putu načinili su ponajviše ple
mići, koji su želeli da uz pomoć naroda nadjačaju pripadnike
116 Up. dole na str. 419

117 Up. o tome prim. 10. Entstehung und Besonderheit (kao u napomeni 29)
8 ff. 11 ff.
svog staleža.118 Međutim, oni pri tom nisu mogli da na duže sta
ze (posle konsolidacije privrednih prilika za vreme VI veka) prido
biju narod materijalnim sredstvima, već samo političkim pravima
U tom procesu, u kojem se na konstantnoj izgradnji pozicije na
roda (koja je dostignuta u izonomijama) povremeno odslikava jasna
motorika, niko nije znao kuda se tačno ide. Bili su u stanju da idu sa
mo korak po korak, i da tek ponešto predvide. To je proizvelo rela
tivno snažan potisak, naročito pri učešću velikog broja polisa, koji su
se, gusto zbijeni jedan uz drugi, nalazili u živom pokretu.
Međutim, nikako nije mogla da izraste ideja o tome da se na
rodne mase polako prosvećuju, obrazuju i pripreme za koncept slo
bode i jednakosti, koji je već postojao u njihovoj predstavi kao cilj.
Na tome je ostalo i u V veku. Ako bi se otkrile nove mogućnosti, na
primer demokratski efekat parola javnih službi, mogle su se odmah
sprovesti u delo. Njihova korist je bila dosežna, bila je u skladu sa, po
pravilu, opipljivim interesima. Ni očekivanje sad nije moglo dobiti
više do tek neznatnu prednost nad iskustvom, jer se tako lako dalo
ostvariti (čim se moglo zamisliti), jer gaje iskustvo uvek jednako pri
stizalo. Dugo je bilo moguće da se novim planiranjem i novim dela-
njem zatvore jazovi koji su se otvarali između iskustva i očekivanja
Tek otprilike u poslednjoj trećini veka, kad se iscrpla alternativa na
roda, očekivanja su sve više premašivala iskustvo.119 No, i tada su to
bila očekivanja jednog malog sloja da se preduzme akcija, a ne oče
kivanja kakvog procesa, a njihov vrhunac se dogodio u istom onom
procesu u kojem se inteligencija odvojila od naroda: ostatak se tako
izgubio u teoriji.
118 J. Martin u: Chiron 4,1974, 5 f f , koji previđa daje ovo moglo da vodi ta
kvom ishodu samo kad je u narodu bila uticajna naročita, doduše, pre šlepa, nika
ko dalekosežna snaga koja se u isti mah tiskala u pravcu jačeg učešća u politici.
119 Up. B. Snell, Dichtung und Gesellschaft. Hamburg 1965. 165. 174. Zani
mljivi, npr. Zahtevi koji se artikulišu u eleutherios (Gesch. Grundbegr. 2, 429.
Grossmann, Promethie und Orestie. Heidelberg 1970. 178 ff).
310 Kristijan Majer
Na taj način se proces pripreme koji se u stvarnosti odigravao

nije mogao svesno ili naknadno opaziti. Tim pre su se saznale - ko
načno dostignute - mogućnosti pre svega institucionalnog kreativ
nog delanja i mišljenja. Beskrajno dugo se razmišljalo o problemi
ma, konačno su se iznašla upotrebljiva rešenja; u krugu političkih
mislilaca, stručnjaka, ali na neki način najviše u građanskim krugo
vima, u kojima su živeli i na koje su se odnosili. Tada se može obja
sniti da se u svesti razvila sposobnost za delanje, i to u nezamislivim
razmerama, pa je nastankom političke alternative i izuzetnim inten
ziviranjem života utrla sebi put. Kad se kod Herodota u raspravi o
ustavu objašnjava da su u demokratiji poštovani nômaia patria, sti
če se utisak da svest o promenljivom karakteru demokratije uopšte
nije bila tako velika ili je bila samo prolazna, i nije išla dalje od ostva
renja ovog starog, konzervativnog cilja.
Još nešto treba dodati: Budući da se proces demokratizacije slio
u politički identitet, odnosno da se u njemu ostvario (a potom se is
crpljenjem spoljnopolitičke sfere delovanja posle ratova s Persijanci-
ma i amalgamisao), upio je sile koje je u velikoj meri lansirao u po
litički život, kao i u opažanje neočekivanih mogućnosti i problema
koji su se odatle brzo izvodili. Delanje i sposobnost za delanje su otu
da iz mnogih razloga morali da stoje u prvom planu opažanja i poi
manja tadašnjeg zbivanja.
Društveno-politički svet pojmova, koji promenu ovog stoleća
naznačava u svojoj promeni, ali ne shvata promenu samu već samo
njene rezultate, tačno odgovara ovoj konstelaciji dešavanja. Pojmovi
su tu pre svega imali funkciju orijentacije. Oni nisu mogli da obra
zuju glavnu nit zbivanja.
Odakle su stvoreni, ne može se videti. Ali mala je verovatnoća
da mnogi ovi pojmovi potiču iz sofistike. Verovatno su nastali tamo
gde je nastala i stvarnost koju su pokušavali da obuhvate: u zajedni
ci građana, odnosno u krugu onih koji su njima upravljali i intenziv
nije razmišljali o polisu i politici. Sofisti su bili među njima, ali je, za
pravo, njihov doprinos jeziku i mišljenju Grka više u tome što su na
pravili jaz između obrazovanih ljudi i svetine, kakav nije postojao ra
nije. Jer kad se kod Grka odvijala „demokratizacija“ pojmovnog je

zika, ona se, sve do kraja V veka, sastojala u tome što je proširenje
socijalnog kruga učesnika u njoj išlo ruku pod ruku sa politizova-
njem sadržaja
U ovim delatnim konstelacijama promene - da izrazimo ovo,
naposletku, kroz teze - može se kategorijalno razložiti odnos izme
đu politizacije i temporalizacije. Razdoblje Sattelzeit je računalo sa
promenom u određenim sektorima, koja se odnosila na celokupno
čovečanstvo i, pre svega, tekla procesualnije. Intencionalno delanje
(u pogledu svojih ciljeva) takoreći se samo priključilo ovom proce
su: on je načinjen pre svega iz sume nebrojeno mnogo dešavanja i
promena; on se sadržao u njihovom gomilanju. Svet je bio u potpu
nosti određen usmerenim kretanjem. Tome je odgovarala temporali-
zacija pojmova, sa svim onim što je u njoj sadržano. Grci su, opet,
računali samo sa političkim promenama u polisima, između njih, i
izvesnim uvećanjem ljudske sposobnosti za delanje u grčkom svetu
u celini. Oblik ove promene je bio određen političkim delanjem, a još
i više saznavanjem, otkrivanjem, stvaranjem novih mogućnosti u
jednom krugu „sposobnih“ koji je zahvatao celu Grčku, ali je bio re
lativno mali. Čovekov svet je u celini viđen kao statičan.120 Tome je
odgovaralo politizovanje pojmovnog sveta.
Politizacija je, kao glavna tendencija promene, isključivala tem-
poralizaciju. Nasuprot tome, temporalizacija je u potpunosti sadrža
la politizaciju. Ali ova je pri tom mogla da obrazuje samo jedan sek
tor promene među ostalima. Nije dobila pravo prvenstva. Političko je
najpre moralo, tamo gde se državi suprotstavljalo moćno društvo (ili
se s njom sekundarno amalgamisalo), a to znači: u vreme rapidne
sveobuhvatne promene, da bude nešto iz osnova drugačije nego što
je bilo u statičnim vanpolitičkim prilikama antike. Ono je, sve do u
pojedinosti, bilo zaraženo opštim procesnim zbivanjem, njemu izlo
120 Up. dole na str. 354 ff. O nemenjanju i promeni: na str. 431 ff Tukidid je
to drugačije video (1,2 ff.), ali i kod njega okvir u principu ostaje statičan.
312 Kristijan Majer
ženo i primorano na uvek nova prilagođavanja. Ono se sve više mo

glo shvatiti kao puko funkcionalno.
U vezi s pitanjem o opšterelevantnoj promeni i delatnim konste
lacijama u okviru nje javlja se, naime, suprotnost između politizaci-
je i temporalizacije. Radi se o dva u osnovi različita oblika ispunje
nja istorije, koja su se pojavila u odgovarajućim pojmovnim svetovi-
ma (i ukazala im na jedno, uvek različito, mesto u zbivanju). S tim
je povezano i to daje u antici bilo svesno i problematično više dela
nje nego menjanje, čovekovo umenje više nego promena; što se po
tom ispoljilo u čitavoj kulturi. U vezi s ovim je i to da su se u antici
od politike i institucija i in politicis mogla očekivati strukturna po
boljšanja, dok ih mi pre očekujemo od vremena i u svim oblastima
života, pod uslovom da to činimo.
Iz kategorije konstelacija delanja tako proizlazi da se specifičan
oblik promene u V veku pre nove ere može zapaziti na promeni poj
mova, a i na tome što sami pojmovi zaostaju za zbivanjem. Kod pro
mena koje se odigravaju velikom brzinom ovo samo pokazuje da
stvari ostaju en meso, u samoj sredini među građanima, da se radnje
ne gomilaju u veće procese koji se mogu opaziti. U istoj sredini je
ostalo i mišljenje. To je bilo uslov da se shvati politički svet u kom
se živelo, a ne kretanje istorije. Samo u meri u kojoj se u tom svetu
širio raspon političkih suprotnosti (najviše su se odnosile na građan
ski ustav), širile su se i moguća odstojanja između različitih mišlje
nja, i distance prema stvarnosti (dok Sokrat i Platon nisu iznašli no
ve dimenzije).
PROCES I DOGAĐAJ
U GRČKOJ ISTORIOGRAFIJI
U V VEKU PRE NOVE ERE
U okviru problematike „procesa i događaja" pokazuje se po

sebno interesovanje za klasičnu grčku istoriografiju. Da pređemo
odm ah na teze koje ćemo kasnije razviti: Prvo, klasično grčko pi
sanje istorije kao istorije događaja je pretpostavljalo rane forme
jednog prvenstveno procesualnog načina posmatranja, a potom ih
je potisnulo u stranu. To se može primetiti u Herodotovom delu.
Drugo, konstituisanje istorije događaja je u povesti istorijskih na
uka bilo izuzetno veliki napredak. Sa stanovišta današnjice, odno
sno sa stanovišta istorijske nauke koja je snažno usmerena na pro-
cesualno, to deluje zapanjujuće i teško razumljivo. Zbog toga je
kontemplacija grčke istorije pogodna da se rasvetle granice i im
plikacije kategorije procesa. Treće, klasična istorija, pored tradici
onalnih, takođe sadrži i izvesne novorazvijene forme procesual
nog načina posmatranja, koji je, kako se čini, izveden iz nauke o
nastanku kulture. To su preteče „konjekturalne istorije” XVIII ve
ka nove ere, koje se kao takve jedva još razmatraju. Četvrto, u V
veku pre nove ere nalazimo jednu posebno zanimljivu vezu izm e
đu istorije i stvarnosti. M oglo bi se takođe reći: između promene
314 Kristijan Majer
i opažanja te promene, ili, takođe: između konstelacija postupaka,

povezivanja tih postupaka i ostalog živog sveta.
Kao događaj ovde treba da se razum e ono povezivanje postu
paka, u kojem se postupci različitih subjekata na kontingentan na
čin prepliću. Posredi je „događajno posm atranje“ dalekosežnih
procesa ako se njihov tok suštinski shvata s obzirom na kontin-
gentna povezivanja postupaka i međusobne odnose tih postupaka.
„Procesualno posm atranje“ mora, s druge strane, ovde najpre ne
gativno da se odredi kao shvatanje koje tok takvih procesa posma-
tra u suštini nezavisno od postupaka i događaja (bez obzira na to
što oni prilikom pokretanja ,,procesa“ mogu da igraju neku ulo
gu). Ovo određenje ima smisla u pogledu na jedno doba (pre Gr
ka) koje još ne poznaje misaono rekonstruisanje dugoročnih pro
cesa u njihovoj događajnosti; sledstveno tome, ono još ne može ni
da pojmi onaj teško shvatljiv ili potpuno neshvatljiv broj impulsa
koji danas, izgleda, odlikuje opštu predstavu o procesu. Ovi pro
cesi se uvek odnose na jedan jedini referentni subjekt,1 odnosno
na pojedince, file i političke jedinice. Posle otkrića istorije doga
đaja, današnji opšti pojam m ože da shvati nešto od naše teme sa
mo uzimajući u obzir izvesne delove u Tukididu.
Grčka istorija, nastala sa pojavom Herodotovog delà, odliko
vala se time što je dugoročnije tokove, koji su zahvatali čitave ge
neracije, shvatala kao m ultisubjekatsku istoriju događaja, pokuša
vala da događaje razume, pripovedala ih i tu pripovest objavljiva
la.2 Njen cilj nije nikako isključivo bio razum evanje ovih tokova,
već često i očuvanje vesti o delima i spomena vrednim događaji
ma, ili književno svedočenje o kakvom zanimljivom predmetu.
Ali svaki put se radilo o delima veoma različitih subjekata, i ona
1 O ovom pojmu koji je skovao V. D. Štempel: Stempel in: R. Koselleck/W.-

D. Stempel, Geschichte - Ereignis und Erzâhlung . München 1973. 329. H. Lübbe,
Geschichtsbegriff und Geschichtsinteresse. Basel 1977. 75 ff.
2 Uporedi Nastanak istorije str. 347 ff!
su nastajala u kontingentnoj vezi, i bar su ona intelektualno zna

čajna delà bitno imala za cilj da shvate dugoročnije tokove na
osnovu rekonstruisanja i pripovedanja dužih nizova kontingentnih
zbivanja. Pod većim brojem subjekata se ne misli samo na veći
broj delatnih ličnosti, nego i na veći broj tih ličnosti na koje se od
nosi istorija („referentne subjekte11). Jer se Grci, po pravilu, nisu
bavili samo jednom političkom jedinicom ,3 a ponajmanje su raču
nali s jednom jedinicom istorije. Šta to znači i kako se tumači, po-
staviće se ubrzo kao pitanje. Ovde treba pre svega da se prikaže
pandan u odnosu na koji se grčka istorija uzdigla: jer tako nešto
nisu poznavale visoke kulture Prednje Azije. Jedino u Izraelu na
lazimo nešto što možemo uporediti.4
Javno predstavljeno postupanje je bilo, na primer, u Egiptu,
M esopotamiji i kod Hetita rezervisano gotovo isključivo za kra
ljeve. A kraljevi su bili ti koji bi o tome izveštavali. Donekle su i
visoki službenici mogli da saopšte pokolenjima o svojim postig
nućima, ali oni su se pri tom predstavljali kao pomoćnici kraljeva.
Ovo dolazi do izražaja - i verovatno govori o ne sasvim čvrstoj
monarhijskoj strukturi - kada hetitski kralj u objavljenim napisi
ma priznaje d a je „događajno11, odnosno uz istovremene pretnje sa
više strana, zapao u ozbiljne nevolje, iz kojih se, međutim, potom
spasao svojim podvizima.5
3 Gde je bilo reci o Jstoriji’ jednog grada, grad je davao samo okvir pripove
danja, u kojem su potom postupci i događaji između više subjekata bili deo sadr
žaja.
4 Problem kineske istoriografije ostaje pri tom otvoren, budući da mi nije do
voljno poznat.
5 E. Otto, Geschichtsbild und Geschichtsschreibung in Àgypten. U: Die Welt
des Orients 3.3. Gottingen 1966, 161 ff. E. Hornung, Geschichte als Fest. Darm
stadt 1966. Einfuhrung in die Àgyptologie. Darmstadt 1967.49.124-125. Planung
und Realitât im alten Àgypten. U: Saeculum 22, 1977, 48ff. L. Bull, Ancient
Egypt. U: The Idea of History in the Ancient Near East. Izdavač R. C. Dentan. New
Haven/London 1955. E. A. Speiser, Ancient Mesopotamia. Isto. 35-37. H. Gese,
316 Kristijan Majer
M ora da su bar određeni krugovi prilično tačno znali kakav je

uistinu bio odnos prem a politici i vođenju rata. Nijedna spletka ni
je m ogla da se zasnuje, nijedan vojni pohod, nijedna diplomatska
misija, nijedan komplikovan proces donošenja odluka da se oceni
i shvati, nijedna istraga da se izvrši, ako nije bilo m oguće rekon-
struisati događajne multisubjekatske veze izm eđu dešavanja. Ni
unutar širih slojeva stanovništva sigurno se nisu sva zbivanja
shvatala kao posledica delovanja kralja ili uticaja kakvog božan
stva. U užem krugu onih koji su bili upoznati sa događanjima ni
je, naizgled, bilo inicijative da se ta saznanja podele sa drugima, a
ni tu ni u narodu izgleda da nije postojao nikakav interes ili bilo
kakva mogućnost za to da se duži tokovi pripovedaju, u pisanom
obliku sačuvaju i razum eju kao posledice kontingentnog zbivanja.
Jeste beskrajno mnogo toga zabeleženo, ali se pri tom ostalo sle-
po usredsređeno na gomilu pojedinosti, prevashodno na delà kra
ljeva, izgradnju kultnih zdanja, velike proslave, pobede nad nepri
jateljim a i ritualni lov, nivo Nila posle plavljenja, itd.*6 Verovatno
nije uopšte lako za nekog da razum e dugoročnije tokove kao ni
zove kontingentnih događaja, odnosno kao zbivanje u kojem se on
ne podrazum eva i koje njemu nije namenjeno. To verovatno izi
skuje izuzetne sposobnosti za određeno apstrahovanje, m ožda i za
određenu diferencijaciju uloga u jednom društvu.7
Geschichtliches Denken im Alten Orient und im Alten Testament. U: Zeitschrift

ftir Théologie und Kirche 55, 1958, 127ff. A Kammenhuber, Die hethitische
Geschichtsschreibung. U: Saeculum 9, 1958, 136-138. H. Schmôkel, Kultur-
geschichte des alten Orient. Stuttgart 1961. 335-336, 339-340. Uporedi za Izrailj:
J. Kegler, Politisches Geschehen und theologisches Verstehen in der frühen israe-
litischen Kônigszeit. Stuttgart 1977. 14-17.
6 Hornung, Geschichte 21. G. von Rod, Der Anfang der Geschichtsschrei
bung im alten Israel. In: Archiv fur Kulturgeschichte 32, 1944, 2,
1 1 N. Elias, Über den Prozess der Zivilisation I 2, izdanje Bem/München
1969. LVIII. Was ist Soziologie? München 1970. 61. Uporediti i Plutarhovo viđe
nje, Nikija 23,4.
Dokle god je postojala potreba za ražurnevanjem dugotrajni

jih zbivanja, ona se u prednjoazijskim visokim kulturama (osim u
Izrailju) zadovoljavala ,,samoodnosnim“ smisaonim konstrukcija
ma, što bi značilo, određenim tumačenjima, prem a kojima je ak-
tuelno zbivanje na neki način bilo pripisano dotičnoj političkoj je
dinici, a ona ga i sama prisvojila, ili joj ga je već nekako viša in
stanca namenila. Tome pripada i shvatanje po kojem su se u Egip
tu neprestano zametali haos i anarhija, nasuprot čemu bi kralj po
tom iznova uspostavio kosmički poredak. D ruga varijanta ovog
osnovnog obrasca tum ačenja istorijske kontingencije je mesopo-
tam sko shvatanje da su drastični događaji posledica (uglavnom
kultnih) ogrešenja kraljeva; ili da su pojedinačna božanstva odre
đenim kraljevima ukazala posebnu naklonost. Dalje objašnjenje je
smena srećnih i nesrećnih razdoblja, na koju se u M esopotamiji,
ali - prem a svedočenju Herodotovom - očigledno i u Egiptu ra
čunalo (i koja se, uostalom, mutatis mutandis sreće i u Kini).8
Sveukupno, sumiranje kontingentnih načina sudaranja različitih
sila u okviru političkih jedinica i u njihovoj spoljnoj istoriji na du
že staze se ili ne opaža, ili tumači izvan toga. Moglo bi se reći: po
red kraljevih postupaka, pratili su se pre svega i procesi, odnosno
događajni tokovi, široko rasprostranjeni i dalekosežni. Bar jedan
vid kategorije procesa određuje opažanje dužih deonica vremena,
i događajnost pri tom ne igra nikakvu ulogu. Svaki od ovih pro
cesa je imao po jednog jedinog referentnog subjekta, pa i u M eso
potamiji.
8 E. Otto, Wesen und Wandel der âgyptischen Kultur. Berlin/Heidelberg/New

York 1969. 66. Homung, Geschichte 29. Gese 127-129. H.-G. Güterbock, Die hi-
storische Tradition und ihre literarische Gestaltung bei den Babyloniem und Het-
hitem. In: Zeitschrift fïir Assyriologie N.F. 8, 1964,2. 13. 15.34.36. 75. P. J. Opitz,
Chinesisches Altertum und konfuzianische Klassik. München 1968. 26-27. 29-30.
76. W. Bauer, China und die Hoffnung auf Glück. München 1971. 110-111. Zur
zyklischen Auffassung im deuteronomistischen Geschichtsverstàndnis: Kegler,
253.
318 Kristijan Majer
U pisanoj zaostavštini izrailjskog naroda nalazimo jednu pot

puno drugačiju sliku: bar poneki izveštaj o teškim unutrašnjim
okršajim a i stalne vesti o spoljnim borbam a sa susedim a i imperi-
jam a, a ove vesti su takve da prenose u celini kontingentne načine
sudara tih sila. Verovatno je ovde u rano doba, najkasnije od osni
vanja kraljevstva, postojalo neko neobično interesovanje za vojne
i političke događaje i tokove. Prošlost je sazdala izuzetno važan
izvor saznanja. To se ogledalo u bogatom predanju. M eđutim, ni
tu nije m ogao da se uoči pokušaj da se dugotrajnija zbivanja re-
konstm išu, ispričaju ili shvate kao sled kontingentnih događaja.
Koliko nam je poznato predanje iz Svetog pisma, imamo svu
da posla sa teološkom istoriografijom.9 Grčkoj istoriografiji je
najbliža pripovest o prestolonasledniku Davidu, koja je očigledno
napisana u Solomonovo doba. Eduard M ajer ju je nazvao pravim
pisanjem istorije, kakvu su Grci tek na vrhuncu svog razvitka u V
veku dostigli: Tok sveta i nemezis koji se sopstvenom krivicom od
igrava u lančanju događaja prikazani su potpuno objektivno. Ali
kada piše da bi svaka pom isao na natprirodno vođenje ovde bila
teško razumljiva, onda on previđa glavne delove teksta. Gerhard
fon Rad je, naime, pokazao da se tu priča jedan sled događaja, u
kom j e imanentno uzročni lanac potpuno stisnut; tako stisnut da
ljudsko oko ne nalazi više nikakav otvor, kroz koji bi B og mogao
da interveniše. M eđutim, mišljenje autora o poslednjoj delotvor-
noj moći u istoriji time j o š nismo utvrdili. Jer bilo je neopaženo,
kako istorija pokazuje, ali Bog je na sve delovao, sve konce držao
u rukama, a njegovo delovanje j e obuhvatalo velike političke do
gađaje, kao i skiivene odluke srca. Cela oblast čovekova j e polje
delovanja božjeg proviđenja. Ovo shvatanje o „concursus divi-
9 G. von Rad, Theologische Geschichtsschreibung im Alten Testament. U:

Theologische Zeitschrift 4, 1948, 161 ff. Novija literatura i izvesna modifikacija
kod Keglera. Potom F Hesse, Zur Profanitât der Geschichte Israels. U: Zeitschrift
für Théologie und Kirche 71, 1974, 262ff.
nus “je ono što j e našem istoričaru omogućilo da bude pravičan

u prikazivanju celokupne ljudske stvarnosti. Jer božje delovanje
ovde se ne doživljava kao čudesno i sporadično kao u starim „sve
tim ratovima prirodnom oku j e ono skriveno, ali j e ipak mnogo
potpunije i više kontinuirano shvaćeno. Njegovo težište nalazi se
s one strane starih sakralnih institucija, sasvim u profanom .10
Ovde ne možemo da se pozabavimo različitim dimenzijama
čudesnog postignuća ovog istoriografskog i književnog remek-
dela. U suštini, dosta toga u ovom delu podseća na Herodota i Tu-
kidida, a ponegde je ono u poređenju s obojicom Grka potpuno su
periorno. U onome pak što nas zanima, ono zaostaje za njima. Ovo
delo je, doduše, uspelo da uhvati i prikaže kontingentnost jednog
značajnog sleda događaja (i više nego što se obično misli za ori
jentalne dvorske dnevnike). Ali time se vremenski okvir ograni
čava na svega nekoliko godina, tema se sužava, a pre svega, re
konstrukcija događaja u njihovoj kontingentnosti nije istinski me-
dijum njegovog razumevanja. Drukčije rečeno: autor se ovoj kon
tingentnosti ne pogvrgava u potpunosti. Sledeći je, on je ujedno i
suspenduje. Jer ono što on prevashodno u njoj traži i nalazi jesu
uporišta za delovanje Boga. Kontingentnost se, dakle, ukida, pre-
10 E. Meyer, Geschichte des Altertums 2,2. 2. izd. Stuttgart 1907, 285-286.

L. Rost, Die Überlieferung von der Throraiachfolge Davids. 1926. V. Rad (vidi na
pomenu 6) 12-14. posebno 34. 35. 39-40. Da bi ijedno i drugo moglo da bude pri
kazano - ljudi ne padaju na nivo marioneta, a upućivanje na Boga nije baš potpu
no neozbiljno, odnosno, da se od čitaoca tivži ova napetost, koja postoji u svim ži
vim religijama - to j e autorski i teološki podvig, čijoj se zrelosti i unutrašnjoj sigur
nosti ne može dovoljno diviti. Isto, str. 40. Čini mi se da rezultati ovog rada nisu
prevaziđeni Keglerovom interpretacijom. Korektura: E. Würthwein, Die Erzâhlung
von der Thronfolge Davids. Theologische oder politische Geschichtsschreibung,
Zürich 1974, daje ipak snažne argumente za to da su mesta koja ukazuju na con-
cursus divinus naknadno ubačena. Ako je to tačno, ovde se originalno radilo o či
sto političkoj istoriji, u kojoj se kritika događaja izjasnila prilično slobodno. U skla
du s tim, gorepomenuta razlaganja morala bi biti više modifikovana.
320 Kristijan Majer
vladava i očuvava (u trostrukom smislu) u - na sasvim nov način

shvaćenom - postupanju Jahvea sa svojim narodom.
Istoričareva koncepcija sukcesije na prestolu m ora da je tada
bila revolucionarna. Duhovno je pripadala ambijentu jedne „рго-
svetiteljske epohe“.n Politički ju je sigurno uslovio Solomonov
interes za legitimitet; u pogledu m nogostrane i široko rasprostra
njene vesti o pokrenutim ali ne i radosnim događajima koji su se
upravo zbili, u pogledu sumnjičenja i glasina koji su morali oda
tle proizići. Bilo kako bilo, svela se u suštini na potvrđivanje kra
ljeve vlasti. Ako joj je ovo i bila namera, ovaj relativno tačan i ne-
ulepšan prikaz događaja, koji, ipak, na odlučujućim m estim a ras-
kriva volju Jahveovu, m ora d a je bio najbolje, istorijski i teološki
najzahtevnije ostvarenje1112.
Istorijski prikazi u Starom zavetu koji sežu u dalje vreme sa
drže daleko manje događaja i nizova događaja koji se shvataju
multisubjekatski. Oni m nogo više, u suštini, prikazuju delà i po
stupke kraljeva (ništa manje u pogledu obožavanja Jahvea i dru
gih božanstava), kao i razne borbe sa tuđinskim silama. Pravo in-
teresovanje je bilo uvek usmereno na postupanje Jahvea sa svojim
narodom. U osnovi je ležala predstava o svem oćnom Bogu. Kod
Am osa se kaže: D esi li se kakva nesreća u gradu, a da j e Jahve
nije izazvao? Gerhard fon Rad o tome piše: Stari Izrailj može da
zahvali svojoj naročitoj veri u Boga što j e p u k i sled pojedinačnih
događaja uopšte mogao da vidi i razume kao istoriju... Težište do
gađanja se uopšte ne nalazi na ovozemaljskoj sceni; ni narodi, ni
kraljevi, ni slavni heroji nisu, zapravo, oni koji delaju; i samim
tim, na kraju krajeva, nisu ni predm et prikazivanja. A li ipak se sve
11 Isto, str. 41-42.

12 Bila bi se tražila ta volja na prelomnim tačkama zbivanja da bi se konačan
uspeh Solomonov odatle razumeo i obrazložio. Uporediti o Natanovom proročan
stvu takođe M. Noth, Geschichte Israels. 5. izd. Gottingen 1963. 183.5. O opštim
problemima V. Rad (vidi napomenu 6) 30-31. M. Burrows, Ancient Israel. U: The
Idea of History (vidi napomenu 5) 109.
imanentno dešavanje prati sa izuzetnim zanimanjem i najvišim

unutarnjim učešćem, j e r j e upravo to polje uticaja božjeg dela-
nja... Izrailj j e isklesao sebi sliku istorije koja se izgradila isklju
čivo iz sleda činjenica koji j e B og označio za spas Izrailja. U Izra-
ilju je, dakle, bilo istorije samo ukoliko i dokle j e sa njim išao
B ogn . Ostvarenje saveza izm eđu Izrailja i njegovog Boga nije bi
lo jednokratan događaj, već istorijski proces (u najširem smislu
reci).1314
Time se otvara jedno nezamislivo bogato, slojevito, široko
ophođenje prem a ,,istoriji“, koje kod proroka ujedno obuhvata do
gađaje čiji su oni svedoci, u neverovatnoj budnosti pri osluškiva-
nju velikih istorijskih kretanja i prom ena njihove sadašnjosti,15
Ovaj egzistencijalni značaj, ovu centralnu moć, ovu širinu nije u
G rka ni izdaleka dostiglo interesovanje za istoriju, kao ni seća-
nje.16 M eđutim , sa m ogućnostim a su postavljeni i pravci i grani
ce ovog interesovanja.
Od kakvog je značaja to za našu temu: i uz sav interes za kon-
tingentnost (bitno dat zajedno sa teologijom, sa obećanjem i save
zom, verovatno i sa društveno-političkim odnosim a moći i spolj-
nom situacijom), nije postojala m ogućnost da se trajnija zbivanja
shvate i razum eju kao m ultisubjekatska istorija događaja. Svako
opažanje kontingentnosti je ukinuto u istoriji Izrailja sa njegovim
Bogom. Koliko god su uzim ali u obzir delà ostale „svetske istori-
je “, 17 toliko su i njihov udeo u dešavanju povezivali sa samima
13 Amos 3,6 V. Rad 5-6. Die Botschaft der Propheten. 2. izd. Mimchen/Ham-
burg 1970. 81
14 Gese (vidi napomenu 5) 142. Hronike kraljeva Judeje i Izrailja, koje nam
nisu dostupne, na koje se u deuteronomijskoj Knjizi kraljeva više puta upućuje, oči
gledno javni anali carstva (V. Rad, Theologische Geschichtsschreibung 163-164)-
teško da su sadržale nešto više od delà (gebürôt) kraljeva.
15 V. Rad, Botschaft 87. ]
16 A. Momigliano, Time ih Ancient Historiography. U: History and Theory,
Dodatna sveska 6, 1966, str. 18-20.
322 Kristijan Majer
sobom: i m oćna carstva Asiraca, Vavilonjana i Persijanaca posta

la su izvršitelji Jahveove volje prem a svom narodu.1718 Izraelićani
su, dakle, bili kadri da potpuno drugačije uključe spoljnu istoriju
u svoje shvatanje događaja, za razliku od ostalih prednjoazijskih
visokih kultura (i da na kraju čak konstituišu jedno jedinstvo isto-
rije koja bi poticala od Jahvea),19 ali pored svih teško dokučivih,
ogrom nih razlika,20 ostajali su zarobljeni u svojim horizontima
pošto su sve ono što se dešavalo puštali da se dešava radi njih sa
m ih i razumevali ga polazeći od svog sopstvenog načina postupa
nja; u okviru božanskog plana istorije. Istorija im je - m ora se ta
ko reći - u pogledu zahteva izraslih iz obećanja i saveza, bila su
više bitna da bi mogli da se podvrgnu istorijskoj događajnosti.
U prednjoazijskim kulturama se zajednička crta vladajućih
koncepcija o dugotrajnijim istorijskim zbivanjima vidi u tome što je
cilj bio da se u njima utvrdi unutrašnji, datoj političkoj jedinici pri-
meren, globalni smisao, bilo to u jednom više procesualnom shvata-
nju (kao aktuelni, dalekosežni tokovi koji nisu uslovljeni postupcima
i događajima), bilo u formi „ukinute kontingentnosti“ .21
17 Genesis 10. Amos 9, 7 i Burrows 113-114.

18 Meyer, Geschichte des Altertums 4, I. Stuttgart 1954. 175-176. V Rad,
Botschaft 75-77, 87-89. H. W. Wolf, das Geschichtsverstândnis der Alttestamentli-
chen Prophétie. U: Gesammelte Studien zurn Alten Testament. München 1964.
289 ff. F Huber, Jahwe,-Juda und die anderen Milker beim Propheten Jesaja. Ber-
lin/Heidelberg/New York 1976.
19 W. Pannenberg, Erfordert die Einheit der Geschichte ein Subjekt? U: Ko-
selleck/Stempel (vidi napomenu 1) 485ff.
20 Ovde je Panenberg (isto) u pravu. Mora se ostati pri samoodnosnosti, čak
i ako ona - što se može priznati - ima potpuno drugačiji karakter. Uporedi takođe
Koselleck, isto, str. 217
21 Ovde su postavljena, prirodno, kao i svuda, brojna pitanja. Kao interesant
na nova perspektiva mi deluje Arnold Gehlen, Moiral und Hypermoral. Eine plura-
listische Ethik. Frankfurt/Bonn 1969. 57. 1
Kod Grka najpre, u VII veku, nalazimo jednu veličanstvenu

koncepciju istorije, preuzetu sa Istoka - Hesiodovo učenje o raz
dobljima. U smenjivanju četiri razdoblja samo se epoha koja se ne
uklapa u orijentalnu shemu, a u svesti G rka zauzima centralno
mesto - epoha mitskih junaka, našla na pretposlednjem mestu,
kao zasebno razdoblje.22 Kod Hesioda se, dakle, očevidno radilo
o tome da sopstvenu sadašnjost ,,istorijski“ uredi.
Ovaj model je, po merilima vrem ena u kojem je sazdan, i po
sektoralnom opsegu u kom je prihvaćena prom ena (sva razdoblja
su se razdvojila), bio sveobuhvatan. Potekao je, u krajnje opštem
značenju reči, iz procesualnog načina posm atranja.23
G rčka istorija je, nasuprot tome, bila m nogo ograničenija u
pogledu svog predm eta i zahteva. Ali u ovom ograničavanju stvo
rila je nešto novo, što ne bi trebalo da se potceni. Najzad, radi se
o tome da se ova istorija, s jedne strane, zadovoljila time što seri
je događaja nisu imale neki dublji smisao, ali da je, s druge stra
ne, time izvojevala tako plodnu priliku da ih rekonstruiše u njiho
voj kontingentnosti, naime, da umno u njih prodre. Sad bi se da
lekosežni planovi, akcije, događaji, mogli utkati u jed a n samoodr-
živ kontekst. Politička delovanja sada nisu morala više da se svo
de na kultne ili m oralne propuste ili široka smisaona izvođenja.
Prazan prostor između delovanja i prihvaćenih uzroka, između is
kustava kratkoročnog doživljavanja politike i shvatanja čitavih to
kova, zatvorio se na novoustanovljenoj političkoj ravni. Čak i du
ži lanci događaja postali su predm et empirije. Bilo je m oguće raz-
um eti ih ako bi se pošlo od delujućih sila i njihovog kontingent-
22 Hesiod, Erga 106-108. Neki od najvažnijih radova su odštampani u: He

siod. izd. E. Heitsch. Darmstadt 1966. O tome J.E Vernant, Mythe et Pensee chez
les Grecs I. Paris 1971. 13-15. E.R. Dodds, The Ancient Concept of Progress. Ox
ford 1973. 3-4.
23 Slično i Erga 225ff gde jurisdikcija prinčeva uzrokuje krajnje sveobuhvat
ni kompleks dešavanja, pa i u samoj prirodi, koji u sebi - takav kakav je ovde pri
hvaćen - nije više određen delovanjima i događajima, odnosno, ovde može samo
još da nagradi ili kazni. Slično, Homer, Ilijada 16, 384ff Odiseja 19, 108ff. Micha
3, 9ff. Amos 4, 6ff. (sa značajnom razlikom, jer je ovde ceo narod kriv za kaznu).
324 Kristijan Majer
nog sudaranja, odnosno ako bi bili neposredno dovedeni u vezu sa

ljudskim delovanjem. Ograničavanje na događajnost bilo je otuda
povezano sa sticanjem neverovatnog saznanja, koje je očigledno
proizišlo iz nove pozicije u svetu.
Herodotova Istorija je nastala iz veoma širokog interesovanja.24
Dokle god se koncentrisala na politiku i vođenje rata, bilo joj je izra
zito stalo do očuvanja posebno znamenitih delà i događaja. Pored to
ga, vidno se bavila i pitanjima kako je došlo do osnivanja Persijskog
carstva, do Grčko-persijskog rata i zadivljujuće pobede Grka.25 Pri
tom, Herodotu nisu bila dovoljna popularna religiozna i etička, poli
tička, vojna i geografska objašnjenja Njegovo pitanje o uzrocima
persijskog poraza još nije bilo iscrpljeno ukazivanjem na Kserksovu
oholost ili na stav bogova da ne treba jedan da vlada celim svetom, ili
na moralnu nadmoćnost G rka On je mnogo više tražio odgovor u sa
mom toku u kojem se događaj odigravao i u kojem su se spomenuti
faktori morali manifestovati, pod uslovom da su bih delotvomi.26
Zanimljivo je, pri tom, videti na koje se još različite načine izna
laze tragovi smisaonih konstrukcija koje se odnose na određeni refe
rentni subjekt. Samo, sada su to veoma različiti, uopšte uzev strani re
ferentni subjekti: sposobnost da se spolja i u tolikom broju sagledaju
i javno prikažu, obeležje je Herodotove koncepcije.263 Ovim je ona i
dalje, ah ujedno i nije više, zarobljenica starih obrazaca.
24 J. Cobet, Herodots Exkurse und die Frage der Einheit seines Werkes. Wi
esbaden 1971. Takođe H. Erbse, Tradition und Form im Werke Herodots. U:
Gymnasium 68, 1961,239ff
25 Praefatio. O tome u glavi Nastanak istorije, str. 357 ff.
26 Vidi odeljak Herodotova Istorija u poglavlju Nastanak istorije, str. 365.
26a Odgovarajuće shvatanje nepoznatog usuda srećemo i kod Eshilovih Per-
sijanaca: Kserksov poraz se tumači njegovom ohološću. Nikakvo nipodaštavanje
neprijatelja, nikakvo slavljenje sopstvenih sposobnosti (iako se one s ponosom pri
kazuju), štaviše jedan skoro objektivan prikaz ogrešenja persijskog kralja zajedno
sa kaznom koja je usledila od bogova. A. Dihle, Griechische Literaturgeschichte.
Stuttgart 1967. 145. Time je samoodnosnost razbijena, ali ne i razumevanje istori
je kao istorije pojedinačnih referentnih subjekata.
Poznato je d a je lidijski kralj Krez izgubio svoje carstvo zato

što je njegovoj dinastiji bilo dodeljeno da vlada samo pet genera
cija - a zatim je morala da ispašta za uzurpaciju svog osnivača Gi
ga. Na više m esta se primećuje da se čoveku njegova nesreća mo
ra desiti (na osnovu božje volje ili određenih zakonitosti koje vla
daju u njegovom životu). Često kroz neku priču prosine shvatanje
da nakon uspona obavezno m ora da sledi pad.27 Posebno očigle
dan prim er je paralelnost starih smisaonih konstrukcija i đogađaj-
nog načina shvatanja poraza, koji su Grci iz Kirene naneli egipat
skom kralju Apriji. H erodot o tom porazu izveštava na dva mesta.
Jednom (u vezi sa istorijom Kirene), poraz svodi na vojne razlo
ge, a drugi put (u egipatskoj istoriji) na to d a je trebalo da i Apri-
ja zlo p r o đ e 2* Mogli bi se navesti još mnogi slični primeri.
Takve smisaone konstrukcije H erodot je pronašao u izvešta-
jim a svojih očevidaca. Pošto se čini da je to ujedno odgovaralo i
njegovom načinu mišljenja, tu i tamo će one poteći i od njega.29
Za stvaranje njegove Istorije imale su veliki značaj. Izgleda da su
pripadale Herodotovom „nomološkom znanju“.30 Uz pom oć njih,
on je mogao da razum e čitav niz dešavanja i tokova, potvrdila su
m u se brojna opažanja tradicionalnih verovanja i u njima je bar
27 Vidi dole od str. 382. A. Lesky, Geschichte der griechischen Literatur. 3. izd.
Bem/München 1971. 368. O. Regenbogen, Herodot und sein Werk. U: Herodot.
Eine Auswahl aus der neueren Forschung. izd. W. Marg, 2. izd. Darmstadt 1965.
90ff. Uporediti tumačenje persijskog poraza u Eshilovim Persijancima 739 ffi: Sil
no blago moje, trudom sticano, strah me, biće plenom onom ko ga prvi dohvati.
28 Herodot 4, 159, 6. 2, 161, 4. Verovatno je kraljevo „samopouzdanje11 (2,
169,2 uporedi W. Marg, Selbstsicherheit bei Herodot. U: Herodot 290 ff.) bilo raz
log da se pretpostavi neizbežnost njegove kazne.
29 Na primer, onda kada treba da se rastumače potpuno apsurdne i, za Hero-
dotovo shvatanje, sasvim neobične i sudbonosne radnje (na primer 1,8,2: motiv
Kandaula)
30 U njima je jedino dešavanje pronašlo svoje priključenje... nadređenom nor
mativu, nečem opštem, koje pojedinačnom tek daje smisao! Regenbogen (vidi na
pomenu 27) 92.
326 Kristijan Majer
delimično našao poredak. Značaj ovoga m ože da se izmeri samo

ako se shvati koliko je ogrom an korak H erodot načinio stvara
njem svoje Istorije. Ali koliko god mi zapažamo u njegovom delu
raznovrsna ukrštanja činjeničnih i m etačinjeničnih uzroka, odlu
čujuće je da on nije ostao na tome. Kao prvo, u njegovim mnogim
pripovedanjima - na primer, u velikom odlomku o Jonskom
ustanku - on se delimično ili potpuno odrekao smisaonih pretpo
stavki (ovde m u očigledno nisu bile prenete). Kao drugo, one mu,
u m nogim drugim slučajevima, nisu bile dovoljne, m ožda čak
uvek kada je više znao. N isu ga poštedele izveštaja o činjeničnom
toku. Rekonstrukcija skupa događaja je za njega imala vrednost za
sebe. Kao treće i najhitnije, H erodot je ukinuo pojedinačne kvazi-
procesualne samoodnosne niti (,,životi“ individua, dinastija, car
stava) u opštosti jednog krajnje kontingentnog, višesubjekatskog
konteksta radnji, događaja i tokova, koji je m ogao da bude shva
ćen i učinjen aktuelnim samo u rekonstruisanom pripovedanju.
Kako je nastalo Persijsko carstvo, kako su Sparta i Atina postale
moćne, kako su krajnje lični motivi i skupovi m otiva doveli do
Jonskog ustanka i kako je nova unutrašnjopolitička situacija om o
gućila učešće Atine u tom ustanku; ili, kako su potpuno lične in
tervencije pojedinaca i vojne operacije dovodile do bitaka i pobe-
da - sve je to, grubo rečeno, bilo, na kraju krajeva, slučajno, a H e
rodot je m ogao to sve da shvati samo iz pojedinačnih postupaka i
zapleta.31
Da bi H erodot koncipirao jednu istoriju, morali su da se ispu
ne različiti uslovi. Doživljaj Grčko-persijskih ratova i čudnovatost
grčke pobede m ora da su bili tem a za razmišljanje. Vremenska
distanca od čitave jedne generacije m ora d a je omogućila bolje sa
gledavanje celine. Jonska nauka sa svojim snažnim porivom za
empirijskim sakupljanjem podataka i relativno strogim merilima
čuvanja znanja predstavila je m noge detalje kao važne, a s druge
31 Vidi poglavlje Nastanak istorije, od str. 391.

strane sprečila da se iznosi ono čega nije bilo.32 To je doprinelo te

žnji da se ono interesantno33 u tokovima koji su bili predm et ba
vljenja obimno prikaže, a istovremeno je dovelo do toga d a je He-
rodot relativno vem o nastojao da se drži empirijskog nalaza, od
nosno onoga o čemu su ga njegovi očevici izveštavali. U tom smi
slu, smisaone pretpostavke u celini treba posm atrati pre kao sve-
dočenja nego kao posebna tumačenja.34 M eđutim, jonska nauka
sa svojim izraženim interesovanjem za podatke susrela se sa op-
štijom empirijskom pažnjom izraženom u shvatanju starih misli
laca, prem a kojem se u ovozemaljskom zbivanju moglo opaziti iz
vršenje božje pravednosti. Kod H erodota se, dakle, vera u smisao
zbivanja povezuje sa izvesnošću da će se ovaj smisao, tokom tih
zbivanja, barem delimično odgonetnuti, i sa metodičkim, kritič
kim negovanjem jonske istorije. M otivisanost da se velika delà i
podvizi otrgnu zaboravu pružila je dodatan povod da se isto tako
brižljivo prikažu pojedinosti radnji i događaja.
Polipolitički35 svet Grka i perspektiva Grka iz Male Azije,
koji je, ostavši bez domovine, m nogo proputovao, omogućili su
H erodotu da sagleda veliki broj tokova, a pogotovo kad je posre-
di jedan događaj, koji je, čini se, pre imao smisla u kontekstu tu
đe, persijske istorije, nego u kontekstu sopstvene.36 Otuda se on
32 Lesky 253 ff. sa daljom literaturom. Bitno za Herodotov naučni postupak.

H. Erbse, Zur Geschichtsbetrachtung des Thukydides. U: Thukydides, izd. H. Her-
ter. Darmstadt 1968. 594ff.
33 Nećemo se ovde baviti kriterijumima koje je pri tom imao. I pored krajnje
obuhvatne Herodotove pažnje, teško je odgonetnuti ih. On je bez sumnje, iako ne
mnogo konsekventno, napravio izbor iz svog znanja, uporediti H.-A. Weber, Hero-
dots Verstàndnis von Historié. Untersuchungen zur Méthodologie und Argumenta-
tionsweise Herodots. Bem/Frankfurt/München 1967. 115-117.
34 Vidi odeljak Herodotova Istorija u poglavlju Nastanak istorije, od str. 375.
35 Koji se sastoji od (izuzetno) velikog broja tesno zbijenih, autokefalnih gra
dova.
36 Uporediti i tumačenje u Eshilovim Persijancima.
328 Kristijan Majer
nije m ogao zadovoljiti istorijom koja se odnosila na jednog jed i

nog subjekta. Tako je i bilo razumljivo da će pogled usmeriti na
celinu s onu stranu svih pojedinačnih političkih jedinica. U okviru
ove zamašne celine postaje razum ljiva i sasvim nova grčka prak
sa da se sa neprijateljem pravično postupa.
Okolnosti koje su nastale sa novim konstelacijama političkog
delovanja u V veku činile su se naročito bitnim .37 K ada je Hero-
dotova istorija događaja literarnim konstituisanjem jedne politič
ke ravni zatvorila jaz izm eđu područja kratkoročnog iskustva po
litike i shvatanja dugotrajnih zbivanja, onda je to, verovatno, pod-
razum evalo da se upravo ova ravan tada i u stvarnosti izgradi m e
đu Grcim a kao nešto sasvim novo.
Grci su tokom burnih decenija V veka bili u neobičnoj meri
izloženi politici i ratovanju. Trebalo je doneti m nogo važnih odlu
ka, učilo se o razvojnim tokovima dešavanja, i pre svega: time su
se bavili neverovatno široki krugovi. Jer je u m nogim grčkim gra
dovima bilo demokratija (ili njenih prethodnica - izonomija), od
nosno, široke građanske m ase su učestvovale u političkim prom i
šljanjima i odlukama. Jedinstvena mešavina sudelovanja u politici
i distance prem a njoj, koju je vlast uključila usled žustrog zalaga
nja onih koji nisu učestvovali u njoj, sigurno je podsticala silna
razmišljanja o političkim postupcim a i političkim događajima.
Rodio se sasvim nov smisao za delanje i događanje.
Istovremeno je nastanak izonomije i demokratije vodio ka
jednoj iz temelja novoj orijentaciji m eđu Grcima. Jer prve dem o
kratije svetske istorije mogle su da se obrazuju samo kao direkt
ne dem okratije.38 Ovo je, opet, podrazum evalo preobražaj gra
đanstva, koji je toliko duboko zasekao da je m ogao da se pojmi
37 O tome i sledećem u odeljku Uslovi mogućnosti za nastanak grčke istori

je, od str. 406.
38 Uporedi Ch. Meier, Entstehung und Besonderheit der griechischen Demo-
kratie. U: Zeitschrift fiir Politik 25, 1978, 17ff. O tome dalje Ch. Meier. Die poli-
tische Identitat der Griechen. U: O. Marquard/K. Stierle, Identitât, München 1978.
389ff.
samo kao promena društvenog identiteta. Nastao je „politički

identitet14, naročito u Atini, ali u manjoj m eri i na drugim mesti-
ma. To je značilo da se građanstvo na neponovljiv način u svetskoj
istoriji angažovalo kao građanstvo i d a je politika postala njegova
centralna oblast života i interesovanja. Problematika zajednice je
nakon duge krize transponovana u političko, i suštinski sagledana
u odnosu građana kao građana, gde se ponajviše i rešavala. U
skladu s tim, ova problem atika je u neverovatnoj meri zaokuplja
la građane. Oni su bili uronjeni u upravo time konstituisan svet
vojnog i političkog delovanja. Ono što je za zajednicu bilo važno
postalo je predm etom politike, a time je ono što je bilo predm et
politike postalo glavno za zajednicu. U skladu s tim je bila i isto-
rija događaja. Ona je beležila najvažnije pokrete i promene koji su
u očim a savremenika bili najznačajniji.
M eđutim, ako su promene političkih konfiguracija doživlja
vane kao najznačajnije, onda promena nije m ogla da bude previ
še centralna kategorija. U skladu s tim, uz potrebu da se razum e-
ju tokovi, naglašeno je u prvom planu stajalo interesovanje za de
là i događaje. Prema današnjem shvatanju, događaji naročito do
bij aj u smisao i značaj time što ih treba razum eti kao delove pro
cesa, a u ono vreme je njihov značaj ležao u njima samima. Nijed
na uzročna veza nije imala od događaja odvojen i nezavisan tubi-
tak, čiji manje ili više slučajan, manje ili više adekvatan izraz j e
su i sam i ti događaji. Svaki čin i svaki događaj u antici sadržavao
j e i pokazivao i svoje „opštije značenje“ u granicama svog tako-
bitka. Događaji se nisu dali funkcionalizovati u procesim a menja-
nja.39
Delanje i događanje je u celini bilo značajnije nego menjanje,
odnosno promena. Tako je to odgovaralo posebnoj „prisutnosti11
celokupnog tadašnjeg života: politički identitet veoma mnogo ko-
39 H. Arendt, Fragewürdige Traditionsbestànde im politischen Denken der

Gegenwart. Frankfurt 1957. 50. 69. 83. 114. Uporedi R. Aron, Dimensions de la
Conscience Flistorique. Paris 1961. 180.
330 Kristijan Majer
risti i u istoj meri zahteva fizičko i mentalno prisustvo građana.

Ostavlja malo m esta za diferenciranje, dakle dopušta građanima
da se u velikoj meri neposredno sudaraju jedni s drugima. Time
pak uslovljava da su oni snažno ukorenjeni u sadašnjosti. Ona je
krajnje konkretna i nabijena - bar sve dok je intenzivna. Tako na
staje jedan svet koji je dat u ruke onih koji delaju.40
Iz toga sledi da razum evanje događanja nije bilo toliko jako
opterećeno potrebam a za smislom, kao, recimo, kod Izraelićana.
Osim toga, bar je Grčko-persijski rat, koji je zaokupljao pažnju
oca istorije, bio pozitivan za Grke. Izvojevali su „toleranciju pre
m a kontingentnosti“, koja je potrebna da bi se istorija shvatila kao
kontingentan multisubjekatski tok.
I pored toga, Grci se nisu oslobodili razm išljanja o dubljem
smislu ljudskog delanja i trpljenja. Čini se da je sam Herodot u
svom delu obradio određeno iskustvo promene ili, još bolje, sum
nju u promene. Jer koliko god je nova situacija m eđu Grcim a bila
nadaleko, a naročito u uticajnoj Atini, shvaćena sa stanovišta no-
vootvorenih mogućnosti delanja, toliko su malo stara religiozna i
m etafizička shvatanja ljudske sudbine m ogla da naprosto presta
nu da važe, pa se tako i u staro i u novije vrem e postavljalo pita
nje da li u tom događanju vlada neki poredak. Herodotov odgovor
je bio u saglasju sa jednim grčkim ubeđenjem za kojim se često
poseže: pri svakoj promeni političkih konfiguracija, i baš usled
ovih promena, svet ostaje u celosti isti. Danas vladaju jedni, sutra
drugi. To se menja. Ali vodi se računa o tome da nikada nijedna
40 Tu je delimično uzor bio Homer. Uporedi H. Strasburger, Homer und

die Geschichtsschreibung. SB H eidelberger Akademie 1972. H. Freyer,
Weltgeschichte Europas. 2. izd. Stuttgart 1954. 209. piše, način života Ho
merovog plemstva se kretao u sve samim epskim situacijama. Ovde se sve
polaže na ono što marljivi građanin zove slučajem, naim e na uspeh u oruža
nom sukobu, i u svakom m omentu podrhtava vaga na kojoj se odmeravaju
snage. Ovde postoji sjajna neponovljivost trijumfa, ali takođe i neposredan
p a d u sramotu i smrt, kada su, kako Homerovi heroji to često dožive, sam i
bogovi protiv jednog.
moć ne vlada trajno i nikad nad svima ostalima.41 Ovo shvatanje

je odgovaralo starim, i u drevno doba u više navrata stečenim is
kustvim a o naizmeničnom ređanju uspona i padova, o zavisti bo
gova, i si. Ono se Herodotovom vremenski i prostorno udaljenom
pogledu činilo da se svuda potvrđuje. Najvažniju potvrdu ovog
shvatanja je predstavljao poraz Persijanaca. Čini se d a je ovaj naj
značajniji, i u istoriji grčkog sveta, koliko nam je poznato, dubo
ko doživljen događaj tog vremena, ovom shvatanju služio kao ar
gum ent za to da sve ostane po starom. U takvom nepromenjenom
okviru odigrali su se brojni „točkovi sreće“, u kojima su se, pre
m a starom shvatanju, kretali životi ljudi i ljudskih tvorevina.42
Ovo shvatanje je pogodovalo oslobađanju jedne događajnoistorij-
ske koncepcije. Time što je celinu sveta uklonilo iz konteksta vre
mena,43 rasteretilo je njenu percepciju i stvorilo pretpostavku za
to da se mnogi pojedinačni pokreti relativno slobodno za sebe
shvate. Istovremeno je omogućilo da se u njima vidi izvesna pra
vilnost44 (koja se uvidela čim su se životi velikih pojedinaca i ži
voti dinastija i carstava stali posmatrati u paraleli i sa određene
distance).
I pored toga što neko nije bio pristalica ovih arhaičnih viđe
nja, računao je ipak u V veku sa značajnom nepromenljivošću op-
štih spoljnopolitičkih prilika. Promene, koje su se tada odigrale,
mogle su da se prepoznaju očito samo na rudim entarnom nivou a
ne u svom kontekstu. Prem da toliko znatne, očigledno nisu bile
41 H. R. Immerwahr, Form and Thought in Herodotus. Cleveland 1966. str.

306 ff.
42 Herodot I, 207, 2, uporedi 15.4.
43 Uostalom, jedan sličan događaj (raskid veze polisa i prirode) bio je pretpo
stavka za nastanak distance prema postojećem ustrojstvu polisa, i time za upozna
vanje političkih prilika koje su u predistoriji grčke demokratije igrale veliku ulogu.
Up. Ch. Meyer, Entstehung des Begriffs Demokratie. Frankfurt 1970. 19ff
44 W Jaeger, Paideia I, 4. izd. Berlin 959. 174-175 H. Frankel, Dichtung und
Philosophie des friihen Griechentums. 2. izd., München 1962. 604. 610-611.
332 Kristijan Majer
dovoljno velike da prevaziđu prag koji je bio protivan njihovoj

percepciji.45 Ovo je bilo posebno uslovljeno kako načinom aper-
cepcije koji je bio određen političkim identitetom, tako i preovla-
đujućim jednostranim interesom za politička kretanja i ubeđe-
njem da se sve dešavanje odvija u sredini među građanim a46, od
nosno u opipljivoj prisutnosti.
Ako je H erodot bio pristalica arhaičnih shvatanja, onda je ve-
rovatno stajao u jednoj izvesnoj opoziciji prem a novoj samosvesti
Grka, posebno Atinjana, koja se sredinom tog stoleća izgradila, i
u okviru istoriografije u Tukididovom delu doživela poraz. Izm e
đu H erodota i Tukidida postoji više značajnih razlika. Upravo se
u ovome ogleda u kakvom je rasponu ova epoha živela i mislila.4748
Ali ujedno su se time ispoljile i opšte osnovne karakteristike, m o
gućnosti i granice V veka.
Tukidid ne kaže, kao Herodot, da mu je nam era bila da bilo
šta rastumači. On samo izlaže tem u i metodu, i, kao svoju name-
ru, navodi: onima koji budu hteli da poznaju suštu istinu onoga
što se dogodilo i, kad se prem a toku ljudskih stvari opet bude ima
lo takvo ili slično nešto dogoditi, da to smatraju korisno, njima će
moje delo biti d o v o ljn o g S te strane se radi o učenju o politici, i
izgleda d a je osobito mislio na to, budući da mu je odm ah počet
kom Peloponeskog rata sazrela nam era da ovaj rat i opiše. Što je
više, pak, tok rata protivrečio njegovim očekivanjima, m ora da su
ga ujedno pokretale i druge teme. Ali to nije promenilo m etodu ni
pravac njegovog pristupa.
Kod Tukidida su sve smisaone konstrukcije i pretpostavke ra
dikalno suzbijene.49 Njegov istorijski izveštaj je strogo ograničen
45 Uporedi poglavlje Antički ekvivalent pojma napretka.

46 Uporedi Herodot 3, 80, 2. 142,3.
47 Uporedi H. Strasburger, Die Entdeckung der politischen Geschichte durch
Thukydides. U: Thukydides (vidi napomenu 32) str. 412ff.
48 Tukidid I, 22,4. (Prevod dr Miloš N. Đurić)
49 Uporedi K. Reinhardt, Thukydides und Macchiavelli. U: Vermachtnis der
Antike. Gottingen 1960. 184-186.
na čovekovo planiranje i delanje koje se m ože empirijski utvrditi,

i događaje i tokove koji iz toga proishode. Ono što se računa is
ključivo su politička i vojna dešavanja, kao i datosti koje su njima
obuhvaćene, kao na prim er finansijska sredstva, tehnička isku
stva, geografski uslovi, određene osobine opšteljudske prirode,
kao i specifičnosti koje ona u određenim situacijama kod određe
nih naroda pretpostavlja. Tome su, recimo, pripadali posebna di
namika, silna hrabrost i neverovatna očekivanja Atinjana.
U Tukididovom shvatanju su izmešane antropološka i dru-
štvenoistorijska teorija. Naime, sjedne strane, on računa s time da
ljudska priroda u suštini ostaje ista: što bi značilo da je malo
osnovnih poriva koji ljude konačno određuju.50 S druge strane
pak, on prihvata znatne razlike u ljudskom delanju, na različitim
stupnjevima kulture, u različitim narodim a (Atina i Sparta), pod
različitim okolnostima (rat i mir, razuzdana i brižljivo čuvana
vlast), i u različitim ulogam a (vladaoci i potčinjeni, i to u različi
tim oblicima vladavine).51 Ne samo ljudska priroda već i određe
ne zakonitosti različitih društava, okolnosti i uloga, nameću uče
snicima određene načine delanja i ponašanja. Time se povećava
m ogućnost političke kalkulacije. Građani tako mogu bolje razu-
meti događaje, a kao političari bolje planirati sopstvenu politiku.52
50 W. Mûri, Beitrag zum Verstândnis des Thukydides. U: Thukydides (vidi

napom. 32) str. 135ff.
51 Tukidid I, 2 ff.- H. Gundert, Athen und Sparta in den Reden des Thukydi
des. U: Thukydides (vidi napomenu 32) 114 ff.- Tukidid 3, 82 (tamo § 8 o jedin
stvenoj prirodi razuzdane vlasti, uporedi 2, 65, 8.6, 39, 1. Anonymus Jamblichi.
Fragmente der Vorsokratiker 2,400-401., 6)- Tukidid 5, 84-86.1, 75,4. 7 6 ,1. 77,5
6. 2, 64, 5.3, 37, 2.; uporedi H, Herter, Freiheit und Gebundenheit des Staatsman-
nes bei Thukydides. U: Thudkydides (vidi napomenu 32) 260ff. Regenbogen isto.
48 ff. K. V. Fritz, Die griechische Geschichtssehreibung I, 2. Berlin 1967. 249-250.
535.
52 U ovom kontekstu, saznanje o prisili (koja je podstakla mnoge nevesele do
gađaje) s tehničkog stanovišta može i vrlo pozitivno da se oceni. Uporedi Meier,
Entstehung des Begriffs Demokratie 20.
334 Kristijan Majer
M ogu se i čitavi kompleksi dešavanja, čitavi ratovi planirati tako

da određeni ishod postane verovatan ili čak siguran. To se u sva
kom slučaju zbilo sa Periklovim ratnim planom 431. godine, koji
je, prem a Tukididu, bio toliko dobar da je ne samo dobrano pre
mašio doseg svih zamislivih slučajnih događaja (uključujući i ku
gu), već i prevladao niz kapitalnih grešaka atinskih političara.53
Tukidid je, izgleda, bio pod dubokim utiskom ove vrhunske
manifestacije tadašnje sposobnosti za pravljenje političke strate
gije. Ona je dugoročno usmerila njegov način mišljenja. Nije jasno
u kojoj meri je on bio svestan Periklove izuzetne situacije:54 u po
gledu izuzetnih sredstava i m ogućnosti kojima je tada, kako sam
pokazuje,55 Atina raspolagala.
I Perikle i Tukidid su bili opčinjeni u ono vrem e m oćnom i
novom „svešću o um ešnosti“, koja je predstavljala ekvivalent na
šoj ideji napretka.56 Postignuti su izvanredni uspesi u najrazličiti-
jim oblastima umetnosti, tehnike, retorike, vaspitanja, vojske i po
litike, i otkriveno je da se brojni problemi uopšte ili suštinski bo
lje savladavaju nego dotad metodički adekvatnim postupanjem.
Ova iskustva su se uopštila u znatan ponos na mogućnosti ljud
skog delanja i postupanja uopšte. Tukidid nije m ogao da se osloni
na pobede i bogatstva, sjaj i obuhvatnu kulturnu „visoku formu"
Atine kao grada. Vladalo je uverenje da i politika m ože bolje da
se vodi i da neko uz pom oć retorike može bolje da se afirmiše.
Vladalo je mišljenje da slučaj ili ne postoji ili da se, uz dobru ra-
53 Tukidid I, 140-142. 2, 65. Up. Erbse (vidi napomenu 32) 614-615.

54 Za opšte razumevanje Tukidida je važno da on razmišlja krajnje iz aspek
ta izuzetka (iz aspekta rata, Perikla, Atine). Pri tom on, dakako, ne previđa pravilo
(uporedi samo izjave o različitim vidovima moći: 2,65,8. 3, 82,8.6, 39, L). Ne srne
se uzeti njegov pristup suviše direktno (uporedi npr. W K. C. Guthrie, A History of
Greek Philosophy 3. Cambridge 1969. 88-90. Ova dobro potkrepljena kritika uobi
čajenih tumačenja stanovišta Platonovog Trasimaha važi i za neka shvatanja o Tu
kididu).
55 1, 140-142. 2,13.60-62.
56 Uporedi prve stranice u poglavlju Antički ekvivalent pojma napretka.
čunicu, može zanemariti.57 Za merilo m ogućnosti uzimani su ve

liki „stručnjaci44, „znalci44, kakav je bio, na primer, Perikle.
Ovo shvatanje je bilo dijametralno suprotno Herodotovom.
Jer čini se, kao sto je već rečeno, da se on baš protiv njega name-
račio i u svojoj Istoriji tražio uverenje za to da su stvari ostale po
starom (prem da se on sam veoma m nogo interesovao za manife
stacije nove „umešnosti44).58 Tim pre je značajnije što se Tukidi-
dova istoriografija u segmentim a o kojima je ovde reč ne razliku
je m nogo od Herodotove.
Periklova strategija je m ogla da učini da kontingentnost u od
ređenoj meri postane zanemarljiva, što se u svakom slučaju ticalo
konačnog ishoda rata. To, m eđutim, nije umanjilo interesovanje za
pojedinačna delovanja i događaje. Tukidid zapravo uporno nasto
ji da ih prikaže kao tačne. M nogo više nego Herodot, on najviše
polaže upravo na razjašnjavanje kontingentnosti u susretu različi
tih tokova radnje. Ovo se posebno vidi na mestima gde opširno
pretresa planove vojnih zapovednika pred bitku, koji potom u sa
moj bici neretko propadaju.59
Pored toga, m eđutim , upravo je s tim grčkim shvatanjem
„istorije44, toliko zainteresovanim za preduzimanje akcije, zavešta-
no razumevanje tokova samo kao vojnih i političkih istorija doga
đaja. Kod Tukidida se to formalno već vidi u tome što se u prika
zu toka događaja usteže od svake opšte izjave o odnosima moći i
dubljim okolnostima koje dovode do uspeha ili neuspeha, a onda
ih um eće u govore ili - izuzetno retko - u sopstvene komentare.
Kako deluju opšte strukturne pretpostavke, odaje se samo u op-
štem, u zbiru, iz daleke perspektive; ne u pojedinačnom. Pojedi
načno pak m ora da bude predstavljeno u svoj svojoj metodičkoj
strogosti; iz njega se sastavlja opšte.
57 Uporedi poglavlje Antički ekvivalent pojma napretka, str. 439.

58 L. Edelstein, The Idea of Progress in Classical Antiquity. Baltimore 1967.
32-34
59 R. Aron, Thucydide et le Récit Historique (vidi napomenu 39) 147 ff. 161
336 Kristi]an Majer
Nadm oćnost i silna dinamika, zanos i volja za pobedu Atine,

m udra prim ena talenta, koja je svojstvena ovom gradu,60 kod Tu-
kidida su samo „ustrajni činioci41, koji neprekidno zadiru u prilike
i m oraju takoreći da kubure sa statističkom verovatnoćom. S tim
u vezi, iz udaljene perspektive razaznale su se konstelacije koje su
rat između Sparte i Atine predstavile kao nužan.61 I pored toga,
tokom većanja m eđu Spartancima, kako ga Tukidid opisuje, nije
bilo dogovoreno da se Sparta povinuje ovoj nužnosti. Na kraju su
veliku strategiju razorili upravo događaji kao što su Periklova
smrt i razm irice izm eđu političara koje su usledile i koje Tukidid
očito nije dalje svodio na strukturne karakteristike.
Tukidid, otuda, ni u kom slučaju nije shvatao Peloponeski rat
procesualno. I pored svih objektivnih uslova koje raskriva, to de-
šavanje je za njega bilo pre svega subjektivno i kontingentno.62
Čak i valjanost ratne strategije u biti figurira kao svedočanstvo o
Periklu kao političaru.63 U najboljem slučaju, procesualno su po
vezane određene, relativno kratkoročne niti ratnog zbivanja.64
Uprkos tome što je trajao 27 godina, Peloponeski rat nije ni
kako bio događaj koji je zahvatao generacije. Otuda bi se proce-
sualni način posm atranja m ogao najpre očekivati na oba ona me-
sta na koja se Tukidid oslanja pri obrađivanju vrem enski obuhvat-
nijih događaja, preciznije, u arheologiji i u pentekontaetiji.
60 Uporedi Gundert (vidi napomenu 51). Sparta je svoje talente proćerdala.

61 To je tema pentekontaetije („period od pedeset godina"; Tukidid je prvi put
u svojoj Istoriji Peloponeskog rata upotrebio ovaj termin kako bi označio period od
poraza Persijanaca kod Plateje 480. g. p. n. e. do početka Peloponeskog rata 431.
g. p. n. e.,prim. previ), I, 88-90
62 Uporedi I, 122, 1: Rat ne stupa po određenim propisima, nego sam od se
be mnogo toga lukavo smišlja prema slučajnim prilikama. (Prema prevodu Stjepa
na Telara u: Tukidid, Povijest Peloponeskog rata, Matica hrvatska, Zagreb, 1957.)
63 Predstavljena je u vezi sa uvažavanjem njegove državničke veličine (2, 65).
64 Na primer 3, 82. Ili takmičenje u iznalascima 4, 26. 7, 62. 6 5 .1 za Spartu
može da se nađe nakon opsade Sfakterije, a za Atinu nakon sicilijanskog poraza,
jedna određena veza između neuspeha, potučenosti i poraza.
Ovim bi trebalo da se dokaže kako je moć Atine toliko nara

sla da je naposletku postala pretnja za Spartu. U tom smislu, m i
saono se rekonstruiše postepeni razvoj jedne tendencije. M eđu
tim, u samom prikazu, Tukidid samo pripoveda najvažnije doga
đaje jedan za drugim.
D rugi je slučaj s arheologijom, koja se na samom početku,
van istorijskog izveštaja, uvodi kao argum ent.65 Ovde se dokazu
je d a je Peloponeski rat bio najveći. Za to je Tukididu bilo potreb
no da sagleda istoriju koja m u je prethodila. Ali tu naprosto nije
bilo dovoljno pitati za ratove. U z to, izvori su pružali suviše malo
podataka o tom vremenu. Stoga je Tukidid pokušavao da rekon
struiše tadašnje prilike. A ovo g a je - verovatno pod uticajem uče
nja o nastanku kulture, koja su u njegovo vrem e bila znatno raši
rena, odnosno pod uticajem načina m išljenja koji je u njim a vla
dao - dovelo do istorijskog prikaza. O n prikazuje jedan proces u
kojem bezbroj impulsa ide u istom smeru. Implicitno pretposta
vlja da je ljudskom društvu imanentna sklonost ka uvećavanju
sopstvenih sredstava, zarad postizanja viška, usavršavanja tehni
ka, te usled toga, i zarad veće akumulacije moći, izgradnje flote,
itd. Ova tendencija može da deluje samo ako su ljudi trajno nasta
njeni na nekom m estu i donekle obezbeđeni od neprestanih napa
da, ratnih sukoba i građanskih ratova. Za nastanak ovih preduslo-
va je bio važan jedan događaj: kritski kralj Minoj je očistio more
od gusara; to se u Tukididovom prikazu javlja kao polazna tačka
procesa, od koje više nije bio moguć povratak na staro. Time su
unapređeni pomorski saobraćaj, trgovina, zanatstvo, izgradnja
gradova, bogatstvo i zasnivanje zavisnih odnosa, dakle stvaranje
moći. Tukidid u prikazivanju događaja nije m nogo detaljan. On se
često zadovoljava navođenjem podataka za svoj nadređeni argu
ment. Ovakvoj procesualnoj koncepciji odgovara svođenje onog
nepromenljivog na ljudsku prirodu (phÿsis). Ona je, dakako, bila
651, 2-17. Uporedi J. de Romilly, Thucydide et l’Idée de Progrès. U: Annali

della Scuola Normale Superiore di Pisa. Ser. 2, 1966, 143 ff. Erbse (vidi napome
nu 32) 599 ff, 606 ff.
338 Kristijan Majer
m oguća samo u Atini, u kojoj se, s obzirom na izvanrednu moć i

vladavinu ovoga grada, kulturna istorija, kao istorija uvećavanja
odnosa moći i veličina, m ogla s njom dovesti u vezu; dokle god su
trajali uspesi. N a to ukazuje i usredsređenost posm atranja na
stvarni faktor atinske m oći - flotu.
Ovde, kao i u tadašnjim učenjima o nastanku kulture uopšte, na
lazimo blizak ekvivalent konjekturalnoj istoriji XVIII veka. Nedosta
tak i nužda (kreia, imbecillitas) važe i tamo i ovde za pokretačke
motive.66 Za razliku od Vika i škotske socijalne filozofije, u antici ni
je zabeleženo takvo odstojanje između pretpostavljenih namera uče
snika i ishoda. Grci su, poređenja radi, sveobuhvatno računali sa že
ljom i sposobnošću ljudi da poboljšaju svoj položaj i da pri tom raz
vijaju uvek nove i adekvatnije metode, i to - a to je najhitnije - upra
vo i u pogledu institucija zajedničkog političkog života. Upravo su
se iz saznanja V veka da građani mogu da raspolažu celokupnim po
litičkim uređenjem hranile tadašnje visoke procene o ljudskoj moći,
odnosno svesnoj moći koja je u prilici da ostvari upravo ono što že
li. Ovde se, verovatno, nalazio centar tadašnje svesti o umešnosti.67
Učenje o nastanku kulture je iz toga izvuklo istorijsku konsekvencu.
Zato što se za iste one sposobnosti koje su zapazili na sebi samima
pretpostavljalo da su postojale, u nešto manjoj meri, i u prošlosti. Od
samog vrhunca grčke ,,prosvećenosti“ ojačavana je stara tendencija
da se sve institucije, pa čak i sva nepisana pravila svedu68 na pojedi
66 Romilly 154-156 H. Medick, Naturzustand und Naturgeschichte der

bürgerlichen Gesellschaft. Gôttingen 1973. 52-54. F. A von Hayek, Freiburger Stu-
dien. Tübingen 1969. 156. 238-240
67 Dole na str. 489-491
68 H. J Wolff, Norrnenkontrolle und Gesetzbegriff in der attischen Demokra-
tie (SB Heidelberger Akademie 1970) 70, A. Ferguson, Abhandlung über die
Geschichte der bürgerlichen Gesellschaft. 2. izd. Jena 1923. pripisujemo pla
nu ono, što može da se spozna samo kroz iskustvo, što ni jedna ljudska mudrost ne
može da predvidi. Uporedi v. Hayek 97-99. Na ovim ovde upućenim vezama mo
ra da se traži uzrok za to, d aje Grcima bila dostupna samo alternativa između pri
rodnih i veštačkih institucija (isto, 67, 131).
načne začetnike. U tome se ispoljava vidno jača elitistička crta ova

kvog razmišljanja, uopšte jedna posebno visoka praćena ljudi. Tako
je Grcima ostalo neraskriveno saznanje napretka iz sporednih poja
va, iz privatnih poroka kao javnih prednosti, iz ustanova koje doista
jesu rezultat čovekovog delanja, ali ne i ostvarenje bilo kakvog čove-
kovog plana.69
Iz istih razloga su, najzad, učenju o nastanku kulture bili
znatno važniji pronalasci nego proces njihovog umnožavanja.
Neophodnost istorijskog posm atranja proistekla je iz toga što je
kultura - ako je ona ljudskih ruku delo - m orala da nastaje korak
po korak i što se razdaljina izm eđu kulture i primitivnih početnih
stanja nikako drugačije nije m ogla premostiti. Iz toga teško da bi
se pojavilo oštro oko koje bi opazilo promene. Jer se učenje o na
stanku kulture zadovoljavalo rekonstruisanjem osnovnih uslova
za nastanak civilizacije do osnivanja polisa. M ost do sadašnjosti je
izgradila samo Tukididova arheologija, sa ograničenim brojem
postavljenih pitanja.
M ogu se s izvesnom sigurnošću razlikovati dve forme svesti
o značajnom poboljšanju uslova ljudskog m išljenja i delanja: je d
na je minimalna, ona u suštini samo utvrđuje umešnost ljudi i ne
posredne posledice koje nastaju iz sumiranja te umešnosti; druga
je maksimalna, i za nju se manifestacije ove umešnosti toliko sil
no m eđusobno uslovljavaju i pokreću, um nožavaju i potenciraju
da ona m ože da zapazi sasvim autonomni, obuhvatan proces pro
mene. Ova druga bi pripadala novovekovnom, ona prva helen
skom dobu. Promena se ovde odvaja od svojih izazivača i daleko
ih prevazilazi. Odstojanje između ljudi i događaja je izuzetno ve
liko (povećava se delom i usled hrišćanskog razum evanja Boga).
Percepcija gravitira ka promeni. Tamo u suštini ostaje pri opaža
nju same umešnosti, čije se uvećavanje zapravo razume kao do-
69 Ferguson, An Essay on the History of Civic Society. Edinburgh 1767. 187.

Establishments which are indeed the result o f human action, but not the execution
o f any human design.
340 Kristijan Majer
datak. Odlučujuće je majstorstvo koje je u slučaju Perikla dovelo

do toga da on deluje dovoljno um ešno da savlada kontingentnost
jednog vojnopolitičkog događaja, kao što je rat sa Spartom. Izgle
da da je takva svest o um ešnosti dovela do potcenjivanja prom e
né. Ona se kosi sa osećajem prepuštenosti na milost i nemilost
anonim nim procesim a.69a Naprotiv, pripada svetu, koji je stavljen
u ruke delatnika, u svesnu nagodbu izm eđu njih. Sa političkim
identitetom je mišljenje i bivanje postalo merodavno, i u velikoj
meri određeno svesnim postupanjem koje se kretalo unutar zama-
šnih okvira delovanja, m ereći se prem a umešnima. Prema tome,
čovek se u specifičnoj samosvesti vrem ena shvatao najviše kao
delatnik (ili kao deo sagledivih delatnih subjekata, na prim er za
jednice građana). U ovo se zgodno uklapalo i to što se u napretku
ogledala sposobnost za delanje i proizvodnju, a to znači za veću
mobilnost u svetu.70 Grci su tako bili očigledno potpuno nespo
sobni da sebe i druge u daljim kontekstim a funkcionalizuju i raz-
umeju kao medijatore dalekosežnih procesa.
69a E. Auerbah, Mimesis. Prikazivanje stvarnosti u zapadnoj književnosti, No-

lit, Beograd, 1968. str. 43, naziva to jednom osobenošću antičkog shvatanja zbiva
nja, čije postavljanje pitanja nije ni u duhovnom ni u materijalnom pogledu razvoj-
noistorijsko, već moralističko. Ovo bi bilo najuže povezano sa opštim shvatanjem,
koje se ispoljava u stilskom odvajanju tragično-problematičnog od realizma; i je d
no i drugo se zasniva na aristokratskoj bojazni od onoga što se odigrava u dubini.
(Prevod: Milan Tabaković). Naznačeni kontekst otvara jedan izuzetno zanimljiv
problem. Stvari su ipak nešto komplikovanije. U svakom slučaju je tačno zapažen
otpor protiv prepuštenosti na milost i nemilost procesima i protiv opažanja tih pro
cesa (učenje o nastanku kulture kao izuzetak potvrđuje pravilo, kulminirajući u
svesti o umešnosti). Tome odgovara da je dobar ustav uvek shvaćen kao statičan.
Ovaj otpor se utoliko pre može nazvati aristokratskim, pod uslovom da politički
identitet atičkog građanstva zapravo sadrži jaku aristokratsku komponentu. U nje
mu se ogleda neponovljiva svetskoistorijska konstelacija delovanja, koja se prime-
ćuje i u tragediji (updredi Poetika 8, 1976, 439-440): grubo govoreći, za klasično
vreme, pobeda politike nad procesom. Razlike u odnosu na komediju ne bi mi u
ovom kontekstu bile jasne.
70 Uporedi poglavlje Antički ekvivalent pojma napretka, str. 452 ff
Na ovom m estu m ora da se stane sa sumarnim objašnjenjima.

N a čemu se ona zasnivaju i šta im je namera, m ože se razložiti sa
mo u veoma širokom kontekstu: trebalo bi razm otriti grčku antro
pologiju, pogotovo klasičnog doba, njoj odgovarajuću, naročitu
vrstu m eđuljudskih odnosa, i u najvećoj meri jedinstvenost ove
,,političke“ zajednice sa njenom posebnom formom identiteta; ali
i specifično grčko posredovanje i bliskost izm eđu delovanja i ži
vota pojedinca (kao i građanstva) i doživljenog zbivanja uopšte,
tu posebnu vezanost za empirijsko, koja iz toga proishodi,71 spe
cifično doživljavanje i shvatanje vremena, te obuhvatnu grčku pri
sutnost. Tek je u jednom tako velikom, duže vreme ,,slepom“ pro
cesu, kao što je proces stvaranja grčke demokratije, m ožda nasta
la svest o pre svega visokim m ogućnostima onih koji su uveli naj
važnije institucije.
Pretpostavljam da veza između ovih i drugih karakteristika u
svojoj jedinstvenosti najpre može da se pojmi i shvati u teoriji spe
cifičnih konstelacija delovanja ove epohe.
Opažanju procesa stajale su, dakle, svojevrsne prepreke na
putu, a procesualni odnosi nisu bili, sa svoje strane, dovoljno jaki
da prekorače taj prag.
Tako pored dodatnih procesa u nastanku kulture i porasta
ekonomsko-političkih odnosa veličine kod Grka klasičnog doba,
nalazimo da su samo kratkoročni procesi bili shvaćeni i prikaza
ni. Najpoznatiji prim er potiče iz Herodotove rasprave o ustavu, u
kojoj se navodi da odnosi u oligarhiji i demokratiji nužno proiz
vode pojedinačne moćnike, te tako vode u monarhiju.72
71 Vidi u poglavlju Promena sveta društveno-političkih pojmova u V veku p.

n. e. na str. 301-302 o ograničenosti grčke moći apstrahovanja (koja je polazila sa
mo od datog do principa koji leži u osnovi, a nije preko datog stremila ka nečem
drugom, budućem. Ono što se drugačije razumeva kao buduće, to su pojedinosti.
Ako suštinsko poboljšanje treba da zahvali ljudskom delovanju, na primer kralje-
vima-filozofima, ne misli se na procesualne promene, već na svesne ustanove).
72 Herodot 3, 82.
342 Kristijan Majer
Otprilike 150 godina pre toga, Solon je konstruisao jedan pro-

cesualni ustavnoistorijski tok, u kojem je, preko niza međufaza,
društvene neprilike povezao sa građanskim ratom i uspostavlja
njem tiranije. Time je prvi put uzrok nesreće jednog grada izve
den iz društveno imanentnih uzročno-posledičnih odnosa.73
Ni u jednom ni u drugom slučaju nije dat naknadni istorijski
izveštaj, već jedan iskustveni kontekst koji om ogućuje predviđa
nje na osnovu prethodno datih činjenica. Solon je ukazivanjem na
neumitni tok uspeo da još pre same tačke, u kojoj ova neumitnost
izvire, podstakne svoje savremenike da krenu drugim putem.
Prognoze takve vrste, uključujući kratkoročne procese, bile su
pretpostavke za nastanak demokratije.
Tukidid je zatim u okviru patologije opisao takmičenje u iz
nalaženju uvek novih načina smišljenih napada i nečuvenih čino
va osvete tokom Peloponeskog rata, zatim proces institucionalizo-
vanja novog jezika, novih (loših) običaja i novih merila vrednosti
unutar širokog kruga političkih delatnika. Takođe i sam način na
koji se, prilikom opsada, ijed n a i druga strana međusobno nadm e
ću u smišljanju uvek novih tehnika, ima crte jednog procesualnog
toka.74 Ali da ne idemo u detalje.
Sve u svemu, grčka istorija je zauvek ostala povelja o politič
kom i vojnom delovanju i samodogađanju u vrem enskom sledu.75
Pod ,,istorijom“ se otuda podrazum evalo zbivanje na pozornici, i
to u okvirima prošlog vremena. Stručnjaci u istoriji su bili politi
čari i vojnici, kao i pisci, pod uslovom da su je mogli prikazati u
nekom od književnih rodova.76 Nije se radilo o razum evanju ne-
73 W. Jaeger, Solons Eunomie (SB PreuBische Akademie 1926) 69 ff.

74 Tukidid 3, 82. 4, 26. Jako lep primer iz kasnije istoriografije: Tacit, Histo
rije 1, 7, 2: et inviso semel principi seu bene seu male facta parem invidiam adfere-
bant („I jedanput omraženom vladaru bilo dobri bilo zli postupci donašahu jedna
ku mržnju“. Korišćen prevod: Josip Miklić)
75 H. Strasburger, Die Wesensbestimmung der Geschichte durch die antike
Geschichtsschreibung. Wiesbaden 1966.
76 F. Wehrii, Die Geschichtsschreibung im Lichte der antiken Théorie. U:
Eumusia. Festgabe fur Ernst Howald. Erlenbach 1947. 54 ff.
ke druge vrste prošlosti (ili sadašnjosti, u njihovoj perspektivi),

već o m isaonom rekonstruisanju političkih i vojnih događanja u
prošlosti. Zbog toga događaji nisu mogli da se razum eju kao
funkcije nekog dubljeg odnosa.76a Herodotovo opšte interesova-
nje za orijentaciju je daleko prevazišlo te okvire.
Drukčije rečeno: predm et istorije nije bio - kao u m odem om
pojm u istorije - uslovljen promenom. Postoje, naravno, politički
tokovi koji podležu stalnim prom enam a konfiguracija između po
litičkih subjekata. U toj meri se, prirodno, i grčka istorija uvek ba
vila promenom. Samo, kao ciljana prom ena strukture u najrazliči-
tijim oblastima, ta je prom ena u najboljem slučaju uključena kao
posledica ili kao uslov vojno-političkog događanja. Ona se, dakle,
ne podvodi pod istoriju i ne shvata se kao povest. Stoji na nekom
potpuno drugom listu.
Grcim a nikada nije pošlo za rukom da različite promene u
vrem enu konsekventno i u toj meri međusobno povežu da bi im
bilo m oguće da stvore sveobuhvatnu predstavu o istoriji. Ponegde
se pak dogodi, kao kod Platona na primer, da se ustav i muzika,
ili kod Aristotela, demografija i istorija ustava, dovedu u m eđu
sobnu vezu.77 Ali to su usamljeni komentari i pre svega: nastali u
korelaciji s drugim predm etnim oblastima. Različite sfere objek
tivnog i naučnog interesa, koje su tada nastale, imale su potpuno
istorijsku dimenziju. Poznata nam je ,,istorija“ filozofije predoče
na u Aristotelovoj M etafizici u IV veku, kao i Platonova i Aristo
telova istorija društvenih pretpostavki za ređanje državnih poreda
ka. Bilo je - koliko možemo da saznamo iz Aristotelove Poetike -
interesovanja za književnu istoriju, ali ljudi su se više bavili isto-
rijom tehnike, pronalazaka, medicine, itd.78 Ali to nije bila istori
ja {historié), to mi tek od nastanka istorije svrstavamo u istoriju.
76a Aron (kao u napomeni 39) 180.

77 Ch. Meier, članak Geschichte. U: Geschichtliche Grundbegriffe 2. Stutt
gart 1975. 604.
78 K. Thraede, Lob des Erfinders. U: Rheinisches Museum 105, 1962, 160 ff.
344 Kristijan Majer
Ako su pri tom posm atrane veze sa drugim oblastima (na primer,
ekonomske pretpostavke za nastanak filozofije),79 odatle još ne
nastaje obuhvatna veza u vremenu.
Kada su učenja o nastanku kulture i, recimo, Platon u Zako
nima, konstruisali razvoj téchnai, imali su u suštini u vidu jedan
sukcesivan niz. Isto važi za cikličnu smenu državnih uređenja u
Platonovoj Državi.
Premda su opažene očigledne razlike u stanjim a i procesim a
nastanka, nije bilo tvrdnje o istovremenosti istovremenih, niti o
neistovremenosti istovremenih; u najboljem slučaju, bilo je nekih
zapažanja koja tumačim o uz pom oć ovih kategorija.80 Takođe ni
je bilo određivanja m esta sadašnjosti u sveukupno promenljivim
vrem enskim tokovima, je r nije bilo ni apstrakcije vremena, koja
potiče iz spajanja različitih tokova i istovremenosti. Bilo je samo
m nogo kretanja političkih subjekata u svetu koji je, od stvaranja
osnovnih uslova za civilizaciju, shvaćen kao nepromenljiv.
Verovatno se može reći da se sa političkom jednakošću ovog
društva, koje podrazum eva jednu tako snažnu prisutnost u sada
šnjosti, ne slaže nikakvo ovremenjivanje;81 konstelacije delovanja
u klasičnom polisu su isključile fimkcionalizaciju u okviru istori-
je (kao s to je politička jednakost sprečila funkcionalizovanje poli
tike iz drugih sfera). Time su opažanju široko ukorenjenih proce
sa postavljene uske granice. U najrazličitijim aspektima, za svoje
postignuće Grci imaju da zahvale svojoj skromnosti. Tako je del-
fijsko učenje o slabosti i krhkosti ljudi uz devizu „promišljaj smrt-
no“ presudno doprinelo tome da se ovozemaljski politički prostor
delovanja otkrije i ispuni u svim svojim m ogućnostima. Tako je na
ovom prostoru zahtev za smislenošću zbivanja bio ograničen, i to
zbivanje je usled toga moglo, pod uslovom da je bilo političko i
79 Aristotel, Metafizika 981b 20ff.

80 Na primer R. Koselleck, Zur historisch-politischen Semantik asymme-
trischer Gegenbegriffe. U: Vergangene Zukunft. Frankfurt 1979. str. 222-223
81 Uporedi gore na str. 310-312.
vojno, da se u svojoj kontingentnosti iskustveno rekonstruiše. Ni

je bila potrebna moralizatorska religija ... kao saznajni organ za
velike događaje.'62 Istorija nije bila toliko bitna da bi se morala
razum eti procesualno ili bar u formi ukinute kontingentnosti. Tek
u IV veku u njoj je nastupila delimična promena.
Novo doba je probilo ovo ograničenje. Uvelo je i procese u
područje iskustva. Tok sveta je u njemu postao predm et filozofije
istorije. Ujedno je time pronašlo nove oblike prevazilaženja kon
tingentnosti. Zbunjujuće je, kaže Hana Arent, kako se izuzetno br
zo i skoro bezprelaza razočaranje generacije koja je doživela raz
vitak u periodu od 1789. do 1815. godine pretvorilo u osećaj p o
niznog divljenja p red moći istorije. Gde jo š onda, u srećnim dani
ma prosvetiteljstva, ništa nije delovalo da stoji između čoveka i
njegove slobode delanja do despotske moći monarha, a sada se
najednom pojavila neizmerno moćnija moć, koja se prem a ljudi
ma ophodila kako jo j se htelo i pred kojom nije bilo spasa, je r su
p red njom i pobuna i beg zakazali. M oć istorije i istorijske nužno
sti obrela se na političkoj sceni, gde j e istog trena sve i svakoga
opčinila.8283 Antičko shvatanje politike i novovekovno shvatanje
istorije stoje od tada u m nogim aspektima - koliko god da se to
poricalo - u međusobnoj suprotnosti.84 Bilo bi zanimljivo da ovo
detaljnije razložimo i da tako predstojeće posmatranje eksplicitno
uvedemo u neki aktuelni kontekst.
82 Gehlen (vidi napomenu 21) 57ff. Nije potreba za teodikejom!

83 fiber die Revolution, München 1968. 63.
84 Uporedi Arendt (vidi napomenu 39) 101 f t 112 ff. Über die Revolution.
München 1968, 70-71
NASTANAK ISTORIJE
I s to r ija i demokratija su kod Grka nastale otprilike u isto vreme,

sredinom V veka pre nove ere. Kada se to na taj način utvrđuje,
prave se dve pretpostavke. Prvenstveno se nastanak demokratije
objedinjuje s nastankom p o j m a demokratije. Time se ne poriče
da su najkasnije od Klistenova delovanja, dakle, od oko 510. go
dine, u Atini ostvareni oblici narodnog učestvovanja u politici, ko
ji se prepoznaju kao demokratski i koji su već Herodotove savre-
menike podstakli da Klistena nazovu tvorcem atinske dem okrati
je. Treba prvo reći da ima smisla da se tek onda računa s demo-
kratijom kad postoji i njen pojam, a to znači od rane sredine V ve
ka.1
Upravo se obrnuto ophodi sa drugom pretpostavkom iz uvod
ne rečenice. Jer se u njoj pod istorijom podrazum eva Herodotovo
delo, a to znači, nastanak istorije se u njoj dobrano, čitavo stoleće
verovatno, stavlja ispred trenutka u kojem je ovaj pojam počeo da
1 Up. o tome Ch. Meier, Entstehung des Begriffs ,,Demokratie“. Frankfurt

1970. 36 ff.
348 Kristijan Majer
obuhvata ono što se ovde pod njim podrazum eva.la Ono što je He-
rodot, naime, sredinom V veka koncipirao i napisao u neke nared
ne dve decenije, nije se zvalo istorija. Na to se nadovezuje i činje
nica da se to po mnogo čemu razlikuje od onog što je u to vreme
pisao Tukidid (što se isto tako nije zvalo istorija), a naročito od
onoga što mi danas pod tim podrazumevamo. Herodotovo delo ne
samo da je u mnogom pogledu zaostajalo za kasnijom istorijom
nego ju je, s druge strane, i dobrano prevazišlo. Ovo delo treba
razum eti samo kao jedan specifičan oblik istorije.2 Istovremeno je
samo retko i nikad s dobrim razlozim a osporavano to što Herodo-
ta s pravom nazivaju ocem istorije.3 Sa njim svakako počinje pot
puno novo interesovanje za prošlost, koje se jasno izdvaja od sve
ga prethodnog, jedno, u isti mah, novo interesovanje za „istorij-
skc" procese i, u skladu s tim, jedna sasvim nova m etoda istraži
vanja istorije. On je raskrio jedno novo polje čovekovog intereso-
vanja i načinio ga predm etom književnosti, i u tom smislu: kon-
stituisao. Upravo se na to misli kad se kaže „nastanak istorije".
Upravo je to bio - slično kao sa nastankom pojm a demokmtija -
važan istorijski događaj koji u kontekstu onog doba zauzima zna
čajno mesto. Činjenica da je pojam istorija naknadno dobio zna
čenje „istorijskog prikazivanja", u najboljem slučaju je književno-
istorijski ili književnoteorijski događaj, koji nam ovde dalje nije
od važnosti.
H erodot poznaje historié sam o u opštem značenju kao is
traživanje, ispitivanje, postavljanje pitanja i, u posebnom zna
la Ch. Meier, Art. Geschichte. U: Geschichtliche Grundbegriffe, izd. O. Brun-

neriW. Conze/R. Koselleck, Bd. 2. Stuttgart 1975. 595 ff.
2 J. Cobet, Herodots Exkurse und die Frage der Einheit seines Werkes. Wies
baden 1971. 185 f. - Ovde se izričito ukazuje na zanimljivu Kelnsku disertaciju u
čije rezultate ovde sada ne možemo ulaziti: H. A. Weber, Herodots Verstândnis von
Historié. Untersuchungen zur Méthodologie und Argumentationsweise Herodots.
Bern 1976.
3 Prema Ciceronu, de legibus 1,5. O tome Cobet.
čenju, kao ispitivanje svedoka.4 K ada on m eđu različitim nazi

vim a za ispitivanje i raspitivanje bira ovaj pojam kako bi njim e
već na sam om početku svog delà ujedno označio i nadređeni
pojam , verovatno je pri tom e igralo važnu ulogu to što, prilikom
istraživanja prošlosti, ispitivanje svedoka zauzim a glavno me-
sto. U tom sm islu, bilo bi naročito sm isleno i razum ljivo da je
ova reč, pored načina istraživanja okrenutog prošlosti, istovre
m eno označavala i pripovedanje koje prikazuje ono prošlo, kao
što ćem o razum eti prvi put u Aristotelovoj Poetici,5
Problem nastanka istorije ima veze sa izgradnjom novog
(kasnije bliže označenog) ,,istorijskog“ načina da se pita i od
govara i da se prošlost učini tem om obim nog prikazivanja.
Ovaj način se opaža u H erodotovom delu. Ovo delo nas zbog
toga, m eđutim , ne intrigira samo po sebi, m noge njegove važne
crte se zanem aruju.
Kako je, dakle, nastala istorija? Da lije otprilike istovrem e
no stvaranje pojm a ,,dem okratija“ slučajno ili postoji genealo
ška povezanost izm eđu istorije i dem okratije? Da li je m oguće
da se sa procesim a koji su vodili punoj izgradnji dem okratije
probudila i nova vrsta interesovanja za prošlost, potpuno nova
potreba za proučavanjem prošlih događaja i njihovih povezano
sti?
Otprilike u isto vrem e sa istorijom i demokratijom nastala je
i vrsta „svesti o napretku“, svesti da se u savladavanju najrazliči-
tijih problema u umetnosti i nauci, vojsci i javnom životu, retori
ci, politici i m nogim drugim stvarima dostiglo stanje koje nadila
zi sve što je dotad bilo moguće. Ovo se naročito manifestovalo u
neverovatno velikim uspesim a Atinjana, u m etodama političkog i
vojnog planiranja koje su primenjivali, kao i u sve većim konste
lacijama moći i veličina. Celokupna civilizacija je shvaćena kao
4 2,99,1. 118,1. 119,3. B. Snell, Die Ausdrücke fur den Begriff des Wissens
in der vorplatonischen Philosophie. Berlin 1924. 59 f
5 1451 b 3. 6. 1459a 21. Up. o tome Cobet.
350 Kristijan Majer
delo čoveka, njena istorija je ušla u učenja o postanku kulture, a

ona su za savremenike igrala važnu ulogu.6 Konačno se, u deli-
mično posvedočenom predanju ovog doba, pronalaze i uočljive
indikacije za to da su ljudi tada postali svesni svojevrsnog kon
flikta izm eđu starog i novog.7 D a li je onda m oguće da se upravo
u V veku kod G rka izgradilo novo područje iskustva, pošto se či
nilo da se u to vreme otvorila neka nova vrem enska dimenzija ili
da se postojeća vrem enska dimenzija na nov način raskrila? D a li
je m oguće d a je tadašnja generacija zauzela sasvim drugačiji stav
o vremenu, stekla sasvim novo iskustvo vremena; da se tada ova-
plotila nova otvorenost za vreme i m ožda čak nova izloženost vre
menu, a time i potreba za orijentacijom u vremenu? Da li je m o
guće da istorija svoj nastanak duguje naročito ovim novim uslovi-
m a ne samo demokratije, već i nove vrste svesti o napretku?
Posle površnog ali i posle detaljnog čitanja H erodota može se
staviti prim edba da je ovo pitanje nerazumno. Kod Herodota ne
m a ni traga takvoj svesti. I zar ne bi trebalo da očekujemo da je
H erodot m akar malo više pažnje posvetio unutrašnjopolitičkim
promenama, koje su u to vreme tako temeljno preobrazile grčki
svet, kada bi bilo normalno da ga je nastanak demokratije pogo
dio dublje i u specifičnom smislu? Zar se ne svodi m nogo toga što
primećujemo na Herodotu upravo na tu njegovu m nogo dublju
ukorenjenost u starom dobu nego što je u to vreme bila u odluču
jućim krugovima?
Ovo i srodna pitanja zapravo zadaju mnogo poteškoća. M o
žemo navesti samo ovo kao odgovor: Pitanje o odnosu istorije i
demokratije je ovde podjednako značajno kao i pitanje o sinhro-
nijskim uslovima nastanka istorije. Ono se tradicionalno zanem a
ruje. Preovlađujući način posm atranja je već dugo bitno dijahro-
nijski: razrađuju se književne forme, elementi epskog stila, epski
6 L. Edelstein, The Idea of Progress in Classical Antiquity. Baltimore 1967.

21 f O. S. 350 ff. na str. 459 ff
7 Up. Eshilove Eumenide, posebno 490. 778. 808.
pogledi i ideali, naučne metode i principi, filozofski i religiozni

koncepti prethodnog vremena, na koje je H erodot mogao da se
nadoveže, i sigurno se i nadovezivao. U pozadini ovog duhovnoi-
storijskog načina posm atranja stoji izvesnost određenih opštih
osnovnih uslova grčkog bića, kao sto je slobodan, otvoren, relativ
no neuslovljavajući grčki pogled na svet i pristup u ovladavanju
svetom. Time se ujedno nailazi na različite, bitno političke prilike
stare grčke istorije (u kojima se, opet, na raznovrstan način sumi
raju geografski, socijalni, ekonomski, spoljnopolitički, religiozni i
drugi faktori). Ako se, prem a viđenju Am olda Gelena, čovek bit
no razlikuje od životinje po tome što je siromašan instinktima i ti
me upućen na institucije, Grci se, u poređenju sa pripadnicima
primitivnih kultura i pripadnicima „hidrauličkih visokih kultura11,
m ogu razum eti kao relativno siromašni u pogledu (primarnih) in
stitucija i upućeni na slobodno mišljenje, a to ni najmanje nije za
snovano u političkim uslovima. M eđutim, pri takvoj vrsti dijahro-
nijskog posmatranja, veza između ovih opštih preduslova i na
stanka istorije nužno je više ili manje labava. U suštini, ovde se ra
di o duhovnim tradicijama, u koje se može svrstati Herodot. Sin-
hronijski posmatrano, uglavnom postaje važan samo rat s Persi-
jancima, kao polazni doživljaj i spoljašnji povod istorijskog inte-
resovanja, i eventualno još politički i duhovni intenzitet Atine u
Periklovo doba, kao podsticaj.8
Otuda se ovde postavlja pitanje ne bi li takav jedan začuđuju
ći događaj kao što je nastanak istorije m orao da bude jače, m no
go elementamije i egzistencijalnije, ukorenjen u sinhronijskom.
Nije li trebalo da H erodot i njegovi savremenici budu mnogo du-
8 Nije potrebno navoditi obimnu literaturu o ovoj temi. Relevantni su, pre sve
ga: E. Schwarz, u: Antike 4, 1928, 14 ff. W. Schadewaldt, isto 10, 1934, 144 ff. H.
Stmsburger, Homer und die Geschichtsschreibung. SSB Heidelberger Akademie
1972. Ostala literatura o Herodotu: Cobet. Primamo sinhronijski pristup sledi F.
Châtelet, La Naissance de l’Historie. Paris 1962. Ova knjiga mi se čini veoma va
žna kao korektiv, ali u celini operiše suviše neodređenim pojmovima i podelama.
Ch. W. Starr, The Awakening of the Greek Historical Spirit. New York 1968.
352 Kristijan Majer
bije nego što se dosad verovalo uvučeni u uslove svoje situacije,

kao pokretači i trpioci jednog politički uslovljenog procesa sveo
buhvatnog prevrata, jednog dubokog pom eranja merila (pred ko
jim su m orali da delom stoje potpuno bespomoćni), jedne za m no
ge bukvalno egzistencijalne krize, koja bi, kao i m nogo šta drugo,
omogućila, preporučila, odredila, m ožda čak nametnula i jedno
istorijsko pitanje, i time tek stvorila polazište iz kojeg su one du-
hovnoistorijske pretpostavke u istorijskom smislu mogle da se na
čine plodnim.
Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo prvo da istražimo
specifičnost herodotovske istorije. Da bismo pak nju prepoznali, mo
ramo da krenemo manje-više elementarno i naročito da se uzdržimo
od svih mogućih, za nas prirodnih, pretpostavki. Stoga treba da
umesto u okviru odnosa u antičko-zapadnjačkoj kulturi utvrdimo
Herodotovu posebnost, koliko možemo, na pozadini kultura koje su
joj prethodile i njihovih istoriografskih i opšteduhovnih mogućnosti.
Ovo je nužno i s obzirom na dalju problematiku ranih oblika istori
je- ^
Jer se problem nastanka istorije bitno sastoji i u tome zašto je
ona nastala kod Grka a ne negde drugde, bar ne u nekom srodnom
obliku. Time se otvara problem opštijih uslovnih odnosa istoriograf
skih i istorioloških oblika i interesovanja. Nepogrešivo su one razli
čite u svim nama poznatim društvima i kulturama i tesno su poveza
ne sa određenim strukturnim specifičnostima ovih kultura. Ova kon
statacija se potvrđuje, a problem koji ona sadrži se proširuje, ako se
zapazi da je u većini društava i kultura postavljen određeni okvir
mogućnosti i granica istoriografije (u najširem smislu reči), koji ne
prestano, možda stolećima, zadržava svoje važenje i upravo u tome
odgovara čitavom nizu drugih strukturnih specifičnosti. M ora da su
nekakvi činioci - nakon što su jednom bili stvoreni - u toj meri bili
uporni da su mogli da trajno jem če za okvir istorijskog interesova
nja. Ovaj okvir je u klasičnoantičkom, a potom naročito u zapadnom
području, relativno široko rastegnut. Ali time se ne govori da i nama
nije - kao antici - dodeljena određena kombinacija mogućnosti i

granica.
Postavlja se pitanje, čime je to uslovljen ovaj okvir, naročito pi
tanje da li postoje određene kategorije uz pomoć kojih se globalno,
za različite društvene oblike i kulturne krugove, može pobliže ozna
čiti ovde predstavljena problematika. Kako je moguće da brojne ra
nije kulture, izuzev Kine, Izrailja i Grka, uz sve moguće interesova-
nje i svu moguću sposobnost za sećanje i očuvanje prošlosti, nisu
proizvele iole značajnu istoriju? Kako je moguće da egipatski, me-
sopotamski i astečki vid zanimanja za istoriju i shvatanja vremena
pokazuju toliko mnogo zajedničkih crta a da se opet toliko među so
bom razlikuju? Kako je moguće da su Kinezi, Izraelićani i Grci, sva
ki narod na svoj način, bili kadri da proizvedu zahtevnu istoriografi-
ju? Da li je jednom to zanimanje za filozofiju, jednom vera, jednom
sloboda, što vodi izgrađenim oblicima istorije? Jesu li u sva tri slu
čaja to određene potrebe za usmerenjem koje su na taj način posto
jale samo u ovim trima kulturama i nigde ili jedva gde drugde, na ko
jim a se temeljila ova izgradnja istorije, a onda ju je svaka odvela u
posebnom pravcu? Ukratko, koje su dublje okolnosti bile na delu i
čime su one omogućile a čime ograničile istoriografiju?
Odgovaranje na ova pitanja je još više otežano time što se u nji
ma ujedno dotičemo i problema u kojim sve odnosima stoje duhov
ni proizvodi sa društvenim prilikama u kojima su se javili. Pri tom,
„društvo14 ne treba shvatiti suviše materijalno i nije potrebno da se
bilo kakav određeni model tog odnosa, koji je možda najednom me-
stu, čak i samo prividno, dokazan, prenosi na ostale.
S obzirom na čitavu zbrku problema i problemskih krugova ko
jih se ponovo dotičemo, sprečeni smo da en passant uđemo u teorij
sko posmatranje. Stoga m ora biti dovoljno da se samo kratko defi-
niše okvir u kojem se kreće ispitivanje sledećih tumačenja. Čini se
da je vreme da se preduzme obimnije komparativno posmatranje
različitih oblika u kojima u različitim kulturama i društvima stoje u
međusobnoj vezi istorijska pitanja, načini posmatranja, interesova-
nja, sa problemima, perspektivama i potrebama, sa određenim vido-
354 Kristijan Majer
vima delanja, promene, očekivanja i sa određenim strukturnim spe

cifičnostima društva. Pri tom je moguće da jedno takvo, u većoj me-
ri komparativno, istraživanje naiđe na određene strukturne karakte
ristike društva koje još nisu ni uočene a kamoli shvaćene kao takve.
Tako obimno formulisanim pitanjima se možemo smisleno baviti sa
mo u većem, interdisciplinarno strukturiranom društvu. Naredno po-
smatranje treba razumeti kao pokušaj da se u okviru njegovog po
sebnog ispitivanja ujedno dođe i do nekolikih konstatacija koje se
mogu primeniti i u naznačenim, daljim kontekstima. Ono je, naža
lost, sastavljeno bez poznavanja kineske istoriografije, što je utoliko
veća šteta budući da su, kao što se pokazuje u političkom mišljenju,9
najranije na vanevropskom području upravo u drevnoj Kini u istori-
ografiji pronađene stvarne paralele sa grčkom kulturom. Bogata li
teratura o istoriografskom aspektu Starog zaveta mogla je da uđe u
pripremne radove za ovu studiju. Što se tiče svedočenja o fenomeni
ma prednjoazijskih i egipatske kulture treba imati u vidu da su ona
po pravilu uzeta iz knjiga i članaka koji ne daju nužno odgovore na
ona pitanja koja su im ovde postavljena.
a. Herodotova Istorija10
Ako hoćemo da odredim o posebnost herodotovske istorije,

ako uopšte hoćemo da sledimo pitanje nastanka i posebnosti grč
ke istorije, m oram o da se oslobodim o svega onog što insinuira
9 Up. o tome W. Bauer, China und die Hoffnung auf Glück. München 1971.
10 U daljem tekstu se odustaje od pojedinačnih svedočanstava i ukazivanja na
moderno istraživanje. Rezultati mnogih radova su svesrdno korišćeni; ne treba za
nemariti u kojoj meri su oni, u celini i pojedinačno, omogućili i odredili moje raz-
umevanje Herodota. Naročito značajni su mi bili prikazi O. Regenbogen, Herodot
und sein Werk, štampani kod W. Marg, Herodot. Eine Auswahl aus der modemen
Forschung. Darmstadt 1965. 57 ff. Nove knjige H. Immenvahr, Form and Thought
in Herodotus. Phil. Monographs XXIII. Cleveland 1966 i Cobet (kao napomena 2).
Navodi iz Herodota su dati neposredno u tekstu u zagradama.
m oderan pojam istorije. Sve što se obuhvata tim pojmom, u veo

ma malom delu spada u grčki pojam istorije. Povedeni širinom tog
pojma, mi lako povezujemo stvari koje Grci uopšte nisu svrstava
li zajedno, i koje često nikada nisu ni postojale kod Grka. Tada se
lako dogodi da se za ono što danas ulazi u ovaj pojam smatra da
načelno i nužno ide jedno s drugim. To, m eđutim , vodi tome da se
i za antiku u pojavama koje danas ulaze u sklop „istorije14 već sig
nalizira istorija, prem da one uopšte ne spadaju u antičku istoriju.
Sa stanovišta m odernog pojm a istorije, H esiodova kosm o-
gonija postaje naročito važna. N astanak istorije, m eđutim , po
staje m oguć tek kad se potpuno zanem are takve kolektivne
predstave, jo š skoro sasvim prikovane za orijent. Nam a se čini
i dalje važnom ona „istorijska dim enzija44 koju su Grci m orali
da opaze prilikom susreta sa orijentalnim kulturam a.11 M eđu
tim , i to se shvata u sm islu m odernog pojm a istorije. G rčka
istorija, opet, u svom nastanku m nogo više pretpostavlja m o
gućnost razm atranja jednog srednjoročnog zbivanja. Takođe se
pitam o u kojoj se m eri o pojm u „istorijske svesti44 (ne uzim aju
ći u obzir njegovu višeznačnost i neraskrivenost) m ože bilo šta
doznati iz grčke istorije.12
Antička istorija otuda ne srne da se shvati naprosto kao pred-
stupanj modernog, već m ora da se razum e kao poseban, svojevr
stan način opažanja, poim anja a m ožda i pogrešnog razumevanja
prošlosti, tokova, političkih dešavanja, istorijskih procesa, itd. U
pogledu m nogih elemenata m odernog pojm a istorije, ona ne samo
da ne predstavlja nikakav napredak u poređenju s ranijim kultura
ma, već pre korak unazad. Novi stupanj u svetskoj istoriji ona do
stiže time što je na određen način, sensible-profane (kako je to
11 A. Dihle, Griechische Literaturgeschichte. Stuttgart 1967. 122.

12 O tome B. Snell, Die Entstehung des geschichtlichen Bewusstseins. U: Die
Entdeckung des Geistes. 4. izd. Gottingen 1975. 139 ff., koji polazeći od moder
nog pojma suviše toga stavlja u jedan koš. Mnogo opreznije i uz zanimljiva zapa
žanja P. Steinmetz, Das Erwachen des geschichtlichen Bewusstseins in der Polis. U:
Politeia und Respublica. Wiesbaden 1969. 52 ff.
356 Kristijan Majer
tačno izrazio Fransoa Šatle),13 naime, ne u potpunosti ali osetno,

u okviru profanog od mnoštva delatnika i njihovih m otiva kao i od
onog, uvek posebnog, susreta politički aktivnih sila, rekonstruisa-
la i pokušala da razum e veće istorijske tokove. Time je ona kon-
stituisala takoreći srednjoročno polje ,,istorije“, naime, učinila ga
razumljivim, rasvetlila, podigla u svest. Konstitucija ovog polja,
istina, nije odm ah našla izraz u jednom pojmu. Sadržaj istorija se
u množini shvata i označava kao genàmena, érga, pmgmata, pm -
xeis ili (u posebnom slučaju kod Tukidida) i nekad u jednini kao
pôlemos.14 Tek Polibije ima poseban term in za to, naime historia,
tako što ovu reč prvi put prenosi sa m etode i pripovesti na njihov
predmet. Ali, on pod istorijom podrazum eva svetsku istoriju Ri
ma, u koju su ušle pojedinačne istorije, sporddesprakseis prethod
nog doba.15 Tek u ovom trenutku, tek kad se pogleda unazad, ove
13 Naissance 40. Ovaj iskaz se odnosi na Herodota. Up. i M. I. Finely, Myth,

Memory and History. U: History and Theory 3, 1965, 300. H. Strasburger, Hero-
dot und das perikleische Athen. U: Marg, Herodot (vidi napom. 10) 579 naglašava
tradicionalno grčko kod Herodota, kad piše: Njegov istorijski način gledanja j e je d
nak grčkom, u svom načinu zreo odn. odgovara toj stvarnosti a nije manjkavi stu
panj detinjstva naše.
14 Tukididov prvi red glasi: TukididAtinjanin napisao je (ksinengrapse) rat iz
među Peloponešana iAtinjana.
15 1,3, 3 f.: hoion ei somatoeide simbainei ginesthai ten historian Pre toga:
sporadas einai sinebaine tas tes oikoumenes prakseis. Zanimljivo je da termin his
toria sa pripovesti na zbivanje prelazi na taj način što označava kompaktnu celinu,
u kojoj se prepliću različita dešavanja i niti dešavanja; drugačije: što preuzima
oznaku „zbivanja" u jednini, a nasuprot tome izrazi za ono što se zbilo (u okviru
koji važi za Polibijev iskaz) ostaju načelno u množini ili se pak mogu pluralizova-
ti. Ovo singularizovanje „istorije" je bilo moguće u antici samo u pogledu spolja-
šnje strukture mediteranskog sveta na području rimske vladavine. Ona ne može (ili
može samo izdaleka) da se uporedi sa novovekovnom Singularisierung der
Geschichte (R. Koselleck, u: H. R. Jaus, Die nicht mehr schônen Künste. München
1968. 578 f), koja polazi od jednine čovekove istorije i traži je u ustavu, društvu i
kulturi. Historia u jednini i dalje zavisi od svog konkretnog nosioca (Rima), a ne
osamostaljuje se, već ostaje delo delatnika i tihé, ne postaje proces (u kom vlada
sopstvena dinamika), ona ostaje parcijalna (ne u pogledu broja učesnika, ali u po-
istorije, ove radnje i veze između tih radnji deluju „pojedinačno".

Ova pojedinačnost i njoj odgovarajuća m nožina delatnih i interak
tivnih subjekata bile su konstitutivne za nastanak istorije i tek od
ove istorije mogla se izvesti istorija u jednini. Treba pitati u čemu
se, onda, sastojalo ono odlučno i karakteristično novo u istorijskoj
postavci Herodotovoj.
Herodot je u prvoj rečenici svog Uvoda naveo tri namere s
kojima je napisao svoju knjigu. Ovo je pregled istorije (historia)
Herodota Halikarnašanina, kojije napisan radi toga da se vreme
nom ne bi umanjio značaj onoga što je čovečanstvo stvorilo {ta
genômena anthrôpori),*16 te da velika i divna delà {érga megâla te
kai thomastâ), i ona koja su stvorili Heleni, kao i ona koja su stvo
rili varvari, ne bi bila zaboravljena, a najzad, pored ostalog, i za
to da bi objasnio zašto je {di ’hen aitiari) između Helena i varva
ra dolazilo do ratova.
Na prvi pogled - kad se prevaziđu m noge prepreke teške re
čenične konstrukcije - primećuje se pluralitet ciljeva, među koji
ma se prva dva jasno razlikuju od trećeg, a manje jasno jedan od
drugog. Ovaj paralelizam različitih ciljeva je karakterističan za či
tavo delo. A ovde se i vidi da je to bilo namerno i da je Herodot
toga bio svestan.
U obe prve tačke reč je o zbiru različitih predmeta, sveukup
no prošlih, i utoliko „istorijskih", ili m akar prolaznih, koji, m eđu
tim, ne spadaju neizostavno u kontinuitet „vremenskog niza“, i ni
je im potreban nikakav „istorijski" kontinuitet. Erga i genômena
za sebe nisu delovi nekog ukupnog zbivanja ili jednog istorijskog
procesa, već su pre usamljena pojedinačna delà, činovi, događaji,
gledu tog perioda za koji važi, i dimenzija u kojima se odvija za antičko shvatanje,
naime, kao čisto politička istorija, dodeljena delatnicima i događajima, utoliko (mo-
gavši da zanemari sve ostale promene) jednog „političkog sveta". Up. C. Meier,
Art. Geschichte, 599. 605. f.
16 To je i ono stoje urađeno i ono što se dogodilo.
358 Kristijan Majer
a i prakse. Oni se kod H erodota često javljaju u obliku priča. M no

ge od njih imaju funkciju ekskursa,17 i tako prekidaju kontinuitet.
Šta tačno H erodot podrazum eva pod genômena i érga, teško
da m ožem o da kažemo. M eđutim , sa popriličnom sigurnošću mo
žemo da zaključimo da velika i divljenja vredna delà nisu samo
ratni činovi, već i druga delà, prvenstveno delà arhitekture.173 To
su naročito značajna postignuća ostvarena, po pravilu, od strane
velikih pojedinaca ili pak uz njihovu inicijativu i vodstvo.18 Sa
istom sigurnošću se m ože reći da je H erodot razlikovao ova érga
od genômena es anthropon, m akar samo u smislu d a je hteo da ih
posebno izdvoji iz njihovog reda. Šta je tačno pod tim podrazu-
mevao, m ože se samo približno opisati. Čini se da se svuda radi o
anonimnim procesima, da se žive pojedinačni događaji, ali i insti-
tucionalizovane forme tih događaja, kao što su običaji i poreci,
forme. Ovim izrazom su obuhvaćeni geografski i etnografski opi
si, čiji se zbir, doduše, ne bi m ogao nazvati kulturnom i s t o r i -
j o m 19, ali vrlo verovatno kulturnim prilikama.
Pojmovi érga, kao i genômena, podležu opasnosti da se nji
m a niko ne bavi ili da čak budu zaboravljeni. Herodotov cilj je da
ih očuva i veliča.
Drugačije od oba prva cilja, treći cilj se odnosi na nešto u jed
nini: uzrok ili krivicu zbog rata između G rka i varvara. Uzrok i
17 Ovo s obzirom na njihovu neposrednu blizinu, a ne nužno na ćelo delo. O

problematici ekskursa Cobet (kao napom. 2).
I7a Up. Schwartz (kao napom. 8) 20,1. H. Arendt, Vita Activa. Stuttgart 1960.
320,20. Naglašavanje arhitektonskih delà sreće se stalno i na Orijentu.
18 O tome H. Immerwahr, Ergon: History as a Monument in Herodotus and
Thucydides. U: American Journal of Philology 81, 1960, 261 ff.
19 H. Strasburger, Die Wesensbestimmung der Geschichte durch die antike
Geschichtsschreibung. Wiesbaden 1966. 16 f. u ovom kontekstu govori o istoriji
čovečanstva i stvarnosti, Cobet 183 to u ovom kontekstu približnije naziva naukom
o stvarnosti. U pogledu celokupnog kompleksa kulture u smislu naše kulturne isto-
rije nedostaje istorijska komponenta. Sve dok ga Herodotova historia uključuje,
ona nije istorijska u kasnijem smislu reci.
krivica se pri tom teško mogu razdvojiti.20 Formulacija je naroči

to uska, jer je u Herodotovom prikazu reč ne samo o aide ovoga
rata, već i o pobedi G rka u tom ratu. Verovatno je H erodot dao ta
ko zaoštrenu formulaciju s obzirom na tem u koja se neposredno
nadovezuje, tumačenja o nastanku suprotnosti, ovog puta ne iz
m eđu G rka i varvara, nego izm eđu Istoka i Zapada.
Treće ciljno određenje je formulisano kao pitanje, ono zapra
vo sadrži (ako se shvati dovoljno široko) intelektualni problem ko
ji je zaokupljao Herodota i sa kojim nije jednostavno izašao na
kraj. M eđutim, on je ovo pitanje postavio i razum eo toliko kom-
plikovano, da nije moglo na njega da se odgovori utvrđivanjem
pojedinačnih uzroka rata ili opisivanjem izvršenja odluka. H ero
dot očigledno nije mogao da nađe zadovoljavajuće i u zadovolja
vajućoj meti sigurne opšte odgovore. Otuda je došao na ideju da
potraži odgovor ,,istorijski“, u vremenskom nizu, u kronološki
razdeljenom prikazivanju. Zbog toga Herodotov prikaz zadobija
svoju dispoziciju, bliže rečeno, opšti okvir dispozicije, na osnovu
ovog pitanja.
Taj okvir se sastoji u tome što se najpre opisuje, počev od li-
dijskog kralja Kreza, preko persijskog cara K ira sve do Danja,
sve veći konglomerat moći istočno od Egeja, pa zatim rat s Persi-
jancima, kao iznošenje suprotnosti između Istoka i Zapada. D u
gački opisi stranih kultura, kao što su egipatska ili skitska, pozici-
onirani su tačno tamo gde dotični narodi i stupaju na istorijsku
scenu Persijskog carstva. Istorija Sparte i Atine u VI veku se na
lazi u određenom izboru, u po dva delà, na m estim a gde ovi gra
dovi od oko 550. do 500. igraju neku ulogu u vezi sa istorijom
Kreza i Jonskog ustanka.20a To što dispozicija prvo uzim a istori-
ju istočnih carstava kao nit vodilju, objašnjava se otuda što su,
20 Regenbogen (kao napom. 10) 106 ff. H. Immenvehr Aspects of Historical

Causation in Herodotus. U: Transactions and Proceedings of the American Philo
logical Association 87, 1956, 256 ff. 277 ff.
20a Weber (vidi napomenu 2) 115 ff.
360 Kristijan Majer
prem a Herodotu, istočne monarhije i njihov poriv za ekspanzijom

glavni uzročnici i krivci za Grčko-persijski rat. M eđutim, nije
m nogo jaka obaveznost konteksta koji je povezan sa pitanjem o
uzroku i krivici (aide). Ovaj kontekst je zapravo veom a labavo po
vezan i dopušta da brojne vesti, koje s njim stoje u labavoj ili sa
mo posrednoj vezi, imaju relativnu samostalnost.21
Stoga bi bilo previše da se kaže da je H erodotovo delo do
bilo svoju jedninu pitanjem o aide, je r bi tada m nogobrojni pri
kazi koji se ne priklanjaju ovoj jednini, ili to čine samo uslov-
no, ili sam o na osnovu naročito suptilnog tum ačenja, om etali tu
jedninu. O nda ne bism o izašli iz začaranog kruga u kojem bi se,
na osnovu m odernog (ili Tukididovog) m erila istorijskog kon
teksta, veliki delovi H erodotove Istorije ispostavljali kao neis-
torijski ili, obrnuto, kao istorijski, naime, istoriji pripadajući.
O d takvog m erila se m ora odlučno odustati, ako se posm atra
H erodot. S druge strane, ipak se m oraju naći nekakve jasne od
rednice koje dozvoljavaju da se, sa strane suptilnih i najviše in
dividualnih opisa H erodotovih specifičnosti, daju opštije, u te
m atski obim nijim diskusijam a prim enljive izjave o njegovoj
Istoriji.
Treba poći od konstatacije: Herodot ne želi da piše ,,istoriju“
- on podjednako malo kao bilo ko drugi u njegovo vreme zna šta
je to zapravo, a to ne znači samo da su njemu i njegovim savreme-
nicima nedostajali reč ili pojam. Pre će biti d a je sama ta stvar još
nedovoljno bila izronila iz širokog kruga čovekovog iskustva da bi
bila donekle jasno omeđena, i nije bila još dovoljno promišljena i
shvaćena da bi bila donekle sigurna u sebe. Pre Herodota su, u
najboljem slučaju, pisali hronike ili sastavljali niz komentara, pri
ča ili anegdota u okviru perioda neke dinastije ili nekog grada (pri
čemu grad ili carstvo nisu toliko činili supstrat jednog istorijskog
toka koliko okvir u kojem su se sukcesivno odigravale te priče).
Herodotova tem a je, m eđutim , bila bitno šira. Nije jasno kako bi
21 O tome Im m enm hr (vidi napomenu 10) i Cobet.

se ona, u svojoj raznovrsnosti, mogla bolje opisati nego idući od

elemenata i od presudnog pitanja. Otuda je njegov Prooimion sa
svim merodavan.
Uvod tačno pogađa srž već u konciznoj formulaciji naslova:
Pregled istorije Herodota Halikarnašanina. Ovde se, zapravo,
m anifestuju povesti, određene potpuno subjektivnim isečkom in-
teresovanja jednog čoveka. Ovaj isečak interesovanja je, kao što
će se ispostaviti, tesno povezan sa ondašnjom situacijom, i vero-
vatno se može zamisliti samo dok istorija još nije postojala kao
objektivno izdvojen rod, već je označavala široko područje na ko
jem je konstituisano uže područje istorije, i u tom smislu je nepo
novljiv i jedinstven.
Navođenje imena autora u prvom redu je odlika grčke proze
uopšte. Ovde se javlja u istoriografiji (i inače) slobodna individua
sa svojim delom, a dvorski službenici ili sveštenici se ne kriju iza
fasade bezlične, službene istorije. Povezivanje ovog imena kod
Herodota sa jednim tako formalnim naslovom u isti mah pokazu
je da ovde još ne postoji određen rod, a ni jasan predm et koji tre
ba imenovati (kao potom kod Tukidida). Jednina delà se, zapravo,
sastoji samo u tome što je ono izveštaj jednog čoveka zasnovan na
istraživanju. Time istovremeno postaje evidentna jedinstvenost
duhovne pustolovine, kojoj je Herodot bio izložen i o kojoj pripo-
veda.
Ovo svojstvo istraživačkog izveštaja ne srne prenebregnuti
punoću i šarenilo i osetnu radost pripovedanja. Istraživanje uopšte
ne m ora da bude samo bledo i trezveno. A prem a Herodotovom
shvatanju, koje tek treba da rastumačimo, ono to nikako i ne m o
že da bude. Interesovanja pak na kojima se temeljilo njegovo is
traživanje, jesu relativno široka, ali se pružaju u određenom prav
cu. Priroda i mit se sasvim isključuju. Stvarno interesovanje je -
da ga prvo imenujemo sasvim uopšteno - s jedne strane etnogra
fija (i delimično geografija), a s druge strane, to su različiti proce
si, sudbina ljudi (nikako samo političara), dinastija, gradova, car
stava, konačno i veliki raskol između Istoka i Zapada. Herodot cr
362 Kristijan Majer
ta, prema Šadevaltu22, panoramu ljudskog u svim njegovim oblicima

i stupnjevima, ili, kako je to Justus Kobet23 izrazio: on traga empirij
ski za onim stvarima koje čine čovekov svet. Pri tom, treba samo
uslovno reći da i određena interesovanja, koja se teško definišu i ve-
rovatno zavise od izvorne situacije, određuju pravac njegove pažnje.
Kako žive različiti narodi, kakvo im je uređenje, kako izlaze na kraj
s poteškoćama sa kojima su suočeni, to se sve skupa sa pitanjem o
njihovim sudbinama, o procesima u kojima stiču moć, postaju poda
nici, dolaze u dodir s drugim narodima, povezuje ujedan pokušaj da
se informišemo o ljudima i njihovoj sudbini na ovom svetu, u meri
u kojoj to izvori dozvoljavaju. Raskol između Istoka i Zapada je sa
mo najveći proces u ovom kontekstu, proces koji će, kao što će se
pokazati, najsnažnije dovesti u pitanje svetski poredak, a onda ga po
tom ponovo potvrditi. Našom reči ,,istorija“ zaprečujemo pristup
ovom delu. Ako se ovde i nalazi mnogo ,,istorijskog“, to nije zato što
je Herodot hteo da donese zaključke o značenju prošlosti, već zato
što je prostor u kojem je mogao da se orijentiše, naročito obuhvatao
i prošlost i zato što su to bili i procesi koji su ga zanimali sami po se
bi, kao i zbog funkcije koju su imali u predistoriji grčko-persijskih
ratova. Ali sama tema je obimnija. Kobet kaže da se Herodotova
istorija prikazuje kao nauka o stvarnosti koja se odnosi na čoveka.24
To je pokušaj da se informišemo o životu, delanju i sudbini ljudi i
njihovih političkih tvorevina. Za ovaj krug interesovanja nije posto
jao pojam, a nema ga ni danas. On se samo može nazvati herodotov-
skim. Tako je on, kao što smo već naznačili, u skladu sa svojom je-
dinstvenošću. Otuda ima smisla što je Herodot izabrao tako forma
lan naslov koji se odnosi na metodu. Inače je mogao da nazove svo
je delo logos, kako je u daljem tekstu i učinio.25 To je značilo izve-
22 U Marg (vidi napom. 10) 189.

23 Vidi napom. 2. u poglavlju Klisten i institucionalizacija.
24 Vidi pogl. Eshilove Eumenide.
25 1,5,3. 95,1. 2,123,1. 4,30,1. 7,152,3. 171,1. Na drugim mestima ta reč
označava pojedine delove Herodotovog delà.
štaj ili pripovest. Ali on je očigledno želeo da naglasi metodički ka

rakter svoje istorije.
Koliko je ova forma istraživačkog izveštaja bila nova, ne zna
se tačno. Različiti geografski i etnografski predm eti Herodotovi
bili su još pre njega ušli u književnost, prvenstveno u fragm enti
m a Périodes Hekateja iz Mileta. Geografske literature bilo je, m e
đutim, i u M esopotamiji, izražena interesovanja za geografiju su
kod Persijanaca posvedočena, a kod Feničana se pretpostavljaju.2627
Pri tom će etnografija bar delimično biti uključena. Interesovanje
za velika delà bilo je isto tako staro i dostupno u bilo kojoj for
mi.263 Samo što su se u starim istočnjačkim monarhijama oni ko
ji delaju, a to znači monarsi i, delom, visoki činovnici, u principu
sami brinuli za predanje, a oni koji su došli kasnije samo su obna
vljali i prenosili dalje to predanje. U Izrailju su se politički, kultur
ni i vojni podvizi (geburot) našli u hronici judejskih careva (vidi
npr. Prva knjiga o carevima 15,23: A ostala sva djela Asina i sva
junaštva njegova, i što je god činio i koje je gradove sagradio, ni
je li sve zapisano u dnevniku careva Judinijeh).21 Herodot u tom
pogledu samo Grcima nadoknađuje ono što je na Istoku davno po
stignuto: jer m eđu Grcim a je vest o podvizima istorijskih ličnosti
sve do tog vremena bila prepuštena nasumičnosti usmenog preda-
nja, a time i opasnosti od zaborava koju je Herodot višestruko is
kusio i predočio u Uvodu. Ep je za predm et imao bogove i daleke
junake. Delà, bitke, pustolovine, lukavstva, građevine, ustanove i
blistavi život velikana iz mlađe prošlosti nisu bili predm et književ
nosti, a to su, u najboljem slučaju, postali kod prvih logografa u
26 H. Schmôkel, Kulturgeschichte des alten Orients. Stuttgart 1961. 186 ff. J

O. Thompson, History of Ancient Geography. Cambridge 1948. 4 ff Za Feničane
se sa posrednom sigurnošću može prihvatiti tabela naroda, Genesis 10. Interesova
nja Persijanaca za geografiju su na više mesta posvedočena kod Herodota.
26a Strasburger (vidi napom. 19) 25 f.
27 O tome G. von Rad, Theologische Geschichtsschreibung im Alten Testa
ment. U: Theologische Zeitschrift.
364 Kristijan Majer
okviru njihovih gradskih ,,istorija“ . Pri tom, može biti d a je viso

ki standard hom erovskog epa stajao na putu sastavljanju hroni-
ka.27a U svakom slučaju, odluka da se érga mlađe prošlosti otrg
ne zaboravu predstavljala je značajan iskorak izvan epa, i pored
toga što su se hroničari prilikom prikazivanja služili i epskim for
m am a i bili uslovljeni epskim idealima (pored uloge koju je igrao
Hom er u obrazovanju Grka, nijedna od te dve stvari nije m ogla da
izostane). Načinio se i veliki iskorak (bar g a je napravio Herodot)
izvan istočnjačkih kultura, tako što su se opisivali zanimljivi ljudi
iz najrazličitijih staleža, čija su delà, sudbine i način života sm a
trani uzdizanja vrednim. Kao u politici, tako su i u istoriji Grka
staleške razlike bile manje važne.
Ali ako m ožda nije sasvim jasno u kojoj se m eri Herodot u
navedenim pitanjima bitno izdvajao od svojih prethodnika, svaka
ko je novo to što na pitanje o Grčko-persijskom ratu on daje isto-
rijski odgovor u književnom prikazivanju. Samo pitanje o tome
zašto su se Grci i varvari sukobili, postavljano je na više mesta. To
bi moglo da se shvati čak i da im Herodot nije preneo neke per-
sijske odgovore.28 Događaji su bili toliko uzbudljivi i dalekosežni
da Grci, a i mnogi Persijanci i drugi, nisu mogli da pređu preko
njih bez postavljanja pitanja. Ipak niko nije na ta pitanja odgovo
rio kao H erodot (zajedno sa onim Grcima koji su delili njegovo
stanovište). Sam Herodot ipak nije mogao da zna koliko je dalek
iskorak iz svega dotadašnjeg bio to što je čitavu sumu događaja
doveo u ogroman kontekst koji zahvata ćele generacije, i kao pri
vatni građanin objavio ishod za široku publiku.283
Stoga u Uvodu ne m ože ništa da stoji o tome kakav je odgo
vor dao. On ionako pruža samo prvi prilaz delu, time što sadrži
naslov i opis opšteg ciljnog određenja. Na to šta je, u pojedinosti-
27a Stmsburger (kao napom. 8) 36 f.

28 1, 1-5. Up. H. Immenvahr (kao napom. 10) 81.
28a Up. Hegel, Die Vernunft in der Geschichte. 5. izdanje, (izdavač J. Hoffme-
ister). Hamburg 1955. 4.
ma, bila Herodotova tema, zašto se on toliko zanim a za uzrok i

krivicu (aitie) za rat s Persijancima, kako želi da pristupi ovom
problemu, koja pitanja, interesovanja i pretpostavke se iza toga
skrivaju, ovde se ne daje odgovor. A ovaj prvi odeljak nikako nam
ne m ože kazati o tome koliko ga je zaista snažno zaokupljalo pi
tanje o aitie i na koji način je on hteo i m ogao da ga resi. Ovde
ostaje otvoreno i to koliko su bili prisutni m anje svesni ili manje
spomena vredni razlozi i pokretači. Za sve ovo i, pre svega, za od
ređivanje Herodotovog postignuća ostajemo upućeni na samo de-
lo.
Prilikom ovog razm atranja treba se osloboditi pitanja o nedo
stacima i ublažavaj ućim okolnostima. H erodotu ne treba pristupa
ti sa neskrom nošću onoga koji se temelji na dugoj, bogatoj tradi
ciji. Ono o čemu se ra d ije da se prepoznaju Herodotov problem i
okolnosti u kojima ga je on resio. Prividne nedostatke treba pre
svega posmatrati kao specifičnosti. Treba da budemo otvoreni za
mogućnost da m ožda ono što uočimo kao nedostatak ne samo da
nije nedostatak, već je pre uspeh, prvenstveno uslov za mogućnost
nastanka istorije. Jesu li m ožda mnogi „nedostaci" ili pak činioci
čiji su oni izraz, zapravo omogućavanja istorije?
Herodotovo postignuće, ono što je zapravo novo u njegovoj
postavci, a to znači i najvažnije specifično svojstvo njegovog de
là, jeste konstituisanje istorijske forme kauzaliteta. Upravo na taj
način je on tragao za odgovorom na pitanje koje dominira celim
njegovim delom, a to je pitanje o nastanku konflikta između Isto
ka i Zapada.
U ono vreme je bilo, kao što smo rekli, m nogo raznovrsnih
objašnjenja za izbijanje Grčko-persijskog rata i za pobedu Grka.
Herodot i sam spominje mitska izvođenja suprotnosti između
Azije i Evrope, npr. o otmici lje, Evrope, Elelene i Trojanskom ra
tu. On tako daleko u prošlosti nailazi na odgovore koji zahvataju
unazad čitava stoleća i koji nisu imali veze sa okolnostima koje su
dovele do grčko-persijskih ratova, ali su m nogim savremenicima
očigledno bili zadovoljavajući. Osim toga, bilo je vremenski bli-
366 Kristijan Majer
skih objašnjenja, koja su se tesno naslanjala na neposredne ranije

događaje, na prim er na Jonski ustanak i povredu Persijskog car
stva od strane Atine i Eretrije ili na želju Persijskog carstva za ši
renjem. Ni sa jedne strane se ne dolazi do istorije, već negde do
m itskih pretpostavki, negde do političke analize uzroka rata ili i
do određenog svaljivanja krivice na pojedinačne aktere, bilo da su
to političari, države ili carstva. Herodotov put, put na koji je He-
rodot prvi stupio, opet je treći: Herodot kaže da želi da počne od
onog o kojem zna da je prvi (među Azijcima) počeo da čini ne
pravedna delà protiv Grka, od lidijskog cara Kreza. On ne ostaje,
dakle, kod neposrednih uzroka rata, ali se ni ne gubi u mitskoj
predistoriji. On ne nudi naprosto uzroke, već predistoriju tri nara
štaja, predistoriju koja vrem enski nadilazi čak i istoriju Persijskog
carstva. U osnovi, on zadire daleko u prošlost, a njegova tem a je
široko shvaćena poput mitološke teme: radi se o Aziji i Evropi, o
konfliktu između azijskih vladara i Grka. Samo ga njegova m eto
da pri tom ograničava.2815
Slično se ponaša i sa razlozim a za pobedu Grka: daje brojna
verska, etička, geografska, politička, vojna tum ačenja koja su m o
gla da se iznose svako za sebe ili u kombinaciji.*29 Zevs nije želeo
da jedan pojedinac vlada Azijom i Evropom. Bog vetra Borej je
uništio persijsku flotu jer je imao poseban odnos sa Atinjanima.
Grci su bili nadmoćniji od Persijanaca svojom smelošću i nomo-
som koji je kod njih vladao. O grom na moć Persijanaca nije mogla
da se razvije u prilikama grčke zemlje i grčkog mora. Sva ova i
druga tum ačenja imala su preim ućstvo „ubedljivosti" (koliko god
da je ova ubedljivost bila diskutabilna). H erodot ih je poznavao i
spominjao u različitim kontekstima. U najm anju ru k u je svako od
njih smatrao vrednim promišljanja. No, ona mu očigledno nisu bi
la dovoljna, delimično mu nisu bila ni dovoljno sigurna. On je na-
28b B. Shimron u: Eranos 71, 1973, 45 ff.

29 Ch. Meier u: Die ilicht mehr schônen Kiinste (kao napom. 15) 99 ff. za ne
ka posvedočenja.
posletku ostavio otvoreno pitanje šta su bili uzroci pobede i kako

su se mogući uzroci pobede međusobno odnosili.
On tako opisuje nastanak, događaje iz bliže i dalje prošlosti i
tok rata. Pojedinačno svakako nije došao do drugačijih odgovora
nego njegovi savremenici, ali uopšteno je uspeo da stvori određen
odnos između ovih odgovora, tačnije: da prevaziđe ove odgovore
zajedno sa brojnim drugim činjenicama u jednom širem kontek
stu. A tako nešto se očigledno nikad ranije nije dogodilo.
Ne smemo odstraniti formulacije, na koje Herodot povrem e
no svodi bitne činioce zbivanja. Kada Kserks u ratnom savetu ob
javljuje odluku da se krene u rat, on se prvenstveno poziva na je
dan persijski nomos: Kao što čujem od naših starijih, mi nismo ni
kad sedeli skrštenih ruku otkako smo preuzeli vodstvo od Međa-
na...već nas je bog tako vodio (7,8). U skladu s ovim, mogli bi
smo neku neminovnu tendenciju da smatram o uzrokom rata, a
sam rat nužnim izdankom persijskog imperijalizma. Za Herodo-
ta, ova rečenica, m eđutim , predstavlja samo jedan od m nogih m o
tiva. Tome se pridružuje i motiv osvete Atinjanima, naime, za nji
hovo učešće u Jonskom ustanku i za M araton. Treća stvar o kojoj
Kserks govori jeste upletenost u kojoj su se Persijanci i Grci našli,
iz koje proizlazi neizbežna prinuda da se delà: Jer dobro znam da
oni neće mirovati ako mi budemo mirovali, nego će rado napasti
na našu zemlju, a to možemo zaključiti po onome što su nam već
učinili kad su upali u Aziju i zapalili Sard. Ni nama ni njima nije
moguće da se povučemo, nego nam obojima ostaje ili da napad-
nemo ili da budemo napadnuti, ili da ovo sve potpadne pod vlast
Helena ili ono pod vlast Persijanaca. Kod tolikog neprijateljstva,
naime, nema drugog izlaza (7,11).
Mogli bismo pomisliti da su ovi motivi bili dovoljni. Ali on
da saznajemo da se K serks - usled Artabanovog upozorenja - iz
nenada predomislio, tako da ga tek čuveni snovi vraćaju prvobit
noj nameri. Ovakav vid motivisanja se opet može tumačiti na vi
še različitih načina. M ožem o pomisliti da je Herodot isprva bio
sasvim zadovoljan kad je pronašao i jednu natprirodnu m otivaci
368 Kristijan Majer
ju (moramo se pomiriti s tim da se ova tvrdnja urušava na m no

gim drugim mestim a na kojim nije naveo takvu jednu motivaciju).
M ožemo pomisliti i da je ovde trebalo opisati slab karakter kralja
Kserksa. Sigurno je da ovi snovi, prem a H erodotu (7,12,1), spa
daju u inventar izvora: njih mu saopštavaju Persijanci. Sigurno ih
je video i kao božiju intervenciju, kao apdte theou30. Kako god bi
lo, čak i ako je u volji bogova, koja se u njima ili iza njih m ože (s
obzirom na najočiglednije modalitete tog procesa, skoro sa sigur
nošću) naslutiti, Herodot video razlog za izbijanje rata s Persijan-
cima, ovo ipak nije učinilo izlišnim tačan prikaz ovozemaljskih
događanja i u njihovoj prvoj etapi. Herodotu je bilo važno i to k a
k o je Kserks doneo odluku, k a k o je tumačio situaciju u ovoze
maljskom kontekstu i k a k o je onda tek san doveo do toga da se
desi ono što je sudbina odredila (7,17,2). Njem u je važan razvoj
ni tok stvari.
Pri tom, treba uzeti u obzir d a je ta situacija u kojoj se dono
si odluka kod Herodota um etnuta u najraznovrsnije istorijske
kontekste. U ustvrđenom persijskom nom osu samo se sumira ten
dencija koja se pokazuje u delu persijske istorije od Kira naova
mo, pri čemu je, prem a Herodotovom prikazivanju, ona mogla da
se drugačije iznese u različitim trenucima. Tek od Kserksa se, iz
gleda, to na taj način predstavlja - a potom dokazuje u porazu kod
Salamine, da ova tendencija nikako nije trebalo da vodi dalje. S
druge strane, iz veoma nasumičnih, veoma snažno lično određe
nih konstelacija i poriva proizašli su Jonski ustanak, kao i odluka
kod M aratona, kako je prikazuje Herodot. To što je Atina uzela
učešće u ustanku, desilo se, prem a Herodotu, zahvaljujući ubeđi-
vačkoj veštini jonskog vojskovođe Aristagore. H erodot o tome be-
leži sledeće: Izgleda, naime, da je lakše prevariti mnogo ljudi ne
go jednog, jer jedinog Spartanca Kleomena nije bio u stanju da
prevari, dokje to lako učinio sa trideset hiljada Atinjana (5,97,2).
Ali to da je u Atini narodna skupština odlučila da je Atini bilo to
зо Up. Regenbogen (kao u napom. 10) 99.

liko važno što se Aristagora njim a obratio za pom oć, bio je, opet,
samo rezultat čitave povesti prikazane kod Herodota, o rušenju ti
ranije i priprem am a za to, Klistenovom svrgavanju, njegovom
obraćanju narodu, njegovoj reformi, kao i o raznim pojedinačnim
događajima koji su dozvolili da dođe do toga da se ova reforma,
uprkos svim nastojanjima, ipak ne vrati u prethodno stanje. Istori-
ja Jonskog ustanka je, opet, tesno povezana sa istorijom skitskog
vojnog pohoda, tako da se s te strane ponovo ukazuje na druge
segmente persijske istorije. I slično kao i tu, i kod Herodota se ne
prestano zapada u najkontingentnije kontekste. Tako bi se moglo,
na primer, reći i za faktore, za koje se čini da objašnjavaju pobe-
du Grka, kako su i oni kod H erodota ukinuti u jednom kompliko-
vanom kontekstu najrazličitijih uzroka i uticaja.
Koliko god je H erodot m ožda verovao u to d a je svako deša-
vanje u biti - od bogova ili ljudi - uslovljeno dubljim razlozim a,31
to mu nije bilo dovoljno. Suviše često su ti razlozi parcijalni, u
principu je veza izm eđu pojedinačnih prirodnih dešavanja i op-
štih, posebno natprirodnih uzroka nedovoljno poznata ili sasvim
nepoznata. Ta veza odavde ka tam o je, u celini uzev, pokidana.
Ovo je sigurno bilo nužno, čim je tako veliki kompleks zbivanja
toliko m nogo prikazivan do u pojedinosti. Tu je moralo da dođe
do relativnog osamostaljivanja ovozemaljske ravni. Otuda se isto-
rijsko prikazivanje sastojalo u tome da razvoj događaja preslika u
odnosu na cilj tumačenja. Pitanje koje treba postaviti nije se toli
ko ticalo onog zašto , koliko onog kako, ili, bolje rečeno: pitanje o
krivici za rat s Persijancima je moralo da se preinači u: kako je do
šlo do ovog rata.
U suštini se H erodot ovim dokazao kao istoričar: putevi ka
bogovima, mitskim ili etičkim uzrocim a ili ka odluci cara Kserk-
sa, i ostalim pojedinačnim radnjam a i odlukama, bili su mu zapre-
čeni ili nedovoljni. On je i dalje bio otpućivan natrag, i tamo, i
amo. Tako je otkrio m režu događaja najširih razmera, u kojima je
31 V. Die nicht mehr schonen Ktinste, 92 ff.

370 Kristijan Majer
sudelovao praktično ceo ondašnji svet. Kako je došlo do Grčko-

persijskog rata, „to se m ože samo istorijski objasniti41, da bismo u
modernoj svesti izrazili na kojoj se to ideji temeljio Herodotov po
stupak. Ovde je samo postojalo rekonstruisanje i shvatanje istoiij-
skih tokova, jedna istorijska forma najzamršenijih, isključivo par
cijalno i u sebi ograničenih kauzaliteta, odnosno, jedno približno
razum evanje u okviru širokog spektra delovanja.
Tu se otvaraju različita pitanja. M ožda bi neko voleo da sazna
šta je to tako zadivljujuće u ovoj koncepciji; dalje, kako je ona na
stala i kako se odnosi prem a koncepcijama koje su joj prethodile.
Najpre, ipak, treba krenuti za pitanjem: kako bliže shvatiti ovaj
istorijski kauzalitet, kako ga razložiti na određene konstituente,
ako ni zbog čega drugog, onda da bi se moglo razjasniti šta je nji
me postignuto.
Posebnost ovog istorijskog kauzaliteta, ovog traganja za raz-
umevanjem događaja i lanaca događaja u rekonstruisanju njiho
vog toka i događaja koji su im prethodili je pre svega uslovljeno
Herodotovim proširivanjem m ultisubjekatskog načina posmatra-
nja u dužem rasponu vrem ena koji zahvata bar tri generacije.
Odavno je poznato da su tokovi određeni zajedničkim delovanjem
m nogih različitih subjekata koji su različito orijentisani. Ne bi
m ogla da se razum e nikakva intriga, nikakva odluka doneta posle
dugog sukoba m išljenja i interesa, nikakva m eđunarodna konste
lacija, nikakav veći diplomatski poduhvat i nikakav značajan voj
ni pohod, a da se pri tom ne uzme u obzir m ultisubjektivnost do
gađaja. Ne m ože se prihvatiti ni da orijentalne kulture nisu razu-
mevale politička i vojna dešavanja. I o njim a se, verovatno, izve-
štavalo i pripovedalo - što nije m oralo da spreči da se te teme u
književnosti prikažu sasvim drugačije.32 Odgovarajući prikaz je d
nog segmenta ovog rata daje i Hom er u Ilijadi, pri čem u treba na
pom enuti da se on u svom prikazivanju ne priklanja nijednoj stra
32 Prema egipatskoj noveli o kraljevima, up. £ Hornung, Einfuhrung in die

Àgyptologie. Darmstadt 1967. 49
ni, već se neutralno postavlja prem a obem a stranama. M eđutim,

kod svih ovih događaja radilo se o kratkim razdobljima, o vrem en
skim jedinicam a kakvog vojnog pohoda, kakvog rata, nekolikogo-
dišnje politike, u kojima su udeli različitih važnih subjekata obič
no bili shvatljivi i donekle sagledivi; i za koje je, ujedno, iz praktič
nih razloga, savetovano da se ti događaji naknadno prouče kako bi
se odvagao uspeh prem a neuspehu, radi kasnijeg napretka.
Nešto sasvim drugačije je pregled jednog dužeg segmenta ne
kog toka, m ožda već tam o gde je reč o razdoblju jedne generaci
je, a sasvim sigurno gde segment tog toka nadilazi vreme čiji je
čovek svesno svedok. A to je naročito tako onda kad taj segment
toka treba da bude shvaćen, kao kod Herodota, u jednoj širini, na
ime, ne samo kao zbivanje sa jednom lokalnom zajednicom ili u
njoj, ili u uskoj konstelaciji malog broja lokalnih zajednica, ili sa
njima, već kao zbivanje u m noštvu i sa mnoštvom ljudi, zajedni
ca i carstava, od Sicilije skoro do Indije, od južne Rusije do Etio
pije. U ovom obimu sastaviti delà i njihove posledice u jednu ce-
linu (m akar to naizgled i jako malo nadilazilo sumu svojih delova),
konstituisati jedan kontekst zbivanja i dati o njemu literarni izve-
štaj (a ne, ako se uopšte ode tako daleko, brže-bolje pribegavati
delima pojedinačnih kraljeva ili bogova ili jednog jedinog Boga ili
se, pak, ograničavati na određene opšte promene prilika i konste
lacija, koje bi se zatim svrstale otprilike u je d a n niz epoha ), to je
nešto temeljno i potpuno novo, to m ora biti jedno sasvim čudesno
postignuće. Jer, sa m ogućim (!) izuzetkom Kine, u izvanantičkim
zapadnim kulturam a ne nalazim o ništa što bi se s tim moglo ni iz
daleka uporediti.
Sve ono što nude druge kulture ne m ože se primeniti i usme-
reno je samo na razum evanje nekakvih događaja kompilacijom
brojnih događajnih tokova, različitih po m estu i vremenu i m eđu
sobno ograničenih. Egipat i M esopotam ija nam nude samo duga
čak niz kraljeva i hronike njihovih postignuća. Malo je drugačije
u Hetita. U njih se nekada - za razliku od drugih naroda - deša
valo da jedna politička konstelacija bude shvaćena i prikazana
372 Kristijan Majer
multisubjektivno u hronici jednog kralja, ali se u tom prikazu ne

ide tragom njenih prethodnica. Ona je data samo kao zadatak ko
ji zatim rešava hetitski kralj, ujedno kao pozadina od koje još bli
stavije odskaču njegova postignuća.33 Sa njom se predanjem pre
nosi delić politike budućih pokolenja, a ne delić istorije koji je is-
pitivalački podvrgnut istorijskom istraživanju sa stanovišta dana
šnjice. Najviše se grčkom istorijskom kauzalitetu približila izrael
ska istoriografija, prvenstveno u istoriji Davida i Solomona. Ali ti
su, kad se bolje pogleda, pre dvorski dnevnici koji se, u literarno
velikoj formi - obrađuju i predstavljaju, a zapravo se radi o vre
menski ograničenim dešavanjim a između m alog broja osoba.34
Svi prikazi koji vremenski sežu dalje u prošlost nisu, m eđutim ,
usmereni na razum evanje jednog niza tokova koji se prepliću, već
na istoriju Jahvea i njegovog naroda, u kojoj se drugi narodi m o
gu pojavljivati, ali najčešće samo na margini, kao žrtve Jahveove
ili kao oruđe Jahveovo.35 Ovo pitanje je bitno usmereno na Jahve-
ova otkrovenja, njegove kazne i njegova obećanja, na tumačenje
zbivanja prem a njegovoj volji.
Ako u Knjizi o carevima i stoji više od toga, opet ništa ne go
vori u prilog tome da je ona, osim po obimu i diferenciranosti (ni
33 Up. Anitta-Text i Bilingue Chattusilis L, u: Schmokel (kao u nap. 26) 335ff

339ff. O tome prilog H. Otten, isto, 327ff kao i A. Kammenhuber u: Saeculum 9,
1958, 136ff., koja ukazuje na specifičnost hetitske istoriografije u poređenju sa
ostalim kulturama Prednje Azije. U kojoj meri se izrazom istorijski smisao poga
đa ono pravo, nije mi poznato. Kad bi reč istorijski bila zabranjena ili efikasno
ograničena na diskusiju o mišljenju i shvatanju ranih kultura, možda bi se izrodio
svrsishodniji zahtev za iznalaženjem novog izraza - kako ovde, tako i inače. Up. i
H. Gese u: Zeitschrift fur Théologie und Kirche 55, 1958, 138.
34 M. Noth, Geschichte Israels. 5. izd. Gottingen 1963. 202. M. Burrows, An
cient Israel. U: R. C. Dentan, The Idea of History in the Ancient Near East. 3. izd.
New Haven/London 1966. 110. 331 ff.
35 G. von Rad (kao u nap. 27) 161 ff. Burrows 111 ff. A. Alt, Die Deutung der
Weltgeschichte im Alten Testament. U: Grundfragen der Geschichte des Volkes
Israel. München 1970. 440-442. H Gese 140-142.
jedno ni drugo ne treba potceniti), bitno izašla iz okvira pukih za

pisa o podvizima orijentalnih monarha.
Ako Herodotovo delo na ovaj način predstavlja nešto sasvim
novo, pitamo se da li je i potreba, usled koje je ono napisano, bila
tako neobična. Ovo pitanje se odnosi na dublje razloge za nasta
nak istorije kod Grka. Ono, otuda, može još malo da pričeka. Po-
sredije, pre svega, stav d a je Herodota očito uslovio zahtev za raz-
umevanjem, dalekosežan, koji se nije zadovoljavao očiglednim
konstrukcijama ili verskim sadržajima.
Treba, pre svega, ukazati na probijanje uske autocentričnosti
ranijih kultura, koje su svoju sreću i nesreću mogle da shvate sa
mo u okviru sopstvene istorije, bilo iz spasenja njihovih kraljeva
ili izostanka tog spasenja, bilo iz neminovne smene srećnih i ne-
srećnih vremena,36 bilo iz kazne za klanjanje tuđim idolima, bilo
- kao u kineskoj teoriji o m andatu neba - iz nužne serije procva
ta i raspada dinastija37 ili - kao takođe u Kini - iz nizanja staro-
novo-staro-novoga, koje treba da prikaže nužan konsekutivni sled
podjednako vrednih, u moralnom smislu neutralnih stanja.38
Ove kulture su tumačile svoju sudbinu kao da su stajale u
centru sveta (što, uostalom, pored veličine i izdvojenosti njihovih
carstava, i nije skroz pogrešno). One se ponašaju kao da se sve vr
ti samo oko njih. Pri tom se razmirice sa drugim državama ili unu
trašnje prilike ne opažaju, osim kao simptomi nečeg što je jednom
narodu nametnuto. Svakako je izuzetak činio Izrailj, u čijem pisa
nju istorije nije ostavljeno ni najmanje m esta kontingentnosti. Ona
jeste bila u okviru knjiga Septuaginte, koje su do nas došle, prak
36 H. Gese 133. H.-G. Güterbock, Die historische Tradition und ihre litera-
rische Gestaltung bei den Babyloniern und Hethitem. U: Zeitschrift fur Assyriolo-
gie. N.F. 8, 1934, 13. 15. 34. 36. 65. 75. Up. 2,15 o predstavi da kraljevstvo prela
zi iz jednog u drugi grad.
37 Vidi npr. P. J. Opiti, Chinesisches Altertum und konfuzianische Klassik.
München 1968. 26ff. 29ff. 76. W. Bauer (vidi nap. 9) str. 110 ff
38 Bauer, str. 111.
374 Kristijan Majer
tično ukinuta u volji Boga. M ožda su druge, zaboravljene knjige

bile otvorenije za nju. Toj sprem nosti za shvatanje kontingencije,
odgovarala je, sjedne strane, naročita izloženost jevrejskih carsta
va izm eđu velikih sila u Prednjoj Aziji, a sa druge strane, odgova
rali su joj raznolikosti mišljenja i unutrašnji konflikti, koji nisu bi
li skrivani od javnosti, i koji se, u različitim situacijama, nisu ni
čuvali od objavljivanja.39 M ožda postoji ceteris paribus naizme-
nična veza između stepena ograđivanja jednog društva od otvore
nog iznošenja konflikata i ,,publikovanja“ poteškoća i razlika, s
jedne strane, i njene otvorenosti za opažanje kontingencije, s dru
ge. Ali ovde to m ora ostati nerešeno. Sve u svemu, verovatno m o
žemo ustvrditi (pored izvesnih modifikacija za Izrailj39a), d a je tek
kod Grka, naročito kod Herodota, nastala sposobnost opažanja i
prikazivanja dužih tokova zbivanja između većeg broja načelno
po prirodi sličnih političkih subjekata. Tome je odgovaralo i novo,
specifično grčko, objektivno shvatanje neprijatelja.3915
Poput srećnih i nesrećnih perioda u M esopotam aca su i Arhi-
lohovo i Pindarovo shvatanje o neprestanoj smeni dobre i zle sud
bine.40 I Herodot poznaje tumačenje sudbine koje se javlja u okvi
ru pojedinačnih referentnih subjekata403 i imanentno je životopisu
pojedinca, dinastije ili carstva (i pogotovo ga je često sretao kod
svojih očevidaca).
39 A. H. J. Gunneweg, Geschichte Israels bis Bar Kochba. 3. Aufl. Stuttgart

1979. 84. M. Weber, Gesammelte Aufsâtze zur Religionssoziologie 3. Tübingen
1921. 208-209.
39a Up. o tome W. Pannenberg, u: R. Koselleck/W.-D. Stempel, Geschichte -
Ereignis und Erzâhlung. München 1973. 485-486. Koselleck isto. 217.
39b O tome gore na str. 135.
40 Arhiloh 7. 67a (Diehl). O tome W. Jaeger, Paideia 1. 4. izd. Berlin 1959.
174 f Pindar 2. Olimpijske ode. H. Frankel, Dichtung und Philosophie des frühen
Griechentums. München 1962. 604. 610-611.
40a O ovom terminu vidi napomenu 1 u poglavlju Proces i događaj u grčkoj
istoriografiji.
Ali, ijedno i drugo je kod Herodota isprekidano ili ukinuto u

većim kontekstima, a konstatovanje smene njemu je samo sred
stvo i mogućnost, a nikad izvesnost i kraj njegovog poimanja isto-
rijskih tokova. Ona se odnosi na deo, a ne na celinu. Mnogi oblici
egocentričnog tumačenja se ukidaju u kontekstu koji postoji izm e
đu njih i daleko ih nadilazi, ili u skupu takvih konteksta.
Ako je pak poduhvat Herodotov bio tako specifičan, toliko
nadilazio poznate m ogućnosti, normalan način posmatranja, m no
ga stoleća visokih kultura, tim e se, naravno, ne kazuje da je ovaj
iskorak ka grčkoj istoriji bio jedino i isključivo postignuće H ero
dota Halikarnašanina.
Neko će staviti prim edbu da takav jedan ne pada s neba. Ov-
de bi svoje mesto imalo pitanje o intelektualnim predstupnjevima
(koji su, uglavnom, skriveni pod velom predanja). Ovo pitanje se
sad može zanemariti, pogotovo što na ovom mestu nije reč o He-
rodotovoj originalnosti. Dalje će neko, protestujući, upitati u kojoj
je meri Herodotu zaista pošlo za rukom multisubjektivno viđenje
istorije i u kojoj meri je on toga bio svestan. Nije li mnoštvo raz
ličitih pojedinačnih subjekata kod H erodota više uslovljeno plura-
litetom njegovih namera, naročito nam erom da se očuvaju i veli
čaju erga i genômenal Ne predstavlja li taj pluralitet, posmatran
sa stanovišta tukididovskih i modernih zahteva za jedninom, čak
jednu istoriografsku neveštost? I nije li povezivanje različitih niti
radnje i zbivanja kod H erodota često labavo, asocijativno, u sva
kom slučaju takvo da se ne može tvrditi da je on shvatao kako su
stvari jedna s drugom bile povezane iznad i izvan svake kontin-
gencije? Zar nije H erodot neprestano, umesto političkih i vojnih
fakata, prikazivao snove, proročanstva, božje intervencije kao
uzroke i objašnjenja zbivanja? U Krezovoj odluci da se krene u rat
s Persijancima, kao i u Kserksovoj odluci da krene u rat protiv G r
ka, spomenuti su, istina, politički motivi, ali su potom sasvim po
tisnuti u drugi plan religiozno-metafizičkim procesima i m otiva
cijom. I ne shvataju li se čak i sudbine čitavih naroda suviše često
kao lične sudbine jednog vladara ili jedne dinastije?
376 Kristijan Majer
S obzirom na ove i slične prigovore, može se pre svega još

jednom ukazati na to da Herodot, koliko god se gubio u pojedi
načnom, sporednom i zanem arivao uzročne veze, ipak polazi u
celini od m ultisubjektivnosti događaja i time prvi put konstituiše
životni, delatni i sudbinski kontekst, koji je prostorno široko ras
pet, a vremenski obuhvata generacije. Osim toga, osnovane izja
ve o njegovom postignuću i njegovim nesavršenostima m ogu se
davati tek onda kad se shvate njegove metode i pretpostavke nje
gove istorije.
Čini mi se d a je Herodotova m etoda suštinski određena kom
binacijom dvaju činilaca koji se m eđusobno drže u stalnoj napeto
sti: s jedne strane, naučne strogosti, posebno verodostojnosti, a s
druge, izvesnih smisaonih pretpostavki pojedinačno i u celini, ko
je svagda prožim aju delo, ali u kojima se delo ne gubi.
Herodotova naučna strogost se sadržala u izvesnim principi
m a postupanja sa izvorima. Najvažniji princip je bio to što je on
samo izveštavao o onome do čega je došao u svom empirijskom
istraživanju, tj. putem autopsije, ispitivanja svedoka i s tim pove
zanog kritičkog promišljanja. Drugi princip je bio to što je on, kad
bi došlo do toga, bar ukratko ukazivao na svoje svedoke, kako bi
bilo jasno otkuda mu vesti i kako ih treba, u datoj prilici, oceniti.
On je za njih m ogao samo uslovno da jem či, on je to znao i izvla
čio iz toga zaključak.
Najvažniji zadatak video je u sakupljanju i očuvanju preda-
nja, da pripoveda ono što se pripoveda (légein là legômena). Pre
nosio je ono što mu je kazivano. To se ne odnosi samo na izbor sa
držaja. On je beskrajno m nogo toga pripovedao, ali se u duktusu
svog prikazivanja usredsredio na teme koje su u njegovoj koncep
ciji, u pogledu onoga što je želeo da objasni, bile važne.40b Pro
gram légein là legômena m nogo se više ticao izbora u pogledu ve
rodostojnosti. Sigurno da H erodot nije bio sasvim nekritičan: šta
je sve izostavio, ne znamo.*41 Ali on pripoveda, u slučaju sumnje,
40b O tome pre svega Weber (vidi napom. 2), 91 ff

41 Up. Immerwahr (kao u napom. 10), 28.
ipak radije previše no premalo. On sam kaže da ne veruje u sve o

čemu piše. Ako i nije bio poverljiv prem a ljudima, onda je bar bio
otvoren za mnoštvo mogućnosti. Čovekov svet i zbivanja u njemu
bili su mu suviše šarenoliki, raznovrsni, puni iznenađenja, da bi on
sa svojom kritikom prilika čiji je svedok bio, m ogao brzo da rea-
guje. Ta otvorenost u pogledu činjeničnog bila je, verovatno, upra
vo i uslov njegove istorijske empirije. D a je bio kritičniji, mnogo
toga bi m u promaklo, a s obzirom na svoju, i geografski, nezam i
slivo široko rasprostranjenu oblast interesovanja, od silnog prei
spitivanja samo bi malo toga mogao da opazi.
S druge strane, H erodot je pak povukao usku granicu utoliko
što u svojoj hronici nije izašao izvan okvira legomena i onog što
je iz toga neposredno proizlazilo. Jedva d a je nešto dodao. Čvrsto
se držao stvari koje je mogao da sagleda i iskusi, bila su to stanja,
radnje i pretrpljene sudbine, kao i događajni tokovi sazdani od de-
lanja i stradanja različitih subjekata. U tome su, delom, bila sadr
žana i božja proviđenja, poput proročanstava ili veoma neobičnih
datosti, koje su drugi već protumačili kao božanska uplitanja. To
je bilo ono što mu je bilo pripovedano. U delo su ušli i motivi uče
snika, o kojima je Herodot od drugih saznavao, a delimično i nji
hova sopstvena svedočenja o tim motivima, ili pozadini motiva
koji su delovali očigledno. Kad bi njegovi podaci o nekom doga
đaju bili protivrečni, rado je uporedno nudio različite verzije.42
Sve što bi prevazilazilo okvire ovog delanja i stradanja, stanja i
„manifestne” božje volje, bilo je žrtvovano njegovim strogim
„istorijskim” principima. Nije povezivao stvari koje nisu bile oči
gledne. Ako često daje i spoljna, asocijativna povezivanja,423 on
da to sigurno nije zato što mu nikakva bolja ne padaju na pamet,
nego zato što nije hteo da daje ono što sam nema i nije se odluči-
42 Npr. 1,8,2. 2,161,3. 9,109,2. Up. 6,135,2.

42a O tome Frankel, Wege und Formen frühgriechischen Denkens. München
1968. 86. F. Jacoby u: RE Suppl. 2 (1913) 380 ff. W. Schmid/O. Stâhlin, Geschi-
chte der griechischen Literatur 1,2. München 1934. 604-605.
378 Kristijan Majer
vao za određene uzroke niti za krajnje uzroke dešavanja, kod ko

jih bi istorijsko preispitivanje praktično našlo svoj kraj. Takav kraj
je znao da usledi samo kad bi izvori presahnuli, te ga ostavljali bez
građe. Ono što H erodot piše, pozivajući se na svedočenja, o du
bljim uzrocima, dubljem smislu zbivanja, velikim delom je, s nje
gove strane, izveštaj; izveštaj, naime, o proročanstvima, prepriča-
vanje (ali ne nužno i preuzimanje) shvatanja Atinjana, po kojem je
bog oluje Borej razbio persijsku flotu na planini Atos, ili, opet,
pripovesti o snu koji je naposletku doveo do Kserksove odluke o
stupanju u rat. Naravno da H erodot nije u sve to verovao. Ali on
isto tako nije želeo da bilo šta naprosto isključi. On je i tu otvoren.
Tamo gde daje vlastite sudove - a to nije suviše često - oni su,
uglavnom, veoma duboko zasnovani na činjenicama. Tako, na pri
mer, kada izjavljuje da je klistenovski ustav u Atini pretpostavka
za buduće spoljnopolitičke uspehe ovog grada.43 Najpoznatiji slu
čaj u ovom kontekstu je izjava o udelu Atine u pobedi nad Persi-
jancim a, koji je kao vojnopolitička analiza neprobojan i neranjiv, i
najbolje svedoči o Herodotovoj sposobnosti argumentacije i u
ovim stvarima.44 Ostala tum ačenja je Herodot, verovatno u izmi
šljenim dijalozima, stavio u usta drugima, pa tako u razgovoru So
tona sa Krezom, u razgovorim a Kserksovim sa stricem Artaba-
nom ili sa bivšim spartanskim kraljem Dem aratom , koji je našao
utočište na njegovom dvoru. Tu nalazimo svedočenja o zavisti i
nestalnosti bogova (1,32), o tome d a j e čovek u svemu prepušten
sudbini i slučaju (1,32), da zavisi od okolnosti a da im nije gospo
dar (7,49,3), kao i svedočenja o odvažnosti G rka i njenim dubljim
razlozima, o poteškoći velike vojske i velike flote da deluju u sku
čenim prilikama grčke teritorije, i m nogo toga drugog. Herodot je
43 5,78.
44 7,139. O tome H. Kleinknecht, Herodot und Athen. U: Marg (kao u nap.
10) 541 ff. Die nicht mehr schônen Kiinste (kao u nap. 29) 97-99. Dalji sudovi:
6.123.2. O pitanju božanskog gneva: 7,137,1-2. (dva poglavlja pre 7,139!).
7.133.2. 8,129,3. 6,72; 84,3. 9,64.
pri tom verovatno prepričavao i sažimao ponajviše ideje koje je

zatekao u svom okruženju.
Postupak, m eđutim , koji Herodot ovde raskriva, u potpunosti
je Tukididov: da se dublja, sažeta tumačenja iznesu u govorima, tj.
da se jasno odvoji ravan pripovedanja od ravni tumačenja, i da se
formalno zadrži diskrepancija između činjenica i opštijih iskaza.
N ijedno od ovih tumačenja nije obavezujuće. Naročito se kod He-
rodota, po pravilu, zadržava mnoštvo mogućnosti tumačenja, a ni
šta manje od toga uvek ostaje otvoreno kako su se to međusobno
odnosili slučaj, čovekov doprinos i božja intervencija. Herodot i u
pogledu ovoga ostaje pri tome da postavi različitosti jednu pored
druge i da ih prevaziđe u sveukupnosti svog pripovedanja. Ako je
Herodotov opis činjeničnog toka naročito šarenolik i sadržajan,
ovo je umnogome posledica njegove naučne metode i verodostoj-
nosti. Raznovrsnost sadržaja i značenja pre svedoči o njegovoj
otvorenosti4546nego o religioznoj vezanosti ili čak zarobljenosti.
Ovo se potvrđuje time što su delovi njegovog delà u kojima opi
suje Darijev vojni pohod na Skite ili Jonski ustanak, skoro potpu
no oslobođeni m etafizičkih ili religioznih tumačenja ili značenja.
Herodotu su o ovim događajima očigledno govorili „prosvećeni”
sv e d o ci.
Ova relativno stroga uzdržanost Herodotova mora da ima ne
ke veze sa tradicijom grčke geografije i etnografije. Odavno se
planiralo (pre svega, ali nikako isključivo u Joniji) da se na jedno
mesto prikupi velika gomila činjenica. Ovde je delovalo strastve
no interesovanje za sve novo, nepoznato i upečatljivo, ujedno i
etiološkiporiv ne samo za znanjem nego i za razumevanjemč^ Po
stojala je želja da se svet veoma dobro upozna, do u pojedinosti. I
pri tome je trebalo utvrditi važne činjenice. Činjenična pojedinost
je već sama po sebi bila zanimljiva. Dosta toga govori u prilog to
me d a je ovde važio jedan vid pozitivizma. Još pre Herodota je u
45 Regenbogen (vidi nap. 10) 71. Immei'wahr (vidi nap. 20), str. 276.
46 Regenbogen, str. 63.
380 Kristijan Majer
geografskoj literaturi m nogo polagano na pouzdanost iskaza i na

vođenje izvora na kojima je taj iskaz počivao.463 Koji su dublji in
teresi i povodi stajali iza toga, ne m ože se ispitati. Najzad, sigur
no ima veze sa relativno m alim brojem institucija u Grka, što je,
opet, prouzrokovalo drugačiju potrebu za usm erenjem i istovre
m eno drugačiju slobodu usmerenja, naročito u poređenju sa m no
go sputanijim čovekom orijentalne kulture. U svakom slučaju, u
određenim mestim a Grčke u poznom VI i u V veku vladala je in
telektualna klima, u kojoj je usrdno priželjkivan svaki vid prošire
nja horizonta putem sigurnog znanja. Od tog doba se postavljaju
određeni kritički zahtevi. Pri tom, kritičko utvrđivanje činjenica je
delimično (kod Hekateja, na prim er) bilo dopunjeno konstruktiv
nim racionalizmom. Iskustvo i filozofija su bili povezani i kod
Anaksimandra. Herodot se tome protivio.466 Nije bio sklon nika
kvim konstrukcijama i usled toga je m ožda još više zaoštrio zah-
teve prem a kritičkoj empiriji. Sasvim je druga stvar to što je on pri
tom apercipirao činjenice na sasvim određen način.
Ovo „pozitivističko” shvatanje istorije, koje je, pre svega,
okrenuto posvedočenim činjenicama i njihovom pohranjivanju,
jo š je, očigledno, daleko od Tukididovog zahteva za detaljnom re
konstrukcijom istorijskog toka prem a uzrocim a i posledicama, uz
koriŠćenje dobro promišljene metode, a naročito političkih i voj
nih iskustava, kao i svih očevidaca i svakog svedočenja. Tukidid
opisuje događaje čiji je svedok bio, za koje su svuda jo š postojala
sveža, višestrana svedočanstva, koji su se odigrali na ograniče
nom prostoru i u potpunosti m eđu grčkim svetom, i on piše sve-
stan toga da je opseg m ogućnosti čovekovog delanja, kao i poli
tičkih i vojnih konstelacija, u principu ograničen i predvidiv. O da
tle je proisticala sigurnost njegovog prosuđivanja. Ako Herodot
nije otišao dalje od prepričavanja izjava očevidaca, i služio se sa
46a Tako već kod Homera, up. Stmsburger (vidi nap. 8), str. 21-22.
46b E. Meyer, Forschungen zur Alten Geschichte 2. Halle 1899, str. 252-253,
263 ff. Weber (vidi napomenu 2) str. 25ff.
mo „istorijskim” postupkom, a nije ni rekonstruisao ni prosuđivao

na politički i vojni način, možemo sa sigurnošću reći d a je to uslo-
vljeno - osim drugačijom prirodom njegovog predm eta - i druga
čijim interesovanjem i sposobnostima, većom otvorenošću, skep
som prema svem racionalističkom konstruisanju i kalkulacijama,
kao i manjom vojnom i političkom stručnošću. M eđutim, ovde se
m oramo veoma odlučno distancirati od naše nasleđene neumere-
nosti. A to znači da treba da se pitamo nije li Herodotov postupak,
sa svim prednostim a i manama, približno odgovarao problematici
njegovog poduhvata, pronalasku „istorijske istorije” i njegovoj
ulozi začetnika ovog roda. Jesu li i priče, kako ih je Herodot sa
znavao od očevidaca, zajedno sa izvesnim tumačenjima, koja su u
pripovedanju već prešla u činjenični inventar pripovedanog, bile
m ožda baš u skladu sa njegovim zahtevima za razumevanjem? Da
li je onda njegova m etoda bila prikladna da iznese na videlo sve
ono za čime je on tragao? Da li bi on, da je želeo nešto drugačije
i više, m ožda propustio da napiše Istorijul
Kakve god da je zahteve Istorija postavljala Herodotu, sam
poduhvat ne bi imao smisla upravo u svom istorijskom postavlja
nju pitanja da je zabeležio tek paralelni i sukcesivni sled brojnih
događaja i procesa. Ako je ikako trebalo da ovi događaji i proce
si daju odgovor na Herodotova pitanja, morali su, u najmanju ru
ku, da „budu tačni”. M orali su na neki način biti razumljivi, oda
vati nekakav smisao. U suprotnom, nastala bi puka suma hronika
ili faktografska salata, ali ne i delo herodotovske zahtevnosti i ko
herentnosti. Da bi se razumela, zbivanja su morala da na neki na
čin budu u skladu sa određenim iskustvima, da se javljaju po ne
kom redu. Još će se razm atrati u kojoj bi se meri iz neke druge du
hovne prirode mogli da rekonstruišu takvi procesi i veze između
tih procesa, ako ne iz Herodotove. Za sada je reč samo o Herodo-
tovom načinu rešenja ovog problema.
Tu izlazi na videlo drugi (i, kako se sad čini, komplementar
ni) činilac, pored verodostojnosti, a to su Herodotove smisaone
pretpostavke, kako bi to Maks Veber rekao: njegovo nomološko
382 Kristijan Majer
znanje. Često je dokazivano d a je zbivanje kod njega uvek stavlje

no pod religiozno-metafizičko znamenje i da se rasvetljavalo i
razum evalo iz religiozno-metafizičkog ugla.
Ono što nam se u tome čini metafizičkim, m ožda je za Hero-
dota bilo naprosto vrsta iskustva. Oto fon Regenbogen je rekao47
da religiozno-metafizički pogled na svet i čoveka, sreću i nesreću,
sudbinu i slučaj, kod Herodota nosi opšte i pojedinačno. To ne
m ože da se ospori, tim pre što je ovaj pogled najdublje odredio i
dakako omogućio Herodotovu Istoriju. Da li je on uistinu sve iz-
neo, to je druga stvar. Na više m esta u Herodotovom delu nailazi
m o na odnos između prestupa i njime prouzrokovane (a m ožda
tek na nekom pretku izvršene) kazne.48 Smena procvata i pada,
pravilnost u svrgavanju onih koji su se popeli suviše visoko, točak
ljudske sreće se okreće (kiklos ton anthropeionpregmaton, 1,207,
2), za Herodota se uvek iznova potvrđuje i m ože da se posm atra
kao osnovno pravilo istorijskih tokova. Bogovi su zavidni, ne žele
da jedan bude suviše m oćan ili da uobrazi da je suviše srećan.
Otuda im i nije nam era da jedan jedini čovek vlada celim sve
tom.49
Izvestan dokaz za način na koji je predstavljen odnos uspona
i pada pruža i u više navrata izneto zapažanje da kraljevi posle
svojih uspeha kreću u nova osvajanja i pri tome, u datim okolno
stima, često dospevaju do svoje granice, a često i do svoje propa
sti.50 Na osoben način je H erodot nadalje isticao da jednostavni,
krotki i miroljubivi narodi nanose poraze onim carstvima koja su
u civilizacijskom smislu nadmoćnija i (m ožda upravo zato) više
sklona da ih napadnu.51 Opet, u drugim slučajevima, smisao osta-
47 Vidi napomenu 10. str. 90.

48 Up. gornju napomenu 44.
49 8,109,3. Up. Regenbogen 100 ff. Za Herodotovo interesovanje za smenu
srećnih i nesrećnih razdoblja i: H. Immenvahr (kao u nap. 10) 76. 189-190.
50 Cobet (kao u nap. 2) 164. 166. Up. Herodot 4,1,1. 1,66,1.4,81,2.
51 Cobet 104-105. 111-112. 172-173.
je nedokučiv. Nejasno je zašto je - prema nekom proročanstvu -

Egipat morao da preživi teških 160 godina ili zašto je Kandaulu
bilo suđeno da ga zadesi nesreća.52 Ili ostaju nerazjašnjene poje
dinosti: zašto, na primer, kazna za ubistvo glasnika nije izvršena
nad onima koji su se zbog toga predali persijskom kralju, nego
nad njihovim sinovima.53 Ali upravo zbog toga što je tako neja
sno, i zato što ta, da kažemo, slučajna činjenica da oba sina onog
Spartanca ginu najednom kasnijem izaslaničkom putovanju zah-
teva objašnjenje, H erodot na ovom mestu govori o jednoj naroči
toj božanskoj intervenciji. A slično čini i kad određene radnje
uopšte ne razume. Tada on, kao što čini u slučaju Kambisa, za
ključuje d a je počinilac bio jedan veliki luđak,54 ili, kao u slučaju
Kandaula, da m u je bilo suđeno da ga zadesi nesreća. Ono što se
u prvom slučaju shvata psihološki, statično, u drugom se shvata
tako što se svodi na viši usud kao pokretača lanca zbivanja. Sva
ova tumačenja ili odgovaraju opštem iskustvu, ili su rezultat He-
rodotovog istraživanja (kad nisu samo nagađanja). Ali dok god je
ovde istraživanje na delu, ono je istorijsko (na primer, da ispita
proročanstva), a ne teološko. Herodot ne pita kao teolog, nego kao
čovek koji, s jedne strane, veruje u to da se bogovi m nogostruko
upliću u čovekov život, a s druge strane, zna da se njihova name-
ra često ne može opaziti, ali kojem njegovo shvatanje istorije i ve-
rodostojnosti svakako zabranjuje da iznosi pretpostavke o božan
skim nam eram a i da pokušava da tumači zbivanja polazeći od se
be. Drugih izvora, osim očevidaca, nije imao. Više od njih on ne
može ni da dade. Kad zaključuje da je Kandaulu bilo suđeno da
ga zadesi nesreća, on usklađuje njegove postupke i njegovu sud
binu sa svojim zahtevom za smislenošću, ali taj zahtev mu ne da-
52 2,133,3. 1,8,2. Drugačije je sa Aprijom, koji je isto trebalo da zlo prođe

(2,161,3). Tu je ,,samopouzdanost“ mogla da otkrije razlog; vidi W. Marg,
„Selbstsicherheit" bei Herodot. U: Marg (kao u nap. 10) 290. Cobet 164.
53 7,137.
54 3,38,1.
384 Kristijan Majer
je povoda za teorijske pretpostavke o dubljim razlozim a koji su u

pozadini takvog razvoja događaja. Herodot, dakle, očigledno nije
imao potrebu za teodikejom, ili, ako je imao takvu potrebu, uspe-
šno ju je potisnuo. Eduard M ajer je Herodota uporedio sa Sofo-
klom: njihova vera je bila u stanju da se smelo suoči sa činjeni
cama života i da prihvati bogove kakvi jesu. Obojica imaju hra
brosti da priznaju da i onaj najneviniji, usled volje bogova, mora
da istrpi najviše, a bogovi i pored toga ostaju svemoćni i milosti
vi. O n govori o jednom stanovištu koje pokušava da sasvim otvo
reno priznate činjenice ujedini sa dubljom... skrušenošću,55 Time
se ne želi reći d a je Herodot bio dublje pod uticajem atičke trage
dije. M noga od njegovih načelnih shvatanja o kiklos ton anthrope-
ion pregmaton sigurno se, u m nogo većoj meri, poklapaju sa tada
još duboko uvreženim arhaičnim shvatanjima.
Ne treba pak potceniti značenje koje su ove dublje, iz vere ili
životne m udrosti proizašle, smisaone pretpostavke imale za nasta
nak Herodotove Istorije. U Herodotovo vreme bio je naročit pro
blem da se utvrdi sa koje strane su uslovljeni istorijski tokovi.
Ovaj vid istorijskog razum evanja ne treba pom ešati sa sposobno
šću političkog ili vojnog planiranja i delovanja. Ta sposobnost je
već u Herodotovo doba kod G rka bila dosta razvijena. Na osnovu
prim era (na prim er Hekatejev savet uoči Jonskog ustanka)56, m o
gu se shvatiti strateški planovi velikih razm era koji su, u najmanju
ruku, uključivali čitavu Aziju. Ali pravljenje jedne takve jedno
strane strategije, koliko god da uračuna raznih momenata, nešto je
sasvim drugačije od naknadnog ispitivanja različitih uzroka i po-
sledica, iz kojih se potom sastavi zbivanje u sledu uzastopnih su
sreta različitih strana, odnosno subjekata. Nem a sumnje da su m e
55 Prema poglavlju o Herodotu u njegovoj (storiji starog veka, izd. Marg, 122
ff
56 Herodot, 5,36. Prikaz se ograničava na indicije. Ako se odatle rekonstrui-
še plan, proizlazi uz veliku verovatnoću da je Hekatej planirao obuhvatnu kopne
nu i pomorsku strategiju, koja je želela da na impozantan način iskoristi prednosti
jake flote i slabe tačke persijske vlasti.
đu Grcim a već postojala različita saznanja o tome. M ora da su

proučavali tokove bitaka, kako bi ubuduće izbegli greške i prime-
nom novih taktika osigurali veće uspehe. Ali ako je u rekonstrui-
sanju pojedinih događaja, na prim er neke bitke, i dalje bilo prazni
na koje su davale prostora pripovedačim a na tržnici i kraj logor
skih vatri da pretpostave intervenciju viših sila, neizm em o teže je
bilo rekonstruisati raznovrsna dešavanja koja su vremenski obu-
hvatala silne godine i naknadno ispitati uzroke i posledice. Ovde
je zjapila sigurno jedna još m nogo veća praznina između detalja
izvesnih, naročito vidljivih pojedinosti i opštih smisaonih pretpo
stavki. I jedne i druge su nužno pravljene na osnovu postojećih
potreba. Možemo, naime, sjedne strane, pretpostaviti opštu potre
bu za sećanjem, ponovnim oživljavanjem, prepričavanjem, veliča
njem i proučavanjem pojedinačnih događaja i, možda, konteksta
u kojima su se ti događaji odigrali, na prim er konteksta jedne bit
ke, ili pak dešavanja koja su dovela do svrgavanja tirana u Atini,
ili sporova u vezi s Klistenom. To je jasno. S druge strane, treba
da računam o s jednom opštom potrebom za razumevanjem smi
sla i dubljeg razloga uočljivih, neočekivanih, znamenitih događaj-
nih celina, poput Grčko-persijskog rata ili povesti o usponu i pa
du kakve dinastije. I to je jasno. Jer ko tako nešto doživi ili za to
čuje, pogotovo onaj ko bude na bilo koji način pogođen kakvim
većim zbivanjem, vrlo lako pada u iskušenje da o tome pravi sop-
stvene spekulacije.
Tačno prikazivanje obuhvatnih događaj nih tokova i veza iz
m eđu njih ima, opet, istorijski interes. To nije potrebno nijednom
vojskovođi ili političaru koji želi da izbegne greške, to nije potreb
no ni učesniku u tom događaju koji želi da se seti, to nije potreb
no ni kad bism o hteli da značajne procese i događaje uklopimo u
neku sliku o svetu. Obuhvatna rekonstrukcija istorijskih konteksta
sadrži sasvim drugačiji zahtev, a pogotovo onda kad se pojavljuje
u književnom obliku. Koliko god se H erodot nadovezivao na raz
ličite, tu i tam o načinjene refleksije, toliko je problematičan bio i
ovaj poduhvat. Kako je neko mogao da iz bezbroj relevantnih mo-
386 Kristijan Majer
m enata sažimanjem i apstrahovanjem izoluje važne faktore i da ih

dovede u vezu uz pomoć opštih iskustvenih pravila koja su mu ga-
rantovala važnost upravo tih faktora?
U takvoj situaciji je za H erodota bilo veoma značajno što se
u pripovedanju njegovih očevidaca, i u načinu na koji je prihvatao
činjenice i razum evao ih, dakle, i u tome kako m u je izgledalo da
m u se činjenice nude, toliko mnogo toga priklanjalo određenim
pretpostavkam a smisla ili obrascim a smisla.51*57 Kad se, poput H e
rodota (i m nogih njegovih savremenika), ostajalo ukorenjeno u
arhajskom dobu, to je pružalo proveru sa stanovišta važećih me-
rila,58 kakva se nije mogla dobiti iz političkih i vojnih uzročno-po-
sledičnih veza. One su, u pojedinačnom slučaju, umele da budu
prepoznatljive i ubedljive, u celini gledano, pak, nisu bile kadre da
odgonetnu smisao većeg zbivanja (a k tome još jednog tako teško
shvatljivog kao što je grčka pobeda nad Persijancima). Upravo ta
mo, dakle, gde je postojao naročit povod za istorijske teme, još je
takav kauzalitet blago istican.
Činjenica da se mnoge priče m eđusobno potvrđuju pri tom
igra veliku ulogu. Herodot je proizveo raznovrsne neobične veze
izm eđu paralelnih procesa. Poredbene relacije sa sličnim razvoj
nim tipovima često su mu važnije od veza u okviru određenog
prostorno-vrednosnog konteksta. Tako se m ože utvrditi konstruk
51 O tim pričama Immerwahr (kao u nap. 20) 276: Danas je karakteristično

za svedoka da prilikom izlaganja činjenice on iijedno ima i mišljenje o njoj, i otu
da je moderna distinkcija između diplomatske činjenice i njene analize Herodotu
strana. Kao što tradicija odražava događaje (ta genomena), na isti način logos od
ražava tradiciju. Otuda, izvesni aspekti u pisanju istorije —poput međusobnog p o
vezivanja događaja uzročnim vezama - za Herodota predstavljaju deo samih do
gađaja, i on uspeva da održi fikciju da j e on samo puki pripovedač objektivne či
njenice.
58 Regenbogen (kao u nap. 10), str. 92, formuliše veoma tačno proces koji se
nalazi u osnovi, kad govori o priključenju pojedinačnog događaja jednom nadre
đenom normativu, nečem opštem, koje tek pojedinačnom daje smisao (i potvrdu).
U ovome opštem Herodot pronalazi svoje pouzdanje o pojedinačnom - ako je mo
guće.
tivna analogija u sudbini pet velikih istočnjačkih vladara, kao i u

sudbini Polikratovoj. Prvi uspesi su vodili u samopouzdanje, koje
čini da on zaboravi svoju ljudsku uslovljenost, čak i da prečuje se-
ćanje na nju, i uvećavali u isti mah neutaživu potrebu za još, ko
ja mu nikad neće dozvoliti spokoj, tako da na kraju m ora da usle-
di protivudar.59
H erodot ne misli da su ove pravilnosti naprosto prirodno
uslovljene. Razlozi koji su ih prouzrokovali nisu mu sasvim jasni.
U suštini, za njega su to „dublje veze” . No, budući da on skoro
uvek shvata samo jedan njihov deo, prirodna kauzalnost kod nje
ga ne ostaje neizbežno samo u odlomcima, nego tako nastaje i nje
gov osobiti način prikazivanja, u kojem opis manje ide za tim da
prikaže sve prirodne povezanosti, a više da prikaže karakteristike
koje se čine da upućuju na one dublje veze. Karl Rajnhart je zato
za Herodotovu Istoriju skovao term in simptomatska istoriografi-
ja.60 Henri Imervar nudi dobar prim er kad piše da se kod Tukidi-
da stiče utisak da se neposredno prisustvuje vojnim odlukama:
čovekovo delo i bit rata zbivaju se u isto vreme. Kod Herodota,
opet, bitke se prikazuju više kao statične slike, od kojih svaka de
bija svoje značenje tek u odnosu na dalji moralni ili religiozni
idejni kompleks.61 Ova tvrdnja sigurno nije u potpunosti tačna, ali
ona imenuje na m nogim m estim a delotvomu tendenciju. Koliko
god je H erodot znao da izrekne ispravne sudove o uslovima i
uzrocim a političkog i vojnog toka, istovremeno je na više m esta u
svom opisu težio da akcente razm esti tako kao da tu i dalje radi u
dubljem sloju uslovljen ili čak kobni udes koji se u suštini m ože
zapaziti na značajnim form ama izraza samih aktera. Radnje i sve-
dočenja se tada uvode kao karakteristike tih aktera, umesto za-
59 Cobet 136. 140. 159 ff. 164 ff.

60 Herodot. Priče o Persijancima. U: Marg (kao u nap. 10) 368.
61 Kod Marg 499. Uporedi Form and Thought (kao u napomeni 10) str. 69.
238-240. 304.
388 Kristijan Majer
ključnostifaktičkog služi kao jemstvo...očiglednost ljudskih karak

teristika.,62
Ovaj vid prikazivanja odgovara, s druge strane, neravnoteži
izm eđu prirodnih i natprirodnih uzroka i izm eđu predodređenosti
i slobode, koja je opipljiva u ćelom Herodotovom delu.
Oto Regenbogen je ukazao na to da za H erodota istorijsko-
pragmatična misao, kao autarkična i autonomna, nije bila sasvim
izvodljiva. On ne uspeva da se tek tako izvuče iz složenije motiva-
cijske celine, kao ni Anaksimandrov evolucioniprincip iz svog me-
tafizičko-etičkog okruženja. On se javlja tesno povezan sa metafi
zičkim uverenjima o sudbini i slučaju, o zavisti bogova i menjanju
ljudskih stvari. Tek u njima Herodotovo „ istorijsko ” mišljenje mo
že da nađe spokoj,63
Nepostojanje razlučenja izm eđu činjenične i m etačinjenične
uzročnosti nije odvratila H erodota od toga da se na daljim mesti-
ma svog delà zadovolji posvedočenim činjenicama, prem da ih je,
često veoma neuspelo, uzročno povezivao. Ali da bi m u se, ipak,
pojasnio bar nekakav smisao zbivanja, bilo mu je potrebno da zbi
vanje na pojedinim m estim a deluje u skladu sa njegovim smisao-
nim pretpostavkama. Na taj način mu je njegova Istorija postala
znatno rasterećena i verovatno tek tada moguća, naime, s jedne
strane je bila isplativa, a s druge, pregledna, tačna, i vesto napisa
na.
Verovatno je bilo nužno da Istorija prilikom svog nastanka
bude toliko snažno oslonjena na nasleđene izvesnosti. S tim u ve
zi, zanimljiva je paralelnost izm eđu nastanka Istorije i nastanka
62 Reinhardt, str. 174.

63 107. Up. 101 : Zakon smene veličine i tonuća, moći i propasti: mogli bismo
ga nazvati zakonom istorije. Ali za Herodota ova kategorija jo š se nije, kao za Tu-
kidida, otcepila iz bogatije i obuhvalnije motivske celine. Za njega je to zakon isto-
rijskog iskustva, a ujedno i religiozni, metafizički zakon. Up. K. Latte, u: Marg (vi
di napomenu 10) 124. Za paralelu G. von Rad, Weisheit in Israel. Neukirchen-
-Vluyn 1970, 87 ff.
političkog mišljenja.64 Začetnikom političkog mišljenja u Grčkoj

sm atra se Solon. Solonova presudna zasluga (u kojoj su na nama
nepoznat način mogle da kulminiraju ideje raznih savremenika)
sastoji se u zasnivanju jednog, u kontekstu u kom je nastao shva
tljivog i dobrog poretka u polisu, u spoznaji određenih društveno
imanentnih uzročno-posledičnih veza, kao i u postulatu građan
ske odgovornosti. Ovo mišljenje je bilo u suštini određeno nasle-
đem. Solon je pošao od utvrđenog prava, našao je svoj ideal pro
mišljajući ono dato prem a tome kakav je pravi poredak primenjen
u njemu. Da istaknemo poentu: on nije konstruisao, nego rekon-
struisao kako treba da izgleda stvarnost, formulišući normativne
činioce, koji su bili u osnovi zatečene stvarnosti i u njoj potpuno
zatrpani. Pri tom je on razum eo ovu stvarnost kakva treba da bu
de, kao delo božanstva Eunomije i društveno imanentnih principa
razvojnog toka, koje je otkrio, kao delo boginje Dike. Prirodno i
natprirodno zbivanje i kod njega se preplitalo i činilo jednu u se
bi prepletenu celinu. Izvesnost tačnosti svojih saznanja Solon je
dobio na osnovu njihovog poklapanja sa sadržajima tradicional
nog verovanja. Za početke istorije, kao i za političko mišljenje Gr
ka, treba da se istakne da Grci nisu imali Grke pred sobom kao
uzor i da su tako podlegali naročitim, sa stanovišta ćele kasnije
istorije teško shvatljivim okolnostima. Otuda verovatno postoji
dobar razlog što je prva koncepcija većih istorij skih tokova ili ve
za između njih, kao i prava koncepcija političkog uređenja, pre
svega bila poduprta onim što je bilo najsnažnije u nasleđenim
shvatanjima. Shvatiti šire logičke veze značilo je pre svega formu-
lisati ili predstaviti ono što se samo po sebi razum evalo ili ono što
je tome ležalo u osnovi. Promena, novina, bezuslovna racionalnost
64 Dalje o tome Ch. M eier (Entstehung des Begriffs ,,Demokratie“), 9 ff. 15

ff Tamošnja tumačenja pate od toga što mi prilikom pisanja nisu bile poznate iz-
vesne orijentalne paralele i moguće pretpostavke koncepcije eunomije, pogotovo
egipatske predstave o M a’at. Otuda bi se još oštrije mogla razraditi specifičnost
Solonove postavke. Ali to na ovom mestu nije od značaja.
390 Kristijan Majer
počele su najpre u pojedinačnom. Tek kada se kvantitet promene

i kvantitet racionalnog poimanja iznenada prom etnuo u kvalitet,
nastupilo je vreme većih, slobodnijih racionalnih konstrukcija. N i
su se preduzimala dva koraka odjednom. Tako je bar bilo u poli
tičkom mišljenju, a tako je bilo u istoriji, i to teško da je sasvim
slučajno. Novina ovog početka se sadržala u tome što su se formu-
lisale nesvesne pretpostavke, što se ono tradicionalno shvatalo du
blje i obuhvatnije na osnovu tradicionalnih shvatanja, i što se sa
razumljivim stanovištima radilo sistematičnije i u širem kontek
stu. Ako je tačna pretpostavka o izvesnoj nužnosti koja stoji u
osnovi ovakvog toka stvari, teško da je bilo verovatno da su kon
cepcija jednog većeg, generacijskog, m ultisubjekatskog ansambla
tokova, kao i neprekidno razum evanje uzročnosti ovih tokova bi
li postignuti u jednom jedinom koraku. Jedan H erodot je prvo m o
rao da stvori onu formu koju je potom jedan Tukidid bio kadar da
probije. U tom smislu bi Herodotovi arhajski načini apercepcije,
koji su u V veku pre nove ere već bili pomalo staromodni, imali
veoma značajnu funkciju za nastanak Istorije. Tada bi Herodot
postao otac istorije upravo zato što nije m nogo mislio na vojni i
politički način,65 tačnije: jer njime nije gospodarilo političko i voj
no interesovanje i mišljenje. Ništa, m eđutim, ne bi bilo gore nego
da dozvolimo da nas religiozno-metafizička pozadina kod Hero-
dota navede da pomislimo da celina njegovog delà, celokupnost
tokova, relativizuje sve smisaone pretpostavke i sum am a tum ače
nja.653 Ove pretpostavke i tum ačenja su mu važna sredstva, ali u
njima se ne isrpljuje njegovo delo. Dalji odeljci njegovog prikaza
ih ne sadrže. Čak i kad H erodot misli (a pušta nekog od svojih li
kova da izrazi to mišljenje) da bogovi ne žele da jedan čovek vla
da Azijom i Evropom, time se, istina, iskazuje za njega najznačaj
niji rezultat grčko-persijskih ratova, ali to ne čini izlišnim sam pri
Uporedi npr. Regenbogen 95.

65a Immenvahr kod Marg 515 ff. naglašava razliku koja u ovoj tački postoji
između Herodota i Eshila.
kaz toka događaja, kao ni izvođenje brojnih - mnogo površnijih

ili m nogo dubljih - razloga za te događaje. D a se radilo samo o
tom krajnjem ishodu, Herodotu bi bilo m nogo jednostavnije.
Ne treba ni da se stvori utisak d a je specifičnost herodotovske
istorije prvenstveno bila uslovljena Herodotovim spregnućem zbi
vanja u potpuno religiozno-metafizičke okvire. Herodotova jedin
stvenost je mnogo više određena time što je jedan istorijski prikaz,
upravo uz pom oć takvih religiozno-metafizičkih objašnjenja, uop-
šte učinio mogućim.
U suštini je, dakle, prvenstveno ravnoteža ta koja se u Hero-
dotovom delu iznedrila između smisaonih pretpostavki i zahteva
njegove Istorije. Način na koji se pri tom u potpunosti ukidaju sve
pojedinosti, m ože se zapaziti u svim stvarima. Egipatskog kralja
Aprija svrgavaju zbog poraza protiv G rka iz Kirene. O tome se u
egipatskom logosu kaže: Najzad je trebalo da i on zlo prođe, a šta
je prouzrokovalo tu njegovu nepriliku, o tome ću opširnije pričati
teku libijskoj istoriji (2, 161, 4). Ovde se ispoljava delovanje zle
kobi. Kasnije se najednom mestu, opet, kaže: Pošto Egipćani do
tad nisu imali prilike da se ogledaju sa Helenima, oni ih potcene
i budu tako potučeni, da ih se samo mali broj vratio u Egipat (4,
159, 6). Iz sasvim prostih, potpuno razumljivih razloga, jednu voj
sku savladava druga. Herodot očito nije uvideo protivrečnost iz
m eđu prvog i drugog objašnjenja. Po prvom, zbivanje se odvija u
okviru smisaone celine priče o Apriju, a po drugom, ono proizla
zi iz vrste susreta sa neprijateljskom silom. Na veoma sličan na
čin je i propast lidijskog kralja Kreza uslovljena, s jedne strane,
granicom kojom su više sile kaznile njegovu dinastiju, a s druge -
Persijancima. I kako drugačije da bude sa svim tim mnogim, po
sve kontingentnim obrtim a koji su doveli do pobede Grka nad Per
sijancima, u svom odnosu prema jedinoj mogućoj božjoj volji, ko
ja je, opet, mogla da ima posla samo s jednom stranom, samo sa
jednim čovekom - persijskim kraljem Kserksom.
Odlučujuće je da se sve smisaone jedinice ređanjem jedne uz
drugu na kraju prevladavaju, odlučujuće je da na kraju ostaje ne
392 Kristijan Majer
razjašnjen način na koji sve ima veze jedno s drugim. Odlučujuće

je da zbivanje, kako ga H erodot prikazuje, po svojoj širini daleko
prevazilazi ono pojedinačno. Kad Herodot kaže da sreća i veličan-
stvenost ljudi i njihovih zajednica nisu postojane - je r od onih ko
ji su pre bili veliki, mnogi su postali mali, a koji su u moje vreme
veliki, mali su bili pre toga - kada govori o cikličnom ponavljanju
u ljudskim stvarima, ovo se tiče samo pojedinih ljudi, pojedinih
dinastija, gradova ili carstava, a nikada celog zbivanja, kako ga
Herodot prikazuje, koje, po svojoj širini, obuhvata čitavu svetsku
istoriju.
Ovo zbivanje obično obuhvata više tokova, odigrava se na vi
še pozornica, a čak i kad se sažme u jedno veliko događanje, kao
što su grčko-persijski ratovi, uvek je to rezultanta bezbrojnih uti-
caja i uzroka. Veliki i mali subjekti, dublji razlozi, zle kobi i uspe-
si prepliću se u njemu na jedva dokučiv način. Slučajnosti takođe
imaju svoju ulogu, kao prilikom oslobađanja Atine od tiranina,66
što je ujedno i jedna od pretpostavki m oći Atine, a tim e i grčke po-
bede nad Persijancima. Polemarh Kalimah, čija je odluka da se
uđe u bitku kod M aratona, prem a recima Miltijada, a kako H ero
dot prenosi, od najvećeg značaja za slobodu Grčke, bila - kao što
H erodot sam ističe, a nije u skladu s istorijskom istinom - odre
đena sudbinom .67 Izostanak sudbine ne treba da se shvati napro
sto kao delo slučaja, nego m ože da govori o božanskoj intervenci
ji. S druge strane, intelektualni učinak Temistoklov na više m esta
ima presudnu ulogu, i, posebno, odluka Atinjana da se suprotsta
ve Persijancima. Ovu odluku H erodot je smatrao izvanrednim po
stignućem, a pogotovo što su Atinjani bili potpuno sami, i imali
protiv sebe i proročište.68 Kao dublji uzroci pobede navode se
66 5, 65, 1 f. Slučaj (sintihia) da su Spartanci mogli da otmu decu Pizistrati-

da. Inače bi morali da se bez uspeha povuku. Up. i Immenvahr (kao u napomeni
20).
67 6,109 ft;
68 Up. gornju napomenu 44. Temistokle: 8, 124.
grčka „vrlina” (areté), a kao njene pretpostavke siromaštvo grčke

zemlje.69 I atinski ustav i na pozitivan i na negativan način igra
značajnu ulogu.70 Određene slučajnosti, kao kad oluje i prolomi
oblaka unište veliki broj persijskih lađa, ponegde se izričito nazi
vaju božanskom intervencijom, a ponegde H erodot pravi njihov
uzrok ne otkriva.71 Pored svega ovog, H erodot veruje u to - i pu
šta da se to vidi - da nam era bogova nije da persijsko carstvo stu
pi preko egejske granice. Ali, nije potrebno da se zasebno i u nji
hovom prepletu predstavlja čitav niz različitih momenata.
Neka ostane otvoreno u kojoj meri je Herodotu bilo jasno da
je opšte u njegovom delu u sebi prevazišlo i relativizovalo sve po
jedinačno. Kako god bilo, novo područje koje je Herodot stvorio,
a to je područje raznolikog srednjoročnog zbivanja (koje izrasta iz
dodira, preseka i sažimanja najrazličitijih tokova zbivanja), nasta
lo je tako što je nanizao sva znamenita érga i genômena i u vezi s
time išao za pitanjem o aide u sukobu između Istoka i Zapada.
b. Herodotova Istorija i „povest”
Sad se pitamo: kakva je slika vremenske dimenzije čoveko-

vog sveta nastala u Herodotovom delu. H erodot ne poznaje neki
veliki tok koji bi obuhvatio stoleća, u najm anju ruku, kao ni neka
kav sled razdoblja u kojem bi se odigravala sudbina celog čove-
čanstva ili bar onog delà čovečanstva koji je on uzeo kao temu, i
u kojem bi čovek m ogao da odredi svoje mesto u vremenu. Tako
nešto je svojstveno orijentalnim kulturama, od kojih se svaka u
tom pogledu rado uzim ala za celinu sveta, ili pak Hesiodu, koji je
bio tako duboko uslovljen Istokom. U drugom smislu, ono je, s
jedne strane, svojstveno Tukididu, odnosno njegovoj arheologiji, u
69 Die nicht mehr schônen Kiinste (kao u nap. 29) 99 ff

70 5,78. 97,2.
71 Die nicht mehr schônen Kiinste 96. 100,16.
394 Kristijan Majer
kojoj je dat pregled šestvekovne grčke istorije sa gledišta sve ve

ćih konstelacija moći i veličina, a opet na drugačiji način u odno
su na Platona i Aristotela, kao i na Polibija i delove rimske, a ka
snije, prvenstveno, hrišćanske istoriografije. Ako je Herodot pro
pustio da prikaže kakve velike tokove (ili cikluse) i sledove doga
đaja, to je zbog toga što za njih nije našao svedoke, a istovreme
no bio izuzetno sumnjičav prem a svim velikim m isaonim kon
strukcijama. Iz toga dalje sledi da on i pored m noštva i raznoliko
sti svojih subjekata nije m ogao da pronađe nijednog, bilo in con
crete ili in abstracto, čija bi istorija m ogla da predstavi ovaj veli
ki tok. Pre svega, m eđutim , tada bi prikazivanje takvog velikog
vrem enskog toka ili vrem enskog sleda bilo u suprotnosti sa nje
govim shvatanjem o svetskim kretanjima.
Jer slika „istorije”, koju prikazuje u svom delu, ne poznaje
slučajno samo brojne vrem enski i prostorno ograničene događaj-
ne tokove. Oni mogu, doduše, da se dodiruju i neko izvesno vre-
me prožim aju, tako što se na Istoku sve ulije u jedinicu Persijskog
carstva, a ono tada zapadne u sukob sa Grcima; ali u tom sukobu
se odlučuje da svetom ne treba da vlada jedan čovek; da se osta
je kod mnoštva političkih jedinica, čak i ako se Persijsko carstvo
ne uništi ili rasparča, već samo sasvim ograniči na zapadu i pre
ma zapadu.
U razdoblju koje opisuje Herodot, a ono je između 550. i 480.
g. p. n. e., desile su se tesno naredane, važne promene u istoriji
sveta. Na Istoku se obrazovalo carstvo koje je izmenilo tradicio
nalni koncept moći. U Grčkoj se ustoličila vlast Sparte i Atine. O t
krivene su potpuno nove dimenzije moći i politike. Nastaju predo-
blici i rani oblici demokratije. H erodot jeste pripovedao o svim
tim činjenicama, ali nijednom rečju ne ukazuje na to da se tu za
pravo odigrala dublja prom ena u grčkom svetu, štaviše u celoj
oblasti istočnog Sredozemlja. On nije svestan specifičnih uslova
koji su sada i tek sada omogućili demokratije (ili ako jeste, nije
smatrao da je značajno da to spomene). Pojava demokratije za
njega predstavlja događaj koji se odigrao u atinskoj istoriji oko
510. g. p. n. e., i ona je za njega važna u ovim okvirima kako bi

otud bolje razum evao delove tadašnje istorije, a o tome koliko je
ona nešto sasvim novo i izraz dotad nepoznatih uslova, on ne ras
pravlja.
On, štaviše, vidi samo najzanimljivije pojedince, dinastije,
gradove, narode, carstva, njihove sudbine i promene konstelacija
u njim a i m eđu njima (tu spada i Klistenova ustavna reforma).
Odatle su se otvarali odgovori na njegova pitanja. Ali on ne vidi,
a sigurno ni ne veruje u to da se zajedno sa događajima koje pri
kazuje promenio i svet, i to nepovratno (pa m akar se to odnosilo
samo na nekoliko generacija).
Po svemu sudeći, on čak smatra sasvim suprotno - da se svet
u ovo doba još nije promenio, nego da se stara mudrost, koja na
nemačkom glasi: Drveće ne raste na nebu, potvrdila u Kserkso-
vom porazu. Kserks je smatrao da Persijsko carstvo m ora da se
uvećava. Ako pokorimo Grke, onda ćemo postići da se Persija
graniči sa Zevsovim nebom (7,8).72 Upravo se to pokazalo kao
pogrešno. Ne znamo je li za Herodota već ovo bio zametak za us
pon i pad Persijskog carstva. M eđutim, njegovo uverenje da ljud
ska sreća i veličanstvenost nisu postojane, da postoji ciklično kre
tanje u svim ljudskim stvarima, važilo je i dalje i moralo se na du
že staze sigurno i potvrditi na slučaju Persijskog carstva.73
Znači li to sad da se za Herodota ništa novo na ovom svetu ne
zbiva? Kakav je to pojam sveta, vremena, promene, koji se vidlji
vo izražava u njegovom delu? Koje stvari tu ostaju iste, a koje se
menjaju? Po kom se merilu odlučuje da li se svet menja ili ostaje
isti?
Ista ostaju dva osnovna uslova: da su svem čovekovom stre
m ljenju postavljene granice, koje ne smeju da se pređu, s jedne
strane, a s druge, da je zbivanje u svetu određeno time što uvek
72 Misleći da bi, u protivnom, Grci osvojili Aziju (7,11,2), Kserks svakako

računa s takvom jednom promenom.
73 Immerwahr (kao u napomeni 10) 306 ff.
396 Kristijan Majer
mali broj ljudi, gradova i naroda, više ili m anje teže m oći i im a
ju sreće, a da onda prožive peripetiju, te stradavaju ili izgube
značaj. K ada su Skiti zvali svoje susede u pom oć zato što je na-
dirala persijska vojska, neki od njih su im odgovorili: ...vi ste
bez nas upali u njihovu zemlju i tamo ste dotle vladali dok vam
je bog to dozvolio; a sad, kad je bog na njihovoj strani, hoće
Persijanci da vam vrate milo za drago (4, 119). Šta se ovde od
igralo izm eđu dva naroda - a u stvarnosti se ne odigrava - ka
rakteristično je za ćelo zbivanje: uvek samo nekolicina srećna,
poseduje vlast i dobra, a ostali su nesrećni, u služničkom polo
žaju i sirom aštvu; drugi neki, opet, žive za sebe, ne vladaju ni
nad kim i niko nad njim a ne vlada, manje ili više dobro stoje, a
sve se to neprestano m enja. U osnovi se uvek iznova događa isto.
I to je očigledno veom a značajno.
No, istovrem eno postoje uvek i drugi ljudi, uvek i drugi na
rodi koji u tom e sudeluju. A kakvi su oni, kakvo im je uređenje,
kako se štite, šta pokreću i šta trpe, to se svuda ponajviše razli
kuje. I budući da se pre svega o tome govori, da ovo ne stoji sa
mo u prvom planu, već dom inira ćelom slikom, kod H erodota se
neprekidno zbiva nešto novo, nešto zanimljivo, nešto drugo (zbi
va - u značenju „odvija se”, a za čitaoca - u značenju „prolazi”).
Pri tome se verovatno m ora napraviti razlika izm eđu dva
različita interesa ili kom pleksa tih interesa u pogledu (u našem
značenju reči) istorijskog zbivanja kod Herodota. Za njega, po-
sredi su „životi” {vitae) pojedinaca, dinastija, carstava, od kojih
se sve troje shvataju prem a slici čoveka i njegovih rodova, s je d
ne strane, a s druge, događaji i prvenstveno veze izm eđu tih do
gađaja koji čine predistoriju i istoriju G rčko-persijskog rata. Taj
interes je sasvim egzistencijalno okrenut suštini čovekovog ži
vota, problem u njegove sreće, njegovoj odbrani, postavljenim
mu granicam a, i svaku pojedinačnu stvar uzim a izolovano, za
sebe. On je, opet, pre svega politički, usm eren na snalaženje u
složenom kontekstu zbivanja, u koje se upredaju različite „bio

grafije” . ^
H erodotu je lako da sagleda celinu tih „života” s obzirom na
to da figura „života” određuje H erodotov interes i način posm a-
tranja, da se u vrem e koje on sagledava svuda odvija veom a brz
preokret (sva carstva i dinastije istočno od Egejskog m ora po
staju žrtve Persijanaca), i da ovo ponovo najbolje odgovara pra
vilnostim a izvedenim iz m udrosti svakodnevnog života.
Odatle proizlazi svojevrsna distanca sa koje se on odnosi
prem a svojim subjektima, svojevrsno relativizovanje njihovih ži
vota u pogledu smrti. Perspektiva je tako odabrana da se na ne
kim m estim a kraj m ože saznati bar u naznakam a. Tek kad se ima
u vidu kraj, može da se prosuđuje o celini.74 To, m eđutim , zna
či da se svi m ogući napretci, koji se ostvare unutar određenog
okvira, u okviru istorije jednog carstva na prim er, verovatno i
pojavljuju kao rezultat i izvor različitih delovanja, ali u isti mah
i kao ništavni s obzirom na kraj. Pored razum evanja celine kao
m reže raznih delovanja, uvek stoji i razum evanje pojedinačnog,
kao puta koji vodi od početka do kraja, grubo rečeno: od nule do
nule.
M eđutim, baš stoga što H erodot toliko insistira na pojedi
načnom, a celina nastaje tek i samo iz konfiguracije pojedinač
nih veličina i njihovih prom ena, taj dom inantni prelaz je ovde to
liko snažan. O tuda H erodot isključuje opažanje dugoročnijih
procesa promena.
Usponi i padovi se odigravaju suviše brzo i suviše žestoko i
određuju Herodotov horizont u prevelikoj meri da bi se m ogla
opaziti bilo kakva usm erenost zbivanja. To bi sigurno bilo m o
guće samo u pogledu stalnog uspona jednog carstva (poput
uspona Rimskog carstva, koji je kasnije prikazao Polibije), ili u
pogledu dugoročnijih poboljšanja čovekovih uslova života na
74 Herodot 1,32,9. Reinhardt (kao u napomeni 60) 324.

398 Kristijan Majer
osnovu određenih nagonskih sila, na primer, napretka u sazna

njim a i otkrićim a, u m aterijalnim sredstvima, itd. (kakav je tada
Tukidid m ogao da opazi).75 D a se otkrije ovo poslednje bilo je
izvodljivo i u H erodotovo vrem e, ali H erodot nije verovao u ta
kve napretke. Jedino sa čim je računao jeste d a je u izvesnim raz-
m eram a m oguće gomilanje znanja i drugih dobara. Tako on na
jednom m estu govori kako su Egipćani koji žive u izgrađenom de-
lu zemlje najviše od svih naroda vežbali svoje pam ćenje i kako
znaju bolje svoju istoriju od svih ljudi koje sam ikada upoznao
(2,77, l) .75a
Takva gomilanja dobara bilo koje vrste ne mogu, u celini
uzev, nikako imati učinak, tvrdi Herodot, osim u onom duhov-
75 Zaslužuje, međutim, da se posebno naglasi da se takve konstatacije o

stmktumim promenama u antičkoj istoriji donose po pravilu izvučene iz stvarnog
istorijskog konteksta. Tukididova arheologija - koju bismo mogli, u izvesnom smi
slu, nazvati „strukturnom istorijom” - uvedena je samo kao argument. Ostale srod
ne izjave navode se u govorima. Polibijeva učenja o ustavu bliža su Istoriji (upore-
di A. Momigliano - Time in Ancient Histiriography. U: Quarto contributo alla Sto-
ria degli Studi Classici 1969. 28). Najvažnije struktumoistorijske izjave o grčkoj
ustavnoj istoriji ne stoje u nekoj istoriografiji, nego u Aristotelovoj Politici (1286 b
8 ff. 1297 b 16 ff.). Struktumoistorijska interesovanja nalazimo više kod antičkih
filozofa (učenja o nastanku kulture, Platonovi Zakoni., knjiga III, Aristotel) nego
kod istoričara. Ukratko, možemo zaključiti daje istorija vezana za određeno shva-
tanje proverljivih radnji. Ona uspeva da uhvati promene strukturalne prirode, sve
dok se mogu shvatiti u samim postupcima (nekog zakonodavca, na primer). Kad
se u poslednje vreme govorilo o temps des dieux i temps des hommes (P. Vidal-Na-
quet u: Revue de l’Histoire des Religions 157, 1960, 55 ff.) i o historical and phi
losophical time {Ch. G. Starr u: History and Theory, Beiheft 6. 24 ff), morala bi
da se, sa stanovišta modernog pojma istorije, za antiku razlikuje „istorija istoriča
ra” i „istorija filozofa”, a modema istorijska nauka bi se sagledala po metodama i
oblastima interesovanja - Uporedi Th. Boman, Das hebrâische Denken im Vergle-
ich mit dem griechischen, 5. izd. Gottingen 1968. 146 ff.
75a Uporedi 1, 60, 3. Tamo su Helene još od starine (ех palaiteron) razliko
vali od varvara po tome što su lukaviji i gluposti manje skloni. Tamo se, naime, ra
di o svojstvima koja nisu postala istorijska, bar ne u razmerama u kojima Herodot
misli.
nom. Jer što je neko moćniji, to je bliži svome padu. Sve što se
stekne, opet se gubi, sve što se izgradi, opet propada. O tome da
kasniji narodi ili kasnija carstva od svojih prethodnika preuzim a
ju baštinu i da bi na taj način čovečanstvo moglo da se postepeno
penje sve više, od naroda do naroda ili od carstva do carstva, ne
ma nijedne reci. Sve što čitamo kod Herodota u suprotnosti je sa
takvim uverenjem.
Otuda svet u potpunosti ostaje uvek isti, koliko god ljudi i na
rodi radili i trpeli razne stvari. U tom smislu se možemo odvažiti
da izreknemo paradoksalnu tvrdnju da je H erodot Istoriju pisao
da bi se - pogotovo na porazu Persijanaca - uverio da istorija (u
smislu velikih usmerenih procesa promene, naime) ne postoji.
Ovu nepromenljivost, u svoj celokupnosti, H erodot je zapazio i u
životinjskom svetu, u kom ga vidi kao mudru božansku promisao,
po kojoj se sve plašljive životinje koje ljudi jedu jako razmnožava
ju, da ih ne bi nestalo, a sve divlje i opasne se malo množe (3,
108,1).76 Samo što se upravo u svetu ljudi stalno menjaju uloge.
Setimo se samo sličnih filozofskih shvatanja Anaksimandra i Em-
pedokla.763 U osnovi leži nazor po kojem je celina uvek mnogo
veća od svake političke jedinice. Opšte verovanje u jednakost i za
konitost posreduje između činjenica u prostoru i vremenu. Kako
su prednosti i nedostaci zemalja i naroda jednako razdeljeni u
prostoru,76b tako se moć u vremenu, doduše ne baš jednako, deli,
ali se bar na duže vreme sprečavaju teške nejednakosti. Svuda, u
prirodi i u čovekovom svetu, važe slični zakoni.
Herodot poznaje, kako vidimo, s jedne strane izvesne propise
i granice koji večito ostaju isti, a s druge, pojedinačne veličine
istorijskog života koje se shvataju u stalnoj promeni. Prvenstveno
76 Immenvahr (kao u napomeni 10) 311-313. Up. 199.

76a Anaksimandar A l. BI (Fragmenti Predsokratovaca 1,81 ff.). Empedokle
B 17,29 (isto 317). 26 (isto 322-323). Up. Euripid Feničanke 541-543. G. Vlastos
u: Classical Philology 42, 1947, 159 ff
76b F. Heinimann, Nomos und Physis. Basel 1945. 23-24. 32.
400 Kristijan Majer
se u ovoj napetosti između nepromenljivosti i promene kreće nje

gova Istorija. Između njih je spori proces promene svetskoistorij-
ske konstelacije, doduše, prim enjen i prikazan kroz stvaranje i po
raz Persijskog carstva, ali Herodot na tome opaža samo prom enu
konfiguracije na svetskoj pozornici (koja, opet, brzo može da
ustupi mesto sasvim novim konfiguracijama), a ne i dugoročnu
strukturnu prom enu koja dozvoljava da nam ovaj proces bude va
žan prolazni stadijum, važan stupanj u svetskoj istoriji. On nije
bio kadar da svoje veličine funkcionalizuje, čak ni s obzirom na
proces koji čini njegovu temu. Kakve su mu sve pretpostavke za
to nedostajale, još ne m ože da se vidi.
Vreme je kod Herodota, s jedne strane, dimenzija u kojoj se
odvija nepravilno pravilna smena uspona i pada različitih veličina.
Pri tome se kao u kakvom pozorištu odigrava m alo izm eđu ovih,
malo izm eđu onih, sama pozornica ostaje nepromenjena, samo se
u ovoj igri svaki put iznova menjaju kulise. Pored ovog, postoji
drugi aspekt vremena, poput aspekta mere koja je određena sva
kom pojedincu, svakoj dinastiji, svakom carstvu. Loksije dozvo
ljava da vas četiri Arkesilaja i četiri Bata vladate u Kireni za vre
me osam pokolenja. On vam savetuje da ni ne pokušate duže da
vladate (4, 163, 2) - kaže se u jednom Pitijinom proročanstvu.
Ove predstave o vrem enu tačno odgovaraju m ultisubjektivnosti
toka Herodotovog prikaza. U celini uzev, ne m ože se ništa drugo,
u Herodotovom smislu, reći o vrem enu nego ono sto je Sofokle iz
rekao: Samo bogovi ne stare i ne umiru, ove druge urušava sve
moguće vreme (ta d ’alla sinheipanth ’hopankrates hronoš)?1 Ja
sno je da pri ovakvom načinu posm atranja ne m ože da postoji in
dividualnost pojedinaca, naroda i carstava.
Bilo bi zanimljivo da se uporedi ovaj pojam vrem ena i pro
mene, polazeći, ovoga puta, od drugih, posebno od prethodnih 7
77 Edip na Kolonu 607 ff S tim u vezi, morao bi se imati u vidu važan čla
nak: H. Frankel, Die Zeitauffassung in der friihgriechischen Literatur. U: Wege
(kao u napomeni 42a) 1-3., ali to bi zahtevalo duže razlaganje.
kultura. Budući da se time nećem o baviti na ovom mestu, daćem o

bar neke smem ice koje bi m ogle da rasvetle specifičnost Herodo-
tovog postignuća. Za Stari Egipat treba da se pretpostavi ne samo
nepromenljivost događajnog okvira, nego i okvira celokupnog po
retka zbivanja. Drugim recima, ljudi i narodi nisu samo sabijeni u
određene okvire, unutar kojih su se potom mogli razvijati slobod
no i na veoma različite načine, nego su spregnuti u je d a n potpuno
nepromenljiv poredak. Istina, prom ena i promenljivost nisu m o
gle da se predvide. Ali one ovde nisu u celini predstavljale pravi
lo, već odstupanje o d pravila, bile su najuže i sa svih strana ogra
ničene i nikako se nisu opažale. Sigfrid M orenc je kazao da „isto-
rija“ m ože da se prevede na egipatski, izm eđu ostalog, pom oću
irw, „onoga što (uvek iznova) treba da se radi“ , zato što se istorij-
sko delanje u Starom Egiptu odvija u skladu sa normama koje iz
vršitelja obavezuju na ceremonijalno ponavljanje,7879M orenc pod
istorijskim delanjem očigledno podrazum eva političko ili vojno
javno delanje, u smislu popularnog, ali potpuno besmislenog br
kanja izm eđu ,,političkog“ i ,,istorijskog“ , koje nam je očito još ta
da nametnulo da stvaranje politike i stvaranje istorije sasvim po
grešno smatram o jednim te istim (isto kao što naši državnici ne
prestano pokušavaju da um esto u močvari sadašnjosti žive u škol
skim udžbenicim a budućnosti, proglašavajući jednodnevnu politi
ku za „časove istorije“ ili za „istorijske događaje“). Erik Hom ung
pokušava da za egipatsko i astečko shvatanje istorije smisli for
mulaciju: istorija kao svečanost (ili ritual), pri čemu „istorija” m o
žda nije pravi izraz ).19 U svakom slučaju, presudno je to što se u
zbivanju pre svega naglašava izvršenje propisanih radnji. Onda tu
jedan kralj može da se predstavi kao pobednik nad nekim naro
dom, koji je već nestao sa političke scene. H om ung o tome piše:
Prema našim metilima, u takvim prikazima, kao i u odgovaraju-
78 Prestige-Wirtschaft im alter) Àgypten. SB. Akad. München 1969. 11,13.

79 Rasprava ovog naslova objavljena je u Darmštatu 1966. Uporedi i: H.
Frankfort, Before Philosophy. Harmondsworth 1949. 22. 34 ff.
402 Kristijan Majer
čim izjavama u tekstovima, nalazila bi se falsifikovana istorija; za

Egipćane i oni pripadaju Maatu, istini i valjanosti svetskog poret
ka; u njegovom pogledu na svet, nužne stvari se mogu dogoditi i
u napisu i u prikazu, u magičnoj stvarnosti slike i reči. Maat zah-
teva da kralj uništi neprijatelje Egipta; stvarnost u kojoj on to či
ni uključuje i kult svetišta.80 Stvarno i ritualno izvršenje utoliko
deluju izjednačeni. Zna se već šta će se dogoditi, a onda se to, do
nekle izvesno, i dogodi, tako što se život prikloni najužim form a
ma, a ostalo uradi apercepcija. Kralj postaje stvaran ponavljanjem
arhetipskih procesa. Kako bi to M irča Elijade rekao, stvarnost se
zadobija ponavljanjem ili sudelovanjem.8182Samo ponavljanje daje
događajima stvarnost. Odstupanje od arhetipova nem a ili pak ima
samo osrednji vid stvarnosti.
Pri tom su predviđene izvesne varijante u okviru ovog nepro-
menljivog poretka, izvesna pravilna promena, na kojoj se pak sa
gledava i naglašava ne specifičnost onoga što se menja, negojed-
novrsnost ponovnog nastupanja promene i njenih oblika. Nem a
slobodnog područja delovanja za specifičnost varijante, već nasu
prot tome, ona nestaje u ustaljenom šablonu razvojnog obrasca.
Vreme pred stupanje novog kralja na vlast je na prim er nužno vre-
m e haosa (isfet). Kralj zatim ponovo uspostavlja kosmički pore
dak kakav je bio prvog dana. Kraljevstvo samo ispunjava krug ko
ji se u svakom jednovlašću nanovo priključuje: stupanje na presto
= ponavljanje stvaranja, praznovanje Sedovog jubileja = obnova
vladavine, smrt = kraj, koji sobom nosi novi početak. Ovom je ci
kličnom toku podređena istorija događaja.82 U ovom toku ne po
stoji promena, nego samo odstupanje i ponovno uspostavljanje.
80 Hornung 18. Uporedi: E. Otto, Die biographischen Inschriften der âgyp-

tischen Spâtzeit. 1954. 2: .. .jedna unutrašnja napetost između objektivne činjenič
ne istoričnosti i subjektivne stvarnosti, kao što je Egipćanin vidi i mora da vidi.
81 Kosmos und Geschichte. Reinbeck 1966. 77.
82 E. Otto, Wesen und Wandel der àgyptischen Kultur. Berlin/Heiđel-
berg/New York 1969. 66
Vreme - . . . troši sve postojeće, savršenstvo se oblači, sile razara

nja i raspadanja prete nekoć stvorenom poretku. I bogovi i ljudi
pozvani su da odagnaju sive oblake i opasnost. Ijedni i drugi sto
je ujedinjeni u borbi koja nema kraja; njen cilj je isti kao cilj isto-
rije - da se svetu povrati savršenstvo, koje je posedovao u trenut
ku svoga stvaranja. Jedan deo ove borbe odigrava se kao bezvre
meni mit u svetu bogova; jedan drugi je ostvaren na zemlji, on je
kult, on je svečanost, on je istorija.83
Samo na jednom m estu ima prostora za opažanje izvesnih
promena: kralj ne m ora sasvim da uđe u ulogu izvršitelja historij
skog r i t u a l a To se na duži rok ne bi slagalo sa samoosećanjem
vladara. Na taj način postaje moguće, i sa svoje strane ritualizo-
vano, da kraljevi ostvaruju svoju individualnost u naročitim pot
hvatima i zadužbinama. Oni tada m nogo polažu na izuzetno ispu
njenje svoje uloge: Ja sam granice proširio dalje na ju g od mojih
očeva. Postigao sam više no što mi je ostavljeno u amanet. Šta mi
srce naloži, to moja ruka izvede, kaže Senusret III.84 Osim toga,
navodi se uveravanje, d a je neke stvari uradio prvi, a i izvesne za-
dužbine za sve buduće vreme. Ali uz sve to se samo unutar jed
nog sasvim neprom enljivog poretka etabliralo nekoliko novih de
là i postiglo nekoliko naročitih uspeha. S obzirom na poredak,
prostor za kraljevo delovanje ne postoji. A pri tom je kralj jedini
koji, strogo govoreći, delà u Egiptu. Službenici i sveštenici delaju
samo po nalogu kralja i otuda su nepotrebni za zvanične napise i
prikaze; u njihovim autobiografijama u prvom planu stoji odnos
prem a kralju i ispunjavanje kraljevih naloga. Egipatska slika isto-
rije, otuda, u svojoj kultnoj dram i poznaje, grubo rečeno, samo
dvojicu protagonista: kralja i „neprijatelje".85 Neprijatelji se, pri
tom, na sličan način shvataju samo negativno, kao ogrešenje o
83 Hornung, str. 29.

84 Otto, str. 66. tip. Hornung, Politische Planung und Realitàt im aiten
Àgypten. U: Saeculum 22, 1971, 48-50
85 Hornung (kao u napomeni 79) 22.
404 Kristijan Majer
normu. Poredak je, stoga, sveobuhvatan, ne m ože se sagledati sa

spoljne strane. Šta god da se preduzim a od promena, nestaje iza
zahteva da se isti poredak i dalje izvršava i svaki put iznova uspo
stavlja.
M esopotam ijska slika istorije se, i pored svih razlika u odno
su na egipatsku, suštinski od nje ne razlikuje.86*Izrailjska, nasu
prot tome, baš kao i Herodotova, poznaje sumu različitih događa
ja i zbivanja. Oni se uvek samo relativizuju s obzirom na plan ko
ji Jahve pokušava da ostvari sa svojim narodom i na njemu. Prika
zane promene se nalaze, bar što se tiče procesa izgradnje m onar
hije ili razm irica sa Asirijom, načelno na istoj ravni sa onima ko
je H erodot zapaža. Najvažnija razlika je u tom e što se prikaz
usredsređuje na istoriju Izrailja, dok H erodot im a paralelno bez
broj važnijih i manje važnih subjekata. Izrailjska istorija pak pro
riče uz mnoge prom ene koje se delimično i sistem atizuju u unu
trašnjem odnosu izm eđu greha i kazne,86a ali baš zbog toga što
druge narode m ože da uključi samo s obzirom na sebe samu, ne
ume da predstavi onako celovitu sliku stalne prom ene u konfigu
racijam a kakvu nalazimo kod Herodota.
Ne može se m nogo zaključiti iz ovih nekoliko primedbi. No,
m ožda se na ovom m estu m ože izreći jedna pretpostavka koja bi
se, istina, mogla obrazložiti samo u širem okviru. S jedne strane,
upada u oči da relativno strogo institucionalizovanje hidrauličkih
kultura nastupa sa strogim ustrojstvom čak i predstava o vrem e
nu. S druge strane, razvijaju se slobodnija, m anje obavezujuća
shvatanja vremena i otvorenost za velike razlike u istorijskom to
ku kod naroda koji su u svom političkom poretku srazm em o m no
go manje znali za autoritet, obavezanost i strogo očekivanje ulo
ga. M ožda tako nastaje prilika za osvešćivanje istorijskih događa
ja i preokreta samo u kulturam a sa manje čvrstom institucionali
86 Za neke bitne aspekte, uporedi: H Gese (kao u napomeni 33).

8ба O tome i K. Koch, Gibt es ein Vergeltungsdogma im Alten Testament? U:
Zeitschrift fiir Théologie und Kirche 52, 1955, 1-3.
zacijom. Ovde se m oram o ograditi u pogledu toga da bi ova tema

mogla da se posvedoči posebno na slučaju Kine, i pre svega: d a je
izraz „čvrsto institucionalizovanje” veom a neodređen, s obzirom
na to da na polju poređenja i obostranog svrgavanja sistema i nji
ma svojstvenih oblika institucionalizovanja, kao i načina njihove
odvojenosti i totaliteta, još ne postoje radovi, a kamoli pojmovi.88
M ožda se ipak može reći d a je čovek „hidrauličkih kultura” u jav
nom poretku, kao i u vremenu, medijatizovan, naime da se u iz-
vesnim bitnim pogledim a pre m ože razum eti samo kao deo celi
ne. Ova celina je skroz-naskroz prethodno stvorena i utvrđena, te
tako dozvoljava slobodan prostor za opažanje događaja i prom e
na samo u privatnom. Ovaj uski horizont se u Izrailju i kod Grka
probija na različit način. Kao utvrđen i neprom enljiv ne shvata se
više sadržaj, nego samo okvir zbivanja. U nutar ovog okvira oslo
bađa se m ogućnost za istorijska opažanja. Da ostavimo specifič
nosti Izrailja po strani: čovek se kod Grka, kako u političkom po
retku tako i u vremenu, sm ešta u okvir izvesnih propisa i granica.
Čim ljudi nauče da prepoznaju i cene multisubjektivnost, doći će
vreme za suštinsku dim enziju u kojoj se odigravaju najrazličitije
stvari. Ona je (da usput napomenemo, s obzirom na beskrajne ra
spre) kod Herodota ponajviše linearna, naime, zamišljena kako
protiče od prošlosti u budućnost bez bližeg određivanja. U ciklič
nom toku ili u smeni uspona i pada kreću se samo pojedinačni ži
votopisi.883 Celokupno vrem e bi se, u skladu s tim, moglo zam i
88 Nažalost, čak i značajan, umnogome kapitalan rad K. Wittfogel, Die orien-

talische Despotie. Kôln/Berlin 1962, dobrim delom zapostavlja ovde navedene pro
bleme, jer suviše polazi od modeme protivslike, tako da se dva, tako mnogo razli
čita, društvena sistema kao što su „električne" kulture i feudalizam, u njemu stapa
ju u jedno. Nejasnoće u pogledu terminologije i veoma diskutabilna razlikovanja i
grupisanja takođe odlikuju radove B. Moorea.
88a O tome uopšteno za antiku Momigliano (kao u napomeni 75). J. De Ro-
milly, Time in Greek Tragedy. Ithaca/New York 1968. 90. F. Vittinghoff, Zum
geschichtlichen Selbsverstândnis der Spâtantike. U: Historische Zeitschrift 198,
1964, 529-531.
406 Kristijan Majer
sliti samo ako bi se pripisalo nekom velikom subjektu, drugim re

cima: ako bi se shvatilo kao vrem e sveta ili čovečanstva. N a taj
način, upravo m ultisubjektivnost određuje ,,slobodu“ herodotov-
skog vremena. Ako se, s druge strane, pomisli na to koliko smo,
od ,,temporalizacije“ istorije naovamo, ponovo zarobljeni u jed n o
vreme, jednu vrem ensku struju, koja ne samo da svima nam a po
stavlja granice, nego u znatnoj meri nama i dominira, kao i na to
koliko je, delom, ovo vrem e na svojstven način ukorenjeno u hri-
šćanskim i srednjovekovnim okovima vremena, tada bismo, s te
strane, došli do toga da za grčku starinu pretpostavimo svojevrsnu
m eđufazu koju bi bilo prim amljivo odrediti i koja bi se, kad bismo
hteli jednom rečju da opišemo njenu prirodu, m ožda - s obzirom
na gorepretpostavljenu vezu izm eđu javnog poretka i vrem ena -
m ogla nazvati „političko vrem e“ Reč je o vrem enu koje nije
usklađeno ni sa jednom jedinicom ili kakvim velikim procesom
promene, i u kojem, štaviše, postoji opšterelevantno zbivanje sa
mo iz prom ena konfiguracija izm eđu polisa i izm eđu građana
ipolîtai), iz politike u opštem značenju reči. Na to se, opet, usred-
sređuje razumevanje vrem ena ukoliko se ne odnosi na pojedinač
ne sudbine ili veoma postepena, dugoročna poboljšanja - ali ona
ne vode procesualnom shvatanju, već svesti o moći ovladavanja
stvarima, pogotovo in politicis.
Ovim zapažanjima su u najboljem slučaju samo naznačene
izvesne slobodne pretpostavke za nastanak istorije. Nije još odgo
voreno kako je došlo do toga da ih Herodot iskoristi na navedeni
način. Stoga, za kraj treba da se postavi pitanje s početka, o uslo-
vima mogućnosti za nastanak istorije.
c. Uslovi mogućnosti za nastanak grčke istorije
U kategoriju ovih uslova može se smestiti mnogo toga. Ovde

se radi isključivo o podsticajima, izazovima, koji su mogli da pod-
staknu i verovatno i jesu podstakli Herodota da se u potpunosti
preda ovom novotarskom poduhvatu. Tema ovde dakle ne treba
da bude koji su duhovni preduslovi, sa stanovišta eposa, religije i

svakodnevne mudrosti, sa stanovišta jonske nauke ili jezika, He-
rodotu omogućili da napiše istorijsku knjigu i pri tome ga možda
i odredili, već šta g a je ponukalo da na osnovi ovih preduslova po
stavlja svoja pitanja i da na njih u istorijskom smislu odgovori.
O prvom pokretačkom momentu ne m oram o da utrošimo
mnogo reci. To je bio Grčko-persijski rat sa svim svojim posledi-
cama. Sudar celokupnog istočnog sveta sa Grcim a i pobeda koju
je nekoliko grčkih kontingenata izvojevalo nad ogrom nim persij-
skim snagama bili su nešto neverovatno, i to kako za generaciju
koja je tek stasavala, a kojoj je i sam H erodot pripadao, tako i za
one koji su rat doživeli kao odrasli i u njem u se borili, kao na pri
m er Eshil, koji je ovaj problem u svojim Persijancima A ll. godi
ne pre nove ere stavio na pozornicu. Koliko god da su događaji
sledećih decenija, osnivanje Atinskog pom orskog saveza, dalji
poduhvati protiv Persijanaca, velike ustavne prom ene u Atini i na
brojnim drugim mestima, suprotnosti koje su se polako razvijale
između Atine i Sparte kao i duhovni pokret ovih decenija, za sa-
vremenike bili uzbudljivi i intenzivni, sećanje na ovaj događaj,
razmišljanje o tome još duže vreme bilo je živo. Kako je došlo do
ove borbe? Kako je postala m oguća grčka pobeda? Šta su značili
ovi događaji? Bezbrojne verzije su mogle da budu raširene o to
me (nailazimo na njihov odjek i kod Herodota), bezbrojni zaključ
ci su mogli da budu izvučeni iz toga. Što su mišljenja i ocene bi
li raznolikiji, to je bilo više materijala za razgovor o tome. No, kao
što već rekosmo, za ovaj problem mogli su da se pronađu najra-
zličitiji odgovori. Kako je došlo upravo do istorijskog odgovora?
Grčko-persijski rat m ože eventualno da pruži odgovor utoliko što
je izobilje velikih delà, učinjenih u njemu, i događaja sadržanih u
njemu, moglo da pozove na povezani prikaz, kako zbog slave, ta
ko i zbog sećanja. Za to, međutim, nije bilo potrebno da se u vre
menskom smislu požuri ispred ratnih dešavanja.
Za istorijsko gledište se, osim toga, mogu navesti drugi m o
menti: jedan koji u opštem smislu ima veze sa karakterom grčke
408 Kristijan Majer
državnosti u uslovima posle Grčko-persijskog rata, ije d a n drugi,

koji je dat sa duhovnim posledicam a novog tem poralnog modusa
ovog veka. Postoji, naime, izvesna verovatnoća da se u tom vre
menu probudila nova potreba za orijentacijom, prožeta m nogim
intenzivnim pitanjima. Ova potreba nije mogla da bude ograniče
na samo na Herodota, već se on, zajedno sa tom potrebom , kretao
u širem krugu koji se rasprostirao ćelom Grčkom. Ova potreba je
proizišla iz toga što je u izonom nim ustavima, u kojima je nosilac
bio širi sloj građana, a zbog jedne intenzivne političke problem a
tike, određene brojnim internacionalnim zapletima, moralo da na
stane novo i šire razum evanje za političke relacije, za političko de-
lanje i gubitke, za kontingenciju i za konstelacije. Treba u svakom
slučaju naglasiti da se ovde suočavamo sa povezivanjem tri razli
čita faktora. Prvo, sa još m ladom problem atikom izonomnih pred-
demokratskih i ranodem okratskih ustava, drugo, sa problem ati
kom nove politike visokog stila koja je tek započinjala svoj razvoj,
tj. velikih spoljnopolitičkih relacija, i treće, sa opštom problem ati
kom ,,polipolitičkog“ sistema na veoma malom prostoru.
Ako je politiku trebalo da pokreće širi građanski sloj, to je
pretpostavljalo novu vrstu orijentacije i racionalnosti. U manjem
krugu stručnjaka sporazum evanje se odvija na drugačiji način.
Razna pitanja se rešavaju na osnovu tam o važeće uvežbanosti i is
kustva, a da opšti preduslovi uopšte ne m oraju da budu pomenu-
ti. M nogo toga se podrazum eva. Jednostavne procene o korisno
sti mogu često da nadomeste principijelne rasprave. Sasvim je
drugačija situacija kada veći krug građana, koji u najvećem broju
slučajeva m ogu samo usput da se bave politikom, treba da jem če
za politiku, da razum eju politiku, da razgovaraju o politici. Za to
moraju da budu formulisani m nogi preduslovi koji su se do tog
trenutka podrazumevali, m noge jednostavne pretpostavke m oraju
da se obrazlože, mnoge prakse m oraju obimnim posm atranjem da
dobiju svoju čvrstu osnovu. Šta god da važi za širi krug onih koji
ne sudeluju u politici i koliko god da se, na kraju krajeva, radilo
uz pom oć nagovaranja i emocija, funkcionisanje izonom nog siste
m a prem a unutra i prem a spolja pretpostavlja opštije razumevanje

politike i na neki način i izvesnu porciju teorije. Za nastanak izo-
nomije u opštem smislu morali su da se pređu različiti stadijumi
političkog mišljenja.73 Za potvrđivanje izonomije iznutra i prem a
spolja ovaj proces političkog mišljenja je m orao da bude nasta
vljen.
Ovo je bilo posebno važno u situaciji nakon Grčko-persijskog
rata. Grčki polisi su se pre toga retko bavili spoljnom politikom.
Bilo je bezbrojnih aktivnosti preko njihovih granica, ali one su če
sto bile nepolitičkog karaktera i odnosile su se, ukoliko jesu bile
političke, najčešće na veze između m alog broja gradova, bile su
punktualno koncipirane i nisu bile povezane sa velikom zam rše
nom igrom moći i odm eravanja snaga. Ove aktivnosti su po pra
vilu polazile od pojedinačnih plemića koji su imali dobru i prak
tičnu sliku o onome šta žele i kako to da ostvare. Sada su svi ovi
polisi odjednom, skoro preko noći, bili upleteni u politička zbiva
nja. U području Egejskog m ora i celokupnom istočnom Sredoze
m lju nastalo je spoljnopolitičko polje zategnutosti, kakvo nikada
pre toga nije postojalo u Grčkoj. Između Atine i Persije, Sparte,
Korinta i drugih gradova nastali su zategnuti odnosi takvih raz-
m era da su i najmanji polisi iznenada bili u nužnoj situaciji da se
snalaze u tom velikom okviru. Da li će pristupiti pomorskom sa
vezu, da li će ostati u njemu, da li će učestvovati u otpadničkim
pokretima, u kolikoj meri će biti pogođeni ovim ili onim, ponekad
i stotinama kilometara udaljenim događajem, ova i bezbrojna dru
ga pitanja morali su - po mogućstvu pravovremeno - da kalkuli-
šu, ukoliko nisu želeli da budu puki objekti ovih velikih zbivanja.
Za nas jedva da su zamislivi problemi sa kojima su se oni pri to
me suočavali.
Nastala je potpuno nova vrsta politike, potpuno nova vrsta de-
lanja, koja se pre svega manifestovala u sistematičnom stremlje
nju Atine ka moći i bila nošena verovatno nesvesnim, a kasnije i
73 Uporedi C. Meier (kao u napomeni 1) str. 23-24

410 Kristijan Majer
svesnim zahtevom da se ostvari nešto potpuno novo. Takvim is

kustvima probuđena potreba za orijentacijom se, doduše, u prvom
planu odnosi na situaciju, u kojoj se čovek nalazi. No, razm išlja
nja koja od toga polaze, sa sobom ipak donose izvesnu obuku za
političko razmatranje, za razumevanje političkih relacija u opštem
smislu. Ako je na osnovu novog i pojačanog interesovanja za po
litičke relacije potrebno snalaženje u nekoj političkoj situaciji, na
m eće se samo od sebe korišćenje materijala za upoređivanje. Sve
ovo, kao i pitanje kako je uopšte nastala nova situacija i šta sop-
stveni svet zapravo razdvaja od onog ranijeg, m oralo je sa izve-
snom verovatnoćom da probudi interesovanje za predistoriju Grč-
ko-persijskog rata. Pri tome je značajnu ulogu igralo i to što je ši
roko učešće u politici, to jest učešće ljudi koji nisu bili za to spe-
cijalizovani, podsticalo na to da se političko dešavanje istovreme
no vidi iz perspektive spoljnog posmatrača. Ovde je nastala spe
cijalna kombinacija blizine i daljine.
Tome se kao treći faktor pridružila činjenica da su političke
jedinice u Grčkoj bile male, s jedne strane su bile u bliskim odno
sima, a s druge često u teškim suprotnostima. Uprkos tome je i ov
de isprva postojalo autocentrično razumevanje sopstvene sudbine.
Onako kako kraljevi dele pravdu, tako funkcioniše i grad, i to ne
samo iznutra, već i u pogledu žetve i plodnosti stoke, kako se ka
že kod Hesioda (a time se on priključuje shvatanju koje je uobiča
jeno na Istoku). Loše žetve u nizu od nekoliko godina uvek se iz
nova povezuju sa kultnim ogrešenjima, osram oćenjem zemlje i
drugim unutrašnjim uzrocim a istorije jednog grada. Najkasnije od
Solona ljudi rade na tome da ovakav način razm išljanja prevaziđu
u jeku novog političkog mišljenja, razdvaja se dešavanje u prirodi
od političkog dešavanja, sa jedne strane se odgovornost za prirod
na zbivanja pripisuje prirodnim uzrocima, a odgovornost za poli
tička zbivanja političkim uzrocim a.893 Osim toga je takođe bilo
neminovno da sasvim logičan pogled preko granica vremenom
89a Isto, str. 19-20

nepogrešivo dovede do prevazilaženja ove vrste solipsizma. N a

ravno d a je čoveku teško m oguće da shvati šta to uopšte znači ka
da smisao i uzroke za sopstvenu sudbinu više ne traži bezuslovno
u sopstvenim prom ašajim a i dostignućima, niti više bezuslovno
unutar istorije sopstvenog grada, kao da suštinski ima posla samo
sa samim sobom i božanstvom, kao da svi ostali u najboljem slu
čaju samo figuriraju u jednom procesu koji se odigrava između
njega samog i božanstva. Norbert Elijas je jednom uputio na ne-
verovatnu sposobnost apstrakcije koja je bila potrebna za prevazi-
laženje geocentričnog mišljenja. U društvu razvijena, individual
no naučena, povećana kontrola afekta, a pre svega i u povećanoj
meri samoaktivna kontrola afekta je bila potrebna, pojačano su
zdržavanje spontanog osećanja ljudi, da je sve ono što doživlja
vaju, a posebno sve ono što se odnosi na njih, namenjeno njima
samima, da je to takođe izraz neke namere, nekog određenja, ne
ke svrhe koji se odnose na njih same, na ljude koji nešto doživlja
vaju i na koje se ti događaji odnose. Da bi se prirodno dešavanje
u misaonom smislu obradilo kao kontekst koji podleže sopstve
nim zakonima, koji se odvija bez namere, bez svrhe i bez određe
nja, čisto mehanički ili kauzalno, potreban je novi stupanj samo-
distanciranja.90 Slična problem atika proizlazi u slučaju prevazila
ženja načina mišljenja koje je usmereno na polis, u korist razum e-
vanja jednog ,,polipolitičkog“ sistema.903 Unutrašnji preduslovi
grčke istorije V veka i, kako se ovde može videti, opštije datosti u
pogledu malenosti i bliskog susedstva grčkih polisa se dakle su
sreću da bi ovde omogućili nove, apstraktnije forme mišljenja ko
je prevazilaze autocentričnost političkih jedinica.
Iz političke problematike, uslovljene susretom ova tri faktora,
proizlazi, dakle, nova potreba za orijentacijom, kao i novi smisao
90 Über den Prozess der Zivilisation 1.2 izd. Bem/Mimchen 1969. LVIII f
90a Za sasvim konkretan aspekt problema orijentacije koji rezultira iz toga K.
von Fritz, Die griechische Geschichtsschreibung 1: Von den Aniangen bis
Thukydides. Berlin 1967. str. 24.
412 Kristijan Majer
političkih prilika koji se više ne m ože tek tako regulisati uz pomoć

sumarnih objašnjenja. Kito jednom prilikom govori o strasti pre
ma postavljanju beskorisnih pitanja, koja se m ože prim etiti kod
Grka. Verovatno je m eđutim d a je ono što je za druge m ožda bilo
„beskorisnog još bolje rečeno: akademsko - za Grke bilo nužno.
M ala porcija teorije i mala porcija apstrakcije potrebne su za spo-
razum evanje o politici i političkim relacijama u širem građan
skom krugu. Verovatno je da su ovi građani u sebi nosili potrebu
za orijentacijom i u nešto daljoj prošlosti čijim su posledicam a bi
li tako vidljivo izloženi. Iz svega toga je proizišla bar jedna pola
zna tačka za Herodota.
Problematika rata s Persijancima i problem atika izonomnih
ustava u polipolitičkom sistemu novostvorene politike u doba po
sle završetka grčko-persijskih ratova, m ožda su samo omogućile i
u isti mah pozvale na jedno istorijsko promišljanje i postavljanje
pitanja.
Direktna provokacija istorijskom posm atranju one vrste, koja
postoji kod Herodota, bila je povezana sa trećim pokretačkim m o
mentom, naime sa svojevrsnim novim konstelacijama delanja,90b
drugačije rečeno sa prelaskom sa nomističke na kratističku epohu
Grčke. Problematika načina razvoja i problem atika pojmova no-
mističkog i kratističkog na ovom mestu ne m ogu da budu detalj
no obrađene. Nekolika upućivanja m oraće da budu dovoljna.
Izrazi ,,nomistički“ i ,,kratistički“ stvoreni su oslanjanjem na
pojam ustava kod Grka.91 Nomistički polazi od reči nomos, od či
jeg pojma se stvara ustavna terminologija arhajskog vremena
(eunomija, izonomija, disnomija, itd.). Kratistički dolazi od kra-
tos, od reči koja se unutar ustavne terminologije prvi put pojavlju
je u demokratiji. Ovo obeležje demokratije označava tačku u ko
joj se vladavina jednog delà građanstva smatra kao suštinski od-
90b O tome Ch. Meier u: K.-G. Faber/Ch. Meier, Historische Prozesse,

München 1978.25 ff. Vidi niže na str. 473-476.
91 Uporedi na str. 474, napomena 152.
ređujuća za ustav, nakon što su ranije utvrđena obeležja prava bi

la smatrana odlučujućim. Vladavina pri tome ne znači vođenje i
upravljanje unutar jednog ustava, već njegovu prožim ajuću pri-
m enu od strane jednog nosioca ustava. U činjenici te primene sa
stoji se novina ove epohe.
Nomistička epoha je obeležena zadatim pravom, pravom i
političkim osnovnim poretkom koji u celosti nisu stavljeni na ras
polaganje ljudima i koje su svi Grci na isti način smatrali obave-
zujućim. Ljudi mogu da ga prekrše, poredak može da bude loš,
onda se on sm atra odstupanjem od dobrog poretka. Sa druge stra
ne se poredak može pojedinačno menjati, ali se onda radi o nado
gradnji ili izmeni, o modifikaciji, a ne o povezanom nacrtu koji
slobodno raspolaže elementima, ne o novom konstruktu. Tokom
ove nomističke epohe bilo je tiranije, bilo je pre svega uspona ši
rih slojeva i na kraju njihovog uspeha u obliku izvesne kontrole
nad celokupnim društvom, bilo je izonomije.
Sa izonomijom započinje prelazak na kratističku epohu. Ispr
va su ljudi mislili samo da m odifikuju nasleđeni ideal eunomije i
dobrog ostvarenja utrđenog prava, i to tako što su građansku je d
nakost (onako kako ju je razum eo srednji sloj seljaka) projektova-
li u ono što je već postojalo, očigledno da bi u toj modifikaciji
ostvarili eunomiju. Kasnije su, međutim, primetili da ovaj ustav
ne ostvaruje toliko jednakosti koliko to u krajnjem efektu čini vla
davina demosa. Pošto su to primetili i pošto je demos počeo na
potpuno nov način da koristi svoje mogućnosti, ovaj ustav je po
stao drugačiji. Prelazak na demokratski sistem donosi, ukoliko je
uspešan, sa sobom duboke promene. Celokupni poredak se tada
menja i prilagođava vladavini demosa. Ova promena znači da se
odjednom celokupni ustav stavlja na raspolaganje generaciji koja
živi u tom dobu. Ona se u Atini i na drugim mestima u najkraćem
periodu u najvećoj meri preobražava. Nije slučajno što neposred
no nakon toga nastaje prvi teorijski nacrt ustava i društva. Ako je
Solon i poštovao dotadašnja tradicionalna prava staleža, ako je pri
utvrđivanju prava i polazio od porekla, to jest od njegovog istin
414 Kristijan Majer
skog razloga, sada se politička pozicija svakog staleža i svakog

pojedinca utvrđuje na osnovu celine polisa. Svako pravo m ora da
se dokaže pred sadašnjim potrebama, zahtevima i shvatanjima.
Svako pravo se principijelno m ože staviti pod znak pitanja. Su
protnost izm eđu starog i novog se svesno doživljava.
Istovremeno se na najrazličitijim područjim a sakupila suma
saznanja, svest percipira da saznanjem može i m ora da savlada
sve bitne probleme. Veoma dobri simptomi za to su pojava retori
ke i racionalnog dokaznog postupka pred sudom,92 kao i daleko
rašireno mišljenje da se čak i sa slučajem može izaći na kraj. Pre
više često je, kaže se, slučaj korišćen kao neubedljiv izgovor za
manjkavu procenu.93 Istovremeno se pojavljuju prve koncepcije
napretka. One vode istovremeno do novog tum ačenja prošlosti
koja je za nas našla svoj izraz u Tukididovoj arheologiji.
Sredinom V veka, dakle, ljudi na nekim m estim a - to se m o
ra naglasiti - grčkog sveta, pre svega u Atini, rade na tome da na
sasvim nov način postanu gospodari svoje sudbine i da ovladaju
svojim svetom. Pojavljuju se nove forme nade, očekivanja, kreta
nja u vremenu. To u predanju retko upada u oči. Jedini razlog to
me je što je naše predanje o tom vrem enu relativno oskudno i je d
nostrano i što najčešće, u kasnijim vremenima, više nije znalo šta
se zapravo događalo.
Iz ovakvog novog stava se naravno ne može direktno izvesti
Herodotovo istorijsko delo. Ovaj stav ipak stoji u velikoj suprot
nosti sa onim što pronalazimo kod Herodota. Ovde se na svim
m estim a prelaze granice, ovde se manje-više neuvijeno tvrdi da
m oć ljudi m ože da bude neverovatno velika.94
Ipak, time je za Herodota i za sve one koji su mislili kao on,
moralo da se postavi pitanje da li su sve dosadašnje predstave za
ista pogrešne, da li će sada zaista sve biti drugačije nego što je bi
92 F. Solmsen, Antiphon-Studien. Berlin 1931. 47 ff.

92 Vidi poglavlje Antički efo’ivalent ideje napretka, str. 439-440.
94 Sofokle, Antigona 332 ff O tome na str. 441 ff.
lo ranije. Pitanje doduše nije moglo da glasi: da li je postignut no

vi stupanj istorije, jer bi to pretpostavilo da već postoji razumeva-
nje istorije kao procesa koji je prošao različite stupnjeve. Ipak je
m orao da se pojavi problem orijentacije u odnosu na ljudske m o
gućnosti i procese u celokupnom smislu. Ili je staro shvatanje bi
lo ispravno ili ono novo.
Odgovor koji je H erodot pružio na ova pitanja, poznat je i ra
nije već citiran. Postoji ciklični tok u ljudskim stvarima, sreća i
veličanstvenost ljudi nisu postojane. To je bio odgovor koji kao da
je proizlazio iz posm atranja sudbine bezbrojnih ljudi, dinastija i
carstava. Upravo su dešavanja protekle decenije na Istoku i Zapa
du bila posebno bogata usponim a i padovima političkih jedinica.
Pošto se naizgled računalo sa poretkom koji prožim a celokupni
svet, iz toga je takođe proizišla paralelizacija izm eđu ličnih i po
litičkih sudbina. To ni u kom slučaju nije isključivalo da je i H e
rodot posedovao izraženo interesovanje za pojedinačne izume i
tehnike. On čak usrdno pripoveda o tome.94a No, ostajao je skep
tičan tam o gde se iz takvih iskustava uopštavala svest o nevero-
vatnoj umešnosti i gde se to takođe odnosilo na politiku.
Ukratko, čini mi se da se na ovom mestu nalazi pitanje na ko
je herodotovski način posm atranja i pisanja istorije upravo daje
odgovor. Herodotovi ciljevi su raznoliki. Zahtevi istorije prožim a
ju celinu i određuju je. Ne dovodi se, m eđutim, u sumnju d a je po
sebna Herodotova pažnja, kao i mnogih njegovih svedoka, usme-
rena na dublji smisao ljudskih procesa i da je u njima pronalazio
potvrdu svog shvatanja ljudi i suštine sveta ljudi. Da to formuliše-
mo na ovaj način: nije se samo Tukidid konfrontirao sa svojim
prethodnikom Herodotom , već i Herodot sa Tukididom, tačnije bi
se moralo reći: sa shvatanjem ljudske moći, promene i napretka sa
kojim se susrećemo kod Tukidida (iako ne sasvim celovito95). Ci-
94a Dole na str. 464. Napomena 126.

95 Uporedi K. Reinhardt, Thukydides und Macchiavelli. U: Vermachtnis der
Antike. Gottingen 1960. 184-186
416 Kristijan Majer
ni mi se da ovde leži stvarna polazna tačka, najdublje i najnužni

je, egzistencijalno pitanje na koje je odgovorilo Herodotovo isto-
rijsko delo.
Naravno da su se i na tvrdnje o umešnosti iz V veka mogli na
ći različiti odgovori. M ogli su se dokazati unutrašnje protivrečno-
sti, ograničenja, greške u političkoj i vojnoj analizi. Novatori su,
naravno, mogli da budu proglašeni za fantaste i utopiste, kako bi
smo to formulisali jezikom našeg vremena. No, pošto su njihovi
uspesi bili frapantni i pošto se, na kraju krajeva, radilo o pogledu
na svet koji su oni doveli u pitanje, ipak se nametalo „istraživanje41
i predočavanje „istorijskog11materijala, na osnovu koga se ova op-
šta m udrost m ogla na najbolji način obrazložiti i dokazati. Utoli
ko se ovde posebno nametao istorijski odgovor.
Grčka istorija spada, dakle, u okvir prve, našoj istoriji poznate
oštre rasprave između porekla i jednog, iz sadašnjosti koncipiranog
načina mišljenja, delanja i uspostavljanja poretka, a nastala je od
starog, od naoko prevaziđenog, nastala je u opoziciji prem a vlada-
jućoj struji. To što Herodot premalo ulazi u unutarpolitičke, ustav
ne promene iz prethodnog vremena i u već najavljene promene u
političkom mišljenju i očekivanjima, u ovom kontekstu zapravo ni
je važno. Šta god d a je tome bilo uzrok, svakako nije pripadalo nje
govoj temi. On nije želeo da sastavi političku analizu, disputaciju ni
ti pamflet. Za sve to jedva da bi bio sposoban. Stara shvatanja o
usponu i padu, o oholosti i odmazdi su najbolje mogla da se verifi-
kuju u posmatranju istorijskih procesa. Ovo posmatranje je po
mnogo čemu moglo da ostane sumarno. Izračunavanje pojedinač
nih veza između uzroka i posledica nije bilo stvar Herodota. On je
pre svega istovremeno verovao u dublje uzroke i to je moralo da ga
sačuva od pretpostavke da unutar zemaljskih veza može u potpuno
sti da stigne iza svih relacija. Bilo je ionako vidljivo koju vrstu sud
bine su imali ljudi i političke tvorevine. To je proizlazilo iz istorij-
ske rekonstrukcije, koja je uostalom u svom strogom naučnom
shvatanju morala da odustane od toga da previše direktno upućuje
na to. M ože se dakle reći: Upravo zbog toga što je Herodot bio ta-
ko apolitičan, mogao je da postane istoričar. Kao političar, bar kao

političar koji bi bio upućen u stanje stvari svoga vremena, ne samo
da bi očajavao zbog takvog plana, nego bi se verovatno okrenuo
potpuno drugačijem načinu posmatranja.
Nije dakle slučajnost što su istorija i dem okratija nastale isto
vremeno. U izonomnim ustavima G rka nastala je nova potreba za
orijentacijom. Ova potreba je još i pojačana zbog posebnog poli
tičkog položaja nakon persijskih ratova. Politička iskustva i poli
tičko mišljenje doveli su do novog shvatanja političkih relacija.
Kratkoročna, autocentrična tumačenja smisla dešavanja, koja su u
stešnjenosti polipolitičkog grčkog sveta ionako bila komplikova-
na, postala su u V veku definitivno zastarela (ili su potonula u du
blje slojeve). Ovo, kao i problem rata s Persijancima i grčke pobe-
de u tom ratu, predstavljali su važne preduslove za nastanak isto-
rije. Oni verovatno nisu bili jedini motivi da ljudi odluče da jedan
svežanj procesa koji obuhvataju više generacija rekonstruišu
,,istorijski“, u m ultisubjektivnom posm atranju, da bi time konsti-
tuisali srednjoročni prostor dešavanja koji se sastojao od sume de
là, događaja i procesa (u kojem natprirodne sile, doduše, na poje
dinačnom planu m ogu m nogo toga da učine, a u celini su mogle
samo da postavljaju granice; u kojem nisu „bile zadužene" za
smisao te celine). Kao važan podsticaj za to treba navesti jedan
egzistencijalni interes koji je proizišao iz toga sto je u V veku sta
ro posmatranje sveta bilo dovedeno u pitanje nekom vrstom „sve
sti o napretku". Odatle je moglo da krene novo interesovanje za
procese i istoriju i predistoriju Grčko-persijskog rata. Čini se da
je ovde promena, iz koje je nastala demokratija, postala neposred
ni uzrok istorije. Svakako da je ona to m ogla da učini samo na
osnovu navedenih političkih okolnosti (koje su takođe bile bitno
određene pojavom dem okratije),96 kao i na osnovu određenih du-
96 Nasuprot communis opinio ja bih uticaj Atine na nastanak istorije (upore-

di M. J. Finiey, vidi napomenu 13. str. 300: The new impulse came from the cla
ssical polis, and in particular the Athenian polis, which fo r the first time, at least
418 Kristijan Majer
hovnih preduslova, naposletku i zahteva jonske istorije koji je

predstavljao potrebnu protivtežu starim form ama razumevanja.
Prvu istoriju piše (ne jedan pobeđeni, ali) jedan koji je (ne putem
demokratije, ali putem posledica nakon persijskog rata) stavljen
pod znak pitanja.
Pošto je velika promena, pre svega u Atini, sve dotadašnje
stavila pod znak pitanja, pošto se toliko toga radilo na nov način,
pošto su prom ene sada veoma brzo i u neverovatno tesnom nizu
naprosto lovile jedna drugu, m orao je da se nametne potpuno no
vi doživljaj zaboravljanja i polaganog napuštanja nasleđenih dato
sti. Svet se za tadašnje okolnosti menjao do te m ere brzo da su
inače ne toliko promenljivi ljudi postali sami od sebe ,,istorijski“ .
Shodno tome je dobrim delom iz velike promene koja je nastupi
la tih godina proizišao podsticaj da se sačuva sve ono što je od
ljudske ruke nastalo i da se širi povest o velikim delima. A pitanje
o Grčko-persijskom ratu stajalo je iznad svega, kao pitanje o ve
likom događaju koji je prethodio ovom vremenu, kao odlučujuća
provera ispravnosti tradicionalnih shvatanja.
western history, introduced politics as a human activity and then elevated it to the
mostfundamental social activity) video samo na posredan način: Atina je nudila iz-
vesne preduslove, ali Atinjani su bili previše zaokupljeni sami sobom, previše za
neseni svojom slavom, da bi bilo verovatno da će se sa njihove strane, iz njihovog
mišljenja, inicirati kvalitetno istorijsko razmatranje. Bilo je verovatnije daje Istori-
ja tada nastala protiv Atine (i mislim da mesta kao kod Herodota 1, 5, 3-5. treba
razumeti kao odbranu od načina razmišljanja i posmatranja koji je Atina nameta
la). Važno za Herodota je upravo to što on jeste uslovljen polisom, ali je u stanju
da posmatra polis sa spoljne strane. Tipično atinski deluje mi, nasuprot tome, na
čin posmatranja u Tukididovoj arheologiji. Uporedi gore Proces i događaj...
ANTIČKI EKVIVALENT
POJMA NAPRETKA:
SVEST PETOG VEKA O UMEŠNOSTI
D u g o je predmet spora bio da lije antički svet poznavao pojam

progresa.1 Na ovo pitanje davani su različiti odgovori, od odluč
nog potvrđivanja do isto tako odlučnog poricanja. Mišljenje se ko
lebalo, težeći čas potvrdnom čas odričnom odgovoru.2 Danas pre-
1 Ovo poglavlje je prerađena verzija mog inauguralnog predavanja održanog

na Univerzitetu u Bazelu 23. maja 1975. godine. Predavanje je kasnije održano na
univerzitetima u Bilefeldu, Minhenu, Marburgu, Tel Avivu. Ono mnogo duguje di
skusijama održanim na Seminaru za antičku istoriju u Bazelu. Posvetio sam ga
svojim prijateljima u Bazelu u znak zahvalnosti i uspomene na onaj period u mo
joj karijeri u kome su podučavanja i istraživanja antičke istorije u velikoj meri ima
la uzajamno plodan uticaj. Iscrpni razgovori sa T. Jelšerom, omogućili su mi da ne
ka pitanja formulišem preciznije i nađem neke odgovore (vidi napomenu 2). Izvo
đenja i dokazivanja su sažeta. Nije bilo uvek moguće baviti se pitanjem da li kla
sični citati uvek predstavljaju mišljenja autora (na primer u tragediji i komediji).
2 Pregled relevantnih istraživanja i najbolji pregled onoga što je sadržano u iz
vorima daje L. Edelstein The Idea o f Progress in Classical Antiquity (Baltimore,
1967). O istom predmetu raspravlja sa dodatnom literaturom E. R. Dodds, Jour
nal o f the H istory o fld e a s 29 (1968) 453 ff. Videti takođe S. Lauffer, „Der antike
Fortschrittsgedanke“, Actes du X iem e Congres international de Philosophie 12
420 Kristijan Majer
ovlađuje prva tendencija. Došlo je takođe i do neospornog napret

ka u istraživanjima ovog pitanja. Poslednjih godina pojavile su se
neke oprezne studije, ali su se i najoprezniji istraživači složili sa
pretpostavkom d aje neki pojam progresa postojao i u V veku pre
nove ere. Mi ćemo se baviti petim vekom, mada treba razmotriti i
početak četvrtog.
Značajna raznolikost mišljenja u velikoj meri jeste rezultat
kategorija u osnovi argumenata, koji polaze od različitog shvata-
nja napretka. Zaista nezadovoljavajuća karakteristika ove raspra
ve je to što su učesnici skloni da primenjuju vrlo široka shvatanja
onoga što bi trebalo da konstituiše pojam napretka.3 To je samo je
dan primer metodskog postupka zajedničkog i drugim oblastima
istraživanja: često se sa puno entuzijazma upuštamo u pitanja ka
(1953) 37 ff; idem, „Die Lehre des Thukydides von der Zunahme geschichtlicher
Größenverhältnisse“ u Spengler-Studien. Festgabe M. Schroter (München 1965),
177 ff. Novije studije su: J. D. Romilly, „Thucydide et l'Idée de Progrès“, Annali
della Scuola Normale Superiore d i Pisa. Lettere, storia efilosofia, ser. 2 ( 1966) 143
ff; E. R. Dodds, The Ä ncient Concept o f Progress a n d O ther Essays (Oxford
1973); C. Meier, „Fortschritt in der Antike“, u W. Conze, R. Koselleck i O. Brun
ner, Geschichtliche Grundbegriffe //(Stuttgart, 1975), 353 f f Vidi takođe A. Mo-
migliano, „Time in Ancient Historiography“, H istory a n d Theory Suppl. 6 (1966)
repr. In Quatro contributo alla storia degli Studi Classici (Rome 1969); T. Flölsch-
er, D ie N ike der M essenier und N aupaktier in Olympia. K unst und Geschichte im
späten 5. Jahrhundert vor Christus, Jahrbücher des Deutschen Archäologischen In
stituts 89 (1974) 70 ff. D o sličnih zaključaka istovremeno je došao i W. Den Boer
„Progress in the Greece o f Thucydides“, Mededelingen der Koninlijke Nederlanse
Akademie 1977. Vidi takođe R. Müller, „Die Konzeption des Fortschritts in der
A n tik e “, Sitzungsberichte Akademie der D D R (Berlin 1983).
3 Slava za to pripada studiji K. Traede „Fortschritt“, u Reallexikon ß r A ntike
und Christentum VIII (1972), 141 ff, koja razmatra svaku pojavu bilo koje reči ko
ja se može prevesti našom rečju napredak, kao svedočanstva klasične „ideje pro
gresa“ (tako da možemo sebe smatrati srećnim zato što nijedno pismo koje su na
pisale mlade majke nije do nas dospelo iz antičkih vremena). Prema ovom gledi
štu, napretkom se smatra ako dođe do uvećanja bogatstva korumpiranih političara,
uvećanja dobrobiti grada pod vlašću tiranina ili posle zaključenja mira - čak ako
nema nikakvog poboljšanja.
rakteristična za naše doba, da bismo ih potom projektovali u uda

ljene epohe, tražeći u njima ekvivalentne pojave. Ovakva proce
dura često se pokazuje kao plodna, čak i neophodna; ipak, uvek
postoji mogućnost da se oštrice modernih pojmova istupe; što su
oni više prilagođeni specifičnim modernim okolnostima, veći su
izgledi da se to desi. Da bismo to izbegli, moja rasprava polazi od
sledećih opštih postulata.
Danas svaka rasprava o onom što se može nazvati antičkom
idejom napretka, pretpostavlja precizno znanje i eksplicitno izla
ganje modernog pojma progresa. Svi mi posedujemo specifično
moderna shvatanja o sadržaju ovog pojma, pa sve što pripisujemo
antičkom svetu mora da bude jasno razgraničeno od modernih
shvatanja.
Međutim, kada imamo u vidu tako moderan pojam, verovat-
no će poređenje sa njegovim navodnim ekvivalentom uticati na
našu negativnu ocenu antičkog sveta, koji u većoj ili manjoj meri,
u ovom ili onom pogledu zaostaje za modernim svetom. Ipak, po
stavlja se pitanje da li je to pravi način da se izloži istina o antič
kom svetu. Ova ideja vodi našem drugom postulatu. Razmatraju
ći ono što bi se moglo nazvati antičkom idejom napretka, ne tre
ba da suprotstavljamo antičke pojmove modernim, već treba da
pokušamo da dođemo do trećeg pojma koji će nam omogućiti da
razumemo specijalne i distinktivne crte antičkih pojmova.
Ovde se susrećemo sa problemom teorijske prirode. U po-
slednjim decenijama o njemu se raspravljalo, pre svega u kontek
stu države. U oblasti antičke istorije, moguće je navesti nedavne
diskusije o privredi i društvenom raslojavanju.4 U svakoj obradi
v a žn ih problema treba da se, po mom mišljenju, oslanjamo na ta
4 Videti: M. I. Finley, The A ncient Economy (London, 1973); E. Will, A nna

les 9 (1954) 7 f; C. Humphreys, Antm pology and the Greeks (London 1978). Za
kratak pregled videti M. Austin i P. Vidal-Naquet, E conomies et sœ itetes en Grè
ce ancienne (Paris, 1972), 11 ff. Vidi i važnu studiju P. Veyne, L e pain et le cirque
(Paris, 1976).
422 Kristijan Majer
kve treće pojmove i to unutar jedne istorijske teorije, jer će nam

bez takve teorije uspeh izmaći.
U sadašnjem slučaju to znači razviti pojam koji pruža mini
malne uslove za postavljanje pitanja šta je u antičko doba moglo
da odgovara modemom pojmu progresa. Pojam napretka i njego
vi antički ekvivalenti izgledaće kao različiti oblici istog opšteg
pojma; taj pojam mora sadržati najvažnije dimenzije u kojima na
še pitanje treba da se kreće.
U početku, međutim, takvi opšti pojmovi se odnose na poje
dinačne elemente - u ovom slučaju na svest o poboljšanju, pa ni
je prikladno da se tretiraju izolovano. Njihova značenja i verovat-
ne funkcije javljaju se u kontekstu određenog pojedinačnog peri
oda. To vodi mom trećem postulatu.
Ono što se može nazvati antičkim idejama progresa treba da
se eksplicitno sagleda u kontekstu svoga doba. Istorijski periodi
razlikuju se pre svega po tome što u svakom od njih pojedinačni
činioci i oblasti života stoje međusobno u specifičnim odnosima.
Postoje velike razlike, na primer, u značaju koji se pripisuje, u ra
zličitim periodima, privrednoj delatnosti ili religiji u okvirima op-
šte strukture prilika. To takođe važi i za obim ljudskog delanja kao
i za specifične korelacije u kojima se ono javlja, što je presudno za
određivanje stabilnosti i promene. Specifični oblici istorijskih
promena u velikoj meri se razlikuju od perioda do perioda; isto
važi i za odnos između promene i svesti o promeni. Pojam istorij-
ska promena upotrebljavam namerno, zato što je pojam sociolo
ške promene u sociologiji preuzak i u velikoj meri vezan za mo
derno doba, pa ne može da obuhvati pojave o kojima raspravlja
mo: treba da izbegavamo rizik od prevelikog uplitanja u područje
sociološke terminologije.
To znači da ne smemo prosto preneti paradigmu o celipi na
šeg doba u neko drugo doba, a potom utvrđivati prisustvo različi
tih detalja na prividno istim mestima. Takođe, moramo da izgra
dimo teorije pojedinačnih perioda, to jest, teorije o načinima na
koje su važni elementi i procesi povezani, kako međusobno tako i

sa opštom strukturom prilika.
Mislim da se najvažniji teorijski zadatak svakodnevnog živo
ta istoričara sastoji, sjedne strane, u ustanovljavanju trećeg pojma
za svaki univerzalno važan element, kompleks i pokret (uključu
jući i antropologiju) i, s druge strane, u izgradnji teorija priklad
nih različitim dobima. To je posebno nužno u antičkoj istoriji, a
koristiće ne samo toj disciplini već i istorijskoj teoriji uopšte. Ka
da se zalažemo za neobične ili nepopularne stvari, dobro je isko
ristiti podršku klasičnih autora: dana 14. oktobra 1797. godine,
Gete je pisao Šileru: „Ovom prilikom može se još jednom naučiti
da iskustvo, da bi bilo potpuno, mora da sadrži teoriju. Utoliko
smo sigurniji da ćemo se susresti u jednoj centralnoj tački, pošto
prilazimo problemu sa toliko mnogo strana.“5
U sadašnjem okviru to znači da antičku svest o poboljšanju
treba sagledati u osobitom kontekstu elemenata, kompleksa i po
kreta sa kojima je neposredno povezana; drugim recima, moramo
raditi na teoriji petog veka. To je, dakle, okruženje teze koju želim
da izložim.
a. Novovekovni pojam napretka
Značenje novovekovnog pojma napretka ja bih - oslanjajući

se dobrim delom na Kozelekovu istoriju ovog pojma6 - form uli-
sao na sledeći način.
Ovaj pojam jeste destilacija velikog broja pretpostavki o na
pretku koje su bile u opticaju oko 1800. godine. One su se odno
5 Preuzeto iz Correspondence between Schiller and Goethe from 1974 to

1805, videti, C. Meier, „Der Altag des Historikers und die historische Theorie“, u
H. M. Baumgartner i J. Russen Seminar: Geschichte und Theorie. Umrisse einer
H istorik (Frankfurt 1976), 36 ff.
6 R. Koselleck, „Fortschritt“, u: Gonze, Koselleck i Bruner, Geschichtliche
Grundbegriffe Ц 371 ff; videti: idem, „Geschichte“, ibid, 647 ff.
424 Kristijan Majer
sile na raznovrstan niz poboljšanja (u pluralu) u mnoštvu različi

tih oblasti. Opšti pojam progresa ne samo što ih je sve obuhvatio
već ih je podigao na viši nivo apstrakcije. Tako on nije samo isti
cao napredak ovog ili onog u ovom ili onom pogledu, već progres
uopšte. Prema ovom pojmu, čitavo čovečanstvo, a osobito njego
vi „progresivni delovi“, uključeno je u opšti napredak i kreće se -
ne samo u pogledu znanja, tehnike, privredne delatnosti, prosperi
teta, već i u pogledu prosvećenosti, prava, civilizacije, jednakosti
i slobode - prema novom čoveku, što smo, na jedan neobičan na
čin, predodređeni da postanemo. Samo zahvaljujući svojoj obu
hvatnosti, međuzavisnosti i jednoobraznosti pravca, ovaj pokret
može da se oceni pozitivno. Kad kažemo jedoobraznog pravca,
onda time mislimo na grupisanje ideala u kojima nove društvene
klase u svetskoj istoriji - buržoazija a kasnije i proletarijat - nala
ze samoostvarenje, kao alternativu onome što su zatekli i vide se
be kao istinske predstavnike čovečanstva. Kada bi istorijskom
kretanju nedostajala takva jednoobraznost pravca, individualni
slučajevi progresa izgledali bi ambivalentno - tako ambivalentno
kao što, u najvećoj meri, danas izgledaju nama.
Prema ovakvom shvatanju, kretanje čovečanstva unapred je
tako moćno, obdareno takvom unutrašnjom dinamikom, i tako
prevazilazi sve individualne subjekte da može - zapravo mora -
da se shvati kao objektivna sila. Ono izgleda kao autonoman pro
ces:7 sasvim nezavisno od intencija i zbivanja na političkoj sceni,
ono je predodređeno da preovlada svuda: u tišini istraživačkih ka
bineta, u laboratorijama, seminarima, akademijama, dnevnim so
bama i školskim slušaonicama, u diskusijama, među urednicima i
čitaocima, na pozornici i u auditorij umu, između roditelja i dece i
na kraju u načinu proizvodnje i trgovine - ukratko, u marljivosti i
napredovanju, prosvećenosti i uglađenosti. To istovremeno znači
da je način promene koju ovaj pojam nagoveštava procesualne
7 Videti C. Meier, „Fragen und Thesen zu einer Theorie historischer Proze

sse“, u K. G. Faber i C. Meier Historische Prozesse (München 1978) 28 ff.
prirode. U suštini, promena se zbiva - bar prema pojmu - u obli

ku autodinamičkih procesa. Onima koje pokreće na delovanje ona
se pokazuje kao nešto spoljašnje. Mada mi činimo to kretanje,
ipak „vreme“, odnosno „istoriju“ doživljavamo kao nešto spolja
šnje.8 Kvantitet promene pretvorio se u njen kvalitet. Društvo se,
u jednom suštinskom pogledu, ispoljava, odnosno doživljava sebe
kao „istoriju“ (sve dok se stvari razvijaju na taj način, to jest dok
društvo ne počne sebe da doživljava kao zbir međusobno suprot
nih slučajnih procesa, odnosno kao rezultat sile prilika).
Novovekovni pojam progresa svodi se tako na sud o istoriji,
naime, na tvrđenje da je celokupna istorija progres. On odražava
nešto sasvim novo; iskustvo promene koju je nova klasa evropske
i severnoameričke buržoazije doživela kao nešto što se odnosi ne
samo na nju i njen društveni položaj, već i na svet kao celinu. Pro
mena je bila tako sveobuhvatna, tako intenzivna i tako nagla d aje
stvorila potpuno nove oblike istorije: ne samo akteri na političkoj
sceni, već su i kultura i društvo takođe imali istoriju. Istorija je sa
gledana kao veliki proces promene. U ranijim epohama ljudi te
ško da su bili svesni toga, a ni promena nije bila takva da su mo
gli imati takvu svest o njoj.
Iako verovatno postoji podudarnost između načina na koji
društvo trpi promene i načina na koji ih sagledavamo mi, moramo
imati u vidu da ta veza nije uvek bliska. Čini se da postoje prago
vi i - kako ovostrane tako i onostrane - gravitacije opažanja. (Što
je povezano s tim u kojoj meri, odnosno u kojim društvenim kru
govima se opaža i doživljava promena.) Gravitacije opažanja ne
teže tako lako ka tački, gde promena postaje upadljiva osobina
sveta.
Tek u osamnaestom veku opažanje sveta je gravitiralo prema
promeni. Ljudi su počeli da shvataju sebe i svet istorijski. Istorija
8 J. Burckhardt, Historische Fragmente (Stuttgart/Berlin 1942), 200. „Rado

bismo hteli da upoznamo talas koji nas tera okeanom, ali smo mi sami taj talas“.
Videti takođe ibid, 207 , 250.
426 Kristijan Majer
je tako mogla da bude shvaćena kao jedinstvo, kao istorija čove

čanstva, kao tok koji se kao takav kreće ka boljem svetu, a pro-
svećena zapadna buržoazija videla je sebe kao avangardu istorije.
U takvoj perspektivi, prošlost, sadašnjost i budućnost raspoređe
ne su na jednoj liniji: istorija se sastoji, pre svega, u velikom pro
cesu promene, koji je vodio do sadašnjosti i još dalje od nje; na taj
način istorija se poistovećuje sa ovim procesom promene.
Pošto napredak vodi nečem sasvim novom, otvara se veliki
jaz između prostora iskustva i horizonta očekivanja.9 Ma koliko
da očekivanja proizlaze iz iskustva, ona su uvek usmerena ka pot
puno različitom horizontu. To znači da je pojam napretka mogao
da postane pribežište ideologije. Otuda je pojam beskrajnog kre
tanja čovečanstva uvek bio podložan zaposedanju - što za rezul
tat ima činjenicu da se oni koji veruju da su apsolutno u pravu su
očavaju sa onima koji na njih gledaju kao da bezuslovno greše.10
Međutim, ako se istorija posmatra kao proces, to znači da pojam
napretka nije samo pokazatelj već istovremeno činilac; on daje
dodatni impuls istorijskom kretanju (mada ostaje otvoreno pitanje
da lije ono što je učinjeno u ime progresa saglasno njegovom poj
mu).
U doba temeljne i sveprožimajuće promene, taj pojam je dao
orijentaciju ogromnom broju ljudi. On im je obezbedio smisao ži
vota: nepodnošljivi osećaji nestalnosti, nestabilnosti i kontingent-
nosti transformisani su u osećaj progresa.11 M odemi pojam pro
gresa obavio je tako glavne funkcije prostirući se na brojna poi-
stovećivanja sa kretanjem koje je označavao. Njegova funkcija
9 Vidi R. Koselleck, ,E rfahrungsraum und Erw artungshorizont" u: Vergan

gene Zukunft. Zur Sem antik geschichtlicher Zeiten, Frankfurt 1979.
10 O. Marquard, Schwierigkeiten mit der Geschichtsphilosophie (Frankfurt
1973) 18 f Uporedi R. Koselleck Vergangene Zukunft, 159 ff.
11 Vidi H. Lubbe, Fortschritt als Orientierungsproblem (Freiburg 1975); isto,
G eschichtsbegiiff und Geschichtsinteresse (Basel, 1977), 254 ff; M. Weber, Wis
senschaftslehre (3. izd. Tübingen 1968), 33 n. 2.
NASTANAK POLITIČKOG KOD GRKA A ll
osiguranja identiteta je neobično važna. Gete je prepoznao psiho

loški mehanizam na delu kada je napisao u svojim Maksimama i
refleksijama: „Čovek prezire sve ono što misli da nije njegovo de-
lo; zbog toga je stranački duh toliko revnostan. Svaki glupak mi
sli kako je deo onog najboljeg, a svaka ništarija postaje nešto.“ 12
Moramo samo verovati u to (i dozvoliti da i drugi poveruju). Pod
takvim pritiskom, progres počinje da smatra kako je „znatno veći
nego što stvarno jeste“.13
Mislim d aje ovo jedini način da se opiše moderan pojam na
pretka. On je karakterističan za naše moderno vreme. Kao i mno
go toga, proletarijat gaje preuzeo od buržoazije. Sasvim je prirod
no što je moguće izložiti mnogo različitih gledišta o suštini na
pretka. Svako može imati svoje gledište. Moguće je čak i pitanje
da li uopšte postoji tako nešto kao što je progres. Ono što ovaj po
jam implikuje, može biti vrlo pogrešno - bar za mnoge periode
istorije. Ali, kada je jednom dat smisaoni sadržaj koji smo upravo
opisali, on postaje pojam sa sopstvenim nepogrešivim identite
tom.14 Od tada nikakva progresija ka nečem lošem ne može biti
napredak. Istina je da je moguće odmeravati pojam u odnosu na
doslovno značenje izraza „ići napred“ ili „napredovati“. Međutim,
kako god defmisali progres - ili čak porekli njegovo postojanje -
više ne postoji način da se ovaj pojam zaobiđe. Ovde smo govori
li o pojmu napretka samo u njegovom opštem smislu.
12 Heinimann izd. br. 659 (von Loeper 868). Iz toga sledi da opažanje m oć
nih procesualnih nizova predstavlja trajni potencijal za obnavljanje ideje napretka
jer oni teško da mogu da potraju. Poboljšanja u jednoj ili drugoj oblasti moraju da
posluže oživljavanju samog pojma.
13 Nestroy, D er Schützling u: Gesammelte Werke, O. Roinmel (Vienna 1949)
IV 695; „Progres je kao novootkrivena zemlja - sa kolonijalnim sistemom koji cve-
ta na obali, ali sa unutrašnjošću koja je i dalje pustinja, stepa ili prerija. Sve u sve
mu, on izgleda mnogo veći nego što u stvarnosti jeste.“
14 O ovom postupku vidi R. Koselleck Geschichtliche Grundbegriffe I (Stutt
gart 1972); XXII isto, Vergangene Zukunft
428 Kristijan Majer
b. „Treći pojam“ svesti o auxesisu
Ako hoćemo da imamo opštiji pojam napretka, koji se može pri-

meniti na druge periode istorije, onda ga moramo izgraditi sami za
sebe. Kada to činimo, treba da budemo potpuno svesni onoga što se
traži. Napredak u smislu u kome smo ga razmatrali, očigledno je ob
lik opšte promene koja je važna za čitavo društvo i kulturu. Takva
promena očigledno se zbiva u suštinski važnim oblastima života ili,
da budemo precizniji, u opštim uslovima koji su suštinski za ljudsko
delovanje, dostignuća i načine življenja. Dakle, ako treba da nađemo
ekvivalent progresa u drugim periodima, moramo da pretpostavimo
kako je postojao široko zasnovan proces poboljšanja osnovnih uslo-
va života. I u to je morao biti uključen širi krug ljudi.
Ništa manje od toga ne bi bilo dovoljno. Ne bi bilo dovoljno da
ljudi tako nešto sami pretpostavljaju. Niti je to samo pitanje pobolj
šanja. Ovo poboljšanje ne srne da obuhvati samo jednu oblast života
ili jednu državu, pa čak ni samo moć jedne države (takva poboljša
nja mogu se, u najboljem slučaju, shvatiti kao pokazatelji). Ima smi
sla posmatrati, do određene granice, ovu ili onu rekonstrukciju isto-
rijskog razvoja - na primer, jednog literarnog žanra ili grane sazna
nja - kao „paradigmu ideje progresa“.15 Ali to nije ono što nas ovde
zanima. Pod opšterelevantnom pramenom mislimo na vrlo značajan
napredak u ljudskom položaju u celini, kao i u mogućnostima ljud
skog delanja. Drugo je pitanje da li to uključuje celo čovečanstvo ili
samo jednu kulturu; isto važi i za stepen u kome se svest o napretku
projektuje u budućnost.
Hteo bih da tu vrstu svesti o napretku nazovem „svest o аихе-
s i s grčka reč auxesis, koja se može uzeti kao ekvivalent za napre
dak ili „progres“,16 nije toliko teorijski opterećena, tako da možemo
15 Vidi M. Fuhrmann, Einführung in die antike Dichtungstheorie (Darmstadt

1973), 12.
16 Vidi Edelstein, Idea o f Progress, 92 n.79. Umesto auxesis može se svaka
ko upotrebiti i uobičajeni termin epidosis, međutim, to ne bi bilo sasvim prikladno
imajući u vidu njegovu upotrebu u filozofiji i potonju istoriju značenja.
odrediti uslove pod kojima ćemo je upotrebljavati za naše potrebe.

Svest o aivcesisu bila bi takoreći opšti pojam kome su podređeni i
grčki i modemi pojmovi napretka.
Ova svest ne mora da predstavlja najvažniji način na koji neko
doba shvata opštu relevantnu promenu. Ona se može takmičiti sa
drugim shvatanjima; može i da zaostaje za njima. Međutim, ne srne
da bude protivrečnosti između različitih shvatanja - bar ne u onoj
meri u kojoj suprotstavljeni termini igraju dominantnu ulogu.
Bavimo se ovim pitanjem u kontekstu problema koji se nije
postavljao na ovaj način. Da li u pojedinačnim periodima postoje
specifične vrste opšterelevantnih promena? I, da li postoje odgo
varajući načini opažanja promene? Savremenici mogu imati mi
šljenja koja se u mnogo čemu razlikuju. Ipak, da bi govor o razli
čitim načinima opažanja promena specifičnim za neku epohu
imao smisla, mora biti moguće da se, bar na nekim nivoima, opa
ža jedinstveno shvatanje promene ili dominacija izvesnih načina
opažanja. Upravo u okviru tih načina opažanja mora da se prila
godi svest o auxesisu.
Na ovom mestu javljaju se mnoga pitanja: o referentnim no
siocima, o perspektivi, pokretačima (i njihovim konstelacijama) i
brzini promena: o tome kako se one opažaju; i konačno, o inter
akciji svih tih faktora. Ovde ne možemo raspravljati o svim tim
pitanjima.
Ipak treba napraviti jednu važnu distinkciju. Način promene
određen je konstelacijama postupanja iz kojih proizlazi, to jest,
konstelacijama koje, neposredno ili posredno, dovode do prome-
na.17Ako se bavimo značajnim poboljšanjem opštih uslova živo
ta, odmah postaje jasno da ono mora biti rezultat sposobnosti i do
stignuća mnogih pojedinaca - koliko god im u prilog išle politič
ke i privredne okolnosti i pozitivan stav političkih instanci. Može
mo se pitati u kojoj meri promena prevazilazi one koji su je iza
zvali i, odvajajući se od njih, postaje nezavisna. Grubo govoreći,
17 Videti C. Meier, Fragen und Thesen.

430 Kristijan Majer
postoje dve mogućnosti. Prva je d aje zbir podsticaja koji stoje iza
nje toliko veliki, a napredak u različitim oblastima toliko međuza
visan, da proces promene dobij a sopstvenu dinamiku, tako da do
lazi do iznenadnog „zaokreta“ ukupnog zbira pokretačkih sila ka
autonomnom kretanju. Kako dolazi do takvog zaokreta, teorijski
je teško izraziti, 18ali se njegov rezultat može opisati: u celoj struk
turi jedna stvar pokreće drugu; sve se umnožava ili podiže na vi
ši stepen; sve je zahvaćeno strujom koja proizvodi svoje kretanje;
čak i najveća dostignuća su zahvaćena tom strujom i relativizova-
na. Kada do toga dođe, čitava struktura obuhvaćena je promenom.
Tome odgovaraju „ovremenjeni“ pojmovi, koji postaju subjektiv
ne, delotvorne veličine.
Sa druge strane, moguće je da se različiti podsticaji spajaju
samo do određenog stepena ili samo u posebnim oblastima. Oni
se mogu uzajamno oplođavati, a opšta svest o napretku može da
podstakne sve moguće napore. Ipak, uzeto u celini, podsticaji de-
luju paralelno; najviše što može da se desi, jeste da se novi prona
lasci, uvidi i mogućnosti dodaju postojećim. Nije sve podložno
kretanju. Njemu su podložni samo umešnost, dostignuća i uspesi
pojedinaca, možda mnoštva pojedinaca, ali ne i struja koja sve no
si sa sobom. U takvoj situaciji, strukture u kojima živimo mogu
ostati nepromenjene, ili bar tako može izgledati. Promena se do
gađa samo u izvesnim delovima socijalnog sveta. Političko-soci-
jalni pojmovi nisu ni temporalizovani ni subjektivizovani, već
ostaju najvećim delom deskriptivni.
Tako je moguće razlikovati dva načina promena pod nazivom
auxesis. Prvi način sadrži minimum promena - zbir poboljšanja u
smislu povećavanja mogućnosti. Drugi obuhvata mnogo više -
autodinamičku promenu, čiji su elementi u velikoj meri međuza
visni. Opažanje promene bi se takođe razlikovalo. U prvom sluča
ju imamo svest o procesu promene, što može da relativizuje svest
iS O osobitoj formi procesa koji predstavlja jedna institucija videti A. Gehlen,

Studien zur Antropologie und Soziologie (Neuwied/Berlin 1963), 197.
0 individualnoj moći. Gravitacija opažanja može da učini ostalo.

Ovo nije mesto za dalju razradu razlike između dve vrste prome
ne:19 u onome što će uslediti dokazaćemo da je ova distinkcija
opravdana.
Konstelacije postupanja su, naravno, bile uklopljene u šire
društvene odnose, uključujući i one koji određuju pripadnost i
identitet. Polazeći od toga, moguće je odrediti koje su osnovne ka
rakteristike am esisa zajedničke sa savremenim oblicima prome
ne i njenog opažanja.
c. Dokazi postojanja antičke svesti o auxesisu
Pravi pojam progresa koji sadrži mnoštvo različitih iskustava

1očekivanja poboljšanja, nije bio poznat antičkom svetu. Reči ko
je je moguće prevesti našom rečju progres upotrebljavane su čisto
deskriptivno da označe „rast“, „uvećanje“ ili „napredak“ nečega
u nekom pogledu - ali ne nužno na bolje.20 Uprkos svemu, posto
ji upečatljivo svedočanstvo iz petog i ranog četvrtog veka, koje
dozvoljava da pretpostavimo svest o auxesisu.
Oko 390. u Atini je izvedena komedija sa prilično savreme
nim karakteristikama. Reč je o Aristofanovoj komediji Žene u na
rodnoj skupštini (Eklesijazuse). U njoj su Atinjanke skovale zave-
ru. Isplanirale su da rano ujutro, obučene u mušku odeću, uđu u
Skupštinu, i preuzmu grad pošto su, po njihovom mišljenju, mu
škarci bili loši vladari; korumpirani su, donose besmislene odluke
a zadovoljavaju se samo ako stalno uspostavljaju nešto novo. S
druge strane, žene su se potvrdile u vođenju svog domaćinstva. I,
19 M ože se, na primer, postaviti pitanje koliko, u posebnim oblastima života,

neko može ili mora da bude uključen u promenu u nekim slučajevima (ili alterna
tivno ne mora) i u kojoj meri specifične aktivnosti, načini življenja, različiti oblici
očekivanja i socijalnih identiteta treba da budu pripisani jednom ili drugom tipu.
20 Videti: Koselleck, Fortschritt, 353 f; Dodds, A ncient Concept o f Progress;
1f; Reči ovde nisu više interesantne.
432 Kristijan Majer
pre svega, one sve rade onako kako se oduvek radilo. Peru vunu
na stari način; kolače prave kao nekad; muževe kinje - kao nekad;
obožavaoce zadržavaju - kao nekad. Sve ovo dokazuje da će nji
hova politika biti bolja od one koju vode muškarci.21
Prvi čin komada prikazuje kako osvajaju vlast. Jedna od njih
predlaže da grad bude predat ženama, što zaverenice jednodušno pri-
hvataju. Predlog je usvojen. Međutim, svedok od koga ovo saznaje
mo je muškarac. Kako nije bio svestan zavere, mogao je da objasni
rezoluciju skupštine samo recima: „Kako izgleda, to je bilo nešto što
se nikad nije dogodilo pre toga ni u jednom gradu.“ Činjenica d aje
neka stvar nova, govori u prilog toj stvari.22 Tako misle muškarci.
Žene hora odjednom savetuju svoju predvodnicu da učini ne
što što nikada pre toga nije učinjeno. Ali ovde, izgleda, uloge od
ređuju ponašanje. Teško da će žene, koje tvrde kako će, zbog svo
je sklonosti tradiciji, gradom upravljati bolje od muškaraca, uspe
ti da izbegnu vođenje muške politike. Jer su već počele da smišlja
ju nove stvari. Predvodnica takođe ima plan. Ali ona se koleba jer
iako je plan koristan, ona se plaši da će auditorijum biti protiv no
votarija i dati prednost pridržavanju svete tradicije (ovo je, po svoj
prilici, zamišljeno kao kompliment). Suprug joj odgovara da ne
treba da strepi od novina zato što „napredak, novotarije i omalo
važavanje tradicije, ovde važe za jedinu pravu mudrost“. Na to
predvodnica predlaže da sva svojina bude zajednička, da bude ap
solutna jednakost u uslovima života, i čak da svaka žena pripada
svima.23 Kako sve to fimkcioniše prikazano je u drugom činu ko
21 Aristofan, E klesijazuse (Žene u skupštini), lff; 137 ff, 206 ff, 214 f f Teško
je odrediti gde leži granica između „oduvek“ i „sada“. Meni se čini da se prvo ne
odnosi - kao kod Kratina fr. 238 (Kock) - na zlatno doba; ako bi se odnosilo, ne
bi bilo toliko priče o poslu (vidi Romilly, „Thucydide et l'Idee du progres, 189).
Sličnija upotreba nalazi se u Žabama, 977.
22 Aristofan, Eklesijazuse (Žene u skupštini), 376 ff, 430 ff, 455ff. Samo se
muškarci sa sela ne slažu. Oni su, takođe vezani za staro (276 ff).
23 Ibid., 577 ff. Dalje primere daje Edelstein Idea o f Progress, 38.
medije, sa svežim realizmom i šarmom. Ovo je jedna od najupe

čatljivijih satira o mešavini logike i bezumlja, tipičnoj za komuni
zam; jedino što Aristofan još nije znao za funkcionere. Međutim,
u to se ovde ne možemo upuštati.
Zanimljivo je da se u ovoj komediji upotrebljavaju temporal-
ni argumenti o vrednosti novog. Kada se nešto preporučuje, nije
dovoljno kazati d aje ono korisno. Naprotiv, to se može zanemari
ti. Ono što je odlučujuće jeste d a je stvar nova. Uvoditi novo, za
to što je novo, to je temporalna argumentacija. Postoji i suprotno:
sačuvati staro zato što je staro. Takva argumentacija je besmisle
na, osim ako izazove snažna osećanja i podstakne više saglasno-
sti nego nesaglasnosti. Društvo može sadržavati grupe koje daju
prednost starom, kao i grupe koje daju prednost novom (kao što
su atinske žene, za razliku od muškaraca, ujedinjene u poštovanju
starog). Temporalna argumentacija ne uspeva ako društvo u celi-
ni ne poštuje samo ono što je novo ili ono što je staro. Ako tem-
poralnu argumentaciju treba prihvatiti kao valjanu, mora da se
pretpostavi kako je novo, odnosno staro, ispravno; teret dokaziva
nja je na onima koji se protive takvoj pretpostavci.24
Ako pretpostavimo da je Aristofan opisivao život u antičkoj
demokratiji, to bi značilo da su u to vreme temporalni argumenti
u prilog novom bili prihvaćeni u političkom životu Atine. Poseb
na ironija zamene uloga u kojoj pristalice tradicije iznenada posta
ju pristalice novotarija kao da ukazuje na modernu konfuziju po
litike i reforme (koja danas izgleda da garantuje kako nas svaka
pojava političkog na sceni iznenađuje). Ako bismo mogli ovako
da protumačimo Aristofanovo svedočanstvo, to bi predstavljalo
nedvosmislenu i značajnu indiciju da su Atinjani mislili u pojmo
vima napretka. Međutim, retkost je da većina jedne zajednice
24 Antičku raspravu na jtemu da lije dobro ili loše menjati tradicionalne za
kone, potvrđuje Aristotel, Politika, 1268b 26 ff. Ali ona se ne bavi argumentacijom.
Sasvim je drugo pitanje da lif teret dokazivanja treba da bude na onima koji su za
pramenu (dobre razloge tome u prilog daje R. Speamann, Wort und Wahrheit 24
(1969)463 ff: H. Lübbe, Wolfenbiitteler Studien zu r Aufklärung 1 (1974) 18 f).
434 Kristijan Majer
smatra d aje novo dobro samo zato što je novo. To je zamislivo sa
mo ako su očekivanja napretka tako jaka da prevazilaze uobičaje
nu inerciju, koja daje prednost tradiciji. Novo kao takvo ima vred-
nost samo ako se veruje da će se sve što je dobro uvek zamenji-
vati nečim još boljim; drugim recima, ako se veruje u „kategorič
ki komparativ“.25
Takvo tumačenje Aristofana našlo bi potporu u Tukididu, gde
Kleon naziva Atinjane douloi ton aiei atopon, hyperotai de ton
eithoton (robovima onoga za šta se nije čulo, što se može preve
sti: ludi za novim i puni prezira za uobičajeno).26 To se, uglav
nom, odnosilo na činjenicu d a je Skupština, u to vreme, namera-
vala da promeni jednu spoljnopolitičku odluku. Ali, izgleda d aje
opšta formulacija upućivala na onu stranu neposredne situacije.
Isto važi i za Kleonovu napomenu kako Atinjani uvek popravlja
ju zakone zato što zamišljaju da su oni bolji nego zakoni.27 Ko
načno, pisac komedija Platon kaže da kada bi neko bio izvan gra
da tri meseca, ne bi više u njemu mogao da se snađe. Ovo se isto
tako (prema Sekstu Empiriku, koji navodi ovaj odlomak) odnosi
na brzinu kojom su zakoni menjani, i trebalo bi da bude još jedan
pokazatelj gledišta prema kome promena znači napredak28 - ma
da većina slušalaca kojima je šala bila upućena nije morala da pri
hvati to mišljenje.
Ali mogu li se ovi odlomci tumačiti kao da ukazuju na opštu
sklonost ka novom, čak i u politici? Po pravilu, reči koje označa
vaju novine imale su izrazito pejorativno značenje kako u Grčkoj
25 Koliko ja znam, izraz je skovao Kristijan Morgenštem u svojoj pesmi „Die

Nähe“. Zatim je 1975. u D üsseldorfer Komm ödchen primenjen na današnje nesa-
lomivo očekivanje beskrajnog poboljšanja.
26 Tukidid, 3.38.5, 7. Rečenica se nastavlja „ali oni ne razmišljaju dovoljno
čak ni o onome što im je pred očima“. ј
27 Ibid., 3.37. 3 f. '
'“y Q ^
/б Platon (komediograf), fr. 220 (Kock). Sredinom veka, s druge strane i He-
rodot (3,80,5 f) i Protagora, (u Platon 326 d), kada hvale demokratiju govore o sta
rim zakonima i običajima. O problemu zakonodavstva vidi glavu 7.
tako i u antičkom svetu uopšte. Unositi novo značilo je izazvati

nered, postaviti stvari na glavu, „to nikako nije pozitivan oblik
promene“. „Novo“ ne bi prošlo kao parola... „Novo“ je reč koju
su upotrebljavali konzervativni kritičari. „Novo“ je skoro isto kao
i „nečuveno“. Može da se prihvati, ali nije vredno hvale. Napro
tiv, stvar se opovrgava time što je nova. Čak i sofistika teži da se
legitimiše time što je nešto staro (Platonov Protagora)“, piše Karl
Rajnhart.29 U vezi sa tim, poučna je rasprava između starih i no
vih bogova u Eshilovim Eumenidama (napisane oko 460. godine
p.n.e.): samo stari bogovi govore o „novim zakonima“ i nalaze da
su oni nešto nečuveno.30 Mladi bogovi ne vide novinu svog zako
na, niti shvatanja zakona kao nešto stoje za preporuku; zato oni o
tome ćute i iznose različite argumente i zahteve. A mladi bogovi
pripadaju Zevsovoj dinastiji.
S druge strane, imamo obimno svedočanstvo (baš iz petog
veka), koje naglašava vrednost novog na izrazito pozitivan način:
građani Atine verovatno su istinski uživali slušajući nešto novo -
nove govore, novu argumentaciju, nove načine izražavanja (čak i
kada nisu gajili simpatije prema onima koji se njima služe). „Za
ista, uvek se trudim da nešto novo govorim“, govorio je, kako je
zabeleženo, Hipija sa Elisa, i pri tom nije imao u vidu samo atin-
sku publiku.31 Aristofan u Oblakinjama s prezirom govori o oče
kivanjima vezanim za sve što je novo kao i prema težnji da se „no
vo donosi“.32 Pesnici su pridavali veliki značaj pisanju nečeg no-
29 K. Reinhardt, Aischylos als Regisseur u n d Theologe (Bern, 1949), 158. Vi

di, B.A. van Groningen, In the Grip o f the Post (1953). Vidi napomenu 129 dole.
30 Eshil, Eumenide, 162 f, 171 f, 393 ff, 693f, 727 f, 731, 808 f, 848 ff, 881 ff,
Vidi D e Romilly Time in G reek Tragedy (Ithaca 1968), 149 f.
31 Navedeno u Ksenofont, Uspomene o Sokratu, Beograd, 1964 str. 111. Vi
deti, Aristofan Ptice 255 ff, Zolje 527, Oblakinje 1031 ff; Euripid, Kiklop 250 f.
32 Oblakinje 479 f, 889 ff. (na primer, 869, 935 ff, 943 f), 1031 ff, 1369 ff,
1369 f, 1397 f, 1421 ff, Za staro, s druge strane videti 398, 821, 915, 929, 961 ff,
985ff, 1356 ff, 1468, i nije najvažnije ali je ipak važno 547. Videti Ptice 255 ff;
Edelstein Idea o f Progress, 37 f.
436 Kristijan Majer
vog.33 Oni su to očito činili i u sedmom i šestom veku. M eđu

tim, dok su to nekada bile varijacije u okviru ustaljenih žanrova
- u smislu Platonovog razlikovanja - novine kojima se paradira
lo zasnivale su se na korišćenju slobode koja je prevazilazila sva
dotadašnja ograničenja.34 Šta je to značilo u vajarstvu, detaljno
je pokazao Tonio Hešler: nasleđeni modeli su prevaziđeni, a ka
ko će biti predstavljena ljudska forma u potpunosti je ostavljeno
slobodi umetnika da odluči. „Pojavile su se alternative ne samo
u pogledu detalja već i čitave konstrukcije figure, to jest, razli
čite mogućnosti spajanja pojedinačnih delova i njihovog povezi
vanja u celinu.“ Dela koja su tada stvorena bila su individualna
do neponovljivosti i mogla su se, u najboljem slučaju, samo ko
pirati. Trebalo je da svaki umetnik, u velikoj meri, napravi lični
izbor . Govorilo se da Zeuksid stalno stvara nešto novo, čudno i
neobično - mora d a je na to bio ponosan, kao Parasije na svoju
tvrdnju d a je dostigao granice umetnosti.35
Ono što se ovde hvali kao novo, suštinski se odvaja od sta
rog ili tradicionalnog. Vajari su ismevali svakog ko bi pokušao
da izvaja skulpturu na stari način. Slično se mislilo i o starim
filozofima.36 Pre svega, više niko nije sebe povezivao sa prete
čama u zajedničkoj oblasti;37 već je sad postalo moguće da se
nova dostignuća postave iznad svih prethodnih. M eđu izjava
ma koje su došle do nas, ohološću se ističe izjava muzičara Ti-
moteja (iz kasnog petog veka) koji kaže: „Ja ne pevam stare
melodije; moje su mnogo bolje; M ladi Zevs sada vlada: Kro-
33 Aristofan, Oblakinje 547. Zolje 1536, videti Žabe 971 ff

34 B. Snell, D ichtung u n d G esellschaft (Hamburg 1956), 127 f Videti, Platon,
D ržava 424 b, c; vidi Zakoni 700 d ff, takođe i 656 b,e.
35 Hölscher, D ie N ike der M essenier, 95 f, 98 f f
36 Platon, H ipija Veći 282 a.
37 Eutidemov napis na vazi („Eiitidem me je naslikao, što Eufronije nikada ne
bi mogao“) koji navodi Hölscher „Die Nike der Messenier“, 102, naravno ne mo
že da posluži kao primer, pošto su umetnici bili savremenici.
nos je zbačen.“38 Kao i u Eumenidama, smatra se da sadašnje

doba odgovara dolasku nove dinastije Zevsa. Ovde se susreće
mo sa nedvosmislenom i jednostranom afirmacijom novog, što
nagoveštava pozitivnu svest o modernom. To bi bilo nezamisli
vo da nije praćeno velikim i rasprostranjenim ponosom već
postignutim napretkom, i da opažanja poboljšanja u različitim
oblastima nisu bila sjedinjena sa svešću o univerzalnom na
pretku.
To je upravo ono što nagoveštava Sokrat, kada u delu Hipija
Veći kaže da su technai uopšte (dakle, sposobnost da se stvarima
pristupi metodično i sistematično) postigle značajan napredak;39
- kada, na primer, lekari misle da celokupno prethodno znanje
može da se odbaci i da se može izgraditi sasvim nova medicinska
nauka. Autor rasprave O antičkoj medicini suprotstavlja se ta
kvom gledištu, mada se čitava njegova primedba sastoji u tome da
treba graditi na osnovama starog; tada će i ono što još nije otkri
veno u dugotrajnom razvoju medicine uskoro izaći na svetlost da
na.40
Sofisti su isticali da su ovladali novim oblikom vaspitanja,
nadmoćnim svim ostalim oblicima, i obećavali su veći uspeh u
učenju vrline.41 Poplava udžbenika koji su počeli da se javljaju u
38 Timotheus fr. 7 (Diehl), Persae 219 ff. Vidi Edelstein Idea o f Progress, 35
f, vidi Pherecrates, fr 144 B (Kock); P. Maas R E VI A, 1331 ff; Ksenofont Kirope-
dija 1.6.38. ff.
39 Hipija veći 281 b. (Videti Hipija Veći, Platon: Dijalozi, Beograd 1982, str.
191)Vidi Gorgija 448c. (Platon, Protagora, Gorgija, Beograd, 1968), Vidi F. Hei
nimann M useum Helveticum 18 (1961) 105 ff
40 O antičkoj medicini 2,12 (Corpus Hippocraticum), videti: Edelstein Idea
o f Progress 38; H. Herter, M aia 15 (1963), 464 ff. O određivanju vremena nastan
ka rasprave vidi M. J. O'Brien The Socratic Paradoxes a n d the Greek M ind (Cha-
pel Hill, 1967), 65 f. _
41 Platon, Protagora, 31 c-319 a, 3(23 c ff; Aristofan Oblakinje 479 f. Vidi W.
K. C. Guthrie A H istory o f Greek Philosophy III (Cambridge 1969), 25, 38 f, 250
ff; O'Brien Socratic Paradoxes 76 ff.
438 Kristijan Majer
skoro svim oblastima ukazuje na to da su Grci bili svesni velikih

mogućnosti da ovladaju svim vrstama naučnih i tehničkih pro
blema (u najširem značenju tih reči).42 Ovo je važilo za nasta
nak racionalnog sudskog postupka saslušanja svedočanstva, što
je predstavljalo veliki napredak u ljudskim sposobnostima i sa
velikim ponosom zabeleženo.43 Toliko su veliki koraci učinjeni
u retorici da je postalo moguće „goru stvar prikazati boljom“ !
Ako su se ljudi tako mogli hvalisati, koliko mora da su cenili
tehnički aspekt takve veštine!44 Metodska stručnost je napredo
vala u svim oblastima. O brazovanije počeo da se odvaja od lai
ka.45
Prema Demokritu, politička techne je najveća od svih vešti-
na. Sokrat je političku veštinu nazvao najlepšom arete i najve
ćom techne. Ona je oličena u državnicima kao što je Perikle.
Mladi ljudi su mislili da se politička veština uči iz knjiga. Eshil
je, bez sumnje, aludirao na techne i arete kada je Ateninu phro-
nesis - dobijenu od Zevsa - suprotstavio mudrosti i iskustvu
starijih bogova: to je duhovna moć koja može da izgladi preteće
42 Ksenofont, Uspomene o Sokratu, 4. 2. 8 ff; Vidi: A. Dihle Griechische Li

teraturgeschichte (Stuttgart 1967), 202 ff; Guthrie H istory o f Greek Philosophy III,
44 ff; A. Lesky, Geschichte der griechischen Literatur (3. izdanje, Bern, 1971),
544 ff , O'Brien, Socratic Paradoxes 66 f; G. Gruben, D ie Tempel der Griechen (2d,
ed, München 1976), 172, 174.
43 Eshil, Eumenide, 428 ff, 619 ff, Vidi F. Solmsen, Antiphon-Studien (Leip
zig 1931), 47 ff
44 Protagora, ff. 6b (Predsokratovci, fragment 246). O retorici uopšte, vidi
Platon, Gorgija, 452d. „To što je zaista najveće dobro, Sokrate, i što onima koji ga
imaju daje slobodu i ujedno vlast nad ostalima“; 452e; 457a, b; Teetet 167c, 172c
(Platon, Fileb i Teetet, Zagreb, 1979) (za dobro polisa); Phaedrus 268a (Platon,
Ijon, Gozba, Fedar, Beograd, 1970); Gorgija, A. 25, B. 11,8 (Predsokratovci, frag
ment II, 277, 290); Trazimah, B.6 (ibid, 325). Vidi Burkhart, Povest grčke kulture
IV (Basel, 1957), 246 f
45 Vidi Hölscher, „Die Nike der Messenier“, 105 ff; k. Thraede, Rheinisches
M useum 105 (1962 ), 159.
sukobe starog i novog u gradu. Činjenica da techne ne može

da se shvati prosto kao nešto „tehničko“ jeste neizbežan deo
ciljeva grčke političke misli: ona implikuje poimanje celine.
Veliki značaj političke stručnosti, kao i činjenica da se ona po
klapa sa predmetom drugih stručnih znanja, navele su Sokra
ta da posumnja u demokratiju. Protagora zastupa suprotno
gledište. On uči kako je Zevs svakoga obdario političkom tec
hne ili arete - izrazi variraju. Oni obuhvataju veštinu političa
ra da pravilno upravlja gradom ili svojstva dobrog građanina
- pravednost, uzajamno poštovanje i m udrost - koja u grad
donose red i prijateljstvo. Na taj način su dve prividno odvo
jene stvari, ujedinjene u Protagorinom shvatanju političke ve-
štine. Politika je, suštinski, veština koja obuhvata sve aspekte
zajedničkog života građana. Ljudi su vrlo dobro znali da se ta
ko nešto ne podrazum eva; ona je dostignuće civilizacije, a to
je pripisano širokom razum evanju techne. Pošto je ona važni
ja od svih veština, bilo je nužno da u dem okratiji bude najra
sprostranjenija.46
Jedna od najvažnijih manifestacija svesti o novootkrive-
nim mogućnostima jeste, čini mi se, tvrđenje da slučajnost ne
46 Demokrit, fr. 157 (Predsokratovci II, strana 170); Ksenofont Uspomene o

Sokratu 4.2.8.ff. Eshil, Eumenide, 319a, e; 322b ff. (Aidos je približno prevedena
sa „uzajamno razumevanje“. Guthrie (H istory o f Greek Philosophy III, 66, parafra
zira 325a) ... kvalitet koji kombinuje grubo osećanje stida, umerenosti i poštova
nje“). U 321 d, javlja se kao sinonim za sophia. Vidi Theaetetus 167c. Slično Ano-
nim Jamblihov 6.1.7. (Predsokratovci II, str. 362); Euripid Pribeglice 433ff; Vidi
O'Brien Socratic Paradoxes, 57, 67 f. Videti: diskusija kasnije u ovom poglavlju.
Aristotel vidi kasnije Phronesis Perikla kao kombinaciju zanatske veštine za detalj
no znanje o onome staje dobro za grad (Nikomahova etika 1140a 24 ff, b8; 1141b
14ff). Platon je napravio interesantnu razliku između političke i tiranske techne
{Država, 276e, Beograd, 1969). Postoji značajan kontrast sa Italijanskom renesan
som. Vidi C. Schmitt, D ie D iktatur (3. izd. Berlin, 1964), 8ff, 14f Vidi takođe J.
Reinhardt, „Thukydidis und Macchiavelli“ u Vermächtnis der Antike ft. izd. Göt
tingen 1966), 184 ff,
440 Kristijan Majer
postoji - slučaj je izgovor ljudi, koji su rđavo planirali - odno

sno, dobro planiranje omogućava proračun slučajnosti i njeno
konačno neutralizovanje.47 Sofokle kaže da čovek poseduje
metodičke sposobnosti koje prevazilaze sva očekivanja (tec-
hnas hyper elp id )4^
Tako, prema Tukididu, Korinćani, prigovarajući „staro
modnom načinu života i mišljenja“ (archiotropa epitidemata)
Spartanaca, kažu: „Nužno je da novo (doslovno: ono što je na
stalo kasnije) sačuva prednost, kao i u svim tehničkim veština-
ma.“ Smisao toga jeste da se dovedu u pitanje „nepromenljivi
običaji i zakoni“ Spartanaca (akineta i nomina). Moć novoga
tako, kao technai, obuhvata celokupan čovekov odnos prema
svetu i institucijama zajedničkog života 49 Kao što je poznato,
govor koji sadrži ove reči uglavnom se odnosio na nadmoć Ati-
ne. Bez sumnje, vojna veština, osobito u pomorskom ratova
nju, igrala je u tome značajnu ulogu pošto je „organizacija
mornarice stvar tehnike kao i sve ostalo“ .50 Ljudi su baš na
vojnom planu postali svesni novih mogućnosti.51 Ali, bogato
iskustvo (polyperia) Atinjana, vodilo je daleko preko toga. Či
njenica da su oni stalno povećavali svoju zalihu metoda i teh
47 O. Regenbogen, u H. Herter Thukydides (Darmstadt, 1968), 51, 56 f; W.

Muri, ibid 139 ff; C. Meier, u H. R. Jauss D ie nicht m ehr schönen Künste
(München, 1968), 108 f. Vidi takođe Herodot, 8.60. Plutarh, Perikle, 4.6. V. Ehren
berg, Sophocles und Perikies (München, 1956), 116f; Trazimah, (Predsokratovci
II, 302) i Platon Gorgija, 448c; Aristotel Metafizika 981a 3ff, Beograd, 1971. Vi
di F. Heinimann M useum H elveticum 18 (1961), 108 f.
48 Sofokle, Antigona, 365.
49 1.70 f. Vidi Edelstein, Idea o f Progress, 31 n.22. Ksenofont Kirupedija
1.6.38. Vidi Romilly, „Thucydide et l'idee du progres“, 171. Mišljenje Korinćana
slaže se u velikoj meri sa Tukididovim; vidi 8.96.5, 6.18.36.3. S druge strane, po
stoji značajna razlika između njegovog i Periklovog objašnjenja (2.35 ff).
50 Tukidid 1.142.9
51 Romilly , „Thucydide et l'idee du progres“, 167 ff.
nika (epitechnesis) poticala je iz njihove svestranosti i otvore

nosti; to je, prema Korinćanima, bilo moguće samo ako ljudi
nisu, kao Spartanci, vezani za staro. Zbog toga su oni naglaša
vali nadmoć novog, što je išlo daleko izvan oblasti technai.
Ovo svedočanstvo je, kao što je poznato, izolovano i veoma
uopšteno, ali ipak pokazuje da je bilo nečeg što fascinira u
atinskoj neoteropeia (doslovno: „pomami za novim“) i tolme-
ron (odvažnosti), što stalno dovodi do poremećaja i novih situ
acija. U tome leži njihova često ispoljavana i zabrinjavajuća
„briljantnost“ (lamprotes).52
Na kraju treba pomenuti d a je Hipodam, u svom planu ide
alnog polisa, ustanovio nagradu za one koji su mogli da pred
lože institucionalne inovacije.53
Ako razmotrimo raspoloživa svedočanstva, vidimo da se u
petom veku na novo gledalo kao na nešto pozitivno, čak i u po
litici, i d a je postojala rasprostranjena svest o napretku u razli
čitim oblastima.
Najveličanstveniji opis onoga što su ljudi petog veka bili
sposobni da učine (i verovali da mogu), nalazi se u čuvenoj
horskoj pesmi Polla ta deina u Sofoklovoj Antigeni: „Mnogo
ima silnih stvari, ali nema ničeg silnijeg od čoveka. Preko si
njeg mora, on ide praćen južnim vetrom, pod valima šum
52 Thucydides 1.70, 102.3. O atinskoj odvažnosti vidi takođe važan od

lomak u Periklovom govoru 2.40.3, i takođe 7.21.3, 28.3. Vidi Hölscher, „Die
N ike der M essenier“, 100 f; G. Grossmann, Politische Sch la g w ö rter aus der
Z eit des P eloponnesischen K rieges (Basel, 1945), 117. Plutarh, K im on, 17.3.
piše kako su se u borbi sa h elotim a Spartanci plašili tolm a i lam protes Ati-
njana, i poslali ih kući krišom hos neoteristas. O tome vidi Tukidid, 1.102.3,
2.64.5, 7.31.6, 75.6. Vidi Euripid, P ribeglice 902, gde se lam pros povezuje
sa deinos. Isto tako i Demokrit, fr 157. O „promeni svih uslova“ među Grci
ma uopšte kao podsticaju za razmišljanje. Vidi C orpus H ippocratum (spis o
svetu koji nas okružuje).
53 Aristotel, Politika, 1268 a 6ff; 8 (Beograd, 1970),
442 Kristijan Majer
nim“ .54 Ranije su postojali opisi nevolja, mukotrpnog rada i

opasnosti kojima su bili izloženi moreplovci; sada se prikazu
je kako čovek uspešno kroz njih prolazi.55 Posle toga dolazi
oda poljoprivredi, lovu, izgradnji kuća, a na kraju dolaze reči:
„I govoru i kao vetar brzoj misli i državnom poretku, dosetio
se taj pronalazač svih puteva, i kako će se braniti od m raza zla
druga pod nebom vedrim, i od pljuska nemile kiše. Nikad ne
ide u budućnost bespomoćno. Samo spasenja od ljutog naručja
smrti neće sebi izbajati. A smislio je lek za neodoljive bolesti.“
Ovaj hor se često navodi kao svedočanstvo za tadašnje
shvatanje „napretka“ . On zaista sadrži najobuhvatnije i najko-
herentnije objašnjenje različitih manifestacija ljudske umešno-
sti koje su obuhvaćene izrazom „silina“ . Naposletku se kaže -
već navedenim recima - da čovek poseduje technai koje preva-
zilaze sva očekivanja.
Ipak, ovo izlaganje označava i granice onoga što označa
vamo rečju „napredak“, je r ovo tvrđenje ima i svoju dopunu:
„Kao mudrost neku nad nadom i strahom, on ima stvaralačku
moć i jedared hodi ka zlu, drugi put ka dobru“ . Covekove sa
vršene veštine ne prati i moralni progres. One samo povećava
ju obim delanja, mada u izuzetnom stepenu. Naredni hor nam
saopštava da čovek ostaje potčinjen bogovima i da se zavara
va nadom.56
54 3 32 f f Euripid, H ipolit 916 ff, Pribeglice 195 ff (uz A. Lesky D ie tragi

sche D ichtung der Hellenen (3. izdanje Göttingen 1972) 360). O deinon vidi Gut
hrie, H istory o f Greek Philosoph)’ III, 32, f; vidi Eshil, E um enide 517, 698; Pokoj
nice, 585; Tukidid, 6.36.3; Euripid, Hipolit, 921. Gorgija osobine techneeis, deines
i porim os povezuje sa sophia B l la. 21, (Predsokratovci II, c.271). Vidi Aristotel
Nikomahova etika 1144a 23f, 1152a 11, Vidi G. Bomkamm, M ensch und Gott in
der A ntike (Bremen 1950), 15.
55 Vidi rano svedočanstvo u Hesiod, Delà i dank, Solon,, Elegije 1.43. ff.
56 Sofokle, Antigona, 604 ff. Dodds, A ncient Concept o f Progress , 8
Takođe je upadljivo da Sofokle govori samo o čovekovoj

sposobnosti, a ne i o njenom uvećavanju tokom vremena, samo
o čovekovoj čudesnoj prirodi, a ne o njenom napretku. Sofokle
tako izriče antropološki, a ne istorijski sud. On svakako nago-
veštava napredak, na šta ukazuje činjenica da su ljudske spo
sobnosti iznad svih očekivanja. Treba obratiti pažnju i na gla
golska vremena u odlomku; on je u potpunosti izložen u sada
šnjem i prošlom vremenu, osim iskaza da čovek neće pobeći
od smrti: samo je ovde upotrebljen futur. Jasno je da je Sofo
kle predviđao poboljšanja,57 ali mu vremenska dimenzija nije
bila važna.
Nameće se pitanje kako su u prošlosti i budućnosti - i prome
ne koje donosi vreme - predstavljeni iz ugla svesti o napretku.
Ksenofan piše, verovatno oko 500. godine pre Hrista: „Sve tajne
bogovi nisu od iskona dali, nego su sami ljudi, s vremenom traže
ći, otkrivali boljitak“.58 To postavlja na glavu do tada vladajuće
shvatanje istorije (ako se ono može nazvati istorijom): na početku
nije bilo zlatnog doba, već su postojali samo nemaština i oskudi
ca. A pojava civilizacije nije bila samo rezultat dara bogova, već
suštinski ljudske inteligencije i napora. U ovom procesu ljudska i
božanska sila delovale su zajednički: nikad jedna nije isključivala
drugu.59 Ova ideja kasnije je razrađena u učenju iz V veka, koje
se odnosi na nastanak civilizacije, prema kome su ljudi najpre ži-
veli kao životinje - i gore nego životinje, pošto su bili goli i neza
štićeni i izolovani. Tada su otkrili kako da nabave hranu, odeću i
zaklon. Pripitomili su životinje, pronašli lekove protiv bolesti, na
učili da plove, stvorili jezik, naučili se brojanju, pisanju, muzici,
gatanju i predviđanju, stvorili religiju i zakone: naučili da stvore
57 Vid. Romilly „Tucydide et l'dee du progres“, 179.

58 Ksenofan, B. 18 (Predsokratovci I, str. 133). Detaljniji prikaz dao je Edel
stein Idea o f Pm gress 3ff; 1Off.
59 Vidi A. Dihle H erm es 105 (1977), 38 ff; O Protagorinom mitu vidi E. Will,
Le M onde Grec et l'Orient I (Paris, 1972), 482 f
444 Kristijan Majer
grad i da zajednički žive u njemu.60 Na kraju su čak i bogovi shva

ćeni kao ljudski izumi.61
Nastanak civilizacije rekonstruisan je kao istorija. Ovo je pre-
vazilazilo znanja o istorijskim i etničkim razlikama, iz zaključka
d aje čovek u početku živeo u „oskudici“ i iz iskustva o tadašnjim
dostignućima:62 ovo shvatanje nastalo je na pozadini sumnje u po
stojanje zlatnog doba u kome su ljudi posedovali sve dobre stvari
i sumnje u božansko poreklo civilizacije. Mit nije dao adekvatno
60 Nas ovde ne zanimaju detalji ovih učenja ili njihova istorija Jedan inspira-
tivan prikaz, sa dodatnom literaturom Romilly „Thucydides et l'idee du progess“ 4
ff; vidi i Edelstein Idea ofprogress 21 ff; Dodds, A ncient Concept o f Progress, 4
ff. U Arhelaju vidi F. Heinimann, N om os und Physis (Basel 1945), III ff. Zanimlji
vo je da se istakne bliskost sa odgovarajućim učenjima u modernoj misli e.g. u Sa
muel Puffendorf, vidi H. Medick, N aturzustand und Naturgeschichte der bürger
lichen Gesellschaft (Göttingen 1973), 52 ff; ključni pojam Im becilliatas odgovara
chreia; vidi Romilly, 154 ff; vidi Herodot 7. 102; O'Brien, Socrates Paradoxes, 64
ff. Grčka učenja su „istorijske pretpostavke“, ali nemaju dugoročne posledice. Pri
rodno Grci nisu bili svesni široke praznine između pretpostavljenih namera onih
koji su bili u pitanju i rezultata, što je hranilo spekulaciju Vika i Skota. Oni još uvek,
više od četiri veka pre Hristovog rođenja, nisu mogli da stvore tako loše mišljenje
o razumu individua i njihovoj želji da unaprede opšte uslove. Oni su prišli proble
mu više sa tehničke strane i videli rezultate kao plodove delanja koje je imalo za cilj
da ih stvori. Zbog toga nisu bili svesni složenih uzgrednih efekata, ili „privatnih po
roka i javnih vrlina“, uređenje koje je bilo „rezultat ljudskog delovanja ali ne i iz
vršenja bilo kog ljudskog plana“. Vidi F. A. von Hayek, Freiburger Studien (Tübin
gen, 1969), 97ff. Zbog toga su posvetili više pažnje individualnim pronalazačima
nego procesu kao celini.
61 Kritija (?) B 25 (Predsokratovci 1, str. 350). Pripisivanje ovog fragmenta
Kritiji je problematično; više razloga ima da se veruje daje Euripiđ autor Sizifa', vi
di Dihle, H erm es 105 (1977), 38 f f Vidi i Prodik, B5 {Predsokratovci II, 317); P.
Vidal-Naquet, Revue de l'histoire des religions 157 (1960) 66.
62 Edelstein, Idea o f Progress, 11 ff; Dodds, A ncient Concept o f Progress, 4
ff; Treba reći da se razmere ljudskih sposobnosti mogu oceniti samo ako se shva
ti početna ljudska nemaština (vidi Romilly, „Thucydide et l'idee du progres“, 154
ff). Slično je i delfijsko učenje o ljudskoj slabosti i ograničenosti dala suštinski do
prinos otkriću neizmemog potencijala mišljenja što je konačno dovelo do demokra-
tije.
objašnjenje (a nije bilo verskog autoriteta koji ga je mogao razvi

ti). Ako je civilizacija čovekovo delo, onda je morala nastajati ko
rak po korak.
Tako je dimenzija vremena postala nužna. Dobrih sto godina
kasnije, komediograf Filemon je istakao široko zasnovane uzroke
procesa, tezom po kojoj nas je technai naučilo vreme a ne učite
lji.63
Može se pokazati da su učenja o nastanku civilizacije zauzi
mala važno mesto u tadašnjoj svesti.64 Njihovo postojanje često se
potvrđuje u relativno bogatim izvorima o petom veku, dok za ve-
rovanje u stari mit o zlatnom dobu ne možemo naći nijedno sve-
dočanstvo; po svemu sudeći, on je bio predmet šale. Ipak, koliko
je moguće videti, ova učenja odnosila su se samo na osnovne uslo-
ve civilizacije ( i očito više na sama otkrića nego na proces koji je
doveo do njih).65 Istina, Eshil je izgleda računao sa rastom razbo
ritosti u Atini koji je trajao sve do njegovih dana. Postojao je tako
đe i živ interes za pronalaske, možda su čak postojali zbornici po
dataka o pronalascima i pronalazačima. Ipak, koliko nam je po
znato, takvo interesovanje (i slična interesovanja i mišljenja koja
su mogla postojati) nije vodilo opštem učenju o daljoj promeni
koja vodi ka savremenom stanju. Ljude su više zanimali detalji,
unapređenja u posebnim oblastima, nego njihovo povezivanje u
neku vrstu istorije kulture.66
63 Philemon, fr 56 (Kock), Vidi Guthrie, History o f Greek Philosophy III, 82.

Dužina obuhvaćenog vremena naglašena je na drugom mestu takođe: D e vetere
m edicina Moschion fr6 (Nauck).
64 O ovome ili onome što sledi vidi Romilly, „Thucydide et l'idee du progres“,
146, 189. Za nešto drugačije gledište vidi Edelstein Idea o f Progress, 25, 4 2 f 49 f f .
65 O Protagori, vidi Herter, Maia 15 (1963) 470 ff; uopštenije Romilly
„Thucydide et l'idee du progres“, 148; isto Time in Greek Tragedy, 31 n.35.
66 A. Kleingünther ff r o t o s H euretes", „Philologus Suppl. 26 (1933); k.
Thraede, „Erfinder II“, u Reallexikon fü r A ntike und Christentum V (19629 1191
ff. O konstantnom progresu u medicini vidi D e vetere medicina 2. Lauffer „Der
antike Fortschrittsgedanke “ 39, govori o istoriji kulture; to ini se čini preteranim.
446 Kristijan Majer
Samo je Tukidid pokušao da premosti jaz između osnovnih

uslova civilizacije i svog doba. Kada dotakne pitanje o načinu raz
vitka političke vlasti, on gradi nešto što se može nazvati istorijom
Grčke od perioda migracija sve do njegovih dana. On prati dosle-
dan proces razvoja čija logika počiva na prećutnoj pretpostavci da
ljudska marljivost i inventivnost, ako im je data potpuna sloboda,
uvek vode uvećanju dobara i veština i tako naposletku većoj kon
centraciji vlasti.67 U svakom slučaju, tako je bilo kod Grka. Bilo
je neophodno da se, bar u nekim vidovima, prevlada prvobitna ne
sigurnost.68 U nastavku svoje istorije, Tukidid više puta ističe da
nova iskustva i stručna znanja uvek nastaju kao rezultat zahteva
ekspanzionističke politike i problema ratovanja - grubo rečeno,
prema modelu izazova i odgovora. To je značajno doprinelo uspo
nu Atine. Međutim, primeri iz ondašnjeg doba svode se na sasvim
skromna poboljšanja.69 Takvo stanje stvari navelo je Alkibijada
da pretpostavi potrebu za daljom ekspanzijom i osvajanjem Sici
lije, a ako je moguće i Kartagine. On je tvrdio d a je nužno osigu
rati da grad nastavi sa napretkom; inače će, sa neizbežnim opada
njem veštine, učenosti i stručnosti u svim oblastima, i sam da se
istroši i ostari. Ako bi polis ostao veran svojim običajima i tradi
cijama (tois parousi ethesi kai nomos) - što je u slučaju Atine zna
čilo dinamizam (opet vidimo kako se novo pokazuje kao staro),
„onda bi nastavio da stiče nova iskustva“.70 Ova argumentacija se
67 Za Atinu u kasnijem stadijumu vidi Isokrat 8.20. Vidi 140,4. 103. Diodor,
11. 72.
68 Tukidid, 1.2. ff. Vid, Romilly „Thucydide et l'idee du progres“, nap, 160;
Lauffer, „Die Lehre des Thucydides“, 184 f.
69 Vidi Romilly, „Thucydide et l'idee du progres“, 167 ff. O iskustvu Atine vi
di Tukidid, 1.71. 3; 2. 11. 1, 84.3, 85.2, 87.2 ff; 89.3, 72 3.
70 Tukidid, 6.18.6 f. Vidi Euripid Pribeglice 323 ff. O ekspanziji do Kartagi
ne: Tukidid 6. 15, 2. Vidi Aristofan Vitezovi 1303; Plutarh, Perikle, 20.4. Nikija
12.1. Alkibijad 17.3. Isto gledište je u osnovi meljanskog dijaloga (Tukidid, 5.85 ff);
oni se moraju širiti ili izgubiti ono što već poseduju. Samo u tom smislu neutral
nost ostrva Mel može biti dokaz njihove slabosti. Alkibijad u izvesnoj meri preu
zima jedan stari argument. Vidi Eshil Eumenide, 984 ff. Vidi i Herodot 7.8 a l.
može uzeti kao obrazac modernog načina mišljenja: onaj koji ne

napreduje, taj zaostaje.
Ipak, prema Tukididu, rast moći i znanja nije nužno praćen
moralnim napretkom. Ovde treba povući jednu razliku. S jedne
strane, on nalazi da sve ukazuje na to kako priroda ostaje nepro-
menljiva71 (a priroda je glavna pokretačka sila u čoveku). S dru
ge strane, mogu da postoje velike razlike u istorijskim i socijalnim
prilikama, pa stoga i u načinu na koji ljudska priroda planira i de-
luje.72 U davna vremena, na primer, ljudi nisu otkrili samo eko
nomske resurse, političku i vojnu veštinu, već su, takođe, našli i
način da civilizuju zajedničku prirodu.73 To je jedan od osnovnih
uslova kulture polisa koja se manifestuje - kako Tukidid nagove-
štava - u ograničavanju vlasti unutar samih poleis.14 Kao što se
zna, ljudska priroda se neprestano potvrđuje u odnosima između
poleis, osobito u ratu, koji „vaspitava ljude za silu“.75 Tada se ona
nalazi pod takvim pritiskom da njeni osnovni nagoni, strah i želja
za moći i prestižom, više nisu osujećeni. To je ono što stvarno za
nima Tukidida, pošto se njegovo mišljenje zasniva na izuzecima.
71 Tukidid, 1.22.4, 3.82.2. (gde se kao što se zna nalaze reči „utoliko ukoliko
ljudska priroda ostaje konstantna“). Za precizniji iskaz vidi 1.72.2 f, 3.45.4,
5.105.2. Vidi 1.75.3,2.65.7, 3.82.8,4.61.4. O toj temi vidi C. Meier M acht und Ge
walt u: W. Gonze. R. Koselleck i O. Brunner, Geschichtliche Grundbegriffe III
(Stuttgart 19829, 826. '
72 Vidi npr. opis razlike između Atine i Sparte. Vidi H. Grundert,u Heter
Thucydides 114 ff
73 Tukidid, 1.5 ff.
74 Tukidid, 3.82.2. Vidi 8 o izuzetnoj prirodi arche he d ia pleonaxian ka ip h i-
lotimian. Vidi takođe Anonim Jamblihov (Predsokratovci II, c. 359 1); Tukidid,
2.65.8, 6.39.1 f.
75 Tukidid, 3. 82.2. Sudeći prema načinu na koji je to izloženo, Tukidid nije
video te uslove kao deo neprekidne promene, već kao prekid mirnog života (ili bar
bez rata sadašnjih razmera). Drugačije gledište ima Romilly, „Thucydide et l'idee
du progres“, 177 f.
448 Kristijan Majer
Za Tukidida, dakle, stalnost ljudske prirode ne isključuje na

predak u civilizovanom ponašanju. Čak i da je pretpostavljao da
je do takvih promena dolazilo u davnoj prošlosti, mnogi vidovi ci-
vilizovanog ponašanja, dostignuti u njegovo doba, delovali su mu
nestalno (utoliko više što je čovek postajao sve civilizovaniji).
Otuda je prava promena, koja se produžila do Peloponeskog rata,
bila, kako je on video, ograničena na uvećanje znanja i moći. Ve
ličina rata, određena ovim uvećanjem, sastojala se iznad svega u
veličini ljudskih patnji koje je izazvao.76 Možda smo jedino mi,
koji možemo da sagledamo stvar u horizontu modernog pojma
napretka, u položaju da vidimo kako je utvrđivanje konstantnosti
ljudske prirode moglo da govori protiv smisla auxesis.
Prema Tukididu, s druge strane, to utvrđivanje označava va
žan korak napred jer pretpostavlja premisu i centralno načelo uče
nja koje je od istorije stvorila ktema es aiei: postalo je moguće re-
konstruisati i razumeti prošle događaje i iz njih izvući pouke za
budućnost i tako otvoriti novu oblast za saznanje i delanje (nesum
njivo za izdržljivost).77
Mnogo toga sugeriše da je Tukididov krajnji realizam bio
protivteža drugim shvatanjima, koja je on smatrao zabludama.78
Možda je imao na umu opštu sklonost da se prema stvarima zau
zme dobrodušan stav. Možda se suprotstavljao pedagoškom opti
mizmu sofista. I mada su sofisti imali različita mišljenja o moguć
nosti moralnog usavršavanja ljudi, to ne znači daje bilo ko od njih
video opšti napredak u ljudskom ponašanju. Istina je d a je Prota-
gora, prema Platonu, tvrdio kako zakoni, sudovi i međusobno vas-
76 Tukidid, 1.23. Vidi, Lauffer, D ie Lehre des Thucydides, 191 ; vidi Herodot,
6.98. Na sličan način P. Valeri 1929. godine u svom govoru o Prvom svetskom ra
tu u okviru svog Propos su r le progres: „ L'etendue, la duree, l'intensite et metne
l'atrocite de cette guerre repondirent a l'ordre de grandeur de temps de paix (Re
gards sur le mond actuel, Paris 1945, 148).
77 Romilly, „Thucydide et l'idee du progres“, 165 f!
78 Ono što Gatri, H istory o f G reek Philosoph)’ 111, 88 ff, govori o Trazimahu
jednako se odnosi i na Tukidida.
pitanje građana stalno doprinose političkoj vrlini i gradovima; ali

da bi to ilustrovao, naveo je razliku između savremene Atine i di
vljaka koji su se pojavili na sceni antičke komedije. Verovatno je
aludirao na osnovne uslove civilizacije, uspostavljene sa osniva
njem prvih gradova. Kako je do toga došlo, o tome nam on ne go
vori.79 Mada u suštini govori o demokratiji, ništa nam ne saopšta-
va o specifičnom napretku ka demokratiji ili poboljšanju koje tre
ba pripisati demokratiji. Sve što je imao u vidu jeste bolje obrazo
vanje, koje solisti pružaju deci bogatih građana. Tako su mislili i
mnogi drugi, ali nijedan sofist nije računao sa opštim poboljša
njem normi ponašanja.80 Nije jasno u kojoj meri su se njihovi po
gledi na osnovne ljudske motive razlikovali od Tukiđidovih. De
mokrit je možda rekao da vaspitanje stvara prirodu tako što me-
nja ljudska bića,81 ali koliko te druge prirode može biti stvoreno,
i u koliko ljudskih bića, ostaje otvoreno pitanje. Perikle i njegov
prijatelj Damon muzičar su možda mislili kako mogu izvršiti vas-
pitni uticaj na ljude Atike.82 Međutim, pošto je to proizlazilo iz sa
svim nove koncepcije politike, taj uticaj bi pre svega značio dej-
79 Platon Protagora, 323cff, 325 bff, 326cff, 327cff. Opisujući pojavu civili
zacije, Protagora koristi mitski oblik: predispozicije za političku vrlinu i umetnost
dolaze od Zevsa. To svakako, ne treba shvatiti doslovno (Guthrie, H isto iy qf'Gre-
ek Philosophy III, 64 ff), ali je to ipak značajno po tome što izbegava teškoću re-
konstruisanja onoga što se stvarno desilo. Nije neophodno ovde raspravljati o pro
blemu koliko vemo Platon reprodukuje ovo mišljenje - ili čak Protagorino delo. O
tom pitanju vidi Dodds, A ncient C oncept o f Progress, 9 f .
80 Platon, Protagora, 326c; 328a,b. Vidi J. Martin, Saeculum 27 (1967) 145
ff. Protagora tvrdi kako je umetnost vaspitanja stara, ali da to niko ranije nije pri
znavao (316 d ff); međutim, to je rečeno da bi se omalovažile pretenzije sofista.
81 Demokrit, ВЗЗ (Predsokratovci II, s 159) vid F. Lammli H omo Faber: Tri
umph Schuld, Verhängnis (Basel, 1968), 63 f. Za opšti pristup vidi Nomos und
Physis 101.
82 F. Schachermeyer, Forschungen und Betrachtungen zu r griechischen und
römischen Geschichte (Vienna, 1974), 199 ff. Vidi Aristofan Žabe, 1009, 1054 ff,
o tragediji kao sredstvu vaspitanja odraslih. U izvesnom smislu to se može posma-
trati kao razlog za subvencije pozorištu.
450 Kristijan Majer
stvo novih mogućnosti saznanja i delovanja dostupnih pojedinci

ma, a ne bi bio trajan proces poboljšanja. (Čak i u kasnijim skica
ma idealnih ustava, univerzalni napredak je zamišljan prosto kao
stvar intuicija i vodstva.)83
Peti vek ne pruža više dokaza o istorijskom razmatranju pita
nja unapređenja savremenih uslova. Pada u oči kako ne postoji
svedočanstvo koje nagoveštava da je pojava demokratije shvaće
na kao deo opšteg napretka.84 Mnogi ljudi su svakako morali
shvatiti da bolje žive zahvaljujući demokratiji i njenom praobliku
izonomiji. Ali, toga nigde nema u sačuvanim izvorima koji govo
re samo o prednostima demokratije u odnosu na druge oblike vla
davine.85 Kod Eshila možemo bar primetiti svest o preokretu koji
je doveo do novog uređenja. U dve velike trilogije on se bavi us
postavljanjem pravde na zemlji (osobito u Atini) i među bogovi
ma.86 On promenu doživljava kao sukob starog i novog režima, i
zauzima izuzetno jasan stav: staro se mora pomiriti sa novim i ko
liko je to moguće, uklopiti u njega.87 On upozorava na preteranu
demokratiju. Grad ne srne da bude bez vlasti, ali ni pod vlašću ti
ranije. Samouvereno mišljenje po kome će Atinjani napredovati u
sophrosyne, u opreznom i umerenom mišljenju, uslovljeno je stra
83 Edelstein Idea o f Progress, 30. Vidi Koselleck Fortschritt 357.

84 Aristotel kasnije preistoriju demokratije sagledava u okviru sveobuhvatne
promene {Politika 1286 b 17ff; 1297b 22 ff).
85 Najraniji primer je Herodotov 3.80. Vidi C. Meier u: Discordia Concors.
Festschrift E. Bonjour (Basel, 1968), 13; idem, E ntstehung des Begriffs D em okra
tie (Frankfurt 1970), 40 ff, 49 ff, 54 f.
86 Dodds, A ncient Concept o f Progress, 6 .4 3 f (Međutim, ako je postojala na
da za spajanje moći i prava, Eshil ju je umanjio velikom merom skepticizma. Nje
gova dela imaju opominjući prizvuk.) Vidi G. Grossmann, Promethie u n d Orestie
(Heidelberg, 1970), 85 ff, 216 ff.
87 C. Meier, D er Umbruch zu r D em okratie in Athen (462/6l.g.p.n.e.) u: R.
Herzog und R. Koselleck, Epochenschwelle und Epochenbewusstsein (München
1987) 366 ff.
hom.88 Naglasak je stavljen na poboljšanje koje je donela demo-

kratija, ali i na opasnosti koje iz nje proizlaze. Nova moć (i moć
novog) uključuje potrebu za kompromisom.
Teško je videti šta se mislilo o dužini trajanja napretka. Često
se čulo kako je zenit već dostignut. Umetnici su tvrdili, kao što
smo pomenuli, da su dostigli granice umetnosti; prema ovom tu
mačenju, Timant je to čak direktno izrazio u svojoj skulpturi žr
tvovanja Ifigenije. On kaže da je povećavao intenzitet bola od fi
gure do figure; samo je poslednja figura, sam Agamemnon pokri
ven velom. Dakle, u pretposlednjoj figuri dostignut je vrhunac u
predstavljanju bola.89
S druge strane - ako pođemo od Tukididove premise - uve
ćanje dobara i saznanja predodređeno je da se nastavi, uprkos to
me što je zaustavljeno Peloponeskim ratom i činjenici da je moć
Atine suštinski umanjena, ako ne i uništena.90 Osim toga, nisu sa
mo u raspravi o antičkoj medicini predviđena nova napredovanja.
Heremon je, na primer, pisao da nema ničega u ljudskim stvarima
što neće naposletku biti pronađeno upornim traganjem.91 Izgleda
da to jasno ukazuje na budućnost. Slične zaključke možemo izve
sti i kada je u pitanju znanje. Demokrit je tvrdio „da više voli da
88 Eumenide, 526 ff, 696 f (ideju iznose na vrlo sličan način i Erinije i Atena.
Erinije se izražavaju na neobično umeren način), 1000 (sa 521). Vidi Dodds Allai
ent C oncept o f Progress, 53 , 61 ; Romilly Time in Greek Tragedy 69. Sophrosyne
se ponavlja kod Protagore (Platon, 325 a), pored dikaiosyne kao univerzalne vrli
ne.
89 Hölscher D ie N ike der M essenier, 95 f; vidi 108; Edelstein Idea o f Pro
gress, 26 ff, posebno 20.
90 Perikle govori o tome; Tukidid 2.64.3. Gornja tvrdnja je ispravna prema
Läufern, uprkos ubedljivim primedbama u Romilly, „Thucydide et l'idee du pro
gres“, 179 f f Dalje uvećanje implikuje upotreba reči „uvek“ u 1.71.3.
91 Fr. 21 (Nauck). On stavlja primedbu u usta jednom od svojih karaktera. Sa
svim različito mišljenje nalazi se u fr 2. Videti Alexix, fr. 30 (Kock). Slični pogle
di o „progresu“ naučnih i tehničkih sposobnosti postali su uobičajeni u četvrtom
veku. Vidi Koselleck, Fortschritt, 358f; Edelstein, Idea o f Progres, 51 ff.
452 Kristijan Majer
nađe objašnjenje uzroka, nego da dobije Persijsko carstvo“.92 A

Antifonovo hvalisanje da „preko metoda postajemo gospodari u
onome u čemu nas je priroda savladala“93 bez sumnje podrazu-
meva kontinuirano ovladavanje svetom.
To je ono što možemo razabrati u svesti o auxesis petoga ve-
ka. Slika koja se pojavila sastavljena je iz brojnih izolovanih frag
menata. Izgleda da zadovoljava minimalne uslove koje smo usta
novili: postojala je značajna svest o poboljšanju u važnim oblasti
ma života. Ona je bila koncentrisana kod „stručnjaka“. Uprkos to
me, istovremeno je imala širok odjek94 kao što vidimo iz svedo-
čanstva sadržanog u tragediji i komediji.
Možemo se zadovoljiti ovim nalazima. Da bismo bolje utvr
dili njihove granice i šta nam govore, moramo da ih uporedimo sa
drugima. Na primer, bilo bi prirodno da ih uporedimo sa moder
nim pojmom progresa. To je relativno lak postupak mada se retko
primenjivao.
d. Svest o ljudskoj umešnosti
U petom veku pre nove ere nije postojao pojam progresa.

Opažanje napretka bilo je povezano sa mnogim poboljšanjima u
različitim oblastima života. Iskustva o poboljšanjima bila su di
rektna (kao u slučaju prvobitnog doba) ili rekonstruisana na osno
vu iskustva. Ovde se bavimo napretkom izvesnih stvari u izve-
snim aspektima. Ako bi se ta zapažanja generalizovala, ona bi se
spojila tako da stvore svest o velikim mogućnostima za metodič
ko delanje: svest daje - kada je u pitanju prošlost - civilizacija čo-
vekovo delo i rezultat istorijskog procesa i - u pogledu sadašnjo
92 Demokrit, B 118 (Predsokratovci II, c 163).

93 Antifont, fr. 4 (Nauck), u Aristotel, M ehanika 847a20f. Vidi Platon, Gor
gija 448 c; Aristotel Politika 1258b36; kasnije Polibije 9.2.5.
94 Vidi i K. Reinhardt, Von Werken und Formen (Bad Godesberg, 1948).
sti - svest o specijalnom nivou dostignuća. Ova generalizacija

ukazuje na tačku kojoj teže različita zapažanja, na granicu koja te
ško da se može prevazići. Samo nekoliko manifestacija umešno-
sti prešlo je preko onoga što se može empirijski opažati.
Mi se suštinski bavimo usavršavanjem tehničke umešnosti u
grčkom smislu reči techne - stručnim obavljanjem poslova u ta
kvim oblastima kao što su umetnost, zanati, brodogradnja i poslo
vi vaspitanja.95 To su bila prava poboljšanja. Svest o takvim po
boljšanjima bila je koncentrisana u ovim „tehničarima“ (a ne u
građanskoj javnosti).
Svakako, posledice toga osetile su se na širem planu: u proši
renju obima ustavnih i pravnih poboljšanja; u političkom planira
nju, ratovanju i brodarstvu, i u brzom rastu materijalnih resursa.
Međutim, to nije navelo nikoga da pretpostavi kako se radi o ne
kom opštem procesu napretka, u koji je uključeno čitavo čovečan-
stvo.
Pre svega, isključeni su i neki suštinski sektori. U oblasti op-
šteg morala i znanja, kao i u društvenim i ekonomskim uslovima
nije se očekivao nikakav napredak96; ako je neko o tome uopšte
razmišljao, onda je mislio na poboljšanja u pojedinačnim polisi
ma, o rezultatu dobre državne organizacije ili zakonodavstva -
drugim recima, o rezultatu institucionalne stručnosti - ili ratu i
osvajanju.97 To su, najvećim delom - mada to nisu shvatali svi
učesnici - bili nestabilni i reverzibilni dobici, a ne ishod regular
nih, objektivnih tendencija.
95 Vidi napomenu 102.

96 To ostaje istina. Kada je Aristotel govorio (Politika 1332a28 ff), da svako
treba da bude poučavan u vrlini mislio je na vrlo ograničen krug građana (vidi
1329a). U širem krugu najveći su izgledi da će vojničke veštine biti rasprostranje
ne (1279a39).
97 Tako je u kasnijoj istorijskoj refleksiji „progres“ koji se desio u petom ve-
ku pripisan pobedi nad Persijancima (Diodor 12.1.ff; Aristotel, Politika 1341a 28
ff). Vidi napomena 67, Isokrat 3.32 i dr.
454 Kristijan Majer
Samouverenost stručnjaka podsticali su pre svega standardi ko

je su sami dostigli. Tako su oni mogli da tvrde kako su dostignute gra
nice umetnosti ili da savršenstvo u naukama samo što nije dostignu
to.98 Mi ovde, ukoliko se misli na vremensku dimenziju stvari, ima
mo posla sa svešću o sopstvenoj umešnosti, a ne sa napretkom po se
bi. Ona se odnosi na povećani stepen umešnosti (što se pokazuje pre
ko upoređenja sa prošlim stanjem), a ne na proces povećanja ume
šnosti tokom vremena.99 Ovde se radi - da naglasimo - pre o progre
sivnom ovladavanju svetom, nego o napretku koji ovladava svetom.
Nije se postavljalo pitanje shvatanja istorije kao progresa, čak ni kao
procesa koji je obuhvatao promene. Toliko se ovde može reći, mada
ćemo uskoro morati da postavimo pitanje kakav je značaj pripisivan
smislu aiaesis u tadašnjem opažanju opšte relativne promene.
Mnoge antičke predstave postaju jasne kada se uporede sa mo
dernim pojmom progresa U odnosu na modeme predstave, one de-
luju vrlo oskudno. Nedostaje čak i oblast u koju spada pojam napret
ka: filozofija istorije. Nije se očekivala nikakva promena u strukturi
društva Povezivanje različitih vidova napretka u jedinstvenu celinu
bilo je usmereno na ispoljavanje visokog nivoa ljudske umešnosti.
Ono se nije odnosilo na čovečanstvo kao celinu. A pre svega, vremen
ska dimenzija antičkih pojmova teško daje uopšte postojala. Kao što
je poznato, očekivanje budućih poboljšanja u velikoj meri bilo je od
sutno. Njihovo odsustvo jeste posledica jedne istaknute i karakteri
stične osobine ovih antičkih pojmova: svest o ljudskoj umešnosti od
nosila se na sposobnost stručnjaka Ono što se u modemom istraživa
nju naziva „predstava progresa“ (oznaka koja na prvi pogled može iz
gledati prikladno) odlikuje se određenom statičnošću unutar relativ
no široke oblasti sadašnjosti.
Antički pojmovi razlikuju se, tako, od modernog pojma progre
sa u svakom pogledu osim u pogledu osnovne činjenice da se odno
98 D e vetere medicina 2. Herter, M aia 15 (1963), 481, napominje kako se

„predmet saznanja ne razvlači u beskonačnost“. U četvrtom veku razvijena su
mnoga gledišta Vidi Edelstein, Idea o f progress, 57 ff, 188 f f (o Aristotelu).
99 Vidi Antiphon, ff. 4 (Nauck), u Aristotel M ehanika 847a 20 f.
se na suštinsko unapređenje uslova ljudskog života i postupanja Ta

osnovna činjenica je veoma značajna za svetsku istoriju: ona se vero-
vatno ne može naći nigde osim u modemom dobu i klasičnim vreme
nima Međutim, postavlja se pitanje da li nam to daje za pravo da go
vorimo o antičkoj ideji „progresa“. Nije li to stavljanje akcenta na po
grešno mesto? Nije Н to stavljanje ovih ideja u pogrešan kontekst -
potpuno nezavisno od činjenice da takva formulacija nameće moder
ne asocijacije?
Ova teškoća može da se izbegne uz pomoć trećeg pojma kao što
je pojam koji smo na početku skicirali. Ako antičke pojmove na ovaj
način oslobodimo asocijacija sa njihovim modernim kopijama i ispi
tamo konstelacije postupanja koje se ovde ispoljavaju, jasno će se po
javiti njihov pozitivni aspekt; antički fenomen kojim se ovde bavimo
jeste, suštinski, svest o umešnosti i stručnosti. To znači da su ljudi po
stali svesni velikih mogućnosti delovanja proizvodnje i stvaralaštva
Međutim, kada razmotrimo oblasti i intenzitet inovacija, videćemo da
su mogućnosti suviše uske da bi se slile u jednu sveobuhvatnu i auto-
dinamičku promenu i omogućile da se svest o njima razvije u svest o
napretku.
Reč umešnost upotrebljavamo ovde u nedostatku boljeg izra
za, da bismo pokrili semantičko polje kojim dominiraju grčki ter
mini techne i sophia. 100 Od Eshila i Pindara101 techne je opšti ter
min za veliki deo onoga što smo podelili na umetnost, nauku, za
nate i tako dalje, i za onaj deo polja koji označava veštine ili struč-
100 Reč sophos upotrebio je Aristofan u Oblakinjama, 520. Osobito dobra ka-
rakterizacija sposobnosti nalazi se u karikaturi u Platonovom spisu Hipija Veći
282b ff. Umetnost se posmatra kao dostignuće: Hölscher, D ie Nike der M essenier,
102; Edelstein, Idea o f Progress, 49. O različitim aspektima pitanja, videti intere
santne primedbe J. Burckhardt, Weltgeschichtliche Betrachtungen (Tübingen,
1949), 122; „Kultura uslovljena građanskim dužnostima u svakom slučaju naklo
njenija je umenjima nego saznanju koje počiva na spokojnom prikupljanju.“ Burk
hart takođe ističe „umenje“ u: Povest grčke kulture I, 12.
101 Eshil, Okovani Prom etej 477, 506; Pindar Olimpijska 1. 50 ff; 13, 16 f;
Pitijska, 1.41 f. Vidi Snell, D ichtung und Gesellschaft, 128. Reč se nalazi već kod
Homera i Hesioda.
456 Kristijan Majer
nosti - to jest umešnosti. Naglasak je stavljen - možda ne od

mah ali ipak vrlo brzo - na aspekt tehničkog, racionalnog i kon-
trolisanog metoda. Sofisti su takođe razvili teoriju o techne. 102
Taj pojam je zauzeo centralni položaj u opštoj svesti epohe. Ve-
rovalo se da čovek pomoću techne može da stekne kontrolu nad
stvarima. U obrazovanju pojma u svesti o metodičkoj sposobno
sti (koja prevazilazi ograničenja struke) nalazi se istinski nov
element, koji karakteriše čoveka i svet u petom veku. Činjenica
da je umešnost prepoznata u toliko mnogo oblasti i da je posta
la stvar stručnjaka, omogućila je razvoj opšte svesti o umešno
sti.
Drugi termin koji nalazimo u upotrebi u istom značenju kao
techne jeste episteme, koji označava „znanje“ i „umešnost“, oso
bito kada su u pitanju zanatske veštine. To je znanje koje ovla
dava svime što uzme u ruke, i koje razume kako se stvari prave.
Nailazimo i na term inphronesis, u značenju metodičke stručno
sti koja prevazilazi sve teškoće. Kod Euripida možemo pročitati
u jednom odlomku da bi phronesis u želji da određuje uslove
ljudskog života i pređe granice koje su čoveku nametnute, htela
da bude jača od samog boga. Tako je svest o umešnosti u svoj
domen privukla sve termine kojima se označava saznanje. Phro
nesis predstavlja vrhunac one vrste znanja, koja prema grčkom
shvatanju, proizvodi prikladno delovanje.103
Techne i episteme takođe su vrlo bliske arete u opštem, ap
straktnom smislu te reci.104 I arete je postala stvar techne bu
102 Heinimann M useum H elveticum 18 (1961), 105 ff. Technai su defmisane

činjenicom da su „korisne, da unapređuju, pa čak i čuvaju ljudski život,..svaka ima
svoj poseban cilj i u stanju je da ga dostigne“.
103 Euripid, Pribeglice 216. Snell, Philologische Untersuchungen, 29, 83 ff;
isto Entdeckung des Geistes (4. izd. Göttingen 1975), 174. (To uklanja teškoće ko
je postavlja Guthrie, H istory o f Greek Philosophy III, 66 n.1 ). O'Brien, Socratic Pa
radoxes, 23 ff.
104 Vidi Guthrie H istoiy o f Greek Philosophy III, 252 f.
dući da su sofisti tvrdili kako se vrlina može naučiti. Prema Pro-

tagori i ostalima, techne i arete su važnije od svega u zajednič
kom životu građana. Tako se oba termina upotrebljavaju za
označavanje različitih aspekata političke umešnosti da se upra
vlja gradom, radi ostvarivanja uticaja, ali se upotrebljavaju i za
vrline pravednosti, uzajamnog poštovanja i promišljenog uvi
da.105
Naravno, koncentracija svega znanja u velikom pojmu tec
hne nije univerzalno preovladala. Kada Euripid kaže da bi
phronesis htela da bude jača od boga, sama njegova upotreba
reči ukazuje na paradoksalnu prirodu iskaza. Jer se, čak i u nje
govo vreme, phronesis u velikoj meri upotrebljavala da označi
posebnu vrstu saznanja - saznanje o čovekovim ograničenjima
i potrebi za samokontrolom. Osim toga, uskoro je otkriveno ka
ko technai nekada mogu biti upotrebljene u nekontrolisanom
ostvarivanju ličnih interesa; to je vodilo razvoju novog pojma
phronesis106 (koji je i dalje, u petom veku, bio povezan sa sve-
šću o umešnosti na dubljem nivou).
Ova svest o ljudskoj umešnosti povlačila je za sobom odre
đene posledice za opažanje i one su takođe izvedene. Međutim,
način na koji je to činjeno jasno pokazuje da su to bili sekun
darni i ograničeni efekti svesti o umešnosti: ljudi su prepozna
li njene direktne i očigledne posledice, ali su u najvećoj meri
nastavili da se pridržavaju iskustva.107 Bila je potrebna hipote
za o sveobuhvatnom procesu kulturne evolucije da bi se premo
stio jaz između prvobitnih uslova života i civilizacije. Činjenica
da se ovo učenje zaustavilo na osnivanju polisa i stvaranju
105 Vidi napomenu 46.

106 Vidi glavu 5, napomenu 226, vidi Euripid, Hipolit 916 ff. Vidi O'Brien,
Socratic Paradoxes, 22 ff, 57 f.
107 Vidi Lauffer D er antike Fortschrittsgedanke, 41; Edelstein Idea o f Pro
gress, 27 ff
458 Kristijan Majer
osnovnih uslova civilizacije, pokazuje da je ono suštinski bilo

zainteresovano samo za poreklo stvari, a ne i za promenu kao
takvu.108 Kao što je poznato, Tukididova arheologija se prostire
do njegovog doba. Ali, to je određeno pitanjem da li je tadašnji
rat bio najveći od svih koji su se ikada vodili. Arheologija je su
štinski izložena i konstruisana kao jedan argument.109 Ona teži da
108 Vidi Dodds A ncient C oncept o f Progress, 5. Ovo je sasvim jasno u Pro-
tagorinom mitu. U pitanju je jaz koji postoji između sadašnjeg stanja civilizacije
i prvobitnih uslova (koji ovde čak nije ni premošćen; 327c). To vodi zaključku da
je u pitanju bilo „dugo vreme“, vidi, Romilly „Thucydide et l'idee du progres“
147,149; Platon Zakoni 676a f; 678 b i dalje. Iz istog razloga svest o ogromnim
dostignućima ljudske civilizacije često ne ide dalje od njihovog katalogiziranja i
pripisivanja Prometeju (vidi J. Ferguson A Companion to G reek Tragedy, Austin
1972, 120 f), ili Palamedu. To nije ništa novo, bar kada su izolovani pronalasci u
pitanju: vidi Kleingünther, Philologus Suppl. 26 (1933); O'Brien, Socratic Para
doxes 58 ff, Ono što je verovatno novo bila je kompilacija dugačke liste pronala
zaka, ili bar široki interes na koji oni ukazuju; ljudi su postajali svesni mnogih ra
zličitih elemenata koji su činili civilizaciju i počeli su da misle kako su ih sticali
tokom vremena. Drugo je pitanje jesu li oni verovali kako su ti pronalasci čove-
kovo delo - uz pomoć bogova ili bez nje - ili proizvod božanskog cilja. Ukazu
jući na Eshila, čiji Okovani Prom etej sadrži dugačak spisak tih elemenata, Dods
je sigurno u pravu kada kaže (7): „Verovanje kako čovekova dostignuća nisu sa
svim njegova, već su rezultat božanskog cilja, za Eshila je ...osnovni religijski po
stulat.“ (vidi napomenu 59.) Pitanje kako su ona stečena (vidi Reinhardt Aischy-
los 50 f.) m oglo bi biti važno iz različitih razloga, ali bi se moglo, takođe, zane
mariti. Vidi Romilly Time in G reek Tragedy, 31.
109 Pažljivo tumačenje otkriva da se tok misli uvek zaustavlja u onom J o š
ne“ ranijeg perioda - da bi se pokazalo kako je sadašnji rat najveći od svih do
sadašnjih. To je upotpunjeno pominjanjem svega što , jo š “ treba da se razvije:
čak i ovde glavni interes više se ne odnosi na teškoće napretka nego na sam na
predak - uprkos tome što su sile koje teraju čoveka da stiče sposobnost i moć
uzete zdravo za gotovo, a s vremena na vreme dominiraju slikom. (Interesantno
je pomenuti kako se to dešava kada Tukidid opisuje mir, mada u svom aktuelnom
objašnjenju događaja teži da naglasi izazov koji proizlazi iz nemira.) Za Tukidi-
da, naravno, načini i putevi kojima dolazi do povećanja zanimljivi su sami po se
bi: vidi Lauffer, D ie Lehre des Thukydides, 187; Romilly, Thucydide et l'idee du
progres, 159 ff.
popuni međuprostor između prvobitnog stanja i savremenog doba

povremeno ukazujući na posredne stadijume.110
Tamo gde nije bilo potrebe da se preispituju ili rekonstruišu
dugi vremenski razmaci - delom zbog blizine prošlosti, ali u sva
kom slučaju i zbog sadašnjosti i budućnosti, tamo ne postoji svest
o promeni u opštim uslovima, već samo svest o umešnosti poje
dinca. To svakako podrazumeva neki napredak: jer teško je posta
ti svestan ljudskog potencijala za delovanje i stvaranje ako se sa
mi ne uključimo i pokušamo da nadmašimo druge. To se često de
šavalo u malim razmerama, kada na primer oni koji opsedaju i oni
koji su opsedani pronalaze nove načine da nadmudre jedni druge;
ili kada produženo ratovanje na moru vodi stalno novim iskustvi
ma.111 To se događalo i u velikim razmerama: onda kada je poku-
šavano ne samo da se projektuju novi oblici vladavine nego i sa
ma društva, da se prevaziđe slučajnost i stvori najsmelije umetnič-
ko delo, da se predstavi let u skulpturi velikih razmera. Tako je bi
lo moguće zamisliti nove uvide i pronalaske do kojih će doći u bu
dućnosti. Međutim, mada je čovek možda bio svestan povećanja
ljudske sposobnosti, iluzija konačnosti lako nastaje, to jest nasta
je snažno izraženo mišljenje d a je dostignut vrhunac u svemu što
se može postići.112 Tako je suštinski isto iskustvo navelo ljude da
110 Isto važi na drugi način kada Protagora opisuje vaspitanje građana u po
litičkoj vrlini kao širok proces koji na različite načine ostvaruju roditelji, sugrađa
ni, i polis kao institucija (Platon, 324b ff, 327a ff). Ono šta se misli nije proces pro
mene, već onaj proces koji stalno reprodukuje iste okolnosti. Uprkos tome, taj uvid
je sasvim neuobičajen za ovaj period. Ipak, do njega mora doći čim počne da se is
tražuje opšte učešće građana koje ide do moralnih preduslova Postajemo svesni
jednog iskustva koje je toliko očigledno da izmiče pažnji: baš kao što se svi građa
ni uče da govore (327e), isto tako se uče i političkoj vrlini.
111 Npr. Tukidid, 4.26. Vidi Aristotel, Politika 1331a 12ff: 7.62,65; 3.82. 3 ff.
Isto mora da važi i za napredak u izgradnji i sklapanju brodova, uzimajući u obzir
veliki broj zadataka koje treba izvršiti, visok nivo stručnosti, visok nivo konkuren
cije kao i veliki broj meteka koji su dolazili u Atinu iz svih delova Grčke. Vidi Edel
stein, Idea o f Progress, 98 ff. (koji preteruje u pogledu razmera te delatnosti).
112 Edelstein, Idea o f Progress, 6. Hölscher, Die Nike der Messenier, 108.
460 Kristijan Majer
zapaze iskrsavanje i neizmeran rast ljudske umešnosti, i rekon-

struišu sveobuhvatnu promenu prošlosti, da postanu svesni viso
kog nivoa svoje sposobnosti u sadašnjosti i, konačno, da pretpo
stave da će biti manje progresa u budućnosti.113
Drugim recima, sadržaj grčke svesti o umešnosti bio je rast a
ne promena. On je bio ograničen na iskustvo stručnjaka i ono što
se moglo direktno zaključiti iz njega. Jasno je da nije mogao da
prekorači prag koji vodi opažanju sveobuhvatne promene u sada
šnjosti i budućnosti. (Nema sumnje d aje jedan od razloga bio i to
što količina promena nije bila dovoljna: to je pitanje koje ćemo
uskoro razmotriti.) Imajući u vidu naizgled nepromenljivu struk
turu društva, nove mogućnosti su verovatno bile još impresivni-
je .114 Bilo kako bilo, sve ukazuje na zaključak da se mi ovde ba
vimo minimalnom svešću o auxesisu. To svakako objašnjava za
što su o ljudskoj umešnosti izrečene tako velike reči, a opažena ta
ko mala promena. Tako vidimo snagu i slabost grčke svesti o
auxesisu i istovremeno njenu koncentraciju u užim krugovima.
113 Edelstein, Idea o f Progress 34: „Takav progres shvatao se kao dodava
nje“. To se odnosi na peti vek uopšte.
114 One se ne mogu relativizovati tako što bi se merile u odnosu na ciljeve po
stavljene s one strane sadašnjosti (osobito ako se ne bi mogla vršiti poređenja - kao
što mogu danas - sa ranijim kulturama, smatranim vrednim podražavanja. Istina
je, naravno, da su ideali vremenom postali viši, upravo zahvaljujući svesti o spo
sobnosti; vidi Snell, D ichtung und Gesellschaft, 165, 174; Grossmann, Promethie
und Orestie 178 ff. Može se razmišljati o zahtevima koje je Sokrat postavio poli
tičkoj techne, o Platonovom Sedm om pism u (324 ff.) o velikim očekivanjima po
vezanim sa pojmom slobode (vidi C. Meier, Freiheit, u Conze, Koselleck i Brun
ner, Geschichtliche Grundbegriffe I I 429 i dalje). Mnoga dostignuća pokazala su
se problematičnim, na primer u oblasti ustava: vidi Dodds, A ncient Concept o f Pro
gress, 13. Ovo je postalo opipljivije, što su se potraživanja uvećavala. Ali to su bi
li simptomi krize u opštoj svesti o sposobnosti (koje je trebalo da iscele još ambi
ciozniji pojmovi sposobnosti - Platonov ustavni poredak, na primer). Međutim,
čak ni tada se nije pribegavalo očekivanjima čije je ostvarenje ležalo u budućnosti:
to je sprečeno granicom o kojoj je bilo reči.
Počinjemo da shvatamo kako su, unutar konteksta o umešno

sti, čak i nove mogućnosti samopotvrđivanja, obmane vojne takti
ke i diplomatskih računica, mogle da budu centralni elementi u
antičkoj formi svesti o auxesisu, mada to, istinu govoreći, nisu bi
le karakteristike koje se mogu povezati sa modernim pojmom
progresa. U tom pogledu slika se može suštinski uvećati. Jedno od
najupečatljivijih svedočanstava o antičkoj svesti bio je Periklov
ponos zbog toga što je Atina za devet meseci pobedila najistaknu
tije i najmoćnije Jonjane, ostrvo Samos, dok je Agamemnonu tre
balo deset godina da osvoji varvarski grad Troju.115 Značaj toga
možemo da razumemo samo ako se setimo da su Homerovi hero
ji do tada bili nedostižni uzori. Homerova fraza „mi koji smo
smrtni“ (hoioi пуп brotoi eisi), koja je nekada imala prizvuk re
zignacije, mogla je sada da bude shvaćena u pozitivnom smislu:
ljudi su prevazišli heroje prošlosti.116 Osim toga, Perikle je bio pr
vi koji je koristio opsadne mašine,117 što je bio napredak iste vr
ste. Kasnije nailazimo na isti preokret u odnosu između starog i
novog u Tukididovoj arheologiji.118
U svemu tome građanima uspešne Atine pripadalo je poseb
no mesto. Tukidid je pisao da su u svemu što su oni planirali, na
115 Plutarh, Perikle 28.7 f (prema Ionu sa Hiosa). Videti Lauffer, „Die Lehre
des Thukydides“, 186 n. O opasnosti koja preti od Samosa vidi 8.76.4. O značaju
koji je Perikle pripisivao Homeru i nadmašivanju velikih starih vremena vidi i
2.41.4. (i Romilly, „Thucydide et l'dee du progres“ 183). Istina je d aje Ibik već u
šestom veku poredio Polikrata sa Homerovim herojima; međutim, Polikrat je bio
izuzetno snažna figura i njega su smatrali ravnim starim herojima: fr. 3 (Dihle);
Snell, D ichtung und Gesellschaft 119 ff.
116 Ilijada 1.271; 5.304; 12. 383, 449; 20, 287. Odiseja 8. 222. Vidi H.
Frankel, „D ichtung und Philosophie des frü h en Griechentums (München 1962),
38 f.
I]7 Diodor, 12.28.3. Vidi 46.2. Plutarh, Perikle 21 A. Vidi takođe Diodor,
14.42. 1. f
118 K. Reinhardt, Vermächtnis der Antike (2. izd. Göttingen 1960), 189 f; La
uffer, Die Lehre des Thukydides 177; Romilly, Thucydide et l'idee du progres. 160.
462 Kristijan Majer
da i posedovanje bili jedno. Sve što su očekivali, gledali su kao da

je već njihovo i bili bi gorko razočarani ako ga ne bi stekli.119 „Šta
je to što Atinjani ne mogu?“, pita se lik u komediji Eupolisa. A u
Aristofanovoj komediji Eklesijazuse (oko 390. godine), citira se
navodno tradicionalna izreka: „Ono što smo bez razumevanja za
ključili i preokrenuli, na kraju se pretvorilo u našu korist.“ 120 Za
ista, stvari su uvek imale najbolji ishod za Atinjane, tako da ni glu
pave odluke antičkog demosa nisu mogle a da ne budu ispravlje
ne novim okolnostima (što, naravno, nije dokaz sposobnosti).
Euripid stav građanstva koje stalno teži da dobije više nego što
ima, suprotstavlja punoći bogom datih dostignuća civilizacije“ i
ocenjuje ga kao najobesnije prekoračenje mere. Pri tom on svoju
pohvalu upućuje dostignućima srednjih slojeva polisa. Dok boga
ti i siromašni - i mladi, takođe - podležu nezadovoljstvu i pokre
ću nerede i rat, jednostavni građani se trude da očuvaju grad i nje
gov poredak. Ovo je jasno usmereno protiv manije Atinjana za no
vinama (neoteropoiia).121
1,9 1.70 f. Posebno 70.7. Vidi 3.38.3 ff; 4.55.2, 65 4; 5.84 ff, 6.9.3; 7.34.7.
Euripid, Pribeglice 323 ff. U Aristofanovim Pticam a (414. g.p.n.e.) dva Atinjanina
su se pretvorila u ptice zato što im je grad dosadio. Čim se to desilo, jedan od njih
je predložio stvaranje carstva: kao što Reinhardt, Vermächtnis der A ntike 307 f, ka
že, „duh odvažne aktivnosti tako svojstven Atici, da u ovim likovima slavi svoje
najuzvišenije trijumfe“. Vidi Aristofan, Vitezovi 1087.
120 Eupolis fr. 217 (Kock); Aristofan, E klesijazuse 473 ff: Oblakinje (423. g.
p.n.e.) 587 ff. Ovde to još nije postala izreka, već izraz nedavnog uvida: zato što su
Atinjani, izbavivši Kleona, imali više sreće nego pameti (vidi ibid 186, sa aluzijom
na uspešnu bitku kod Sfakterije; Thucydides 4.27 ff, posebno 39.3 f). Ne može se
odbaciti pretpostavka da „izreka“ vodi poreklo iz ovog događaja O mogćnostima
koje su bile otvorene Atini, vidi Thucydides 2.38.
121 Euripid, Pribeglice 195 ff, 238 ff. Slično Demokrit B. Drugi slučajevi po
vlačenja paralela između doba i društvenih grupa nalaze se kod Tukidida 6. 18.6
(sa 12.2) 38.5.-39.1. O tome videti značajne ali verovatno preterane primedbe W.
G. Forrest, Yale Classical Studies 24 (1975), 37 ff: Romilly, Thucydid et l'idee du
progres, 167 ff; isto Wiener Studien (1976). O neoteropoiia vidi napomenu 52.
Mada spoljašnji uspesi grada (eupragia) ne bi imali mesta u

modemom pojmu progresa, oni bi mogli da se shvate kao simp
tomi svesti o ljudskoj umešnosti. Pobeda nad Persijancima, kojoj
je odlučujući doprinos dala Temistoklova jasna i tačna procena si
tuacije (kao i neke neobične, ali potpuno ispravne odluke Atinja-
na), na iznenađujući način je pokazala šta se može postići politič
kom i vojnom računicom.122 Perikle je zahvaljujući dugom nizu
uspeha mogao da postane uzor „mudrog i oštroumnog“ (phroni-
mos) političara. Prema Tukididu, njegov ratni plan protiv Sparte
bio je tako savršen d aje bio otporan na svaku slučajnost (uključu
jući i kugu) ili na niz krupnih grešaka atičkih političara.123 Takvo
razmišljanje bilo je sasvim u skladu sa svešću o umešnosti: ali ona
je mogla da se identifikuje sa Periklom (ili gradom koji je imao na
raspolaganju tako velika sredstva i mogućnosti). U svakom sluča
ju, značajan podsticaj ovoj svesti dala je dinamika koja se javljala
u svim oblastima života u Atini; možda je ona samo tu i mogla da
bude generalizovana. A upravo je u Atini dobila najveći odjek, jer
je morala uključivati, bar jedno vreme, male ljude koji su rukova
li veslima.124 Čak je i Tukidid u početku morao biti impresioniran
mogućnostima koje su bile dostupne Periklovoj Atini. Ako je, na
suprot tome, Herodot naginjao tradicionalnom gledištu d a je stal
na promena pravilo u ljudskim poslovima,125 njegov skepticizam
odnosio se ne samo na atinski optimizam, već i na pretenzije ume-
122 Formulisao kratko ali verovatno ех eventu Tukidid 1,91. 4 .f Vidi, takođe
Herodot, 7, 139; H. Kleinknecht H erm es 75 (1949) 241 ff. (preštampano u W.
Marg Herodot (Darmstadt, 1965), 541 ff); Meier u Jauss, D ie nicht m ehr schönen
Künste 98 f.
123 Aristotel, Nikomahova etika 1140a24 ff, b8, 1141b 14 Tukidid 1.140, ff,
2.65. način na koji Tukidid krivi političare koji su došli posle Perikla za poraz, ra
zumljivo je samo ako je računao sa izuzetnim mogućnostima političke umešnosti.
124 Zahvaljujući osobito uspesima u spoljnoj politici koji su doneli određene
koristi svima: vidi na primer Pseudo-Xenophon Athenaian Politeia 1 ff. Vidi i Re
inhardt Von Werken und Formen 291. Eshil Eumenide. 853 f, 915.
125 Herodot, 1,5, 3 f. 207,2.
464 Kristijan Majer
šnosti uopšte,126 čiji je simptom upravo taj optimizam. Imajući u

vidu nadmoćnost Atine, sa svom njenom dinamikom i imunošću
na slučajnost, nije čudno što je opšti smisao auxesis nestao sa po
razom Atine u Peloponeskom ratu.127
Mi ne znamo koliko je bila široko rasprostranjena svest o
ljudskoj umešnosti ili u kojoj meri se ona suprotstavljala skeptici
zmu ili direktnom odbacivanju. Postojale su, naravno, mnoge
sumnje o kojima se svedočanstvo može naći ne samo kod Hero-
dota, već i kod Sofokla u Antigoni i Caru Edipu (i u mnogim dru
gim tragedijama), a ništa manje u Tukididovom poređenju Nad
grobne besede sa opisom kuge. Nema sumnje da se mišljenje če
sto kolebalo (kao i istorija modernog pojma progresa). Ljudi su
takođe znali da su određeni gubici u stanju da neutrališu pojavu
novog.128 To je mnoge uznemiravalo. Uprkos svemu tome, bar u
nekim oblastima - a u Atini dok je bila na vrhuncu - imamo do
kaze koji ukazuju na postojanje neobičnih mogućnosti. Stoga su,
126 Sam Herodot je bio istinski zainteresovan za pronalaske (vidi Edelstein

Idea o f Progress, 32 ff; Kleingünther, Philologus Suppl, 26 (1993), 46 ff; Lauffer,
„Der antike Fortschrittsgedanke“, 39, ali su mu sve neodmerene tvrdnje, bilo teh
ničke bilo političke prirode, izgledale bez sumnje kao obest (hybris). Vidi Euripid,
Pribeglice 216 f f Vidi O'Brien Socratic Paradoxes 70 ff.
127 To je istina uprkos činjenici da pad Atine nije logički isključivao uvećanje
moći Polisa-, Vidi Lauffer, „Die Lehre des Thucydides“, 181, n. 10. U četvrtom ve-
ku Isokrat je smatrao da Atina ima kulturnu misiju (4.25 ff; 34 ff, 43 ff; vidi 103;
Diodor 13.26.3). To je značilo daje ovo pravilo imalo opravdanje slično onom ko
je su tražili u okvirima modernog shvatanja progresa, oni koji su polagali pravo da
pomažu drugima u procesu napretka. Nema, međutim, traga takvoj ideji u petom
veku. U tom periodu kulturni procvat Atine i uzročni kvalitet njenih zakona u naj
boljem slučaju bili su povezani sa njenim političkim i vojnim dostignućima, kao
dodatno svedočanstvo o njenoj moći, veličini i sposobnosti. (Vidi Tukidid, 2.36 ff.)
128 Eshil u Porphyry, de abstinentia 2 .1 8 . Vidi Hölscher, Die Nike der Mes-
senier, 103 f Timotheus Persae 219 f f Edelstein Idea o f progres, 35 f Lesky
Geschichte der griechischen Literatur 476. Vidi Aubenque, La prudence chez Ari-
stote (Paris 1963). O'Brien, Socratic Paradoxes, 70 ff Reinhardt, Vermächtnis der
Antike, 184 ff, 2 12ff (o Tukididu i Makijaveliju).
verovatno, postojala različita stanovišta, posebno u pogledu gra

nica ljudske umešnosti, i možemo pretpostaviti kako su bila naj
rasprostranjenija tamo gde su se pretenzije umešnosti širile i na
politiku.
U svakom slučaju, nije verovatno da su građani Atine ikada
bili zavedeni temporalnim argumentima o novom. Ne postoji ni
šta što bi nagoveštavalo da je skeptički stav prema novotarijama,
stav koji pokazuje pejorativna upotreba reči neoterizein (inovira
ti),129 ikada bio delotvomo prevladan. Ne računajući Eklesijazu
se, nema dokaza d aje novina ikada bila načelo neke političke plat
forme. Slušamo samo kako su građani Atike uvek želeli da im bu
de ponuđeno nešto novo. Ali, pomodarstvo ne treba brkati sa žud
njom za novim. Ne treba ni da zaključujemo, polazeći od ponosa
umetnika zbog svojih dela i opšteg poštovanja novih tehnika, da
će, kada je u pitanju vladavina polisom, masa građana očekivati
da se, u slučaju postojanja sumnje, prednost da onome što je no
vo. Najviše što možemo da kažemo jeste da su možda postojale
faze u Periklovoj demokratiji kada su uvedena mnoga poboljša
nja, što je izazivalo prekomerna očekivanja (inače su verovatno je
dino stručnjaci kao Hipodam pripisivali pozitivnu vrednost poli
tičkim novinama kao takvim). Tridesetih godina petog veka, taj
trend je prekinut.130 Otprilike od 411. mogao se stvoriti izvestan
politički kapital od „državnog uređenja predaka“. Čak je i sofist
Hipija, mada uveren d a je njegovo doba superiornije u odnosu na
druga, govorio „imam običaj da te naše stare prethodnike slavim
pre i više od ovih današnjih, pošto se čuvam zavisti živih, a pla
šim gneva umrlih“.131 Izgleda tako da se Aristofan samo podsme-
129 Na primer Thukidid 1.58.1,102.3. 115.2; 3.75.5; 4.108.3. Vidi takođe Es-
hil, Persijanci 782. Herodot, 5.19.2. Demokrit, B191 (Predsokratovci II, c 175).
130 F. Schachermeyer, Perikies (Stuttgart 1969), 188 ff 201 f.
131 A. Fuks, The A ncestral Constitution (London, 1953); M. I. Finley The Use
a nd A buse o fH isto ry (London 1975), 34 ff. Vidi i Platon, Hipija Veći 282a. Vidi
Protagora 31d.e. Tukidid 2. 35.2.
466 Kristijan Majer
vao izvesnim novinama, prikazujući ih kao novotarije uvedene ra

di njih samih.132
U svakom slučaju, Eklesijazuse teško da sadrže nešto od spe
cifičnog vokabulara promene. Odeća u kojoj novo paradira, pre
pripada pomodarstvu. Aristofan, na primer, govori o tome da se
„novo čini, novo govori i u silnoj ljubavi prema drukčijem stalno
novo stvara“.133 Izgleda d a je pomama za novim, za promenom
postojećeg stanja, simptom te mode, koju čini želja da se pobeg-
ne od svakodnevne rutine. Ona je usmerena protiv dosade, a ne
protiv tradicije. Tako se ona slaže sa Kleonovom primedbom o
Atinjanima i, uostalom, sa još mnogo drugih stvari.
Kada smo jednom postali svesni ovih suptilnih razlika, može
mo da ocenimo ceo rečnik novina i inovacija u ostatku grčke lite
rature: koliko god bili u iskušenju da učitamo u nju pojmove pro
mene, moramo se uzdržati od toga. Ona se primarno odnosi na
nove umešnosti, na kontinuirani rast134 mogućnosti, a samo se
kundarno, ako se uopšte i odnosi - na promenu. Kao što je pozna
to, u tragediji je sposobnost da se izazove promena, prikazana kao
nešto što, pre svega, u velikoj meri pojačava problem delanja.135
132 U pitanju je verovatno povećanje troškova za rad u Skupštini (Eklesijazu

se 185 ff, 282f, 292, 300 ff, 392; P lut 329). J. Beloch, D ie attische Politik seit Pe
rikies 61884), 120 f. Mada to ne dokazuje ništa, interesantno je pomenuti u vezi sa
tim da, u pogledu inovacija, Aristotel priznaje samo ograničenu sličnost između
oblasti telinika i politike (Politika 1268b22-1269a28). Vidi Platon, Zakoni 797c. O
Aristofanovoj publici vidi T. Geizer, R E Suppl, X II (1971), 1535 ff.
133 Eklesijazuse, 220, 338, 456 f, 578 ff, 586 f.
134 Karakteristično Tukidid piše ta epigignomena. Ksenofont govori o aphe-
uriskein B 18; vidi napomenu 58. Valja primetiti nagomilavanje složenica sa epi
kod Tukidida 1.70.2. (što je sigurno internacionalnog karaktera, kao složenice sa
pro u 3. 38.6), 3.82.3.
135 B. Snell, Aischylos und das H andel im D rama, Philologus Suppl, 20
(1928) 12 ff; isto Philologus 85 (1930) 141 ff, isto D ichtung und Gesellschaft,
147ff, 170f, isto D ie Entdeckung des Geistes, 103 f f Vidi Meier Poetica 8 (1976)
439 f. '
Kad Dods na kraju svoje izvrsne i razborite rasprave o rele

vantnim odlomcima napominje d aje „ideju progresa... široko pri
hvatio veći deo obrazovane publike“, onda je to ili suviše malo ili
netačno. Reč je samo o ekvivalentu ove misli.136
e. Nastanak svesti o umešnosti
Kako je nastala svest o ljudskoj umešnosti? Koje mesto je za

uzimala u kontekstu doba u kome je nastala? Kako je promena
opažana? U kojim konstelacijama je delovanje dovodilo do stalne
promene? I kakav je bio odnos između promene i opažanja pro
mene?
Ovde možemo da ponudimo samo kratke i hipotetičke odgo
vore na postavljena pitanja. Ako je V vek inovaciju i napredak
shvatao kao umešnost i delovanje, pre nego kao pramenu, to je bi
lo u skladu sa drugim ondašnjim načinima opažanja, odnosno ne-
opažanja promene.
Istoriografija koja je tada nastala - u meri u kojoj se bavila
promenom - suštinski se odnosila na političku delatnost i politič
ke događaje. Ono što se pri tom menjalo, bile su konstelacije iz
među subjekata koje se, u malom, pokazuju u nekoj bici ili ratu, a
u velikom, u postepenom usponu Atine. Ako su neka, danas izgu
bljena dela opisivala unutrašnju istoriju pojedinačnih polisa, ona
su verovatno bila usmerena na političku delatnost i političke doga
đaje; to je za uzvrat, između ostalog, dovodilo i do promene ure
đenja.
136 Dodds, A ncient C oncept o f Progress 24. Bilo bi zanimljivo (mada se ta

tema ovde ne može pratiti), iako modemi istraživači stalno ulaze u iste teškoće i
protivrečnosti, dozvoljavajući da ih otkrića o antičkom svetu uvuku u oblast m o
dernog poimanja progresa, koliko god on bio uopšteno shvaćen. Vidi na primer ša
roliku zbirku ispravnih i neispravnih zapažanja u Romilly „Thucydide et l'idee du
progres“, 159, 173 ff, 175 ff. Verujem d aje to moguće izbeći, kao što sam ja po
kušao ovde, preciznom teorijski zasnovanom analizom.
468 Kristijan Majer
Za Herodota, svet je u najvećoj meri bio nepromenljiv: kod

njega nalazimo samo uspone i padove pojedinaca, gradova, dina
stija i imperija, i saznajemo kako su vodeće sile smenjivale jedna
drugu. Ono stoje ovde bilo suštinski novo, jeste Herodotova ume-
šnost da dugoročna zbivanja shvati kao multisubjektivno događa
nje, ispunjeno kontingentnim zbivanjima. Bilo je to ogromno do
stignuće jer su se do tada takva zbivanja shvatala izolovano i u
smislu nekog sudbinskog događaja. Gledano iz takve perspektive,
celina date jedinice se shvatala u promeni. Svet je shvatan kao ne
promenljiv, što je omogućilo opažanje promena u političkim kon
stelacijama.137 Tukidid je stavljao veći naglasak na relativno sta
bilne i izračunljive konstelacije moći; za njega je u prvom planu
stajao Periklov ratni plan, koji je ostavljao utisak otpornosti na sve
preokrete, i koji je volju jednog polisa nametao svemu što se ši
rom Grčke dešavalo tokom jednog dosta dugog perioda. Tukidid
je takođe smatrao da su nastali sasvim novi finansijski odnosi i
odnosi moći, i da je u toku intelektualni i tehnički napredak. M e
đutim - izuzimajući arheologiju - on najviše piše o političkoj de-
latnosti i političkim događajima, o promenama do kojih oni dovo
de u pogledu odnosa snaga kako unutar polisa tako i između njih
(promenama koje su svakako imale vanpolitičke pretpostavke i
posledice). Uzeta u celini, njegova razmatranja ograničena su, s
jedne strane, na političke događaje, a sa druge, na povećanu ume-
šnost za političko delovanje (umešnost koja nije mnogo promeni-
la karakter događaja).
Ovome je odgovaralo shvatanje vremena koje je nastalo u V
veku pre n.e. Ljudi su dosta razmišljali o vremenu, i došli do ve
oma različitih zaključaka. Od posebnog značaja je razvoj osećaja
za vreme, razvijan od Eshila, preko Sofokla, pa do Euripida. Po-
menućemo samo najvažnije sudove, koji su u izvesnoj meri među
sobno protivrečni. Vreme se personifikuje, njemu se pripisuje sva
ko moguće dejstvo: ono mnogo toga osvetljava, uči nas mnogim
137 Vidi Meier Nastanak.

stvarima i proizvodi pravednost. Vreme je svemoguće, ono je

uzrok stalne promene: u vremenu može se desiti bilo šta, i ništa
se ne može predvideti. Vremenom vlada slučaj, što Heraklit pore-
di sa detetom koje se igra kamenčićima.138 Ipak, u mnoštvu razli
čitih shvatanja, ono što se vidi jeste promena ili razmena unutar i
između subjekata - pojedinaca ili grupa - a u pogledu ostalog, u
najboljem slučaju otkriće novih uvida; nikad se ne vidi i proces
koji teče u određenom pravcu i menja položaj čoveka, odnosno
proces u kome se ljudska bića shvataju kao deca promenljivog
vremena. Vreme ne utiče na društveni svet kao celinu. Dakle,
osim malog broja novih uvida, vreme donosi samo konstantnu
promenu konstelacija unutar postojećih društvenih odnosa, a ne i
preoblikovanje samih tih odnosa. Vreme je dimenzija ispunjena
bezbrojnim događajima, u jednom suštinski nepromenljivom sve
tu (upravo zahvaljujući promenama koje se neprestano dešavaju u
njemu). Ovakvo shvatanje sveta određeno je strukturom dru
štva.139
Do istog zaključka dolazimo i drugim putem, naime posma-
trajući svet političko-socijalnih pojmova. U njemu su izraženi re
zultati najtemeljnijih promena, dakle menjanje sveta polisa pod
dejstvom demokratije, ali nije izražena i promena po sebi. Na nju
ukazuju samo promene unutar samih pojmova.140
Dakle, uprkos svemu što se dešavalo, teško da je bilo ikakve
svesti o promeni, osim one koja se odnosi na pojedince i grupe,
koji su dominirah političkom scenom. Nije postojala svest o ne
kom jedinstvenom smislu događanja. Opažanje se usmeravalo na
138 Romilly Time in G reek Tragedy; Heraklitov fragment naveden u B52

(Predsokratovci I, 154). Vidi Thraede „ Fortschritt“, 146; Guthrie H istory o f Gre
ek Philosophy III, 82.
139 Vidi Meier, Nastanak 419n.79. Rotacija vladaoca i podanika je takođe ka
rakteristična za demokratiju, gde jednakost među građanima odgovara takođe jed
nakosti u vremenu. O „socijalnoj konstrukciji stvarnosti“ vidi R Berger and T. Luc-
kmann, The Social Construction o f Reality (Garden City, N.Y. 1966).
470 Kristijan Majer
delovanje i obuhvatalo je događaje i promenljive odnose. Prateća

pojava ovog opažanja bio je stav koji je i na opipljive promene gle
dao kao na odraz ljudske sposobnosti saznanja, delatnosti i stva
ranja - povećane mnogostranosti i dostignuća u jednom suštinski
statičnom svetu. Prema tome, izgleda d aje važno što glavno raz
mišljanje o najvažnijem stadijumu u sukobu starog i novog, dato
u Eshilovim Eumenidama, ovaj sukob shvata kao sukob između
božanskih dinastija. Ono što je ovde prisutno, verovatno je pre
svega razaranje tradicije i pojava novih elemenata, tamo gde je
došlo do promene. Kao što smo rekli, atička tragedija uopšte go
vori o problemima koji nastaju zbog postojanja novih prilika za
delatnost, prilika za promene, posmatrajući te prilike kao ono što
dovodi do problema delovanja i donošenja odluka.141 To se vero
vatno može uopštiti: promena se razume kao delovanje i proble
mi promene ostaju vezani za delovanje. Kad govori o modemom
svetu, Johan Nestroj zapaža da progres u njemu izgleda veći nego
što u stvari jeste. Nismo li možda, kad razmišljamo o starom sve
tu, suočeni sa suprotnim fenomenom: da je stvarni napredak bio
veći nego što je izgledao? Kakva se promena desila u stvarnosti?
Iz perspektive svetske istorije, prelazak na demokratiju predsta
vlja revoluciju. Zašto Grci nisu mogli da ovu ogromnu transfor
maciju dožive onakvom kakva ona stvarno i jeste?142
Izložimo sažeto našu tezu: svest o ljudskoj umešnosti odgo
varala je upravo onom što je moglo da se opazi kao poboljšanje u
velikom procesu promene - u skladu sa tadašnjom moći opažanja
i predmetom koji se opaža. Ako je opažanje kasnilo za promenom,
to nije bio rezultat intelektualnih nedostataka Grka ili neke njiho
ve posebne preokupacije (istorijom događaja, na primer); njihova
perspektiva bila je logičan ishod oblika tadašnje istorijske prome
ne, odnosno konstelacija koje su do te promene dovele.
141 Snell, Die Entdeckung des Geistes 106.

142 Meier, Umbruch zur Demokratie.
Ovo postaje sasvim jasno kada se u obzir uzme centralni deo

procesa, naime preistorija i pojava demokratije.143 Modema uče
nost obratila je izuzetno malo pažnje na pitanje kako je bilo mo
guće da se demokratija - ili politika uopšte - pojavi u Grčkoj. Ove
rezultate istorijske promene modemi istraživači uzimaju kao sa
morazumljive, kao što su činili i sami Grci (osim što je kod Grka
ova pojava bila povezana sa socijalnim tumačenjem stvarnosti).
Kako je demokratija, „vladavina naroda“, mogla da nastane među
ljudima koji nisu imali Grke kao uzor, pa dakle ni svest o moguć
nosti takvog oblika vladavine? Morala je da postoji neka anticipa
cija onoga što će doći. Jer, ljudi su morali nekako da se organizu-
ju, a to je podrazumevalo svest o određenim ciljevima. Institucio
nalne mogućnosti morale su da budu pripremljene. Ali, odakle su
one došle?
Ovde se suočavamo sa istorijski zanimljivim procesom u ko
me se društvena sila, nastala u ekstremnoj oskudici i nezadovolj
stvu, težeći poboljšanju uslova života, kreće zajedno sa razvojem
rane političke misli. Politička misao živela je i dostigla procvat u
svom kontaktu sa stvarnošću, zahvaljujući tome što je naišla na ši
roko prihvatanje. U toku duge krize, u kojoj se pokazalo d aje ne
moguće stvoriti trajan i legitiman poredak zasnovan na monarhi
ji, pojavila se treća sila, i zauzela mesto između sukobljenih stra
na. Ta treća sila, sa centrom u Delfima, koja je imala predstavni
ke širom Grčke, sastojala se od ljudi koji su interes polisa kao ce-
line doživljavali kao svoj sopstveni interes. Unutar tog kruga, po
stepeno i uz minimalne anticipacije onoga što će biti, ostvareni su
politički uvidi i pronađene institucije, što je na kraju dovelo do po
mirenja sukobljenih strana i postupnog uzdizanja i uključivanja
srednjih a kasnije i nižih slojeva, u krug u kome se donose politič
ke odluke. Na taj način, nezadovoljstvo se pretvorilo u političke
zahteve. Korak po korak, široki slojevi građanstva određivali su
143 Ovde sledi zaključak koji ću, nadam se, bolje dokazati u narednoj knjizi,
čiji je naslov D ie A nfänge des politischen D enkens bei den Griechen.
472 Kristijan Majer
nove ciljeve sve dok, naposletku, nisu u društvenoj zajednici ste

kli odlučujuću moć.
Kao što smo rekli, anticipacije su bile minimalne; očekivanja
nisu mogla da steknu prednost pred iskustvom. Zbog toga nije bi
lo moguće postavljati dugoročne ciljeve, za koje su građani bili
spremni da se bore tokom dužeg perioda. To se nije smatralo mo
gućim, čak ni u dalekoj budućnosti. Sa druge strane, široke mase
nije trebalo oslobađati od moćnih tradicionalnih shvatanja. Bilo je
važno da se određeni ciljevi ostvaruju onako kako su zamišljeni, i
da planovi za uvođenje institucija budu sprovođeni onako kako su
zamišljeni; a obavljanje takvih stvari zavisilo je samo od ljudskih
uverenja i stepena raspoložive moći. Sve ovo, neposrednim delo-
vanjem postigli su određeni pojedinci, koji su bili u stanju da za
svoje ciljeve pridobiju zajednicu kao celinu.144 Zbog toga je bilo
teško razabrati stvarne promene koje su se zbivale u srednjim i ni
žim slojevima društva. Tako je iskustvo o mogućnostima izgleda
lo još veće kada su one konačno ostvarene - iznad svega o mo
gućnostima mišljenja i postupanja, koje su vodile stvaranju novih
institucija. Formulišimo to u opštijim pojmovima: najupadljivija
osobina ovog procesa jeste sposobnost za delovanje, koju su po-
sedovali stručnjaci.145 Uzgred rečeno, čini se da se ovde nalazi
jedna veoma važna poenta koja govori u prilog političkom mišlje
nju: legitimnost njegovih postulata leži uvek u sopstvenim uvidi
ma, a ne u nekoj ideji o narodu, istoriji i vremenu. U skladu s tim,
teško se mogu praviti razlike zasnovane na kategorijama „oligar
hije“ i „demokratije“.
Na kraju, oblici vladavine postaju stvar drugostepenih insti
tucija i na taj način cilj neposredne i svesne političke delatnosti.
Građani su postali gospodari sopstvenog poretka. U raspravi o dr
žavnom uređenju, koju prenosi Herodot, možemo da osetimo po

145 U vezi s tim vidi pripisivanje tehničkih dostignuća individualnim prona
lazačima (vidi Kleingünther, P hilologus Suppl, 26 (1933).
nosnu svest, prvu u svetskoj istoriji, da je ostvarenje prava insti

tucionalni, pa prema tome i rešiv problem.146 Stare institucije i
odnosi među staležima stavljeni su narodu na raspolaganje. Obim
mišljenja, delatnosti i odlučivanja u velikoj meri je proširen. Otvo
rene su fundamentalne alternative. Izgleda da su Grci, u takvim
okolnostima, prešli granicu iza koje su mogli da opaze izuzetne
prilike koje ljudima stoje na raspolaganju.
Oni su već doživeli upečatljiva ispoljavanja ljudske umešno
sti u arhajskom periodu. Plovidba morem i kolonizacija, na pri
mer, zavisile su od brojnih uvida i pronalazaka, od planiranja ve
likih razmera i od organizacionih podviga. Tiranija je često zavi
sila od novih načina metodičkog postupanja, i predstavljala je eks
tremni oblik ljudske vlasti. Obim ljudskih poduhvata uvećan je u
velikoj meri dostignućima zakonodavaca i kataristeresa („onih
koji ispravljaju stvari“), kao i mnogih socijalnih, društvenih i eko
nomskih institucija, uvedenih u ovom periodu; to nije moglo da
prođe nezapaženo.147 Pronalaženi su smeli projekti, koji su preva-
zilazili granice mogućeg.148 Istovremeno možemo da zapazimo
značajan napredak u vojnoj taktici i umetničkoj veštini.149 Među
tim, mnoga od tih dostignuća ili su bila delo izuzetnih ličnosti, po
put kataristeresa,150 ili su uglavnom bila namenjena koristi poje
dinaca, poput tirana; ona su često pogoršavala političke sukobe, i
praksu vladara činila još nepodnošljivi]'om, povećavajući tako
146 Tukidid, 3.80.6. Vidi G. Vlastos, American Journal ofP hilology 74 (1953)
358. Bila je to svest širokih slojeva građanstva, koji su dobili vlast, koji su ostvari
li građanski poredak i zajednici otvorili nove mogućnosti: O'Brien Socratic Para
doxes. 70.
147 Vidi sigurnost sa kojom Solon u Elegijama govori o dobroti bogova, koja
se jasno otkriva u njegovim novim uvidima.
148 Vidi Herodot 1.170,5.36.
149 Edelstein, Idea o f Progress, II ff; Kleingünther, Philologus Supll, 26
(1933) 21 ff; vidi U. Hölscher Griechische Historienbilder des 5. und 4. Jahrhun
dert vor Christus (Würzburg 1973), 35 ff, 200.
150 p Vemant, Annales, 20 (1965) 577.
474 Kristijan Mdjer
osećaj nesposobnosti. Pokušaji da se uvede red često su vodili ra

zočaranju. Štaviše, protivljenje Delfa svakom preterivanju, zebnja
i skromnost velikih delova stanovništva zakočili su pun razvoj
svesti o ljudskoj umešnosti.151 Odlučujući faktor, međutim, bio je
u tome što su ljudi i dalje živeli u okruženju „nomističke“ tradici
je.152 U svakom slučaju, činjenica da nikakva ideja o napretku ni
je potvrđena, ne može biti rezultat neadekvatnosti izvora.
Peti vek je međutim svedok ne samo pojave alternativnih ob
lika vladavine, već i novih oblasti koje su se otvarale za druge vr
ste ljudskih aktivnosti. Likovne umetnosti su se oslobodile autori
teta tradicionalnih formi. Umetnici su sad bili slobodni da određu
ju ne samo detalje, već i ukupnu strukturu prikazanih figura.153
Tragedije su se bavile teškoćama koje prate donošenje odluka. U
spoljnoj politici otkrivene su do tada neslućene prostome i vre
menske dimenzije planiranja i delovanja.154 Značajna je takođe i
pojava racionalne sudske procedure, koja je započela sa ambicio
znim zahtevima i istovremeno sudijama ostavila slobodan prostor
za donošenje odluka. Sve je to praćeno inovacijama u tehničkim
151 Vidi H. Breve, „Das delphische Orakel“ u Gestaltende Kräfte der A ntike
(München 1949), 9 ff. M.P. Nillson, Geschichte der griechischen Religion I (3. izd.
München 1967), 625 ff; E. Dodds, The Greek and the Irrational (Berkeley/Los A n
geles, 1951), 43 ff, 64 ff.
152 U. Hölscher, Griechische Historienbilder 205 f, isto „Die Nike der M es
senier“, 98 ff, naročito 101, 142. Preciznije opravdanje distinkcije između nomi
stičke i kratističke osnove ustava i mišljenja, nalaze se u: Meier, D ie A n ß n g e des
politischen Denkens. O pratećim problemima kritike izvora vidi; P. Spahn, M ittel
schicht und Polisbildung (Frankfiirt/Bern/Las Vegas 1977), 15 ff.
153 U. Hölscher „Die Nike der Messenier“ 99, 103, U arhitekturi stvari dobi-
jaju nešto drugačiji tok. Radikalni preokret ranog klasicizma teško da se može opa
ziti, ali slične promene dešavaju se generaciji docnije. Vidi G. Gruben, D ie Tempel
der Griechen (1 izd. München 1976), 120 f, 164 ff, 184 ff, 226 f Gruben opisuje
Iktina kao „avangardistu bez premca“; teško je oceniti stepen u kome „političke
građevine“ u Atini (sve verovatno izgrađene posle 460.), predstavljaju inovacije.
154 C. Meier, D ie politische K unst der griechischen Tragödie (München
1988).
veštinama i zanatstvu. Sofistika je sa svoje strane preuzela i sna

žno unapredila taj pokret.
Izgleda da ovaj period svedoči o stvaranju fundamentalno no
ve osnove mišljenja i postupanja, zbog čega bi ga, gledano iz ugla
političkog mišljenja, trebalo nazvati „kratističkim“. Kao što su dr
žavna uređenja tada postala funkcija vladavine (kratos), tako je, u
vrlo širokom smislu, sve stavljeno u ruke onih koji su posedovali
umešnost. Izgledalo je da su do tada nevidljive veze iznenada po
kidane. Teško je utvrditi kako se to dešavalo u različitim oblasti
ma. Možemo da pretpostavimo d aje glavni faktor bio slom nomi-
stičkog horizonta, uslovljen vladavinom demosa (i njenih praobli-
ka). Postojale su tesne i trajne veze između načina na koji su opa
žana unapređenja u najranovrsnijim oblastima. Staviše, izgledalo
je da se sve desilo zadivljujućom brzinom, u svega nekoliko bur
nih decenija - posebno u Atini. Ljudi su se iznenada našli u sa
svim novoj i iznenađujućoj situaciji. Tradicionalna pravila i shva
tanja su otkazala, odnosno nisu zadovoljavala najsmelije duhove.
Oni su morali da se, u rešavanju problema, oslanjaju na sopstve-
ne snage. Tačnije rečeno, oni su morali i mogli da se, stvarajući
sopstvena dela i birajući između raznih alternativa, oslanjaju na
sopstvene snage, i pri tom zaboravljaju ono što su nasledili od svo
jih predaka. Gravitacija opažanja se promenila.155 Osim toga, al
ternative su bile toliko jasne, a novootkriveno područje delatnosti
toliko široko da su vodeći duhovi - i ne samo oni - postali svesni-
ji onoga što je u domenu ljudskih dostignuća. Ljudi su postali sve
sni novih mogućnosti tako što su ih ostvarivali. Mnogo toga po
stignuto je odjednom, a mnogo u intervalima koji su se brzo sme-
njivali. Ljudi su bili fascinirani novim perspektivama koje su se
otvarale pred njihovim očima. Čini se da je ovo najbolji način da
se objasni kako je nastala svest o umešnosti.156
155 Vidi glavu 5, napomenu 13.

156 Vidi Hölscher „Die Nike der Messenier“, 91. Retko čujemo o dugu pre
ma pretečama, mada se jedan izuzetak nalazi u D e vetera medicina. Tukidid 2.36.
476 Kristijan Majer
Činjenicu da iz ovoga nije nastalo opažanje jedne sveobu

hvatne promene treba objašnjavati konstelacijama postupanja ko
je su dovele do promena, i istovremeno odredile svest o njima.
Mada su ljudi bili svesni kapaciteta opažanja i delovanja, koji su
posedovali mnogi pojedinci, i mada se takva svest javila pre sve
ga kod najistaknutijih među njima, upravo je to bilo dovoljno da
spreči svako uočavanje procesa koji je bio u toku. Sa druge stra
ne, ono što je suštinski bilo novo u polisu, utemeljenom u politič
koj zajednici, jeste činjenica da su vlast {arche), poslovi (pragma-
ta) i odluke (bouleumata) uneti usred (meson) građanstva.157
Građani koji su dugo bili potčinjeni samovoljnoj vladavini plem
stva i izloženi društveno-ekonomskim pritiscima, mogli su najzad
da sami rešavaju probleme; ovo se u prvom redu odnosilo na Ati-
nu, ali u manjem stepenu i na mnoge druge gradove-države. U
ovome se nalazi sama suština političkog: poslovi grada nalaze se
u rukama građana. Mnogo toga što se dešavalo u polisu bilo je
predmet javne rasprave. I bilo je javno izvršavano; u svakom slu
čaju, sve što se dešavalo u unutrašnjim i spoljnim poslovima gra
da zasnivalo se na postupcima subjekata koji su se mogli identifi-
kovati. Ako je kontingencija igrala neku ulogu u tome, ona je na
stala iz sukoba između ovih subjekata.
Drugi oblici promene - ekonomski, socijalni i vaspitni - bili
su relativno slabi. Glavna prepreka oceni takvih promena jeste na
čin opažanja koji je pratio preovlađujući oblik društvenog identi
teta. Za svet politike bilo je karakteristično i to da su velike gru
pacije političke zajednice bile direktno i intenzivno uključene u
politiku. Prva demokratija u svetskoj istoriji mogla je da bude sa
mo neposredna demokratija. To je značilo d aje u polisima nastao
novi identitet - politički identitet158 zasnovan na snažnoj solidar
157 To su živopisni izrazi koje koristi Herodot (3.82.2, 6.142.3).

158 Vidi C. Meier, „Die politische Identität der Griechen“ u: O. Marquand and
K. H. Stierle Identität (München 1979), 371 ff; C. Meier and P. Veyne, Kannten
die Griechen die Demokratie? (Berlin 1988). Ovo je praćeno novim kvalitetom, ili
„onim što nazivamo 'razvoj'“ (Hölscher „Die Nike der Messenier“, 104).
NASTANAK POLITIČKOG KOD GRKA A li
nosti, jedinoj moćnoj i univerzalnoj solidarnosti koja je postojala

u to vreme, i koja je obuhvatala uzajamno prihvatanje, razumeva-
nje i očekivanje. Ono što je u polisu bilo samorazumljivo jeste či
njenica da su građani sebe videli kao građane. Ako se politički
identitet koji preovladava u nekom društvu svodi samo na ovu vr
stu pripadnosti, onda on u tom društvu nema sebi ravnog takma
ca. On je nužno, naročito jak, naročito konkretan i zatvoren, i do
pušta samo manji stepen socijalne diferencijacije; ako ona poku
ša da se razvije u većoj meri, on je relativizuje i potiskuje. Stoga
je svaki podsticaj ka ekonomskoj ili društvenoj promeni unutar
zajednice sprečavan, jer su građani pre svega i iznad svega bili
građani. U svetu polisa to je značilo da politička delatnost pojedi
naca i zajednica zauzima centralno mesto i da predstavlja središte
celokupnog opažanja. Osim toga, građani su se stalno suočavali sa
novim odlukama, odlukama koje su uglavnom sami donosili. Sve
što se dešavalo posmatrano je sa stanovišta svesnog političkog de-
lovanja i njegovog uticaja na političke događaje. Sva ostala po
boljšanja u drugim oblastima života shvatana su kao povećavanje
mogućnosti delovanja pa samim tim i korisna za politiku. (Ona su
često pripisivana ratu i politici.)
Uz političko, određenom snagom ovog identiteta, ide i novi
položaj čoveka u vremenu ili, metaforički rečeno, novi položaj u
struji dešavanja kako u stvarnosti tako i u opažanju te stvarnosti.
U okviru teorije o istorijskim vremenima, može se reći d aj e na
stalo jedno „političko vreme“.159 Kada su ljudi toliko zauzeti de-
lovanjem, i kada je oblast mogućnosti ograničena na političke su
protnosti, onda je teško u sebi videti neku promenu. To je poveza
no sa shvatanjem sveta kao jedne statične strukture.
Sveobuhvatna promena postaje opažljiva samo kroz proces
transformacije koji utiče na ekonomske, društvene i vaspitne uslo-
ve, i koji u sebi sadrži visok stepen međuzavisnosti, proces koji je
159 Vidi glavu 7.

478 Kristijan Majer
iskusilo građanstvo novog doba. Čak ni danas nije lako opaziti

proces promene ako smo i sami uključeni u delovanje. Pram e
nu u koju smo i sami uključeni najpre ćemo opaziti ako se poi-
stovetimo sa napretkom, ali se takvo poistovećivanje zasniva na
sasvim modernim pretpostavkama.
Ako u antičkom svetu sve vodi usredsređivanju opažanja
na radnje i događaje, a proces se priziva samo da se premosti
jaz između sadašnjosti i prošlosti, onda se svest o ljudskoj ume
šnosti i svest o ljudskoj istoriji (oblik u kome se opaža relevant
na pramena), međusobno dopunjuju. Dalju dopunu predstavlja
politizovanje društveno-političkih pojmova u V veku, politizo-
vanje koje je isključilo ovremenjivanje.160
Uostalom, značajno dostignuće predstavlja i opažanje pro
mene u oblasti politike; ovo opažanje zahteva visok stepen tole
rancije na kontingenciju i otvorenost prema novim oblastima is
kustva. Uporedo sa tim, nastao je novi oblik vezanosti za isku
stvo, posebna konkretnost mišljenja, posebna bliskost sa stvar
nošću. Bez obzira na snagu svoje sposobnosti za apstrakciju,
Grci nikada nisu apstrahovali iz sadašnjosti u budućnost. Pod
ručje pojmova koje su upotrebljavali nikada nije išlo dalje od
postojećih političkih suprotnosti.
Pošto je sve bilo određeno (ili je silom prilika tako izgle
dalo) svesnim postupanjem , očekivanja su ostala ograničena.
Nije postojala misao o nekoj apstraktnoj veličini kao što je
m oderna država od koje se mnogo očekuje; čak i danas građa
ni znaju da je to njihova država i ništa više od tog. Nije bilo
misli o apstraktnoj sili procesa u kome se spaja beskonačno
mnoštvo podsticaja (posebno sporednih efekata nam eravanih
postupaka), koji dovode do nepredvidljivih rezultata. Nije b i
lo misli o subjektivizaciji pojmova i njihovom pretvaranju u
delatne sile. Nije bilo ni traga od m odernog društvenog iden
160 Vidi glavu 7.

titeta koji postojeće nevolje nadoknađuje očekivanjem opšteg

poboljšanja.161
Zato, opšta svet o umešnosti nije mogla da preživi period u
kom je nastala - naročito u oblasti politike. Krajem V veka, odno
sno sa završetkom Peloponeskog rata, ona se istrošila. Ona se ta
da povukla u sferu akademskih spekulacija, gde se posle izvesnog
vremena verovanje u progres pojačalo.162 U velikim nacrtima
društvenih uređenja, posebno u Platonovoj viziji, nalazimo snažnu
veru u moć saznanja i u praktičnu moć oblikovanja polisa, veću od
vere koja je postojala u V veku. Bila je to vera koja je opravdanje
nalazila u svesti o ljudskoj umešnosti, vera koja se nije opravda
vala kroz poistovećivanje sa višim silama - sa Bogom ili istori-
jom, narodom ili proletarijatom. Na taj način, znanje i vrlina po
stali su dovoljno opravdanje za sticanje vlasti. Čovek je bio gospo
dar sveta i nije ispred sebe zaticao ni svemoćnog Boga ni silu ne
kog procesa. Tragajući za temeljima, on nije morao da ide tako
daleko. Pobeda koju je, preuzimajući kontrolu nad oblikom vlada
vine, slavila politička umešnost, bila je tolika da su njene ambici
je silno porasle. Zbog toga je svaki oblik vladavine, a pre svega
demokratski, smatran nedovoljno dobrim. Rešenje se tražilo u po
litičkoj teoriji. U to doba, Aristotel je tvrdio kako je na području
politike sve već otkriveno.163
Svest o umešnosti postaje tako ekvivalent moderne ideje pro
gresa, mada ne i funkcionalni ekvivalent. Ona je pre svega regi-
strovala dostignuća, a svoj ponos gradila je na već ostvarenim mo
gućnostima; ali nije pružala osnov za snalaženje u svetu. Ona ni
161 Čitav ovaj kompleks je još suštinski neistražen; svako istraživanje mora-
će da se oslanja na teoriju identiteta. Neke od relevantnih problema razmatra Mar-
quard, Schwierigkeiten m it der Geschichtsphilosophie, 73 ff, druge E. Erikson, D i
m ensions o f a N ew Identity (New York 1974). Erikson razmatra potpuno drugači
je identitete koji su nastali u Americi i vezani su velikim đelom za inicijativu poje
dinaca i društvenih grupa.
162 Vidi Koselleck, Fortschritt 358 ff (sa daljom literaturom).
163 Aristotel, Politika 1264аЗ.
480 Kristijan Majer
je izricala sudove o svom dobu. Na taj načinje postalo moguće da

najrazličitije promene, kako na gore tako i na bolje, postoje jedne
kraj drugih bez ikakvih protivrečnosti.164 U skladu s tim, posto
jala su samo rudimentarna zapažanja o istovremenosti neistovre-
menog. 165
Ukratko, ovde se pokazuje veza između:
1. Političke delatnosti kao centralnog faktora istorijske pro
mene;
2. Svesti o ljudskoj umešnosti;
3. Političkog identiteta (kao snažnog i konkretnog oblika
društvenog identiteta ostvarenog među građanima);
4. Povezanosti mišljenja i iskustva;
5. Jednog neznatnijeg opažanja promene.
U novom dobu tome odgovara:
1. Proces kao centralni oblik istorijske promene (u odnosu
na koji je političko nešto sporedno, zasnovano na proce
su);166
2. Svest o napretku;
3. Delom nacionalni, a delom temporalni identitet (pod tem-
poralnim identitetom mislim na izraženi klasni identitet
nižih klasa), koji treba da premosti velike razlike i prazni
ne između iskustva i očekivanja;
164 To se nalazi kod Sofokla i Tukidida i kasnije kod Platona, u Platon, Zako
ni, 676 a, 679 b; Demosten 9.47 ff. Vidi Dodsov prikaz Edelstein Journal o f the Hi-
story ofldeas, 29 (1968) 454. A. Dihle, Gnomon 41 (1969), 435f.
165 Vidi Koselleck Futures Past, 168 f. Ali kada se prvobitni ljudi navode kao
svedočanstvo o tome kako su Grci nekad živeli, to ne vodi zaključku da su oni na
predovali kao Grci, i da će jednom dostići isti, visoki, stepen razvoja.
166 To je povezano sa „depersonalizacijom i dezindividualizacijom modernih
zbivanja“, ističe R. Aron u D im ensions de la conscience historique (Paris, 1961),
182 ff. Pojam procesa ostaje čak i ako se „progres ograniči na naučno i tehničko i
mehaničko polje; delatnost ostaje u još uže definisanoj sferi ‘ostvarivog’. To osta
vlja ‘svest o stručnosti’ koja je u najboljem slučaju ograničena na neke oblasti, po
stoje element delanja u političkoj sferi suviše slab“.
4. Apstrahovanje iz sadašnjosti u korist projektovanog oče

kivanja;
5. Donekle preterano opažanje promene.
Možemo da pretpostavimo da se mogu razviti dve vrste sve
sti o auxesisu-, jedna koja se odnosi na umešnost relativno malog
broja subjekata, umešnost tematski ograničenu i usmerenu na
oblasti saznanja i postupanja kao i na političko; i druga, koja ob
uhvata društvene i moralne odnose, i koja teži jednom široko za
snovanom procesu. Ovde leži ključna razlika između antike i mo
dernog sveta. Međutim, mogu li se oni upoređivati? Naravno,
promena u staroj Grčkoj bila je ograničenog obima, i vezana za
određene oblasti. M odema promena je tako velika da nam se svet
pokazuje kao istorija, napredak kao nešto objektivno, kretanje
beskonačnog mnoštva postaje znak vremena, a društvena struktu
ra postaje vremenita struktura. U antici su ljudi tragali za poret
kom koji odgovara onom što oni stvarno jesu; mi stremimo ka
onome što hoćemo da postanemo - novi ljudi, novo društvo. An
tička očekivanja su bila mala, a naša su velika. Zbog toga naša ra
zočaranja stalno zahtevaju kompenzaciju. U antici su ljudi, kao
što ističe Hana Arent, razvili teoriju politike, a mi smo stvorili fi
lozofiju istorije.167 Tamo gde je antika empirička, mi dajemo
prednost apstrakciji i ideologiji. Dok za antiku društveno uređenje
znači zajednicu građana (politeia), Karl Marks je tražio da „pro
gres bude princip društvenog uređenja i da pravi nosilac uređenja,
narod, bude njegov princip“.168 Građansko društvo sa jedne, a
progres sa druge strane; tamo politika, a ovde društvena promena
istorije. Nas ponovo hvata nestrpljenje, pa očekujemo da politika
učini sve - da promeni društvo. Tada nastaje opasnost da će sve
postati suviše lako. „А gospodar neočekivanih stvari ide putem
dobra i zla.“ Ukratko: u onim vidovima u kojima tu stvar ovde po-
smatramo, kao i u nekim drùgim, od V veka pre naše ere do da
167 H. Arendt, Betw een Past a n d Future (London, 1961) 76 ff, 85.
168 K. Marks i F. Engels, Odabrana delà, Kultura, Beograd 1952.
482 Kristijan Majer
nas, mnogo se promenilo, ali je ipak i mnogo toga ostalo isto. Taj
period je istovremeno i blizak i dalek. Razlog za to leži, da nave
demo reči Uva Helšera,169 u činjenici da se on nalazi u našem naj
bližem inostranstvu. A to traži teoriju koja će učiniti „da ćemo se
susresti u jednoj centralnoj tački, pošto prilazimo problemu sa to
liko mnogo strana“.
169 U. Hölscher, D ie Chance des U nbehagens (Göttingen, 1965), 81.

Nastanak Političkog Kod Grka - Kristijan Majer

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Nastanak Političkog Kod Grka - Kristijan Majer

Uploaded by

Copyright:

Kristijan Majer

C POLITIČKO I VREME. OPAŽANJE I SHVATANJE

REG ISTA R 483

U ovoj knjizi sabrano je nekoliko članaka koji su delom već

tičkom svetu i promenama u njemu. Istorijsko istraživanje, pre­

1 Jacob Burckhardt, Weltgeschichtliche Betrachtmgen, hsg. R. Stadelmann.

srca zahvalan Zigfridu Unseldu što mi je pružio priliku da svoje

Niderbahem kraj Bona, septembar 1979.

Dolazi vreme kada ćemo drukčije

,,politički“ postao centralna osobina građanskog života Ovo je zavi­

1 Za ovo videti: C. Meier, „Handeln und Aushalten", u Imago Linguae.

kvog može objasniti samo istorijskim uslovima.3 Ovde se bavimo

3 Vidi: H. Liibe, Geschichtsbegriff und Geschichtsinteresse (Basel/Stuttgart

veću socijalizaciju države (to jest sve veću politizaciju društva), on

ko ip o litik a . P o litičk o o z n a č a v a „ p o lje p o v e z iv a n ja i r a z d v a ja n ja " .78

7 Videti: E. -W. Bockenforde u članku iz 1969, objavljenom u Kirchlicher

da postojao progres, sad imamo pokušaje kompenzacije sve negativ-

9 Liibbe, Geschichtsbegriff, 326.

načne odluke utiču na celinu).13 U isto vreme, povezivanje i razdva­

13 O drugom aspektu „preliminarnog odlučivanja" (koji se može nazvati

loženih u političko delovanje i onoga što to delovanje pruža, traži od

15 Videti: Marquard i K. Steirle (eds), Identitat (München 1979).

Moramo poći od činjenice da se svet grčkog polisa, sagledan u

16 Videti: D. Jâhnig, Weltgeschichte: Kmst-Geschichte. Zum Verhàltnis Ver-

ja ne može biti osnova za istraživanje. Teorijske komponente mog is­

18 K.- G. Faber, Théorie der Geschichtswissenschaft (München 1971), 147 ff.

blem jeste problem koji postavljaju pojmovni svetovi različitih peri­

L v e č političko Grci su koristili da označe ono što pripada polisu.

1 Ili su, konačno, težili da se izjednače sa polisom, poput određenih političkih

zasnovanog na jednakosti.2 „Politička14 vladavina, prema Aristote­

2 Aristotel Politika 305 b; uporedi 1237 b l2 (politikos se povezuje sa demo-

početku, ona je oličena u monarhu, i u sebi nema ničeg - u moder­

U svom opštem i moralno neutralnom smislu, politika se, da se

5 Videti: V. Sellin, ,,Politik“ u: W. Conze, R. Koselleck i O. Brunner (eds),

postupanju koje koristi prikladna sredstva u skladu sa svojim intere-

6 „Testament Politique11 (1752) u: Politische Korrespondenz. Ergdnzungs-

Međutim, na značenje reci političko uticala je ,,temporalizacija“

11 Schmitt, Begriffdes Politischen 38.

neprijatelj jeste „skup ljudi koji bar potencijalno - to jest u okolno­

Šmitova definicija političkog je teorijska; ona ne može da se

biti neprijatelja ako se politička jedinica definiše onako kako to čini

22 Schmitt, Begriffdes Politischen (1933 ed), II. Videti anegdotu o Temisto-

Mislim na osnovnu koncepciju političkog kao određenog „polja

odnositi na ono što im je svima zajedničko samo ako se shvati kao

njih ne treba mešati niti dozvoliti da se međusobno kontaminiraju: prvi je da eks-

32 Ništa ne govori više o sadašnjem značenju reci političko od činjenice da

koncepcija političkog omogućuje nam da razvijemo teoriju koja će

poboljšanja ustavnog i zakonskog stanja, za osiguranjem mira, za

G j ove knjige jeste razumevanje nekih suštinskih osobina na­

1 Videti: D. Stemberger, Ich wünschte ein Bürger zu sein (Frankfurt, 1967),

Tada su mogli da se donose ustavi i da se ustavno osiguravaju

To znači da je jedinstvo polisa moralo biti utemeljeno u zajed­

4 Platon, Država, 422 e.

sveobuhvatnih institucionalnih garancija, unutrašnje jedinstvo često

5 Videti: F. Jonas, Die Institutionenelehre Arnold Gehlens (Tübingen, 1966),

potvrde svoju volju kroz učešće u političkim poslovima; građanska

6 Zbog činjenice da su se u hoplitskoj vojsci čitave zajednice borile jedna pro­

Poseban karakter političkog, kao centralni element grčkog živo­

s Vidi H. Strasburger, Homer und die griechische Geschichtsschreibung (He­

mima“9 ali i sa svojim radostima i veličinom, doživljavana je na je­

9 O duhu Delfijskog proročišta već prisutnom kod Homera, videti: W. Scha-

G™ nisu imali Grke pa da se sa njima takmiče. Oni, dakle, nisu

skoj istoriji mogla da nastane uglavnom kao neposredna demokrati-

1 Videti: C. Meier u K.- G. Faber i C. Meier (eds), Historische Prozesse (Mu­

Možemo, dakle, biti sasvim sigurni - što ćemo i dokazati - da nam

procesu, nezavisan od specifične konfiguracije i specifičnog toka

tičkom svetu i promenama u njemu. Istorijsko istraživanje, pre

,,politički“ postao centralna osobina građanskog života Ovo je zavi

načne odluke utiču na celinu).13 U isto vreme, povezivanje i razdva

ja ne može biti osnova za istraživanje. Teorijske komponente mog is

blem jeste problem koji postavljaju pojmovni svetovi različitih peri

zasnovanog na jednakosti.2 „Politička14 vladavina, prema Aristote

početku, ona je oličena u monarhu, i u sebi nema ničeg - u moder

neprijatelj jeste „skup ljudi koji bar potencijalno - to jest u okolno

G j ove knjige jeste razumevanje nekih suštinskih osobina na

To znači da je jedinstvo polisa moralo biti utemeljeno u zajed

6 Zbog činjenice da su se u hoplitskoj vojsci čitave zajednice borile jedna pro

Poseban karakter političkog, kao centralni element grčkog živo

s Vidi H. Strasburger, Homer und die griechische Geschichtsschreibung (He

mima“9 ali i sa svojim radostima i veličinom, doživljavana je na je

1 Videti: C. Meier u K.- G. Faber i C. Meier (eds), Historische Prozesse (Mu

Egejski region bio je politički vakuum u kome su Grci vodili mi

talje. Uporedo sa trgovinom razvijalo se i gusarenje,12 a Grci su pu

17 Heuss, Antike undAbendland2 61946), 37 f, 41ff, 44,48 ff. Uporedi: Scha

29 Mada je borba za pravnu sigurnost bila uspešna, izonomija se mogla posti

32 Spahn, Mittelschicht undPolisbildung 32. Ova knjiga sadrži neka zanimlji

šavanja tekućih teškoća, često kroz stvaranje novih institucija U ta

su mogle da se razmenjuju, što je dovelo do intenzivnijeg proučava

U tadašnjem društvu razvilo se i ojačalo novo stanovište, otva

tljive, verovao da može da utiče na njih. Ovde je vera u pravdu do

Iza ovih promena, po svoj prilici, stajao je pokret koji se proši

Mnoge zajednice nastojale su da ponašanje moćnih plemića sta

„iako ljude uglavnom vode interesi, ipak su i ti interesi i ljudske stva

64 Ovom temom donekle se bavi: 1. Pearson, Popular Ethics in Ancient Gre

litičkih tema i slom društvene homogenosti tokom arhajskog perio

čija Grka bila je jedistvena, jer su mogućnosti, teškoće i zahtevi nji

Teškoća sa kojom se srećemo u razumevanju Klistenovih re

sten ,,u Atini uspostavio file i demokratiju“ (6. 131.1). Da li će