1

9.12.2015

OTPORNOST MATERIJALA
9. PREDAVANJE
OPTE UVODNE NAPOMENE
VRSTOA MATERIJALA
MEHANIKA MATERIJALA
MEHANIKA DEFORMABILNOG TELA

9.12.2015

TA EMO NAUITI U OVOM

POGLAVLJU?
ta je otpornost materijala
Koji su ciljevi i zadaci otpornosti materijala
Koje se pretpostavnke koriste u otpornosti materijala
Definicija napona i deformacije
Koje su osnovne vrste naprezanja

9.12.2015

Marina Mijalkovi, marina.mijalkovic@gaf.ni.ac.rs,

V sprat
Asistent: Predrag Petronijevi,
predrag.petronijevic@gaf.ni.ac.rs, kabinet 323
Saradnici:
Stepa Paunovi, stepa.paunovic@gmail.com
Ivan Neovi, ivan.m.nesovic@gmail.com

9.12.2015

www.gaf.ni.ac.rs
FAKULTET
TEHNIKA MEHANIKA

PREDAVANJA I BLANKETI IZ TEHNIKE

MEHANIKE I OTPORNOSTI MATERIJALA

TEHNIKA MEHANIKA I OTPORNOST
MATERIJALA SPA 2015/2016

9.12.2015

OBAVEZE STUDENATA I
VREDNOVANJE AKTIVNOSTI
OBAVEZE STUDENATA U TOKU NASTAVE:
Prisustvo vebama, rad na vebama
Domai zadaci i dodatno angaovanje
Prisustvo predavanjima

poena
poena
poena

UKUPAN BROJ POENA

30

STUDENTI SU OBAVEZNI DA POHAAJU

NASTAVU, RADE VEBE I AKTIVNO
UESTVUJU U PREDAVANJIMA I VEBAMA.

9.12.2015

Minimalne obaveze u toku semestra:

Domai zadaci
Prisustvo vebama i predavanjima
UKOLIKO STUDENT NE OSTVARI 15 POENA
NEMA PRAVO NA POTPIS I MORA DA SLUA
PREDMET OPET SLEDEE GODINE

9.12.2015

ISPIT
Ispit se sastoji od pismenog dela i usmenog dela, koji

je posle pismenog
Pismeni deo ispita
40 poena
Usmeni deo ispita
30 poena
Minimalni broj poena na pismenom delu je 50% od 50
20 poena
Minimalni broj poena na usmenom delu je 50% od 30
15 poena

9.12.2015

OCENJIVANJE
ostvarenih 51-60 poena je ocena 6 (est);
ostvarenih 61-70 poena je ocena 7 (sedam);
ostvarenih 71-80 poena je ocena 8 (osam);
ostvarenih 81-90 poena je ocena 9 (devet);
ostvarenih 91-100 poena je ocena 10 (deset).

LITERATURA

Udbenici:

Vlatko Bri, Otpornost materijala, Graevinska knjiga, Beograd, 1975.

Biljana Dereti Stojanovi, erif Dunica, Otpornost materijala, Beograd, 2008.

irovi M., Otpornost materijala I, Mainski fakultet Kragujevac, 2008.

M. Mijalkovi Tehnika mehanika i, Gaf Ni, 2011. knjiara

Nikoli, Mileti, Marjanovi, Otpornost materijala, Skripta u el. formi,
Mainski fakultet, Kragujevac

R. C. Hibbler, Statics and Mechanics of Materials, Person, Prentise Hall

Danilo Rakovi, Teorija elastinosti, Nauna knjiga, Beograd, 1985.

Ivan estak, Ines Grozdanovi, Mehanika 1, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko
geoloki fakultet, 2013.
Zbirke zadataka:

Dragan Velikovi, Otpornost materijala I, zbirka reenih zadataka,
Univerzitet u Niu, Graevinski fakultet, Ni, 1981.

Dragan Velikovi, Otpornost materijala II, zbirka reenih zadataka,
Univerzitet u Niu, Graevinski fakultet, Ni, 1981.

erif Dunica, ivorad Bojovi, Zbirka reenih zadataka iz
Otpornosti materijala sa izvodima iz teorije, Graevinski fakultet Beograd,
Nauna knjiga,1985.

SADRAJ PREDMETA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Uvod. Osnovne pretpostavke i principi

Geometrijske karakteristike ravnih povrina
Presene sile kod grednih nosaa
Mehanike karakteristike materijala. Veze izmeu
napona i deformacije. Hukov zakon
Aksijalno naprezanje
isto pravo savijanje
Smiui naponi. Formula uravskog. Savijanje silama
Torzija tapa krunog poprenog preseka
Izvijanje

Otpornost materijala je deo primenjene mehanike koji se

bavi ponaanjem vrstih tela koja su izloena raznim
vrstama optereenja.
Glavni cilj Otpornosti materijala je da se odrede naponi,
deformacije i pomeranja u konstrukciji, kao i njihove
komponente, kao posledica optereenja koja deluju na
konstrukciju.
Ako moemo da odredimo ove vrednosti za sve intenzitete
optereenja, sve do optereenja koje izaziva otkazivanje
konstrukcije, imaemo kompletnu sliku o mehanikom
ponaanju te konstrukcije.
Razumevanje mehanikog ponaanja je od sutinskog znaaja
za projektovanje svih tipova konstrukcija, bez obzira da li su to avioni,
antene, zgrade i mostovi, maine i motori ili brodovi i svemirske letilice.

Svaka konstrukcija, koju je napravio ovek ili priroda,

bez obzira to koja je njena osnovna funkcija, mora biti u stanju da nosi
optereenje kojem je izloena.
Ovaj kurs treba da da osnove meusobne zavisnosti izmeu optereenja
koje deluje na konstrukciju, njenog oblika, karakteristika materijala i
raspodele napona i deformacija, i njima odgovarajuih ugiba, tj. pomeranja.
Na osnovu ovoga se zakljuuje da li e konstrukcija ispuniti svoj zadatak,
to normalno zahteva izbegavanje prekomernih elastinih ugiba,
ili plastinih deformacija, i obezbeivanje da ne doe do loma.
Da bi se ovo postiglo, od sutinskog je znaaja dobro poznavanje i razumevanje
napona i deformacija, tako da predmet poinje sa predstavljanjem
napona i deformacija.
Posle toga je obraeno ponaanje konstrukcije,
posebno greda izloenih savijanju, torziji i aksijalnom pritisku.

UVOD
OTPORNOST MATERIJALA DEFINICIJA I
PRAKTINA SVRHA
PROUAVANJE MEHANIKOG PONAANJA VRSTIH TELA
POD DEJSTVOM RAZLIITIH SPOLJANJIH UTICAJA

PROMENA STANJA NAPONA I STANJA DEFORMACIJA

CILJ ODREIVANJE NAPONA I DEFORMACIJA

U BILO KOJOJ TAKI KONSTRUKCIJE
KOJI NASTAJU USLED DELOVANJA RAZNIH
SPOLJANJIH UTICAJA RADI
DIMENZIONISANJA ELEMENATA KONSTRUKCIJE

SIGURNOST I EKONOMINOST

TELA NISU APSOLUTNO KRUTA, TELA SU DEFORMABILNA

udaljenost izmeu pojedinih taaka tela se menja pod delovanjem raznih
uticaja ali uvek u zavisnosti od fizikih osobina materijala

A1

B1

A1

POMERANJE je promena poloaja take u prostoru (A u A1)

DEFORMACIJA l je promena udaljenosti izmeu dve take u prostoru
(duina AB u duinu A1B1)

OSNOVNE PRETPOSTAVKE
OTPORNOSTI MATERIJALA
OSNOVNE PRETPOSTAVKE O
SVOJSTVIMA MATERIJALA
1. PRETPOSTAVKA O NEPREKIDNOSTI MATERIJE
KONTINUUM Materija ispunjava celo telo. Ako je telo u
ravnotei, onda je i svaki njegov izdvojeni deo u ravnotei pa
se moe koristiti metoda preseka
2. PRETPOSTAVKA O ELASTINOM PONAANJU

MATERIJALA Posle prestanka dejstva optereenja

(rastereenja) telo se vraa u prvobitno stanje, poloaj,
odnosno oblik (elik)

Linearna zavisnost napona i deformacija Hukov (Hooke) zakon

= E

= G

OSNOVNE PRETPOSTAVKE OTPORNOSTI MATERIJALA

3.

MATERIJAL JE HOMOGEN I IZOTROPAN

HOMOGEN materijal koji ima ista svojstva u svim takama,

u suprotnom je NEHOMOGEN ili heterogen

homogen elik, ima istu gustinu = 7850 kg/m3

nehomogen beton, smesa agregata i cementa

IZOTROPAN materijal ima ista svojstva u svim pravcima,

u suprotnom je ANIZOTROPAN,
ORTOTROPAN ima ista, ali razliita meu sobom
svojstva u meusobno upravnim pravcima

izotropan elik, ima isti moduo elastinosti E u svim pravcima

E = 21 000kN/cm3

ortotropan drvo EII = 1000 kN/m3 i E=30kN/m3

OSNOVNE PRETPOSTAVKE OTPORNOSTI MATERIJALA

OSNOVNE PRETPOSTAVKE O DEFORMISANJU TELA
1.

PRETPOSTAVKA O RAVNIM PRESECIMA BERNOULLI

Zamiljeni ravni preseci upravni na osu nosaa, ostaju i posle deformisanja
ravni i upravni na osu nosaa.

2. PRETPOSTAVKA O MALIM DEFORMACIJAMA

Deformacije tela su male u odnosu na dimenzije tela,
pa se jednaine ravnotee postavljaju na nedeformisano telo (kruto)
Presek upravan na osu nosaa
i posle deformisanja

h
v << a, l, b, h

b
Ugib mnogo manji od duine
nosaa, kao i od dimenzija
poprenog preseka

OSNOVNE PRETPOSTAVKE OTPORNOSTI MATERIJALA

3. ZAKON SUPERPOZICIJE

Ukupni napon ili pomeranje neke take jednak je

zbiru napona ili pomeranja te take od svake sile
posebno

Rezultat dejstva sistema sila ne zavisi od redosleda

optereivanja tela i jednak je zbiru rezultata
dejstva svake od sila pojedinano

OSNOVNE PRETPOSTAVKE OTPORNOSTI MATERIJALA

SAN-VENANOV PRINCIP
U takama tela dovoljno udaljenim od mesta dejstva
optereenja veliina unutranjih sila, odnosno napona
ne zavisi od naina dejstva tog optereenja.

ZADATAK OTPORNOSTI MATERIJALA

1. VRSTOA
2. KRUTOST
3. STABILNOST KONSTRUKCIJA I
DELOVA KONSTRUKCIJA

SIGURNOST I EKONOMINOST

ZADATAK OTPORNOSTI MATERIJALA

VRSTOA je sposobnost elemenata konstrukcije da nose
optereenje bez pojave loma, bez trajnih plastinih
deformacija ili oteenja (prsline, pukotine)
Najvei naponi u elementima konstrukcije ne smeju da budu
vei od dozvoljene vrednosti DOZVOLJENOG NAPONA za
upotrebljeni materijal.
Ove vrednosti se odreuju eksperimentalno na uzorcima
(epruvetama) od tog materijala.
PRORAUN VRSTOE Odreivanje dimenzija
elemenata koje isljuuju pojavu loma usled dejstva
optereenja
USLOV VRSTOE
Za normalno naprezanje <
<dop
Za smiue naprezanje <
<dop

ZADATAK OTPORNOSTI MATERIJALA

KRUTOST konstrukcije je otpornost konstrukcije na
deformisanje, tj. promenu oblika i dimenzija pod dejstvom
optereenja
Pod dejstvom optereenja deformacije koje nastaju na
konstrukciji ne smeju biti vee od doputenih da ne bi
bila dovedena u pitanje sigurnost elemenata i cele
konstrukcije

ZADATAK OTPORNOSTI MATERIJALA

PRORAUN KRUTOSTI - DEFORMABILNOSTI
1. Odreivanje dimenzija koje obezbeuju da se
element konstrukcije pri datom optereenju
deformie u dozvoljenim granicama
2. Odreivanje deformacija elementa konstrukcije
pod optereenjem

USLOV KRUTOSTI
Za savijanje
v<
<vdop
Za uvijanje
<
<dop

ZADATAK OTPORNOSTI MATERIJALA

ELASTINA STABILNOST je sposobnost konstrukcije da pod
dejstvom optereenja zadri poetni ravnoteni oblik i
poloaj
Dugaki vitki vertikalni elementi izloeni pritisku su STUBOVI, a bone
pomeranja koja se u njima javljaju nazivaju se IZVIJANJE.
Vrlo esto izvijanje stubova moe da dovede do iznenadnog i potpunog kolapsa
konstrukcije.
Posebna panja se mora posvetiti projektovanju stubova,
tako da oni mogu sigurno da nose optereenje bez izvijanja.

ZADATAK OTPORNOSTI MATERIJALA

PRORAUN STABILNOSTI
Element konstrukcije pod dejstvom optereenja
zadrava prvobitni oblik i ne gubi stabilnu ravnoteu.
Proraunom se obezbeuje da malim optereenjima
uvek odgovaraju male deformacije elemenata

DIMENZIONISANJE
Poznat je:
Oblik geometrija nosaa i optereenje koje na njega deluje
Materijal od koga je nosa

Treba odrediti dimenzije poprenog preseka nosaa

tako da budu zadovoljeni uslovi
vrstoe
krutosti
stabilnosti

UNUTRANJE SILE se javljaju u zamiljenim presecima vrstog tela

u napregnutom stanju izmeu pojedinih delova tela

SPOLJANJE SILE su u ravnotei

UNUTRANJE SILE se redukuju u teite preseka i dobija se
GLAVNI VEKTOR R I GLAVNI MOMENT M

UNUTRANJE SILE KOD GREDNOG NOSAA

OPTEREENOG SILAMA KOJE DELUJU U ISTOJ RAVNI
Pogledati prezentaciju Sile u presecima 1

GLAVNI VEKTOR se moe razloiti u dve komponente:

u pravcu ose tapa normale na presek (N) normalna ili aksijalna sila;
u pravcu upravnom na normalu preseka (osu tapa) (T) transverzalna ili
poprena sila.
GLAVNI MOMENT jednak je momentu redukcionog sprega i predstavlja moment
unutranjih sila obzirom na teite preseka - naziva se napadni moment ili
moment savijanja.

UNUTRANJE SILE KOD GREDNOG NOSAA

OPTEREENOG SILAMA KOJE NE DELUJU U ISTOJ RAVNI
GLAVNI VEKTOR R I GLAVNI MOMENT M, se razlau na po tri
komponente u pravcima osa lokalnog koordinatnog sistema: N, Ty, Tz, Mx, My,
Mz.

Komponente glavnog vektora i glavnog momenta su:

N - uzduna ili normalna sila,
Ty - poprena sila u ravni xOy ili transverzalna sila u y pravcu,
Tz - poprena sila u ravni xOz ili transverzalna sila u z pravcu,
Mx - moment uvrtanja ili moment torzije,
My - moment savijanja u ravni xOz, tj. oko ose y,
Mz- moment savijanja u ravni xOy, tj. oko ose z.

Pozitivni smerovi unutranjih sila u preseku tapa optereenog prostornim sistemom sila

Projekcije glavnog vektora R i glavnog momenta M su

unutranje sile:
nain odreivanja unutranjih sila:
N- normalna, poduna, aksijalna sila
Ty poprena, transverzalna sila
Tz poprena, transverzalna sila
Mx moment torzije
My moment savijanja
Mz moment savijanja

X=0
Y=0
Z=0
Mx=0
My=0

Mz=0

6 uslova ravnotee

POJAM NAPONA

x, y, z ose globalnog koord. sistema

n, l, m ose lokalnog koord. sistema

Telo je u ravnotei pod dejstvom spoljanjih sila

Iseeni deo je u ravnotei, unutranje sile u preseku su u ravnotei sa silama F1 i Fn

Na maloj povrini A unutranja sila je F, a odnos ove dve veliine je srednji napon
na toj povrini

Smanjivanjem povrine A kolinik tei graninoj vrednosti

Ovo je ukupni, totalni napon u taki u presenoj ravni ija je normala n

NAPONI
Odnos unutranje sile F, koja deluje na povrinu preseka
optereenog tela, i veliine ove povrine tei nekoj graninoj
vrednosti, ako se ova povrina smanjuje do beskonano malih
dimenzija, suavajui njenu graninu konturu oko take M.
Granina vrednost ovog odnosa, koja definie intenzitet
unutranjih sila koja deluju na datu povrinu u posmatranoj
taki M je napon.

Ukupni totalni napon se moe razloiti na tri komponente:

U pravcu normale na presek
u ravni presekatangencijalnoj ravni
koji moe da se razloi na komponente
u ravni preseka u pravcima l, m
Ukupni totalni napon:
Intenzitet totalnog napona:

normalni napon n
smiui napon n
nl, nm

UNUTRANJE SILE

F4

F1

F5

F2

F3

II


F6



F1

F2

F3



n

F1


F2

M0

I


R

F3



F1

My

M0

x


F2

Mx

Ty

Tx
N

F3

Mz

R N, T , T , M , M , M
x

komponente R , M 0

X = 0, Y = 0, Z = 0
M = 0, M = 0, M
x

=0

SREDNJI NAPON

M 0

F1
A

n

F2

n,sr

F3

n,sr

F
=
A

F



M
=0
lim
A 0 A

UKUPNI TOTALNI NAPON

M 0

F1
A

n

n

F2


F3






F dF
n = lim
=
dA
A 0 A

F



n
RAZLAGANJE TOTALNOG
NAPONA NA KOMPONENTE

n

nx

n

n = nx + ny


ny


y( j )

x(i )

n = n + n







n = n + nx + ny

n = n n + nx i + ny j

n = ( n , nx , ny )

zy dA

y
My

zy

zx

dA

z z dA

x
y

F1

Mx

Tx

C
Ty

F2

F3

zx dA

Mz

N = z dA
A

Tx = zx dA
A

Ty = zy dA;
A

M x = y z dA
A

M y = x z dA
A

M z = ( zx y zy x ) dA
A

F
n =
A

POMERANJA I DEFORMACIJE
Pod uticajem spoljanjih sila telo se deformie, tj. menja svoj
oblik i zapreminu.
Telo se moe deformisati i zbog promene temperature i vlanosti,
promene svoje strukture.

r = r + s

s
.

vektor pomeranja take

s = u i +v j+wk
u, v i w komponente vektora pomeranja
ili komponentalna pomeranja

POMERANJA I DEFORMACIJE

l
=
l

Dilatacija predstavlja relativno ili specifino izduenje

POMERANJA I DEFORMACIJE

M B MB

.
,
ml,sr = BMA BM A = BM A
2
MB






srednje izduenje za pravac m i srednja promena ugla izmeu pravaca m i l u taki M
m ,sr =

M B MB
m = = lim
,
BM
MB

ml = =

BM A =
BM , A M 2
2
lim

Veliina m= naziva se dilatacija u taki M za pravac m




ml= je klizanje u taki M izmeu pravaca m i l
Klizanje predstavlja promenu prvobitno pravog ugla izraenu u radijanima.

POMERANJA I DEFORMACIJE
Dilatacija je pozitivna ako se duina poveava,
a klizanje je pozitivno ako se smanjuje prav ugao.

Deformacija u okolini neke take M bie poznata ako su

poznate dilatacije i klizanja za sve mogue prave kroz taku.
Skup svih dilatacija i svih klizanja za sve mogue prave kroz
posmatranu taku naziva se stanje deformacije u taki M.
U optem sluaju je stanje deformacije u svakoj taki tela
razliito.

POMERANJA I DEFORMACIJE

Klizanje kod istog smicanja

promena prvobitno pravog ugla izmeu x i y

s
= tg
c

JEDINICE SI SISTEMA INTERNATIONAL STANDARD

Jedinica za napon 1 Pa = 1 N/m2

Vea jedinica 1 MPa = 1 N/mm2

10 MPa = 1 kN/cm2

Dilatacija i klizanje su bezdimenzionalne veliine

OSNOVNE VRSTE NAPREZANJA

Aksijalno naprezanje

Smicanje

Uvijanje

Savijanje

Izvijanje

Zatezanje

Pritisak

Smicanje

Savijanje

VRSTE NAPREZANJA
AKSIJALNO NAPREZANJE
ZATEZANJE

PRITISAK

Aksijalno naprezanje
izazivaju sile koje
deluju u pravcu ose tapa
ili vie sila ija
rezultanta deluje
u pravcu ose tapa.

SMICANJE

Ako deluju samo transverzalne

(poprene sile) naprezanje je isto smicanje.

SAVIJANJE

Ako u preseku deluje samo moment savijanja

naprezanje je isto savijanje.

UVIJANJE - TORZIJA

Ako u preseku deluje samo moment torzije

naprezanje je isto uvijanje torzija.

IZVIJANJE

Ako je tap napregnut aksijalnim silama,

a popreni presek tapa mali u odnosu
na duinu tapa (vitki tapovi)
nastaje izvijanje vlakana.

SAVIJANJE PROSTE GREDE SILAMA

Savijanje i smicanje
U presecima grede postoje momenti savijanja koji izazivaju savijanje.
U presecima grede postoje transverzalne sile koje izazivaju smicanje.

SAVIJANJE KONZOLE SILOM

Savijanje i smicanje
U presecima grede postoje momenti savijanja koji izazivaju savijanje.
U presecima grede postoje transverzalne sile koje izazivaju smicanje.

UVIJANJE KONZOLE SILOM

Savijanje, uvijanje i smicanje
U presecima grede postoje momenti savijanja koji izazivaju savijanje.
U presecima grede postoje momenti uvijanja koji izazivaju uvijanje.
U presecima grede postoje transverzalne sile koje izazivaju smicanje.

64

9.12.2015

Najvanije u ovom poglavlju

ta je zadatak i cilj otpornosti

materijala
ta je napon a ta deformacija
Koje su osnovne vrste naprezanja