Stvaranje hemijskih elemenata.

Prvo predavanje

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Ciljevi i ishodi 1. predavanja

Ciljevi predavanja
ta je Hemija ivotne sredine?
Stvaranje hemijskih elemenata.
p-p proces.
Fotodisintegracija silicijuma.

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Ishodi predavanja
Na kraju predavanja student e biti
osposobljen da:
objasni procese stvaranja elemenata
u zvezdama
objasni stabilnost i
rasprostranjenost hemijskih
elemenata

ta prouava Hemija ivotne sredine?

ta je Hemija ivotne sredine?

Hemija ivotne sredine je nauka o izvorima, reakcijama, transportu, sudbini i efektima

razliitih hemijskih supstanci u vodi, zemljitu, vazduhu i ivoj sredini, kao i o
uticaju tehnologije na njih.
Da li je Hemija ivotne sredine nova disciplina?
Ne, ovo nije nova disciplina, mada se do 70-tih godina prolog veka, veliki deo ove
problematike reavao i obraivao u univerzitetskim (akademskim) okvirima od
strane onih koji se i nisu primarno bavili hemijom.
Da li danas postoji potreba za angaovanjem hemiara u problemima
ivotne sredine?
Postoji veliki trend angaovanja hemiara u oblasti zatite sredine, tako da danas u
svetu univerzitetski departmani uvode kurseve Hemije ivotne sredine.
Da li je to ona ista stara hemija?
Hemija ivotne sredine je mnogo sloenija od klasine, obine hemije jer se ona bavi
prouavanjem prirodnih sistema.
3

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Mesto Hemije ivotne sredine u odnosu na

ostale hemijske discipline
Analitika hemija ivotne sredine
Hemijske analize zahtevaju vrlo nizak nivo detekcije, s obzirom na veoma nizak nivo sadraja
polutanata u ivotnoj sredini (1 ppm, 1 ppb ili 1 ppt).
Rezultati kvantitativne analize (numerike vrednosti) imaju znaaj tek kada se sagledaju u
kontekstu prirode tog polutanta, njegovih moguih reakcija, transformacija i transporta
kroz delove prirode.
Analitika hemija predstavlja vaan deo Hemije ivotne sredine.
Biohemija ivotne sredine
To je nauna disciplina koja prouava efekte hemijskih supstanci na ivi svet. Bliska disciplina
je Toksikoloka hemija i Ekotoksikologija, koja prouava toksine supstance i
njihove interakcije sa biolokim tkivima i ivim organizmima.
5

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Hemija ivotne sredine

prouava interakcije izmeu
5 sfera: vode, vazduha,
zemlje, ivog sveta i
antrosfere.
Antrosfera je deo ivotne
sredine koji je napravljen od
strane oveka i koju on
koristi.
6

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Kako su nastali hemijski elementi?

Nivo rasprostranjenosti elemenata u prirodi je definisan zakonima

i procesima.
Laki elementi Periodnog sistema su mnogo rasprostranjeniji u
svemiru od teih elemenata.
Svi elementi su nastali na dva naina:
nukleosintezom tokom Velikog praska i
nukleosintezom koja se odvija u zvezdama.

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Veliki prasak je stvorio 75% H i 25% He.

Zvezde su stvorile sve ostale elemente.
Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Fuzija helijuma stvara ugljenik u zvezdama male mase.

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

10

CNO ciklusom se konvertuje C u N i O

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 Vrsta hemijskog elementa koji nastaje fuzijom u zvezdama zavisi od

temperature zvezde.
Temperatura zvezde zavisi od mase zvezde.
Nuklearnim procesima u zvezdama (nuklearna fuzija) mogu
nastati samo elementi do rednog broja 26 gvoa.
Elementi veeg rednog broja nastaju prilikom eksplozije supernove.

11

Kombinovana slika ostataka

Keplerove supernove je sainjena
od slika napravljenih X-zracima,
kao i slika iz optikog i
spektra.
Hemija ivotneinfracrvenog
sredine (T. Anelkovi)

Nuklearni procesi u zvezdama

Hladan gas od H atoma se saima usled gravitacije i

pri tome se zagreva.

Kada dostigne temperaturu od 4 106 K, vodonik
podlee fuziji.
Fuzija vodonika se jo zove i
proton-proton lanana reakcija ili
p-p reakcija ili
sagorevanje vodonika.

12

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Sagorevanje vodonika
(p-p proces)

13

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

E m c
14

defekt mase

Sunce svake sekunde prevede 600 miliona

tona vodonika u 596 miliona tona helijuma,
dok se 4 miliona tona transformie u
svetlosnu energiju (defekat mase je 0,7%).

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Oblast sagorevanja
vodonika

15

Helijumski
Hemija
ivotne sredine (T. Anelkovi)
pepeo

Nesagoreni
vodonik

Sagorevanje helijuma
Poto je vodonik u jezgru konvertovan u He,

poinje da sagoreva H iz spoljanjih slojeva, a He u

jezgru se kontrahuje i zagreva.
Kada T dostigne 200 x 106 K, poinje sagorevanje

He.
4
2

He 42 He 48 Be

4
2

He 48 Be126 C

egzistira samo 10-16 sekundi, pa se u stvari

drugi stupanj odvija kad i prvi.
U stvari odvija se trostruki alfa proces: tri 4He
nukleusa (tri alfa estice) podleu fuziji uz nastanak
12C.

16

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

8Be

Nakon stvaranja ugljenika, nastaje kiseonik. 12C zahvata alfa esticu i

stvara 16O:
4
2

He126 C168 O
12C(,)16O

Ostale reakcije koje se odvijaju pri sagorevanju He:

16O(,)20Ne,
20Ne(,)24Mg,
14N(,)18F, i
18O(,)22Ne
17

PROCES ALFA ZAHVATA

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Sve dok postoje jezgra helijuma verovatnoa za odigravanje reakcije

izmeu C i He je mnogo vea nego za fuziju dva atoma ugljenika.
Na temperaturi veoj od 1200 106 K moe doi do sudara dva jezgra
kiseonika-16 i njihove fuzije u sumpor-32:

ali i ovde je vea verovatnoa da jezgro kiseonika reaguje sa

helijumom i pri tome nastane neon-20:
TEI ELEMENTI EE NASTAJU ZAHVATOM
HELIJUMA NEGO FUZIJOM ISTIH JEZGARA
18

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Zbog toga to je fuzija sa jezgrom

helijuma esta, elementi sa rednim
brojem deljivim sa 4 su
najrasprostranjeniji: ugljenik (12),
kiseonik (16), neon (20), magnezijum
(24), silicijum (28), itd.
Upravo ovi elementi predstavljaju
pikove na grafikonu
rasprostranjenosti. Svaki od njih
nastaje u posebnoj fazi evolucije
zvezde fuzijom prethodnog lana niza
i helijuma.
19

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Nakon utroka helijuma, javljaju se dve mogunosti:

a) male zvezde manje od 2-4 solarne mase zvezda se saima, ali ne
moe da zapone sagorevanje, hladi se i postaje beli patuljak.
b) velike zvezde vee od 4 solarne mase zvezda prolazi kroz sledee
sukcesivne faze sagorevanja:
C sagorevanje: 12C(12C,)20Ne, 12C(12C,p)23Na, and 12C(12C,)24Mg
Ne sagorevanje: 20Ne(,)16O
O sagorevanje: 16O(16O,)28Si, 16O(16O,p)31P, and 16O(16O,)32S
Si sagorevanje: (3000 x 106 K) stvara elemente do A = 56 (Fe)
20

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

21

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Fotodisintegracija silicijuma

22

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Kad se u jezgru zvezde pojavi silicijum-28 pored procesa zahvata

helijuma i nastajanja teih elemenata javlja se i tendencija tekih
jezgara da se raspadnu na laka. Uzrok tog raspada je toplota, jer
temperatura u jezgru dostie 3000 x 106 K, a gama zraci koji su
posledica tako visoke temperature imaju dovoljno veliku energiju da pri
sudaru razbiju jezgro na jezgra helijuma. Ovo je proces koji se naziva
fotodisintegracija.
Usled velikog zagrevanja neka jezgra silicijuma bivaju razbijena na 7
jezgra helijuma. Neka od okolnih jezgra silicijuma, koja jo nisu
pretrpela fotodisintegraciju mogu da zahvate nastalo jezgro helijuma-4 i
na taj nain se formira jo tee jezgro. Proces disintegracije ne samo da
unitava stvorena jezgra silicijuma-28, ve on omoguava nastanak
teih jezgara. Na isti nain proces se nastavlja i sa novonastalim teim
jezgrima. Ovaj proces odigrava se u nekoliko etapa i kao krajnji produkt
nastaje nikl-56.
23

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

 U trenutku nastanka nikla-56 nastaju novi problemi. Ovaj izotop nikla

je nestabilan i brzo se raspada, prvo na kobalt-56 koji kasnije daje

stabilno gvoe-56. Jezgro gvoa-56 je najstabilnije atomsko jezgro i
zbog toga dolazi do nastanka gvoa i njegovog gomilanja u jezgru
zvezde.
Jezgro gvoa-56 sadri 26 protona i 30 neutrona i ove estice su
povezane jae nego u bilo kom drugom atomskom jezgru.
Kae se da gvoe -56 ima najveu energiju veze jezgra. Svako drugo
jezgro koje ima manje ili vie nukleona ima manju energiju veze.
Posledica ovakve stabilnosti jezgra gvoa je to to su elementi iz
grupe gvoa rasprostranjeniji u odnosu na neke lake elemente.

24

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Zvezda neposredno pre supernove

Egzotermna nukleosinteza
Endotermna nukleosinteza

25

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Supernova
Zvezde velike mase nastavljaju da vre proces
fuzije tekih elemenata da bi dalje stvarale
energiju. Meutim, kada se gvoe jednom stvori,
ono ne moe da podlegne fuziji jer ima veliku
vezivnu energiju tj. stabilno je. Jezgro e se saeti
pod uticajem gravitacije i velike koliine gasa na
povrini zvezde e eksplodirati. Ova zvezda se
zove supernova.

26

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Neutronska zvezda
Nakon eksplozije supernove, jezgro

zvezde, koje sadri Fe, postaje

veoma teko i sila gravitacije moe
biti veoma jaka.
Zvezda tada postaje neutronska
zvezda, kada odbijanje izmeu
neutrona spreava dalju
kontrakciju usled gravitacije.
Neutronske zvezde se sastoje od
materije koja je 100 miliona puta
gua od materije belog patuljka.
27

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Prenik je samo oko 30km!

28

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Pitanja za utvrivanje
prvog predavanja
29

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Prvo pitanje
U zvezdama male mase nastaju laki elementi, a u
zvezdama velike mase tei elementi.
Tano

30

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Netano

Drugo pitanje
Procesom nuklearne fuzije u zvezdama se stvara
plemeniti gas ksenon (Z = 54).
Tano

31

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Netano

Tree pitanje
Elementi od 27 do 92 (od mangana do urana) nastaju kada zvezda
iscrpi svoje nuklearno gorivo, pone da se saima i eksplodira u
supernova eksploziji ime je obezbeena energija neophodna za
njihovu sintezu.

Tano

32

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Netano

Sedmo pitanje
Sagorevanje vodonika je najefikasniji nain
konvertovanja mase u energiju!

Tano

33

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Netano

Osmo pitanje
Sunce poseduje dovoljnu masu za sintezu elemenata teih od
helijuma.
Tano

34

Hemija ivotne sredine (T. Anelkovi)

Netano