Klima

-Klima je niz tipova vremena koji se na jednoj teritoriji

ponavljaju iz godine u godinu, najmanje 10 godina.
-Meteorologija-proucava atmosferske pojave i zakone po kojima
se one desavaju.
-Klimatologija-nauka o klimi, proucava klimu raznih delova
sveta.
Klimatski elementi:
-Sunceva radijacija (zracenje)
- Insolacija (trajanje suncevog sjaja)
-Temperatura
-Vazdusni pritisak
-Vetrovi
-Padavine (ispitivanje vlaznosti)
-Oblacnost
Klimatski faktori:
-Geografska sirina
-Reljef (nadmorska visina i pravac pruzanja planinskih venaca)
-Raspored kopna i mora
-Vetrovi
-Morske struje
-Sastav stena i biljni prekrivac
-Covek (antropogeni faktor)
Klimu odredjuju: temperatura i padavine.

Sunceva radijacija, insolocija i

temperatura vazduha
-Suncevo zracenje ima odlike elektromagnetnog zracenja, ono
je kratkotalasno.
-Atmosfera zadrzava ili apsorbuje 15% zracenje, 30% se odobija
o cestice i kapljice vode i rasipa se u svim pravcima- ta pojava
se naziva difuzna refleksija, zahvaljujuci kojoj se javlja nebesko
plavetnilo ili dnevna svetlost.
-Zagrevanje zemljine povrsine naziva se sumarna radijacija ili
globalno zracenje.
-Zemljino zracenje naziva se teresticko zracenje. Atmosfera se
zagreva o zemljinu povrsinu. Lakse se zagreva kopno, ali se
brze hladi.
-Temperatura vazduha predstavlja toplotno stanje vazduha.
-Instrument za merenje temperature nazivaju se termometri.
Temperatura se meri 3 puta dnevno (7h, 14h, 21h)
-Maksimalna temperatura vazduha je oko 14h, zemlje oko 13h.
-Automatsko merenje temperature 24h se vrsi u termagrafima.
-Temperatura se iskazuje u: -celzijusovim srepenima
-parehartovoj skali (angloskandinavske
drzave)
-kelvinima (istrazivacka merenja)
-U toku dana temperatura je najniza pre izlaska sunca.
-Termicki gradijent je zakonitost da na svakih 100m
temperatura opada za 0.6.
-Temperaturna inverzija je kad temperatura raste sa
nadmorskom visinom (kotlinske oblasti)
-Izoterme su linije koje spajaju mesta sa istim temperaturama.
-Daju se godisnje izoterme i izoterme ekstremnih meseci
(januara i jula)
-Januarske izoterme na severnoj polulopti pokazuju da je toplo
iznad okeana, a hladno iznad kopna. Pol hladnoce nalazi se u
Sibiru sa prosekom od -50, najniza izmerena temperatura je
-77,8.

-Julske izoterme pokazuju da je toplije iznad kopna. U Meksiku

(San Lui) izmerena je temperatura od 57,8. A na Antartiku se
nalazi pol hladnoce -88,3.
-Insolacija je trajanje suncevog sjaja. Najveca je u pustinjama i
stepama (susne oblasti) 3000-4000h godisnje. U Beogradu
2000h godisnje.
-Najmanja je u vlaznim ekvatorijalnim predelima (kisa pada
svaki dan) 1400h.

Vazdusni pritisak
-Vazduh ima svoju tezinu i njome vrsi pritisak na zemljinu
povrsinu. Visina pritiska zavisi od podloge.
-Normalan vazdusni pritisak (u nivou mora) na temperaturi od
0, na 45 severne geografske sirine iznosi 1013 milibara.
-Polje visokog vazdusnog pritiska naziva se anticiklona, a niskog
ciklona.
-Vetar uvek duva iz polja visokog u polje niskog vazdusnog
pritiska (kad je nizak pritisak pada kisa)
-Nizak vazdusni pritisak je oko ekvatora (visoke temperature,
velika vlaznost, suncevi zraci padaju pod uglom od 90, velika
isparavanja.)
-Oko ekvatora jedino postoji uzlazno strujanje vazdusnih masa
(te mase se penju na 2000m, tu se hlade, spustaju i formiraju
polje visokog vazdusnog pritiska)
-Umereni pojas(godisnja doba) okean visok vazdusni pritisak,
kopno nizak-zima
-Polarnici nizak vazdusni pritisak (npr. golfska struja utice i
zagreva to podrucije).
-Polovi visok vazdusni pritisak, nema padavina.
-Pritisak sa visinom opada (na svakih 8,4m pritisak opada za 1
milibar)
-Beograd 997milibara.

Cirkulacija atmosfere
-Cirkulacija atmosfere je strujanje vazduha u atmosferi koje
nastaje kao posledica razlike u vazdusnom pritisku, odnosno,
razlicitog zagrevanja pojedinih delova zemljine povrsine. Ona je
veciti proces.
-Postoje 3 oblika ovih strujanja:
1. Opsta ili planetarna cirkulacija
2. Sekundarna
3. Lokalna ili regionalna cirkulacija
1.Opsta cirkulacija je stalna i traje tokom cele godine. Ona se
raspada na tri dela: Tropska (pasati), vantorpska (zapadni
vetrovi) i polarna (istocni vetrovi).
2.Sekundarnu cirkulaciju izazivaju ciklonska i antociklonska
strujanja, koja nastaju na mestu dodira toplog i hladnog
vazduha. Oni uticu na promenu temperature vazduha,
oblacnost i padavine. Cikloni i anticikloni se neprekidno
smenjuju dolazeci od zapada prema istoku. Pri zemljinoj
povrsini kruzi samo hladan vazduh dok se iznad njega
ravnomerno pasporedjuje topliji.
Cikloni se retko javljaju usamljeni, uglavnom se krecu u
serijama od 5-6 dana. Oni donose nestabilno vreme, praceno
padom temperature vazduha, padavinama i vetrom.
Anticikloni vazduh struji iz njegovog sredista ka periferiji. Imaju
svoje putanje. Obicno donose lepo i toplo vreme, ali zimi moze

doneti tmurno i hladno vreme koje moze potrajati i do nekoliko

nedelja.
3.Lokalna i regionalna cirkulacija zahvata male prostore i javlja
se kao posledica njihovog nejednakog zagrevanja. Lokalni
vetrovi su vezani za malo podrucije, regionalni su monsuni

Vetar
-Vazduh struji od mesta viseg ka mestu nizeg vazdusnog
pritiska.
-Pravac vetra oznacava se prema strani sveta s koje vazduh
struji, odredjuje se pomocu Vildovog vetrokaza.
-Brzina vetra predstavlja put koji cestice vazduha predju u
jednoj sekundi. Meri se anamometrom i izrazava u m/s.
-Jacina vetra predstavlja pritisak koji on vrsi na vertikalnu
povrsinu. Odredjuje se po boforovoj skali, koja ima 13 stepeni.
Stalni vetrovi
-Stalni vetrovi ucestvuju u opstoj cirkulaciji atmosfere. Nazivaju
se i planetarni jer duvaju neprekidno preko zemljine povrsine.
-Pasati su prizemni vetrovi i duvaju u sloju troposfere do
2000m nadmorske visine. Dolaze iz suprotnih oblasti visokog
vazdusnog pritiska i usmereni su ka ekvatoru. Krecu se ka
zapadu tako da postoje severnoistocni i jugoistocni vetrovi.
-Antipasati su visinski vetrovi, koji duvaju iznad pasata i od
ekvatora ka suptropskim oblastima. Krecu se ka istoku tako da
postoje severnozapadni i jugozapadni.

-Zapadni vetrovi duvaju priblizno izmedju 40 i 65g.s.

Vazdusne mase dolaze iz oblasti suptropskog anticiklona. Krecu
se ka istoku, imaju zapadni pravac kretanja.
-Istocni ili polarni vetrovi nastaju kao poledica strujanja
vazduha iz polarnih oblasti visokog vazdusnog pritiska prema
depresijama oko stozernika. Skrecu ka zapadu i dobijaju skoro
istocni pravac.
Periodicni vetrovi
-Periodicni vetrovi su monsuni. Oni zahvataju velike povrsine
kopna i okeana. Zimi duvaju sa kopna koje je tada hladnije i
iznad koga je visi vazdusni pritisak, leti je obrnuto vetrovi
duvaju od mora ka kopnu.
-Razlikuju se dva tipa monsuna:1)Tropski monsuni
2)Vantropski monsuni
1) Tropski monsuni najrazvijeniji su u juznoj i istocnoj AzijiIndiji, Pakistanu, Bangladesu i Indokini. Tokom leta monsun
polazi s Indijskog okeana i predstavlja produzetak juznog
pasata, koji posto predje ekvator menja svoj pravac iz
jugoistocnog u jugozapadni. Vazdusne mase prezasicene
vodenom parom nailaze na planine Gati u Indiji i juzne padine
Himalaja uz koje se izdizu i hlade, vodena para se kondenzuje i
izlucuje se ogromna kolicina kise. U zimskom periodu monsun
duva s rashladjenog kopna iz Pendzaba i podnozija Himalaja
gde se tada obrazuje prostrani anticiklon. Dolazi iz pravca
severoistoka, tako da je to u stvari severni pasat. Zimski
monsun je suv i slabiji od letnjeg, a kisu donosi jedino ako
prelazi preko mora.
2)Vantropski monsuni se najtipicniji na Dalekom istoku- u
Japanu istocnom Sibiru i istocnoj Kini. Na dalekom istoku letnji
monsun duva sa severozapadnog Pacifika donoseci obimne
padavine.
Lokalni vetrovi:
-Kosava
-Bura
-Jugo ili siroko
-Fen

-Tornado

Padavine
-Isparavanje je proces prelaska vode iz tecnog u cvrsto stanje.
Na intenzitet isparavanja uticu: temperatura, vetar, vlaznost i
povrsina.
-Kolicina vodene pare je promenljiva. Ako temperatura raste
vazduh moze da ima vodenu paru, a ako temperatura pada
jedan deo vodene pare prelazi u tecno stanje (kondenzuje se).
-Pokazatelji vlaznosti vazduha su 1)apsolutna vlazost
2)relativna vlaznost.
-Relativna vlaznost pokazuje stepen zasicenosti vazduha
vodenom parom i izrazava se u procentima. Ako je vlaznost
100% to znaci da je vazduh potpuno zasicen, ako je 0% to znaci
da je vazduh suv.
-Relativna vlaznost po toplotnim pojasevima (retko se koristi)
-Magla je prizeman oblak koji nastaje kondenzacijom vodene
pare u prizemnom sloju atmosfere.
-Oblaci su skupovi vodenih kapljica i leda nastali u atmosferi
(kondenzacijom i sublimacijom)
-Po obliku oblaci se dela na: 1)Gomilaste- kumulusi

2)Perjasto pramenasti-cirusi
3)Slojeviti-stratusi
-Posebna grupa oblaka su kisni oblaci:
1)Kumulonimbusi- tamni oblaci iz kojih se izlucuju pljuskovite
kise pracene nepogodama
2)Nimbostratusi- tamnosivi oblaci koji donose dugotrajnu kisu ili
sneg
- Padavine su svi oblici kondenzovane ili sublinovane vodene
pare.
-Dele se na: 1)Niske padavine (rosa, slana, inje, poledica)
2) Visoke padavine (kisa, sneg, grad)
-Najvise padavina u proseku imaju ublasti oko ekvatora 23000mm, a najmanje oko povratnika.
-Mesto sa najvisom kolicinom padavina je Carapundzi u Indiji 12
600mm
-Iduci od izvora vlaznosti ka kontinentalnim delovima kolicina
vlaznosti se smanjuje.
-Male kolicine padavina su i u polarnim predelima zbog visokog
vazdu. pritiska.

Vreme
-Vreme je trenutno stanje atmosfere iznad odredjenog mesta i
formira se u zavisnosti od vazdusnih masa koje donose svoje
fizicke osobine iz oblasti gde se gormiraju (izvrsna oblast)
-Prema povrsini gde su nastale dele se na: 1) Kontinentalne
2)Okeanske
-U zavisnosti od izvprisne oblasti dele se na:
1) Aticke i antarticke
2) Vazdusne mase visih geografskih sirina
3) Tropske
4) Ekvatorske
-Vazdusne mase uzimaju ogromne prostore (do 2 miliona km 2).
Linija dodira dve razlicite mase naziva se vazdusni front.
-Kad hladniji vazduh kao tezi prodre u oblast toplog vazduha
povlaci se i topliji vazduh se naglo izdize, dolazi do
kondenzacije, nastaju obimne padavine i zahladjenje.

-Cesto usled naglog izdizanja vazduha (pogotovo pregrejanog)

nastaju nepogode. Prvo se stvore tamni olujni oblaci, zbog jakih
uzlaznih sutujanja u ovom oblaku se stvara ili nagomilava
pozitivan ili negativan elektricitet. U odredjenom trenutku
dolazi do praznjenja elektriciteta i ta pojava naziva se munja.
Zvucni talas grmaljavina, a grom udar munje u zemlju
(predmet).

Klima
-Razlikujemo toplotne i klimatse pojaseve.
-Kada se govori o toplotnim pojasevima , govori se o
geografskoj sirini i uglom pod kojim padaju suncevi zraci.
-Klimatske pojaseve prate dva glavna elementa vremena,
temperatura i padavine. Izdvajamo 4 glavna klimatska pojasa i
2 prelzna.
-U svakom klimatskom pojasu izdvaja se planinski tip klime.
Njegove odlike: Zime su duge i hladne sa velikom kolicinom
padavina (snega), a leta kratka i sveza.
-Glavni klimatski pojasevi:
1) Ekvatorijalni
2) Tropski
3) Umereni
4) Polarni
- Prelazni:

1) Suptropski
2) Supolarni
Ekvatorski pojas
Zastupljen u oblastima do 10 severne i juzne geografske sirine
(Malajsko- Filipinski arhipelag
basen Konga
Amazonija)
Odlike: -Temperatura ujednacena tokom cele godine (24-28)
-Velika kolicina padavina 2-3000mm, velika vlaznost