Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Ervin Panofski Ikonoloske Studije IV

    Uploaded by

    Филип Филип
    12 views23 pages
    a

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    a

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    12 views23 pages

    Ervin Panofski Ikonoloske Studije IV

    Uploaded by

    Филип Филип
    a

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 23
    134 ERVIN PANOFSK! sansnih ideja, potpuno u saglasnosti_sa teorijom o Veit! i afski izvori predstav énicam? Tri Gracije_kao_nesto »dvorkinjami nui Venera, u tom Ste oga éega je Venera Dili aplocuju trojaki vid Ves: njihova tra koji neposredno uksWU ka izmedu ove dve interpretacije or zmedu SI 6. NEOPLATONISTICKI POKRET I MIKELANDELO éim bi makar samo jednom video tuda dela, on ih je savreno pamtio i mogao njima da se sluzi na takav nadin da jedva iko to ikad primet rezultati ne izgledaju nist manje ,,mikelandelovski"” nego nje- mostaina ostvarenja. U stvari, poredenje izmedu Mikel- prototipova pomaze nam posebno da uotimo izvesne kompozicione principe koji su sasvim njegovi i koji su ostali suStinski neizmenjeni sve dok ERVIN, PANOFSKI «1 sa belvederskim torzom; eritrejskut ve Mladosti Mojsijeve iy aa orteZa Fr. 157 sa jednom scenom iz Sinjo- Madonu na S fima; ili izv im Kreusom Koja se pojavijuje na i svim ovim slucajevima, skoro bez jedeée izmene: nja i odstranjivanjem izbotina, jedi- jednu kompaktau ‘olnog prostora. Mikelan: moze skot Zatvaranjem udub) . ikovi ili skupine konden: Tnasu, Koja se strogo izdvaja iz, ok jobornia tvrdnja da se dobra sl ‘se ne polomi, mada apol jegovog um na dvodimenzionalan posredno pruza jedna : aatrana sa jedne utvt- aSu paznju na trodimenzio- re se u oba slucaja rai ikuju i acke gled nalnu punocu, Mikelandelove figu ram hovih prototipova ostrom akcentuaeijom onoe Se se moglo nazval praveima prostora” horizontalnim i e da se je s prednjom ravni pod uglom naghasak hor im i ver- ortogonalnim ravnima, fi vise zna- ase pt Ortogonalizuju (to jest da ses ‘od devedeset stepeni). Jos ve i frontalni ’njim_sistemom koordinata. ma deluje, medutim, ne izgleda odreden jednim unut ) Strogost ovog pravouglog si OHS ee kao dinamigan_princip. Dok su neki Kosi me i, drugi su zadréani i naglasak im Je dat Sstrim kontrastiranjem. sa osnovnim praveiimd Pored toga, onuastistupa mesto antitezi izmedu dveju potoving, siren je jedna ,czatvorena’” i nepokretna, a Grveh »00 oo ee Moureina, a vrlo Seti su i uglovi od, Cetrdeoct pet [NDOPLATONISTICKI POKRET 1 MIKELANDS 137 prave linije i ravne 1e povrsine su, tak ee 0 rei, m skulpturama ovi ki ijenicom da_unutr: lane dalje aostreni izvedeno prodi Direrovom ili Rat organskih formi ve koje protivreti ok Interesantno je, 10, walt . kao proveru, napraviti : mace Mikanelovih dela rokama niegouih tbe i podruzavalaa i transfornacie prototpovs w Mikstnde- . Tzgleda da imitatori neprestano odstranjuju sanse/su, po pravilu, izgradeni ok tele oe Koja sluzi kao stozer za aoboden, a oa ae eS te) arlice | udova. Njihova sloboda z n lana u skladu sa onim 5 brand nazvao princip Refiefans io seRa ieee protumacio kao opSti zakon umetnosti, dok j Je on pogresno posebno pravilo, primeni Je to samo jedno ‘ako da bi posma- 1uom radenot > a meee rote aaa vaflaya Sea SuCiEN etimetsaae iieiloee : ja nazvao ,dvodimenzionalnim obrascem’: Oa 0 prvo, tako da pruza harmoi ‘od posmatraéa se ne a % s otekuje da nadoknadi staljju u pokret sopstvenu imaginaiu, vet mu se sika esloboden preteranih, skracivania,”preka oka pid Otadalje, we cotcickorn pogieta: ecu ses aa . le ERVIN PANOFSKI renesanse pre reljef nego ,,zaobljen” predmet, tako da sasvim zasto je Leor prikazuje Nasuprot tome,Lmaniristi¢ka figura serpentinata’\ sto ne begava, vee zapravo olkriva ono Sto je Hildebrand a des Kubi Izvijenosti i perspektive ., jedhog $ obzirom da je svaki od glavnih predstavnika ovoga oseéa prinuden di i period } iékom principu ,.m g vida” skulpture!"}barokn princin. jednog vida, inschauung Nasuprot mani Jato rado nazvao, ,,obtine 10 da_ pono_uspo: al_na koji nas vise ne nagone da se okr So su plastigne jedinice zaravnjene, kao da su saobraene ino} ravni, vec zato Sto su stopljene sa okolnim jednu koherentnu vizuelnu sliku, koja je dvodi- nom dozivijaju; ona nije fldichenhaft u smislu objektivne kon- 0 ovih vidova podjednako zanimijiv i, s druge strane, pod- 9 u_odnosu na arhitektonsku 1) nego beskrajnost 0 aspekata, kao Sto je to sluéaj sa_maniristickim delima slitne vise. a, fraziKuje se od na\ po { uz. nekoliko sasvim opravdanih izuzetaka'', nagone di a_jedan dominantan koji razlikuje od baroka, po fa na subjektivnom ivljaju, vet na objektivnoj frontalizaci zrele renesanse raz! reljefa. Mikelan- ase harmonicnosti dvodime: njegovih figura u izvesnim sluéajes ¢ak nadmasuje njihovu Sirinu. On. ,muéi” posmatraga ne nago- neti ga da se okreée oko figure veé, Sto je mnogo efektnije, zaustavijajuéi ga ispred masa koje izgledaju_prikovane za zid 1 kakvoj borbu sila itka figura serpentinata, prizajuéi ono Sto sam ja 5 toji od jedne meke iezati do bilo koje duzine i ivi u bilo kom pravcu. Ona izaziva Ine situacije, koja bi se, medutim, mo} iénu ravnotezu, kad bi tom bescilinom mnogost odsutna. Naprotiv, svaka njegova podredena je jednom_volumetrij- temu_skoro egipatske strogosti, Medutim, éinjenica~ da je ovaj volumetrijski sistem nametnut organizmima potpuno amy [ERVIN PANOFSKI ne-egipatske vitalnosti stvara utisak vet cess st vecnog_unutrasnjex_su- Kaba. Upravo tu unui Boru, a ne PURER ; li srovagrée O° ges rover: | neskladna kompo: Mikelandelovil ira'®, Nijihhova nesreénost je sustinsk: inska_i_neumitna, kod njihovih maniristi¢kih paralela ona pearunt? ae, Nesumnjivo je da je u atmo neka kultura malaise, kao rezultat nedavnog ednjovekovnog hriséanstva i ki ; 1 stv sicizn Die ovi ne izrazavaju samo ovu nel Scie emene store sivace: nt pate od_samog_ liudskoz ikustia, Neuro okovani on nyu slant da se oslobode psva, nevidljvog i neizbeznog wisto vreme, Kako se borba zzoirava nov bunt rate: powremen Je dosegnuta tacka Slamanja, tako da njihove vitalne energie malaksavaju. Cak ime fizitke zapreke, kao sto je vojnicima kaéinske bitke, njihovi po- Sto su do kraja izvedeni, a njthova aia ae psu do Kr f a izvijanja i mu- Brunette ileal -ne-dovose do. eektivne cije, a kamoli do promene polozaja. Savrs ee roe z reno mirovanie, ; sto’ toliko je odsutno iz Mikelandelovog ore ap ern alee, Dok tijumflat pokret miadog edi iz skupine Pobda 173), pa ak i osudujuc Pokret usa Hsia i Stung suda, izgleda, obuzda misdona set, stavovi spokojstva ne supers ih é veé krajnju iscrpenost, mrivatku_obamrlost, eee vee kr i, povremenu. aes figure nisu:oncipirane w odnosu prema jo} osama oi xt ‘odnosu na povrsine jednog pravo- aonog oki, pri emu bl izbijaju iz. kamensi|kao iz vode ujedom su kos agano su On su oblikovani puivem karakteristiénih senégenja koja, Cak i na crtezu, lite : © su zatvorent u granice svoj plastgne mase, teat etapa rosa 8 yh Speruia tigtise _unutasno bor lt ka wlan tim is i paralisu jedna drugu. Svi ovi stilski principi i thhnitke osobenosti imaju ui ISTICKI POKRET 1 MIKELANDELO porta oni ukazuju na samu_sustinu vige nego formalni znataj: Mikelandelove lignosti ‘Oni otkrivaju skoro totemistidko osecane rodenog vajara. Koji je odbijao da nazove skulpturon ‘svako delo stvoreno “per via di porre’ ™(modelovanje w glni ii vosku) umesto. "fe forza di levare” (direktno rezanie ¥ “tvrdom, planinskom Ka: enu”)!* i Koji je bio mesrecan kad jp nekom rezbarenom emadu mermera pretilo unistenje’”. Os! pruzaju vizuelan Hott zolaciie coveka Koji se povlatio od dodira sa {judima 7 Gija je sklonost prema osobtuma ioe Pe bila dovoljno 1 i sa umrtvi, pa ipak nedovoljno samy da_zameni Sripitajene oblike Hubavi's. Oni, najzad odrazavaju uverenia jednog platoniste Obilato prisustvo__.platonistickih” délovo} posit vee su primetili njegow! Savio: ici!?, a moder- fra nauka je to skoro jednodusno potvrdila®®. Istina, Gak nt yinavanje Dantea na Tirentinae, die obozavanje i studiozno Pe feminiscencijama na Petrar- ede poslovicno’” i Eiji spisi vive ku, nije mogao da spreci da mu misao i jezik budu obojent prediiginovskim elementima. "Ta primesa, medutim, zanemar- va je u poredenju sa vaznoscy Gistog neoplatonizma, st jist je ovaj Policijanov wseik dosao u dere Kao deta. witrané njegovo ozbiljno studiranje Danieore Bosanstvene Komedije produbilo mu je interesovanst za_uvenja mpstiéke akademije”. Niko tada nue Gitao Dantea bez nekog Komentara. A od deset ili jedanaest ‘danja Dantea, Stampaniby pre_1500. godine, devet Je snabdeveno kamentarom Kristo Pera Tandina, wu kome je_svaki pesnikoy stih_tumagen na neoplatonisti¢kim osnovama 1 ppovezivan sa teorijama postay= fjenim u drugim Landinovith spe ima, Znamo da je ovaj KO- mentar Mikelandelu bio isto tako dobro poznat kao i sam Mea feksi”; a postoji velika verovatnoes do Je takode poznavao, ako la na latinskom, ono Pikov ne Ficinova del povnentar, pisan na italjjanskom, Benivienijevoe dela Canzona d’ Amore qe Gv0 nije nimalo neobitno. Kod nekos, italijanskog, eanaestog veka lnkSe je abjasniti prisutnost neoplt- eg PORT emocionalna iskustva, koja dostizu i prema Tomazu Kay; a drugi bash piletiiom Kolonom, bila su bliska pojmu Platonske ljubavi, uw njenom najeistijem smistis Dok Je neopla iguistitko verovanje u..prisutnost duhovnog u materijainom’ ‘nog i mutnog obli Sasvim se slagao sa onim, 'vim epikurejcem medu mnogim ‘0 Lukrecije, tako bi se Mik ravim ijan- i neravni, razlikuju od milozvué- vremenika po tome sto njegovim umet- te8koj “seoltura etost blok-formom daju nje — a istovremeno dobijaju i iz. onko znatenje — pesmama u kojima on ponovo Plotinovo alegori¢no tum: se iz jogunastog kamena iSéupa -individualna, ili éak natprirod: ne mi puter Nad- lepota njegovih figura, koje jasno odredene emocije26, Vein Maslovitost transa ili sjaj ushicenja Jednog “furor divinus''-a, odratava — aw isto yreme i came dobija izraz onae'o neoplatonisticko uverenje da ono sto zanesena dace obotava u .ogledalu” pojedinagnih oblika i duhoman osobi- isvetom, koje je sustinsko esjaja bozanske ada nZone {) a eznjom”, i koju moze privee: ‘della carne ancor vestita”™. A kada Kao Sto su govorili i govorige mnogi 17 tela kao. “carcer terreno”, .zemno} tam. n andalu metaforu izvodi u figcvitim postavkama borbe ii poraza. Njesove figure simbo- eat iZ-Ok9va nari lizuju borby koju vodi dus rp Meda m, njihova Dlastitna iolovanoytsugerse ae Adit nihove tarinige, Od znaéaja je Gnjenica da delov protivnik j u 2 igure isto toliko indelove Si sfmato-princip izmiraje nu masu dua se ne nalazi-u okovima tela, Vet_lo — i, preciznije rofeno, ~kvintessncyar’ “njego- Sr nh elemenata — lezi u ropstvu duse, Za Leora, due, koanttt Oslobodente i vraéanje u prvobitnu postoibing th Koia se, prema neoplatonistickom Verovanju, mone vra- telo prestane da je slobadanje i povratak ko su {iti onamo otkuda je dosia onda kad zatvara tome, smrt znagi ini ovih elemenata, koji se oslobadaju onda a prestane da ih dr "kaze Leo- 2clia za oslobadanjem i v ¢ prvo- Gino stanje sliéna je nagonu koji tera nogne lentine wa eh g Covek koji se, pun stalne de2nje i madosti: yout uvek novom rolecu, uvek novom letu, uvek novim’meseeime 5 novim . 144 ERVIN Ist POKRET 1 MIKELANDELO 145 Razuma i Culnosti” (sl. 107), Tamo gde Bandine! zmislja personifikacije, da bi protumacio suptinije om neoplatonis- reakeija, Grobnigna umetnost ponen9 podinje da se usred- ticke teorije, Mikelandelo se obraca neoplatonizmu, trazeci sreduje na buducnost, umesto n proslost. Medutim, buduénost eer pole tudskog Zivota i sudbine, onako kako ih je recta shyata, kao prelaz. wv jedni. po/PuDe drugaciju oblast postojanja, ane kao obiean. pastavak zemaljskog. Zivota U nbolizam posebno se uotava U Peenosti, Dok je egipatska grobnicns Tumetnost bila magi¢no ¢ Li Kapeli Medicis. Naime, jos od najranijes veenostKoje Je snabdevalo mrive njihovin iakim sposob- doba ljudske istorije, grobniéna ‘umetnost je ispoljavala cove nostima i materijalmim dobrima, pozno-anticka 1 rano-hris- Kova metafizicka uverenja direktnije 1 J} isnije od bilo kog éanska grobniéna umetnost ‘stvarala je simbole koji su ante’ drugog oblika umetnickog izrazavan 3, povali spasenie njihove duse. Umesto magile veeni Zivot je Stari Egipéani su radije Zcleli da mrtvima obezbede buduc- enje niliorada, i on je smatran ne ovekovetenven ‘ajem besmrine duse ideju direktno izrazavaju SPO- ost, nego Sto skriv Zivot. Pogrebne statue 1 stvarne licnosti Vee uzev 1 za cil} da obezbede U paganskim slutajevima ov i od Hjudskog oka, im pokojnicima sve potrepstine buduéeg Zivota: obilje hrane 5 menici kao Sto su sarcophagi ‘elipeati, na Kojima likove Mr piga, robove, zadovolistva lova i ribolova i, pre svega, jedno Vih, okruzene jednim kruzicem ‘omotom, nose u visinl Pe stivo tclo. Ka, lutajuGi duh mrtvib, treba da tude u grob- Viktoriie. ene, Jemno sugerisepredstav anf bahantssy 2! rea eror tajna vrata, uvuce se u statuu da bi je Kovistty kao prikladnih mitova, kakvi st ont Ganimedu, Endimionw, rice fase Zvih judi upotrebljavaju njihova tela, dob slike na Meleagru ili Prometgju.| Rano-hris rnska umetnost, ako je sie cifreba da oZive nekim magignim putem, da 6 sluzile Mola da prihvati oba ova sredstva. © jedina razlika je U Zeljama svojih gospodara. Sama nepomitnos’ ‘egipatskih sta- meet go Viktorije zamenjuju Andeli i 50 hhriscanske seene i tua svedodi o tome da one nisu namenjen® portret jud- | ‘simboli zauzimaju mesto paganskib. Cak portreti u prirodno} skog biéa obdarenog pravim Zivotom. ‘vee obnavijanju Cove Neligini, nadeni na afri¢kim sleet anticipuju buduénost, Telec Koje veéno eka da ga neka magiéna sila 021 ey da slave uspomenu na proslost; HAT se prikazuju avili Zivotom na zemlji nego Zivotom | Kao granies, testo jz simbole Spasenyiy kao sto su ptice, ida svoje mrive salranjujy, wmesto ribe, jaganjet il svetnjae! preokrenuli su ovo stanoviste. Greka ret Gitavih nekoliko vekova_ hriséanska grobnigna umetnost 1 Pio znaéi: spomenik: tako je Klasiéna zdezavala se od slikanja_ proslog Zivor® mrivih, naravno St grobnica postala retrosp jzuzetkom dela svetaca, Cit grobovi su pre predstavljali kapele co patska_umetnost gradenja grobnica ily wrego grobnice i simboliene aluzie ne dsobine i dela dostojna fa Aticki stelai prikazuju junake Kako spomena sa jednog éisto crkvenog ‘stanovista. Na grobnicama ratnike kako ginu u borbi, Zene kako erkvenih dobrotvora obiéno bi bio predstavijen mali model pobedujt neprijate se oprastaju od muZevs nna poslednje puto- Cikve koju su sagradili®s; vei biskuph Dili bi na grobnicama vi jeda govac mogao je ponovo da predstavijeni_ kako svojim stapom probadaju neki simbol prozivi etape sopstvene karijere po reliefima na vom sarko- Peta ily Neverstva®, Predstaviti kakvos milosrdnog sveste- fagu’”. | nika za kojim 2ale prosjaci koje je ovaj Gitavog Zivota poma 0 Sa opadanjem. Klasiéne civilizacije 1 istovremenit prodi- {alika 134) bio je vrbunae dozvoljene ‘lorifikacije prema stan- ranjem orijentanih religija moze se zapaziti jedn interesantna “Jardima vazeéim oko 1200. godine. JA f ‘pauperibu ih za monumentalne gotske ozidane grobnice, ‘obiéno poznate pod nazivor prvobitno izvedenih iz grobnica-nisa, podjednako ra pagansko i u rano-hriscansko doba, bila je da daju vid! koju je razvila teologija zrelog (en u jedno zasvodeno udubljenje ik Device Marije, cesto pragen specijalni koji okruz to udubljenje prikazuje uzdizanje duse u obliku jedne mal Ijudske figure koj vu struktury kr Kada je opsteprihvagena, a Dovani Pizano je utro pul , recimo, Gesto podizu zavese sa nauznak polo- esto Sto dizu lik duse i time istiskuju 1k su-U kasnijim primerima izba- boga-oca*?, Opsti raspored, ad gotske forme bivaju sanse, fovea Jedina fundamentalna promena, koja ukazuje na jedno novo igko” oseéanje, bilo je postepeno unosenje biograf- og) elementa, S10 se moze zapaziti tokom Statue u prirodnoj veliini, koje portretisu vu lignost, smeStene su iznad njegove nauznak ili je éak zamenjuju*?. Tome se dodaju Vrl kasnije, Slobodne Umetnosti da bi se slavio pokojnikov karak- ter {njegova ostvarenja. Na reljefima koji ukraSavaju sat ofage mogu se izmedu svojih duhovnih i svetovnih savetnikat? videti prinéevi na prestolu, a ak su i bolonjski profesori, pre nego Sto su pringevi bili na ovaj naéin pofastvovani, nasto- eon Ku drugoj i predstave sim| njene su_predstavljanjem_pojedinadi kao Sto su, re ha njegovor litnog karakte seene iz Zivoia biskupa Simonea Sal : obnova jedne tendencij Gesto ogranigena na obiéne dodatke osv. Je sasvim uw okvirima hy kao Sto su pompezni spomenii porodice Sk iznad svetovnih odenje jednog pravog Su taurilia Zrtvovanja, predstayljei je jednog pravog Si almosferi®, jo redi Petnaesti vek je, narc&ito da u korist dostojanstvene jednostavnc fie Eak ograniti sloze Getrnaestog veka; Slave ne pojavijuje u grobniénoj umetnos samog krajat zrele renesanse*'. U stvari jonajbolieg perioda”, ka svojom uzdréano8éu nego razmetljivoscu. kojima je ceo Zivot sioniraju posmatraga 147 tre¢oj deceniji Getrnaestog veka dogadaja, Wve to klasi¢nom ruhu i irenci, pokazivao tendenciju ‘istote konstruk- ikonografiju raskoSnih. grobnica iz vrhunae u Bernardo-Roselinovom 444), dok se klasiéne teme, hriséansku interpretaciju, podinju prve znake razmetljivosti. eee 148 envi PANOFSKI projekte — ,,koji nadmasuju sve drevne carske grobove svo- jom lepotom i ponositoSéu, bogatstvom ornamentacije i obi- pre nego sumornu gradevinu na krajtt po fignutu u San Pjetro u Vinkoli®. Prema prvom projektu (1505) grob je bio spomenik u sl. bodnom prostoru, impresivnih dimenzija (12-18 lakata, 7,20 m x 10,80 m), sa jednom ovalnom prostorijom za pogreb aénjosti. Donji sprat spomenika bio je sa spoljasnje strane ukrasen dugim nizom niga, a u svakoj od njih bila je smestena po jedna skupina Pobeda, i ; ka kipa. odnosno . Vita Activa i Vira Comemplativa. Do. druge plat se jedna tepenasta piramida koja je sluzila kao osnova za dva Andela iva area (koveeg) ili bara S ka), a Sto je verovatno sella gesta- sa likom pape u sedecem stavu'*. Jedan od Andela se sto je papina duSa primljena medu blagoslovene duhove’ kao da tuguje Sto je svet ostao bez takvog Coveka”*’. Pored ,,preko cetrdeset” mermernih kipova (st bio je verovatno éetrde- sed sedam), grob je bio ukraSen mnogim dekorativnim skulp- turama i nekolikim (verovatno ih je bilo Sest) bronzanim reljefima, na kojima su bila predstavljena ,.dela tako velikog prvosvestenika” (slike 131, 132). Godine 1513. posle papine smrti, reSeno je da se spomenik pretori u jedan Cudan.hibrid izmedu_mauzoleja i ozidane grobnice, uedignut u visinu 7,70 m. Ikonografski_ program postao je jos sloeniji, Dok je donja zona ostala prakticno hepromenjena, izuzev izmene proporcija i onog Sto to pov za sobom, broj statua na platformi poveéan je na Sest, a sta- jale su jedna prema drugoj pod pravim ugiom, umesto di gonalno, kao ranije*®. Na jednom velikom katafalku videla se slika pape, koga su podupirala Getiri andela, dvojica kod glave i dvojica kod nogu. Ovu skupinu natkriljuje jedna visoka apsida (cupelletta), koja izlazi iz zida. Ona je zaklanjala pet Mojpije i NEOPLATONISTICK! POKRET 1 MIKELANDELO ko velikih kipova, jednu Madonu, i, verovatno, éetiri Sveca. S druge strane, broj reljefa smanjen je na tri, po jedan u centra Svakog proéelja. U vezi sa ovim drugim planom tokom nared~ nih godina izradeni su Mojsije (namenjen desnom prednjem inamenjena levom prednjem u Luvru), a arhitektonske delove koyi joS uvek sadinja Pjetru_u Vinkoli dovrsio je jedan vest zida 135, 136, 137). Godina 1516. oznaéava_podetak_jednog_tuznog_procesa redukeije. Ono Sto je nekada bilo trodimenzionalna grade- vina sada je dobilo skoro oblik ozidane grobnice, tri metra visine, Donja zona rayno, nepro- njena. covane gornje strukture, zamisljene 1513. godine, odu sdonjim. Niegov sredisni elemenat bila je ni8a sa papom koga nose andeli, ali je njihov broj bio ponovo sveden na dva: njegovi botni delovi imali su manje niSe sa statuama u sede- éem stavu, iznad Kojih su stajali reljefi u obliku kvadrata Godine 1526. ovaj srednji projekat reduciran je na jednosta- yan, tist i ozidan grob, au jednom ugovoru iz 1532. godine zamisljenom 1516. godine, aranzman koji se ogito mnogo ne razlikuje od sadaSnje gra- devine. Ne uzimajuci u obzir sliku pape, sada polozenu na njegov sarkofag, broj statua koje je Mikelandelo trebalo da uradi sveden jedna Sibila, jedan Prorok, jedna Ma- dona, Mojsije — sada premeSten u sredinu donje zone — i dva Roba iz Luvra. Njihovo ukljucivanje bilo je otigledan pis-aller oni su ukljuceni samo zato Sto su slucajno bili zavrseni i zato nigeg drugog da ispuni nise s obe strane Mojsija oni se vise nisu uklapali u program, tako da lako moZemo shvatiti zasto je, posle deset godina, Mikelandelo sam predlozio da ih potpuno ukloni i zameni likovima Rahele i Lee, koji simbolizuju kontemplatiyan i aktivan_Zivot.,U ‘ovom obliku je grob i sagraden izmedu 1542. i 1545. godine, . koji se sada i skupina Pobeda u Palac © najherojskijoj epizodi onoga sto Kondivi ragedia della Sepoltura®® eee ay Papa bi usao u od strane Rado: dela besmrini konavno, i jedne i druge*'; a skupine u Pobede u bukvalnom, a ne u prenosnom smisu. — Paipak bi ovu grobnicu bilo pogresno tumai sama ideja 0 jednom pravom mauzoleju sa pogrebniom rostorjom u_unuttabno om. st-spolne strane, ‘(ina u sebi neveg ,,paganskog”. Plastiéna dekorativnost mobda ii pod uticajem Svodova Konstantina i Septimija Severa NEOPLATONISTICK! POKRET 1 MIKELANDELO Ist koja je upravo bila zavréena kada je Mikefandelo Firence za Rim; a kontradiktorne i pune snebivanj grata sasvim dobro odrazavaju javno mnjenje toga doba. dokazi da Grobnica Julija 11 nikako nije mogkt * prvo, andeli koji nose papu do njegovog vetnog srebivalista, Sto o¥igledno predstavija razvijanje jednog n {oji Se neprestano stece u grobniénoj umetnosti drugo, betiri koji su_pred oblasti_ koja je iznad fia. Ova oblast, medu- ‘0. jednoj iri gigantske figure, s obzirom da su smes Fe 7one sa Robovima i Pobedama i najvise sk Zemialiske 1 nebeske sfere. Zahvaljujuci njima apoteoza fagleda ne Kao imenadna i Cudesna transtormacija, ne} postépeno i bezmalo prirodno uzdizanje; drugim recima, ne kao_vaskrsnuée_u smi s jeu smislu neoplatonisticke filozofye™*. mnako kako ga je for= mulisao Landino, vita a se, dva puta ka bogu, mada je uslov za kontemp! 152 ERVIN PANOFSKE (Gi kao najistaknutije pri (fitem sao sens akc (ve poral cclieoet pep matiol u toku syogZivolanazemiji. ‘Naime, mada Mojsije Peele cor a ere \dar pre nego A ; akode video ; (@ Mikelandelo ga je predstavio iu dition tote on {_ nadahnutog proroka. U svetlu Ginjenice eu Sesdestom vekt re¢ ,,kontemplativan” pocela da se upotrebljava kao neo} TeSine i vode Jevreja, prikazano; na kome se ogleda svetlost pravednisi proma Miksland! {oS uvek popularna koncey i ar pcija da je Mojsije, posto je i da je bas hteo da skoti koja nikada ne bi koje Ee bilo predodredeno. Mikel nista drugo izuzev onoga Sto st la bozanske svetlos Spot nego Ono naiprirodno uzbudenje koj uzbu > koje, da ~skamenjava i skoro_uniitava telo, a_istoyremeno iranslunarnog sveta. Sledstveno tome, dekoracija na_donjem. 4 papina liéna dostignués, w isto vreme simbo~ Sle Zemaljski Zivot po sebi > Znavenje Pobeda i Zarobl :naéenje Pobeda i Zaroblje kom slugaju ogranifeno’ na pobednigkt simbotk w wom an ako a svrha da ucine yerovatnom jednu izrazito [NBOPLATONISTICR! POKRET 1 MIKELANDELO 153 kao Sto je to sluéaj na vee pomeinuto} tragu iz Sesnaestog veka, ako ne i neo} prvenstveno suge- pre nego-kakay / skupina Pobeda odista. n Vingenco Danti jue ir Postenja nad Nepostenjems a ju je prelvorio u Borbu izmedu Vrline | Po- roka; a Karavado, sa ironiénim obrtom najnedragovoljnijez jo ju je u ilustraciju po- slovice / ovani Robovi takode st ja ‘nati renesansi. KoriSeni su kao simbol neprepo! Loja dr¥e u ropstvu njene pritodne ?elje, Naiveroy ‘se oni u ovom svojstvu ju na bazendicu sa svetom. Vvodicom u Sijenskoj katedrali del iu -Antonija Federigija, koje Se opravdano _smatra skromnim pretetom Tulijevog proba ye litno srednjovekovnim svecnjacima”, on SIM kan hriganski univerzum koji, zasnovah na cet He ey osionjen na zemiju (kornjaée), biva dignu) Stanja vrline (sveta vodica) preko stanj i paganizma (buerania). Pored toga. na jedno), Bf: 17) Kristofora Robe 39) prikazan je kont slobodnog ljudskog dul iene Ijudske priro staloze nstyeno neosetljiv na dojku; ova druga vezama je i gréi se wagon “Mikelandelovi. Robovi,_medutim, imaiu ietng posebni _Taatenie, Vet dugo vremena je poznato da Roba Koji umit perstira prati lik jednog majmuna, Koji se i2die Kamene mase, pa se smatra da bi_ ovaj vo tumacenje bilo bi u saglasnosti sa ik Janta, kao st Kondivijevom tvrdnjom da su robov ili person! 1st Ruin Pa fikacije Umetnosti; medutim, ono se ne slaze sa Zinjenicom da je ovlasno razliku izmedu pojedinih Robova, veé on mora biti |. Gija je svrha da osvetli znagenje Robova. — bilo jc. Sanju od bilo koje druge immillima nostri), m u Goveku, pozude, pol Sirem moguéem smi Robova, na koji ukazuje majmut Ovo dovodi ut seéanje Sinjenicu da su_neoplator iz Disu” commune cum brutis: onu koja je. Goveku zit ca sam injama. Sa ove taéke gledist 7 jednigka sa nemustim i oznagavaju Nizu_Dusu savrSeno su logiéni atribu (tmuni koi vezanih zarobljenika. PoSto su evant a herme na Kojima se i2- razava sama materija, Robovi sim! iko ; ovaj se Zva0 okovi"™!, Nekoliko regenica, kojima nesreéno ino opi Ge nje duse nakon njenog pada u materijalni svet, mogle bi da _ 1, Kojih je prvo- radeset, u raznim polozajima koji oda. (nije potrebno naglasavat da Rob koji : Ako jedna mala para” © parafraza Mikelandelovih Robo: lo dab nulost umire™ iz Luvra u stvari ne umit (Figino govori o dejstvima humor melar mentalno zdravl joze toliko toga da nam ura i tek mora nebeska dusa da se promeni od svog prvobitnog stanja, kada tela?. naSa uzvigena duSa osudena da dejstvuje u nedost iva u vetnom nemiru bacan gore-d iwvek je ud; tako da nasi pokreti, d do rriogla ih, sm + Ako Robovi personifikuju Ijudsku dusu z Jom izato: us a shun sonifikuju pr ‘est Hiuds! slobodnom stanju, sposobnu da putem razuma previada niska 20 dopunjavaju, kako bi Naime, same pobede razuma, mada vredne da se hvale i slave u sceniénim reljefima na kojima su predstavliena papina st. Zemalski , setimo se, Zivot u pal __Trajna pobeda moze se ostvariti jedino putem one najyise sile 1 Hjudskoj dusi, koja ne uzima uSeSée u ovozemaljskim borba- i prosvetljenje nego pobedu; to je mens dvostruki_vid_simbolizuju_likovi , a personifikuju Mojsije I predstav koliko _u x itan”* ne samo zahvaljujuei zemal}- vetnom spasenju™, i to ne samo kao poje- F kao predstavnik Govetanstva. U istinskom jedne filozofije, koja je svakoj vidljivoj stvari davala izvesno _transcendentalno znaéenje, scenske predstave, alegorije i perso- nifikacije bile su podreddene jednom programu koji bi logia on se ne pokorava Zivota na zemiji i anti- izmedu glorifik cipacije zagrobnog Zivot ‘Veoma je znaéajno da je ova savrSena ravnoteza paganskit i hristanskih elemenata veé u vreme papine smrti smatrana pomalo neortodoksnom. U projektu iz.1513. godine (slike 135, 136, 137) hriSéanski clement bio je dosta pojatan dodavanjem capelletia-e sa Madonom i Svecima. sto predstavija_otigledan povratak enfew-tipu. Godine 1542, kada su izbateni i Robovi i Pobede, simbolizacija_zemaljske sfere bi nisana, Konaéan rezultat svedoti ne samo o individualnoj frust- raciji umetnika, nego takode tuje i nesposobnost neo: platonisti¢kog sistema da postigne trajnu harmoniju izmedu rgentnih tendencija post-medievalne kulture;_spomenik duu Mojsija i Platona’” razvio se u spomenik kontrarefor- Drugi veliki projekat Mikelandela u ol grobnigne umet- nostiy Kapela Mediéi’?, nije takode u potpunosti ostvaren. U Juéaju, medutim, spomenik kakav sada stoji, ostay- Ijen_ nezavrsen (1534. ic, kada je Mikelandelo zauvek otisao iz Firence, predstavija jedan nepotpun, ali ne i netacan dokumenat o umetnikovim krajnjim namerama. Niegov defi- an program, utvrden veé pred kraj 1520. godine*’, moze jednim razradenijim ponovnim postayljanjem ideja irugom projektu za Grobnicu Julija 1, w kome je ‘elemenat bio podreden, ali ne i sasvim Zrtvovan hrisGanskom elem |. Mikelandelo, medutim, nije direktno NHOPLATONISTICK! POKRET 1 LAN 157 nastayljao ove ideje, pre bi se moglo reéi da im se vratio nakon nekoliko. eksperimentalnih nastojanja_u_drugim_prayci Kada_je 1519. godine_umro Lorenco de Medidi_mi reSeno je da se Nova Sakristija San Lorenca koristi kao spome! -kapela mladem narastaju ove porodice, isto onako kao Sto se Stara Sakristija koristila za stariju generaciju. U njoj je trebalo smestiti grobove dvojice Magnifici, Lorenca Veliansivenog (umro 1492) i Dulijana dyojice Duchi, Lorenca mladeg, vojvode Urbina, i Dulijana mladeg, vojvode od Ne- mura (umro 1516)" Mikelandelo je prvobitno planirao da ova

    You might also like