Harold Robbins

Zbogom Janet

SADRAJ
Knjiga prva
Tanja
Knjiga druga
anet
Knjiga trea
Loren
Knjiga etvrta
Madam

KNJIGA PRVA

Tanja

1
Bio je nervozan. Mogla je to da primeti po nainu na koji je hodao po sobi,
povremeno prilazei prozoru i podiui ipkanu zavesti da pogleda napolje u
kiom umivenu ulicu eneve. Okrenuo se da je pogleda.
- Francuz jo nije doao - rekao je na svom otrom bavarskom nemakom.
Nije podigla pogled sa pletiva.
- Doi e - odgovorila je.
Vratio se do stoia za pie i sipao jednu rakiju, progutavi je jednim gutljajem. Nije bilo ovako u Parizu. Onda bi dotrao kad god bih pucnuo prstima.
- To je bilo pre tri godine - rekla je smireno. - Nemci su pobeivali.
- Mi nikada nismo pobeivali - kazao je. - Samo smo tako mislili. Onog trenutka
kada je Amerika ula u rat, svi smo znali u srcima da je gotovo. - Slab zvuk zvonceta
na vratima uo se iz prizemlja. - Stigao je - rekao je.
Ustala je, ostavljajui pletivo na sto pored stolice.
- Odmah u ga dovesti gore.
Sila je stepenicama u predvorje. On je ve bio u kui, sluavka mu je uzimala
kaput. Okrenuo se, zauvi njene korake; osmehnuo se kada ju je ugledao, pokazujui
male, bele ravne zube.
Priao joj je i primio je za ruku, podiui je ka usnama. Osetila je kako njegovi
retki brkovi peckaju njenu nadlanicu.
-Bon soir, Ana - rekao je. - Lepi ste kao i uvek.
Uzvratila mu je osmeh i odgovorila na istom jeziku.
- A vi ste ljubazni kao i uvek, Morise.
Nasmejao se.
- A malena?
- anet ima pet godina. Ne biste je poznali sada, tako je velika.
- I lepa, kao njena majka.
- Ona e biti lepa na svoj nain - kazala je Ana.
- Dobro - rekao je Moris. - Onda, poto ne mogu da imam vas, ekau nju.
Ana se nasmejala.
- Moda ete morati dugo da ekate.
Pogledao ju je udno.
- Do tada morau da se zadovoljim onim to je na raspolaganju.
- Volfgang eka u biblioteci - rekla je. - Sledite me.
Saekao je dok nije odmakla nekoliko stepenika pre nego to se uputio za njom. I
sve do vrha stepenica bio je svestan senzualnih pokreta njenog tela koji su se ocrtavali
pod prianjajuom svilom njene haljine.
Dvojica mukaraca se rukovae, Volfgang udarivi petama u znak pozdrava,
klimnuvi glavom, a Moris, na izrazito francuski nain, s blagim naklonom. Govorili
su engleski, neutralnim jezikom za koji je svako od njih mislio da govori bolje od onog
drugog, poto nijedan ne bi pruio drugome prednost da govori na matemjem jeziku.
- Kako je u Parizu? - upitao je Volfgang.
- Veoma ameriki - odgovorio je Moris. - Table okolade, cigarete, vakae gume.
Nije isto.
Volfgang je utao za trenutak.
- Barem Rusi nisu ovde. Nemaka je upropaena.
Moris saoseajno klimnu glavom ne odgovorivi.
Ana, koja ih je posmatrala, krenu ka vratima.
- Doneu kafu.
5

Saekali su dok se vrata nisu zatvorila za njom. Volfgang je otiao do stoia s

piem.
- Rakija? Konjak?
- Konjak.
Volfgang je sipao kurvazje" u jednu aicu i pruio mu je, zatim je uzeo rakiju za
sebe. Pokazao je rukom ka stolici i seli su jedan nasuprot drugome; niski stoi je bio
izmeu njih.
- Doneli ste dokumenta? - upitao je.
Moris klimnu glavom i otvori malu konu aktovku koju je nosio sa sobom.
- Sva su ovde. - Stavio je plava dokumenta sa zvaninim peatom belenika u tri
gomile na niski stoi. - Mislim da ete nai da je sve u redu. Sve kompanije su
stavljene na Anino ime, kao to ste traili.
Volfgang je podigao jedan od dokumenata i pogledao ga. Bilo je to
uobiajeno pravno naklapanje koje je retko imalo smisla, na kojem god jeziku bilo
napisano. Moris ga pogleda.
- I dalje ste sigurni da elite to da uradite? Moemo da spalimo dokumenta i bie
kao da to nikada nije uinjeno.
Volfgang je duboko udahnuo.
- Nemam izbora - rekao je. - Francuzi mi nikako nee dozvoliti da zadrim te
kompanije, iako sam ih stekao zakonito tokom okupacije. Jevreji e se vratiti, vritei
da sam ih prisilio da ih prodaju.
Moris klimnu glavom u znak slaganja.
- Nezahvalna kopilad. Bilo bi bolje da niste tako poteni. Bilo je onih koji ne samo
da su uzeli kompanije ve su ljude poslali i u logore. Barem ste ih pustili da spasu
ivot.
Za trenutak su utali. Moris ga pogleda.
- Kakvi su vam sada planovi?
- Juna Amerika - rekao je Volfgang. - Moja ena i deca su ve tamo. Ne mogu da
ostanem ovde jo dugo. Samo je pitanje vremena kada e moje ime da bude
obznanjeno, a onda e traiti da se vratim na suenje u Nemaku. A vajcarci e me
iznenada smatrati nepoeljnom osobom.
- Da li Ana ve zna?
- Rekao sam joj. Ona razume. Osim toga, zahvalna mi je to sam spasao njen i
detetov ivot. Kada sam je naao u Poljskoj, ve je bila na putu za logor; njen mu,
mladi grof, bio je mrtav na bojitu, ostatak njene porodice nestao je u bombardovanju.
Zastao je, seajui se dana kada ju je prvi put ugledao, gotovo pre pet godina.
Bila je to mala kua u pomodnom rezidencijalnom delu u predgrau Varave.
Mala u poreenju s kuama koje su veina drugih nemakih oficira visokog ranga
zaposeli za vreme svog boravka, ali Volfgang je bio drugog soja. Nije imao nikakav
razlog da se pokazuje ili istie svoju vanost, poto je poticao iz stare, besprekorne
aristokratske porodice industrijalaca. Njegov osnovni interes nije bio vojni ili politiki;
njegov zadatak bio je da se pobrine da mesnu industriju podredi ratnoj industriji
Rajha. Ovde u Varavi, on je uglavnom obavljao pripremne radnje, zakljuivao
sporazume i time bi posao bio obavljen. Od njega e zavisiti konana odluka o
rasporeivanju i udruivanju razliitih kompanija i industrija. Procenio je da e mu
biti potrebno izmeu mesec dana i est nedelja da zavri zadatak, a zatim se vrati u
Berlin da saeka novi. Imao je samo trideset etiri godine a ve mu je dodeijen
privremeni in general-majora da bi s odgovarajuim pretpostavljenim u Vermahtu
mogao da radi na ravnopravnoj nozi. Njegov lini sekretar, Johan vebel, dobio je in
6

vodnika kako bi mogao da ga prati.

vebel je bio taj koji ju je prvi ugledao. Stajao je na dovratku male kue kada se
kamion zaustavio ispred i ene poele da silaze iz njega. Stajao je tamo, udei se
preduzimljivosti esesovaca. Koliko jue su zatraili od nabavnog da im pronau neku
domaicu, koja govori nemaki jednako dobro kao i poljski kako ne bi bilo nikakvih
jezikih potekoa u voenju kue; i sada su est ena izlazile iz kamiona da bi ih on
odabrao. Stajale su preplaeno u dvoritu dok je straar s mitraljezom na remeniku
preko ramena priao dovratku.
Straar se zaustavio ispred vebela.
- Doveo sam ene ovde da odaberete - rekao je bezizraajno.
- Imate li njihova dokumenta? - upitao je vebel.
Straar je klimnuo glavom i izvadio ih iz torbe.
- Evo ih. -Primetio je da vebel gleda preko njegovog ramena i okrenuo se.
Sedma devojka je izlazila iz kamiona. Postojalo je neto drugaije kod nje.
Svakako to nije bila odea. Sve su one nosile iste, jednoline sive zatvorske haljine. Ali
to je bilo neto to je ona uinila s haljinom. Moda je to bio nain na koji se drala.
Uspravna i visoka. Ravnoduna, ponosna. Njena kosa, dugaka i kestenjastosmea,
uredno oetkana, padala je preko ramena bez ijednog pramena koji nije na mestu.
Bacila je pribrano pogled uokolo, zatim je stala pored kamiona, ekajui. Nije uinila
nijedan pokret da se pridrui ostalim enama, koje su, uzrujane poele da brbljaju
meu sobom.
- To je princeza - rekao je straar.
- Princeza?
- To je ime koje su joj dali u logoru. Stigla je tamo pre deset dana i mislim da sve
to vreme nije progovorila ni re ni sa jednom od devojaka. Dri se za sebe. A znate
kako Poljakinje vole da se tucaju. Onog trenutka kad ga izvadite, one poinju da
svravaju, a kad im ga zabijete, one polude. Ova, nita. Nas petnaestorica smo je ve
povalili i bilo je isto sa svakim od nas. Leala je tamo bez pokreta dok ne bude gotovo.
A onda kao da se nita nije dogodilo. Obrisala bi svoju piku ne rekavi ni re i otila
za svojim poslom.
- Koja su njena dokumenta? - upitao je vebel. - Voleo bih da vidim prvo nju.
- Ona s crvenom trakom na kraju i sa slovom A u krugu. Ve je rasporeena za
Auvic sledee nedelje. Nisu nam potrebne u blizini devojke kao to je ona. - Straar se
nasmejao grubo. - Moj savet vam je da se ne gnjavite s njom. Ona pia ledenu vodu.
vebel je seo za stoi u predvorju koji mu je sluio kao radni sto; dokumenta su
bila ispred njega. Otvorio je fasciklu s crvenom trakom.

Tanja Ana Pojarska, roena Kouka, 7. novembra 1918, Varava. Udovica, mu, pokojni
grof Peter Pojarski, kapetan poljske vojske, poginuo u januaru 1940. Jedno dete, erka, anet
Mari, roena u Parizu, u Francuskoj, 10. septembra 1939. Religija katolikinja. Otac, profesor
savremenih jezika, na Univerzitetu u Varavi, pokojni. Sva poznata porodica, pokojna.
Obrazovanje: diplomirala na Univerzitetu u Varavi, savremene jezike 1937, magistrirala na
Sorboni, u Parizu, savremene jezike 1939. Teno govori poljski, francuski, engleski, nemaki,
ruski, italijanski, panski. Svu porodinu imovinu zaplenila drava 12. oktobra 1939. Optuena
za izdaju, prevratnitvo. Dosje Gestapoa Varava - 72943/029. Osuena na radniki logor broj
12. Dobila dozvolu da povede erku.
vebel je zavrio prelistavanje drugih fascikli. Ve je doao do zakljuka da je ona
jedina sposobna za taj posao. Druge su bile obine. Uprkos injenici da su pomalo
poznavale nemaki, imale su veoma malo da ponude u smislu obrazovanja. Kada je
podigao pogled, ona je stajala ispred njegovog stola.
7

- Sedite, frau Pojarska - rekao je na nemakom.

- Dankeschon. - Sela je uutavi.
Nastavio je na nemakom.
- Vae dunosti e se sastojati od voenja kue i odravanja reda. Takoe se od
vas zahteva da pomognete u prevoenju i pisanju izvesnih dokumenata. Mislite li da
ste sposobni za to?
- Mislim da jesam - klimnula je glavom.
- To e biti samo na est nedelja - kazao je.
- U ova vremena - rekla je - est nedelja moe da znai ivot. - Duboko je
udahnula. - Da li mi je dozvoljeno da dovedeni sa sobom erku?
Kolebao se.
- Ona uopte nee smetati - kazala je brzo. - Ona je zaista veoma tiha beba.
- Ja ne mogu da donesem takvu odluku - rekao je. - To zavisi od generala.
Njene oi susrele su se s njegovim preko stola.
- Neu je ostaviti tamo - kazala je tiho. - utao je. - Ima jo naina da vam
pokaem zahvalnost - rekla je brzo.
Proistio je grlo.
- Uiniu ta mogu. Ali o tome e general presuditi. - Ustao je. Saekajte ovde.
Posmatrala ga je kako se penje stepenicama ka generalovoj sobi. Trenutak
kasnije izaao je na odMoriste na stepenitu.
-Doite ovamo.
Otvorio joj je vrata i ula je ispred njega. General, koji je stajao blizu prozora,
gledajui u njena dokumenta, okrenuo se ka njoj. Iznenadila se. Bio je tako mlad.
Moda je imao trideset pet godina. Ne mnogo stariji od Petera.
vebelov glas zauo se iza nje.
- General-major Fon Brener, frau Pojarska.
Volfgang je pogleda. Osetio je teskobu u stomaku. Mogao je da oseti enu ispod
te bezbojne zatvorske haljine. Glas mu je iznenada promukao.
- vebel misli da moete da obavljate posao, ali postoji neka smetnja.
Glas joj je bio jasan.
- Ne mora da postoji. - Nastavio je da je gleda utke. - Obeavam - rekla je. Glas
joj je iznenada postao jai. - Ne mogu da je ostavim tamo da umre.
Pomislio je na sopstvenu decu, koja su pohaala kolu u Bavarskoj, daleko od
rata i nedirnuta njime. Okrenuo joj je lea kako ona ne bi mogla da mu vidi izraz u
oima. ta mu je ono vebel rekao da mu je kazala? est nedelja moe znaiti ivot. To
je bilo samo est nedelja. Nije bilo razloga da joj to ne dopusti. Okrenuo se ponovo k
njoj.
- Imate moju dozvolu da dovedete dete.
Video je iznenadnu izmaglicu u njenim oima, ali njen glas je bio suzdran.
- Dankeschon, Herr General.
- Imate li bilo kakvu drugu odeu?
Odmahnula je glavom.
- Sve su mi uzeli kada sam stigla u logor.
- Moraemo da vam nabavimo neto odee - rekao je. -Va zadatak je da primate
goste i uinite da im bude udobno. Tak ode e nam biti potrebne jo dve ene. Jedna
kuvarica i jedna slukinja za ienje i pranje vea. Izaberite ih.
- Javohl, Herr General.
- Naloiu vebelu da napie odobrenje za dolazak vaeg deteta i ostalih. Onda
ete otii u kupovinu s njim. Kupiete odeu za sebe i uniforme za ostale. Sve ete
dovesti u red do veere, koja e biti u osam sati. Ostaviu da vi osmislite jelovnik.
8

Posmatrao je kako se vrata zatvaraju za njom, zatim se vratio do pisaeg stola i

seo. ta mu je ono vebel rekao? Petnaestoro mukaraca. Nije mogao da veruje. Nita
od toga nije se videlo na njenom licu. Nikakav bes, ozlojeenost, podreenost. Kao
da nita nije moglo da je dodirne to ona nije elela da oseti.
Veera ga je iznenadila. Supa viisoaz. Gedampftes kalb-fleisch, s finim prelivom
od hrena, bareni krompir, svea boranija. Salata iz bate sa sirom. Na kraju, kafa i
konjak.
Na kraju obroka ula je u trpezariju.
- Da li ste zadovoljni veerom, Herr General?
- Veoma.
Dopustila je sebi jedan uzdran smcak.
- Zadovoljna sam. Hvala vam. Mogu li jo neto da vam donesem?
- To bi bilo sve, hvala vam. Laku no.
- Laku no, Herr General.
Bila je gotovo pono, a on se i dalje besano prevrtao u krevetu. Na kraju je ustao
iz kreveta, obukao bademantil i izaao u hodnik. Svetlo je jo gorelo ispod vebelovih
vrata. Otvorio ih je.
vebel je skoio iz kreveta, jo drei u ruci knjigu koju je itao.
- Gospodine Fon Breneru - promucao je. - Mislim, Herr General.
- Njena soba - upitao je Volfgang.
- Prva na vrhu stepenita na sledeem odMoristu.
Zatvorio je vrata za sobom i popeo se jo jedan sprat.
Nikakvo svetlo nije prodiralo ispod njenih vrata. Dvoumio se za trenutak, zatim
ih je otvorio i kroio unutra.
Pri slaboj meseini koja je prodirala kroz prozor, ugledao ju je kako se iznenada
podie u krevetu. Trenutak kasnije upalila se jedna mala stona lampa. Kosa joj je bila
dugaka i tamna, padajui joj ispod ramena, oi irom otvorene. Nije progovorila.
Video je na brzu ruku napravljenu kolevku pored kreveta, priao joj i pogledao
nadole. Odoje je spavalo mirno, s palcem u ustima. Nagnuo se preko kolevke i neno
izvukao palac.
- To je loe za njene zube - rekao je, uspravivi se.
Ona i dalje nije progovarala.
- Kako se zove?
- anet.
- To je ljupko ime - kazao je. Pogledao je ponovo u dete. -Lepa je.
- Hvala vam, Herr General. - Pogledala ga je. - Imate li dece?
- Dvoje - kazao je.
- Mora da je teko biti daleko od njih.
- Jeste.
- A vaa ena?
- I to, takoe - rekao je. Iznenada se osetio nelagodno. Okrenuo se ka vratima. Pa, laku no.
Bio je ponovo u svom krevetu kada je desetak minuta kasnije ona dola u njegovu
sobu. Uspravio se u krevetu.
- Da?
- Upalite svetlo - kazala je. - elim da me vidite.
Pritisnuo je prekida na nonoj lampi. Obukla je dugaku belu spavaicu, kosa joj
je padala preko.
- Pogledajte me - rekla je meko, poinjui da svlai spavaicu s jednog ramena.
9

Dah mu je zastao u grlu kada se pojavila jedna dojka, puna i jaka, bradavica
nalik na jagodu trcala je napred iz purpurno-crvene areole, zatim je druga dojka
iskoila kada je povukla spavaicu do struka. Njegove oi su pratile njene ruke dok ih
je lagano pomerala nanie preko grudnog koa mimo ravnog, blago miiavog
stomaka, gurajui spavaicu koja se iznenada zategla preko irokih bedara dok na
kraju nije pala na pod; njena tamna kovrdava stidnica ukazala se kao strelica izmeu
stubova njenih nogu.
Prila je blizu kreveta i skinula arav sa njegovih nogu. Povukla je ukur na
njegovoj piami i njegov ud je iskoio osloboen. Klekla je pored kreveta, za trenutak
gledajui ga u oi, zatim dole u njega. Neno je povukla udnu navlaku sa njegovog
nabreklog crvenog glavia. Njen jezik je lako zmijoliko lupnuo po njemu. Odjednom,
njena ruka se stegla oko njegovog uda, drei ga u stisku nalik mengelama. Podigla je
uvis pogled ka njemu. Glas joj je bio zapovedniki.
- Nemojte jo da svrite.
Nije mogao da govori. Samo je bio u stanju da klimne glavom.
Njeno lice se ponovo naglo ka njemu.
- Rei u vam kada - kazala je dok ga je ponovo uzimala u usta.
est nedelja kasnije kada se ukrcao na voz za Pariz, ona i dete poli su s njim.
Volfgang je utke zavrio potpisivanje poslednjeg dokumenta. Pogledao je u
Morisa. - Mislim da je to dovoljno - rekao je.
- Tehniki, da - odgovorio je Moris. - Ali postoje druge smetnje. - Volfgang ga
pogleda. - Njenu francusku boravinu dozvolu izdala je Petenova vlada. Moda je
sadanji reim nee prihvatiti.
- Zato da ne? To je bila stalna dozvola koja joj je priznavala status raseljenog
lica. Ona je ak diplomirala na Sorboni pre rata. Osim toga, njena erka je roena u
Francuskoj pre okupacije.
- Bilo je mnogo sluajeva da ljudima oduzmu dozvole zato to su smatrali da su
saraivali s okupatorom. A u Parizu ima puno onih koji znaju za vau ljubavnu vezu s
njom.
Volfgang je za trenutak razmiljao.
- ta moemo da uinimo u vezi s tim?
- Razmiljao sam malo o tome, ali nisam smislio nikakvo reenje. Jedina stvar
koja bi mogla da deluje jeste ako ona poseduje vaee francusko dravljanstvo.
- Sranje. - Volfgang ustade. - ta sada da radimo? - Priao je stoiu s piem i
sipao sebi jo jednu rakiju.
Moris se okrenuo i pogledao u Anu, koja je sedela utke dok je Volfgang
potpisivao dokumenta, uz servis za kafu na stoiu ispred nje. Podigla je glavu sa igala
u rukama i susrela njegov pogled. Zurili su jedno u drugo dugo, potom su njegove oi
pogledale u stranu, a ona se vratila pletivu.
Volfgang je popio rakiju, ponovo napunio au, vratio se do kaua i seo teko.
- Moda to nije vredno truda. Moda bi samo trebalo da prodamo kompanije i
otarasimo ih se.
- Trenutno ne biste dobili nita za njih - rekao je Moris. - Francuzi su propali. Za
pet godina, kada stvari krenu uobiajenim tokom, vredee puno novca.
- Pet godina - kazao je Volfgang. - Ko, do avola, zna gde emo mi biti za pet
godina?
- Ako budemo mrtvi, to nee biti bitno - rekao je Moris. - Ali ako budemo ivi,
hoe.
- Ako povuku njenu dozvolu, ionako emo sve da izgubimo. Uzee natrag
10

kompanije.
- To je rizik koji moramo da preduzmemo - kazao je Moris.
Ana je progovorila meko ne podigavi pogled sa pletiva.
- Da sam udala za nekog Francuza, odmah bih stekla dravljanstvo.
Volfgang je zurio u nju za trenutak, zatim se okrenuo ka Morisu.
- Da li je to tano? - Moris klimnu glavom. - Onda naite nekoga kome moemo da
verujemo i Ana e se udati za njega.
Moris je rukom pokazao na dokumenta.
- Ne poznajem nijednog kojem bih mogao da poverim ovo. A vi?
Volfgang je pogledao dole u dokumenta, zatim u njega.
-Vi niste oenjeni.
Moris je odmahnuo glavom.
- To bi bilo previe opasno. I dalje ima puno degolista kojima sam sumnjiv. Ipak,
ja jo nisam preao preko Kanala do poslednjeg mogueg trenutka.
- Ali kupili su vau priu. A obavetenja koja ste im slali, a i objasnili ste im da
ste ostali u ilegali da biste im pomogli.
- Tano. Ali to je bilo dok je bitka jo trajala. Sada poinju da postavljaju pitanja.
- Siguran sam da bi va stric mogao da se pobrine za to - rekao je Volfgang.
- Moj stric je mrtav. Umro je pre etiri meseca.
- Onda ko je sada markiz De la Bovil?
- Nema ga. Umro je bez potomstva.
- ta se deava s njegovom imovinom?
- Otii e dravi. Ukoliko se neko ne pojavi da plati porez na naslee za to. Neko
iz porodice, naravno.
- Mislite li da e iko to da uini?
Moris odmahnu glavom.
- Ja sam jedini preostali. Da je moj otac, njegov brat, iv, on bi nasledin titulu. Ali
sada e sve potpuno da nestane... imovina, titula, sve.
Volfgang je zapitkivao dalje.
- Ako platite porez, da li moete da traite titulu?
Moris je razmiljao za trenutak.
- Ako vlada prihvati moju isplatu, pretpostavljam da bih mogao.
- Koliko novca je u pitanju?
- Puno para. Pet miliona franaka. Niko zaista ne zna. Vladini spisi su
beznadeni.
Volfgang ustade. Bio je uzbuen.
- Dozvolite mi da razmislim trenutak.
Posmatrali su ga kako hoda napred-natrag po sobi i konano se zaustavio ispred
Morisa.
- Ako te kompanije uu u imovinu, da li e njihovo vlasnitvo biti punovano?
- Potpuno - rekao je Moris. - Ne postoji niko ko bi se usudio da izazove estitost i
ispravnost mog strica. Napokon, on je jedan od nekolicine Francuza koji su se usudili
da ostanu u Francuskoj, tiho prkosei Petenovom autoritetu. ak se ni oni nisu
usudili da ga taknu, mada je ostao doslovno zatvorenik u svojoj kui na selu.
Volfgang se nasmeio sa zadovoljstvom.
- Onda je to to. Svi nai problemi su reeni. Ti i Ana ete se venati. Ja u se
pobrinuti za to da imate novca da platite poreze i traite titulu. Zatim e kompanije
biti prebaene u imovinu i sve e biti u redu. - Podigao je rakiju i iskapio je. - Nazivam
vas markizom De la Bovil - rekao je, potapavi blago Morisa po oba ramena.
Moris pogleda pokraj njega u Anu. Pomislio je da je video bojaljivi osmeh na
11

njenim usnama dok je nastavila da gleda dole u igle za pletenje koje su letele u njenim
rukama. Bio je to isti zagonetni osmeh koji je imala i kada su se upoznali u Parizu, u
jesen 1940.
Peo se malim stepenitem sa ulice ka vratima male gradske kue,
umetnute i gotovo izgubljene izmeu velikih stambenih zgradu na Aveniji dlena i
pritisnuo zvono na vratima. Jedna, sluavka u uniformi otvorila je vrata i pogledala
ga.
- Mesje?
Izvadio je podsetnicu iz depa i pruio joj je.
- Imam zakazan sastanak s generalom Fon Brenerom.
Bacila je pogled na podsetnicu.
- Antrez, mesje.
Uputio se za njom u hodnik i saekao, dok je ona nestala u drugoj prostoriji kue.
Pogledao je unaokolo po zidovima. Bili su goli i jo je postojala blaga drugaija boja na
mestima gde su nekada visite slike. Dokono se zapitao koja je zlosrena francuska
porodica bila izbaena iz svog doma da bi nainila mesta pruskim osvajaima. A slike
koje su nekada ukraavale zidove, da li su Francuzi bili u stanju da ih ponesu ili su
one sada biie negde u generalovoj kui u Nemakoj?
Bat mukih koraka zauo se iza njega. Okrenuo se. Vojnik u uniformi vodnika
Vermahta podigao je ruku u pozdrav.
- Hajl Hitler.
Moris je podigao ruku.
- Hajl Hitler.
- General e vam se pridruiti za nekoliko minuta. - vebel je otvorio vrata. - Da
li biste bili ljubazni da saekate u sobi za primanje?
- Avec plaisir.
Moris je uao u sobu i vrata su se zatvorila za njim. Nametaj u toj sobi, inilo se,
bio je netaknut, kao i slike na zidu. Mala vatra gorela je u kaminu. Priao je vatri i
zagrejao ruke ispred nje. ak i sada, u ranu jesen, kada je Pariz obino topao, uvek se
inilo da ima severne umerene hladnoe u vlanom vazduhu, Francuzi su bili sigurni
da su Nemci to prouzrokovati.
uo je da se vrata otvaraju i okrenuo se ka njima, oekujui generala. Umesto
njega, pojavila se jedna visoka mlada ena, duge smee kose briljivo zaeljane
pozadi u punu koja je naglaavala njene visoke jagodice i krupne tanine oi. Imala je
na sebi elegantnu tamnu popodnevnu haljinu koja je isticala njenu punu figuru dok ju
je istovremeno suavala.
- Mesje De la Bovil? - Govorila je pariki francuski bez naglaska.
Klimnuo je glavom. Prila mu je.
- Ja sam madam Pojarska. General me je zamolio da se pobrinem da vam bude
ugodno. Moda e se zadrati due nego to je mislio. Mogu li da naruim kafu ili neko
pie za vas?
- Moe kafa.
- Moda neki kola. Na patissier je jedan od najboljih u Parizu.
Osmehnuo se.
- Otkrili ste moju slabost, madam.
To je bilo tano. Otkako su Nemci doli u Pariz nigde nije mogao da se pojede
pristojan kola.
Nekoliko trenutaka kasnije, sedeo je na kauu, olja mirisne prave kafe nalazila
se ispred njega, njegova viljuka presecala je vazduaste kore kolaa zvanog
12

millefeuille.
- Ovo je ukusno - rekao je.
Taj bojaljivi osmeh iskrivio je uglove njenih usana.
- Neke stvari u Francuskoj nikada se nee promeniti.
Pogledao ju je iznenaeno. To nije vrsta opaanja koju je oekivao da uje u domu
jednog nemakog generala.
- iveli ste u Francuskoj ranije, madam?
- kolovala sam se ovde - odgovorila je. - Na Sorboni. - Stavila je jo jedan
millefeuille na njegov tanjir. - Moja erka se ovde rodila. Odmah nakon to je izbio rat.
- Onda je vaa erka Francuskinja - kazao je.
- Poljakinja. Moj pokojni mu i ja smo Poljaci.
- Po francuskom zakonu vae dete ima pravo na francusko dravljanstvo
ukoliko njeni roditelji nisu obavestili vlasti drugaije.
Razmiljala je za trenutak.
- Onda je ona Francuskinja, zato to se moj pokojni mu vratio u Poljsku onog
dana kada je izbio rat i nikada nismo podneli nikakva dokumenta.
Podigao je upitno obrvu.
- Va pokojni mu?
Klimnula je glavom.
- Umro je branei svoju domovinu.
- ao mi je - kazao je.
Bila je zamiljena za trenutak.
- Bilo je sueno - rekla je. - Ja nisam jedina udovica koju je ovaj rat stvorio, i neu
biti poslednja. Poljska nije jedina zemlja koja je pala pred Nemcima, a Francuska nee
bili poslednja.
utao je.
- Ali ljudi preivljavaju... ak i ako to znai da moraju da naue da ive s novim
poretkom - nastavila je.
Klimnuo je glavom.
- To je tano. Moni krugovi su daleko iznad nas. Moramo da nauimo da ivimo s
njima, a ne oni s nama.
Zaulo se kucanje na vratima. Vodnik je uao u sobu.
- General je sada slobodan. Trai da dovedete mesje De la Bovila u njegovu radnu
sobu.
Uputio se za njom kroz ogoljeni hodnik u drugu sobu. Zastala je, pokucala na
vrata, a onda ih otvorila ne ekajui odgovor.
General Fon Brener bio je mnogo mlai nego to je oekivao. U najgorem sluaju,
nije bio stariji od Morisa, koji je imao trideset sedam godina. Nije uputio uobiajen
pozdrav; umesto toga, pruio je ruku.
- Mesje De la Bovil. Radovao sam se sastanku s vama. - Njegov francuski bio je
obojen tekim nemakim naglaskom.
Moris je odgovorio nemakim obojenim francuskim naglaskom:
- Poastvovan sam, generale.
Dvojica mukaraca zurili su jedan u drugoga; zatim se odjednom general iskezio.
- Moj francuski je podjednako lo kao va nemaki.
Moris se nasmejao.
- Ne ba.
- Govorite li engleski?
- Da.
- Onda hajde da razgovaramo na tom jeziku. Onda nijedan, od nas dvojice ne
13

mora da se osea nelagodno. A ako budemo imali bilo kakvih tekoa u razumevanju,
Ana moe da nam pomogne.
- Dogovoreno - odgovorio je Moris na engleskom.
- Sada na posao - kazao je general. - Francuska industrijska komisija odredila je
da mi se pridruite kako bismo to bolje pokrenuli industriju u ratnom napora protiv
zajednikog neprijatelja. Naa prva briga, naravno, bie teka industrija koja moe biti
upotrebljena za izradu oruja i opreme,.
- Tako sam i ja razumeo i s vaom dozvolom ve sam pripremio brojna dokumenta
koja su u ovom trenutku na putu ovamo po posebnim kuririma. Spreman sam da
odmah zaponemo posao s njima.
Ali tokom perioda od tri godine, koliko e radili zajedno za vreme okupacije,
obojica su uvideli da se i druge mogunosti razvijaju. Poslovi koji nisu imali veze s
ratom preklinjali su da ih neko preuzme, zato to je pod novim poretkom postojalo
mnogo vlasnika koji nisu bili prihvatljivi. Jedan veliki, dobro poznat vinograd, jedna
kompanija koja je flairala prirodne mineralne vode, jedna kompanija na jugu koja je
proizvodila baze za parfeme i kozmetiku. Sve po jeftinim cenama. Nedostatak gotovine
i slobodne izlazne vize omoguile su bivim vlasnicima da potrae slobodu negde
drugde. Poto je pravo vlasnitvo nad ovim kompanijama bilo uvek skriveno
zakonima koji su uticali na francuska societes anonymes, nikada nije postojala
dostupna evidencija o stvarnim vlasnicima. Ipak, kada su odluke o kompanijama
morale da se donesu, vlasnik je morao da se otkrije, makar i samo unutar samih
kompanija. Da bi spreio bilo kakav prigovor, Volfgang je imenovao Anu za zvaninog
poslodavca. To su bile kompanije koje su neopaeno obavljale neznatne poslove
tokom rata. Volfgang ih je kupio imajui na umu da e posle rata doi vreme kada e
se potreba za tim proizvodima i njihova potranja proiriti.
Prolo je vie od dve godine kada se jednog vrelog sparnog dana u leto 1943.
Volfgang vratio sa sastanka u Zapadnom tabu. Videla je da je uznemiren, ali je utala
dok on nije bio spreman da govori. To se desilo tek posle veere dok su sedeli u radnoj
sobi; on je puio cigaru i pijuckao kafu.
- Pozvan sam natrag u Berlin - rekao je utueno. Pogledala ga je.
- Na koliko dugo?
- Za stalno - kazao je. - Moj posao ovde je zavren. U domovini su iskrsle neke
tekoe u proizvodnji koje ele da ja ispitam.
utala je za trenutak.
- Poeu odmah da se pakujem.
- Ne - rekao je odseno. - Ti ne ide sa mnom. - Pogledala ga je ne progovarajui. Ne mogu da te povedeni u Nemaku - rekao je nelagodno. - Moja porodica...
- Razumem - uzvratila je brzo. Duboko je udahnula, zatim je prisilila sebe da se
osmehne. - Nita ti ne prebacujem. U poetku je bilo na samo est nedelja, sea se?
- Nije gotovo - rekao je. - Imam planove.
- Ne elim da te izloim opasnosti - kazala je.
- Nee biti opasnosti - odgovorio je. - Zamolio sam Morisa da nam se pridrui
sutra za dorukom i objasniu vam sve.
Dugo je utala.
- Kada mora da krene?
- U petak.
Pogledala je duboko u njegove oi.
- Sada je utorak - rekla je listajui. - Doi u krevet. Nije nam mnogo vremena
preoslalo.
14

Volfgang je saekao da slukinja raskloni posue od doruka i napusti prostoriju

pre nego to je progovorio. Moris i Ana sedeli su oko stoia.
- Nemaka je izgubila rat - kazao je otvoreno.
Niko od njih nije progovorio. Nastavio je:
- Rat je kao posao. Kada prestane da ide napred, gubi podstrek. Zatim gubi
kontrolu. Firer je napravio kobnu greku. Umesto da se probija napred preko
Lamana ka Engleskoj, okrenuo se ka Rusiji. U tom trenutku sve je okonano. - Ostali
su i dalje utali. - Sada je to samo pitanje vremena i moramo da skujemo planove. Bie
mnogo mogunosti posle rata i od nas zavisi da li emo ih iskoristiti. - Pogledao je u
Morisa. - Poeemo s tobom. Ako elimo da zadrimo imovinu koju smo stekli ovde u
Francuskoj, morac da promeni strane. Prei Laman i pridrui se degolistima.
- Nemogue! - protestovao je Moris. - Upucae me im me ugledaju.
- Ne ako sledi moj plan. Staviu ti na raspolaganje izvesne informacije koje e
biti od neprocenjive vrednosti za saveznike. Podatke o proizvodnim mogunostima za
koje jo nisu saznali. Otii e svom stricu, markizu, iji je ugled nepobitan i objasniti
mu da si tajno saraivao s nama da bi se dokopao tog podatka. Sada kada ga ima,
potrebna ti je njegova pomo da ga prenese preko Lamana. Siguran sam da on ima
veze i, uz moju pomo, moe bezbedno da pree preko Lamana ovog meseca.
Moris je razmiljao.
- To e biti opasno.
- Bie opasnije ostati. Kada se Francuzi vrate, streljaete kao izdajnika i
saradnika okupatora.
Moris je utao. Volfgang se okrenuo ka Ani.
- Moja porodica godinama poseduje jednu kuicu u enevi. Ve sam ti obezbedio
vajcarsku boravinu dozvolu da bi radila tamo kao moja domaica, i za anet. Ostae
ovde otprilike mesec dana nakon to otputujem. Zatim e se preseliti u vajcarsku.
vebel e ostati ovde da ti pomogne da prikupi dokumenta koja e poneti sa sobom,
zatim, izigravajui tvog vozaa, odvee te u enevu pod izgovorom da je anet bolesna
i da su joj lekari preporuili da se oporavlja na Alpima. Kada bude na sigurnom u
kui tamo, on e se vratiti u Nemaku da mi se pridrui.
Ana ga pogleda.
- A ta e ti raditi sve to vreme?
- Ja u praviti planove da izvedem porodicu iz Nemake. Zbog mog poloaja,
biemo meta za osvetu saveznika.
- Kuda e oni da odu?
- Ima nekoliko zemalja u Junoj Americi koje se nam ponudile utoite. Za
nadoknadu, naravno. Ali to je samo novac.
- A ta e se desiti s tobom?
- im ih bezbedno otpremim, pridruiu ti se u enevi.
utiila je za trenutak.
- Ne postoji drugi nain?
Odmahnuo je glavom.
- Ne postoji drugi nain. Kraj moe doi za godinu, dve, a moda ak i tri. Ali e
doi, veruj mi.
Svi su utali za trenutak, svako sa svojim mislima.
- Merde! - uzviknuo je Moris najednom. Pogledao je u Volfganga. - Imao sam
glupe snove da u jednoga dana biti bogat ovek.
Volfgang se nasmeio.
- Uradi kako kaem i jo moe da postane bogat ovek.
15

Nakon to je Moris otiao, Volfgang je ustao.

- Poi sa mnom u moju radnu sobu.
Uputila se za njim gore u prostoriju koju je koristio kao radnu sobu. Zatvorio je
vrata i zakljuao ih za sobom.
- Ono to u sada da ti pokaem niko na svetu ne zna, ni Moris, niti vebel, ak ni
moja porodica. Niko. Samo ja. I sada, ti.
Posmatrala je utke dok je on pomerao stolicu iza pisaeg stola i podizao tepih sa
poda ispod stolice. Rukom je potraio drvenu letvicu na podu, i pronaavi je, pritisnuo
je. Jedna vratanca u podu, malo vie od trideset centimetara iroka, otvorila su se.
Zavukao je ruku unutra i izvadio neto to je izgledalo kao limena kutija i stavio je na
sto. Podigao je rezu, otvorio je i prizvao je nikom.
- Gledaj.
Prila je pisaem stolu i, stojei pored njega, pogledala nadole. Kutija je bila puna
sjajnih zlatnih novia. Zanemela je. Lice mu je bilo ozbiljno.
- Zlatni lujevi. Ima etrdeset ovakvih kutija ovde. Ukupno sto hiljada.
Izgubila je dah.
- Moj boe! Nisam imala pojma. - Pogledala ga je. - Kako...?
- Bez pitanja - odgovorio je. - Imam ih. To je sve to je bitno. A ti e ih odneti u
vajcarsku.
- Kako? - upitala je. - Zna da sav prtljag pregledaju na granici.
- Razmiljao sam o tome - nasmeio se. Dao joj je znak rukom i ona se uputila za
njim do prozora. Pokazao joj je mercedes" koji je stajao u dvoritu. - Izgleda ba kao
bilo koja druga kola, zar ne?
Klimnula je glavom.
- Nisu - rekao je. - Bone obloge oko vrata i strane su uplje i postavljene
materijalom otpornim na zvuk kako novii ne bi zveckali i pravili buku. Dao sam da
se posebno izrade.
- ta ako ljudi koji su ih napravili progovore?
- Nee progovoriti - kazao je. - Bili su Jevreji. I odavno ih nema.
- Mrtvi?
Nije odgovorio. Vratio se do pisaeg stola, i stavio kutiju natrag u pod, zatim ga
ponovo prekrio tepihom i vratio stolicu na mesto. Seo je na stolicu.
- Morae sama da ga prebaci. Pokazau ti kako da stekne pristup bonom
tapacirungu. Ali niko ne sme da te vidi da to radi. Niko. Tvoj ivot i ivot tvoje erke
nee vredeti nita ako te neko vidi. Ne moram da objanjavam ta bi ljudi uradili za
toliko novac.
Klimnula je glavom. Ubili bi i za daleko manje novca.
- Morae da obezbedi da ostane sama u kui barem sat ili dva svake noi. Ne
mora sve da obavi za no. Ima mesec dana. Kada sve bude na mestu, bie spremna
da otputuje.
- Da li e vebel jedini ii sa mnom?
- Ne. Bie jo jedan, ovek s njim. Jedan bivi padobranac. ilav i iskusan ubica.
Ako iskrsne stvarna nevolja, on zna kako da postupi.
- A ta u da uradim s novcem kada stignem tamo?
- Unajmi ifrovan sef u jednoj od vajcarskih banaka. Zatim izvuci zlato na isti
nain na koji si ga stavila tamo. Svaki put pomalo. Kada isprazni automobil, vebel i
njegov pomonik dovee mi ga u Nemaku.
Sruila se na stolicu.
- Po prvi put oseam strah.
16

Pogledao ju je staloeno.
- I ja - kazao je utueno. - Ali nemamo izbora. Ne postoji nita drugo io moemo
da uinimo ako elimo da ikako ivimo zajedno nakon to se ovo zavri.
Za sve vreme koje su proveli zajedno nijednom joj nije rekao da je voli .....ak ni
kada je izgarao od strasti plavei je semenom, ni tada nije uinio nita vie do to bi
zastenjao, zadrhtavi u stisku ekstaze, dok se ona uplaila da e silina njegovog tela
prodreti duboko u njenu utrobu. I ak i sada, dok su stajali na dovratku francuske
kuice, dok se sivilo jutra probijalo kroz otvorena vrata, i dalje je bio uspravan i
uzdran.
Utivo se nagnuo napred i poljubio je zvanino u oba obraza.
- Budi oprezna - rekao je.
- Hou - klimnula je glavom.
Zatim se okrenuo ka anet, koja je stajala pored majke, irom otvorenih oiju, i
podigao je u naruje. Poljubio je detetovo elo, zatim usta.
- Auf Wiedersehen, Liebchen - kazao je. - Budi dobra devojica i radi kako ti majka
kae.
Devojica je klimnula glavaru.
- Da, tata generale.
Nasmeio se i predao je majci
- Videemo se uskoro - okrenuo i zagubio na vrata, ulazei u kola ne osvrnuvi
se.
Ana je saekala da kola napuste kolski prilaz pre nego to e ui u kuu. Spustila
je dete.
- Mama. - Pogledala je dole u devojicu. - Hoe li se tata general vratiti?
Ana se iznenadila.
- Zato si to pitala?
- Nana je rekla da e on otii i da e gospodin Moris biti novi tata.
- Nana je glupa. Ne zna ta pria.
- Ali, Nana je rekla da tata general odlazi u Nemaku i da mi ne moemo s njim.
Sada e g. Moris biti glavni.
- Nana grei. Kad tata general ode, ja u biti glavna, ne Moris, niti iko drugi.
- Onda e tata general da se vrati - rekla je anet.
Ana je zastala za trenutak, a zatim rekla
- Da, vatie se i moe to da kae glupoj Nani.
Kada se dva sata kasnije vebel vratio sa eleznike stanice, pozvala ga je u
generalovu radnu sobu i zatvorila vrata. Sela je za sto.
- Mislim da imamo problem.
On je utao ekajui da ona nastavi.
- Dadilja previe pria. Rekla je detetu da se general nee vratiti. Ako je to detetu
rekla, ko zna kome jo moe rei.
vebel kimnu.
- Re izgovorena na ogrenom mestu bi mogla osujetiti generalove planove - ree
ona.
- Pobrinuu se za to, grofice.
Podigla je pogled ka njemu iznenaena. Prvi put da ju je oslovio titulom. Do sada
joj se uvek obraao s frau Pojarska.
Nije bilo nikakve promene u izrazu njegovog lica.
- Ima li jo to god, grofice?
- Nita drugo - kazala je, odmahujui glavom. - Hvala vam, Johane.
17

Naklonio se utivo i napustio sobu. Dva dana kasnije dadilja je imala slobodan
dan. Nikada se nije vratila na posao.
Moris se javio telefonom opreznim glasom.
- Moram da te vidim.
Protekle su tri nedelje otkako je Vollgang napustio Pariz i ovo je prvi put da joj se
Moris javi za sve to vreme.
- Ovde sam - rekla je jednostavno.
- Ne razume - kazao je. - Moda sam pod prismotrom. Sada kada sam
zapoeo pregovore, ne usuujem se da doem kod tebe.
- Zar ne moemo da razgovaramo o tome telefonom?
- Postoje izvesna dokumenta koja moram da ti predam. Izlazne dozvole za tebe i
anet koje su odobrile francuske vlasti i Nemci. I druge stvari koje se tiu zajednikih
poslova.
- Izvini - rekla je. - Ne postoji nain da ja doem da te posetim. vebel ima
nareenje da me prati svaki put kad napustim kuu.
- Merde! - Zautao je. ekala je da on progovori.
- Nije preostalo mnogo vremenu - Kasno je. ...... Odlazi prekosutra.
I dalje nije progovarala.
- Posle ponoi veeras - rekao je - budi na stranjim vratima kue. Ako se ne
pojavim do pola jedan, ne ekaj me.
U deset minuta posle ponoi zaula je blago kucanje na vratima za poslugu. Brzo
je ustala i otvorila ih. Kroio je unutra i brzo zatvorio vrata.
- Da li svi spavaju? - proaputao je.
Klimnula je glavom.
- vebel?
- Otkako je general otiao, on provodi noi u staniu iznad garae.
- Potrebno mi je pie - rekao je nenadano.
- Doi - kazala je. Povela ga je kroz zamraenu kuu do male radne sobe na
prvom spratu. Otvorila je ormari s piem i izvadila bocu konjaka i mali pehar. Brzo
ga je napunila gotovo do ivice i pruila mu ga.
Popio je polovinu gotovo u jednom gutljaju i duboko odahnuo. inilo se da se
polako oputa.
- To je bilo kao hodanje po jajetu - rekao je. - Pitanja. Uvek pitanja. Zamke u
svakom upitu.
Nije progovarala. Jo jednom je gucnuo konjak.
- Da li si se ula s Volfgangom?
- Nisam. Da li je trebalo?
Pogledao ju je.
- Pretpostavljam da ne. Ipak, mislio sam da e ti se nekako javiti.
Skrenula je razgovor.
- Rekao si da ima dokumenta za mene.
Otvorio je jaknu i izvadio kovertu.
- Izlazne vize za tebe i anet, sve su potpisale i odobrile i francuske i vajcarske
vlasti.
Otvorila je kovertu i pogledala u dokumenta. Bila su tu. Sela je na pisai sto.
- Rekao si da ima i drugih dokumenata.
- Nemaju stvari koje bi se mogle staviti na papir - kazao je.
- Ne razumem.
- Zlato.
18

- Zlato? - Nadala se da je zbunjenost u njenom glasu bila uverljiva - Kakvo zlato?

- uo sam glasine u razliitim periodima da je Volfgang otkupljivao zlatne lujeve.
- Ovo je prvi put da ujem za to - kazala je. - A mislila sam da znam sve to se
deava.
- Nikada ti nita nije rekao? - Odmahnula ie glavom. - udno - rekao je. - Podatak
potie iz prilino pouzdanih izvora.
- Bolje ih ponovo proveri - kazala je. Zastala je, a zatim kao da joj je iznenada
sinula misao: - Da li je mogue da je to jo neka zamka koju ti postavljaju? Da otkriju
koliko si zaista bio blizak s generalom?
- Uopte nisam pomislio na to. Mogue je. - Pogledao ju je s neskrivenim
divljenjem. Sada poinjem da shvatam zato si me privukla od samog poetka.
Osmehnula se, strahujui da joj se olakanje ne ogleda u oima.
- Pravi si Francuz. I veoma galantan.
- Nije tano - kazao je, pruivi ruku da uhvati njenu. - Sada sam siguran ta
oseam prema tebi.
Dopustila je da je dri za ruku. Nije elela da bude previe osorna. Nakon
izvesnog trenutka, progovorila je:
- Kasno je. Moglo bi biti opasno za tebe da ostane predugo.
- Ne - rekao je. Lice mu obli rumenilo. - Ovaj trenutak se moda nee ponoviti.
elim da zna kako se oseam.
- Morise... - trudila se da joj glas bude blag dok je povlaila ruku. - Nismo deca.
Ovo nije ni vreme ni mesto.
Glas mu je zvuao izazovno.
- Ja nisam neki vapski general od metar i osamdeset, ali imam snagu koju niko
od njih nema, snagu na kojoj mi svi oni zavide. - Brzo je pomerio ruku, otkopavajui
lic. - Pogledaj! - naloio joj je.
Zurila je dole u njega, nemona da sakrije pogled iznenaenja. To je bilo kao da je
sav rast koji nije otiao u njegovo tanko telo i visinu otiao u njegov ud. inio se
gotovo podjednako debeo kao njegov runi zglob i dugaak kao pola butine.
- Dodirni ga! - naredio je. - Bie ti potrebne vie od dve ruke da ga dri celog.
- Ne mogu - rekla je, odmahujui glavom, ali nesposobna da se obuzda.
- Zato? - zahtevao je.
Prisilila se da ga pogleda u lice.
- Zato to imam menstruaciju. A ako ga dodirnem, bojim se da neu biti u stanju
da se obuzdam.
Ispitivao joj je oi.
- Ne lae me?
- Ne laem. - Na silu se nasmeila. - Ko bi mogao da lae dok mu takvo udovite
preti?
Duboko je udahnuo, zatim joj je za trenutak okrenuo lea. Kada se ponovo
okrenuo ka njoj, odea mu je bila nametena.
- Doi e vreme - rekao je. - Nee biti u stanju da zaboravi ovo.
Nedelju dana kasnije odvezla se preko granice u vajcarsku, vebel i bivi
padobranac na prednjim seditima, ona i anet, umotane u ebad, pozadi. Graniari su
im mahnuli da prou a da im ni povrno nisu pregledali prtljag.
A sada, vie od godinu dana kasnije, dok je sluala kako Volfgang ugovara njenu
udnu veridbu, setila se rei koje je Moris izgovorio te poslednje noi u Parizu. U tom
trenutku shvatila je da je bio u pravu. Nije bila u stanju da zaboravi. Koliko god
pokuavala da se usredsredi na igle za pletenje u rukama, mogla je da vidi samo taj
19

udovian ud, kako nabrekle modre lezde vlano sevaju na nju.

Volfgang je zatvorio kofer i uspravio se. Okrenuo se ka njoj.
- To je to.
- Da.
Stajali su na suprotnim stranama kreveta.
- Bie to dug period - rekao je. - Moda godine.
- Znam.
Na silu se suvo osmehnuo.
- Neu biti ovde ak ni za tvoje venanje.
Nije progovarala. Nije uinio nikakav pokret da joj prie.
- Nikada ti nisam rekao da te volim, zar ne?
Odmahnula je glavom.
- Ne, nikada.
- Ali zna da te volim, zar ne?
- Da.
- Moda ne na isti nain kao to drugi ljudi vole jedni druge. Moda na moj nain.
- Znam - kazala je. - Kao to ja volim tebe. Na moj nain.
Bacio je pogled na sat.
- Mislim da je vreme.
Otvorila je vrata i dala znak vebelu, koji je ekao. Podigao je kofer i uputili su se
za njim niza stepenice. Na odMoristu, stavila je ruku na Volfgangovu, zaustavljajui
ga. Saekala je da vebel izae napolje pre nego stoje progovorila:
- Zlato? ta eli da uradim s njim?
- Ostavi ga tamo gde jeste - kazao je. - im se smestim, pisau ti i obavestiti te.
I dalje ga je drala za ruku.
- Volela bih da ide pravo u junu Ameriku odavde, a ne natrag u Nemaku.
- Ima jo poslova koje moram da obavim tamo - rekao je. - Ali ne brini, biu
bezbedan. Ostau u francuskoj zoni, gde mi je Moris sve sredio.
- I dalje mu ne verujem - kazala je.
Pokuao je da se naali.
- Fin nain da ena govori o svom buduem muu.
Nije se nasmeila.
- To ne menja nita na stvari.
- On je pohlepan - rekao je. - eli titulu i novac. I zna da ne postoji nain da dobije
bilo ta od tog, osim preko nas. Nita se nee desiti, veruj mi.
Pogledala je u njegove oi.
- Ne elim da ti se bilo ta runo desi. Bio si previe dobar prema meni.
Proistio je grlo od iznenadne su voe.
- I ti si bila dobra prema meni.
- Ipak budi obazriv.
Razmiljao je za trenutak.
- I ti budi obazriva. Upamti ta sam ti rekao. Bez obzira na to koliko on
navaljivao, nakon to se venate nemoj da prebaci kompanije na njegovo ime. Samo
ga postavi za izvrnog direktora. Ako pita zato nee to da uradi, reci mu da ti nisam
ostavio dokumenta potrebna za prenos.
- Zapamtiu.
- To bi trebalo da ga smiri - rekao je. - Ne bi se usudio da pokua bilo ta ukoliko
sve nije u njegovim rukama.
- Razumem - kazala je.
20

Ovoga puta poljubio ju je u usta. Osetio je blagu slanost na njenim usnama.

Odmakao se i pogledao je.
- Bez suza.
Odmahnula je glavom.
- Bez suza.
- udne stvari se deavaju tokom rata - rekao je. - Ali uinila si neke od njih
lepim. - Ponovo ju je poljubio. - To je za malenu. Reci joj da mi je ao to nisam mogao
da ekam da se vrati iz obdanita.
- Rei u joj.
Sili su do ulaznih vrata, Jo jednom, poljubio ju je. Ovoga puta neno.
- Auf Wiedersehcn, mein Liebchen.

21

2
Morisov glas zapucketao je od uzbuujueg zadovoljstva preko telefonskih linija
iz Pariza.
- De Golova vlada prihvatila je moj predlog. Ti sada razgovara s markizom De la
Bovilom.
- Mesje markie - rekla je. - Mogu li da vam uputim estitke?
- Madam markizo - kazno je. - To nije sve to oekujem da ponudite.
Nasmejala se.
- To su dobre vesti.
- To nije sve - rekao je. - Uspeo sam da tvoja stara dokumenta povuem iz arhiva i
pripremio ti potpuno nova dokumenta.
- Kako si to uspeo?
- Ne pitaj kako. Bilo je skupo, ali je vredelo. Sada ne postoji niko ko moe da upre
prstom u tebe. Nova dokumenta su na putu ka tebi, potom. Sada je potrebno samo da
prikai nove fotografije na njih, zatim da ode do francuskog konzula i potpie se i
sve je zavreno.
- Ali i dalje postoje ljudi u Parizu koji bi mogli da me prepoznaju.
- Mislio sam i o tome. Ofarbaj kosu u plavo i promeni izgled. Talasasta kosa do
ramena sada je poslednji hit u Parizu i savreno bi ti stajala. Poupane obrve takoe
su moderne, kao i tamne senke za oi i rumenilom naglaene visoke jagodice. Uradi to
pre nego to se fotografie. Jo jedna stvar. Primetie da tvoja boravina dozvola
glasi na ime grofica Tanja Pojarska, ispustio sam Ana s razlogom. Ba kao to te je
Volfgang naterao da ispusti Tanja jer to nije nemako ime. elim da se vrati tom
imenu, u sluaju da bilo ko pokua da sabere dva i dva.
- Otiu u u salon lepote odmah ujutru - kazala je. Jedna misao proletela joj je
umom. - ini se da zna puno o poslednjoj modi.
Nasmejao se.
- Posedujemo fabriku parfema u Grasu, sea se? Bilo bi jednostavno skoiti
odatle u kozmetiku. Prouavao sam trite. Nakon sve bezbojnosti ratnih godina
trite je spremno za ogroman razvoj... enama je jednostavno dosadilo da budu
neprivlane.
- Mislim da si u pravu - rekla je.
- Znam da sam u pravu - kazao je, - I poteem sva mogua poznastva na tom
polju.
- Ne volim to to poteem - rekla je - ali postoji stvar koju si izgleda, zaboravio.
- ta to?
- Na brak.
Usledio je trenutak tiine.
- Mislio sam da emo se venati kad doe u Pariz.
- Ne - kazala je. - Poznajem Francuze. Moraemo previe dokumenata da
popunimo i na previe pitanja da odgovorimo. elee da provere sve, i to e potrajati
itavu venost. Osim toga, ko zna ta bi mogli da otkriju? Onda bi svi nai. planovi bili
uzaludni. Venaemo se ovde im prikupim dokumenta. To e biti mnogo
jednostavnije. - Nasmejala se. - Osim toga, dopada mi se ideja da se vratim u
Francusku kao ena markiza De la Bovila.
Gotovo je mogla da ga vidi preko telefona kako se doteruje.
- Naravno, draga moja - rekao je brzo. - ta god eli.
- Uzgred budi reeno ..... upitala je - da li si od tvojih prijatelja u Berlinu uo bilo
ta o Volfgangu?
- Ni rei - kazao je.
22

- Zabrinuta sam za njega - rekla je. - Prolo je vie od dva meseca.

- Siguran sam da je on dobro. Da je bilo ta krenulo naopako, uo bih. Do sada je
ve verovatno izvan zemlje.
- Nadam se da je tako - kazala je.
- Pozovi me im ti dokumenta budu spremna - rekao je.
- Hou - kazala je zavravajui razgovor.
Vrata su se otvorila i anet je ula u sobu. Mahala je nekim papirom u ruci.
- Maman! - uzviknula je na francuskom. - Pogledaj kako sam nacrtala pticu.
Nastavnik mi je dao peticu. Rekao je da nikada nije video ovakvu pticu.
Uzela je papir iz detetove ruke. Nastavnik je bio u pravu. Nije postojala takva
ptica. Osim, moda, u nonim morama. Bila je to neka meaina pterodaktila, orla i
imia, sve u jakim bojama.
- Zar nije lepa? - uskliknula je anet.
- Vrlo lepa rela je Tanja i vratila crte detetu. - Stavi je na sigurno mesto da je
ne izgubi.
- Uramiu je i staviti iznad kreveta.
Tanja se nasmeila:
- U redu.
- Priala si francuski preko telefona, - rekla je anet. - Sa kim si to priala?
Tanja podigne dete u naruje. Sada je pravi trenutak da joj kae.
- Mama se udaje.
Sretan osmeh je obasjao anetino lice.
- Tata general se vraa?
- Ne, - ree Tanja. Vratiemo se u Pariz da ivimo. Udajem se za Morisa.
Izraz iznenaenosti preao je anetinim licem, ona je odjednom zaplakala.
- Ne, Maman, ne! On mi se ne dopada. On je lo ovek.
- On nije lo ovek - kazala je Tanja strpljivo. - On je veoma fin. Videe, On te
puno voli.
- Ne voli me! - plakala je anet. - On me mrzi. Uvek me tipa kada ti ne gleda i
povreuje me.
- On ne eli da te povredi - objasnila joj je Tanja. - To je samo njegov nain da ti
pokae da te voli.
- Ne, nije! - rekla je anet uverljivo. - Po njegovom licu mogu da zakljuim da on
eli da me povredi, a kada ne jauknem, on me utine jo jae. - Ponovo je zaplakala. Ne elim da se uda za njega. elim da se uda za tatu generala.
- ao mi je, anet - kazala je Tanja odluno, sputajui je dole. - Postoje stvari o
kojima ti nita ne zna. Udau se za njega, i to je poslednja re o tome. Sada se popni u
svoju sobu i smiri se.
I dalje jecajui, dete je otilo do vrata. Na vratima, okrenu se, briui nos i lice
podlakticom.
- Ba me briga - rekla je prkosno. - ak i ako se uda za njega, ja ga i dalje neu
voleti.
Venali su se tri neuelje kasnije, i uprkos injenici da je Tanja kupila aneti novu
belu haljinicu za venanje, ona je odbila da s njima ode kod matiara.
Zurila je u sebe u ogledalu, jo se nije navikla da vidi sebe s plavom kosom. Na
neki udan nain oseala se gotovo kao da je postala druga osoba. Ranije je oseala
svoja erotinosi kao jedva primetnu i tihu. Sada je bila oita i jaka, skoro kao da je
imala sopstvenu snagu - snagu koju nije mogla da obuzda.
Polako je oetkala kosu, oseajui meku senzualnost svakog svilenog pramena.
23

Zastala je, pogledavi u ogledalo. Neto nije bilo kako treba. Tada je shvatila. Bela
svilena spavaica koju je odabrala za svadbenu no. To je bila pogreka.
Okrenula se ka malom koferu koji je spakovala da ga ponese u hotel. Brzo ga je
pregledala. Trenutak kasnije promenila je spavaicu. Sada kada je pogledala u
ogledalo razumela je poriv koji ju je naterao da stavi, crnu ipkanu spavaicu u kofer.
Sada je bila drugaija. Sada je bila neka druga. Misao joj je protekla umom. Lilit.
Ponovo se pogledala. Sada je bila spremna. Iznenada je osetila kako noge poinju
da joj drhte i stavila je obe ruke na umivaonik da bi se primirila. U ogledalu je videla
bradavice na dojkama kako iznenada tre napred, gotovo se probijajui kroz
koprenastu ipku.
Odmahnula je glavom silovito da to ukloni, ta nije bilo u redu s njom? Nije bilo
kao da joj je on prvi mukarac. Zatvorila je oi za trenutak. Sinulo joj je. udovini ud
igrao joj je pred zatvorenim onim kapcima. Krajnji simbol moi mukareve. Sam
mukarac nije bio nita. Bio je to Priap sa svim oboavanjem koje je izmamljivao.
Osetila je kako joj vlanost preplavljuje slabine.
Saekala je dok nije osetila da moe da obuzda drhtanje nogu, zatim je ugasila
svetlo u kupatilu i otvorila vrata spavae sobe. Njenim oima bio je potreban trenutak
da se priviknu na nejasno svetlo.
On je stajao, nag, kraj kreveta, leima okrenut ka njoj. Ne pomerivi se od
kreveta, okrenuo se polako ka njoj. Najpre je videla samo njegove teke blistajue oi i
usne povuene nazad vrsto preko malih belih zuba; zatim je njen pogled pao, privuen
neumoljivo ka njegovom udu. Osetila je kako drhtanje ponovo poinje u njenim
nogama, usta su joj odjednom bila suva s dahom koji joj je zastajao u grlu.
Bez rei, jednom rukom joj je dao znak da mu prie, drugu je sakrio iza lea.
utke je krenula ka njemu, oseajui kao da bi mogla da padne sa svakim
korakom koji je nainila. Napokon je bila pred njim, oiju i dalje oborenih. Oseala se
kao da je omaijana njegovom mukou.
Odjednom se pomerio i jednom rukom joj pocepao crnu spavaicu koja je sada
leala na podu oko njenih nogu i ona stajala naga pred njim. I dalje nije progovarao.
Osetila je vlanost kako joj se sliva niz unutranju stranu butina. Ali nikako nije
mogla da se pomeri. Kao da je njegov ud preuzeo sva snagu u njenom telu. Nije videla
njegovu drugu ruku kako mu se pomalja iza lea. Bio je potreban trenutak da udarni
talas bola dopre iz njenog tela do mozga. Agonija je bila tako jaka da joj se vrisak
nehotice oteo iz grla.
Tada je ugledala bi sa devet vorova u njegovoj ruci, dok su se mali metalni iljci
na vrhovima uzanih remena presijavali na svetlu. Pogledala je niz telo. Bi je ve
ostavio tragove na njenim grudima, stomaku i butinama, i krv je poinjala da curi na
mestima gde joj je metal pokidao meso.
Pre nego to je bilo ta izustila, njegov grub glas ju je presekao:
- Kurvo vapska! Misli li da u ja biti kao drugi? Rob tvojoj piki?
Mogla je samo da odmahne glavom. Nikako nije mogla da progovori. Od straha je
ostala bez glasa.
Usledio je jo jedan udarac biem. Ponovo bol. Zatim se njegova ruka nala u
njenoj kosi okrutno je prisiljavajui da da klekne pred njega. Pokuala je da pokrije
lice rukama, ali joj je zabacio glavu kako bi mogla da ga gleda. Njegov ud, sada
potpuno ukruen, trao je nad njenim licem kao dinovska zmija.
Glas mu je bio grub i okrutan.
- Ti si rob, a on je tvoj gospodar. Pogledaj ga i znaj da ti nisi nita do njegova
kurva.
Pokuala je da okrene glavu,, ali on je vukao za kosu ne dozvoljavajui joj da se
24

pomeri. Zatim je pnovo oinuo biem. Ovoga puta preko lea. Potom jo jednom. Bol
ju je presekla i ona vrisnu promuklim glasom.
Njen bolni vrisak je bio kao okida. Njegov ud je poeo da skakur kao kobra, dok
je njegovo seme valjalo po njoj. Munjevito je udario biem i inilo se da bol i seme teku
zajedno po njenom telu.
Kada je bilo gotovo, odgurnuo ju je silovito na pod. Stropotala se jecajui, kraj
njegovih nogu, nemona da se pomeri. Stajao je utke za trenutak, diui teko,
gledajui dole u nju. Potom ju je podbo nogom prevrnuvi je na lea, dok je ona zurila
u njega. Glas mu je sada bio smiren.
- Idi u kupatilo, kurvo, i oisti se.
Nije se pomerila. Ponovo udarac bia. Telo joj je poskoilo od bola.
- Uradi kako kaem!
Lagano se prevrnula na ruke i kolena i poela da puzi ka kupatilu. ula je njegov
glas iza sebe.
- ekaj! - Stala je. Videla je njegova stopala kako koraaju oko nje i zaustavljaju
se ispred nje. Nije podigla glavu. - Pogledaj me! - zapovedio je.
Pogledala je uvis. Drao je penis u jednoj ruci. Odjednom je potekao urin iz njega;
njegova topla gorua slanost donosila je novu patnju sirovom krvareem bolu njenih
rana.
- Ne! - zavritala je, pokuavajui da se pomeri. Ali ponovo je usledio udarac bia
i bol ju je oborio na tlo; pruila se kraj njegovih nogu.
Potom je zavrio i nasmejao se.
- Sada moe da ide.
Negde u sebi nala je snage da ga pogleda. Glas joj je zazvuao kao u ivotinje,
dubok i promukao.
- Ubiu te zbog ovoga!
Ponovo se nasmejao.
- Ne, nee - rekao je prezrivo. - Zato to ako to uini, i ti i tvoje dete ete umreti.
Mora da misli da sam budala. Nisam. Sva tvoja stara dokumenta su na sigurnom
mestu, i ako mi se bilo ta desi, dospee vlastima.
Lagano se vratio do kreveta i seo. Glas mu je bio oputen, sada gotovo nean.
- Poto se opere i poisti ovaj nered, doi u krevet. ekau te. - Zatim se
ispruio i pokrio aravom. - Ne mora da uri. Mislim da u malo da odspavam.
Uhvatila se za kvaku na vratima i uspravila se. Za trenutak se naslonila na
vrata, a onda ih je otvorila. Svanulo je pre nego to je izala i inilo se da on jo spava.
Prila je tiho vratima ormana da uzme haljinu.
Zaula je njegov glas iza sebe:
- Doi ovamo.
Nije se ni pokrenula. Sedeo je u krevetu, drei bi u ruci.
- Rekoh, doi ovamo.
Lagano se pomerila ka njemu.
- Lezi i rairi noge.
- Ne, - Oinuo ju je biem. utke je legla na krevet. Zbacio je arav sa sebe. Ve
je imao erekciju. Nadvio se nad nju i pokuao da prodre u nju. Ali ona je bila suva i
zatvorena za njega. Pljunuo je u ruku i protrljao pljuvaku po sebi, a zatim se jednim
silovitim pokretom zario duboko u nju.
Ponovo je zavritala u bolu dok se njegova ogromna krutost probijala kroz nju.
Poeo je da se kree i ona je nastavila da vriti na rastuu silinu njegove nabujale
strasti. Bilo je to muenje za koje nije ni sanjala da e ga ikada doiveti. Napokon je
svrio.
25

Za trenutak, leao je dahui na njenim grudima, zatim se podigao na ruke,

gledajui dole u nju. Smeio se.
- Zar to nije ono to si zaista elela? Kita kao u konja?
Piljila je u njegove oi s mrnjom. Glas joj je bio hladan,
-Videla sam kite konja vee od tvoje, ali nikada nisam poelela da me zaskoe.
Njegova ruka sevnula je preko njenog lica. Mogla je da oseti bele tragove prstiju
kako poinju da rumene od bola. Glas joj je i dalje bio hladan.
- Da li si zavrio?
Klimnuo je glavom.
- Onda se skini sa mene. elim da te isperem iz sebe.
Posmatrao ju je kako hoda ka kupatilu.
- Tanja.
Okrenula se da ga pogleda. inio se iskreno zbunjen.
- Ne razumem te. ta je to to ti eli?
Duboko je udahnula.
- Mukarca - kazala je, zatim je zatvorila vrata kupatila za sobom.
Voza je otvorio vrata i Moris je izaao prvi, okrenuvi se da je prihvati za ruku
da joj pomogne da izae. Izbegla je njegovu raku, uhvativi ga za runi zglob, i kada je
izala, saekala je da anet stane kraj nje pre nego to se okrenula da pogleda kuu.
- To je velika kua - rekla je.
- To je bio dobar pazar - kazao je. - Vlasnici su eleli da je to pre prodaju.
Osetila je kako je anet stee za ruku. Bila je to velika siva kamena kua, vie od
dvadeset metara iroka, zaklonjena iza ograde od kovanog gvoa u majunom vrtu
koji je gledao na ulicu. Iza ogromnih sredinih kapija nalazila se stazica koja je vodila
do ulaza s vratima od bojenog stakla zatienih reetkom od kovanog gvoa na kojoj
je ve bio postavljen grb Bovilovih.
Uputila se za njim ka vratima dok je voza vadio njihov prtljag iz kola. Vrata je
otvorio batler u livreji pre nego to je Moris imao priliku da pozvoni.
- Da li da preneseni mladu preko praga? - upitao je Moris zajedljivo.
Nije se potrudila da mu odgovori i ula je u kuu. Kao to je bio obiaj, posluga je
bila postrojena u predvorju da doeka novu gospodaricu. Bilo ih je estoro, svi u
uniformama. Anri, batler, njegova ena, Margerita, koja je bila kuvarica, i etiri mlade
devojke, slukinje koje e se brinuti o odravanju kue i drugim poslovima. Rene,
voza, jo je bio napolju. Rukovala se s njima ponaosob, blagim klimanjem glave
primajui njihove naklone.
- Madam markizo - promrmljali su s potovanjem.
Po predstavljanju, jedan mladi iznenada se pojavio iz jedne od prostorija koje su
vodile u predvorje, nosei neke papire u ruci. Zastao je kada ih je ugledao.
- Izvinite me - rekao je na engleskom. - Nisam znao da ste stigli.
I pre nego to je ula njegov naglasak Tanja je mogla da zakljui, na osnovu kroja
njegovog odela, da je mladi Amerikanac. Bacila je pogled ka Morisu.
- Draga moja - kazao je Moris. - Mogu li da ti predstavim mog izvrnog
pomonika i sekretara, Derija Donsona? Deri, madam markiza i njena erka anet.
Nezgrapno, Amerikanac se poklonio.
- Zadovoljstvo mi je, madam markizo.
Tanja nije ponudila svoju ruku.
- Gospodine Donsone.
- Da li bi volela da vidi kuu, draga moja? - upitao je Moris.
Tanja je odmahnula glavom.
26

- Malo sam umorna od puta. Volela bih da se najpre odmorim i malo osveim.
Moris klimnu glavom.
- Dobro. - Okrenuo se ka batleru. -Da li biste poveli madam markizu do naih
odaja i pobrinuli se za njenu udobnost. - Okrenuo se ponovo ka Tanji. - Treba da
pogledam neka dokumenta s Derijem, Pridruiu ti se uskoro.
Tanja je bacila pogled ka mladom Amerikancu. Iznenadno, mnoge stvari su
sloile u njenoj glavi. Klimnula je glavom lagano, nikakav znak misli nije joj se
video na licu, zatim, uhvativi anetu za ruku, pola je za batlerom uza stepenice.
Tanja je lagano izala iz kade i pruila ruku ka velikom pekiru i umotala se u
njega. Brzo se obrisala, zatim ga je ispustila na pod i stala ispred ogledala. Modrice i
posekotine njene svadbene noi nestale su sa njenog tela, ali ne i iz njenog uma.
Odenula je svileni bademantil i otila u spavau sobu. Pritisnula je zvono za slukinju
i sela za toaletni stoi. Zaulo se blago kucanje na vratima.
- Entrez.
Slukinja je ula i naklonila se.
- Madam.
Tanja je pogledala. Bila je to mlada devojka tamne kovrdave kose i krupnih
braon oiju.
- Kako se zove, dete?
- Luiz, madam.
- Luiz, da li bi mi donela aj, molim te?
- Sa zadovoljstvom, madam. - Slukinja se ponovo naklonila i napustila sobu.
Tanja se ponovo okrenula ka ogledalu. Nehajno je dodirnula kosu. Nevolja s
plavuama bila je ta to je svakih nekoliko nedelja bilo potrebno farbanje. Mrzela je
ruan izgled tamnog korena kose, mada se inilo da mnogim enama to ne smeta.
Ponovo se zaulo kucanje na vratima. Mislei da se to slukinja vraa sa ajem,
pozvala je:
- Entrez.
U ogledalu je videla kako se otvaraju vrata. Brzo je bade-mantilom prekrila
grudi, dok je Deri ulazio u sobu, s fasciklom dokumenata u ruci. Pogledala ga je
zaueno.
- Da?
- Markiz bi eleo da potpiete ova dokumenta - rekao je. Ona klimnu glavom.
- Stavite ih tamo na sto i pozabaviu se njima.
Stajao je tamo, premiljajui se.
- Neto nije u redu? - upitala je.
- Markiz je rekao da je neophodno da odmah potpiete ova dokumenta.
Ustala je i pogledala ga u lice.
- Recite markizu da neu potpisati nita dok ne proitam dokumenta. - Pruila je
ruku. - Moete mi ih ostaviti.
Hitro joj ih je predao i okrenuo se ka vratima. Njen glas ga je zaustavio.
- Uzgred budi reeno - upitala je nemarno - kako ste upoznali markiza?
- Pre nekoliko godina u Engleskoj - kazao je. - Bio sam dodeljen generaltabu kao
oficir za vezu sa snagama Slobodne Francuske. Kada se rat zavrio i ja odluio da
ostanem u Evropi, markiz je bio dovoljno ljubazan da mi ponudi ovaj posao.
- Razumem. - Klimnula je glavom zamiljeno, zatim se osmehnula. - To mora da
je bilo veoma pogodno za obojicu.
- Bilo je - rekao je, oseajui se lagodnije sada i osmehujui se. Ponovo se okrenuo,
zgrabivi rukom kvaku na vratima.
27

- Deri.
Ponovo ju je pogledao, drei ruku i dalje na kvai.
- Da, madam?
Glas joj je zvuao bezazleno.
- Koliko ste ve dugo vi i markiz ljubavnici?
Videla je kako se rumenilo pomalja na njegovom licu i njegove plavosive oi
postaju zelene od mrnje. Zatim su se njegove usne stegle ne odgovarajui i napustio je
sobu naglo, gotovo zalupivi vratima za sobom.
Sedela je za stoiem za doruak blizu prozora, pijuckajui aj i itajui
dokumenta kada je Moris uao u sobu. Bacila je pogled ka njemu.
- Mogao si da kuca - rekla je nehajno. - Utivo je uiniti to.
Lice mu je bilo zajapureno i besno.
- Deri mi je rekao da nee da potpie dokumenta.
- Neu dok ih ne proitam - kazala je zadravajui smirenost u glasu. Bacila je
pogled dole ka fascikli u ruci. - Sada kad sam proitala, uopte ih neu potpisati.
- Sve je trebalo da bude zavedeno kao imovina nakon to se venamo - rekao je. Volfgang je rekao da emo to da uradimo.
- To je on rekao - sloila se prijazno.
- Onda to uradi - kazao je.
Odmahnula je glavom.
- Ne.
- Mora - rekao je. - Preuzeo sam mnoge finansijske obaveze zasnovane na tom
dogovoru.
- To je nepovoljno - kazala je.
- ak sam i ovu kuu kupio na osnovu toga - rekao je.
- Primetila sam to - kazala je. - Na tvoje ime lino, ali da se plati novcem iz
Volfgangovih kompanija. Mislim da njegova namera nije bila da se ti obogati o
njegovom troku.
- Onda ti namerava da zadri sve to - rekao je pretei.
- Dok mi Volfgang ne kae drugaije.
- ta ako ga nikada vie ne uje?
Slegnula je ramenima.
- Po francuskom zakonu ti si odgovorna za novac u svakom sluaju - kazao je.
- Znam to - rekla je smireno. - Ali sutra u potraiti belenika, i kada on unese
neophodne promene u dokumenta, platiu.
- A ta bi ja trebalo da uinim?
- Samo ono to smo se dogovorili. Ti e biti izvrni direktor kompanija. Dobro
upravljaj njima i nema razloga da se ne obogati.
- Nee se izvui s tim - zapretio je. - Moe da bude proterana.
- A gde e ti biti ako otvori tu Pandorinu kutiju? - upitala je bojaljivo se
osmehnuvi. - Posebno kada im ispriam o okolnostima koje su dovele do naeg braka.
Zurio je u nju ne progovarajui.
- Moe sada da ide - kazala je mirno, otputajui ga. - A dok bude silazio dole
obavesti batlera da u za nekoliko minuta biti spremna da pogledam ostatak kue.
- Da li madam markiza eli da uradim jo neto? - upitao je podrugljivo.
- Da - rekla je. - Reci svom deku da se iseli iz kue do veere. Zna kako posluga
voli da ogovara. Mislim da ne bi bilo lepo da ire po Parizu glasine da je mesje markiz
peder.
Saekala je dok se vrata nisu zatvorila za njim, zatim je otila u kupatilo i
otvorila torbu sa minkom. Podigla je gornji pregradak i stavila ga na mermernu
28

povrinu pored umivaonika. Brzo je izvadila teglice s kremama i losionima iz torbe dok
nije oslobodila konu torbicu na dnu. Zatim je uzela konu lorbicu i drala je u ruci.
Zlatna ugravirana slova zasijala su ka njoj. W v B Schwe-rinaen.
Otvorila je torbicu. Srebrno-elini brijai zabletali su. Sedam komada. Po jedan
za svaki dan u sedmici. Oznaeni crnim slovima na ruicama od slonovae. Od
ponedeljka do nedelje. Pronala ih je u kupatilu kue u enevi i nehotice ih spakovala
u torbu. Sada je znala da to uopte nije bilo sluajno. Iznenada joj je sinula misao da ih
Volfgang uopte nije zaboravio. Namerno ih je ostavio tamo gde je mogla da ih
pronae.
Brzo se vratila u kupatilo i stala na sredinu prostorije. Trenutak kasnije donela
je odluku. Sa svake strane dueka, iza dva para jastuka, izmeu dueka i uzglavlja.
Zatim jedan ispod dueka sa svake strane u podnoju kreveta. Jedan ispod jastuka na
malom kauu, ispred stoia za kafu, jo jedan ispod jastueta stolice za leanje i
poslednji iza zavese na prozoru blizu stola za doruak.
Jo jednom se poslednji put osvrnula okolo, zatim je vratila toaletnu torbicu u
kupatilo ba kad se zaulo batlerovo kucanje vratima.
Bilo je potrebno vie od dva sata da joj batler pokae kuu. Kada su se napokon
vratili u njenu sobu, pohvalila ga je.
- Veoma dobro ste obavili posao, Anri. Zadovoljna sam.
Poklonio se.
- Hvala vam, madam. Da li je madam spremna da nastavi s raspakivanjem
prtljaga?
- Da, hvala vam.
- Obavestiu Luizu da doe i pomogne vam. Do sada je trebalo da zavri posao u
sobi vae erke. - Dvoumio se za trenutak. - U koje vreme bi madam elela da bude
veera?
- U osam sati.
- U trpezariji?
Pogledala ga je zaueno.
- Zato pitate?
Bilo mu je nelagodno.
- Mesje markiz me je obavestio da on veeras nee veerati kod kue.
utala je.
- Moda bi vama i vaem detetu bilo ugodnije u sobi za doruak. Veoma je
prijatna i gleda na vrt.
Klimnula je glavom.
- Dobra ideja, Anri. Hvala vam.
- Hvala vama, madam. - Ponovo se poklonio i krenuo ka vratima.
- Anri.
Zastao je.
- Da, madam?
- Pokazali ste mi sve prostorije osim sobe moga mua. Volela bih sada da je
vidim.
- Izvinite me, madam - kazao je nelagodno. - Mislio sam...
- Ne. Nisam je videla. Ne znam ak ni gde se nalazi.
Pokazao je rukom ka uskim vratima na daljem zidu njene sobe.
- Ako bi me madam sledila.
Pogledala je u vrata. Ua od obinih, do tog trenutka mislila je da je orman.
Vrata su vodila u uski hodnik neto manje od metar irok i malo dui od metar, na
29

ijem kraju su se nalazila jo jedna uska vrata.

Otvorio joj je druga vrata i ula je u Morisovu sobu. Stala je tamo na trenutak.
Trebalo je to da zna. Moris je uzeo najbolju sobu za sebe. Sva etiri prozora bila su na
prednjem delu kue s pogledom na park preko puta ulice. I bila je nedavno ukraena
na nain koji je nekako bio enstveniji nego io je bila ureena njena soba. Ula je u
kupatilo. ak i ono hilo je vie nego dvostruko vee od njenog kupatila.
Izala je iz kupatila i zatekla batlera kako stoji nasred sobe i posmatra je.
- Veoma lepo, Anri.
Glas mu je bio suzdran.
- Da, madam.
- Predomislila sam se. Ne morate da poaljete Luizu da me danas raspakuje.
Moe sutra.
- Da, madam.
- Sutra emo takoe zameniti sobe - kazala je. - Ja u zauzeti ovu sobu, moja
erka e se preseliti u moju, a vi ete premestiti markizove stvari u sobu moje erke.
- Ali, madam... - bio je zapanjen.
- Da, Anri? - Glas joj je bio hladan.
- Mesje markiz. Le patron. - Mucao je. - Njemu se to nee dopasti.
Staloeno je podnela njegov pogled.
- Ako sam u pravu, Anri, le patron je va poslodavac, osoba koja vas plaa. Nestce pas?
- Tako je, madam.
- Onda nemate zbog ega da se brinete - rekla je, i dalje hladnog glasa. - Poto
sam ja osoba koja vas plaa, a ne mesje markiz, ja sam la patronne. I jedina osoba koju
treba da zadovoljite.
Oborio je oi pred njenim prodornim pogledom. Poklonio se.
- Da, madam.
- Jo jedna stvar, Anri - dodala je. - Sutra kada zamenimo sobe, takoe ete
naloiti bravaru da promeni brave na vratima.
- Da, madam. Da li ima jo neto, madam?
Krenula je natrag kroz uzani hodnik.
- Obavestite me im gospodin Donson ukloni svoje stvari.
- On je ve napustio kuu, madam. Otprilike pre sat vremena dok smo bili na
treem spratu.
- Dobro - rekla je. Dala je do znanja kako stvari stoje i znala je da njemu to nije
promaklo. - Hvala vam, Anri.
- Zar mesje Moris nee veerati s nama?
Tanja je pogledala preko malog stola u svoju erku.
- Nee, duo. Izaao je.
anet je bila znatieljna.
- S tom devojkom?
Tanja je bila zbunjena.
- Kojom devojkom?
- Zna. - anet je zvuala prostoduno. - Tom. Onom koja se oblai u muku
odeu.
Tanja je zurila u svoju erku.
- On nije devojka. On je mukarac.
- Ako je ona mukarac, zato si je izbacila iz kue? -upitala je anet otro.
Tanja je bila iznenaena. De te je videlo vie nego to je ona mislila da jeste.
30

- Potrebna nam je soba za nekog drugog - objasnila je, oseajui nezgrapnost

svojih rei.
anet je utala dok je jela supu. Ponovo je podigla pogled poto je Anri uklonio
njen tanjir.
- Ja i dalje mislim da je ona devojka.
- ta te navodi da tako misli?
- Bila sam dole u kuhinji kada je mesje Moris siao i rekao joj da si ti naredila da
ona ode.
- To ne znai da je on devojka.
- Kada sam se potom vraala gore stepenicama, prola sam pored njene sobe. Ona
je plakala, a mesje Moris ju je ljubio i govorio joj da e sve biti u redu. Ponaao se ba
kao da je ona devojka.
Tanja je utala.
- Moda se jednostavno oseao loe - napokon je rekla.
anet je odmahnula glavom.
- Vadila je haljine iz ormana i stavljala ih u kofer. Kada su me videli da stojim
tamo, mesje Moris je nogom zatvorio vrata. Ali nisu mogli da me prevare. crowarez
- To sada ionako nije vano - presudila je Tanja. - U svakom sluaju, on je otiao i
nee se vratiti.
utale su dok nije poslueno glavno jelo. anet je zasekla pare mesa.
- Ovo je dobro, zar ne? Francuska kuhinja je bolja od vajcarske.
Tanja se nasmeila.
- Da, duo.
anet je uzela jo jedan zalogaj hrane.
- Zaista mi se dopada. - Zatim je, ne menjajui boju glasa, rekla: - Da li boli kada
mesje Moris stavlja svoju veliku stvar u tebe?
- anet! - Tanja je bila zaprepatena. - Gde si uopte nauila takve stvari?
- U koli - odgovorila je anet nehajno. - Sva deca u koli priaju o tome. Neki od
njih su videli majke i oeve kako to rade. Misli li da e mi jednom dozvoliti da
gledam kada mesje Moris radi to tebi?
- Ne - kazala je Tanja otro. - I nije lepo da se o tome pria. Fine devojke nikada
ne priaju o tome.
- Ula sam jedne noi u tvoju sobu kada ste ti i tata general to radili. Ali niste me
videli, i izala sam. - Pojela je jo jedan zalogaj mesa. - Ali stvar mesje Morisa je dva
puta vea od tata generalove. Zato sam pomislila da bi moglo da boli.
- Kako zna te stvari?
- Mesje Moris uvek ostavlja vrata kupatila otvorena kada mokri. Nisam mogla da
ne vidim. On ak zna da sam ga videla i obino se nasmei.
Tanja nije znala ta da kae. Moris je ostao u enevi samo nedelju dana nakon
venanja, a onda se vratio u Pariz da sredi kuu, i nije ga videla sve dok ih danas nije
saekao na eleznikoj stanici.
- Pa, to se vie nee ponoviti - napokon je rekla. - Ti e promeniti sobu i prei u
sobu pored moje.
- Gde e biti mesje Moris?
- On e se preseliti u tvoju sobu.
- Onda ti on nee praviti bebu tom svojom stvari? - upitala Eanet.
- Nee - kazala je Tanja nedvosmisleno.
- Zato nee?
Tanju pogleda u erku. Glas joj je postao blag.
- Zato to si jedino dete koje elim. Ne elim drugu bebu osim tebe.
31

Osmeh se odjednom razlio po anetinom licu. Ustala je sa stolice i potrala ka

majci, zagrlivi je.
- Stvarno? - uzviknula je.
Tanja je zagrli.
- Stvarno. Ti si jedina beba koja mi je potrebna.
- Drago mi je, maman - rekla je anet. - Ne elim da ima drugu bebu osim mene.
Bila je gotovo pono kada je ugasila nonu lampu. Kapci su joj bili teki kao olovo.
Bio je to dug dan, poeo je oko est sati ujutru u enevi. Devetoasovna vonja vozom
nije bila tako mirna sa brojnim zaustavljanjima i polaenjima. elela je da bude budna
kada se Moris vrati, ali nije uspela. Morala je malo da odspava.
Slab zvuk glasova i smeh prodrli su u njen san. Promekoljila se nemirno,
pokuavajui da zaustavi taj zvuk, ali bio je istrajan. Napokon je otvorila oi
zagledajui se u radijumske brojke koje su svetlele na brojaniku budilnika. Prevrnula
se na lea oslukujui agor.
inilo se da dopire iz uzanog hodnika koji je spajao njihove sobe. Neko je bio
tamo s Morisom, ali glasovi su bili previe nerazgovetni da bi mogla da zakljui da li je
u pitanju jedna ili vie osoba. Leala je tiho u mraku. Nakon izvesnog vremena inilo
se da su glasovi jenjavali i zatvorila je oi i zaspala.
Nije znala koliko je vremena prolo kada se zaulo otro kljocanje prekidaa za
svetlo i kada je iznenadna poplava svetla po sobi trgla iz sna. Sela je u krevetu,
trepui oima na zaslepljujuoj svetlosti. Oi su joj se brzo privikle.
Spojna vrata bila su delimino otvorena i Moris je stajao iza njih, gledajui je.
- Izlazi! - kazala je hladno.
Umesto toga, irom je otvorio vrata i kroio u sobu. Bio je potpuno nag, a bi s
devet vorova vukao se po podu dok ga je drao u desnoj ruci. Zaustavio se nasred
sobe, zurei u nju, i levom rukom poeo da gladi svoj ud do erekcije.
Bacila je pogled ka njegovom udu, zatim nagore ka licu.
- Ovoga puta nee delovati - rekla je, glasa i dalje hladnog. -Izlazi.
Iznenada se nasmejao, zatim se okrenuo i pozvao:
- Ui, Deri, dragi. Dozvoli da ti pokaem kako da postupa s nemakom kurvom.
Deri se pojavio na dovratku. I on je, takoe, bio nag i drao je bocu konjaka.
Piljio je u nju i kikotao se pijano.
Bi je zafijukao preko kreveta ka njoj. Digla je ruke uvis, primivi veipu udaraca
po rukama, titei lice. Bi je ponovo zafijukao, padajui preko njenih grudi, jo
pokrivenih aravom.
- Izlazi iz kreveta, kurvetino! - zareao je Moris.
utke je ustala iz kreveta, njena bela pamuna spavaica dodirivala je pod.
Stajala je uspravna, okrenuta ka njemu.
- Deri, pocepaj joj spavaicu - zapovedio je Moris.
I dalje se kikoui, Deri je hodao ka njoj.
- Hoe pie, draga? - upitao je, maui bocom konjaka.
Zurila je u njega ne odgovarajui.
- Daj joj govno! - obrecnuo se Moris. - Pocepaj joj spavaicu. Ja imam ono to ona
eli.
Nije rekla nita kada je Deri pokuao da joj podere spavaicu. Ali pamuk je bio
prejak i nije se dao pocepati. Napokon joj je povukao spavaicu preko ramena i pala je
na pod. Piljio je u nju, zatim je pruio ruke i dodirnuo joj grudi.
- Ima velike sise - kazao je gotovo sa zaviu.
Ljutito ga je pljesnula po rukama i odgurnula ih od sebe. Zakikotao se.
32

- Ne brini, draga. Jo godinu dana i poee da vise preko stomaka. Uvek je tako s
velikim sisama. Onda nee biti tako ponosna na njih.
Bi je oinuo njeno telo. Ugrizla se za usne od bola.
- Doi ovamo - zapovedio je Moris.
utke se pomerila ka njemu, zaustavivi se pravo ispred njega oiju uperenih u
njegovo lice. Zgrabio ju je za kosu, prisilivi je da pogleda nadole u njega.
- Pogledaj u svog gospodara, kuko, robinjo!
Pokuala je da odvrati glavu od njega, ali bi joj je oinuo ramena dok ju je on
ljutito primoravao da klekne ispred njega. Povukao joj je glavu unazad zateui joj
vrat, prisiljavajui je da otvori usta.
- Pui ga!
Pokuala je da zatvori usta. Ovoga puta bi je pao preko njenih lea i zadahtala
je od bola.
- Sada. Hoe li da uradi kako ti kaem?
Lagano je pruila ruku ka njegovom udu dok se pomerala ka malom kauu pored
kojeg je stajao. Obuhvatila ga je jednom rukom, privlaei ga ka ustima, dok je drugom
rukom izmeu jastuka traila brija.
Moris se nasmejao pobedonosno.
- Rekao sam ti da znam ta ona eli.
Deri se zakikotao.
- Nikada ga nee staviti u usta. To je najvea kita u Parizu.
Sada je brija bio u njenoj ruci. Srebrno seivo blesnulo je nakratko na svetlu.
Jedan mlaz krvi iznenada se pojavio na Morisovom telu proteui se od pupka do
dlaka iznad stidne kosti.
Moris je zavritao u iznenadnom bolu gledajui dole.
- ta si mi to uradila, kuko? - Zatim je ugledao krv. - Ubila si me! - zavritao je i
pao na pod onesvestivi se.
Ustala je, zurei u njega, i dalje drei krvavi brija u ruci, zatim se okrenula da
pogleda u Derija.
Odjednom se istreznio, bledog lica, kao da e mu pozliti. Nije skidao pogled sa
brijaa u njenoj ruci i pokuao je da govori, ali nikakve rei nisu mu dolazile na usne.
Zatim joj se, uasnut, zagledao u oi.
- Mogla sam da ga ubijem, ali nisam - kazala je smireno. Zakoraila je preko
Morisa i uputila se ka kupatilu. Na vratima se okrenula natrag ka Deriju. - Bolje da
pozove lekara. Bie mu potrebno nekoliko kopi ili bi mogao da iskrvari na smrt.
- ta e ti da uradi? - upitao je promuklo.
- Idem da spavam u sobu moje erke - rekla je. - Ipak, nisam odgovorna ta vas
dvojica radite jedan drugome kada se napijete.
Bilo je oko deset sati ujutru i ona je sedela za stolom za doruak pijui kafu
nakon to je odvela anet do nove kole kada je on uao u sobu. Bacila je pogled ka
njemu.
- Bolje sedi - rekla je mirno, kao da se nita nije dogodilo prethodne noi. - Ne
izgleda previe dobro.
Spustio se na stolicu.
- Lekar kae da bi mogao da mi ostane oiljak do kraja ivota.
- teta - kazala je neodreeno.
Pruio je ruku da uzme kafu i napunio je olju. Otpio je gutljaj i pogledao je.
- Sada, ta da radimo?
Srela je njegov pogled.
33

- Prestajemo da igramo igrice i prelazimo na posao. Zar nije to smisao itavog

dogovora?
Klimnuo je glavom mrzovoljno u olju kafe.
- Ti si dobar trgovac - rekla je. - Volfgang je to priznao odavno. Uvaavam to i
potujem tvoje sposobnosti. Nisam se promenila u tom pogledu.
Podigao je pogled. U njegovom glasu osealo se iznenada nadolo potovanje.
- Ti si udna ena, Tanja.
- Moda - kazala je. - Ali ti i ja imamo jednu stvar zajedniku.
- ta je to?
- Oboje smo ljudi koji se bore za opstanak - rekla je lagano. - Dogurali smo ovako
daleko zajedno i ne postoji nikakav razlog da dopustimo da nas neka trenutna glupost
uniti i sprei da idemo dalje.
Srknuo je gutljaj kafe. Ve se ohladila. Spustio ju je.
- I nisi ljuta zbog onoga to se dogodilo?
- Da li bi trebalo da budem? - upitala je. - to se mene tie, to je zavreno. Da li si
ti ljut?
Razmiljao je za trenutak.
- Da. I ne. Ali u pravu si. To je zavreno.
- I dalje moemo lepo da ivimo, mesje markie. - Osmehnula se. - Za oboje.
Podigao je glavu posmatrajui je netremice. Zatim je lagano klimnuo glavom.
- Madam markizo, poinjem da verujem da si u pravu.
- Naravno da sam u pravu, Morise. - Nasmeila se. Podigla je zvonce za poslugu. Sada, dopusti mi da pozovem Anrija da ti donese malo vrue kafe i doruak.

34

3
Glas se zauo preko telefona, odjekujui putanjom dugom deset godina.
- Ovde Johan vebel.
Moris je osetio kako mu se stee vor u stomaku. ak i posle deset godina, obuzeo
ga je strah. Nije mogao da progovori.
- Seate me se? - Nemaki naglasak bio je slab. - Prolo je puno vremena.
- Da - odgovorio je Moris. - Prolo je puno vremena.
- Pozvao sam madam markizu, ali nije kod kue. Uputili su me na vas.
- Da. Ona ima zakazan sastanak.
- Trebalo bi da ugovorimo sastanak - rekao je Johan.
- Naravno - odgovorio je Moris. - Gde ste?
- U Parizu sam.
- Dozvolite mi da proverim s Tanjom i javiu vam se - kazao je Moris.
- Ne, biu prezauzet. Dopustite da vam se javim sutra ujutru oko jedanaest sati.
- Odgovara mi - rekao je Moris. Telefon je zanemeo u njegovoj ruci. Zurio je u
njega za trenutak, zatim ga je polako vratio na sto. Uzeo je cigaretu i pokuao da je
pripali. To nije lilo lako. Ruke su mu se tresle.
Lekar je utao dok joj je pomagao da izvue noge iz stremena na stolu za pregled.
Zakoraio je unazad kada se ona obrnula uspravivi se; njena bela platnena odora za
preglede stajala je bezoblino oko nje.
- Obucite se - rekao je kada je bolniarka prila da joj pomogne. - Videemo se za
deset minuta u mojoj privatnoj ordinaciji.
Napustio je sobu pre nego to je ona mogla da mu postavi bilo kakvo pitanje.
Bolniarka je otvorila mali orman u kojem je visila njena odea i stala iza nje da
odvee vrpce kojima je odora bila vezana na leima.
Sedela je na udobnoj konoj stolici ispred njegovog stola kada je on uao u malu
ordinaciju. Paljivo je zatvorio vrata za sobom i seo za pisai sto, pogledavi je u oi.
- Izgledate veoma ozbiljni, doktore Pjer - kazala je.
Klimnuo je glavom.
- Trudni ste.
Osmehnula se.
- To je sve? - Bila sam zabrinuta za trenutak. - Moemo da se pobrinemo za to.
Odmahnuo je glavom.
- Ne ovoga puta.
Bila je potresena.
- Zato da ne? Radili smo to i ranije.
- ekali ste predugo. Plod je potpuno razvijen. Star je otprilike petnaest nedelja.
- Do avola - rekla je.
- Zato niste doli ranije? Kao to ste to pre inili? etiri, pet, est nedelja, i nema
nevolja.
- Bila sam zauzeta - kazala je. - Osim toga, nisam uopte obratila panju.
Menstruacije su mi i ranije izostajale i onda bih dobila.
- Niste bili u pravu - rekao je.
- ula sam za abortuse kada je plod ovoliko star - kazala je.
- Da. Ali to je veoma opasno. Osim toga, imate nekoliko pokazatelja koji govore
protiv toga. Prvo, imali ste tri abortusa u poslednjih sedam godina, koliko vas
poznajem, i nisu vam uopte inili dobro. Drugo, vie niste dete. Trideset osam godina
i, fizioloki, vae telo nije toliko snano, niti su vaa materica i jajnici dovoljno gipki da
35

izdre tako estok potres kao to je taj. Moglo bi lako da doe do probuenja materice i
da iskrvarite na smrt pre nego to ustanovimo ta to treba da zaleimo.
Duboko je udahnula.
- Mogu li da dobijem cigaretu?
Gurnuo je paklu preko stola i zapalio joj cigaretu. Saekao je trenutak.
- Markiz bi trebalo da bude zadovoljan.
Nasmejala se jetko.
- Znate vi bolje, doktore Pjer. itav svet zna bolje. Svi oni znaju ta je on. To e
biti najvea ala u Parizu.
- Nemate izbora - kazao je. - Ukoliko ne biste vie voleli da umrete.
Odmahnula je glavom lagano.
- Mogli biste da otputujete na neko vreme - rekao je. - Rodite dete i niko ne bi
znao.
- Koliko dugo bi bila odsutna? - upitala je.
Osmotrio ju je ispitivaki.
- Jo vam se ne vidi. S dijetom moete da ostanete sitni, a ako budete nosili
pogodnu odeu, niko nee znati. Moda samo poslednja tri meseca.
Odmahnula je glavom silovito.
- Nemogue. Imam previe toga da obavim. Ne mogu da se udaljim od posla tako
dugo. Bilo bi previe nevolja.
- Onda predlaem da porazgovarate s markizom i vidite ta moete da uradite.
Siguran sam da vas dvoje moete da smislite neku priu koja bi bila prihvatljiva za
javnost.
Nasmejala se.
- Moda za javnost. Ali ne i za svet u kojem ivimo.
- Va ivot je vaniji nego to to ljudi misle.
Klimnula je glavom.
- To je istina.
- Znate li ko je otac?
Pogledala ga je.
- Zato pitate?
- Bilo bi korisno ako bismo ustanovili njegovu krvnu grupu. Samo radi RH
faktora. Ipak je proteklo skoro sedamnaest godina otkako ste rodili erku i moglo je
doi do promene u vaem organizmu.
Razmiljala je trenutak. Bila je s dvojicom tog meseca. Po svoj prilici, mora da je
Amerikanac. Bila je s njim neprestano poslednje tri nedelje tog meseca kada joj je
izostala menstruacija.
- Da - odgovorila je.
- Da li moete da saznate njegovu krvnu grupu?
Slegnula je ramenima.
- Ko zna? Vratio se sada u Ameriku sa enom i decom. Ne mogu da mu piem, to
bi moglo da mu stvori neprijatnosti. Morala bih da ga pozovem telefonom.
- To bi bilo vredno poziva - kazao je doktor Pjer.
Klimnula je glavom lagano i pridigla se.
- Uiniu to.
On je ustao sa stolice.
- Bolniarka e vam dati list s otkucanom dijetom kada poete. Drite je se
paljivo i zadraete liniju. Takoe ete dobiti dopunsku listu vitamina i minerala koje
treba da uzimate svakoga dana da biste zadrali snagu i otpornost. Voleo bih da vas
ponovo vidim za otprilike mesec dana.
36

Pogledala ga je.
- Da li ste sigurni da ne moemo da prekinemo trudnou?
- To moe da se izvede, ali ne savetujem vam to - rekao je. - I nemojte da uinite
bilo ta nepromiljeno, zato to je mogunost da umrete devedeset odsto.
- Neu uiniti nita nepromiljeno, doktore Pjer - rekla je.
- Obeavam.
- Dobro. - Osmehnuo se. - I javite mi ako saznate krvnu grupu. - Zaobiao je sto i
poljubio je u obraz. - I ne brinite, Tanja. Svi smo mi proli gore stvari.
Klimnula je glavom. Tokom rata bio je u koncentracionom logoru. Jo je nosio
urezan broj na ruci. Samo injenica da je bio lekar spasla ga je gasnih komora. Naglo
ga je poljubila u obraz.
- To je tano, doktore Pjer - kazala je. - Hvala vam.
anet je paljivo sloila bluzu i stavila je u kofer, zatim je koraknula unazad. To
je bila poslednja stvar za pakovanje. Paljivo se osvrnula po sobi. Zadovoljna to nita
nije zaboravila, zatvorila je kofer i zakljuala ga, zatim ga je spustila na pod pored
drugog kofera. Sutra ujutru u pola osam ona e biti u vozu za vajcarsku; ide u kolu.
Odetala je natrag do pisaeg stola blizu prozora i pozvala prijateljicu MariTerezu. Telefon je zazvonio nekoliko puta pre nego to je Mari-Tereza podigla
slualicu. Kao i obino, zvuala je kao da je bez daha.
- Halo.
- Zavrila sam pakovanje - rekla je anet.
- Oh, boe - uzviknula je Mari-Tereza. - Ja nisam jo ni poela.
- Da li bi volela da doem kod tebe i pomognem ti? -upitala je anet.
- Svakako bih volela - zakikotala se Mari-Tereza. - Ali onda nikada ne bismo
zavrile. Kao sino.
anet se prisetila toga. Popodne su otile da pogledaju ameriki film na
Jelisejskim poljima, Buntovnik bez razloga, s novom amerikom zvezdom u glavnoj
ulozi, Dejmsom Dinom. Obe su po etvrti put gledale taj film i radilo se o amerikim
klincima ba kao to su i njih dve bile. Ni njihovi roditelji ih nisu razumeli. A bilo je
neto u tom Dejmsu Dinu to ih je duboko osvajalo. Trebalo je samo da bilo koja od
njih dve zatvori oi i postajala bi Natali Vud koju je Dejms Din grubo drao u
naruju.
Ovoga puta na izlasku iz bioskopa, Mari-Tereza je kupila poster Dejmsa Dina.
On je stajao tamo u tesnim, iznoenim farmerkama, mravih bedara i blago savijenih
nogu, mrzovoljnog i ljutitog lica, oiju koje su virile prkosno u njih ispod uperka
smeeplave kose koja mu je padala preko oiju. elela je da visi na zidu iznad njenog
kreveta u koli.
Kada su stigle kui, Mari-Tereza je izvadila kofer iz ormana i stavila ga na
krevet. Otvorila ga je i poloila poster, i dalje savijen, unutra.
- Mogla bih i da ponem s pakovanjem - rekla je.
anet je klimnula glavom.
- Ja sam ve poela. Jedan kofer je zavren i imam samo jo jedan da spakujem.
Mari-Tereza je pogleda.
- Volela bih da mogu da budem kao ti. Ti si tako sreena. Ja sve zavravam u
urbi u poslednjem minutu.
anet se nasmejala.
- Ali ti uvek uspe da to obavi.
Mari-Tereza se zakikotala.
- Da. Ali ne znam kako. - Otvorila je fioku ormana i izvadila pregrt donjeg rublja
37

i svalila ga na krevet pored kofera. Poela je da ga odvaja u gomile - grudnjaci, gaice,

kombinezoni. Zurila je u njih s gnuanjem. - Zar nije runo?
anet je slegnula ramenima. Beli i be pamuk.
- To je propis - rekla je. - kola to trai. Nemamo izbora.
- Mrzim ih - kazala je Mari-Tereza. - Mislim da se Dimiju Dinu to ne bi dopalo,
ta ti misli?
anet se nasmejala.
- Ne znam ta bi on voleo.
Mari-Tereza se odjednom zakikotala.
- Hajde da mu ga pokaemo i utvrdimo ta on misli. - Uzela je poster, otvorila ga i
zakaila ga na zid s dva klinia. Zurio je dole u dve devojke mrgodnim pogledom.
Mari-Tereza je podigla grudnjak i gaice stavljajui ih na sebe preko haljine. - Da li ti
se dopada ovo, Dimi? - upitala je. Nakon jednog trenutka okrenula se ka anet. Vidi? Rekla sam ti da mu se nee dopasti. Uzmi ti jedan par, vidi da li e biti bolje.
anet je podigla jedan komplet i uradila isto to je uinila Mari-Tereza. MariTereza je pogledala u nju, zatim u poster, i odmahnula glavom.
- Nita bolje. - Bacila je odevne predmete natrag na krevet. - Glupa kola.
anet je presavila uredno stvari i vratila ih natrag na gomilu sa koje ih je uzela,
zatim se okrenula da skine poster sa zida.
- Ne - rekla je Mari-Tereza brzo. - Moda mu se ne dopada zato to smo to uradile
preko odee. - Brzo je svukla haljinu preko glave i stajala je tamo u grudnjaku i
kombinezonu; trenutak kasnije kombinezon se pridruio njenoj haljini na podu. Stala
je ispred postera, njene pune grudi bile su napete u belom pamunom grudnjaku. - Da
li je ovo bolje, Dimi? Okrenula se ka anet. - Skini haljinu.
anet je osetila kako joj vrelina sa tela hita ka licu.
- To je budalasto.
- Ne, nije - navaljivala je Mari-Tereza. - Kako drugaije on moe da donese poten
sud? Osim toga, nisam te videla otkako se kola zavrila. elim da vidim da li si
porasla makar malo.
anet je pogleda. Mari-Tereza je postala via. Njene grudi bile su barem ceo broj
vee. Zurei u prijateljicu osetila je kako je sve vie obuzima toplina. Lagano je svukla
haljinu.
Mari-Tereze se iznenadila.
- Svila! Crna svila! Ti tajnovito stvorenje, uopte mi nisi rekla! Skini kombinezon,
elim da ti vidim gaice.
anet je utke pustila da joj kombinezon padne na pod i stajala je tako licem
okrenuta ka posteru, ne gledajui u svoju prijateljicu. Toplina u njoj sada je ila ka
njenim preponama i nogama.
- I crne svilene gaice! - uzviknula je Mari-Tereza. - Gde uopte nabavlja te
stvari? Tako su lepe i seksi.
anet je i dalje nije gledala.
- Moj ouh mi ih je dao. Kazao je da mrzi pamune stvari koje nosim.
- Kad te je uopte video?
- Leti je previe vrue, pa ostavljam vrata otvorena radi vazduha. Video me je
kada je prolazio. Jednog dana je uao i bacio kutiju enskog donjeg rublja na moj
pisai sto. Od sada pa nadalje, nosi ovo kad si kod kue. One druge stvari su rune.
Zatim je izaao.
- Moj boe! - uzdahnula je Mari-Tereza. - Da li je ikada uinio bilo ta drugo?
anet je i dalje gledala uvis u poster. Osetila je kako se toplina u njoj pretvara u
vlanost.
38

- Posle toga, doao bi ponekad u moju sobu kada majka nije kod kue i seo bi na
stolicu i naterao me da ispred njega hodam gore-dole po sobi u ovim stvarima. Onda,
nakon nekog vremena naterao bi me da ih skinem i dam mu ih, a on bi me primorao
da ga posmatram dok on vadi svoju stvar i drka u njih. Kada bi zavrio, vratio bi mi
ih, oamario me po licu i rekao: Kurvice! Operi ove prljave krpe! i izaao iz sobe. Okrenula se ka Mari-Terezi. Usta njene prijateljice bila su otvorena, oi irom rairene
i okrugle. Jednu stvar nije mogla da joj kae. Silovitost orgazma koji bi proao njome
kada bi je Moris oamario po licu ostavljala ju je tako slabom i iscrpljenom da bi pala
na pod sve dok joj noge ne bi ponovo zadobile snagu da je ponesu.
- To je sve to je uradio? - upitala je Mari-Tereza. - Nita drugo?
anet se nasmejala.
- Ne budi luda. On je najpoznatiji homoseksualac u Parizu.
- I dalje? - zapitala se Mari-Tereza priguenim glasom. -Da li je tano ono to sam
ula? O veliini njegove stvari, mislim?
anet je klimnula glavom.
- Veoma je velik.
- Vei od Donalda egzibicioniste?
Donald egzibicionista bio je deak Englez u koli preko puta jezera u vajcarskoj.
Sretale su ga na nedeljnim igrankama. Uvek je navodio devojke da izau s njim
napolje kako bi mogao da im ga pokae i govori im koliko je velik. anet se ponovo
nasmejala.
- Mislim da njegov izgleda kao igraka.
- Moj boe! - uzdahnula je Mari-Tereza. Poela je da se trlja. - Mislim da u da
svrim. Hajdemo na krevet i da to uradimo jedna drugoj.
Pomerile su se ka krevetu i poele da maze jedna drugu do vrhunca. To nije bilo
prvi put da su to uradile. Ali ovoga puta to se inilo ak uzbudljivijim s posterom
Dejmsa Dina kako ih mrko gleda sa zida.
- Zavri onda pakovanje - rekla je anet u slualicu. - A ja u da navratim posle
veere i otii emo u bioskop.
- Nema anse - kazala je Mari-Tereza. - No pre odlaska u kolu uvek moram da
ostanem kod kue s roditeljima.
- U redu, onda - rekla je anet. - Nai emo se kod voza u pola osam ujutru.
Spustila je slualicu i okrenula se zatekavi Morisa kako stoji na dovratku njene
sobe. Bacila je pogled na sat. Pet sati. Doao je kui rano. Obino nikada ne doe pre
sedam sati.
- S kim si priala? - upitao je sumnjiavo ulazei u sobu.
Oborila je pogled u pod.
- S Mari-Terezom.
- Kako moe tako puno da pria s tako glupom devojkom? - upitao je.
Nije odgovorila, i dalje oborenih oiju.
- Gde ti je majka? - upitao je.
- Ne znam - odgovorila je.
- Zar se jo nije vratila kui? - Slegnula je ramenima. - Zato ne gleda u mene? vikao je.
Podigla je pogled, oseajui kako joj se rumenilo razliva po licu.
- Da li se javljala?
- Nisam razgovarala s njom.
Usne su mu se stegle u ljutitu usku liniju.
- Kurvica se verovatno jebe popodne s nekim od svojih igolo prijatelja - obrecnuo
se. - Nikada nije tu kada neto vano iskrsne.
39

Ponovo je oborila pogled. Nije odgovorila.

- Ako se javi, reci joj da neizostavno moram da je vidim.
Klimnula je glavom.
- Neizostavno. Razume. Moram da razgovaram s njom.
Ponovo je klimnula glavom ne pogledavi ga.
Ljutito, oamario ju je preko lica.
- Gledaj me kada mi odgovara!
Pogledala ga je, osetivi drhtavicu u nogama. Ponovo ju je oamario.
- Vano je. Razume li?
- Da - proaputala je, glasa stegnutog u prsima. - Razumem.
Zurio je u nju zloslutno.
- Jednoga dana svi ete vi morati da platite za ono to mi je ta kurva uinila. Okrenuo se i izaao iz sobe, zalupivi besno vratima za sobom.
Drhtei, pala je na stolicu, poetna jeza njenog orgazma slala je vlanost niz
njene drhtave noge.
ak arel ju je ugledao na vratima kad je izlazila iz Rele Plaze. Prostorija je
bila prepuna u veernjim satima, amor je ispunjavao prostoriju kao da prolazi roj
pela. Ustao je, mahnu vi joj.
Tanja se probijala ka njegovom stolu, klimajui glavom nekolicini poznanika dok
se kretala prostorijom. ak joj je utivo poljubio ruku, pridrao sto kako bi mogla da
sedne na uglavljenu klupu, leima okrenuta prozoru, licem ka prostoriji, dok je on seo
nasuprot nje.
- Izgleda blistavo, draga moja - rekao je. - Svakoga dana biva sve lepa.
Nasmeila se u sebi na to. Kako ljudi kau, ene nikada ne izgledaju lepe nego u
ranim danima trudnoe?
- Merci, mesje - kazala je. - Ne biva lake to ovek postaje stariji.
Nasmejao se.
- Neke ene nikada ne ostare. Ti si jedna od njih. I kako si provela dan?
Slegnula je ramenima.
- Comrne ci, comrne ga. - Podigla je pogled ka konobaru. - Martini, molim vas. Okrenula se ponovo ka aku. - I ta si saznao?
Napravio je jedva primetan pokret ka stolu pored njih. Pogledala je i opazila
jednog od direktora Balmenovog salona kako sedi s trojicom ljudi.
- Ne ovde - napola je proaputao.
Klimnula je glavom. Mogla je da razume njegov oprez. Javno, ak je bio modni
novinar za jednu novinsku kuu, ali mu je uistinu novac donosilo jedno tajno
zanimanje: neka vrsta modne pijunae. Nekako je uspevao da pre svih ostalih sazna
sa im e neki kreator nastupiti na sledeoj reviji i ko e uspeti te sezone. On je bio na
njenom platnom spisku poslednje tri godine i obavetenja koja joj je on obezbeivao
bila su od neprocenjive vanosti.
- Veeraemo na miru - rekla je.
- Veeras u mom stanu - kazao je. - Imam lep cote dagneau koji mogu da ti
napravim, sa herbes de Provence koji sam ba jutros dobio od majke s juga.
Skoro se sloila, zatim se setila. To je bila anetina poslednja no kod kue pre
odlaska u kolu.
- Ne mogu veeras -rekla je. Konobar je stavio martini ispred nje. - Moe li sutra
uvee?
- Sutra je moj urednik u gradu - kazao je izvinjavajui se.
Otpila je gutljaj martinija, zatim se setila doktorovih uputstava. Nikakav
40

alkohol. Spustila je au.

- Do avola!
Saoseajno je utao.
- Mislim da e onda to morati da bude veeras - rekla je. Pogledala ga je. - Ali ne
mogu da ostanem dugo. erka mi sutra odlazi u kolu i elim da provedem malo
vremena s njom.
- Bie kod kue do deset sati - obeao je.
Konobar je priao stolu i stavio podsetnicu ispred nje. Bacila je pogled dole na
nemako gotsko pismo na kartici, zatim je podigla pogled ka konobaru.
- Gospodin koji vam je dao ovu podsetnicu - upitala je, srce joj je iznenada
zakucalo brzo. - Gde je on?
- Upravo je otiao - rekao je konobar. - Kazao je da ne eli da vas uznemirava.
Drei podsetnicu u ruci, ustala je i gotovo istrala iz prostorije. Jedan taksi se
upravo udaljavao od ivinjaka, ali nije mogla da vidi koje u njemu, a ulica je bila
gotovo prazna. Nije bilo nikog poznatog. Ponovo je pogledala u podsetnicu.

JOHAN VEBEL
Finansijski direktor
FON BRENER GmbH
Montevideo
Minhen
Urugvaj
Zap. Nemaka
Okrenula je poleinu podsetnice. Johanov precizan rukopis uopte se nije
promenio.

Biu na ovom broju sutra u devet sati ujutru. Molim vas, pozovite me. J.
Lagano se vratila u Rele Plazu. ak je stajao.
- Da li neto nije u redu? - upitao je zabrinutim glasom.
- Ne - odgovorila je, sedajui na mesto. - Sve je u redu. To je samo neko koga
nisam dugo videla i volela bih da ga vidim ponovo.
- Neki stari ljubavnik? - nasmeio se ak.
Odmahnula je glavom.
- Ne, zaista.
- Primi moj savet, draga moja - rekao je s uobiajenom francuskom mudrou. Nikada ne juri staru ljubav. Kada ih uhvati, one nikada nisu onakve kakve ih se
sea.
Pogledala ga je. Iznenada obavetenje koje je traila od njega nije vie bilo tako
vano.
- Vidi - kazala je. - Razmislila sam. Hajde da preskoimo veeras. Mislim da je
zaista vanije da provedem vee sa erkom.
Prolo je sedam kada je stigla kui. Anri je otvorio vrata.
- Bon soir, madam.
- Bon soir, Anri - rekla je. - Ima li bilo kakvih poruka?
- Ne, madam - kazao je. - Ali mesje markiz je ve kod kue.
Klimnula je glavom.
- A anet?
- Ona je u svojoj sobi, madam. - Zastao je za trenutak. - U koje vreme bi madam
elela veeru?
- U pola devet - rekla je, krenuvi uza stepenice. Hodala je niz hodnik i zastala
ispred vrata anetine sobe. Tiho je pokucala na vrata.
41

anet ih je otvorila. Nasmeila se.

- Maman!
Tanja se nagla napred i poljubila erku, zatim se uputila za njom u sobu. Njene
oi su brzo spazile zatvorene kofere kako stoje kraj vrata.
- Sasvim si spakovana?
- Spremna za polazak - kazala je anet. - U sedam sati ujutru.
Tanja se nasmeila.
- eljna da se vrati u kolu?
- Na neki nain - odgovorila je anet. - Istina je, raspust poinje da me zamara.
Nema zapravo mnogo ta da se radi po Parizu leti. Veina devojaka je na putu.
- Moda sledeeg leta neu biti toliko zauzeta. Onda i mi moemo da otputujemo.
- Moda - rekla je anet. - Uzgred, zaboravila sam da ti kaem. Moris je doao
kui rano. Traio te je. Rekao mi je da ti kaem da neizostavno morate da razgovarate.
- U redu - kazala je Tanja. - Rekla sam Anriju da postavi veeru u pola devet. Da
li ti odgovara?
- Da, to se mene tie - rekla je anet. Pogledala je u majku. - Samo nas dve? Ili
e i Moris jesti s nama?
- Samo nas dve ako tako eli - kazala je Tanja.
- Volela bih to.
- Onda samo nas dve - rekla je Tanja. Krenula je iz sobe. -Pozvau te kada bude
vreme.
Odetala je do drugog kraja hodnika i zastala ispred Morisovih vrata. Pokucala
je, i na prigueni zvuk njegovog glasa koji je dopirao iza zatvorenih vrata, ula je u
sobu.
Moris je sedeo na kanabetu, u ruci mu je bila napola prazna aa konjaka.
Podigao je pogled ka njoj zlovoljno, ne ustajui.
- Gde si, do avola, bila itavo popodne?
Ogluila se o njegovo pitanje.
- eleo si da me vidi?
- iju kitu si puila ovog popodneva? - Rei su mu bile nerazgovetne.
- Da jesam - odgovorila je - to ionako ne bi bilo od znaaja za tebe. To bi bio neko
ko odista nije tvoj tip. Sada, ima li neto vano da mi kae? Ako nema, pusti me da
idem i okupam se.
Glas mu je bio ljutit.
- Nikada nee pogoditi ko je danas zvao.
Odjednom je znala. ak i da joj on kae. utala je.
- Johan vebel - obrecnuo se. Ispitivao je njeno lice. Bilo je bezizraajno. - Zar nisi
iznenaena?
- Da li bi trebalo da budem? - upitala je bezazleno.
- Moda je to pogrena re - kazao je. - Zabrinuta bi vie odgovarala.
- Ne vidim nikakav razlog ni za to - rekla je. - Vodili smo knjige poteno.
Volfgangov deo je netaknut.
- Glupa si - zareao je. - ta ako oni ele sve da preuzmu? Da uzmu sve natrag?
Gde emo mi onda biti?
- Da li je to rekao? - upitala je.
- Ne. Samo je eleo da ugovori sastanak s nama. Kazao sam da pozove ponovo
sutra u jedanaest sati.
Pogledala ga je. Lice mu je bilo rumeno od alkohola i znala je da on nikada ne pije
puno tokom dana ukoliko nije uznemiren.
- Mogao si da ga pozove i ugovori sastanak.
42

- Rekao je da e biti previe zauzet i da e nas pozvati.

Klimnula je glavom.
- To je mogue. Napokon, ne znamo kakav drugi posao on ima u Parizu. - Mora da
Johan ima neki razlog za ono to je uradio. Znao je za poziv u jedanaest, a ipak ju je
zamolio da ga pozove u devet. Izlazei iz sobe, rekla je: - U svakom sluaju znaemo
vie sutra.
Ustao je.
- Samo sam ekao da ti saoptim vesti. Izlazim na veeru. Da li e koristiti kola?
- Ne. Uzmi ih - kazala je. - Veeras veeram kod kue sa anetom.
Johan je izaao iz hotela or V i ekao taksi. Uopte se nije promenio. ak ni
tokom svih godina posle rata. Kao i sami Francuzi. Sebian, umean, zahtevan,
samoiv. Stojei tamo govorio je: Pogledajte me. Da li sam lep? Najlepi na svetu? I
nevolja je bila to je to bila istina. Istina, ako imate da platite njegovu cenu.
Vratar je otvorio vrata taksija, uspeo da zaradi novi od pet franaka i pridigne
eir u znak pozdrava, sve u isto vreme. Johan je dao vozau adresu, zatim se zavalio
u sedite i izvadio fasciklu iz svoje aktovke i otvorio je.
Unutra su bili kreditni izvetaji koje mu je banka prikupila o francuskim
kompanijama. Bacio je pogled na prvi list.
Eau de la Vie Minerale S.A. Izvrni direktor, markiz De la Bovil. Proizvod,
flairana mineralna voda u litarskim bocama, namenjena uglavnom malim hotelima i
restoranima, veoma malo maloprodajnim radnjama. Uprava vodi nekonkurentnu
politiku, nema oglaavanja, zavisno od prodajne cene (30 do 40% manje nego Evian,
Vittel, itd.). Procenjena prosena bruto dobit za tri godine deset miliona franaka; neto,
milion i po franaka. Procenjena vrednost, imovina i fabrike, oprema i inventar,
etrdeset pet miliona franaka. Ne postoji dokumentacija niti podaci u raunovodstvu o
dugovanjima. Procenjena deponovana gotovina etrdeset miliona franaka.
Svi rauni plaaju se odmah, za deset do trideset dana. Kreditna sposobnost
do dvadeset pet miliona franaka.
Podvukao je prvi list ispod ostalih i poeo da ita drugi izvetaj.
Domaine Marguis de la Beauville S.A. Izvrni direktor, markiz De la Bovil.
Proizvod, vino srednje klase, ampanjac, konjak - prodaje se na veliko (bareli) drugim
vinogradima i kompanijama za flairanje. Nema prodaje na malo, niti je istaknuta
nalepnica. Procenjena prosena bruto dobit za tri godine sto dvadeset pet miliona
franaka; neto, dvadeset pet miliona franaka. Procenjena vrednost, imovina i fabrike,
oprema i inventar, etiristo miliona franaka. Ne postoji dokumentacija, niti podaci u
raunovodstvu o dugovanjima. Procenjena deponovana gotovina dvesta pedeset do
trista dvadeset pet miliona franaka. Svi rauni plaaju se odmah, za deset do trideset
dana. Kreditna sposobnost do dvesta miliona franaka.
Uzeo je cigaretu, upalio je i preao na poslednji izvetaj.
Parfum Tanya SA. Izvrni direktor, markiz De la Bovil. Proizvod, parfemi,
kolonjske vode, parfemske baze, etarska ulja, prodavani na veliko razliitim
kompanijama za flairanje i spravljanje kozmetikih sredstava pod sopstvenom
etiketom. Nema prodaje na malo, niti utvrene kategorije. Procenjena vrednost,
imovina i fabrike, oprema i inventar, sto deset miliona franaka. Procenjena prosena
43

bruto dobit za tri godine sto miliona franaka; neto, etrdeset pet miliona franaka. Ne
postoji dokumentacija, niti podaci u raunovodstvu o dugovanjima. Procenjena
deponovana gotovina trista pedeset do etiristo miliona franaka. Svi rauni plaaju se
odmah, za deset do trideset dana. Kreditna sposobnost do sto miliona franaka.
Sklopio je fasciklu zamiljeno gledajui kroz prozor u saobraaj oko sebe. Nijedna
kompanija nije radila na karakteristian francuski nain. Kao prvo, nijedna francuska
kompanija, velika ili mala, nikada nije plaala raune na vreme. I nijedna francuska
kompanija nikada nije odravala stanje gotovine tako da ona prelazi godinje potrebe.
To mora da je Tanjino delo. Moris nikada to ne bi tako uradio. Brzo je raunao u glavi.
Naravno, iza toga stoji Tanja. Novca je bilo zato to je ona to uvala za Fon Brenera.
Saldo je predstavljao njegov deo dobiti, njegovih pedeset procenata.
Taksi se zaustavio uz ivinjak i on je izaao. Pogledao je na sat. Pet minuta do
devet. Platio je vozau i pourio uza stepenice do advokatske kancelarije. Oseaj ga
nije prevario. Bilo mu je drago to je ugovorio sastanak s njom. Oseao je da treba prvo
nju da vidi pre nego to se nae s Morisom.
Otvorio je vrata poto je uo tiho kucanje, a onda se pomerio u stranu da je
propusti u dnevnu sobu hotelskog apartmana. Polako je zatvorio vrata za sobom i
okrenuo se da je pogleda. Dugo su u tiini posmatrali jedno drugo; onda je on proistio
grlo.
- Stari prijatelji ne bi trebalo da se sreu u restoranima ili u advokatskim
kancelarijama.
Klimnula je glavom bez rei. Video je suze kako joj naviru na oi i osetio kako ga
stee u grlu. Pruio je ruku. Ona nije. Glas joj je bio promukao.
- Stari prijatelji se ne rukuju.
Rairio je ruke i ona mu je pala u zagrljaj. Poljubio je u obraz, slan od suza.
Naslonila je glavu na njegove grudi.
- Dragi Johane - proaputala je. - Dragi, dobri prijatelju.
Podigao joj je bradu i zagledao joj se u oi.
- Ana... -zastao je. - Tanja.
- Tanja. - Nasmeila se.
- Drago mije to te vidim - kazao je klimnuvi glavom.
- Prolo je mnogo vremena - rekla je. - Deset godina bez ikakvog glasa. Verovala
sam da u uti kakav glas mnogo ranije.
Pogledao je u nju, neobino zbunjenog izraza. Nije razumeo kako je mogla da
veruje u tako neto.
- Doi - kazao je. - Hajde neto da popije.
Pratila ga je do divana i sela.
- Zaista ne bih nita, hvala.
- Naruiu kafu - kazao je i pritisnuo zvonce za uslugu u sobi. Nekoliko minuta
kasnije, sa oljom kafe u ruci i zadovoljan, klimnuo joj je glavom. - A sada, priaj mi o
anet. Mora da je ve velika devojka.
Tanja se nasmeila.
- Ima esnaest godina. I ba jutros je otputovala u kolu u vajcarskoj.
- ao mi je to smo se mimoili - kazao je. - eleo sam da je vidim. Ako je na
majku, mora da je prelepa.
- Jeste - kazala je Tanja. - Ali na svoj nain, ne na moj.
- Pretpostavljam da se pita ta u ja ovde - kazao je Johan.
- Pitam se samo zato ti je trebalo toliko vremena - odvratila je. - Ustanovie da
44

su knjige u redu. A novac na posebnom raunu.

- Zbog ega? Nema dugovanja prema Fon Brenerovoj firmi. - Onda je sve shvatio.
Zurio je u nju iznenada svestan svega. - Volfgang... - poeo je, ali ga je glas izdao.
- Tako je - nasmeila se. - Odvajam pola prihoda na poseban raun za Volfganga,
ba kao to sam obeala.
Glas mu je bio stegnut i udno izmenjen.
- Nisi ula?
- ta nisam ula? - Neto u izrazu njegovih oiju uinilo je da joj srce ispuni
strepnja. Onda je shvatila. Pesnicu je vrsto slegla i njome pokrila usta da sprei krik.
- Volfgang je umro. Kada?
Spustio je kafu drhtavom rukom.
- Pre deset godina. Mislio sam da zna.
- Nisam znala. - Rekla je suzdrano. - Kako se to dogodilo?
- Ubili su ga Rusi kada su doli da ga uhapse. Uvek je govorio da im se iv nee
dati da mu sude kao ratnom zloincu. Nikada nije bio u Nacionalsocijalistikoj partiji.
- Oekivao je da e biti bezbedan u francuskom sektoru. Kako su Rusi doli do
njega?
- Niko stvarno ne zna - rekao je. - Izgleda da je iao na neki sastanak u sovjetskoj
zoni.
utala je neko vreme.
- Moris je znao - kazala je. - Znao je sve vreme.
- Ne znam - rekao je.
Pogledi su im se sreli.
- Znam ja. Znao je da ne bih pristala da se udam za njega da sam znala da je
Volfgang mrtav.
- I ta sada?
- Gotovo je. Razveu se od njega.
- A posao? Zar kompanije ne pripadaju Bovilu?
Zatresla je glavom.
- Ne. Zadrala sam ih na svoje ime. Smatrala sam da bi Volfgang bio prevaren
ukoliko bih ih ikada prenela.
- Sva srea - rekao je. Iznenada se nasmejao. - Sada si bogata ena. Sve. Sve
pripada tebi. Nikome nita ne duguje. A verujem da je to ono to je Volfgang zaista
eleo.
- Da. - Pomislila je na zlatne lujeve u trezoru u vajcarskoj. ak i kada su
prestali da ive zajedno, nikada nije traio da mu ih preda. ak ni sef nije na njegovo
ime. Od poetka je nameravao da joj ih ostavi. Oi su joj se ovlaile. Siroti Volfgang.
- Jesi li dobro? - pitao je Johan uzbueno.
Podigla je glavu.
- Sada sam dobro. - Nije ni udo to se Moris potresao zbog Johanovog dolaska.
Bilo je to kao da je doao dan za polaganje rauna. - Poeo si da mi pria zato si eleo
da me vidi.
Klimnuo je glavom.
- Znam za jednu kompaniju koja je zainteresovana da kupi vinariju za mnogo
novca. Hteli bi da kompanija ue u prodaju na malo.
- Da li bi trebalo da im je prodam? - upitala je.
- To svakako zavisi od tebe. Ali ja je ne bih prodavao.
- ta bi ti onda uradio?
- Ono to i oni planiraju. Da zaradim deset puta vie novca nego to vinarija sada
donosi.
45

- Ali mi smo se namerno sklanjali od oiju javnosti. Smatrali smo da je bolje da

to manje panje privlaimo na sebe.
- To je bilo pre deset godina. Ali sada nikoga nije briga.
Pogledala gaje u oi.
- Trudna sam. Porodiu se u martu.
Glas mu je odavao iznenaenje.
- Onda ne moe da se razvede pre toga.
Glas joj je bio odluan.
- Razveu se sada. Neu dozvoliti da moje dete nosi njegovo prezime. Posle
razvoda otii u u Ameriku da se porodim. Detetov otac je Amerikanac.
- Hoe li se udati za njega?
- To nije vano - rekla je. - Ali neu moi sama da vodim poslove. I dalje mi je
potreban ovek ovde.
On je utao.
- Kako bi bilo da ti to radi, Johane? - upitala je. - To si radio za Volfganga. A to
ne bi bilo samo radno mesto, postao bi partner.
- Ne znam - oklevao je. - Moda ja nisam pravi ovek za tebe. Ja sam samo
knjigovoa. Potrebno ti je vie od toga.
- Moemo da platimo svakog ko nam je potreban - rekla je. - Ali ne moemo da
kupimo poverenje. Ono se stie vremenom.
- Ne! - ciknuo je Moris, na ivici izbezumljenosti. - Neu ti dati razvod! I sam sam
radio naporno kao i ti da bih stvorio te kompanije. Nee me tek tako isplatiti i
izbaciti! Samo zato to zna da moe sve da zadri za sebe.
- Gadi mi se - glas joj je bio hladan i prezriv. Ustala je sa stolice. - Razvod ili ne,
ti leti iz preduzea.
Sedeo je za stolom i zurio u nju. Glas mu je sada bio mirniji.
- Nee ti to tako lako proi. Po francuskom zakonu mu automatski raspolae
eninom svojinom. Vui u te po sudu dvadeset godina. Kada to proe, kompanije nee
nita vredeti.
- Nek idu do avola kompanije.
- Navikla si se na odreen nain ivota - podmuklo je primetio. - Vie nee moi
sebi to da priuti. A nisi vie ni tako mlada kao to si bila. Ima mlaih, sveijih
devojaka na sve strane. Jo bi mogla da pronae nekog da te tuca, ali ne i da te
izdrava. Kada doe dotle, Tanja, tebe e vreme pregaziti.
Pogledala ga je.
- ta pokuava da kae?
- Kaem da bismo mogli ovim da se pozabavimo trezveno, smireno. Kao dve
pametne odrasle osobe, da ne padamo u vatru i unitavamo se u parnienju.
- A kako zamilja to trezveno reenje?
Duboko je udahnuo.
- Pre svega, to se razvoda tie. Ostajemo u braku. U tome nema nieg loeg.
Oboma nam odgovara. Sam novac ti nee mnogo znaiti u svetu kada ostane bez
titule. Tanja, markiza De la Bovil dosee mnogo dalje nego Tanja Pojarska, ak i kada
bi odluila da koristi titulu svog pokojnog mua, koju trenutno koriste barem jo tri
osobe. U Parizu tuce poljskih titula ne vredi ni jednog sua. Zar misli da bi kola u
vajcarskoj uopte primila anet da nije bilo prezimena Bovil?
utala je. On je navaljivao.
- Bila si spremna da mi ustupi dvadeset pet procenata ukupne vrednosti svih
kompanija u gotovini. To bi trebalo da bude izmeu sto i sto dvadeset pet miliona
46

franaka. Umesto gotovine, odreci se jedne kompanije u moju korist; u zamenu za to, ja
u se odrei ostale dve u tvoju korist. Na taj nain e naa imovinska prava biti jasna i
neosporiva. A da bih ti pokazao da nisam gramziv, prihvatiu najmanju kompaniju.
Fabriku mineralne vode. Njena neto vrednost je daleko manja od sume koju bi mi dala
u gotovini.
Zurila je u njega.
- Zbog ega si tako dareljiv? - upitala je podozrivo.
- Nisam dareljiv. Samo sam praktian. Potrebno mi je neto ime u da se bavim
i neto ime u da sauvam obraz. A mogu da ivim lagodno od prihoda te fabrike.
Kada to obavimo, razdvojiemo se. Ja u poi svojim putem, ti svojim. I ovo e ostati
ono to je oduvek i bilo. Sporazumni brak.
- Pusti me da razmislim o tome - kazala je.
- ta ima tu da se razmilja? - Sada je imao vie samopouzdanja. - Trenutno si
ljuta. Zbog mnogih stvari. Zbog Volfganga. Zbog toga to si glupo sebi dozvolila da
zatrudni.
U glasu joj se oseala iznenaenost.
- Otkud zna za to?
- U Parizu nijedna tajna ne moe da se sauva due od dvadeset etiri sata kazao je. - Oajna si, pa si se okomila na jedinu osobu koju ima. Na mene. Ono to ne
primeuje jeste da postupajui tako, povreuje i sopstvenu decu. anet i neroenu
bebu.
Opet je uutala. On je ustao.
- Tanja - tiho je rekao - zar za tvoje dete ne bi bilo bolje da se rodi kao De la Bovil
nego kao kopile bez oca?
I dalje je utala. Iskezio se neuverljivo i slegnuo ramenima na galski nain.
- Ko zna? Ako dobije sina, on roenjem postaje markiz De la Bovil.
Otkako je anet pola u kolu, majka prvi put nije bila na eleznikoj stanici daje
doeka po dolasku u Pariz. Na peronu je ekao Rene, voza, podignute kragne kaputa
zbog zime kakva je obino vladala za Boi.
- Gde je majka? - upitala je dok je silazila iz voza.
Pruio je ruku da prihvati njen kofer.
- Ne osea se dobro, madmazel anet - odgovorio je. - eka vas kod kue.
- ta joj je? - pitala je, sustiui ga.
Bacio je znatieljan pogled na nju.
- Nije nita ozbiljno - rekao je neodreeno. Pratila ga je do izlaza iz stanice, gde je
ostavio crni ,,rols-rojs u zoni zabranjenoj za parkiranje, ubeen da se nijedan smrtni
policajac ne bi usudio da napie kaznu. Otvorio joj je vrata. Ona je ula u automobil, a
on je spustio kofer na prednje sedite pored sebe i pokrenuo auto.
Vladao je saobraajni zastoj i ulice su bile pune ljudi koji su ili kui sa posla i,
kao i obino, na svakom uglu dolazilo je do zaguenja saobraaja. Bacio je pogled u
retrovizor i primetio je kako sedi nagnuta napred na seditu i gleda izloge pored kojih
su prolazili.
- Zavladala je groznica boine kupovine -kazao je.
- Da - odgovorila je.
- Meteoroloka sluba je obavestila da emo moda imati snega.
- U vajcarskoj pada od kraja oktobra.
- Da li ste se skijali? - pitao je.
- Naravno - odgovorila je. - Tamo nema mnogo ega drugog da se radi.
Onda je on okonao razgovor i utali su dok nije zaustavio auto ispred kue. Pre
47

nego to je uspeo da joj otvori vrata, ona je ve izala iz automobila, ustrala uza
stepenite i zazvonila. Anri je otvorio vrata, a ona je protrala pored njega uz jedno
hitro Bon jour, pa uza stepenice do majine sobe. Zaustavila se pred zatvorenim
vratima i kucnula.
ula je majin glas
- Entrez.
Otvorila je vrata i uletela u sobu.
- Maman! - viknula je. Onda se odjednom zaustavila, a usta su joj ostala otvorena
od zaprepaenja.
Tanja je primetila izraz njenog lica. Pokuala je da deluje nehajno.
- Nisam ba tako ogromna. Tek je esti mesec.
U anetinom glasu oseao se prizvuk sablanjivosti.
- Ali nikada mi nita nisi rekla.
- ta tu ima da se govori? - upitala je Tanja. - Ove stvari se deavaju.
anetin glas je odjednom zazvuao ljutito.
- Nisam dete. Mogla si da mi kae.
Tanja je utala, iznenaena anetinim ponaanjem.
anet je istraivala po majinim oima.
- Silovao te je. Zato mi nisi rekla. Bilo te je sramota.
- Ne, anet - kazala je Tanja. - Uopte nije bilo tako.
U anetinom glasu se osetio prizvuk gnuanja.
- Hoe da kae da si mu dopustila da ti to uradi?
Tanja je utala. Po prvi put zaista nije znala ta da kae erki.
- Moda bi bolje bilo da ode u svoju sobu i da se opusti u kadi. A posle emo
razgovarati.
anet je stegla usne.
- Jednom si mi kazala da ne eli vie dece.
Tanjin glas je postao odluan.
- Uradi kako ti kaem, anet. Idi u svoju sobu. Posle emo razgovarati kada se
smiri.
anet se okrenula i pola ka hodniku koji je spajao njihove sobe.
Tanja je zaustavila.
- Ne tamo. Morisov apartman je preureen za tebe.
- A ko je u mojoj sobi? - ljutito je upitala anet. - Moris?
- Ne - odgovorila je Tanja. - On vie ne ivi s nama. Ta soba je sreena za bebu.
anet je zurila u nju, a suze su poele da joj naviru na oi.
- Srean Boi, mama! - gorko je viknula, okrenula se i jecajui istrala iz sobe.
Tanja je zurila u zatvorena vrata. ula je anetine korake kako nestaju niz
hodnik. Za trenutak je pomislila da poe za njom, ali se umorno strovalila u fotelju.
anet e preboleti to. Kasnije, kada se smiri, popriae i Tanja e joj objasniti ta se
desilo.
Ali Tanja se prevarila. anet nije ekala objanjenje. Umesto da ode u svoju sobu,
izjurila je iz kue, uzela taksi do eleznike stanice i uhvatila noni voz do Lugana i
svoje kole.
- Potrebno je dve godine - kazao je Johan. - Sledee godine je nemogue. Ukupna
naa proizvodnja je ve ugovorena i prodata stalnim kupcima.
Bacila je pogled na izvetaj ispred sebe i klimnula glavom.
- Moda je tako i bolje. Imaemo vie vremena da napravimo etiketu i da
reklamiramo vodu.
48

- Imam nekoliko zanimljivih mogunosti - nastavio je. - Trenutno se prodaju dve

fabrike za flairanje. Mislim da moemo da ih dobijemo za dobru cenu.
- Razmotri to - kazala je. - I obavetavaj me.
- Jo neto - dodao je. - Mislim da treba da zaboravimo na domae trite. Morali
bismo da se probijamo pored ve uvenih vinarija, a zna kakvi su Francuzi. Snobovi i
tradicionalisti, ne vole promene. Oseaj mi govori da treba da ciljamo na Ameriku.
Tamo tek poinje da se otvara vinsko trite, a mi bismo mogli da budemo konkurentni
sa cenom na srednjem nivou. Tamo francuska etiketa ima poseban ugled.
- To ima smisla.
- Imamo ve nekoliko zainteresovanih velikih amerikih distributera. Sifelin,
Bronfman, ak i Dvadeset i jedan. Oni govore o velikom novcu i velikim
promocijama. Mislim da moemo da dobijemo i dovoljno veliki predujam od njih da
preuzmemo fabriku za flairanje.
- Nije nam potreban njihov novac - rekla je.
- Istina je - sloio se. - Ali uvek je bolje raditi s tuim kapitalom nego sa svojim.
Osim toga, tada bismo imali novca za kupovinu neke modne kue, a i za njen dalji rad.
Ne znam nijednu koja donosi novac, stalno su na gubitku. ak i anel.
- Ali ona sve povrati na parfemima. I preko toga. Mi to znamo. A osim toga, ne
moemo ak ni da je snabdemo elom koliinom etarskih ulja koja su joj potrebna kao
osnova. Pre ili kasnije sve modne kue bavie se time. Hou da budem prva.
- To me brine - rekao je. - Rad s gubitkom jedne kompanije moe da znai veliki
odliv novca. A svi s kojima sam razgovarao ele sve, a ne daju nita, samo svoje ime.
- Imam na umu jednu kompaniju koju mislim da moemo da dobijemo za
umerenu cenu - kazala je - iki.
irom je otvorio oi.
- Onaj Japanac? Njegove revije su bile najvei hit prole sezone. asopisi Vog i
LOfisjel samo o njemu piu. ak i u dnevnoj tampi tvrde da je on poslednji modni
krik.
Nasmejala se.
- To je tampa. Njegove kreacije su ekstravagantne i njima se to dopada. Ali
nema izgleda da neko ponese njegovu odeu. Jednostavno nije praktina i ne prodaje
se. ak arel kae da je on propao i da je u dugovima do gue.
- Ako je tako, ta e nam on?
Nasmeila se.
- Zbog imena. Ako mu pruimo priliku, moda emo nai nain da ga nateramo da
radi. Malo da ga pritegnemo. A ne zaboravi gde lei novac. Koko anel ne zaboravlja.
Parfemi. Ako uestvujemo sa dvadeset pet procenata u izradi parfema anel 5, samo
zaraujemo. A posle, ko zna? Moda cela linija kozmetikih proizvoda. - Duboko je
uzdahnula i pogledala ga. - Kako je glupo biti ena. Ima toliko toga da se uradi, a ja
sam, eto, trudna.
Klimnuo je glavom u znak saoseanja.
- Samo jo dva meseca.
- To mi deluje kao venost.
- Brzo e proi - kazao je.
Uutala je i zamislila se. Onda je duboko uzdahnula.
- Zabrinuta sam.
- Nema zato da brine - brzo je rekao. - Sasvim ti je dobro.
- Nikad se ne zna - kazala je. - Nisam vie onako mlada kao kada se anet rodila.
Moe neto da krene naopako.
On je utao.
49

- Nikada nisam napisala testament - rekla je. - Ako neto poe naopako, ta e
biti sa anet? Ili s bebom? I dalje sam udata za Morisa. Mogao bi sve da dobije.
- Po francuskom zakonu - kazao je Johan - deca imaju posebna nasledna prava.
- Morae da imaju staratelja ili opunomoenika dok ne budu punoletna - rekla je.
- Moris je usvojio anet, a, pravno gledano, postae otac drugog deteta. Verovatno e
automatski upravljati ne samo svojim delom nego i njihovim. A ja to ne elim.
utao je.
- Ti si jedini kome mogu da poverim zatitu svoje dece - rekla je. - Da li e hteti
da bude izvrilac mog testamenta ako umrem?
- Naravno - kazao je. - Ali oboje znamo da ti se nita nee desiti.
- Mnogo toga je na pozornici - kazala je. - Ne elim da rizikujem. Dogovori se s
advokatom da doe ujutro. elim da sve bude sreeno.
- Pobrinuu se za to - rekao je. Posmatrao ju je. - Samo me jedna stvar zbunjuje.
ta je s tvojom namerom da preuzme onog mladia od Kristijana Diora i pokrene
novu modnu kuu s njim?
- Misli na Iva Sen Lorana?
- Na njega mislim.
- Odustala sam od toga iz dva razloga. Prvo, Dior i Busak nee da ga puste.
Drugo, jo nije izgradio svoje ime i verovatno je potrebno itavo bogatstvo da se on
prouje onoliko koliko nam je potrebno. Razgovarala sam sa akom o tome. Uprkos
dekovom talentu, ne moe da se iskae dok ga Dior ne pusti iz senke. Bilo dobro ili
loe, uglavnom ikijevo ime se najee pominje.
- Dobro - bio je sumnjiav. - Nadam se da zna ta radi.
Nasmeila mu se.
- I ja se nadam. Godine sam provela gajei arela i uei od njega. Moda je on i
pohlepan, ali iz sezone u sezonu on je ukazivao na pobednike.
- ta on dobija iz ovoga?
- Mesto direktora za odnose s javnou. Imae pet puta veu platu i moi e da se
izvue iz bezvrednog novinskog lanca za koji radi.
Johan se nasmejao.
- Na sve si mislila.
- Bilo je lako - rekla je. Na licu joj se pojavio izraz uznemirenosti. - Volela bih
kada bi tako lako mogla da shvatim anet.
- Jo nisi razgovarala s njom?
Odmahnula je glavom.
- Nee ak ni da odgovori na moje telefonske pozive.
- Proi e je to kada se beba rodi. Videe.
- Ne znam - zamiljeno je rekla. - anet je udno dete. Na neki nain ona sve
zadrava u sebi. Oseam da je ne poznajem dovoljno.
Mali Japanac je bio i drogiran i pijan. Drao je au vina u jednoj ruci i cigaretu s
haiem u drugoj.
- Skjapareli, Belmen, Megi Ruf, svi su to radili. Oni i dalje kreiraju balske haljine
za vremene udovice s titulom, koje su ve toliko stare da ne mogu da nose ni pokrov.
ak i Dior zna kada je poraen, priznaje da je Iv uradio vie od polovine njegove
poslednje kolekcije. Dananje ene trae odeu koja donosi vie uzbuenja. Ceo jedan
novi svet se raa, a one ele da budu prve u njemu.
Domain Huan Delgado nosio je ensku odeu. Njegova duga, Skjapareli"
veernja haljina vukla se po podu za njim.
- Pretpostavljam da si ti taj koji e ih tamo povesti? - zajedljivo je upitao.
50

- Nego ta - odvratio je Siki.

- Sere! - odbrusio je Huan. - Nema para ni da plati kartu za metro.
- Nema pojma - odvratio je iki nadmeno. - Koliko jutros potpisao sam ugovor
koji e me uiniti nezavisnim za ceo ivot.
- ali se - rekao je Huan.
- Dokazau ti - kazao je iki, osvrui se po sobi. Ugledao je Morisa i Derija
Donsona blizu bara. - Poi sa mnom.
Huan ga je pratio preko sobe. iki se zaustavio ispred Morisa.
- Huanito ne veruje da smo sklopili ugovor. Kai mu.
Moris je delovao zbunjeno.
- Kakav ugovor?
Delgado se zasmejao likujui.
- Rekao sam ti da trabunja. Pa on i ne zna o emu pria. Mora da si drogiran
preko svake mere.
- Nikada nisam toliko drogiran - odvratio je iki isprsivi se koliko mu je to
dozvoljavalo njegovih sto pedeset centimetara. Ponovo se okrenuo ka Morisu. - Jutros
sam potpisao ugovor s tvojim ovekom, sa vebelom. Sa jednom od tvojih kompanija.
Tanja parfemi ili tako neto.
- To je jedna od kompanija moje ene - kazao je Moris. - Ja nemam nita s tim. To
su njeni poslovi. - Zainteresovano se zagledao u ikija. - Kae da je vebel potpisao
ugovor? Gde je Tanja?
iki je bio iznenaen.
- Mislio sam da zna. Sino je otila na kliniku da se porodi.
- Sino? - Moris je bio nepoverljiv. - Oekuje poroaj tek za dve nedelje.
Delgado je prsnuo u smeh. Okrenuo se ka prostoriji i glasno objavio:
- Na dobri prijatelj, markiz, samo to nije dobio bebu, a njegova ena nije se
potrudila ni da ga obavesti. - Zastao je za trenutak. - Ali, opet, i zato bi? Nije se
potrudila ni da mu kae da pravi bebu kada se tucala s onim Amerikancem.
- Ti, ubre jedno! - ljutito je uzviknuo Moris. - Mogao bi da mi popui.
Huan je pao na kolena ispred njega. Pruio je ruke, pretvarajui se da se moli.
- Hvala ti, boe - rekao je, podiui pogled ka nebu. - Upravo si uinio da mi se
snovi ostvare.
Moris ga je gurnuo i on se otkotrljao na pod, smejui se, dok je Moris uz Derijevu
pratnju besno napustio zabavu.
Bilo je dva ujutro kada su izali iz automobila ispred jedne male privatne klinike.
Preli su preko pustog trotoara i zazvonili. Moris je nestrpljivo zagrabio kvaku. Bilo je
zakljuano. Pritisnuo je zvonce drei prst na njemu.
Nekoliko trenutaka kasnije, pospan vratar je otvorio vrata.
- Mesje, mesje - negodovao je. - Budite strpljivi. Ovde su bolesnice. - Pogledao je
iza njih. - Gde je ona?
- Ona? - zaudio se Moris. - Ko?
- Pacijentkinja - odgovorio je vratar. - Ovo je akuerska klinika. Samo budui
oevi zvone ovako nou.
- Moja ena je ve ovde - odbrusio je Moris. - Hou da je vidim.
Vratar je krenuo da zatvori vrata.
- Nemogue, mesje. Vreme za posete je zavreno u deset sati. Doite ujutru.
Moris je nogom zaglavio vrata.
- Hou sada da je vidim. Zahtevam. Ja sam markiz De la Bovil.
- Briga me i da ste sam ari de Gol - odvratio je vratar. -Doite ujutru.
U Morisovom ruci pojavila se jedna novanica.
51

- Da li biste bili ljubazni da porazgovarate s glavnom sestrom - rekao je mirnijim

glasom - bio bih vam zahvalan.
Novanica je nestala u vratarevom depu isto onako brzo kao to se i pojavila.
- Ako bi gospodin bio ljubazan da saeka. Odmah se vraam.
Vrata su se zatvorila i Moris i Deri su ostali da ekaju.
- Moda bi trebalo da doemo ujutru? - kazao je Deri.
- Ne. Noas emo je videti. - Moris je bio odluan.
Vrata su se ponovo otvorila. Ovoga puta uz vratara pojavila se sedokosa
bolniarka u jako utirkanoj uniformi.
- ao mi je, mesje - poela je da objanjava. - Ali pravila...
Moris je prekinuo.
- Sestro, znam pravila. Ali, molim vas, da uinite milost jadniku koji je upravo
stigao u Pariz i koji ezne samo za jednim pogledom na svoju enu i dete.
Druga novanica iz Morisove ruke zavrila je u depu utirkane uniforme.
- Dobro, mesje - kazala je i pustila ih u predvorje. - Ali moramo biti jako tihi.
Pratili su je niz hodnik koji je mirisao na bolnicu i zaustavili se ispred jedne sobe.
Okrenula se i pogledala ih.
- Madam markiza je imala veoma teak poroaj. Dali smo joj jako sredstvo za
umirenje i sada spava. Moete je pogledati s vrata, ali, molim vas, nemojte ulaziti.
Moris je klimnuo glavom. Bolniarka je otvorila vrata. Soba je bila osvetljena
priguenom svetlou. Zvirnuo je pored bolniarke. Tanja je leala u krevetu
zatvorenih oiju. ak i pri slabom svetlu, Moris je primetio da joj je lice bledo i
izmueno. Kroio je unazad i okrenuo se ka bolniarki.
- A beba? - apnuo je.
Bolniarka je polako zatvorila vrata.
- Poite za mnom, mesje.
Preli su ceo hodnik i skrenuli desno. Zaustavili su se ispred velikog dvostrukog
prozora. Kroz staklo su mogli da vide sedam ili osam majunih kolevki na tokiima i
u svakoj po jednu bebu.
Moris je pogledao bolniarku.
- Koje je moje?
- Samo trenutak, mesje - kazala je bolniarka. - Ui u unutra i podii u je da
biste mogli da je vidite.
- Nju? - Morisov glas je bio pun neverice. - Hoete da kaete da je devojica?
Bolniarka se nasmeila.
- Da, mesje, najlepa koju ste ikada videli. Zlatne kovrde boje sunca, najplavlje
oi koje svetlucaju kao akvamarin i koje e ostati plave celog njenog ivota. Saekajte
samo trenutak, uveriete se sami.
Ula je u odeljenje s bebama. Ali kada je prila prozoru s detetom u naruju, oni
su ve otili.
Moris je divlje vozio praznim ulicama.
- Kuka! - besno je psovao. - Kuka! Ni to nije mogla da uradi kako treba!
- Polako - kazao je Deri. - Ubie nas.
- Najmanje to je mogla da uini jeste da rodi sina. - Moris je i dalje besneo. Nekoga ko e naslediti ime. Ali ne, jo jedna zajebana pika! Plavokosa i plavooka,
povrh svega. Pariz e pui od smeha. U sedamstogodinjoj istoriji moje porodice nije
bilo nikog s plavim oima i kosom.
- Kakve to ima veze? - pitao je Deri. - Ionako svi znaju da to nije tvoje dete.
- Tim pre - kazao je Moris. - Svi znaju da sam s njom ostao samo da bih dobio
sina.
52

Projurio je preko mostia na Seni do II Sen Luja, pa kroz uske ulice i zaustavio se
ispred njihovog stana. Izaao je iz automobila i ljutito tresnuo vratima.
- Kuka! - ponovo je opsovao. - Platie mi za ovo. Videe.
Doktor Pjer je uao u sobu. Zastao je pored kreveta i pogledao je.
- Kako se oseate? - smeio se.
- Umorno - odgovorila je.
Slegnuo je ramenima.
- To je prirodno. - Brzo joj je proverio rad srca, puls i krvni pritisak. - Dobro vam
je.
- A bebi? - pitala je.
- Savreno - odgovorio je. - Bolje ne moe biti. Jeste li je podojili jutros?
- Jesam.
- Dobro. Za ruak e dobiti zamenu. Nekoliko dana e to dobijati za svaki drugi
obrok, a kada se navikne, potpuno emo je odvii od dojenja.
- Koliko e to da traje? - pitala je.
- Tri, etiri dana.
- Ne bih volela da mi grudi previe porastu - kazala je.
- Ne brinite - nasmeio se. - Dau vam nekoliko injekcija koje zaustavljaju
laktaciju, a grudi vam se odmah vraaju u prvobitno stanje.
- Koliko u morati da ostanem ovde?
- Oko nedelju dana. Onda ete moi da idete kui.
- Imam mnogo posla - rekla je.
- Posao moe da eka. Vae zdravlje je vanije. Ali popodne biste mogli malo da
proetate. Samo nemojte da se premorite. - Zatvorio je svoju malu lekarsku torbu. Vratiu se dovee pre nego to poete na spavanje.
- Hvala vam, doktore Pjer.
Glavna nona sestra je ula im je lekar izaao.
- Bon jour, madam markizo. - Smekala se.
- Bon jour, Soeur.
- Dola sam samo da vidim kako ste.
- Dobro sam, hvala.
- Uzgred - kazala je bolniarka - da li su vam rekli da vam je mu bio ovde?
Tanja se iznenadila.
- Ne. Niko to nije pominjao. Kada?
- Preksino - kazala je. - Oko dva ujutro. Nisam uspela da vam kaem jer sam
jue imala slobodan dan.
- Je li video bebu?
- Ne. Ba udno, jer kada sam pola da mu je pokaem, on je otiao.
Tanja je utala.
- Ne brinite zbog toga - rekla je bolniarka, mislei da e je tako umiriti. - esto
sam viala da se muevi tako ophode. Francuzi su uvek nezadovoljni kada dobiju
erku umesto sina. Ali smirie se on, videete.
Tanja se na silu nasmeila i klimnula glavom.
Bolniarka je pogledala na sat.
- Moram sada da idem i malo odspavam. Videemo se noas.
- Hvala, Soeur.
Vrata su se ponovo zatvorila. Tanja je pogledala po sobi. Cvee na toaletnom
stoiu poslao je Johan. Drugu vazu punu rua uputio je ak. Znai Moris je bio ovde.
udo da se nije javio. Nije ni oekivala da e poslati cvee. Opet se zaulo kucanje na
53

vratima.
- Entrez.
Johan je uao u sobu, a za njim i ak. Obojica su nosila jo cvea. Smekali su se
dok su prilazili krevetu.
- Divno izgleda - kazao je ak.
- Nemoj da pria - uzvratila je. - Svesna sam da izgledam grozno.
- Ne, zaista - rekao je Johan. - Divno izgleda.
- Obojica ste pristrasni. - Nasmejala se. Zagledala se u njih. - ta vas dovodi
ovamo ovako rano ujutro?
- Imamo dva problema - kazao je Johan. - Pre nego to ita preduzmemo,
potreban nam je tvoj sud.
- Bien - rekla je. - Koji je prvi?
Progovorio je ak.
- Trebalo bi da obznanimo na ugovor sa ikijem. On bi eleo da se to obavi
odmah. Ja bih da saekamo barem mesec dana, iz raznih razloga. Prvo, zato to e
tada moi da se pojavi s njim na konferenciji za tampu. Mislim da je veoma vano da
naglasimo tvoje uee u ovom koncernu. Drugo, zato to se pribliava revija za
jesenju sezonu i tako emo izazvati veliko interesovanje javnosti za ono ime se
predstavljamo.
Tanjin glas je bio odluan.
- Tvoj plan mi se dopada. Kai ikiju da emo kasnije to obznaniti. A sada, koji je
drugi problem?
Zgledali su se za trenutak, a onda je Johan rekao.
- Opet Moris. ak mi kae da je po celom Parizu razglasio kako podnosi tubu za
razvod braka zbog preljube.
Pogledala je u aka. On je klimnuo glavom.
- Tako sam uo. Ne jednom ve sa vie strana.
Razmiljala je trenutak.
- Ne vidim da to ima nekog znaaja - kazala je. - Ionako sam ja prva htela da se
razvedem. Ako podnese tubu za razvod, nek mu bude.
- Moglo bi da se zamrsi - kazao je Johan. - On tvrdi i da si lano predstavila
stanje u kompanijama da bi ga naterala da preuzme fabriku mineralne vode.
- Jesi li razgovarao s advokatima? - upitala je.
Johan je klimnuo glavom.
- Nema nita pouzdano, ali bi mogao da nam pravi potekoe. Samo sa gledita
odnosa s javnou.
Okrenula se ka aku.
- Misli li da moe to da suzbije?
- Neu moi da spreim da izae u tampi - kazao je ak. - Ali smatram da mogu
da ti obezbedim dovoljno prostora da uzvrati. Na kraju, on ba i nije neki diskretan
homoseksualac. Ako mu damo do znanja da imamo nameru otvoreno da nastupimo,
moda e se predomisliti.
Klimnula je glavom.
- U redu. Postarajte se da on sazna ta nameravamo. U meuvremenu, zamolite
moje advokate da sroe protivtubu za razvod i da ga optue za homoseksualizam i
neka to bude spremno u trenutku kada on podnese tubu.
Johan je pogledao u nju.
- Nije ti to potrebno. Ima toliko toga da uradi.
- Tu nita ne moemo da uinimo - kazala je. - U ivotu se takve stvari deavaju.
- Pretpostavljam da je tako - odgovorio je. - Da li si razgovarala sa anet?
54

Zatresla je glavom.
- I dalje odbija moje pozive. Poruila sam njenoj drugarici Mari-Terezi da joj
saopti da je dobila sestru.
- Jesi li ve odluila kako e se beba zvati?
- Da - klimnula je glavom. - Zvau je Loren.
- Loren? udno ime.
- Po mojoj babi. Oevoj majci. Bila je Amerikanka i uvek mi se dopadalo to ime.
Kada sam bila mala, tvrdila sam da se i sama tako zovem.
Mari-Tereza je ula u njihovu sobu.
- Direktorka eli da te vidi.
anet je digla pogled sa knjige.
- Zato?
- Nije kazala. Samo da odmah sie.
Zanet je sklopila knjigu i odloila je.
- Videu ta hoe matora kvoka i odmah se vraam.
anet je kucnula na vrata kancelarije i ula. Direktorka je sedela za stolom.
Preko puta nje, leima okrenut vratima, sedeo je jedan mukarac. Kada su se vrata
otvorila, ustao je i okrenuo se ka aneti.
- Bon jour, anet - kazao je Moris.
anet je zurila u njega neko vreme, a onda se poklonila u znak pozdrava kao to
su nalagala kolska pravila.
- Bon jour, tata.
Direktorka se nasmeila. Uvek je bila snishodljiva kada su dolazili roditelji.
- Otac je doao da te povede u Pariz da vidi majku i novoroenu sestru. Zar to
nije lepo?
anet je pogledala jedno pa drugo.
- Neu da idem. Imam mnogo da uim.
- Ali majka eli da te vidi - kazao je Moris. - Jo je u bolnici.
- Ne elim da je vidim - otvoreno je rekla anet.
- Tako se ne razgovara s ocem - otro je opomenula direktorka.
- Neu da idem - ponovila je anet tvrdoglavo.
Morisova aka se hitro pokrenula i amar je bolno zapekao devojin obraz. Za
trenutak ga je pogledala u oi, a onda spustila pogled u pod. Osetila je da joj obrazi
plamte, a toplota se razliva po celom telu. Stajala je potpuno nepokretno.
- Sad idi gore i spakuj najnunije stvari i budi ovde za deset minuta zapovedniki je rekao Moris.
Nije dizala glavu, oi su joj bile prikovane za pod.
- Da - promrmljala je, a onda se okrenula i izala iz kancelarije.
Moris se okrenuo ka direktorki. Smekao se izvinjavajui se.
- alim zbog ispada, gospoo, ali dananja deca trae vrstu ruku. Nisu onakva
kakvi smo mi bili kada smo bili mladi.
- Razumem vas, mesje markie - ulagivala se direktorka. - Ne biste poverovali ta
sve preivljavamo s njima ovde.
Kondukter je pregledao karte, zatim ih vratio Morisu.
- Sve je u redu, mesje markie - kazao je. - Vagon restoran e biti otvoren za
veeru u est sati. Ukoliko postoji nain da vam putovanje uinim prijatnijim, molim
vas, samo me pozovite.
- Merci, mesje - kazao je Moris pruajui mu jednu novanicu.
55

Kondukter je uvebanim pokretom uzeo novanicu i izaao iz zasebnog kupea,

paljivo zatvarajui vrata za sobom. Njih dvoje su sedeli uz prozor, jedno naspram
drugog. Moris je podigao novine i pogledao je preko njih.
- Mogla bi da se raskomoti - kazao je. - U Pariz neemo stii pre ponoi.
anet je gledala kroz prozor. Voz se kretao kroz planine. Iako je bilo tri sata po
podne, nije bilo mnogo svetlosti. Dan je bio oblaan i povremeno je pljutala kia.
Uzela je knjigu, otvorila je i poela da ita. Ali oi su joj preletale redove, a rei nisu
imale mnogo smisla. Posle izvesnog vremena, digla je ruke i samo se pretvarala da
ita.
Putovali su u tiini skoro jedan sat. Konano je Moris spustio novine i ustao.
Otiao je do malog toaleta i otvorio vrata. Nije se potrudio da zatvori vrata dok je dizao
dasku na klozetskoj olji i olakavao se.
anet je digla pogled sa knjige. Na unutranjoj strani vrata u toaletu celom
duinom bilo je postavljeno ogledalo, a vrata su stajala pod takvim uglom da je mogla
da vidi tenost kako kulja iz njega kao iz ogromnog batenskog creva. U tom trenutku
okrenuo je glavu i uhvatio njen pogled u ogledalu. Smesta je spustila oi i osetila kako
joj rumenilo obliva obraze. Prikovala je pogled na stranice knjige kada se vratio i seo
preko puta nje.
Bez rei je izvadio cigaretu iz zlatne tabakere, zapalio je i poeo da je posmatra.
Bila je u kolskoj uniformi - beloj matroskoj bluzi i plavoj suknji. Bele dokolenice i crne
cipele upotpunjavale su ovu sliku. Ali ovde u mutnom svetlu kupea, ova slika je
delovala udno. Imala je stas skoro sasvim razvijene ene, a kao da je pokuavala da
sakrije tu injenicu deijom odeom.
- anet - glas mu je bio otar. - Nosi li ve koji sam ti dao?
Nije ga pogledala.
- Ne.
- Zato? - pitao je. - Zar ti nisam rekao da ga nosi uvek kada sam u blizini.
- To je protiv kolskih propisa.
- Sada nisi u koli - kazao je. - Trebalo je da ga obue.
Pogledala ga je.
- Nisi mi dao vremena. Morala sam da se spremim za deset minuta.
- Da li ga ima kod sebe?
Kliminula je glavom.
- Da. U koferu.
- Obuci ga.
- Sada? - upitala je.
- Sada - potvrdio je.
Ustala je i skinula kofer sa police i otvorila ga. Hitro je izvadila crni ve i krenula
ka toaletu.
Zaustavio je.
- Ne. Hou da ga obue ovde, preda mnom.
Bez rei je pogledala u njega, a onda u otvoren prozor kupea.
Shvatio je u ta gleda.
- Moe da spusti roletne. I zakljuaj vrata.
Nije se pomerila. Pretei je podigao aku. Ona je brzo spustila roletne i zakljuala
vrata. Okrenula mu je lea.
- Hajde - kazao je.
Polako je otkopala bluzu i spustila je niz ramena, zatim dugmad na suknji i
pustila je da padne na pod. Iskoraila je iz nje. Preskoila je. Poela je da skuplja
stvari sa poda i da ih uredno slae na kofer. Leima okrenuta njemu, poela je da
56

otkopava prslue.
- Okreni se i pogledaj me - viknuo je.
Za trenutak su im se pogledi sreli, a onda je ona oborila oi i, gledajui dole,
otkopala prslue i skinula gaice. U tiini je obukla crno ipkano prslue i prozirne
svilene gaice. Okrenula se da dohvati bluzu.
- Jo nisi zavrila - kazao je on. - Gde su ti pojas i svilene arape?
Bez pogovora ih je izvadila iz kofera. Zakaila je pojas oko bedara, onda je sela da
obuje arape. Trenutak kasnije ustala je ponovo da bi zakaila abice za gornje delove
arapa. Opet je pruila ruku za bluzom.
- Ne - kazao je. - Vrati se na svoje mesto.
- Ovako? - pitala je.
- Tako - kratko je rekao. - Kazau ti kada da se obue.
- Ali hladno je - rekla je.
- Naviknue se - odvratio je.
Bez rei je sela na klupu preko puta njega. Sisao je cigaretu, putajui da mu dim
lenjo izlazi na nozdrve dok ju je posmatrao.
- Sise su ti prerasle ovo prslue - delovao je skoro razgovorljivo. - Ima telo kurve,
ba kao i tvoja majka.
Nije odgovarala.
- Rairi noge! - prosiktao je.
Nagonski je rastavila kolena. Osetila je da se svila pomerila s jedne strane i
spustila ruku da se pokrije. Udario je po ruci.
- Nisam ti rekao da moe to da uradi. - Iznenada se nasmejao. - Ima i veliku,
bunastu kurvinsku piku. Ba kao tvoja majka.
Osetila je kako joj suze nadolaze. Usne je drala vrsto spojene dok su joj se suze
kotrljale niz obraze.
- Suze? - zajedljivo je upitao.
Nije odgovarala.
Nagnuo se napred i neoekivano joj stavio aku izmeu nogu. Iznenaena, skoro
je poskoila, a onda je topao talas trenutnog orgazma uinio da se oseti slaba i da
pone da drhti dok je vlanou oblila njegove ispitivake prste.
Zavalio se na klupi smejui se.
- Ista si majka, anet. Vlanih oiju i vlane pike.
Spolja, iz hodnika, zauo se prvi poziv za veeru. Ustao je i otiao u toalet, gde je
detaljno oprao ruke. Pogledao je preko ramena u njen odraz u ogledalu.
- Moe sada da se obue, anet - rekao je nemamo. - Gladan sam, a oduvek sam
smatrao da je bolje jesti meu prvima na prokletim vozovima. Ako mnogo eka,
najbolja jela ve odu.
Voz je stigao u Pariz sa sat i po zakanjenja zbog kie koja je lila. Deri ih je
ekao na peronu, a bilo je dva sata po ponoi kada je zaustavio mali auto ispred stana
na II Sen Luju.
- Imam neto hladnih narezaka ako ste gladni - rekao je u malom liftu dok su se
peli na peti sprat.
- Nisam gladna - rekla je anet. Pogledala je Morisa. - Zato me nisi odveo kui?
Moris joj je udario amar.
- Niko ti se nije obratio - rekao je. - Govorie kada ti ja dozvolim.
Zurila je u njega bez rei kada se lift zaustavio, a onda je izala za njima na
podest. Deri je prevrtao kljuevima i otvorio vrata. Bila je iznenaena raskonim
ureenjem stana. Spolja, zgrada i nije delovala posebno, ali unutra je bilo izobilja.
Najbolji nametaj, tepisi, ak i ameriki klima-ureaji na zidovima.
57

Moris je proveo kroz dnevnu sobu i trpezariju, zatim kroz svoju spavau sobu do
sobice u hodniku, smetenu izmeu njegove i Derijeve sobe. Prostorija nije imala
vrata, a oskudni nametaj inili su mali krevet, jedna stolica i lavor na stalku u uglu.
Oigledno je bila namenjena posluzi.
- Ostavi stvari ovde - kazao je Moris.
- Kada u videti majku? - pitala je.
Zagledao se u nju.
- Rei u ti kada e moi. - Obratio se Deriju. - Gladan sam.
- Doneu ti hranu iz friidera - ponudio je Deri.
- Ne - odbio je Moris. - Pokai njoj gde se nalazi. Ona e to uraditi.
- Umorna sam - kazala je anet. - Hou da spavam.
Moris je oamario. Skoro je pala preko kreveta.
- Ovo e te probuditi - rekao je. - A sad, skidaj tu glupu kolsku odeu i doi da
postavi sto.
- Ali nisam ponela nita drugo da obuem - viknula je.
- Nosie ono to si imala u vozu - rekao je. - Nita ti drugo i nee biti potrebno. Okrenuo se Deriju. - Saekaj je ovde. Onda joj pokai ta da radi. Idem da se
istuiram i da skinem odelo. Smrdi na voz.
Poto je Moris izaao iz sobe, anet je ustala sa kreveta. Deri je stajao i
posmatrao je.
- Okreni se - kazala je.
- Zato? - iscerio se Deri. - Ionako u te videti. - Stajala je nepokretna. - Morisu
se ne bi dopalo da ga sad pozovem - kazao je. Ona se brzo skinula, njemu okrenuta
leima. Kada se na kraju okrenula, tiho je zviznuo. - Moris je bio u pravu. Graena si
kao tvoja majka.
Zurila je u njega.
- Video si moju majku?
- Da - kazao je. utao je jedan trenutak, onda se okrenuo. - Doi. - Pola je za
njim u kuhinju. Ba kada su zavrili postavljanje stola, Moris je uao u trpezariju u
crnom svilenom ogrtau i somotskim papuama.
Pogledao je na sto.
- Gde su svee?
- Zaboravio sam ih - uzvratio je brzo Deri. - Doneu ih.
Otiao je do kredenca. Neto kasnije, svee su gorele na stolu. Iskljuio je
elektrino svetlo.
Moris je uzeo bocu vina.
- Popiemo po au vina dok se ti presvlai - kazao je Deriju. Napunio je dve
ae i pruio jednu anet dok je Deri izlazio iz prostorije. - Evo.
Ona je zatresla glavom.
- Neu vino.
- Nisam te pitao - kazao je Moris. - Popij to.
Uzela je au i drala je ispred usana polako otpivi gutljaj, a onda krenula da je
spusti.
- Sve - viknuo je Moris.
Podigla je ponovo au i iskapila je, osetivi kako je obliva toplina od crnog vina.
Spustila je au. Moris je ponovo napunio.
- Tako je bolje - kazao je. - Radi sve kako ti kaem i izbei e nevolje. - Sipao je u
tanjir hladnu unku, jezik, patetu i sir. Odlomio je pare hleba i poeo halapljivo da
jede. - Ovo je dobro - kazao je. - Zato i ti ne uzme malo?
- Nisam gladna - odvratila je. - Samo sam umorna.
58

- Hrana e ti prijati - rekao je kada se Deri vratio. anet je zurila u njega. Deri
je bio u enskoj odei, u prozirnoj ifonskoj haljini na preklop, bez iega ispod, tako da
su se njegovi intimni delovi tela otkrivali pri svakom pokretu. Naminkao je lice - ru,
makara na trepavicama, senke na kapcima, rumenilo na obrazima.
Moris je opazio zauen izraz njenog lica i nasmejao se.
- ta je bilo? Zar ti se ne ini da je on ba lepa devojka?
Nije odgovorila. Deri se smejao, visokoparnim smehom i zavalio se u stolicu,
rairenih nogu. Delovi haljine pali su mu sa kukova i otkrili deo njegovog bledog uda.
Moris se nasmeio, preko zalogaja.
- Zar ne misli da ima zgodnog petlia? - pitao je. - Nije tako velik kao moj,
naravno, ali je veoma privlaan.
Duboko je uzdahnula.
- Morise - rekla je.
On joj je neno zapretio prstom.
- Tata.
Pogledala ga je u oi.
- Tata.
- Tako je bolje, anet. Sada, ta si htela da kae?
- Zato? - pitala je. - Ne razumem. Zato?
- Nema tu ta da se razume, anet - rekao je. - Majka ti je kurva. A kada ode
odavde, bie ak i vea kurva od nje.
- Ne moe da me zadri ovde! - viknula je krenuvi da pobegne iz prostorije.
U jednom skoku, uhvatio je za ruku pre nego to je stigla do vrata. Poloio je
nazad u trpezariju.
- ini mi se, anet, da se ponaa kao dete. A zna ta se radi s decom koja ne
sluaju? Dobiju pljuske!
Seo je na stolicu i povukao je preko krila licem nadole. Ruka mu se dizala i
sputala ujednaenim pokretima. U poetku je oseala bol, a onda toplinu kako se
razlee njenom zadnjicom i preponama. Vriska joj se pretvorila u neno mumlanje.
Moris se smejao.
- Voli da te ispljeskam?
Ona je snano klimala glavom.
On se opet smejao i odjednom je provukao ruku ispod nje, izmeu njenih nogu i
poeo da mazi njenu stidnicu u istom ritmu s udarcima po zadnjici. Borila se da doe
do daha jer nije bila u stanju da suzbije grenje.
- Vidi ta si uradila, ti, nevaljalice - kazao je Moris. - Naterala si Derija da se
uzbudi i probudila u njemu ljubomoru. Vidi kako se ukrutio.
Odjednom je shvatila da Deri stoji ispred nje i snano masturbira. Zatresla je
glavom da bi se okrenula od njega.
- Nabij joj ga u usta, Deri! - skoro je viknuo Moris. - Ugui je s njim!
Deri je epao anet za kosu, povukao joj glavu unazad i primorao je da otvori
usta. Gurnuo joj je ud u usta ba kada je poeo da svrava.
Poela je da se gui pokuavajui da vikne kada je iznenada osetila da se nala u
gru tako divljeg i snanog orgazma da nikada nije ni sanjala da neto moe da izazove
takvu meavinu uasa, zadovoljstva i bola.
Odjednom, Moris je ustao putajui je da padne sa njegovog krila na pod. Leala
je na podu, grila se i jecala, nesposobna da se pomeri. Nasmejao joj se.
- To ti je lekcija broj jedan, drago dete - kazao je. - Bie ih jo mnogo. Vremenom
e ih sve zavoleti. Videe.
Okrenuo se Deriju.
59

- Odvedi je u krevet.
Deri je podigao, odneo u spavau sobu i bacio na krevet. Moris je doao za njim i
podigao joj ruku. ula je da je neto kljocnulo. Onda se zagledala u ruku. Bila je
vezana lisicama za mesingane stubove na krevetu. Okrenula se i pogledala u Morisa.
- To je samo zato da ti tokom noi ne bi pala neka aava zamisao na pamet rekao je. - Da pokua da pobegne, na primer.
Onda se okrenuo i izaao iz sobe, a Deri ga je pratio. Svetlo se iznenada ugasilo,
a ona je ostala da jeca sama u noi.
Nije znala kada je dan a kada no. Kad god su dolazili da je izvuku iz kreveta,
zavese su bile navuene; ak su i prozori na kupatilu bili pokriveni. Obroci kao da su
uvek bili isti.
Nikada zasebno doruak, ruak ili veera. Na stolu razno narezano meso. Hleb.
Vino. U glavi su joj se vrzmale udne misli. Sada jedino to nije elela bilo je to da lei
sama u mraku vezana lisicama za krevet. Poela je da iekuje vreme kada e doi po
nju. ak se radovala i bolu, jer je uz bol uvek dolazilo do izuzetnog oputanja.
Morisove rei su joj se neprestano vrtele po glavi.
- Zapamti, anet, bez bola nema ni zadovoljstva. To dvoje idu zajedno, uveavaju
jedno drugo i doprinose krajnjem uivanju.
Uvek je poinjalo batinama. Jednom je ula kako Deri pita
- Zato ne koristi bi?
- Ne sme da bude oiljaka - odgovorio je Moris.
To je bilo kada su je prvi put odveli u Morisov krevet i dugim svilenim gajtanom
vezali joj ruke za mesingane stubove na krevetu.
- Ti je uzmi prvi - kazao je Moris. - Pripremi je za mene.
Drao joj je noge rastavljene dok je Deri kleknuo ispred nje. Brzo je masturbirao
pokuavajui da izazove erekciju, a onda je naglo uleteo u nju. Vrisnula je od otrog
kratkog bola, ali je onda Derijev ud odjednom postao mlitav i ispao iz nje. Okrenuo se
Morisu.
- Rekao sam ti da ne mogu sa enom!
Uz ljutit gest, Moris ga je odgurnuo. Zbacio je svoj ogrta i popeo se na krevet,
nametajui se izmeu njenih nogu. Skoro da je bio u punoj erekciji.
anet je zurila u njega, ne mogavi da odvrati pogled sa njegovog uda.
- Plaim se - viknula je.
Moris joj je stavio ruku izmeu nogu, a onda je podigao zagledajui se. Prsti su
mu se caklili od vlage i bledog traga krvi.
- Tvoja velika vlana kurvinjska pika te uteruje u la - kazao je.
- Povredie me!
Nasmeio se.
- Zapamti, anet, bez bola nema ni zadovoljstva. - Podvukao je ruke ispod njene
zadnjice i privukao je sebi.
Zurila je irom otvorenih oiju dok je on lagano prodirao u nju. Nije mogla da
veruje da moe da se otvori toliko da ga primi. On kao da je zastao za trenutak, kao da
je naiao na prepreku. Pogledao je u oi, a onda, bez upozorenja, divljaki se zario u
nju.
Bol je delovao razdirue i ona je vrisnula. Stavio joj je ruku na usta, a drugom
rukom je drao nepomino uza sebe. Posle izvesnog vremena, otvorila je oi, zagledala
se u njegovo lice, a onda polako spustila pogled. Osetio je kako joj se plua pune
vazduhom kada je shvatila daje on sasvim prodro u nju. Pomerila je pogled polako ka
njemu oseajui neku udnu vrstu opinjenosti. Zurio je u nju trenutak, a onda sklonio
60

ruku sa njenih usta, povukao trake kojima je bila vezana za krevet i oslobodio joj ruke.
Jo neko vreme ga je gledala, a onda, iznenada, pruila ruke i vrsto ga zagrlila.
Poela je polako da se pokree, a kako je postajala sve vie uzbuena, vrsto je
zatvorila oi tako da su joj suze lagano izlazile kroz sklopljene kapke. Glas joj je od
apata prerastao u vrisak u njegovom uhu.
- Tata! Tata! Tata! Otvorila je oi i zagledala se u njega. - Oamari me!
akom ju je pljesnuo preko lica.
- Opet!
Ovog puta su joj na obrazu ostali beli tragovi prstiju. Nasmeila mu se.
- Ti me stvarno voli, zar ne, tata? - pitala je.
Glasno se nasmejao.
- Ti si tatina mala kurva! - rekao je.
- Da - proaputala je. - Da. Znao si to sve vreme. To je ono to sam oduvek elela
da budem.
Posle toga, vie je nisu terali u onu sobicu. Spavala je u Morisovom velikom
krevetu s njima. Probudila se jednog jutra, a dnevna svetlost je preplavila sobu.
mirkala je oima.
Moris je stajao blizu kreveta, ve je bio obuen.
- Majka ti je sino izala iz bolnice - rekao je. - Deri e te odvesti do kue.
- Ne elim da je vidim - rekla je.
- Onda mora da se vrati u kolu - kazao je.
- Zar ne mogu ovde da ostanem? - pitala je.
Odmahnuo je glavom.
- Ne. Ako se ne vrati u kolu, bie mnogo pitanja.
- Ali ja hou da ostanem s tobom - rekla je.
- Ne moe - odvratio je. Uvukao je ruku u dep i izvadio sveanj kljueva. - Ali
imam kljueve koje sam dao da se naprave za tebe. Sledeeg meseca kada bude imala
uskrnji raspust, moe da doe ovamo, a ako mi nismo kod kue, moe sama da
ue.
Tog popodneva ukrcala se na voz i vratila se u kolu.
Kasno aprilsko sunce bledelo je na prozorima kada je ak iscrpeno potonuo u
fotelju u velikoj dnevnoj sobi punoj cvea. Pogledao je Tanju i Johana.
- Mrtav sam. Drago mi je da je gotovo.
Johan je klimnuo glavom.
- Mislim da je konferencija za tampu dobro protekla.
- Najbolja zamisao koja mi je ikada sinula jeste da se odri ovde u tvojoj kui kazao je ak Tanji. - Mislim da su svi dirnuti linim peatom. Ve su im dosadili saloni
i hotelske dvorane za sastanke.
- ta misli da li su im se dopale ikijeve kreacije koje su videli? - pitala je Tanja.
- Iz onoga to sam uo - odgovorio je ak - svima su se jako dopale. Sada svi
iekuju vreme za prikazivanje kolekcija. Shvatili su da si ozbiljna.
- iki je ve otiao? - pitala je.
- Da - odgovorio je ak. - Nestao je im je i poslednji reporter otiao. - Ustao je. - A
najbolje bi bilo da i ja to uradim. I da te pustim da se malo odmori. Sutra e u
kancelariji biti naporan dan.
- I ja u da krenem - kazao je Johan. - estitam ti.
Tanja se nasmeila.
- Rano je za estitke. Bolje da saekamo da prou revije.
- Vie nisam zabrinut - kazao je Johan. - Bie sve u redu.
61

Ispratila ih je do vrata, gde su je poljubili u obraz i otili, a ona se okrenula i

pola ka stepenicama. Anri joj je priao.
- Madam - kazao je usteui se.
- Da?
- Madmazel anet je u svojoj sobi - rekao je.
- anet! Ovde? - upitala je iznenaeno. - Zato mi ranije nisi rekao?
- Stigla je usred konferencije, gospoo, i zamolila me da vas ne uznemiravam.
Bez i jedne rei vie, ustrala je uza stepenice. Vrata anetine sobe bila su
zatvorena. Utivo je kucnula, a onda ih otvorila. anet je stajala kraj prozora i gledala
napolje.
- anet! - uzviknula je Tanja.
anet se okrenula ka majci. Oi su joj bile bezizraajne.
- Zdravo, majko - rekla je muklim glasom.
Tanja je zurila u nju. Devojino lice je bilo usahlo i iscrpljeno, a oko oiju je imala
tamnoplave kolutove.
- anet -viknula je. - ta je to s tobom?
anet se nije ni pomerila ka njoj. Pogledala je prodorno u majine oi.
- Trudna sam - kazala je.
- Ne - jeknula je Tanja. - Ne.
- Da, majko - kazala je anet.
Tanja joj je prila.
- Jadno moje dete.
anet je izbegla njen zagrljaj.
- Nisam ja tvoje jadno dete, majko. Ne vie.
- Zato me nisi pozvala? Barem da si odgovorila na moje pozive? - pitala je Tanja.
- ta bi to promenilo? - anet je slegnula ramenima. - Ti bi rodila tu bebi u
svakom sluaju.
- Dobila si sestru, anet.
- A moja sestra e dobiti sestru - rekla je anet.
Tanja je zurila erki u oi.
- Ne razumem.
- Majko, ne budi glupa - kazala je anet. - Zatrudnela sam s istim ovekom kao i
ti.
- Nemogue! - rekla je Tanja.
- Da li je nemogue, majko? One nedelje dok si ti bila u bolnici, Moris je doao u
kolu i doveo me u Pariz da te vidim. Ali nikad me nije odveo u bolnicu. Umesto toga,
provela sam nedelju dana u njegovom stanu, a na dan tvog povratka kui, vratila sam
se u kolu.
- Moris? - Tanjin glas je bio ispunjen nevericom. - Ne mogu da poverujem da bi se
usudio da uini tako neto.
- Ne, majko? - anet je otvorila tanicu i izvadila kljueve. Bacila ih je na sto
pored nje. - ak mi je dao i kljueve njegovog stana tako da mogu da se vratim za
Uskrs.
Tanja je pogledala kljueve, a zatim svoju erku. Suze su poele da joj natapaju
oi.
- Zato nisi dozvolila da razgovaramo? Zato? Htela sam da ti kaem. Moris nije
Lorenin otac. Nikada ga nisam pustila da mi se priblii od dana kada smo se venali.
- Lae, majko - rekla je anet.
- Ne laem - kazala je Tanja. - Samo pogledaj sestru i bie ti jasno. Plava je i ima
plave oi. Zar ne shvata da je Moris podneo tubu za razvod braka zbog prevare?
62

Generacijama nije bilo plavokose i plavooke dece u njegovoj porodici.

anet je zurila u nju.
- To nisam znala, majko. Niko mi nikada nije rekao.
Tanja je duboko uzdahnula. Osetila je da se neto duboko u njoj skamenilo.
- To vie nije vano - rekla je. - ta je uinjeno, uinjeno je. Moramo da
razmiljamo o novom danu. Prvo to emo uraditi jeste da posetimo doktora Pjera.
Odjednom su suze potekle iz anetinih oiju.
- Oh, majko - plakala je. - ao mi je.
Onda su se zagrlile, a suze su im se izmeale. Tako su stajale dugo, steui jedna
drugu bez rei dok dnevna svetlost nije sasvim nestala sa prozora.
Dva dana kasnije, Tanja je ekala u maloj ordinaciji doktora Pjera da doe iz
operacione sale sa svoje klinike. Ustala je kada je on uao.
- Kako joj je, doktore?
- Bie u redu - kazao je. - Sve je sreeno. Sada se odmara.
- Hvala bogu - kazala je.
- Da, hvala bogu - ozbiljno je potvrdio. - Da je rodila dete, umrla bi.
Tanja je zurila u doktora. Doktor Pjer je zavrteo glavom.
- Ne znam s kakvom je to ivotinjom bila, ali unutra je sva iscepana. Kao da je
koristio balvan. Ne samo da su vagina i jajovodi pocepani nego joj je i anus i deo creva
probijen. Nisam mogao da verujem. - Pogledao je Tanju u oi. - Zakrpio sam je najbolje
to sam mogao. Barem nee imati potekoa zbog toga. - Zastao je i duboko uzdahnuo.
- Postoji neto to mi preutkujete - u glasu joj se oseala napetost.
Oklevao je jedan trenutak.
- Morao sam da uklonim sve osim dela jednog jajnika.
Bilo je dva sata ujutro, deset dana nakon to se anet vratila u kolu, kada je
Tanja parkirala auto ispred stambene zgrade na II Sen Luju. Ulica je bila pusta kada
je izala iz automobila. Zakljuala ga je, stavila kljueve u tanu i istog trenutka
izvadila kljueve od stana. Pogledala je zgradu. Svi prozori su bili u mraku. Polako je
pola ka ulaznim vratima.
Veliki klju, pretpostavila je, otvara ulazna vrata. Lako se okrenuo, otvarajui
zasun i ona je ula u mrani hodnik. Morala je da se zaustavi da ne bi sluajno upalila
svetlo. Nije nikako elela da privue panju. Saekala je trenutak dok joj se oi nisu
privikle na mrak, a onda je otila do lifta.
Buka koju je pravio stari kripavi lift dok je silazio inila joj se tako jaka da bi
mogla ceo Pariz da probudi. Zadravala je dah dok nije konano stao. Onda, uz
oseanje olakanja, ula je u lift. Na svakom spratu nalazila su se po dva stana.
Oklevala je trenutak, a onda upalila ibicu. Evo je. Mesingana ploica iznad zvonceta.
Markiz De la Bovil.
Sklopila je oi za trenutak razmiljajui. Da nije neto zaboravila? Testament je
bio propisno potpisan, punosnaan. Nalozi vajcarskoj banci u vezi s trezorom u kojem
je uvala zlato primljeni su i potvreni. Ukoliko bi joj se neto desilo, Johan bi se
pobrinuo za sve. Deca bi bila obezbeena.
Prvi klju nije izazvao nikakav um dok ga je polako okretala. ula je slabo
kljocanje zasuna. Dobro je. Sada drugi klju. On je zakripao blago. Zaustavila se.
Nije bilo drugih zvukova. Polako je okrenula klju do kraja. kljocnulo je i vrata su se
otvorila lagano.
Oprezno je kroila u stan, a onda je zastala oslukujui. Nita se nije ulo. Tiho je
zatvorila vrata za sobom. Sada je saekala da se sabere.
Priseala se ta joj je anet ispriala o stanu. Pravo napred kroz veliko predvorje
63

trebalo bi da bude dnevna soba. S desne strane, mala vrata vodila su do ulaza za
poslugu i kuhinje. Iza dnevne sobe, nakon to proe jo jedno predvorje, trebalo bi da
bude trpezarija. Do Morisove spavae sobe vodila su vrata na drugom kraju trpezarije.
Paljivo se kretala prostorijama, pomerajui se polako da se ne bi saplela o neki
komad nametaja koji nije videla. Sada se nala ispred vrata spavae sobe. Otvorila je
tanu i uzela brija. Pravedno je da to bude Volfgangov brija. Ona vie nije sumnjala
da je Moris taj koji je Volfganga izdao Rusima.
Otvorila je brija tako da je seivo tralo upolje i blago pritisla kvaku. Vrata su
se irom otvorila i ona je ula u sobu, kreui se tiho po zastrtom podu. Nije se trudila
da zatvori vrata za sobom.
Na bledoj ulinoj svetlosti koja je prodirala kroz zavese videla je krevet. Pola je
ka njemu. Vie je osetila nego to je videla uurenu priliku ispod ebeta. Zastala je
iznad prilike pokuavajui da je vidi. Do uiju joj je dopro zvuk tekog disanja, ali nije
bila sigurna da li je ono bilo njegovo ili njeno.
- Moris! - tiho je rekla.
Okrenuo se i pokuao da ustane. Onda je ona udarila. Svom snagom zarila je
brija u njegovo telo. Priguen krik razlegao se iz njegovog grla i on je mahnito
odskoio od nje, a rukom je zgrabio neto sa stoia sa druge strane kreveta.
Besomuno je nastavila da see dok je on pokuavao da se okrene. Ugledala je blesak
neeg vrstog i metalnog u njegovoj ruci, ali je nastavila da see i udara.
U uima joj je odjeknuo prasak, a oi joj je zaslepeo plaviasti plamen, u isto
vreme kada je osetila kako je malj udara u grudi, skoro je odbacujui unazad, ali je i
dalje nastavila da die i sputa brija. Konano se sruio nepomino u arave.
Stajala je teko diui, a onda spustila ruku i dotakla ga. Prsti kao da su joj
uronili u movaru krvlju natopljenih arava. Povukla je hitro ruku, a brija joj je
kliznuo niz prste. Bol u grudima sada se pojaavao. Pritisnula je aku na grudi i
osetila toplu krv kako joj iz haljine kaplje na prste. Tek je sada shvatila da je
pogoena.
Polako se okrenula i pola ka izlazu, a sa svakim korakom bol je postajao sve jai.
inilo joj se da je protekla venost dok nije stigla do izlaznih vrata. Sada je bol nailazio
u talasima zapljuskujui joj telo, pa je oseala vrtoglavicu i njihanje kao da joj svest
otie preko krvi i kroz prste.
Posegla je za vratima. Odjednom je obasula svetlost iz hodnika kada su se vrata
otvorila pod njenom rukom. On je stajao na vratima, otvorenih usta od
zaprepaenosti, a svetlost se rasipala iza njega po njenom licu.
Zurila je uasnuto u njega.
- Oh, ne, Morise! - vrisnula je.
- Ti si mrtav! Upravo sam te ubila! - Onda je pala i izgubila svest da je nikada
vie ne povrati.

64

KNJIGA DRUGA

anet

65

1
iki je stajao ispred table za crtanje i znalaki prouavao kreaciju. uo je da su se
vrata zatvorila iza njega i da se devojini koraci pribliavaju.
- Skini sve sa sebe - kazao je ne okreui se. - Kai mi kada bude naga.
Trenutak kasnije uo je tihi glas:
- Naga sam.
Olovkom je napravio sitnu izmenu na crteu i okrenuo se.
- Merde - uzviknuo je otromboljivi vilicu.
anet se nasmejala njegovoj preneraenosti.
- Zato nisi rekla da si to ti? - pitao je.
- Pomislila sam da ako bude doao k sebi - smeila se - ja treba da ti budem
prva.
Uzeo je ogrta sa stolice pored sebe.
- Ogrni ovo. - Bilo mu je neprijatno.
Ona ga nije uzela.
- Hajde, iki. Zar ne bi voleo da mi lie macu? Moda bi ti se dopalo.
- Prekini - ozlojeeno je rekao. - Radim.
- Neu rei nikome - dodala je.
- Pomislio sam da si ti model koji sam traio da isproba moju novu kreaciju objasnio je.
- Moe da je isproba na meni.
Zavrteo je glavom.
- To nee ii.
- Zato da ne?
Ispitivaki je zagledao.
- Previe si enstvena. Grudi su ti prevelike, zadnjica ti je ogromna, a tvoj mons
veneris tri vie nego veini mukaraca petli i jaja. Ti jednostavno nisi tip za modele,
to je sve.
- Koji sam ja tip? - pitala je.
- Ti si kao tvoja majka - rekao je. - Velika i jaka. Zemaljski tip. ista ivotinjska
ulnost. Kada bi ti izala na pistu, odmah bi te polovina ena oko nje zamrzla, to bi
znailo da ta god da nosi, one to ne bi kupovale. Ti si previe onakva kakva bi svaka
od njih elela da bude.
- Ovo je najuvrnutija pohvala koju sam ikad ula - rekla je, uzela farmerke koje je
bacila preko stolice i poela da ih oblai. Navukla je veliku koulju mukog kroja i
vezala je oko struka.
- Otkud ti ovde? - pitao je.
- Imam zakazano sa Johanom - rekla je. - Ali on je sada na nekom sastanku, pa
sam pomislila da skoknem do tebe.
- Uvek mi je drago da te vidim - rekao je.
Nasmeila se.
- ak iako nisam tip modela?
Smejao se. (210alen.....prim.ur.)
- ak i onda.
- Moda bi trebalo da promeni svoje modele - rekla je. - Ima vie devojaka kao
to sam ja nego kao to su one.
- Veina devojaka kao to si ti ne moe sebi da priuti ovu vrstu odee koju mi
pravimo - rekao je.
- Moda u tome i jeste greka u naem poslovanju - rekla je. - Previe kreatora
visoke mode koji se tuku oko tako malog trita.
66

- Dobro nam ide - kazao je pomalo branei se.

- Sigurna sam da je tako - brzo se ispravila. - Samo sam naglas razmiljala.
Zazvonio je telefon na njegovom radnom stolu. Podigao je slualicu, a onda
pogledao u nju.
- Johan je zavrio sastanak. Moe sada da ode k njemu.
- Hvala ti. - Poslala mu je poljubac i izala iz prostorije.
Zurio je neko vreme u zatvorena vrata, a onda se zakljuao i otiao do svog stola.
Seo je, uzeo doint iz besprekorne tabakere i zapalio ga. Zavalio se u stolicu i pustio da
mu dim izlazi na nozdrve.
Kakva majka, takva ki. Kakva majka, kakva majka, kakva majka. Ali jo i vie,
kakva ki.
- Dve godine na fakultetu sasvim je dovoljno - rekla je. - Ne vraam se.
Johanovo lice je bilo bezizraajno. Posmatrao je preko pisaeg stola. Na izvestan
nain bio je iznenaen. Imala je devetnaest godina i u njoj je ostalo vrlo malo od
deteta. Iz dana u dan sve ga je vie podseala na njenu majku. Tanja je imala otprilike
isto toliko godina kada su se upoznali, istu crvenkastosmeu kosu, dugu i putenu niz
lice po dananjoj modi, delimino skrivajui njene visoke jagodice i tamne oi.
- ta bi volela da radi? - obazrivo je pitao.
- Mislim da je dolo vreme da se ukljuim u posao - rekla je. - Na kraju, za dve
godine biu odgovorna za sve. Mislim da je krajnje vreme da saznam neto o tome, zar
ne?
Bila je ista majka. Johan je klimnuo glavom.
- Slaem se s tobom. Sada se postavlja pitanje odakle bi elela da pone?
- Moris tvrdi da vie od ezdeset pet procenata naeg bruto prihoda dolazi iz
Sjedinjenih Drava - rekla je. - A ja nikada nisam bila tamo.
- Istina je - rekao je.
- On namerava da ide tamo sledeeg meseca i pozvao me da poem sa njim i da
me provede.
Johan nije dozvolio da mu se iznenaenje vidi na licu. Prvi put je uopte uo da
ona razgovara s Morisom.
- To je lepo od njega - oprezno je primetio. - Zato misli da bi ti to bilo od koristi?
Na kraju, on nije ukljuen ni u jednu od naih kompanija. Njegova je sasvim odvojena.
- Tano - rekla je. - Ali on poznaje sve ivo.
utao je trenutak.
- Ne protivim se tome - rekao je. - A tebi svakako nije potrebna moja dozvola da
ode na put. Ali zar ne misli da bi bilo bolje prvo da provede u preduzeu nekoliko
meseci i stekne osnovna znanja? A onda kada ode, bie u prilici da primeni ta
znanja.
- Volela bih da idem - rekla je. - Mislim da bih poludela u kancelariji. To me
previe podsea na uionice na fakultetu.
- Pre ili kasnije morae da se upozna s ovim - rekao je. - Voenje poslova nije
zabava.
- Znam - kazala je. - Ali zar to ne radi ti? elela bih vie da se ukljuim u
stvaralaku i marketinku sferu posla. Ovde u Francuskoj i dalje radimo stvari na
jedan te isti, prevazieni nain. Amerika je daleko ispred nas u svakom pogledu.
Oseam da mogu mnogo toga da nauim od njih.
- Ipak bih voleo da provede neko vreme u preduzeu pre nego to ode - kazao je.
- Moris putuje tek pred kraj sledeeg meseca - rekla je. - Tako da imam est
nedelja. Da li je to dovoljno?
- Bolje ita nego nita - kazao je. - Samo se nadam da je tebi to dovoljno.
67

- Brzo uim. Bie mi dovoljno - ozbiljno je kazala. Ustala je. - U koje vreme eli
da doem ujutru?
- U devet - rekao je. - Mislim da je najbolje da pone s knjigovoom.
- Biu ovde. - Nasmeila se. - Hvala ti, Johane.
Stao je iza stola. Na neki udan nain oseao je da je dobro to ona eli da se
ukljui u poslove. Neto je tu stalno nedostajalo otkako je Tanja umrla. Sada bi,
moda, moglo opet da bude po starom.
- Kako ti je sestra? - upitao je.
Pogledala ga je.
- Dobro. Raste. Nisam je mnogo viala otkako sam se vratila iz kole. Njena
dadilja budno bdi nad njom.
- Bilo bi dobro kada bi provodila izvesno vreme s njom - predloio je. - Tako bi
barem osetila da ima porodicu.
- Bojim se da nemam neki majinski instinkt - rekla je. - Za mene je ona ista kao i
svako drugo dete.
- teta - kazao je.
- Da - potvrdila je. - Siromani mogu svoju decu da daju na usvajanje kada nisu
sposobni da ih podiu, bez obzira na razloge. Ali ta bogati rade?
utao je trenutak.
- Ono to mi radimo, pretpostavljam. Unajmljujemo dadilje i nadamo se da joj one
nadoknauju nau ljubav.
- Moris je napomenuo da bi moda moglo da se uredi da se on vrati u kuu. To bi
joj obezbedilo prirodni porodini ivot. Na kraju, on i dalje jeste njen zakonski otac.
- Kao i tvoj - rekao je.
- Tako je - rekla je. - Ali za dve godine, postau punoletna i slobodna. Pred
Lorenom je jo dugaak put.
utao je.
- Ako bi se nama neto desilo... tebi i meni... kome bi pripala? - pitala je.
- Morisu, pretpostavljam - kazao je. - Nema kome drugom.
- Merde - rekla je, razmiljajui za trenutak. - Pitam se ta je smislio. ta misli
zbog ega je odjednom postao tako dobar prema nama?
- To ne znam pouzdano - odgovorio je.
- Ne verujem mu - zakljuila je. - Ali nikada i nisam.
- Vremenom emo otkriti - kazao je. - Dotad, budi oprezna. Samo nita ne
potpisuj, to je vano.
Nasmejala se.
- Ne brini. Toliko znam i sama. - Krenula je prema vratima, a onda se zaustavila
i okrenula ka njemu. - Johane, ti si dobar ovek, zato se nikada nisi oenio?
Gledao je u nju bez rei. Odjednom je shvatila.
- Zbog majke. Bio si zaljubljen u nju, zar ne?
I dalje nije odgovarao.
- Ona je mrtva - kazala je. - To je prolo. Nai sebi dobru enu i oeni se njome.
Onda moe da prui Loreni dom kakav joj je potreban.
Iznenada se osmehnuo.
- Moda u te iznenaditi.
Naglo mu je prila i poljubila ga u obraz.
- Bilo bi to divno iznenaenje - kazala je i izala mahnuvi mu. - Do ujutru. Tano
u devet.
Vratio se za svoj sto i teko se sruio u stolicu. Posle izvesnog vremena uzeo je
telefon i pozvao jedan broj. Javio se enski glas. Govorio je nemaki.
68

- Hajdi? Da li ti odgovara veera u osam sati? Doi u po tebe.

- Previe je konzervativan - kazao je ak, stavljajui ohlaenu au kira (koktel
od belog vina i likera od crne ribizle, prim. prev.) na stoi ispred nje. Seo je pored nje i
izvadio teglicu iz depa. Pijuckala je pie i posmatrala ga kako veto sipa beli prah iz
teglice na staklenu plou stoia, a zatim ga paljivo deli u dve brazdice. Kao pravi
znalac, smotao je novanicu od sto franaka u slamku i umrknuo po jednu brazdicu
kokaina u svaku nozdrvu. Pruio je novanicu i njoj. - Dobar kokain - rekao je. - Jedan
prijatelj mi ga je upravo doneo iz Sjedinjenih Drava.
Hitro je napravila dve brazdice i pruila mu novanicu natrag. Osetila je da joj je
puls ubrzan, a kokain je praskao u njenoj glavi.
- Dobar je.
- Nije ono sranje koje prodaju po Parizu - rekao je i podigao pie. - iveli.
- iveli. - Pijuckali su svako svoje pie.
- Dok je tvoja majka bila iva, bilo je drugaije - kazao je. - Bila je puna ideja,
osealo se uzbuenje. Stvarali smo. Sada vie toga nema. Sve to Johan eli to je da
sve bude po propisu, da se drimo onoga to imamo. irenje kota, a on nee da
rizikuje.
- Ali mi zaraujemo, zar ne? - pitala je.
- Naravno - kazao je. - Ali trebalo bi da zaraujemo mnogo vie. U poreenju s
nekim drugim kompanijama, mi ne mrdamo. - Posmatrao je. - Stvarno ozbiljno misli
da doe da radi u preduzeu?
Klimnula je glavom.
Nasmeio se.
- Onda za nas moda i ima nade. S tobom u blizini, Johan e moda postati malo
preduzimljiviji.
Pogledala ga je.
- Nisam dola ovamo da priamo o poslu.
Povukao je vor u koji je bila vezana njena koulja. Ona se otvorila i otkrila
bradavice koje su trcale od uzbuenja.
- Boe! - uzviknuo je, nagnuvi se da jednu od njih obujmi usnama.
Podigla je njegovo lice ka svome.
- iki je rekao da su mi grudi prevelike.
- ta on zna? - uzvratio je zarivajui lice meu njene grudi i pritiskajui ih uz
svoje obraze obema rukama. - Prelepe su.
- Pitala sam ga da li bi hteo da mi polie macu - rekla je. - Ali nije hteo.
- Mene ne mora da pita. Samo izai iz ovih prokletih farmerki.
Ustala je ispred njega. Povukla je kopu, a onda i rajsferlus i gurnula farmerke
preko kukova.
- Kazao je da mi je i dupe preveliko - rekla je, okrenula se i savila malo unapred
tako da je zadnjicom skoro gurala njegovo lice.
utao je.
- Udari me po dupetu - rekla je.
Udario je od ale.
- Jae - rekla je. - Kao da ozbiljno misli.
- Ne elim da te povredim - rekao je.
- Nee me povrediti - kazala je. - Radi ono to ti kaem. Udari me jako.
Raspalio je dlanom po zadnjici. Pojavili su se beli otisci prstiju na njoj. Oklevao
je.
- Jo - rekla je neobuzdano. - Nemoj da staje.
69

Poeo je brzo da die i sputa ruku. Video je kako beli otisci postaju crveni na
njenoj zadnjici i odjednom je primetio da ona mrda kukovima i stenje, dok je
istovremeno masturbirala. Uzbuenje je poelo da raste u njemu i odjednom se
razbesneo. Kuka ga koristi samo da bi se zadovoljila. Sada je zaista poeo da je udara.
- Svravam - viknula je. - Ne mogu da se zaustavim!
Ljutito je okrenuo prema sebi. Na licu joj je bio udan izraz. Kao da ga nije
primeivala. Bez razmiljanja, lupio je po licu.
- A ta je sa mnom, kuko?
Zurila je u njega, odjednom mirna, a onda je oborila pogled da izbegne njegov.
Spustila se na kolena ispred njega, prsti su joj hitro otkopali njegove pantalone.
Uvukla je ruku u njih, oslobodila ga, gurajui ruku sve dalje dok nije napipala njegov
anus.
- Hou da mi svri u usta - rekla je, pokrivajui ga usnama.
Trenutak kasnije osetio je da e mu testisi prasnuti i da seme kulja napolje.
Orgazam mu je razdirao telo, a onda je poeo da jenjava, ali ona nije prestajala.
Jednom rukom ga je i dalje odravala u krutom stanju povlaei mu koicu dok vie
nije mogao da izdri jer je oseao da mu je ud samo splet ogoljenih nervnih zavretaka.
Zaronio je ruku u njenu kosu i povukao je od sebe.
Obrazi i brada su joj bili prekriveni semenom tenou koja joj je iscurila iz usta.
Dugo je zurio u nju dok nije povratio dah.
- Luda si - rekao je.
Oi su joj odjednom postale hladne.
- Nisam kao moja majka - ljutito je rekla. - Nemoj nikada vie to da mi kae.
Pokuala je da ustane. Rukama joj je drao ramena i pritisnuo je nadole.
- Ne mislim na tu vrstu ludila - brzo je rekao. - Mislio sam divno luda.
Osetio je da napetost poputa.
- Tucao si se s mojom majkom, zar ne?
Klimnuo je glavom.
- Je li bila dobra?
Pogledao je.
- Da. Ali ne kao ti. Ti si fantastina.
- Ona nije bila odista luda - rekla je. - Imala je nervni slom. Radila je naporno i
bilo joj je previe toga na pameti.
- Znam - rekao je.
Ustala je.
- Boe, skroz sam mokra. Mora da sam svrila hiljadu puta. - Obrisala se
prstima, a onda ih stavila u usta i poela da ih sisa. Opet je uvukla prste u sebe. Ovog
puta ih je pruila njemu. - Okusi me.
On je lagano lizao njene prste.
- Prija ti? - pitala je.
- Kao med.
- Dobro kao i kod moje majke?
- Bolje - rekao je.
Glasno se nasmejala i privukla njegovo lice svom.
- Onda me pojedi - rekla je.
Johan je zaustavio auto ispred stambene zgrade. Sedeo je neko vreme s
upaljenim motorom, a onda pruio ruku da joj otvori vrata.
- Jo je rano. Zato se ne popne na jedno pie? - pitala je.
Nasmeio se kao i uvek kada je govorila nemaki. Slab ameriki akcenat davao je
70

posebnu melodiju jeziku, mekou koju on obino nije imao. Odgovorio joj je na
engleskom:
- Hvala - i ugasio motor.
Blagi miris njenog parfema i toplina njenog tela kao da su ga proimali dok su
stajali u majunom liftu koji ih je nosio do njenog stana na treem spratu. Osetio je
olakanje kada su se konano zaustavili i kada joj je pridrao vrata. Pratio je do stana
i ekao dok je otkljuala vrata, a onda ula unutra.
Stan je bio mali, ono to su Francuzi zvali ,,studio i sastojao se od jedne sobe
pozamane veliine s krevetom koji se sklapao u kau preko dana, s kuhinjom u
plakaru iza dvostrukih vrata i zasebnim kupatilom. U dalekom uglu sobe gorela je
lampa, a to je vie od svega pokazivalo da je Amerikanka. Nijedan Francuz ni neki
drugi Evropljanin ne bi ostavio svetlo kad izlazi iz kue.
Ponudila mu je da sedne u fotelju.
- Imam viski, din, votku i konjak.
- Konjak, molim. - Posmatrao je kako otvara mala kuhinjska vrata i vadi bocu i
dve ae iz ormaria iznad sudopere. Sipala je zlatastu tenost u ae, onda se vratila
do njega. Uzeo je jednu au iz njenih ruku. - Hvala - rekao je.
Nasmeila se.
- Jesi li uvek tako zvanian kada doe kod ene u stan? - pitala je, na engleskom
sada.
- Navika - odgovorio je. - Podigao je au. - Sante.
Kucnuli su se aama i srknuli.
- Sada moe da sedne - rekla je, prelazei na kau, preko puta njega.
Paljivo je seo kao da je fotelja bila krhka i kao da je mogla da se slomi pod njim.
Bila je neoekivano udobna i on je utonuo u nju. Vrteo je konjak u ai i opet srknuo.
- Veera je bila divna - rekla je. - Zaista sam uivala u njoj.
- Nisi mnogo pojela.
Nasmejala se.
- Moram da pazim na liniju.
- Zato? Meni izgleda savreno.
Opet se nasmejala.
- Zato i moram da pazim ta jedem. Svakih sto grama koje unesem pretvore se u
kilogram na meni.
utao je za trenutak.
- Svejedno, drago mi je da si uivala.
- Zaista jesam. - Onda je i ona uutala.
On je srknuo konjak.
- Mislim da bi bilo bolje da popijem svoje pie i da idem - rekao je. - Sutra moram
da budem rano na poslu.
- Johane - rekla je. - Sledee nedelje se vraam u Ameriku.
Polako je klimnuo glavom.
- Pomislio sam da e otii. Kada planira sledei dolazak ovamo?
Pogledala ga je u oi.
- Nisam sigurna da u doi ponovo. Barem ne u dogledno vreme.
Osetio je kao da tone.
- ao mi je, Hajdi. Poeo sam da se radujem tvojim dolascima.
- I ja sam - rekla je. - Ali samo zato to mi nedostaje.
On je ponovo utao, mukajui tenost boje ilibara u ai.
- Ve dve godine dolazim u Pariz svaka tri meseca, Johane - rekla je. - I svaki put
se viamo. Rukovi, veere. Ne znam ve koliko puta. Znam ta osea prema meni, ali
71

nikada se ne izjanjava. Nikada. Zato, Johane? Ne razumem, zato?

Duboko je udahnuo kada ga je presrela povreenim pogledom plavih oiju.
- Imam etrdeset est godina, Hajdi. Stariji sam sedamnaest godina od tebe.
- esnaest - brzo ga je ispravila. - Sledeeg meseca u napuniti trideset.
Nije se nasmeio.
- Ja sam ozbiljan ovek, ugledan. Nisam zavodnik koji bi imao prolaznu avanturu
s tobom. Previe te volim.
- Ja nisam dete, Johane. ena sam. Razvedena ena pri tom. Zar ne misli da i ja
imam oseanja? I elje? - Zatresla je glavom. - Ali ti nikada nita nisi rekao. A jo mi
nisi odgovorio zato.
- Imam dunosti, teke dunosti - rekao je.
- Znam za to - rekla je. - anet i Loren. Nisam gluva, a ti si svakako dosta priao
o tome. Ali zar to znai da ne moe da ima svoj ivot? Ili svoju porodicu ukoliko to
poeli?
- One nemaju nikog osim mene da ih titi. Obeao sam. Prvo Fon Breneru. Onda
Tanji. Ne mogu da pogazim re.
- Ne kaem da treba da pogazi re - kazala je. - Samo kaem da ima prava na
svoj ivot, to je sve.
- Hajdi - rekao je.
Osetila je bol u njegovom glasu i ustala sa kaua. Spustila se na kolena ispred
njega i zagledala mu se u lice.
- Volim te, Johane. Da li ti voli mene?
- Da. - Rei su teko izlazile sa njegovih usana. - Da, volim te.
- Onda me, zaboga, poljubi - viknula je. - Za ove dve godine nikada me nisi ni
poljubio.
Nagnuo se prema njoj, a ona ga je obgrlila oko vrata, njegove usne su traile
njene meke usne, slane od suza.
Nala je mesto za parkiranje, popela automobil na ivinjak, izala i zakljuala ga.
Nasmeila se, zadovoljna sobom. Ovo je bila jedna od prednosti ,,minija - mogao si
svugde da ga parkira.
Bilo je neto posle jedanaest uvee, ali u Kupoli" ivost je bila na vrhuncu.
Pozorita su upravo poela da se prazne i pivnica je ve bila puna ljudi. Progurala se
kroz gomilu koja je ekala slobodan sto i prola u zadnji deo restorana. Sasvim na
drugoj strani nalazio se sto koji samo to nije nosio njihova imena. Od sedam uvee pa
nadalje tamo je uvek sedeo neko iz njihovog drutva. Imali su preutno pravilo da sve
do dva sata ujutro, ko god da se zatekne za stolom, ne moe da ode dok ne doe neko
drugi i zameni ga. Ako bi sto ostao prazan samo i minut, neko bi ga zauzeo pa bi onda
oni morali da stoje u redu kao ostali.
Za stolom su sedele Mari-Tereza i Fransoaz, s koka-kolom ispred sebe i zurile u
ana ija je glava poivala na prekrtenim rukama na stolu, a pored lakta mu je stajao
netaknuti pastis (liker s ukusom anisa, prim. prev.). Sagla se i poljubila obe devojke u
obraz, a onda se ispravila.
- ta je s njim? -pitala je.
- Nije pri sebi - rekla je Fransoaz uz prizvuk gaenja. an je bio njen deko. Neki Marokanac mu je dao crni ha. Ja sam povukla dva dima i digla se kao zmaj, ali
on nije hteo da prestane sve dok skoro sve nije potroio. Nije mi jasno ni kako je stigao
do stola.
- Seronja - kazala je sedajui pored njih.
Konobar se, kao arolijom, pojavio.
72

- Bon soir, anet - nasmeio se. - ta emo veeras?

- Bon soir, Sami - uzvratila mu je osmeh. - Veeras sam gladna. Uzeu
hamburger au chaval, pomfrit i pivo.
- Stie - kazao je Sami i nestao istom arolijom kao to se i pojavio.
Pogledala je po restoranu.
- Ima li koga?
- Nikog. - Mari-Tereza je slegnula ramenima. Preko stola se zagledala u anet. Gde si bila? Oi ti deluju udno.
anet se nasmejala.
- To je zbog ovog svetla. Uvek mi treba nekoliko minuta da se naviknem na njega.
- Nemoj da sere - rekla je Mari-Tereza. - Znam ja tebe. Na neemu si.
anet se oseala dobro, jaka i puna snage. Opet se zasmejala, pomilovavi dep
na grudima.
- Koka - spustila je glas do apata - i imam je dovoljno za sve nas.
Sami se vratio do stola i spustio hamburger i pivo ispred nje. Poela je halapljivo
da jede.
- Umirem od gladi - kazala je izmeu dva zalogaja.
- Ne razumem - rekla je Fransoaz. - ula sam da koka ubija apetit.
- Meni niko to nije rekao - rekla je anet i uzela nekoliko krompiria, pa ih
umoila u senf pre nego to ih je stavila u usta. - im zavrim idemo kod mene.
- ta emo sa anom? - pitala je Fransoaz.
- Nek ide do avola - odgovorila je. - Neka spava. Ujutro e ga izbaciti.
- Ne bih mogla to da uradim - oklevala je Fransoaz. - Vie ne bi progovorio sa
mnom.
- Nita ne bi propustila - kazala je anet. - Nikada ga nisam ula da izgovori ita
to ima smisla.
Fransoaz je poela da se ljuti.
- Ne svia ti se jer ne skae kad ti pucne prstima.
anet je zurila u nju.
- Ne svia mi se jer je glup - otvoreno je rekla. - A ja nemam strpljenja za glupe
ljude. - Obrisala je ostatke umanca sa tanjira pomou dva krompiria i odgurnula
prazan tanjir od sebe. Rukom je pozvala konobara. - Popiu kafu i onda idem. Hoete li
vas dve neto?
- Ne, hvala - odgovorila je Fransoaz. Bacila je pogled na ana. - Poinjem da se
brinem. Ne mogu da sedim ovde cele noi s njim.
Sami je izveo svoju maioniarsku taku. anet je obrisala prste salvetom i
dodala mu je.
- Dva dupla espresa i jo jednu salvetu, molim te.
- Odmah - rekao je kupei sudove ispred nje. Samo as kasnije vratio se s kafom.
Spustio je jednu pred nju i pogledao po stolu zaueno.
- Za njega je - anet je pokazala na ana.
Sami ga je pogledao, onda je slegnuo ramenima i spustio kafu. Krenuo je, ali ga je
anet zaustavila.
- Raun, molim.
Sami je prelistao blok, neto dodao olovkom, onda iscepao list iz bloka i pruio joj
ga.
- Trideset osam franaka - rekao je.
Dala mu je novanicu od pedeset franaka.
- Zadri kusur.
Sami se nasmeio
73

- Merci, anet. - Onda je nestao.

anet je otpila kafu i spustila praznu oljicu.
- Kako e ga naterati da popije kafu? - pitala je Fransoaz.
- Lako - odgovorila je anet. Hladnokrvno je podigla bokal vode koji je stajao u
sredini stola i prosula ga anu na glavu.
Doao je k sebi, skoio i oborio knjige sa stola. Tresao je glavom oamueno.
Merde - promrmljao je.
anet mu je dodala salvetu i gurnula kafu ispred njega.
- Osui se i popij kafu, uspavana lepotice.
Trljao je lice salvetom.
- Zato si to uradila?
anet se nasmejala.
- Devojka ti se uplaila da bi mogao da prespava celu no ovde. - Ustala je. MariTereza je ustala. anet je pogledala Fransoaz. - Sada je budan. Moe da krene ako
hoe.
Fransoaz je pogledala ana, pa opet nju.
- Mislim da je bolje da ostanem.
- Kako hoe. - Okrenula se. - Hajdemo, Mari-Tereza.
Pole su tako brzo da su odgurnule mladia koji se uputio ka njihovom stolu. On
se zaustavio kraj stola i pogledao za njima, a onda se uvalio u stolicu.
- ta je sa anet? - pitao je. - Skoro me je oborila, a nije mi se ni javila.
- Mislim da je lezbijska kuka uspaljena - zlobno je rekla Fransoaz. - Nije mogla
dovoljno brzo da odvue Mari-Terezu od stola.
- Takve sam ja sree - kazao je mladi. - Misli da e me, ako poem za njima,
pustiti da gledam? Voleo bih da ih vidim kako to rade.
- I ja, Miel - kazao je an, odjednom razbuen. - Hajdemo svi za njima.
- Sedi tu i pij kafu - ljutito je rekla Fransoaz.
- Gde si bila celo vee? - prebaci joj Mari-Tereza dok je anet isterivala auto na
ulicu. - Rekla si mi da e doi u devet sati.
anet je upalila farove i grubo uletela u saobraaj, ne obazirui se na kripu
konica i zvuke sirena iza sebe. Prestrojila se u srednju traku, a zatim skrenula levo
na uglu iza restorana, bez migavca da bi preduhitrila svetio na semaforu koje se
taman promenilo. Hitro je ubacila u treu brzinu i skrasila se na irokom bulevaru pri
brzini od ezdeset kilometara.
- Ti si odlina - rekla je Mari-Tereza. - Vozi kao Italijani.
anet nije odgovarala. Ukljuila je radio i muzika sa radio-stanice Evropa 1
preplavila je mali automobil.
- Zna koliko Sami navaljuje - nastavila je Mari-Tereza. -Toliko sam koka-kole
popila da u nedelju dana piati blato. - Izvadila je paklicu cigareta i zapalila dve, pa
je jednu dodala anet. - Jo mi nisi rekla gde si bila.
- Kazala sam ti da sam ila do preduzea da se vidim s Johanom - rekla je anet.
- Firma se zatvara u est sati. U restoran si stigla tek posle jedanaest.
- Gora si od andara - kazala je anet. Zaustavila se na semaforu i pogledala u
drugaricu. Na licu Mari-Tereze video se uvreen izraz. Povukla je dim cigarete i
ubacila u brzinu jer se upalilo zeleno. - Ako ba mora da zna istinu, naletela sam na
aka Sarela u liftu kada sam izlazila iz firme, pa smo se obreli kod njega.
Mari-Tereza se zaprepasti.
- anet, kako si mogla? Zar on nije bio tvoje majke...? - Nije dovrila reenicu.
- Ljubavnik? - nasmejala se anet. - Naravno da jeste. Ali nije bio jedini. Imala je
74

i druge. Pa kakve to veze ima?

- Preterala si - rekla je Mari-Tereza. - On ti je dao koku?
- Tako je.
- Kakva je? - pitala je Mari-Tereza. - Nikad je nisam probala.
- Nisam ni ja do veeras - kazala je anet. - Ali dobra je. Stvarno te digne ak
tamo.
- Znao je da je nikada nisi probala?
- Naravno da nije. A nisam ni htela da mu kaem. Pretvarala sam se kao da je
stalno uzimam. Gledala sam ta on radi i onda ga oponaala. Zapravo, mislim da mi je
dao da ponesem neto koke jedino da bi me se otarasio. Inae se plaio da u ostati cele
noi. - Bacila je pogled na Mari-Terezu. Niz obraze njene drugarice kotrljale su se
suze. - ta ti je sad kog avola?
- Ne razumem te, anet - mrcala je Mari-Tereza. - Volim te i ne mogu da vodim
ljubav ni s kim drugim. Ti kae da me voli, ali moe sa svakim da vodi ljubav.
- Koliko puta moram da ti kaem da to nije isto? - obrecnula se anet. - Voenje
ljubavi i tucanje su dve razliite stvari.
- Za mene nisu - tvrdila je Mari-Tereza.
- Ne shvatam - rekla je anet. - Zajedno smo mnogo puta vodile ljubav s drugima.
- U tome i jeste stvar - kazala je Mari-Tereza. - Bile smo zajedno. Delile smo
zajednika zadovoljstva. Ali pomisao da sam ti ja na drugom mestu i da mi dolazi
samo zato da bi okonala vee jer ti nije bilo dosta i jo si napaljena, to mi se ne
dopada.
anet je bila ljuta.
- U tom sluaju, zato te jednostavno ne bih ostavila kod tvoje kue?
- Moda bi to i bilo najbolje - procedila je Mari-Tereza.
Nisu prozborile ni re sve dok anet nije stala ispred kue Mari-Tereze. MariTereza je sedela jedan trenutak, a onda se okrenula ka anet.
- Volim te - kazala je. - Ali ti uvek nae nain da me povredi.
anet je nije pogledala, samo je zurila kroz vetrobran.
- Nemam nita s tim - odgovorila je. - Ti izmilja naine da samu sebe povredi.
Sledei put, ako ne bude elela da uje istinu, nemoj da me ispituje.
Mari-Tereza je izala iz automobila. Pogledala je u anet.
- Oseau se bolje kada se budemo videle na fakultetu.
- Sutra me tamo nee videti - kratko je odvratila anet.
- Zato?
- Zato to sam napustila to prokleto mesto. Od sutra ujutru radiu u preduzeu.
- Oh, ne, anet - zavapila je Mari-Tereza. - ta da radim ako ne mogu da te
viam svakog dana.
- Navikni se na to. Svi moramo da odrastemo jednom - hladno je rekla. Pruila je
ruku i zatvorila vrata, a onda krenula ostavljajui Mari-Terezu da stoji na trotoaru.
- Glupa pika - besno je mrmljala. Za trenutak je pomislila da se vrati u
,,Kupolu. Uvek je tamo mogla da nae nekoga. Ali onda se predomislila. Dosta joj je
bilo muke krutosti za jedno vee. Ono to je elela bile su mekoa i oseajnost ene.
Naglo je pritisnula konicu, a onda ubacila u rikverc i vratila se tamo gde je MariTereza i dalje stajala i plakala.
Zaustavila je auto i otvorila vrata.
- Izvini - rekla je. - Ulazi.
- Sto miliona franaka godinje - kazao je Moris. - To bismo imali kada bismo
istisnuli tog zajebanog nacistu odatle.
75

ak je zurio u njega. U glavi mu je jo bilo mutno od spavanja. Moris ga je

probudio telefonom u dva sata nou. Bio je previe mamuran da bi mu kazao da e se
videti ujutru. Osim toga, to i ne bi vredelo jer je Moris zvao iz predvorja u prizemlju.
- Izvini za trenutak - kazao je i ustao s kaua. - Idem da pljusnem malo hladne
vode na lice. Za sto miliona franaka godinje moram da budem priseban.
Otapkao je bos u kupatilo, upalio svetlo i zatvorio vrata. Naslonio se na
umivaonik i zurio u ogledalo. Grozno je izgledao. Kao podgrejan le. Ona kuka nikako
nije htela da stane. Nije pamtio kada je poslednji put dostigao etiri vrhunca za skoro
isto toliko sati. A peti put, bio je srean da je uopte i postigao erekciju. U to vreme
njoj vie nije ni bilo stalo da li je on doiveo orgazam ili nije. Sumnjao je da je uopte i
pravila razliku, toliko je bila zabavljena sopstvenim zadovoljenjem.
Pustio je hladnu vodu i pljusnuo je po licu i vratu. Pomoglo je malo ali ne sasvim.
Polako je osuio lice. Zahtevna kuka. Nije uopte bila ono to je oekivao kada je sreo
u liftu u preduzeu. Navikao se na zrele ene, na uviavnije i nenije odnose.
A opet, otkrio je u njoj trag senzualnosti koji ga je podsetio na njenu majku, i to
ga je navelo da je pozove na pie. Ba bi bilo zgodno, pomislio je, poto je vodio ljubav s
majkom, sada da vodi ljubav i sa erkom. Tek kasnije je shvatio da je i ona mislila isto.
Auto joj je bio ispred i ona ih je odvezla do njegovog stana. Kada je upitao ta je
traila u firmi, kazala mu je da poinje da radi narednog jutra. I neto kasnije, dok su
razgovarali o njenim planovima, dok je menjala brzine, rukom se oeala o njegovu
nogu. Vrpoljio se nelagodno jer je ukrueni ud poeo da mu zatee pantalone.
Primetila je to i nasmejala se.
- Ako ga izvadi - rekla je - menjau na oba menjaa istovremeno.
Nasmeio se.
- Nee morati, ve smo stigli.
Dok su se vozili liftom, pogledala ga je.
- Sviao si se mojoj majci. esto sam je sluala kako govori o tebi.
- I ona se meni sviala - rekao je.
Klimnula je glavom i kada su se vrata lifta otvorila, u tiini ga je pratila do vrata.
Zurio je u ogledalo. Jo se oseao grozno. Hvala bogu za kokain. U poetku se
ustruavao da ga koristi. Francuzi su zaostajali oko dvadeset godina za drugima. Kada
je bila re o drogi, uasavali su se, bez obzira na druge izgrede koje su pravili. Ali
izgleda da je ona i ranije mrkala. I to prilino, sudei po tome kako je pravila
brazdice.
Malo toga i sad nee koditi, a moglo bi da ga podigne, pa e barem znati o emu
Moris govori. Sreom, uvek je drao rezervnu teglicu u ormariu s lekovima. Nije
dolazilo u obzir da napravi brazdice ispred Morisa. On je bio previe Francuz.
Uzeo je teglicu i sipao dve povee gomilice na nadlanicu i brzo umrknuo po jednu
u svaku nozdrvu. Osetio je kako mu udara pravo u glavu. Pogledao je u ogledalo dok je
teglicu vraao u ormari. Ve je bolje izgledao. Oi su mu bile bistrije.
Vratio se u dnevnu sobu. Moris je stajao uz prozor i gledao napolje. Okrenuo se
kada je uo aka.
- Sad sam se barem razbudio - nasmeio se ak. - Izvini, nisam te pitao da li bi
neto popio?
- Ako ima viski?
- Naravno - kazao je ak. - Sa ledom?
- Ne, hvala. Stekao sam naviku za vreme rata u Engleskoj. Oni ga piju bez leda.
- Naravno - kazao je ak, uprkos injenici da ga je on vie voleo s ledom, na
ameriki nain. - To je jedini civilizovan nain.
76

Sipao je Morisu viski, a sebi konjak. Seli su.

- Sante. - Obojica su srknula pie, a ak je ekao da Moris spusti au. - Pominjao
si sto miliona franaka godinje?
Moris se nasmejao u sebi. Kako glasi ona kanadska poslovica? Konjica uvek nae
svoje ljude. Novac je to inio jo bre.
- anet je bila veeras ovde od est i deset do jedanaest i pet. Pretpostavljam da
niste sve vreme proveli askajui.
ak je zurio u njega.
- Otkud zna to?
- Budui da sam ja taj koji ju je podstakao da napusti kolovanje i da se zaposli u
kompaniji, moram da znam ta tano radi. Sve vreme.
- Prati je?
Moris je klimnuo glavom.
- Ne vidim kakve to ima veze sa svim tim novcem - kazao je ak.
- Bie ti jasno kada ti objasnim - kazao je Moris. - Potrebno joj je obrazovanje da
bi postala svesna mogunosti posla koji nije iskorien. Na svoj nain, ve sam poeo s
njenim obrazovanjem. Ti bi mogao da doprinese mnogo vie jer zna vie od mene u
mnogim pogledima. Moda e ona, kada dovoljno naui, preduzeti neke korake protiv
tog vabe.
- ak i kada bi ih preduzela, ne bi upalilo - kazao je ak. - Postae punoletna tek
kada napuni dvadeset jednu godinu, a onda Johanu preostaju godine dok Loren ne
postane punoletna.
Tako, potrebno je najmanje dve godine da anet bude u prilici da ospori njegove
odluke.
- Ne mora da proe dve godine - kazao je Moris, posmatrajui ga. - Po francuskom
zakonu, upravljanje njenom imovinom prelazi na njenog mua, onog momenta kada se
uda.
Neko je kucnuo na vrata. Johan je digao pogled.
- Uite.
Ula je u kancelariju u suknji od tvida koja joj je ravno padala preko kukova, u
svilenoj koulji mukog kroja i sa aketom od tvida koji je bezuspeno pokuavao da
sakrije njene pune grudi. Stala je ispred njegovog stola, pogledala ga i nasmeila se.
- est nedelja je isteklo.
- Da - klimnuo je glavom.
- Nita nije tako jednostavno kako sam zamiljala.
Nasmeio se.
- Obino je tako. - Podigao je olovku sa stola. - Ali ti si vredno radila. Dobio sam
samo pohvale o tvom radu. Umela si da postavi prava pitanja.
- Moram jo mnogo da uim - rekla je.
Zagledao se u nju.
- Znai da si nala i pravi odgovor. - Spustio je olovku na sto. - Ne obeshrabruj se
previe. Svi mi moramo puno da uimo.
- Predomislila sam se. Neu ii s Morisom u Ameriku sledee nedelje.
Prvi put nije uspeo da sakrije iznenaenost.
- ta je razlog za to?
- Nauila sam dovoljno da shvatim da jo nisam spremna. Kada odem tamo, elim
da budem sposobna da ostavim utisak kakav Amerikanci oekuju od nekog u naem
poslu.
- Bojim se da ne shvatam - priznao je.
77

Sada se ona nasmeila.

- Mogu li da sednem?
- Naravno - kazao je, odjednom zbunjen. - Izvini. Nisam razmiljao. - Posmatrao
je dok se sputala u stolicu preko puta njega.
Kao da mu je itala misli.
- Da li te podseam na majku?
- Da - rekao je. - Veoma. Naroito dok te gledam kako sedi tu.
Nasmeila se.
- Tako sam i mislila. Mnogi su mi to rekli. Znam da su mi tako izricali pohvalu,
ali to je jedan od razloga zbog kojih ne idem sada u Ameriku. Moja majka nikada nije
morala da izgleda kao Francuskinja za ono ta je radila, ali ako ja odem u Sjedinjene
Drave, bolje da izgledam onako kako Amerikanci oekuju da Francuskinja izgleda ili
nikada neu moi da ih ubedim da predstavljam sve ono to je moderno u ivotu
Francuza. Lepa odea, visoka moda i dobra vina. Jednostavno fiziki nisam taj tip.
- Zato tako misli? - pitao je.
- Ila sam na modne revije sa akom - kazala je. - I videla sam za im tragaju i
ta oekuju ameriki kupci. Ja nisam taj tip. Jednostavno sam ogromna. U svakom
pogledu. iki je bio u pravu.
- Tu ne moe mnogo da uini - kazao je.
- Za poetak mogu da oslabim - rekla je. - ezdeset est kilograma je previe,
pedeset pet je najvie za moju visinu ako hou dobro da izgledam.
- Mogla bi da se razboli - upozorio ju je.
- Ne verujem - kazala je. - U vajcarskoj, nedaleko od moje kole, postoji jedna
klinika. Oni su svemogui, a sve je pod lekarskim nadzorom. Sa deset kilograma
manje, moi u da nosim sve to mi iki saije.
- To nije tako vano - ubeivao je.
- Smatram da jeste - ozbiljno je odgovorila. - Ako nameravam da se bavim ovim
poslom, osnovno to treba da uradim jeste da izgledam kao da pripadam tom poslu.
utao je trenutak.
- Jesi li to saoptila Morisu?
Zatresla je glavom.
- Nisam nikome rekla. ak ni aku. Ti si saznao prvi.
- ak e biti najvie razoaran - rekao je. - Planirao je da se nae s tobom u
Njujorku mesec dana nakon to stigne tamo.
- Znam - rekla je i iznenada se nasmejala. Ustala je, a osmeh joj je nestao sa lica
isto onako hitro kao to se i pojavio. Glas joj je postao skoro hladan. - Imao je glupu
zamisao da me odvede u Las Vegas i da se venamo. Kazao mi je da mi tamo nije
potrebna niija saglasnost, poto imam vie od osamnaest godina.
Posmatrao ju je u tiini.
- On je budala, lovac na miraz - kazala je.
Johan je i dalje utao.
- Biu odsutna dva meseca - rekla je. - Toliko kau lekari sa klinike daje potrebno
da me dovedu u red bez opasnosti po zdravlje. Niko nee znati gde sam, osim tebe.
Volela bih da ga se otarasi dok sam odsutna.
- Ali mislio sam da ti... - pokuao je da zadri prizvuk iznenaenosti u glasu.
Tajne nisu mogle da se sauvaju. Ve je cela kompanija znala za vezu koju je imala sa
akom.
Glas joj je bio lien oseanja.
- Koristio me je isto kao to je koristio i moju majku. Sigurna sam da je ona imala
78

razloga da ga podnosi. Imala sam i ja. Ali ubudue nee mi biti potreban. Nauila sam
sve to je on mogao da mi prui.
- Ali on obavlja vaan posao - kazao je Johan. - Neemo ga lako zameniti.
- Bie veoma lako - ubedljivo je rekla.
- Nisam ba siguran - oklevao je. - Ima li nekoga na umu?
- Naravno da imam. Zar misli da bih traila da uradi tako neto da nemam u
vidu nekoga?
- Koga? - pitao je.
Pogledala ga je, a on je prvi put primetio neprozirnu vrstinu njenih kao ugalj
crnih oiju. Glas joj je bio potpuno bezizraajan.
- Mene.
Sabirao je snagu koja mu je sada, znao je, bila potrebna.
- Razmisliu o tvom predlogu - rekao je. - Nisam ubeen da bi ti mogla da
obavlja taj posao.
Prvi put joj se u glasu primeivala iznenaenost.
- Kako moe da ga trpi? Zna li kako te zove iza lea? Nacista, Hun, vaba.
On se lagano nasmeio.
- To nije dovoljno dobar razlog. Da jeste, ni jedna jedina osoba ne bi ostala da radi
za nas. Ja sam Nemac. Ne oekujem da me vole... oekujem samo da rade svoj posao.
Kratko je razmislila.
- Kako da te ubedim da sam sposobna za taj posao?
- Kada se vrati, moe da radi kao njegova pomonica. Ukoliko posle est
meseci budem zadovoljan, uradiemo kako ti predlae.
Duboko je uzdahnula.
- On e oekivati da se i dalje tucam s njim.
- To je tvoj problem, nije moj - rekao je.
Odjednom se naljutila.
- Mogla bih sve da oteram doavola i da se udam za njega!
Na njeno iznenaenje, poeo je da se smeje.
- Ne mogu da te spreim - kazao je. - Ali onda ga se nikada ne bi oslobodila.
utala je neko vreme, a onda je i sama poela da se smeje.
- Sad mi je jasno zato te je majka izdvajala - kazala je. - Radiemo po tvome,
Johane.
- Nema druge - rekao je.
- Ipak ne elim da iko sazna gde sam - rekla je.
- Niko nee saznati - potvrdio je.
Posmatrao je kako se vrata zatvaraju za njom i dugo ostao tako da sedi, a onda je
uzeo slualicu i zakazao razgovor sa Sjedinjenim Dravama. Dok je ekao vezu, stalno
je mislio na onaj crni zid u njenim oima. Jednom bi mogao da doe red i na njega.
Sada je bio siguran u to. Na neki nain, znao je to oduvek.
Ali nije bilo naina da se oslobodi svega. ak i kada anet postane punoletna,
ostae Loren o kojoj mora da brine. Kada bi samo postojao nain da izvue Loren iz
svega a da ne ugrozi njenu imovinu, oseao bi se slobodno. Izgledalo mu je da je,
nekako, itavog ivota odavao potu mrtvima. Moda je sada dolo vreme da pone da
ulae u lini ivot.
Izala je ispod tua i uvila se u ogromni pekir, a onda se okrenula ka ogledalu i
skinula kapu za tuiranje. Osloboena, vlana kosa pala joj je po ramenima, pa je
uzela drugi pekir da bi je istrljala. U ogledalu je videla da se iza nje otvaraju vrata.
Okrenula se.
79

Loren je stala i zagledala se u nju. Plave oi su joj bile tamne i tmurne na licu
oivienom zlatnim loknicama. utala je i samo zurila u anet.
Dok je trljala kosu, anet je upitala:
- ta je bilo, cheriel
- Mesje markiz je u biblioteci. Hteo bi da te vidi.
- Dobro. Silazim za minut - rekla je i okrenula se ka ogledalu. U njemu je videla
da Loren i dalje stoji tamo i eka. A onda su devojici grunule suze na oi. anet se
brzo okrenula i kleknula pored nje.
- ta nije u redu, cheriel
- ta je to polusestra? - pitala je Loren, uzdravajui se da ne zajeca.
- Polusestra? - ponovila je anet. - Ne znam ta to znai.
- To je mesje markiz rekao da si ti. Kazao je: Idi reci svojoj polusestri da je ekam
ovde. Rekao je i da nije pristojno to ga zovem mesje markiz, treba da ga zovem tata.
Kazala sam da ga ti ne zove tata, a on je odgovorio da je to zato to nije tvoj otac kao
to je moj i zato si ti moja polusestra. - Sada se zaista rasplakala.
- Merde - rekla je anet i vrsto zagrlila devojicu. - Ne obraaj panju na njega,
draga. Ja sam tvoja velika sestra i to je sve. I ne mora da ga zove tata, jer on nije ni
tvoj ni moj otac.
- Pa zato onda tvrdi da jeste? - pitala je Loren otvoreno.
- Zato to bi on to voleo da bude. Ali nije.
- Pa ko je onda moj tata? - pitala je Loren.
- Tvoj tata je otiao, ba kao i moj.
- Jesi li poznavala mog tatu? - pitala je Loren.
- Nisam - odgovorila je anet. - Ali nisam poznavala ni svog tatu.
- Pa kako smo onda mi sestre? Kako to znamo?
- Zato to imamo istu majku - kazala je anet.
- Jesi li nju poznavala? - pitala je Loren.
- Da, draga - rekla je anet.
- Zato je ja nisam upoznala? - pitala je Loren.
- Imala je nesreu dok si ti jo bila beba - odgovorila je anet.
- Umrla je, je l da? - upitalo je dete. - Kao nae tate?
- Da - neno je rekla anet i poljubila Loren u obraz. - Ali ne treba da se brine.
Mi imamo jedna drugu.
Loren se odmakla i protrljala nos nadlanicom.
- Je li naa majka bila fina dama?
- Veoma fina.
- Je li bila lepa?
- Bila je jedna od najlepih ena u Parizu - kazala je anet. - Veoma te je volela.
- Je l i tebe volela?
anet je polako klimnula.
- Jeste.
Loren se zamislila za trenutak.
- ao mi je to je nisam upoznala. Jednog dana bih volela da imam mamu.
anet je utala. Dete joj se zagledalo u oi.
- ta misli, da li bi ti mogla da mi bude mama?
- Kako bih to mogla? Ne mogu da ti budem sestra i majka u isto vreme.
- Ne mislim izistinski, anet - brzo je rekla. - Mislim kobajagi. Samo ponekad kad
smo nas dve same. Nikom neemo rei. Makar i kobajagi, bilo bi lepo da imam mamu.
anet je malo razmislila, a onda klimnula glavom.
- Dobro. Ali to je samo kobajagi, zapamti.
80

Preko Loreninog lica razlio se osmeh, zagrlila je anet, a ona je poljubila u obraz.
- Hvala ti - kazalo je dete.
anet je zagrlila vrsto i onda je pustila.
- Dobro, duo -rekla je. - A sada u krevet.
Loren je ponovo poljubila.
- Laku no, mama - kazala je i istrala iz kupatila.
anet je zavrila suenje kose i zatim se polako oeljala i obukla. Tek kada je
silazila niza stepenice, postala je svesna da je nehotice obukla crni ve koji je Moris
uvek traio da nosi.
Stajao je iza vrata biblioteke kada ih je otvorila i nije mogla da ga primeti sve dok
ih nije zatvorila. Pre nego to je uspela bilo ta da kae, divljaki je udario po obrazu
tako daje pala unazad na pod, a suknja joj se zadigla preko kukova.
Stajao je nad njom neko vreme i zurio u nju, a onda joj grubo gurnuo ruku
izmeu nogu. Crne gaice su bile skroz vlane. Kao kletima ju je epao za stidnu
kost posmatrajui kako joj bol izobliava lice, a vlanost nadire u njegovu ruku.
-Kurvo! - kazao je s dozom zadovoljstva u glasu. Ispravio se, pa je gurnuo vrhom
svoje picaste cipele. - Kurvo!
Zurila je u njega bez rei dok se on udaljavao i konano seo na kau preko puta
nje. Duboko je udahnula i ustala. Oseala je da joj noge jo podrhtavaju.
- Kuko! - kazao je obinim glasom. - Kakve to igre igra sa mnom?
Glas joj je skoro bio tup.
- Ne igram nikakve igre.
- Sve sam uredio za Ameriku - kazao je. - A sada ujem da ne ide.
- Predomislila sam se - kazala je.
- Ti si se predomislila? - rugao joj se. - Mislio sam da eli da naui neto vie o
poslu.
- Dosadan mi je - kazala je. - Zato bih radila? Posao dobro ide. Imam dovoljno
novca.
- I pristaje da te taj nacista i dalje dere?
Nije odgovorila. Okrenula se i otila do ormaria s piem blizu kamina. Sipala je
pastis u au i dodala vodu i blago promukala dok tenost nije postala mlenobela.
Polako je pijuckala, okrenuvi mu lea, oseajui kako joj se snaga vraa.
- Jednostavno me ne zanima, to je sve - rekla je.
Brzo se pokrenuo, aa je izletela iz njene ruke i pre nego to je shvatila da joj je
priao. Okrenula se pokuavajui da izbegne ponovni udarac, ali ne dovoljno brzo.
Tresnula je na pod ispred kamina. Kroz bolom zamagljene oi, primetila je da joj se
pribliava.
Otkotrljala se u stranu i zgrabila mali gvozdeni ara sa stalka. Steui ga u ruci,
uspela je da se udalji i digne na noge. Divlje je zamahnula.
Izvio se na vreme tako da ga ara je promaio i fijuknuo vazduhom. Zurio je u
nju, skoro zaprepaten silovitom prirodom njenog napada.
- Pipni me jo jednom i dovriu ono to je moja majka poela - prosiktala je.
- Luda si! - kazao je - Ba kao to je i ona bila!
- Napolje! - vrisnula je primiui mu se. - Napolje!
Pourio je ka vratima, uhvatio se za kvaku, okrenuo i pogledao je.
- Sluaj me - rekao je. - Samo sam pokuavao da spreim da sve izgubi.
- Sama u se brinuti o sebi - rekla je. - Samo se ti dri dalje od mene, od ove kue i
moje sestre, inae u te ubiti! A sada, napolje!
- Jednog dana e me na kolenima preklinjati da ti pomognem - rekao je i zalupio
81

vrata za sobom.
Jedno vreme je zurila u vrata, a onda su je noge izdale i sruila se na kau, a
ara joj je ispao iz ruke na pod. Zatvorila je oi, predajui se pulsirajuim talasima
koji su dopirali iz njenih prepona. Nagonski, uvukla je ruku u gaice. Orgazam je
skoro trenutno zapljusnuo kako je prstima dotakla vlani, nabrekli klitoris.
- Oh, boe! - uzviknula je, a zatim je zagnjurila glavu u kau i briznula u pla.
Hajdi ga je spazila kako stoji odmah iza ograde kada je prila policajcu na
imigracionom punktu. Mahnula mu je kad je gurnula paso kroz uski prorez u staklu
na kabini. On joj se nasmeio i mahnuo. Tek tada je ugledala buketi cvea koji je
drao u drugoj ruci. Policajac joj je overio paso i gurnuo ga nazad. Uzela ga je i skoro
trkom prola ogradu.
Zastali su zbunjeno za trenutak, a zatim joj je on pruio buket. Uzela ga je,
pogledala ga u oi i pala mu u zagrljaj.
Glas mu je bio promukao dok joj je aputao u uho.
- Plaio sam se sve do ovog trenutka da nee doi.
Njen glas je podrhtavao izmeu smeha i suza.
- Dok se nisi javio, plaila sam se da me nikada nee zaprositi.
Razdvojili su se, a ona je pogledala u buket.
- Cvee je divno. Nije trebalo.
Nasmejao se i prihvatio mali kofer koji je nosila.
- Hajde, idemo da pokupimo ostatak tvog prtljaga.
Saobraaj je sporo tekao na autoputu od aerodroma ,,Orli do Pariza.
- Jo traje jutarnje zaguenje - objanjavao je.
- Ne smeta mi - uveravala ga je.
- Jesi li spavala u avionu?
- Malo - kazala je.
- im stignemo kui, okupae se. A kada se malo odmori, oseae se bolje.
- Oseam se odlino - brzo je rekla. - Samo sam uzbuena.
Nasmejao se.
- Nadam se da nisi bila toliko uzbuena da zaboravi dokumenta.
- Sve sam ponela - kazala je.
- Dobro je - kazao je. - Imam prijatelja u optini. Obeao je da e nam ubrzati
postupak. Ne bi trebalo da traje due od deset dana.
- Tako dugo? - glas joj je odavao zbunjenost. - U Americi bi se to za dan obavilo.
Opet se nasmejao.
- Ovo je Francuska, ne zaboravi.
Klimnula je glavom i uhvatila ga pod ruku.
- Nije vano. ak i da im je potrebna venost. Samo kada sam s tobom.
- Bie sa mnom - kazao je. Pogledao je opet. - Sredio sam i okreio stan, ali ako ti
se ne dopadne, moe sve da promeni.
- Sigurna sam da e mi se dopasti - rekla je. - Na kraju, to je samo za dve godine.
utao je.
- Stvarno si mislio ono to si rekao? - brzo je pitala. Klimnuo je glavom.
- Mislio sam. Mislim da e anet kada napuni dvadeset jednu godinu, jedva
ekati da me se rei.
Posmatrala mu je lice dok je vozio.
- Nisi uznemiren zbog toga, zar ne?
- Nisam - kazao je. - Jedino mi smeta malecka. Loren. Moram da naem nain da
joj obezbedim zatitu.
82

- Ima dve godine da to sredi - kazala je. - A sigurna sam da e uspeti. - Zastala
je za trenutak. - Jedva ekam da upoznam anet.
Nasmejao se.
- Morae da saeka jo mesec dana. Trenutno je na klinici u vajcarskoj.
- Da li je sve u redu s njom?
- Nije joj nita - odgovorio je. - Zamislila je da treba da izgleda kao manekenka.
- Je li punaka?
- Uopte nije - kazao je. - Ali ona je ista majka. Krupna je.
- Deci padaju lude ideje na pamet - kazala je.
Pogledao je. Zamiljeno je rekao.
- anet nije dete. Ne verujem da je ikada i bila.
- Johan se eni ove nedelje - kazao je ak.
- Ne mogu da verujem - uzvratio je Moris dok je rukom davao znak konobaru da
donese jo jedno pie. - Poznajem je?
ak je zatresao glavom.
- Niko je ne poznaje. Amerikanka je. Izgleda da joj je otac veoma bogat.
- Je li mlada?
- Oko trideset, mislim. Bila je u firmi pre neki dan. Veoma privlana. ini mi se
da su joj roditelji Nemci.
- ime se bave? - pitao je Moris.
ak je slegnuo ramenima.
- Ne znam.
- Dobro bi bilo da sazna - rekao je Moris. - Johan nije glup. To bi moglo da bude
povezano s njegovim planovima s kompanijama.
- Videu ta mogu da saznam - kazao je ak. - Da li si imao sree da otkrije gde
se anet nalazi?
- Ne - kazao je Moris. - Jednostavno je nestala. Pitam se da li iko zna.
- Johan zna - bio je uveren ak. - Jedino se on ne pita gde je ona. Ali nita nee da
kae.
- Moda sve to ima veze jedno s drugim - kazao je Moris. - Treba irom da
otvorimo oi da se ne bi desilo da nam se cela stvar otrgne.
- Zaista misli da jo imamo ikakvih izgleda - pitao je ak.
- Moda sada i vie nego pre. Johan se eni, moe biti da anet nee prihvatiti
ideju da on ima i drugih interesa osim njenog. Ako ona oseti da je njegov interes na
drugoj strani, moda e nam se prikloniti.
anet je sila s vage i okrenula se lekaru.
- Samo etiri kilograma - rekla je. - To nije ba mnogo.
Doktor indler se nasmeio.
- Ja sam zadovoljan. To je neto vie od kilograma nedeljno. Ako pokuamo da
skinemo vie, moe se desiti da koa prebrzo izgubi zategnutost, pa da se sve opusti.
- Grudi su mi se ve otromboljile - rekla je.
- Radi li vebe koje sam ti predloio? - Spojio je ake ispred sebe i zategao
grudne miie tako da je mogla da vidi kako se pomeraju ispod njegove koulje.
- Hodam okolo po ceo dan kao kreten i radim vebe - rekla je. - ini mi se da
nema rezultata.
- Za sve je potrebno vreme. - Nasmeio se. - Treba da budemo strpljivi. - Neto je
zabeleio u njen karton. - Moramo da budemo veoma paljivi da ne razvijemo miie
koje je posle nemogue ukloniti.
83

- Merde. - Sruila se u stolicu naspram njegovog stola. - Jo neto. Nervozna sam

sve vreme. Razdraljiva.
Opet je neto upisao u karton.
- Smanjiu injekcije. Od sada samo dva puta nedeljno umesto svakog dana. Vie
ne osea glad, zar ne?
Zatresla je glavom.
- Nimalo.
- Dobro je - klimnuo je glavom. - Uveu ti dva puta dnevno masau, a plivanje
produi sa pola na itav sat.
- Ovo postaje veoma dosadno - negodovala je.
On se nasmeio.
- Nikada i nismo tvrdili da smo zabavni park, anet. Ovo je ozbiljan posao.
Dolazite kod nas da vam reimo problem i mi istrajavamo na tome na najbolji mogui
nain.
- Nita ne bi smetalo kada biste priredili i malo zabave uvee da bi ljudi mogli
malo da se opuste.
- Kakve zabave?
- Filmove. Muziku. Neto. Ne znam ni ja ta. Tek da nam odvrati misli od
jednolinog dnevnog rasporeda.
Klimnuo je glavom.
- To je dobro smiljeno. Pozabaviemo se time.
- Onda se pacijenti ne bi oseali kao da su u zatvoru. Na kraju, koliko neko moe
da podnese predavanja o dijeti i vebama?
Nasmejao se.
- U pravu si. Samo nikada nisam tako o tome razmiljao.
- Bolje ete i poslovati - kazala je. - Posebno ako od toga napravite neto zabavno.
Klimnuo je glavom i zabeleio jo neke primedbe u karton.
- Kako spava?
- Ne najbolje - rekla je. - Kao to sam vam rekla, razdraljiva sam.
- Mogu da ti dam pilule - rekao je. - Ali jedna od moguih propratnih smetnji
moe da bude zadravanje vode, a to bi bilo pogubno.
- Snai u se nekako - rekla je uz osmeh. - Masturbacija je najbolje prirodno
sredstvo za smirenje.
Zasmejao se.
- Kako je lepo biti mlad. - Ustao je. - Dobro napreduje. Samo nastavi tako. Jo
samo pet nedelja. - Otpratio je do vrata. - Uveravam te da e biti zadovoljna.
- Biu srena ako mi grudi na kraju ne budu visile po stomaku - rekla je.
- Ne brini - kazao je. - To se nee desiti. Pa ak i da se desi, imamo lek i za to.
- To je uobiajen postupak, her vebel - kazao je bankarski slubenik Johanu, a
glas mu je bio isprekidan zbog meugradske veze sa vajcarskom. - Madam markiza
nam je ostavila precizna uputstva da, ako nam se ne javi tri godine zaredom, od vas
zatraimo dalja uputstva u pogledu njene svojine koju je poverila nama na uvanje.
Johan je utao trenutak. Ni jedan jedini put za sve ove godine Tanja nije
pomenula da poseduje bilo ta u vajcarskoj banci.
- Imate li pojma o emu se radi? - pitao je oprezno se izraavajui kao i uvek kada
je govorio telefonom, iako su razgovarali na nemakom, jer nikada nije bio siguran ko
moe da slua.
- Ne o samoj sadrini - odvratio je bankarski slubenik. - to se nas tie, njena
svojina sastoji se od est velikih kutija... sefova koje je markiza zakupila 1944. godine
84

na period od dvadeset godina. Celokupna zakupnina plaena je unapred.

- Tako - zamiljeno je rekao Johan. - 1944. Te godine su se preselili u vajcarsku.
- Znai nita nije hitno?
- Nita - kazao je bankarski slubenik. - Kao to sam rekao, ovo je samo rutinska
stvar. Samo se drimo uputstava.
- Imate li duplikat kljua? - pitao je Johan.
- Ne - odgovorio je bankarski slubenik. - Madam je imala jedini klju.
- Vama je, sigurno, poznato da je madam umrla?
- Da - kazao je bankarski slubenik. - Ali, opet, prema njenim nalozima, nismo
vas pozvali sve dok nije dolo oznaeno vreme.
- Naravno - kazao je Johan. Svi bankarski slubenici su bili isti. Sama pravila
bila su vanija od okolnosti. - Dozvolite mi da pregledam gospoine papire jo jednom i
naem posebno uputstvo u vezi s ovim, pa u vas pozvati.
- Hvala vam, her Fon vebel - kazao je bankarski slubenik.
Johan se u sebi nasmejao. Kada se bankarski slubenik uverio da je on osoba
koju je traio, uzdigao ga je od obinog her vebela u her Fon vebela. Novac i ugled
predstavljali su neprikosnovenu kombinaciju.
- Za nekoliko nedelja nameravam da posetim vajcarsku - rekao je. - Moda
bismo mogli tada da se vidimo i porazgovaramo jo o ovoj stvari.
- Stojim vam na raspolaganju, her Fon vebel - kazao je bankarski slubenik. - U
meuvremenu, zamolio bih vas da nam napiete pismo u kojem ete potvrditi da smo
vas obavestili u skladu s naim uputstvima, da bismo upotpunili nau dokumentaciju.
- Odmah u poslati pismo - rekao je Johan. Izmenjali su utive pozdrave i Johan
je spustio slualicu. Zurio je u beleke koje je pravio u notesu. Svi podaci bili su tu.
Banka, ime bakarskog slubenika. Sve. Naglo je iscepao list iz notesa i paljivo ga
odloio u novanik. Zatim je iscepio jo pet listova ispod onog na kojem je pisao i
zguvane ih bacio u korpu za otpatke. Hteo je da pozove sekretaricu da joj izdiktira
pismo za bankarskog slubenika, a onda se predomislio. Sam e napisati to pismo i
poslati ga od kue. Zahtevae i da ga iz banke odsad pozivaju na kuu. Ne bi bilo dobro
da u firmi ostavlja bilo kakve tragove o ovome.
Bacio je pogled na sat. Hajdi bi trebalo da se ve vratila u stan. Kao i svaka
budua nevesta, i ona je ila da kupi venanicu. Haljinu, naglasila je, ne dugu
venanicu. Javila se na telefon.
- Jesi li ita pronala? - pitao je.
Glas joj je odavao uzbuenost.
- Da. Divna je.
- Gde si je nala?
- Kod Megi Ruf - rekla je. - A dali su mi i dvadeset procenata popusta kada sam
pomenula tvoje ime.
Smejao se.
- Savreno. Kada u je videti?
- Nikako pre venanja - rekla je. - Donosi nesreu ako mladoenja ranije vidi
mladu u venanici.
- Dobro. Onda u ekati - rekao je. - Da li si se ula s ocem?
- Pre nekoliko minuta - rekla je. - Stii e na venanje.
- Dobro. Jedva ekam da ga upoznam.
- I on tebe - rekla je.
- Jesi li ikada bila u vajcarskoj? - pitao je.
- Nisam.
- Znam jedan ugodan hoteli u planini, nedaleko od eneve - kazao je. - Da li bi
85

volela da odemo tamo na medeni mesec? Veoma je mali i miran. Moda emo biti i
jedini tamo.
- Jedva ekam - kazala je.
- Onda u da nam rezerviem sobu - rekao je. - Kuda bi volela da odemo na
veeru?
- Mislila sam da bi bilo lepo da veeras jedemo kod kue -kazala je. - Pa ti nee
ni saznati da li ja umem da kuvam.
- To je tano - rekao je. - Ali to mi, zapravo, nikada i nije palo na pamet. Vie su
me druge stvari zanimale.
Smejala se.
- Pa, umem i da kuvam. Videe.
Spustio je slualicu. est velikih kutija. Od 1944. godine. Zatvorio je oi
pokuavajui da se priseti svega to se desilo te godine, ali nije mogao da se seti niega
to bi ga uputilo na njihov sadraj. Ipak, one su postojale.
I mora da su dovoljno dragocene i vane, jer je Tanja obezbedila njihovo uvanje
na dvadeset godina. I moda je to jedina stvar o kojoj nikada ni s kim nije priala, ak
ni s njim.
Duboko je uzdahnuo. Sutra e otii u banku i uzeti sve njene papire i jo jednom
ih sve pregledati. Negde meu njima mora da postoji trag o emu se tu radi. A negde
mora da postoji i klju od sefa.
- On je vlasnik pivare - kazao je ak.
- Ko? - zbunio se Moris.
- Otac Johanove mlade - objasnio je ak. - Veoma je bogat. Majerove pivare u
Mineapolisu.
Moris je bio oduevljen.
- Johan se dobro snaao. Znam za to pivo. Zovu ga pivo gradova blizanaca. Jedno
od najpopularnijih u Americi. Pitam se kako je uspeo da se upozna s njom.
- Bila je ve udata i razvedena. Onda je nekoliko godina radila kao kupac odee
za jednu od robnih kua sa srednjeg zapada i dolazila je ovamo etiri puta godinje.
Njegova sekretarica je ispriala mojoj da su se upoznali na jednoj od ikijevih revija.
- Da li je ikada poslovao s njom?
ak je zatresao glavom.
- Ne, koliko je meni poznato. iki ne prolazi dobro u Srednjoj Americi.
- Pa - kazao je Moris - uda nikad dosta. Zamorni, tupavi, dosadni Johan
ispovrteo naslednicu teku dvadeset miliona dolara.
- ali se! - ak nije mogao da poveruje.
- Ne, ne alim se - odgovorio je Moris.
- Pitam se da li je Johan bio svestan toga kada je upoznao - kazao je ak.
Moris se nasmejao.
- To vie nije vano. - Srknuo je pie. - Johan - vrteo je glavom u udu.
- uo sam i to da njen otac dolazi na venanje sledee nedelje - kazao je ak. Izgleda da mu je ona jedino dete, a ovo e mu biti prvi dolazak u Evropu posle vie od
trideset godina. Johan mu je rezervisao veliki apartman u hotelu or peti.
- Sve lepe od lepeg - rekao je Moris.
- Ne razumem - kazao je ak.
Moris ga je pogledao.
- Johan moda pravi neke svoje planove. Jo dve godine i anet e biti punoletna.
Postaje vlasnik, a on ostaje delimini opunomoenik i slubenik. Morae neto da
uradi. Oseam to. - Otpio je jo jedan gutljaj pia. - Pitam se da li anet zna za to.
86

- Ne znam - rekao je ak. - Niko ne zna gde je ona. Iao sam ak i do Kupole pre
neko vee, gde se skuplja njeno drutvo. Ne zna ni Mari-Tereza. A one su nerazdvojne
od malih nogu.
- Znam za Mari-Terezu - kazao je Moris. - Ako ona ne zna, onda niko ne moe da
zna. Ipak, voleo bih da znam ta anet misli o tome.
- Moraemo jednostavno da ekamo dok se ne vrati -kazao je ak.
- Najverovatnije. - Moris je bio zamiljen. - Putujem u Njujork krajem nedelje.
Biu u hotelu Pjer. Obavetavaj me o svemu to se dogaa.
ak se nasmeio.
- Svakako. Ako se desi neto zanimljivo, prvi e saznati za to.
Lekar je virio preko njenog ramena u vagu.
- Sedam kilograma - u glasu mu se osealo zadovoljstvo. - Napredujemo. - Vratio
se za svoj sto i seo na njegovu ivicu, okrenut prema njoj. - Kako se osea?
- Ne dopada mi se kako izgledam - rekla je.
- ta ne valja? - pitao je.
- Uza sve vebe, grudi su mi se oklembesile jo vie, a sada su poele i butine da
mi vise. A kako mi je lice oslabilo, nos kao da se produio.
- Prolo je tek pet nedelja - kazao je. - Telo ti se i dalje prilagoava. Kada se
spustimo na eljenu teinu, pobrinuemo se za ostale pojedinosti.
- Koliko e to da traje? - pitala je.
Podigao je svoju tabelu i prouavao je neko vreme, a onda uzeo centimetar.
- Skini kupai kostim.
Spustila je svoj tesni jednodelni kostim niz noge i iskoraila iz njega. Lekar joj je
pokazao malu platformu u uglu ordinacije i ona je stala na nju. Hitro, bezlino, poeo
je da joj uzima mere, poevi od vrata. Obimi ispod ruku, grudi u visini bradavica,
nadlaktica pojedinano, struka, kukova u visini stidne kosti, onda u visini srednjeg
dela zadnjice, gornjeg, pa donjeg dela butina i, konano, listova i glenjeva. Posle
svakog merenja, beleio je podatke u tabelu. Na kraju je spustio centimetar i tabelu na
sto. Stao je pravo ispred nje i ispitivaki je osmotrio.
- Isprui ruke iznad glave koliko god moe, sastavi dlanove i stoj na prstima.
Uinila je to bez pogovora. On je polako hodao oko nje dok se ponovo nije
zaustavio pred njom. Na licu nije mogla nita da mu otkrije osim strunog osmatranja.
- Sad rairi ruke u stranu i stani normalno - kazao je.
Opet je iao polako oko nje.
- Ako mi dozvoli, proverio bih zategnutost miia.
Klimnula je glavom bez rei.
I dalje bezlinog izraza lica, stavio joj je ruku ispod jednog, pa ispod drugog
pazuha, dok je prelazei preko njenih grudi palcem stigao do gornjeg dela biste. Polako
je pokretao palac, podiui i sputajui joj dojke.
Osetila je kako joj se bradavice krute i otiu, pa se nervozno zasmejala.
- Neka ti ne bude neprijatno - brzo je rekao. - To je sasvim uobiajeno.
Ona je poela da se smeje.
- Ne smeta mi. Ovo je najvei uitak koji sam osetila otkako sam ovde.
Sada se i on nasmejao dok je postavljao otvoren dlan na njen stomak.
- Pokuaj da stegne miie koliko god moe i da ih pritisne uz moj dlan. - Posle
nekog vremena, opet je progovorio. - Odlino. A sada uradi to isto s oba dela zadnjice
naizmenino kada stavim aku na njih.
Stao je iza nje i uskoro je osetila njegov dlan na zadnjici i stegla miie. Zatim je
osetila njegov prst ispod zadnjice na butini; polako joj je podigao zadnjicu. Kada je
87

zavrio, otiao je za svoj sto i seo.

- Moe da se obue.
Uskoila je u svoj kostim i pribliila se stolu.
- ta mislite, doktore?
Zavrio je beleke u tabeli i pogledao je.
- Sedi - kazao je.
- Neto nije u redu? - brzo je pitala dok se sputala na stolicu.
- Sve je u redu - uveravao je. - Postigli smo sve to smo hteli. Jedino to u ovoj
etapi moramo da ispitamo mogunosti koje nam se ukazuju.
- Ne razumem - rekla je.
Zavalio se u stolicu, a glas mu je zvuao zvanino.
- Ono to ovde pokuavamo jeste potpuno preureenje tvoga tela. Ti si po prirodi
sazdana na jedan nain, a mi te menjamo tako da e biti zadovoljnija svojim
izgledom. Uspeh najvie zavisi od sposobnosti tvog tela da se prilagodi novim
zahtevima koje mu postavljamo. Vebamo odreene miie da rade vie umesto nekih
drugih. Ponekad se to ne odvija tako brzo kako bismo eleli, ponekad se to nikada i ne
desi jer sami miii nisu u stanju da odgovore na postavljene zahteve. Sada smo u fazi
u kojoj treba da odluimo koliko daleko elimo da odemo.
- Hoete da kaete da nisam u stanju da nadoknadim ono to sam izgubila s
teinom? - pitala je.
- Ne kaem to - odgovorio je. - Siguran sam da su tvoji miii u stanju to da
urade. Ali to bi iziskivalo vreme. Miii bi se razvijali godinama da bi dostigli rezultat
koji eli. - Bacio je pogled na tabelu. - U ovom trenutku skinula si sedamdeset odsto
teine koju si zacrtala, a tvoje mere su se smanjile od osam do etrnaest procenata na
razliitim delovima tela. Ovo je uglavnom zadovoljavajue i smatram da trenutno ne bi
trebalo da idemo dalje ni s gubljenjem teine niti sa smanjenjem obima. Meutim,
brinu me nadometajui inioci tvog izgleda. Uprkos vebama i tretmanima, miii ne
odgovaraju dovoljno brzo na zahteve koje im postavljamo. Zato bih predloio da
razmotrimo druge dostupne mogunosti.
- Koje? - pitala je.
- Sitna korektivna hirurgija - rekao je. - To bi ti utedelo godine truda s tvoje
strane, a donelo bi ti ono to si elela.
- Ali ostae mi oiljci - brzo je rekla.
- Siuni - kazao je. - I bie nevidljivi osim za onog ko ih bude traio. Mi to radimo
u prirodnim prevojima tela tako da su sasvim skriveni.
- Ima li nekih propratnih posledica ili opasnosti da ne uspe?
- Ovu tehniku smo razvili tokom rata. Za sada, u vie od hiljadu sluajeva,
pacijenti koje smo obradili nisu imali tegoba.
- Koliko je potrebno vremena za sve to? - pitala je.
- Sama operacija kratko traje. Vreme oporavka iznosi dve nedelje, a onda moe
da se vrati uobiajenim aktivnostima. Sami oiljci postaju prirodni, zapravo stope se
sa koom za priblino tri meseca. Ali budui da su oni obino pokriveni odeom, to ne
bi trebalo da priinjava tekoe.
- A kada bih odluila da sredim nos?
- Za najvie dve sedmice i otok i drugi znaci nestaju i ne ostavljaju nikakav trag.
Sedela je neko vreme utei.
- Zato ne razmisli neko vreme o tome? - predloio je. - Nema potrebe da uri s
odlukom.
Pogledala ga je.
- Moram da urim - kazala je odlunim glasom. - Ve sam reila. Prihvatam
88

operaciju.
Zagledao se u nju.
- Sigurna si?
Klimnula je glavom.
- Kada moe da se izvede?
- Razgovarau s hirurgom - rekao je. - Morae prvo sam da te pregleda. Posle
toga, pokuaemo da ti zakaemo to je pre mogue.
Gledao je neko vreme u vrata poto je izala, a onda je uzeo slualicu i pozvao
hirurga. Dok ga je ekao da doe do telefona, razmiljao je o njoj. U toj devojci bilo je
pokretake snage i oseanja nadmonosti. Imala je samo devetnaest godina i on je
slutio da je nije samo tatina naterala na sve ovo kao ostale njegove pacijente. Oni su
bili uglavnom stariji i eleli su da deluju mlae. Njene pobude su bile dublje od toga.
Ona je stvarala novi izgled s nekim ciljem u glavi. A koji je to cilj bio, on nije mogao da
zna. Ali ta god da je u pitanju, bilo je dovoljno snano da je natera da promeni itav
ivot.
Anri je otvorio vrata.
- Mesje vebel - poklonio se. - Molim vas, uite.
Johan je propustio Hajdi i uao.
- Draga, ovo je Anri - kazao je, predstavljajui ih jedno drugom. - Anri, moja
verenica, madmazel Majer.
Anri se poklonio.
- Enchante, madmazel. Felicitations.
- Hvala, Anri - rekla je Hajdi.
Batler se okrenuo Johanu.
- Sve kutije su u biblioteci. Doneli smo ih iz podruma. Naredio sam da vam se
raisti radni sto.
- Hvala ti - kazao je Johan. Moda e ono za im traga biti ovde. U dokumentima
kompanija nema pomena ni o emu to je pohranjeno u trezor banke.
Poli su za Anrijem ka biblioteci kada su zauli jedan glasi sa stepenica.
- ika Johane!
- Mein Schatzi! - U Johanovom glasu osetilo se istinsko oduevljenje kada se
okrenuo, a dete mu preko prostorije poletelo u naruje. - Mislio sam da si ve u krevetu
- kazao je poljubivi je u obraz.
- Dadilja mi je rekla da dolazi, pa sam te ekala - kazala je Loren. Okrenula se i
pogledala Hajdi. - Hoe li ona postati moja tetka?
Johan se nasmejao.
- Hoe.
- Veoma je lepa - ozbiljno je rekla Loren. - Kako se zove?
- Hajdi.
Dete je pogledalo u nju.
- Mogu li da te zovem tetka Hajdi?
Hajdi se nasmeila i pruila joj ruke.
- Naravno, draga. - Uzela je dete od Johana i vrsto je zagrlila. - I ti si jako lepa,
Loren.
- Lepo mirie - kazala je Loren. - Hoe li dolaziti kod mene u posetu?
- Ako bi ti to volela - odgovorila je Hajdi.
- Kada?
Hajdi se nasmejala.
- Kad god poeli.
89

- Odlino - reklo je dete. - Ovde sam jako usamljena otkako je anet otila u
kolu. - Okrenula se ka Johanu. - Kada se anet vraa?
- Za nekoliko nedelja.
- Koliko je to? Vie do dva dana?
- Vie od dva dana, duo - rekao je Johan.
- Oh. - Razoaranje je bilo oigledno. Okrenula se ponovo ka Hajdi. - anet je
moja velika sestra. Ponekad se igramo da mi je ona mama. Samo kobajagi. Mi
nemamo mamu.
Hajdi je utala. Morala je jako da se stegne da ne bi pustila suze koje su joj
navirale na oi. Jo vre je stegla dete dok je gledala u Johana.
- Moda bih ja mogla da te poseujem i da se igram s tobom dok ti se sestra ne
vrati.
- To bi bilo divno - reklo je dete. Onda je pogledala u Johana. - Mogu li da
pokaem tetki Hajdi moju sobu i igrake?
- Naravno da moe.
Loren je skliznula iz Hajdinog naruja, uzela je za ruku i povela do stepenita.
Johan je ostao za njima i posmatrao ih kako se penju, a onda je uao u biblioteku.
Tek posle sat vremena Johan se umorno podigao sa poda gde je kleei temeljno
pregledao svaku kutiju. Nita. Sve su to bile line stvari. Veinom odea. Nekoliko
toaletnih kompleta su etkama, eljevima, neto bezvredne biuterije. Cipele. Nije
bilo hartije, svezaka, dnevnika. Nita to bi ukazivalo da je Tanja imala igde ita
zabeleeno osim onog to je ve dobio iz trezora banke. Pozvonio je za poslugu.
Anri je uao.
- Oui, mesje?
- Zavrio sam s ovim. - Johan je pokazao na kutije. - Moete da ih vratite nazad.
Anri je klimnuo glavom.
- Da li bi mesje eleo jedno pie?
- To je dobra ideja - kazao je Johan. - Konjak, molim. Da li je moja verenica jo s
malom?
Anri se nasmeio.
- Jeste. Maloas sam proao pored njene sobe. Loren je prostrla sve igrake po
podu i njih dve sede i razgledaju ih. - Otiao je do bifea i vratio se sa konjakom. -Cest
triste, mesje - rekao je. - Detetu je potreban neko. A nema nikog.
Johan je otpio malo konjaka.
- ta je sa anet?
Anri je zavrteo glavom.
- To nije isto. Majka je majka. To je ono to joj treba. To je ono to ona stvarno
eli.
Johan je ozbiljno klimao glavom.
- Verujem da je tako.
- Moda e joj biti bolje kada stasa za kolu - rekao je batler.
- Moda. - Batler je izaao, a Johan je zamiljeno utonuo u fotelju. Otpio je gutljaj
konjaka. Odjednom mu je jedna slika iskoila pred oi. Njih dve kako stoje ispred
njega. Loren u Hajdinom naruju. Kako su bile sline. Obe plave, svetle koe i plavih
oiju. Skoro bi mogle da budu majka i erka. Zatresao je glavom. To zaista nije bilo
poteno. ivot se nekad grubo poigrava. Sve je uvek zapetljano.
Popio je pie i otiao uza stepenice do deje sobe. Njih dve su jo sedele na podu
okruene igrakama i plianim ivotinjama.
- ta se deava? - nasmeio se.
Hajdi ga je pogledala.
90

- Loren me je upoznala sa svojom menaerijom. Lavovi su joj omiljeni.

- Zato? - upitao je dete.
- Zato to ih je i mama oboavala - odgovorila je Loren i pruila odrpanog,
oigledno starog lavia. - Ovaj je mamin. anet mi je rekla da mi ga je mama
poklonila.
- Stvarno?
- Da - reklo je dete i pruilo mu ga. - Pipni ga. Jako je mekan.
Uzeo je lava i pomazio ga.
- Veoma je mekan.
- Obeala sam Loren da emo je odvesti na ruak u nedelju, a onda moemo da
provedemo popodne u zoolokom vrtu, gde e videti prave lavove - kazala je Hajdi.
- To bi bilo divno - radosno je uzviknulo dete.
- Da - rekao je Johan, mazei plianu ivotinju. Odjednom se zaustavio i zagledao
se u lavia. Uinilo mu se da je osetio neto u njemu. Stisnuo ga je. Tamo je zaista bilo
neeg. Polako je okretao igraku po rukama. Ispod meke olinjale dlake koja mu je
prekrivala stomak, napipao je niz vorova konca gde je lavi otvaran i ponovo zaiven.
- Izvinite me za sekund. - Otiao je u kupatilo i zatvorio vrata za sobom. Brzo je
uzeo depni noi i presekao konac, a onda prstima opipao unutranjost. Trenutak
kasnije, drao ga je u ruci. Mali klju od sefa, uvijen u pare papira. Na papiru, s jedne
strane, bile su ispisane veoma sitne brojke. S druge strane samo etiri rei.
vajcarska kreditna banka, eneva.
Odahnuo je. Tanja. Na svoj poseban nain ona je i dalje bila ovde. Polako je
spustio klju u dep i vratio se u spavau sobu. Stavio je lavia na krevet.
- Mislim da je vreme da spava - rekao je.
Loren je ustala i prila mu.
- Nee zaboraviti za nedelju kako je tetka Hajdi obeala?
- Neu, duo - rekao je sagnuvi se i poljubivi je. - Neemo zaboraviti.
Ona se okrenula ka Hajdi.
- Hoe li da me uuka, tetka-Hajdi? Kao to bi mama da je ovde.
Hajdi je pogledala u Johana. On je neprimetno klimnuo glavom.
- Naravno, duo - rekla je.
Johan se savio i poljubio Loren u obraz. Onda se ispravio.
- Saekau te dole. - Pre nego to je zatvorio vrata, okrenuo se i pogledao ih jo
jednom.
Loren je ve bila u krevetu, pokrivai preko njenih grudi. Pruila je ruke prema
Hajdi.
- Hoe li da mi ispria priu, tetka-Hajdi?
Paljivo je zatvorio vrata i siao niza stepenice. U biblioteci je sipao sebi jo jedan
konjak i lagano ga pijuckao. Prvi put za nekoliko dana pomislio je na anet. Ni rei
nije uo od nje otkako je otila na kliniku. Odjednom je shvatio da ona nita ne zna o
njegovom venanju. Duboko je uzdahnuo. Pozvae je sutra.
Hirurg je uao u njenu sobu i pogledao u je.
- Kako se oseate? - pitao je.
Pogledala ga je.
- ugavo.
Nasmeio se.
- Zabrinuo bih se kada biste se oseali drugaije. Prolo je tek tri dana. Hajde,
ustanite iz kreveta. Hou da vas pogledam.
Pruio joj je ruku da ustane. Poveo je preko sobe do velikog ogledala.
91

- Sada u vam ukloniti zavoje sa grudi i kukova. Neka vas ne brinu avovi i
modrice. To je uobiajena pojava i nestae nekoliko dana nakon uklanjanja konaca.
- Oi su mi i dalje crne i modre, a nos oteen - poalila se.
- I to je uobiajeno - kazao je. - Samo nastavite s ledenim oblogama svakih dva
sata. Modrice e nestati za dva do tri dana. Otok bi trebalo da splasne za nedelju dana.
Skinite spavaicu - rekao je i istovremeno dao znak bolniarki. Bolniarka je prila
nosei tacnu s instrumentima. Uzeo je makazice sa tacne kada je ona skinula
spavaicu. - Ne plaite se - rekao je. - Neu vas povrediti.
- Ne plaim se - rekla je dok se posmatrala u ogledalu. - Samo me zanima da
vidim kako izgledam.
- Ne znam koliko ete moi da primetite razliku - kazao je. - Jo je prerano. elim
samo da proverim avove i da vidim da li je sve u redu. - Presekao je zavoje ispod njene
leve ruke, a onda je lagano i paljivo poeo da ih odmotava.
Posmatrala je u ogledalu kako joj se pomaljaju grudi. I poslednji zavoj je skinut.
Dah joj je zastao. Grudi su joj izgledale runo, pokrivene crnim i plavim mrljama i
sasuenom krvlju.
- Ne uzbuujte se - kazao je brzo. - Izgledae bolje im ih oistim.
Brzo ih je istio vatom umoenom u alkohol. Za nekoliko trenutaka, sasuena krv
je nestala i sve to je ostalo bili su siuni unakrsni avovi. Odmakao se unazad i
zagledao je.
- Lepo - kazao je. - Zaceljuje bre nego to sam se nadao.
- Lepo? - Glas joj je zvuao ljutito. - Niste mi rekli da u imati avove oko
bradavica.
- Oko areola - kazao je. - Kada smo vam smanjili grudi, primetili smo da su
bradavice trcale previe u stranu. Ne bi izgledalo prirodno pa smo ih samo malo
podigli i pomerili na pravo mesto. Ali oiljaka nee biti, nestae u prirodnim naborima
areola.
utke je prouavala svoje grudi.
- Smem li da ih pipnem?
- Da - rekao je. - Ali neno.
Blago je prekrila grudi akama. Bile su manje, lake.
- Koja je to sada veliina?
- Trideset etiri B - odgovorio je. - Bili ste trideset osam C.
- A oiljci ispod grudi i pod pazuhom?
- Zacelie i nestati, takoe, u prirodnim prevojima vaeg tela.
- Koliko im je potrebno za to?
- Nekoliko meseci - kazao je. - Ali ve za nekoliko nedelja jedva ete ih
primeivati, a ako vam bude smetalo kako izgledaju, uvek moete s malo minke da ih
pokrijete.
Spustila je ruke uz telo i okrenula se da bi se ogledala sa strane. Polako je
klimala glavom. Izgledala je dobro. Delovala je mravije, gracioznije.
- U redu? - pitao je.
- U redu - odgovorila je.
Opet je uzeo makazice i presekao zavoje oko njenih bokova i zadnjice. Ovog puta
oekivala je modrice i sasuenu krv, pa nita nije govorila dok joj hirurg nije oistio
kou. Okrenula se i pogledala preko ramena u ogledalo. Zanemarila je liniju konca
koja je ila pregibom izmeu zadnjice i butina. Opet je klimnula glavom. Zadnjica joj je
bila manja, a istovremno i via i vra.
- Veliina? - pitala je.
- Trideset pet - kazao je. - A jo ste oteeni. Spustiete se na trideset etiri. Bili
92

ste skoro trideset devet.

Okrenula se ka njemu.
- Ovo je kao arolija.
Nasmeio se.
- Nije arolija. To je savremena hirurgija. Ali imali smo i veliku prednost.
- A to je? - pitala je.
- Vaa mladost - rekao je. - Obino kada radimo ovakve zahvate, pacijenti su nam
mnogo stariji i njihova tela nemaju tu sposobnost da zaceljuju i da se oporave kao to
to vama uspeva.
Posmatrala se u ogledalu.
- I svi oiljci e nestati?
- Nee nestati - ispravio je. - Ali bie neprimetni i za nekoliko meseci bie vam
potrebna lupa da biste ih nali.
- Drago mi je to sam se podvrgla ovome - kazala je.
- Milo mi je to ste zadovoljni - kazao je. - Sada u ponovo staviti zavoje da bismo
bili sigurni da se neete povrediti dok spavate. Mislim da emo za tri ili etiri dana
moi da izvadimo konce. I ne morate da leite, moete da se etate ako elite. Samo se
pobrinite da se ne savijate, poteete ili diete neto teko. - Dao je znak bolniarki koja
je prila s istom bolnikom spavaicom. Pomogla joj je daje odene i ispratila je do
kreveta. - Videemo se krajem nedelje.
Telefon je zazvonio dok je doktor izlazio. Digla je slualicu.
- Halo.
- anet? - Prepoznala je Johanov glas.
- Johane! - uzviknula je. Bio je to prvi poziv koji je dobila otkako je stigla na
kliniku. - Odakle se javlja?
- Iz eneve - kazao je.
- ta radi tamo?
Nasmejao se.
- Provodim medeni mesec.
- Ne mogu da verujem - kazala je.
- Istina je - potvrdio je. - Sea li se ta si mi kazala jednom u firmi? Odluio sam
da posluam tvoj savet.
- To je divno - rekla je. - Da li poznajem mladu?
- Ne - kazao je. - Ali sam nestrpljiv da se upoznate. Mislio sam da bismo mogli da
se provozamo do tebe.
- Oh, ne - brzo je rekla. - Ne elim da me prvi put vidi ovde. Usred tretmana sam.
- Jesi li dobro? - upitao je. - Glas ti udno zvui.
- Nos mi je zapuen - rekla je. - Ali dobro sam, zaista. Priaj mi o svojoj eni.
- Ona je Amerikanka. Lepa je. Znam da ete se dopasti jedna drugoj. ta jo da ti
kaem?
- Da li je ve dugo poznaje?
- Tri godine - rekla je.
- Johane, veoma se radujem zbog tebe - rekla je. - estitam i ne mogu da doekam
da je upoznam. Zaista to mislim i upoznau je im doem kui.
- Kada e to biti? - pitao je.
- Ostajem ovde malo due nego to sam planirala - rekla je. - Otprilike jo mesec
dana.
utao je zakratko.
- teta. Nedostaje Loren. Veoma je usamljena u onoj kuerini.

93

- Tu nema leka - rekla je. - ak i kad sam kod kue, ne viamo se tako esto.
Obino je ve u krevetu kada ja stignem.
- Hajdi i ja smo je vodili u zooloki vrt prole nedelje - rekao je. - Hajdi je oboava.
Moda bismo mogli da joj malo pravimo drutvo dok se ti ne vrati.
- To bi bilo divno - kazala je. - Molim te, zahvali se eni u moje ime.
- Nema na emu - rekao je. - Ne mogu da doekam da te vidim, da vidim kako
izgleda.
Zasmejala se.
- Mislim da e se iznenaditi. Ali to moe da eka. Pa ti si ionako na medenom
mesecu.
Smejao se i on.
- Tako je.
- Ljubim i tebe i tvoju enu - rekla je. - Jedva ekam da vas oboje vidim u Parizu.
Polako je spustila slualicu. Johan se oenio. Zaudo, bilo joj je teko da poveruje
u to.

94

2
ak je u vreme ruka sedeo za svojim uobiajenim stolom u uglu do zida ispred
hotela Rele Plaza. Obino je tu sedeo i pijuckao belo vino, naizgled nezainteresovano
posmatrajui ljude koji su ulazili ili izlazili iz restorana, ali danas su na stolu pred
njim leali otvoreni Internenal herald tribjun i Vog i on ih je paljivo prouavao.
Revije su zavrene i doneta je presuda. Iv Sen Loran. to se tie tampe, nije bilo
nikog drugog. ak i fotografije mladog amerikog predsednikog kandidata i njegove
ene kako stoje ispred Jelisejske palate nisu privlaile toliku panju.
Bilo je to pre neto vie od etiri godine kada ga je Miel de Brunhof, urednik
francuskog izdanja Voga, zamolio da pronae mesto kod ikija za mladia koji je iveo
s njim i pohaao Academie de Couture (Modna akademija, prim. prev.). Ali poto je
video mladieve crtee i skice, iki nije eleo da ga primi. Nije imao vremena za
rasipanje na amatere i sanjare, a potrajalo bi isuvie dugo da ga naui zanatskoj
strani posla.
ak i posle toga odneo je kreacije Johanu nagovarajui ga da ubedi ikija da
promeni miljenje, a ako ne uspe da ga ubedi, da otvori jo jedan mali salon koji bi
iskazivao moderniji, mladalakiji pristup modi. Johan ih je pregledao, ali je odmahnuo
glavom. Ve su dovoljno novca gubili u poslu s modom, nije im bilo potrebno da krenu
u jo jedan posao koji bi im poveao gubitke. Nevoljno je ponovo odneo crtee De
Brunhofu. Mesec dana kasnije mladi se obreo kod Diora. Skoro istog trenutka
mladievo ime poelo je da se pojavljuje u brojnim napisima i lancima u Vogu, a
ostalo je ve poznato. Dior je doiveo srani udar i Marsel Busak je postavio mladia za
kreatora modne Kue Dior.
ak je zurio u asopis. Samo da mu se De Brunhof obratio godinu dana ranije,
dok je Tanja jo bila iva. Ona bi ga prigrlila. ak bi se otarasila ikija da je to bio
jedini nain. Uvek neko veliko da je. Ali nje vie nije bilo, a Johanov pristup poslu bio
je okrenut pre finansijskoj dobiti nego umetnikom konceptu.
Ali moda jo nije kasno. Bila je to Sen Loranova poslednja revija pre nego to e
otii u armiju na obavezno odsluenje vojnog roka. Dve godine. Busak nee eleti da
modna Kua Dior tapka u mestu samo zbog toga. Ne moe da dozvoli da se izgubi
zalet koji je postignut. Pominjana su mnoga imena kada se govorilo o moguem Sen
Loranovom nasledniku, ali on je ve znao ko e to biti. Kreator koji je vodio njihovu
modnu kuu u Londonu - Mark Boan. On nije Sen Loran, ali je isto tako talentovan i
poseban na svoj nain, i veoma jak. U momentu kada se Sen Loran vrati iz armije,
Boan e biti tako uanen u ,,Dioru da e biti potrebna nuklearna bomba da ga odatle
izbaci. A onda e Sen Loran biti prinuen da potrai novu modnu kuu. Ovog puta ak
nije imao nameru da ga ispusti iz ruku. ak i ako bi to znailo da on sam mora da se
rastri i pronae novac za osnivanje nove modne kue.
Pijuckao je polako svoj kir (koktel od belog vina i likera od crne ribizle, prim.
prev.) i lenjo dalje okretao stranice asopisa. Njegov primerak je, kao i obino, bio
predizdanje; na kioscima e se za iru italaku publiku pojaviti tek sledee nedelje.
Uvek je smatrao da je vano da detaljno proui svaki asopis tako to bi itao i
reklame, a ne samo lanke. Na odreeni nain reklame su bile ak i vanije jer su
otkrivale pravac kojirr su kretale razliite modne kue. Proavi skoro polovinu
asopisa, iznenada se zaustavio. Zurio je u njega u nekoj vrsti oka, a njegov mozak je
odbijao da poveruje oima.
Cele dve strane zauzimala je fotografija u boji prelepe obnaene devojke koja je
leala na boku, licem prema fotografskom aparatu, i gledala u svoju ruku na kojoj je
blistao veliki dijamantski prsten u obliku srca. Masnim slovima preko obe strane
protezao se natpis: Jednostavni dijamant je sve to lepa ena treba da nosi. A zatim
95

sitnim slovima, u uglu na drugoj strani ispod fotografije, tekst: anet Mari de la Bovil
nosi model Harija Vinstona.
- Merde! - Usne su mu se pokretale bez glasa. Bio je besan. Vie na sebe nego na
fotografiju. Uz sve svoje veze, trebalo je da sazna za ovo pre nego to se dogodilo. Ali
na neki nain, ona se pobrinula da se to sakrije od njega. A onda je shvatio duhovitu
stranu ovoga i poeo da se osmehuje. Paljivo je razgledao fotografiju. Nikada nije
lepe izgledala. Dao je znak konobaru.
- Jo jedan kir, gospodine?
- Ne - rekao je. - Popiu viski. Sa puno leda. - Sklopio je asopis. Neka za trenutak
ide do avola i Iv Sen Loran. Ova fotografija e biti glavna tema u Parizu sledee
sezone. Konobar je spustio viski pred njega i on je otpio veliki gutljaj. Mozak mu je ve
grozniavo radio na tome kako da iz toga izvue korist.
Johan je pogledao u asopis, a onda se zavalio u stolicu.
- Sasvim zaprepaujue - rekao je. - ta misli zato je to uinila?
ak se nasmejao.
- Zato to je mudrija od nas obojice. Eto zato. Nasledila je od majke mnogo vie
nego to smo mislili.
- I dalje ne razumem - kazao je Johan.
- Stil. Jednom slikom je uspela da stvori stil. Neto to iki nije bio u stanju pet
godina da uradi za nas. Dan posle pojavljivanja ovog asopisa na ulicama, ona e
postati nova kraljica mladog parikog visokog drutva. Svi e se polomiti pokuavajui
da budu kao ona. Sve to bude uradila, sve to bude obukla, sve to bude kazala bie
zakon.
- Kako e to nama koristiti? - pitao je Johan.
- To je potpuno novo trite. A mi emo na njemu biti prvi - odgovorio je ak. Neemo se boriti, kao to smo morali sa ikijem, pokuavajui da prodremo na trite
na kojem smo zapravo samo skupljali mrvice sa trpeza drugih kreatora. Moraemo da
pokrenemo sasvim novu liniju sa sasvim novim konceptom.
- A ta emo sa naim ulaganjem u ikija?
- Prekinuemo ga - rekao je ak. - Gotovo. Nikada nita nismo zaradili s njim, ne
iba se mrtav konj.
- Ali Tanja je smatrala...
ak ga je prekinuo.
- Tanja je mrtva. anet je tu. Da je Tanja iva, bila bi prva koja bi se sloila sa
mnom.
Johan je utao trenutak.
- Da li si razgovarao sa anet?
- Jo nisam. eleo sam prvo s tobom da razgovaram.
- To znai da emo otpisati pedeset miliona franaka - rekao je Johan. - Sad je
polovina novca njena, to znai da je toliki i njen deo u odluivanju. Ja sam odgovoran
samo za Lorenin deo i kao opunomoenik ne smem da prihvatim toliki gubitak za moju
tienicu.
- Na kraju e sve biti izgubljeno. iki nikada nee uspeti. Pruili smo mu svaku
moguu priliku.
- Ne znam - kazao je Johan. - Ne snalazim se u ovom delu posla. Nikada ga nisam
sasvim razumeo. Tu nita nema smisla. Kao da niko ne zna ta e se prodavati. Posao
s vinom je neto drugo. Proizvodi toliko, prodaje toliko, uvek zna ta e se desiti.
ak i kompanija parfema ima pouzdano trite. Ne ba veliko, ali uvek moe da
izrauna ta e se desiti. U modi, nita. Potroi itavo bogatstvo kreirajui neku
96

modnu liniju, prikae je, reklamira je. Dva dana kasnije sve ode u propast i ne uspe
ni uzorke da razdeli. ao mi je to smo ikada zapoinjali to, ali Tanja nije htela da me
slua. Imala je svoje ideje.
- Zato ne porazgovara sa anet? - pitao je ak. - Moda i ona ima neke ideje.
Johan ga je posmatrao.
- Zaista to misli?
ak je klimnuo glavom.
- Poinjem da upoznajem tu damu. Ona nikada nita ne radi bez odreenog cilja.
Johan je zurio u asopis na svom pisaem stolu poto je ak napustio kancelariju.
Ova anet koja ga je zavodljivo posmatrala sa fotografije bila je sasvim drugaija
devojka od one koja mu je tri godine ranije saoptila da namerava da promeni svoj
izgled. Ali nije promenila samo izgled. Jo neto se dogodilo.
Kod one druge anet bilo je i dalje neeg detinjeg, neke prefinjene naivnosti.
Naivnost je nestala. Ovo je bila ena, svesna sebe, svog tela, svojih potreba, svojih
nagona, svojih ambicija. Ali njen izgled potpuno je prikrivao njenu sraunatost. Ono
to je izlazilo na povrinu bila je njena enstvenost; a, opet, od frizure njene
crvenkastosmee kose do skoro metalik-ruiastih noktiju na nogama, predstavljala je
olienje jedne moderne linosti, line crte su se izgubile u optem izgledu.
Pojavila se u kancelariji posle skoro pet meseci odsustvovanja. A onda je niko nije
prepoznao; ak je i Johanova sekretarica, koja je poznavala godinama, upitala za ime
kada je htela da ue u njegovu kancelariju, a zaprepaenje je bilo oigledno i u
sekretariinom glasu kada ju je telefonom najavila.
Seao se kako je pogledao sedei za stolom i nastavio da zuri u nju. Veoma mirno
je stajala jedan trenutak, a zatim se polako okrenula oko sebe, onda ga pogledala s
osmehom.
- Pa, Johane, ta misli?
utao je, a onda je ustao i poljubio je u oba obraza.
- Prelepa si - iskreno je rekao. - Ali da li te ja poznajem?
- Ne znam - rekla je napola osmehnuta. - A, opet, ne znam di li sama sebe
poznajem. Morau to da otkrijem.
Vratio se za sto i seo.
- Kada namerava da se vrati na posao?
- Ne nameravam - odvratila je. - Moram jo mnogo toga da otkrijem. O sebi. I o
naem poslu. A mislim da u vie nauiti ako budem radila na nekom drugom mestu
neko vreme.
Pomislio je na sto hiljada zlatnih lujeva u banci u vajcarskoj i o zapisu koji je
Tanja ostavila u jednom od sefova.

Dragi Johane,
Jedna treina je tvoja jer si voleo Volfganga isto koliko i ja. Ostatak ti poveravam za anet
i Loren da ga koristi samo u sluaju preke potrebe. Volim te i verujem ti i izvinjavam se to te
ovim dodatno optereujem. Budi dobar prema njima, prijatelju moj, zato to, na kraju, moja deca,
kao ni ja, nemamo nikog drugog.
Tanja
Pogledao je anet koja je i dalje stajala ispred njegovog stola. Prva pomisao mu je
bila da joj sve kae, zato joj je i telefonirao iz trezora banke u vajcarskoj. Ali ona nije
bila spremna da se vidi s njim na klinici. Tek sada je shvatio zato. Ali moda je tako i
bilo najbolje. Nije iskrsla nikakva potreba kakvu je Tanja pominjala. A anet je imala
97

sopstvenu zamisao o pravcu kojim eli da krene.

- ta e onda da radi? - pitao je.
- Ve sam uradila - odvratila je. - Dobila sam posao manekena kod Iva Sen
Lorana.
To ime mu je odnekud bilo poznato, ali nije znao gde da ga smesti.
- Ko je on?
- Novi kreator kod Diora. Preuzeo je kuu kada je Dior umro i ve radi na svojoj
prvoj kolekciji. Smatra da sam ja tip kakav mu je potreban.
- Dobro - rekao je. Onda se iznenada nasmejao. - Onda je ba dobro to nisam
dopustio aku da ode.
- Bio si u pravu - rekla je. - Sada znam da nikada ne bih tako dobro radila njegov
posao kao on. Osim toga, elim neto drugo.
- ta to? - pitao je.
- Ono to je moja majka elela. Svoju modnu kuu. Ali za to je potrebno vreme.
Jo nisam spremna. - Koraknula je ka njegovom stolu i podigla uramljenu sliku
naopako. Onda je okrenula ka sebi. - Tvoja ena?
- Da. Hajdi.
- Ljupka je - rekla je i dalje drei fotografiju. - Kada u je upoznati?
- Veeras za veerom, ako hoe?
Klimnula je glavom, vraajui sliku na sto.
- Kod kue, u osam sati. Kazau Anriju da spremi neto posebno.
- Doi emo.
- Rei u Loren da vas saeka. Oboava tvoju enu. Samo o njoj pria.
Johan se nasmeio.
- Hajdi je jako voli.
anet je uzvratila osmehom.
- Ti si srean ovek. Mora da je divna ena. Deca imaju najotriji instinkt. Oni su
kao ivotinje. Oni nanjue dobro i loe. A ako je Loren voli, ona ne moe a da ne bude
dobra.
To je bilo pre vie od dve godine. Od tada je dolo i do drugih promena. est
meseci poto se anet vratila iz vajcarske, Hajdi mu je predloila da Loren pree da
ivi kod njih.
- Ne znam - zamiljeno je rekao.
- Zato da ne? - pitala je Hajdi. - ivi u toj kuerini gotovo sama. Retko via
sestru, samo poslugu. Potrebno joj je vie od toga. Ima pravo na vie od toga. Tako je
lepa, topla, puna ljubavi, a nema koga da voli.
- A ti misli da joj anet nije dovoljna?
- Ti nisi glup, Johane - rekla je Hajdi pomalo ljutita. - Zna ti dobro. anet je
previe zauzeta sopstvenim ivotom. Nema vremena za dete, ak i da hoe.
Zagledao se u Hajdi.
- Ne svia ti se anet, zar ne?
Hajdi nije odmah odgovorila.
- To nema nikakve veze s mojim predlogom. Nema veze da li se ona meni svia ili
ne. Brinem se za Loren.
- A ta e biti ako budemo imali svoje dete? - upitao je Johan.
- To nita ne bi menjalo. I dalje bih elela da Loren pruim dom. Volim je i ona
voli mene.
utao je trenutak.
- Ukoliko doe kod nas, znai da ne moemo da se odselimo za Ameriku tako brzo
kako smo planirali.
98

- Znam, bilo da ona doe kod nas ili ne, moramo da ostanemo ovde. Ovde je tvoj
posao, ovde su tvoje odgovornosti. Tako da to nema nikakve veze.
Klimnuo je glavom.
- U redu. Sutra u razgovarati sa anet.
Kada je razgovarao sa anet, uinilo mu se da je osetio izvesno olakanje kod nje.
Hajdi je nala vei stan u Bulonjskoj umi i dva meseca kasnije Loren je prela kod
njih. Prvo to je Hajdi uinila bilo je da otpusti dadilju i sama preuzme staranje o
detetu. I bila je u pravu. Loren je procvetala, tamne senke su nestale iz njenih oiju i
sada je uvek bila raspoloena i nasmejana.
Te veeri je poneo kui onaj primerak asopisa i posle veere pokazao je Hajdi
reklamu. Gledala je jedan trenutak, a onda je pogledala u njega.
- Prelepa je.
- ak kae da je vreme da pokrenemo celu modnu liniju prema njoj - kazao je.
- ta ona kae? - pitala je Hajdi.
- Jo nisam razgovarao s njom.
- ta misli?
- To je rizino - odgovorio je. - Nita ne zaraujemo sa ikijem. Ali, s druge
strane, i ne gubimo. ak misli da je iki iskoristio sve mogunosti i ubeen je da
nikada nee uspeti. Ali ja nisam siguran. Ovo je kockanje sa sto miliona franaka i ako
izgubimo, opasno u otetiti nasledstvo ove malecke.
- ta je sa anet?
- Zapravo, ja vie nisam odgovoran za njen deo. Sada je punoletna i moe sama da
odluuje.
- Ali ona je sve ostavila tebi, zar ne?
Klimnuo je glavom.
- Pitam se zato? - rekla je.
- Ne znam - odvratio je. - Poznata su joj njena prava.
- Ako preuzme svoje poslove, moemo li onda da odemo u Sjedinjene Drave kao
to smo planirali?
- Moda - rekao je - ako bih mogao da izdejstvujem odgovarajue garancije za
Loren, tako da ona bude zatiena ako se neto desi.
- Moj otac je pominjao da razmilja o penziji. eleo bi da ti ode tamo i proui
njegov posao. Smatra da bi ti dobro radio tamo.
- On preteruje - kazao je Johan. - Osim toga, eli da mu se erka vrati kui.
- Moda - rekla je. - Ali ja ipak mislim da je otac u pravu. Ti bi dobro radio u
Americi. - Zastala je za trenutak. - Da li misli da bi, ako mi poemo, i Loren mogla da
krene s nama?
- Mogue. Ja sam joj i dalje zakoniti staratelj a, ukoliko niko ne bi uloio prigovor,
ne bi bilo nikakvih smetnji.
- anet je jedina koja bi mogla da uloi prigovor - rekla je Hajdi.
- Mogue je da bi Moris mogao neto da potegne. Ne znam. Zvanino on joj je otac.
Da li je to odista, to nije presudno.
- Moris ne mari za to - rekla je.
- Ako mu sine da tu moe da bude nekog novca, onda bi ga bilo briga. - Pogledao
je. - Ali mi smo daleko otili, zar ne? Nita se jo nije desilo.
Pogledala je fotografiju.
- Moda i nismo tako daleko - zamiljeno je rekla. - anet ne bi uinila tako neto
ukoliko nema vei cilj u glavi.
Nasmejao se.
- I ak tako razmilja.
99

- ak je u pravu - rekla je. Ponovo je pogledala fotografiju. - ta misli koliki je taj

dijamant na njenoj ruci?
- Nemam pojma - rekao je.
- Mora da je najmanje trideset karata. - Pogledala je u njega. - Svaka devojka
koja pozira obnaena s dijamantom od trideset karata mora da ima velike ciljeve.
Zajapurena od uzbuenja, Luiz je sila u manekensku garderobu koja se nalazila
uza sam atelje. Otila je pravo do anet, koja je sedela ispred toaletnog stola i
minkala oi za to vee.
- Matori je besan - rekla je. - Upravo je video tvoju fotografiju.
anet ju je pogledala u ogledalu. Plavua je bila skoro bez daha.
- Verovatno se napalio - rekla je.
- Bila sam u Ivovoj kancelariji - rekla je Luiz. - A on je uleteo urlajui. Hodao je
gore-dole ispred Ivovog radnog stola i vikao da je za sve to on kriv, kako ti je dozvolio
da to uradi? Cela ta stvar je bila poniavajua za Kuu Dior, za celu modnu
umetnost, za celu industriju.
- ta je Iv rekao?
- Nita - odgovorila je Luiz. - Samo je posmatrao fotografiju i smekao se.
anet se nasmejala.
- Mislim da njega uopte nije briga. Zna da odlazi u vojsku i zna da e ga Busak
prevariti na ovaj ili onaj nain.
- Ali ta e ti da radi? - pitala je Luiz. - Iv odlazi sledee nedelje, matori e te
otpustiti.
- Ne, nee - odvratila je anet. - Ve sam uruila otkaz. Ovo mi je poslednja
nedelja ovde. U petak, posle Ivove oprotajne zabave, odlazim i nikada se neu vratiti.
Luiz je zinula od iznenaenja.
- Ne?
- Da.
Plavua ju je posmatrala.
- Misli da Iv ve zna za to?
- Ako i ne zna, saznae - odgovorila je anet. - Pismo sam dala kadrovskoj slubi
u ponedeljak. To je bilo pre dva dana.
- Ima li drugi posao?
anet je zatresla glavom.
- Ne.
- ta e onda da radi?
- Prvo, pojeu jedan poten obrok ne razmiljajui o teini. Dobro sam zagledala
tu sliku i nalazim da su mi bedra previe koata. Kilogram vie nee smetati. Onda
odlazim na odmor. Moda u otii u Sjedinjene Drave na nekoliko nedelja. Nikada
nisam tamo bila. - Zavrila je sa minkanjem i ustala. - Moram da beim. Pozvana sam
na jedan koktel.
Luiz je pogledala sa zaviu.
- Ba ima sree, anet.
- Zato to kae? - pitala je anet.
- Moe da radi ta hoe - rekla je Luiz. - A ja moram da ostanem i trpim sva
sranja. Ve su mi zakazali za petak sastanak s kupcem iz Teksasa. epae me i drati
verovatno celo vee i kada odem u njegov hotel, bie previe pijan da se tuca, pa u
morati dole da ga obraujem da bi bio zadovoljan.
anet se nasmejala.
- Pa ta? Da li bi se radije tucala s njim?
100

- Bilo bi lepo, za promenu - rekla je Luiz. - Ali jedino to svaki od njih eli jeste da
mu popuim.
- C'est la vie - kazala je anet.
- Ti moe to da kae - rekla je Luiz. - Ti si bogata.
anet je zastala i pogledala je zamiljeno za trenutak.
- Tano. Bogata sam. - Onda se sagnula i poljubila prijateljicu u usta. - A i ti si,
Luiz. Na svoj nain.
Luiz je u tiini posmatrala kako anet odlazi ka vratima.
-Bon soir, anet.
anet joj se nasmeila s vrata.
- Ciao, malena. - Iz nekog udnog razloga, niz Luizine obraze su se kotrljale suze.
Polako je poela da skida minku.
Parkirala je svoj ,,mini ispred sive stambene zgrade na II Sen Luju, okrenute ka
Seni. Pritisnula je zvono na vratima.
Stari nastojnik se dovukao do vrata, odkrinuo ih i provirio napolje.
- Madam?
- Traim mesje Fajara.
Smrknuo je neodobravajui dok je otvarao vrata malo vie.
- Na vrhu zgrade - rekao je pokazujui prema stepenitu.
- ta je s liftom? - pitala je.
Slegnuo je ramenima.
- Cest mort.
- Merde - kazala je i poela da se penje na esti sprat. Na poslednjem spratu bila
su samo jedna vrata. Pritisnula je zvonce. ula je kako melodija zvona odjekuje u
stanu.
Vrata su se otvorila i jedan mladi se pojavio na njima, raupane plave kose,
majice i farmerki upadljivo pripijenih uz telo. Pogledao je bezizraajnim oima.
- Zdravo, anet - rekao je na engleskom.
- Marione - odgovorila je, a pogled joj je pao na veliku guku u njegovim
farmerkama.
Odmaknuo se i propustio je u stan, zatim zatvorio vrata za sobom.
- Kupila bi? - iscerio se.
- Ne - rekla je. - Samo sam radoznala. Je li sve to tvoje ili je to est maramica?
Nasmejao se.
- Sve je to moje. Hoe li da pipne da se uveri?
- Ne, hvala - rekla je i sama se nasmejavi. - Verujem ti. -Pogledala je po stanu.
Dnevna soba je bila prazna. - Da li je Filip ve stigao kui?
- Kod kue je od ruka - kazao je Marlon. - Nije jeo. Samo je otiao u svoju sobu i
otada nije izlazio iz nje. - U glasu mu se javila izvesna doza zabrinutosti. - Da li je sve
u redu? Nije izgubio posao, zar ne?
- Otkud ti to pada na pamet?
- Pitao sam ga da kupi klima-ureaj za spavau sobu. Sunce nepodnoljivo greje
krov. Naljutio se i odbrusio mi da ne moemo to sebi da priutimo, da nee biti para ni
za ta, da emo biti sreni ako budemo imali ta da jedemo.
Pogledala ga je.
- A kad bi to bilo tano, ta bi ti radio?
- Poeo bi da se pakujem - rekao je muklim glasom. - Nisam doao u Pariz da bih
zavrio na istom oku na ulici koji sam ostavio u Los Anelesu.
Neno mu se osmehnula i zatresla glavom.
101

- Ti si stvarno kurva, zar ne?

- Nikada se nisam pravio da sam neto drugo - kazao je ukrtajui pogled s
njenim. - A i prilino dobro se tucam.
Nasmejala se.
- U to ne sumnjam. Ali nita se nije znaajno izmenilo da bi razmiljao o tome.
Nego, reci mi, gde je spavaa soba?
Pokazao joj je rukom vrata na drugom kraju dnevne sobe i otpratio je do njih.
Okrenula se i pogledala ga kada je podigla ruku da zakuca na vrata.
- Reci mi - kazala je. - Da li se stvarno zove Marlon?
Nasmejao se.
- Ne. Uzeo sam to ime po filmskom glumcu. Momcima se vie ono svia nego Sem.
I ona se nasmejala i tiho pokucala na vrata.
Iz sobe se zauo priguen glas.
- Ko je to?
- anet - rekla je. - Imali smo zakazano pie, sea li se?
- Odlazi - Filip je uzvratio iz sobe. - Ne oseam se dobro.
Bacila je pogled na Marlona, slegnula ramenima, a onda otvorila vrata i ula u
spavau sobu. Zastala je za trenutak. Filip je bio opruen na krevetu, jo obuen.
Zatvorila je vrata i prila mu.
- Rekao sam ti da ode - promrmljao je i ne gledajui je. Stala je uz krevet i
posmatrala ga.
- Koji ti je avo?
- On me ne voli. Niko me ne voli. - Filip i dalje nije dizao glavu sa jastuka.
- Ne budi blesav - rekla je. - Zna da te Marlon voli.
Iznenada je seo; suze su topile makaru sa njegovih trepavica slivajui je niz
obraze.
- Znam da me Marlon voli - uzbueno je rekao. - Ne govorim o njemu. Mislim na
Iva. Pokuao sam da razgovaram s njim o tome ta bih ja tamo radio dok je on u vojsci,
a on nije naao za shodno ni da mi odgovori. Imao je dovoljno svojih problema. A
Busak me mrzi, nikada mi nee pruiti priliku da zamenim Iva. Dovee Marka iz
Londona. Znam to, jednostavno znam. A onda sam gotov.
- Zato? - upitala je. - Mark deluje kao pametan ovek.
- Sea li se svae koju sam imao s njim prole godine kada sam otiao da mu
pomognem oko londonske kolekcije? Kazao je da nikada neu razumeti izmene koje
treba napraviti prema britanskom ukusu i figuri. On me mrzi. Gotov sam.
utala je trenutak.
- U pravu si - kazala je, okrenula se i pola ka vratima. - Zato sam i htela da se
naemo i popijemo neto. Ja te ne mrzim. Ja te volim. Mislim da si ti genije. Vei
genije od bilo koga od njih - od Iva ili Marka. I verujem u tebe. - Naprasno je izala iz
sobe i zatvorila vrata za sobom.
Marlon je stajao tamo.
- Kako je?
- U redu je - kazala je, otvorila tanu i izvadila dve novanice od petsto franaka.
Stavila mu ih je u ruku. - Sada radi za mene. Sve to mu budem rekla ti e da
podri kao najbolju ideju za koju si ikada uo.
Novac je nestao ispod njegovog kaia.
- Razumem.
Klimnula je glavom.
- Dobro. Ipak e dobiti svoj klima-ureaj. Moda emo dodati i automobil pride.
On se nasmeio.
102

- Ja sam skroman ovek.

Vrata iza njih su se otvorila. Filip je izaao. Bio je umiven, bez tragova makare i
oeljane kose.
- Stvarno si mislila ono to si rekla? - Nije mogao da sakrije zadovoljstvo u glasu.
Njen vrst pogled je presreo njegov.
- Ne bih to rekla da nisam tako mislila.
Klimnuo je glavom.
- Ima neto na umu?
- Da. Hoe li da porazgovaramo o tome?
- Uvek sam spreman da sluam - rekao je. Pogledao je u Marlona. - Gladan sam.
Da li bi mogao da mi spremi neto za jelo?
- Sendvie sa unkom i sirom? Jaja sa unkom? - pitao je Marlon.
- Jedan sendvi. I flau piva. - Pogledao je u anet. - Hoe li ti neto?
- Ja u pivo - rekla je.
- Evo stie - kazao je Marlon i izgubio se u pravcu kuhinje.
Filip je poveo anet do malog stola blizu prozora. Seli su i zagledali se u turistiki
brodi koji je plovio Senom.
- Ima jedan od najlepih pogleda u Parizu - kazala je.
- Zar ne? - ivo je rekao. - Jednostavno ga oboavam. teta to nije dovoljno toplo
da sednemo na terasu. Onda je stvarno divno.
Nasmeila se.
- Vredi popeti se peke na esti sprat.
- ao mi je - rekao je. - Trebalo je da poprave lift jo prole nedelje.
- Deava se - rekla je. Pogledala ga je preko stola. - U petak naputam Dior.
- Ali ti si Ivov omiljeni maneken - uzviknuo je Filip.
- On tamo vie nee biti, zar ne? - Nije saekala njegov odgovor. - Osim toga,
dosadilo mi je. Hou da radim neto drugo. Ne svia mi se da budem manekenka.
Marlon se vratio, spustio sendvi ispred Filipa, stavio tri ae piva na sto, a zatim
privukao stolicu i seo s njima. Filip je uzeo zalogaj sendvia.
- Ovo je divno, dragi - kazao je Marlonu. - Ba prava mera senfa. - Ponovo se
obratio anet. - ta namerava da radi? - upitao je izmeu dva zalogaja.
- Hou sopstvenu modnu kuu - odgovorila je.
Zagledao se u nju.
- Ali ve ima jednu sa ikijem - primetio je.
- Ona nije moja - odvratila je. - Nju su pokrenuli pre nego to sam ja imala ita s
tim. I to je bilo jue. elim neto za danas.
- ta e onda biti sa ikijem?
- Otii e - bezlino je rekla. - Kua ostaje i dau joj svoje ime. Nije da neto
nedostaje imenu moje majke, Tanja, ali to se previe poistovetilo s prolou. Nisam
zainteresovana za jueranju modu. Samo za sutranju.
Zagrizao je jo jednom sendvi.
- Gde se ja uklapam u sve to?
- Ti si moj Sen Loran, ja sam tvoj Busak.
utao je trenutak.
- Zato sama ne kreira? Video sam neke od tvojih skica u modnoj koli. Bile su
veoma dobre.
Otpila je malo piva.
- Veoma su dobre. Ali nisu savrene. Ono to meni treba jeste crta genijalnosti. A
to ti ima.
Bacila je pogled na Marlona, a on je odmah prihvatio repliku.
103

- Jo nisam uo ovako briljantnu ideju! - njegova gluma bi mogla da mu opravda

ime. - Shvata li ta ovo znai, Filipe? Imae svoje ime, svoj identitet. Nee morati ni
pred kim da puzi.
- Zaista to misli? - pitao je Filip.
- Zna da mislim - Marlon je bio uverljiv. - Zar ti nisam uvek govorio da ima vie
talenta u malom prstu nego svi oni momci zajedno.
Filip je temeljno vakao ostatak sendvia. Pogledao je anetu.
- A ta ako ne bude mogla da se otarasi ikija?
- Otarasiu ga se. Ne brini za to - rekla je. - Ono to hou da znam jeste da li si
zainteresovan ili ne.
Filip je ponovo razmislio.
- To bi zavisilo od mnogo ega. Novca, poloaja, slobode izraavanja sopstvenih
ideja.
- Sve to moemo da se dogovorimo - odvratila je.
- Meni zvui fantastino - ubacio je Marlon.
Filip ga je pogledao, a onda se ponovo okrenuo ka anet.
- Zainteresovan sam - kazao je, a zatim hitro dodao - ali, naravno, moraemo jo
da razgovaramo da bismo bili sigurni da smo sve utanaili. bosnaunited
- Naravno - rekla je. - Ali sve e biti kako treba... na tvoje zadovoljstvo, sigurna
sam.
- To je sjajno! - ivahno je priskoio Marlon. Podigao je au s pivom. - Da
nazdravimo! Za Filipa Fajara, za anet Mari de la Bovil!
- Pivom? - Filipov glas je delovao zapanjeno. - Donesi onu flau Kristal
ampanjca iz friidera.
Popela je ,,mini na trotoar ispred svoje kue, zakljuala ga i ustrala uza
stepenice do ulaznih vrata. Kao i obino, vrata su se otvorila im je stigla do njih.
- Bon soir, Anri - kazala je dok je ulazila.
- Bon soir, madam - rekao je utivo.
Pola je ka stepenicama. Oseala se umorno i satrveno. Kada puna tople vode
umanjie joj napetost. Bilo je veoma vano da Filip eli da krene s njom. On je inio
kamen temeljac njenog plana - bez njega bi morala kroz sve sama da proe, a
mogunost da propadne bila bi prevelika. A i bio joj je potreban neko ko e biti deurni
krivac, tako da njen ugled ostane neokrnjen. Jednom kada stekne poloaj, moi e
uvek da pronae drugog kreatora ako Filip ne bude uspean.
- Bilo je mnogo telefonskih poziva, madam - kazao je Anri.
Zastala je u podnoju stepenita.
- Preneete mi ko je zvao u mojoj sobi - kazala je. - Pozabaviu se njima posle
kupanja.
- Da li e madam veerati? - upitao je utivo.
Razmislila je za trenutak, a onda klimnula glavom.
- Da, kao i obino. Ali veeras u samo jedan jagnjei kotlet i mali peeni krompir.
Ve sam popila pivo i ampanjac, i to je dovoljno. Za otprilike jedan sat u mojoj sobi.
Previe sam umorna da silazim.
- Da, madam - kazao je. - Hoete li da i dalje beleim telefonske pozive do tada?
- Molim vas i hvala - rekla je i pola uza stepenice do svoje sobe.
Poela je da se skida istog asa kada je ula na vrata. Odea joj je bila topla i
lepljiva iako je dan bio prohladan. Kada je stigla do kupatila i pustila vodu u kadu,
bila je naga. Brzo je namazala kremom lice i uklonila minku, onda se bacila na krevet
dok se velika kada polako punila.
104

Oseala je zategnutost i napetost u telu i lenjo je poela da se mazi. U ovakvim

trenucima najvie joj je nedostajala Mari-Tereza. Ali glupaa je morala da zatrudni s
nekim idiotom sa fakulteta na zavrnoj godini Sorbone, i porodica je udala za njega i
sada ivi u Lionu s jednogodinjom bebom i muem kao i svaka druga francuska
malograanka.
Pred oima joj je iskrsla slika Marlonovih nabreklih farmerki. Mogla je jasno da
vidi liniju njegovog petlia kako se sputa niz jednu stranu, a znala je da ispod
farmerki ne nosi nita. Pitala se da li mu je petli veliki kao Morisov. To je bilo
nemogue. Nemogue je da postoje dva takva na svetu. Osetila je kako se po njoj
razliva toplina.
Iznenada je Marlon iezao, a pred oi joj je iskrsao izraz mekog slatkog Luizinog
lica kada je poljubila. Oseala je medenu slast njenih usana jo i sada, sveu ali
nekako toplu i ranjivu. Naglo se okrenula i posegla za telefonom. Ba je bila glupa.
Bila je toliko preokupirana svojim mislima da nije prepoznala otvoren poziv. Hitro je
okrenula Luizin kuni broj telefona.
- Jesi li ve veerala? - upitala je.
- Nisam imala nameru da jedem veeras - rekla je Luiz. - Ve sam na ivici da
prekoraim teinu.
- To je blesavo - rekla je anet. - Mora neto jesti. Ali mora paziti. Vidi, ja u
veerati kod kue. Zato ne doe i pridrui mi se? Obeavam ti da nee biti nita to
goji.
Luiz se nasmejala.
- Morau ponovo da se obuem.
- Ne brini se - rekla je anet. - Navuci pantalone i uskoi u taksi. Veeraemo
same u mojoj sobi i sluati muziku.
Pritisnula je dugme i prekinula razgovor, a onda je pritisnula dugme koje je
povezalo s kuhinjom. Anri je odgovorio na poziv.
- Doi e mi jedna prijateljica na veeru - rekla je ona. - Samo dodajte jo kotleta i
koji krompir vie. Veeraemo svejedno u mojoj sobi.
- Oui, madam - rekao je.
- I, Anri - dodala je brzo - molim vas donesite mi sada spisak telefonskih poruka. Ustala je iz kreveta i otila u kadu pre nego to je on stigao u njenu sobu.
Nije dugo ostala u kadi, manje od deset minuta, a kada je izala, telefon je ve
zvonio. Podigla je slualicu pregledajui poruke koje su stajale na srebrnom
posluavniku pored telefona.
- Halo.
- estitam. - Bio je to ak. - Video sam Vinstonovu reklamu. Mislim da bismo
mogli neto da uinimo s tim. Treba da porazgovaramo.
- I ja sam htela da razgovaram s tobom - rekla je.
- Zato ne doe ovamo na veeru? Spremiu neto lako i imaemo celu no za
razgovor.
- Ne veeras, ak - rekla je. - Jednostavno sam previe umorna. Danas smo bili
veoma zauzeti u salonu.
- Ve sam te zvao - rekao je. - Jesi li dobila moju poruku?
- Upravo sam je dobila.
- Ima li poruke od Johana?
Prelistala je poruke.
- Da.
- I on hoe da razgovara s tobom - kazao je. - Ali mislim da je vano da nas dvoje
razgovaramo pre nego to se vidi s njim.
105

- U redu - rekla je, trudei se da bude neodreena. Ali on e joj biti vaan
saveznik. Johan je uvaavao njegovo miljenje, a budui da je imao zastarela gledita,
mogao bi da stvara tekoe. - Mogli bismo da ruamo zajedno sutra.
- Odlino - rekao je. - Za mojim stolom u Rele Plazi. U dvanaest i petnaest.
- Dobro - rekla je.
- Doi gola - kazao je smejui se. - Izgleda divno!
ula je prigueno zvono u prizemlju dok je sputala slualicu. Brzo je pregledala
poruke. Telefon je zazvonio.
- Gospoica Luiz je stigla.
- Doprati je gore. - Spustila je slualicu i vratila se u kupatilo da etka kosu.
Meu porukama nije bilo vanih. Imae dovoljno vremena sutra da odgovori na njih.
Iznenada vie nije bila umorna. Oseala se dobro. Sve se odvijalo ba kako je planirala.
Kada je stigla u Rele Plazu, tamo su ve svi videli predizdanje Voga. Iznenadni
muk zavladao je restoranom kada se pojavila na vratima i zastala za trenutak pre
nego to se uputila ka akovom stolu. Nosila je komotnu muku koulju vezanu u
struku preko vreastih farmerki koje nisu otkrivale nita od njene figure, osim onoga
to se nasluivalo ispod odee dok je hodala prostorijom. Kosa joj je padala na ramena
i uokvirivala visoke jagodice i lice bez trunke minke.
ak je ustao i poljubio je u obraze. Kada su seli, u restoranu je ponovo zavladao
amor.
- Izvini to kasnim - pravdala se. - Ali Busak me je pozvao u kancelariju. Urlao je
i besneo. - Zastala je i nasmejala se. - Otpustio me je.
- On je idiot - rekao je ak. - Ali zato se smeje?
- On to nije znao, ali ja sam ve poslala svoju ostavku u ponedeljak, a niko se nije
potrudio da mu to saopti. - Luiz se pojavila na ulazu u restoran. anet se okrenula ka
njemu. - Povela sam svoju prijateljicu. Ne smeta ti?
- Naravno - klimnuo je glavom i ponovo ustao kada je Luiz stigla do njihovog
stola. anet ih je upoznala i on je poljubio Luizu u ruku, a konobar joj je hitro pridrao
stolicu. - ta biste eleli da popijete?
- Ja u uzeti Evijan - rekla je Luiz.
- Budui da se ja ne vraam na posao - kazala je anet - neka ide do avola.
Popiu jedan kir rojal.
- I ja u kir rojal - rekao je ak. Liker od borovnice i ampanjac nije loa
zamisao. Okrenuo se ka anet. - ta sada namerava da radi?
- Mislila sam da bismo Luiz i ja mogle da otputujemo u Sjedinjene Drave. Ni ona
ni ja nikada nismo bile tamo.
Konobar je spustio pie na sto.
- iveli - kazao je ak. Popio je gutljaj. - Mislim da veoma grei to sada ide.
anetin glas je odavao radoznalost.
- Zato?
- Sada je vreme da napadne. Gvoe se kuje dok je vrue - rekao je. - Pogledaj po
ovoj prostoriji. Svi zure u tebe i priaju o tebi. Napravila si od sebe vrhunsku zvezdu.
Moe da dobije sve to poeli.
anet se nasmejala.
- Ja nita ne elim. Pogotovo ne novi posao manekenke.
- Postoje i druge stvari koje bi mogla da radi - kazao je ak. - Mogla bi da se
vrati u posao kao to si planirala pre nekoliko godina.
- I ta da radim? - navaljivala je anet. Htela je da joj on jasno kae. Vano je da
on stekne utisak da je to delom njegova vlastita ideja.
106

- Prei odmah na modu - kazao je. - Mogla bi da bude osovina oko koje bi se sve
vrtelo. Neto to nismo imali otkako ti je majka umrla. Neto to iki nikada nije
uspeo da nam prui.
- iki nita ni meni nije mogao da prui - rekla je.
Konobar je doao po narudbu. anet i Luiz su naruile tartar-biftek, a ak
entrecote au bleu s pomfritom. Kada je konobar otiao, anet se okrenula ka aku.
- Sino si rekao da je Johan hteo da razgovara sa mnom.
- Da - odgovorio je. - Bio je iznenaen kada je video onu fotografiju i zanimalo ga
je zato si to uradila.
- Smatrala sam da bi to bilo zabavno - brzo je rekla. - Osim toga, uvek sam elela
da saznam kakav je oseaj kada nosi dijamant od milion dolara.
- Stvarno? - glas mu je imao prizvuk podozrivosti.
Ona je prela preko ovoga.
- Neto si imao na umu kada si me zamolio da razgovaramo pre nego to se
sretnem s Johanom.
- Jesam - rekao je. - Jue sam rekao Johanu da bismo mogli da najavimo celu
modnu kuu preko tebe. Novi stil. Ali moramo da se otarasimo ikija. Slaem se s
tobom da je on gnjavator.
- ta je Johan rekao?
- Zna Johana. Prvo na ta je pomislio bilo je da bismo morali da otpiemo
pedeset miliona franaka ako pustimo ikija, onda bi nam trebalo jo pedeset miliona
da otponemo novu liniju. A ako ona ne proe, sve je izgubljeno.
Klimnula je ozbiljno glavom.
- To lii na Johana. Uvek u brojkama.
- Ipak, nije rekao da je nezainteresovan - kazao je ak. - Rekao sam mu da
razgovara s tobom pre nego to odbaci ovu zamisao.
- Mislim da niko nije u stanju da ga ubedi - rekla je. - Ova ideja bi mogla da bude
zabavna to se mene tie, ali on je previe istrajan u svome.
- Moda bismo mogli da ga ubedimo kada bi mislio da neko drugi eli da zapone
posao s tobom.
- Ali nema nikog drugog.
- Mogao bih ja neto da upriliim - rekao je ak.
Probudio je njenu znatielju.
- Ima nekog na umu?
Klimnuo je glavom.
Gledala ga je bez rei.
- Pre svega tvog ouha - kazao je. - Razgovarao sam s njim jue. Veoma je
zainteresovan.
- Ne govorim s njim - hladno je primetila.
- Znam - kazao je. - Ali ovo je poslovno. Posao je neto drugo.
- Nema anse da on uloi pedeset miliona franaka - rekla je.
- Moda ne ba celu svotu. Ali imam ja i drugih koji bi uskoili. Recimo,
Amerikanac arls Karolo. On poseduje jedan od najveih lanaca prodavnica enske
odee u Americi. Trudi se da popravi svoj stil. A ima i drugih, ali s njima jo nisam
razgovarao. Samo s Morisom i arlsom.
Sedela je i razmiljala nekoliko minuta, a onda zatresla glavom.
- Ne. Ako hou to da uradim, u obzir dolazi samo moja vlastita kompanija. Ne
elim nikakve partnere.
- Onda se vraamo na Johana - rekao je.
- Tano tako.
107

Konobar je doneo hranu. Jeli su skoro u tiini, svako zadubljen u svoje misli.
Kada je Luiz zavrila, bacila je pogled na sat.
- Gospode! - uzviknula je. - Zakasniu nazad na posao.
- Uzmi moj auto - rekla je anet. - Doi u kasnije i preuzeti ga.
Luiz se zahvalila aku na ruku i uurbano napustila sto. ak je gledao za njom.
- Lepa devojka, ova tvoja prijateljica.
- Jeste.
- Dugo ste prijateljice?
- Radimo zajedno otkako sam dola kod Diora, ali smo postale prijateljice tek ove
nedelje.
ak je mudro klimnuo glavom.
- To se esto deava. Nekoga via stalno, ali ne shvata koliko ti znai sve dok
ne doe trenutak da se rastanete.
Klimnula je glavom.
- Nikada nisam o tome razmiljala, ali tako je.
utao je dok je konobar skupljao sudove, pa je naruio kafu. Onda se okrenuo ka
njoj.
- Hajde sada da ne okoliimo. Da li ti eli Kuu Tanja ili ne?
- Zato misli da je elim? - branila se.
- Jue si razgovarala s Filipom Fajarom - rekao je.
- Otkud zna za to?
- U svetu homoseksualaca nema tajni - rekao je. - Tvoj ouh je uo za to i pozvao
me.
- Merde! - uzviknula je. - To znai da i iki ve zna za to.
- Tako je - sloio se ak. - I kladim se da je sada u Johanovoj kancelariji i da urla
iz glasa.
anet je utala.
- Svialo se to nama ili ne - rekao je on - ve si se uplela. Sada je na tebi da
odlui kojim e pravcem krenuti.
Posmatrala gaje.
- Kojim pravcem ti eli da krene, ak?
- S tobom - rekao je. - Moda u na taj nain konano ostvariti san koji sam delio
s tvojom majkom.
Kelner je spustio kafu na sto, a ona je podigla oljicu i zagledala se u nju. Kafa je
bila gusta i crna. Pre nego to je podigla do usta, pogledala je aka i lagano klimnula
glavom.
- Hajdemo onda smesta da razgovaramo s Johanom.
Na njeno veliko iznenaenje, Johan je bio smiren i razuman. Smatrao je da su
njena ideja i planovi odlini i da ima izgleda da uspe. Samo je u jednoj stvari bio
odluan.
- Ve sam jutros pretresao ovu stvar sa svojim pravnim zastupnikom - rekao je. I, kao opunomoenik dela imovine koji pripada tvojoj sestri, potpuno podleem
francuskom zakonu ukoliko neto krene naopako.
- ta bi moglo da krene naopako? - upitala je. - I sam si rekao da misli da je ideja
dobra.
- Ipak bismo mogli da izgubimo sav novac - kazao je. - A ja nemam prava da
preuzmem taj rizik u ime Loren.
- Ali ta ako zaradimo itavo bogatstvo?
- To bi bilo dobro. Ali nema garancija da emo zaraditi. - Pogledao ju je preko
108

pisaeg stola. - ao mi je, anet. Kada bi to moglo da se ostvari uz ulaganje od milion

franaka ili tako neto, to bi bilo sasvim u okviru moje uobiajene nadlenosti. Ali ovo
moe da izae na pedeset ili sto miliona. Takav gubitak bi doveo celu kompaniju do
propasti i mogli bismo sve da izgubimo, ne samo modnu kuu ve i kompaniju parfema
i vinograde. Vidi, sve te kompanije ine delove jednog paketa i svaka od njih
predstavlja zalog za onu drugu.
utala je i razmiljala. Posle nekog vremena progovorila je.
- Postoji li nain da ja otkupim Lorenin deo za sebe?
- Pretpostavljam da postoji - kazao je. - Ali potrebno je mnogo novca i ja bih opet
morao da idem pred francuski sud da bi se utvrdilo da je Lorenin deo pravilno
procenjen i da je dobila odgovarajuu novanu nadoknadu. - Duboko je udahnuo. - Ali
zato bi ti uinila tako neto? Vinarija ti sama za sebe obezbeuje dobar prihod za ceo
ivot.
- Ne zanima me vinarija - rekla je. - Samo modna kua. Vino mi je dosadno. To je
malograanski.
- Svejedno, morali bismo da proemo isti postupak.
- A ta ako se ja odreknem svog dela u vinariji u njeno ime u zamenu za modnu
kuu?
- U tom sluaju samo e se prevariti - rekao je. - Vinogradi donose dvostruko vie
zarade od modne kue zajedno s parfimerijom.
- Mogu li ja da prodam svoj deo vinarije i da upotrebim novac za kupovinu modne
kue?
- Pretpostavljam da moe. Nije mi poznato nita u statutu kompanije to bi te
spreavalo da to uini. Ali ipak mislim da bi to bilo glupo.
- Glupo ili ne - rekla je - elela bih to da uradim.
- Vano je i kome bi prodala - kazao je. - Imam pravo da, u ime tvoje sestre,
odbacim bilo kog partnera kojeg ne odobravam.
Glas joj je postao hladan.
- Drugim reima, nee mi dozvoliti to da uradim.
- Nisam to rekao - brzo je odgovorio. - Samo ti ukazujem na svoje odgovornosti.
Isto sam radio i u tvoje ime da bih titio tvoj deo. Ni ti ni tvoja sestra niste imale tete
od toga. Zapravo, obe ste dvostruko bogatije sada nego kada sam preuzeo poslovanje.
- Ali modna kua je na gubitku i iz dobrih poslovnih razloga treba da je prodamo.
- Tu se slaem.
- I mogli bismo da je prodamo nekom strancu?
- Da.
- Ali ne i meni.
- Ako bismo proli ceo postupak koji sam pominjao, mogli bismo da je prodamo
tebi. Ali kao tvoj prijatelj i bivi opunomoenik, moram da te upozorim na rizike koje
bi preuzela.
- Uprkos tome, ako pretpostavimo da ti kaem da, kao vlasnik pedeset odsto
poslova, elim da posedujem modnu kuu sama i da sam voljna da prodam svoj deo
vinarije ukoliko je neophodno... ta bi onda uradio?
- Ne bih imao drugog izbora nego da platim strunjake da procene firmu i da
pokuaju da nau pravedan nain da to ostvare. Posle toga morao bih da dobijem
sudsko odobrenje za tu transakciju.
- Koliko bi to trajalo?
- Ne znam - rekao je. - Ponekad to traje i godinama.
- Onda mi jedino odgovara da naem kupca za svoj deo vinarije i to onog kojeg ti
odobri?
109

- Verovatno - rekao je.

- Onda tako moram da radim - rekla je.
Posmatrao je.
- anet, emu urba? Zato neko vreme ne razmisli o tome? Ako i dalje bude
tako mislila, recimo, za mesec dana, doi i pokuau da ti pomognem u tome.
- Ako sada izgubim jedan mesec, znai da sam izgubila celu sezonu. Ako sada
ponem, mogu da napravim kolekciju za naredno prolee.
- Vanije su jesenje kolekcije - kazao je.
- Ne i za mene - odvratila je. - Ja se spremam za drugo trite, a ako hou da
stignem tamo, moram da ga imam u prolee da bih ga pripremila za jesen.
- Shvatam ta hoe da uradi - ak je konano progovorio. - Ima dobru priliku da
to i ostvari. Moglo bi da ti se desi da zaradi milione.
- Ili da izgubim milione - kazao je Johan. Pogledao je u anet. - Jasno mi je kako
se osea, ali jednostavno ne mogu da uradim ono to trai tako jednostavno kako
bismo oboje voleli.
Ustala je.
- Ovo ne vodi niemu.
- ao mi je - rekao je.
Pogledala ga je. Zvuala je sigurno i odluno.
- Dobiu ono to elim. Nije vano koliko to kota. Zna to i sam. - Izala je iz
kancelarije, zalupivi vrata za sobom.
Johan je pogledao u aka preko stola.
- Postaraj se da se urazumi.
ak je slegnuo ramenima.
- Jesi li ikad uspeo Tanju da natera da slua?
- Nisam.
- Zato misli da ima razlike izmeu nje i majke? - upitao je.
Johan je te veeri stigao kui oko sedam i trideset. Hajdi ga je saekala na
vratima i poljubila u obraz. Pogledao je preko njenog ramena. Obino bi Loren bila
odmah iza nje na vratima.
- Gde je Lorena?
- Trebalo bi da stigne svakog asa - rekla je Hajdi. - anet je svratila popodne i
odvela je u etnju.
- Kada je to bilo? - pitao je.
- Oko etiri sata. - Zagledala mu se u lice. - Da li je sve u redu?
Duboko je udahnuo.
- Ne znam - procedio je. Otiao je do dnevne sobe, a Hajdi ga je pratila. - Da li ti je
ita rekla?
- Ne - odgovorila je Hajdi. - Samo da dugo nije videla sestru i da je smatrala da
treba da provodi vie vremena s njom.
Johan je zamiljeno protrljao obraz.
- To mi se ne svia - kazao je. Ukratko joj je ispriao o njihovom sastanku toga
dana. - Rekla je da e dobiti ono to eli, ta kota da kota - na kraju je rekao.
Hajdine oi su se ispunile suzama.
- Ne bi mogla da bude tako okrutna da uniti sreu svoje sestre?
- Zaboravlja da je u mnogo emu ona jo i sama dete. Razmaeno dete koje je
uvek dobijalo ono to je htelo. Najednom joj neto nije dostupno.
- Misli da nee dopustiti Loren da nam se vrati?
- Ne znam ta da mislim - rekao je. - Postoji samo jedan nain to da otkrijem. 110

Otiao je do telefona i okrenuo anetin broj. Zauo se glas. - Anri, da li je madmazel

anet kod kue?
- Oui. Je vous passe, mesje.
Telefon je kliknuo i anetin glas se zauo.
- Da?
Pokuao je da zvui smireno.
- ekamo Loren na veeru.
anetin glas je bio hladan.
- Nee doi na veeru. Uopte se nee vratiti. Ostae kod kue gde joj je i mesto.
Molim te da poalje njene stvari ovamo to je pre mogue.
Veza je bila prekinuta i pre nego to je mogao da odgovori. Vratio se lagano do
stola.
- Zadrala je Loren - procedio je.
Prvi put je video Hajdi ljutu.
- Kuka! - grdila je. - Okrutna kuka! Zar e dozvoliti da joj to proe? Na kraju,
ti si Lorenin zakoniti staratelj.
- To bi znailo da se sve iznese u javnost. Novine bi jedva doekale. Vratili bi se
na Tanju i na sve to se desilo. Dok bi oni zavrili s tim, svi bismo bili posramljeni,
ukljuujui i Loren.
- Pa zato joj, onda, jednostavno ne da ono to trai? Onda moemo da povedemo
Loren u Ameriku i pustimo anet da ide do avola na svoj bezbrian nain. ta te
briga ta e biti s njom?
- Nije me briga - rekao je. - Ali to nije tako jednostavno. Svako moje uplitanje u
raspolaganje sredstvima s moje strane, ma kako ono bilo pravedno i ispravno u jednom
trenutku, kasnije moe da se shvati pogreno. Ukoliko modna kua donese mnogo
novca, uskratio sam Loren moguu dobit, ukoliko izgubi, a mi budemo u tome, dozvolio
sam da Loren trpi strane gubitke. Na koju god stranu da se okrenem, propao sam ako
uzmem, propao sam ako ostavim.
Hajdi ga je gledala pravo u oi.
- Pa, ako si osuen na propast, idi i zatiti dete kojem je to najpotrebnije. A ono
to je njoj potrebnije od novca jesu ljubav i panja, a mi moemo da joj pruimo i jedno
i drugo. - utao je. - Zato ti ne otkupi anetin deo vinograda? - pitala je. - Moj otac e
ti dati novac. Zainteresovan je za posao s vinom. Jo pre pet godina kupio je vinograd
od etrdeset hektara u Kaliforniji.
Zagledao se u nju, a jedna pomisao zaela mu se u glavi.
- Ne bih mogao da ga otkupim. Doveo bih sebe u nezgodan poloaj. Da to nije u
pitanju, sam bih to uradio. Imam dovoljno novca. Ali kada bi ga otkupio tvoj otac,
stvar bi bila drugaija. To bi znailo nezavisan prenos koji bi sudovi i ja mogli da
opravdamo bez posledica. Misli li da bi bio zainteresovan?
- Mislim da bi - odgovorila je Hajdi. - Pozvaemo ga posle veere i saznati.
- Nee se on tako lako predati - kazao je Moris. - Nikako posle svih godina
potpunog upravljanja. Niko nikada nee saznati koliko je na tome zaradio za sebe.
anet ga je pogledala.
- Neu da poverujem da je Johan ikada bio prevarant.
- Ne kaem da jeste - brzo je odvratio Moris. - Ali on je vodio tvoje poslove i
uestvovao u dobiti. Moemo li da budemo sigurni da nije imao neto vie koristi nego
to je ispravno?
utala je.
- Ako tako zaista misli - nastavio je Moris - onda e morati da ide do kraja.
111

Istisni ga na silu.
- Kako to da uradim? - pitala je.
- Uini da mu situacija postane nesnosna, pa da bude srean da ode. Izvedi ga
pred sud s optubom za pogreno voenje tvoje i imovine tvoje sestre i trai svoje
vlasnitvo. Moe ak i da tvrdi da je neovlaeno uticao na tvoju majku, koja nije
bila psihiki zdrava, ne bi li preuzeo nadzor nad imanjem. Postoji mnogo stvari koje bi
mogla da mu pripie.
- Ali kako da ih dokaem?
- Ne mora da ih dokazuje. U tome je stvar. - Nasmejao se. - On treba da
dokazuje da nije tako.
Zatresla je glavom.
- Ne znam da li mogu to da uradim.
- Onda dii ruke od svega. Ali proi e godine i godine dok ne dobije ovakvu
priliku. Da li ti je ak rekao da nisam samo ja voljan da te podrim nego da ima i
jedan vaan Amerikanac koji je rad da uloi novac?
- Rekao mi je - odgovorila je.
- Pa, ta onda eka? - upitao je. - Osim ako nisi sasvim sigurna da moe da
uspe.
- To nije pametno - kazala je. - Da uradim sve to... a za to vreme Loren ivi s
njima.
- Onda je uzmi nazad - kazao je.
- Mogu li da uinim tako neto? - pitala je. - Na kraju on je njen zakoniti staratelj.
- Ali ti si joj sestra. Moe da tvrdi da je uzima nazad jer se plai da bi on
mogao da joj naudi.
anet je opet zautala.
- Ne budi blesava, anet - kazao je. - On je bio nemaki vojnik. vaba. Nita se
nije promenilo. Samo sada je zauzeo tvoje poslove, a ne Francusku. - I dalje je utala.
- anet Mari de la Bovil - neno je rekao. - To je dobro ime. Jesi li ga videla na
reklami? Zvui mnogo znaajnije nego Hari Vinston.
Pogledala ga je.
- Kako da dobijem Loren nazad?
- Jednostavno - kazao je. - Idi samo u njihov stan uz izgovor da hoe da je
izvede. A zatim nemoj da je vrati.
Upravo tako je i uinila tog popodneva. U meuvremenu, dogovoren je sastanak s
Morisovim advokatom za sledee jutro, da bi preduzeli korake. Kada se Johan javio,
bilo je ve osam sati i Loren je otila u krevet.
Posluga je napravila veliku guvu oko nje za veerom, a njoj je prijala panja.
Kada je pao predlog da ode u krevet, otila je sasvim srena. Nekoliko minuta poto je
Johan pozvao, Loren je ula u anetinu sobu.
- Tetka Hajdi mi uvek ispria priu pred spavanje kazala je.
- U redu - odvratila je anet. - Hajdemo u tvoju sobu i ja u ti ispriati priu.
Dete se popelo u krevet i pogledalo je.
- Ispriaj mi priu o princezi.
- O kojoj princezi?
- Pa, zna. O onoj koja nije mogla da zaspi zato to joj je zrno graka bilo u
krevetu.
anet je malo razmislila.
- Ne znam tu priu.
- Pa, koju onda priu zna?
anet je pokuavala da se seti neke prie iz detinjstva.
112

- Jednom davno ivela starica u cipeli...

- Znam to - prekinula je Loren. - To i nije pria, to je uspavanka.
- Oh - uzdahnula je anet.
- Hou da mi ispria pravu priu - navaljivalo je dete.
- Morala bih da razmislim - kazala je anet. - Zna ta? Pusti me do sutra i ja u
nabaviti knjigu s priama i onda u ti ih ispriati sutra uvee.
Loren ju je posmatrala.
- Jesi li sigurna da ne zna nijednu priu?
- Sigurna sam.
- Ni neku majunu?
anet se nasmejala.
- Sutra uvee u ti ispriati deset pria.
Dete se zamislilo za trenutak.
- U redu. - Pruila je ruke. -Poljubi me za laku no.
anet je poljubila.
- Laku no.
Loren je zagrlila.
- Laku no, tetka Haj... anet. - Spustila je glavu na jastuk i zatvorila oi, a onda
ih opet brzo otvorila. - Zaboravila sam da se pomolim - kazala je i skoila iz kreveta.
Kleknula je pored kreveta, sklopila ruke i pognula glavu. - Sada odlazim na spavanje.
Molim ti se, Gospode, da bdi nad mojom duom. Blagoslovi ika Johana, blagoslovi
tetku Hajdi i moju sestru anet. - Pogledala je u anet. - Amin.
anet je utala.
- Kai amin - podstakla je Loren.
- Amin - rekla je anet.
Dete se popelo ponovo u krevet, leglo i zatvorilo oi.
- Laku no, anet.
anet je pola ka vratima.
- Laku no, sestrice. - Ugasila je svetlo i zatvorila vrata za sobom, a onda otila
niza stepenice do biblioteke. Telefon je zazvonio.
Bio je to ak.
- Upravo sam zvao Johana i on mi je kazao ta si uradila. Veoma su uznemireni.
- Ba teta - odvratila je. - Ti si zvao njega?
- Da.
- Zato?
- Pala mi je jedna ideja na pamet. Moda bi pravi pristup problemu bio taj da
modna Kua Tanja sklopi ugovor s Karolom radi dodatnih ulaganja. To bi izlaganje
riziku svelo na najmanju meru.
- ta je on rekao?
- Nisam ni dobio priliku da mu to pomenem. Ispriao mi je ta se desilo i eleo je
da zna da li sam bio upuen u to. Kazao sam mu da nisam, ali nisam siguran da mi je
poverovao.
- Nema nikakve veze - rekla je.
- Za mene ima - odvratio je. - Nikada ga nisam slagao. Ne bih eleo da pomisli da
bih ga lagao o ovome. Zato si, zaboga, to uradila?
- Ne budi glup - kazala je. - Video si kakav je bio na sastanku. Ve je odluio i sa
svojom tevtonskom bandoglavou nikada nee promeniti odluku.
- Ali tvojoj sestri je bilo dobro s njima. Nije bilo razloga da nju uvlai u to.
- Bie joj dobro i ovde. I ve je bila uvuena u to. Polovina je njena.
- Mogli smo da pronaemo drugi nain - kazao je.
113

- Nema drugog naina - bila je uporna. - Moris me je u to ubedio. Trebalo je da ga

posluam jo odavno, ali nisam.
- Jedini za koga Moris brine jeste on sam. Nanjuio je priliku da se vrati u posao.
Zato te prisiljava na to.
- Ti ovo ne odobrava? - Glas joj je postao hladan.
- Nisi morala to da uradi na taj nain - kazao je.
Razljutila se.
- ta zamilja ko si ti da osuuje nekog? Za sve u svom ivotu ti si ili nekog
podvodio ili nekog tucao. Za svoje zaposlenje, za prie, za popularnost. Sada se plai
da si uprskao s Johanom jer si puzei za mnom otiao predaleko u neizvesno, pa sada
pokuava da se puzei vrati i zadobije njegovu milost.
- To nije istina! - estoko se usprotivio. - Ne poznaje Morisa onako dobro kao ja.
Pokuava da te iskoristi isto kao to je pokuao da iskoristi tvoju majku.
- A ti ne pokuava? Tucao si se s mojom majkom i koristio je. Tucao si se sa
mnom i koristio me. Koliko njih si jo tucao i koristio? Nije mi potrebno tvoje jebeno
odobravanje! to se mene tie, moe da otpuzi i koliko god hoe uvlai u dupe
nacisti! - Tresnula mu je slualicu i poela da osea drhtavicu u telu.
Otvorila su se vrata. Pogledala je u tom pravcu. Loren je stajala na vratima, a
suze su joj lile niz obraze.
- ta hoe? - odbrusila je anet.
Dete je samo stajalo.
- Hou da idem kui - plakala je.
- Kod kue si! - otro je rekla anet. - Sada idi gore u svoju sobu i lezi u krevet.
- Nisam kod kue. I ono nije moja soba - kazala je Loren, uporno mrcajui. - I ne
mogu da spavam. Ovde ima duhova.
- Duhovi ne postoje - rekla je anet.
- Da, postoje - uporno je bilo dete.
- Koji duhovi?
- Markiz stoji kraj mog kreveta i smeje se. A kada otvorim oi, on pobegne.
anet je zurila u nju bez rei.
- Jesi li ti moja sestra? - pitala je Loren. - On stalno govori da ti nisi moja sestra.
anet je prela preko sobe i kleknula uz nju.
- Naravno da sam ti sestra.
Dete se zagledalo u njeno lice.
- Da li me voli?
- Zna da te volim, cherie - meko je rekla anet.
- Onoliko koliko je mama volela tebe? Onoliko koliko je mama volela mene?
anet je utala trenutak, a onda je osetila kako joj suze naviru na oi.
- Da, milo moje.
Dvadeset minuta kasnije stajale su na vratima Johanovog stana. Otvorio je vrata
i pogledao ih bez rei.
anetin glas je bio stegnut.
- Dovela sam je kui.
Iza njega se neko pomerio.
- Tetka Hajdi! - uzviknula je Loren i potrala u Hajdino naruje.
anet se okrenula da poe. Johanov glas je zaustavio. Okrenula se ka njemu oiju
zamuenih suzama.
- Zato ne ue? - neno je pozvao. - Imamo mnogo toga da priamo.

114

KNJIGA TREA

Loren

115

1
Glavni stjuard je doao iz pilotske kabine i proao kroz zamraenu putniku
kabinu prve klase do kuhinje, koja je ovu klasu odvajala od ekonomske. Zadovoljno je
posmatrao posluavnike s dorukom, sloene i spremne za posluivanje.
- Stii emo petnaest minuta ranije - kazao je.
Nasmeila mu se tamnokosa stjuardesa koja je punila ae sokovima od
pomorande i paradajza.
- Dobro je. Jedva ekam da stignem kui i okupam se. - Ukljuila je rerne. Bacila
je pogled na sat. - Jaja e biti gotova za dvadeset minuta.
- Imamo dovoljno vremena - kazao je stjuard, podigao slualicu internog
komunikacionog sistema i istovremeno ukljuio svetla u kabini. Putnicima se obratio
prvo na francuskom, a onda na engleskom. - Dobro jutro, dame i gospodo. Sada je est
i trideset, po francuskom vremenu. Zadovoljstvo mi je da vas obavestim da emo u
Pariz stii petnaest minuta pre rasporeda, u osam i etrdeset pet, po francuskom
vremenu. Sada emo poeti da sluimo doruak.
Kao i obino, oni koji su patili od nesanice, prvi su podigli zavesice na prozorima i
sunce koje se nalazilo nisko na horizontu prodrlo je u kabinu, budei one koji su jo
spavali. Ostali putnici poee da se vrzmaju.
Loren je pogledala kroz prozor. Nita se nije videlo, sve je bilo skriveno oblacima.
Okrenula se kada joj je stjuardesa blago dotakla rame.
- Dobro jutro, gospoice - kazala je stjuardesa na engleskom. - Da li ste se lepo
odmorili?
Loren je sklonila svoju dugu plavu kosu sa lica i odgovorila na francuskom.
- Nije bilo loe. Previe sam uzbuena. Ovo je prvi put za skoro deset godina da
ponovo dolazim u Francusku.
Stjuardesa je bila iznenaena devojinim francuskim jezikom. Bio je ist, bez
traga amerikog akcenta, uprkos njenom tipino kalifornijskom izgledu. Preplanula,
plave kose koja je jo vie izbledela od sunca, krupnih svetloplavih oiju.
- Jus dorange ou tomate? - pitala je.
- Jus cl'orange - odgovorila je Loren.
Stjuardesa je spustila stoi za posluivanje ispred Loren i stavila sok od
pomorande na njega.
- Hoete li sada kafu?
Loren je klimnula glavom.
- Molim vas. - Podigla je torbu i otvorila je. U njoj je bila flaica puna pilula.
Otvorila je i istresla nekoliko pilula na dlan, zatim uzela sok.
Stjuardesa se nasmeila.
- Vitamini? Svi Amerikanci uzimaju vitamine uz doruak.
Loren se nasmeila.
- Naravno. - Pitala se ta bi stjuardesa pomislila da joj je objasnila da nisu sve
pilule koje je uzela bili vitamini. Crvena je bila za podizanje". Progutala je pilule sa
sokom dok joj je devojka sputala kafu na stoi. Zapalila je cigaretu i okrenula se
prozoru i zagledala kroz njega. Deset godina. To je bilo dugo. Vie od polovine njenog
ivota.
Odjednom je osetila da joj se stomak grevito stee. anet e biti na aerodromu.
Pitala se da li e je anet prepoznati. Ali nije bilo vano. Ona e prepoznati anet.
Viala je hiljadu puta godinje njene slike po novinama, asopisima, ak i na
televizijskim reklamama. ta je ono rekao jedan od komentatora na vestima? Jedna od
deset najlepih ena na svetu.
Setila se kada je jednom bila na plai s Harvijem. Leali su na ebetu da ih vreli
116

pesak ne bi sprio. Sunce je ipak bilo divno, ispunjavalo je njeno telo toplotom, a
povetarac joj je hladio kou. Prevrnula se na stomak i otvorila neki asopis. Prvo to je
ugledala bila je anetina fotografija u boji. Bila je to reklama za bikini. Reklama je
bila jednostavna. Najoskudniji bikini, od Filipa Fajara za anet. Slinim slovima
ispod fotografije pisalo je: Svugde u boljim prodavnicama, od 90 dolara".
Na asopis je pala senka.
- Au! - uzviknuo je Harvi. - Strava enska.
Za trenutak je osetila da je acnulo iznenaenje. Ili ljubomora. Na izvestan nain,
Harvi je bio tupoglav. Nikada nita nije zapaao. iveo je iskljuivo u svetu izmeu
daske za surfovanje i svoje kolekcije dopa. Nikad nije iao nikuda bez daske - ak i
nou je ona bila tu, vezana za prtljanik na krovu njegovog ,,folksvagena. A u
domiljato skrivenoj pregradi u vratima automobila, uvek se nalazilo barem dvadeset
plastinih kesica raznih vrsta trave. Njegova kolekcija za raspoloenje, kako je on
nazivao. Trava za svaku priliku, od kikotanja, do sanjarenja i tucanja. Trenutno mu je
glavna preokupacija bila da s jednim drugom u okrugu Hambolt uzgaja travu bez
semena, tako da nije potrebno da se preiava, a, naravno, i s veim sadrajem THC
(tetrahidrokanabinol, aktivan sastojak kanabisa ili sintetiki dobijenog proizvoda;
prim. prev.) od bilo koje druge. Dobro je bilo to ga otac nikada nije pitao ta radi sa
deparcem, jer je uloio ve vie od hiljadu dolara u ovaj projekat, a u to je ulo i vie
od dve stotine dolara koje mu je ona dala.
Digla je pogled ka njemu, zakljanjajui oi od sunca.
- ta kae?
- Strava enska - ponovio je, i dalje buljei u fotografiju.
Bacila je pogled po plai. Bila je puna devojaka, ivih i stvarnih, s jo oskudnijim
kupaim kostimima od onog na fotografiji, ali, eto, on se nije obazirao na njih, ali je
zurio u asopis.
- To je moja sestra - kazala je, pruajui mu asopis.
Uzeo ga je, jednako gledajui u fotografiju.
- Je! - izustio je i tek tada shvatio znaenje njenih rei. - Rekla si tvoja sestra?
- Da.
- Nikad mi nisi rekla da ima sestru. - U glasu mu se oseala nota neverice.
- Nikada dosad to nije iskrslo - odvratila je.
- Nisam je nikada video - rekao je.
- Kako si i mogao? - pitala je. - Ona ivi u Parizu.
- U Francuskoj?
- Pariz jeste u Francuskoj - kratko je rekla. Poela je da se nervira. Nije imao
razloga da die galamu oko toga. Sela je. - Prijalo bi mi da dunem.
eprkao je po svojoj kesici i izvadio jedan doint. Zapalio ga je i dodao joj ga.
Harvijev specijalitet. Poela je da se osea bolje i zlovolja je poputala.
Bacio se na ebe pored nje.
- Kada si je videla poslednji put?
- Ima skoro deset godina - odgovorila je. - Kada sam pola ovamo.
- Da li je i onda izgledala ovako?
Razmislila je malo, a onda klimnula glavom.
- Pretpostavljam da jeste. Ali ja sam bila mala, a ona moja velika lepa sestra.
- Kada e je opet videti? - pitao je.
U tom trenutku je odluila.
- Ovog leta, odmah posle mature - kazala je. Deset godina je bilo dovoljno dugo.
Dovoljno dugo, razmiljala je dok je gledala kroz prozor kako im se primie
asfaltna pista aerodroma ,,Orli. Dovoljno dugo.
117

Slubenik na imigracionom punktu pogledao je i iznenadio se kada mu je pruila

paso.
- Vi ste Francuskinja? - pitao je.
Nasmeila se.
- Da. - Paso koji mu je dala bio je francuski, iako je izdat u konzulatu u Los
Anelesu.
- Bio sam ubeen da ste Amerikanka - objasnio je.
- Tamo ivim - odvratila je. - Ovo mi je prva poseta posle deset godina. Bilo mi je
samo sedam godina kada sam otila.
Nasmeio se i stavio peat u paso, a onda joj ga vratio.
- Dobro doli kui - kazao je.
- Hvala. - Podigla je paso i otila da uzme prtljag. U odeljenju za prtljag
primetila je mukarca koji je stajao i drao karton na kojem je pisalo: Madmazel
Loren. Prila mu je. - Ja sam Loren - kazala je.
Poklonio joj se.
- an Berer, sluba za doek Er Fransa. Vaa sestra me je zamolila da vam
pomognem oko prtljaga. Ako bih mogao da dobijem vau priznanicu za prtljag, molim
vas.
- Imam samo jednu torbu - kazala je i dala mu priznanicu.
- Doite, proveu vas kroz carinu, a zatim se vratiti po prtljag. Sestra vas eka
napolju.
Ugledala je anet jo dok je prolazila kroz carinu. Zastala je za trenutak,
posmatrajui je. Nije mogla da pogrei. Imala je pojavu, kvalitet koji je zraio i isticao
je u gomili. Pola je ka njoj u istom trenutku kada je anet spazila.
Za momenat je oklevala, a onda potrala i zaustavila se pred njom. Stajale su i
gledale jedna drugu, a onda se nasmejale.
- Jesi li ti stvarno moja sestra? - pitala je na francuskom.
anet je odgovorila na engleskom, a glas joj je podrhtavao izmeu smeha i suza.
- Bolje bi ti bilo da veruje u to. - Onda je povukla Lorenu ka sebi i vrsto je
zagrlila. - Ja sam ta koja ne moe da poveruje. Tako si velika i lepa. ta bi od one
devojice koju sam poslednji put videla?
I Lorenine oi su bile vlane.
- Porasla je.
- Via si od mene - kazala je anet.
- Ameriki vitamini. - Smejala se Loren. - Ali ti si jo lepa nego to te se seam i
mnogo lepa nego na fotografijama koje sam viala.
- Cest pas vrai - branila se anet. Okrenula se i dala znak rukom. Jedan mladi
obuen u strogo poslovno odelo i s kravatom poao im je u susret. - Moj sekretar
Robert Blu - kazala je anet.
Mladi je pruio nenu ruku.
- Drago mi je da vas upoznam, gospoice Loren - obratio joj se ukoenim
engleskim izgovorom.
- Drago mi je - odvratila je Loren.
- Robert e pokupiti tvoj prtljag i odneti ga kui. Tako e ti moi da se vozi sa
mnom do kancelarije, a onda e te voza odvesti kui.
Loren je osetila blago razoaranje.
- Zar mora danas da ide na posao?
- Kolekcije nam uskoro stiu - kazala je anet, uzela je za ruku i povela ka izlazu.
- Ostalo nam je samo jo tri nedelje do kraja jula, a hiljadu stvari treba da pripremimo.
118

Naa revija je odmah posle Diorove,

Loren je shvatila da mora brzo da hoda da bi bila u korak sa anet iako je
delovalo da se ona ne kree brzo.
- Da li si uvek prezauzeta u julu?
anet se nasmejala.
- Tada imam najvie posla.
- ao mi je - kazala je Loren. - Trebalo je to da mi kae. Mogla sam da doem u
drugo vreme.
Izale su napolje, a veliki ,,rols je stao uz ivinjak ispred njih. Voza je izaao iz
automobila i otvorio vrata.
- Bon jour, madmazel Loren - rekao je. - Dobro doli kui.
Loren ga je pogledala. Uzviknula je iznenaeno prepoznavi ga:
- Rene?
- Moi-meme, madmazel Loren.
Impulsivno se nagnula napred i poljubila ga u obraz.
- Radujem se to te vidim - kazala je.
- Hvala - odvratio je.
Ula je u automobil, a anet za njom. Oseala je uzbuenje, koje nije oekivala.
Pogledala je anet.
- Da li su Anri i...?
anetin glas je bio promukao.
- Ne. Otili su odavno. Rene je jedini od starih koji jo radi za mene.
- teta - rekla je Loren. - elela sam da ih vidim.
Auto se odvojio od ivinjaka. anet je otvorila ormari u sredini putnikog dela i
izvadila odande cigaretu iz kutije. Pritisnula je upalja, a zatim prinela cigaretu.
Loren je primetila blago podrhtavanje njenih ruku.
- Jesi li dobro? - pitala je.
anet je pogledala.
- Naravno da sam dobro.
- Deluje nervozno.
- Samo sam umorna - odgovorila je anet. - Radila sam jutros do tri. - Pokazala je
jednu aktovku na podu ispred sebe. - Vidi ovo? Puno je stvari koje treba danas da
uradim.
Loren je pogledala tanu od crne krokodilske koe, a onda opet sestru.
- Ti zaista preteruje, zar ne?
- Ako eli da bude uspean u poslu, nema drugog naina - kazala je anet i
povukla dim. - Uvek ima onih koji ekaju da uprska stvar. Onda mogu da skoe na
tebe i rastrgnu te, kao kada se vukovi bore oko leine.
- Ti zaista veruje u to? - pitala je Loren.
anet se zagleda u nju nekoliko trenutaka, a onda klimnu glavom.
- Da. I videe da sam u pravu. Jo si mlada. Ali vremenom.
anet je upalila jo jednu cigaretu na onu koju je puila. Loren je posmatrala
njene ruke kako i dalje drhte. Pala joj je jedna ideja na pamet.
- Jesi li naduvana?
anet se zbunila.
- Naduvana? ta je to?
- Ameriki sleng - odgovorila je Loren. - Deluje napeto. Da li si na stimulansima?
Zna, mali crveni? Crne lepotice?
- Ne znam o emu govori.
- O amfetaminima, o spidu. O pilulama za podizanje raspoloenja. O koki. O
119

takvim stvarima.
- Da li ti tako delujem? - pitala je anet.
- Mogla bi da bude - kazala je Loren.
- Vi Amerikanci ste u tome daleko ispred nas - kazala je anet. - Uzimam malo
kokaina. Ne mnogo. Ali Francuzi nikada to ne bi primetili.
- Jesi li uzela jutros?
anet je klimnula glavom.
- Rekla sam ti da sam bila jako umorna. Bilo mi je potrebno neto da me pokrene.
Loren je klimnula glavom.
- Ja sam uzela crvenu pilulu u avionu da ne bih pala na glavu dok sam prolazila
kroz carinu. - Potraila je po svojoj torbi i izvadila malu limenu kutiju. Otvorila je
kutiju i uzela tanki, vrsto zavijen doint. - Dva dima ovoga i oseae se divno. Moi
e da radi, ali e biti oputena.
- Kako zna sve to? - pitala je anet.
- Imam jednog druga koji je najvei strunjak na svetu za razliite vrste trave.
Ovo je Harvi br. deset. - Kresnula je ibicu i zapalila doint. Uvukla je dva kratka
dima i dodala ga anet. - Samo dva duboka dima. Ne vie.
anet ga je paljivo drala meu prstima. Polako je povukla. Ukus je bio sjajan,
bolji od bilo koje druge trave koju je ranije puila. Polako je povukla drugi dim, a onda
travu vratila Loreni. Loren je ovlaila vrhove prstiju i utinula zaareni vrh, a zatim
ga paljivo poloila u limenu kutiju. Vratila je kutiju u torbu.
- Nita ne oseam - kazala je anet.
Loren se nasmeila.
- I ne treba. Ali za dva minuta vie nee biti nervozna.
utale su dok je veliki automobil klizio autoputem ka Parizu. Iznenada se anet
okrenula ka njoj.
- Zna - kazala je smekajui se - bila si potpuno u pravu. Odjednom mi sve deluje
bolje. Nije trebalo da sebe dovedem u tako, kako si ono rekla, napeto stanje?
Loren se nasmejala.
- Samo ti sluaj svoju sestricu.
- Trebalo je to odmah da te pitam - kazala je anet. - Kako su Johan i Hajdi?
- Odlino su - odgovorila je Loren. - Pozdravljaju te.
- Negde sam proitala da je Johan dobio ameriko dravljanstvo - rekla je anet.
- Prole godine - kazala je Loren.
- A ti? Da li bi i ti volela da postane Amerikanka?
- Nikada nisam o tome mislila. - Loren je pogledala svetloplavim oima. - Ja se
oseam kao Amerikanka. Ali pretpostavljam da bih mogla da saekam da napunim
dvadeset jednu godinu pa da onda odluim.
- Johan je veoma uspean?
Loren nije shvatila da li je to bilo pitanje ili izjava.
- Pretpostavljam - kazala je. - Nikada nisam obraala mnogo panje na te stvari.
- Prema finansijskim izvetajima, njegov konglomerat belei najbri rast u
Americi.
- Ne znam ni ta je to konglomerat. - Loren se zasmejala. - Sve to znam jeste to
da on odlazi na posao rano a da se kui vraa kasno.
anet je utala trenutak.
- Trebalo bi da obrati panju na to. Na kraju, tebi pripada dvadeset pet
procenata vinarije De la Bovil, koja ini osnovu celog konglomerata.
- Znam - nehajno je kazala Loren. - Pominjao mi je to nekoliko puta, ali ja zaista
nisam uspela da se zainteresujem. Novac mi i nije tako vaan.
120

- ta je onda vano? - pitala je anet.

Loren je pogledala u nju svojim svetloplavim oima.
- Da otkrijem sebe. Da saznam ko sam i ta sam. Onda u imati vremena za
druge stvari.
- Ali zar se ne brine da bi neto moglo da se desi s tvojim novcem?
- ta bi moglo da mu se desi?
anet nije odgovarala.
- ak i da sav nestane, ne bi bilo vano - nastavila je Loren. - Opet bih se snala.
Meni ne treba mnogo. - Ugledala je Ajfelov toranj dok su skretali sa Periferijskog
bulevara i iroko se nasmejala. - Evo ga! - uzviknula je kao uzbueno dete. - Sada
stvarno verujem da sam u Parizu!
,,Rols se zaustavio uz ivinjak ispred salona na Aveniji Montenj. Livrejisani
vratar je otvorio vrata.
- Bon jour, madam.
- Bon jour, Luje - odgovorila je anet kada je priao i uzeo njenu aktovku iz
automobila. Ona se okrenula ka Loreni.
- Pokuaj da se odmori popodne. Prireujem veeras malu zabavu s veerom kod
kue. Toliko njih eli da te vidi.
Loren je pogledala.
- Zaista ne mora nita da preduzima. Meni je dobro samim tim to sam dola
ovamo.
- Ne budi blesava - rekla je anet uz osmeh. - Bie zabavno da im posmatramo
lica kada te budu videli. Svi te i dalje smatraju za dete.
Prela je deo trotoara i popela se uz nekoliko stepenica do zasebnog ulaza pored
salona. Kao i obino, zastala je na vrhu stepenita i pogledala uz i niz ulicu.
Bio je poetak jula i ulica je titrala od vruine i vlage zaostale od jutarnjih
pljuskova. Hitro je proverila. Kristijan Dior" se nalazio na uglu, Nina Rii preko
puta. Malo dalje u istoj etvrti, hotel Plaa Atene". Ulica je bila prazna; samo
nekoliko turista izalo je iz hotela i otpoelo svoje jutarnje hodoae. Ali ispred salona
nije bilo nikoga i oni su delovali spokojno i uspavano u letnjoj vrelini.
Ali ona je znala ta se zapravo deava. To je bila samo fasada. Unutar svakog
salona rastao je pritisak. Kolekcije. Sada ve za manje od tri nedelje. Mora da su svi
izbezumljeni. Trka je ve poela, glasine su se irile, a svaka modna kua radila je
danonono suprotno od onoga to su mislili da drugi rade. Svi su eleli da budu u
sreditu panje, da ispune novine i da privuku svu panju dok traje uzbuenje. Porub
vie, porub nie, iroka ramena, uska ramena, ravni kukovi, zaobljeni kukovi, jarke
boje, priguene boje, svila, saten, vuna, akrilik. Niko zapravo nije znao ta e da upali,
pa su svi izgarali.
Luj je otvorio vrata i ona je ula. Zatim je otvorio vrata majunog lifta, predao joj
aktovku, pritisnuo dugme za trei sprat, gde se nalazila njena kancelarija, i dodirnuo
kapu u znak pozdrava dok su se vrata ispred njega zatvarala. Kancelarija joj se
nalazila na dnu hodnika. Nekada je to bila Johanova kancelarija. Ali kada je anet
reila da se u nju useli, dala je da se preuredi.
U vazduhu se osealo izbezumljenje dok je hodala velikom glavnom kancelarijom
u kojoj su radni stolovi knjigovoa, sekretarica i slubenika stajali uza zidove i ukraj
vrata koja su vodila do zasebnih kancelarija. Tihi pozdrav Bon jour, madam" pratio je
do njene kancelarije koja je bila na suprotnom kraju.
Samo su tri kancelarije imale posebne sobe za sekretarice. Njena, akova i
Filipova. Otvorila je vrata kancelarije svoje sekretarice i za trenutak osetila ljutnju to
121

vidi jednu devojku kako sedi za Robertovim stolom. Onda se setila da je Robert odneo
Lorenin prtljag kui.
Devojka je ustala.
- Bon jour, madam.
- Bon jour, Silvi - odgovorila je anet i krenula prema svojim vratima koja joj je
Silvi otvorila. - Ima li hitnih poruka?
- Gospodin ak je eleo da se vidi s vama im stignete - odgovorila je devojka i
dopratila anet u kancelariju da bi stavila potu i spisak telefonskih poruka na njen
sto.
anet je stavila aktovku na sto i otila iza njega.
- Kai gospodinu aku da moe odmah da doe.
Devojka je klimnula glavom i izala. anet je sela i poela da lista poruke. Nita
to ne bi moglo da saeka. Podigla je pogled kada je ak uao u prostoriju.
Nisu troili vreme na pozdrave.
- Videla si se s Loren? -upitao je.
- Da - odgovorila je.
- Kako izgleda?
anet se nasmejala.
- Prelepo. A ta si oekivao? Ameriki vitamini nikada ne omanu. - Skrenula je
razgovor. - Da li je to ono to je bilo tako vano?
ak se sruio u stolicu naspram nje.
- Filip je opet izbezumljen. Urla da nema izgleda da zavri kolekciju sa
sredstvima koja su mu odobrena. Kae da Dior, Sen Loran i ivani troe tri puta
vie od njega.
- To je tano - rekla je anet.
- Hoe smesta da se vidi s tobom.
- Videemo se - rekla je mirno. - U vreme koje ja odredim. Trenutno e morati da
saeka. Ima drugih stvari koje treba da obavimo. - Otvorila je aktovku i izvadila neke
papire. - Hou da pregleda ovo i da mi kae ta misli.
Bacio je pogled na njih, a onda opet na nju.
- Kreacije? Ko ih je napravio?
- Trenutno to nije vano - odvratila je. - Samo bih volela tvoje miljenje.
- Prouiu ih - kazao je. - U meuvremenu, ta emo s Filipom?
Ustala je.
- Hajdemo. Mogli bismo da zavrimo s tim.
im su uli u kancelariju Filipove sekretarice, zauli su njegov glas. ak i kroz
zatvorena vrata njegov glas je usplahireno odzvanjao. ak je znaajno pogledao dok je
otvarao vrata.
Jedna manekenka stajala je na malom postolju u sredini sobe s izrazom dosade i
odsutnosti na licu, kakav samo manekenke mogu da imaju dok oko njih besni oluja.
Bila je uvijena u materijal koji bi trebalo kasnije da postane haljina, ali trenutno je to
bila gomila iskrojenih delova spojenih iodama. Oko nje su stajale dve mlade krojaice,
uplaenih lica i uzdrhtalih ruku od nervoze, i gospoa Sen Klod, glavna krojaica, a
Filip je hodao tamo-amo ispred devojke, uz krike i vapaje. Jedina osoba u toj prostoriji
koja je delovala kao da je nita ne dotie, bio je Marlon koji je sedeo na kauu uz
udaljen zid. Bio je van svega toga.
Filip se okrenuo ka njima i podigao ruke u oajanju.
- Sve je naopako - zaurlao je. - Materijali uopte nisu oni koje sam naruio, a u
fabrici tvrde da je to najbolje to su mogli da urade s novcem koji smo im dali, boje su
pogrene, a kada se haljina skroji, nita ne pada kako sam predvideo kada sam
122

kreirao. Gospoa Sen Klod kae da joj je potrebno jo novca za krojaice i ta da

oekujem kada imamo samo tri iskusne i sve ostale poetnice? Poludeu, kaem vam,
potpuno u polueti. Ne mogu vie da izdrim. Ubiu se. Tako e i biti. Ubiu se!
anet ga je posmatrala trenutak, a onda dala znak gospoi Sen Klod. Trenutak
kasnije, manekenka i svi ostali izaoe. Saekala je da zatvore za sobom vrata i onda
tek progovorila.
- Ono to ti je potrebno jeste da se smiri.
- Ono to mi je potrebno jeste jo novca da bih mogao da ostvarim svoje kreacije izvestio je Filip ljutito.
anet je zurila u njega. Glas joj je bio hladan.
- Ono to ti je potrebno nije vie novca, nego vie kreativnosti. Novac ne ini
kreaciju. Tvoj problem je u tome to si zapao u koloteinu, a novac koristi samo kao
izgovor.
- Videla si kreacije - odbrusio je Filip. - Smatrala si da su sjajne.
- I bile su - rekla je - dok nisi poeo da se glupira s njima tako to si poeleo
materijale koji nisu bili praktini... zna to i sam.
- ta oekuje od mene? - vikao je Filip. - Da svi od mene naprave budalu? Tebi su
poznati materijali koje koristi Sen Loran, s kojima e se pojaviti Boan i ivani. U
poreenju s njima, delovaemo jeftino.
- Oni nisu nita vie od praznog sjaja - kazala je anet smireno. - Moemo samo
dobro da izgledamo u poreenju s njima.
- Glupo! - obrecnuo se Filip. Otiao je do svog stola i izvukao neke fascikle i bacio
joj ih preko stola. - Pogledaj ovo - kazao je. - Platio sam pet hiljada franaka da bih
doao do njih. Uzorci materijala koje oni koriste. Svaki od njih kota vie nego
dvostruko od onoga to mi izdvajamo.
anet je uzela fascikle i bacila pogled na njih u tiini, a onda ih dodala aku.
Osetila je da joj se stee stomak. Bio je u pravu. U odnosu na ove materijale, njihovi
deluju jeftino. Ali nita od onoga to je oseala nije joj se videlo na licu.
- Kada si ovo dobio? - pitala je. - Zato mi ih ranije nisi pokazao?
- Tek sino sam ih dobio - kazao je Filip. - Doao sam ovamo jo u pet ujutro da
bih pokuao neto da smislim. - Sruio se u stolicu. - Ali nita ne moemo da uradimo.
Sjebani smo. Sada je kasno da menjamo.
ak je spustio fascikle na sto bez pogovora. Izraz njegovog lica nije bio
ohrabrujui ni za jedno od njih.
Glas joj je bio suzdran.
- Hou da razmislim malo o ovome. - Krenula je ka vratima, a ak je pratio. Sastaemo se opet za jedan sat u mojoj kancelariji.
Kua je bila onakva kakvu je Loren pamtila. Sve je bilo isto dok nije dola do
svoje sobe. Deje sobe vie nije bilo. Umesto nje, tu je bio lep budoar koji kao da je
opremljen za princezu. Zastala je za trenutak na vratima i razgledala prostoriju,
oseajui setu za davno prolim vremenom. Onda je ula u sobu i pola pravo do
prozora. Barem se pogled nije promenio. Nepomino je posmatrala park u kojem se
igrala kao dete.
Kucanje na vratima odvojilo je od prozora. Vrata su se otvorila i anetin sekretar
je uao s njenom torbom. Iza njega su ili batler i sobarica koji su nosili velike vaze sa
cveem. Robert je spustio kofer, dok su oni razmetali cvee, jednu vazu na stoi za
kafu blizu divana, a drugu u ugao toaletnog stola, tako da ne zaklanja ogledalo u
sredini.
- Klodin e vam pomoi da se raspakujete - kazao je Robert.
123

- Mogu i sama - odvratila je Loren.

- Uvrediete je ako joj ne dozvolite da vam pomogne - rekao je Robert na
engleskom.
- Onda u redu - sloila se Loren. - Ali plaim se da e se razoarati. Nema tu nieg
naroitog.
- Madam je zamolila da vam pomognem ukoliko vam je neto potrebno - nastavio
je Robert.
- To je lepo od vas, ail ne mogu niega da se setim. - Ipak je neto smislila. - anet
je pomenula neku veeru. Kako treba da se obuem?
- Bie dovoljna jednostavna haljina za prijem.
Loren se nasmejala.
- Nemam je. Imam samo farmerke i komotne pantalone.
- Nema problema - odgovorio je Robert. - Madam ima veliku garderobu. Siguran
sam da emo tamo pronai neto to e vam odgovarati.
Batler joj je priao s dve podsetnice koje su stigle uz cvee, a sobarica je poela da
raspakuje kofer. Loren je uzela karte i pogledala ih.
Jednu je slao markiz De la Bovil. Tekst je bio na engleskom.

Dobro dola. Jedva ekam da te vidim veeras.

Druga je bila od aka, takoe na engleskom.

Drago mi je da si ovde. S ljubavlju.

Dala je podsetnice Robertu. Pogledao ih je bez rei.
- Da li e mnogo ljudi doi veeras?
- Oko dvadesetak.
- Pretpostavljam da ih poznajem?
- Ne znam - odgovorio je. - Uglavnom prijatelji i saradnici madam.
- Zato je zovete madam?
- Takav je obiaj - odgovorio je. - Na kraju, ona je chef.
- Nisam znala da je u dobrim odnosima s markizom.
Robertu bi nelagodno.
- Ona govori s vaim ocem.
Loren ga je pogledala. Nije bilo svrhe da ga ispituje dalje. Oigledno nije mogao
da joj da odgovore koje je oekivala. Bacila je pogled na sobaricu koja je vadila muki
pribor za drogiranje iz putne torbe.
- Stavite to na pisai sto - kazala je na francuskom. - Ja u se pobrinuti za to. Komplet je bio pun teglica s paljivo odabranim Harvijevim travama, kokainom i
probranim pilulama.
- Oui, madmazel. - Sobarica je spustila komplet na toaletni sto i nastavila da kai
Loreninu odeu u orman.
- Znam da ste umorni - kazao je Robert. - Pa, ako biste sada hteli da se odmorite,
mogu da doem kasnije da vam pomognem da izaberete neto to ete obui veeras.
- Moemo to i sada da uradimo dok me ona raspakuje.
- Vrlo dobro - kazao je. - Poite za mnom.
Pratila ga je do hodnika koji je vodio u anetinu sobu. Bila je to soba koja je
pripadala njihovoj majci, ali koja je takoe sada bila izmenjena. Sve je sada tu bilo
moderno. Belo, crno, jarkocrveno i polirani nerajui elik. Bila je to senzualno i
zasigurno enstveno nametena soba, ali s povremenim akcentima priguene
muevnosti. Odveo je preko sobe do velike garderobe u koju se ulazilo. Mora da je tu
visilo najmanje dve stotine haljina i kompleta. Pogledala je zbunjeno.
- Ne znam odakle da ponem.
Nasmeio se.
124

- Pomoi u vam. Haljine za prijem su ovde.

Posmatrala je dok je pomerao haljine. Gledao je ljubopitljivo. Tresla je glavom.
- Nije to za mene. Ne bih se oseala udobno ni u jednoj od njih.
- Veoma su elegantne - kazao je.
Nasmeila se.
- Moda ba zato. Nikada se ne oblaim tako.
- Moda onda jedna jednostavna popodnevna haljina - predloio je i okrenuo se
drugom stalku i poeo da razdvaja haljine da bi mogla da ih razgleda.
Ali ona je i dalje tresla glavom.
- Bojim se da vam ne pomaem, zar ne? Jedina haljina koju sam u poslednje tri
godine nosila bila je bela maturska haljina. I nemate pojma kroza ta smo sve proli
dok je nismo pronali.
- Jeste li je poneli? - pitao je.
- Zato? - odvratila je. - Nisam oekivala da e mi biti potrebna.
- Imamo ovde neke bele letnje haljine - kazao je. - Ali one su dugake. - Preao je
na drugu stranu garderobe gde su visile veernje haljine. Brzo ih je pregledao dok nije
stigao do jedne koju je pamtio i izvukao je iz stalka. Pruio joj je. Bila je od belog
vezenog pamuka sa sputenim ramenima, etvrtastim dekolteom nisko seenim
spreda, a duboko pozadi. - Ovo e vam dobro stajati.
- Ne znam - podozrivo je kazala. - Ne nosim prslue, grudi e mi ispasti.
- Zato je ne probate pa da vidimo?
Uzela je haljinu od njega, ali je i dalje stajala i gledala u stalke sa stvarima.
Jedan deo odee, sav od svetlucavog crnog materijala, privukao joj je pogled.
- ta je ovo?
- Smokinzi - odgovorio je.
- Smokinzi? - glas joj je delovao zbunjeno.
- Veernja odela, kako ih zovete u Americi. Oni su iveni specijalno za madam u
mukom stilu. esto ih nosi. ak je i Sen Loran priznao da je dobio nadahnue kada je
video jednom kako to nosi.
Polako ih je pomerala da bi svaki mogla da zagleda.
- To je vraki dobra ideja - kazala je. - Ali zar ne mislite da to deluje malo
lezbijski?
Zasmejao se.
- Zavisi od toga ko ga nosi. Na madam ne deluju lezbijski. Zapravo, na neki udan
nain oni naglaavaju njenu enstvenost.
- Mogu li da probam jedan? - pitala je.
- Ne vidim zato ne biste mogli - odgovorio je. - Ali mogli biste da imate problema
s merom. Oni su svi krojeni precizno po njenim merama.
- U nevolji smo - kazala je anet i potonula u stolicu iza svog radnog stola. - U
velikoj nevolji.
ak je stajao ispred nje bez rei. Nije nita mogao tome da doda.
- ta se to desilo? - pitala je. - Trebalo je da saznamo mnogo ranije ta oni rade.
ak je slegnuo ramenima.
- Smatrao sam da e me Filip pustiti da doem do podataka, ali on je tvrdio da ne
eli da zna ta oni rade. Nije eleo da utiu na njega.
- Otkad si poeo njega da slua? - Glas joj je zvuao ljutito. - Trebalo je da ih
nabavimo za sebe.
utao je. Nije mogao da joj kae da je ve mesec dana ranije znao za to, ali da je
namemo preutao. Pomislio je na Kerola koji ga je u svom apartmanu preko puta, u
125

hotelu Plaa Atene, ekao da mu se javi. Amerikanac je eleo da ue u posao, ali tri
godine anet uporno odbija saradnju s njim. Posebno otkad je Kerol prodao svoje
kompanije firmi Tvin Sitis i postao deo konglomerata koji je Johan gradio u
Sjedinjenim Dravama. Kerol nije bio budala. Pre mnogo godina, ak i pre nego to je
promenio ime Karolo i dok nije stekao bogatstvo - i ugled - uoio je anetin talenat i
poeleo ga. Sada je imao dobro zalee.
- Moraemo da ponemo sve iz poetka - kazala je.
- To e kotati mnogo - kazao je ak. - A mi toliko nemamo. Sve smo potroili na
ovu kolekciju.
- Moraemo nekako da pronaemo novac - rekla je. -Kakvo nam je finansijsko
stanje u kompaniji parfema?
- Zanemarivo - odgovorio je. - Iscedili smo ga za ovu kolekciju. Ako ita jo uzme
odatle, kompanija e bankrotirati i nee moi da ispuni ugovore.
Zatresla je glavom.
- Da nije bilo te kompanije, ve odavno bismo ispali iz posla. Ona joj je jedina
redovno donosila zaradu. - Ba kao to joj je Johan i govorio. - ta emo sada da
radimo? - pitala je.
utao je za trenutak, a onda izvadio teglicu kokaina i zlatnu kaiicu sa
sopstvenim inicijalima na drci. Brzo je umrknuo u obe nozdrve, a onda pruio njoj.
- Moda e nam ovo razbistriti glave.
Ona je uinila isto to i on. Osetila je poputanje pritiska u glavi.
- Pomae - rekla je i vratila mu teglicu. - Zna, Loren nije ni dva minuta sedela u
automobilu kada me je pitala da li uzimam kokain.
Nasmejao se.
- To ti je Amerika. Oni su daleko ispred nas.
- Ali njoj je samo sedamnaest godina.
Opet se nasmejao.
- Prava si Francuskinja. Sea li se ta si ti koristila sa sedamnaest?
- Nisam koristila drogu - kazala je. Zapalila je cigaretu. - Ali to ne reava nae
probleme.
Pokuao je da je oraspoloi.
- Uvek moemo da se okrenemo Kerolu - oprezno je primetio. - On trza na tebe.
Istree koliko god hoe novca.
- S tim bi ilo i mnogo drugih obaveza - kazala je. - A ja volim da budem
nezavisna.
- Onda se potucaj s njim - nehajno je reao. - Zar je to tako znaajno?
- To je laki deo - kazala je. - Ono to ne elim jeste da opet padnem aka Johanu.
Jer sada njemu pripada ta kompanija. A onda se vraam na poetak.
ak je utao trenutak.
- Moda to i nije tako loe da te otkupe. Danas su popularni konglomerati. Moris
zarauje vie nego ikada otkako je sklopio ugovor s Johanom da isporuuje vodu
Sjedinjenim Dravama.
utala je.
- A Karden zarauje mnogo s Bidermanom. Malo sam razgovarao s
Bidermanom, ali on nije zainteresovan za nas, on juri Sen Lorana ili Diora.
- Kardenu se to nee dopasti - kazala je.
- Kardena nije briga. Ve je dobro ustolien u Sjedinjenim Dravama. ujem da
e nastaviti sam kada mu istekne ugovor s Bidermanom.
- Opet nismo reili svoj problem - kazala je. Otvorila je blokove ispred sebe i
prouavala crtee i uzorke. - Sranje.
126

On je upalio cigaretu i posmatrao je.

Posle izvesnog vremena digla je pogled prema njemu.
- Razgovarau s Kerolom. Pozovi ga na veeru dovee. Ali nemoj nita da mu
nagovetava od onoga to smeramo.
- U redu - klimnuo je glavom. Uspeo je da prikrije pobedniki izraz koji ga je
proeo.
Opet je pogledala u blok.
- Imam jednu drugu ideju. Pozovi Filipa.
Ustao je.
- Samo sekund - brzo je dodala. - Hou jo jedan mrk pre nego to ga dovede.
Hou zaista da budem samouverena u onome to moram da uinim.
- Crvena je kurvinskaboja! - vrisnuo je Filip. - Neu to da uradim.
- Svialo ti se ili ne, uradie to - mirno je rekla anet.
- Ne, ne! - vikao je Filip. - Pre u da dam otkaz.
- To je tvoje pravo - anet je zvuala hladno. - U svakom sluaju emo to uraditi. Okrenula se aku. - Daj mu taj blok s kreacijama koji sam ti dala.
ak je stavio blok na sto. anet je pustila da blok stoji zatvoren.
- U ovom bloku nalazi se itava kolekcija koju sam spremna da napravim ako
ode.
Odjednom je Filip uutao. Zurio je u blok, ali ga nije ni dotakao. Onda je pogledao
u nju.
- Ko je to uradio? - pitao je.
- Kakve to veze ima? - odgovorila je. - Ali ako hoe da zna, veinom su to moje
kreacije za konfekcijsku liniju koju nikada nisi hteo da radi jer ti je to bilo ispod asti.
- Ne moe da napravi konfekciju u kolekciji visoke mode - rekao je Filip.
- Kakve veze ima? - kazala je anet. - Dve nedelje posle prikazivanja kolekcije,
Sedma avenija ima iskopirane najbolje primerke iz svake linije. Ovako smo ispred
njih, sami emo umnoavati svoje modele i neposredno ih isporuivati na trite.
Filip je vrteo glavom.
- ak i kad bih se sloio s tobom, ne bismo imali vremena. Moramo da naemo
materijale, a boje treba da budu proverene, kao i kreacije. Prema rasporedu, revija
nam je za tri nedelje.
- Pomeriemo datum revije na kraj. To e nam obezbediti jo vremena.
- Opet e biti veoma tesno - kazao je Filip. - A u to vreme e svi znaajni kupci ve
otii, kao i veina novinara.
- Ja u ih zadrati - ubedljivo je rekla anet. - Rii im priprema koktel za
otvaranje, ja u im prirediti zabavu za zatvaranje. To jo niko nikada nije uradio, pa e
svi da ostanu samo da vide ta se deava.
- Crveno! To je blesavo - kazao je Filip. Ali glas mu je ve bio mirniji.
- I nije tako blesavo - odvratila je anet. - Razmisli malo. Svi su se ve izrazili u
oblicima, A-linijama, trapez-linijama, pravim linijama, kratkim suknjama, dugim
suknjama, irokim ramenima, naramenicama, uskim ramenima. Toliko razliitih
pravaca su isprobali, a mi smo se stalno upinjali da ih sustig-nemo. Terali su nas da
igramo po njihovim pravilima i svaki put nas odgurkivali. Ovog puta, kaem vam,
srediemo ih. Napravieemo na lini izraz. Uz pomo boje.
Filip je utao.
- Sve nijanse crvene, pokvarene i erotine, rastegljivi materijali i ifon, prozirni
do vieslojnih neprozirnih. Crni ve, prsluii, uske gaice, kombinezoni i bluzoni, sve
to proeto trakama crvenim kao krv. ene e pomahnitati za tim jer je to ono to sve
127

tajno ele da nose, ali se plae to da uine. Mi emo uiniti da se seksualnost ozvanii.
A mukarci e biti saterani u oak.
- Stvarno misli da e one to kupovati? - pitao je Filip.
- Kupovae - ubedljivo je rekla. - Bie to najuzbudljivija ideja u ovogodinjim
kolekcijama. Nee prestajali da priaju o tome. Ime e ti biti po svim novinama i
asopisima. A ja u uraditi neto to sam se zaklela da neu raditi otkako sam
napustila Diora. Vratiu se na pistu da prikazem venanicu na kraju revije.
- I venanica crvene boje? - pitao je Filip.
- Idemo do kraja - zasmejala se anet. - ista simbolika. Razlivena krv
izgubljenog devianstva.
utao je.
- Bie mnogo posla - konano je rekao.
- Uposliemo onoliko ljudi koliko ti je potrebno da se to uradi - kazala je. Obila je
oko stola i poljubila ga u obraz. -Filipe, moe ti to. Znam da moe. I ovog puta e im
pokazati.
Pogledao je u nju.
- U redu. Pokuau.
- Dobro.
- Sada je bolje da se vratim u kancelariju. Trebalo bi da ponem da jurim
proizvoae materijala po celom svetu. Moraemo da ih nateramo da hitnom
avionskom potom poalju sve to imaju.
- Uradi tako - sloila se. - Ako ti je potrebna pomo oko toga, pozovi mene.
Posmatrala ga je kako izlazi, pa se okrenula ka aku.
- ta misli?
- Pokuae - upalio je cigaretu. - Prava si kuka, da zna. Prepala si ga kada si
mu rekla da moe da ide.
- Nisam imala izbora - rekla je vraajui se za sto. - Jesi li pozvao Kerola?
- Doi e veeras - kazao je ak. - Nadam se da ti zna ta radi. Bie nam
potrebno mnogo novca.
- Ne brinem se toliko za njega koliko za Johana - rekla je. - On e verovatno
morati da od Johana izmoli odobrenje, a zna ta Johan misli o modnoj industriji.
- S Johanovim odobrenjem mora da sve vreme i tebe proganja - kazao je ak.
- Moda - rekla je. - Ali moda i dalje tei za Loreninim posedom. Na kraju, ona je
i dalje vlasnik dvadeset pet procenata ove kompanije.
- Onda e se sigurno sloiti - kazao je ak. - Da nije zainteresovan, nikada joj ne
bi dozvolio da doe ovamo u posetu.
anet se iznenada zasmejala.
- Mogu uvek da je drim kao taoca.
U akovom glasu se oseala zaprepatenost.
- Samo ne opet. Ve si to jednom pokuala.
anet se opet nasmejala.
- Ti si vei Francuz od mene. Uopte nema smisla za alu.
Kerol je otvorio vrata i pustio aka u hotelski apartman.
- Oekivao sam te - kazao je.
- Stigao sam najbre to sam mogao - objasnio je ak. - Digla se frka. etiri
poslednja sata bilo je povuci-potegni. - Poao je ka baru i natoio sebi viski sa ledom. Potrebno mi je pie.
Kerol ga je posmatrao kako otpija veliki gutljaj.
- ta je odlueno?
128

- Odbacila je celu Filipovu kolekciju i poinju sve iz poetka - odgovorio je ak i

dalje drei au.
- Nee stii do revije - kazao je Kerol.
- Ne zna ti nju - odvratio je ak. - Ona e uspeti.
Kerol ga je gledao neko vreme.
- Za to je potreban novac. Gde e ga nabaviti?
ak ga je pogledao u oi.
- Od tebe.
Kerolov glas se nije menjao.
- A ako joj ga ne budem dao?
- Biderman joj stalno kuca na vrata - slagao je ak. - Pao bi na teme, samo kad bi
mu se ona nasmeila.
Kerol je utao. Vratio se na kau i seo zamiljen.
- Visoka moda mi nita ne znai - rekao je.
- Zna ona to - rekao je ak. - Radi na sopstvenoj konfekcijskoj kolekciji.
Kerol se zainteresovao.
- Jesi li je video?
ak je klimnuo glavom.
- Dala mi je crtee i dobri su. Veoma dobri. Zapravo, mislim da e usmeriti Filipa
u tom pravcu, jer, kako je rekla, zato da eka da ih iskopira Sedma avenija kada moe
to i sama da uradi, bre i bolje?
- Misli li da hoe da razgovara veeras o tome? - pitao je Kerol.
- Mislim da te je zato pozvala na veeru - kazao je ak. -Velika prepreka je Johan.
Ustee se da opet radi s njim. Plai se da e on pokuati da preuzme posao.
- Johan mene puta da sam vodim svoju radnju - nervozno je rekao Kerol. - Sve
to ga interesuje jeste rezultat.
- To lii na njega - kazao je ak. - Uvek je bio takav.
- S njim neu imati problema - kazao je Kerol. - Poznato mu je da je ve dugo
jurim.
ak je ponovo napunio au. Nije govorio. Kerol ga je posmatrao.
- ta je povod za veeru?
ak je pijuckao svoje pie.
- Dobrodolica u ast njene sestre.
- Misli na Loren? - Prizvuk zapanjenosti se oseao u Kerolovom glasu.
ak je klimnuo glavom.
- Prolo je deset godina od...
- Poznajem je - kazao je Kerol. - Video sam je nekoliko puta kada sam iao kod
Johana kui. Uvek sam imao oseaj da Johan eli da ih dri razdvojene. Ona uopte
nije kao anet.
- Kakva je? - ak je bio radoznao.
- Prava Amerikanka, prava Kalifornijka. Plava, preplanula, zna, farmerke,
trava, vino, veoma bezbrina, kao i sva deca danas. Misle da su prva generacija koja je
otkrila mladost.
ak se nasmejao.
- Zato se smeje? - pitao je Kerol.
- Sada sam nestrpljiv da je vidim - odgovorio je ak. - Poslednji put kada sam je
video, imala je samo sedam godina.
- Iznenadie se - kazao je Kerol.
- Ne dopada mi se taj mladi, taj Harvi - kazala je Hajdi kada je Johan seo da
129

dorukuje.
Iznenaeno je pogledao dok je podizao olju s kafom.
- Otkud ti on odjednom pada na pamet?
- Nema ni dvadeset etiri sata kako je otila, a on se ve javio i trai njen broj
telefona u Parizu.
Johan se nasmejao. Pruio je ruku da uzme tost i poeo da mae puter po njemu.
- Ne vidim nita loe u tome.
U glasu joj se oscalo prebacivanje.
- Johane, zna li da se drogira?
- Pa? To nita ne znai. Kako sam ja uo, sva deca se drogiraju.
- Nala sam drogu u Loreninoj sobi kada smo sobarica i ja otile da je spremimo
nakon to je otputovala- kazala je Hajdi.
- Koju drogu? - pitao je Johan.
- Marihuanu. Pilule. Ne znam ta je to. Mislim da to dobija od Harvija.
- Da li ti erka izgleda kao zavisnik, mama? - izazivao je.
- Ne, ali...
- Onda prestani da se brine. Loren je bistra devojka. Zna da se uva.
- Nadam se da zna - rekla je. - Nala sam i ovo. - Pruila je malu kutiju.
- ta je to? - upitao je.
- Pilule protiv zaea - odgovorila je.
On se nasmejao.
- Znai da sam u pravu. Ona zaista zna da pazi na sebe.
- Ima samo sedamnaest godina.
Johan je spustio oljicu.
- Prestani da se brine. Ona je dobra.
- Ne svia mi se to je sa anet - rekla je.
- Tebi se jednostavno ne dopada da ona bude samostalna. Ptiica pokazuje
znakove da e napustiti gnezdo. To je normalno za njene godine. Zar mi nisi priala da
si i ti uinila isto to?
- To ba i nije bilo isto. Ja sam otila na fakultet.
- Hajdi - neno je rekao Johan - samo se opusti. S njom e sve biti u redu.
- Kazala je da e se javiti kada stigne tamo - rekla je Hajdi.
- Vremenska razlika izmeu Pariza i Kalifornije je devet sati. - Bacio je pogled na
svoj sat. - Ovde je sada osam sati ujutro, a tamo pet po podne. Kladim se da je zaspala
da bi premostila vremensku razliku i da e se javiti im se probudi.
- Ako me ne pozove do deset, zvau ja nju - odluila je Hajdi.
- Ne, nee - Johan je bio vrst. - Ona je sada jedna mlada gospoica. Nemoj da se
zbog tebe osea kao dete.
Zazvonio je telefon s njegove strane stola i on je podigao slualicu.
- Da? - rekao je. - U redu, prebaci ga. - Pokrio je slualicu akom - Kerol se javlja
iz Pariza. - Zdravo, arlse. Ne, u redu je. Upravo dorukujem. Naravno da moe da
pria.
Hajdi ga je posmatrala dok je sluao glas preko telefona i, kada je sluavka ula i
spustila unku i jaja na sto ispred njega, Hajdi je pokrila tanjir da se ne hladi dok on
razgovara.
Kada je konano spustio slualicu, pogledao je preko stola i nasmeio joj se.
- Nema zbog ega da brine - rekao je i otklopio tanjir. - Stigla je iva i zdrava, a
anet prireuje malu zabavu u njenu ast veeras.
- Oh, boe! - uzviknula je Hajdi. - Ona nema ak ni ta da obue. Govorila sam joj
da ponese barem jednu haljinu, ali ona je tvrdila da joj nee trebati.
130

Johan se nasmejao.
- Ne bih ni o tome brinuo. Siguran sam da anet nee dozvoliti da na veeru sie
gola.
Loren je otvorila oi. Soba je bila mrana i strana i bilo joj je potrebno neko vreme
da shvati da nije kod kue, u svojoj sobi. Okrenula se na krevetu i ugledala anet kako
sedi u fotelji i posmatra je. Sela je i protegla se, ne pokuavajui da pokrije svoju
golotinju.
- Zaspala sam - izvinjavala se.
anet se nasmejala.
- To je normalno. To je zbog putovanja i vremenske razlike. Delovala si tako
smireno da nisam htela da te budim.
- Je li kasno?
- Ne. Imamo dosta vremena. Jo dva sata imamo do dolaska gostiju.
Loren je ustala i krenula ka kupatilu.
- Odmah se vraam. - Kada se vratila, bila je odevena u bademantil koji je nala
u kupatilu. Sela je na ivicu kreveta prema anet i upalila cigaretu. - Kako si provela
dan? - pitala je.
anet je slegnula ramenima.
- Comme ci, comme ga. Uvek ima problema.
Loren se zakikotala.
- To i tata... Johan... uvek kae.
- On mnogo radi? - anet je zapitkivala.
- Sve vreme - kazala je Loren. - ak i vikendom i uvee, uvek mu je aktovka puna
papira koje treba da pregleda. Ponekad pomislim da ih nosi i u krevet.
- A Hajdi? ta ona radi?
- Ima ona ime da se bavi. Drutvene i dobrotvorne obaveze, pa kue. A esto se i
pridruuje Johanu na njegovim poslovnim putovanjima.
- Pitam se zato nisu imali dece - kazala je anet.
- Imala je dva pobaaja - objasnila je Loren. - Ne znam ba mnogo o tome. To je
bilo dok sam jo bila dete.
- teta - zamiljeno je rekla anet. - Uvek sam smatrala da bi Johan bio dobar
otac.
- I jeste - kazala je Loren. - Meni.
- Primetila sam da ga zove tata. Da li Hajdi zove mama?
- Da.
anet je klimnula glavom.
- Dobro.
- Tako ih doivljavam - kazala je Loren.
- Ne vidim tu nita loe - brzo je rekla anet. - Oni to i zasluuju. Veoma te vole.
- I ja volim njih - rekla je Loren, a onda se nasmejala. - Iako su malo staromodni.
- Ne razumem - kazala je anet.
- I dalje se ponaaju kao da sam dete - rekla je Loren. - Previe brinu.
- A imaju li razloga za brigu?
- Mislim da nemaju - odgovorila je Loren. - Snalazim se. - Ponovo je zevnula i
protegla se. - Kao da se jo nisam probudila.
- Topao i hladan tu e te razbuditi - rekla je anet.
- Mislim da e jedan mrk biti delotvorniji - kazala je Loren.
- mrk?
- Umrkivanje, zna, koka. Dva mrka i jedna crvena pilula i moe planinu da
131

pomeri. - Ustala je sa kreveta i otila do toaletnog stoia. Otvorila je fioku i izvadila

malu toaletnu torbicu. Okrenula se ka anet i otvorila torbicu. - Hoe li da te digne?
- To bi mi prijalo - rekla je anet.
Loren je izvadila teglicu i kleknula ispred anetine fotelje. Stavila je plastinu
slamicu u teglicu, izvadila je i pruila do anetine nozdrve.
- Umrkni.
anet je osetila kako je koka udara u glavu.
- A sada druga nozdrva - kazala je Loren pre nego to je anet mogla da
progovori.
Ponovo je anet umrknula iz slamice. Ovog puta je osetila kako joj stie pravo
do mozga.
- Boe moj! - uzviknula je. - ta tu ima?
Loren se nasmejala.
- To je prava stvar. Farmaceutska koka. To nije ono sa ulice.
anet je posmatrala kako hitro uzima dva mrka. Osetila je kako joj se trenutno
celo telo budi. Napetost nastala u toku dana kao da je poputala.
Lorenine oi su zasijale. Ustala je i zbacila bademantil na pod. Ispruila je ruke i
zaigrala po sobi.
- Ne mogu da verujem! Ne mogu da verujem!
- ta? - pitala je anet.
- U Parizu sam. Stvarno sam u Parizu! - smejala se Loren. - I s tobom sam. Ne
zna koliko puta sam sanjala da budem ovde, s tobom.
anet se nasmejala.
- Divna si - rekla je. - Samo se nadam da te ni Pariz ni ja neemo razoarati.
Zazvonio je telefon koji je stajao uz krevet. anet je ustala iz fotelje i podigla
slualicu. Sluala je neko vreme, a onda pruila slualicu Loreni.
- Neki Harvi zove te iz Kalifornije.
Loren je uzela slualicu.
- Harvi, kako si doao do mog broja?
Harvijev glas je odjekivao u etru.
- Od tvoje majke. Zvuala je nadrkano. Kao da nije htela da mi ga da. A i izela je
to joj se nisi javila.
- Zaboravila sam, a i uspavala sam se - kazala je Loren. - Zato zove?
- Otac mi je rekao da ako uspem da skupim pare, mogu da idem u Evropu u
avgustu. Dae mi pola ako nabavim ostatak. Hoe li biti jo u Parizu?
- Ne znam - odgovorila je Loren. Pogledala je u anet. - Harvi hoe da doe
ovamo. Hoemo li biti u Parizu u avgustu?
- U Sen Tropeu imam vilu - odgovorila je. - Mogli bismo da odemo tamo oko
desetog, posle revije.
- anet kae da emo biti u Sen Tropeu - kazala je Loren u slualicu.
- Gospode! - uzviknuo je Harvi. - To je tamo gde svi idu u toplesu i gde ivi Briit
Bardo.
- Valjda - kazala je Loren.
- Da li e tvojoj sestri smetati ako se pojavim? - zastao je za trenutak. - Saekaj.
Nemoj jo da je pita. Prvo da vidim da li mogu da skupim lovu.
- Dobro.
- Da li izgleda onako dobro kao na onoj slici?
Loren se nasmejala.
- Izgleda bolje.
- Opa - rekao je Harvi. - Je li na neemu?
132

- U fazonu je.
- Sjajno - kazao je Harvi. - Kai joj da ako budem doao, dolazim pun.
- A kada e znati da li dolazi? - pitala ga je.
- Zvau te opet za nekoliko nedelja - kazao je Harvi. - Je li ono to sam ti dao
dobro?
- Super je.
- Imam neto novih vrsta koje elim da isproba.
- Vai. Kako napreduje posao?
- Guramo. Ve emo se obogatiti.
Lorin se nasmejala.
- Sjajno. Nemoj samo da te orkiraju.
- Nee - odgovorio je. - Budi hladna.
- I ti. ao. - Spustila je slualicu smeei se. Okrenula se ka anet. - Lud je.
- To ti je deko? - pitala je anet.
- Tako neto - odgovorila je. - Pravi je narkos. Ali je dobar, zna na ta mislim.
Vegetarijanac je. Jede samo presno povre, itne klice, vitamine i dop. Kae da e
postati milioner pre svoje dvadeset prve.
- Koliko ima sada? - pitala je anet.
- Skoro devetnaest.
- Nije sebi ostavio mnogo vremena.
Loren se nasmeila.
- Mogao bi i da uspe. Kae da mu treba jo etiri etve da bi dobio pravu sortu.
anet se zbunila.
- Sortu ega?
- Trave - kazala je Loren. - On i nekoliko momaka rade na tome u okrugu
Hambolt. To je sorta koja nee imati ni pupoljke ni seme. Ako im to uspe, bie puni
love.
- Zar to nije nezakonito? - zbunjeno je pitala anet.
Loren je slegnula ramenima.
- Naravno. Ali niko i ne obraa panju na to. - Podigla je sa poda bademantil i
ogrnula ga. - Bobi mi je dao nekoliko stvari iz tvoje garderobe. ta misli da bi trebalo
da obuem veeras?
- Da vidim ta si izabrala - kazala je anet.
Loren je otvorila orman. Tamo su visile dve haljine i smoking. Okrenula se ka
anet.
- ta bi ti volela da obue? - pitala je anet gledajui u odeu.
Loren se nasmeila.
- Volela bih da obuem smoking, ako misli da je u redu. Nikada nita slino
nisam nosila.
anet je utala za trenutak. Vee nije bilo ba za takvu odeu. Ali ako ona eli to
da obue...
- Dobro - kazala je. - Hajde obe da obuemo smoking.
- Bajno! - viknula je Loren. - Onda emo da se ponaamo kao prave sestre.
Istuirau se i spremiti. Hou li imati vremena za jedan doint pre nego to siemo?
- ta e ti to? - pitala je anet. - Zar te to nee spustiti?
- Harvi pet nee - kazala je Loren. - On oputa. Dovodi te u dobro raspoloenje,
pa moe da saslua sva sranja koje ti ljudi srue, a ne poludi od dosade.
anet se nasmejala.
- Ako to stvarno deluje, mogla bih i ja da uzmem malo.
- Sjajno - kazala je Loren. - Doi opet ovamo pa emo zajedno da dunemo. Bie
133

super da siemo na urku obe drogirane. - Oklevala je za trenutak. - Mogu li da se

javim majci? Obeala sam da u se javiti kada se smestim.
- Naravno - kazala je anet. Krenula je ka vratima. - Puno ih pozdravi u moje
ime.
- Sjebae me, oseam to - kazao je Filip kada je spustio slualicu i smrknuto
pogledao u Marlona preko stola.
Marlonov glas je bio bezizraajan.
- Zato tako misli?
- Svi znaci ukazuju na to - objasnio je Filip. - Prvo, praktino mi je natrljala nos
novom kolekcijom u crteima zaikavajui me da ih pogledam. Naravno, nisam ih
pogledao. Ali neko je morao da napravi te crtee. Ona je rekla da su njeni.
- Moda ih je i uradila sama - prihvatio je Marlon. - Ne bi bilo prvi put da ti
pokazuje neto od svojih ideja.
- A onda proizvoai materijala. Izgledalo je kao da su svi oekivali moj poziv.
Ona je s mnogima od njih stupila u vezu jo pre mesec dana. Ve su imali uzorke u
crvenoj boji, koje mogu da mi otpreme za dan-dva.
- Ne bih se ja mnogo obazirao na to - kazao je Marlon. - Od tebe je traila da
napravi kolekciju. Ni od kog drugog.
- Jo neto - kazao je Filip. - Kazali su mi da su svi materijali u velikim
koliinama. A mi smo visoka moda, ne konfekcija.
Marlon je uutao za trenutak.
- Moda i ima neeg u prii koju smo uli o njoj i Bidermanu.
- Nije Biderman - brzo je kazao Filip. - Onaj Amerikanac je u pitanju, Kerol. Zna
da je vebel vlasnik te kompanije i da u ovoj ima pravo upravljanja. Bilo bi sasvim
prirodno da eli da ih spoji.
- Opet ne vidim zbog ega bismo brinuli - kazao je Marlon.
- Nisam ja Karl Lagerfeld - rekao je Filip. - Ne elim da budem drugi Hloe ili
Selin.
- anet je daleko od toga - kazao je Marlon. - Zato se jednostavno ne opusti i ne
radi svoj posao? Samo smisli sve tako da modeli ne mogu lako masovno da se kopiraju
i da budu preskupi za proizvodnju.
- Lako je tebi da pria - sumorno je rekao Filip. - Ne zna kako su ti ljudi dobri u
skidanju modela. I po kojoj ceni.
- Ako te sjebe, sjebae te - filozofski" je primetio Marlon. - Ima samo dve
mogunosti... Ili radi na kolekciji, ili odustani.
- Ne mogu sada da odustanem - kazao je Filip. - Ako to uradim, gotov sam u ovom
poslu.
- Onda nema izbora - kazao je Marlon.
Filip ga je pogledao ljutito.
- Tako je.
Marlon je upalio cigaretu i utei odbijao dimove.
Filip je ustao sa stolice.
- Ve sam napola reio da je pozovem i da joj kaem da sam prezauzet da idem na
tu njenu glupu veeru.
Marlon je zatresao glavom.
- To bi bila greka. Treba da ide i da je uveri da saraduje. Ako joj se uini da
uzmie, onda e ti zaista smestiti.
- Kuka! - negodovao je Filip. - Potuljena lezbijska kuka!

134

Telefon je zazvonio ba kada je anet ula u sobu. Podigla je slualicu. Poznati

britanski akcenat odjeknuo joj je u uhu.
- ta radi veeras?
- Patrik! - uzviknula je. - Mislila sam da si na safariju u Africi. Kada si se vratio?
- Jue - kazao je lord Patrik Rirdon svojim ralajuim izgovorom. - Mislio sam da
veeramo zajedno i da ti pokaem moj nagradni trofej.
- Doao si do svog lava?
- avola - smejao se. - Moj novi sluga. Crni Afrikanac iji organ visi dvadeset pet
centimetara ispod onog platna oko bedara. Kako sam ga ugledao, znao sam da moram
da ti ga dovedem.
- Ti si lud - rekla je.
- Ja lud? - pitao je smejui se. - Ne moe da kae da ne znam ta te pali, ljubavi.
Jedini nain na koji ovek moe da se nosi s vama, devojkama, jeste da ima ogromnu
budu. A veu od ove nee nai. Potrebna su mu etiri orgazma da pone da
omekava.
- Patrie, Patrie - rekla je. - ta u ja s tobom? Tako si bolestan.
- Zar nismo svi bolesni, ljubavi? Doi na veeru. I pusti me da gledam.
- Ne mogu - rekla je. - Danas ja prireujem veeru. - Neto joj je palo na pamet.
- Zato nam se i ti ne pridrui? Ako hoe, poslau auto po tebe.
- U Londonu sam - kazao je.
- Pa kako si onda oekivao da doem kod tebe na veeru?
- Nameravao sam da poaljem avion po tebe - odgovorio je.
- Onda moe tako i sam da doe ovamo - rekla je. - Poslau Renea da te saeka
na aerodromu L Bur.
- Kada poinje ta tvoja veera?
- Kokteli e biti poslueni u osam i trideset. Veera nee poeti pre devet i
trideset, deset. Tek je sedam. Moe da stigne.
- Ne znam - oklevao je. - Znam ja te vae varoke veere. Obino su jako dosadne.
- Ova bi mogla da bude malo bolja - ubeivala ga je. - Moja mlaa sestra je
upravo stigla iz Kalifornije. Nismo se videle deset godina. Ovo je neka vrsta ponovnog
okupljanja.
- Da li lii na tebe? - pitao je.
- Uopte ne lii. Ona je tvoj tip. Preplanula, plava i lepa, kao sve one
Skandinavke oko kojih se uvek vrti. A ima samo devetnaest godina.
- Sada si zagolicala moju radoznalost - kazao je. - Kada ve ti nee da se uda za
mene, moda e ona hteti.
- Znai dolazi?
- Neka Rene bude na aerodromu u devet sati - potvrdio je.
Lorda Patrika Rirdona, naslednika titule i jednog od najveih bogatstava u
Velikoj Britaniji, ba nita nije zanimalo osim skoro fanatinog upranjavanja svog
naroitog zadovoljstva. esto joj je govorio da nema motiva da radi i uveava bogatstvo
koje je dobio kada nee iveti dovoljno dugo da potroi sve to je ve sakupljeno, ma
kakve naine izmiljao da rasipa blago. A tome se nisu opirali ni izvrioci testamenta
kada im je to isto saoptio na prvom sastanku upravnog odbora po oevoj smrti. Oni
nisu mogli ni da poele nita vie do da ih pusti da upravljaju njegovim imanjem, pa
su radosno preduzeli sve to su mogli u finansijskom smislu da bi njega uinili
srenim, a sebe slobodnim da vode posao.
Kada bi se udala za njega, i kada bi joj on dozvolio da nastavi da se bavi ovim
poslom, ne bi morala da ugovara poslove kao to je ovaj koji je primorana da sklopi s
135

Kerolom. Patrik bi godinu dana odravao njen posao samo jednim ekom u visini neto
veoj od njegovog jednonedeljnog prihoda. Ali nije to bilo ono to je on eleo. eleo je da
mu ona stoji na raspolaganju sve vreme, bez ikakvih drugih zanimanja, pa da mogu da
se prepuste samo onome to je on nazivao njihovim nastranostima, hirovima i
fantazijama.
Pustila je vodu u kadu i usula mirisno mousno ulje pripremljeno, specijalno za
nju, u parfimeriji u Grasu. Hitro je ula u kadu i uronila tako da joj je voda prekrila
telo. Sviao joj se miris i oseaj dok su joj kapljice ulja prianjale uz kou i inile da
bude meka i glatka, kao svila. Soie. Svila. Jednog dana, moda uskoro, uradie to.
Moda e, kada ova kolekcija bude spremna, imati vremena da se posveti tome.
Telefon je zazvonio opet, upravo kada je izala iz kupatila. Sada je bila Stefani.
- Htela sam da ujem ta e obui veeras - pitala je njena devojka.
- Obui u smoking - odgovorila je anet.
- Dobro. Onda u ga obui i ja.
- Ne - brzo je prekinula anet. - To bi bilo previe. Moja sestra e takoe nositi
smoking. Ti obuci onu divnu, utu dugu haljinu koju sam ti poklonila prole nedelje.
Stefani je utala neko vreme.
- Vai - konano je rekla.
anet je primetila njeno oklevanje.
- ta nije u redu?
- Ljubomorna sam - priznala je Stefani. - Ranije smo uvek ti i ja nosile smoking.
anet se nasmejala.
- Ne budi blesava. Nema razloga da bude ljubomorna. Pa ona mi je sestra.
- To nema nikakve veze - rekla je Stefani. - Prvu vezu imala sam sa svojom
starijom sestrom. Godinama smo bile ljubavnice.
- Sada ba pria gluposti - kazala je anet.
- Mogu li da ostanem preko noi? - pitala je Stefani. - elim da vodim ljubav s
tobom.
anet je poela da se ljuti.
- Ne - kratko je odgovorila. - Kazala sam ti jo pre nego to je dola. Dok je ona tu,
ponaaemo se ispravno.
- Ali ona e biti ovde celo leto - kazala je Stefani. - ta emo da radimo?
- Neto emo smisliti - kazala je anet. - Jo nije nijednu no provela ovde.
- Da li je lepa? - pitala je Stefani.
- Jeste - odgovorila je anet. - Ali jo je dete.
- I ja sam bila dete kada sam poela sa sestrom.
- Ako nastavi da se ponaa kao kreten, ne mora ni da dolazi - odbrusila je
anet.
- Volim te - kazala je Stefani. - Nema nieg loeg u tome to elim da budem s
tobom.
- Onda se opusti. Sve e se srediti - kazala je anet. Setila se neeg. - Staviu te
da sedi pored arlsa Kerola. Budi posebno ljubazna prema njemu. Pokuavam da
obavim neto vano s njim.
- Hoe li da se tucam s njim? - pitala je Stefani.
- Ako on to poeli, da.
- Uiniu to. Ali samo tebe radi - kazala je Stefani. - Samo da ti pokaem koliko
te volim.
- Tako je ve bolje - kazala je anet. - Jo si moja devojica.
- Uvek u biti tvoja devojica - rekla je Stefani.

136

Loren je stajala ispred ogledala pokuavajui da namesti prednji deo koulje

preko grudi da se ne bi izvlaio iz pantalona kada je anet ula u sobu u bademantilu.
- Pomislila sam da bi trebalo da pogledam da li ti je neto potrebno.
Loren je pogledala sa tunim osmehom.
- Mislim da ovo nee pristajati. Grudi su mi prevelike.
- Potrebno ti je prslue da ih pridrava - rekla je anet.
- Nemam nijedno - odgovorila je Loren. - Nikada ga ne nosim.
- Moda e ti odgovarati jedno od mojih - kazala je anet. - Hodi.
Loren je pratila do njene sobe. anet je otila do ormana i otvorila jednu od fioka.
Pregledala je brzo nekoliko prsluia i konano nala onaj koji je traila. Okrenula se
ka sestri.
- Skini koulju i probaj ovo.
Loren je hitro skinula koulju. anet je prislonila prslue uz Lorenine grudi.
- Moglo bi da ti pristaje. Probaj ga.
Loren je provukla ruke kroz bretele i zakopala prslue. Ogledala se.
- Jedva diem.
- Stoji ti zaista izuzetno dobro - kazala je anet.
- Stvarno to misli? - Loren je bila sumnjiava.
anet se nasmejala.
- Nosi ga. Biemo straan par.
Loren se ponovo ogledala, a onda se nasmejala.
- Vai, ali da li nam je ostalo vremena da dunemo?
- Imamo jo pola sata dok prvi gosti ne stignu - kazala je anet.
- Hajdemo onda - rekla je Loren i krenula natrag ka svojoj sobi.
- Zato ne donese doint ovamo - predloila je anet. - Tako moemo da uivamo
u njemu dok se ja minkam.
Kada je Loren zavila doint i vratila se u sobu, anet je sedela ispred toaletnog
stola i paljivo nanosila makaru na trepavice. Loren je uzela stoliicu, sela blizu nje i
zapalila doint. Polako je povukla dim, a onda sestri dodala cigaretu.
- Uzimaj majune dimove. Ovo nije vrsta koju treba dobro povui.
anet je uradila kako joj je objasnila. Posle nekoliko dimova, vratila je doint
Loren.
- Jo nita ne oseam.
- Saekaj. - Loren se nasmeila i sama povukla jo jedan dim. - Potrebno je
nekoliko minuta da pone da deluje.
- Kako zna da deluje? - upitala je anet.
Loren se zakikotala.
- Uvek primetim po bradavicama. One iskoe i postanu tvrde kao da ih neko
dodiruje, ili kao kad ue pod ledeni tu. - Opet se zasmejala posmatrajui anet. Tebi je poelo da deluje. Ve vidim.
anet je pogledala niz sebe, pa opet u Loren.
- Ali ja nita ne oseam. Da li tebi deluje?
Loren je klimnula glavom i razgrnula bademantil.
- Uveri se i sama. - Bradavice su joj ve trale iz bledo ruiastih areola. Ponovo
je pruila cigaretu anet. - Uskoro e te drmnuti, to e osetiti u glavi. A onda e to
nestati i oseae se dobro. Zaista dobro.
anet je lagano povukla dim. Pogledala je u svoje grudi. Njene tamne bradavice
ve su trale. Pogledala je u Loren i nasmejala se.
- Pretpostavljam da deluje.
Loren je pogedala.
137

- Naravno da deluje - rekla je. - Boe, kako su ti velike bradavice. Moje nisu nita
u poreenju s njima.
- Tvoje su lepe - rekla je anet. Nasmejala se poto je poela da osea zujanje u
glavi. - Vie mi se sviaju takve bradavice od ovakvih. Lepe su.
- Ali tvoje su vie seksi - rekla je Loren i uzela doint od anet. - Harvi misli da
ima jedno od najboljih tela svih vremena.
- Tvoj deko? - nasmejala se anet. - Kako on to moe da zna?
- Video je tvoje slike - rekla je Loren. - Mislim da zato i hoe da doe ovamo.
- Bie razoaran ako doe - rekla je anet. - Na fotografijama izgledam bolje nego
u prirodi.
- Ne slaem se - rekla je Loren. - Mislim da one ne odraavaju pravu tebe. Ponovo je dodala doint anet i ustala. - Oseam se dobro.
anet je povukla dim.
- I ja. Ovo je veoma dobro.
Loren se nasmejala.
- Dobro? Ovo je sjajno. Sada sam spremna. Mogla bih da letim.
anet se nasmejala.
- Samo nemoj da poleti preko stola za veerom. Morala bih da se pomuim da
objasnim ta se to deava.
- Idem u svoju sobu da se obuem - rekla je Loren. - Pozovi me kad bude gotova
pa emo smrknuti malo na brzinu pre nego to siemo.
Moris je poranio. Potrudio se da to objasni kada je uao u biblioteku, gde su one
ekale goste.
- Smatrao sam da je ispravno da budem malo s mojom decom pre nego to stignu
ostali.
anet se nasmeila.
- Naravno. A ta misli o maloj devojici sada?
Moris se okrenuo ka Loren paljivo je ispitujui.
- Vie nije tako mala devojica, zar ne? Prilino je porasla. I lepa je.
Loren se nasmejala.
- Merci, mesje markie.
- Zaista sam veoma srean to te vidim. Ako ita mogu da uinim za tebe, molim
te da me pozove.
- Ako mi bude trebalo, zvau vas - rekla je Loren.
Moris je mrdao glavom.
- I dalje smatram da si devojica. A ti si se promenila.
Loren se opet nasmejala.
- A vi se niste promenili. Izgledate ba kao to vas pamtim. Ni dana stariji.
- To je dobro, zar ne? - pitao je Moris.
Klimnula je glavom.
- Divno. Svi su ostarili sem vas.
- I ja sam ostario - rekao je. - Ali u mojim godinama promene nisu ni tako nagle
ni vidljive. A tvoji hranitelji? Jesu li dobro?
- Vrlo dobro, hvala na pitanju.
Moris se okrenuo ka anet.
- uo sam da prepravlja celu kolekciju i da si pomerila datum.
anet je klimnula glavom.
- I zidovi imaju ui. To smo tek danas popodne odluili. Imamo izvanredne ideje i
smatrali smo da je sada bolje vreme za to nego da ekamo do sledee godine.
138

- To e biti skupo - kazao je. - Imam neto vika novca ako ti zatreba.
- Mislim da emo uspeti - rekla je anet. - Ali imau to na umu za svaki sluaj.
Hvala ti.
Moris se nasmeio.
- Ne zahvaljuj mi se. Na kraju, mi smo porodica. A porodica zato i slui.
Tihi zvuk zvona dopro je do biblioteke. Poeli su da pristiu i ostali gosti, a kada
je Patrik Rirdon stigao na aerodrom, svi su bili spremni za veeru.
Veera je savreno odgovarala toploj julskoj noi. Hladna krem-supa od krompira
i luka s blagim dodatkom krastavca, meka peena teletina sa smeim sosom i
provansalskim zainima, sitno seckana boranija i preni krompirii, servirani uz
prohlaenu zelenu salatu i zreli sir ,,bri. Ipak je anet osetila olakanje kada je
veera zavrena i kada je ustala i pozvala goste natrag u biblioteku, na kafu i liker. Za
stolom se oseala napetost i pritvornost jer kao da je svako od gostiju igrao neku svoju
igru. Svi osim Lorene. Ona je bila vedra i nasmejana i nita od onoga to je anet
oseala nju nije doticalo.
Stefani je zaostala da bi uhvatila anet na trenutak nasamo.
- Sestra ti je veoma lepa. Ostavila je utisak na sve.
- Drago mi je - odgovorila je anet.
- A mislim da je ostavila utisak i na tebe - dodala je Stefani.
anet je pogledala u nju.
- Ti si kreten.
Stefani je uhvatila za ruku.
- Zar ne moemo da naas odemo gore? Niko nee primetiti.
anet je posmatrala bez rei, a onda se naglo okrenula i pridruila se Morisu i
aku koji su razgovarali sa akovom devojkom Martinom, zgodnom manekenkom koja
je radila za ,,ivani.
Stefani je prila Kerolu koji je uz Filipa i Marlona sluao Patrikove prie o
dogodovtinama na poslednjem afrikom safariju. Pogledala je po sobi mislei da je
Loren uz anet, ali nigde je nije videla.
Batler je posluio kafu i liker, a Loren se jo nije pojavila. Deset minuta kasnije
ona je ula u prostoriju, a tada je Patrik ve zaokupio optu panju svojom priom o
lovu na lavove.
- Sedeo sam tako u lendroveru u bunju kada sam osetio da me neko lupka po
ramenu. Beli lovac mi je gurnuo veliku puku za slonove u ruke i pokazao pravac.
Nanianite zver i pritisnite okida, rekao je. Lav i ja smo zurili jedan u drugoga, kako
mi se inilo, itavu venost. Pucajte u jebenu ivotinju! vikao je beli lovac, pre nego
to skotina poe na nas! Pokuao sam da pritisnem okida. Ali prst me nije sluao.
Ukoio se, a onda je ruka poela da mi drhti i nisam skota mogao vie ni na nianu da
drim. Upravo tada je prokleta ivotinja jurnula na nas.
Patrik je zastao i pruio au da mu je batler napuni.
- ta si onda uradio? - pitala je Loren bez daha.
Patrik je pogledao nadmeno.
- Ono to bi svaki razuman Englez uradio u trenutku opasnosti. Bacio sam se
izmeu sedita i kontrolne table i zaurlao na crnugu da sklanja jebena kola odatle.
Samo to je on upalio motor, zver se bacila na nas. U tom trenutku, prst mi se pomerio
na okidau i puka je opalila. uo sam stranu riku i izvirio. Lav se kotrljao po zemlji,
a onda je ustao i mugnuo u makiju dok mu je krv kapala s repa izmeu nogu. - Zastao
je za trenutak i gucnuo ampanjac. - Ustrelili ste ga u jaja rekao je beli lovac. I u
ovom trenutku, negde u Africi, luta krvavi lav i pita se ta to bi s njegovim polnim

139

ivotom i lunja po dungli pokuavajui da shvati zato vie voli da lei i drema na
suncu nego da lovi ili tuca.
Svi su se smejali osim Lorene. Oi su joj bile vlane.
- Mislim da je to jako tuno.
Patrik se zagledao u nju.
- Dozvoli mi da ti donesem au ampanjca.
Ostali su se podelili po grupicama zabavljajui se razgovorom.
- Ne, hvala. Ne pijem, samo uzimam dop - rekla je Loren.
- Ti si drogirana, mlada damo - rekao je Patrik glumei strogou.
- Jesam - odvratila je.
- A ja sam pijan - kazao je.
- Ba lepo - rekla je smekajui se.
- Hajdemo na balkon iznad bate - predloio je. - Moda e nam oboma vazduh
initi dobro.
- Vai. - Izala je za njim kroz otvorena vrata i naslonila se na ogradu. Duboko je
udahnula. - Ovde mirie lepo. Slatko i isto.
Otpio je ampanjac koji je i dalje drao u ruci.
- Prvi put si u Parizu?
- Roena sam ovde - ispravila ga je. - Ali nisam bila poslednjih deset godina.
ivim u Kaliforniji.
- Dopada mi se Kalifornija - rekao je. - Tamo je sve tako jednostavno.
- Svi su vrlo oputeni - rekla je.
- ta misli o nama ovde?
Slegnula je ramenima.
- To je drugo. Sve i svi su veoma posveeni, veoma okrenuti sebi, razume ta
hou da kaem.
- Nisam siguran da razumem - rekao je.
- Ni sama nisam sigurna da razumem.
- Ima li gaice na sebi? - pitao je.
- Nemam - odgovorila je i pogledala ga. - Zato pita?
- Pitam se da li te je anet uputila u to kako se nosi smoking?
- Ne. Zato?
- Ne pomae. Mogu da namiriem tvoju macu - rekao je. - A to izaziva elju da
zagnjurim lice u nju.
Nasmejala se.
- Zafrkava me.
- Ne, ne zafrkavam te - brzo je rekao. - Treba da zna da ja imam nos za te stvari.
Jesi li ti za velike patke?
- Otkud ti sad to?
- Samo me zanima - rekao je. - Mislim da, kada bih imao veliku patku, anet bi
se udala za mene.
- Da li ti eli da se oeni njom?
- Da - rekao je. - Ali ona me stalno odbija.
- Onda mora da je neto drugo u pitanju - rekla je razmislivi. - Mislim da
veliina tvoje patke nije razlog.
- Tvoja sestra je najlepa i najizazovnija ena na svetu - kazao je.
Ona se okrenula i bacila pogled u sobu gde je anet ozbiljno razgovarala sa
akom i arlsom Kerolom. Njeno lice je bilo ivahno i izraajno i kao da je neto
posebno naglaavala. Loren se okrenula i pogledala u Patrikovo lice.
- Ti si drugi ovek koji je to rekao - kazala je. - Mislim da ste obojica u pravu.
140

Marlon im se pridruio na balkonu, a za njim i Filip i Stefani.

- Filip me je zamolio da te pitam da li si razmiljala o tome da postane
manekenka - kazao je Marlon.
- Zato me to sam nije pitao? - Loren je bila radoznala.
- Malo mu je neprijatno jer njegov engleski nije dovoljno dolar.
Ona se nasmeila okreui se ka Filipu i obratila mu se na francuskom.
- ao mi je. Nisam htela da budem neutiva. Nisam shvatila da svi govore
engleski zbog mene.
Iznenadan osmeh ozario je Filipovo lice.
- Celo vee elim da razgovaram s tobom, ali sam se plaio da me nee razumeti.
Hteo sam da ti kaem kako mislim da si lepa i kako bi izgledala savreno u nekim od
mojih kreacija. Ti ima taj izgled za kojim ve dugo tragam. Nov, sve izgled prefinjene
nevinosti. Voleo bih kada bi ti nosila neke od modela na reviji.
- Ne znam nita o tome - rekla je. - Ali veoma sam polaskana to tako mislite.
- Nema tu ta da se zna - rekao je Filip. - Za nedelju dana nauila bi sve o tome.
- Ali zar nisam prekrupna? - pitala je.
- To ne priinjava tekou - odgovorio je. - Trebalo bi da izgubi samo dva, moda
tri kilograma.
- Izmeu etiri i est funti - objasnio joj je Marlon.
- Ne znam - rekla je. - Jednostavno nikada o tome nisam razmiljala.
- Misli li da bi tvoja sestra imala neto protiv? - pitao je Filip.
Loren se nasmejala.
- Ne vidim razlog za to.
- Mogu li da je pitam?
- Ako hoete - odgovorila je. - Ali nisam sigurna da je to neto to bih volela da
radim.
- ta bi ti volela da radi? - upitala je Stefani.
Loren se okrenula ka njoj.
- Nisam o tome mnogo razmiljala. ekam da prvo odrastem.
- Potrebna nam je cela godina da se pripremimo za nastup na tritu. Deset
razraenih butika u vlasnitvu u glavnim prodajnim zonama u Sjedinjenim Dravama
i pet u velikim robnim kuama irom zemlje. Saks na Petoj aveniji u Njujorku,
Najman-Markus u Teksasu, Maral Fild u ikagu, I. Megnin u Los Anelesu, Giris
u San Francisku. Morau da uloim dva miliona dolara. Uteruje me u veliki rizik.
anet ga je pogledala.
- Ako ih malo pritegne, sigurna sam da e robne kue saraivati s tobom ove
sezone.
- Odrae nas ive - kazao je Kerol. - Traie da sve ide komisiono, opteretie nas
trokovima za reklamu i promocije i traiti najvei mogui popust na odeu. - Srknuo
je viski. - Neemo zaraditi ni pare.
- Ali imamo odskonu dasku da stignemo na trite i otkrijemo tano gde se
nalazimo - rekla je anet.
- A kako e se zvati novootvoreni butici? - pitao je on. - Tvoje ime jo nije dovoljno
poznato.
- Imam ime za butike - rekla je anet. - Kao Sen Loranov Rive Gauche (leva obala
Sene; prim. prev.). anetin Centre Ville (centar grada; prim. prev.). ili ako smatrate da
ja bolje da zvui vie ameriki, onda anetin Uptown. Ali to je manje vano. Kada
sklopimo ugovor, spremna sam da putujem zemljom, da radim na popularisanju,

141

novinama, radiju, televiziji i u trenutku kada radnje budu otvorene, bie vie
Amerikanaca koji znaju moje ime nego Francuza.
- To e kotati - rekao je Kerol.
- To je tano - odgovorila je Zanet. - Upravo zato i razgovaram s tobom. Da imam
toliko novca, radila bih sama.
Kerol je pronicljivo pogledao.
- Koliko bi kotalo da se ova kolekcija pripremi?
- Moda dve stotine hiljada dolara. Ili tako neto.
- Moda bi trebalo da ti dam taj novac unapred pa da vidimo ta se dogaa. Onda
moemo da odluimo.
anet se nasmejala.
- Ovu kolekciju mogu da spremim sama u tom sluaju. Nisam ja zabrinuta za taj
novac. Vei planovi mene zanimaju. Ako uradim ovo sama i postignem veliki uspeh, ti
mi nisi ni potreban. Biderman i mnogi drugi rado bi uskoili u krevet sa mnom.
Duboko je uzdahnuo i pogledao u aka.
- Dama za koju radi je veoma tvrd orah.
ak je utao.
- A ako ne pristanem? - upitao je Kerol anet. Ona se nasmeila.
- Ostaemo i dalje prijatelji.
Pogledao je u pravcu balkona gde su stajali Loren i ostali.
- Sestra ti deluje sasvim drugaije ovde nego u Kalifomiji. Mislim da je nikada
nisam video drugaije obuenu osim u farmerke.
anet se nasmejala.
- Sada je u Parizu. - I ona je pogledala na tu stranu. - Zna, elela bih dobro da
poslujem ne samo zbog sebe ve i zbog nje. Ona ipak poseduje dvadeset pet procenata
ove kompanije, a Johan jo upravlja njenim delom. Ja svake godine njemu polaem
raune.
Aluzija je pogodila svoj cilj. On se nasmeio.
- Ne treba da mi bode u oko. Zato se ne naemo sutra i razgovaramo jo o
ovome?
- Svakako - rekla je. - Odvoj vreme za nas, ukljuujui i aka. Ali neka to bude
to kasnije. Biu zauzeta oko priprema za kolekciju sve vreme.
- Znai, kree u to?
- Certainement - kazala je uz malu dozu prezira u glasu. - Zar misli, da bih
dozvolila da zavisim od nekog drugog u neemu ovako znaajnom?
Moris je na trenutak uhvatio aka nasamo.
- Je li dobro prolo?
ak je klimnuo glavom.
- Verujem da jeste. Sve to vie posmatram anet kako radi, sve vie shvatam
koliko je to sjajna ena. Ima vrstu petlju.
Moris se nasmejao.
- A ta ako Kerol ne pristane?
- anet e nai drugi izlaz. Sada sam siguran u to. Sasvim se tome posvetila.
- Imam milion franaka koje bih mogao da uloim u nju - kazao je Moris. - Imaj to
stalno na umu i podseaj i nju, ukoliko se ukae prilika.
ak ga je pogledao.
- Da li ona zna za to?
- Pomenuo sam joj ranije - rekao je Moris. - Ali nije bila zainteresovana, barem ne
u tom trenutku. Meutim, okolnosti mogu da se promene.
142

ak se nasmeio.
- Imau to na umu.
Prila im je Martina.
- Prolo je jedanaest - kazala je aku. - A ja sutra moram rano da budem na
poslu. Imamo prve probe.
- Odveu te kui - rekao je ak.
- Ne mora da krene zbog mene. Mogu da uzmem taksi.
- Ne budi smena. - ak se nasmeio. - I ja moram rano na posao.
Zabava se polako privodila kraju. ak, Moris i Martina su otili prvi, a za njima i
Filip i Marlon.
- Veera je bila divna - rekao je Filip. - A tvoja sestra je prava lepotica. Voleo bih
neto da uradim s njom. Mogli bismo da porazgovaramo o tome sutra.
- Naravno - rekla je anet. - Biu rano u kancelariji.
Ostali su Kerol, Stefani i Patrik. Kerol je predloio:
- Zato ne bismo svi otili do Rein na jednu aicu? Tamo bi trebalo da je
zabavno.
anet je zatresla glavom.
- Ne mogu veeras. Imam previe posla sutra.
Okrenuo se ka Loren.
- Moda biste ti i Patrik mogli da nam se pridruite?
Loren se nasmeila.
- Mislim da ne bih mogla, gospodine Kerole. Poinjem da oseam umor. Putovanje
i vremenska razlika. Ovo mi je bio dugaak dan.
- Ja se veeras vraam u London - kazao je Patrik. - Obeao sam svojoj dragoj
mami da u dorukovati ujutro s njom. Neki drugi put.
Kerol se okrenuo ka Stefani.
- Izgleda da smo ti i ja jedini ivi u ovom drutvu.
Stefani je bacila pogled na anet i samo se nasmeila Kerolu.
- Dobro - rekao je on i ustao. - Hajdemo onda. - Okrenuo se ka Loren. - Ujutro u
razgovarati s tvojim ocem. Ima li neku poruku za njega?
- Ne - odgovorila je Loren. - Samo ga pozdravite i recite mu da se divno provodim.
- Hoe li me Rene odvesti do aerodroma? - pitao je Patrik.
- eka te u automobilu - odgovorila je anet.
Ispratila ga je do vrata.
- Sestra ti je divna devojka kazao je Patrik. - Nadam se da emo se jo viati.
- Sigurno hoete - odgovorila je anet. - Bie ovde celo leto.
Poto su svi otili, sestre su pole uza stepenice. Loren se zaustavila pred vratima
svoje sobe.
- Bilo je divno - kazala je. - Hvala ti. Uinila si da se oseam kao neko veoma
poseban.
- Ti i jesi veoma posebna - rekla je anet. - Ti si moja sestra.
Loren se nagla i poljubila anet u obraz, ula u svoju sobu i zatvorila vrata.
anet je ostala zamiljena neko vreme tu, a onda polako otila niz hodnik do svoje
sobe.
ak je stajao u dnu arkada ,,Lida i posmatrao mnotvo ljudi u veernjoj odei
koji su hrlili prema ulazu u pozorite, drei u rukama pozivnice u zlatotisku. Iza njih
je video kolonu ,,kadilaka i ,,rols-rojseva iz kojih su izlazile zvanice. Jo sat ranije
pozvani su dodatni saobraajci da bi raskrili zastoj na Jelisejskim poljima. Bacio je

143

pogled na sat. Bilo je skoro deset i ve su kasnili. itav sat su kasnili. Trebalo je da
veera bude posluena u deset, a revija da pone tano u pono.
anet je bila u pravu. Tvrdila je da e svi ostati. I ostali su. Ve je spazio Dona
Ferajlda iz asopisa Womens Wear kako urno ulazi u pozorite praen svojom
svitom. Bila je tu i Evgenija epard, doajen amerike modne tampe. Bilo je to vie od
prikazivanja kolekcije - bio je to drutveni dogaaj. Iznenada se pojavila madam
Pompidu, predsednikova ena, pa su odmah nju i njenu pratnju otpratili do poasnog
stola. Madam lumberger. grof od Pariza, Rotildovi, Dasoltovi i ostali stubovi
francuskog drutva urili su u pozorite. Verovatno je ovo bilo prvi put da je iko od
njih doao u ,,Lido.
Broj filmskih zvezda u publici mogao bi da zaseni svaku premijeru nekog
vanijeg filma. Briit Bardo, Alen Delon, an-Pol Belmondo, Sofija Loren, Fej Danavej,
Gregori Pek i Dejvid Niven sa suprugom i drugi - vie nego to bi iko mogao da
zamisli. A francuska tampa je bila u punom sastavu. Rober Kaj iz Voga, skoro
celokupan ureivaki sastav L Ofisjela, kao i reporteri i fotografi iz svih vanih novina
i novinskih kua u Parizu.
Ali pravi trijumf ak je osetio dan poto su pozivnice poslate, kada su poeli da
stiu pozivi drugih kreatora koji su traili pozivnice za sebe lino. A kada je video
Marka Boana, ivanija, Sen Lorana, Pjera Kardena, Kurea kako prolaze ispod
arkada, znao je da su uspeli.
Jo jednom je proverio koliko je sati i krenuo unutra kada gaje zaustavio
upravnik pozorita.
- Princeza Grejs je stigla s jo etvoro posetilaca, ali nemamo sto za nju.
- Dajte joj moj sto - brzo je uzvratio. - Pored madam Pompidu.
ovek je klimnuo glavom i urno se udaljio. ak se uputio u zadnji deo iza stolova
koji su bili ukraeni crvenim balonima s imenom anet de la Bovil oiviavajui
dvoranu sve do prostora iza pozornice.
Dok je prolazio dvoranom do njega su dopirali delovi razgovora. Mora da je
potpuno luda. Ovo kota itavo bogatstvo. Uspela je da nae lovatora iji je buelar
vei i od njegove bude. To je lord Patrik Rirdon. On eli da se oeni njome. Ili je to u
pitanju, ili je madam Ponjar. A onda se razlegao smeh pri pomenu imena neverovatno
bogate lezbijke.
Zaustavila ga je Bernadin Moris iz Njujork tajmsa.
- Moram rano da se javim redakciji - rekla je. - Da li bih ikako mogla unapred da
saznam ta se sprema u sluaju da moram da beim?
- ao mi je, Bernadina. - Nasmeio se. - To je nemogue. ak ni sam nisam video
kolekciju.
Nastavio je dalje i zastao na ulazu da bi se okrenuo i jo jednom pogledao
dvoranu. Klimnuo je glavom zadovoljno. anetina ideja da zakupe ,,Lido za celo vee
bila je sjajna. U poetku se protivio zbog cene, ali sada je bio zadovoljan to je to
uradila. Osoblje ,,Lida bilo je vrhunsko. Bili su naviknuti na velike skupove, na
sluenje veere i na paljivo kretanje da bi publika mogla da prati predstavu. Veera je
bila u toku, a plesni podijum krcat i orkestar na bini svirao je laganu, prijatnu
muziku, ni rok ni disko ludilo za ovo drutvo.
- elim da bude savreno - rekla je anet. - elim da bude otmeno i holivudski u
isto vreme. - I tano tako je i bilo. Nikada nije prireena revija pred ovako otmenom
publikom i nikada nije prireena revija na ovako izrazito holivudski nain.
Taman je hteo da otvori vrata kada je spazio kako mu Don Ferajld daje znak
rukom. Oklevao je za trenutak, a onda je otiao do njegovog stola. Izdava mu je
pokazao praznu stolicu. On je zatresao glavom.
144

- U poslu sam - rekao je.

- Ova priredba mora da je skupo kotala - kazao je Ferajld. - Najmanje pedeset
hiljada dolara.
- Tako neto - potvrdio je ak.
- Zar to nije mnogo za anet? - pitao je Ferajld. - Ona se ne bavi takvom vrstom
posla.
ak je slegnuo ramenima bez rei.
- Dobio sam telegram iz Njujorka - kazao je izdava. - Na Sedmoj aveniji se uka
da e vas Kerol kupiti.
- To nije istina - kazao je ak odluno. - Nema govora da bi anet prodala svoju
modnu kuu.
- Da li je mogue da bi s njim ula u posao s konfekcijskom izradom - pronicljivo
je nagaao Ferajld. - Kerol sedi za prilino zgodnim stolom, uz njenog oca.
- Kerol radi za Tvin Sitis - kazao je ak. - A poznato ti je da Johan vebel,
predsednik kompanije, ima mnoge line i poslovne veze s porodicom De la Bovil. A
dugo godina je bio i izvrni direktor anetine kompanije... otkako joj je majka umrla
do njenog punoletstva.
- To nije odgovor na moje pitanje - rekao je Ferajld. - Ako nee da izrauje
konfekciju, zato Kerol sedi na tako vanom mestu?
ak je pokazao na jedan drugi sto u blizini.
- Biderman sedi ovde na jo vanijem mestu. Zato ne pita da nije moda s njim?
- Biderman je ve dobio Kardena - rekao je Ferajld. - A uo sam da se zanima i
za Sen Lorana.
- Bojim se da e morati da pita damu lino kakve namere ima. Ja jo nisam
upuen u njih.
- Otkud joj novac za ovu priredbu? uo sam da je prilino kota to to je odbacila
celu kolekciju i poela novu.
ak je okrenuo ake nagore, na karakteristino galski nain.
- Ima druge izvore. Moda od svog prijatelja bankara. Vidim da su Rotildi ovde u
punom sastavu.
Ferajld je pogledao po dvorani.
- A i pola visokog drutva je tu. Boe, nisam siguran da li sam doao na reviju ili
na holivudsku premijeru.
ak se nasmejao.
- anet e biti drago da to uje. Upravo takvu atmosferu je i elela da stvori. Ali
da ne bi bio u zabludi, doao si na reviju. Reviju kakvu nikada nisi video, niti e
videti. U ovom ivotu... a ni u sledeem.
Ferajld se nasmejao.
- Neka vam je sa sreom.
- Hvala - kazao je ak. Hitro se udaljio od ovog stola i vratio iza pozornice pre
nego to je iko drugi od novinara mogao da ga zaustavi. Paljivo je gazio preko kablova
koji su leali na podu odmah uz vrata i stigao do drugog kraja ogromne pozornice koji
je pretvoren u privremenu garderobu za manekenke. Odluili su da ne koriste prave
garderobe jer su se one nalazile na razliitim spratovima zgrade i daleko za
manekenke kojima je bilo potrebno vreme da se presvuku. Pored toga, anet nije
elela da rizikuje da joj neka manekenka padne ili zakai potpeticom suknju i pocepa
je na uskom stepenitu.
Oko garderobnog prostora bila je navuena crna zavesa. ak je povukao zavesu i
pogledao iza nje. Trenutno je bilo vrlo mirno. Devojke su sedele ispred stolova za
minkanje, jo u komotnim ogrtaima nalik na kimono. Na plutanim tablama
145

prikaenim za svako ogledalo nalazile su se pribodene ceduljice. Na njima su bili

zalepljeni uzorci materijala i ispisani ostali podaci o svakom modelu pojedinano, sve
do boje gaica i vrste nakita koji ide uz to. Uz svaku devojku stajao je i stalak na
tokiima sa modelima koji su visili po redu kojim e se prikazivati. Frizer i dva
minkera sedeli su na kraju garderobe s izrazom dosade i odsutnosti i ekali trenutak
da manekenki poprave frizure i minku posle svake promene modela. Madam Sen
Klod i njene pomonice revnosno su proveravale svaki model na stalku i njihov
poredak. Kasnije, pred sam poetak revije, doi e Filip i lino proveriti svaku devojku
i svaki model jo jednom. Tada e svaka devojka morati da proe ispred njega i madam
Sen Klod na putu do pozornice. Sada nije bilo ni njega ni anet.
ak je pustio zavesu da padne i na tihe zvuke orkestarske muzike produio iza
pozornice, do kancelarije upravnika, koju je anet uzela za sebe te noi. Otvorio je
vrata i uao bez kucanja.
Filip je sedeo na kauu i nervozno puio cigaretu, dok je Marlon, kao i uvek, bio
hladnokrvan i ravnoduan. anet je sedela za pisaim stolom i prouavala spisak
modela po redu prikazivanja. Digla je pogled. Glas joj je bio smiren.
- Kako je tamo napolju?
- Sve je kako si i elela - rekao je ak. - Vie ne bi mogla da trai.
- Dobro je. - Ponovo je pogledala spisak i okrenula se Filipu. - Mislim da bi dobra
ideja bilo da prikaemo broj dvadeset pet pre broja sedamnaest. To je sveana haljina
srednje duine i ii e bolje ranije, pre nego to preemo na dugake haljine. Sada je u
sredini meu njima i trae kao bradavica na nosu.
Filip je ustao sa kaua i stao iza nje. Otvorio je notes i prelistao crtee.
- Dobra ideja - rekao je. - Rei u madam Sen Klod da promeni redosled. Ionako je
vreme da odem tamo i proverim sve.
Otiao je, a Marlon za njim. ak je seo na stolicu ispred nje.
- Mislim da nam treba pomo - rekao je i maio se za dep.
- Ti kao da mi ita misli - obradovala se.
- Nita ne brini - kazao je dok joj je davao teglicu i zlatnu kaiicu. - Bie sve u
redu.
- Ne brinem zbog toga - rekla je uz bled osmeh dok je kaiicom odmeravala dva
mrka. - Samo pokuavam da naem nain da preivim ovu no. Kao prebijena sam.
- Uzmi jo jednom - podstakao je. - Imae dovoljno snage da ivi veno.
Prihvatila je njegov savet, a onda mu vratila teglicu i duboko udahnula. Primetio
je kako joj se boja vraa u obraze, a sjaj u oi.
- Ovo je bilo dobro - kazala je. - Zna, moda si u pravu.
Samo to je ak umrknuo koku i sklonio teglicu u dep Filip se vratio.
- Da li je neko od vas video Loren? - upitao je.
- Ne - odgovorila je anet. - Zar nije tamo ispred?
- Madam Sen Klod je nije videla. Ve se zabrinula.
- Mora da je negde tu - kazala je anet. - Stigla je ovamo sa mnom.
ak je ustao.
- Proveriu s vratarom iza scene. Niko ne moe da ue ovamo da ga on ne vidi.
Filip se zavalio u kau kada je ak otiao.
- Samo mi treba da me jo zajebe tvoja glupa sestra - gunao je.
- Ti si je traio - ravnoduno je rekla anet. Upalila je cigaretu, pa su sedeli u
tiini sve dok neko nije kucnuo na vrata i ak se vratio s Loren uza se.
- Gde si bila? - Filip je skoio na noge. - Umalo nisam srku dobio.
- Bila sam nervozna - rekla je Loren. - Izala sam u uliicu iza pozorita i dunula
malo.
146

- Gospode! Sledei put nam barem kai kuda ide - rekao je Filip. - Hajde, vreme
je da te spremimo.
Loren se nasmeila. Pogledala je u anet.
- Ti se nisi brinula, zar ne?
anet je zatresla glavom. Loren se nasmejala.
- Sada se oseam sjajno. - Okrenula se i pola za Filipom.
anet je pogledala u aka koji je i dalje stajao kod vrata.
- Oh, sranje - rekla je.
ak se nasmeio.
- Merde i tebi.
Uprkos kasnom poetku, veera je zavrena u deset minuta do ponoi i stolovi su
odmah raieni. Orkestar je poeo da se utiava i igrai su se vratili za svoje stolove,
a pozorite je postepeno tonulo u mrak. ula se kripa stolica dok se publika udobno
nametala, a kada se sve sasvim zamrailo, zavladalo je nerno iekivanje.
Negde iza pozornice ula se tiho uvertira za Fausta. Zvuk je delovao skoro
sablasno u pomrini. Onda je, odjednom, dolo do praska, kao grom da je pukao, jedan
zrak svetlosti obasjao je stub dima u sredini bine ispred sputene zavese i iz dima je
izaao avo.
Skakao je visoko uvis dok se njegova odea pripijena uz telo poput koe
napravljene od metalik crvenog lureksa presijavala u snopu svetla. Drei u ruci
trozubac s dragim kamenjem po vrhovima, on je igrao i pratio pistu za manekene koja
se lagano pomerala prema publici na ogromnim beumnim tokovima, a onda je trei
po njoj pravio skokove i kolutove, dok je stranim pogledom sevao po publici i pretio joj
uperenim trozupcem. Kada je stigao do kraja piste, naglo se okrenuo, kleknuo i uperio
svoj trozubac u zavesu na bini ispred njega.
Bubnjevi su zagluujue udarali i parali vazduh, a zatim se sve utialo kada je iz
projektorske kabine visoko na drugom kraju sale jedan zrak obasjao zavesu na kojoj su
se pojavile rei:
anet de la Bovil predstavlja Kolekciju iz pakla
Kada su se svetla ponovo upalila, avo je nestao, a zavesa je, polako se podiui,
otkrila sliku koja se prostirala celom pozornicom i na njoj su bili islikani u crvenoj i
crnoj boji prizori iz pakla, onakvog kakav mora da je Dante zamiljao. Pokretno svetio
iza scene davalo je ovoj slici neobian utisak ivotnosti i uverljivosti. U sredini slike
nalazila su se dvostruka vrata ispod ogromnog luka. Vrata su polako poela da se
otvaraju, zaula se tiha muzika, a na vrhu luka, kao u vatri, zablistao je model broj 1.
Manekenka je trenutak nepomino stajala na vratima, a onda je polako krenula
napred, preko pozornice, pa niz pistu, a zvunika kruno postavljenih po dvorani ulo
se: Kostim i vune, krv crvene boje.
Salom se zauo utiv aplauz dok je manekenka ila pistom, zastala, skinula aket
da bi pokazala bluzu, okrenula se i uputila nazad po pisti, a na luku je zablistao model
broj 2.
ak je zadovoljno klimao glavom u zadnjem delu dvorane. Bio je zadovoljan i
grupom koju je unajmio da podstie aplauz, jer su oigledno bili izvebani. Uputio ih je
da ponu blago i da ne preteruju osim za neke modele na kraju revije.
Vratio je pogled na pozornicu. Druga manekenka ve je bila na pisti, a prva je
odlazila. Osvrnuo se po publici. Pratili su s panjom. Ali i oni su bili struni. Treba jo
dosta toga da se vidi pa da donesu neki sud.
Upalio je cigaretu. Za sada je dobro. Sve to je bilo mogue, uinjeno je. Ostalo je
u rukama bogova. Onda je opet pogledao na binu i nasmeio se za sebe. Ili avolu.
147

U trenutku kada je ve dve treine kolekcije prikazano, udan, predvidiv nered

vladao je u garderobama. Odbaeni modeli leali su na sve strane po podu jer su ih
manekenke u suludoj urbi bacale kuda bi stigle, a garderoberke i minkerke
sumanuto su se trudile da manekenke izgledaju kao na poetku revije.
Filip je bio bled i nervozan, i sav u znoju dok je pregledao manekenke i slao ih na
pozornicu da saekaju svoj red.
- Pozlie mi - izbezumljeno je izjavio. - Pau u nesvest.
- Dobro ti je - smirivala gaje anet. - Sve ide po planu.
- Nije trebalo da im dozvoli da dou - vajkao se. - Hoe da me unite.
- Ne budi blesav - kazala je anet. - Treba da ti je ast.
- Ustae i otii e - kukao je. - Oseam da e to uraditi. Tako e svima pokazati
kako me malo cene.
- Svi su jo ovde - rekla je anet. - Sen Loran i Ber se nisu ni makli od poetka
revije. Isto je i s Boanom i Busakom. ivani, Karden, svi su jo ovde.
- Neto smeraju - kazao je Filip. - Oseam to. - Uhvatio se za elo. - Pau u
nesvest.
anet je pogledala u Marlona, a onda opet u Filipa.
- Doi na trenutak u moju kancelariju.
- Ne usuujem se da se maknem odavde - kazao je Filip. - Neto moe da krene
naopako. Siguran sam.
- Nita nee krenuti naopako - uveravala ga je. - Imamo spremnih pet modela.
Moe da predahne pet minuta.
- Vai - pristao je. - Ali prvo hou da ponu da minkaju Lorenino telo. Za to je
potrebno petnaest minuta.
anet ga je posmatrala kako prilazi Loren koja je sedela za toaletnim stolom i
smireno puila, kao da nije svesna guve i napetosti oko sebe. Neto joj je apnuo na
uvo i Loren je nehajno klimnula glavom, ustala i pustila da joj ogrta spadne s tela, pa
je ostala nasred prostorije potpuno naga. minkerka je brzo prila i rasprivaem
poela da posipa podlogu za minku po njoj. Filip je neto rekao minkerki koja je
klimnula glavom i nastavila da obilazi oko Loren sa rasprivaem u ruci.
Filip se vratio do anet.
- Dobro. Sada mogu da uzmem odmor od pet minuta. Ali moram da se vratim
kada pone da joj stavlja zlatne ljuspice. Ne elim da ih bude previe, samo da naglase
ivot ispod prozirne haljine.
Otili su do sobe koju je anet koristila kao kancelariju i Filip se bacio na kau.
- Nikad vie - kleo se. - Nikad vie.
anet je dala znak Marlonu da zatvori vrata. Otvorila je fioku pisaeg stola i
izvadila teglicu s kokainom. Brzo je sipala neto praha na staklenu povrinu stola i
podelila ga u vie brazdica. Podigla je slamku i pruila mu je.
- Allons, mes en-fants - rekla je. - Svima nam je potrebna snaga.
Filip je prvi priao stolu. Veto je pokupio etiri brazdice pre nego to je uspela da
ga zaustavi.
- Ostavi neto i za nas.
Ona je umrknula dve brazdice, a Marlon ostatak, dok je Filip ponovo seo na
kau. Ovog puta nije se izvalio. Boja mu se vratila u lice. Zurio je u anet jedan
trenutak, a onda se iznenada nasmejao.
- Majko - rekao je.
anet se najsmejala.
- Duo moja.
148

Priao joj je i poljubio je u obraz.

- Trebalo je da znam da ne moram da se sekiram. Oseam se bolje. - Pogledao je u
Marlona. - Neka se nose. Svi oni. Koga je briga ta oni misle?
- Tako je - kazao je Marlon.
Filip se okrenuo ka anet.
- Jo jedan mrk za reviju.
- U pravu si - rekla je anet i istresla ostatak teglice na staklenu povrinu stola.
ak je pogledao na sat. Pet minuta do jedan. Skoro je bilo gotovo. Odahnuo je s
olakanjem. Uspelo je. Niko nije napustio reviju. Svi su ostali do kraja. I predstavnici
tampe i ljudi iz struke, svi su bili oarani neim to nikada dotad nisu videli. Polako
je priao stolu za kojim su sedeli Kerol, Moris, Patrik, Stefani i Martin. Seo je na
slobodnu stolicu.
Kerol se nagnuo ka njemu.
- ta misli? - proaputao je.
- Uspeli smo - odgovorio je ak. - I Evgenija epard i Ferajld su javili svojim
novinskim kuama da saekaju sa tampanjem zbog ove prie. ak je i Bernadin Moris
poslala telegram da e kasnije dostaviti izvetaj. A nijedan od kreatora nije otiao. Svi
su jo ovde.
- Zanima me ta e oni rei - kazao je Kerol.
- To nije vano - odvratio je ak. - Ovo e biti revija o kojoj e se najvie govoriti
ove sezone.
- To bi moglo da donese dvadeset miliona dolara sledee tri godine - kazao je
Kerol. - To je i te kako vano.
ak je pruio ruku.
- Gledaj. Priaemo posle.
Manekenka koja je prolazila iznad njih naputala je pistu, a broj iznad luka je
bledeo. Nestao je u trenutku kada je i ona zamakla sa pozornice, a nad lukom su se
pojavila plamtea slova. Robe de Mariage (venanica; prim. prev.).
Odmah se zaulo ukanje hartijom, a zatim je nastala potpuna tiina kada su
vrata ispod luka poela lagano da se otvaraju. Jedan uski snop svetlosti obasjao je
mladu koja je stajala na vratima, visoka, kraljevskog dranja, potpuno skrivena velom
koji je padao s krune na njenoj glavi i sputao se do vrhova tankih crvenih cipela.
Kada je krenula, veo se vukao po podu iza nje delujui kao da nema kraja. Polako, uz
zvuke Mendelsonove muzike, pola je ka sredini piste i zaustavila se tamo.
Za trenutak je bila potpuno mirna, a onda je slobodnom rukom, jer je u drugoj
drala buket kao krv crvenih rua, poela da podie veo. Izgledalo je kao da nikada
nee prestati dok konano nije hitro prebacila veo preko glave i on je pao na pod i
otkrio prozirnu haljinu ruiaste boje kroz koju je svetlucalo njeno bledo telo posuto
ljuspicama zlata. Pomerila je glavu, a njena duga plava kosa rasula se po ramenima
ispod tijare s rubinima. Nastavila je da eta pistom. Sada je obasjavalo i svetio sa
pozornice i jedno iz dvorane. Bila je naga, ali ne i gola, prava mlada u venanici koje
ide ka oltaru.
- To je Loren! - proaputao je Kerol. - Mislio sam da e anet...
- anet je smatrala da e bolje biti da nastupi Loren - odgovorio je ak.
Loren se okretala polako na kraju piste. Iz sale se zauo pljesak. ak se osvrnuo.
To nije bila unajmljena grupa. Oni su jo ekali njegov znak. Ovo je publika tapala.
Loren je pola nazad pistom, okrenula se jo jednom na manekenski nain,
pokazujui venanicu, a telo joj je blistalo kao slonovaa ispod svile. Krenula je ka
luku, a onda stala preplaena jer se ispod njega iznenada pojavio avo.
149

Stajao je neko vreme, a onda joj dao znak trozupcem. Kao omaijana, pola je ka
njemu. Stajali su jedno naspram drugog, a on joj je stavio ruke na ramena i poeo da
svlai haljinu s nje. Stajala je kao sleena, a kada su joj se pozlaene grudi oslobodile
odee, bacila mu se u naruje. Uz dijabolini osmeh pobede, poveo je ka luku. Iznenada
se zauo prasak, udar groma, oblak dima i pozornica je ostala u mraku. Oni su nestali.
Publika je podivljala.
Upalila su se svetla u sali, a manekenke, odevene u haljine koje su poslednje
prikazale, pojavljivale su se ispod luka, odlazile na pozornicu, pa niz pistu. Loren je
izala poslednja, ponovo obuena u venanicu, pod ruku sa avolom koji je sada nosio
kicoki cilindar jarkocrvene boje.
Pljesak se razlegao, a fotografi su se peli na pistu, blicevi su sevali dok su oni
pokuavali da ih slikaju. Odjednom se Loren okrenula, otrala nazad pod luk, pa se
vratila vodei pod ruku Filipa, koji kao da se opirao. Bio je bled i nervozan, ali
nasmejan i zadovoljan u isto vreme. Aplauz se pojaao.
ak je uhvatio pogled voe unajmljene grupe koji je ekao njegov znak i jedva
primetno klimnuo glavom. Istog trenutka, zaulo se skandiranje.
- anet... anet... anet...
Povici bravo prolamali su vazduh, a aplauz je postao ujednaen.
- anet... anet... anet...
Ovoga puta se Filip vratio do luka. Pruio je ruku i anet je izala na binu. Iznad
luka se upalilo svetio koje je ispisivalo njeno ime. Stajala je tu i smeila se zaslepljena
blicevima, vitka, visoka i prelepa, obuena potpuno drugaije. Crvene panta-lone od
teksas platna i radna koulja, crvene kaubojske izme do listova i crvena teksas kapa
kakvu nose mainovoe. Onda je zagrlila Filipa, pa su zajedno poli niz pistu.
Fotografi i novinari su nagrnuli na pozornicu do njih. Uskoro su ih potpuno
opkolili, pa su poeli da se vraaju nazad.
ak je ustao i krenuo ka izlazu iz pozorita. eleo je da proceni utiske publike
ukoliko bude mogue. Opet se zaustavio pod svodovima posmatrajui ih kako odlaze i
oslukivao uzbueno brujanje glasova.
Ali Ferajld mu je ulepao vee. Uhvatio je aka pod ruku i povukao ga u stranu.
- Ne znam ko bi kupio ili obukao ovu odeu, ali ovo je najuzbudljivija revija
poslednjih godina. Sutra e anet dobiti naslovnu stranu mojih novina, a voleo bih da
razgovaram s njom samo deset minuta ako moe to da mi ugovori.
- Kada? - pitao je ak.
- Ba sada - odgovrio je Ferajld. - elim da dobijem prvi intervju s njom,
iskljuivo za Sjedinjene Drave.
- Hajdemo - rekao je ak i poeo da se probija kroz guvu. - Samo se dri za mene.
Bilo je skoro tri sata i samo nekolicina njih je preostala od gomile koja je posle
revije nagrnula u malu kancelariju iza pozornice. Filip je sedeo na kauu zabavljen
ivahnim razgovorom s dva reportera, dok je Marlon zatitniki lebdeo iza njegovih
lea.
Prazne flae od ampanjca i ae preplavile su radni sto za kojim su anet, ak i
Kerol bili udubljeni u razgovor.
- Mislim da smo uspeli - rekao je ak. - I Gudman i Najman-Markus dolaze sutra
da pogledaju kolekciju. Saks, Maral Fild i I. Megnin su zainteresovani.
- Gledanje ne kota - rekao je Kerol. - Kupovina je neto drugo.
- Kupovae - samouvereno je rekao ak. - Miriemo na dobitnike.
Prekinuli su razgovor kada se pojavilo nekoliko reportera i fotografa koji su
zavrili sa slikanjem manekenki i modela, elei da razgovaraju s Filipom i anet.
150

ak je ustao.
- Gde je Loren? arls trai da se dogovorim s njom o zakazivanju fotografisanja.
Svaki fotograf u gradu eli da je slika.
- Malopre je bila tu - odgovorila je anet. - Mislim da je izala s Patrikom. - Poao
je ka vratima, ali ga je zaustavila. - Mogao bi da ostane ovde dok ne proe
intervjuisanje. Pokupiemo ih kada krenemo.
U prolazu, odmah kod vrata iza pozornice, Loren je oslonjena na zid zgrade vukla
duboke dimove tankog dointa koji je drala meu prstima.
- Ovo pomae - kazala je i dala ga Patriku.
Povukao je dim, a onda je pogledao.
- Veoma dobro -rekao je. - Ovo nisi nabavila ovde?
- Zavrtela je glavom. - Ameriki je. Harvi broj est.
Povukao je jo jedan dim, pa joj je vratio doint.
- Delovalo je kao da se dosauje tamo unutra. Zato sam te pozvao da izaemo.
- Da - rekla je. - To je takvo prenemaganje.
- Prenemaganje? - zaudio se.
- Pa zna. Pretvaranje, sranje, uvlaenje u dupe, svi divni i krasni. Zato to rade?
Niko to zaista ne misli. Kladim se da kada bi svako od njih rekao stvarno ta misli,
niko ni sa kim ne bi govorio.
Patrik se nasmejao.
- Nisi ba oduevljena takvim nainom ivota.
- Nije to moj svet - rekla je. - Dosta mi je toga kod kue. Moji roditelji su i sami u
tim poslovnim vodama. - Neto joj je palo na pamet. - Zna, nikada nisam pomislila da
je anet stvarno takva. Nekako sam verovala da je ona drugaija. Slike koje sam
viala i prie koje sam itala o njoj. Delovalo mi je kao da se dobro provodi i da ne
razmilja ni o emu.
- Kad bi barem bilo tako - rekao je Patrik. - Ali ona kae da ja to ne razumem.
- Pa, izgleda da ni ja ne razumem - kazala je Loren i pruila mu doint. - Ali bie
valjda bolje. Rekla mi je da emo posle revije ii u njenu vilu u Sen Tropeu.
- Divno - kazao je Patrik. - Mogu da vas odvezem avionom tamo. Jahta mi je tamo
u luci. Malo emo se provoditi. - Povukao je dim. - Auh! - uzviknuo je i ispustio doint.
Pogledao je u zemlju. - Opekao me je. Izvini.
- U redu je - odgovorila je. - ta misli da se vratimo u zverinjak i proverimo ta
zveri rade?
Novinari su se razili kada su se oni vratili u anetinu kancelariju. anet je
sedela za stolom, Kerol i ak na stolicama ispred nje, a Filip i Marlon na kauu.
Kerol je ustao i poljubio Loren u obraz.
- Bila si divna, eeru - kazao je sav ushien. - Imamo velike planove za tebe.
Loren se zbunila.
- Ne razumem.
On se nasmejao.
- Postala si zvezda, duo. Hit revije. Svaki fotograf u gradu eli da te slika. Kazao
sam aku da emo raditi samo s najboljima.
Loren se okrenula i pogledala u anet.
- Nita mi nisi rekla o tome.
- Nita i nisam znala o tome pre revije - odgovorila je anet.
- To je tano - priskoio je Kerol. - Niko nije mogao da pretpostavi. Ali, eto ti sad.
Svialo ti se ili ne, bila si zvezda revije.
- Mislila sam da idemo u Sen Trope posle revije - kazala je Loren gledajui u
anet. - Dogovorila sam se sa Harvijem da se tamo naemo za vikend.
151

Pre nego to je anet mogla da odgovori, Kerol je uskoio.

- Moe uvek da ode u Sen Trope. Sada je vano da kujemo gvoe dok je vrue.
Loren je utala trenutak.
- Radila sam ovu reviju samo iz zabave. Da sam znala da e biti jo neto, ne bih
to radila.
- Ali si je uradila - rekao je Kerol. - Sada mora da tera dalje.
Loren se okrenula ka anet.
- Zar moram? Patrik je rekao da bi nas povezao dole avionom sutra. Jahta mu je
ve u luci.
anet je pogledala.
- Ne mora da radi nita to nee, cherie.
Kerolov glas je izraavao ljutnju.
- ta to, kog avola, govori? - viknuo je na anet. - Mora to da uradi. Moji ljudi
za odnose s javnou ve planiraju da od nje naprave pokretaku snagu naeg nastupa
u Americi. Ve sam ih pozvao i kazao im da se late posla.
anet je presrela njegov ljutiti pogled.
- Onda im reci da nau drugi pristup. Loren ovde nije dola da radi. Dola je da
me poseti.
- Briga me zato je dola ovamo! - urlao je Kerol. - Neu da puknem dva miliona
dolara i da dozvolim da glupavo derite odluuje ta treba, a ta ne treba da radi.
Nateraj je da radi!
anetin glas je bio pritvomo blag.
- A ako neu?
- Onda dogovor otpada! - odbrusio je Kerol. - I ti bi sada mogla da shvati da vie
ne donosi odluke sama i da sam ja ovde glavni.
anet ga je gledala nekoliko trenutaka, a onda se okrenula ka Loren.
- Dogovori se s Patrikom za put u Sen Trope za sutra.
Kerol je zurio s nevericom u nju.
- Bolje bi ti bilo da razmisli jo jednom. Duguje mi sto sedamdeset hiljada
dolara trenutno, pa pre nego to odlui neto, bolje vrati pare.
Loren je pogledala u sestru.
- Ako je to tako vano, anet... - poela je oklevajui.
anet je neno prekinula. Govorila je na francuskom.
- Ne brini o tome, cherie. Pre ili kasnije ova svinja e morati da naui da postoje
neke stvari koje njegove pare ne mogu da kupe. - Okrenula se ka Kerolu i nastavila na
engleskom: - Predlaem da ti razmisli o svemu. Ja sam ve odluila.
- Johanu se ovo nee dopasti - pretio je Kerol.
- Johanu se nee dopasti ni zamisao da koristi njegovu tienicu za sopstveni
nastup - odvratila je anet.
- Dogovorili smo se - odbrusio je Kerol.
- Dogovor je nainjen sa mnom, ne s mojom sestrom - kazala je anet. - A osim
toga, jo nita nije potpisano. Pa tako stvarno i nema dogovora.
- Kod tebe je i dalje mojih sto sedamdeset hiljada dolara - kazao je Kerol.
- Doi sutra u moju kancelariju i dobie ih nazad - rekla je anet.
- Nema ti te pare - zajedljivo je primetio Kerol. - Proverio sam finansijsko stanje
tvoje firme.
- To se tebe ne tie - rekla je anet. - Doi u kancelariju sutra i dobie novac.
Zurio je u nju.
- Ne moe da sklopi ugovor s Bidermanom ili nekim drugim dok ne dobijem
nazad svoj novac.
152

- Znam to - mirno je rekla.

- Biu u tvojoj kancelariji u devet sati ujutro da mi da ek.
- Bie spreman - kazala je anet. - Moe da ga podigne u blagajnikovoj
kancelariji.
- I bolje da bude s pokriem - pretei je rekao - jer ga nosim pravo u banku.
anet je ustala bez rei i prola s druge strane stola. Zaustavila se ispred Kerola i
zagledala mu se u oi.
- Svinjo jedna! - izgovorila je glasom punim prezira, a aku je podigla brzinom
koja nije mogla da se prati i amar je odjeknuo u prostoriji. On je odskoio, a na
njegovom crvenom licu pojavili su se beli tragovi njenih prstiju. - Bolje bi ti bilo da
ode odavde dok te ne izbacim!
Vratila se za svoj sto pre nego to je imao priliku da joj uzvrati. Rukom je pipnuo
obraz. Zurio je u nju.
- Ti si luda!
- Napolje! - iznenada je viknula. - Ili u te ubiti!
Naglo se okrenuo i otiao do vrata, a onda se osvrnuo.
- Filipe, Marlone - rekao je. - Hajdemo!
Kreator i njegov prijatelj s nelagodom ustadoe. Bez rei su se uputili ka vratima,
a nijedan nije smeo da pogleda anet u oi.
Kerol joj se nasmejao.
- Sada si propala. Filip je ve potpisao ugovor sa mnom za sledeu godinu.
Pomislio sam da e me zavrnut, pa sam se obezbedio.
Bez rei anet je posmatrala kako zatvaraju vrata za sobom, a onda se okrenula
ka Loren.
- Nee ti smetati da te Patrik odveze kui? - pitala je mirnim glasom. - ak i ja
moramo da obavimo jedan posao noas.
- Mogu da saekam - rekla je Loren.
- Ne - odgovorila je anet. - Bie bolje da ode. Moda ostanemo celu no. A tebi bi
san prijao pre nego to te Patrik povede u Sen Trope.
Loren je dola iza stola, sagnula se i poljubila anet u obraz.
- Izvini. Nisam elela da izazivam guvu.
- Nema potrebe da se izvinjava, cherie. Nisi uopte ti kriva.
- Ako to moe da pomogne, mogu da razgovaram s tatom - rekla je Loren.
anet je uspela da se nasmei.
- Hvala ti, cherie, ali nee biti potrebno. Mogu i sama da sredim tog crva. Sada idi
i odmori se malo. - Pogledala je u Patrika. - Postaraj se da ode pravo kui u krevet.
Patrik se nasmeio.
- Da, majko.
anet se nasmejala.
- Ti si dobar deko. Tako se razgovara. - Okrenula se i ponovo poljubila Lorenu. Laku no, cherie. Videemo se ujutro.
Jo jedan hitar poljubac i oni su otili. anet se okrenula prema aku.
- Pa, evo nas opet na poetku. Nita se nije promenilo. Sami ti i ja.
ak je udario pesnicom u dlan.
- Obini sitni ljigavci! Samo nek nam se obrate. Unitiu malog skota. ekaj
samo dok pustim glas da je cela kolekcija bila tvoja, a ne njegova. Svi e skoiti na to.
Svi ve znaju da si odbacila njegovu prvobitnu liniju.
- Filip mi je poslednja briga - rekla je anet. - Uvek moemo da se pobrinemo za
njega. Sad moram da nabavim novac za Kerola.
- Moda e se predomisliti - kazao je ak s nadom.
153

- ak i da se predomisli, ne elim ga. Ako nita drugo, ova kolekcija predstavlja

dokaz da moemo da uspemo. Kada ga isplatim, sigurna sam da emo nai bolji
ugovor.
- Sada je tri sata ujutro - kazao je ak. - Gde e nai milion franaka za est sati?
- Milion franaka - zamiljeno je ponovila anet. Pogledala ga je. - Zar to nije
suma koju je Moris pominjao da moe da uloi?
ak je klimnuo glavom.
anet je ustala.
- Pa ta onda ekamo? Hajdemo na II Sen Luj da ga probudimo i vidimo da li je
stvarno tako mislio.
- Zna ti Morisa - rekao je ak. - S njim nije lako dogovarati se. Morae da se
odui za taj novac. Na ovaj ili onaj nain.
- Ima li neku drugu ideju?
- ta je s tvojim prijateljem Patrikom? Njegova porodina kompanija upravo je
uvela Kensingtonske tkanice u Sjedinjene Drave. Nauo sam da bi oni vodili
trgovinu na malo. Oni e umeti da prepoznaju dobru pogodbu.
- Patrik nita nema s porodinim poslovima. On ide svojim putem, oni svojim. Ni
jedna ni druga strana ne ele nita da imaju s onom drugom. Patrik otpada. To mora
da bude Moris.
Krenula je prema vratima, a onda se iznenada zaustavila i pogledala ga.
- Gde smo pogreili, ak?
- Kako to misli? - pitao je.
- Ne mogu da shvatim. Jesmo li pobedili... ili smo izgubili?
Od ,,Lida na Jelisejskim poljima bilo je samo deset minuta vonje do kue, a tek
tada je Patrik progovorio:
- Mora li da ide u krevet? Ja sam napet. Ne mogu da spavam.
- Ja sam smrvljena - kazala je Loren. - Osim toga, uo si moju sestru.
- Da. - U Patrikovom glasu osetio se prizvuk divljenja. - Jesi li ikada videla tako
neto? Kako je oamarila Kerola? Pomislio sam da e mu otkinuti glavu.
Loren se nasmejala.
- ao mi je to nije. Moja sestra ima petlju.
Patrik je klimnuo glavom.
- Ona je vrsta dama. Ne bih voleo da joj se suprotstavim. Ona bi stvarno mogla
da ubije oveka.
Loren se nasmejala dok se auto zaustavljao ispred njene kue.
- Mislim da ne bi ila tako daleko.
Voza je iskoio iz automobila i otvorio vrata Patrikovog velikog srebrnog ,,rolsa.
Loren se nagnula i poljubila Patrika u obraz.
- Videemo se sutra.
Patrik je pogledao.
- Kako bi bilo da mi da da ti pipnem macu, samo za sekund? Onda bih lizao
prste sve vreme do kue i bio srean.
Loren se zakikotala.
- Ne budi blesav - rekla je i izala iz automobila.
Patrik je ispratio do vrata i saekao dok je zvonila.
- Pitam se ta li ak i anet rade sada?
- Kazala je da imaju jo posla - odgovorila je Loren.
- Zanima me da li on ima veliku patku - kazao je Patrik.
- Ne znam. A i ne zanima me - kazala je Loren. Vrata su se irom otvorila. Hitro
154

ga je poljubila u obraz jo jednom. - Laku no. Videemo se sutra.

- Saekaj - kazao je Patrik dok je ona ulazila u kuu. - U koje vreme?
Okrenula se i pogledala ga.
- U podne, vai?
- U podne e biti odlino - rekao je. - Poslau auto da te pokupi.
Zatvorila je vrata za sobom i krenula uza stepenice. Okrenula se kada je batler
pozvao.
- Da li je sve prolo kako treba, madmazel Loren?
- Divno - odgovorila je Loren. - To mi je bilo najlepe vee u ivotu.

155

2
Harvi se skotrljao sa dueka i jakog sunca u hlad suncobrana.
- Bestraga im glava! - negodovao je.
Loren je okrenula glavu ka njemu.
- ta je sad?
- Trideset franaka za duek i suncobran - rekao je. - ista pljaka.
Loren se nasmejala.
- Tako ti je u Francuskoj.
- ta ako eli samo da lei na pesku? Bez iega?
- Gde? - pitala je pokazujui na plau pretrpanu ljudima na duecima.
- Video sam neto nie jednu plau. Ljudi su doneli svoje prostirke i suncobrane.
- Moe i ti to da radi. To je javna plaa - objasnila je.
- Pa zato i mi ne idemo tamo? - pitao je. - Barem se ne bismo oseali oguljeni.
- Moemo da odemo sutra - rekla je.
- Sunce je isto, isti je pesak, ista je voda.
- Vai - rekla je. - Sutra.
Pogledao je.
- Sise su ti izgorele.
Sela je i pruila ruku da uzme losion za sunanje iz torbe za plau.
- Staviu jo neki sloj.
Zurio je u nju.
- Pretpostavljam da se jo nisam navikao. Nikada u ivotu nisam video ovoliko
sisa. Gospode, ta li rade sa svim tim gornjim delovima kupaih kostima koje ne
koriste.
- Ne znam - rekla je.
- Moda bi neko trebalo da ide okolo i da ih otkupljuje. - Onda se iznenada iscerio.
- Zamisli samo. Mogao bih da preuzmem trite gornjih delova bikinija.
Nasmejala se.
- ta bi radio s njima?
- Ne znam - rekao je. - Trebalo bi da razmislim o tome. - Pogledao je sprej za
sunanje koji je izvadila. - Saekaj. Imam neto bolje. - Traio je po torbi i izvadio
teglicu gline. Skinuo je poklopac i pruio joj je. - Evo, probaj ovo. Ali prvo mora da se
pokvasi.
- ta je to? - pitala je, gledajui u teglicu.
- Hamboltova glina pomeana s uljem jojobe. Indijanci je koriste za isceljivanje
koe. A pomae i da bre pocrni, a da ne izgori.
Pomirisala je sadraj teglice.
- udno mirie.
- To je prirodan miris - rekao je. - Sve to sranje koje kupuje ima parfema u sebi.
- Otkud ti ovo? - pitala je.
- Ima ga po celoj farmi. Donijeva majka je ovo sama smukala. Oni ga koriste za
sve. Posekotine, ujede insekata, sve to ti padne na pamet.
- To zaista deluje? - bila je podozriva.
- Ja ga koristim - kazao je. - Ovde sam samo dva dana, a vie sam pocrneo od
tebe.
- Dobro - rekla je i ustala. - Skoiu u vodu zaas, a onda u da se namaem.
Naslonio se na lakat i posmatrao je kako ide do vode. Ovde je nekako drugaije
izgledala. Bilo je udno to je slua kako avrlja na francuskom. U Kaliforniji mu
nikada nije ni palo na pamet da je ona Francuskinja. Bila je jednostavno ista kao i
156

ostale devojke tamo. Ali kod nje se toliko toga promenilo za samo mesec dana otkako je
otila.
ak je i hodala drugaije. Nekako udno, s veim zanoenjem kukova. Ranije je
pravila dugake korake, a sada je hodala kao da su joj kukovi prikaeni za noge, a ne
za struk.
I bila je tanja, grudni ko joj je bio jasnije izraen, a stidna kost joj je trcala tako
da je linija ispod stomaka delovala kao da izvire izmeu nogu poput uzvienja koje
nie sa butina. Odjednom mu je sinulo. Shvatio je ta se desilo. Postala je zavodljivija.
U Kaliforniji je bila devojka. Ovde je postala ena.
Nagonski je poeo da kopa po torbi traei doint. Onda se setio. Ovo je
Francuska. Nisi mogao da pui doint na plai. Ne samo da je zakon bio strog ve su
ljudi bili previe utogljeni. Niko ni re ne bi rekao ako bi se neizmerno napio ili
otkaio, a niko ne bi ni mario. Niti ih je bilo briga da li si peder ili ne. Ali ako se
drogira, mora to da radi u potaji.
Izala je iz vode i sruila se na duek pored njega.
- ta sada treba da radim? - pitala je. - Da se pospem ovim?
On je zatresao glavom.
- Stavi malo na dlanove, protrljaj ih dok se ne stvori pasta i onda je nanesi.
Razmai je veoma tanko. Vrlo malo je potrebno.
- Vai - rekla je.
Posmatrao je neko vreme.
- Ja u ti namazati sise ako hoe.
Nasmejala se.
- Njih mogu i sama. Ali moe da mi namae lea.
- Uvek ti uskrate ono najslae u ivotu - gunao je. - Gospode, kako sam gladan.
Kada emo jesti?
- Patrik bi trebalo da stigne svakog asa - odgovorila je. -Kazao je da e nam se
pridruiti za ruak.
- Nee on uspeti - kazao je Harvi - sudei po onome kakav je bio kada smo otili
od njega noas. Tako je zabrazdio da e biti dobro ako se probudi za vikend.
- Uspee on - nasmejala se. - Ali i dalje mislim da nije trebalo da mu da broj
osam.
- Sam je traio - rekao je Harvi. - Stalno je govorio da nijedno od tih naih sranja
nije ni sluga marokanskom haiu koji je imao. - Nasmejao se. - Jesi li mu videla lice
samo posle dva dima? okirao se.
Oboje su se smejali.
- Jeste. Nikada ga nisam videla takvog. Ali ustae on ve i umrknue nekoliko
brazdica. Doi e. - Okrenula se na drugu stranu. - Sad lea.
Patrik se teko budio. Otvorio je polako oi, a u kabini je bilo mrano. Ni najmanji
snop svetlosti nije prolazio kroz dvostruke zastore koji su prekrivali okrugle prozore.
Pruio je ruku iza zastora i pronaao dugme na zidu iza ogromnog krunog naslona na
krevetu. Svetlost je lagano poela da se probija dok je elektromotor povlaio zastore po
inama.
Jedva je uspeo da sedne, pa se osvrnuo i ugledao jednu golu zadnjicu kako viri
ispod prekrivaa. Tu je bila devojka koja je spavala pored njega. Neno je pljesnuo.
- Budi se, En.
Zadnjica se zatresla, a glas se uo ispod prekrivaa.
- Nije En, Meg je.
Ponovo je pljesnuo zadnjicu.
157

- Svejedno, budi se. - Podigao je slualicu internog telefona koji je stajao pored
kreveta.
Javio se stjuard.
- Dobro jutro, milorde.
- Dobro jutro. Koliko je sati?
- Jedan po podne, milorde.
- Popio bih aj - rekao je.
Zauo se Megin glas i dalje priguen pokrivaima.
- Ja bih sok od pomorande i kafu.
- I sok od pomorande i kafu - dodao je Patrik.
- Da, milorde. Odmah.
Patrik je vratio slualicu na postolje i pogledao devojinu zadnjicu.
- Zaista ima slatko malo dupe.
Devojka se protegla, okrenula i sela pored njega u krevetu. Zatresla je glavom, a
duge crvene lokne su joj uokvirile lice. I sam osmeh joj je odavao irsko poreklo kada bi
ozario njeno pegavo lice i uglove njenih plavih oiju.
- To si i sino rekao, a onda si zaspao pre nego to sam se vratila iz klozeta.
Nasmejao se.
- Onaj Amerikanac, Lorenin prijatelj, kao da deli tempirane bombe.
- Sam si kriv - rekla je. - Stalno si navaljivao da dune.
- Ne seam se - rekao je. - ta je bilo s En?
- Ustala je rano. Rekla je da ide na plau.
Na vratima se ulo tiho kucanje i stjuard je uao sa dorukom na posluavniku.
- Dobro jutro, milorde. Dobro jutro, gospoice. - Spustio je posluavnik na krevet
izmeu njih.
Patrik ga je pogledao.
- Ima li poruka?
- Da, milorde. Gospoica anet je zvala. Kazala je da e stii na aerodrom u Nici
letom u est sati veeras s jednom prijateljicom i pitala je da li biste bili ljubazni da
poaljete helikopter po nju?
Patrik je klimnuo glavom.
- Pobrini se za to. - Uzeo je ajnik. - Kai kapetanu da odveze brod do plae
Morea. Obeao sam nekim ljudima da se naemo tamo u dva sata.
Stjuard je izaao iz kabine, a Meg je sela putajui da joj arav kojim se uvila
padne oko struka.
- Mogu li da ti sipam aj?
- Molim te. - Posmatrao je kako sipa aj i kako joj se vrste, pune grudi nadimaju
kada se nagnula nad ajnik.
- Mleka?
- Da, hvala - odgovorio je i dalje uivajui u njenim grudima.
- Je li ovo u redu? - Bacila je pogled na njega drei bokali s mlekom. - Ima
udan izraz lica.
- Malo sam iznenaen. - Nasmeio se i zbacio pokriva sa sebe otkrivajui joj
ukruen ud. - Ukrutio mi se.
Spustila je bokali i pomazila mu penis.
- Ba slatko -rekla je.
On se opet nasmeio.
- Kako bi bilo malo da mi popui?
- Svakako - odgovorila je. - Ali moe li da saeka samo minut? Ne mogu da
stavim u usta nita pre nego to popijem sok i kafu.
158

Kao da se sve promenilo onog trenutka kada je anet izala iz helikoptera i stala
na travnjak. Sunce je zalazilo za planine iza Sent Maksima, a Harviju se uinilo da je
ona izronila iz zemlje dok su zlatasti zraci prolazili kroz njenu tanku haljinu iji je
donji deo pridravala uz bokove kada je protrala ispod elisa.
Samo minut kasnije, pre nego to se pozdravila s njima, sjatio se tu ceo Sen
Trope. Automobili su se redali na prilazu ispred kue, a ljudi kao da su izvirali sa svih
strana. U roku od sat vremena tiinu vile zahvatilo je opte ludilo jer su svi vikali,
vritali i smejali se i kao da niko nikoga nije sluao. A moda je tako samo Harviju
izgledalo jer uglavnom nita nije razumeo od onoga to su govorili. Nije znao ni re
francuskog.
Krenuo je preko zakrene dnevne sobe do stepenica. Nije bio ljubitelj ampanjca.
On e sebi priutiti nekoliko dimova.
Loren ga je uhvatila u dnu stepenita.
- Kuda e?
- Moram da dunem - rekao je.
Pogledala je po sobi i nasmeila se.
- Mislim da bih mogla i ja.
U njegovoj sobi bilo je mnogo tie. Zavio je brzo jedan doint i upalio ga. Povukao
je dim i pruio joj doint.
- Je li uvek ovako?
Ona je slegnula ramenima uvlaei dim duboko u plua.
- Ne znam. Ovo mi je prvi put.
- Vie mi se svialo kada smo bili sami u kui - rekao je.
- Kua je njena - rekla je Loren.
- Znam - kazao je Harvi. - Ne prebacujem joj. Tvoja sestra je neto drugo. Ima li
nekog u gradu da ga ona ne poznaje?
Loren se zakikotala. Osetila je travu.
- Mislim da nema.
- To ti se svia? - pitao je.
- Nije to moj stil, ali ba kao i ti, i ja sam ovde gost. -Vratila mu je doint. - Ovo je
dobro. Koji je to broj?
- Ovaj je nov. Broj dvanaest. Die te pravo uvis - kazao je.
- ta je s onim bez semena?
- Napredujemo - rekao je. - Potrebno je vreme.
- Ima li jo one Hamboltove gline kod sebe? Zaista deluje i volela bih da dam
malo anet.
- Naravno - rekao je. - Hoe li se dugo zadrati?
- U ponedeljak ide u Njujork. Neto je iskrslo. Inae bi ostala cele nedelje.
- Ona se ba bacila na posao, zar ne?
Loren je klimnula glavom.
- Ko je ta devojka s njom? Stefani?
- Devojka.
- Devojka... devojka. Ili...?
Loren nije odgovorila.
- Hej, nemam nameru da njukam - rekao je.
- U redu je - kazala je. Otila je do prozora. Poao je za njom, pa su posmatrali
helikopter na travnjaku. - ta misli o Patriku? - pitala ga je.
- Dopada mi se - kazao je Harvi. - Otkaen je. Ali je dobar.
- Voleo bi da se anet uda za njega - rekla je.
159

- Oh. - Povukao je jo jedan dim i pruio joj doint. - Mislio sam da je u vezi s
onim dvema devojkama. Zna da su obe u kabini s njim.
- Da - odgovorila je. - Ne kapiram ba to.
- Ve nas je dvoje koji ne kapiraju - nasmejao se. - Ovo je stvarno sasvim drugi
svet. Ovo sigurno nije rajska peina.
I ona se nasmejala.
- Sigurno nije.
Izgledalo je kao da nikada niko ne spava. Kasno u no Patrik je priredio veeru
na svojoj jahti Sanjar u luci u Sen Tropeu. Sluena je hladna zakuska, a ljudi su
dolazili i odlazili po sopstvenom nahoenju. Posle izvesnog vremena, Harvi nije mogao
da utvrdi ni broj gostiju. U jednom trenutku pretpostavio je da ih ima vie od
etrdesetoro.
Muzika koja se razlegala sa stereo-zvunika po itavom brodu bila je skoro
priguena glasovima koji su pokuavali da je nadjaaju. Niko nije govorio normalnim
tonom. Nije ni bilo svrhe - da je neko i pokuao, niko ga ne bi uo.
No je prolazila, sto s posluenjem kao da se nikada nije praznio jer je svaki put
kad bi hrane nestalo s jedne tacne, na njeno mesto stizala puna. Oko ponoi svi su bili
dobro raspoloeni, a to nije poteklo samo od ampanjca i vina. Iskusnim ulima, Harvi
je u vazduhu osetio miris droge, razliit od poznatog mirisa marihuane i sliniji
opojnom haiu.
Nije mu trebalo mnogo vremena da otkrije da su drutvom kolale velike koliine
debelih cigareta s meavinom haia i duvana, spravljenih na engleski nain. Odmah
je uzeo jednu. Dobro je udarala, ali ne tako dobro kao njegove.
U jedan sat preli su u diskoteku po imenu ,,Papagaj na drugom kraju zaliva.
Podijum je bio zakren igraima koji su skakali i znojili se. Sa malog podijuma na
meuspratu ula se jedna glasna ivahna grupa. I ovde je buka nadjaavala svaki
razgovor, pa su svi vikali. Harvi se zagledao u podijum za igranje, ali nije mogao da
razlikuje jednu devojku od druge. Sve su bile skoro istovetno obuene. Sve su nosile
tanke providne bluze kroz koje su im se jasno ocrtavale grudi, tesne ortseve ili
izuzetno kratke suknje, neke s bikinijem ispod njih, neke bez iega, i cipele s
potplatom i visokim potpeticama ili izme. Kose su im bile ili veoma duge i putene do
ramena ili struka, ili oiane veoma kratko kao deaci. Za razliku od njih, mukarci su
bili jednostavno obueni, uske crne ili bele panta-lone i koulje tampane jarkim
bojama. I ovde se u vazduhu oseao miris haia.
Harvi nije igrao. Sedeo je za udobnim malim stolom, drao au ampanjca koji
mu se nije pio i posmatrao ta se deava na podijumu. U Francuskoj su momci igrali s
momcima, devojke s devojkama, ili sami i niko kao da nije obraao panju. Posmatrao
je Lorenu kako se kree po podijumu; odskakala je od ostalih. Francuskinje kao da su
poskakivale gore-dole uz muziku, skoro kao lutke na ici, dok je ona delovala kao da
jezdi u ritmu. Smekala se Patriku koji je igrao s njom.
Potraio je anet na podijumu. Nije video ni nju ni njenu devojku. Posle nekog
vremena, ugledao ih je kako se vraaju iz toaleta i idu ka njegovom stolu. anet je
apnula neto svojoj prijateljici koja je produila do podijuma i poela sama da igra.
anet je sela pored njega.
- Da li se zabavlja? - pitala je, a glas joj se gubio u buci.
Klimnuo je glavom posmatrajui je. Oi su joj blistale. Podigao je prst, liznuo ga,
a zatim blago dotakao ivicu njenog nosa. Olizao je prst i nasmeio se.
- Razbacuje mnogo praha.
Nasmejala se. - Kako si znao?
160

- Znam ja znanje - rekao je. - Ako hoe, kada se vratimo kui, imam neto zaista
posebno.
- ula sam - rekla je. - Loren mi je ispriala sve o tebi. Ono to moemo da
nabavimo ovde u Francuskoj nije tako dobro. Ali bolje ita nego nita.
- Valjda - rekao je. - Ali preseeno je spidom ili strihninom. To mi se ne svia.
Mnogo gadno se sputa onda.
Patrik i Loren su se vratili za sto.
- Ovde postaje dosadno - rekao je Patrik. - ta mislite da odemo preko, u
Kraljevu peinu?
anet je odmahnula glavom.
- Ne bih. ak stie iz Londona ujutru i treba da razgovaramo neto poslovno.
- Mislio sam da si dola ovamo na provod - prebacio joj je Patrik.
anet se nasmeila.
- Provodim se. Vi ostali nastavite. Ja u se vratiti u vilu.
- Nema govora - kazao je Patrik. - Idemo svi s tobom.
U vilu su stigli u tri sata ujutru, a s njima je dolo jo petnaestoro ljudi. Samo to
su uli, ukljuen je gramofon, a hai je poeo da krui drutvom. U kui je bilo
dovoljno dima da se svako oamuti samo udiui vazduh. Nisu morali ni da naputaju
diskoteku jer su gurnuli nametaj u stranu i nastavili da igraju. Uskoro je svima bilo
toplo i znojili su se, pa su devojke poele da skidaju gornje delove odee. Prve su to
uradile Meg i En, devojke koje su bile u drutvu s Patrikom, a za njima i ostale, sve
dok Loren i anet nisu jedine ostale u bluzama.
Zabava se preselila na terasu, a onda su se odjednom svi poskidali i obreli se u
bazenu. Loren je prila Harviju dok je on posmatrao ostale kako se prskaju u bazenu.
- O emu razmilja? - pitala je.
Pogledao je.
- Gledam ali ne verujem. - Ona se nasmejala. - Ti deluje prilino normalno nastavio je.
- Ne mogu da se dignem na njihovom sranju - rekla je.
- Kao i sa svim drugim stvarima, zavisi na ta se navue - odgovorio je. Bacio je
pogled okolo. - Gde ti je sestra?
- Otila je u krevet - odgovorila je Loren. - Zato?
Pokazao joj je.
- Njena devojka se nabacuje nekoj drugoj devojci tamo na drugom kraju bazena.
Loren je pratila njegov pogled. utala je neko vreme.
- To nije moja stvar - rekla je.
Priao im je Patrik.
- Ogladneo sam. Kako bi bilo da odemo do Gorile na jaja i unku?
- Divna ideja - rekla je Loren. - Umirem od gladi.
- Ja nisam gladan - rekao je Harvi. - Mislim da u da legnem. Ja sam deko sa
sela. Nisam navikao na sitne sate.
ak nije gubio vreme. anet je bila u bazenu u jedanaest sati ujutro kada je on
stigao. Uredno se pridravala svog rasporeda koji je ustanovila tokom godina koje je
provodila na jugu Francuske. Svakog jutra bi preplivala bazen pedeset puta. Primetila ga je krajikom oiju kako se pribliava, ali mu se nije javila dok nije zavrila
poslednji krug. Onda je izala iz bazena, a sunce joj je kupalo nago telo prepodnevnim
sjajem dok se nije uvila u veliki pekir.
- Telo ti i dalje izgleda izvanredno - rekao je.
- To zahteva naporan rad - odgovorila je. - Ne postajem mlaa.
161

Nasmejao se.
- Ima ti jo mnogo da proe.
Prila je stolu i podigla zvonce koje je stajalo na njemu.
- Jesi li dorukovao?
- U avionu - rekao je. - Ali popiu kafu s tobom.
Posluitelj je doao i anet je naruila kafu. Sela je u stolicu preko puta aka i
poela da sui pekirom kosu, a onda je rastresla i ostavila da se osui na suncu. Uzela
je cigaretu iz paklice sa stola i zapalila je.
- Kako je bilo u Londonu?
- Bolje nego to smo se nadali - odgovorio je. - Imamo narudbine za otprilike
pedeset hiljada funti.
Klimnula je glavom. Deset, petnaest hiljada funti bio je njihov prosek u Londonu.
- Zaradiemo ove godine - rekla je.
- Ali i dalje imamo tekoa. ta emo sada? Moris hoe da razgovaram s
Johanom.
- Moda i nee morati - rekao je ak. - Iskoristio sam priliku i pozvao Dona
Ferajlda. Veoma je zainteresovan. Kao to ti je poznato, njemu se jako dopala naa
kolekcija. A dopada mu se i to da ima mo da utie na ljude. Lino je pozvao
predsednika Kensingtonskih tkanica i nakon sat vremena oni su pozvali mene.
Posluitelj je doneo kafu i otiao. Napunila je njegovu olju, a zatim i svoju.
- Veruje li da su zaista zainteresovani? - pitala je. - Ili su samo utivi prema
Ferajldu?
- Zagrejali su se - rekao je ubedljivo. - Osetio sam im to u glasovima. Zbog ega bi
inae zakazali sastanak s izvrnim potpredsednikom, predsednikom i
predsedavajuim odbora? Kensington je velika kompanija, drugi po veliini
proizvoa vetakog vlakna posle Di Pona, drugi po veliini proizvoa pamunog
platna posle Berlingtonskih tkanica. Imaju pogone po elom svetu i prave sve, od
najfinijih i najskupljih do najjeftinijih materijala. Oni ne mogu da budu samo utivi
prema nekome. A to je jo vanije, oigledno nisu zainteresovani da ulaze u neto za
ta ne smatraju da e im doneti veliko trite za njihove proizvode.
utala je neko vreme.
- Nadam se da si u pravu. Jue mi je delovalo kao da je smak sveta.
- Nije smak sveta - uveravao je. - Vraam se veeras u Pariz. Skupiu nae stvari
i nai emo se na aerodromu Orli u ponedeljak ujutro.
Kada je otiao, ispruila se na dueku da upije malo sunca. Samo to je legla,
jedna senka joj je pala preko oiju. Podigla je pogled. Harvi je stajao iznad nje.
- Dobro jutro - rekla mu je i ne pokuavi da se pokrije.
- Dobro jutro - kazao je. Pruio joj je teglicu. - Loren misli da bi ti se ovo dopalo.
Sela je i uzela teglicu od njega.
- ta je to?
- To je glina iz severne Kalifornije. Indijanci su je koristili da bi zatitili kou i
leili rane. Otkrio sam da je to najbolji preparat za sunanje koji sam probao.
Skinula je poklopac sa teglice.
- Meni izgleda kao prah.
Nasmejao se. - To i jeste prah. Ne obraaj panju na miris. Nestaje im je
navlai vodom i razmae.
- Da li stvarno deluje? - pitala je sumnjiavo.
- Pomogla je meni i Loren - rekao je. - Izgleda da se s tim bolje crni, a ne moe da
izgori. Stavi malo sada. Sva si bela. Videe kako brzo deluje.
- Vai - pristala je. Umoila je prste u bazen, a onda pomeala malo gline u
162

rukama i poela da je utrljava po ramenima. - Ovako?

- Jo tanji sloj. Ne treba da sasvim prekrije kou. A moe da je mae i po licu. Ispravio se. - Je li Loren ve sila?
- Nisam je videla - odgovorila je anet.
- Nije u sobi - kazao je.
anet se nasmeila.
- Deluje zabrinuto.
- Nisam zabrinut - brzo je rekao. - Ali obino se naemo rano da bismo izbegli
guvu na plai.
- Da li je otila u luku na doruak s ostalima? - pitala je anet.
- Jeste - odgovorio je. - Ali to je bilo u etiri ujutro.
- Onda je verovatno bila previe umorna da se vrati, pa je ostala na Patrikovom
brodu. Verovatno e stii na plau kad i mi.
Klimnuo je glavom.
Ona je namazala glinom prednji deo tela, pa se okrenula na stomak.
- Da li bi mi namazao lea?
- Naravno. - Kleknuo je i poeo da razmazuje glinu u tankom sloju po njenoj koi.
Zaustavio se uz samu zadnjicu, preskoio je i nastavio da joj mae noge.
Ona je okrenula glavu i pogledala ga.
- Nemoj da zabuava. - Nasmeila se. - I to moe da izgori na suncu.
anet je bila u pravu. Sanjar je bio usidren u zalivu kada su stigli. Loren, Patrik
i njegove dve devojke ve su bili isprueni na duecima. Loren je jedina bila budna ostali su vrsto spavali.
Ustala je kada su naili. U glasu joj se osealo uzbuenje.
- Patrik hoe da nas povede brodom na Sardiniju.
- Gde je to? - pitao je Harvi.
- U Italiji - odgovorila je Loren. - Patrik kae da plae nisu tako pretrpane i da je
voda mnogo istija.
- Divno - rekla je anet. - Bie zabavno, a Sardinija je jako lepa. Mogli bismo svi
tamo da se naemo sledeeg vikenda. Tada u se vratiti.
Patrik je otvorio oi i zaklonio ih dlanom od sunca, kiljei u anet.
- Sestra ti je lujka - gunao je. - Probudila nas je jutros u osam sati.
- Nisi morao da ustane - rekla je Loren.
- Ne elim da me neko optui da nisam dobar domain - kazao je on. Okrenuo se
ka anet. - ta je sad s tvojim odlaskom u Njujork?
- Moram da idem - rekla je anet. - Ali vratiu se za vikend.
- Sranje - rekao je Patrik. Seo je. - Hoe li ikada provesti neko vreme s nama ili
da prestanem tome da se nadam.
anet se nasmeila.
- Nikad se ne zna.
Zagledao joj se u oi.
- A kakve sam sve divote spremio za tebe.
Nasmejala se.
- Zar ba vi Englezi ne kaete posao pre provoda?
- Nisam uo za to - odvratio je.
- Nisi ni imao prilike - kazala je. - A sada, budi dobar deko i nemoj da se duri.
Idite na Sardiniju i lepo se provedite. Mama e doi za vikend, pa emo onda iskoristiti
priliku.
Patrik je klimnuo glavom.
163

- Sledee nedelje e iskrsnuti neto drugo.

anet se nasmejala.
- Nemoj biti pesimista jer u pomisliti da si brodu dao pogreno ime.
Patrikove devojke su napustile brod drugog dana boravka u Porto ervu. Harvi je
izaao na palubu u osam sati ujutru i video ih kako stoje na zadnjem delu dok su im
prtljag sputali niz most do automobila koji ih je ekao.
- Hej, kuda ete vas dve? - pitao je.
- Nazad u Sen Trope - odgovorila je Meg.
- emu urba? Vraamo se tamo za vikend.
En ga je prezrivo pogledala.
- Patrik je odluio da postane kaluer. Izbacio nas je iz kabine.
- Osim toga, nismo dole ovamo da bismo leale na brodu svake veeri, izluujui
se od dosade. On bi samo da pui travu i filozofira s tvojom devojkom - dodala je Meg.
- Nisam primetio da puno priaju - rekao je Harvi.
- Kako bi i mogao? - prekorela ga je Meg. - Uvek si drogiran vie od njih.
I poslednji komad njihovog prtljaga sputen je na obalu. En je pogledala Harvija.
- Pa, ao, dragi moj. A ako eli mali savet, dri svoju devojku na oku jer e ti je
prepodobni Patrik preobratiti i preoteti.
Posmatrao ih je kako odlaze i ulaze u automobil. Video je kako idu niz dok, a
zatim uz drum, pa nestaju iz vidokruga. Vratio se unutra kroz glavni salon do
trpezarije. Seo je za sto.
- unku i kajganu, gospoine? - pitao je stjuard.
Zamalo da pristane, ali se prisetio da je vegetarijanac.
- Bez unke - brzo je rekao. - Samo kajganu.
Sada, kada je ve razmiljao o tome, uvideo je da su devojke u pravu. Skoro sve
vreme su Loren i Patrik bili zadubljeni u razgovore. Zamiljeno je jeo jaja. O emu su,
kog avola, imali da priaju toliko?
- Celog ivota samo sam sluao o svom ocu - kazao je Patrik. - Od vremena kada
sam se upisao na Iton, oni su pravili poreenja. I nijedno nije bilo u moju korist.
Stalno sam im govorio da ja nisam otac. Ja sam ja. Ja sam drugaiji. Ali to njima nije
bilo vano. Morao sam da budem kao otac. Tako sam im na kraju rekao da odjebu.
Loren je naga leala na stomaku na pustoj peanoj plai. Nagnula je glavu preko
ramena da bi mogla da ga vidi.
- Zar nikada nisi poeleo neto da radi?
- ta mi je ostalo da uradim? - pitao je Patrik, oima pratei ljupku liniju njene
zadnjice. - Otac je ve sve uradio.
Loren je opet zagnjurila lice u ruke.
- Mora da postoji neto to bi voleo da radi - rekla je.
- Naravno da postoji - potvrdio je Patrik.
- ta je to? - pitala je priguenim glasom ispod ruku.
- Voleo bih jezikom da preem izmeu tvog dupeta do mace i nazad - rekao je
Patrik.
Nasmejala se.
- Mislim, ozbiljno.
- Ja i jesam ozbiljan - rekao je.
- Rekla sam ti da nisam za prijateljsko tucanje - kazala je. - Smatram da to treba
da znai neto vie od sporta.
- Nemoj mi rei da se nikada nisi tucala s Harvijem - izazivao je.
164

- Ne kaem ja to - odgovorila je. - Ali mi to ne radimo redovno. Tu i tamo, kada

smo raspoloeni. Ali ne tako esto. Volimo jedno drugo, ali ne na taj nain.
- Ja ne traim ni toliko - rekao je Patrik. - Samo malo da okusim da bih se uverio
da ti se sviam.
Okrenula se smejui se.
- Svia mi se - rekla je. - Ali jo nisam spremna da se tucam s tobom. Zato
prestani da me gnjavi i dodaj mi tu teglicu Hamboltove gline pre nego to procvrim.
- Zato se ne zavali, a ja u da te namaem? - pitao je.
Opet se nasmejala.
- A, ne. Samo e se napaliti... a onda emo se svaati.
- Obeavam da u se suzdravati sve vreme.
Pogledala ga je.
- Ozbiljan si?
- asna re - kazao je.
- Vai. - Legla je na pesak i zatvorila oi. Trenutak kasnije osetila je sveinu
vlane gline na njegovom dlanu dok je paljivo mazao. Bilo joj je prijatno, naroito
kada je premazivao njene suncem pregrejane grudi. Osetila je toplinu kako se razliva
po njoj. Bio je to stvarno dobar oseaj. Iako to nije elela, osetila je kako joj bradavice
ovravaju, a toplota raste izmeu nogu.
Naglo je sela i uzela teglicu iz njegove ruke.
- Dosta -rekla je odsenim glasom.
- Zato? - pitao je povreeno. - Drao sam re.
- Tano - kazala je, razmazujui glinu po sebi. - Ali ja sam poela da se palim. A
jo nije vreme za to.
Odjednom se naljutio.
- Svakim danom sve vie lii na sestru - odbrusio je. - Ti samo voli da izaziva.
Gledala ga je neko vreme, nesposobna da progovori. Onda je osetila kako joj
naviru suze i okrenula je glavu od njega.
- Zaista to misli? - pitala je povreena stegnutog glasa.
- ta oekuje da pomislim? - I dalje je bio ljut. - etka gola ispred mene kao da
nisam ljudsko bie. Kako oekuje da se oseam?
- Nisam mislila da je to neto - rekla je. - I ostale devojke su gole sve vreme. I
niko ne obraa panju.
- Briga mene za ostale devojke - rekao je. - Zato sam ih i oterao.
- To je tvoja stvar - kazala je jo stegnutog grla. - Nisam ti ja traila to.
- Ne, nisi - rekao je. - Nisam to ni pomislio. Moda ti lii na anet vie nego to
sam i slutio. Moda i ti voli devojke ili velike patke.
Skoila je na noge brzo, navukla bikini i poela da tri niz plau to dalje od
njega. Potrao je za njom, uhvatio je i okrenuo je k sebi.
- Kuda si pola? - pitao je.
- Bilo kuda! - odbrusila je. - Samo da odem od tebe. Zaista si bolestan!
U oima joj je primetio iskren bol i suze, pa se pokajao isto onako brzo kao to se i
razljutio.
- ao mi je. Nisam tako mislio. Bio sam ljut.
Oslobodila se njegovih ruku.
- Ostavi me na miru - viknula je. - Hou da se vratim na brod.
- Veoma mi je ao - ponovio je. - Zna, ti mi se jako svia. Vie nego to sam
ikada mislio da bi neko mogao da mi se dopadne. Molim te, nemoj da se ljuti na mene.
Ovo se nee ponoviti.
Drala je ruku ispred nosa i mrcala dok ga je posmatrala.
165

- Nisi mislio ozbiljno ono to si rekao o mojoj sestri, zar ne?

- Naravno da nisam - odluno je rekao. - Samo to me i ti obeshrabruje isto kao i
ona. Poznato ti je ta zaista oseam prema njoj.
- ta osea prema njoj?
- Volim je - polako je rekao i pogledao je u oi. - Ali nisam zaljubljen u nju - neno
je dodao. - Zaljubljen sam u tebe.

166

KNJIGA ETVRTA

Madam

167

1
Kada je izaao iz kupatila, ona je sedela naga na ivici kreveta i drala ogledalce u
ruci dok je drugom paljivo popravljala minku.
Zaustavio se zurei u nju, pekira vezanog oko struka, jo vlane koe.
- ta to radi? - pitao je, a otri grki izgovor nadjaao je francuski.
- Popravljam minku - odgovorila je ne diui pogled sa ogledala.
- Zato? - pitao je. - Mislio sam da e prenoiti ovde.
- Predomislila sam se - odvratila je i dalje ga ne gledajui.
- Trebalo je da razgovaramo o poslu - kazao je. - Ne oekuje valjda da odluim o
poslu od deset miliona dolara posle jednog tucanja na brzaka.
- Tano tako - sloila se. Ustala je i pogledala ga s visine. Bila je za glavu via od
njega. - Dobio si ta si eleo. Vie ne mora da gubi vreme na sranja. A ni ja.
Prola je pored njega do kupatila i unula iznad bidea. Brzo je odvrnula slavine i
napunila ga vodom.
On je doao za njom i posmatrao je kako uzima frotir za pranje i kako se sapuna,
- Da li je to jedini razlog zbog koga si legla u krevet sa mnom? Novac?
Pogledala ga je i izdrala njegov pogled bez treptaja.
- Da li ti neto bolje pada na pamet? Briga me da li si i deset puta bogatiji nego
to je Onazis ikada bio. ak si runiji od njega i ni upola tako privlaan.
- Ti si obina kurva - eleo je da je uvredi.
Nije odgovorila.
- ak da ti je pika optoena zlatom i dijamantima, zato misli da vredi deset
miliona dolara?
- Nita ja ne mislim - bezlino je rekla i ponovo pustila vodu da se ispere. - Ti si
taj koji je upravo lizao i tucao. Kai ti meni. - Pogledala je dole u slavine dok ih je
zavrtala, a onda ponovo u njega. - Osim toga, dola sam ovamo da razgovaram
poslovno s tobom. Ne da se tucam s tobom. To je bila tvoja ideja.
- Kuko! - izdrao se i besno izleteo iz kupatila.
Kada je nekoliko minuta kasnije izala iz kupatila, sedeo je u fotelji odeven u
ogrta, i pijuckao konjak. U tiini je posmatrao kako podie kombinezon i oblai ga i
tako pokriva svoje zanosne grudi, a onda kai uski pojas oko struka i seda na ivicu
kreveta okrenuta licem prema njemu i paljivo obuva arape. Uprkos besu, osetio je
kako mu toplina opet obuzima telo. Kuka je znala sve trikove. Nikada nije oblaila
gaice. Nikada ih nije nosila, sama je rekla. Ustala je i zakaila suknju koja se
obmotavala oko tela, a zatim zakopala jednostavnu belu svilenu bluzu. Obula je
cipele sa visokim potpeticama.
- anet - pozvao je.
Pogledala ga je bez rei.
- eleo sam da razgovaram o poslu s tobom.
Progovorila je bez prizvuka prekoravanja u glasu.
- Zaista nemamo o emu da razgovaramo. Dobio si papire jo pre dve nedelje.
Sigurna sam da su ih tvoji finansijski strunjaci pretresli i da si ti ve odluio. A
mislim da sam ja odgovorila na jedino preostalo pitanje. Sada samo treba da kae da
ili ne.
- Nije to tako jednostavno - rekao je.
- Moda - odgovorila je i slegnula ramenima na karakteristino galski nain. Tvoj problem je moda zamren, ali moj je prost. Potrebno mi je deset miliona dolara
da povratim plasman svoje linije pre nego to me Kensington proda Japancima. Au
revoir, Niko.
Njegov glas je zaustavio na vratima.
168

- ta e uiniti ako ti ne dam novac?

Okrenula se i pogledala ga osmehujui se.
- Snai u se - mirno je rekla. - Nije mi prvi put da se naem u ovakvoj situaciji. A
moda nije ni poslednji. Ali uvek preivim.
- Pozvau te ujutru - rekao je. - Moda bi neto moglo da se uradi.
- Ne mora da se trudi - mirno je rekla. - Mislim da ve znam tvoj odgovor. A
zna ga i ti.
Gledao je kako se vrata zatvaraju za njom, popio jo jedan gutljaj konjaka, a onda
otiao do prozora i pogledao na ulicu. Izasla je iz kue, a voza joj je otvorio vrata i ona
je ula u auto. Stajao je tako sve dok ,,rols nije skrenuo na uglu i nestao iz njegovog
vidokruga, a zatim se tekom mukom vratio u sobu. Preplavilo ga je udno oseanje
tuge. Da je ovo moglo da mu se desi kada je bio dvadeset godina mlai. Ovakvu enu
ovek moe samo jednom u ivotu da upozna. Moglo je to da ispadne jako lepo.
Potonula je u meku kou sedita u desnom uglu putnikog dela ,,rolsa i upalila
cigaretu. Zamiljeno je gledala kroz prozor na prazne ulice Neija dok je automobil
grabio ka autoputu za Pariz. Zaudo nije oseala ni potitenost ni razoaranje zbog
ishoda svoje posete Grku. Od samog poetka njihovog razgovora znala je da nee dobiti
odgovor dok ne ode u krevet s njim. Tako je moralo da bude. ovek kakav je Niko
Karamanlis nikada se ne bi zadovoljio dok sve ne utvrdi.
Ipak, vredelo je pokuati. Nikad se ne zna. A nije bilo mnogo mukaraca koji su
imali toliko novca koliko je njoj potrebno. Grci i Arapi. Izgleda da su oni bili jedini koji
uspevaju u ovom rastrzanom ekonomskom svetu neprestanog nedostatka snage.
A od te dve grupe, vie je volela Grke. Oni barem nisu bili toliki stranci. Bili su
Evropljani.
Bacila je pogled na sat dok se auto kretao autoputem. Svetlee brojke pokazivale
su devet i etrdeset pet. Pritisnula je dugme i saekala da se staklo koje odvaja vozaa
od putnikog dela podigne i zatvori. Uzela je telefon izmeu sedita i javila se kui.
- Residence de la Beauville - uo se batlerov glas.
- Cest Madame - rekla je. - Ima li poruka?
- Samo jedna, madam - odgovorio je. - Markiz je zvao i zamolio da mu se javite
odmah, bilo u koje doba da doete. Rekao je daje veoma hitno i da e biti kod kue celo
vee.
- Hvala, il - kazala je i spustila slualicu. Oklevala je malo pre nego to je
pozvala Morisa. Trenutno nije imala elju ni sa kim da razgovara. Ali onda je podigla
slualicu i pozvala ga.
Njegov promukli glas uo se iz slualice:
- Oui?
- anet ovde.
Glas mu je bio ispunjen uzbuenjem.
- Gde si ti? Pokuavam da te dobijem celo popodne.
- Na autoputu iz Neija - rekla je.
Zakikotao se.
- Tucala si se sa Grkom. Mogao sam ja da ti kaem da je to gubljenje vremena.
- Otkud zna da je to u pitanju? - pitala je.
- Sada je deset do deset - rekao je. - Da je bilo neto, ti bi jo bila tamo.
Iznervirala se.
- Zovem te zato to si rekao da je hitno.
- I jeste - kazao je. - Moram da govorim s tobom. Moe li da doe ovamo
veeras?
169

- Zar to ne moe da eka do sutra? - pitala je.

- Ne - odgovorio je. - Sea li se ta smo razgovarali pre nekoliko godina kada sam
ti dao milion franaka?
- Priali smo o mnogo stvari - oprezno je odvratila.
- Ne elim da priam preko telefona - kazao je. - Radi se o tvojoj majci i banci u
vajcarskoj. Ovde mi je ovek koji ima zanimljive podatke za nas, ali nee da ih
saopti nikome osim tebe.
Razmiljala je kratko, a onda se setila. Moris je imao suludu ideju da je njena
majka ostavila hrpu zlata na uvanje u vajcarskoj banci. Takoe je smatrao da je
Johan oduvek znao za to i da je uzeo zlato za sebe.
- Dolazim - rekla je. - Treba mi otprilike sat vremena.
Prekinula je vezu i ponovo spustila staklo.
- Rene.
- Oui, madam - odgovorio je ne osvrui se pozadi.
- Idemo u markiev stan na II Sen Luju.
- Merci bien, madam.
Pritisnula je dugme i staklo se ponovo podiglo. Na autoputu nije bilo saobraaja.
Ne bi trebalo da putuju vie od sat vremena. Hitro je otvorila tanu i potraila boicu u
njoj. Ako ve treba da se suoi s Morisom, nee biti na odmet da bude budna.
Zaklonivi akama lice da je voza ne bi video u retrovizoru, brzo je uzela dva
kratka mrka, a onda vratila boicu u tanu i zavalila se. Trenutak kasnije osetila je
kako joj se u glavi razbistrava. Mozak su joj preplavila seanja.
Bilo je to pre est godina. Tada se radilo o tome da treba da isplati Kerola i
traila je novac da ostane u ovom poslu. Sada je trebalo da isplati Kensingtonske
tkanice da bi mogla da zadri upravu nad svojim poslom pre nego to oni sve
upropaste tako to e se sjediniti sa jo jednim ogromnim konglomeratom. Nita se
nije promenilo, osim uspeha.
A u ovom trenutku, rezultat uspeha je bio taj da je porasla cena slobode. Deset
miliona dolara. est godina ranije to je vredelo samo neto vie od milion dolara. Ali
onda su tu bili Loren i Patrik.
Sada nije bilo nikog osim nje.

170

2
Prolo je est godina od noi kada su prikazali crvenu kolekciju i kada su posle
revije ona i ak otili do Morisa. Bilo je veoma udno to je on jo bio budan i kao da ih
je oekivao. Odmah je preao na stvar.
- Uprskala si dogovor s Kerolom?
- Da - odgovorila je.
- Onda ti je poznato i to da je Filip potpisao za njega?
U njenom glasu osetilo se iznenaenje. Bacila je pogled na aka, a onda ga
vratila na Morisa.
- Kako si saznao? - Ali dok je postavljala pitanje, znala je odgovor. ,,Peovani su
imali svoj svet u kojem nije bilo tajni.
On se nasmeio ne odgovorivi joj. Uao je njegov sluga sa posluavnikom na
kojem su bili kafa i sendvii, spustio posluenje na stoi i izaao iz sobe. Moris ih je
pozvao da se poslue.
- Pomislio sam da biste neto mogli da pojedete.
Gledala ga je.
- ta jo zna, Morise?
- Do Filipa je doao preko Marlona - odgovorio je. - Ali sada to nije vano.
Cestfait. To je gotovo. - Priao je stoiu i sipao kafu u oljice, pa joj je pruio jednu. Uzmi - kazao je skoro neno. - Topli napitak e nam svima prijati.
- Hvala. - Srknula je kafu. Bio je u pravu. Poela je bolje da se osea.
- Koliko je potrebno da skine Kerola s vrata? - pitao je.
- Milion franaka - odgovorila je.
Dugo je posmatrao bez rei, a zatim otiao do pisaeg stola i otvorio jednu fioku.
Brzo je izvadio ekovnu knjiicu, ispisao ek i pruio joj ga.
Pogledala je u ek. Milion franaka. Onda je pogledala u njega.
- Ne znam ta da kaem.
Opet se nasmeio.
- Ne treba nita da kae. Mi smo porodica.
Zavrtela je glavom u neverici. Ovo nije liilo na Morisa. utala je.
- Ali time si sredila samo Kerola - upozorio ju je. - Ovo ne reava stvarni problem.
Na koju stranu sada?
- Nai u nekog drugog za saradnju - rekla je. - Posle veeranje revije to ne bi
trebalo da priinjava prepreku.
- Patrikova kompanija Rirdon grupa upravo je kupila Kensingtonske tkanice u
Americi i ujem da su zainteresovani za konfekciju - rekao je ak. - Siguran sam da bi
Patrik bio od pomoi u tome. A ima i drugih.
- Treba raditi brzo - kazao je Moris. - Ne sme dozvoliti da izgubi zamah koji ti je
ova revija dala.
- Znam to - rekla je anet. - ak ide u London sutra ujutru da sagleda prilike
tamo.
ak je pogledao, ali nita nije rekao. Upravo je prvi put uo za to.
- U tom sluaju moda bi ak trebalo da ode kui i malo se odmori da bi mogao da
porani - kazao je s osmehom Moris.
- Bie mi dobro - brzo je rekao ak.
Moris se opet nasmeio.
- Siguran sam da hoe. Ali ima neto to bih voleo da razgovaram sa anet.
Porodine stvari.
ak je pogledao u anet. Ona mu je neprimetno klimnula glavom.
- Onda u uiniti tako - kazao je. Pruio je ruku Morisu. - Dodao bih svoju
171

zahvalnost anetinoj.
- Ne morate da se zahvaljujete - branio se Moris. Saekao je da se vrata za akom
zatvore, a onda joj ponudio fotelju ispred svog pisaeg stola. - Sedi. Mora da si
iscrpljena.
Potonula je u fotelju i nemo ga posmatrala.
- Hoe li konjak? - pitao je.
Klimnula je glavom.
Napunio je dve ae i jednu joj pruio, a onda i sam seo za sto. Podigao je au.
- iveli.
Otpila je gutljaj. Osetila je kako je tenost greje dok silazi niz stomak. I dalje nije
govorila.
- Da li Loren ostaje u Parizu? - pitao je.
Odmahnula je glavom.
- Ne. Sutra ide u Sen Trope s Patrikom. Ja neu ii do vikenda.
Klimnuo je glavom.
- Ova kolekcija bi trebalo da uini svoje. Uz malo sree, po meni bi mogla i da
zaradi ove godine.
- im zaradimo, vratiu ti novac - kazala je.
Mahnuo je rukom.
- Nije to vano. Ne brine me to, zaista.
Popila je jo jedan gutljaj konjaka.
- Dobro, Morise. Sada smo sami. Moe da prestane da se igra. ta ti tano
hoe?
Nasmejao se. A onda mu je smeh nestao iz glasa.
- Novac. Koji drugi motiv bih imao?
- Koliko? - pitala je.
- Dvadeset miliona dolara - rekao je.
Piljila je u njega.
- Ti si lud. Moj posao ne donosi toliki novac.
- Ne zanima me tvoj posao - rekao je. - Ne elim da uestvujem u tome. Nije mi
vano ni da li e mi vratiti zajam ili ne.
- Pa gde onda oekuje da naem toliki novac? - pitala je.
- U banci u vajcarskoj - kazao je. - Kada je tvoja majka prela iz Francuske u
vajcarsku da se nae s generalom, otila je u automobilu ije su stranice i vrata bili
ispunjeni zlatnim napoleonima. Nita od toga se nikada nije pojavilo.
- Otkud zna za to?
- Znam - odgovorio je. - Samo nisam nikada bio u stanju da dokaem.
- Da li si pitao majku?
- Da - odgovorio je. - Ali ona je, naravno, poricala. S obzirom na ono to je oseala
prema meni, nisam ni oekivao da mi kae. - utao je trenutak. - Johan zna gde je to.
Zurila je u njega.
- Otkud ti ta ideja?
Nasmeio se.
- Isplatio te je, zar ne?
- Taj novac je dobio od svog tasta.
- To je ono to je eleo da svi pomislimo - kazao je Moris. - Ali to sam proverio.
Nita nije dobio od tasta. Ne pre nego to je preuzeo preduzee i spojio ga sa starevom
kompanijom.
- To je tano - kazala je anet - kako da otkrijem ta je posredi?
- Ne znam - rekao je Moris. - Ali pre ili kasnije morae da izae na videlo.
172

Vremenom sve izae. A kada se to desi, ja u ti biti ortak.

Dovrila je konjak.
- Ne mogu da verujem.
Nasmeio joj se.
- Verovala ti ili ne, da li smo se dogovorili?
Nasmejala se.
- Ako je to sve to eli, dogovorili smo se.
- Dau da se napravi ugovor ujutro - kazao je Moris. - Oboje emo ga potpisati.
- Ti zaista veruje u to, zar ne? - pitala je.
- Da - kazao je.
Ustala je.
- Ovo je bio jako dugaak dan. Mislim da je vreme da poem.
On nije ustao.
- Sea li se kada si bila devojica da si nosila crne gaice za mene? Da li ih i dalje
nosi?
- Ne. - Nasmeila mu se. - Sada sam odrasla. Sada ih ne nosim uopte.
Nasmejao se i ustao iz fotelje da je otprati do vrata. Otvorio ih je, a ona se
okrenula i poljubila ga u obraz.
- Laku no, Morise.
Zagledao se u nju.
- Sledei put kada bude videla Johana, zato ga jednostavno ne upita za ovo?
- Nisam ga videla skoro deset godina. Zato misli da bih mogla sada da ga
vidim?
- Nikad se ne zna - rekao je. - Ali ako ga bude videla, seti se da ga pita.
A nedelju dana kasnije, posle vikenda u Sen Tropeu, ona se ipak videla s
Johanom. Ali nikada nije postavila to pitanje. Bilo je tako glupo da neko poveruje u to.
Otvorila je vrata i on je stajao tu, oduzet vraanjem u prolost. Tanja. Samo to nije
izgovorio njeno ime naglas. Bila je ista majka.
- Johane! - uzviknula je i uzela ga za ruku i uvela u apartman. Zatvorivi vrata
za njim, poljubila ga je u oba obraza. - Johane - ponovila je.
Odjednom se osetio udno i ukoeno, isto kao to se oseao s njenom majkom.
- anet - rekao je. Ali im je izgovorio njeno ime, udno oseanje ga je napustilo.
Treptao je oima. - Iskreno sam srean to te vidim - rekao je i zaista je tako mislio.
Ona se nasmeila. A i osmeh je bio nalik na majin.
- Nisam pomislila da u te videti u Njujorku.
- Doao sam na sastanak odbora - kazao je. - A kada sam uo da si u gradu,
morao sam da te pozovem.
- Drago mi je to si se javio - rekla je. - Mogu li da te posluim nekim piem?
- Samo kafom - odgovorio je. - Imam jo sastanaka popodne.
- Nisi se promenio - nasmeila se. - Kafa je ve spremna. - Prili su stolu i seli. Za
trenutak se zagledao kroz prozor. Bilo je toplo u Njujorku. Central park je bio pun
ljudi, a zgrade na Zapadnoj strani su lelujale u vrelini, ali u zatvorenom apartmanu na
dvadeset drugom spratu hotela ,,Pjer bilo je lepo i ugodno zbog klima-ureaja.
Posmatrala ga je dok im je sipala kafu. Johan se promenio. Primetila je kod njega
jako oseanje samopouzdanja koje ranije nije imao. Moda zato to mu je plava kosa
posedela, moda zato to je bio neto tei, moda zato to se oblaio kao Amerikanci,
manje utogljeno nego to je radio u Evropi. Ali moda najvie zbog toga to je delovao
zadovoljno.
- Bez eera - rekao je smekajui se. - Moram da pazim na liniju. Ona se
nasmejala.
173

- Svi pazimo.
Uzeo je oljicu.
- Priaj mi o Loren. Da li uiva?
- Mislim da uiva - odgovorila je anet. - Upravo sada je na jahti jednog mog
prijatelja na Sardiniji. Videle smo se u Sen Tropeu za vikend.
- Da li je i njen prijatelj tamo?
- Harvi? - pitala je.
- Da.
Klimnula je glavom.
- Loren ga poznaje godinama - kazao je. - A Hajdi se uvek brine zbog njega. Misli
da on loe utie na nju.
anet se nasmeila.
- Mislim da Hajdi nema zbog ega da brine. Harvi je sladak deko i Loren ga vrti
oko malog prsta, a ne on nju.
Johan se nasmejao.
- To joj i ja govorim.
- Kako je Hajdi? - pitala je anet.
- Veoma dobro - odgovorio je Johan. - Oboje smo dobro. I veoma sreni. - Pogledao
je po apartmanu. - Pomislio sam da e i ak biti ovde.
- Morao je da ode na neki sastanak - rekla je anet. - Zamolio me je da te
pozdravim i da ti se izvinim to nije mogao da te saeka.
- Razumem - kazao je Johan. Pogledao je. - ta se desilo s tobom i Kerolom?
- Zar ti nije ispriao?
Johan je klimnuo glavom.
- Naravno. Ali to je bila njegova verzija. Voleo bih da ujem i tvoju priu.
- Ne postoji moja pria - rekla je anet. - Jednostavno, on je hteo da radim neke
stvari koje ja nisam elela.
- Kakve stvari?
Pogledi su im se sreli.
- Hteo je da Loren nastupa u promocijama. Rekla sam da to nije postojalo u
naem ugovoru... Ona je samo tada uestvovala na reviji i nikada vie. To nije njen
nain ivota. Kada je to uo, poeo je da navaljuje. Vratila sam mu novac. To je sve.
Johan je klimnuo glavom. Srkao je kafu.
- Kazao mi je da te Filip Fajar naputa i prelazi kod njega.
- To je tano - rekla je anet.
- Da li e ti to nauditi? - pitao je. - Zato to mogu da ga zaustavim ako hoe.
anet je odmahnula glavom.
- Ne mora nita da preduzme. Filipov ugovor ionako istie ove godine, a nisam
ni nameravala da ga obnavljam. Prevazila sam ga na razne naine i smatram da se
moda kree sasvim u drugom pravcu. elim da budem slobodna da pratim taj pravac
bez borbe sa sopstvenim kreatorom na svakom koraku. To sam nauila na ovoj
kolekciji.
- Ali finansijski? uo sam da si imala tekoa.
- To je istina - rekla je. - Ali sredila sam ih. Barem emo dosta zaraditi ove
godine. To e biti od pomoi.
- Zna da uvek moe meni da se obrati - rekao je.
Pogledala ga je za trenutak, a onda trepnula i klimnula glavom.
- Oduvek sam to znala, Johane - rekla je. - ak i kada mi je bilo najgore.

174

ak je sedeo turobno raspoloen na seditu do anetinog dok se avion na letu ,,Er

Fransa broj 070 dizao sa meunarodnog aerodroma ,,Kenedi u nebo nad Njujorkom.
anet je pogled sa prozora skrenula ka njemu.
- Preleemo preko Kipa slobode.
- Da je bilo po mome, drugaije bismo to uradili - prebacivao joj je.
Iako neraspoloena, nasmeila se.
- Nita nismo izgubili - rekla je. - A mnogo smo nauili.
- Naravno da smo nauili - gorko je odvratio. - Nauili smo kako smo zaista glupi
i naivni.
- Oseae se bolje kada popije neto - rekla je.
- Potrebno mi je vie od toga - rekao je. - im iskljue znak za pojaseve i puenje,
idem u klonju da dobro mrknem nekoliko puta.
Nasmejala se.
- Biu odmah iza tebe.
- Do avola! - ljutio se. - Kako smo mogli da budemo tako glupi? Oni su hteli
ivanija od poetka. Nisu bili ni toliko poteni da nam kau da je Rirdon grupa ve
pregovarala s njim.
- To im ne zameram - rekla je. - Da sam ja na njihovom mestu, i sama bih radije
traila ivanija nego anet. Na kraju, on se ve dokazao. I postao je jedan od
najboljih.
- Dovukli su nas ak ovamo samo da bi izvukli podatke od nas - rekao je.
- I mi smo izvukli od njih - odvratila je. - Sada barem znamo ta trae. Osim toga,
ni sa ivanijem jo nisu potpisali. Moda nikada i nee. Njemu je nezavisnost mnogo
potrebnija nego nama.
Tiho zvonce oglasilo je da se gasi svetio koje obavezuje na vezivanje pojaseva i
zabranu puenja. ak je skoio na noge.
- Dupli viski sa ledom - rekao je stjuardesi kada je poao u toalet.
- ampanjac - naruila je anet i sama ustajui. Saekala ga je ispred toaleta i
preuzela boicu od njega kada je izaao. - Da li se sada osea bolje?
- Ovo mi je dobro dolo - kazao je mrzovoljno. - Do sada je ovo jedina dobra strana
celog putovanja.
Zakljuala je vrata i pogledala se u ogledalo. Svetla u toaletima u avionima
nikada nisu bila laskava. Delovala je umorno. Ispod oiju je imala tamne senke.
Otvorila je boicu i pomou zlatne kaiice uzela dva mrka. Duboko je udisala da bi
kokain prodro u nju. Osetila je kako je podie. Stavila je malo na prst i utrljala u
desni. Svideo joj se ukus. Zatvorila je paljivo boicu i stavila je u tanu.
Opet se ogledala. Vie nije delovala onako umorno. Hitro je popravila minku malo pudera ispod oiju na jagodice, sjaj za usne i mogla je da se vrati na sedite.
ak je ustao da je propusti. Pruio joj je au ampanjca i podigao svoje pie.
- iveli - rekao je. - Izgleda bolje.
- Eto ta malo minke moe da uini - nasmejala se.
Oboje su srknuli pie.
- ta sada? - pitao je ak.
Slegnula je ramenima.
- Videemo. Ove godine emo barem neto zaraditi, pa neemo biti u neposrednoj
opasnosti.
- Veruje li da je Johan mislio ozbiljno kada ti je rekao da moe od njega da
trai novac? - pitao je.
- Sigurna sam da jeste - rekla je. - Ali neu mu traiti. To bi znailo da ivim
zauvek u majinoj senci i da nikada ne postanem svoj ovek.
175

utao je neko vreme.

- teta to tvoj prijatelj Patrik nije ukljuen u porodini posao. Da jeste,
verovatno bismo to isterali.
Zamiljeno ga je pogledala. Imao je Patrik svojih udi. Ali pod odreenim
uslovima ona bi mogla da ih usmeri da idu njoj na ruku. Trenutno nije imala ta da
izgubi.
- Moda jo to moemo - rekla je.
Svetla su bila ukljuena, ali je vila delovala prazno kada su Loren i Harvi uli
oko ponoi. Harvi je spustio kofere.
- Moda se jo nije vratila iz Njujorka - rekao je.
- Rekla je da e se vratiti za vikend - odgovorila je Loren.
anetin glas se zauo sa balkona na vrhu stepenita:
- Loren?
- Da - viknula je Loren. - Nadam se da te nismo probudili.
- Niste - rekla je anet. - Jedan prijatelj iz luke javio mi je pre pola sata da ste
upravo stigli, pa sam se obukla da poem da vas doekam. Je li i Patrik s tobom?
- Ne - odgovorila je Loren. - Samo Harvi. Patrik je eleo da legne rano. Da li je u
Njujorku sve dobro prolo?
- Odlino - rekla je anet. - Videla sam se s Johanom. Pozdravlja te. Jeste li se
lepo proveli na Sardiniji?
- Bilo je sjajno - rekla je Loren. - Plae su velike i mirne. Nije kao ovde.
anet je silazila niza stepenite. Bila je odevena u prozirnu crnu bluzu i tesnu,
veoma kratku suknju, to je obino nosila u Sen Tropeu. Oi su joj se sijale, a na
obrazima je imala minku sa zlatnim prahom.
- ta je s nonim ivotom? - pitala je. - ula sam da je tamo otvorena odlina
diskoteka.
- Nismo izlazili nou. Jednom ili dva puta smo ili u restoran, ali smo uglavnom
ostajali na brodu - odgovorila je Loren. - Kao da se i nije neto naroito deavalo.
- To ba ne lii na Patrika - rekla je anet. - On je uvek raspoloen za izlaske.
- Odoh ja u krevet - objavio je Harvi. - Bie dobro za promenu da spavam u
krevetu koji se ne pomera. I dalje se oseam kao da hodam po palubi.
- Proi e te to do jutra - smejala se anet dok se on peo uza stepenice.
Loren je saekala da Harvi zatvori vrata njegove sobe, pa se okrenula ka anet.
- Imam jedan doint. Hoe li da ga podelimo?
- Naravno - odgovorila je anet. Posmatrala je Loren kako pali doint. - Da li je
sve u redu? Deluje veoma ozbiljno.
- Sve je u redu - brzo je odgovorila Loren i dodala joj doint.
anet je povukla dim.
- Ima li problema s Harvijem?
- Ne. - Loren je odmahnula glavom. Pogledala je u sestru. - ta misli o Patriku?
Ozbiljno.
- Patrik je dobar - odgovorila je anet. - Vedar je i veseo i voli da se provodi.
- Rekao mi je da je bio zaljubljen u tebe i da je hteo da se oeni tobom - rekla je
Loren.
anet se nasmejala.
- Ili je bio naduvan, ili pijan ili luckasto raspoloen i mislim da je jedini razlog to
me je zaprosio bio taj to je znao da neu pristati. - Onda je primetila izraz Loreninog
lica. - Da li te uznemirava?
Loren je zatresla glavom.
176

- Zapravo ne.
- Pa ta je onda?
Loren joj se zagledala u oi.
- Jesi li zaljubljena u njega?
anet se nasmejala.
- U Patrika? Nikada. On je fin momak, ali ja sebe ne vidim uz njega.
Izvesno olakanje pojavilo se u Loreninim oima.
- Sada se oseam bolje.
- Zato? - A onda je, pre nego to je Loren stigla da odgovori, anet shvatila. - Jesi
li se ti zaljubila u njega?
- Jesam - odgovorila je Loren, spustivi pogled za trenutak, a onda ga opet
dignuvi. - I on kae da je zaljubljen u mene i da hoe da se oeni mnome. Ali nisam
htela da mu odgovorim dok ne saznam ta ti osea. Nisam elela da se ispreim
izmeu vas.
- Izmeu Patrika i mene nema niega to bi ti mogla da poremeti - brzo je rekla
anet. Uhvatila je Loren za ruku. - Ali ti si jo dete, ima samo sedamnaest godina.
Jesi li sigurna da poznaje sebe dovoljno, da si sigurna u svoja oseanja?
- Znam ta oseam prema njemu - kazala je Loren. - Volim ga. Ali rekla sam mu
da se ne bih udala odmah. Ne pre osamnaeste godine.
- A ta je on rekao? - pitala je anet.
- Rekao je da je to u redu. Ali eli odmah da objavi nau veridbu.
anet je utala kratko.
- Jesi li vodila ljubav s njim?
- Nisam jo - odgovorila je Loren. - Nisam elela dok sasvim ne razjasnim svoj
poloaj.
- ta je bilo s one njegove dve prijateljice? - pitala je anet.
- Otile su sutradan po dolasku na Sardiniju - odgovorila je Loren. - Patrik mi je
rekao da je s tim gotovo. Ozbiljno je poeo da razmilja o tome da se ukljui u posao,
kao to je njegov otac eleo.
anet je povukla dim, a onda vratila doint Loren. Nasmeila se bojaljivo.
- Onda mora da ima ozbiljne namere s tobom - rekla je. - Jer pravo je udo da je
uopte i razmiljao da pone da radi.
- On stvarno zna mnogo toga o poslu - brzo je uzvratila Loren. - Jedino to je
Patrikov otac imao odve vanu ulogu u poslu da je on pobegao od njega. Ali otac mu
vie nije iv.
anet je klimnula glavom. Mogla je to da prihvati. Sagnula se i poljubila Lorenu
u obraz.
- O tome ti treba da odlui, draga - rekla je. - I kakvu god odluku donese, moe
da rauna da u te u tome podrati.
Loren je spontano zagrlila.
- Drago mi je. Mama i tata e se izbezumiti kada im budem rekla.
- Sigurno emo uspeti da ih urazumimo - rekla je anet pokazavi glavom ka
stepenitu. - Da li on zna ita o tome?
Loren je odmahnula glavom.
- Ne. Nikome nisam elela nita da kaem dok ne popriam s tobom. Sada mogu i
njemu da saoptim.
- To moe da eka do ujutro - rekla je anet. - Uznemirie se. On je zaljubljen u
tebe.
- Harvi? - Lorenin glas je bio pun neverice. - Nita ti ne zna o nama. Mi smo ve
godinama drugari. Nee ga to uopte uznemiriti.
177

Rekla je to, ali istog momenta dok je izgovarala rei, shvatila je da uopte nee
biti tako.
U njegovoj sobi je gorelo svetlo. Primetila gaje ispod vrata dok je prolazila pored
njih. Zastala je za trenutak, a onda tiho kucnula. ula gaje kako se kree po sobi, ali
nije odgovorio. Kucnula je opet. Glasnije ovog puta.
- Harvi.
Glas mu je bio priguen.
- Da?
- Jesi li u krevetu? - Odjeknulo je pitanje u hodniku.
Posle nekoliko sekundi otvorio joj je vrata i zastao na njima.
- ta hoe? - upitao je. Glas mu je bio promukao.
- Hou da razgovaram s tobom - kazala je.
utao je i samo je posmatrao, a onda se naglo odmakao.
- Dobro.
Na krevetu mu je stajao otvoren kofer, a odea pored kofera. Okrenula se ka
njemu kada je zatvorio vrata.
- ta to radi? - pitala ga je.
Proao je pored nje do kofera i u njega ubacio gomilu majica.
- ta misli da radim? - pitao je. Nije saekao odgovor. - Idem kui sutra.
Bez rei ga je gledala dok je slagao koulje u kofer.
- Nema razloga da ide - rekla je.
Okrenuo se i pogledao je. Uvreenost koja se oseala u njegovom glasu zapaala
mu se i u oima.
- Nemam? Nisam ja tako glup. Verovatno misli da sam budala.
- Ne mislim da si budala, Harvi - neno je rekla.
Okrenuo je lice od nje. Nije eleo da pri meti da mu se pogled zamaglio. Glas mu
je bio napet i stegnut.
- Nije mi ni bilo stalo da doem u Evropu. Doao sam da bih bio s tobom.
- Moe da ostane sa mnom - rekla je.
Zagledao joj se u oi.
- Zna da ne mogu. I ja znam da ne mogu. Pa koga onda pokuava da zavara? Nije odgovorila, pa je on nastavio. - Zar misli da nisam primetio ta se dogaa? ta se
deava izmeu tebe i Patrika?
- Nita se nije desilo - rekla je.
- Ne? - u glasu mu se oseala zluradost, koja je i njega samog iznenadila. - Mogao
sam da odem sa broda s one dve devojke, a ti ne bi ni primetila da me nema.
- Harvi, Harvi - meko je rekla i prila mu. Stavila je ruke na njegove. - Mi smo
prijatelji. elim da ostanemo prijatelji zauvek.
Zagledao joj se u lice i vie nije mogao da zadri nalet suza. Zagrlio je i priljubio
njenu glavu uza svoje grudi.
- Zna, Loren - kazao je promuklim glasom. - Oboje smo bili deca. Ali oduvek sam
znao da te volim. Ali klinci ne govore o ljubavi. To je za odrasle i smatrao sam da ima
vremena za to. Moda sam pogreio, ali nije mi padalo na pamet da e se zakaiti za
matorca.
I Loren se rasplakala.
- Nije on matorac - mrcala je zagnjurena u njegove grudi. - Nema jo ni trideset
godina.
- Opet je dvanaest godina stariji od tebe. To je mnogo.
- Nije mnogo - bila je uporna. - Moj otac je esnaest godina stariji od mame.
178

- I udno pria - kazao je Harvi. - Nikada ne razumem ni rei od onoga to pria.

Pola vremena moram da nagaam ta je hteo da kae. Zato ne govori engleski kao i
svi mi?
- Zato to je Englez - rekla je. - A oni govore drugaije od Amerikanaca.
- Kladim se da mnoge stvari rade drugaije od Amerikanaca - rekao je.
Neno je stavila prst na njegove usne da bi ga spreila da govori i zagledala mu
se u lice.
- Harvi, udau se za njega.
Osetila je kako mu se vilica oputa ispod njenog prsta, a usta su mu se otvorila
kada je odgurnuo od sebe. Zabezeknuto je posmatrao.
- Do avola! Tvoji e te ubiti!
- Ne, nee - rekla je.
I dalje je zurio u nju.
- Ovo je zaista ozbiljno - rekao je.
- Znam. I malo zastraujue.
- Aha - rekao je. Razmislio je trenutak. - Jesi li sigurna da ne prenagljuje?
- Sigurna sam - rekla je. - Zaljubljena sam u njega.
- Oh, brate! - uzviknuo je. - Ovo je da poludi. Udaja i sve to. Pa to je za ceo ivot.
- Da - rekla je.
Otiao je do kofera i doneo jednu boicu.
- Ovo je sve to je ostalo od broja trinaest. uvao sam ga za teke prilike, kao to
je ova sada.
- Kako on deluje? - pitala je dok je on zavijao doint.
- Daje ti samopouzdanje - objanjavao je. - Daje ti oseaj da nema stvari s kojom
ne moe da se nosi.
Valijum ga je obeznanio i nieg nije bio svestan dok ga koni kai po leima nije
oinuo i probudio.
- ta kog avola? - promrmljao je okrenuvi se u krevetu da bi upalio svetlo u
kabini.
- Gospode! - viknuo je kada ga je kai ponovo pogodio ba kada je upalio svetlo.
Zurio je u anet koja je stajala uz krevet i u njene grudi koje su se snano dizale i
sputale ispod prozirne crne bluze oiviene ukrtenim tregerima njene kratke kone
suknjice. Podigla je kai, a on je na trenutak ugledao njene jake bele butine ispod
suknje, a iznad crnih konih izama koje su dopirale skoro do bedara. Pokuao je da se
okrene i izbegne udarac, ali ga je stigao po rukama. - Jesi li luda? - urliknuo je.
- Ti, skote, ljigavi! - kazala je hladnim glasom. - Kazao si da voli batine? Pa, sada
e dobiti batine kao nikada u ivotu!
Kai je pao jo jednom i on je skoio od bola.
- Stani! - vikao je. Iskoio je nag iz kreveta i potrao ka kupatilu. Nemilosrdno ga
je pratila i udarala kaiem. Sakrio je lice u ugao kabine i ostavio lea izloena
udarcima. Posle nekog vremena poeo je da plae, noge su mu se tresle, pa se sruio na
pod i pokrio lice akama.
- Molim te - rekao je detinjim glasom. - Nemoj vie da me kanjava. Biu dobar.
Uradiu sve to kae.
Njen glas je i dalje bio hladan.
- Lii mi izme, ti, malo ubre!
- Da, da - rekao je kroz pla i dopuzao do nje na kolenima. Naslonio je lice na
bliu izmu i poeo da je lie.
Kai ga je pogodio posred lea.
179

- I drugu.
- Da - kazao je i preao na drugu izmu. - Pusti me da ti budem rob.
Kai se ponovo spustio na njegova lea.
- To je sve to eli da bude?
- Da - proaputao je. - Tvoj rob. Samo to.
Udarila gaje po licu.
- Lii mi piku - naredila je podiui prednji deo suknje.
Podigao se na kolena i zario lice izmeu njenih nogu. Ona mu je stavila ruku na
teme pritiskajui mu glavu uza sebe.
- Bre lii - nareivala je.
Pomamno je pomerao glavu uz nju, a rukom posegnuo ka svom ukruenom udu i
poeo da masturbira. Iznenada se njeno koleno pokrenulo i drmnulo ga ispod brade
tako da je pao na uznak.
Kaiem ga je udarila po ruci.
- Nisam dala dozvolu svom robu da se igra svojim petliem - hladno je izgovorila i
otila na drugu stranu kabine i sela u fotelju da ga posmatra.
On se naslonio leima uza zid i, podigavi kolena na grudi, uao je i zurio u nju,
a suze su mu se slivale niz obraze. Vladala je tiina. Zapalila je cigaretu i dugo niko
nije nita govorio.
Konano, on je prekinuo tiinu.
- Ljuta si na mene.
- Ja se ne ljutim na svoje robove - rekla je. - Samo sam razoarana.
Nije odgovorio.
- Nisi dovoljno muko da sebi nae pravu enu nego si izabrao dete. - Ugasila je
izmom cigaretu u tepih. - Da li si joj ispriao kakav si u stvari? Da voli da bude rob,
da si voajer? I da te, zapravo, jedino to i uzbuuje?
utao je.
- ta misli kako e se ona oseati kada to otkrije? Da li misli da e onda
poverovati u tvoje prie da je voli, da e poeti da radi i postati ovek kakav je bio
tvoj otac?
- Ali ja stvarno to mislim - viknuo je. - Ja je zaista volim. Ve sam poslao
telegram u firmu da stiem na posao.
Poela je da se smeje.
- Koliko e to da traje? Jedan mesec, moda dva. A onda e poeleti da opet
bude rob.
Suze su se ponovo slivale niz njegove obraze. Dopuzao je do nje i, kleei kao u
molitvi, skupio dlanove ispred njene fotelje.
- Nemoj joj rei - preklinjao je. - Molim te, nemoj da joj kae.
Gledala ga je odgore bez rei.
- Obeavam da u biti dobar - kazao je. - Ona je poslednja prilika koja mi se
ukazala.
- Kazao si da e poeti da radi? - pitala je.
- Da, jesam.
Duboko je udahnula.
- Onda bih mogla da ti pruim priliku. Ali prvo mora da se dokae.
- Sve u uiniti - rekao je. - Samo mi prui priliku.
- Tie se tvoje kompanije - rekla je.
- Svejedno mi je - uveravao je. - Samo nemoj da joj kae.
Ustala je i lagano poela da se svlai. Kada je na kraju stala iznad njega, bila je
potpuno naga, osim to je nosila duboke crne izme. Podigla je kai iznad glave i uz
180

fijuk ga udarila njime po leima. Na koi su mu se pojavili otoci, a ona ga je udarala i

udarala sve dok se konano nije sklupao ispred nje, u punoj erekciji. Onda je prestala,
a grudi su joj se nadimale od napora.
- Da li bi voleo da me vidi kako se tucam s tvojim Afrikancem? - hladno ga je
pitala.
- Da, da - odgovorio je i poeo divlje da masturbira.
Ponovo ga je udarila kaiem.
- Onda prestani da se igra svojim bednim petliem dok ti ja to ne dozvolim, robe.
Dovedi ga ovamo.
Zagledao se u nju.
- Nee rei Loren?
- Neu, robe, ako bude radio to ti kaem - rekla je prezrivo. - A sada, dovedi ga
ovamo.
Posmatrala ga je kako uzima slualicu. Kada je ponovo spustio, poela je da se
smeje.
- emu se smeje? - pitao je.
- Svima nama - rekla je. - Ceo svet je lud. I svi dobijamo upravo ono to elimo.
Bilo je sedam sati ujutro i zlatno sunce je obeavalo jo jedan dan nemilosrdne
avgustovske ege. Parkirala je auto u dvoritu svoje vile i izala iz njega. Prila je kui
iscrpljena, hodajui na kao olovo tekim nogama. Afrikanac je bio ba onakav kakvim
ga je Patrik opisivao. Nije bio ljudsko bie. Bio je seks maina. Njene prepone i anus
bili su oteeni i bolni. Njegovo ivotinjsko, divlje razarajue telo nateralo je na niz
pomamnih, neobuzdanih orgazama. Sada je samo elela da uroni u kadu, da se opusti i
ode na spavanje. I nije je bilo briga da li e prespavati ostatak vikenda. Vie od onoga
to je prethodne noi uinila nije ni moglo da se uradi.
Zaula je korake na stepenitu kada je ula u dnevnu sobu. Harvi je silazio nosei
svoj jedini kofer. Zastali su oboje za trenutak, oboje pomalo iznenaeni ovim susretom.
- Dobro jutro - rekla je.
Stigao je do dna stepenita i spustio kofer. U glasu mu se oseala nelagodnost.
- Dobro jutro. Nisam oekivao da u zatei ikoga budnog.
- Ja upravo stiem kui - rekla je.
- Da. - Pogledao je. - Mora da je to bila strava urka.
- I bila je - potvrdila je. Nasmeila se. - Prijalo bi mi malo onog tvog
visokokvalitetnog praha za mrkanje.
- Naravno - brzo je rekao. Kopao je po depu aketa i izvukao jednu boicu. Pruio
joj je malu plastinu slamku. - Koka je ve prosejana - rekao je. - Samo zahvati malo
krajem slamke i umrkni.
Klimnula je glavom i uinila kako joj je rekao. Koka kao da joj je udarila u mozak
i prasnula.
- Mon Dieu! - uzviknula je. - Oseam se kao da mi je upravo otkinut vrh glave.
Uzeo je natrag boicu i kruto joj se nasmeio.
- Dobro te je udarilo, ali bie dobro za koji sekund.
Bio je u pravu. Odjednom je njene iscrpljenosti nestalo. Pogledala je u njegov
kofer.
- Zna li Loren da odlazi?
Odmahnuo je glavom.
- Zar ne bi trebalo da joj kae?
- Pokuao sam sino, ali je ona samo zahtevala da ostanem.
- Pa zato onda ne ostane? - pitala je.
181

Primetila je bol duboko u njegovim oima.

- To nita ne bi promenilo. Zaista. Ona je sada u svom svetu.
- Bie joj ao ako samo ovako ode.
- Prebolee - rekao je. - Mogu li da pozovem taksi?
- Mogao bi - odgovorila je. - Ali niko ti nee odgovoriti. Previe je rano, a, osim
toga, moraju da dou iz Sen Maksima.
- A da odem peke u Sen Trope?
- Tamo nema taksija. Ali moe da ide trajektom do kopna. Tamo ih verovatno
ima.
- Dobro - rekao je i podigao kofer. - anet, hvala ti na svemu.
- Nema na emu - rekla je. - ta da kaem Loren?
- Kai joj da emo se videti kada se vrati kui - rekao je i poao ka vratima.
- Hoe li da te odvezem do grada?
Zatresao je glavom.
- Ne, hvala ti. Umorna si. A i prijae mi etnja.
- Harvi - pozvala ga je.
- Da, madam?
- Kako da te pronaem? Ne znam ti ak ni prezime, ni adresu.
- Loren moe da ti je da - rekao je. Onda se zamislio. - Zato bi me ti traila?
- Nikad se ne zna zato. - Nije smatrala da treba da mu objanjava kako je glina
koju joj je dao delovala i kako je upravo u tom trenutku ispituju hemiari u laboratoriji
fabrike mirisa. - Mogla bih da se naem negde u Kaliforniji i da mi zatreba drutvo za
izlazak.
Iznenadan osmeh mu se razlio po licu.
- Za to moe uvek da me pozove. - Spustio je kofer, uzeo olovku i pare papira
za cigarete iz svog pribora i navrljao adresu. Pruio joj je papir. - Za svaki sluaj rekao je. - Do vienja, anet.
- Ne tako - kazala je dok je uzimala papiri. - Po francuski.
- Kako je to? - pitao je.
Poljubila ga je u oba obraza.
- Eto, tako. - Nasmeila mu se. - Au revoir, Harvi.
Popela se u svoju sobu i pustila vodu da napuni kadu. Dok se kada punila, otila
je do spavae sobe i poela da se skida. Brzo je ostala naga. Okrenula se i pogledala u
ogledalo. Oi su joj blistale, a lice nije pokazivalo tragove prethodne noi. Nasmejala se
za sebe i otila do prozora da navue zastore. Nema nieg boljeg od dobrog seksa da bi
ena izgledala lepo. Samo jedna stvar joj je nedostajala. Toplina i nenost koju samo
ena moe da prui. Stefani je trebalo da bude tu. Onda bi bilo savreno.
Sa prozora je videla Harvija kako ide niz put s koferom u ruci. Nakratko se
saalila na njega i pomislila da ga pozove da se vrati. Onda se predomislila i navukla
zastore. Dobro je to je otiao. Da je ostao, samo bi dodatno oteao situaciju. Ovako
Loren nee imati nikog drugog s kim bi podelila svoje tajne. Sve e biti jednostavnije.
Vratila se u kupatilo i sipala malo ulja za kupanje u vodu i zaronila u nju.
Zaudo, uopte vie nije oseala umor. Mozak joj je grozniavo radio. Bilo je mnogo
toga to treba da uradi. Patrik jo nije bio svestan toga, ali letovanje u Sen Tropeu je
zavreno.
Nije imala strpljenja da lei u kadi. Ustala je i ukljuila tu. Hladna voda je
uinila da joj se telo najei. Nekoliko trenutaka kasnije izala je iz kade i ogrnula se
bademantilom. Otila je u spavau sobu i pozvala aka u Parizu.
Glas mu je bio promukao iza sna.
182

- Da?
- Budi se - rekla je. - Idemo u London.
- ta?
- Idemo u London - rekla je. - Razgovarala sam s Patrikom.
- On e sklopiti ugovor? - Zakov glas je bio ispunjen uzbuenjem.
- Tako je rekao.
- Ali ima li on ovlaenje?
- Zato i idemo u London - odgovorila je. - Da to otkrijemo. Ti odmah kreni i
obezbedi mi apartman s pogledom na reku u hotelu Savoj. Nai emo se tamo veeras.
Spustila je slualicu i pogledala na sat. Bilo je osam. Podesila je budilnik na
jedanaest, a zatim legla u krevet i pokrila se aravom. San od tri sata trebalo bi da joj
bude vie nego okrepljujui.
Kada se probudi, pozvae Patrika i rei mu da pripremi avion za let za London.
Ako dosad nije znao, sada e mu postati j isno. Ozbiljno je mislila sve to je rekla. Ako
ona ne dobije ugovor, ni on nee dobiti Loren.

183

3
anet je upalila jo jednu cigaretu dok su se pribliavali Parizu. Nagnula se na
seditu i zagledala kroz prozor. Na svakom izlazu sa autoputa nalazila su se po etiri
reklamna panoa. Bez obzira na to s koje strane da dolazite, uvek ete naii na ove
panoe. A svi su pripadali anet. I svaki od njih je imao svoju priu.
Prvi pano na koji su naili s desne strane bio je obasjan jarkom svetlou kao
kontrast tamnoj noi. Crnim podebljanim slovima preko gornjeg dela panoa
jednostavno je pisalo: ANET DINS. Na slici ispod slova ona klei, visoko uzdignute
zadnjice, glave okrenute prema objektivu, i dlanova na obrazu, dok se laktovima
oslanjala o pod. Manjim slovima postavljenim du panoa, od vrha zadnjice do nogu,
ispisana je reenica: Le vrai 'Far West frangais.
Pria koja je pratila ovu reklamu bila je sasvim jednostavna. Dogodilo se to
jednog jutra u Njujorku, ubrzo posle sklapanja ugovora s Kensingtonom". Predsednik
te kompanije bio je veoma neposredan.
- Sloili smo se sa svim vaim zahtevima, madam. Imaete svoje butike, svih
deset, kao i odeljenja u svim velikim robnim kuama u Americi. Ali mi se suoavamo s
drugim problemom i oekujemo vau pomo.
- O emu se radi? - pitala je.
- O milion metara vika plavog teksas platna - kazao je. -Naalost, izgubili smo
dva velika kupca u korist Burlingtona, pa ako ne naemo zamenu za njih, duboko
zalazimo u crveno ove godine. A sve dosad nismo pronali nikoga.
- A kako bih ja mogla da vam pomognem? - udila se.
- Ispitivali smo trite. Smatramo da ima mesta za farmerke uvenih kreatora po
popularnoj ceni. Sen Loran je ve na tritu, ali on je veoma skup, a obim proizvodnje
mu je zanemariv. Izraunali smo trokove i moemo da napravimo dobar proizvod za
prodaju po ceni od dvadeset pet do trideset dolara. Ono to nam je potrebno jeste vae
ime i est osnovnih modela. O svemu ostalom sami emo se pobrinuti, od proizvodnje
do prodaje. Ve smo smislili i naziv. anet-dins.
- A kako se to uklapa u na ugovor?
- To je posebna stavka. Plaaemo vam honorar od deset procenata nae bruto
zarade po prodatom paru. Vi se ne izlaete riziku, ne treba da ulaete. Samo moete
da zaradite. A naa je procena da bi moglo dosta da se zaradi.
- Koliko je to? - pitala je.
- To se jo ne zna. Ali moglo bi da dostigne etvrt miliona dolara godinje.
- Vi pucate na visoko - nasmeila se. - Bie mi zadovoljstvo da vam pomognem. ak i da dobije samo dvadeset pet procenata predviene sume, ne bi mogla da se
poali.
Ali kako se ispostavilo, niko od njih nije oekivao ono to e uslediti. Njen udeo u
bruto prodaji samo za tu godinu dostigao je skoro milion dolara. A to je, vie nego ita
drugo, uvrstilo njen poloaj u Americi.
Naili su na sledei reklamni pano, gde je prikazana kako stoji ispred altera ,,Er
Fransa i prua kartu slubeniku na rezervacijama. Bila je elegantno odevena u laki
kostim za putovanje; na panou su blago bile osvetljene rukavice koje je nosila, tana s
kaiem preko ramena, lake cipele s visokom potpeticom i kofer s inicijalima pored
njenih nogu. Opet debelim slovima: POUR LE MONDE ENTIER (za ceo svet; prim.
prev.). Ispod njih neto sitnije: Janette Cuir. A onda jo sitnijim slovima, naspram
svakog od pomenutih artikala: Le Gant, Le Sac, La Chaussure, Le Bagage.
Ova prilika joj se ukazala ubrzo posle uspeha anet-dinsa u Americi. Vito
Montesori, Italijan koji je bio vlasnik jedne od najveih kompanija za preradu koe u
Italiji, ponudio joj je ugovor s iskljuivim pravima. Zbog injenice da su mnoga vana
184

imena italijanske kone galanterije premestila proizvodnju na Daleki istok zbog niske
cene rada, i on je poeleo da izrauje svoju liniju. Opet se od nje trailo da obezbedi
kreacije ili da ih odobri, a on bi preuzeo proizvodnju i marketing. Ali bilo bi veoma
zgodno ako uspe da dobije i trite koje je ve uspostavio ,,Kensington u Americi.
Nema potrebe pominjati, ona je uspela u tome. Ovoga puta, njen deo je predstavljao
petnaest procenata i, kao ishod, dobijala je stalni priliv od skoro etvrt miliona dolara
godinje.
Na treem reklamnom panou stajale su tri njene slike, a ne jedna. Bile su
postavljene tako da su delovale kao jedna fotografija, a na njima je ona leala na pesku
u bikiniju, oslonjena na bok i lakat, i pogleda uperenog u objektiv, zatim je stajala
nasmejana na suncu, u kostimu iz jednog dela pripijenom uz telo, i najzad, u kostimu s
dubokim izrezom koji ide niz jedno rame i koji je vie otkrivao nego to je skrivao. Opet
debela slova: JANETTE MAILLOTS DE BAIN (anet-kupai kostimi; prim. prev.).
Ispod ovoga, manjim slovima: Pour le Soleil, Pour la Mer, Pour la Plage. A onda u dnu,
preko celog panoa: Pour lEte Eternel (za veno leto; prim. prev.).
Ovo je bila njena vlastita ideja. Poto je kupila propalu kompaniju na jugu
Francuske, odmah je nainila novi ugovor o prodaji s ,,Kensingtonom. Prodavani po
popularnim cenama i namenjeni istom tritu kao i farmerke, kupai kostimi postigli
su uspeh na preac. Prihod ovog odeljenja dosezao je do pola miliona dolara godinje.
Poslednji reklamni pano na koji su naili predstavljao je njen najvei rizik, na
izvestan nain. I ovo je bila u potpunosti njena ideja kojom se poigravala godinama, ali
kada je Iv Sen Loran postigao nezapamen uspeh izbacujui parfem Opijum" i kako je
to trajalo ve tri godine, konano se uverila da treba da se okomi na izradu sopstvenog
parfema.
Paljivo je prouila rezultate istraivanja koje je naruila i dola do
iznenaujuih zapaanja. Od svih prodatih parfema, a postojalo je na stotine imena,
samo su dva bila dobro poznata irokoj javnosti. Prvi je bio anel 5, s osamdeset
osam procenata prepoznatljivosti, a drugi ,,Arpe, s neto niom prepoznatljivou.
Nijedan drugi im se nije pribliio, ali najblie je stigao ,,Opijum, s prepoznatljivou
od dvadeset devet procenata, a to je, prema rezultatima prouavanja trita,
postignuto zahvaljujui velikom i stalnom oglaavanju i predstavljanju. Na videlo su
izale jo dve injenice. I anel 5 i ,,Arpe su stvoreni dvadesetih godina i pripadali
su aldehidskoj cvetnoj grupi mirisa, dok se ,,Opijum, savremen parfem, izbaen 1977,
vrsto vezivao za orijentalnu grupu i bio neposredni potomak ,,Tabua, koji je firma
,,Dana lansirala 1931. godine, kao i Mladalake rose, Este Loder, izbaene 1952.
godine. Dok se Tabu svrstao u klasiku, ni jedan ni drugi nisu dostigli priznanje na
tritu kao ,,Opijum. Ali u vreme kada su oni izali na trite, nije bilo blagodeti
savremene marketinke mainerije da stvori onaj nivo prepoznatljivosti koji danas
omoguuje televizija.
Ovim istraivanjem otkrio se znaaj pakovanja - izgled boice u koju se toi
parfem, i kutije u kojoj se prodavao. I ovo je, kao i sam parfem, trebalo da kazuje samo
po sebi naziv parfema. A naziv parfema trebalo je da sadri odreenu priu. Parfem
treba da bude jednostavan, ali trenutno prepoznatljiv.
Naziv je smislila odavno. Soie. Re koja na francuskom znai svila. Naziv za
najintimniji, najsenzualniji materijal koji ena moe da odene mogao bi da se primeni i
na parfem. Drugi problem nije bilo tako lako prevazii. Prvobitni miris bio je previe
orijentalan i smatrala je da bi dobila samo kopiju Opijuma. Mnogo je saraivala s
nosevima", kako su ih zvali u parfimerijskoj industriji, pa je uspela da pomea mirise
cvetne aldehidske grupe anela 5 i ,,Arpea i senzualnost orijentalnih mirisa. Na
taj nain dobijen je izuzetno enstven, senzualan i sve miris, barunasto cvetan. A
185

najvanije od svega bilo je to to je odluila da ga ne zove parfem. Soie treba da bude

miris, neto to ini sastavni deo ene, a ne parfem koji ona stavlja na sebe.
Ovaj poslednji reklamni pano bio je moda i najprijemiviji za oko. Na prvi pogled
posmatra je bio svestan samo bletave boice s malom Lalikovom kristalnom statuom
nage devojke na zatvarau, ali tek kasnije u senci iza primetio bi i anetin akt. Pre
mnogo godina akt je naslikao Dali uspevi da uhvati i prikae mnoge erotske strane
njenog tela i linosti. Senoviti bezdani njenih tamnih oiju, ruiastocrvena donja
usna, istureni vrhovi bradavica njenih nabreklih grudi, linija stomaka koja nestaje u
senci stidne kosti, skoro nepostojeoj izmeu nabreklih belih bokova i butina.
Zapanjujui utisak izazivalo je zapaanje da je akt pretoen u Lalikovu statuetu na
boici. Naziv je bio izgraviran u kristalu pisanim slovima Soie. Odmah ispod toga,
slovima tako sitnim da su se jedva videla, od anet. Kao i na ostalim reklamnim
panoima, tekst je bio ispisan du jedne strane. Le plus intime. Le plus sensuel. Le vrai
aromate de la femme. Soie. Laromate de Janette. Vie od intime. Vie od senzualnosti.
Pravi miris jedne ene. Svila. Miris anetin.
Na izvestan nain, zbog parfema anet je dospela u sadanje prilike. Reena da
prevazie Sen Lorana na tritu, u posednjih est meseci odvojila je vie od pet
miliona dolara u gotovini da bi izbacila parfem, praktino ostavivi svoje kompanije
bez ikakvih zaliha gotovine. Samo televizijske reklame u Americi odnele su vie od tri
miliona dolara, a ostatak je otiao asopisima i novinama. A u tu svotu nije uraunat
novac za popuste i podsticaje dat za pridobijanje prodavaa na malo. Prema
proraunima, bilo je potrebno najmanje dve godine da se ulog povrati i jo tri godine
pre nego to se ostvari dobit. Na njeno zadovoljstvo, ishod je bio daleko ohrabrujui
nego stoje predvidela. Trite je takorei odmah prihvatilo proizvod, to je dovelo do
promene prorauna jer se vreme povraaja novca prepolovilo.
Ali, kako se ispostavilo, to nije bilo dovoljno brzo. Desilo se neto nepredvieno.
Rirdon grupa je prihvatila izuzetno povoljnu ponudu za udeo jedne japanske
kompanije nestrpljive da se uani na amerikom tritu u upravljanju
Kensingtonskim tkanicama na amerikom tritu.
U bilo kom drugom trenutku ovo bi predstavljalo najbolju priliku koja joj se ikada
ukazala. Naime, pod odredbom ugovora koju je u poslednjem trenutku dodao njen
dovitljivi ameriki zastupnik Pol Gitlin, njoj je ostavljena mogunost da ponovo otkupi
svoje ugovore i sporazume sa Rirdon grupom po nominalnoj vrednosti godinjeg
obrauna ukoliko bi oni prodali ili na neki drugi nain ustupili svoj udeo u
,,Kensingtonu. A deset miliona dolara, koliki je to iznosilo, bilo je neto manje od
dvostruke godinje zarade. Deset puta vea godinja zarada smatrala bi se za pravinu
dobit. Ali bez obzira koliko je to bilo jeftino, njoj nije bilo dostupno. Sva gotovina koja
se zatekla u njenim kompanijama bila je uloena u ovaj parfem. Sada je opet morala
da se pribere. Kao da se nita nije promenilo. Nezavisnost joj je izmicala kao i uvek.
Moris je saekao na vratima svoga stana. Bio je vidno uzbuen.
- Bio sam u pravu - rekao je. - Sve vreme sam znao da sam u pravu.
- O emu, kog avola, govori? - pitala je. - Nita te ne razumem.
- Novac u vajcarskoj banci - rekao je. - Moda vie nee morati da se tuca s
Grkom zbog novca.
- Ne znam o emu govori.
- Videe - kazao je, uzeo je za ruku i poveo u biblioteku. - Videe.
Kada je otvorio vrata, jedan mladi ovek je ustao i Moris ga je predstavio.
- Mesje Tjeri, moja erka, madam anet de la Bovil. - Okrenuo se ka anet i
objasnio. - Mesje Tjeri radi za vajcarsku kreditnu banku u enevi.
anet je pruila ruku.
186

- Drago mi je, mesje Tjeri.

Mladi bankarski slubenik joj je utivo poljubio ruku.
- ast mi je, madam. Ugovarajui ovaj sastanak, nisam ni slutio da u upoznati
tako uvenu enu.
- Hvala vam, mesje - odgovorila je anet. - A sada bih volela da ujem zato ste
eleli da me vidite?
Mladi ovek je pogledao Morisa. Oigledno je bilo da mu je neprijatno.
- Mesje markie, veoma mi je ao, ali nalozi iz banke su veoma precizni. Ovo
moram da saoptim gospoi nasamo.
- Razumem - brzo je rekao Moris. - Svakako. - Hitro je izaao i zatvorio vrata za
sobom.
- Pa, mesje - rekla je anet gledajui bankarskog slubenika.
- Ukoliko mi dozvolite, madam - poeo je Tjeri izvadivi papir iz depa. Glas mu je
dobio zvanian prizvuk dok je itao. - U skladu s nalozima koje je banci ostavila vaa
pokojna majka, imamo obavezu da vas obavestimo, po isteku perioda od dvadeset pet
godina od ulaganja, na dan 10. oktobra 1944. godine, da je ona iznajmila izvestan broj
sefova u trezoru nae banke. - Prestao je da ita i pruio joj papir. - Postoje dva
primerka naloga. Ako biste bili ljubazni da potpiete ovaj primerak koji potvruje da
ste obaveteni prema uputima, smatrali bismo da smo ispunili na zadatak.
anet je uzela papir i pogledala ga. Stajalo je tano ono to je proitao. Ponovo ga
je pogledala.
- To je sve?
- Da - klimnuo je glavom.
- Da li to znai da su ti sefovi meni dostupni?
- Ukoliko imate klju, svakako. Ukoliko ga nemate... onda vam nisu dostupni.
- Pa kakva je svrha vaeg iskaza?
- Ne znam, madam. Mi samo pratimo nalog.
- Ko onda ima klju? - pitala je.
Slegnuo je ramenima.
- Prema bankarskim zakonima vajcarske, poverljivost odnosa sa strankama je
zatiena i nije mi dozvoljeno da vam dam taj podatak.
- Pa kako onda da uspostavim prava nad tim sefovima i njihovim sadrajem,
budui da je moja majka oigledno elela da ih dobijem?
- Moete da podnesete zahtev vajcarskom Sudu za zaostavtine i naslee, koji
ima vrhovnu nadlenost u pitanjima nasleivanja.
- Koliko bi to trajalo?
- ao mi je - izvinjavao se. - Ne znam to. Ponekad traje i godinama.
- Do avola! - rekla je i ponovo pogledala papir. - Da li imate uvid u sadrinu tih
sefova?
- Ne, madam, ono to stranka ostavi u sef nije naa briga. Bojim se da vam nisam
bio od pomoi. Ali to je sve to mogu da uinim.
- ta ako odbijem da potpiem ovaj dokument? - pitala je.
- Onda gubite pravo na raspolaganje sefovima jer niste zvanino obaveteni o
njihovom postojanju i, opet prema vajcarskom bankarskom zakonu, moemo i da ne
priznamo njihovo postojanje.
Beznadeno je zavrtela glavom.
- Onda bi trebalo da ga potpiem.
- Da, madam - kazao je i pruio joj pero.
Brzo je potpisala taj primerak i dala mu ga.
- Hvala vam, mesje Tjeri.
187

- Nema na emu, madam - rekao je i pruio joj drugi primerak.

Iznenada se osmehnula.
- Kasno je, a jo nisam veerala. Da li bi to predstavljalo krenje vajcarskih
bankarskih zakona ako bih vas pozvala da mi se pridruite na veeri?
Lagano je razvukao usne u osmeh.
- Mislim da je to dozvoljeno, madam. Ali plaim se da moram da odbijem. Imam
dogovor od ranije.
- Onda ga otkaite. - Nasmejala se.
- Ma koliko bih to eleo, madam, bojim se da ne mogu. ena me eka u hotelu.
Ona se ponovo nasmejala i pruila mu ruku.
- Mesje Tjeri, vi ste veoma uviavni. Nadam se da emo se sresti ponovo.
Utivo joj je poljubio ruku.
- I ja se nadam, madam - kazao je i krenuo ka vratima.
Trenutak poto je otiao, Moris se vratio u biblioteku. Zurio joj je u lice.
- Pa?
- Bio si u pravu - tiho je rekla i pruila mu papir. - Ali samo saznanje da neto
postoji, ne daje mi nikakva prava nad tim.
Brzo je proitao sadraj dokumenta.
- Pa ko onda ima pravo?
- Onaj ko ima klju - objasnila je. - A on nije hteo da mi kae ko je to.
Moris je zurio u nju.
- Meni ne mora da kae - rekao je. - Znam kod koga je klju. A zna i ti.
utala je.
- Morae sada neto da preduzme - kazao je. - Ili ostani prosjakinja i kurva
celog veka.
Gledala ga je i dalje utei.
- Morae da u to ukljui Loren - nastavio je.
- Zar moram? - pitala je.
- Zna Johana - odgovorio je. - Njena je polovina svega to je tamo. Nee nita
preduzeti dok ne bude smatrao da je ona zatiena. Jedini nain da ti dobije neto
jeste da mu se zajedno obratite.
- Nisam sigurna - rekla je sumnjiavo. - Loren ne mari za novac. Nikada je i nije
zanimao.
- Sada ima dvadeset tri godine - ubeivao je. - Mora da se umorila od ivota na toj
glupoj plai u Kaliforniji sama sa petogodinjim detetom kao jedinim drutvom.
- To je ivot kakav ona voli.
- Onda ti mora da je ubedi da njena erka zasluuje bolje izglede u ivotu nego
da raste kao skitnica na plai - zakljuio je. - ak i ako ne eli novac za sebe, ne moe
da ga uskrati detetu.
- Ne znam - i dalje se kolebala. - Ponekad mislim da sam se previe poigravala s
njenom glavom.
Nasmejao se.
- Ne veruje ti u to nimalo vie od mene, anet. Jedina stvar koju smo vaa
majka i ja imali zajedniko bila je sebinost. Oboje smo eleli sve to smo mogli da
dobijemo. - Otiao je do bifea i uzeo bocu konjaka. - Nemoj da se kaje zbog onoga to si
uinila. Dobila si ono to si htela, zar ne?
Nije mu odgovorila, a on je sipao konjak u dve ae i vratio se do nje. I dalje
utei, uzela je au i poela da pije.
On je progutao polovinu pia u jednom gutljaju i spustio au.
- Postoji samo jedna stvar koju nikada nisam razumeo - rekao je. - Zato si Loren
188

gurnula Patriku. Zar sve ne bi bilo jednostavnije da si se sama udala za njega?

Otpila je jo jedan gutljaj konjaka pre nego to mu je odgovorila.
- Upravo to sam i nameravala da uinim kada su se vratili sa Sardinije.
- Pa zato nisi?
- Tvrdila je da se zaljubila u njega.
Zagledao se u nju.
- Bila je dete. Mogla si to da rasturi.
- Moda sam i mogla - odgovorila je i pogledala ga u oi. Popila je jo jedan
gutljaj. - Moda je i trebalo to da uradim.
Duboko u dui oduvek je znala da njihov brak nee uspeti. Onog trenutka kada je
Patrik, u vrtu doma svoje majke u Devonu, potraio njen pogled preko belog vela svoje
neveste, znala je da je taj brak osuen na propast. Kao i to da e ona biti uzrok te
propasti.

189

4
Sa prozora na drugom spratu palate Rirdonovih, anet je videla prve zvanice
kako stiu na venanje. Bacila je pogled na sat. Deset. Ceremonija je zakazana u
podne.
Podigla je pogled ka nebu. Bilo je bistro, plavo, bez oblaka. Srena je ona mlada
koju sunce obasja na dan venanja. Nasmeila se na tu izreku. Pogotovo u Engleskoj,
dodala je u sebi. Okrenula se nazad i uzela spisak zvanica sa toaletnog stola.
Venanje nije bilo veliko, samo ezdeset gostiju, ali spisak je liio na izdanje Ko
je ko britanskog drutva i privrede. Na elu s kraljevskom porodicom koju su
predstavljali princeza Margareta i lord Snouden, bilo je dovoljno lordova i ledi da se
ispuni salon za audijencije u Bakingemskoj palati. Dolazi i gradonaelnik Londona.
Francusku e predstavljati grof od Pariza, njen ouh, markiz, i francuski ambasador
na Sent Dejms dvoru. Johan i Hajdi su doli iz Amerike, bie tu i ameriki
ambasador.
Spustila je spisak i podigla drugi list. Ovo je bio njen lini podsetnik. Aleksandar
je doleteo iz Pariza da ne vesti napravi frizuru, a stigla je i gospoa Sen Klod da
nadgleda odevanje neveste. Prema njenom rasporedu, trebalo bi da su svi ve u
Loreninoj sobi.
Uvukla se u pantalone i otila niz hodnik. U Loreninoj sobi je bila prava ludnica.
Hajdi je ve bila tu i ona joj je otvorila vrata. anet ju je poljubila u obraz.
- Kako je mlada? - pitala je jer nije videla Loren u sobi.
- Nervozna je - nasmeila se Hajdi. - Ali ne toliko koliko sam ja. Trenutno joj u
kupatilu peru kosu.
- Dobro - kazala je anet. - Znai da je Aleksandar ve stigao.
- Jeste - klimnula je Hajdi glavom. - Doao je s dve pomonice. Kazao je da e i
meni napraviti frizuru.
- Divno - rekla je anet. Pogledala je na drugu stranu sobe gde je gospoa Sen
Klod upravo stavljala venanicu na krojaku lutku. - ta misli o venanici?
- Oduevljena sam! - uzviknula je Hajdi. - Ovo je najlepa venanica koju sam
ikada videla.
anet je bacila pogled na nju. Iskrenost na Hajdinom licu potpuno je ubedila u to.
- Hvala - rekla je. - elela sam da bude neto posebno.
- I jeste posebna - rekla je Hajdi i pola za njom na drugi kraj sobe. - Nikada nita
slino nisam videla.
anet se zaustavila ispred lutke. Pogledala je gospou Sen Klod.
- Tout va bien?
- Oui, madam - odgovorila je ona. - Tres bien.
anet je ponovo pogledala haljinu. Ovog jutra, u Parizu, putena je u tampu
fotografija ove haljine. Sutra e polovina novina u svetu biti preplavljena tim slikama.
Ono to je Hajdi rekla bilo je istina. Ovakva venanica nikada nije viena.
U najkraem, mogla bi se opisati ovako: sastojala se iz tri dela od nenog
prozirnog svilenog veza boje slonove kosti na beloj osnovi. Prvi veo je padao sa
nevestine glave preko golih ramena. Drugi deo je bila bluzica bez bretela, skoro nalik
donjem rublju, koja je naglaavala obnaenost, doseui lak neto ispod struka. Trei
veo je bila suknja koja je od struka padala uz telo do sredine butina, a odatle se irila
u vezenim volanima koji su se zavravali u irokom luku sa lepom. Ukupan utisak bio
je smiljen da istakne obnaenost - svako bi pomislio da je video ono to je mislio da je
video, ali zapravo nije se videlo nita.
Klimnula je glavom u znak odobravanja.
190

- Pozovite me kada je obue - rekla je. - elim da budem sigurna da je sve na

svom mestu.
- Oui, madam - rekla je krojaica.
Aleksandar se pojavio iz kupatila i ugledao anet. Priao je i poljubio je u obraz.
- Sestra ti je divna - kazao je.
- A i ti si divan, cheri, jer si doao ovamo da nas dotera - odgovorila je anet. Veoma sam ti zahvalna.
- Nije to nita - nasmeio se on. - To mi priinjava zadovoljstvo.
- Ona je jo u kupatilu? - pitala je anet.
- Jeste - odgovorio je. - Moje devojke su poele da joj sreuju ruke i noge.
- Skoknuu tamo da je vidim na sekund - rekla je anet. - Onda bi mogao da
popije kafu sa mnom.
- Vrlo rado - odgovorio je.
Loren je sedela u kupatilu sa pekirom na glavi i nogama u kadici s vodom.
Pogledala je u anet i nasmeila se.
- Niko me nije upozorio da e to ovako izgledati.
anet se nasmejala.
- Pa, ta se tu moe. Kako se osea?
- Pomalo me izluuju svi ovi ljudi oko mene. Dobro bi mi sada doao Harvi broj
est.
- Ima li ga? - pitala je anet.
Loren je glavom pokazala u pravcu tabakere koja je leala na polici pored
umivaonika. Eno ga tamo. Ali majka je u sobi ispred i sav ovaj svet oko mene. Zna.
anet se nasmejala.
- To moemo da sredimo. - Obratila se devojkama. - Moete li da nas izvinite
nakratko. Sestra i ja elimo da popriamo.
- Oui, madam.
Izale su iz kupatila, a anet je zakljuala vrata.
- Vidi kako je to bilo jednostavno - rekla je. Otvorila je tabakeru i uzela jedan
doint. Pruila ga je Loren i okrenula se ka prozoru. - Saekaj da otvorim pre nego to
zapali. Ne bi valjalo da se hodnicima palate Rirdonovih iri miris marihuane.
Loren se zakikotala.
- U pravu si. Pola onih starkelja ne bi znalo ta ih je snalo. - Upalila je cigaretu i
duboko uvukla dim u plua. Pustila ga je da izlazi polako, pa je anet pruila cigaretu.
anet je uzela dim i vratila joj doint.
- Dobar je.
Loren je klimnula glavom.
- Harvi nikada ne omane. Potpuno si ga sludela kozmetikom glinom. Stvarno e
to uraditi?
- Pokuau - rekla je anet.
- Drago mi je - nasmeila se Loren. - Harvi je sladak deko. - Povukla je jo jedan
dim. - I dalje ne mogu da poverujem. Zaista se udajem. Ovo je kao san.
anet je pogledala i obuzela je udna tuga.
- Da - neno je rekla. - Ovo je kao san.
Neto manje od sat vremena kasnije bila je u svojoj sobi kada je neko kucnuo na
vrata.
- Ko je? - viknula je.
- Sluga lorda Patrika, gospoo - ula je odgovor.
Odkrinula je vrata i provirila na njih.
- ta je bilo? - pitala je.
191

- Lord Patrik bi eleo da vas vidi, gospoo - kazao je ovek.

- Zaboga, pa nisam se jo ni obukla - rekla je. - Kaite mu da emo se videti dole.
Slugino lice je bilo bezizraajno.
- Mislim da bi bolje bilo odmah da se vidite s njim, gospoo.
anet je zurila u njega nekoliko sekundi, a onda je klimnula glavom.
- Odmah kreem s vama. - Otila je da ponovo obue pantalone, pa je pola niz
hodnik.
- Mislim da e biti bolje da idemo hodnikom pozadi, gospoo - brzo je zaustavio
sluga.
anet ga je urno pratila do vrata na kraju hodnika, zatim kroz drugi hodnik,
obojen u sivo, koji je vodio u drugo krilo zgrade. Zaustavio se ispred jednih vrata i
otvorio ih.
- Soba lorda Patrika, gospoo - rekao je.
Nala se u maloj garderobi izmeu spavae sobe i kupatila.
- Nalevo - uputio je sluga.
Prola je ispod luka i ula u spavau sobu. Patrik je sedeo u gaama i zurio u au
s viskijem koju je drao u ruci. Kada je ula, podigao je pogled.
- Venanje se otkazuje - rekao je. - Idi i reci im.
- Jesi li poludeo? - pitala je. - Zato?
Otpio je gutljaj pia.
- Predomislio sam se.
Posmatrala ga je neko vreme, a onda se okrenula slugi.
- Hoete li da nas izvinite, molim vas?
- Da, gospoo - odgovorio je sluga i izaao iz sobe.
Kada je ula da se vrata zatvaraju za njim, prila je fotelji i pogledala u Patrika.
- Sada mi reci zato - izgovorila je hladnim glasom.
Patrik je digao pogled ka njoj.
- Zato to ona eli bebu. Rekla je da e baciti pilule na dan venanja.
- To nije dobar razlog - rekla je.
- Za mene je dovoljan - kazao je. - Ne elim da neko derite puzi oko mene.
- Dobro - tiho je rekla. Okrenula se i otila do garderobe.
Ustao je i poao za njom.
- Moe da kae da mi je pozlilo.
Naglo se okrenula.
- Nemam nameru ita da govorim - hladno je rekla kada je uzela tap iz stalka za
kiobrane i pola ka njemu.
Ispustio je au dok se povlaio unazad, ispruivi ruke da bi zatitio lice.
- Ne pali to. Ne moe me naterati.
- Ne mogu? - upitala je glasom hladnim kao led. tapom ga je udarila preko
ramena. Kriknuo je i pokuao da izbegne udarce, ali ga je ona nemilosrdno pratila u
stopu i udarala preko lea i ramena, a na koi su mu se pojavili crveni tragovi.
Bacio se na krevet i zajecao.
- Molim te, prestani.
Ubola ga je vrhom tapa u rame i primorala ga da se okrene i da je gleda. On je
ve divljaki masturbirao. Besno ga je udarila tapom po ruci.
- Nisam ti dozvolila da radi to, robe.
- Da - jecao je.
- ta e sada da uradi? - pitala ga je.
Zurio je u nju.
- Sve to majka eli. Samo neu da me ona napusti zato to sam oenjen.
192

- Majka te nee ostaviti - rekla je. - Uvek e biti tu. A sada, budi dobar deko i idi
da se istuira i obue.
- Ali nisam zavrio - zapomagao je.
- Ako bude dobar deko, doi u posle sveanosti i dozvoliti ti da zavri.
- Da, da - brzo je rekao. - Da li majka obeava da e doi?
- Majka obeava - rekla je. - Spremaj se sada.
Ustao je sa kreveta i otiao do kupatila. Stajala je neko vreme i posmatrala ga
kako puta vodu na tuu, a zatim izala u hodnik. Sluga je ekao ispred vrata.
- Lord Patrik se tuira - rekla je. - Moete sada da uete i da mu pomognete oko
oblaenja.
- Da, gospoo - rekao je sluga. - Hvala vam, gospoo. - Oklevao je trenutak. - Da li
e se venanje ipak obaviti, gospoo?
- Hoe - rekla je.
Izraz olakanja mu se pojavio na licu.
- Hvala vam, gospoo. Izbio bi neuven skandal, a ta bismo s princezom
Margaretom i drugim zvanicama.
- Da - sloila se.
- Da li ete se snai u povratku, gospoo?
- Sigurno - rekla je. - Uite vi i pobrinite se za lorda Patrika.
Sat i po kasnije, na samom svretku obreda, Patrik je preko nevestine glave,
pogledao u nju. Na usnama mu je lebdeo udan osmeh dok je podizao Lorenin veo da je
poljubi. Gosti su se sjatili da im estitaju, a anet se povukla sa mesta poasne
deverue da ih propusti.
- Prevazila si sebe, anet. Ovo je najlepa venanica. - Zaula je enski glas iza
lea kako joj se obraa na francuskom jeziku.
anet se okrenula. Bila je to Hibi Dorsi, uvena kolumnistkinja Internenal
herald tribjuna. Ova privlana tamnooka ena, uvek preplanula i crvenkasto-plave
kose, bila je jedan od najznaajnijih modnih izvetaa u svetu, pisala je istovremeno i
za druge novine; bila je i saradnik francuskog Voga. Rirdonovi nisu eleli predstavnike
tampe, ali poto je ona bila bliska anetina prijateljica, uinjen je izuzetak u njenom
sluaju.
- Hvala ti, Hibi - rekla je anet.
- Odakle ti samo ideja? - pitala je Hibi. - Nikada nita slino nisam videla. Oni
volani na suknji kao da se talasaju i lebde za njom dok hoda.
anet se nasmeila.
- To sam i elela da postignem. Zapravo, ideju sam dobila kada sam bila u
Kaliforniji pre nekoliko meseci, dok sam gledala Loren kako jedri na dasci po talasima.
Pomislila sam da bi bilo dobro kada bih uhvatila one bele kreste talasa koji su prskali
oko nje.
- Ima li fotografiju venanice da je objavim? - pitala je Hibi.
- Verovatno je jedna fotografija ve u tvojoj kancelariji - odgovorila je anet.
- Odlino. - Hibi je pogledala guvu koja se napravila oko mlade i mladoenje, a
onda se opet okrenula ka anet. - Ja sam nepopravivo romantina - rekla je. - Da li je
istina da su se sreli na tvojoj reviji prole godine i da je to bila ljubav na prvi pogled?
anet se nasmejala.
- Istina je.
Hibi je uzdahnula, pa se nasmeila.
- Mislim da imam naslov za svoju priu.
- Kai mi - rekla je anet.
Hibi je pogledala.
193

- Bajka... koja se ostvaruje.

Loren je bila zbunjena. Medeni mesec nije bio ni nalik na ono to je oekivala. Sve
je poelo kao divan san. Posle venanja odleteli su Patrikovim avionom do Mikonosa.
Tamo ih je ekao helikopter da ih preveze do jahte Sanjar, usidrene neto dalje od
ostrva. Zamisao je bila da sve deluje kao romantini film. Mesec dana branog
putovanja po grkim ostrvima. Ali neto kao da je krenulo naopako jo od trenutka
kada su se ukrcali u mali mlanjak u Devonu.
Stjuard je doneo bocu ampanjca i dve ae im su poleteli. Napunio im je ae i
nestao iza zavese prirune kuhinje.
Ona je okrenula glavu od prozora, pruila njemu jednu au i sama uzela drugu.
- Za nas. - Smekala se. - Zar nije arobno?
Nije ni okusio pie, samo je u tiini posmatrao kako ona pije, a onda je spustio
au na stoi koji se nalazio izmeu njih i zagledao se kroz prozor.
- Hej - pozvala ga je. - Nisi ni pipnuo ampanjac.
Kada se okrenuo ka njoj, delovao je skoro ljutito.
- Popio sam te piake dovoljno za ceo ivot. - Pritisnuo je zvono za stjuarda. Ovaj
se odmah pojavio. - Donesi mi ist viski.
- Da, milorde. - Stjuard se za sekund vratio i doneo au viskija na posluavniku.
Patrik je pogledao u au.
- Koliko puta treba da ti kaem da, kada naruim viski, treba da mi donese celu
bocu? - odbrusio mu je.
- Izvinite, milorde - kazao je stjuard. - Odmah, milorde. - Otiao je do kuhinjskog
prostora i vratio se s bocom, stavio je na stoi, pa opet nestao.
Patrik je, bez rei, u jednom gutljaju iskapio pie i ponovo napunio au. Okrenuo
je lice ka prozoru, a nju nije ni pogledao, ve je ponovo prineo au usnama.
- ta je bilo? - pitala je zbunjenog glasa. - Da li sam neto rekla ili uradila?
Ispio je pie i ponovo napunio au pre nego to joj je odgovorio.
- Ne - rekao je kratko.
- Nisi raspoloen - kazala je.
Uputio joj je pretei pogled.
- ta bi trebalo da radim? Da stepujem po tavanici?
- Mogao bi da se ponaa kao to dolikuje kada se ide na medeni mesec - rekla je.
- Malograanska sranja - odbrusio je.
- Pa sam si ovo priredio - rekla je. - Ja to nisam traila.
Ispraznio je ponovo au i opet je napunio. Pruila je ruku preko stoia i spustila
je na njegovu.
- Nemoj vie da pije, Patrie - neno je rekla.
Zurio je u nju.
- ta bih drugo mogao da radim? - mrzovoljno je uzvratio.
- Mogli bismo da preemo na kau pozadi i da se tucamo. Uvek sam se pitala
kako bi to izgledalo u avionu.
- Ja sam ve to radio - rekao je. - I nije nita naroito.
- Ali ja to nikada nisam radila - rekla je. - Prvo bih mogla malo da ti sisam, a
onda bi ti mogao malo da mi lie. - Iznenada se iroko nasmejala i uzela mu ruku. Pipni mi macu. Natopljena je. Sasvim sam se napalila na samu pomisao.
- Prestani da govori kao obina kurva - hladno je rekao i povukao ruku. - Imaj na
umu ko si sada.
- Znam ko sam - rekla je, a u glasu joj se primeivalo da je povreena. - Ja sam
Loren. ta bi po tebi trebalo da budem?
194

Sipao je viski u au i otpio malo.

- Ledi Rirdon - zajedljivo je rekao. - Ili ja previe oekujem od tebe?
Zurila je u njega, ne mogavi da mu odgovori, u grlu je neto guilo, a u oima su
joj se skupile suze. Hitro je ustala sa sedita i otila na kau u dnu aviona.
Sedeli su u tiini do kraja putovanja, a kada su sleteli na Mikonos, Patrik je ve
popio skoro dve boce viskija, pa su morali da mu pomognu da pree iz aviona u
helikopter. Po ukrcavanju na Sanjara jedino to je s njim moglo da se uradi, bilo je da
ga stave u krevet da spava.
Ona se skinula i sklupala naga u krevet pored njega. Oprezno je spustila ruku
na njegovo rame. Ali on je bio daleko. Nije se pomerao. Ni sat kasnije jo nije uspela da
zaspi. Odustala je od pokuaja, popila dve pilule valijuma i popuila doint Harvija
broj etiri - trave za spavanje, kako je on nazivao i odmah se uspavala.
Kada se ujutro probudila, on je stajao leima okrenut i oblaio pantalone.
Razrogaila je oi.
- Gospode boe, Patrie! ta ti je to s leima? - pitala je zapanjena.
Pogledao je u ogledalu.
- Okliznuo sam se na kamenom stepenitu iza kue jue ujutru - odgovorio je i ne
okrenuvi
Sela je u krevetu.
- Pa nita mi nisi rekao. Ni za vreme venanja. Mora da te strano boli. Trebalo je
da mi kae.
Nije joj odgovorio. Samo je posmatrao u ogledalu.
- Sada mi je jasno zato si jue onako pio. - Ustala je sa kreveta i stala pored
njega. Zagledala mu se u lice. - Trebalo je da mi kae - rekla je saoseajno. - Onda bih
shvatila.
Dugo je posmatrao.
- Nisam eleo da te uznemirim - konano je rekao.
Podigla se na prste i poljubila ga.
- ao mi je, dragi - rekla je. - Bolje da naemo neto da ti stavimo na to.
Uputio joj je odvaan osmeh.
- Nije to nita, draga. Sada i ne boli toliko.
Dve nedelje kasnije bili su usidreni blizu Krfa i ona je gola leala na gornjoj
palubi i ekala Patrika da obavi jutarnje telefonske razgovore. Zvao je firmu dva puta
dnevno, ujutro i uvee. Uzela je konzervu preparata ,,Evijan. Magliast osveavajui
raspriva prijao je njenoj ugrejanoj koi. Protegla se na suncu. Patriku bi bolje bilo da
pouri. Jo pola sata i nee moi da se sedi na suncu.
Isprskala je preparatom dlan, a onda uronila prste u teglicu Sunane zemlje"
koju joj je Harvi poklonio. Naziv je dala anet, a ve je pripremala i pakovanje za glinu
nameravajui da s njom izae na trite poetkom sledee godine.
Pogledala je po telu kada je razmazala tanak sloj. Zaista je delovalo. Koa joj
nikada nije bila tako tamna, a nije bilo ni pomena o opekotinama. Nasuprot tome,
kosa joj nikada nije bila belja, a obrve i trepavice su joj postale skoro nevidljive, ak su
joj i stidne dlaice delovale svetlije od koe ispod njih. Zauli su se koraci na
mornarskim merdevinama i ugledala je Patrikovu glavu kako se pomalja. Zastao je na
pola merdevina.
- Naruio sam pie - rekao je. - Da li bi i ti htela jedno?
- Ne, hvala - nasmeila se. - Ali moe ba na vreme da mi namae lea.
Okrenula se na stomak, a on je kleknuo pored nje. Naprskala mu je vodom ruku,
a zatim ramena i lea. Uronio je prste u teglicu i poeo da nanosi glinu. Iskosa ga je
195

pogledala. Smekao se.

- Deluje mi zadovoljno od jutros - primetila je.
- I jesam - kazao je. - Konano sam naterao one skotove u upravnom odboru da
priznaju da znam ta radim.
- To je divno - rekla je. Poznato joj je bilo s koliko podozrivosti i odbojnosti su ga
doekali u kompaniji kada je poeo da radi. Sve to je eleo da uradi podvrgavali su
mikroskopskom ispitivanju i osporavali na svakom koraku. - ta ih je konano
opametilo?
- Nekoliko stvari, ali uglavnom je to uinio ugovor sa anet - rekao je.
- To me ini dvostruko zadovoljnom - rekla je i okrenula se, pa je sela i poljubila
ga u obraz. - Ponosim se tobom.
Pogledao je.
- Zna li da je anet-dins stavka koja donosi najvie novca u celoj naoj liniji? U
Americi smo zaradili vie od dva miliona dolara neto, a na tritu smo tek osam
meseci. Prema proraunima, sledee godine to e iznositi est miliona. A ak su i
strunjaci priznali da je njena ideja da se u tkanje teksas platna doda deset procenata
rastegljivih vlakana bila sjajna i da je farmerke uinila jo boljim. U njima ak i debele
guzice deluju dobro. A kao vrhunac, njena kolekcija na reviji poetkom ove nedelje
pokazala je Parizu i celom modnom svetu da prologodinji uspeh nije bio puka srea.
Sve ih je nadmaila.
- Oseam se glupo - rekla je Loren. - Samo sam mislila na venanje. Sasvim sam
zaboravila da je vreme kolekcija. Mora da me smatra za obino govno.
- Siguran sam da ona to razume - rekao je.
- Da li je reviju ponovo priredila u Lidu?
- Ne. Ovog puta joj je cirkus bio inspiracija. Preuzela je jedan cirkus i napravila
reviju pod atrom na Monmartru, sa onglerima, klovnovima, akrobatama, lavovima i
slonovima, elom guvom. A ovoga puta imala je samo svoje kreacije. Sada je dokazala
jednom zasvagda da joj nije potreban nikakav Filip Fajar ili bilo ko drugi da joj
pomae. Moe sama da zauzme mesto koje joj pripada uz Sen Lorana, ivanija,
Boana i sve ostale, kao jedan od vrhunskih kreatora. Samo za tri dana nakon revije,
dobila je narudbine u vrednosti od preko milion dolara.
Loren se oduevljeno nasmejala.
- Verujem da se onaj skot Kerol grize.
I Patrik se smejao.
- I ja verujem.
- Bwana. - Crnev glas se uo sa merdevina. Loren je zgrabila pekir i pokrila se
kada se on popeo s dubokom aom ledenog soka od pomorande i votke na
posluavniku.
Patrik je uzeo pie. Bacio je pogled na Loren.
- Nisi se predomislila, draga?
Uvila se vrsto u pekir.
- Ne, hvala - odgovorila je.
- To bi bilo sve, Noa - kazao je Patrik.
- Da, Bwana. - Afrikanac se okrenuo i siao niz merdevine.
Patrik je srknuo pie.
- Ovo je dobro - rekao je i pruio joj au. - Probaj.
Odmahnula je glavom. Zagledao se u nju.
- Boe, pa ti si skoro podjednako crna kao i on.
Sela je i zabacila pekir na lea.
- Volela bih kada bi ga se otarasio - rekla je. - Nelagodno se oseam zbog njega.
196

- To su samo tvoje amerike predrasude - nasmejao se. - Ne voli crnuge.

- Nije to - brzo je rekla. - Uvek bulji u mene. Oseam kako mu oi mile po meni.
Opet se zasmejao.
- Pa ta oekuje kada sve vreme ide okolo gola? ta misli da radi ostatak
posade? Isto. Samo to oni to prikrivaju bolje od njega.
- On je kao ivotinja - rekla je. - Treba da mu kae da oblai donji ve ili tako
neto. Uvek mu se poznaje obris petla u tom uskom ortsu.
Osmeh je nestao sa Patrikovog lica.
- Ne mora da gleda.
- I ne gledam - rekla je. - To ne mora da se gleda da bi se videlo, tako je upadljivo.
Patrik je spustio au i neoekivano joj zavukao aku izmeu nogu, a onda je
prineo usnama i olizao.
- Natopljena si - rekao je, a u glasu mu se osetilo uzbuenje. - Priznaj, pali te
njegova velika buda.
- Ne budi glup - odbrusila je, ljutita. - Uzbudila sam se kada si poeo da mi mae
lea.
- Hou da te liem - rekao je.
- Onda prestani da pria o tome i prei na stvar - nasmejala se i gurnula mu
glavu meu noge.
Leala je u krevetu i posmatrala ga kako se svlai kada je osetila brundanje
maine i pokretanje broda. Sela je i pruila ruku ka maloj putnoj torbi u kojoj je drala
zalihe ,,Harvija. Ne podiui pogled, upitala ga je:
- Kuda sada idemo?
- Na Hidru - odgovorio je.
- Jo jedno ostrvo? - pitala je.
- Da. Nalazi se na otprilike dvesta etrdeset kilometara odavde. Stii emo
ujutru.
- Grko ostrvo? - pitala je, podiui jednu po jednu celofansku kesicu, zagledajui
je i odlaui.
- Naravno - rekao je priavi ivici kreveta. Gledao je dole u nju. To je sve to
imaju na grkim ostrvima.
- Po emu je ovo ostrvo tako posebno?
- Ne znam - kazao je. - Trebalo bi da je veoma lepo.
- Meni sva grka ostrva lie jedno na drugo - rekla je i dalje birajui i odbacujui
kesice. - Imam uljeve na stopalima od igranja sirtakija, a ako ujem jo jednom refren
pesme Nikad nedeljom, poeleu da ogluvim.
- Kao da te je prola uzomanija - primetio je. Ali ona nije reagovala. - ta to
trai? - pitao je.
- Harvi je rekao da mi je spakovao novu vrstu trave - rekla je. - Evo je - uzviknula
je i pobedonosno podigla kesicu. -Broj esnaest.
- Kako je zove?
- Trava fantazije - odgovorila je, ve zamotavajui doint. - Rekao je da te die
skoro na isti nain kao i meskalino ili pejot.
- Fantazija - ponovio je, zakaivi se za jednu misao. Seo je na ivicu kreveta i
posmatrao je kako lie papir za cigarete. - To bi trebalo da bude svaki medeni mesec.
Vreme fantazije.
- Ne alim se na na - rekla je i zapalila doint. Povukla je dva jaka dima, a onda
njemu pruila doint. - Probaj - rekla je. - Ve oseam da deluje.
Uzeo je nekoliko dimova.
197

- Da li ti ikada fantazira? - pitao je drei cigaretu.

- O emu? - pitala je zavalivi se u jastuke.
Opet je povukao dim, a onda joj vratio doint. Prstima se igrao njenim stidnim
dlaicama.
- Na primer da obrije macu i da ti bude nena i ruiasta kao u devojice.
Povukla je dim. Harvi je bio u pravu, kao i uvek. Ova trava pravi udo u glavi.
Zaista je osetila kako joj se vrti u glavi. Zakikotala se.
- Hoe li ti da me obrije?
Klimnuo je glavom. Dala mu je cigaretu, skoila iz kreveta i otila do kupatila.
Trenutak kasnije vratila se Venerinog brega prekrivenog penom za brijanje i s
brijaem u ruci.
- Dobro - rekla je. - Uradi to.
Mekoliko minuta kasnije stajala je ispred ogledala i prouavala svoj odraz.
Ciknula je.
- Klitoris mi je kao jeziak isplaen izmeu usana. - Okrenula se ka njemu. Svia ti se?
- Mislim da je divno. - Povukao je jo jedan dim i pruio joj doint. - O emu
mata?
Povukla je dim i nasmejala se.
- Nee ti se dopasti.
- Proveri - rekao je.
- Kako izgleda bez brade - rekla je. Opet se zasmejala. - Smeno. Evo me udata
sam za tebe, a ne znam ni kako izgleda. Stvarno.
Zastao je za trenutak da bi sredio misli. Postalo mu je teko da ih pamti dugo da
bi ih izgovorio.
- Izgledam isto - konano je rekao.
- ta je isto? - kikotala se.
- Isto kao to uvek izgledam - rekao je. Poeo je da se smeje. - To je smeno, zar
ne? Mislim, isto.
- Smeno je.
- Pokazau ti ta mislim - rekao je i poao ka kupatilu. Pola je za njim i
posmatrala kako utrljava penu u bradu. Kada je obrijao pola lica, okrenuo joj je tu
stranu. - Vidi? - pitao je i spustio brija. - Izgledam isto.
- Patrie, pa ti si stvarno lep - rekla je.
- Rekao sam ti - kazao je i uzeo pekir da se obrie.
- Ne moe sada da stane - rekla je.
- Zato da ne? - pitao je.
- Ne moe da ide okolo sa bradom na pola lica - rekla je, cerekajui se. - To je
blesavo.
Okrenuo se da se ogleda. Nasmejao se.
- Potpuno si u pravu. To bi bilo blesavo. - Hitro je dodao jo pene na bradu i
obrijao ostatak. Zamiljeno je preao prstima preko obraza. - udan je oseaj - rekao
je. - Bradu nosim ve osam godina. Skoro sam i zaboravio kako izgledam bez nje.
- Izgleda mlae - rekla je.
- Zaista ti se svia?
- Zaista. Nisam to znala, ali ti si jako lep. Sada u morati da se zabrinem. Sve
devojke e te juriti.
Okrenuo se ponovo ka ogledalu i protrljao lice.
- Ipak mi je ovo udno.
- Tako je i s mojom macom - smejuljila se. - ta kae da predstavimo to dvoje
198

udaka jedno drugom?

Nekoliko minuta kasnije, odgurnula mu je glavu.
- Ne mogu vie da izdrim - kazala je bez daha, pokuavajui da ga navue na
sebe. - elim te u sebi.
Okrenuo se u krevetu tako da je ona sada bila odozgo.
- Popni se na njega.
- Aha - rekla je i popela se na kolena. Zatim ga je rukom usmerila ka sebi i polako
se spustila na njega. Uzdahnula je. - Oh, kako je dobro. - Polako je poela da se
pokree. - Oh, ovee, oseam ga. Kao usijani kamen u mojoj maci.
- Jae - rekao je. - Hou da udara po njemu!
Poela je da se pomera bre, udarajui ga telom. Nadvila se nad njega tresui
grudima po njegovom licu.
- Bijem te sisama - rekla je.
- Crne su kao crnugine - kazao je.
- To ti se dopada? - Prikovala mu je ruke za krevet. - Sada ne moe da se
pomeri. Silovau te kao to crnje rade.
- Molim te, nemoj! - skoro da je viknuo kada je osetio da se primie vrhunac.
- Ne moe da me zaustavi! - besno je rekla. A onda je i samu zahvatilo ludilo. Oseam kako ti petli trca u meni! - Telo je poelo da joj se gri u nizu orgazama. Svravam i svravam i svravam!
Sruila se preko njega i oboje su pokuavali da dou do daha. Posle nekog
vremena on se pomerio. Zaustavila ga je.
- Ostavi ga unutra. Nemoj jo da ga vadi.
- Hou da zapalim cigaretu - rekao je.
- Samo jo malo. - Zagledala mu se u oi. - Da li si stvarno zamiljao da sam
crnuga?
Klimnuo je glavom bez rei.
- ta jo zamilja?
- Mnogo toga - rekao je.
- Na primer?
- Hou cigaretu - rekao je. Polako se sklonila sa njega, a on je ustao i otiao do
toaletnog stola po cigarete. Pogledao je svoj odraz u ogledalu i neko vreme zurio u
njega. Onda je pipnuo lice prstima. - Oh, sranje! - kazao je i okrenuo se ka njoj. - ta li
je, do avola, Harvi stavio u ovu travu? Pa ja sam zaista obrijao bradu.
- A ja sam te zaista pustila da mi obrije macu. - Nasmejala se, ustala iz kreveta i
prila mu. Uzela je cigaretu iz paklice, upalila je i dala mu. - Ovo je bilo najbolje
tucanje do sada. Trebalo bi ee da puimo tu travu fantazije.
Povukao je dim i konano se nasmeio.
- Moglo bi da bude glupo - rekao je. - Izgledao bih stravino smeno obrijane
glave.
- Zar ne moe da smisli neku bolju fantaziju od te? - smeila se.
Polako je usne razvukao u osmeh i vratio se u krevet.
- Mogu ko nita - kazao je i zagledao se u nju. - Imam utisak da su ti se grka
ostrva smuila.
Klimnula je glavom. Podigao je slualicu i pozvao most.
- Zaboravi na Hidru - rekao je kapetanu. - Novi kurs je Sen Trope. - Spustio je
slualicu i pogledao je. - ta kae na tu fantaziju?
Nasmejala se.
- Sve si bolji.
- Znao sam da e biti zadovoljna - nasmeio se. - Stiemo tamo za tri dana. anet
199

prireuje svoju veliku godinju zabavu u nedelju uvee. Iznenadiemo je naisto kada
se pojavimo.
Bilo je skoro tri sata ujutro, a zabava je bila u punom jeku. Loren je oseala da e
joj glava pui od buke. Mogla je da podnese travu i koku, ali oborio je ampanjac kojim
je Patrik nalivao od trenutka kada su stigli. Stalno mu je ponavljala da ne moe da ga
podnese, ali on se samo smejao i nastavljao da joj sipa pie. Sada joj se vrtelo u glavi i
poela je da osea muninu. Traila ga je po gomili. elela je da se vrati na jahtu i da
spava.
Avgust je bio mesec zabava u Sen Tropeu i anet je prevazila samu sebe ovom
urkom. Posluenje je naruila od Feliksa iz restorana Pristanite", pa je ogromni
bife, smeten ispod nadstrenice na terasi, bio prepun svakojake hrane. Na svim
stolovima nalazilo se arobno ispeeno junee i jagnjee meso, posluavnici s jastozima
i kampima, svee povre u korpicama. Pre nego to je posluena veera, estorica
konobara kruila su posluujui kavijar u obliku visokih kupa na tacnama. Na svakom
stolu stajale su upaljene svee, a kineski lampioni svetlucali su sa nadstrenice i
grana drvea. Grupa Los Paragvajanos svirala je flamenko pre i za vreme veere, a
kasnije su dve rok grupe zagluile no muzikom za igru.
Sredina velikog dnevnog boravka bila je raiena za igru i prostorijom nije
moglo da se proe od guve. Loren se polako probijala po ivici sobe do ugla gde je
anet sedela skoro celo vee. To je bilo mesto sa koga je mogla da prati skoro sve to se
deavalo.
anet je blistala osmehujui se drutvu s kojim je razgovarala. Niko nije morao
da je ubeuje da je zabava uspela. Jasno joj je bilo od onog trenutka kada su se pojavili
najstaromodniji itelji Monte Karla u veernjim haljinama i smokinzima. To drutvo
sigurno ne bi polo u dvosatnu vonju da nije znalo da je zabava vana. I ne samo to.
Dek Najsberg, opunomoeni fotograf francuskog Voga, slikao je zvanice i time joj
odavao zvanino priznanje.
Loren je dotakla anetinu ruku da bi joj privukla panju. anet se okrenula.
- Oui, cherie?
- Da li si videla Patrika? - pitala je Loren.
anet je pogledala po prostoriji.
- Ne, nisam. Moda je otiao na terasu. Hoe li da poaljem nekog da ga potrai?
- Ne - rekla je Loren. - Ve ima dovoljno posla. Nai u ga sama.
- Vai - nasmeila joj se anet i vratila svom drutvu, a Loren je pola ka terasi.
Tamo su ljudi jo sedeli za stolovima i jeli. Brzo je ustanovila da nema Patrika.
Panju joj je privukla vriska u bazena, pa je krenula u vrt.
Dok je prolazila pored ivice koja je delila bazen od kue, primetila je nekoliko
parova koji su vodili ljubav ne obazirui se da li ih ko vidi. Dola je do bazena.
Tamo se nalazilo oko dvadesetoro nagih mukaraca i ena oko bazena ili u vodi;
jo priblino toliko njih stajalo je sa strane i posmatralo ih vritei od smeha na
njihove ludorije. Patrik nije bio meu njima. Jo jedna grupa nalazila se na drugoj
strani bazena, pa je ona pola ka njoj.
Tamo je Patrik stajao u grupi od otprilike devetoro ljudi. Drao je bocu
ampanjca u jednoj i au u drugoj ruci. Prila mu je s lea i dotakla ga za ruku.
Okrenuo se i nasmeio joj se.
- ekao sam da se pojavi - kazao je nerazgovetno. Pruio joj je au ampanjca. Popij neto i gledaj predstavu.
Zatresla je glavom.
- Dovoljno sam popila. A mislim da si i ti.
200

- Nemoj da kvari zabavu - rekao je i gurnuo je ispred sebe. - Samo posmatraj.

U poetku joj se uinilo da su tu samo tri nage devojke koje se valjaju jedna preko
druge po zemlji, ali onda je shvatila da ima jo nekog. Moda zato to je bio tako crn,
pa ga u polusenci nije odmah primetila. Ili zato to su nage devojke puzile po njemu i
skoro ga skrivale.
- Kako je on dospeo ovamo? - Okrenula se ljutito ka Patriku.
- Poslao sam po njega - odgovorio je. - ak i crnuge imaju prava na malo
provoda. - Pokuala je da se udalji od njega, ali on je vrsto drao. - Gledaj - rekao je
smejui se dok se jedna od devojaka sputala na crnca. - Sto funti da ne moe da ga
primi. Preveliki je za nju - viknuo je.
- Da se kladimo - prihvatio je jedan mukarac.
Patrik je pogledao u Lorenu.
- ta misli o ovome kao o matariji? Da li bi volela da se pridrui?
- Hou da se vratim na brod - rekla je i besno se otrgla. - Ne oseam se dobro.
Zurio je u nju.
- Auto i voza su tamo napolju. Moe da ide ako hoe, ali ja ostajem. Dobro se
provodim prvi put posle toliko meseci.
Skoro je utrala u kuu, uzdravajui se da ne zaplae. Morala je da proe kroz
celu kuu da bi stigla do parkiralita ispred nje. Ali im je ula unutra, vrelina tela i
buka uinili su svoje i osetila je kako je preplavljuje munina. Znala je da kroz guvu
nikako ne bi uspela da stigne do automobila. Potrala je uza stepenice u sobu u kojoj je
boravila prethodne godine i otila pravo u kupatilo.
Kleknuvi na pod i obuhvativi rukama ivicu klozetske olje, povraala je dok su
je razdirali grevi. Izgledalo je da e povratiti sve to je pojela u poslednjih nedelju
dana. Konano je sve bilo gotovo i ona je sela iscrpljena.
Mirovala je neko vreme dok se nije osetila dovoljno snano da ustane. Otila je do
umivaonika i pogledala se u ogledalo. Izgledala je grozno, s razmazanom minkom po
bledom, oznojenom licu. Pustila je hladnu vodu i ispirala usta da bi se oslobodila
neprijatnog ukusa.
Umorno je otvorila tanu i poela da popravlja minku. Ali to je ilo sporo. I dalje
je oseala slabost i iscrpljenost. Verovatno je to bilo zbog svog onog popijenog
ampanjca. Nikada ranije nije joj bilo ovako zlo. Napor joj je predstavljalo i stavljanje
rua.
Kada je zavrila minkanje i pola iz kupatila, i dalje je oseala slabost i da joj
telo podrhtava. Otila je u spavau sobu i za trenutak zastala kraj kreveta. Nekoliko
minuta odmora i oseae se bolje.
Sela je na ivicu kreveta i zbacila cipele, pa se opruila. Bila je u pravu - poela je
ve da se osea bolje. Zadovoljno je sklopila oi. Podrhtavanje je postepeno prestajalo.
Pomislila je kako joj je mnogo bolje. A onda je zaspala.
Probudili su je glasovi iz susedne sobe. Bilo joj je potrebno nekoliko trenutaka da
shvati gde se nalazi. I dalje je bio mrak u sobi, ali kroz prozor se nazirala zora. Polako
je ustala iz kreveta i otila do kupatila. Umila se hladnom vodom posmatrajui se u
ogledalu. U lice joj se vratila boja. Dobro je bilo to je odspavala. Odmor joj je bio
potreban.
Otvorila je tanu. Sada joj je bilo neophodno neko sredstvo da je podigne da bi
mogla da krene. Onda se setila da je zaboravila kutiju s pilulama na brodu, a da je svu
koku dala Patriku da ponese. Ponovo je zaula glasove iz susedne sobe. anet je bila
budna. Mogla bi od nje da uzme neto.
Otila je do kupatila i obula se. Otvorila je vrata ka hodniku. Kua je delovala
udno tiho. Dola je do ograde na stepenitu i pogledala dole. Ispod luka je pogledala u
201

dnevnu sobu. Tamo je i dalje bio kr, ali nikoga nije bilo.
Kada je ponovo ula glasove iz anetine sobe, otila je do nje i tiho kucnula na
vrata. Glasovi se nisu utiali, kao da je niko nije uo. Polako je odkrinula vrata i
pogledala unutra. Jedan ceo zid anetine spavae sobe bio je prekriven ogledalima i sa
mesta na kojem je stajala, mogla je da vidi celu prostoriju. Telom joj je prola jeza i
skamenila je.
Tri nage prilike videle su se u ogledalu kao na ogromnom platnu. Patrik, oslonjen
na kolena ispred Afrikanca, divlje je masturbirao dok je drugom rukom pridravao
njegov falus u svojim ustima. Telo mu se izvijalo od bola jer ga je Stefani bievala po
leima. Njeno lice bilo je izoblieno od udne mrnje dok je siktala:
- Plus dur! Gade! Svinjo! Suce plusfort!
Za trenutak joj se uinilo da e se onesvestiti, a onda joj je bes dao neoekivanu
unutarnju snagu. Polako je zatvorila vrata i naslonila se na njih trudei se da povrati
samopouzdanje. Iznenada su joj mnoge stvari postale jasne. Tragovi na njegovim
leima na dan venanja. Zbog ega je uvek eleo da ona bude u dominantnom poloaju
dok vode ljubav. Zbog ega je odbijao da se odvoji od Afrikanca. Sada se sve sloilo.
Bila je budala to to nije ranije primeivala.
Onda je ophrvao bol i suze su joj ispunile oi. Pola je ka stepenitu, pa je polako
sila i krenula ka izlazu. Vrata su se otvorila upravo kada je stigla do njih i anet se
pojavila. Zaustavila se i iznenaeno zagledala u Loren.
- Upravo se vraam sa doruka u Gorili - rekla je. - Rekli su mi da si se rano
vratila na brod.
Loren je odjednom osetila sramotu. Spustila je oi.
- Nisam - rekla je.
- Pa gde si onda bila? - pitala je anet.
- Zaspala sam u svojoj staroj sobi - kazala je ne diui pogled.
- Oh - uzviknula je anet.
Loren je podigla pogled.
- Da li si znala da je Patrik u tvojoj sobi s onom crnugom i tvojom devojkom?
anet nije ni trepnula kada je slagala.
- Ne. - Ali znala je, jer je ona to i priredila. Pola je uza stepenice. - Izbaciu ih.
Loren je zaustavila.
- Nemoj da se trudi - tupo je rekla. - To nita ne bi promenilo.
- ta hoe da uradim onda? - pitala je anet.
- Odvedi me do broda - rekla je Loren. - Spakovau se i otii kui.
Bez rei su otile do automobila i sele. Skoro se ve razdanilo kada su krenule sa
prilaza ispred kue, uskim putem koji je vodio u selo.
Loren je pogledala sestru. anet je mirkala na suncu, usredsreena na drum.
- Zato mi nisi rekla kakav je on?
- Obeao je da e se promeniti - odgovorila je anet skrenuvi pogled sa puta. Pa, eto, poeo je i da radi.
Loren se rasplakala, a bol u njoj je sve vie rastao.
- Ipak je trebalo da mi kae. Oseam se kao glupaa. Svi su znali sem mene.
Kladim se da svi misle da sam najvea budala svih vremena.
- Svi su ljubomorni na tebe - rekla je anet. - Nema nikoga ko se ne bi menjao s
tobom, ak i ovog momenta.
- Ne razumem - tiho je jecala Loren.
- Kada bude malo starija, shvatie - rekla je anet. Bacila je pogled na Loren. Ovakve stvari se stalno deavaju. Mukarci su udne ivotinje, rade neobine stvari,
ali na kraju se dovedu u red.
202

- On nee - rekla je Loren uverljivo. - Ne samo da je mazohista nego je i peder. To

nikada nee prevazii.
- Polovina ena u Evropi nikada se ne bi udala kada bi o tome vodila rauna rekla je anet. Ponovo je pogledala Loren. - Poznato je da su i Patrikov otac i deda bili
homoseksualci. Njihove ene su znale to i prihvatale. To ih nije spreilo da imaju
uspean brak i da podiu porodicu.
Loren je prestala da plae utke se zagledavi u put.
- Moda Patrik nije mrzeo oca ve njegov duh u sebi. On je barem pokuao da
prekine tu tradiciju. - anet je usporila da bi propustila traktor natovaren tek
ubranim kukuruzom da se ukljui na put ispred njih, a zatim je polako vozila iza
njega. - ekala si godinu dana da se uda. Da li misli da si pravedna prema sebi ako
tako brzo rasturi brak?
- Misli da bi trebalo da ostanem u braku s njim? - otvoreno je pitala Loren.
anet je oklevala za trenutak, a onda pogledala u sestru.
- Da.
- Zato?
- Zato to bi to mogao da bude dobar brak. Patrikova porodica je jedna od
najboljih u Britaniji, a titula se prenosi na potomke. A, kada mu umre majka, postade
jedan od najbogatijih mladia na svetu.
- Ako je to tako poeljno, zato se ti nisi udala za njega? Prvo je tebe prosio.
anet je bacila kratak pogled na nju, a onda ga prikovala za drum. Tihim glasom
je odgovorila:
- Zbog toga to nisam u stanju da mu pruim ono to na kraju brak ini
uspenim. Naslednike. Imala sam nezgodu kada sam bila mlada i ne mogu da imam
decu.
Loren je uhvatila za ruku.
- Nisam znala, anet. ao mi je.
- Cest la vie. - anet je slegnula ramenima i pogledala je.
- Ali tebi je dobro. Ima izbor. Ti moe da uspe ako to eli.
Loren je ukrstila pogled s njenim.
- Moda e da pomisli da sam naivna. Ili glupa. Ili i jedno i drugo. Ali novac i
titula mi nikada nita nisu znaili. I dalje mi ne znae. - Za trenutak je uutala.
Prolazile su uskim seoskim ulicama na putu ka luci. - Pretpostavljam da sam vea
Amerikanka nego to sam mislila. Ne umem da igram igre koje Evropljani igraju. Za
mene brak bez ljubavi i nije brak.
U sedam i trideset je uhvatila let iz Nice za Pariz, a u deset onaj iz Pariza do
Kalifornije. A tek est nedelja kasnije, dva dana poto je primila privremenu odluku o
razvodu braka u sudu Santa Monike, otkrila je da je u drugom mesecu trudnoe.

203

5
Vratar kod Maksima otvorio je vrata rols-rojsa i podigao kapu.
- Bon jour, madam - rekao je i pourio da joj otvori vrata restorana. Ula je i
zastala kada je videla efa sale kako joj se pribliava.
- Madam De la Bovil. - Poklonio se. - Gospodin Karamanlis vas oekuje. Molim
vas, poite za mnom.
Prola je hodnikom do restorana prilagoavajui oi polutami poto je ula sa
jakog sunca. ,,Maksim je u doba ruka delovao sasvim drugaije nego u veernjim
satima. Za ruak su svi vani redovni gosti sedeli u prednjoj sali, mnogi od njih za
istim stolom svakoga dana, dok su turisti i povremeni gosti sedeli u zadnjoj sali, gde
su stolovi bili postavljeni na podi-jumu za ples. Uvee su se prilike menjale - vani
gosti sedeli su u zadnjoj sali blizu orkestra, a ostali u prednjoj sali.
Karamanlis je bio redovan posetilac. Sedeo je sam za velikim okruglim stolom
blizu prozora u uglu sale, nedaleko od Robera Kaja, izdavaa Voga, koji je uvek sedeo
u sredini i trenutno bio udubljen u razgovor s nekolicinom ljudi, pa nije primetio kada
je prola pored njega. Karamanlis je ustao kada je prila stolu. Poljubio je u ruku i
pokazao stolicu, a onda se okrenuo ka efu sale.
- Sada moete da otvorite ampanjac.
anet se nasmeila i sela, a ef sale joj je pridrao stolicu. utke je pogledala u
Karamanlisa. Posle onoga to se desilo izmeu njih prethodne noi, nije oekivala da
e je pozvati.
A sve je poelo tog jutra dok je kod kue sedela za dorukom. Tano u osam sati
ula je zvono na ulaznim vratima. Nekoliko minuta kasnije, batler je uneo kutiju s
ruama i pridrao je dok je ona itala podsetnicu. Nije bilo nikakve poruke, samo
potpis: Karamanlis.
A onda, tano u deset, dok je sedela za stolom u kancelariji, uao je njen sekretar
Robert. I on je nosio kutiju sa crvenim ruama. Ovog puta tu je bila i pliana kutija za
nakit i podsetnica. Otvorila je prvo kutiju za nakit.
U njoj je, na crnoj svili, leala kratka zlatna ogrlica sa etvrtasto braenim
smaragdima optoenim sitnim okruglim dijamantima. U tiini je posmatrala ogrlicu.
Posle nekog vremena zatvorila je kutiju i uzela podsetnicu.
- Da li bi madam elela da je stavi? - U Robertovom glasu se oseala
preneraenost.
- Ne - kratko je odgovorila. - Previe je grka.
Ovoga puta, na kartici je bila i poruka.
Ruak. Kod Maksima. Jedan sat. Ali imena nije bilo. Samo inicijal ,,K.
Odmahnula je glavom. Kratko je bila u iskuenju da mu sve vrati bez ikakve
poruke, ali on ne bi shvatio tu vrstu prefinjenosti. Njegovo samoljublje bilo je
bezgranino. Nai e se s njim za ruak i lino posmatrati izraz njegovog lica kada mu
je bude vraala. Pogledala je sekretara koji je i dalje stajao tu s kutijom cvea u
rukama.
- Prestani da stoji tu tako blesavog izraza lica - ljutito je rekla. - Idi i stavi rue u
vodu.
- Da, madam. - Pourio je iz kancelarije.
- I, Bobi - zaustavila ga je kada je bio na vratima - stavi ih na sto na prijavnici.
Neu ih ovde.
ef sale je spustio ae s ohlaenim ampanjcem ispred njih i sipao malo vina u
Karamanlisovu au da ga proba. Karamanlis je klimnuo glavom, ali ga nije probao.
ef sale se naklonio, nasuo ae i otiao.
204

Karamanlis je podigao svoju au.

- Dugujem ti izvinjenje i objanjenje.
Ona nije ni pipnula svoju au.
- Ne duguje mi nita - rekla je mirno, izvadila kutiju s nakitom iz tane i
gurnula mu je preko stola. - Posebno ovakve triarije.
- Ali... ali ne razume - kazao je, skoro mucajui od iznenaenja. - eleo sam da
zna... da posle onoga noas.:, nisam tako tvrd.
- Ne mora to da mi objanjava - rekla je zajedljivo. - Nita i nije bilo dovoljno
tvrdo da bih ita osetila.
Sa oiju kao da mu je spala koprena.
- Kuko jedna! - rekao je bez osmeha.
Znala je da je pogodila pravo u metu. Ljupko se smekala dok je stajala od stola.
- Do vienja, gospodine Karamanlise - rekla je i otila.
Nije se osvrnuo za njom. Oseao je kako ga crvenilo obliva od vrata preko lica i
drao je pogled sputen na kutiju s nakitom na stolu. Bio je siguran da je iznenadna
tiina u restoranu znaila da su svi uli njihov razgovor. Podigao je au, a ruka mu je
skoro drhtala od besa koji je rastao u njemu.
Isto kao to je prestao, u sali se razgovor opet nastavio. On je polako srknuo
ampanjac. Kroz prozor je video vratara kako otvara ,,rols-rojs i nju kako ulazi u
automobil. Onda je vratar zatvorio vrata, a auto je krenuo.
Jedan kelner se pojavio i hitro uklonio anetinu au i pribor za jelo. Neto
kasnije, ef sale mu je priao.
- Da li e gospodin Karamanlis sada da narui ruak? - pitao je kao da se nita
neobino nije dogodilo.
- Uzeu doverskog lista na rotilju s limunom i bez putera i krompira, i zelenu
salatu samo s limunom. - ef sale se udaljio, a on je uzeo kutiju s nakitom i spustio je
u dep svog sakoa. Osetio je kako mu se opet steu usne. Ova triarija, kako je ona
kuka nazvala, kotala ga je etvrt miliona dolara. Prvi put otkako je ona napustila
sto, podigao je pogled i osmotrio po prostoriji.
Kao da ga niko nije primeivao; svi su razgovarali uobiajeno ivahno. Ali znao je
on ta se deava. Do popodne e ceo Pariz brujati o tome i smejati mu se.
Iznenada mu je ampanjac postao gorak u ustima. Spustio je au. Bila je ista
kao i svaka druga francuska kurva koju je poznavao i koja je igrala svoju igru pred
publikom, verujui da je njena pika ini nepovredivom.
.Ali ova e uskoro otkriti da je pogreila. U malom grkom selu u kojem je roen
znali su kako da srede kurve koje su prekoraile svoje povlastice. Dobijale su lekciju
koju obine nisu zaboravljale do kraja ivota.
- Stari, ak - rekla je dok ga je posmatrala s druge strane stola. - Ranije si me
uvek podsticao da grabim napred... sada te samo ujem kako govori da usporim. Zato
bi bilo loe da sami pokupimo plodove svog rada?
Uzvratio joj je pogled dopustivi da mu se na licu ispolji uvreenost koju su njene
rei izazvale.
- ao mi je to tako misli, anet - rekao je. - Ali nisam rekao da tu ima ita loe.
Ono o emu traim da razmisli jeste da li je to vredno deset miliona dolara. Trenutno,
bez ikakvih ulaganja s nae strane, zaraujemo izmeu etiri i pet miliona dolara
godinje, i to veinu samo na licencnim ugovorima i honorarima. Kensington je morao
da ulae u prodavnice, opremu, proizvodne pogone, prodaju i oglaavanje. Sav na
doprinos bili su nae ime i modeli.
- Moje ime i moji modeli - otro je rekla anet.
205

- Tako je. - Klimnuo je glavom. - To je na stvarni ulog i trebalo bi da ga se

drimo i da ga titimo. Pogledaj samo koliko nas staje da Soie iznesemo na trite.
Dvadeset pet miliona naih mukom steenih franaka. A tek za tri godine moemo da
se nadamo da vidimo znaajniju zaradu. A govorimo o uspenom nastupu.
- Pogledaj samo modnu kuu, gde takoe posedujemo sve. Radimo bolje nego to
smo ikada sanjali. Uspeni smo kao i bilo ko od njih... Dior, Sen Loran, ivani. Pa
opet nam trokovi pojedu sve to zaradimo. Sreni smo ako svaku godinu zavrimo na
nuli.
- Ne prigovaram samo zbog tih deset miliona dolara, koje trenutno nemamo,
anet. U pitanju je ono to lei ispod toga. Trebae nam vie novca da razvijemo
uslune delatnosti koje sada Kensignton obavlja za nas. To bi odnelo dodatnih deset
miliona dolara. A ono to ti govorim jeste da se postavlja pitanje, ak i da imamo
dvadeset miliona dolara da uemo u taj posao, da li smo i opremljeni za to? ta mi
znamo o proizvodnji u Junoj Americi i Aziji? O voenju lanca butika na malo u
Americi? Nita. Ispali bismo gori od najgorih amatera. ak i profesionalci upadnu u
nevolju tamo gde i ne oekuju. Pogledaj Aga-Viloa, jednog od najuspenijih prodavaa
na malo u Francuskoj. Nedavno su kupili Korvetu u Sjedinjenim Dravama, takoe
uspenu firmu. Ali neto je krenulo naopako. Za veoma kratko vreme izgubili su
etrdeset miliona dolara, pa su se, zbog toga, suoili s mogunou da izgube upravu
nad sopstvenom kompanijom ovde kod kue i da je prepuste bankama. - Zastao je za
trenutak da uhvati vazduh.
- Jesi li zavrio? - hladno je pitala anet.
- Ne - rekao je. - Nisam jo. Hou da me saslua. Onda zakljui da li sam ostario
ili nisam. - Opet je zastao, a zatim nastavio ne ekajui da ona neto kae. - A i ako
uspemo, ta dobijamo?
- uli smo da oni zarauju dvostruko vie od nas. Ali nismo sigurni da li se dobit
deli ili odakle dolazi. Ne zaboravi da su oni sklopili ovaj ugovor s nama zato to su ve
imali fabrike i pogone za izradu sopstvenih materijala, kao i gotove proizvode. Oni su
uspeni na svakom nivou proizvodnje i mislim da najvei deo zarade potie odatle, pre
nego iz maloprodaje. U maloprodaji mogu da posluju i s gubitkom jer e to sve pokriti
njihova zarada na proizvodnji.
- Ako ne greim, najvie to moemo da zaradimo, ukoliko platimo da izaemo, i
ukoliko budemo uspeni u svemu to sam pomenuo da bi trebalo da radimo, iznosi oko
dva miliona dolara godinje. To znai da nam je potrebno deset godina samo da
povratimo dvadeset miliona dolara koje bi trebalo da uloimo. A sve to jo bez tanog
saznanja za ta treba da platimo dvadeset miliona dolara, ako uopte uspemo da ih
nabavimo. Sasvim je mogue da bi onih etiri-pet miliona koje zaradimo godinje
potpuno nestalo, da bi ih pojeo posao o kome nita ne znamo. To se desilo Aga-Vilou.
To moe i nama da se desi.
Opet je duboko uzdahnuo dok ga je ona utke posmatrala.
- Ja sam ti prijatelj, anet. Zajedno smo izvojevali mnogo bitaka, rame uz rame,
pa smatram da nije potrebno da dokazujem ni svoje prijateljstvo, ni odanost. S
divljenjem sam posmatrao s kakvom si strastvenom snagom prerasla iz devojice u
jaku i vanu enu kakva si danas, prvu u svom poslu. Tako, kao prijatelj, oseam
slobodu da te upozorim. Niko na ovom svetu ne moe ba sve da ima. Uvek ostavi
neto i za ostale da urade i zarade, pa e i sama biti na dobitku. Nemoj dozvoliti da te
tvoja tatina i slepo samoljublje dovedu do propasti.
Dugo su sedeli u tiini i gledali jedno u drugo. Konano je progovorila.
- Ovo je bila prava govorancija.
Klimnuo je bez rei.
206

- Jeste. Ne znam otkud mi. Ni sam to nisam oekivao.

- Nisam ni ja - rekla je. Opet su zautali za trenutak, a onda mu se zagledala u
oi. - Zaista misli ono o mojoj tatini i slepom samoljublju?
Bilo mu je neprijatno.
- Ne znam. Pretpostavljam da mislim. Ne vidim ta bi te drugo pokretalo.
Zaraujemo koliko nam je potrebno. Do sada je sve to smo radili priinjavalo izazov i
zabavu. Ali odjednom vie nije zabavno.
- A kada bih ti dala jo deset procenata zarade? - pitala je. Trenutno je imao pet
procenata. - Da li bi onda postalo zabavno?
- Mislio sam da me bolje poznaje, anet - kazao je polako omahujui glavom. Ne elim vie. Imam sve to mi je potrebno. Rekao sam to za tvoje dobro, a ne da
ugrabim vie za sebe.
- ta bi rekao kada bih ti saoptila da sam spremna da to uinim uprkos tvom
savetu?
Zagledao se u nju.
- Rekao bih: Neka ti je sa sreom, anet.
- I to je sve?
Teko se podigao sa stolice.
- Ne, anet. Rekao bih ti da ti je za to potreban neko mnogo sposobniji i s veim
poznavanjem prilika od mene.
Odjednom se naljutila.
- Bila sam u pravu! - odbrusila je. - Ne samo da stari, ak, ve postaje i
kukavica, plai se borbe.
Ovoga puta mu se na licu i u glasu osealo da je povreen.
- ao mi je to tako misli, anet. - Zamukao je i brzo se okrenuo ka vratima da
ona ne bi primetila iznenadnu zamagljenost u njegovim oima.
Na vratima se okrenuo i pogledao je. Ona ga je posmatrala u ledenoj tiini. Tuno
je zatresao glavom. Kada bi samo jednu re izustila. Nije eleo da se ovako zavri. Ali
ona je utala. Bilo je svreno.
Otvorio je vrata i dalje gledajui u nju. Pogledala ga je kao stranca.
- Zbogom, anet - rekao je i tiho zatvorio vrata za sobom.
Zurila je u njih. Do avola s njim! S kojim pravom sedi tu i sudi joj? Bes je poeo
da poputa ustupivi mesto iznenadnoj elji da potri za njim i da ga vrati. Ali to je ono
to su mukarci eleli. ene koje tre za njima i preklinju ih da se vrate kui.
Ona to nee uiniti. Saekae. Vratie se on sam. Razmislie o svemu i ujutru e
biti u kancelariji kao da se nita nije dogodilo.
Ali onda joj je prizvuk konanosti u njegovom zbogom odjeknuo u mislima i
znala je da nee biti tako. Zahvatilo je udno oseanje gubitka. Na izvestan nain, on je
bio jedini pravi prijatelj kojeg je ikada imala. Uvek je bio tu. Sada je stvarno bila
sama.

207

6
U kuhinji s prednje strane kue Loren je jasno ula sirenu automobila sa
autoputa Pacifike obale, koji se zaustavio ispred bele kue na plai. Spustila je olju s
kafom i ustala. Pre nego to je otila do ulaznih vrata, bacila je pogled sa terase na
plau. Anitra je gola sedela u pesku i igrala se s dva teneta. U hladu suncobrana,
njena dadilja ozefina, etrdesetogodinja Meksikanka, plela je i pazila na dete.
Loren je protrala kroz kuu do vrata, pa u dvorite, gde je otvorila kapiju. Auto
je bio ispred i Harvi je ve odvezivao uad kojima je daska za jedrenje bila privezana
za krov. Nasmejala se i prila da mu pomogne. Harvi se uopte nije promenio osim to
je imao novi auto, pore 918 umesto folks-vagena. Nije ostvario svoj san da postane
milioner u dvadeset i prvoj godini, ali je sa dvadeset pet bio blizu toga. A nije postao ni
rastura droge, kako je nameravao. Umesto toga, sve je teklo veoma ispravno.
Sunana zemlja" je donela veliki uspeh.
Okrenuo se ka njoj kada mu je prila i poeo da odvezuje drugu traku. Bila je
preplanula i graciozna u ortsu od iseenih farmerki i gornjem delu bikinija, duge kose
izbledele od sunca i plavih oiju koje su bletale na tamnom licu.
- Dobro izgleda - rekao je i poljubio je u obraz koji mu je podmetnula.
- Jo kako, bledoliki - rugala mu se, podigavi dlan u indijanskom maniru.
Nasmejao se.
- Neki ljudi moraju da zarauju za ivot - rekao je. - Ne mogu sebi da priute da
po ceo dan lee na plai.
- Nisi ranije tako govorio - rekla je i povukla jedan od uadi na prtljaniku. Stvari su se izmenile.
Paljivo je podigao dasku sa krova.
- Kakvi su talasi?
- Nisu loi - rekla je. - Prema radio-izvetaju, diu se i do dva metra. Dobro e se
zabaviti.
- Divno - kazao je, stavivi dasku ispod ruke i izvukavi torbu sa pomonog
sedita. - Ne mogu da doekam. Prolo je mnogo vremena.
- Mesec i po - rekla je.
Pratio je preko dvorita.
- Kako je Anitra?
- Nee je prepoznati - smejala se Loren. - Tako je velika. Uiva s ona dva
dalmatinca koja si joj poklonio. Jo nije shvatila da e uskoro biti vei od nje.
Staza je vodila pored kue ka plai. Izali su kraj terase. Harvi je naslonio dasku
u hladovinu i krenuo za njom uza stepenite na terasu. mirkao je u vodu, pa u sunce.
Skinuo je, koulju i okrenuo se ka Loren smekajui se.
- Ovo je mesto za pravi ivot. O kakvom sam sanjao kao deak. Samo jedrenje na
dasci i duvanje.
Nasmejala se.
- To se nije promenilo. Sve je jo tu. Deca to i dalje rade.
Pogledao je preko ograde terase i ugledao Anitru kako se igra u pesku. Podigao je
ruku i mahnuo.
- Hej, Anitra! -viknuo je.
Dete nije diglo pogled nego se i dalje igralo sa tencima.
- Hej, Anitra! - opet je viknuo. - Stigao je ika Harvi.
Nita. Dete nije davalo znake da ga je ulo. Okrenuo se ka Loren povreenog
izraza lica.
- Ne primeuje me. Nije ni podigla pogled.
208

- Ona je ensko - nasmeila se Loren. - Pravi se da je teko zadobiti je. Pa, nisi je
obiao jako dugo.
- Oh - rekao je Harvi. Onda se iscerio. Otvorio je torbu i izvadio jednu kutiju.
Podigao je visoko iznad glave i ponovo pozvao dete. - Hej, Anitra! Stigao je ika Harvi i
neto ti doneo!
Dete je podiglo pogled. Trenutak kasnije, tralo je preko peska ka njemu.
Harvi se okrenuo ka Loren smeei se pobedonosno.
- Pravo ensko. Uvek padaju na poklone.
Posle veere, preli su u dnevnu sobu i ispruili se ispred vatre na meksikom
ilimu. Dete je ve zaspalo, a Zozefina je sreivala kuhinju.
Harvi se okrenuo na stomak i zagledao kroz francuski prozor u okean. uo je
talase, ali ih nije video. Magla se spustila po plai, skoro do prozora.
- Magla se ba rasula. Sablasno.
- Navikne se na to - nasmejala se i ubacila cepanicu na vatru. Zagledala se u
nju, a onda stavila jo jednu cepanicu od koje je roj varnica suknuo uz odak. - Danas
je bilo vrue. Ali u novembru noi budu ba hladne.
- Da - rekao je. Iz depa je izvadio vreicu i poeo da zavija doint.
- Neto novo? - pitala je.
Odmahnuo je glavom.
- Nema vie novotarija. Doni je prezauzet skupljanjem praine da nema
vremena za saenje. Sada za njega radi vie od dvadeset ljudi, a majka mu ne doputa
ni zelenu salatu da sadi. Kae da im tako dobro ide da ne eli nita to bi moglo da im
navue zakon na glavu. Srean sam kad uspe da mi nabavi dobru travu od svojih
komija.
Uvio je doint, liznuo papir, a onda ga izgladio prstima i upalio. Povukao je dva
duboka dima i pruio njoj cigaretu.
- Ovo je dobro - zadovoljno je rekao. - Probaj.
I ona je uinila isto, dugo zadravajui dim pre nego to ga je lagano ispustila.
- Nije loe - rekla je i vratila mu doint. - Ali nije to kao Harvi specijal.
Iscerio se i ponovo povukao dim.
- To vreme je zauvek nestalo.
- teta - rekla je. - Bilo je tako dobro.
- Aha. - Pogledao je. - Pretpostavljam da nikada neemo povratiti ono to smo
uloili. Nismo uspeli da doemo do trave koju smo eleli.
Nasmejala se.
- Misli da bismo mogli to da otpiemo preko poreza?
I on se nasmejao.
- Mogli bismo da pokuamo. Ali poresko bi moglo da ima drugaije gledite. Pruio joj je cigaretu i napravio grimasu dok je sedao. - Mislim da sam izgoreo danas
na suncu.
Zurila je u njega.
- I jesi. Strano. Kako e to delovati kada upravnik Sunane zemlje u ponedeljak
ue u kancelariju crven kao rak? Niko nee verovati da preparat deluje.
- U pravu si - kazao je. - Ali tako mi je bilo lepo da sam potpuno zaboravio.
- Sledei put misli na to - kazala je, glumei strogou. - Pravilo broj jedan.
Doktore, izlei sebe.
- Staviu malo melema sada - rekao je. - Izvui e peckanje i do jutra e mi biti
dobro. - Ustao je i otiao do svoje sobe. Nekoliko minuta kasnije, vratio se bez koulje
nosei u ruci poznatu teglicu Sunane zemlje. - Morae da mi namae lea - kazao
209

je. - I ona su stradala.

Uzela je teglicu iz njegove ruke i zagledala se u nju dok se on sputao na pod,
leima prema njoj. Plava glinena teglica u obliku Zemljine kugle sa zeleno obojenim
kontinentima i zlatnim keramikim zapuaem koji je predstavljao sunce jasno je
ukazivala na njen sadraj i pre nego to bi neko proitao itka crna slova na zlatnoj
osnovi. SUNANA ZEMLJA. Za sunanje. ANET. Poela je da mu mae lea.
- anet je znala ta radi - rekla je. - Govorila je da je pakovanje najvanije.
- To joj niko nije osporavao - rekao je Harvi. Pogledao je preko ramena. - Uzgred,
da li zna da ak nije vie s njom?
- Ne, nisam znala. - Bila je iznenaena. - Nisam mesecima razgovarala s njom.
ta se desilo?
- Ne znam - rekao je. - Saznao sam tek prolog meseca kada sam je pozvao da
ugovorimo sastanak da bismo razgovarali o novoj kozmetikoj liniji. ak nije bio tamo,
pa su me uputili na novog momka.
- Ko je on? - pitala je.
- Ne znam - odgovorio je. - Ali su mi rekli da je to zverka koja je radila za
francuski Revlon. I gadan neki tip uz to. Nije ni saekao da objasnim do kraja da
imamo tri osnovne boje izraene onako kako je anet htela, da bi mogle da se meaju
tako da se postigne bilo koja eljena nijansa minke. Jednostavno me je presekao i
rekao da njihova prouavanja pokazuju da za to postoji veoma malo interesovanje na
tritu i da se enama ne bi dopala ideja da same meaju nijanse minke. A osim toga,
ve su planirali da dogodine uvedu svoju liniju minke.
- Nisi ni razgovarao sa anet? - pitala je.
- Ne. Rekao mi je da je ona odsutna i da je na nekom promotivnom putovanju ili
tako neto, ali da tokom novembra dolazi u Ameriku i da e me verovatno potraiti da
se dogovorimo o novom ugovoru o raspodeli.
- ta manjka onome koji ve imate? - pitala je.
- Nita - rekao je. - Ali on je potpisan na tri godine. Istie sledeeg meseca, krajem
decembra. Rekao mi je i to da e verovatno traiti da se njihov deo udvostrui, da su
trokovi veoma narasli, prema njihovom istraivanju, da gube novac na svakoj teglici.
- ta e biti ako ne pristane da im da vie?
- Ve mi je naglasio da oni nameravaju da isture sopstveni preparat. Kaem ti da
je neki kreten.
- Mogu li oni to da uine? - pitala je.
- Naravno da mogu - rekao je. - Treba samo da malo zbrljaju sastojke.
- Ali ime? - pitala je. - Da li imaju prava i na ime? anet ga je smislila.
Nasmeio se.
- Tu su se prevarili. Robno ime je zatieno u naoj kompaniji i ne smeju da ga
dirnu.
- Dobro je - rekla je. - Ne deluje mi zabrinuto zbog ovoga.
- I nisam zabrinut - kazao je. - Zapravo, nadam se da nee obnoviti ugovor. im
sam zavrio razgovor s Francuzom, pozvao sam Skviba i dogovorio se u vezi s
kozmetikom. I ako uspem da prebacim Sunanu zemlju kod njih, dobiu ak i bolju
pogodbu.
Zatvorila je teglicu i spustila je.
- Zavij jo jedan doint - rekla je.
- Vai.
Posmatrala je kako vetim pokretima oblikuje cigaretu. Zapalio je i pruio joj je.
Povukla je dubok dim.
- ao mi je zbog aka - rekla je. - ini mi se da je oduvek prisutan. Seam ga se iz
210

doba kada sam bila klinka. Zanima me ta se to desilo?

Uzeo je doint od nje.
- Moe da je pita kada je bude videla. Ako je kreten u pravu, bie ovde do kraja
meseca i javie nam se. - Povukao je dim. - ta planira za Dan zahvalnosti? Zna da je
za dve nedelje.
- Obeala sam mojima da u ga provesti s njima - rekla je. - ude da se doepaju
Anitre. Smatraju da su uasno uskraeni zato to ne ivimo pored njih. ta ti
planira?
- Nita - rekao je. - Moji su jo na krstarenju po svetu na koje je otac reio da se
otisne kada ode u penziju. Vraaju se krajem januara.
- Tako je majka i mislila - rekla je. - Kazala mi je da te pozovem da nam se
pridrui, ako hoe.
- Hej, pa to je divno. Da li to znai da je konano shvatila da sam ugledan ovek?
Loren se nasmejala.
- Ako i jeste, to je samo zato to te ne poznaje tako dobro kao ja.
Stigli su do kolaa, bundevare i kafe, kada je Johan pogledao preko stola u Loren.
- Zaboravio sam da ti kaem. anet je u gradu, u hotelu Beverli Hils. Nisi znala?
Loren je odmahnula glavom.
- Nije mi se javila.
- Ba udno - rekao je Johan. - Uinilo mi se da je znala da e biti ovde. Pozvao
sam je na ruak, ali je rekla da ima obaveza i da e doi na pie oko est. eli da
razgovara s nama dvoma. Pitam se kako je znala da e i ti biti ovde.
- Verovatno sam joj ja rekao - objasnio je Harvi. - Jue sam imao sastanak s njom
u hotelu.
- ta se desilo? - pitala ga je Loren.
- Nita naroito - rekao je. - Od prvog januara, Sunanu zemlju e prodavati
Skvib.
- Znai nisi obnovio ugovor s njom?
- Tako je. - Harvi se nasmeio. - Sada ima nov nain rada. Ne ugovara sama
poslove, to preputa svom novom izvrnom direktoru. Poto smo se pozdravili, sili
smo u njegovu sobu. Kazao mi je ta oni ele. Rekao sam da neu to da platim.
Odgovorio mi je da u tom sluaju nemaju izbora nego da na trite iznesu svoj
preparat. Rekao sam da to meni ne smeta. Onda smo se vratili u anetin apartman da
joj to saoptimo. ini mi se da je bila iznenaena. Nije oekivala da ih tako
jednostavno odbijem. Mora da su mislili da sam budala.
Johan se nasmejao.
- Ne bi me to iznenadilo. Upoznao sam njenog novog izvrnog direktora. Svima
pria kako e preuzeti ceo svet.
- Moda svet i hoe - iscerio se Harvi. - Ali Sunanu zemlju nee.
- Kako je izgledala? - Loren je znatieljno pitala. Prolo je nekoliko godina otkad
se nisu videle.
- Fantastino - rekao je Harvi. - Ali zna ti anet. Zar je ikada izgledala
drugaije?
- I ne zna za drugaije - rekla je Loren. - Je li bila sama?
- U drutvu prijateljice, tamnokose Francuskinje, manekenskog izgleda. Nisam je
ranije viao i nije nas upoznala, pa ne znam kako se zove. Nije bila prisutna kada smo
se videli prvi put, ali je bila tu kada smo se direktor i ja vratili.
- Pitam se zato eli da nas vidi? - Loren je pogledala u Johana.
Johan je izmenjao pogled s Hajdi, a onda je ponovo pogledao Loren.
211

- Mislim da znam - rekao je. - Ali hajde da saekamo i vidimo ta ima da nam
saopti.
Tano u est sati oglasilo se zvono na vratima. Bila je anet. Sama. Loren je bio
potreban samo jedan pogled da shvati da je naduvana. Kada je pogledala u Harvija,
dobila je potvrdu. I on je to primetio, ali Johan i Hajdi nisu.
Seli su u dnevnu sobu i poeli da avrljaju. anet nije mogla da shvati kako je
Anitra porasla. Bila je previsoka za dete od pet godina. Pet i po godina, naglasila je
Loren. Osim toga, deca u Americi via su nego u Francuskoj. To ima veze sa ishranom
ili tako neim. anet se sloila s njom i podsetila ih da je i Patrik veoma visok.
Onda je Loren napomenula da je ula da ak vie ne radi s njom i pitala ta se
dogodilo. Videlo se da je anet malo neugodno kada je odgovorila da se ak umorio od
posla i da je eleo da se vrati svojoj prvoj ljubavi, pisanju. Rekla je da radi na
mesenom lanku za francuski Vog i na knjizi o istoriji francuske mode.
Hajdi je ljubazno upitala da li je ruala. Ako nije, moe da dobije neto to su
pripremili za nju. Ostalo je mnogo uretine i seckanog mesa. Ne, anet je ve jela.
Onda je bacila pogled na sat. Bilo je kasno i uskoro je trebalo da ode na jo jedan
sastanak. elela je da razgovaraju o veoma linoj stvari.
- Naravno - rekao je Johan i ustao. - Moemo da preemo u biblioteku. - Pogledao
je Harvija. - Izvini nas.
- Samo napred - rekao je Harvi. - Pogledau na televiziji ta se danas deavalo na
fudbalskim utakmicama.
Johan je seo za svoj pisai sto. Hajdi je sela sa strane, a Loren i anet u fotelje
nasuprot Johanu. Johan je klimnuo glavom.
- Molim te, poni.
anet je otvorila tanu i izvadila jedno pismo.
- Pre nekoliko meseci primila sam obavetenje od vajcarske kreditne banke iz
eneve. - Pruila ga je Johanu. - elela bih da ga proita.
Johan je uzeo naoare i stavio ih. Proitao ga je brzo i dao ga Hajdi.
- Kada ga proita, daj ga Loren.
Vladala je tiina dok Loren nije zavrila s itanjem. Onda je podigla pogled.
- ta ovo znai? - pitala je.
anet je pogledala.
- Oigledno je majka ostavila neto veoma vredno u toj banci, i to se tamo nalazi
sve ove godine.
- Zna li ta je to? - pitala je Loren.
- Ne znam tano - odgovorila je. - Ali mogu da zamislim.
- Pa zato nisi otila tamo i uzela to? - pitala je Loren.
- To moe da uradi samo osoba kod koje je klju - rekla je anet. - A kod mene
nije.
Iznenada se zauo Johanov glas.
- Kod mene je.
- Ali nikada nita nisi pominjao - rekla je Loren.
- Nisam ni morao - objasnio je Johan - sve dok, po mojoj proceni, ne postane
neophodno. - Izvadio je jednu fasciklu iz fioke pisaeg stola i otvorio je. Pronaao je
fotokopiju pisma koje je Tanja ostavila u trezoru za njega. Pruio je pismo anet. Mislim da e ovo sve razjasniti.
anet ga je brzo proitala i pruila ga Loren. Nakon to ga je proitala, Loren je
podigla pogled.
- Ali i dalje ne znam ta je to.
- Zlato - kazala je anet. - Bogatstvo u zlatnicima.
212

- Otkud ti zna to? - pitala je Loren.

- Moris mi je rekao - odgovorila je anet. - Polovina je pripadala njemu, ali ih je
pre rata majka iznela iz Francuske zahvaljujui generalu Fon Breneru i stavila ih u
banku u vajcarskoj.
Johan je pogledao anet.
- Otkad veruje onome to ti Moris kae?
- Zbog ega bi me lagao? - pitala je. - Ispriao mi je celu priu. O tome kako mu je
general oteo kompanije i sve stavio na majino ime.
Johan je zatresao glavom.
- To je la. Obina la. Sve to Moris danas poseduje, ak i titulu, sve mu je
kupljeno, bilo da je to uinio general ili tvoja majka.
- Pa zato nam onda ranije nisi rekao za to? - navaljivala je anet.
- Proitala si pismo - rekao je Johan. - Nisam mislio da je neophodno.
- Da li si ikad nameravao da pomisli da je neophodno. - pitala je anet hladno. Ili si nameravao da sve zadri za sebe?
- Kuko jedna! - uzviknu ljutito Hajdi. - Da nije bilo Johana, nita ne bi ni imala,
bila bi obina kurva na parikim ulicama. Johan je bio taj koji je spreio Morisa da sve
pokrade od vae majke, Johan je bio taj koji vas je titio sve vreme dok ste odrastale.
Johan je podigao ruku.
- Ne uzrujavaj se, draga - umirivao je. Okrenuo se ka aneti. - I ta bi sada elela
da uradim?
- Daj mi klju - odsekla je.
- To ne mogu da uinim - rekao je. - Polovina pripada tvojoj sestri.
- Moris je bio u pravu - siktala je. - Nita nije ni ostalo. Sve si uzeo.
Johan je posmatrao.
- Nisam uzeo nita sem onoga to mi pripada.
- To si upotrebio da otkupi kompaniju od mene! - rekla je.
- Nije - kazala je Hajdi. Nije se obazirala na Johanovo upozorenje da se uzdri. Vreme je da sazna istinu. Novac je bio u banci na ime tvoje majke, ali nije bio njen.
Pripadao je generalu. A kada su generalova udovica i sinovi stigli u Pariz s namerom
da podnesu tubu protiv tebe i majine zaostavtine da bi povratili imovinu koja je
pripadala generalu, to je obuhvatalo vinograde, fabriku parfema i kompaniju za
flairanje mineralne vode - sve to je sada na tvoje i Lorenino ime - Johan je uzeo deo
novca koji je njemu pripadao i isplatio ih. - Pogledala je u Johana. - Pokai im
priznanicu sa Fon Brenerovim potpisom.
Johan je izvadio papir iz fascikle i dao ga anet. Ona ga je proitala i pogledala
Johana.
- Kako da znam da je ovo istina?
Loren je zvuala preneraeno.
- Nee valjda da pomisli da bi tata lagao?
- Hartija trpi sve - podozrivo je rekla anet. - To nita ne znai. Ne budi naivna.
Govorimo ovde o milionima dolara.
- Ne zanima me novac - rekla je Loren. - Izgleda da mi ne uspeva da te uverim da
me nikada nije ni zanimao.
- Ne moe vie tako da se ponaa - odbrusila joj je anet. - Ima dete koje treba
da titi.
- Svoje dete u tititi na svoj nain - ljutito je odgovorila Loren. - Ne svia mi se to
to govori i ne svia mi se to to radi.
- Potreban mi je taj novac - rekla je anet. - I to odmah. I nameravam da ga
dobijem, makar ila na sud i celom svetu ispriala da je Johan vebel bio u nacistikoj
213

okupatorskoj vojsci u Francuskoj i zajedno sa svojim nadreenim oficirom oteo posed

bespomonim Francuzima.
Loren je zatresla glavom.
- Ne verujem u ovo. Ne govori ti ove grozne stvari. - Pogledala je u anet. - Ne bi
valjda upropastila toliko ivota samo zbog novca.
anet je utke zurila u nju.
Loren se okrenula ka Johanu.
- Daj joj klju, tata. Ako je to ono to eli, neka joj bude.
- Polovina je tvoja, dete - rekao je.
- Nije me briga. - Poela je da plae. - To je prljav novac, okrvavljen i uprljan
mrnjom i ne elim ga.
Johan je pogledao Hajdi, a ona je klimnula glavom.
- Loren je u pravu. To je krvav novac. Daj joj klju.
Johan je oklevao jo jedan trenutak. Onda ih je pogledao.
- Ne, neu to da uradim. Nije me briga ta anet eli. Polovina svega pripada
Loren i ostae tamo dok ne odlui ta e s tim. - Okrenuo se ka anet. - Nai emo se u
banci u enevi sledee nedelje i prebaciu ti tvoj deo. Da li si zadovoljna?
anet je klimnula glavom.
- Moram da budem. Nemam drugog izbora, zar ne?
- Nikakvog - rekao je Johan.
Hajdi je ustala zagrmevi ljutito.
- Sada izlazi iz moje kue. Ne elim vie nikada da te vidim.
anet je ustala. Pogledala je u Loren.
- Uradila sam ovo za tebe koliko i za sebe.
Loren je podigla glavu. Obrisala je suze nadlanicom.
- Kladim se da jesi - rekla je prezrivo. - U ivotu nikada nita nisu uinila za
nekog ako nije bilo u tvome interesu. Slaem se s majkom. Ne elim ni ja vie da te
vidim.
- Ali... - anet je zastala. Nita nije ispalo onako kako je elela. Loren je trebalo
da bude na njenoj strani.
Lorenin glas je odjednom postao odluan. anet je ve jednom ranije ula da
govori na taj nain. Onda kada je reila da ostavi Patrika.
- Nema nikakvog ali. Zbogom, anet.
anet je gledala nekoliko trenutaka, a onda se okrenula ka vratima. Loren je bila
ozbiljna kada je rekla da naputa Patrika. A bila je ozbiljna i sada.

214

7
Johan je ve ekao kada je stigla u banku. Zadrhtala je kada je izala iz taksija i
pourila unutra, uvijena u pelerinu s kapuljaom postavljenom vizonskim krznom
kojim je titila lice od sipljive decembarske susneice koja kao da neprestano pada po
ulicama eneve.
Mladi ovek koji joj je doneo u Pariz obavetenje iz banke, doekao je na vratima.
- Madam De la Bovil, veoma mi je drago to se ponovo sreemo.
Grevito je pretresala pamenje da se seti njegovog imena i uspela je.
- Mesje Tjeri. - Nasmeila mu se.
- Gospodin vebel vas eka u mojoj kancelariji - rekao je. - Molim vas, pratite me.
Poveo je do kancelarije u zadnjem delu banke, kroz vrata na kojima je stajao
natpis privatno. Johan je stajao uz prozor i posmatrao ulicu. Kada ih je uo, okrenuo
se.
- Dobro jutro, Johane - rekla je.
Nije joj uzvratio pozdrav.
- Predlaem da iznajmi sef pre nego to siemo - rekao je bez suvinih utivosti.
Zagledala ga je trenutak, a onda se okrenula Tjeriju.
- Mislim da je to dobra zamisao. Mesje Tjeri, molim vas.
- Svakako, madam - rekao je mladi ovek. Sa stola je uzeo neke papire. - Budite
ljubazni i popunite ovo, to je samo trenutak.
Sela je u stolicu koju joj je ponudio i brzo ispunila obrasce i gurnula mu ih preko
stola. Pregledao ih je.
- Vrlo dobro - rekao je i okrenuo papire. - Sa ove strane je obrazac na kojem
moete da upiete naslednika kojem e sef pripasti u sluaju vae smrti. Ako elite da
odredite naslednika, meutim, bie nam potrebna dva svedoka koji e potvrditi va
potpis i ime korisnika. Naravno, sve e biti strogo poverljivo, prema vajcarskim
bankarskim zakonima.
Razmiljala je kratko.
- elela bih da odredim naslednike.
- Vrlo dobro - rekao je Tjeri. - Pozvau dva slubenika banke da potvrde
dokument.
- Saekau napolju - rekao je Johan.
- Da li je to neophodno? - upitala je bankarskog slubenika. - Zar ne moete vi i
mesje vebel da budete svedoci?
- Naravno - odgovorio je Tjeri. - Ali u tom sluaju, razumeete, banka ne moe da
osigura poverljivost. - Okrenuo se ka Johanu. - Uz svo duno potovanje, gospodine
vebelu.
- To me ne brine - rekla je.
- Vrlo dobro - kazao je bankarski slubenik. - Upiite imena naslednika i srodstvo
s njima u odreenu rubriku. Zatim se potpiite tamo gde je predvieno. - Dao je anet
pero i pogledao Johana. - Gospodine vebelu, da li biste bili ljubazni da pratite kako
madam De la Bovil pie?
Johan joj je priao i zagledao se u obrazac dok ga je popunjavala. Brzo je upisala
imena na linijama predvienim za naslednike. Loren Rirdon, sestra, i/ili Anitra
Rirdon, sestriina. Zatim na liniji ispod svoje ime. Bankarski slubenik je gurnuo
jastue za peate ka njoj.
- Potreban nam je i otisak vaeg palca - izvinjavao se. Pruila je ruku i on joj je
pritisnuo palac na jastue, a onda i na dokument. - Pomerajte levo-desno prst - rekao
je. - Sada, gospodine vebelu, va potpis.
215

Johan je hitro potpisao. Onda je i sam bankarski slubenik potpisao dokument.

Ustao je.
- Izviniete me za trenutak, uzeu va sef i odmah se vraam s kljuem.
Vrata su se zatvorila za njim, a oni su nastavili da sede u tiini neko vreme. Ona
je uzela cigaretu i zapalila je. On je otiao ponovo do prozora i zagledao se napolje.
Progovorio je ne okreui se.
- Svaki put kad pomislim da sam te prozreo, ti uini neto to me potpuno
iznenadi.
- Nemam nameru da umrem - rekla je.
Tjeri se vratio u kancelariju. Dao je klju anet.
- A sada budite ljubazni i poite za mnom.
Sili su u trezor. Brzo je proverio broj Johanovog kljua i, stavivi svoj klju u
bravu, okrenuo ga i saekao da Johan uini isto sa svojim kljuem. Vrata su se irom
otvorila. Isto je uinjeno i sa anetinim sefom. On je takorei bio pored Johanovog.
- Ostavljam vas same - rekao je Tjeri. - Kada budete spremni da krenete,
pritisnite dugme blizu vrata trezora i vratiu se da vas pustim napolje.
- Hvala vam - rekao je Johan. Saekao je da se vrata trezora zatvore, pa se
okrenuo ka anet. Klimnuo je glavom i brzo navalio da vadi platnene vree sa
zlatnicima iz duboke kutije i da ih reda po drvenom stolu iza sebe. Konano je izvadio
sve trideset tri vree. Onda je traio po kutiji jo neto - platnenu vreu, neto manju
od ostalih. Zakiljio je da proita oznake na njoj, pa je spustio pored ostalih. Pogledao
je anet.
- To je to.
Zapanjeno je podigla poslednju vreu i odvezala uzicu kojom je bila stegnuta.
Istresla je sadraj na sto i gledala kako se zlatnici kotrljaju. Bez daha je podigla jedan
i zagledala ga. Nikada tako neto nije videla, a uprkos maloj veliini, bio je teak.
- ta je to? - pitala je teko diui dok joj je srce snano udaralo.
- Zlatni napoleoni, lujevi, kako ih zovu, po Luju Napoleonu koji je dao da se
iskuju - odgovorio je Johan.
- Boe - skoro je proaputala. - Koliko vrede?
- Tvoj deo iznosi trideset tri hiljade tri stotine trideset tri komada - rekao je. - Po
dananjoj ceni zlata, vrede oko pet miliona dolara.
- Pet miliona dolara - rekla je. Moris je prevario. Gurnuo ju je u ovo ubedivi je da
e biti dovoljno novca da otkupi nazad svoju slobodu od ,,Kensingtona. A ovo nije bilo
dovoljno.
- To je mnogo novca - rekao je. Pokazao je na svoj otvoreni sef. - Da li eli da
proveri onu kutiju? U njoj je potpuno ista koliina zlatnika kao ova na stolu.
Zatresla je glavom.
- Ne moram to da radim. Verujem ti.
- Konano - suvo je rekao. Zalupio je vrata svoje kutije i ispravio se. - Predlaem
da stavi svoje vree u sef.
Ona je jo zurila u zlatnike.
- Da - rekla je.
- Hoe li da ti pomognem? - pitao je.
Pogledala ga je.
- Molim te.
Hitro su stavljali vree u kutiju. Na kraju je ostalo samo ono to je prosula na sto.
Poela je da ih skuplja u vreu. Stajao je i posmatrao je.
- Ne mora da mi odgovori ukoliko ne eli, anet, ali ta se to desilo da ti je
tako oajniki potreban ovaj novac?
216

- elela sam da otkupim slobodu od Kensingtona - tiho je odgovorila. Nije bilo

svrhe sada da mu kae da to ne bi bilo dovoljno.
- Zbog ega, zaboga? - glas mu je izraavao nevericu. - Oni su napravili odlian
posao. Mora da si na dobitku najmanje etiri miliona godinje.
Nije odgovorila.
- Ne moram da ti dam ovaj savet - rekao je - ali ipak hou. Bio sam odgovoran za
tebe toliko godina, pa sam stekao naviku koje ne mogu lako da se oslobodim. Cena
zlata raste svakog dana. Pre dve godine to to ima vredelo je samo milion dolara.
Otad je skoilo pet puta. A uo sam da vlada Sjedinjenih Drava namerava da naduva
trite i onda pusti neto sopstvenih rezervi zlata na prodaju. A onda e zlato da
probije plafon. U ovo vreme sledee godine vrednost ovoga to ti ima moe da postigne
pet puta veu cenu.
Zurila je u njega, utei, poto je spakovala i poslednji zlatnik u vreu. Zategla je
uzicu.
- Hou da ti kaem... uvaj zlato. Zaboravi isplatu Kensingtona. To zlato e
vredeti dvadeset pet, trideset miliona dolara za otprilike godinu dana. Nee poiveti
dovoljno dugo da zaradi vie novca od onoga za isplatu Kensingtona.
Bez rei je spustila i tu vreu u kutiju, zatvorila je i izvukla klju. Pogledala ga je.
- Kako da znam kada da prodam?
- Onog asa kada pree osam stotina dolara po unci - rekao je. - Moe da dostigne
i cenu od hiljadu, ali nije vano. Kada doe do osam stotina, tada u prodati Lorenin
deo.
Polako je klimala glavom. Zapravo je govorio isto to i ak. Potrebno je mnogo
godina da se izvue zarada od isplate Kensingtona. A ona nije imala toliko vremena
da ga provede u borbi. ak je opet bio u pravu. U emu je sutina napora ako izostaje
zadovoljstvo?
Johan je zazvonio bankarskom slubeniku.
- Hotel mi je tu iza ugla - rekao je. - Da li si za kafu?
- Ne, hvala - rekla je. - Doletela sam jutros iz Pariza, a imam rezervaciju za
povratni let u dva sata. Imam vremena taman da stignem na taj let.
Tjeri se pojavio i otvorio im reetke trezora. Pratili su ga uza stepenice do
prizemlja. Zahvalili su mu se, a on se naklonio. Bio je srean to im je bio na usluzi,
rekao je, dok im je otvarao vrata.
Izali su na ulicu. Susneica ih je oinula po licu. anet je podigla kapuljau
preko glave. Ulicom je mileo taksi i Johan ga je zaustavio. Otvorio joj je vrata i pustio
je da ue.
Pogledala ga je iz taksija.
- ao mi je, Johane - rekla je. - Ali - hvala ti.
Odmahnuo je rukom.
- I meni je ao. Zbogom, anet.
Onda je zatvorio vrata i ispravio se. Neko vreme je gledao za taksijem. Potom se
okrenuo i odluno krenuo ka hotelu. Nije bio siguran da li su mu oi bile zamagljene od
suza ili susneice. Ali pred oima mu je lebdela slika uspavanog deteta u majinom
naruju, onog dana kada su prvi put ule u generalovu kuu u Varavi.
Kada je stigla u Pariz, padala je kia. Ali barem nije bilo snega kao u enevi i nije
bilo toliko hladno. Rene je ekao na izlasku iz aerodroma i otvorio joj je vrata ,,rolsa.
Kada je ula, seo je za vozako sedite. Veliki auto se tiho odvojio do ivinjaka.
- Kuda idemo, madam?
Bacila je pogled na sat. Tek je prolo etiri.
217

- U kancelariju, Rene - rekla je.

- Oui, madam - rekao je. U retrovizoru su im se sreli pogledi. - Da li vam je let bio
ugodan, madam? - utivo je pitao.
- Bio je, hvala. - Klimnula je glavom. Onda je pritisnula dugme i staklo kabine se
podiglo. Nije bila raspoloena za priu i zavalila se u seditu i zatvorila oi. Boe, kako
je bila umorna. inilo joj se da je uvek umorna, uvek neispavana zbog leta u vie
asovnih zona, uvek u presedanju s jednog aviona na drugi.
Nekada je imala vremena i za sebe. Ali vie ne. Prvi put je shvatila koliko je ak
tedeo tih svakodnevnih poslova. Ovaj novi ovek je bio divan, pod njim su firme i
pogoni uspenije radili, ali jedna stvar je bila pogrena. Ljudi s kojima je radila, vani
kupci i izvrni direktori koji su se dogovarali sa akom, svi su sada eleli da priaju s
njom. A dan nikada nije bio dovoljno dugaak da ih sve primi.
- Evo nas, madam. - Trgla se kada je voza otvorio vrata i progovorio. Zadremala
je. Nasmeila se dok je izlazila iz automobila.
- Hvala, Rene. Moe da doe po mene u sedam. - Stala je ispod kiobrana koji
joj je drao vratar i pola ka vratima preduzea. Vratar ih je otvorio, propustio je i
poao unutra da bi joj pritisnuo dugme na liftu.
Robert je doekao i uzeo joj kaput.
- Da li ste dobro leteli, madam?
- Veoma dobro, hvala - rekla je i sela za svoj sto. - Da li su stigli zavrni crtei?
- Trebalo bi da su na putu ovamo, madam - rekao je. - Odmah u proveriti.
- Hvala - rekla je. Utonula je u stolicu.
- Telefonske poruke su vam na stolu, madam - rekao je Robert.
Bacila je pogled na sto. Da, poruke su bile tu, uredno poredane jedna iznad druge
u redovima po pet komada. Tako nije morala da ih podie da bi videla ko je zvao.
Jednim pogledom je mogla da vidi imena. Napravila je grimasu. Mora da ih je
najmanje dvadeset. Nije se potrudila da ih proita. Umesto toga, podigla je pogled ka
sekretaru.
- Ima li neeg znaajnog, Bobi? - pitala ga je.
- Ne, madam - rekao je. - Sve moe da eka do ujutru.
- Dobro - rekla je. - Potrebno mi je da odvojim vreme da pregledam crtee.
im je izaao, ona je otvorila fioku i izvadila teglicu s kokainom. Umrknula je u
obe nozdrve pomalo i zavalila se ekajui da pone da deluje. Osetila je da joj se bistri
u glavi. Delovalo je, ali nije bilo dovoljno. Iz kutije s pilulama izvadila je deksamir i
progutala ga s vodom iz bokala koji je stajao na stolu. Ova meavina je delovala. Kada
su kreatori doli sa crteima, oi su joj bile sjajne i pokrenula se. Radila je s njima do
est sati bez prestanka.
Kada je i poslednji kreator izaao iz njene kancelarije, naslonila je vrat na ram
stolice. ak je bio u pravu. Vie nije zabavno. Sada se ve bolje oseala zbog toga to
nije mogla da skupi dovoljno novca da isplati ,,Kensington. Iako je bilo loe,
zamiljala je kako je tek moglo da bude da je uspela u tome.
Robert je uao u njenu kancelariju.
- Mesje markiz je napolju.
Pogledala je u poruke, a zatim u raspored sastanaka. Njegovog imena nije bilo u
njemu.
- Da li se najavio telefonom?
- Nije, madam - kazao je Robert. - Ali zahteva da se vidi s vama. Kae da je
veoma vano.
Razmiljala je za trenutak, a onda klimnula glavom.
- Uvedi ga.
218

Moris se smekao kada je uao. Ona nije ustala, pa je on obiao oko stola i
poljubio je u obraz koji mu je okrenula.
- Bon jour, anet.
Pokazala mu je na stolicu ispred pisaeg stola.
- Bon jour - umorno je rekla.
Seo je i zagledao se u nju, i dalje se smekajui. Klimao je glavom pre nego to je
progovorio.
- Pa? - pitao je.
Zurila je u njega.
- Pa, ta?
Lice je razvukao u jo iri osmeh.
- Ne igraj se sa svojim dragim taticom - rekao je. - Neizvesnost me ubija. Znam da
si se nala s Johanom u banci u enevi danas u jedanaest sati i da ste oboje izali u
jedan sat i da te je stavio u taksi za aerodrom.
U glasu joj se oseala neverica.
- Naloio si da me prate!
- Naravno - smekao se. - Zar i sama ne bi tako postupila da si na mom mestu?
Na kraju, vratila si se iz Kalifornije poetkom nedelje a nisi mi se ni javila. A znam i to
da si se srela s Johanom i Loren prolog etvrtka. Hajde, ubija me ova neizvesnost.
Kai svom ortaku koliko miliona treba da podelimo.
Dugo ga je posmatrala. Kroz glavu joj je proao odsjaj zlatnika iz trezora. Tamo je
leala njena sloboda, ne sa Kensingtonom. A nije bilo razloga da deli s njim neto
zbog uljivih milion franaka, nikako posle svega to joj je uinio od detinjstva
naovamo. Moda bi, da nije bilo njega, i ona bila srena kao Loren i imala svoje dete.
Iznenadan talas mrnje prema njemu uvrstio je njenu odluku.
- Nita.
Zurio je u neverici u nju.
- Nita?
- To sam rekla. Tamo nije bilo niega - hladno je rekla. - Ne znam otkud ti to
obavetenje. Ali nije tano. Tamo nema Kensingtona za mene. Bio je to divan san dok
je trajao, ali sada je gotovo s njim.
- Ne verujem ti! - podigao je glas. - Mora da je bilo neega. Lae!
- Bilo je - rekla je. - Dokumenata koja je general dao majci da mu sauva.
Dokumenata koja dokazuju ta je kupio i ta joj je poklonio. Ukljuujui i tvoju titulu,
koju je kupio da bi se ti oenio mojom majkom.
- Nije istina! - glas mu je postao jo prodorniji. - Sve je bilo u gotovini.
Nasmejala se, shvativi da je obavetenje koje je dobila od Johana potvreno.
- Ali general je bio Nemac. A zna kakvi su oni. Oni vode urednu dokumentaciju.
ak i o onome to bi moglo da bude tetno po njih. To smo otkrili i za vreme suenja za
ratne zloine.
- Lae! - vikao je. - Pokuava da mi baci prainu u oi. Bilo je novca i sada
pokuava da ga zadri za sebe!
Odjednom je sva mrnja prema njemu pokuljala iz nje. ta god da mu priredi, ne
bi bilo nita u poreenju s onim to je on uinio njoj. Glas joj je postao hladan.
- Moda i laem - rekla je i s uivanjem posmatrala kako se gri. - Ali to nikada
nee saznati, zar ne? I nita ne moe da uradi po tom pitanju. - Ustala je. - A sada,
napolje!
- Nita? - zaurlao je, iznenada skoivi sa stolice i pruivi ruke da je epa.
Bila je previe brza za njega. Izmakla se i sa stola dohvatila kao brija otar no
za otvaranje pisama. Zaustavio se ispred nje, a vrh noa mu je stajao uz vrat, odmah
219

iznad kragne, izmeu jabuice i brade. Oima su sevali jedno na drugo u uzajamnoj
mrnji. Usne je razvukla preko zuba, kao ivotinja koja se kezi. Glas joj je bio nalik na
reanje.
- Ne povlai se, Morise! Daj mi priliku da zavrim ono to je majka poela!
Duboko je uzdahnuo i koraknuo unazad, upravo kada su se vrata kancelarije
otvorila i ljudi pokuljali na njih.
- Nee se na ovome zavriti! - zakretao je, bezuspeno pokuavajui da stia glas.
- General je pokuao da me prevari i umro je, takoe i tvoja majka. I ona je mrtva.
Nee ti uspeti.
Podigla je pogled i videla ljude kako zure u njih. Iznenada je osetila iscrpljenost.
- Izlazi, Morise - rekla je umornim glasom. - Dok nisam naloila da te izbace.
Tada je postao svestan prisustva ljudi iza sebe. Pogledao je u njih, pa u nju.
- Ovo nije kraj - rekao je, a glas mu je opet bio sabran. - Jednom, kada najmanje
bude oekivala, platie mi. Pamti to! - Onda se okrenuo i izaao, koliko god je mogao
prkosno. Ljudi su se u tiini razmakli da ga propuste, a onda opet nagrnuli na vrata.
Robert joj je priao kada se svalila u stolicu.
- Da li ste dobro, madam?
- Odlino sam - rekla je. Pogledala je u ljude na vratima, u njihova bleda,
uplaena lica koja su zurila u nju. - Vratite se za svoje stolove! - odbrusila je. - Jo
nema sedam sati.
Lica su urno nestala sa vrata. Pogledala je u Roberta.
- Zatvori vrata - rekla je. - A onda mi donesi konjak.
- Da, madam - rekao je Robert. Brzo joj je sipao pie i dodao au. Posmatrao je
kako ispija polovinu pia u jednom gutljaju. - Mogu li jo neto da uinim za vas,
madam?
Osetila je kako joj tenost pali grlo.
- Ne, hvala ti, Bobi - rekla je. - Samo me ostavi samu neko vreme. Bie mi dobro.
Gledala je kako zatvara vrata za sobom, a onda spustila glavu na prekrtene
ruke na stolu. I dalje je oseala podrhtavanje u sebi i znala je da je noge ne bi drale
da tog trenutka nije sela. Uas koji je oseala donosio joj je i zadovoljstvo istovremeno.
Njena mrnja prema njemu mogla je jedino da se meri sa eljom koju je imala da je on
kazni. Butine su joj bile natopljene sokovima koji su navirali iz nje.
Otvorila je fioku i izvadila pregrt papirnih maramica iz kutije, pa je podigla
suknju i poela da se brie. Suknja joj je bila isflekana i morala je da se presvue.
Polako je ustala i otila do kupatila. Istuirae se na brzinu. Oseala se na sopstvenu
ulnost.
Ve drugi put te godine bila je glavna tema razgovora na prijemima u Parizu.
Prvi put je to bilo zbog Grka. Sada zbog ouha.

220

8
Kao to je nepodnoljivo hladno bilo te zime, tako je i nesnosna bila vruina
tokom odravanja revija u Parizu krajem jula i poetkom avgusta. A u irokom
predvorju gradske venice bilo je jo toplije. U zgrade francuske vlade jo nisu uvedeni
klima-ureaji.
Vie od dve stotine ljudi tiskalo se u prostoriji koja je mogla da primi dvostruko
manje posetilaca. ampanjac nije uspeo da se ohladi, a predjela su se raskravila na
vruini. Fotografi i reporteri su se gurali oko malog postolja u dnu prostorije. Svi su
odahnuli s olakanjem kada se jedan ovek, oznojen, u tekom crnom odelu, popeo na
postolje. Priredba e uskoro poeti. Uskoro e svi moi da odu.
ovek je progovorio u mikrofon.
- Dame i gospodo. - Iz zvunika nije dopirao zvuk. Lupnuo je po mikrofonu. Nije
bilo nikakvog zvuka. Ponovo ga je lupnuo. I dalje nita. Slegnuo je ramenima i
odustao. Ovog puta je skoro vikao. - Dame i gospodo, gradonaelnik Pariza.
Prostorijom se razlegao pljesak kada se gradonaelnik pojavio na vratima svoje
kancelarije. Delovao je svee i oputeno, a tako je i trebalo da bude - njegova
kancelarija je imala klima-ureaj. Podigao je ruku da utia skup i nasmeio se.
- Dame i gospodo - rekao je, a glas mu se razlegao po celoj prostoriji i bez
mikrofona. Znao je kako da nastupi. Bio je profesionalac. - Znam da svi jedva ekate
da odete svojim poslom. Mnoge od vas ekaju veere i drugi vani poslovi, pa emo biti
kratki koliko je to mogue. Pre svega, eleo bih da se zahvalim svima koji su odvojili
vreme da se nau ovde i odaju priznanje eni koja je toliko uinila da se ime Pariza
pronese kao ime najvanijeg grada u svetu mode. Mlada ena koja je roena i odrasla
u ovom gradu, koja se uzdigla na sam vrh svoje struke, kao jedan od najveih modnih
poslenika u svetu. ena koja nastavlja tradiciju Koko anel i Elze Skjapareli, koja e
ostaviti svoj peat u svetu mode i u godinama koje dolaze.
- eleo bih, stoga, da mi se pridruite u dobrodolici i pozdravima dobitnici
ovogodinje Medalje asti grada Pariza, eni koja je doprinela u velikoj meri kulturi i
odevanju u svetu i koja je bila jedna od najboljih predstavnika parike industrije i
arma svih vremena. Dame i gospodo, dozvolite mi da vam predstavim gospou anet
Mari de la Bovil!
Vrata privatne kancelarije ponovo su se otvorila i anet je stupila na postolje. I
ona je bila svea i nasmejana. I ona je dolazila iz gradonaelnikove rashlaene
kancelarije. Prela je preko postolja i stala pored gradonaelnika.
Jedan pomonik se pojavio nosei pliano jastue sa ordenom okaenim o
tradicionalnu crveno-belo-plavu lentu. Gradonaelnik je podigao orden iznad njene
glave i zastao da bi fotografi mogli da dou do izraaja; onda je, najzad, paljivo
poloio preko njenih ramena ne poremetivi nijednu vlas njene kose. Pravi
profesionalac.
- Madam anet - rekao je, okrenuvi se publici tako da su fotografi mogli da
slikaju. - Oslovljavam vas madam anet jer znam da vam se tako obraaju prijatelji i
saradnici. Velika mi je ast to mogu da vam predam ovu medalju u znak zahvalnosti
za sve to ste uinili za Pariz i za Francusku. Vae ime e krasiti nau istoriju lepotom
koju ste stvarali za sve nas. - Sagnuo se ka njoj i poljubio je u oba obraza. - Budi
kratka - apnuo joj je u uho. - Znoje se kao svinje i dvorana smrdi.
anet mu se nasmeila.
- Mesje gradonaelnie. - Okrenula se ka sali i ponovo se nasmeila. - Dame i
gospodo. - Zastala je kratko, a onda se glasno nasmejala. - I ja u biti kratka. - Opet je
zastala. Podigla je obe ruke do usana i dobacila im poljubac, irokim pokretom ruku. Hvala vam. Sve vas volim. Hvala vam.
221

Fotografi su slikali samu anet, anet i gradonaelnika, ali ljudi su ve poeli da

odlaze. Bilo je zavreno. A kada su fotografi prestali da kljocaju aparatima,
gradonaelnik je poljubio anet u ruku i otiao. I za njega je bilo zavreno.
anet je utonula u zadnje sedite ,,rolsa. Rene je pogledao u retrovizor.
- estitam, madam - rekao je. - To je jako lep orden.
Odjednom je shvatila da je i dalje nosila medalju na lenti koju joj je
gradonaelnik poloio preko ramena. Brzo je skinula i zagledala se u nju. Bila je od
pozlaenog bakra. - Da, lep je - zamiljeno je rekla. - Hvala.
- Kuda sada, madam? - pitao je.
Iznenaeno je podigla pogled. Kako je to bilo glupo. Njeno odeljenje za odnose s
javnou trebalo je da priredi veeru posle dodele medalje. Zaista su uprskali. Izgubili
su jo besplatnih sto hiljada dolara vrednu tampu. Da sama ne misli na sve, nita se
ne bi deavalo. Do toga nikada ne bi dolo da je ak bio tu.
- Kui - rekla je zlovoljno. - Kui, naravno.
Skinula se i veerala u ogrtau ispred televizora. Uhvatila je kasne vesti na sva
tri kanala. Ni na jednom od njih nije nita objavljeno o dodeli medalje. To je bilo
previe. Sutra e dovesti novog direktora za odnose s javnou. Ovaj nita ne zna.
Iskljuila je televizor nekoliko minuta posle jedanaest sati kada je i poslednji
kanal zavrio svoj program. Bila je tako besna da nije mogla da spava. Uznemireno je
hodala gore-dole po spavaoj sobi. Nije bilo anse da zaspi.
Konano je podigla slualicu i pozvala Renea.
- Izvezi mi minija, Rene - rekla je. - Izlazim.
- Hoete li da vas ja vozim, madam?
- Ne - rekla je. - Sama u voziti.
Uskoila je u pamunu koulju i farmerke i vezala kamirski demper preko
ramena. Navukla je izme i uvukla farmerke u njih, zatim je uzela nekoliko hiljada
franaka iz komode i stavila ih u dep na farmerkama. U poslednjem trenutku je uzela
i teglicu kokaina s kaiicom zakaenom na vrhu i stavila je u dep na koulji.
Ogledala se pre nego to je izala. Nasmeila se. Niko ko bi je sada video ne bi mogao
ni da nasluti daje ona ta koja je toliko mnogo uinila za visoku modu. Onda je sila.
Rene je parkirao auto ispred ulaznih vrata. Ula je u njega i izvezla se na ulicu.
Dva sata kasnije, sedela je sama za stolom u jednom lezbijskom baru na Levoj
obali i pijuckala brendi. Dve lezbijke su sedele za ankom uz pie, jo jedna je igrala s
konobaricom koja je bila tako umorna da je jedva pomerala noge.
anet je dala znak ankerki koja je tekim, tromim korakom dola do nje.
- Da, anet? - pitala je.
- ta se deava s ovim gradom? - pitala je anet. - Ovo je tree mesto na koje
dolazim u poslednja dva sata i sva su kao i ovo. Nula.
- Avgust je i pretoplo je - umorno je rekla ankerka. - Svi su otili na jug.
- Sranje - rekla je anet. - Mogla bih da odem kui.
- Mogla bi - sloila se ankerka. Nasmeila se, pokazujui dva zlatna zuba. Ionako u da zatvorim. Ne isplati se da drim otvoreno samo zbog pivopija.
anet je izvadila sto franaka i stavila ih na sto.
- Laku no - rekla je.
- Da - kazala je ankerka, podigla novanicu i stavila je ispod kecelje. Posmatrala
je anet kako odlazi, a onda odge-gala do bara. - Ispijte, dame - rekla je. - Zatvaramo
veeras.
anet je zaustavila ,,mini ispred kue, izala iz njega i zakljuala ga. Dok je
obilazila oko automobila da bi stigla do stepenica, dva mukarca su se pojavila iz
senke susedne kue.
222

- Madam anet de la Bovil? - oslovio je jedan od njih.

- Da - odgovorila je, zastavi za trenutak. A onda joj je hladna jeza prola telom i
pokuala je da pobegne uza stepenice do vrata.
Ali trenutak oklevanja bio je dovoljan. Jedan od mukaraca uhvatio je za ruku i
grubo povukao nazad. Zurila je u njega pokuavajui da mu vidi lice u mraku.
- Hoete novac - rekla je, skoro zaguena od straha - dau vam. Sav novac mi je u
zadnjem depu.
- Neemo va novac - rekao je mukarac, sa udnim naglaskom i skoro veselim
glasom. - Imamo poruku za vas od jednog starog prijatelja.
To su bile poslednje rei koje je ula. Istovremeno, osetila je prvi udarac u lice.
Osetila je kako joj se lome nos i jagodina kost.
- Oh, ne - seala se da je pomislila, a onda joj je krv ispunila usta i pala je.
Sve posle toga doivela je kao bolno komeanje. ula je povremeno stenjanje, a
nije bila svesna da je njeno; otri neprestani udarci u lice i telo kao da nikako nisu
prestajali. Pokuala je da zove u pomo, ali glas joj je zapeo u grlu. Nijednog trenutka
nije sasvim izgubila svest, ali nije ni potpuno bila pri svesti, jedino to joj je preostalo
bilo je da zamumla od bola pri svakom udarcu. Potom je leala na ploniku i oseala
njihove udarce nogom u slabine. A onda je sve prestalo, iznenada kao to je i poelo.
Osetila je vie nego to je mogla da vidi da se jedan od mukaraca naginje nad
njom.
- Ovo bi trebalo da je dosta - rekao je, smejui se. Seala se njegovog udnog
akcenta i da je osetila kako joj pretrauje depove na grudima. Htela je da mu kae da
novac nije tu, da je u zadnjem depu. Ali tada je on otiao. Ponovo se nasmejao. Zbogom, anet.
Posle nekoliko trenutaka, pokuala je da se pomeri. Bol je kao noem presekao i
htela je da vrisne, ali nije imala glasa. Polako je poela da puzi ka stepenitu. Delovalo
joj je kao da su prole godine dok nije stigla do vrata. Konano je uspela. Novih hiljadu
godina kao da joj je trebalo da se digne do zvonceta. A onda je prolo jo milion godina
dok se vrata nisu otvorila.
ula je samo uasno zaprepaenje u batlerovom glasu.
- Madam! - onda je potonula u mrak.
est nedelja kasnije, sedela je u mraku svoje sobe i gledala neki glupi
poslepodnevni film na televiziji. Zaulo se kucanje na vratima i batler je uao u sobu.
- Da?
- Mesje ak je doao da vas vidi, madam.
- Oteraj ga - rekla je otro. - Ne elim nikoga da vidim.
- Ne moe da ga otera - rekao je ak. - Ve je ovde.
Hitro je pritisnula dugme na daljinskom upravljau koji je drala i iskljuila
televizor. Batler je otiao i zatvorio vrata za sobom. ak joj je priao. Brzo je okrenula
invalidska kolica dalje od njega.
- Nemoj mi okretati lea, anet - kazao je.
- Ne elim da me vidi - rekla je promuklim glasom. - Ne predstavljam lep prizor.
- To me ne zanima - rekao je. Obiao je kolica i stao ispred nje. - Zna li koji je
danas dan?
Okrenula se tako da ne moe da joj vidi lice.
- Dan kao i svaki drugi. Kakve veze ima?
- Ima veze, jo kako - rekao je. - Danas ti je roendan. Doneo sam ti cvee.
- Pa, sad ne samo da sam runa nego imam i etrdeset godina - rekla je gorko.
- Meni nikada nee biti runa - ubeivao je. - Osim toga, to je samo pitanje
223

vremena. Danas doktori prave uda.

- Bie im potrebno sve to postoji da mi pomognu - rekla je.
- Imaj vere, anet - rekao je. - I oni e uspeti. Mora da veruje u isceljenje da bi
oni mogli da te zalee.
utala je.
- Ti nisi kukavica, anet - nastavio je. - Ranije se nikada nisi plaila da se upusti
u borbu.
Poela je tiho da plae.
- To je zato to nikada nisam znala ta je strah. Dok su me ta dvojica udarala
osetila sam strah kao nikada u ivotu. A nisam se samo bola plaila, plaila sam se da
e prestati. Jer ako stane i ja prestanem da oseam bilo ta, to bi znailo da sam
mrtva.
Neno je uzeo za ruku.
- Ko ti je to uinio, anet? - meko je pitao. - Znam da policija nije uspela nita da
otkrije, ali da li je to bio Moris? Ako jeste, reci mi i ja u ga ubiti.
Zatresla je glavom.
- Nije bio Moris.
- Kako zna?
- Jer znam ko je to uradio - rekla je. Setila se da je pronala podsetnicu u koulji
te noi kada je mislila da ele njen novac. Podsetnica je bila na njenom toaletnom stolu
kada se "vratila kui, a sluavka joj je rekla da joj je ispala iz koulje kada je skinula
da je operu. Bila ie to jednostavna bela podsetnica samo s odtampanim imenom. Niko
Karamanlis
- Sada nije vano - rekla je. - Gotovo je i elim da zaboravim.
utao je neko vreme, a onda je ustao i poao ka prozoru. Hitro je rairio zastore i
pustio sunevu svetlost u sobu. Isto tako hitro je i ona podigla ake i zaklonila lice.
Vratio se do nje, kleknuo ispred, uhvatio je za zglavke i polako joj pomerio ruke
sa lica.
- Pusti dnevnu svetlost unutra, anet - neno je rekao, zagledavi joj se u oi. - Ne
moe da provede ostatak ivota krijui se u mraku.
Ona je ispitivala njegov pogled.
- Ima jo toliko toga da prui - rekao je. Zastao je za trenutak. - Vidi, nije tako
strano, zar ne?
Ponovo se rasplakala, a suze su joj se nemo slivale niz obraze. Polako je povukao
ka sebi i naslonio joj glavu na grudi.
- Da sam znao, doao bih ranije - rekao je. - Ali bio sam u Kini i nisam itao
francusku tampu do pre tri dana. Onda sam shvatio da moram da se vratim kui.
Vidi, anet, i ja sam se krio.
- ak - proaputala je. - ak.
Poljubio je neno u teme.
- Da - rekao je. - Vratio sam se. I opet emo nas dvoje biti zajedno. Ti i ja. I opet
emo se provoditi, i smejati se i voleti.
- Da, ak, da - aputala je. - Priaj mi.
Pogledao je, a suze su i njemu ispunile oi.
- Nikada neu prestati da ti priam, anet.

Kraj
224