OGNJENA

OLUJA
ENDRU LEJN
Preveo:
Vladan Stojanovi

Posveeno uspomeni na mog oca, Deka Lejna,

koji se upokojio dok sam pisao ovu knjigu.
Tata, poivaj u miru.

UVOD
Sitni Kinez stiskao je iglu pouzdanim i vetim prstima. Umoio je njen vrh u
bocu mastila na stolu ispred sebe. Pored mastila poivala je ogromna podlaktica
mornara koji je sedeo na stolici s druge strane stola. Liila je na unku na
mesarskom panju.
Sigurni ste da elite sidro? pitao je Kinez. Zvao se Kaj Lung. Starost mu je
nemilosrdno izbrazdala lice. Niz lea mu se sputala kosa boje pepela svezana u
pletenicu.
Ve sam ti reko, smrknuto e mornar, da elim sidro! Ou ga zato to
ivim i radim na brodu, je l jasno?
Mogao bih da vam istetoviram ribu, tiho e Kaj Lung. Sidra su laka i
dosadna. inilo mu se da je proveo pola ivota tetovirajui plava sidra na
miiavim mornarskim podlakticama. Ponekad s imenima dragana ispod njih, u
kitnjastom svitku. Problem je bio u tome to je drugu polovinu ivota proveo
preobraavajui istetovirana imena bivih dragana u druge stvari - bodljikavu
icu, cvee, ta god je moglo da ih sakrije. Mogao bih da vam naslikam lepu
ribu, moda i zlatnu ribicu s krljutima u duginim bojama. Kako vam se dopada
ta ideja? Tetovaa ribe donosi sreu mornarima, zar ne?
Ou sidro, tvrdoglavo e mornar.
Kako god vam drago. U redu. Bie sidro. Uzdahnuo je. Imate li neko
naroito sidro na umu, ili ete se odluiti za obino?
Muterija se namrgodila. A koliko vrsta sidra postoji?
U tom sluaju, obino sidro.
Kaj Lung spremao se za prvi potez iglom. Mastilo s igle prodree kroz
mornarovu kou i kapnue na potkono tkivo. Koa na spoljnoj strani ruke e se
menjati, bledeti i tamneti u godinama koje nailaze, ali e mastilo zauvek ostati
ispod nje. S dovoljno sitnih uboda i razliitih nijansi mastila moe da naslika
bilo ta: ribu, zmaja, srce... ili plavo sidro. Jo jedno plavo sidro.
Vrata su se naglo otvorila. Tresnula su u zid takvom snagom da je kvaka
nainila neznatno udubljenje na goloj cigli. Na vratima se pojavio toliko visok i
irok ovek da je krupnim telom i obrijanom lobanjom ispunjavao gotovo sav
prostor na njima. Nosio je grubu i prljavu odeu. Izgledalo je da je dugo putovao
u njoj, ne skidajui je ni danju ni nou.

Ti, zareao je amerikim naglaskom na mornara, napolje!" Pokazao je

pakem preko ramena, za sluaj da ga mornar nije razumeo.
Hej! Ja imam zakazano! Mornar je ustao. Zakoraio je ka vratima, stisnutih
pesnica, spreman za borbu. elavi Amerikanac krenuo mu je u susret. Vrh
mornarove glave jedva je dopirao do njegove brade. Ljudeskara je, ne skidajui
pogled s mornarovih oiju, posegnuo levom rukom za metalnom kvakom s
prednje strane vrata. Stegao ju je. Za trenutak se nita nije dogaalo. Kaj Lung je
tuna srca posmatrao kako se kvaka savija i deformie pod strahovitim
pritiskom. Posle nekoliko sekundi, vie je liila na zguvani list papira nego na
metalnu galanteriju.
Shvatam", ree mornar. Ima jo salona za tetovau u gradu.
elavko je stao u stranu, da bi mornar proao pored njega. On je iskoristio
ponuenu priliku. Pruio je korak, ne osvrui se za sobom, kad se naao na
ulici.
Oterali ste mi muteriju, ree Kaj Lung. Nije se plaio pridolice. Toliko je
toga video u svom dugom ivotu, da se vie nieg nije plaio. Sprijateljio se sa
smru. Nadam se da ste mi doveli drugu muteriju, da je zameni."
Ljudeskara je uzmakao za korak, da bi napravio mesta za novog posetioca
Lungove majstorske radionice - manjeg i bolje obuenog od svog poklisara.
Drao je tap. Uneo je talas hladnoe u radionicu. Kaju Lungu bilo je potrebno
izvesno vreme da shvati kakav oseaj nepoznati izaziva u njemu.
To je bio strah. Izazivao je strah u starevom srcu.
Hoete li tetovau?, upitao je. Upinjao se da sprei podrhtavanje glasa.
elirri tetovau na elu, ree nova muterija. I on je govorio amerikim
naglaskom. Hou da mi istetovirate ime, ensko ime. Govorio je smireno i
precizno. Lice mu je bilo u senci zbog svetlosti koja mu je dopirala iza lea.
Glava tapa blistala je na slaboj svetlosti Lungove uljane lampe. Majstor je za
trenutak pomislio da pred oima ima krupni, grubo obraeni komad istog
zlata. Zapanjeno je udahnuo kad je shvatio da je na vrhu neznanevog tapa
ljudska lobanja.
Hoete da istetoviram ime dragane na vaem elu? pitao ga je Kaj Lung.
Veina ljudi eli ime dragane na ruci, ponekad na grudima - blizu srca.
Devojka nije moja dragana , odvratio je nepoznati, jednako smirenim i
preciznim glasom. Starac je ipak zadrhtao. I da, elim da mi istetovirate njeno
ime na elu, blizu mozga, da ga ne zaboravim. Nastojte da budete tani i
precizni. Ne pratam greke.
Ja sam najbolji majstor tetovae u gradu!, ponosno e Kaj Lung.
Tako mi je reeno. Zbog toga sam i doao u vau radionicu.
Starac je uzdahnuo. Kako se devojka zove?
Napisao sam njeno ime. itate li engleski?

Veoma dobro.
ovek mu je pruio parence papira desnom rukom. Kaj Lung ga je oprezno
prihvatio. Pazio je da ne dodirne neznanevu kou.
Pogledao je ime na papiriu. Lako ga je proitao, poto je bilo ispisano
itkim rukopisom.
Virdinija Krou. Imam li pravo?
U potpunosti.
Kakvu boju elite? Oekivao je da e ovek rei plavu , ali se prevario.
Crvenu, ree neobina muterija. Hou da ga ispiete crvenom, bojom
krvi.

PRVO POGLAVLJE
Prestani!, povikao je Rufus Stoun. Ubija me!
erlok je podigao gudalo s violinskih ica. Previe si melodramatian.
Nisam melodramatian; jo nekoliko sekundi tvog muziciranja pa bi mi
srce polo uz grlo. Udavilo bi me, da bi se spaslo nove ture tog avolskog
mjaukanja, negodovao je uitelj.
erlokovo samopouzdanje smeuralo se kao jesenji list. Mislio sam da nije
tako strano, negodovao je.
U tome je problem, rekao je Stoun. Nisi svestan problema. Ako ne zna u
emu je problem, nee moi da ga rei.
Udaljio se od uenika. Trljao je potiljak u hodu. Trudio se da pronae nain
da mu objasni gde grei. Nosio je iroku prugastu koulju zavrnutih rukava i
sako od pristojnog odela, s pantalonama od grubog platna i izmama od
pohabane koe. Okrenuo se i upitno osmotrio uenika. erloku se srce steglo
kad je shvatio da u uiteljevom pogledu ima i razoaranja.
Okrenuo je glavu da ne bi gledao taj izraz na licu oveka kog je smatrao
prijateljem i nekom vrstom starijeg brata.
Pogledom je lutao po prostoriji. Bili su na tavanu stare kue u Farnamu.
Stoun je iznajmio sobu na poslednjem spratu. Dopadao se gazdarici, zbog ega
mu je dozvoljavala da na velikom tavanu veba sviranje violine i poduava
jedinog uenika kog je dosad naao.
Prostor je bio veliki i pranjav. Sunevi zraci prodirali su kroz pukotine u
krovu, obrazujui dijagonalne vazduaste grede. Dobijao se utisak da
pridravaju krov naporedo s drvenim roakama. Akustika tavana je, prema
Stounovoj proceni, bila jedva neto bolja nego u ambaru, ali znatno bolja od one
u sobi. Kutije i kovezi bili su pored niskih zidova. Na jednoj strani nalazio se
otvor kojim se merdevinama ilo na najvii sprat. Penjanje i silaenje
merdevinama, s violinom i gudalom u jednoj ruci, bilo je rizian poduhvat.
erlok je voleo da veba na praznom i prostranom tavanu.
Jednog dana, mislio je, imau svoje mesto za ivot, na koje u se povlaiti iz
sveta i na kom me niko nee uznemiravati. Niko nee moi da ue u njega.
Golubovi su leprali oko zgrade, spreavajui prolaz sunevim zracima.
Hladnoa je prodirala na tavan s ulice. Ledeni vazduh nalazio je put kroz prostor

izmeu crepova.
Uzdahnuo je. Violina mu je oteala u rukama. Drao ju je trapavo, kao da se
prvi put susree s instrumentom. Na stalku za note bio je Mocartov komad violinski deo uvene arije Pesma Kraljice noi, iz opere arobna frula. erlok je u
crnim notama zarobljenim na paralelnim linijama prepoznavao kod, lak za
deifrovanje - jednostavnu zamensku ifru. Crno zadebljanje na toj liniji uvek
znai notu koja ovako zvui - ako ispred sebe nema mali znak koji je blago
povisi, ili malo uglasto slovo b koje je blago snizi. Povisilica i snizilica ukazuju
na to da je ton povien ili snien za pola. Sve je tako jednostavno i lako za
razumevanje, pa nije mogao da shvati zato ne moe da preobrazi note u neto
to bi Rufus Stoun mogao mirno i zadovoljno da slua.
erlok je znao da ne napreduje brzinom koja bi zadovoljila uitelja. To mu je
smetalo. eleo je da podigne instrument i iz prvog pokuaja proizvede divne
zvuke, ali nije mogao. ivot, jednostavno, nije bio takav. A trebalo bi da bude,
buntovniki je razmiljao. Klavir u porodinom domu izazivao je u njemu ista
oseanja. Satima je sedeo za tim instrumentom i pokuavao da shvati zato ga
iz prve ne svira kako treba. Klavir je bio beskrajno logina sprava. Kad god
pritisne neku dirku, zauje se izvestan ton. Isti klju uvek vodi ka istoj noti. Sve
to je potrebno za sviranje jeste da zapamtite koji klju vodi do koje note.
Problem je u tome to nikako nije uspevao da svira kao njegova sestra - teno i
divno, kao uborei potok.
etiri ice! Violina je imala samo etiri ice! Koliko muziciranje na njoj moe
biti teko?
Problem je u tome, iznebuha e Stoun, to svira note, a ne melodiju.
To nema smisla, branio se erlok.
Ima savrenog smisla. Uitelj je uzdahnuo. Drvee nije isto to i uma.
uma se sastoji od sveg drvea, ipraja, ivotinja, ptica, pa ak i vazduha u njoj.
Ako to odstrani, ostae ti gomila drva - bez oseanja, bez atmosfere.
ta je izvor oseanja u muzici?, alobno e erlok.
Ona nisu sadrana u notama.
Ali note su na papiru!, negodovao je erlok.
Mora da im doda neto svoje. Dodaj oseanja.
Ali kako?
Stoun je zatresao glavom. To su malecne pauze koje utiskuje u izvoenje oklevanja, suptilna naglaavanja, blaga ubrzavanja i usporavanja. U njima se
kriju oseanja.
erlok je pokazao ka notama na stalku. Ali to ovde ne pie! Da je kompozitor
eleo da ubrza ili uspori izvoenje, njegove ideje oitovale bi se u notama.
Uinio je to, istakao je Stoun, ali na italijanskom. Note su samo polazite.

Mora da pronae svoj nain muziciranja. Uzdahnuo je. Problem je u tome

to se ti prema sviranju odnosi kao prema vebi iz matematike ili gramatike.
eli da sagleda sve dokaze i misli da je tvoj posao da ih objedini. Muzika ne
trpi takav pristup. Ona trai interpretaciju. Trai da ugradi jedan deo sebe u
nju. Uutao je zato to nije znao kako da nastavi. Tragao je za odgovarajuim
reima. Svako izvoenje jeste tvoj duet s kompozitorom. Dao ti je osnovu, ali ti
treba da doda poslednjih deset odsto. U tome je razlika izmeu itanja i
glumljenja neke prie. Nastavio je suoen s neutenim izrazom na erlokovom
licu: Da li si video i uo kako arls Dikens ita svoje prie pred publikom? Veruj
mi da to iskustvo vredi svakog penija. Proizvodi razliite glasove za svaki lik,
baca se po bini, ubrzava na uzbudljivim deonicama i ita kao da se prvi put
susree s tekstom, kao ljudi u publici. Tako bi trebalo da svira - kao da to prvi
put radi. Nastavio je posle krae pauze. Ali na dobar nain, naravno. Problem
je u tome to svira muziku kao da je nikad nisi uo i kao da se trudi da usput
pronikne u nju.
erlok je pomislio da uitelj umnogome ima pravo.
Da li da dignem ruke od sviranja?, pitao je.
Nikad se ne predaj, ustro e Stoun. Nikada. Ni u emu . Proao je rukom
kroz dugu kosu. Moda te vodim pogrenim putem. Krenimo napornijom
stazom. Znamo da prilazi muzici kao da je re o matematikom problemu.
Potraimo muziara koji je utkao matematiku u svoja dela.
Postoji li takav stvaralac?, sumnjiavo e erlok.
Stoun nije urio s odgovorom. Razmislimo. Dobro je poznato da je Johan
Sebastijan Bah umetao matematike trikove i ifre u svoje melodije. U Muzikoj
ponudi ima delova koji su sopstveni odraz u ogledalu. Prva i poslednja nota su
iste; druga nota i druga nota otpozadi su iste; i tako dalje, sve do sredine
muzikog komada.
Auh. erlok je bio zapanjen drskou kompozitorove ideje. Komad i pored
toga zvui kao muzika?
O, da. Bah je strastveni kompozitor. Nikad nije koristio matematike
trikove nautrb muzike. Samo je obogaivao zvuk matematikom. Stoun se
osmehnuo. Konano je zaokupio uenikovu panju. Ni u kom sluaju ne
smatram se strunjakom za Bahovu muziku, ali sam uo da je napisao jo jedan
komad koji se vrti oko matematikog izraza, u kom jedan broj vodi ka drugom,
sledei jasno pravilo. Ima italijansko ime. Pokuajmo ponovo s Mocar-tom.
Ovog puta hou da prizove oseanja dok ga svira. Seti ih se, dopusti im da
vode tvoje prste po instrumentu.
erlok je jo jednom podigao violinu na rame. Namestio ju je izmeu vrata i
brade. Prstima leve ruke pronaao je ice na kraju vrata. Koa na prstima

otvrdnula mu je pod Stounovim nemilosrdnim patronatom. Podigao je gudalo

iznad ica.
Poni!, rekao je Stoun.
erlok je posmatrao note. Ovog puta nije pokuavao da ih razume. Pustio je
da mu pogled klizne kroz njih. Reio je da ih posmatra kao celinu, umesto kao
niz pojedinanih podataka. Gledae umu, a ne drvee. Znao je ta predstavljaju.
Duboko je udahnuo i zasvirao.
Vreme je munjevito prolazilo. Prsti su mu se pomerali s jedne ice na drugu.
Pritiskali su ih, da bi dobio odgovarajue tonove, neznatno pre nego to je
njegov mozak mogao da poalje signal za pokret. Telo je na tajanstven nain
znalo ta da radi. Omoguavalo je umu da zalebdi iznad muzike i potrai njeno
znaenje. Pokuao je da misli o komadu kao o pesmi. Violina je postala glas.
Oklevao je na nekim notama, dok se na neke estoko obruavao kao da eli da
istakne njihovu vanost.
Nije ni shvatio da je stigao do kraja stranice.
Bravo!, povikao je Stoun. Nije savreno, ali je nesumnjivo bolje. Ubedio si
me da osea muziku, umesto da je samo svira. Pogledao je na uske suneve
zrake koji su prodirali u tavanski prostor. Zaustaviemo se ovde, na visokoj
noti. Nastavi da veba muzike lestvice, ali i pojedinane note. Sviraj
produenu notu na razliite naine - s tugom, sreom, gnevom. Dopusti da se
oseanja prespu u muziku, da bi shvatio kako menjaju note.
Nisam... nisam previe dobar u oseanjima, snebivljivo e erlok.
Ja jesam, tiho e Stoun. to e rei da mogu da ti pomognem. Stisnuo je
uenika za rame i urno povukao ruku. Idi. Pronai onu Amerikanku i provedi
malo vremena s njom.
Misli na Virdiniju? Srce mu je grozniavo zakucalo pri pomisli na nju.
Nije znao da li zbog sree ili uasa. Ali...
Bez ali. Pouri do nje, bez oklevanja.
U redu, ree erlok. Videemo se sutra u isto vreme?
Sutra u isto vreme.
Stavio je violinu u koferi. Stutio se niz merdevine do odmorita i jurnuo
stepenicama do prizemlja. Stounova crnokosa i zelenooka gazdarica,
vrnjakinja samog Stouna, izala je iz kuhinje da bi mu neto rekla. Projurio je
pored nje, ne uspevi da je uje. Za nekoliko sekundi naao se napolju, na
hladnom vazduhu.
Farnam je bio ivahan kao i uvek. Kaldrmisane i blatnjave ulice bile su pune
uurbanih, zaposlenih ljudi. erlok je zastao za trenutak da bi sagledao
celokupnu scenu: odeu, dranje, raznovrsne zaveljaje, kutije i torbe koje su
ljudi nosili. Pokuao je da u svemu tome nazre nekakav smisao. ovek sa
crvenim osipom na elu stiskao je list papira kao da mu ivot od njega zavisi.

erlok je znao da se lekarska ordinacija nalazi na nekoliko minuta hoda iza

njega, a apoteka neto ispred. ovek je, gotovo sigurno, iao da kupi lek posle
lekarskog pregleda. erlok se usmerio na dobro odevenog oveka s druge strane
ulice. Bio je neobrijan i podbulih oiju, s iskrzanim i blatnjavim cipelama. Da li je
skitnica s odelom, darom crkvene parohije? Zainteresovao se za enu desno od
sebe, koja je rukom sklanjala kosu s oiju. Zapazio je da su joj ake starije od
ostatka tela. Bele su i izborane, kao da provode mnogo vremena u vodi.
Oigledno je da se radi o pralji.
Da li je Rufus Stoun mislio na ovo kad mu je rekao da vidi drvee umesto
ume? Nije posmatrao ljude kao ljude, ve je istovremeno sagledavao njihovu
prolost i moguu budunost.
Zavrtelo mu se u glavi od obilja podataka koji su odasvud pristizali. Taj
trenutak je proao. Monumentalna freska raspala se u gomilu pojedinanih
likova koji su hitali u svim pravcima.
Kako si?, pitao ga je neko. Mislio sam da e se onesvestiti.
erlok se okrenuo i ugledao Metjua Arnata - Metija - pored sebe. Bio je manji
i godinu ili dve mlai od erloka, koji ga za trenutak nije video kao deaka niti
kao svog prijatelja, ve kao skup podataka i pokazatelja. Posle jedne sekunde
ponovo je postao Meti - pouzdani, vrsti Meti.
Vidim da se Albert ne osea najbolje, rekao je erlok. Mislio je na konja u
Metijevom vlasnitvu, koji je vukao amac na kom je iveo, kad god bi Meti
odluio da promeni mesto boravka.
Otkud ti to?, pitao ga je Meti.
Ima slamu na rukavu. erlok je pokazao. To znai da si ga hranio rukom.
Obino ga puta da pase tamo gde se ukotvi. Ne bi ga tako hranio da nisi
zabrinut za njegov apetit.
Meti je podigao obrvu. Nema potrebe da lupa u dobo kad god svom atu
ukaem malo panje. Albert je za mene neto najblie porodici. Postieno je
slegnuo ramenima. Volim da ga ponekad poastim neim.
Uh. erlok je zapamtio itavu situaciju, za kasnije prouavanje. Otkud si
znao da u biti ovde?, pitao je prijatelja.
uo sam tvoje muziciranje, lakonski je odvratio Meti. itav grad ga uje.
Mislim da je Albert zbog njega izgubio apetit.
Duhovito, nema ta, napomenuo je erlok.
Hoe li da nabavim neto za ruak? Na pijaci ima dosta odbaene hrane.
erlok se dvoumio da li da provede neko vreme s Metijem ili da pouri do
Virdinije.
Ne mogu, rekao je kad se neeg setio. Stric je rekao da moram da se
vratim kui do ruka. Namerava da mi poveri katalogiziranje i indeksiranje
zbirke starih propovedi koju je nedavno kupio na aukciji.

Blago tebi, ree Meti. Samo uivaj. Osmehnuo se. Moda bih ja mogao da
proetam do Virdinije.
Moda bih ja mogao da te obesim naglavake s mosta, tako da ti glava bude
pod vodom do visine nosa, odvratio je erlok. Meti ga je zaueno odmerio.
Samo sam se alio, rekao je.
Ja nisam.
erlok je primetio kako Metijev pogled klizi niz drum, ka pijaci. Samo
napred, rekao je. Navali na gnjilo povre i baenu hranu. Moda emo se videti.
Danas ili sutra.
Meti je odskakutao sa zahvalnim osmehom. Veto je promicao kroz gomilu.
Ubrzo je nestao s vidika.
erlok je krenuo u pravcu strieve i strinine kue. Okrenuo bi se i moleivo
pogledao koijaa kad god bi neka koija prola drumom koji je vodio iz
Farnama. Veina bi izbegla njegov pogled. Nije to shvatao lino - dovoljno dugo
bavio se stopiranjem da je znao da e mu jedna u dvadeset zaprega stati. Jedan
od koijaa udostojio ga je pogleda. Pitao ga je: Kud si krenuo, sinko?
Do imanja Holmsovih.
Ne iznajmljuju nadniare.
Znam. Ja... idem da se vidim s nekim."
Penji se. Prolazim pored njihovih vrata.
erlok se prebacio s violinom preko ograde zaprenih kola i polegao po
gomili sena. Pitao se zato je izbegavao da kae da tamo ivi. Moda je
strahovao da e se ljudi drugaije ponaati prema njemu kad saznaju da je lan
porodice lokalnih zemljoposednika. Glupo je to vas posedovanje nasleene
roditeljske kue s imanjem razlikuje od obinog sveta. Kad poraste, nastojae da
ne vrednuje ljude po drutvenom poloaju.
Iskoio je sa zaprege posle dvadeset minuta klackanja po drumu, veselo
preko ramena zahvalivi koijau. Pogledao je na sat. Jo pola sata delilo ga je od
ruka. Imae dovoljno vremena da se umije i promeni koulju.
Ruak je, kao i obino, bio tihi dogaaj. erlokov stric - erinford Holms - jeo
je i itao knjigu. Pokuavao je da bradom ne dokai jelo ili tekst. Strina Ana
drala je beskrajni monolog o planovima za ureenje vrta, o tome koliko joj je
drago to obe grane porodice Holms ponovo razgovaraju, o raznim traevima iz
miljea lokalnih zemljoposednika i o nadi da e vreme ove godine biti bolje nego
prole. Jednom ili dva puta pitala je erloka ta radi i kako se osea. Kad je
pokuao da joj odgovori, shvatio je da je ona nastavljala da pria, ne obazirui se
na njegove rei. Sve u svemu, ponaala se kao obino.
Nije mogao da ne primeti odsustvo gospoe Eglantin - mrane, dominantne
kuepaziteljke u domu Holmsovih. Slukinje su servirale hranu s tihim
dostojanstvom, ali osoba obuena u crno, koja je obino stajala poluskrivena

kraj prozora, nije bila na svom mestu. Neko vreme pitao se gde je. Zatim je, ne
bez izvesnog zadovoljstva, pomislio da ga je ba briga.
erlok je zavrio obrok bre od strine i strica. Zamolio je za dozvolu da se
udalji.
Samo izvoli, rekao je stric, ne diui pogled s knjige. Gomila starih
propovedi eka te na mom stolu u biblioteci. Bilo bi mi veoma drago, mladi
ovee, ako bi ih razvrstao prema autorima, a zatim i po datumima.
Nameravam, rekao je, podiui pogled ispod bunastih obrva ka erloku, da
obradim rast i razvoj izmi unutar hrianske crkve, s posebnim osvrtom na
nedavno osnivanje Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana u Americi. Ove
propovedi mnogo e mi pomoi u tom poslu.
Hvala, rekao je erlok i ustao od stola.
Biblioteka strica erinforda mirisala je na stare, suve knjige, bu, kone
poveze i duvan za lulu. Sa svih strana erloka je obavila gotovo opipljiva tiina
kad su se vrata biblioteke zatvorila za njim.
Striev sto nije se video od gomile papira razliite veliine i debljine. Neki su
bili otkucani, a neki ispunjeni razliitim rukopisima. Najvei broj bio je vezan
pantljikama i trakama. erlok je, ne bez svakog zazora, seo u strievu kripavu
stolicu. Lae su mu potonule kad je opazio da su gomile papira vie od njega i da
od njih ne vidi ostatak biblioteke. To je znailo da ga eka dug i zamoran posao.
Poeo je da radi. Zadatak je, na prvi pogled, izgledao jednostavno. Uzee
rukopis s najblie gomile, pronai e ime autora i spustie propoved na
odgovarajuu gomilu na podu. Praksa je uvek bila sloenija od teorije. Neke
propovedi nisu imale ime autora, neke nisu imale datum, a neke ni jedno ni
drugo. erlok je brzo shvatio da mora da donosi odluke zasnovane na
posrednim podacima. Rukopis je bio jedan od njih. Neke propovedi pisala je ista
osoba, to se moglo zakljuiti po neravnomernom, pauinastom rukopisu.
erlok ih je zadovoljno odlagao na istu gomilu. Druge su pominjale odreena
mesta - obino crkve - to je znailo da pripadaju istom geografskom podruju,
to e rei, istoj osobi ili grupi ljudi. Posle izvesnog vremena shvatio je da jedan
broj otkucanih propovedi ima ista slova - izbledelo n, delimino uzdignuto a to je znailo da su otkucane na istoj pisaoj maini. I njih je slagao na istu
gomilu. Nije ih paljivo itao - to bi bilo gubljenje vremena koje nije imao
napretek. Sticao je uvid u delie sadraja dok ih je pregledao da bi pronaao ime
autora ili datum: iseke iz ivota na selu, nezadovoljene udnje za ljubavlju
bojom i precizne analize u sutini nespoznatljivih pojava. inilo rnu se da sve
bolje razume karakter osoba koje su pisale propovedi. Neki su bili ozbiljni i
tvrdokorni ljudi, u strahu od venih paklenih vatri, dok su drugi irom otvorenih
oiju upijali lepotu bojeg dela. Trei su se usmeravali na sitnice i beznaajne
teme, u potpunosti promaivi temu. Nekoliko puta naiao je na propovedi koje

je ena napisala suprugu.

Radio je punih sat ili dva. Za to vreme niko ga nije uznemiravao.
Posle izvesnog vremena odluio je da se odmori i protegne bolna lea. Ustao
je sa stolice. Zaudio se to gomile papira na stolu nisu izgledale nita manje,
uprkos etrnaest ili petnaest gomila na podu.
erlok je etao pored police sa strievim knjigama. Oputeno je itao
naslove. Neko vreme nije ni znao ta trai. Palo mu je na pamet da vidi da li stric
ima neku knjigu o Bahu ili muzici uopte. Moda e u njoj naii na podatke o
nainu na koji su kompozitori koristili matematiku u svojim delima. erinford
Holms moda je provodio vreme piui propovedi i druge religijske traktate za
svetenstvo i biskupe po itavoj zemlji, ali njegova biblioteka nije sadrala samo
dela o hrianstvu. U njoj je bilo knjiga o gotovo svemu pod kapom nebeskom.
erlok se podsetio da je Johan Sebastijan Bah bio veoma cenjeni kompozitor
religiozne muzike. Napisao je mnogo dela za crkvene orgulje. erlok je bio
prilino siguran da je video njegovo ime na velikom broju crkvenih himni u
koli za deake Dipden , kao i u lokalnoj crkvi. Od religioznog pisca moglo bi se
oekivati da ima knjige o Bahu u svojoj biblioteci.
erlok je zalazio sve dublje meu senovite police s knjigama. Traio je bilo
ta to ima veze s muzikom. Sa svog mesta, na kom nije mogao biti vien, uo je
otvaranje vrata i pretpostavio da je to njegov stric. Krenuo je ka svetlosti, da bi
mu pokazao koliko je odmakao s poslom. Stigao je na kraj prolaza izmeu dveju
polica, na vreme da vidi kako crna krinolina nestaje iza ormana s knjigama na
drugom kraju prostorije.
Gospoa Eglantin? ta ona radi u biblioteci?
inilo se da zna kuda ide. Zbunjeni erlok polako joj se primicao. Trudio se
da bude to tii. Nije znao zato, ali imao je oseaj da kuepaziteljka radi neto
nedolino i tajno. Jedno je bilo sigurno: nije dola ovamo da bi brisala prainu s
polica. Takav posao nije odgovarao njenom poloaju u domainstvu. Time su se
bavile sluavke.
erlok je izvirio iza police s knjigama. Najvei deo glave i itavo telo bili su
mu skriveni. To jeste bila gospoa Eglantin. Kleala je usred polica. Rairila je
haljinu s krinolinom oko sebe. Izvukla je gomilu knjiga s police i pustila da
padnu na tepih. erloku nimalo nije prijalo to vidi tako nemarno ophoenje
prema knjigama. Neke su leale otvorene na podu, savijenih stranica i
izguvanih poveza. Gospoa Eglantin jo vie se sagla, da bi osmotrila prazan
prostor na polici. Nije nala ono za im je tragala. Razoarano je huknula i brzo
vratila knjige na policu. Nije pazila da li ih vraa po redu ili okrenute na pravu
stranu.
Pogledala je ulevo, na suprotnu stranu od erloka. Uspeo je da se skloni pre
nego to se okrenula prema njemu. Znao je da mata, ali mu se inilo da ona

vrelim pogledom die prainu i progoreva rupe u tepihu.

Brojao je do dvadeset i provirio u pravcu buke. Kuepaziteljka se ustremila
na novi red knjiga kad je shvatila da nije primeena. Ovog puta na red su dole
one s vie police. Ponovo je paljivo osmotrila raieni prostor. Vratila je
knjige navrat-nanos, s razoaranim izrazom lica.
Kako se usuujete da ulazite u moju biblioteku?, zaorio se povik. Odmah
da ste izali napolje!
Preneraeni erlok podigao je glavu. erinford Holms stajao je na kraju
dugog niza polica za knjige. Sigurno je uao tiho, kad ga ni erlok ni gospoa
Eglantin dotad nisu uli ni videli.
Kuepaziteljka se polako uspravila. Ti si budala, rekla je polako i
razgovetno. Vie nema vlast u ovoj kui - ne vie. Ja u njoj zapovedam.

DRUGO POGLAVLJE
erloku je zastao dah u grlu. Kako se samo usuuje da tako govori s
njegovim stricem? Taj oseaj zamenila je iznenadna munja spoznaje: drski ispad
stajae je nametenja. Za jedan sat otii e iz kue. Nikom nee nedostajati.
erinford Holms nemono je stiskao pesnice. Na njegovom licu nije bilo
pravednikog gneva gospodara kue koji je zatekao slukinju kako pretura po
njegovim stvarima. erlok je ekao da stric eksplodira od gneva, da na licu
mesta otpusti gospou Eglantin i da je otera iz kue, bez preporuka. On je samo
tuno odmahivao glavom, lupkajui pesnicama o butinu. Nema pravo!,
povikao je.
Imam svako pravo, odvratila je gospoa Eglantin. Imam svako pravo u
ovoj kui. Mogu da inim u njoj to god mi je volja, zato to ti i tvoja
nepodnoljiva supruga dobro znate ta e vas snai ako me naljutite.
T-ti si zlobna, zla ena, zamuckivao je erinford Holms. Oborio je glavu,
kao da ne moe da izdri kuepaziteljkin pogled. erlok nije mogao da veruje
svojim oima kad je video da njegov stric roni krupne suze.
Gospoa Eglantin koraala je du polica polako i odluno. Zaustavila se pred
erlokovim stricem. Bila je sitnija od njega, ali se on toliko pognuo, a ona drala
tako oholo, da se inilo da se nadnosi nad njim.
Patetina budalo!, brecnula se na poslodavca. Obuhvatila mu je bradu
prstima. Zgroeni erlok posmatrao je iz senke udubljenja na strievim
obrazima. Sedi ovde iz dana u dan i pie besmislice koje patetine i zaluene
budale poput tebe ponavljaju kao papagaji po itavoj zemlji, i misli - ti zbilja
misli - da radi neto vredno hvale. Tvoj posao nema nikakvog smisla. Unitiu
te samo da bih ti pokazala da svetu nije nimalo stalo do onoga to radi. Zna da
to mogu. S onim to znam, mogu da upropastim ovu porodicu.
Pa zato okleva?, pitao je erinford. Govorio je priguenim glasom zbog
njenih prstiju na licu.
Gospoa Eglantin otvorila je usta, ali nije pustila ni glasa. Okleva zato to
ne moe, nastavio je erinford Holms. Ako otkrije ono to zna, moja
porodica bie unitena, ali e ti izgubiti pristup ovoj kui. U kakvom bi se
poloaju tada nala? Pretrauje je due od godinu dana. Pregledala si je od
podruma do tavana, uzdu i popreko. Ne znam ta trai, ali mi je jasno koliki

znaaj pridaje tome. Takoe, znam da nee uiniti nita to bi moglo ugroziti
tvoju potragu.
Mislim da zna za im tragam, prezrivo je procedila kad ga je pustila. I
mislim da je to ovde, u biblioteci. Zbog toga sedi ovde, dan za danom, kao stara
koka koja bdi nad jajima koja se nikad nee izlei. Svuda sam traila i zna da to
mora biti ovde, u ovoj sobi.
Izlazi napolje, rekao je erinford, ili u te zaista isterati, i nek me bog
potedi posledica takvog ina. Oterau te da bih jednom zasvagda okonao ovu
nonu moru i da bih te spreio da pronae blago za kojim traga.
Gospoa Eglantin prola je kraj njega i krenula ka vratima. Kad je stigla do
kraja prolaza izmeu polica, okrenula se prema poslodavcu. Oi su joj gorele kao
usijano ugljevlje, na inae ledenom licu. Ne moe me se otarasiti bez
posledica, prosiktala je. I ja te se ne mogu reiti bez posledica. Pitanje je ko ih
se od nas dvoje vie plai. Krenula je prema vratima, ali se predomislila i
ponovo okrenula prema njemu. Zahtevam da se rei patetinog bratanca,
dodala je. Rei se tog derita. Oteraj ga iz kue.
Da li ga se plai?, pitao je erinford. Da li se brine da e otkriti tvoj
istinski poloaj u kui i neto preduzeti?
ta mi moe? On je obian deran. Jo gore od toga, on je obian Holms.
Posle toga okrenula se i otila. erlok je uo kako se vrata biblioteke otvaraju i
zatvaraju.
Ona te se plai, tiho e erinford. erlok nije odmah shvatio da mu se stric
obraa. Nekako je znao da je tu.
Ne shvatam, rekao je kad je istupio iz senke na svetlost.
Ne vidim kako bi shvatio. Stric je zavrteo glavom, kao da je naglo oteala.
Zaboravi sve to si ovde video i uo. Ne razmiljaj o tome. Pretvaraj se da nema
problema u kui i da je sve mirno i spokojno u oima bojim. To i ja radim.
Pretvaraj se da zmija koja je satana nikad nije ugmizala u na dom.
Ali strie...
erinford se namrtio i podigao ruku. Ne, rekao je krajnje odluno. Nema
rasprave. Vie nikada neemo razgovarati o tome. Uzdahnuo je. Hteo sam da
te pitam koliko si odmakao s razvrstavanjem propovedi. Previe sam umoran
da bih se time bavio. Odmoriu se neko vreme, u miru svog sanctum
sanctorum. Pogledao je prevrnute knjige na podu i one nemarno naslagane na
policama. Kasnije u malo raspremiti biblioteku. U normalnim prilikama
zamolio bih kuepaziteljku da se pobrine za to, ali u ovakvim okolnostima...
erlok je tiho izaao iz biblioteke. Dok je zatvarao vrata za sobom, uo je
kako stric mrmlja neto sebi u bradu.
Gospoa Eglantin bila je u hodniku. Iz senke je posmatrao kako razgovara sa
sluavkom.

Reci Kukovoj da u joj se uskoro pridruiti. Jelovnici za ovu nedelju sasvim

su neodgovarajui. Moraju se promeniti. Reci joj da neu biti zadovoljna dok u
potpunosti ne budu revidirani.
Sluavka se urno udaljila. Gospoa Eglantin nepomino je stajala u hodniku,
izgubljena u mislima. erlok je grozniavo razmiljao. Kuepaziteljka je
pretraivala kuu, tragajui za neim. Kako bi bilo da joj pretrai sobu dok je
zaokupljena potragom? Moda e nai neto to e mu pomoi da shvati za im
ona traga. Ne bi imala razloga da i dalje boravi u kui ako bi pronaao skriveni
predmet pre nje. Moda ga nee nai, ali bi mogao doznati kakvu mo gospoa
Eglantin ima nad stricem i strinom. Oduio bi im se za gostoprimstvo na
dostojan nain ako bi ih oslobodio te grozne ene.
Gospoa Eglantin zaputila se ka zadnjem delu kue, verovatno da bi se
sukobila s Kukovom. erlok je voleo kuvaricu. Ponudila bi mu pare hleba sa
demom ili jemeni kola s kremom kad god bi proao kroz kuhinju. Samo se
ona usuivala da se suprotstavi kuepaziteljki.
erlok je znao da je stric u biblioteci, da strina svakog popodneva ije u
salonu i da mu niko nee smetati. Sluavke su u ovo doba istile kamin u glavnoj
spavaoj sobi. Na spratu s odajama za sluinad i erlokovom sobom nee biti
nikoga.
Popeo se na sprat, ne videvi nikoga. Njegova spavaa soba bila je prva posle
odmorita. Pored nje nalazila se prazna soba u kojoj bi spavao batler, da je
porodica mogla da priuti njegove usluge. Iza ugla su bile sobe gospoe Eglantin
i prostorije namenjene slukinjama i momcima koji su radili u tali i vrtu, kao i
pomono stepenite. Njima se sluinad neprimetno kretala kroz kuu. Samo su
erlok i gospoa Eglantin smeli da koriste glavno stepenite.
Zaao je za ugao. U hodniku nije bilo nikoga. Vrata kuepaziteljkine sobe bila
su zatvorena, ali ne i zakljuana. Zakljuavanje bi bilo teak prekraj nepisanog
zakona koji je regulisao odnose izmeu posloavca i radnika. Stric i strina
morali su u svako doba imati neometani pristup sobama sluinadi. To pravo
protezalo se i na erloka, kao lana vlastelinske porodice. Srce mu je ipak divlje
lupalo u grudima kad je vlanim dlanom pritisnuo kvaku.
Polako ju je okrenuo i otvorio vrata. Uao je u sobu. Paljivo je zatvorio vrata
za sobom.
Prostorija je mirisala na lavandu i talk, kao i na neki tei, cvetni miris koji je
podseao na trule orhideje. Pohabani tepih pokrivao je gole podne daske.
Krevet je bio uredno nameten. Sva odea bila je u uskom ormanu ili u kredencu
s fiokama. U sobi nije bilo nikakvih ukrasa, izuzev etke za kosu na prozorskoj
dasci, bakroreznog pejzaa i Biblije na polici.
Prostorija je bila do te mere bezlina, da mu je bilo teko da poveruje kako
neko svakodnevno ivi i spava u njoj. Poznajui rezervisanost i neljudsku

nepominost gospoe Eglantin, erlok ju je zamiljao kako kasno nou, na kraju

radnog dana, ulazi u sobu i nepomino stoji do praskozorja i poetka novog
radnog dana. U samoi i tiini gasila je lanu ljudskost, da bi je ujutro prizvala
radi novog izlaska u svet.
Odbacio je zlokobnu pomisao. Nema posla s natprirodnim stvorenjem.
Gospoa Eglantin pripada ljudskom rodu, nita manje od njega - samo to je
mnogo odvratniji primerak svoje vrste.
erlok se leima oslonio na vrata. Gospoa Eglantin verovatno je ovako
stajala u njegovoj sobi, pre nego to ju je pretraila. Ta pomisao ga je razbesnela.
Ako je pretraila kuu, kao to je tvrdila, sigurno je njukala i po njegovoj sobi.
Prokleta da je! ta je traila i ta ju je inilo neranjivom?
Brzo je zapamtio poloaj svega to je video - etke za kosu, Biblije, ak i blagi
ugao pod kojim je visio bakrorez i razdaljinu izmeu prekrivaa i jastuka na
krevetu. Gospoa Eglantin imala je dobro oko za detalje i erlok je znao da bi
primetila da je neto dirano. Pobrinue se da posle pretrage sve vrati na svoje
mesto.
Poeo je od kredenca s fiokama. Brzo je prebirao po odei. Borio se s griom
savesti. Teio se milju da je i ona inila to isto u njegovoj sobi. Opipao je daske
ispod kredenca i njegovo podnoje kad u fiokama nije nita naao, za sluaj da je
neto gurnula ispod. Nita nije naao.
Okrenuo je lea kredencu. Nova ideja nagnala ga je da mu se vrati. Izvukao je
svaku fioku napolje. Ispipao je donji deo za sluaj da je ostavila papire ili
koverte. Ispitao je upljine oko njih. U njima nije naao nita izuzev praine,
paukovih mrea i stare ipkane maramice.
Pretraio je kredenac s fiokama. Jo jednom ga je pogledao, da bi se uverio
da je sve na svom mestu. Krenuo je prema ormanu. Ukoio se u pola koraka
zbog buke koja je doprla iz hodnika. Srce mu je potmulo lupalo. Da li je upravo
uo kripu podnih dasaka? Da li neko stoji napolju i oslukuje? Da li je gospoa
Eglantin zavrila sastanak s Kukovom i zbog neeg odluila da se vrati u sobu?
Ponovo je uo grebanje. Nije mogao da odredi iz kog pravca dopire. Osvrtao
se oko sebe, u potrazi za skrovitem. Da li da se zavue pod krevet? U orman?
Nainio je snebivljivi polukorak. Strahovao je da e pod kripnuti pod njegovom
teinom i da e se odati.
Pokrenuo se tek kad je po trei put uo buku. Laknulo mu je kad ju je
prepoznao. Slukinje su lopatom strugale pepeo iz odaka u prizemlju. Opustio
se i rairio prste stegnute u pesnicu.
Panja mu se usmerila ka kaminu. Priao mu je. Proao je rukama preko
hladnog ugljevlja, za sluaj da je neto tamo skriveno. Iskrivio je vrat da bi
pregledao odak. Nita nije video.
Vratio se pretraivanju prostorije. Pogledao je ispod kreveta. Tamo nije bilo

nieg izuzev praznog kofera. Orman je bio pun haljina. Dva eira bakarila su se
na polici. Sva odea bila je crna. erlok nije znao da li je re o uniformi
kuepaziteljki ili je gospoa Eglantin itavog ivota nosila crninu. Bila je
gospoa, to znai da je udata ili udovica. Zamiljao ju je pred crkvenim
oltarom u crnoj venanici. Stresao se od jeze i odbacio grotesknu misao.
Stao je nasred tepiha. Proverio je sva oigledna mesta za skrivanje. Soba je
bila dovoljno mala i uredna da je mogao da vidi svako potencijalno skrovite.
Nije zapazio nita neobino, nita to se ne bi oekivalo u kuepaziteljkinoj sobi.
Gde bi sakrio neto u svojoj sobi?
Zakoraio je s tepiha. Podigao ga je. Ispod njega nije bilo nieg izuzev
dasaka. Nije oekivao da e ieg drugog i biti. Gospoa Eglantin je pametna, ne
bi nita sakrila ispod jedinog tepiha u sobi. To bi bilo suvie oigledno i
jednostavno reenje. A opet, morao je da proveri i to mesto.
Pogled na podne daske nagnao ga je da ih isproba nogom. Tragao je za
labavim spojevima. Moda je podigla neku da bi neto sakrila. Ako je to uinila,
privrstila ih je tako da se to nije videlo. Nee moi da ih digne bez gvozdene
poluge, to bi ostavilo tragove.
Slika na zidu neprestano mu je privlaila panju. Nastojao je da ne misli na
nju, zato to je verovao da blagom iskrivljenou remeti mir njegovog uma
naklonjenog redu. Neno ju je odvojio od zida kad mu je palo na pamet da bi
neto moglo biti skriveno ispod nje. Okrenuo ju je da bi pregledao njenu
poleinu.
Tamo je bila samo cena ispisana obinom olovkom.
S uzdahom je vratio bakrorez nazad, pod istim uglom.
Ponovo se osvrnuo po sobi, s rukama na bokovima. Ako u njoj postoji tajna,
dobro je skrivena.
Ako je uopte u njoj.
Nadahnut iznenadnom idejom, priao je uskom prozoru. S njega se pruao
lep pogled na vrt iza kue. Nije nikog video, pa nije mogao biti vien. Prozor je
bio malice odkrinut. Gurnuo ga je i provirio napolje.
Neto je visilo na kanapu, vezanom za ekser, zakucan ispod prozorskog
okvira. Paketi se klatio nekih pola metra ispod prozora. Bio je dovoljno mali da
bude nevidljiv iz vrta, izuzev ako neko nije znao gde i ta da trai.
erlok ga je podigao i spustio na prozorski okvir. Kanap je bio potopljen u
katran da bi postao otporan na vlagu. Paketi je zamotan u krpu natopljenu
uljem. Ostavila je crvenkasti trag na prozorskoj dasci. erlok je procenio da je
krpa posuta prahom izmrvljene cigle, da bi se tee videla spolja. Neko se svojski
potrudio da neto sakrije.
Odvezao je kanap i posle kraeg oklevanja otvorio paketi. Drhtao je od
iekivanja.

Naao je presavijene papire. Pre nego to ih je paljivo otvorio, obrisao je

prste maramicom. Potrudio se da zapamti koji su papiri bili spolja, a koji unutra.
Nije eleo da gospoa Eglantin sazna da je pronaao njene skrivene papire i
preturao po njima. Neovlaeni ulaz u njenu sobu bio je dovoljno veliki prekraj.
Pred njim su bila dva velika lista papira. Na jednom su bili planovi kue
Holmsovih - sa svim sobama na svim spratovima. Veliki broj soba precrtan je
crvenim mastilom. Na veini su bile beleke i strelice koje su ukazivale na
pojedina mesta sa znakovima pitanja. Pored jednog izrazito debelog zida
izmeu trpezarije i sobe za prijem bila je napomena sledee sadrine: Istraiti
ga u potrazi za tajnim pregradama. Moe mu se pristupiti s obe strane.
Drugi papir bio je neto manji od prvog. Na njemu je bio niz rei i reenica
ispisanih istim rukopisom kao i beleke na arhitektonskom planu. Bile su u
pravougaonicima, povezanim linijama i strelicama. Sve to tvorilo je nekakvu
mreu. inilo se da je gospoa Eglantin - ako se o njoj radilo - uzalud pokuavala
da povee niz razliitih elemenata i otkrije obrasce. erlok je proitao neke
zabeleke i otkrio imena poznatih i nepoznatih lanova porodice, pored imena
mesta za koja je moda nekad uo i naizgled nasumice odabranih rei koje su
gospoi Eglantin neto znaile.
U sreditu papira su, kao pauk u centru mree, bile rei zlatni tanjiri, dvaput
zaokruene odlunom rukom.
Zlatni tanjiri? Da li za njima traga?
erlok je, oklevajui, ponovo presavio papire. Koristio je iste pregibe. eleo
je da ih due prouava, ali bi to bilo preterano rizino. Nije mogao da ih prepie
- sadrali su previe informacija i taj poduhvat predugo bi trajao. Znao je vie
nego ranije, ali nije bio siguran da li ga to ini ita mudrijim.
Zamotao je papire u krpu natopljenu uljem, svezao je kanapom i paljivo
spustio kroz prozor, poto se uverio da u vrtu nema nikoga.
Konano je zatvorio prozor. Nije zaboravio da ga ostavi odkrinutim.
Poslednji put obazreo se po sobi, da bi video da nije neto propustio i da bi
proverio da nije ostavio nekakve tragove. Odgovor na oba pitanja bio je
negativan.
Neko vreme oslukivao je na vratima da bi proverio da li je prolaz slobodan.
Izaao je iz kuepaziteljkine sobe i mugnuo niz hodnik. Za trenutak je
razmiljao o povratku u svoju sobu. Odustao je od tog nauma. U njoj nije mogao
da uradi nita, izuzev da se odmori i razmisli. Imao je pametnija posla. Krenuo
je u prizemlje.
Teka hrastova vrata koja vode na prilazni put i vrt muklo su se zatvorila kad
je uao u hodnik. Neko je izaao iz kue. erlok je kroz uski prozor video priliku
obuenu u crno koja je urno koraala ka koiji. To je bila gospoa Eglantin.
Obukla je kaput, to je znailo da verovatno ide u grad. Sigurno je zavrila

razgovor s Kukovom. erlok je zadrhtao kad je shvatio da se za dlaku izvukao.

Otkrila bi ga da je drala kaput u sobi, umesto u kuhinji.
Koija je zakloparala po prilaznom putu. Prola je kroz kapiju imanja i
krenula drumom. erlok je poao u kuhinju.
Gospodaru erloe!, pozdravila ga je Kukova kad je uao. Krupna ena
veselog, rumenog lica od vrele pei, i lica i ruku umazanih branom, danas je
izgledala bledo. Koa oko oiju nabrala joj se kao da s mukom suzbija suze.
Upravo sam stavila hleb u rernu. Vratite se za neko vreme pa ete dobiti toplu
kriku hleba s puterom!
Hvala vam, rekao je, ali ja sam traio gospou Eglantin.
Uinilo mu se da je kuvariino lice za pet sekundi ostarilo pet godina. Otila
je u grad, dabogda se ne vratila! Kvalitet povra koje pripremam navodno ne
odgovara njenim standardima. mrcnula je. Boli me to se ponaa kao da je
ona gospodarica doma, a ne gospoa Olms, i kao da je ovo neko drumsko
svratite, a ne gospodarska kua.
Sasvim sam siguran da joj je teko ugoditi, oprezno e erlok. Od Ejmijusa
Kroua nauio je da uoptene tvrdnje obino razvezuju jezik blagoglagoljivim
ljudima. Kukova je bila jedna od najblagoglagoljivijih osoba koje je poznavao.
Sasvim ste u pravu. Nikad nisam upoznala osobu skloniju traenju tuih
greaka, s jezikom otrim kao brija. Saraivala sam sa stotinama
kuepaziteljki. Ona je ubedljivo najutogljenija i najneprijatnija od svih.
Zato su je stric i strina zaposlili?, pitao je erlok. Pret-postavljam da je
raspolagala sjajnim preporukama s prethodnih radnih mesta.
Ako jeste, nikad nisam ula za njih.
Viam je svuda po kui, ree erlok. Rekao bih da ne radi nita izuzev to
posmatra i oslukuje zbivanja.
Svuda je ima, potvrdila je Kukova. ui po budacima kao vrana koja
vreba sonog crva. Boja joj se lagano vraala u obraze. Ponovo je mrcnula.
im je dola, izvrnula je kuhinju naopako. Izbacila je sav nametaj u vrt i
izribala zidove i ploice. Mora joj se priznati da je sve to sama uradila. Rekla je
da je videla kue s mievima i pacovima i da je tela da otera i poslednjeg iz ove.
Kako je samo drska i jeziava! Kao da bih pustila mia u svoju kuhinju!
Ona je neobina ena, sloio se erlok.
Ispekla sam malo kolaa, poverila mu se Kukova. Hoete li neki, da
izdrite do aja?
Voleo bih, rekao je s osmehom. Kad bolje razmislim, rado bih preskoio
aj i pojeo vae kolae.
Drago mi je to cenite moje kulinarsko umee, zadovoljno e Kukova.
Izgledala je neto veselije.
erlok je prodrao tri kolaa. Nije bio siguran koliko je napredovao, ali je

saznao da se gospoa Eglantin pomou ucene uvukla u kuu, u kojoj za neim

traga. Da li traga za zlatnim tanjirima, pomenutim u njenim zabelekama? To je
bilo mogue, ali ne preterano verovatno. Zato bi stric i strina posedovali zlatne
tanjire? ta bi s njima radili? Za godinu dana ivota u njihovom domu video je
samo porcelanske tanjire za svakodnevnu upotrebu i one kvalitetnije koji su
iznoeni nedeljom i pred goste. Ni na jednom od njih nije bilo zlata niti pozlate.
Pomisao da e ostatak dana provesti u kui bila je nepodnoljiva. Pritiskala
ga je kao teki, tesni kaput. Morao je da izae napolje. Nekoliko sekundi
pomiljao je da poseti Ejmijusa Kroua i Virdiniju. Nije poao na tu stranu zato
to je oseao da nije preduzeo sve to je mogao u pogledu gospoe Eglantin.
Pronai e je i uhodie je iz prikrajka, ako je u Farnamu, u kom, navodno, traga
za sveijim povrem od onog koje kupuje Kukova. Moda je povre samo dobar
izgovor za odlazak u grad.
Izaao je na prednja vrata i krenuo ka talama, u kojima je drao svog konja.
Mislio je o njemu kao o svom konju, iako ga je ukrao od zlog barona Mopertija
kad je prvi put stigao na imanje Holmsovih. Baron, na svu sreu, nije doao da
zatrai konja natrag. ivotinja je bila savreno zadovoljna to je s nekim ko
brine o njoj i ko je redovno jae. erlok ju je u ali nazvao Filadelfija. Konju to
nije smetalo.
Osedlao je Filadelfiju, onako kako ga je nauio konjuar porodice Holmsovih.
Izjahao je s imanja i krenuo ka Farnamu. U poslednjih nekoliko meseci, posle
povratka iz Rusije, izvetio se u sedlu.
Konj je mirno kaskao pored visokih stabala ume Alis Holt. erlok je
razmiljao o putovanju u daleku Rusiju i o misterioznoj Paradolskoj alijansi meunarodnoj bandi koja je imala udela u kolosalnim planovima barona
Mopertija. Nestali su sa scene od propasti njihovih planova da diskredituju
erlokovog brata Majkrofta i ubiju zapovednika ruske tajne slube. Znao je da su
opasni zaverenici i dalje tu negde. S vremena na vreme pitao bi Majkrofta da li je
uo ita o njima. Brat je tvrdio da nije nimalo upueniji u njihove planove od
erloka. Bio je siguran da negde u svetu kuju nove zloine.
erlok je ubrzo stigao do oboda grada. Slamom pokrivene seoske kuice
ustupile su mesto zgradama od cigala. Nije eleo da ujae u centar grada, da ga
gospoa Eglantin ne bi opazila. Ostavio je konja u ranije korienoj tali na
periferiji. Platio je konjuaru da se pobrine za Filadelfiju i nastavio put peice.
Ako je gospoa Eglantin govorila istinu o povru, bie na pijaci. Pourio je na
tu stranu. Kretao se u senci dvospratne zgrade oiviene kolonadom. Pijaca je
bila puna tezgi na kojima se prodavala svakovrsna hrana, od voa do sveeg
pasulja i od usoljenog mesa do koljki.
Nigde nije bilo gospoe Eglantin. Ugledao je Metija pored tezge s povrem.
ekao je da se neto zakotrlja u njegovom pravcu.

Meti mu je mahnuo kad ga je ugledao. erloku nije promaklo kako njegov

prijatelj gladno posmatra tezge. Priao mu je posle kratkog oklevanja.
Vreba ruak?, pitao ga je erlok.
Davno sam prestao da delim jela u obroke, priznao je Meti. Jedem kad i ta
stignem.
Vrlo mudro od tebe. Da li si video gospou Eglantin?
Kuepaziteljku? Slegnuo je ramenima. Klonim je se. Od nje se ne nadam
nikakvom dobru.
Jasno mi je da je ne mirie, ali da li si je video?
Meti je pokazao ka tezgi na kojoj se prodavala svea pastrmka, naslagana na
staklu. Pre nekoliko minuta bila je tamo. Zamerila im je da im je riba
premalena.
Da li si video kuda je otila?
Slegnuo je ramenima. Nije me zanimalo gde ide, dokle god se udaljavala od
mene. Zato? ta se deava?
erlok je razmiljao da li da mu kae za sukob izmeu kuepaziteljke i strica.
Odluio je da ga preuti. To je privatna, porodina stvar - bar za sada. Moram
da znam gde je, rekao je. Mislim da neto smera.
Lako e je nai, ree Meti. Oblai se kao da je svaki dan nedelja i kao da
svake nedelje ide na neiju sahranu...
Prolazili su pored brojnih prodavaca, muterija i prolaznika. erlok je hvatao
odlomke razgovora iz svih pravaca:
... reko sam da u otii ako se vrate bez toga...
... dao si mi re da je posao zakljuen, Bile...
... ako te jo jedared vidim s tim momkom, curo, tako u te opauiti da e ti
se glava vrteti nedelju dana...
Jedan glas naroito mu je privukao panju zbog amerikog naglaska.
Prepoznao je taj naglasak zbog razgovora s Ejmijusom Krouom i vremena
provedenog u Njujorku. Okrenuo je glavu. Ponadao se da e videti Kroua.
Ugledao je mlaeg oveka otrih, uglastih crta. Svezao je kosu u uski konjski rep.
erloku se uinilo da ovek nema desno uvo. Video je samo veliki, tamni oiljak.
Nosio je pranjavo i izguvano odelo. Razgovarao je s mukarcem kratke plave
kose i lica pokrivenog gadnim oiljcima, uspomenama na male boginje.
Odrae nas ive i napravie eire od naih koa, zborio je onaj bez uva.
Moramo da pronaemo Kroua i njegovu ki. Oni su nam poslednja ansa!
Pa, znamo ta e nam se dogoditi ako ih ne naemo. Sea li se Abnera?
Jata. Crnokosi se stresao zbog neprijatne pomisli. Posle onog to mu je
gazda uinio, samo zuri u zid, kao da mu nita nije ostalo u glavi, izuzev onog to
mu pomae da die i jede...
Mimoili su se s deacima. I ono malo to je erlok uo bilo je dovoljno da se

silno zabrine. Odluio je da to pre poseti gospodina Kroua. Morao je da zna da

su mu neki ljudi za petama.
Stigao je na kraj pijace, obuzet zlokobnim mislima.
ekaj me ovde, rekao je Meti. Potrao je ka dvospratnoj zgadi s
kolonadama, na ivici pijace. Nestao je u njenim senkama. erlok je hteo da se
okrene i potrai u guvi enu obuenu u crno, kad se Meti pojavio na krovu
zgrade. Mahao mu je u trku. erlok mu je odmahnuo, zapanjen brzinom kojom se
Meti kretao po krovu. goljavi deak s bare je otrim okom osmatrao arenu
gomilu. Ubrzo je pokazao na neto.
Gospoa Eglantin? erlok je usnama oblikovao pitanje. Raunao je da e Meti
proitati njegove rei s usana.
Pita s mesom!, odvratio je Meti. erlok nije znao da li njegov prijatelj
proizvodi zvuk, ali je znao ta govori po micanju usta. Meti se iscerio. Samo se
alim! oblikovao je rei. Eno je!
erlok je podignutim palevima pozdravio njegovo otkrie. Metijeva glava
nestala je iza ograde.
erlok je zaronio meu trgovce i muterije. Kretao se u pravcu koji mu je
Meti pokazao. Posmatrao je glave ljudi ispred sebe. Traio je prepoznatljivu
frizuru gospoe Eglantin. Za nekoliko sekundi video je sve mogue frizure i boje
kose: crnu, crvenu, plavu, sivu, sedu. Video je elave, kratko oiane, kovrdave,
one s repiima i gologlave, s kapicama, alovima i maramama, eiriima i
polucilindrima... sve izuzev ene sa crnom kosom zaeljanom unazad, koja kao
da je naslikana na lobanji. Konano ju je uoio u guvi. Stajala je na ivici pijace,
okrenuta leima. Razgovarala je s niskim ovekom duge kose namazane uljem, s
razdeljkom po sredini. Imao je bubuljiavu kou i sjajni kaput, prljav i mastan na
ramenima, laktovima i manetnama. Nije bio odgovarajui sagovornik za
kuepaziteljku iz pristojnog vlastelinskog doma.
erlok im se pribliio. Nije gledao u njih, da ne bi osetili da ih neko uhodi.
Kad im se dovoljno pribliio, uo je kako mukarac govori: Vreme prolazi,
draga moja, a ti nita nisi nala. Da li si sigurna da su u kui?
Nigde drugde ne mogu biti, ree gospoa Eglantin svojim hladnim,
odlunim glasom. Ne mora da me podsea koliko dugo radim na tom mestu.
Mogu li ita da uinim da ubrzam posao?, zanimao se mukarac.
Mogao bi da se otarasi onog derita, erloka!, planula je. Neprestano se
unja okolo. Previe je pametan za sopstveno dobro.
Hoe li da nestane privremeno ili zauvek?
Tako zauvek, prosiktala je, da hou da ga isecka i razbaca po tako
irokom prostranstvu da ga nikad ne sakupe.

TREE POGLAVLJE
erlok je zinuo od uda. Znao je da ga gospoa Eglantin ne podnosi i da se
njena netrpeljivost granii s mrnjom, ali nije mogao da veruje da je spremna da
nekom naredi da ga ubije. ta li joj je uinio, izuzev to je dovodio u pitanje njen
poloaj i osporavao autoritet u kui?
ovek s namazanom kosom je progovorio. erlok se upinjao da ga uje.
Razmisliu o tome, rekao je. Uiniu to, ali je problem to oekujem lep
prihod zbog saznanja koje imam o uglednoj porodici Holmsovih. Mnogo znam,
ali se uzdravam od upotrebe tog znanja. Koristim taj uticaj, ne da bih svake
nedelje iznudio pristojnu sumu zarad uvanja njihove tajne, ve da bi ti radila
kod njih kao kuepaziteljka. Zacerekao se. Budimo razboriti, ko bi zaposlio
veticu kisela lica poput tebe, da nije morao? Gubim novac na ovom poslu, dok ti
fino zarauje.
Gospoa Eglantin htela je da progovori. Mukarac ju je uutkao podignutom
rukom.
Znam ta e rei - da e nai blago u kui i da e ga podeliti sa mnom, to
e nas uiniti bogatim. Problem je u tome to je to blago hipotetino, to e rei
da ga nisam video i da nisam siguran da postoji. S druge strane, novac koji bi
porodica Holmsovih mogla da mi daje za uvanje njihove tajne stvaran je i
dostupan. Predstavlja sigurnu paru ili, u mom sluaju, pivo u stomaku. Posle
svega, ne mogu da se ne zapitam da li je bolje da se zadovoljim manjom sumom
u depu ili hipotetinim bogatstvom u kui Holmsovih.
Gospoa Eglantin se naroguila. Dogovorili smo se, gospodine Harknese.
Niko vam nee verovati ako prekrite dogovor.
Ja sam ucenjiva, pribrano je odvratio masnokosi. Ljudi od mene mogu
oekivati samo jedno - da u otkriti njihove tajne ako odbiju da mi plate.
Uzdahnuo je. Godinama smo uzorno saraivali, draga moja. Prenosila si mi
porodine tajne koje si saznavala na poslu, to mi je omoguavalo da zaradim
koju paru, ali sve je polo po zlu otkad si naula priu o tobonjem bogatstvu
Holmsovih. ta nas spreava da se vratimo uobiajenom poslu?
Kao prvo, ledeno e gospoa Eglantin, ja nisam tvoja dragana i nikad to
neu biti. Kao drugo, sitne ucene zbog beznaajnih kraa i jo beznaajnijih
romansi jedva su pokrivale tvoje gubitke u kladionici. Ja sam ti poslednja prilika

da neto postigne u ivotu.

Harknes je uzdahnuo. Ima zbilja otar i ubedljiv jezik, Beti. Dobro - jo
mesec dana igrau tvoju igru. Ali samo jo mesec dana, da li mi se razumela?
Posle toga okomiu se na porodicu Holmsovih. Iznudiu im i poslednji peni.
Za tebe sam gospoa Eglantin. Da se nisi usudio da me oslovljava
imenom. Blago se nagnula, da bi ga uhvatila za ruku. Blizu sam, Doe - znam
da jesam. Potrebno mi je jo malo vremena. Nastavila je posle krae pauze.
Hou da mi skloni tog nezgodnog klinca s puta. Moe li da obavi taj posao?
Neko od mojih momaka pozabavie se tim poslom, obeao je. Ima li
vremena za jelo?
Odmahnula je glavom. Prokleta porodica oekuje veeru. Kunem se, Doe,
da mi ponekad pada na pamet da ih potrujem i da gledam kako se koprcaju u
agoniji na trpezarijskom tepihu. Rado bih to uinila, ali jo ne mogu. Moram da
pourim.
uemo se. Nasmejao se. Javi mi ako nae te zlatne tanjire o kojima
govori.
Hou. Okrenula se i pola, kad se neeg setila. Uh, zamalo da zaboravim.
Vidi ta sam nala u sobi jedne slukinje. Izvadila je pismo iz nabora krinoline.
Napisao ga je momak koji tvrdi da je voli.
Takve triarije me ne zanimaju, ree Harknes.
Zanimale bi te kad bi znao da ih je napisao najstariji sin gradonaelnika
Farnama.
Harknes je sa zanimanjem nakrenuo glavu. Kae da se gradonaelnikov sin
via s nekom radodajnom slukinjom iz kue Holmsovih? Ta informacija e
vredeti. Gradonaelnik veoma vodi rauna o svom ugledu. Svima pria kako e
se njegov sin oeniti plemkinjom. Uinie sve da ova afera ne doe do javnosti."
Na-mrtio se. Da li je momi napisao pismo? Da li ga je potpisao?
S izjavama ljubavi i poljupcima.
Harknes se iscerio. Ljudi nikad nee nauiti, zar ne? Ja nikad nita ne
zapisujem, za svaki sluaj. Uzeo je pismo od gospoe Eglantin. Hvala ti na
ovom pismu. Hoe li da te odmah isplatim ili da dodam sumu na tvoj raun?
Isplatie me kasnije. Pazi da ne zaboravi.
Neu zaboraviti. Pamenje me nikad ne vara.
Rastali su se. Gospoa Eglantin krenula je u jednom, a Do Harknes u
drugom pravcu. erloku se pri kraju razgovora uinilo da e mukarac pokuati
da je poljubi u obraz. Moda je to hteo, ali nita nije uinio.
erlok se dvoumio. Da li da prati gospou Eglantin ili Doa Harknesa?
Moda bi bilo najbolje da pronae Metija i provede ostatak dana u Farnamu s
njim. Nije mogao da sedi skrtenih ruku. Upravo je uo da mu je ivot u
opasnosti. I ne samo on ve i budunost njegove porodice. Morae da sazna ta

se dogaa i da se suprotstavi tome. Ako bude mogao, naravno.

Posle nekoliko sekundi odluio je da krene za masnokosim mukarcem.
Gospoa Eglantin vraala se na imanje. Znao ie gde e biti i ta e tamo raditi.
Harknes je bio nepoznanica u ovoj jednaini. erlok je hteo da to vie dozna o
njemu. Iz njegovog pravca stii e mnogo neposrednih pretnji.
Harknes je posedovao inkriminiui materijal o jednoj od slukinja s imanja
Holmsovih. erlok se pitao o kojoj je devojci re. Nije znao imena slukinja.
Retko je razgovarao s njima. Izgledale su prijatno i radile umeno. U emu je
problem ako je jedna od njih pronala sreu s pripadnikom vieg drutvenog
stalea? Nije mu bilo jasno zato bi bilo ko od dvoje mladih bio kanjen zbog
toga, da i ne govorimo o deakovom ocu.
Po ko zna koji put palo mu je na pamet da je britanski sistem podele drutva
na radniku, srednju i viu klasu ne samo besmislen i prevazien ve i tetan po
itavu zemlju.
Poao je kroz gomilu za prijateljem gospoe Eglantin. Osvrtao se da proveri
da se kuepaziteljka nije zbog neeg vratila na pijacu.
Nastojao je da se ne pribliava Harknesu, za sluaj da ovaj pogleda preko
ramena. Verovatno nije znao kako erlok izgleda, ali je odavao utisak oveka
koji je stalno na oprezu. Dok su se kretali kroz guvu, erlok nije mogao da ne
zapazi kako su se neki graani - obino oni bolje odeveni - sklanjali Harknesu s
puta i okretali glavu od njega, izbegavajui da ga pogledaju. Mnogo ljudi ga je
poznavalo, i to ne po dobru. erlok se setio nekih starijih deaka u koli Dipden
koji su maltretirali mlae. etali su kolskim hodnicima na isti nain. Klinci su
im se sklanjali s puta, kao sitne ribe pred krupnima.
Okrenuo se kad je osetio neije prisustvo. Nije znao koga e ugledati. Moda
se gospoa Eglantin vratila na pijacu. Ali ne - to je bio Meti. S osmehom je
grickao glavicu karfiola.
ta ima?, rekao je s punim ustima.
Sledimo nekog.
Koga? Gospou Eglantin?
erlok je odmahnuo glavom. Ne. Nekog tipa s kim se sastala. Mislim da se
zove Harknes. Do Harknes.
Meti se namah ukoio. Zabrinuto je pogledao druga. Sledimo Doa
Harknesa? Niskog tipa koji kao da pere kosu uljem za lampe?
Odgovara opisu.
Meti je zavrteo glavom. Najbolje je ne petljati se s njim. Svata sam uo o
njemu. Radnici na kanalu apatom izgovaraju njegovo ime. Uzima procenat od
veine lopova koji operiu u gradu. Svake nedelje ustupaju mu pet odsto zarade.
Ako mu ne plate, uzima pet odsto njihovih tela, noem. See prste na rukama i
nogama, ui, noseve... sve dok ne stigne do pet odsto telesne teine. Nikad ne

odstupa od tog pravila. Zadrhtao je. Porazgovarao sam s njim, neposredno po

dolasku u Farnam. Stegao me je za rame na pijaci. Tiho mi je rekao: Primetio
sam da tu i tamo mazne neto hrane, momiu. To je u redu - niko ne moe rei
da Do Harknes otima hranu klincima iz usta. Rei u ti ovo kao prijatelj: ako
ikad uznapreduje i pone da uzima novac umesto voa i pita, meni pripada
procenat. Raspitaj se. Ako ne dobijem ono to mi sleduje - zasekao je vazduh
prstima - pa, na ovaj ili onaj nain, dobijem svoj deo, ako shvata ta hou da
kaem. On nije dobar ovek, erloe. Na zamiljenoj skali zla zauzima mesto
negde pri vrhu.
erlok je zamiljeno klimnuo glavom. Probijali su se kroz gomilu. Razumem.
Stekao sam utisak da nema skrupula, ali zna neto o mojoj porodici. Poseduje
neku informaciju kojom preti stricu i strini.
uo sam da se bavi ucenama. Sakuplja sitne tajne i nagoni ljude da mu
svake nedelje plaaju za utanje, u skladu s prihodima.
Meti je odmahnuo glavom. Nekoliko penija ovamo, nekoliko ilinga onamo i
neka funta svake nedelje. Mlati taj lepe pare, bez grbaenja."
Unovava tuu nesreu, smrknuto e erlok. Ta misao ga je razljutila. ivi
kao parazit na blinjima. Neko mora da preduzme neto. Zato to ne bismo bili
mi?
Ljudi koje ucenjuje previe strahuju da e njihove tajne izai na videlo da bi
se obratili policiji. Osim toga, verovatno ucenjuje pola policajaca u Farnamu.
Nee ni prstom mrdnuti protiv njega.
U tom sluaju, moraemo da uzmemo pravdu u svoje ruke, ree erlok.
Iznenadio je samog sebe ovim reima.
Meti je hteo da kae neto, ali je Do Harknes skrenuo za ugao i napustio
pijacu, s ukradenim pismom u rukama. erlok je pokazao Metiju da uti.
Probijali su se kroz gomilu ka uglu. erlok se priljubio uza zid od cigala. Paljivo
je provirio iza oka. Oekivao je da e se nai licem u lice s ucenjivaem, ali on
je hitao du puste ulice. Saekao je da stigne do drugog kraja ulice. Da su poli za
njim dok je bio na sredini ulice, sigurno bi ih video da se okrenuo, zato to na
njoj nije bilo ni ive due.
Harknes je skrenuo levo. erlok je povukao Metija im je ucenjiva nestao s
vidika. Potrali su za njim.
Za nekoliko sekundi stigli su do kraja ulice. Tu su sve ponovili. Meti je ekao
iza erloka, koji je provirio iza ugla. erlok je na osnovu Harknesovog
bezbrinog koraka prosudio da je zloinac veoma samouveren.
Otri miris zagolicao mu je nozdrve. Podseao je na meavinu hemikalija za
ienje i neeg odvratnijeg, vonja otpadnih voda. Oi su mu zasuzile. Nepoznati
zadah ih je draio.
Harknes je stigao na kraj ulice, ali nije skrenuo, ve je zastao pred vratima.

Otkljuao ih je. Sumnjiavo je pogledao desno, pa levo. Jo je stiskao ukradeno

pismo u ruci. erlok se povukao da ne bi bio vien. Pokuao je da ugui kijanje
koje je pretilo da svakog asa eksplodira iz njegovog nosa. Harknesa nije bilo
kad se usudio da proviri iza ugla.
ta je iza tih vrata?, pitao je Metija.
Meti je provirio iza ugla. Omirisao je vazduh. tavionica koe, rekao je.
Dovoze kravlje koe sa seoskih imanja i iz klanica. tave ih.
tave ih?, pitao je erlok. uo je za proces tavljenja koe, ali nije znao
mnogo o njemu.
Dobro si uo. Meti ga je prezrivo pogledao. Retko naputa imanje.
tavljenje je proces obrade koe kome se pribegava da bi postala tvra,
dugotrajnija i otporna na truljenje.
I kako izgleda taj proces?
Prvo otrim noevima sastruu najvei deo mesa s koe. Zatim je peru
hemikalijama.
erlok je omirisao vazduh. Osetio je izvesnu koliinu amonijaka u nosu i
grlu. Namirisao sam hemikalije.
Meti se namrtio. Taj vonj osea se u itavom gradu. Hemikalije kojima
tave kou dobijaju se od groznih sirovina.
erlok se namrtio. Kako to misli?
Pa, kako da ti objasnim - neki tip mi je rekao da se hemikalija zove urea.
erlok je razmiljao. Urea. Izraz je zvuao bezazleno. Kao... uh. Da. Zvuao je
kao urin. Smrknuto je pogledao Metija. Hoe da kae da tave kou
urinom?
Meti je klimnuo. Da, njim i drugim stvarima, o kojima je bolje da nita ne
zna. Posluaj moj savet: zatvori nos kad prolazi pored tog mesta. Odmahnuo
je glavom. uo sam priu o jednom tipu koji je tamo radio. Pokuao je da dugim
tapom promea koe u velikom rezervoaru, ali je izgubio ravnoteu i upao u
njega.
erlok je razrogaio oi. Upao je u to?
Upravo tako.
I ta se desilo?
Udavio se.
Udavio se u...
Da. Stresao se. Kad umrem, hou da se mirno rastavim s duom, u snu. Ne
bih eleo da se utopim u bazenu...
Moramo da uemo unutra, odluno e erlok.
ta ?
Rekao sam da moramo da uemo.
Da li si poludeo ?

Do Harknes je uao.
Da. Znam. U tome i jeste stvar. To mesto ne samo to smrdi gore od
poljskog klozeta iz kog si me prole godine spasao na amerikoj eleznikoj
stanici - koji je, kad smo ve kod toga, smrdeo kao da je neko otegao papke u
njemu - ve je tamo i najopasniji ovek u krugu od nekoliko stotina kilometara.
erloe, ponekad se zapitam da li ima sve daske u glavi.
erlok je uzdahnuo. Zna, voleo bih da to nije neophodno, ali on poseduje
neke podatke o mojoj porodici. Ucenjuje mog strica i strinu, valjane ljude koji ni
mrava ne bi zgazili. Brinu se o meni, hrane me i oblae due od godinu dana.
Njihov sam dunik. Pogledao je niz ulicu, s mranim izrazom. Upravo sam
shvatio da ne volim ucenjivae.
U redu. Meti se osvrnuo oko sebe. Prolaenje kroz ta vrata bilo bi
gubljenje vremena. Harknes ih je verovatno zakljuao za sobom. ak i ako nije,
ne znamo ta nas eka iza njih. Mogli bismo se nai u prostoriji punoj ljudi.
Video sam razbijeni prozor iza ugla. Mogli bismo da uemo tim putem.
Otkud zna za razbijeni prozor iza ugla?
Meti ga je uvreeno pogledao. Znam gde su svi razbijeni prozori u gradu za sluaj da mi zatrebaju. Ne bi verovao ta ljudi ostavljaju na kuhinjskim
stolovima. Odluio sam da ovaj ne koristim, im sam saznao ta je unutra i ko je
vlasnik tavionice.
erlok se namrtio. Pitam se zato ga Harknes ne popravi.
Meti je slegnuo ramenima. Moda zato to zna da niko pri zdravoj pameti
ne bi smeo da provali u njegovu tavionicu. A moda da bi propustio neto
sveeg vazduha na to mesto. Bog sveti zna da mu je on neophodan.
erlok je klimnuo glavom i poao iza ugla. Proli su pored vrata kroz koja je
Harknes uao u zgradu. Nije skretao pogled ka njima, za sluaj da su odkrinuta i
da zlikovac gleda na ulicu u potrazi za progoniocima. Samouverenost koju je
pokazao pri naputanju pijace svedoila je da ne strahuje od uhoda, ali erlok
nije hteo da rizikuje. ovek je moda opasniji nego to izgleda.
Najeio se dok je prolazio pored vrata. Oekivao je da e se svakog asa
otvoriti. Ispustio je blagi uzdah kad ih je ostavio za sobom i stigao do oka.
Meti ga je pratio u stopu. Zajedno su skrenuli u pusto, kaldrmisano sokae.
Zid tavionice omeivao je sokae s jedne strane. erlok je video prozor o
kom je Meti govorio. Bio je na dva i po metra od tla. Paukova mrea prekrivala je
stakla. Donje okno s desne strane je nedostajalo.
erlok je mislio da e mu pozliti od smrada koji je dopirao kroz prozor.
Stegnuo je stomane miie i nekoliko puta udahnuo. Nee dopustiti telu da ga
izda u ovakvom trenutku. Ima mnogo posla.
Pogledao je na prozor. Bio je previsok da bi se popeo do njega. Malter bi mu
se iskrunio pod nogama ako bi pokuao takvo neto. Morae da smisli neki

drugi nain.
Popni se na moja ramena, rekao je Metiju. Otvorie prozor i ui. Zatim e
me podii.
Nee moi, odluno e Meti. Posluaj strunjaka za uvlaenje u zgrade.
Mogu da se popenjem do prozora bez problema, ali nemam snage da te
podignem do njega. Namrtio se. To emo morati da obavimo obrnutim
redosledom. Ja u se sagnuti. Ti e mi se popeti na lea. Otvorie prozor, pa
e ti mene izvui do njega.
erlok je osmatrao visoki prozor i Metijevu sitnu priliku. Klimnuo je,
oklevajui. Ima pravo, rekao je, ali ne elim da te povredim.
Meti je slegnuo ramenima. Svata se deava, mirno je progovorio. Ali
modrice i ogrebotine zarastaju. Iskreno, biu srean kao Lari ako tvoja izma na
mom licu bude najgore to e mi se danas desiti.
Ko je Lari?, pitao je erlok.
Meti ga je zbunjeno posmatrao. Tako se kae, rekao je. Ljudi to stalno
govore.
Prvi put ujem taj izraz.
Rekao sam ti da bi trebalo vie da izlazi. Retko se drui s obinim
svetom. Osmehnuo se. Pouri - gubimo dragoceno vreme. Nagnuo se i
naslonio ruke na butine. Penji se. Nisi mnogo porastao otkad smo se upoznali,
ali si nabacio miie, a oni su teki.
erlok se oslonio desnim kolenom o Metijeva lea. Podigao je levu nogu i
stao na svog prijatelja. Ovaj je zastenjao, ali nije poputao. erlok je brzo pruio
ruku kroz rupu na prozoru i napipao bravu. Okrenuo ju je i gurnuo prozor
unazad. Skoio je na prozorski okvir. Meti se migoljio ispod njegovih nogu.
erlok se oslonio stomakom o prozorski okvir i uvukao unutra. Drvo ga je greblo
po koi. Uhvatio se za dovratak pre nego to je pao. Opkoraio ga je i pogledao
unutra.
Video je malu prostoriju punu kutija. Opazio je drveni oluk, slian dejim
klizaljkama, oslonjen na zid. Pod je bio metar i po od prozora - oigledno vii od
tla. To mu je olakalo posao. Spustio se na podne daske, okrenuo i nagnuo kroz
prozor. Meti ga je ekao. Pruio mu je ruku kad ga je video. erlok ga je dohvatio
i podigao. Bio je iznenaujue teak. erlokovi miii su negodovali. Uspeo je da
ga prebaci kroz prozor, a da se ne ozledi.
Proli su izmeu kutija i stigli do zatvorenih vrata. erlok ih je oprezno
odkrinuo.
Kroz prorez je video veliku odaju u sreditu zgrade, opasanu uskom
platformom. Nekoliko vrata izlazilo je na nju. Otvor na desnoj strani verovatno
je vodio do ulaznih vrata, ali je veina bila na nivou tla. etiri ogromne bave
dominirale su sreditem prostorije. Svaka je bila puna tenosti. U dvema je bila

bezbojna i grudvasta, kao sapun, s mehuriima koji su lagano izbijali na

povrini. U drugim dvema bila je bistrija, slinija vodi.
Iz bavi se dizao tako snaan smrad da se erlok mogao zakleti da vazduh
iznad njih treperi.
Posle ovog neu jesti nedelju dana, apatom se poalio Meti.
Dii kroz nos, predloio je erlok.
Diem. Najradije bih disao kroz ui .
Nisu videli Doa Harknesa, ali su dvojica ljudi radila u tavionici. Ili su od
bave do bave i meali njihovu sadrinu motkama duine njihovih tela. Zadah
bi se pogorao kad god bi promeali tenost u nekoj od njih.
Znam ove tipove, rekao je Meti. Muvaju se po gradu i naplauju danak za
Harknesa. S njima se ne valja kaiti.
erlok je motrio zatvorena vrata. Harknes je iza nekih od njih. ekao je da
sazna iza kojih.
U tom trenutku, otvorila su se vrata na drugom kraju prostorije. Pojavio se
Harknes, bez pisma u rukama.
Meajte, momci, povikao je ljudima pokraj bavi. Poslednja tura nije
valjala. Ne plaam vas da sedite skrtenih ruku.
Nema to veze s naim meanjem ili nemeanjem, gazda, odvratio je jedan
od njih. Stvar je u kvalitetu koa. Kupujete koe krava starijih od moje babe.
Loe su i naborane. Ako hoete bolje koe, moraete da nabavljate kvalitetniji
materijal."
Umukni!, povikao je Harknes. Ako misli da moe bolje, otvori svoju
tavionicu! Dotad e raditi s onim to ti ja dam!
Radnici su slegnuli ramenima i izmenjali poglede. Nastavili su da meaju
tenost u bavama. Harknes ih je oinuo gnevnim pogledom pre nego to se
urno zaputio platformom do stepenica koje su vodile do sredita prostorije.
Priao je bavi i pogledao unutra. Morao je da se podigne na prste. Izgleda da
mu zadah nije smetao.
Ovde nema dovoljno koa, povikao je. Ubacite jo koju.
Dvojica ljudi zamakli su iza bave, u deo prostorije nedostupan erlokovom
oku. Gazda je krenuo za njima. Vei deo prostorije ostao je prazan.
erlok je odluio da iskoristi priliku. Hitro i tiho potrao je po platformi, ka
vratima na kojima se Harknes malopre pojavio. Meti ga je sledio u stopu.
Stigao je do njih. Brzo ih je otvorio i mugnuo unutra. Zatvorio ih je za
sobom pre nego to je trojka stigla da se pojavi iza bavi. Jedan deo njegovog
uma, zaduen za oseanja, brinuo se kako e izai, ali je preostali, logini deo
poruivao da ima lepe anse da e ljudi ponovo otii ako su to jednom uinili.
Saekae novu priliku. Sad je najvanije da pretrai sobu i otkrije njene tajne.
Osvrnuo se oko sebe. Na jednom zidu bile su dugake motke, kao aklje, s

kukama na kraju. Verovatno su sluile za izvlaenje koa iz bavi. Na drugim

zidovima bile su police. Na svakoj se nalazilo nekoliko kartonskih kutija
obeleenih slovima: A, R, C i tako dalje. erlok je priao prvoj kutiji. Skinuo ju je s
police i podigao poklopac.
Kutija je bila puna papira: iseaka iz novina, pisama, zvaninih dokumenata i
dagerotipija. Pregledao je nekoliko njih metodom sluajnog izbora. Novinski
iseci bili su neobina meavina izvetaja o kriminalnim delima - provalama,
obraunima hladnim orujem i tako dalje - i vesti drutvene prirode obavetenja o roenjima, brakovima i smrtnim sluajevima. Slino se moglo
rei i za zvanina dokumenta. Tu je bilo sudskih izvetaja i izjava svedoka
pomeanih s krtenicama i umrlicama. Nekoliko isprava bilo je istrgnuto iz
crkvenih knjiga. Meu pismima je bilo rukom pisanih izjava ljubavi i mrnje,
otkucanih poslovnih ponuda i nekoliko poziva na dvoboje. Neke fotografije bile
su jednostavni, bezazleni portreti, obino s imenom osobe na poleini, dok su
neke bile takve sadrine da ih je erlok posramljeno odloio. Kutije su sadrale
iscrpne preseke ljudskih ivota.
Razmiljao je. Podaci u kutijama - s izuzetkom nekih fotografija - bili su
veinom savreno bezazlene prirode. Predstavljali su neto mnogo ozbiljnije tek
u irem, drutvenom kontekstu. Pismo sluavki na imanju Holmsovih napisano
rukom njenog momka - koje je verovatno sad bilo u nekoj od kutija - bilo je
nevina izjava ljubavi, dokle god ne znate da ga je napisao gradonaelnikov sin,
ovek znatno vieg drutvenog poloaja od sluavke. Isto se moglo rei i za sve
druge podatke. Roenje po sebi nije problematino - ali moe biti ako je majka
neudata. To bi dovelo do velikog skandala. Venanje je, takoe, bezazlen dogaaj
- izuzev ako mladoenja nije u braku sa suprugom koja je jo iva. Takva isprava
predstavljala bi dokaz bigamije. ak i smrt - pogotovo smrt - moe biti sumnjiva,
ako postoje roaci koji e naslediti pokojnikov imetak. To bi moglo ukazivati na
ubistvo.
erlok se smrknuto osvrtao oko sebe. Sadraj ovih kutija je brzo posle
obznanjivanja mogao da uniti brojne ivote. Unitava ih i ovako skriven, samo
mnogo sporije. Do Harknes iznudie i poslednju paru od svojih rtava. Pustie
ih s udice tek kad se nau na ulici, bez igde iega.
Upravio je pogled na kutiju s oznakom H. Negde u njoj nalazi se tajna koju je
gospoa Eglantin otkrila o porodici Holmsovih. Mogao bi da je otvori i da sazna
isto to i kuepaziteljka - tajnu tako monu da je naterala strica i strinu da dre
tu guju blizu svog srca, umesto da je raskrinkaju i oteraju.
Moda bi bilo najbolje da je uniti, zajedno s ostalima, i izbavi stotine itelja
Farnama i okoline iz bede.
Da li se tu moe govoriti o izboru?
Jedino pitanje bilo je kako to uiniti.

ETVRTO POGLAVLJE
erlok je znao da pisma, fotografije i sva ostala dokumenta mora unititi
prirunim sredstvima. Kutija je bilo previe da bi ih izneo iz tavionice uz
Metijevu pomo. Brzo bi ih opazili ako bi pokuali da to uine. Morae da ih
unite na licu mesta.
Ali kako? Poar bi obavio posao. Plamen bi prodro Harknesovu riznicu
ucenjivakog materijala, ali bi unitio i itavu zgradu i one koje se naslanjaju na
nju. Verovatno bi neko stradao. erlok nije eleo da nosi takav teret na dui. Za
trenutak je stajao kao paralizovan. Mozak mu je grozniavo radio. Sreivao je i
analizirao sve to je video otkad su uli u tavionicu. Setio se: bave! Istree
sadraj kutija u bave! Ako alkalna tenost ne pojede slova ili ako ih sasvim ne
rastvori, papir e se ovlaiti i nepovratno otetiti. Bilo bi neeg poetinog u
takvom kraju Harknesovog ucenjivakog carstva.
Dobro, rekao je, idemo.
Hvala bogu, odvratio je Meti. Uplaio sam se da u se upikiti od ovog
smrada.
Nisam to mislio, objasnio mu je erlok. Vreme je da unitimo ove
gadosti.
Meti ga je zbunjeno pogledao.
Ne moemo dopustiti Harknesu, odluno e erlok, da nastavi da lagano
unitava ljudske ivote.
Unitie nae ivote mnogo bre ako mu se zamerimo. Meti je u oajanju
zavrteo glavom. Taj ovek je zver! Opasniji je od pobesnelog jazavca sateranog
u oak!
erlok je tvrdoglavo odmahnuo glavom. Ba me briga. Ne mogu da odem
odavde dokle god znam da je svaki etvrti itelj ovog grada rtva najbestidnije
ucene. Ljudi imaju pravo na privatnost.
ak i ako tajne koje kriju mogu da ih oteraju iza reetaka?, otro e Meti.
ak i u tom sluaju, ree erlok. Ako je zloin poinjen, postoji zakonom
utvrena procedura. Zloin se prijavljuje. Policija ga istrauje. Sakupljaju se
dokazi. Poinioci se hapse ako se prikupi dovoljan broj dokaza. Do Harknes ne
kanjava kriminake zato to se smatra nezvaninim pripadnikom policijskih
snaga, ve cedi ljude neiste savesti da bi stekao nezakonitu korist.

Meti se namrtio. To su ipak dokazi, rekao je. Mislim da ima preterano

lepo miljenje o policiji. Ve sam ti rekao da ovdanji policajci iznuuju novac ili
se bave sitnim kraama. Kriminalac u uniformi ipak je kriminalac.
erlok se setio optube za ubistvo podignute protiv njegovog brata
Majkrofta. Policija nije preterano revnosno prikupljala dokaze. I pored toga,
princip za koji se zalagao izgledao mu je razumno.
Vidi, rekao je, priznajem da sistem nije idealan. I ne znam kako bi idealan
sistem izgledao. Moda je neophodno poveati plate policajcima. Moda bi
kandidati za policijsku slubu trebalo da budu testirani i provereni pre stupanja
na dunost. Moda im je neophodna kvalitetnija obuka ili savetnici koji bi im
pomagali pri istraivanju teih zloina. Ne znam. Samo znam da ljudi poput
Doa Harknesa nisu odgovor. On ne ini nita da bi zaustavio zloine. U stvari, s
njegove take gledita - to vie zloina to bolje.
Neu te ubediti da odustane od tog nauma, zar ne?
Nee.
Uinie to i bez moje pomoi?
Tako je.
U tom sluaju, bolje je da ti pomognem da ostane iv. ivot bi mi bio
mnogo dosadniji bez tebe.
Hvala ti, ree erlok.
Nisam rekao da je to dobro ili loe, odvratio je Meti. Eto. Uzdahnuo je.
Dobro - kakav je plan?
Odneemo sve kutije do bavi i istreemo sva dokumenta u njih.
Meti je slegnuo ramenima. Znao sam da e plan sadrati pribliavanje tim
bavama. Jasno ti je da nam radnici nee dozvoliti da im se pribliimo, da i ne
govorimo o tome da emo morati da im prilazimo najmanje dva puta?
Moraemo da im skrenemo panju.
Kako?
Jo radim na tom delu plana. To mora biti neto to e ih odvui na drugi
kraj zgrade.
Poar?, predloio je Meti.
To bi bilo previe opasno.
Kako bi bilo da im se pokaem i da pojure za mnom?
I da me ostavi da sam teglim dvadeset est kutija?
Uh. Meti se ozario. Kako bi bilo da saekamo da se smrkne, da se vratimo,
provalimo i natenane unitimo ucenjivaki materijal, neometani ni od koga?
erlok je odmahnuo glavom. Ovo mesto je tako vano za Harknesa da ga
sigurno uva nou. Uspeli smo da se uvuemo u tavionicu zato to smo to
uinili po danu, dok ona radi. Nou e biti tiho. Straar bi nas odmah primetio,
to znai da ta mogunost otpada. Moramo se odmah dati na posao.

Pretpostavljam da bismo mogli da odvalimo neke podne daske. Ova soba

izdignuta je iznad tla. Kako bi bilo da sakrijemo kutije ispod njih? Harknes nee
znati gde su i ta se s njima dogodilo. Namrtio se. Razmiljao je o oiglednom
problemu. Ne, nita od toga. Ne bismo mogli da ih podignemo, a da ne
ostavimo tragove. Harknes bi odmah shvatio ta smo uinili.
Pa, ja se predajem", ree Meti. Predlaem da dignemo ruke od itavog
poduhvata.
Ne slaem se s tim. Reenje sigurno postoji. Ispraznio je um. Nadao se da
e se razliiti, uskovitlani delovi slagalice okupiti i obrazovati smisleni obrazac
u njegovoj glavi. Polako su se smirivali. Dobro, evo ta nam je initi. Odunjae
se sa suprotne strane bavi i probuie rupu u jednoj od njih.
ime, moliu lepo?
Ima li no?
Meti ga je smesta izvadio iz depa. Imao je preklopno seivo. Imam ovaj.
Napravi rupu u daskama ili ga provuci izmeu dve daske, da bi ih razdvojio.
ta god da radi, uini to tako da ne bude vien.
Dobro. ta e se desiti, pod uslovom da me ne vide?
Tenost e potei iz bave. Radnici e, kad to opaze, prilei na posao, da bi
zapuili rupu i pokupili prosutu tenost s poda.
Neko vreme bie zauzeti. Da li emo tada izneti kutije iz prostorije, da
bismo ih bacili u najbliu bavu?
Tako je. Samo to moramo da pronaemo bri nain za to. Sea li se da
smo videli drveni oluk naslonjen na zid, kad smo se spustili kroz prozor?
Seam se, sumnjiavo e Meti.
Pomou njega su verovatno ubacivali kravlje koe u bave. Ne verujem da
su ih dizali na ramena i ubacivali jednu po jednu - to bi bio teak i prljav posao.
Mislim da su ih sputali niz taj oluk. Dok se budu bavili procurelom tenou,
postaviu oluk iznad najblie bave. Gurnuemo kutije niz njega.
Dakle, to je plan, ree Meti. Nisam siguran da je dobar, ali ne mogu smisliti
bolji.
Vai - idemo.
erlok je odkrinuo vrata. Grozni miris tavionice pojaao se istog asa.
tipao je za nos i terao suze na oi. erlok nije video nikoga, iako je uo glasove
iza bavi. ta god da je Do Harknes radio sa svojim ljudima, dugo je trajalo.
Okrenuo se ka Metiju. U redu je - polazi!, prosiktao je.
Meti je proao kraj njega i izaao iz prostorije. Tiho se kretao du drvene
platforme, do stepenica koje su vodile do sredinjeg dela, pored drvenog oluka.
Kretao se od bave do bave, skrivajui se iza njih, dok nije nestao s vidika.
Sledeih nekoliko minuta behu veoma napeti. erlok je ekao, bez daha. Nije
znao da li Meti bui rupu u najblioj bavi. Moda oajniki pokuava da napravi

otvor u drvetu pretvrdom za njegovu otricu? Moda je uhvaen?

Neto se kretalo pored bave. Jedan radnik obilazio je sa akljom. Zastao je
da bi jednom rukom zavio cigaretu. erlok je motrio mesto na kom je poslednji
put video Metija. Pretpostavljao je da je njegov drug na sigurnom, zato to se po
radnikovom ponaanju nije moglo zakljuiti da je uljez otkriven.
Hteo je da odvrati pogled, kad je video glavu koja se pomolila iza bave. To je
bio Meti. Sa svog mesta nije mogao da vidi oveka s motkom. Ovaj e ga videti
ako napravi nekoliko koraka napred. erlok je oajniki mahao da bi privukao
Metijevu panju. Njegov prijatelj nije ga video. Spremao se da potri ka
stepenicama.
Pogledao je u erlokovom pravcu ba kad se erlok spremao da napravi
buku da bi mu privukao panju. Pokazao mu je da ostane na svom mestu. Meti je
odmahnuo glavom. erlok je klimnuo ka mestu na kom je stajao Harknesov
ovek. Prstima je imitirao hodanje. Meti je klimnuo.
erlok je pogledao u pravcu radnika, koji je zapalio cigaretu i krenuo napred.
Prebacio je aklju preko ramena kao puku. Jo nekoliko koraka pa e, ako
pogleda ulevo, videti Metija.
Nije znao ta da radi. Otkrie se ako mu privue panju, a nije mogao da
dopusti da Meti bude otkriven.
Povik se razlegao iza bavi. Glas je verovatno pripadao radniku koji se
svaao s Doom Harknesom. Tenost curi!, dreknuo je. Zna ta se radi u
tom sluaju! Marki, donesi platno da pokupite prosutu tenost. Nikolsone, ja i ti
zapuiemo tu rupu konopljom i zakucaemo dasku preko nje!
ovek s motkom otrao je da pomogne kolegama. erlok je dao znak Metiju,
koji je pojurio ka stepenicama. erlok mu je potrao u susret.
Izbacuj kutije napolje, rekao je. Idem po oluk.
Meti je zamakao u skladite. erlok je stigao do drvenog oluka oslonjenog uz
ogradu. Bio je tei nego to je mislio. Morao je da upotrebi svu snagu da bi ga
odneo do skladita i prebacio preko ivice najblie bave.
Meti je izneo etiri kutije dok je erlok zavrio pripreme. Vratio se u
skladite po jo. erlok je gurnuo jednu po jednu kutiju niz oluk. Ugao nije bio
dovoljno strm da kutije same skliznu u bavu, ali je shvatio da moe gurnuti
prvu kutiju drugom i treom. Za manje od minuta poreao je sve etiri kutije na
oluk. Gurnuo je poslednju da bi se pokrenule.
Prva kutija stigla je iznad bave. erlok je uzmakao za korak i jurnuo napred.
Udario je poslednju kutiju, kao saigraa u ragbiju na igralitu Dipdena. Kutija se
pomerila napred. Pokret se preneo sve do prve, koja je bunula u bavu.
Bilo je rano za radovanje. Meti je neumorno iznosio kutije. erlok ih je reao
po oluku i gurao napred. Kutija za kutijom zavravala je u bavi. Gledao je kako
plove po otrovnoj, gustoj meavini. Potonule bi kad bi se papir dovoljno

natopio. Nadao se da e podaci sauvani na njima zauvek nestati.

S druge strane bavi dopirali su glasovi i udarci ekia.
erlok je radio ujednaenim ritmom. Podigao bi kutiju. Stavio bi je na oluk.
Gurnuo bi je to je jae mogao i podigao sledeu. Miii su ga boleli od napora.
U neko doba shvatio je da je Meti pored njega i da mu pomae da gura kutije.
Ove su poslednje, rekao je. Izgledao je iscrpljeno. Praina mu se nahvatala po
kosi i licu.
ta se to..., neko je povikao.
erlok je spustio pogled na sredite prostorije. Do Harknes je s besom i
nevericom zurio u deake.
Brzo, rekao je erlok. Ubacimo poslednje kutije u bavu!
Najlaku sam sauvao za kraj, ree Meti. Mogao bih je baciti i odavde.
Imao je pravo. erlok je podigao kutiju s oznakom Y. Bacio ju je ka bavi.
Ti!, dreknuo je Harknes. Prestani s tim!
Kutija je udarila o ivicu. erlok je za trenutak pomislio da e se prevrnuti i
pasti na pod, ali je inercija, na svu sreu, uinila da padne u bavu.
Hvatajte ih!, povikao je Harknes. Dva radnika potrala su ka njima. Zastali
su kad su videli deake, ali ih je gnevni Harknes poterao napred. Isturili su aklje
ispred sebe, kao da su koplja.
erlok je uhvatio Metija za rame. Povukao ga je du platforme, ka odaji kroz
koju su uli u zgradu. uo je udarce nogu po drvenim stepenicama.
Meti je prvi stigao do vrata. Okrenuo se da kae neto erloku. Nije stigao.
erlok ga je gurnuo unazad i polegao po tlu. Motka je, trenutak kasnije, presekla
vazduh iznad njihovih glava. Otra kuka zarila se u dovratak.
Izlazi kroz prozor!, povikao je erlok. Pouri!
Meti se unatrake uvukao u sobu, na sve etiri. erlok se okrenuo da se suoi
s napadaem, koji je potezao motku da bi je iupao iz dovratka. Njegov kolega
bio je tri metra iza njega.
Pribliavao se, uagrena poglea. Harknes je dograbio merdevine. Popeo se
uz bavu u kojoj su zavrile kutije. Oigledno je da se nadao da e spasti neto
od ucenjivakog materijala.
erlok se pomolio da zloinac upadne u nju, pre nego to je krenuo za
Metijem u skladite. Zatvorio je vrata za sobom. Znao je da e tako dobiti samo
nekoliko sekundi.
Meti je ve stigao do prozora. Okrenuo se, ugledao erloka i napravio
lopovske merdevine. Upleo je prste i okrenuo dlanove nagore. Penji se, rekao
je. Povui e me za sobom.
Vrata iza erloka zadrhtala su kad je neto tresnulo o njih.
erlok je priao prozoru u tri koraka. Sagnuo se i uhvatio Metija za noge.
Podigao ga je do prozora. Bei!, rekao je. Krenuu za tobom.

Meti htede da se usprotivi, ali je ve bio dopola na ulici. Prevalio se napred,

umesto pozadi.
Vrata su se irom otvorila. Jedan radnik pojavio se na njima, drugi je bio tik
iza njega.
Strvino balava!, povikao je prvi. Zakoraio je s podignutom motkom.
erlok je zgrabio drugu motku s gomile na zidu. Stao je rairenih nogu, s
motkom dijagonalno postavljenom ispred sebe, spreman za borbu. Dogaaji su
se, i pored sve logike ovog sveta, preesto zavravali fizikim sukobom.
Primicao mu se mukarac prosene visine, s poveim trbuhom. erlok je na
osnovu deformisanih uiju i spljotenog nosa zakljuio da ima posla s bivim
bokserom, koji se verovatno borio u nezakonitim borbama, umesto po
pravilima markiza od Kvinsberija. Osmehnuo se, s motkom u dijagonalnom
poloaju.
Ja u biti Mali Don, rekao je, a ti moe da bude Robin Hud.
Ovo nije deja igra, ree erlok.
Sasvim si u pravu, ree debeljko. Iznenada je zamahnuo motkom. Pokuao
je da smrska erlokovo koleno donjim krajem.
erlok je blokirao napad svojom motkom. Od udarca se protresao od ruke do
zuba.
ovek je pozdravio erlokov neoekivani manevar klimanjem glave.
Zamahnuo je donjim krajem motke. To je bila finta. Naglo je promenio pravac.
Spustio je vrh ka erlokovoj glavi. erlok je podigao motku obema rukama, da bi
spreio udarac u glavu koji bi mu verovatno smrskao lobanju. ovek nije udario
u njegovu motku, ve je u poslednjem trenutku jo jednom promenio pravac
napada, ustremivi se na erlokovo meunoje. Deak se izvio u stranu, ali ga je
motka pogodila u desni kuk. Pao je na koleno, na vreme da vidi kako kuka
prolee sa strane, na dva i po centimetra iznad njegove glave.
Oajnikom snagom podigao se na noge. Zanemario je bolne greve koji su
se iz pravca kuka sputali ka kolenu. Protivnik je izgubio ravnoteu. erlok je
zakaio zadnji deo njegove cipele krajem kuke. Cimnuo je ka sebi. Napada se
sruio na lea, psujui. Drveni pod zatresao se od udarca.
Drugi ovek prekoraio je preko palog kolege. Bio je oprezniji. Mahao je
motkom s jedne na drugu stranu, da erlok ne bi znao odakle e stii prvi
udarac. Posle dve finte zamahnuo je motkom nazad i napao, kao da dri koplje
umesto aklje. erlok se trgnuo unazad. Znao je da otra kuka moe biti
smrtonosna koliko i vrh koplja.
ovek je ponovo zabacio motku. Nije napao erloka, ve je polako okrenuo
glavu. Obratio se kolegi. Ustaj, budalo! Idi napolje - uhvati onog drugog klinca,
ako je jo tamo. Ne daj ovom da zbrie kroz prozor, ako ve nije.
ovek je protresao glavom dok se dizao na noge. Na licu mu se ogledala

meavina zlovolje i srdbe. Hou ovog, Marki. Zbilja hou ovog. Da li si video ta
mi je uradio?
Video sam kad si pao na tu debelu guzicu, zareao je Marki. Izlazi napolje.
Ovo nije vreme za paradiranje povreenim miiima i sujetom. Gazda e hteti
da porazgovara s ovim. Znam te ko zlu paru. Prerezae mu grlo, zato to te je
napravio budalom. Gazda e se obruiti na obojicu ako se to desi.
Bivi bokser - verovatno Nikolson, ako je suditi po imenima koja su se
pominjala - povukao se i krenuo ka ulaznim vratima. Bacio je poslednji, pretei
pogled ka erloku, pre nego sto je otiao.
Ne bih se peo na taj prozor da sam na tvom mestu, s osmehom e Marki.
Ako te se Nikolson doepa, bie mrtav pre nego to se prizemlji, iako sam mu
rekao da te ne dira. Ne voli da se bruka. Ne voli, pa to ti je.
Pa, ta mi ostaje?, pitao je erlok, pogleda uperenog u Markove oi. Vrebao
je nagovetaj napada motkom.
Spusti motku i poi sa mnom. Gazda eli da popria s tobom. To je sve.
ovek je raspoloen za priu.
erlok je zavrteo glavom. S obzirom na ono to sam uinio, imam vee
anse s onim napolju, nego s Doom Harknesom. U sokaetu u bar brzo
umreti.
Marki je slegnuo ramenima. Shvatam ta eli da kae, zbilja shvatam. U
velikoj si nedoumici, zar ne? Izai kroz prozor i umreti brzo. Poi sa mnom i
ostati iv neto due, ali umreti sporijom i bolnijom smru. Utiao je glas, da bi
nagnao deaka da se opusti. Zna, klinac, da sam na tvom mestu, ja bih...
Bez upozorenja je zamahnuo motkom. Pokuao je da zabaci kuku pored
erlokovog ramena da bi je zario u meso i cimnuo deaka napred. erlok je
opazio blago proirenje zenica, vesnik pokreta. Ejmijus Krou nauio ga je kako
da na osnovu sitnih znakova i pokreta predvidi neija dela. Zvao je to govorom
tela. Zamahnuo je motkom ulevo. Presreo je Markijevo oruje koje se munjevito
ustremilo na njega. Skrenuo ga je u stranu.
Znai, to hoe?, ree Marki. Ponovo je uzmakao. Hoe da prui otpor?
Zaboravlja da e, kad gazda doe, biti dvojica protiv jednog i da nee imati
anse.
Uvek ima anse, ree erlok, sa svom hrabrou koju je mogao da prikupi.
Ima dva puta za bekstvo, podsetio ga je Marki. Oba su zatvorena. Nee
pobei, osim ako nekim udom ne moe da prolazi kroz zidove ili pod.
Uspeu ako..., u poslednjem trenutku uzdrao se da ne pomene Metijevo
ime - ako je moj prijatelj pobegao pre nego to je Nikolson stigao do prozora.
Otii e u policiju. Bie ovde za nekoliko minuta.
Marki je prezrivo zavrteo glavom. Lokalni panduri ne smeju da krenu na
gazdu. Previe zna o njima.

Ali kako e to dokazati, glasno je razmiljao erlok, kad je sav ucenjivaki

materijal upravo uniten?"
Marki se namrtio. Razmiljao je.
Kad policija sazna da su sva pisma i dokumenti kojima im je Harknes pretio
nestali u bavi za tavljenje, shvatie da vie ne moe da ih ucenjuje. ta e onda
uiniti? erlok je nastavio kad je video da se Marki koleba. Prvo e hteti da
dou ovamo i provere da li je to istina, zatim e vratiti Harknesu milo za drago
zbog svega to im je uinio. Kad izgubi svoju mo, nee se razlikovati od bilo
kog seljaka ili pivara u Farnamu - samo to e ga mrzeti. Imae sree ako do
elije stigne u jednom komadu.
erlok je po Markijevim obeenim ramenima znao da je pogodio metu.
Kako e te plaati?, pitao ga je. Sav ucenjivaki materijal je nestao. Jedna
bava za tavljenje je upropaena, a druga curi. Ostao je bez glavnog izvora
prihoda. Drugi mu visi o koncu. Potraio bih drugi posao da sam na tvom
mestu. Nakratko je zastao. Izuzev ako nije i tebe ucenjivao. Ako je to tano,
dokazi protiv tebe nestali su s ostalima u bavi. Sve ime Do Harknes sada
raspolae jesu traevi, ali s njima nee daleko stii. Niko nee verovati priama
nepotkrepljenim dokazima.
Ti si bistar momak", priznao je Marki. Zamiljeno je klimnuo glavom. Ima
pravo - Harknes je gotov. Neki od ucenjenih zemljoposednika uskoro e uzeti
zakon u svoje ruke, ako ga se policija ne doepa. Brzo e zavriti kao ubrivo na
nekom od okolnih polja. Opustio se i oborio motku. Ako mi se ita desi, ako
budem uhvaen - rei e koju lepu re za mene? Kai pandurima da sam te
pustio. Odluno je klimnuo. Vreme je za otpoinjanje nove karijere, rekao je.
Okrenuo se i nestao.
erlok nije mogao da veruje svojim oima. Mislio je da e morati da se bori
da bi se doepao slobode. Govorio je da bi skrenuo panju Markiju, doao do
daha i smislio plan za napad. Pria ga je, po svemu sudei, izbavila iz nevolje.
Pogledao je ka prozoru. To je bila privlana mogunost, ali drugi ovek Nikolson - verovatno vreba u sokaetu. Posle onog to se desilo u skladitu,
nee moi da ga pridobije priom.
Oklevajui, poao je ka vratima.
Osvrtao se, u strahu od Doa Harknesa. Od ucenjivaa nije bilo ni traga ni
glasa. Samo je gomila vlanog, raspadnutog papira i kartonskih kutija u smeoj
bari ukazivala na to da je bio tu. Smrad je bio jai nego pre - verovatno zato to
je Harknes meao tenost u bavi dok je pokuavao da spase ucenjivaki
materijal. Jedan pogled na papire bio je dovoljan erloku da proceni da su
neupotrebljivi. Hemikalje su pojele sve napisane, otkucane i odtampane rei.
Krenuo je po drvenoj platformi ka ulaznim vratima. Nadao se da je Harknes
otiao.

Uzalud se nadao.
Ucenjiva je istupio iza bave. Kosa mu je neposluno trala. inilo se da e
mu oi svakog asa iskoiti iz duplji. Drao je dva noa. Svetlost se odbijala o
avolski otra seiva.
Ovo su noevi za dranje, rekao je oputenim tonom, iako nije izgledao
nimalo oputeno. Koriste se za skidanje koe s kravljih trupala. Veoma su otri.
Ma, krajnje su otri. Uskoro e saznati koliko.
Nee imati nikakve koristi od mog ubistva, pribrano e erlok, uprkos
ustreptalom srcu.
Moda neu imati nikakve koristi, sloio se Harknes, ali u veeras mnogo
slae spavati. Upropastio si me. Oteo si mi hleb iz usta i ostavio me bez krova
nad glavom.
Spasao sam veliki broj ljudi od propasti i oajanja, napomenuo je erlok.
Obavio sam dobar posao.
Niko to nije traio od tebe. Harknes je promenio poloaj. Pre pola sata bio
sam zadovoljan i imuan ovek. Sad sam upropaen. Moram da ponem iz
poetka.
Poee ako ti okolina to dozvoli. erlok se mirnim korakom spustio niz
nekoliko stepenica do sredinjeg dela prostorije. Bio je previe izloen na
platformi. Kad saznaju da vie nema mo nad njima, neki od njih e te
potraiti. Bekstvo ti je u takvim okolnostima najbolje reenje."
Ima pravo, potvrdio je Harknes, klimnuvi glavom. Pobei u, ali u
poneti svu kou koju oderem s tebe. Utaviu je kad naem mesto na kom u se
skrasiti. Napraviu prsluk da bi ljudi znali ta e se desiti onima koji se
suprotstave Dou Harknesu. Pre nego to je erlok stigao ita da kae,
zloinac je zabacio desnu ruku preko ramena i hitnuo no na deakovu glavu.
No se lenjo obrtao u vazduhu. erlok je unuo. Otrica se zarila u najbliu
bavu.
Harknes je prebacivao preostali no iz ruke u ruku. Ne moe veito da
bei, sinko. Voleo bih da proba, tako e mi biti slae. erlok se okrenuo i
pokuao da iupa no iz bave. Nije uspeo, bio je preduboko zariven. Intuicija
ga je nagnala da iskrivi glavu u stranu, ba kad mu je drugi no prozujao pored
lica. Udario je u gvozdeni obru, odskoio i pao na pod. erlok se sagnuo da ga
dohvati, ali se Harknes bacio na njega, rairenih ruku. Deak je preobrazio
uanj u odskok s kotrljanjem napred, da bi se izmakao van zlikovevog
domaaja.
Ucenjiva je podigao no s poda i iupao drugi iz bave. Bio je izuzetno
snaan. Okrenuo se prema erloku. to se vie opire, zareao je, bie lepi
prsluk.
Samo ti sanjaj, odvratio je erlok. Zatvorska uniforma bie ti jedino novo

odelo koje e dobiti. Pruio je ruku ka merdevinama kojima se Harknes popeo

do ruba bave. Uhvatio ih je za gornji kraj i okrenuo, dok drugi kraj nije upravio
na Harknesa. Ovaj se jo vie izbeio. Ponovo je zabacio desnu ruku. Spremao se
da baci no. erlok je pojurio na njega. Udario ga je u grudi donjom preagom
merdevina i gurnuo pozadi. Iznenaeni Harknes zateturao se unatrag, rairenih
ruku. Pre nego to je povratio ravnoteu, desnom petom zapeo je o mokre
papire i kartonske kutije izvaene iz bave. Okliznuo se i pao. Udario je glavom
o drveni pod i zakolutao oima.
erlok je bacio merdevine u stranu pre nego to je zloinac stigao da se
povrati. Skoio mu je na grudi i pritisnuo ruke kolenima o pod. Izvadio je noeve
iz njegovih obamrlih ruku. Podigao ih je i uperio vrhove u ucenjivaevo lice.
Ovaj se uasnuo. erlok je zario noeve s obe strane Harknesovog vrata pre
nego to je ovaj stigao da se oslobodi. Zabili su se duboko u drvo, kroz materijal
sakoa.
Kad je ustao, erlok se obratio oveku pribijenom uz pod. Po-licija e te
ovde nai, rekao je. Nek ti ovo bude nauk da zeevi ponekad umeju da
uzvrate.
Okrenuo se i istrao na ulicu.

PETO POGLAVLJE
erlok je izaao na ulicu iz policijske stanice, u kojoj je ispriao krau verziju
dogaaja. Udisao je sve vazduh punim pluima. Oseao se kao da je pokriven
blatom skoio u bistru reku. Konano je oistio plua od groznih mirisa
tavionice. Znao je da gradski vazduh nije naroito sve, ali nije mogao biti
sveiji u poreenju sa smradom tavionice.
Sumnjao je da je kuni vonj proeo njegovu odeu. Hteo je da se to pre
presvue.
Pronaao je Metija ispod prozora tavionice. Ovome je vidno laknulo kad je
spazio erloka.
Nisam znao ta ti se dogodilo, rekao je. Mislio sam da ti je Harknes doao
glave. Namrtio se. ta je bilo s njim? Nisi ga valjda... ubio?
erlok je umorno odmahnuo glavom. Malo smo popriali, rekao je.
Ostavio sam ga u tavionici i rekao policiji gde e ga nai.
Meti je slegnuo ramenima. Njegovo hvatanje nee nita promeniti. Kad
neko upeca najveu ribu u ribnjaku, sledea preuzme njeno mesto. Tako to ide.
Znam, ali ne mogu nita uiniti da bih to promenio. Ne jo. Sklonio sam
Harknesa s puta i unitio ucenjivaki materijal. Veliki broj ljudi danue duom.
Namrtio se, gledajui kako Meti oputeno eka u uliici. ta je bilo s tipom kog
su poslali ovamo - Nikolsonom?
Misli na onog s pivsldm stomakom? Izaao je i stao ispod prozora. Nije
delovao naroito zadovoljno. Zapravo, izgledao je kao neko ko se sprema da
nekom otkine glavu.
Gde si ti bio?
Meti je pokazao gomilu sanduka na drugoj strani sokaeta. Sakrio sam se
tamo kad sam uo da dolazi. Nije se trudio da bude tih. Nikad nisam uo takve
psovke.
Pa, ta se desilo?
Nekoliko minuta stajao je tamo. Pojavio se njegov prijatelj.
Marki, rekao je erlok.
Da, taj. Uhvatio je kolegu za ruku. Neto mu je rekao. Ubrzo su se udaljili.
erlok je zadovoljno klimnuo glavom. Uspeo sam da ubedim Markija da e
grad posle unitenja ucenjivakog materijala postati veoma nezdravo mesto za

njih. Mislim da su odluili da potrae zelenije panjake.

Gde emo sad?
Hajdemo kui, ree erlok.
Nemam kuu, ako ne raunam amac.
Mislio sam na imanje Holmsovih.
Meti je snano zavrteo glavom. Ne dopada mi se tamonja kuepaziteljka,
rekao je, a ni ja njoj. Radije bih ostao ovde, ako ti to ne smeta.
Mislim da e u narednih sat-dva uticaj gospoe Eglantin na dom Holmsovih
naglo opasti. Siguran sam da e odsad pa nadalje biti dobrodoao u toj kui.
Kritiki je osmotrio prijatelja. Ako se malo upristoji, naravno.
erlok je na Filadelfiji kasao poznatim drumovima ka imanju Holmsovih.
Meti je sedeo iza njega.
Misli li da u dobiti neto za jelo kad stignemo?, pitao je Meti preko
erlokovog ramena.
Pobrinuu se za to, odvratio je erlok.
Bilo mu je potrebno pola sata da stigne do gospodarske kue. Osetio je kako
se Meti koi iza njega kad su proli kroz glavnu kapiju i krenuli prilaznim putem
do kue. Projahali su pored ulaznih vrata i poli ka staji. Predali su konja
konjuarima.
Hajdemo, rekao je erlok. Jedva ekam da stavim taku na ovu priu.
Uao je u kuu s Metijem. Senovito predvorje izgledalo je prazno. Znao je da
utisak vara.
Gospoo Eglantin!, povikao je.
Jedna senka odvojila se od ostalih i stupila na svetlost. Uinilo mu se da je
temperatura u hodniku opala za deset stepeni. Mladi gospodaru Holmse,
progovorila je senka ledenim tonom. Poto ste tako odluni u nameri da
koristite ovu kuu kao hotel, da dolazite i odlazite kad god vam se svidi, moda
bi trebalo da plaate za privilegiju boravka u njoj.
Siguran sam da bi ponaanje i rad osoblja u hotelu bili na mnogo viem
nivou nego ovde, odvratio je.
Izraz na licu gospoe Eglantin nije se promenio. erlok je osetio da je
atmosfera u predvorju postala za nijansu hladnija.
Samo ti trabunjaj, dete, prosiktala je. Uivaj dok moe - broji poslednje
dane u ovoj kui.
Razoaraete se ako oekujete da e va prijatelj Do Harknes preduzeti
neto protiv mene. Pomenuti gospodin je u pritvoru iz kog skoro nee izai.
Lae, procedila je kroz stisnute zube. erloku nije promaklo da je prela u
defanzivu.
Nikad ne laem, nastavio je. To preputam ljudima poput vas. Zastao je
pre povlaenja sledeeg poteza. Zamolio bih vas da obavestite strica i strinu da

elim da popriam s njima u trpezariji.

Ti ih obavesti, procedila je glasom kojim je mogla sei staklo.
Vi ovde sluite, a ne ja. Prosledite moj zahtev, i to odmah. Molim vas da
budete ljubazni i naredite Kukovoj da pripremi sendvie i bokal limunade. Moj
prijatelj je gladan i edan.
Kuepaziteljka ga je ispitivaki posmatrala, kao da ga ponovo ocenjuje i da
joj se ono to zapaa ne dopada. Okrenula se i nestala u senkama predvorja.
Hajdemo, rekao je Metiju. Spremimo se za ono to predstoji.
Poveo je prijatelja ka trpezariji. Palo mu je na pamet da je mogao da se
sukobi s njom i u salonu za prijem gostiju. Odluio se za zvaninije, manje
udobno okruenje.
Na stolu u sreditu trpezarije bila su dva svenjaka i inija voa. Meti se
posluio krukom, dok je erlok seo na stolicu okrenutu prozoru, tako da mu
svetlost bije u lea. Drugar je zaobiao sto i stao pored njega s krukom u ruci.
erlok je pokuao da uspori disanje. Znao je ta hoe da postigne u sledeih
nekoliko minuta. Nije gubio iz vida da ima posla s ljudima, a ne sa ahovskim
figurama, a ljudi ponekad ine ono to se od njih najmanje oekuje. ta ako je
gospoa Eglantin imala vie uticaja na strica i strinu od onog koji je ostvarivala
posedovanjem inkriminiueg materijala? Moda e je oni braniti, uprkos
svemu to se deavalo u kui. Moda e se sve troje udruiti protiv njega.
Vrata su se otvorila. erinford Holms i strina Ana uli su u trpezariju.
Nije uobiajeno da gost i tienik poziva gospodara kue na razgovor,
blago ga je prekoreo.
Izvinjavam se ako vam je gospoa Eglantin rekla da vas pozivam, tiho e
erlok, hteo sam da porazgovaram s vama o veoma ozbiljnoj temi.
Da li to ima neke veze s dananjim dogaajima u biblioteci?, pitao je
erinford Holms. Podseam te da sam rekao da vie nikad neemo razgovarati
o tome.
Zamolio sam vas za razgovor zbog izvesnog Doa Harknesa i uticaja koji
on ima na ovu porodicu, rekao je erlok. Hteo je da zatrai od strica i strine da
sednu, ali je shvatio da bi to bilo neutivo. Ovo je njihova kua i njihova
trpezarija. Nije eleo da iko pomisli da je arogantan.
Gospoa Eglantin ula je u trpezariju pre nego to je erinford stigao da
odgovori. Za njom su ile dve slukinje. Jedna je nosila tanjir sa sendviima, a
druga posluavnik s bokalom i etiri ae. Spustile su hranu i pie na sto.
Molim vas, erlok se obratio kuepaziteljki kad su slukinje izale, da
ostanete ovde. Ono to u rei tie se vas koliko i strica i strine.
Otvorila je usta kao da eli da neto kae, ali se predomislila. Izgledala je
nervozno, nesigurno, uplaeno.
Nisi me upoznao s tvojim prijateljem, ree erinford. Izvukao je stolicu da

bi je ponudio supruzi. Sela je. On je seo pored nje.

Ovo je Meti Arnat, ree erlok. ivi u Farnamu.
Pogani ciganin, prezrivo e gospoa Eglantin.
Ve sam ti rekao, oglasio se Meti iza erloka, da nisam kalajisani
Egipanin.
erinford Holms udario je po stolu. ak i da jesi, rekao je, Egipani su
pripadnici drevne i plemenite rase koja se esto pominje u Bibliji. Krten si
imenom jednog od Isusovih uenika i pisca jednog Jevanelja. Kao takav,
dobrodoao si u mom domu, Metju.
Hvala vam, ree Meti.
Da li si gladan?, pitala je erlokova strina. Kako bi bilo da se poslui
sendviima i limunadom?
To je divna ideja, ree deak. Posegnuo je preko erlokovog ramena i uzeo
dva sendvia.
Pa, nastavio je erinford Holms, ta je toliko vano da zahteva porodini
skup i kakve to veze ima sa ovekom kog si pomenuo - ije ime ne mogu da
izgovorim za ovim stolom?
erlok je duboko udahnuo pre nego to je progovorio. Do Harknes je
ucenjiva, rekao je. Prikuplja o ljudima podatke koji bi mogli biti nezgodni ako
bi se pojavili u javnosti - i preti da e ih obznaniti ako mu redovno ne isplauju
novac.
Da li tvrdi, progovorio je erinford, s blagom notom upozorenja, da je taj
kriminalac nekako otkrio neku tajnu o ovoj porodici? Podseam te da sam ja
uvaeni biblijski strunjak, a moja supruga stub zajednice. Ne vidim ta bi u
naim ivotima moglo privui zloinca tog kalibra.
erlok je odmahnuo glavom. Vie nije vano ta on jeste ili nije otkrio. Bitno
je da su svi njegovi podaci - svi kompromitujui dokumenti i pisma - uniteni.
Gospoa Eglantin stavila je ruku na usta, da bi suzbila uzdah. Da li si siguran
u to to tvrdi?, pitao je erinford Holms. Nagnuo se napred. A jezik niko od
ljudi ne moe pripitomiti, jer je nemirno zlo, puno jeda smrtonosnoga. Jakov,
tree poglavlje, osmi stih.
U potpunosti je siguran, progovorio je Meti, punim ustima. Zajedno smo
to uinili.
Video si to?, pitao je erinford. Video si to svojim oima?
Jesam. Sadraj svih kutija odnedavno je neitljiv.
erinford Holms zavalio se u stolicu i proao desnom rukom po elu. Levom
je potapao suprugu po ruci. Naa nona mora je u tom sluaju... okonana.
Duboko je uzdahnuo.
U sobi je zavladala jednominutna tiina. Neto se promenilo, uprkos
odsustvu zvukova i pokreta. Soba je delovala toplije i svetlije nego pre, kao da je

oblak prestao da zaklanja sunce.

Uinili ste veliku uslugu ovoj i velikom broju drugih porodica, ree
erinford Holms. U tebi vidim istu karakternu crtu, snano vidljivu kod tvog
brata i oca - mog roenog brata. Tvoj sam dunik. Okrenuo se prema gospoi
Eglantin. Vie nisam tvoj rob, zla eno. Nikad nee nai ono to si traila u ovoj
kui. Pakuj se. Ako se ne izgubi iz ove kue za jedan sat, skupiu tvoje stvari na
gomilu, koju u lino potpaliti. Zatim u te iibati. Ne elim da vidim tvoje lice
niti ujem tvoj glas dokle god sam iv. Vie nisi dobrodola u ovom domu.
Jo znam ono to znam!, ree gospoa Eglantin. Nee me se tako lako
otresti.
Niko ti nee verovati, ree strina Ana. Ustala je. Siuna gospodarica kue
nadvila se iznad visoke kuepaziteljke. Engleska je puna bivih kuepaziteljki
kivnih na nekadanje poslodavce. Niko ne veruje njihovim priama, i to s
dobrim razlogom. Ljudi lepo kau da ogovaranje i laganje idu podruku.
erinford je klimnuo. Jer glas e biti prekor grenika, i nek prekor nagna
jezik prenosioca glasina da prekine sa svojim sagreenjem, tiho je recitovao
gospodar kue. Odlazi, zla eno, odlazi, dok jo moe.
Gospoa Eglantin posmatrala je sve etvoro - erloka, Metija, strica
erinforda i strinu Anu. Usta su joj se nekoliko puta otvorila i zatvorila, kao da
eli neto da kae, ali ne zna ta. Okrenula se i mugnula iz sobe kao senka,
oterana svetlou koja je prodrla kroz raskriljenu zavesu.
Da li emo je se tako lako otarasiti?, pitao je erinford. Uhvatio je suprugu
za ruku.
Pazite na nju, oglasio se erlok. Moda e pokuati da odnese neto iz
kue. Ne bi me iznenadilo da pokua da se uvue u nju kad negde odete. arko
eli neto to je u ovoj kui. Nee se toga lako odrei. Potraga e joj posle ovoga
biti znatno oteana. Izmakli smo joj tlo ispod nogu.
Ne mogu da verujem, rekla je strina Ana. Toliko je dugo predstavljala zlo
prisustvo da mi je teko da zamislim ivot bez nje.
Znate li ta je traila?, zanimao se Meti.
erinford je odmahnuo glavom. Nikad nije rekla. Dugo nisam znao da za
neim traga. Pre tri godine prijavila se za posao kuepaziteljke. Imala je
besprekorne preporuke. Rado sam joj poverio upravljanje domainstvom.
Ubrzo se pokazalo da ima neprijatno dranje i da je osoblje ne voli. Zamolio sam
je da ode, ali mi je rekla da zna... neke injenice o ovoj porodici o kojima ne elim
da govorim. Naterala nas je da je drimo u slubi i da joj dajemo novac, koji je
prosleivala gnusnom Dou Harknesu. Uzdahnuo je. Jednog dana uhvatio
sam je kako pretura po naoj spavaoj sobi. Kad sam je pitao ta radi, poruila
mi je da gledam svoja posla. Rekao sam joj da je u mom domu i da je moj posao
da znam ta u njemu radi. Prezrivo se osmehnula i rekla da je ovo sad njena

kua.
Shvatili smo da temeljno pretrauje prostoriju po prostoriju, tiho e strina
Ana, kad joj je postalo jasno da njen suprug nee nastaviti priu. Nismo nali
ono za im je tragala. U ovoj kui nema mnogo dragocenosti.
Ima planove kue, napomenuo je erlok. uva ih u svojoj sobi. Vise sa
spoljanje strane, ispod prozora. Trebalo bi da ih uzmete pre nego to ih neko
nae.
erinford je s osmehom zavrteo glavom. erlok nikad ranije nije video
osmeh na strievom licu. Mislim da je kucnuo as da otvorim bocu madere koju
uvam za posebne prilike, rekao je. Ovo je neto najblie posebnoj prilici u
mom ivotu. Znam da ste jo deca, ali e mi dobri bog i vae porodice oprostiti
ako vam ponudim au pia. Malu, naravno.
Zagledao se u suprugu i upitno podigao obrvu. Klimnula je glavom. Ustao je i
otvorio orman u potrazi za bocom i aama.
Dugujemo ti objanjenje, rekao je kad se vratio i seo za trpezarijski sto.
Gospoa Eglantin ti je, najblae reeno, inila ivot neugodnim. Najmanje to
moemo uraditi jeste da ti kaemo ta je znala o ovoj kui.
erlok je odmahnuo glavom. To nije potrebno, rekao je. Sve porodice
zasluuju da imaju svoje tajne.
Ova tajna tie se tebe, ree erinford. Dovoljno dugo uvali smo je od
tebe. Stegao je suprugu za ruku. Ohrabrujue ga je potapala.
erloku se uinilo da lagano gubi tlo pod nogama. Tajna ima veze s njim?
Stric je oklevao da progovori. Pogledao je Metija, mrtei se.
Moda bi..., nastavio je, ova pria mogla da prieka. Bilo bi bolje da o tome
popriamo nasamo.
erlok je pogledao Metija. Ma o emu da se radi, odluno je rekao, ne elim
da to vie bude tajna. Meti je moj prijatelj. Hou da zna sve o meni.
erinford je jo oklevao. Potujem tvoju volju, ali ne gubi iz vida da emo
razotkriti porodinu tajnu. Da li je pametno da jo neko dozna za nju? Moda bi
trebalo da se posavetujemo s tvojim bratom pre nego to je otkrijemo
drugima.
Tajna je ve procurila. erlokov pogled lutao je izmeu strica i strine.
Majkroft mi je vie puta rekao kako nita ne isti temeljitije od sunca. Isprva
sam ga doslovno shvatao. Mislio sam da eli da kae da se u sobama s
navuenim zavesama bre kupi praina i pletu paukove mree. Govorio mi je u
prenesenom smislu. Pokuavao je da mi kae da skrivanje istine samo
pogorava situaciju. Saznavanje istine i njeno obznanjivanje obino je
najprodorniji pravac delovanja.
erinford je uzdahnuo. Vrlo dobro, rekao je i natoio maderu u ae. Pria
se tie tvog oca. Poinje davno, dok smo bili deca. Siger - tvoj otac - bio je

neobino dete. Ponekad bi bio veseo i pun energije, sposoban da se popne na

svako drvo i da se prebaci preko svake ograde. Tada bi gutao hranu pohlepnim
zalogajima i govorio toliko brzo da ljudi nisu mogli da ga razumeju. Ponekad bi
samo leao u krevetu ili se neujno i rezignirano vukao po kui. Otac je govorio
da e ga to proi. Majka nije bila tako sigurna. Zvala je doktore da ga pregledaju.
Oni koji bi doli dok je bio razigran, rekli bi da je plahovit po prirodi. Oni koji bi
ga videli u pospanom, ravnodunom raspoloenju, rekli bi da je osetljiv i nean melanholian. Kad bi melanholija ili manija postale preteke za oca i majku,
vodili su ga u bolnicu za umobolne, gde bi se postarali za njega.
Moj otac bio je i ... jeste... lud?, proaputao je erlok.
Nikad ne bih upotrebio tu re, strogo e erinford. Bio je... i danas je... moj
roeni brat. Bilo je dana kad se ne bi reklo da mu ita fali. Nastavio je posle
krae pauze. Ponekad bi se toliko uzbudio da je bio opasan, ili bi se toliko
rastuio da je govorio o samoubistvu. Rekao sam da bi se postarali za njega u
bolnici za umobolne, umesto da su ga tamo zbrinjavali, zato to sam ga
jednom posetio u njoj. Nikad neu zaboraviti uase koje sam tamo video.
Siguran sam da je to ostavilo traga na njemu. Uutao se, pogleda uprtog u sto.
erlok je slutio da stric u svom umu gleda ono to je tamo nekad davno video.
Jedan lekar koji ga je obiao kod kue, izmeu dva boravka u bolnici za
umobolne, bio je vrlo dobro naitan. uo je za Francuza koji je opisao bolest
koju je nazvao filie double forme, ili ludilo u dva oblika. Taj lekar oprobao je
nekoliko tretmana - rastvor crne emerike za smanjenje povraanja, esenciju
zubaa i sok kukute. Pomagali su, ali ne dovoljno. Samo je morfijum otklanjao
simptome.
Morfijum! Re je pogodila erloka kao udarac ledenog bodea u srce. Iskusio
je tu drogu. Ljudi barona Mopertija opili su ga laudanumom, rastvorom
morfijuma u alkoholu. Paradolska alijansa koristila je istu drogu na Majkroftu.
Da li je itava porodina istorija povezana s tom groznom supstancom?
ta je, u stvari, morfijum?, pitao je Meti.
To je supstanca koja se dobija iz opijuma, osuenog soka maka. To je zla
hemikalija. Dovoljno je to rei. Mora se priznati da je stabilizovala Sigerova
ekstremna raspoloenja. erinford se nasmejao bez trunke veselosti. Dobila je
ime po grkom bogu snova - Morfeju.
erlok je zavrteo glavom. Nisam siguran da sam dosad sve razumeo. Moj
otac bio je bolestan. Od te droge bilo mu je bolje. U emu je problem?
Problem je u tome odgovorio je erinford, to nae drutvo nije trpeljivo
prema onima koji imaju... probleme s umom. Siger je, zahvaljujui morfijumu,
izrastao u visokog i snanog mladia. Niko izvan porodice nije znao da on ima
zdravstvenih problema. Dobro se oenio i stupio u vojsku. Izbacili bi ga iz slube
kad bi se saznalo da ima probleme u glavi. Prijatelji i susedi listom bi ga

izbegavali. Sramota bi pala na itavu porodicu. Mene to ne bi mnogo pogodilo,

ali bi moj brat i tvoja majka sve izgubili. To nije sve - stigma bi se protegla na
njega, na nju, tebe i tvog brata. Postali biste sinovi ludaka. Svi bi mislili da ete i
vi poludeti.
Kako je gospoa Eglantin saznala za to?, proaputao je erlok.
Radila je kao sestra u bolnici za umobolne, rekla je strina Ana. Taj posao
obavljala je u mladosti. Sigurno je sluajno videla Sigera u vojnikoj uniformi.
Shvatila je mogue razmere skandala koji bi izbio kad bi se saznalo da je bio u
bolnici za umobolne i da je zavistan od lekova. Poela je da nas ucenjuje."
erlok se namrtio. Taj deo ne razumem, rekao je. Zato je vas ucenjivala?
Zato nije ucenjivala mog oca, majku ili Majkrofta?
Moda jeste, jednostavno e erinford. Nikad nismo pitali. erloku je
neto palo na pamet. utke je mozgao. Pretresao je ideju sa svih strana, za sluaj
da je neto prevideo. eleo je da se uveri da je o svemu dobro razmislio, pre
nego to kae neto zbog ega bi se kasnije stideo.
Na osnovu onog to ste mi rekli, konano je progovorio, jasno mi je da se
porodina tajna zbog koje ste brinuli tie mog oca i njegove porodine grane. Na
osnovu toga zakljuujem da posle obelodanjivanja tajne porodina sramota ne
bi pala na vas. Pala bi na nas - a pogotovo na njega.
erlokova strina Ana osmehnula se i nagnula preko stola da bi ga potapala
po ruci. Blagosloven da si, erloe, rekla je. Ne bismo mogli da dozvolimo da
se to desi Sigeru. On je lan porodice. erinford i on odrasli su zajedno. Ne
bismo mogli da podnesemo da se njegov roeni brat suoi s takvom sramotom.
Dobro pamtim koliko se ponosio kad je stupio u vojsku. Bilo bi strano kad bi
morao da je napusti.
Toliko ste trpeli zbog prisustva gospoe Eglantin u kui.
Dobri bog ponekad nas stavlja na velika iskuenja, ree erinford.
Isprobava nas. U tim trenucima ne smemo se pokolebati.
A ta smo mogli?, pitala je strina Ana, praktinijim tonom. Da li je trebalo
da kaemo tom gnusnom gospodinu Harknesu da mu neemo platiti i da zatim
gledamo kako na najblii rod trpi javno ponienje? To ne bi bilo u redu.
erlok je naizmenino posmatrao strica i strinu. Gledao ih je drugaijim
oima. Vie nisu bili relikti prohujale prolosti, ve ivi ljudi s oseanjima,
brigama i interesovanjima. Pokuao je da zamisli erinforda i njegovog oca
kako se igraju kao deaci, i strinu kao mlau enu, u najboljoj odei, na venanju
Sigera Holmsa i svoje majke. Uspelo mu je da stvori tu sliku.
Hvala vam, rekao je. Hvala vam u ime majke i oca, koji vam zbog razliitih
razloga ne mogu lino zahvaliti.
To je najmanje to smo mogli uiniti, ree erinford.
Ni u kom sluaju, odvratio je erlok. Skromnou inite ovaj gest jo

nesebinijim i plemenitijim.
Sad morarn da potraim drugu kuepaziteljku, ree strina Ana. Ovo mesto
ne moe bez upravitelja. Slukinje su tako nestalne da neko mora neprestano da
im viri preko ramena. Ko zna ta bi se desilo ako bi due vreme ostale bez
nadzora.
Moram da sredim biblioteku, ree stric erinford. To e potrajati."
Ustali su. Strina se osmehnula erloku. Stric mu je mahnuo na izlasku.
Fini ljudi, ree Meti.
Re fini ni izbliza ih ne opisuje, odvratio je erlok.
Pa, ta emo sad?
erlok nije urio s odgovorom. Mislio sam da skoknem do kuice Ejmijusa
Kroua, da bih ga upoznao s najnovijim dogaajima. Obavestiemo ga i o onim
Amerikancima koji su ga danas traili na pijaci. Pomenuli su njegovo ime.
Meti je slegnuo ramenima. Posavetovae nas ta da radimo ako se Do
Harknes jo bude muvao okolo s ambicijom da tvojom koom nadoknadi deo
izgubljenog kapitala. Bilo bi lepo videti Virdiniju.
erlok ga je oinuo otrim pogledom, ali se Meti pravio nevet. Ne mora da
poe sa mnom, nastavio je erlok ravnim tonom. Albert je moda gladan.
On je konj, rekao je Meti. Ostavio sam ga u okruenju bogatom hranom.
Tamo mu je lepo kao to bi meni bilo u prodavnici pita. Jee dok ne napuni
trbuh. Potom e zaspati.
Misli li da se konji dosauju?, pitao ga je erlok. Kako i ne bi, kad po
vasceli dan stoje na poljima?
Meti je podigao obrve. Nikad nisam razmiljao o tome. Mislim da im to ne
smeta. Moda provode vreme duboko razmiljajui o svetu i stvarima u njemu,
ili ne mogu da misle ni o emu, izuzev onom to im je ispred nosa. Smrknuto je
pogledao erloka. Previe razmilja, ovee. Da li ti je neko to rekao?
Jahali su pod kasnim popodnevnim sunevim zracima. erlok je pozajmio
jo jednog konja iz tala. Odmicali su preko polja ka kui Ejmijusa Kroua i
njegove keri.
erlokove misli kretale su se izmeu dve krajnosti - nervoze pri pomisli na
novi susret s Virdinijom, i zbunjujuih oseanja prema svom ocu. Do sada ga je,
zahvaljujui glasnom smehu i ljubavi prema otvorenim prostranstvima,
smatrao otelotvorenjem sila prirode. Ono to je danas saznao o njemu ubedilo
ga je da je znatno sloeniji karakter.
Nije mogao da ne pomisli da li je folie double forme, od koje je patio njegov
otac, nasledna bolest, kao mladei, ili se dobija ili ne dobija kao grip.
Nadomak kuice primetio je da Virdinijin konj nije u polju. Sandija nije tu,
glasno je razmiljao. To znai da ni Virdinija nije kod kue.
Hoe li da je potrai?, bocnuo ga je Meti.

erlok ga je gnevno osmotrio. Hajdemo unutra, rekao je kiselim tonom.

Prolo je pola sata otkad si poslednji put jeo - verovatno si ponovo ogladneo.
Verovatno jesam, sloio se Meti.
Sjahali su i svezali konje za ogradu ispred kuice. Neto je muilo erloka
dok su joj se pribliavali. Nije odmah shvatio ta je to. Uznemirio se zato to nije
video uobiajene predmete ispred kue - sekire, blatnjave izme i slino.
Neobino je i to su vrata bila zatvorena. Pokucao je, s neprijatnom slutnjom
da neto nije u redu. Setio se razgovora koji je uo na pijaci. Pretpostavio je da
Amerikanci trae Krouovu pomo. Da li se prevario?
Niko nije odgovorio na kucanje.
Ponovo je pokucao. Ni ovog puta niko mu nije odgovorio.
Pogledao je Metija koji je stajao pored njega. Drugar mu je uzvratio pogled.
Izgledao je zabrinuto.
Otvorio je vrata.
U kui nije bilo niega. Ne samo to Ejmijus i Virdinija Krou nisu bili u njoj.
Nije bilo nikakvog traga njihovog prisustva.

ESTO POGLAVLJE
Preneraeni erlok irom je otvorio vrata i uao u sobu. Veliina, raspored,
nametaj - sve je delovalo poznato, ali i mnogo drugaije. Prostorija je izgledala
mnogo vea, zbog odsustva uobiajenog nereda.
Pogled na goli zid ispunio ga je nespokojstvom. Uvek je bio pokriven
crteima i mapama. Rupe od eksera govorile su mu da je u pravoj kuici i da nije
uao u kuu slinog oblika i veliine malo dalje niz drum.
Sigurno su se spremili i otputovali u urbi, ree Meti, koji je uao za njim.
Moda su ostavili poruku. erlok je pokazao na prizemlje. Potrai je ovde
dole - ja u gore.
Ovde nema niega, ree Meti. Da su ostavili poruku, bila bi na vidnom
mestu.
Moda su je sakrili da ne bi pala u ruke prvom ko bi naiao.
Meti ga je prekorno pogledao. Hvata se za slamku, rekao je. Podnesi to
muki - spakovali su se i otili. Uradio sam to mnogo puta. Neko ti je za petama,
moda zbog kirije, pa oko ponoi uhvati maglu. Ode negde drugde gde te niko
ne poznaje. Namrtio se. Iako nikad ne bih pomislio da je gospodin Krou od te
fele. Taj od koga bei sigurno je veoma moan i opasan tip.
Zaboravlja ona dva Amerikanca na pijaci, podsetio ga je erlok. Rekli su
da ele da na neto upozore gospodina Kroua.
Moda je pobegao od njih.
Ne bi to uinio, negodovao je erlok. Ne bi otiao da nam se ne javi.
Meti je slegnuo ramenima. Moda si mislio da ste vei prijatelji nego to ste
uistinu bili. Iskustvo me ui da se prijateljstva odbacuju u tekim vremenima i
kad izvori novca presue.
erlok ga je iznenaeno posmatrao. Da li zbilja veruje u to to si rekao?
Meti je skrenuo pogled. ivimo u gadnom svetu, erloe. Tebi je uvek bilo
lako. ekaj dok ne spozna hladnou, glad i siromatvo. Tada u te pitati koliko
dri do prijateljstva.
Ti si moj prijatelj. erlok je oseao da mu poznati svet klizi iz ruku. Nikad
to neu zaboraviti. Ozbiljno ti govorim - ne laem te!
Znam da si ozbiljan, ali stomak ti je pun i ima para u depu. Videemo ta
e govoriti kad ostane bez jednog i drugog. Odmahnuo je glavom. Dobro,

potraiu poruku. Niko nee biti sreniji od mene ako je naem.

Meti je poeo da proverava fioke i pomera dueke, dok se erlok uspinjao
uskim drvenim stepenicama. Zamalo to nije udario glavom o nisku tavanicu.
Bilo mu je neprijatno, i zbog nestanka prijatelja i zbog Metijevih rei. Da li je
prijateljstvo zbilja tako lako kvarljiva roba? Da li je Meti mislio da e ga erlok
izbaciti iz voza na prvoj krivini?
Da li e to uiniti?
Stresao se i odagnao neprijatne misli iz glave. Imao je prea posla.
Sprat je bio pust kao i prizemlje. Postelja Ejmijusa Kroua bila je uredno
nametena, a orman prazan. U kupatilu nije bilo ni etkice za zube ili kosu.
Zastao je pred vratima Virdinijine sobe. Nervozno se premetao s noge na
nogu. Nikad nije video njenu spavau sobu. Neto mu je govorilo da ne bi
trebalo da ulazi u nju, iako nije bila tu, da je njena soba tabu.
Ne, ovo je glupo, govorio je sebi. To je obina soba.
Prekoraio je njen prag. Krevet je, kao i u oevoj sobi, bio uredno nameten,
a orman prazan. Na ormariu ili prozorskoj dasci nije bilo njenih stvari.
Uinilo mu se da je osetio trag njenog parfema u vazduhu. Nije ni znao da ga
ona koristi niti je uopte mislio da ga upotrebljava. Pomogao mu je da je zamisli
pored sebe kad je zatvorio oi.
Spremao se da krene, kad mu je panju privukla boja na njenom jastuku.
Nagnuo se ka krevetu.
Na jastuku je bila jedna vlas njene bakarne kose.
Neto ga je uhvatilo i snano steglo za srce. Najedanput je ostao bez daha.
Da li si ita naao?, povikao je Meti iz prizemlja.
Nita, odgovorio je erlok. Stisak na njegovom srcu je popustio. Samom
sebi zvuao je piskavo. A ti?
Ni ja nisam nita naao. U kuhinji ili u ostavi nema hrane. Svi sudovi su
oprani. To znai da su poneli hranu sa sobom. Iskustvo mi kae da se u tom
sluaju nee vraati.
erlok se spustio niz stepenice. Morao je da se sagne, da ne bi udario glavu.
U prizemlju je upravio pogled u takice od eksera na zidu. Nije znao da je toliko
stvari bilo na njemu.
Nita nisam naao, ree Meti. Odselili su se. Nek im je srean put.
erlok je ustro odmahnuo glavom. Ejmijus Krou ne bi otiao bez pozdrava.
Ostavio bi poruku ak i u sluaju neplaniranog odlaska. A Virdinija... Uutao je.
Nije hteo da zavri reenicu. Jo nije znao kakva oseanja ona gaji prema njemu,
iako je sve vie postajao svestan svojih. Pa, nevoljno je nastavio, ona bi mi
neto rekla. Stoga predlaem da nastavimo potragu.
Meti je izrekao erlokovu najveu brigu, pre nego to je stigao da se pokrene.
Ma sigurno su ona dvojica s pijace. Doli su ovamo i odveli gospodina Kroua i

Virdiniju. Moda je gospodin Krou nauo da su krenuli ovamo, pa je zbrisao sa

erkom. Ali zato bi iko gonio gospodina Kroua?
erlok je pokuao da se seti svega to je uitelj govorio o svom ivotu u
Americi. Omaklo mu se da je lovio kriminake u begu posle Graanskog rata.
Mislim da je stekao mnogo neprijatelja u domovini. Zbog toga je i doao ovamo
s Virdinijom. Moda ga je stiglo neto iz prolosti.
Od kakve je strahote pobegao tako krupni i snani ovek, umesto da se
suoi s njom? Ne mogu da zamislim da bei od iega manjeg od razbesnelog
slona.
erlok ga je zapitao: A kad si ti video slona?
Meti se namrtio. Video sam slike, zar ne?
Ne, neto oigledno nije kako treba. Ljutito se udario pesnicom po butini.
Moram da shvatim ta je to.
A ta ako je to to trai napolju?, preloio je Meti. Pregledaemo
okolinu, sloio se erlok. Ograniiemo se na zidove kuice i metar oko nje, da
ne bismo istraivali itavu oblast. Izali su iz kue. erlok je automatski poao
na desnu, a Meti na levu stranu. Posmatrao je zidove od cigala i krov od slame.
Pogledom je arao gore-dole. Proao je pored prozora i loze koja se pela uza zid,
ali nije zapazio nita neobino. Zapitao se da li je neto gurnuto u slamu na
krovu, spolja ili iznutra. Odbacio je tu ideju. Ako je Ejmijus Krou ostavio poruku,
bie na dostupnijem mestu, negde gde e je erlok potraiti.
Na pola puta oko zgrade zamalo se spotakao o neto na tlu. Za trenutak je
pomislio da je to zmija. urno je uzmakao od nepoznatog, nepokretnog
predmeta. Bio je previe pranjav i sme da bi bio zmija. erlok se sagnuo da bi
ga podrobnije osmotrio. To je bila platnena cev, s obruima koji su je titili od
savijanja.
Pruala se od rupe na zidu kuice do travnatog breuljia, u kom je
nestajala. Da li je Ejmijus Krou sprovodio neki eksperiment? Nita drugo nije
mu palo na pamet. Ma o emu da je re, nee mu pomoi da sazna gde su iezli
itelji kuice.
Sreo se s Metijem na drugom kraju kuice.
Da li si naao neto neobino?, pitao je.
Nisam naao nita osim crknutog zeca. Tanije, njegovog trupla. Nedostaje
mu glava.
Gde si ga naao? Da li je leao na tlu?
Meti je odmahnuo glavom. Bio je ispod gomile cepanica, kao da ga je neko
namerno ostavio tamo. Ne znam zato bi neko to uinio.
erlok je grozniavo razmiljao. Kae da si naao crknutog zeca bez
glave?, konano je prozborio. Moram da priznam da je to veoma zagonetna
poruka, ako je uopte re o poruci. Uzdahnuo je. Nastavimo obilazak.

Sreemo se kod ulaznih vrata.

Ali ti si ve pregledao taj deo, poalio se Meti, a ja sam ve pregledao onaj
koji e ti pregledati!
Dva para oiju bolja su od jednog. Moda sam propustio neto to e ti
opaziti i obrnuto. Hajde - jo samo nekoliko minuta posla. Razdvojili su se i
zapoeli potragu iz poetka. erlok nije pronaao nita to je Meti propustio.
Zastao je pored crknutog zeca. Leao je na travi pored gomile trupaca, koje je
Ejmijus Krou verovatno iscepao za potpalu. Taj prizor nije mu nita govorio. To
je bio samo mrtvi zec. U okolini je bilo mnogo dugouhih glodara.
Meti ga je ekao na ulaznim vratima. Upitno je podigao obrvu. erlok je
odmahnuo glavom. Meti je slegnuo ramenima, to je znailo da nije naao nita
to je njegov drugar propustio. Video sam nekakvu cev, rekao je, ali to je sve.
Neuteni erlok uao je u kuu. Osvrnuo se po praznoj prostoriji, s rukama
na kukovima. Nikako da se otresem oseaja da sam neto propustio, rekao je
ozlojeenim glasom.
Ako si ti neto propustio, nema anse da ja to primetim, ree Meti.
Ne potcenjuj sebe. Ima dobro oko za detalje, ree erlok. Ponovo se
zagledao u zid s rupicama od eksera. Pokuao je da ne posmatra detalje pojedinane rupice - ve itav zid. Meti, mislim da je poruka pred nama.
Meti je gledao njega, pa zid. Neto si uoio.
Jesam. Ima li penkalo?
Da li ti liim na nekog ko ide okolo s penkalom u depu? erlok je
uzdahnuo. Ima li olovku?
Ista pria.
A no?
To ve imam. Meti je zavukao ruku u dep i izvadio no kojim je probuio
bavu u tavionici. Uzmi ga. Nemoj da ga slomi.
Neu. erlok je priao zidu. Zurio je u njega. Pokuavao je da se seti onog
to je na njemu nekad stajalo. Ovde je bila velika mapa, zar ne? Pokazao je na
komad zida vrhom otrice. Pretpostavljam.
Dobro. Zagrebao je malter noem, da bi povukao linije. Spojio je etiri
rupice koje su po veliini, obliku i poloaju odgovarale mapi. Evo je. Ovde
desno bila su dva papira. Odlunim pokretima omeio je jo dva komada zida
izmeu rupica. Nacrtao je tri pravougaonika na zidu. I ovde je bilo neeg, nekih
slika.
Bile su pod uglom, podsetio ga je Meti. erlok je izabrao etiri rupice koje
su se slagale sa slikom koja mu je ostala u pamenju. Meti je odmahnuo glavom.
Dva i po centimetara ulevo, rekao je. Ne, ne tu - malo nie... Da, to je to.
erlok je polako povezivao rupice, dok nije ispunio zid. Neki papiri bili su
privreni jednim, umesto sa etiri eksera. U tim sluajevima crtao je slovo X

preko itave povrine papira.

Odmakao se da bi osmotrio svojih ruku delo. Zid je bio pokriven nizom
izgrebanih linija i slovima X razliite veliine.
Neto si preskoio, ree Meti.
Nisam, odvratio je erlok. Vara se. Ovo su nove rupice.
Da li si siguran?
I te kako sam siguran. Dobro ih pogledaj.
Meti je, mirkajui, priao zidu.
Ne odatle. Odmakni se. Pokuaj da gleda pored zida i zanemari rupice koje
sam oznaio.
Meti je sumnjiavo odmahnuo glavom, ali ga je posluao. Ra-zrogaio je oi
od iznenaenja. To je strelica!, povikao je.
Upravo tako, ree erlok. Sledio je Metijev pogled. Na zidu je bila strelica,
iscrtana rupicama koje nisu imale veze s mapama i papirima privrenim na
zidu - novim rupicama. Pokazivala je ka prozoru.
Sledili su strelicu do prozora s kog se pruao pogled na zeleni panjak. Da li
su otili tim putem?, glasno je razmiljao Meti. Ako jesu, ne vidim kako e nam
to pomoi.
To je samo putokaz, ree erlok, ka prozoru koji gleda na koral u kom je
Virdinija drala Sandiju. Gospodin Krou poruuje nam da pogledamo koral.
Tamo je poruka.
Meti je slegnuo ramenima. Ne shvatam emu toliki trud, kad je mogao da
ostavi poruku na zidu.
Sam si rekao da je bilo ko mogao da je nae, da je tako postupio, podsetio
ga je erlok. Ostavio je putokaz ka poruci. Ponudio mu je no. Uzmi ga, hvala
ti.
Meti je ponovo slegnuo ramenima. Zadri ga, rekao je. Izgleda da e vie
trebati tebi nego meni.
Izali su iz kuice. erlok je krenuo ka ograenom zemljitu. Preskoili su
preko ograde.
Odakle emo poeti?, pitao je Meti. Osvrtao se po travnatom prostoru. Ne
vidim nita to bi mi privuklo panju.
I nee. Gospodin Krou ju je sakrio, tako da je neko sluajno ne nae.
Razmiljao je. Kad bih imao dovoljno dugaak kanap, napravili bismo mreu
kvadrata. Pretraivali bismo jedan po jedan, da bismo bili sigurni da smo
ispitali itav koral. Bez toga rizikujemo da neto preskoimo.
Zna ta progovorio je Meti, hajde da stanemo na suprotne strane i
krenemo napred. Gledaemo u tlo dok se ne sretnemo. Koraknuemo u stranu,
okrenuemo se i ponovo krenuti ka ogradi. Okrenuemo se kad stignemo do nje,
koraknuemo u stranu i poeti iz poetka. Tako emo ispitati itavu poljanu, a

da ne preskoimo nijedan pedalj.

To zvui kao plan, sloio se erlok. Bacimo se na njegovo izvrenje.
Sledeih pola sata polako su partali poljem. Paljivo su ispitivali tlo u hodu.
Proveravali su svaki busen, svaku zeju rupu i gomilicu izmeta zaostalu iza
Virdinijinog konja. erloka su posle nekoliko minuta zabolela lea, zbog
kretanja u neprirodnom poloaju. Odmicao je sitnim koracima, pognut u struku.
Palo mu je na pamet da bi udaljenom posmatrau Meti i on izgledali kao
kokoke koje kljucaju po kukuruzitu.
Naao sam neto!, uskliknuo je Meti.
ta je to?
Meti je podigao neto s tla. To je bio predmet od sivog metala.
To je viljuka, rekao je erlok.
Znam da je viljuka. Da li je znaajna?
erlok je slegnuo ramenima. Ostavi je tamo gde si je naao. Moda emo
kopati na tom mestu ako ne naemo nita drugo.
Pet minuta kasnije, doao je red na erloka da neto otkrije. Meti, pouri
ovamo!
Meti je nabio viljuku u tlo i potrao ka mestu na kom je erlok uao. ta je
to?
erlok je pokazao korenjem oivienu rupu koja je pod otrim uglom ponirala
u tlo. Mislim da je ovo zeja rupa.
estitam. Samo da zna da sam dosad naiao na pet takvih.
Ali u ovoj ima neega. erlok je zavukao ruku u rupu da bi dohvatio
predmet koji je video u senci. Napipao je neto krzneno i lepljivo. Uhvatio ga je i
izvukao na svetlost dana.
To je bila zeja glava, s okrvavljenim vratom.
Zeja glava u zejoj rupi, suvo e Meti. Ko bi rekao? Da li hoe da mi kae
da je lisica odnela gospodina Kroua i Virdiniju?
Vidi, odvratio je erlok, ali ne razume. Dobro pogledaj vrat.
Meti je posle izvesnog vremena klimnuo s razumevanjem. Prerezan je
otrim seivom. Nije odgrien ili otkinut." Glasno je razmiljao. Ovo je sigurno
glava koja odgovara telu pronaenom iza kuice. Lisica je mogla da je ukrade s
kuhinjskog stola i da je... ostavi ovde.
Ne bih rekao. ivotinja bi pojela neki deo glave, ak i da ga je ukrala.
Pronali bismo tragove zuba. Izgleda da je neko odsekao glavu i gurnuo je u
rupu.
Meti je usmerio panju na zeju glavu. Prilino je svea, priznao je.
Verovatno je odseena pre manje od dvadeset etiri asa.
To je poruka, zamiljeno e erlok, ali kakva? Za trenutak je uutao. Ne,
nastavio je, pravo pitanje glasi: ima li jo poruka izuzev ove?

Meti se s uzdahom osvrnuo oko sebe. Hoe da kae da moramo da

zavrimo pretraivanje polja?
Tako je. Neto smo nali, ali to ne znai da na njemu nema jo neeg.
Strahovao sam da e to rei.
Nastavili su potragu. Ostavili su krvavu glavu tamo gde su je nali. eljali su
travu, tragajui za neobinostima. Posle etrdeset pet minuta stigli su do druge
ograde.
Nita?, pitao je Meti kad su krenuli ka kuici.
Nita, rekao je erlok. Nismo nali nita osim zeje glave.
Meti je pogledao ka mestu na kom su je ostavili. Ne vidim o kakvoj se poruci
radi, izuzev ako je gospodin Krou nije napisao na papiriu koji je gurnuo u zeja
usta. To bi bilo bolesno.
Nije re o glavi, rekao je erlok. Ne mislim da je ona u pitanju. Vea je
verovatnoa da je re o mestu na kom smo je nali ili o njenom postojanju.
Mislim da gospodin Krou nije imao vremena da uini ita sloeno, poput pisanja
poruke. Imao je dovoljno vremena da izbode rupice na zidu da bi nas uputio na
ovu stranu, i da gurne zeju glavu u rupu.
Imao je vremena da uhvati i ubije zeca, podsetio ga je Meti.
Mislim da je zec ve bio tu, da ga je ve uhvatio i da ga je spremao za obed otfikario mu je glavu, izvadio utrobu i odrao. Mislim da se desilo neto to ga je
nateralo da ode. Kad se spakovao, imao je samo nekoliko trenutaka da ostavi
poruku.
Meti je ozlojeeno uzdahnuo. Ba lepo, ali o kakvoj se poruci zaista radi?
Izgleda da je imao previe poverenja u nas.
Zeja glava u rupi, glasno je razmiljao erlok, da bi pokrenuo modane
vijuge. Nadao se nenadanom otkrovenju do kog e doi ako nastavi da ponavlja
oigledno.
Leglo, promrmljao je Meti kad su uli u kuu.
ta si rekao?
To je leglo, a ne rupa. Zeevi imaju legla, lisice jame, a jazavci jazbine.
Obino si ti onaj s bogatijim renikom. Savetujem ti da poradi na njemu.
Zeja glava u leglu, ponovio je erlok. Misao je poela da se oblikuje u
njegovoj glavi. Glava u leglu. Meti, ti si genije!
Jesam li?, iznenaeno e deak.
Pa, tehniki i nisi, ali ima udesnu sposobnost da podstie genijalnost u
drugim ljudima. Poruka je tako oigledna!"
Da li je?
Sea li se kad su te oteli ljudi Djuka Baltazara i kad su te odveli u Njujork, a
mi krenuli za tobom?
Meti je zbunjeno klimnuo glavom.

Sea li se kad sam te naao u onoj zgradi? Pokuao si da mi poalje

poruku da te vode na voz za Pensilvaniju.
Meti se osmehnuo. Lepo sam se snaao, zar ne?
Preneo si mi poruku, pokazavi mi olovku, prozorsku dasku i vetrokaz na
oblinjoj zgradi. Bilo mi je potrebno izvesno vreme da sve to poveem.
Da, seam se toga. Zato to sad pominje?
erlok je razoarano uzdahnuo. Zar ne vidi? Ejmijus Krou uradio je isto to.
Glava u leglu. On i Virdinija idu za Edinburg! 1 Meti se namrtio. Da nisi malo
preterao, sumnjiavo se oglasio, kad tvrdi da je turio zeju glavu u leglo da bi
nam poruio da ide za Edinburg? Previe podudarnosti za moj ukus.
Mislim da je bilo obrnuto, ree erlok. isti i hladni plamen trijumfa
sagorevao je umor i bol u njegovom telu. Uspeo je! Razbio je ifru! Znao je da je u
pravu! Ne elim da kaem da je pribegao najspretnijem i najpreciznijem
metodu saobraanja, ali gospodin Krou morao je da radi s onim to mu je bilo
pri ruci. Iskoristio je rupice na zidu da bi nas uputio ovamo. Imao je zeji le.
Znao je za legla u koralu. Iskoristio je sve to da bi nam dao putokaz. Zatim je
poveo Virdiniju u Edinburg, zato to je to jedino odredite na koje nas je
mogao na brzinu uputiti!
Ali zato nam je poruio da ide u Edinburg?, pitao je Meti. Sigurno je eleo
da poemo za njim. Nema drugog razloga. Poruio bi nam zbogom da nije hteo
da ode bez pozdrava. Takvu poruku mogao bi da pronae bilo ko. Oigledno je
veoma vano da niko ne zna da je otiao u Edinburg. Mislim da je u opasnosti i
da eli da mu pomognemo.
Slediemo ga, zar ne?, veselo e Meti.
Pa, oprezno e erlok, postoje i druge mogunosti. Moda bi trebalo da se
obratimo mom bratu.
Koliko bi to trajalo? I ta e on uiniti? Poznajem tvog brata i sumnjam da e
se ukrcati u prvi voz za kotsku. Poslae gomilu telegrama. Dae nalog
poverljivim ljudima da tragaju za gospodinom Krouom, ali niko od njih nee
znati kako on ili Virdinija izgledaju.
erlok je odmahnuo glavom. Nikad nismo bili u Edinburgu, rekao je. Ne
znamo nita o tom gradu. Kako da im pomognemo, ako smo i sami izgubljeni?
Bio sam tamo, raspoloeno e Meti. Tata je odveo mamu i mene u
Edinburg barom. Nedeljama smo putovali. Ostali smo neto due od mesec
dana. On je traio posao.
Ipak - nas dvojica, sami u kotskoj?
Bio si u Americi i Rusiji.
U Americi sam bio s gospodinom Krouom."
Dok nisi pobegao s Virdinijom.
To se desilo sluajno, negodovao je erlok. Voz je poao sa stanice pre

nego to smo se iskrcali. Majkroft mi je pravio drutvo u Rusiji.

Pre nego to je uhapen.
Dobro zna da to nije bio deo naeg plana. I Rufus Stoun bio je s nama. On
nam je pomogao u kljunom trenutku. Munja spoznaje sevnula mu je u glavi.
Kako bi bilo da ga zamolimo da krene s nama?
Da li bi krenuo?, sumnjiavo e Meti. Mislim da se nije najbolje slagao s
gospodinom Krouom.
To je istina, priznade erlok. Ponaali su se kao pas i maka zakljuani u
istoj sobi, ali... Nastavio je posle kraeg razmiljanja. Prilino sam siguran da
ga moj brat plaa da se muva Farnamom i da pazi da ne upadnem u nevolje.
Majkroft je uveren da e me Paradolska alijansa napasti pre ili kasnije. Rufus e
morati da krene s nama ako mu kaem da idemo u Edinburg, zar ne? Nee imati
izbora ako mu je dunost da pazi da ne upadnem u nevolju.
ta ako te sprei da se ukrca u voz?
erlok se osmehnuo. Poznaje Rufusa Stouna. Zna kakav je. ta e uiniti
ako se nae u situaciji da bira izmeu avanture u kotskoj i ostanka ovde?
Dobro reeno, priznade Meti. ta emo mu rei?
Neemo mu rei nita dok ne prikupimo vie podataka. Idemo na
elezniku stanicu u Farnamu. Ako su gospodin Krou i Virdinija krenuli u
kotsku, nisu poli konjima ni koijom. Na drumu bi bili previe ranjivi. Ne,
otputovali su vozom.
Meti se namrtio. Paljivo je razmiljao o onom to je upravo uo. erlok ga
je posmatrao. Oseao je neobinu bliskost s tim deakom. Postao je nerazdvojni
deo njegovog ivota, iako su se razlikovali na tako mnogo naina. Bio je
instinktivan umesto logian, oseajan umesto hladan i impulsivan umesto
promiljen. Imao je bistar um i bio fanatino odan erloku. Smatrao ga je
najboljim prijateljem. Posle onog to je uo od njega, pitao se da li e uvek tako
biti.
Da je gospodin Krou kupio dve karte za Edinburg na eleznikoj stanici u
Farnamu, ostavio bi jasan trag za sobom. Ako su mu Amerikanci za petama, na
stanici bi lako saznali kuda je otiao, a gospodin Krou nije neoprezan ovek.
Nije, sloio se erlok. Pa, ta emo?
Meti je slegnuo ramenima. Ne znam.
Verovatno je kupio dve karte do neke usputne stanice - recimo, Gilforda.
Sii e ranije - verovatno u E Vorfu. Tamo e kupiti dve karte do Edinburga.
Ako ih neko sledi, otii e pravo za Gilford iz Farnama. Tamo e izgubiti trag,
zato to ga se na stanici niko nee seati.
Pametno, s odobravanjem e Meti.
U stvari, nastavio je erlok, da sam na njegovom mestu, kupio bih dve
karte za Gilford, siao bih u E Vorfu i kupio dve karte za London, gde bih kupio

dve karte za Edinburg. Tako bih jo vie zameo trag.

Siguran si da e tako uiniti?"
erlok je klimnuo glavom. On je lovac. Zna kako plen ostavlja tragove. Pazie
da to ne uini.
Pa, ta emo sad?
Sad idemo u Farnam.
Jahali su od kue Ejmijusa Kroua do Farnama. erloka je grizla savest. Nije
mu se svialo to to ostavlja kuu praznu i bez uvara. Ko zna ta bi joj se moglo
dogoditi dok se Ejmijus Krou i Virdinija ne vrate? Bio je siguran da e se vratiti.
Lino e se postarati za to.
Blagajnik na eleznikoj stanici u Farnamu - visoki postariji ovek sa sedim
zaliscima - potvrdio je da je krupni ovek u belom odelu i eiru, praen
devojkom odevenom kao deak, jue kupio dve karte. erloku je godilo kad je
saznao da su kupili karte do Gilforda. Pokazalo se da je pravilno razmiljao.
Pogledaj, ree Meti i pokaza na poljanu preko puta. Konj na dugom povocu
pasao je na malom, trouglastom polju pored tale.
To je Sandija, ree Meti.
Da li si siguran?, pitao je erlok.
Veoma sam siguran.
Znamo da je konj zbrinut. Virdinija je verovatno platila nekom na stanici
da ga pazi. Ako je imala vremena za takvo neto, nisu oteti. Sigurno su doznali
da ih neko prati. Poznajem gospodina Kroua. Ne sumnjam da je uspeo da bude
korak ispred progonilaca. erlok se posle ovog uvida oseao mnogo bolje.
Idemo li za E Vorf?
erlok je razmiljao. Znao je da bi novi dokazi u ovom trenutku samo
potvrdili ono to ve znaju. Verovao je u tanost svojih predvianja. Neemo.
Idemo po Rufusa Stouna. Predstaviemo mu planove. Potom emo razgovarati
sa stricem i strinom. Setio se prethodnih dogaaja. Mislim da su dovoljno
dobro raspoloeni da me nee spreavati da odem na nekoliko dana, pogotovo
ako znaju da u putovati s Rufusom Stounom.
Uhvatio je Metija za ruku.
ta je bilo?
erlok je oklevao. Nije znao kako ni da li da postavi pitanje. Veruje li u ono
to si nedavno rekao, o prijateljstvima koja se prekidaju kad se situacija
pogora i izvori novca presue?
Meti je skrenuo pogled. Procedio je kroz stisnute usne. Mnogo puta mislio
sam da imam prijatelje. Vie ih nemam. Napustili su me kad im je to odgovaralo.
To je gorka ivotna lekcija.
Neu te napustiti, rekao je erlok. Ni Ejmijus Krou ni Virdinija nee to
uiniti.

Meti je, oklevajui, klimnuo glavom. Ubedio si me da nisu hteli da odu. To je

dobar poetak. Pourimo. Nemamo mnogo vremena.
Pronali su Stouna, tamo gde je erlok i mislio da e biti. Vebao je na
tavanu, iznad svojih odaja. uli su prigueni zvuk njegovog muziciranja s ulice.
Izvodio je nekakav vratolomni ples. Muzika je bivala sve glasnija kako su se peli
uz stepenice. Uskovitlani, ivahni tonovi ispunjavali su iroki tavanski prostor.
Njegovim sreditem gospodarila je vitka prilika Rufusa Stouna. Niim nije
pokazivao da je svestan njihovog prisustva. Zatvorenih oiju izvlaio je sve
energinije tonove iz instrumenta, sve dok nije prestao da svira, posle naizgled
nemogueg kreenda. Vazduh oko njega treperio je itav deli sekunde, kao ele,
kad je muzika utihnula.
To je avolska melodija, s odobravanjem e Meti.
Vrlo Ijubazno s tvoje strane, ree Stoun kad se s osmehom okrenuo prema
pridolicama. Iako moram da kaem da bi jo bolje zvuala u pono usred
ume, u svetlosti logorske vatre. Problem je u tome to s godinama sve vie
volim boravak u toplom, suvom domu. Posmatrao je deake. Neto se desilo,
zar ne? Upoznajte me s novostima.
erlok je iznosio injenice, dok ih je Meti obogaivao slikovitiin opisima.
Upoznali su Rufusa Stouna s najnovijim deavanjima. Kako je pria odmicala,
bivao je sve neraspoloeniji. Uutao se kad mu je erlok predoio planove.
vrsto ste reili da otputujete u Edinburg?, konano je prozborio.
Jesmo, odgovorio je erlok.
I nita to bih mogao da kaem ne moe da promeni vae miljenje?
Ne moe, odvratio je Meti.
Uzdahnuo je. U tom sluaju, uopte nije loe to me torba spakovana za put
uvek eka pored vrata. Nee mi biti prvi put da iznenada napustim kuu.
Ovog puta svi emo se vratiti, tiho e erlok. Na povratku emo biti
brojniji za dvoje.

SEDMO POGLAVLJE
Trojka je sutradan krenula za Edinburg.
Iznenaujue lako nagovorili su Rufusa Stouna da poe s njima kao odrasli
pratilac. Meti se posle toga pobrinuo za Alberta, dok je erlok odjahao na imanje
Holmsovih, da bi razgovarao sa stricem i strinom. Bili su, kao to je oekivao,
jo oamueni i smeteni zbog novosteene slobode posle odlaska gospoe
Eglantin. Predstavio im je putovanje kao svreni in. Dozvolili su mu da krene
na put, to ga nije iznenadilo. Naposletku, ve su se saglasili da ga puste u
Ameriku i Rusiju. Edinburg je, u poreenju s tim, bio preko puta, tanije, neto
severnije.
Stric erinford zamalo je ugrozio itav plan kad je zatraio da se upozna s
Rufusom Stounom. Ne mogu, obznanio je, dopustiti da moj neak otputuje na
drugi kraj zemlje u pratnji oveka koga nisam upoznao i o kome nita ne znam.
erlok se trudio da prikrije zabrinutost. Setio se ciganskog stila oblaenja
Rufusa Stouna, njegove naunice i zlatnog zuba. Ako stric erinford ikada vidi
Rufusa Stouna, verovatno e mu zabraniti svako druenje sa erlokom u
Farnamu, da i ne govorimo o putovanju u kotsku. erlok je odnedavno silno
potovao strica i strinu - to potovanje graniilo se s porodinom ljubavlju - ali
je znao da nisu ljudi savremenih shvatanja. U oajanju se uhvatio za slamku.
Ako e vam to pomoi, Majkroft ve nekoliko godina poznaje gospodina Stouna.
Unajmio ga je da mi dri asove violine.
Tako znai, ree erinford. Klimao je glavom. U tom sluaju, odustajem od
zahteva za upoznavanje. Tvoj brat je predostroan ovek. Verujem njegovom
sudu o ljudima. Pogledao je suprugu. Seam se da je Majkroft posle prvog
susreta s gospoom Eglantin rekao da neto s njom nije u redu. Moda bi nam
pomogao da sam mu rekao ta nam radi.
ta je bilo - bilo je, ree Ana. Lupkala ga je po ruci. Dobri bog ne navaljuje
na naa plea vei teret od onog koji moemo da ponesemo. Svako savladano
iskuenje ini nas jo jaim.
erlok je veerao sa stricem i strinom. Hrana je bila ispod uobiajenih
standarda. To je bila posledica udarnih talasa koji su zapljusnuli domainstvo
posle nestanka gospoe Eglantin. Taj dogaaj morao se snano odraziti na
kuhinjsko osoblje. Za stolom je bilo vrlo malo razgovora. Stric erinford i strina

Ana jo su bili pod utiskom sudbonosnog dogaaja. Izostala je i nepresuna

struja stavova, ogovaranja i komentara, tako karakteristinih za strinu. erlok
se izvinio odmah posle veere i krenuo na spavanje. Hteo je da se posle tekog
dana okrepi i povrati snagu, neophodnu za predstojea iskuenja.
erlok, Meti i Rufus Stoun sreli su se sledeeg jutra na eleznikoj stanici u
Farnamu. Poneli su torbe sa stvarima i potreptinama za put.
Ovo je, smrknuto e Rufus Stoun, udesno loa ideja. Moj prvobitni polet
istopio se kao sneg na prolenom suncu. Edinburg je veliki i mnogoljudni grad.
Ono to nameravate lii na traenje jedinstvenog mrava u mravinjaku. Zadatak
nee biti lak.
Nita to vredi napora nije lako, napomenuo je erlok.
Touch", osmehnuo se Stoun.
Rufus Stoun platio je karte za putovanje od Farnama do Londona.
Nameravali su da u prestonici kupe karte do Edinburga, zato to bi bilo
sramotno i potencijalno opasno ostaviti trag za sobom, kad ve Ejmijus Krou to
nije uinio. erlok je ponudio novac koji mu je brat poslao, ali Stoun nije hteo da
uje. Tvoj brat plaa me da te poduavam sviranju violine, podsetio ga je. Na
ovaj ili onaj nain kupiemo karte njegovim novcem. Nije vano ko e ga od nas
dvojice potroiti.
Voz je polazio za jedan sat, pa je Rufus predloio da pre polaska popiju aj i
pojedu sendvie sa slaninom. Deaci su radosno prihvatili predlog. Najblia
ajdinica bila je preko puta. Dok su obedovali, erlok je posmatrao stanicu kroz
izlog i primetio dvojicu ljudi ispred nje. Jedan je imao crnu kosu vezanu u
konjski rep, a drugi lice narueno oiljcima od malih boginja.
Da li sumnja da ova dvojica trae Ejmijusa Kroua?, pitao ga je Rufus kad je
video u koga gleda.
Meti je klimnuo.
Gledali su kako ta dvojica prilaze blagajni i propituju blagajnika. Ovaj je
odmahnuo glavom. Jedan od njih gurnuo mu je neto novca preko altera i neto
rekao. Blagajnik im je predao dve karte.
Kupili su karte, ree Rufus. To znai da e verovatno biti u istom vozu kao
mi. Ili znaju za Edinburg, ili e nastaviti potragu u Gilfordu. ta god da je u
pitanju, neophodno je da se drimo dalje od njih.
Pojeli su sendvie i popili aj, i zaputili se ka stanici. Voz se nekoliko minuta
kasnije zaustavio na peronu. Crna, gvozdena neman ispustila je paru. itala je
kao biblijski demon. Seli su u kupe. erlok se trudio da uoi Amerikance. Nije ih
video. Nije ni znao da li su se ukrcali u voz.
erlok se navikao na putovanje vozom. Neko vreme uivao je u pejzaima
pokraj kojih su prolazili. Kad su mu dosadili, ekao je da stignu do sledee vee
stanice. Sluaj je hteo da to bude Gilford. Izaao je iz voza da bi kupio novine od

prodavca na peronu. Odluio se za londonsko izdanje Tajmsa, koje je verovatno

isporuio neki raniji voz.
Njihova lokomotiva ispustila je oblake bele pare preko perona, kad je
okrenuo lea kolporteru. Krenuo je ka drvenom zidu od putnikih vagona, kad je
iznenadni nalet vetra razgrnuo paru. Primetio je Amerikanca na peronu, onog
vieg, sa crnom kosom protkanom sedim vlasima i runim oiljkom na mestu
desnog uva. Pribliavao se iz pravca blagajne. Njegov pratilac - onaj s oiljcima
od malih boginja na obrazima i elu - stajao je na vratima vagona. Drao ih je
otvorena, da voz ne bi poao dok se njegov prijatelj ne ukrca. Crnokosi
Amerikanac odmahnuo je glavom kad je stigao nadomak kompozicije. erlok je
sumnjao da se raspitivao o kretanju Ejmijusa Kroua. ta god da je radio,
izgledao je razoarano.
erlok je grabio ka svom vagonu. Pitao se da li Amerikanci ita znaju o
Metiju, njemu i Rufusu Stounu. Rufus nije provodio mnogo vremena s
gospodinom Krouom, ali su erlok i Meti esto bili u njegovom drutvu. Veina
itelja Farnama je najmanje jednom videla erloka i gospodina Kroua zajedno.
Palanani rado traare. Do Harknes lepo je iveo na raun te rune navike.
Amerikanci su za nekoliko novia ili kriglu piva mogli doznati da se Ejmijus
Krou nije druio samo sa svojom keri. Ako imaju opise erloka i Metija, mogli
bi da ih prepoznaju u vozu. Morae da budu oprezni.
erlok je stigao do vagona ba kad je kondukter dunuo u pitaljku,
upozoravajui putnike na skori polazak voza. Seo je na svoje mesto. Meti je
spavao. Rufus Stoun trudio se da zapamti muziki komad. Prsti na levoj ruci
automatski su ispisivali note u vazduhu. erlok je zario glavu u novine. Nije hteo
da smeta saputnicima.
Novine su bile pune unutranje politike i izvetaja o meunarodnim
prilikama. Ovlano je itao lanke, zato to je njegov brat Majkroft esto s
omalovaavanjem govorio o novinarima, zbog povrnog znanja o pravim
razlozima dogaaja koje su opisivali. Jednom mu je rekao da je itanje novinskih
lanaka o politici ravno itanju prikaza knjige iz pera osobe koja je nije
proitala, ve o njoj pie na osnovu onog to je ula od nekoliko ljudi koje je
sluajno srela na ulici.
erlok je tragao za izvetajima o prisustvu britanske vojske u Indiji, ali ih
nije naao. Ve neko vreme nije dobijao vesti od oca. Znao je da on ima mnogo
posla, ali se brinuo. Nije mogao da se ne brine.
Naslovne stranice bile su pune linih oglasa. Hteo je da ih preskoi, kad mu
je neto neobino privuklo panju. Odluio je da ih proita. Bili su kratki. Obino
su imali desetak ili dvadesetak rei. Pisali su ih itaoci, koji su plaali za njihovo
objavljivanje. erlok je shvatio da mu otvaraju prozorie u svet koji inae nikad
ne bi upoznao. Nestao pas. U elsiju. Odaziva se na ime Avdenago. Velikoduna

nagrada onom ko ga donese, ivot ili mrtvog. erlok je mogao da shvati da neko
voli kunog ljubimca toliko da je spreman da plati onom ko mu ga vrati, ali nije
shvatao kakva osoba moe da nazove psa po beznaajnom biblijskom liku i da
isplati nagradu ak i za mrtvog ljubimca. To nije imalo smisla. A ta ovek da
pomisli o sledeem oglasu? Hitno potreban sluga. Dobre preporuke
neophodne. Mora da zna da svira okarinu. Kvalitetna i pouzdana posluga svima
je potrebna, ali zato bi neko traio slugu koji zna da svira, pogotovo tako
neobian instrument? Svaki oglas bio je iseak iz ivota i erlok je poeleo da
zna vie o njihovoj pozadini. Neki su bili ifre - naizgled nasumini nizovi slova i
brojeva. Pokuao je da upotrebi vetine nauene od Ejmijusa Kroua i svog brata
da bi odgonetnuo njihove tajne. S nekima je imao uspeha. Veinom su bili
dogovori o tajnim sastancima, verovatno zaljubljenih parova koji se iz ko zna
kakvih razloga nisu mogli sastajati u javnosti. Bilo je i onih neobinijeg sadraja.
Jedan mu je sledio krv u ilama. Deifrovao je sledei tekst: Dozefe Lamnere,
sutra e umreti. Sredi svoje poslove. Spremi se da upozna Stvoritelja.
erlok je odluio da prekine itanje oglasa pre nego to ga previe zaokupe.
Nastavio je da ita lanke. Naiao je na dve strane sa sitnim vestima iz itave
zemlje. Zainteresovao se za jednu od njih, zato to je bila o gradu u koji su se
zaputili.
EDINBURG. Ugledni poslovni ovek ser Benedikt Ventam pronaen je
mrtav prole noi u svojoj kui na obodu grada. Policija je, zbog
izvitoperenog izraza pokojnikovog lica i neobine boje jezika,
nagovestila mogunost trovanja. Rekli su da su blizu hapenja. Ser
Benedikt je agresivnim poslovnim tehnikama stekao prilian broj
neprijatelja. Ve neko vreme strahovao je za svoj ivot. Jeo je iskljuivo
hranu koju je pripremala njegova odana kuvarica, koja je provela
gotovo dve decenije u njegovoj slubi.
erlok je bio nezadovoljan skromnom koliinom podataka. Teio se milju
da e vie saznati u Edinburgu. Nije mislio da ubistvo ima bilo kakve veze s
nestankom Ejmijusa Kroua. Bilo bi preterano oekivati da je lanak na koji je
sluajno naiao u novinama direktno povezan s razlogom zbog kog se naao u
vozu, ali je arko eleo da se to bolje upozna s gradom u koji je putovao. Hteo je
da zna kakav je Edinburg i ta se u njemu deava. Tokom estih etnji kroz ume
oko Farnama, Ejmijus Krou neumorno mu je ponavljao da e lake kontrolisati
sredinu koju dobro poznaje. Veina ljudi ogladnela bi ili oednela dva sata poto
bi se izgubili u umi. Ne bi znali kako da izau iz nje. erlok je, zahvaljujui
uitelju, znao koje su biljke jestive a koje nisu, kako da prati ivotinjske tragove
do vode i da odredi na kojoj je strani sever.

Razmiljanje o opstanku u nepoznatoj sredini oivelo je seanje na Njujork i

prologodinju posetu tom gradu. Zapanjio se kad je video koliko se novina nudi
na tamonjim raskrsnicama. Pitao se koliko razliitih novina postoji u Londonu
i da li sve tampaju iste prie. To verovatno nije sluaj. Svaka ima svoj stil i svoje
predrasude. Ako zbilja eli da sazna vie o predistoriji ubistva i zloinu u
Edinburgu, bila bi dobra ideja da kupi to vie razliitih novina, isee lanke koji
ga zanimaju i potrai razlike u izvetajima i podatke koje su neki novinari
pomenuli, a neki nisu.
Voz je odmakao od Gilforda, pa erlok nije mogao da izae na peron i kupi
druge novine. Odluio je da to uini na stanici Vaterlo, odmah po dolasku u
London.
Proitao je novine, paljivo iscepao izvetaj o ubistvu u Edinburgu i savio ga
nekoliko puta pre nego to ga je stavio u dep. Uporeivanje brojnih izvetaja
sigurno e biti zanimljiva veba.
Meti se skupio na udobnom seditu. vrsto je spavao, glave oslonjene o
prozor. Rufus Stoun zatvorio je oi. Ako je suditi po trzanju alca, vebao je
izvoenje napamet nauenog violinskog komada.
erlok je ponovo pogledao kroz prozor. Seoski predeli mogli su da mu prue
malo toga. Otvorio je torbu i izvadio knjigu. Bila je o pozorinoj minki i
uputstvima za postizanje razliitih scenskih efekata.
Zaronio je u praktino tivo. Uio je kako da napravi i nanese pozorinu
minku tako da je niko ne primeti dok vam se ne unese u lice. Knjiga je sadrala
lekcije o promeni telesnog stava, korisnoj tehnici koja vas je mogla nainiti
viim ili niim. Zaboravio je na voz i putovanje dok vagoni nisu zakloparali
preko naroito bune deonice. Podigao je pogled i video kako Rufus Stoun zuri u
njega.
Da li razmilja o pozorinoj karijeri?, pitao ga je Stoun, pokazujui knjigu.
Savetujem ti da to ne ini, ba kao to bih ti savetovao da ne stavlja ruku u
pseu eljust da bi povukao ivotinju za jezik. Zarada je loa, radno vreme dugo i
nepovoljno, a drutvo ne ceni zabavljae. Znam o emu govorim - proveo sam
mnogo vremena u mranim pozoritima, svirajui za malobrojnu, nezahvalnu
publiku.
Ne znam ta u raditi kad odrastem, iskreno e erlok, ali mi se dopada
ideja da mogu da menjam izgled tako da niko ne zna ko sam.
Ako emo poteno, priznade Stoun, ponekad bih i ja voleo da mogu
neprimeeno da mugnem pored nervoznog stanodavca ili bive devojke.
Da li zna da koristi pozorinu minku?, radoznalo e erlok.
Neto sam nauio dok sam radio po pozoritima, tanije, dok sam sedeo po
garderobama mladih i lepih glumica. Radio sam i za tvog brata. Gluma i
pijuniranje zapanjujue su slina zanimanja u nekim domenima. Osmehnuo

se, s malo ili nimalo veselja. Naravno, umiranje na sceni pred nezahvalnom
publikom nije ni izbliza tako bolno kao umiranje u sokaetu stranog grada s
noem meu rebrima.
Moe li me nauiti?, pitao je erlok.
Stoun je slegnuo ramenima. Pokuau. Potreban ti je odreeni nivo sirovog
umetnikog dara i mnogo vebe. Zapravo, proces je slian ovladavanju
violinom. Reci mi ono to zna, pa u videti ta mogu da pridodam.
erlok je proveo ostatak putovanja sluajui Stounove savete o pozorinoj
minki. Uitelj je oivljavao suvoparne podatke iz knjige smenim anegdotama
o lanim brkovima koji klize s lica glumaca ili topljenju minke zbog znoja, posle
ega su glumci liili na bizarne prugaste ivotinje. erlok je, smejui se, usvajao
nova znanja. Putovanje je prolo u trenu.
Navikao se na dolazak na stanicu Vaterlo. Dobro je poznavao gvozdene
lukove obloene staklenim ploama ispod kojih su se tiskale legije putnika u
svakovrsnoj odei, od crnih kaputa do jarkocrvenih i utih sakoa.
Rufus Stoun pruio je korak po stanici. Moramo da stignemo do Kings
krosa, dobacio je deacima preko ramena. To mesto je na drugom kraju
Londona. Odande polaze vozovi za severni deo zemlje.
erlok je pogledao iza sebe. Pitao se da li e videti dvojicu Amerikanaca. Ako
su bili u vozu, drali su se pozadi, podalje od radoznalih pogleda. Moda su
ostali u Gilfordu da bi neto doznali o krupnom Amerikancu u drutvu devojke,
koji se tamo pojavio pre dva dana.
Koija ih je ekala ispred stanice. Ometala je saobraaj i pravila guvu.
Koija je neprestano odmahivao glavom, odbijajui brojne putnike koji su
eleli da se koriste njegovim uslugama. erlok je pretpostavio da eka neku
vanu linost. Spremao se da proe pored nje, kad joj je Rufus Stoun priao i
otvorio vrata. Koija ga nije oterao pokretima ruke ili vikom, ve je skoio sa
svog mesta i prihvatio torbu. Zatim je pogledao erloka i Metija. Oekivao je i
njihov prtljag.
erlok je nauio od svog brata Majkrofta da se nikad ne ukrcava u prvu
koiju koja naie, da bi izbegao nevolje. Stounovo ponaanje ga je zbunilo.
Violinista je bio tako samouveren da je erlok ostavio torbu na ploniku i uao
za njim u koiju. Meti se poveo za njegovim primerom.
Sve mu je postalo jasno kad je seo preko puta ogromnog Majkrofta.
O, erloe, ree Majkroft. Dobro doao. Raskomoti se. Mladi gospodine
Arnate - pokuajte da se stisnete kraj mene. Verujem da ete pronai dovoljno
mesta, ako vam ne smeta da sedite pritisnuti uza zid. Pazite na moj cilindar.
Poslao si telegram Majkroftu, erlok se prekorno obratio Rufusu Stounu.
uo je kako koija baca njihove torbe na zadnji deo koije.
Stoun je odvratio bezizraajnim tonom. Morao sam rekao je. Radim za

tvog brata. Ko zna ta bi me snalo ako bi saznao da sam ti dozvolio da

otputuje u Edinburg, ne obavestivi ga o tome.
S pravom ste strahovali od moje reakcije, oglasio se Majkroft. Ponosan
sam zbog svoje obavetenosti. Oseao bih se krajnje ponieno kad bih saznao
da je moj roeni brat neopaeno proao kroz prestonicu.
Ipak idem u Edinburg, odvratio je erlok ravnim tonom. Majkroft je
klimnuo glavom. Naravno da ide. Kucnuo je tapom po krovu koije. Kings
kros!, povikao je.
ta?
Koija se trgla i zakotrljala ulicom.
Misli li da se ne zanimam za nestanak Ejmijusa Kroua? Majkroft je
odmahnuo glavom. Smatram ga prijateljem i ovekom izuzetnih sposobnosti,
prema kome gajim veliko profesionalno potovanje. Takav ovek ne nestaje bez
dobrog razloga. Hou da saznam zato je to uinio. Prisustvo dvojice
Amerikanaca jeste nova i uznemirujua injenica. Jo ne znamo da li su prijatelji
ili neprijatelji. Zbunjen sam, to mi se nimalo ne dopada.
ta je s tobom?, pitao ga je erlok. Hoe li poi s nama?
Bojim se da sam zauvek raskrstio s putovanjima, odvratio je Majkroft.
Ruska ekspedicija ubedila me je da mi je bolje da sedim u Londonu, u kom se
udobno oseam, i traganje za dokazima i odgovorima prepustim drugima.
Obaviu svoj deo posla. Doznau sve to mogu o onoj dvojici Amerikanaca dok ti
bude tragao za gospodinom Krouom i njegovom keri.
erlok se oneraspoloio. Nije bio iznenaen bratovljevom odlukom, iako bi
se bolje oseao da je odluio da putuje s njima.
O, nastavio je Majkroft, zamalo da zaboravim. estitam vam na otkriu
mesta na koje se gospodin Krou uputio. Nemam zamerke na vau logiku, ali
zameram gospodinu Krouu na upotrebi zeje glave. Mogao je da se poslui
nekim bezazlenijim predmetom, da i ne govorimo o opasnosti da ga neki
mesoder ieprka iz rupe i netragom odnese. Osvrnuo se po unutranjosti
koije. Mislite li, glasno je mozgao, menjajui temu, da bi trebalo da uredim
unutranjost koije tako da izgleda kao moja kancelarija ili po uzoru na enterijer
kluba Diogen? Tako bih mogao da putujem u savrenoj udobnosti, bez problema
izazvanih promenama lokacije.
Ko bi vam u tom sluaju donosio jutarnju olju aja ili poslepodnevnu
aicu erija?, s osmehom e Rufus Stoun.
To se da srediti, ree Majkroft. Koija moe da se zaustavi u unapred
odreeno vreme ispred izvesnih mesta. Kelneri mogu da me poslue kroz
prozor. Mogu da me snabdevaju obrocima koje bih jeo u pokretu. Pomislite na
utedu u vremenu!
Ako bi poeo da jede i pije u koiji, napomenuo je erlok, ubrzo bi se

toliko ugojio da ne bi mogao da izae iz nje. To bi obesmislilo potrebu za

posedovanjem sopstvene koije. Preobrazio bi se u pua u ljuturi.
Majkroft je klimnuo glavom. To je tano.
Zato ste ovde, ako ne elite da nas spreite da otputujemo u Edinburg?,
oglasio se Meti.
Odlino pitanje, mladiu. Pogaa posred srede. Ovde sam da bih video
mlaeg brata, naravno. Odavno nisam imao to zadovoljstvo. Tu sam da bih vas
svu trojicu upozorio na krajnji oprez na severu. Pretpostavljam da ono to je
nagnalo Ejmijusa Kroua da bei glavom bez obzira mora biti izuzetno opasno.
Oduvek sam ga smatrao ovekom koji ne zna za strah. Saznanje da se neega
plai ravno je otkriu da Mesec nije loptast kao Zemlja, ve da je u potpunosti
upalj sa zadnje strane. Uzdahnuo je. Takoe, poznato mi je da je Edinburg
neobino mraan i nasilan grad. koti su keltska rasa, to znai da su skloni
estim promenama raspoloenja, u rasponu od duboke tuge do iznenadne
provale besa. Znajte da kotska ne nalikuje na Farnam ili London. Neete
prelaziti preko vode - izuzev reke Tajn, naravno, i ljudi s kojima se budete sretali
govorie engleski, tanije, neku vrstu engleskog - ali bi trebalo da se u kotskoj
ponaate kao u stranoj zemlji. Predao je erloku koverat. Bio sam slobodan da
se pobrinem za va put. Ovo su vae karte i adresa hotela u kome ete odsesti.
Obavetavajte me o svemu to budete otkrili. ao mi je to moram da kaem da
nemam svoje agente u Edinburgu, inae bih ih zamolio da potrae Ejmijusa
Kroua i njegovu ker i da uvaju vas trojicu.
Hvala ti, ree erlok kad je uzeo koverat. Majkrofte...
Da, erloe.
Nastavio je, posle krae pauze. Mislim da bi trebalo da zna da gospoa
Eglantin vie ne radi za strica erinforda i strinu Anu. Majkroft je dugo
posmatrao brata.
Zbilja?, konano je promrmljao. Pretpostavljam da ima izvesnog udela u
onom to se desilo toj neprijatnoj eni?
Imao je i te kakvog udela, ponosno e Meti. Ba kao i ja!
Ispriae mi tu priu kad se vrati. Majkroft nije skidao pogled s brata.
Posmatrao ga je na neobian nain, kao da gleda nekog ko mu je istovremeno
veoma poznat i potpuni stranac. Ima moj dar da vidi seme i da ga zamisli
kao cvet, nastavio je, ali ima i ono to meni nedostaje - ljubav prema cveu i
mrnju prema korovu. Divim ti se, erloe. Iskreno ti se divim.
erlok je skrenuo pogled. Neto ga je stezalo u grlu. Gledao je kroz prozor na
zgrade koje su promicale mimo koije, dok nije ovladao oseanjima.
Pisau majci, nastavio je Majkroft. Predloiu joj da pozove strinu i strica
u viednevnu posetu. Vreme je da se porodine razmirice zaborave. elim da
postanu prolost, dok se otac ne vrati iz lndije.

Majka je... dobro?, oklevajui je upitao erlok.

Majkroft je gotovo neprimetno stisnuo usne. Ima dobrih i loih dana, ali je
na dobrom putu.
A Ema?
Naa sestra je... pa, ona je ono to jeste, zagonetno e Majkroft. Zadovolji
se time.
Koija se iznenada zanela u stranu, u pravcu plonika. Naglo se zaustavila.
erlok je uo kako voza silazi s klupe. Trenutak kasnije, vrata su se otvorila.
Kings kros, obznanio je Majkroft. Verujem da e voz za Edinburg krenuti
za jedan sat, ako sam dobro zapamtio red vonje.
Hvala vam to ste nas doekali, ree Stoun. Kao i za vozne karte i hotelske
trokove.
Vodite rauna o mom bratu, odvratio je Majkroft. Zurio je u Metija. Podigao
je obrvu. Vodite rauna i o njemu, ako vam to poe za rukom. Momak je
neobino zanimljiv. Mom bratu oigledno je veoma stalo do njega.
Ti si udan tip, veselo e Meti, hvala na vonji.
Majkroft je usmerio pogled ka erloku i ispruio ruku. Poalji mi telegram
kad god ti se ukae prilika, rekao je. Najlake e me nai u klubu Diogen.
Obavetavaj me o napredovanju istrage i vodi rauna o sebi. Dobro se uvaj.
Imam grozan predoseaj, mislim da ne najavljuje giht, od kog toliko strahujem.
erlok, Meti i Rufus Stoun iskrcali su se iz koije. Koija je zatvorio vrata za
njima. Popeo se na svoje sedite. erlok je uo udarac Majkroftovog tapa po
krovu i njegov prigueni glas: Admiralitet, dobri ovee! Koija je krenula uz
trzaj.
Odsad smo preputeni sami sebi, ree Meti.

OSMO POGLAVLJE
eleznika stanica Kings kros liila je na Vaterlo: veliki prostor pun ljudi na
peronima i golubova na gvozdenoj konstrukciji, koja je pridravala stakleni krov
- samo to je bila manja od nje, puna dima i u potpunosti proeta sumporastim
vonjem sagorelog uglja. Tanki sloj crne praine prekiivao je zidove i gvozdeni
skelet graevine.
erlok se radoznalo obazirao oko sebe. Razmiljao je da li je uputno pitati
nekog da li je pre dan ili dva video krupnog mukarca u belom odelu i eiru u
drutvu devojke. Znao je da od putnika nee saznati nita korisno. Male su anse
da su se zatekli na stanici kad i Ejmijus i Virdinija Krou. Moda e imati vie
sree na blagajnama ili meu elezniarima. Posmatrao je obavetenja o
polascima i dolascima vozova. Palo mu je na pamet da moe da okua sreu s
prosjacima i deparoima koji su neopaeno promicali kroz gomilu, kao duhovi.
Njihov rad mogao se pratiti po sporadinim povicima: Rekao sam ti -nemam
novi. Ne bih ti ga dao i da ga imam!, ili: Moj novanik! Gde mi je novanik?
Prosjaci i deparoi uvek su tu - danju i nou. Stanica je njihov dom i radno
mesto.
erlok je hteo da prie najbliem prosjaku i da mu ponudi novi u zamenu
za podatke. Predomislio se kad se setio ta mu je Ejmijus Krou davno rekao o
potvrivanju onoga to mu je poznato.
Bio je siguran da su Krou i Virdinija krenuli za Edinburg i da su otputovali s
King krosa. Ako bi naao prosjaka koji bi mu potvrdio da je krupan ovek u
belom odelu i eiru bio tu, s devojkom, samo bi potvrdio ono to ve zna. S
druge strane, ako bi prosjak rekao: ne, nisam video takvog oveka u pratnji
devojke, to ne bi znailo da oni nisu bili ovde. Od prosjaka se ne moe oekivati
da se sea svakoga ko je bio na stanici. Pametan ovek, govorio mu je Krou,
ne pokuava da potvrdi ono to mu je poznato - ve trai mogunost da to
porekne. Nema vajde od otkrivanja dokaza za tvoje teorije, ali je otkrivanje
dokaza koji ih opovrgavaju - od neprocenjive vrednosti. Ne pokuavaj da
dokae da si u pravu, ve obrnuto. Trudi se da dokae da si pogreio.
Problem s opovrgavanjem teorije da su Ejmijus Krou i Virdinija otputovali
s Kings krosa bio je u tome to bi morao da dokae da su otili s neke druge
londonske stanice. Za proveru Padingtona, Justona, Liverpula i drugih velikih

stanica bio bi mu potreban itav dan. Nisu imali vremena za takav poduhvat.
Izgleda zamiljeno, ree Rufus Stoun, poto ga je blago potapao po
ramenu.
Razmiljam o jednom problemu, odvratio je erlok. Pitao sam se da li bi
vredelo raspitati se o gospodinu Krouu. Mislim da bi to u ovom asu bilo samo
gubljenje vremena.
Stoun je klimnuo glavom. ak i da je ovde kupio kartu, nije morao da je kupi
do Edinburga. Moda je zametao trag kao to je radio u Farnamu. Osvrnuo se
oko sebe. Ima dosta vremena do polaska voza. Stomak mi se buni. Predlaem
da neto prezalogajimo pre ukrcavanja - na moj raun.
Stoun nije gubio vreme. Pronaao je prodavca peenog kestenja na kraju
gomile. Kupio je tri vreice. erlok i on morali su da ih hlade duvanjem pre nego
to su poeli da jedu. Meti je, po svoj prilici, imao guu slinu dimnjaku.
Prodirao je vrelo kestenje, ne skidajui osmeh s lica.
Kad su se najeli, Stoun je poveo deake ka peronima. Pokazao je karte
elezniaru. Ukrcali su se u voz, koji se ni po emu nije razlikovao od onog koji
ih je dovezao iz Farnama do stanice Vaterlo.
eka nas dugo putovanje, ree Stoun kad se raskomotio u malom kupeu.
Preporuujem vam da se smestite to udobnije i da se naspavate ako moete.
Dve stvari u ivotu ne valja proputati - san i hranu. Nikad ne znate kad e vam
se ukazati sledea prilika za odmor i jelo. Obratio se erloku. Mogli smo da
nastavimo lekcije da sam se setio da ponesem violinu.
U tom sluaju, promrmljao je Meti, dovoljno glasno da ga uju, putovao
bih drugim vozom.
Rufus ga je gnevno odmerio. Pretpostavljam da se tvoj muziki ukus
iscrpljuje frulicom i zvekom.
Ne potcenjuj frulicu. Meti je odmahnuo glavom. Moe da proizvede mnogo
lepih melodija. Ako se upari sa zvekom, eto muzike za igru. Igra je sutina
muzike. Oklevajui je osmotrio Stouna. Je l tako?
Ovaj je samo utke odmahnuo glavom, s lanom tugom. Zapravo, oglasio
se erlok, eleo sam da porazgovaram o pozoritu - o minki i preruavanju, o
takvim stvarima.
Stoun je klimnuo. Rado u ti izai u susret. To su radosne uspomene. I ja
sam hodao pozorinim daskama. Nosio sam koplje u masovnim scenama i
svirao u orkestru, dok su glumci demonstrirali svoje umee na sceni. Upitno je
podigao obrvu. Izgleda da mnogo voli glumaku vetinu. Otkud to
interesovanje? erlok je slegnuo ramenima. Nije eleo da govori o svojim
nadama i sklonostima. Pretpostavljam da ga smatram zanimljivim, rekao je.
Stoun je nastavio da ga posmatra, pa je erlok progovorio da bi prekinuo tiinu:
Ako ba hoe da zna, zanimam se za nju zbog onog to se desilo u Moskvi, u

kafeu. Sedeo sam sa sedam ili osam ljudi od kojih se tri dana nisam odvajao, a
nisam prepoznao nijednog od njih. Obrazi su mu goreli od meavine gneva i
stida.
Sve dosad nije shvatao koliko ga je taj dogaaj optereivao. Do-tad sam
mislio da sam dobar posmatra" nastavio je. Ejmijus Krou uvek je govorio da
imam izraen dar zapaanja, da primeujem i najsitnije detalje. Ipak su me
obmanuli. Mene su obmanuli!
Bili su bolji od tebe, mirno e Stoun. Nema razloga za stid. Nisam najbolji
violinista na svetu niti u to ikad biti. Dobar sam i postajem sve bolji.
eleo bih da budem najbolji, tiho e erlok. eleo bih da budem najbolji
violinista, najbolji ita ivotinjskih tragova i najvei strunjak za preruavanje.
emu trud, ako ne mogu da budem najbolji u nekoj oblasti?
Gorko e se razoarati ako ustraje u tim stavovima, prijatelju, Stoun je
zabrinuto zavrteo glavom. Doivee gorko razoaranje.
U kupeu je neko vreme vladala napeta tiina. Rufus Stoun naruio ju je
priama o svojim pozorinim iskustvima i glumcima koji su se do te mere
poistoveivali s ulogama, da su potiskivali i guili sopstvenu linost. Stvar je u
tome, rekao je Stoun, da ako ti ne veruje da si starac, ena ili skitnica, ne
moe da oekuje da e ti iko poverovati. Izgledati u skladu s ulogom povrno
je dostignue. Da bi se preruio, mora da se uivi u ulogu.
Ali kako se to postie?, zanimao se erlok.
Ako se pretvara da si tuan, seti se onog to te je rasplakalo. Ako glumi
sreu, seti se onog to te je nasmejalo. Ako eli da se predstavi kao prosjak,
mora da bude gladan, prljav i umoran. Lukavo se osmehnuo. Ako se
pretvara da si zaljubljen, seti se onog do koga ti je stalo. Tako e tvoje lice i telo
na prirodan nain preuzimati odgovarajue oblike, pa nee morati da
preteruje u glumi. I uvek raunaj na ljudsku nepanju.
erlok se namrtio. Kako to misli?
Mislim da ljudi obino vide ono to oekuju da vide i ne posmatraju paljivo
sve ljude na ulici. Zamurio je i preao rukom kroz kosu. Kako da ti to najbolje
objasnim? Seti se pozorinih kulisa. Ako eli da publika poveruje da se radnja
komada odvija u Kini, nee provesti nedelje oslikavajui kineske palate ili sela
tako realistino da ljudi veruju da gledaju kroz veliki prozor na stvarni pejza.
Nacrtae samo nekoliko grubih detalja, kao zakrivljeni krov ili bambus, i
prepustie gledaocima da obave ostalo. Njihovi umovi veoma brzo odreuju
ta vide, na osnovu nekoliko stvari koje su im privukle panju. Poseu za slikom
iz seanja, koju zatim projektuju. Ako eli da izgleda kao prosjak, ne mora
paljivo da radi na svakom detalju prosjake odee, kose i lica. To e te
izdvojiti. Usredsredi se na nekoliko kljunih stvari pre nego to se utopi u
okolinu. Shvata li ta elim da ti kaem?

Mislim da sam te razumeo.

Stoun mu je ponudio jo primera. Posle nekog vremena su se uutali. erlok
se zagledao kroz prozor kupea. Gradovi su dolazili i prolazili. Polja su sevala u
prolazu. Pejza se lagano menjao. Uredna polja s juga Engleske ustupala su pred
oskudnijim, neprijatnijim prizorima. ak su i krave izgledale drugaije neuglednije i smee, s krivim rogovima, umesto crnih i kratkodlakih. Jednom ili
dva puta preli su mostom preko velikih reka. erlok se setio drvenog mosta
preko kog su Virdinija, Meti i on preli u Americi, beei od Djuka Baltazara.
Virdinija. Srce bi mu zadrhtalo kad god bi pomislio na nju. Nije mogao da
porekne da prema njoj gaji oseanja snanija od onih koje je gajio prema bilo
kom drugom, ali mu to nije pomagalo da ih razume. Nije znao ta su niti ta
znae. Plaila su ga svojom snagom. Nije navikao da iko bude deo njegovog
ivota. Uvek je bio usamljenik, u koli i kod kue. Mrzeo je zavisnost od drugih.
Pomisao na nju nagonila ga je da se ba tako osea. Nije mogao da zamisli ivot
bez nje.
Voz se zaustavio u Njukaslu, radi utovara uglja i vode. Trojka je uvrebala
priliku da protegne noge na peronu. Kupili su jo hrane u papirnatim vreicama.
Odluili su se za vrele jabuke u testu. Para se dizala s njih, kao iz lokomotive.
erlok je krenuo prema kupeu, iako je znao da voz nee krenuti jo nekoliko
minuta. Nije hteo da etka po peronu. Nikad nije voleo vebanje radi vebanja.
Sruio se u meko sedite i zagledao u zid. Putovanja vozom bolno su dosadna.
Putovanja morem due traju, ali se na njima mnogo toga deava. Brodovi
raspolau bibliotekama, sobama za igru, restoranima i zabavnim ritualima. U
vozovima nije bilo nieg slinog.
Osetio je da ga neko posmatra dok je zurio u zid, brojei minute do polaska
iz Njukasla. Nita natprirodno nije ga navelo na taj zakljuak. Nije osetio
peckanje na vratu niti su mu marci pohrlili uz kimu. Desilo se neto
jednostavnije, prozainije. Opazio je upornu ruiastocrvenu mrlju na ivici
vidnog polja. Lice. Dva plava oka netremice su ga posmatrala.
Nije hteo da naglim pokretom glave da posmatrau do znanja da je opaen.
Pokuao je da vidi to vie toga. Sanduci na kolicima delimino su skrivali
radoznalevo telo.
Kad je prikupio sve podatke koje je mogao iz tog poloaja, erlok je odluio
da dobro osmotri radoznaka. Bez upozorenja, naglo je pogledao udesno, pravo u
oi oveka koji mu se uinio poznat.
Srce mu je preskoilo jedan otkucaj.
Suoio se sa slikom i prilikom gospodina Kajta, oveka koji mu je
predstavljen kao glumac-upravitelj pozorine trupe u Vajtapelu, da bi se
kasnije ispostavilo da je agent Paradolske alijanse i vaan deo ambiciozne
zavere za ubistvo ruskog princa, Majkroftovog prijatelja. Zapamtio ga je kao

velikog, medvedolikog oveka s grudima veliine i oblika bureta, crvenom

grivom koja se sputala ispod okovratnika i gustom riom bradom koja je krila
njegov vrat i padala preko prsa kao vodopad re. Kad ga je poslednji put video,
oajniki se borio s Rufusom Stounom, u koiji na moskovskim ulicama.
Pobegao je. Okrvavljeni Rufus gnevno je urlao za njim, obeavajui osvetu.
erlok je zapamtio da je koa oko oiju i na obrazima gospodina Kajta
prekrivena stotinama siunih ogrebotina. Podseale su na ozlede posle
brijanja, ali su bile na mestima na kojima nema dlaka. Bio mu je dovoljno blizu
da uprkos zamrljanom prozoru vidi sitne posekotine. Nije bilo sumnje - to jeste
bio gospodin Kajt.
Dugo je gledao erloka u oi. Nije se osmehnuo, klimnuo glavom niti na bilo
koji nain pokazao da zna da je vien. Lagano se povukao unazad, u senku
strukture na sreditu platforme - nekog skladita. erlokovo srce divlje je lupalo.
Teko je disao, kao da mu dah zapinje u grlu.
Mora da upozori Rufusa Stouna i da obavesti Majkrofta! Nije znao da li
prisustvo gospodina Kajta podrazumeva umeanost Paradolske alijanse u
nestanak Ejmijusa Kroua, da li ga slede zato to ga krive za propast dugo
pripremanog plana ili se sve desilo sluajno. To to je gospodin Kajt bio tu i to
ga je posmatrao, to je posmatrao njih, znailo je da se situacija promenila, da
vie nije ona od pre nekoliko minuta.
Zviduk parne lokomotive prenuo je erloka iz razmiljanja. Voz e krenuti
svakog asa. erlok je poeo da ustaje, svestan injenice da se Rufus Stoun i Meti
jo nisu vratili. Vrata kupea otvorila su se u tom asu. Meti je uao s pitom od
mesa u rukama.
ta je bilo?, pitao je. Izgleda kao da si video utvaru.
Nisi daleko od istine. Gde je Rufus?
Meti se namrtio. Mislio sam da je ve u kupeu. Bio je minut ispred mene.
Bacio je pitu u vazduh. Video sam gomilu pitica na tezgi ispred stanice.
Prodavac se zagledao u neku curu u prolazu. To mi je dalo vremena da maznem
jednu.
Ali..., poe erlok, ali je brzo uutao. Nije imao vremena za priu. Progurao
se pored Metija i izaao u hodnik koji se pruao itavom duinom vagona. Vrata
na njegovim krajevima vodila su na peron. Pritrao je najbliim i pogledao kroz
prozor.
Putnici su urili da se ukrcaju u voz, ali Rufusa Stouna nije bilo meu njima.
Ponovo se oglasio otegnuti zviduk lokomotive. Na peronu sad nije bilo
nikog izuzev elezniara, koji se osvrtao levo i desno. Svakog asa podii e
zastavicu.
erlok je pogledao na obe strane. Rufusa Stouna nigde nije bilo. Hteo je da
skoi na peron i potrai prijatelja, ali je znao da e voz krenuti svakog asa. ta

ako je Rufus uao u drugi vagon i ako uri ka njihovom kupeu? Ako se to desilo, a
erlok sie, izgubie se i verovatno ostati na stanici na kojoj ga vreba
Paradolska alijansa.
ta e ako se tajna organizacija doepala Rufusa Stouna? Izmeu Stouna i
gospodina Kajta bilo je mnogo neizmirenih rauna.
Voz se otro trznuo. Lokomotiva se otisnula s perona. Povukla je vagone za
sobom. Stanica se brzo izgubila iz vida. Izlazili su iz grada i zalazili u seoske
predele.
erlok se vratio do kupea. Stajao je ispred njega. Osvrtao se levo i desno.
Nadao se, uprkos svemu, da e se Rufus Stoun pojaviti i da e mu prii
osobenim, oputenim korakom. Posle pet minuta morao je da prizna da se to
nee dogoditi. Ostao je na stanici u Njukaslu, verovatno kao zatoenik
Paradolske alijanse.
ta je bilo?, pitao ga je Meti, kad je uao u kupe. Imao je gomilu mrvica u
krilu. Gde je gospodin Stoun?
Mislim da je ostao na stanici, kiselo e erlok.
Otkud to? Da li je sreo neku curu? To bi liilo na njega. Taj nema mira kad su
suknje u pitanju.
erlok je odmahnuo glavom. Ne, mislim da je sreo Paradolsku alijansu.
Meti ga je pogledao s nevericom. Misli na ljude za koje je radio francuski
baron?
One koji su optuili Majkrofta za ubistvo i pokuali da ubiju njegovog
prijatelja u Moskvi.
ta su traili na stanici?
Sigurno su nas sledili, odvratio je erlok. Zvuao je nesigurno i nemono.
Ne moemo znati njihove namere. Prinueni smo da pretpostavljamo, to je
gore od odsustva podataka, zato to moe da nas navede na pogrean put.
Pa, ta emo sad?
erlok je progovorio posle kraeg razmiljanja. Nastaviemo put za
Edinburg. Ako kondukter naie, rei emo mu da je na prijatelj ostao u
Njukaslu i da se brinemo da mu se neto nije desilo. Moda e dobiti poruku
koju emo mu poslati s jedne od usputnih stanica. U Edinburgu emo otii u
hotel koji nam je Majkroft rezervisao. Ako Rufus umakne Paradolskoj alijansi ili
drugim otmiarima, ili ako postoji bezazleniji razlog za njegovo odsustvovanje,
znae gde da nas potrai.
Zavalio se u sedite, prekrstio ruke i poloio bradu na prsa. Meti je neko
vreme samo zurio u njega. Zatim se okrenuo i zagledao kroz prozor. erlok se,
uprkos prisustvu prijatelja, nikad nije oseao tako usamljeno.
Mogli bismo da se vratimo kui, ree Meti, slabanim glasom.
erlok je ve odbacio tu pomisao. Mogli bismo, odvratio je, ali to ne bi

pomoglo gospodinu Krouu, Virdiniji ili Rufusu. Osim toga, Paradolska alijansa
zna gde ivimo. Najbolje nam je da se sakrijemo u Edinburgu dok ne sredimo
ovu papazjaniju. Nestaemo u velikom gradu.
Kao gospodin Krou i Virdinija, napomenuo je Meti. I oni su pobegli da bi
se sakrili.
Znam. erlok nije gledao u Metija. Znam. Ali bih voleo da znam zato su to
uinili. ta bi moglo da ga toliko uplai da pobegne, umesto da prui otpor?
Voz je u jednom trenutku preao iz Engleske u kotsku. erlok nije primetio
nikakav znak, ako je takav i postojao.
Stanice su promicale bre no ranije. Imale su drugaija imena od onih u
Engleskoj. Pejzai su bili neureeniji, divlji. Voz je prolazio pored mranih brda
umesto talasastih polja. ak je i nebo izgledalo tamnije.
Kondukter se pojavio. erlok mu je servirao priu o prijatelju koji nije stigao
da se ukrca u voz. ovek se namrtio i rekao da e porazgovarati s upravnikom
na sledeoj stanici, da bi video ima li kakve poruke i da bi je poslao u Njukasl.
erlok nije oekivao nikakve rezultate od ove zakasnele reakcije.
Vreme je sporo prolazilo. Kondukter se u neko doba vratio da im kae da
nema vesti o Rufusu Stounu. erlok se oneraspoloio. Pogledao je kroz prozor.
Primetio je da prolaze pored veeg broja kua. Nisu bile od cigala ve od velikih
blokova sivog kamena. To im je davalo ozbiljniji, stameniji izgled. Sunce ih je
obasjavalo narandastim svetlom. Voz je poeo da usporava. Stao je pored
perona koji se pruao kilometrima. Pored njega je bio znak s natpisom Edinburg.
Stigli smo, oglasio se Meti.
Izali su iz voza, s torbama u rukama. Poneli su i Rufusovu. erlok je poveo
Metija u stranu i zastao. Hteo je da osmotri ostale putnike. Nadao se da e neke
prepoznati - gospodina Kajta ili Rufusa Stouna.
Stanica se ispunila ljudima u razliitoj odei, od cilindara i kaputa do
upavih sakoa od tvida i zakrpijenih pantalona. erlok je morao da suzbije
uzdah kad je video mukarce u suknjama.
Meti je primetio prijateljevu reakciju. Da, rekao je, izvini - trebalo je da ti
to pomenem. I ja sam se zaudio kad sam pre nekoliko godina doao ovamo.
Mukarci u suknjama? Moda si mislio da ih neu primetiti.
Nisu u suknjama, odluno e Meti. Nose kiltove.
Kiltove. erlok je ponovio nepoznatu re.
To je tradicionalna odea kotskih klanova. mrcnuo je. Klan je, koliko ja
znam, otmeno ime za porodicu. Klanovi su bili u veitom meusobnom ratu dok
se nisu ujedinili u mrnji prema Englezima. Lake su se borili u kiltovima. Tako
se pria. Bilo kako bilo, razliito su obojeni, u zavisnosti od porodice kojoj
pripadaju.
Verovatno, glasno je razmiljao erlok, da bi znali da je ovek s kojim se

bore iz drugog klana, a ne dalji roak po babinoj liniji.

Verovatno, odvratio je Meti.
erlok je zapamtio novi podatak. Razliiti klanovi nose razliite kiltove. To je
vredelo dublje istraivati. Kad vidite oveka u Londonu, ne moete zakljuiti
kako se zove ako ga ne pitate, ali ako vidite nekog u Edinburgu, odmah znate da
se zove Makdonald. To znanje moe biti i te kako korisno.
ta bi jo trebalo da znam?, pitao je.
Torbica koja visi na kiltu zove se sporan. Koristi se za noenje novca i
slinih stvari. Takoe, kot odeven u kilt najverovatnije ima noi u arapi. Zovu
ga dirk.
Shvatio sam. Hvala ti. erlok je osmatrao i oslukivao. Metani su govorili s
osetnim naglaskom. Imao je tekoa s njim. Navikao je na lokalne naglaske.
Ljudi u Farnamu govorili su drugaije od itelja Londona. Amerikanci koje je
sretao govorili su drugaije od bilo koga u Engleskoj. Nije oekivao da e se
posle podue vonje vozom nai u okruenju u kome se govori naglaskom koji je
gotovo nemogue razumeti. Sluao je minut ili vie. Meti je posluno stajao
pored njega, a on je prouavao razgovore metana, sve dok nije pohvatao
osnove. Kad se uvo navikne, naglasak se povlaio, ostavljajui rei za sobom.
Dobro je, rekao je kad je poslednji putnik otiao s perona. Mislim da sam
se aklimatizovao. Hajdemo u hotel.
Izali su i zaustavili drugu koiju. Koija kao da se predomiljao da li da
poveze dva deaka. Klimnuo je glavom kad mu je erlok pokazao aku novia.
Njihov uzrast nije bio vaan, dokle god su imali novac.
erlok je pregledao sadrinu koverta dobijenog od Majkrofta. Saoptio je
ime hotela koijau.
Vozili su se dvadeset minuta. Prolazili su pored visokih zdanja od sivog
kamena s terasama i velikih gospodarskih zgrada i rezidencija, smetenih iza
metalnih ograda i raskonih vrtova. erlok je opazio da, izbliza gledano, sivi
kamen sadri primese drugih boja - narandaste, ute, plave, zelene - i da je
proet tamnijim prelivima.
Proli su ivicom parka i skrenuli levo pa desno, na iru saobraajnicu
oivienu radnjama i hotelima. Mogla je da se poredi sa svim to je video u
Londonu, Njujorku i Moskvi. Edinburg je bio stari i ponositi grad.
Koija je naglo skrenula udesno i stala. erlok i Meti su izali. Koija je bacio
njihov prtljag s klupice na plonik. Oigledno je smatrao da ne mora da silazi
zbog dece. erlok se odupro porivu da baci novac na plonik. Pruio mu je novac
tako da je morao otro da se nagne da bi ga dohvatio.
Stali su ispred visoke zgrade s mnogo terasa i natpisom Hotel Frejzer. Koija
se okrenula ispred hotela i zaputila ka glavnoj saobraajnici. erlok je zapazio
da se put sputa pred njima, ali ga to sad nije zanimalo. Svu panju zaokupio mu

je udesni zamak koji je ugledao kad se koija pomerila. Bio je ogroman i

zlokoban. Podignut je na brdu, delimino skrivenom maglom. Zbog nje je liio na
ogroman olujni oblak.
ta emo sad?, pitao ga je Meti.
erloku je teko padalo odsustvo Rufusa Stouna. Bez njega se oseao ranjivo
i nesigurno. Dva deaka sama u Edinburgu. ta bi mogli da urade?
Ne znam, rekao je.

DEVETO POGLAVLJE
erlok i Meti ostavili su stvari u sobi, sili niz hotelsko stepenite i izali na
ulicu. Sunce se spustilo ispod horizonta. Gasna svetlost i baklje na kamenim
zgradama razgonile su tminu. Mnotvo ljudi bilo je na ulicama. Ili su od jedne
do druge taverne u potrazi za dobrim provodom. Deaci su se oprezno kretali
kroz mete dok nisu nali relativno civilizovano mesto. Seli su u ugao i naruili
pite s mesom. Spirali su masne zalogaje razvodnjenim pivom. Konobar im je
posluio alkohol bez suvinih pitanja. Prezrivo ih je pogledao kad je erlok
zatraio bokal vode.
Neko bi na svakih nekoliko minuta pokuao da sedne pored njih i zapodene
razgovor. Ponekad bi to bila ena s preteranom koliinom minke i neopranom
odeom, ali su im najee prilazili neobrijani mukarci u prljavim odelima i
sivim kouljama i akirama. Meti bi im uvek govorio isto: Tata samo to nije
stigao. Nee mu se dopasti ako vas zatekne ovde. Nametljivci bi brzo otili,
posle nemutog izvinjenja ili priguene psovke. erlok je posle prvog takvog
dogaaja upitno pogledao Metija. Ima svakakvih ljudi, promrmljao je deran s
bare. Ma u kom gradu da se nae, pokuavaju da se sprijatelje s usamljenim
detetom. Nauio sam da ih valja izbegavati.
erlok nije postavljao pitanja. Bilo mu je jasno da Meti nije raspoloen za
objanjavanje. Jo jednom mu je bilo drago to je u drutvu svog snalaljivog
prijatelja.
Raspravljali su o tome ta da rade povodom nestanka Rufusa Stouna. Nadali
su se da e naii na njega ili njegovu poruku u hotelu. Teko im je palo kad u
njemu nisu zatekli ni jedno ni drugo.
Kako bi bilo da se obratimo policiji predloio je Meti. Rei emo im da je
nestao.
Problem je u tome to ne znamo ta se dogodilo, pa nam policija nee biti
od velike koristi. Nismo videli da je otet. Rei e da mu je pobegao voz i da e se
sutra pojaviti. Mogli bismo proi jo gore. Policija e se sigurno zabrinuti zbog
dva usamljena deaka u Edinburgu. Dodelie nam staratelja ili e nas strpati u
neku ustanovu za zbrinjavanje dok se Rufus ne pojavi. To nam nije potrebno.
Meti je klimnuo glavom. Shvatam. ta emo s tvojim bratom? Kako bi bilo
da mu poaljemo telegram?

Ako to uinimo, za jedan sat dobiemo telegram s nareenjem da se

vratimo u London dok se neto ne sazna o Rufusu. Neu moi da se ogluim o
bratovljevo nareenje. Kad god sam to radio, nije izlazilo na dobro. Moramo da
ostanemo ovde. Najbolje je da nikom ne kaemo ta se desilo.
ta misli, ta se dogodilo s Rufusom?, tiho e Meti, pogleda uprtog u
erloka.
erlok je uzdahnuo. Izbegavao je da misli o tome. Nisam siguran. Moda su
ga Amerikanci oteli da bi ga ispitali. Verovatno e ga pustiti, poto ne zna vie
od onog to oni znaju. Ili e ga ubiti, pomislio je. Preutao je stranu misao. Meti
je bio snalaljiviji nego to e erlok ikad biti, ali je bio mlai od njega. Valjalo bi
ga zatititi u nekim situacijama.
Zna da smo poli za Edinburg, podsetio ga je Meti.
Znaju i oni ako su putovali istim vozom. Sumnjam da to vie nije tajna.
Zastao je za trenutak. Ne znam ta smeraju s njim ako je pao u ruke Paradolskoj
alijansi.
Razgovor je donekle smirio erlokov razgoropaeni stomak. Punili su
stomake u toplom svratitu i raspravljali o onom to je moglo da se desi Rufusu.
Ne elim da te bacam u brigu, proaputao je Meti posle nekog vremena, ali
da li si video onog tipa? Klimnuo je ka suprotnom zidu. Sedi sam u separeu.
erlok je pogledao na tu stranu. Trudio se da njegovo zanimanje ne bude
previe oigledno. Zabrinuo se da Meti nije ugledao gospodina Kajta. Odahnuo
je kad je video nepoznatog mravka samog u separeu. Prvi utisak je izbledeo.
Ubrzo je poeo da se osea neprijatno. ovek niim nije pokazivao da se zanima
za njih, ali je neto na njemu bilo neobino. Imao je problema da shvati ta mu
smeta. Nepoznati je bio bolno mrav, kao da je nedeljama gladovao. Koa mu je
bila snenobela, gotovo providna, a oi tako duboko usaene da se nisu videle.
Kosti na vilicama i jagodicama toliko su zatezale kou da se inilo da e svakog
asa pui. Spodoba je nosila nesvakidanju odeu. Reklo bi se da je ovek
obukao najbolje odelo za nedeljni odlazak u crkvu, da nije bilo veoma pranjavo
i prekriveno zelenkastim mrljama. Tupo je zurio ispred sebe. Niko nije
pokuavao da sedne pored njega. Konobar mu nije prilazio da primi porudbinu
ili da ga izbaci, iako ovaj nije imao nikakvo pie.
U tavernu je ulazilo sve vie ljudi, pa se bledoliki mravko ubrzo izgubio iz
vida. erlok i Meti pojeli su pite. Gomila se razmakla kad su ustali. erlok je
pogledao u pravcu separea. Neobini ovek je otiao.
Da li si ikad uo za kradljivce leeva?, pitao ga je Meti kad su napustili
tavernu. Bio je nervozan.
Nisam, ree erlok.
To su bila dva tipa - Berk i Her. Obojica su se zvala Vilijam. Pre nekoliko
godina izali su na zao glas u ovim krajevima. uo sam za njih dok je tata radio

ovde. Onaj tip podsetio me je na njih. Edinburg je mesto u kome doktori ue

zanat, na Edinburkom medicinskom koledu. kola se u to doba susretala s
velikim problemom: nisu mogli da nau dovoljno leeva za seciranje. Moraju to
da rade da bi videli gde su vaniji organi i kuda tee krv.
Mislio sam da medicinske kole mogu da koriste leeve pogubljenih
kriminalaca, ree erlok.
Tako je u teoriji, odvratio je Meti. U praksi ima znatno manje leeva od
radoznalih studenata. Manjak leeva je posledica osetnog smanjenja zloina za
koje je propisana smrtna kazna. Pre ezdeset godina, preko dve stotine zloina
kanjavano je veanjem. Sad ih ima samo pet. To znai da koled dobija samo
dva lea godinje. Berk i Her uoili su tu priliku i iskoristili je.
Mogu da zamislim ta su radili, tiho e erlok. Stresao se od iznenadnog
napada jeze. Iskopavali su leeve da bi ih prodavali medicinarima, zar ne?
Ne ba, ree Meti, iako su se i time bavili. To je kraa leeva. Praksa je bila
tako rairena da su roaci i prijatelji pokojnika straarili na grobu da bi spreili
skrnavljenje. Neki ljudi - bogatai - podizali su kaveze oko venih poivalita
svojih roaka, da ih neko ne bi uznemirio. Neupueni su, pre nego to se
proirio glas o bezbonoj otimaini, nalazili oskrnavljene grobove. Pomiljali su
da su pokojnici oiveli i da su ispuzali iz raka. Deaci su se probijali kroz ulinu
guvu. Vraali su se u hotel. Kradljivci leeva morali su da promene nain rada
kad je javnost saznala za njih. Bili su prilino domiljati. Koristili su drvene
lopate, zato to prave manje buke od metalnih. Kopali su pod uglom, da
srknavljenje grobova ne bude oigledno. Podigli bi poklopac mrtvakog sanduka
i izvlaili pokojnika konopcem.
Rekao si da Berk i Her nisu bili kradljivci leeva. ta su bili?
Za poetak valja znati da su bili Irci, odvratio je Meti, i da su se doselili u
Edinburg da bi nali posao na kopanju kanala. Berk je odseo u svratitu kojim je
upravijala Herova supruga. Postali su drugari u piu. Jedne veeri zapili su se i
zapodenuli raspravu o lakoj zaradi. Pao je predlog da ukradu le nekog
preminulog suseda, bez porodice, i da ga prodaju Koledu, koji e ga upotrebiti
kao nastavno sredstvo na asovima anatomije. Nedugo potom, umro je stari
penzioner koji je Heru dugovao neto para. Napunili su njegov koveg korom
drvea i odneli telo doktoru Noksu. Dobili su dobre pare.
Zbilja preduzimljivo, suvo e erlok.
Problem je bio u tome to su ljudi retko umirali, za njihove apetite. Odluili
su da im malo pomognu u tome. Mlinar je prvi stradao od njihove ruke. Napili su
ga viskijem i udavili. Druga rtva bila je ena, Abigejl Simpson. Posle nje...
Slegnuo je ramenima. Pa, posao je krenuo. Doktor Noks plaao im je
pozamanu sumu za svaki isporueni le i nije postavljao pitanja. Dobijali su
deset funti za telo u savrenom stanju i osam za ono s falinkama. Najee su se

odluivali za ene i decu, zato to su ih lake savlaivali i davili.

erloku se smuilo od gnusne prie. Najvie mu je smetala rutina s kojom su
Berk i Her obavljali posao. Njihova ubistva nisu bila zloini iz strasti ili
posledica trenutne neuraunljivosti - ve niz perverznih poslovnih odluka,
koje su podrazumevale ubistva.
Koliko su ljudi tako ubili?, tiho je upitao kad su zali za ugao i krenuli ka
ulazu u hotel.
Pria se da su za godinu dana, ree Meti, ubili sedamnaestoro ljudi.
I da li je iko posumnjao na njih? Doktori kojima su prodavali tela morali su
da primete da nemaju posla s pogubljenim kriminalcima. Veanje ostavlja
prepoznatljive tragove na vratu. Ti leevi nisu ih imali.
Misli na doktora Noksa? Taj je sigurno znao ta rade, iako se Berk kasnije
kleo da nije. Nije hteo da prekine lanac snabdevanja leevima. Prouo se kao
najbolji profesor anatomije. Studenti su se tiskali na njegovim predavanjima.
Plaali su za tu privilegiju. Nije hteo da see granu na kojoj je sedeo. Meti je
zafrktao. Pria se da su Berk i Her ubili nekog Dafta Dejmija, dobro poznatog
tipa. Neko od studenata prepoznao ga je kad je doktor Noks doneo njegovo telo
u amfiteatar. Doktor je rekao da je to neko drugi. Odmah zatim isekao mu je lice,
da bi ga nainio neprepoznatljivim.
Kako se ta pria okonala?, pitao je erlok kad je otvorio vrata hotela.
Pretpostavljam da su otkriveni. Kako bi ti inae znao sve ovo?
Berk i Her ubili su enu u svratitu, neku Mardori Doherti. Sakrili su je
ispod kreveta, do isporuke. Neki stanari postali su sumnjiavi. Pregledali su
Berkovu sobu kad je izaao, i pronali nesrenicu. Pozvali su pandure. Berk i Her
izneli su le iz kue pre dolaska policije. Odneli su ga do doktora Noksa. Policija
ga je tamo i nala. Her je postao zatieni svedok. Svedoio je protiv Berka u
zamenu za imunitet od krivinog gonjenja. Berk je obeen. Njegovo telo javno je
secirano na Medicinskom koledu. U skladu sa zakonom, naravno.
ta se desilo sa Herom?
Nestao je bez traga.
Znai da bi mogao da bude u gradu?
Meti je klimnuo glavom kad je otvorio vrata sobe. Mogao bi biti, iako se
najverovatnije vratio u Irsku.
Ni sledeeg jutra nije bilo vesti o Rufusu Stounu. Neuteni erlok i Meti
dorukovali su ovsenu kau, koju je posluila utljiva konobarica. Kaa je bila
toliko gusta da se mogla sei na komade. Bila je iznenaujue ukusna i izdana,
iako je liila na pomije.
Kakav je plan? pitao je Meti.
Pronai u knjiaru ili biblioteku", odvratio je erlok. Potrebna mi je mapa

grada. Hou da saznam to vie o njemu. Oseam se izgubljeno. Ne mogu da se

snaem u Edinburgu. Zato ne bi izaao i obiao mesta na kojima si nekad
boravio? Pokuaj da pronae nekoga ko te se sea i ko je raspoloen da nam
pomogne. U ovakvoj situaciji svaka pomo je dobrodola. Nastavio je, posle
kraeg razmiljanja. Sastaemo se u podne, pred kapijom parka koji je malo
iznad hotela.
Nemam sat, podsetio ga je Meti.
Pitaj nekog.
Pojeli su kau, oprostili se i izali.
erlok je pronaao biblioteku na glavnoj saobraajnici. Suvi miris papira
smirujue je delovao na njega. Podseao ga je na biblioteku strica erinforda.
Pored knjiga se uvek oseao kao kod kue. Pronaao je odeljak s delima o
kotskoj. Odabrao je nekoliko naslova i seo za sto.
Za jedan sat stekao je prilino znanje o geografiji i istoriji Edinburga i
njegovom mestu u kotskoj istoriji. Grad je podignut na sedam breuljaka, zbog
ega je sve u njemu bilo uzbrdo ili nizbrdo.
erlok je zatvorio knjigu i zamurio kad su mu sitna crna slova zaigrala pred
oima. Deo problema bio je u tome to podatke koji su mu bili potrebni obino
nije mogao da nae u knjigama ozbiljnog sadraja. Kuda metani idu kad su u
bekstvu? Kako izbegavaju da budu pronaeni ako ih neko trai? Ko je na elu
lokalnih lopovskih druina i da li su takvi ljudi spremniji da pomognu
progonjenima ili progoniocima? Meti je imao vee anse od njega da od svojih
poznanika dobije odgovore na ova pitanja. Takvi podaci nepovratno se gube ako
ih neko ne zapie. erlok je zbog toga odluio da belei sve to njih dvojica
doznaju u Edinburgu. Ako sauva te podatke na karticama, moi e da se poslui
njima kad mu sledei put budu potrebne.
Stresao se zbog iznenadne, uznemirujue misli. Sistem koji je upravo
zamislio nije se mnogo razlikovao od arhive s podacima o sumnjivim i
nezakonitim delima itelja Farnama koju je sakupio Do Harknes. Najvea
razlika bie u tome to ih erlok nee koristiti za sticanje zarade.
Pogledao je na sat koji mu je visio s lanca na sakou. Bilo je pola dvanaest,
vreme da krene na sastanak s Metijem.
Vratio je knjige na police. Primetio je mape Edinburga na alteru biblioteke.
Kotale su est penija. Kupio je jednu. Rairio ju je na stolu na kome je do
malopre itao knjige o kotskoj. Hitro je upijao podatke o obliku grada i pravcu
prostiranja glavnih saobraajnica. Pronaao je glavnu elezniku prugu koja je
spajala grad s Londonom. Pratio je marrutu koije od nje do hotela. Koija je
iao du Prinses strita - glavne gradske saobraajnice. erlok je brzo pronaao
hotel i mesto na kome se trenutno nalazio.
Sklopio je mapu. Stavio ju je u dep i izaao u park. Sad e moi da se snae u

gradu.
Sunce je sijalo kroz oblake. Dijagonalni zraci obasjavali su plavo i sivo nebo.
Sticao se utisak da svetlosna konstrukcija pridrava nebesa. erlok je etao
Prinses stritom. Ugledao bi zamak kad god bi pogledao u sporedne ulice. Vie
nije liio na vrsti sivi oblak obeen iznad grada, ali je neto u njemu prkosilo
geometriji i perspektivi. inilo se nemoguim da zamak bude tamo gore, dok je
grad ovde dole.
Neto je zaukalo u senkama kad je proao pored jedne uliice. Zaustavio
se i pogledao u stranu. Nije priao uliici - to bi bilo glupo - ali je eleo da zna ko
ga prati, ako je to posredi.
Za trenutak je video samo duboke senke, nalik na tenu tamu, do koje sunce
nikad ne dopire. Oi su se navikle na kontrast. Razaznao je neto to je plovilo u
vazduhu, kao bledi balon. Prilino se namuio pre nego to je shvatio da gleda
lice spodobe obuene u crno.
Nevoljno je koraknuo unazad. Lice je bilo belo kao u utvare, s oima
usaenim tako duboko da su podseale na crne rupe. Jagodice su otro trale, a
usne - ako ih je prilika uopte imala - bile su podignute iznad zuba. erloku se
inilo da se nepoznati ceri, kao da se naslauje nekom samo njemu poznatom
alom. Pomiljao je da pred sobom ima istrulelo lice, neto slino skeletu. Da li
se suoava s leom istrgnutim iz tla i ostavljenim u uliici da zuri u njega? Da li
gleda mrtvaca poduprtog kocem? I ko bi uputio tako gnusno i mrano
upozorenje?
Prilika je podigla ruku u visini lica i mahnula. Zatim se povukla dublje u
tamu, van erlokovog vidokruga. Sleeni i uzdrhtali deak tek tada se setio
oveka iz taverne, onog koji je sedeo sam u separeu. Da li je to bio on? Ova
prilika izgledala je jo mravije, jo manje ivo. Moda su ga oi prevarile zbog
nedovoljnog osvetljenja.
ta se deava? Setio se onog to je saznao od strica i strine. Da li gubi razum,
kao njegov otac?
Nekoliko sekundi pomiljao je da zae dublje u uliicu, da potrai
tajanstvenu priliku i otkrije istinu u pozadini mistinog prizora. Uguio je taj
poriv. Najverovatnije objanjenje bilo je da se susree sa zamkom i da je
avetinjska prilika samo nesvakidanji mamac. Da li je ovaj metod sluajno
izabran ili je neko znao da on esto ume da popusti pred radoznalou?
Uzdrmani erlok odmakao se od poetka uliice. Pourio je niz ulicu, bez
osvrtanja.
Za nekoliko minuta stigao je do parka. Meti ga je ve ekao na ulazu.
Kako si?, pitao ga je. Izgleda kao neko ko je video avet.
Ne budi glup, otro e erlok. Duhovi ne postoje.
Dobro, smiri se.

Da li si ita saznao?, pitao je erlok.

Meti je odmahnuo glavom. Veina tipova i dece koju sam poznavao odselili
su se ili pomrli. Pronaao sam nekoliko ljudi koji su me se seali, ali oni nisu
znali nita o velikom Amerikancu koji je stigao u grad. ta je s tobom?
Nauio sam da se snalazim po gradu.
Pa, i to je neto, prekorno e Meti. To znanje dobro e nam doi ako
planiramo da se preselimo ovde.
Ne potcenjuj upotrebnu vrednost znanja iz geografije.
Meti je zurio u njega. Pa kakav e biti na sledei potez?, konano je pitao.
I erlok je razmiljao o tome. Pretpostavljam da bismo mogli da obiemo
konduktere i blagajnike na eleznikoj stanici, iako niko ne moe da nam
garantuje da su videli Kroua, pored stotina putnika koji tamo svakodnevno
prolaze. Osim toga, verovatno je siao pre Edinburga i ostatak puta prevalio
iznajmljenim koijama, ako je nastavio da bude oprezan kao u Farnamu.
Ako je uopte ovde, napomenuo je Meti. Ne zaboravi da smo doli ovamo
zbog glave mrtvog zeca. To i nije bogzna kakvo polazite. I dalje mislim da smo
poli u pogrenom pravcu.
Uprkos Rufusovom nestanku?, pitao je erlok.
Meti je slegnuo ramenima. Ima pravo. Trag je bio dobar, ali ta emo sad,
poto nas je doveo ovamo? Hoemo li ekati neki drugi?
Meti, ve sam ti rekao, ali u ponoviti - moda nisi genije, ali podstie
genijalnost u svojoj okolini.
Kako to misli?
Ejmijus Krou ostavio nam je trag koji je mogao da nas odvede u Edinburg
ako ga pravilno protumaimo. Zato je to uinio? Jo nismo postavili to pitanje.
Zato to je hteo da krenemo za njim, odvratio je Meti.
Upravo tako. eleo je da krenemo za njim. Nije samo rekao: Zbogom, odo ja
u Edinburg! eleo je da znamo kuda je krenuo samo zbog jednog razloga: zato
to je hteo da krenemo za njim. Hteo je da mu pomognemo. Stigli smo. Nee nas
ostaviti u mraku. Ponudie nam novi trag, koji e nas odvesti do njega.
Zato to nije uradio na samom poetku?" pitao je Meti.
Zato to je u tom trenutku znao samo jedno: da Virdinija i on idu u
Edinburg. Nameravao je da po prispeu u grad potrai utoite. To nee biti
hotel ve neka kuica za iznajmljivanje na obodu grada. Kad bude imao adresu,
pronai e nain da nam je saopti.
Ali on ne zna gde smo, rekao je Meti.
Zbog toga e ostaviti poruku na mestu vidljivom sa svih strana grada.
Setio se novina koje je proitao u vozu i oglasa koji su ga oarali. U osnovi,
radilo se o porukama saoptenim otvorenim tekstom ili iframa. Objavie
oglas u lokalnim novinama, rekao je sa zavidnom sigurnou. Znae da u ga

tamo potraiti.
Ali ta ako ga previdimo? ta ako ga je jue objavio?
erlok je odmahnuo glavom. Nee znati datum naeg dolaska. Oglas e se
pojavljivati najmanje nedelju dana, ako ita znam o Ejmijusu Krouu.
Meti je klimnuo glavom, kao da je ono to mu je erlok rekao imalo svakog
smisla. Hajde da kupimo lokalne novine. Kupiemo sve do poslednjih.
Koliko ih ima?, pitao je erlok. Strahovao je od listanja deset ili dvadeset
dnevnih novina. Moda je Ejmijus Krou stavio oglas u sve njih.
Ima ih tri, ree Meti. Morae da ih proita, napomenuo je, zato to ja
ne znam da itam. Nemam ni para, to znai da e morati i da ih kupi.
Pronali su kolportera ispred parka. Kupili su tri edinburka dnevna lista.
Vratili su se u park i seli na klupu da bi ih erlok proitao. Nije mogao da ne
primeti da je pria o ubistvu - o kome je itao u vozu - na naslovnim stranama
sva tri izdanja. Prve novine, Edinburg herald. - bile su najozbiljnije po pristupu i
sadraju:
Edinburka policija jutros je uhapsila osumnjienog za ubistvo
trovanjem ekscentrinog biznismena, ser Benedikta Ventama. Izvori
bliski policiji navode da je osumnjiena gospoica Agi Makfarlan,
kuvarica pokojnog ser Benedikta i - kako smo otkrili - roena sestra
Gana Makfarlana, ozloglaenog kriminalca i voe bande Crni pljakai.
Veruje se da mu je podmetnula otrov u hranu, iz samo njoj poznatih
razloga.
Crni pljakai? Ime bande glasno je odjekivalo erlokovim umom. Zvualo je
opasno, ak zlokobno. Hteo je da pree na oglase, kad je ponovo proitao ime
bande, ovog puta u izvetaju ispod lanka o trovanju ser Benedikta Ventama:

LOKALNA PILJARNICA NESTALA U POARU Radnja gospodina Makfersona i

Kargila u Prinses stritu sasvim je izgorela prole noi, u poaru
apokaliptinih razmera. Prolaznici su se gotovo tri sata borili s
poarom vedrima vode, vaene iz oblinje reke, ali bez mnogo uspeha.
Nije bilo ljudskih rtava, poto je poar izbio nou. Makferson i Kargil
poslovali su na tom mestu due od pedeset godina. Novinari su od
nekoliko ljudi iz komiluka saznali da su prodavci nedavno postali
meta zloglasnih Crnih pljakaa - lokalne bande koja pretnjama
iznuuje novac od poslovnih ljudi...
erlok se prebacio na oglase. Oglasnik nije bio veliki kao onaj u Tajmsu.

Zauzimao je samo pola strane. Veinu oglasa objavljivala su domainstva koja

su traila slukinju, kuvaricu ili batlera (preporuke obavezne), a bilo je i onih o
pronaenim predmetima (Pronaen enski bro u King stritu - smaragdi na
zlatnoj podlozi. Mogui vlasnici moraju da se jave s preciznim opisom predmeta
pre preuzimanja). Nita nije liilo na poruku Ejmijusa Kroua.
Za svaki sluaj, erlok je proitao i pisma italaca. Veinom se radilo o
ukazivanju na greke u prethodnim izdanjima ili komentarima na nedostatak
manira kod niih klasa. Jedno pismo privuklo mu je panju. Proitao ga je
Metiju:

GOSPODO,
Piem vam zbog nedavne pojave mukaraca i ena na teritoriji grada
koji se mogu opisati samo kao mrtvaci koji hodaju. Takvi dogaaji vreaju
Boga i svedoe o opasno niskom moralu stanovnika ovog grada. Skreem
panju itaocima na sledee biblijske citate:
Isaija 26.19: Oivee mrtvi tvoji, i moje e mrtvo telo ustati. Probudite
se, i pevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa na travi, i zemlja e
izmetnuti mrtvace.
Otkrovenje 20.13: I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoe
svoje mrtvace; i sud primie po delima svojima.
Zamolio bih vas da razmislite o sledeem: zar ovo ne znai da je
Armagedon blizu i da e Bog uskoro svima suditi? Pokajte se zbog svojih
grehova, pre nego to bude prekasno!
Va odani, Geo. Trib Esq. 2
Pismo je nateralo erloka da razmisli o dvema skeletnim prilikama koje je
video - onoj u taverni prole noi i onoj na ulici pre pola sata. Da li se pisma
odnose na njih? Da li ljudi koji lie na leeve hodaju ulicama i ta to znai?
Potisnuo je tu misao. Ma koliko zanimljiva bila, nee mu pomoi u
najpreem poslu - pronalaenju Ejmijusa Kroua i Virdinije ili Rufusa Stouna.
U Edinburg staru oglasi su se uglavnom bavili najavom plesova (ili keli, 3
kako su ih ovde zvali), izgubljenim kunim ljubimcima i prodajom konja. Jedan
mu je privukao panju: Nestao papagaj, zna da recituje itavog Hamleta i
Tenisonove odabrane pesme. Nalazau nagrada. Papagaj koji moe da recituje

itavog Hamleta. Nije mogao da poveruje u to udo.

Tek je u Edinburg tribjunu pronaao ono za im je tragao. Meu uobiajenim
oglasima bio je i jedan koji je odskakao na prvi pogled.

Evo ga, ree erlok i pokaza na oglas.

Ne znam da itam, strpljivo ga je podsetio Meti.
erlok je proitao oglas Metiju, koji se namrtio. Malo preteruje, rekao je.
Oglas zvui pomalo jezivo. Reklo bi se da upuuje na mesto na koje pristojan
svet ne zalazi.
To nije pravi hotel, ree erlok.
Otkud zna?
Pokazao je prve rei. Hotel Sigerson. Moj otac zove se Siger -Siger Holms. To
znai da sam ja Sigerov sin. Oglas je upuen meni.
Meti ga je sumnjiavo osmotrio. A ta ako Hotel Sigerson zaista postoji i ako
je posredi podudarnost?"
To je mogue odvratio je erlok, ali ovi oglasi plaaju se po rei. Ovde ih
ima mnogo vie nego to je potrebno za oglaavanje hotela, ali dovoljno za
skrivanje poruke.
To znai da su gospodin Krou i Virdinija u Kirkodi Taunu, namrtio se
Meti. To je prilino daleko. Mislio sam da e biti u Edinburgu.
Pominjanje Kirkodija je lani trag. Nisu tamo.
Pa gde su?
erlok je slegnuo ramcnima. Ne znam. Moram da deifrujem poruku.
Usredsredio se na nju. Pokuao bi sa zamenskom ifrom da je imao posla s
nasuminim sledom slova ili brojeva. Ejmijus Krou pokazao mu je kako takve
ifre deluju. Zamenske ifre zasnovane su na principu zamene jedne stvari
drugom - svako slovo a zameni se brojem 1, na primer, a svako slovo b brojem 2
i tako dalje. Deifrovanje je, u nedostatku poznavanja zamenske strategije,
zavisilo od poznavanja relativne uestalosti pojavljivanja pojedinih slova u
normalnom tekstu. Slovo e bilo je najee, a za njim t, a, i, o i n. Deifrovanje se,
shodno tome, odvijalo sledeim redom: najee slovo ili broj zamenjivali su se

sa e, a zatim i druga po redosledu uestalosti. Da bi se opisani postupak

deifrovanja us-peno izveo, tekst je morao biti podugaak. erlok je na prvi
pogled shvatio da nema posla sa zamenskom ifrom. Tekst je imao nekog
smisla. Poruka je imala oblik reklame. Dobio bi potpuno neitljiv i besmislen
sled slova ako bi ih zamenio drugim slovima. Morao je da pronae i upotrebi
drugi pristup. Izvukao je olovku iz depa i brzo ispisao poetna slova svake rei
na margini novina. Dobio je - hspimzoio... i shvatio da je na pogrenom putu.
Moda je re o poslednjim slovima, pomislio je. Ispisao je drugi niz slova izeooarie... Ne, ni to nije reenje.
Moda bi trebalo da krene od kraja umesto od poetka. Pokuao je obe
opcije - prva i poslednja slova. Posle sveg truda dobio je vpnpktuf i uuaidseee.
Bio je na pogrenom putu, izuzev ako Ejmijus Krou nije namerno unosio
smutnju, piui na stranom, erloku nepoznatom jeziku.
Moda bi trebalo da se usredsredi na rei umesto na slova. Po-kuao je s
prvom rei u svakoj reenici: pronaite, pronai ete, dva, gospodin, pronaite, a
zatim sa svakom drugom: idealno, nas, dana, i, nas. Nije dobio nita osim neeg
to je izdaleka podsealo na somnabulnu poeziju.
Uzdahnuo je. Ugrizao se za usnu, svestan injenice da Meti paljivo gleda ta
on radi. Ponestajalo mu je ideja. Moda je problem bio previe sloen.
Neto ga je kopkalo. Pokuao je da se opusti, da prestane da razmilja, da bi
ideja sama od sebe isplivala na povrinu. Probao je s prvim i drugim reima u
reenici. ta ako... pokua s prvom rei iz prve reenice, drugom iz druge i tako
dalje?
Nauio je oglas napamet, pa nije morao da pie po marginama novina.
Pronaite nas u Kramond Taunu.
Razotkrio sam je!, proaputao je.
ta?
Nalaze se u Kramondu, rekao je.
Meti ga je sumnjiavo posmatrao. Mislio sam da je to ime vlasnika hotela.
Nema hotela, ponovio je erlok. To je ifra. Gospodin Krou morao je da
udene ime mesta u tekst, ali se potrudio da izgleda kao neto drugo, ime osobe.
Potom je skrenuo panju s njega navoenjem imena mesta Kirkodi.
Dobro - i gde je taj Kramond?
erlok je izvukao kupljenu mapu grada. Na poleini je bio prikaz okoline. U
gornjem desnom uglu nalazio se indeks povezan s mreom slova i brojeva na
marginama. Pronaao je Kramond u indeksu - ne bez izvesnog ponosa - a zatim
proverio podatke na mrei. Na obali je, rekao je. Samo nekoliko kilometara
odavde. Nai emo nekog da nas odbaci koijom. Savio je mapu i novine.
Gurnuo ih je u depove. Laknulo mu je. Uspeo je! Pronaao je Ejmijusa i

Virdiniju Krou!
Sledi tei deo posla - da dozna zato su otili i da ih ubedi da se vrate...
Panju mu je privukao pokret iza Metijevih lea. Pogledao je na tu stranu.
Pribliavala su im se dvojica ljudi. Jedan je nosio neto to je liilo na prazan
dak. Bilo mu je potrebno izvesno vreme da prepozna Amerikanca unakaenog
malim boginjama kog je video u Farnamu i na eleznikoj stanici u Njukaslu.
Ledeni marci pohrlili su mu niz kimu. Srce mu je divljaki zalupalo. Pogledao
je Metija. Hteo je da mu kae da bei, kad je primetio da on zvera preko njegovog
ramena. Strah mu se ogledao u razrogaenim oima.
Jo ljudi prilazilo im je iza njegovih lea. Meu njima je verovatno bio i ovek
bez uva, s kosom svezanom u konjski rep. erlok je hteo da gurne Metija ulevo i
skoi udesno, kad je ovek iza Metija shvatio da su opaeni i pojurio napred.
Prebacio je dak preko deakove glave. erlok je hteo da ga skine, ali mu se svet
zamraio pred oima kad mu se neto teko spustilo na glavu. Neko ga je
zgrabio i podigao sa zemlje.

DESETO POGLAVLJE
Dak je nepodnoljivo zaudarao na duvan za lule. erlok se davio zbog
vruine, manjka vazduha i napadnog smrada. Neto svetlosti prodiralo je kroz
poderotine na tkanini. Bile su premale da bi ita video kroz njih. Nabrana jutana
tkanina grebla ga je grubim vlaknima po elu, uima i potiljku. Gulila mu je kou.
Iz ove nevolje nee se izvui bez ogrebotine.
Ako se izvue.
Brzo i veto svezali su mu ruke i noge konopcem. Zategli su ga toliko da su
mu prekinuli dotok krvi u ake i stopala. Obuhvatili su ga preko grudi i nogu.
Nosili su ga preko parka kao dak jema. urili su da niko ne bi primetio da se
neto neobino dogaa. Isto se deavalo i Metiju. Pokuao je da se ritne levom
nogom. Stegli su mu noge tako vrsto da nije mogao da mrdne. Imao je oseaj da
je sputan konim kaievima. Ovako izgleda smrt u miiavom zagrljaju onih
junoamerikih zmijurina - anakondi ili pitona.
Otvorio je usta da bi pozvao pomo. Pesnica ga je pogodila ispod uva. Bol mu
je sevnuo kroz glavu, kao usijani iljak. Hteo je da povrati. Znao je ta e mu se
desiti ako se ispovraa u trokavi dak. Potisnuo je poriv za povraanjem.
Upinjao se da smiri stomak.
Komadii duvana uvukli su mu se u usta. Oseao je njihove fine konce na
usnama i zubima. Gorki duvan lepio mu se za jezik.
Nagonio ga je na povraanje. Oajniki je gutao pljuvaku. Znao je da ljudi
pue i da neki vau duvan. Kako mogu to da rade?
Oseao je bockanje u prstima, koji su ostali bez krvi. Nabubreli su kao
kobasice na tiganju.
Nosai su popustili stisak. erlok se pitao ta se deava. Zabacili su ga nazad,
cimnuli napred i pustili na najvioj taki zamaha. Poleteo je kroz vazduh. Nije
znao gde je gore, a gde dole. Proi e itava venost dok ne bubne o... Travu?
Plonik? Povrinu reke ili kanala?
Oekivao je da e potonuti u hladnu vodu, ali se odbio o meku povrinu i
udario o neto drveno, pravouglo. Da li se nalazi na zaprenim kolima punim
slame? Verovatno. uo je kako neto pada na slamu pored njega. Sekund kasnije
udario ga je neki tvrdi predmet. Izbacio mu je sav vazduh iz plua!
Meti.

Kako si?, progovorio je kroz jutani dak. Neto ga je udarilo u rebra pre
nego to je Meti odgovorio. Zapljusnuli su ga talasi stranog bola. Zajaukao je.
Snalaljivi Meti je utao. Ili nije mogao da govori. Moda je bio bez svesti.
Ljudi koji su ih nosili nisu razmenili ni re. Poruka je bila jasna: budi miran i
tih, ne pruaj otpor. Svako krenje tih pravila bie kanjeno.
Jo su zajedno. To je bilo dobro. Pronai e izlaz iz nevolje, dokle god je iv i
pri zdravoj pameti.
Pretpostavka da je baen na zapregu potvrdila se kad se ona pokrenula.
Leao je tako da mu je glava bila u pravcu puta. Brzo je prikupio i sredio sva
seanja na poslednjih minut i po. Razgovarao je s Metijem u parku. Kapija prema
Prinses stritu bila je levo od njih. Prebacili su mu dak preko glave, podigli su ga
i poneli glavom napred udesno, dalje od kapije ka Prinses stritu. Bacili su ga na
zapregu glavom napred. To je znailo da se zaprega gotovo sigurno udaljava od
glavne gradske saobraajnice i centra Edinburga.
Trudio se da zapamti brojna skretanja. Nastojao je da sazna na koju su
stranu krenuli i koliko je vremena prolo od poslednjeg skretanja. Zaokupljenost
tim poslom suzbijala je paniku. Tako zapameni podaci mogli bi biti korisni, ako
bude u prilici da se vrati istim putem.
Zaprega se zaustavila. Dograbili su ga i podigli. Neko ga je prebacio preko
ramena i poneo. uo je korake, to znai da nisu ili po travi. Nosa je koraao
po kamenu ili nabijenoj zemlji. Nekoliko puta se sapleo. To je moglo da znai da
koraa po slabo odravanoj kaldrmi s mnogo razlabavljenog kamenja. I taj
podatak mogao je biti upotrebljiv.
erlokovi prsti goreli su od nedostatka krvi. Glava mu se ispunila groznim
slikama pocrnelog mesa koje otpada s kostiju. Oajniki je pokuavao da natera
sebe da razmilja o neem drugom. Koraci su sad drugaije zvuali. Nosa je
gazio po drvetu. Kroz proreze u tkanini dopirala je tamnija, mirnija svetlost. Uli
su u neku zgradu.
Zvuk koraka po podnim daskama se promenio. Posto je upalj. Nosa ga je
podigao, tako da mu je glava bila na viem nivou od stopala. ovek se peo uz
stepenice.
Na vrhu stepenica vratio ga je u prethodni poloaj. Nosa je koraao preko
podnih dasaka. Zvuk nije bio isti kao onaj u prizemlju. Ove daske kripale su
snanije, kao da teko podnose njihovu teinu.
ovek ga je iznenada zbacio s ramena. erlok je imao manje od sekunde da
se pripremi za udarac. Kriknuo je kad je udario o pod levim ramenom. Ugrizao
se za jezik od bola i okusio krv.
uo je drugi udarac, pokraj sebe. Meti je doivljavao isto iskustvo. Nije
kriknuo, ali je erlok uo njegov jecaj.
Neto otro i metalno zarilo mu se izmeu dlanova. Zaseklo je nagore pre

nego to je stigao da reaguje. Konopci oko zglobova su popustili, ba kao i oni

oko glenjeva.
Skinuo je dak sa glave.
Trepnuo je nekoliko puta, zasenjen elinosivom svetlou. Nalazio se u
prostoriji veliine strieve i strinine trpezarije. Tu su sve slinosti prestajale.
Umesto zavesa i tepiha gospodarske kue, ova prostorija imala je gole podne
daske i ispucale zidove. Zelena plesan cvetala je na oljutenim ostacima tapeta.
Rupe u zidovima otkrivale su daske. Neke podne daske su nedostajale. Svuda je
bilo mijeg izmeta, slinog crnim kameniima. Malter s tavanice uglavnom je
opao. Krovne grede virile su kao oguljena rebra. Kia je curila kroz rupe na
krovu, obrazujui barice na podnim daskama dotrajale i slabo odravane kue.
Novine su mu skliznule iz depa i pale na istrulele podne daske, kad je
pokuao da se osloni na kolena. Video je re Kramond ispisanu na margini.
Uasnuto je podigao pogled. Trojica ljudi bila su pored razbijenog prozora.
Dvojica su stajala, dok je trei sedeo, drei tap. Svetlost ih je tako obasjavala
da su liili na crtee od ugljena na belom papiru. erlok je mirnuo, da bi im
razaznao lica. Uzalud se trudio. Svetlost je bila prejaka.
Meti se skupio blizu njega. Glavu i ramena prekrivao mu je dak, slian onom
koji je do malopre pokrivao erloka. Nije primeivao da se njegov prijatelj kree.
Srce mu je zadrhtalo kad je pomislio da je Meti mrtav. Laknulo mu je kad je
video da plitko die. Bio je iv, ali verovatno bez svesti.
Nesvest je, s obzirom na ono to bi se u sobi moglo dogoditi, izgledala kao
blagoslov.
Pogledao je dalje od Metija. Uoio je stolicu pored trojice ljudi. Rufus Stoun
bio je vezan za nju. Osmehnuo se kad je video erloka. Osmeh bi izgledao
ohrabrujue da nije bilo brojnih oteklina na elu i obrazima i da mu prsti nisu
bili krvavi, kao da ih je neko obraivao kletima.
Dopustite mi da objasnim kako e ovo izgledati, uo je tihi, gotovo ljubazni
glas. erlok je pomislio da pripada oveku u sredini.
Govorio je poput Ejmijusa Kroua, to znai da je bio Amerikanac. Nemam
problema s povreivanjem dece. Povreivao sam ih i ranije i nameravam da to
inim i ubudue. Ne uivam u tome, ali u vam naneti nemerljiv bol da bih se
domogao onog to elim.
A ta je to?, pitao je erlok. Znate da nemam novca. ovek se nije
nasmejao, ali je u njegovom odgovoru bilo blagog humora: Va novac nije mi
potreban. Imam toliko novca da ne znam ta u s njim. Ne, elim informacije o
vaem prijatelju Ejmijusu Krouu i njegovoj keri. Znam da ih imate.
Varate se. Ja ne znam nita, ree erlok. Pokuao je da zvui to ubedljivije.
mirkao je da bi u snanoj svetlosti nazreo sagovornikove crte lica ili odeu.
Zapazio je da tap u njegovim rukama ima neobino veliku glavu.

U tom sluaju, umreete u najveim mukama. Situacija je veoma

jednostavna. Iskusiete straan bol. Izbei ete patnje i produiete ivot ako mi
smesta date taan odgovor. Postaviu vam niz veoma jednostavnih pitanja.
Oekujem jednako jednostavne odgovore. Ne pokuavajte da laete ili da
prikrijete istinu. erlokov pogled zaustavio se na novinama. Ovaj ovek ne sme
ih videti. ta e biti ako ne budem znao odgovore?, pitao je, dok je grozniavo
razmiljao ta da radi. Skrenuo je pogled s novina da ne bi privukao panju na
njih.
To je dobro pitanje, koje mi je neretko padalo na pamet. Ve-rovatno vam je
jasno da sam esto ispitivao ljude na ovaj nain. Na svu sreu, imam reenje.
Pratili smo vas neko vreme. Znam da znate odgovore na nekoliko pitanja koja u
vam postaviti, a i ja znam odgovore na neka pitanja koja u vam postaviti. Vi pak
ne znate ta ja znam. Ne moete da rizikujete s laima ako niste od onih koji
uivaju u bolu. Najbolje vam je da mi kaete istinu bez zadrke. Imate male
anse da me nadmudrite, zato to u kod nekih pitanja s apsolutnom sigurnou
znati da li me laete - ak i ako mi kaete da ne znate. Da li ste razumeli pravila?
erlok je razmislio za trenutak. Nepoznati je izloio situaciju na elegantan i
razumljiv nain. Ako pokua da lae ili da se izgovara na neznanje,
najverovatnije e biti otkriven. Nije znao koliko e mu pitanja ovek postaviti,
niti na koliko njih ve zna odgovor. Ako mu postavi deset pitanja od kojih zna
odgovor na jedno, imae anse da ouva Ejmijusovo skrovite u tajnosti. Ako
zna odgovore na pet od deset pitanja, anse e mu biti mnogo manje.
Sagledavao je problem sa svih strana, kako i dolikuje njegovom loginom
umu. Pokuavao je da proe kroz njega, ali nije naao ni najmanju pukotinu.
ovek koji je postavljao pitanja bio je u nadmonom poloaju. Mislio je na sve.
Da li ste razumeli pravila?, ponovio je. Zvuao je staloeno i ljubazno kao i
pre. Poslednji put vas pitam.
Razumeo sam, ree erlok. Premestio je stopalo, kao da trai udobniji
poloaj. Gurnuo je novine u baricu kinice koja je kapala kroz rupe na krovu.
ovek je blago okrenuo glavu u pravcu Rufusa Stouna. Neto u nainu na koji
je svetlost obasjala njegovo lice zbunilo je erloka. Ne moram da kaem,
nastavio je, da neu tolerisati upadice sa strane. Da li sam bio dovoljno jasan?
Stoun je klimnuo okrvavljenom i oteenom glavom. erlok je bio previe
zaokupljen novinama da bi obraao panju na prijatelja. Voda je lagano vlaila
stranice. Strahovao je da ih neko ne izvadi iz barice.
Rizikovao je i spustio pogled na njih. Mastilo se rastapalo, briui slova
ispisana na marginama. Za nekoliko minuta i tampani tekst postae neitljiv.
erlok je odahnuo od olakanja i upravio panju na lice tihog oveka. Pokuao je
da sazna da li je ita video. Neto nije bilo u redu s neznanevom koom. Uoio
je neke oznake na njoj, ali nije mogao da ih vidi.

Vreme je da ponemo.
Podigao je ruku sa tapa. erlok se trgao kad je video zlatnu lobanju na glavi
tapa. Blistala je na dnevnoj svetlosti, ali ju je izgubio iz vida kada su se dvojica
ljudi uputila ka njemu. Preskoili su nepokretnog Metija i zgrabili erloka za
ruke. Podigli su ga na noge. Podne daske zakripale su pod njima. Blago su se
ugnule pod njihovom teinom.
Ona dvojica drala su konopce s omama na kraju. Jedan od njih - onaj bez
uva, s konjskim repom - nabacio je omu preko erlokove glave. Zategao ju je
oko deakovog vrata. Prebacio je drugi kraj ueta preko tavanske grede i
zategao konopac. Rufus se zakoprcao na stolici kad je to video. ovek najblii
njemu udario ga je spoljnom stranom dlana. Rufus je bolno zajeao. Nemono se
opustio na stolici.
Konopac se zategao oko erlokovog vrata. Guio ga je. erlok se instinktivno
podigao na none prste da bi smanjio pritisak na vrat. Drugi ovek - onaj s
oiljcima od malih boginja - spustio je omu na tlo. Zategao ju je oko erlokovih
glenjeva.
Predlaem vam, progovorio je tihi ovek staloenim, razumnim tonom,
kao svetenik koji trai olju aja, da se vrsto uhvatite za konopac iznad glave.
Za nekoliko sekundi ivot e vam zavisiti od vrstoe stiska. Kao i od istinitosti
odgovora na moja pitanja.
ovek koji je drao konopac stegnut oko erlokovog vrata naglo ga je
povukao. erlok se uhvatio za konopac iznad glave da bi sauvao ivot. Stezao je
gruba vlakna. Dlanovi su mu se znojili. Znao je da e ostati da visi na vratu ako
mu ruke popuste, i da e se u tom sluaju uguiti.
Noni prsti visili su mu desetak centimetara iznad poda. ovek je jae
povukao. erlok se podigao. Jo je visio na konopcu za koji se drao obema
rukama. Zacrvenelo mu se pred oima. Tekom mukom raspoznavao je konture
oveka koji je drao konopac. Video je kako koraa po odaji i kako ga vezuje za
gredu.
Ponimo, nastavio je tihi ovek sa tapom. Proistio je grlo. U kakvim ste
odnosima s Ejmijusom Krouom?
Ne znam... nikog... ko se... tako... zove!, prostenjao je erlok, izmeu
dragocenih udisaja.
Znam da to nije istina, staloeno e ispitiva. Podigao je ruku dva i po
centimetra iznad tapa. erlok je spustio pogled. Video je da je ovek koji mu je
namakao konopac oko glenjeva unuo. Posegnuo je u senke i uzeo kamen
veliine erlokove glave. Bio je vezan konopcem, na ijem je kraju bila udica.
ovek je drao kamen jednom rukom, dok je drugom privrstio udicu za
konopac na erlokovim lancima. Pustio ga je.
Kamen je svom teinom nalegao na konopac na erlokovim nogama.

Povukao ga je dole. Istegao mu je miie i tetive i zategao omu oko vrata.

erlok se jo vre uhvatio za konopac. Oajniki je pokuavao da sprei
guenje.
Ponoviu pitanje, pod pretpostavkom da ste roeni glupi i da niste razumeli
pravila, ree ispitiva. Sad znate kakva vam kazna sleduje za la. Jasno vam je
da znam odgovor na pitanje: u kakvim ste odnosima s Ejmijusom Krouom?
Uitelj!, prostenjao je erlok.
Dobro je. Hvala vam. Nastavio je posle krae pauze. Sledi drugo pitanje:
gde je Ejmijus Krou?
erlokovo vidno polje svelo se na drhtavi tunel. Krv mu je bubnjala u uima.
Pitanje je odjekivalo njegovim umom. Nije mogao da odgovori na njega - nikako
nije mogao! Ali ako ne odgovori...
Nije imao izbora. Nije mogao da oda Ejmijusa i Virdiniju.
Ne... znam..., guio se.
Staloeni ispitiva je uzdahnuo. Jo jedna la. Ne biste doli ak ovamo da
niste znali gde je va uitelj. Da li ste tvrdoglavi ili samo budalasti? Ponovo je
podigao ruku na dva i po centimetra iznad tapa.
erlok se oajniki trudio da se dilitne nogama i udari u glavu oveka koji je
uao. Teki kamen vukao mu je noge nadole. ovek je ponovo posegnuo u
senke iz kojih je izvukao jo jedan kamen, iste veliine kao prethodni. I on je bio
privezan konopcem, s udicom na kraju.
Konopac je ve vukao erlokovu vilicu nagore. Prsti su mu se grili. Nije znao
koliko e odolevati i kad e ostati bez vazduha.
ovek kraj erlokovih nogu zakaio je udicu i pustio kamen. Teki kamen
udario je u onaj koji je ve visio ispod deakovih nogu. erlok je imao utisak da
je dvostruko tei nego kad se prvi put uhvatio za konopac. Miii na ramenima i
rukama drhtali su mu od napora. Srce mu je bubnjalo u grudima, a pogled se
suavao na krug veliine novia, u sreditu crvenkaste tame. Konopac oko
glenjeva duboko se zasecao u meso. erlok je strahovao da e mu zglobovi
popustiti. ovek koji je uao kraj njegovih nogu promenio je poloaj i erlok je
uo kako podne daske stenju pod njim. ovek koji je ga je podigao koraknuo je
udesno. Ponovo se ulo kripanje dasaka. Bubnjanje krvi u uima ometalo je
erloku sluh, ali je kripa dasaka najavljivala neprijatna iznenaenja u
neposrednoj budunosti. Bile su stare i trule. To mu je dalo ideju.
Nee uspeti ako precizno ne izabere pravi trenutak.
Stiem utisak da niste u stanju da shvatite u kakvoj ste situaciji, oglasio se
staloeni ispitiva. erloku se inilo da njegov glas dopire iz sve vee daljine.
Siguran sam da trpite nesnosan bol. Mislim da ete izdrati jo najvie dva
pitanja. Divim se vaoj odlunosti. Iskren sam kad to govorim. Da li vai
prijatelji zasluuju tolike rtve? Da li bi, u slinoj situaciji, umrli za vas?

erlok je morao da cedi rei kroz stegnuto grlo. Nije... vano... ta... bi... oni...
uinili, Borio se za vazduh. Vano... je... ta... u... ja... uiniti.
Opa, imamo posla s principijelnom osobom. To je retka i bezvredna
osobina. Ispitiva je uzdahnuo. Ponovo u vas pitati. Predlaem vam da mi
ovog puta date upotrebljivu informaciju. Gde je Ejmijus Krou?
Ne... znam!, prostenjao je erlok.
Staloeni ispitiva ponovo je podigao ruku. erlokova glava je zbog teine
kamenja na nogama i ome koja ga je stezala oko grla bila tako nagnuta da nije
mogao da poglea dole, ali je uo grebanje kamena o drvo kad je ovek koji je
uao pored njegovih nogu dohvatio jo jedan kamen iz senke. Koliko ih ima?
Usledila je pauza u kojoj je zlikovac privrstio kamen za konopac. Ispustio ga
je. Nagli trzaj proizveo je takav bol kakav bi osetio da ga Ejmijus Krou potegne
za noge. erlok je mislio da e mu ruke iskoiti iz ramena, dok je drao konopac
iznad glave u oajnikom pokuaju da sprei da se itavom teinom ne osloni na
omu. Uprkos tome, konopac oko vrata urezivao mu se duboko u grlo. Jedva je
disao. Problem je bio u tome to je morao da pogora svoj ionako grozni poloaj
ako je hteo da pobegne.
Poslednjim snagama stisnuo je desnu ruku oko zategnutog konopca nad
glavom i napeo miie do krajnjih granica. Pustio je levu ruku. itavom teinom
uveanom za tri kamena oslanjao se na vrat i desnu ruku. Zamahnuo je levom
rukom nadole, pre nego to su prsti skliznuli s konopca, ostavljajui vratu da
ponese svu teinu, i zario ruku u pantalone. Stisnuo je drku Metijevog noa,
kojim je njegov prijatelj probuio bave u tavionici Doa Harknesa i kojim je
erlok povezao rupice na zidu Ejmijusove kuice da bi dobio strelicu. Nije
mogao da vidi, ali je oseao da mu ljudi prilaze s obe strane, da bi ga spreili u
onome to je nameravao. Zamahnuo je noem nagore. Zasekao je vazduh
lunom putanjom.
Seivo je preseklo zategnuti konopac iznad njegove glave. Oma je popustila.
Padao je, dok mu je vazduh ispunjavao plua, hladan i ist kao izvorska voda.
Kamenje je udarilo o podne daske, a erlokove noge u kamenje, deli sekunde
kasnije. Teina kamenja i njegovog tela, zajedno s teinom dvojice ljudi u
neposrednoj blizini, bila je preveliko iskuenje za trulo drvo. Rascepilo se i
slomilo. Nainilo je rupu kroz koju su propali u prostoriju ispod.
erlok je izvio telo u padu. Podigao je kolena da bi pao na dvojicu ljudi.
Podne daske zagreble su ga u prolazu. Zlikovci su udarili o pod. Tresak je
nalikovao na eksploziju. Daske su popustile pod njima. Pale su na vlanu zemlju.
Pacovi i bubavabe razbeali su se na sve strane, iznenaeni odsustvom tame.
erlok je oajniki nastojao da strgne omu s vrata. Olabavio ju je dovoljno
da je podigne preko glave. Bacio ju je u stranu.
Naizmenino je gledao ljude i rupu iznad svoje glave. Zlikovci su muklo

jeali. Niko nije pokuao da pogleda dole kroz rupu.

erlok je skinuo konopac sa lanaka. Meso mu se nadulo tamo gde ga je
stezao. Pretpostavio je da njegov vrat izgleda isto tako, ali nije brinuo zbog toga.
Bio je slobodan!
Ustao je i odmah pao. Noge nisu mogle da izdre njegovu teinu. Znao je da
ne moe ostati tu gde je. Pokuao je ponovo. I ponovo. Ubeivao je sebe da
uspeh zavisi od volje. Telo e se povinovati njegovim nareenjima, a ne
obrnuto.
Noge su u etvrtom pokuaju izdrale. Duboko je udahnuo pre nego to se
zateturao prema stepenicama na drugom kraju sobe. Nije mu palo na pamet da
istri iz kue. Meti i Rufus Stoun jo su tamo gore, vezani i bespomoni. Mora da
ih izbavi, iako to podrazumeva stavljanje ivota na kocku.
Penjanje uz stepenice bilo je verovatno neto najtee to je erlok ikad
uinio. Miii su vritali od napora. Dva puta zamalo je izgubio svest. Popeo se i
uao u sobu u kojoj je bio muen, s noem ispred sebe, spreman za borbu.
Staloeni ispitiva je nestao. Iezao je. erloku nije bilo jasno kako je izaao.
Prozor je bio zatvoren. Jedini put napolje vodio je preko stepenica uz koje se
upravo popeo. ovek je ipak nestao. Ostali su samo Rufus Stoun i Meti.
Meti je jo leao zgren sa dakom preko glave. erlok je pogledao Rufusa.
Okrvavljeni violinista se osmehivao. Klimnuo je glavom prema Metiju. Prvo se
pobrini za njega, mome", rekao je, kao da govori s ustima punim oraha. To je
verovatno bila posledica tekih batina. Oseam se kao da sam nekoliko rundi
boksovao s vaarskim ampionom bez rukavica. Veruj mi da sam to radio.
Izdrau. Momak se nije mrdnuo otkad je baen na tlo. Verovatno mu je
potrebna tvoja pomo. S divljenjem je posmatrao uenika. Ovo je bila udesna
predstava. Ako doivim stotu - to mi, uzgred budi reeno, nikad nije bila
namera - ne verujem da u ikad videti takvu improvizaciju.
erlok je kleknuo pored Metija. Oprezno je skinuo jutani dak s njegove
glave. Strahovao je od onog to e videti. Meti je zapanjeno zurio u njega
plavosivim oima.
Nita ti ne fali, ree erlok.
Nikad mi nita ne fali, odvratio je Meti.
Mislio sam... nisi se micao, pa...
Meti se osmehnuo. Nauio sam da je u ovakvim situacijama najbolje raditi
isto to i je - skupiti se u loptu i ekati da se sve smiri. Kad to omane, ponaam
se kao jazavac - napadam sve odreda, grizem i grebem koliko god mogu.
erlok je pomogao Metiju da ustane. Zajedno su oslobodili Rufusa Stouna.
erlok se brinuo zbog velike koliine krvi na Rufusovim rukama, licu i koulji.
Violinista je samo odmahnuo rukom. Loije sam prolazio kad sam padao s
krovova", rekao je, iako neko vreme neu izvoditi picikato tonove na violini. ta

je bilo s ona dva nitkova? Da li e se vratiti?

erlok se oprezno primakao ivici rupe u podu, svestan da daske mogu
svakog asa popustiti. Pogledao je u sobu ispod njih. Zlikovci su jo leali na
podu, tanije, u rupi koju su nainili svojim telima. Stenjali su, ali se inilo da se
nee micati u skorije vreme. Vidim ih, odvratio je. Mislim da ne moramo da
strahujemo od njih. Ne jo.
Dobro je. erloe, bezgranino ti se divim.
ta ti se esilo?, zanimao se erlok. Izgubili smo te u Njukaslu.
Rufus se namrtio. Pratili su nas od Farnama rekao je. uo sam da su
Ejmijusovu kuicu zatekli praznu i da su ostavili nekog da motri na nju, u sluaju
da se ovaj vrati. Ostavili su onog tipa s konjskim repom i odgrienim uvom.
erlok se namrtio. Nisam ga video kad smo pretresli Krouovu kuu.
Krio se u blizini. Probuio je rupu u zidu kue i provukao cev za
prislukivanje kroz nju, sve do svog skrovita. uo je sve to ste rekli.
Cev za prislukivanje?, zbunjeno e Meti.
Istu napravu koriste kapetani da bi razgovarali s mainistima. To je
rebrasta cev od navotenog platna. Ako govorite na jednom kraju, neko s uvom
na drugom moe jasno da uje vae rei, na razdaljini veoj od stotinu metara.
Ko bi rekao?, promrmljao je Meti. erlok je estoko osuivao sebe. Video je
takvu cev pored kuice Ejmijusa Kroua, ali mu nije privukla panju. Tu i tada
zakleo se da vie nikad nee zanemariti neto to se ne uklapa u okolinu ili
izgleda neobino.
Prislukivao vas je u kui, nastavio je Rufus. Prikrao vam se i uo kad ste
pomenuli Edinburg u koralu. Zavrteo je glavom. Obavestio je zemljake. Pratili
su nas do Kings krosa, a zatim i u vozu za Edinburg. Odluili su da kidnapuju
jednog od nas u Njukaslu, da bi saznali gde se Ejmijus Krou krije u Edinburgu ako ste imali pravo kad ste rekli da je tamo. Spustio je tuan pogled na
okrvavljene ake. Saznali su da ne znam nita izuzev injenice da je negde u
gradu. Uutkali su me i poveli sa sobom da bi me upotrebili protiv vas, ako im se
ukae prilika. Bili smo u istom vozu, ali je voa - onaj koji te je ispitivao rezervisao povei kupe, da ih niko ne bi uznemiravao. ekali su da se peron
isprazni, pre nego to su se iskrcali. Pronali su bazu po dolasku u Edinburg.
Dali su vam vremena da stupite u kontakt s gospodinom Krouom - ili da se on
javi vama. Jutros su odluili da vas otmu i saznaju da li znate vie od mene.
Oigledno je da ne znate.
U stvari, rekao je erlok, znamo. Pogledao je novine na podu,
preobraene u gomilu vlanog papira. Ne znamo zato gone gospodina Kroua.
Pogledao je Rufusove ruke. Da li... da li e moi da svira violinu?
Strahuje za unapred plaene lekcije? Neu ti vratiti pare, mome. Rufus je
ispruio ruku i oprezno stisnuo i opruio prste. Mrtio se od bola, ali nije

prestajao da ih pomera. Miii i tetive su netaknuti. Posekotine i modrice e s

vremenom zarasti. Neko vreme neu svirati Paganinija, ali u uskoro izvoditi
sav ostali repertoar.
erlok se osvrnuo po odaji. ta se desilo s ispitivaem? S tipom sa tapom
na ijem je vrhu zlatna lobanja?
Rufus se namrtio. Zar nije proao pored tebe? Mislio sam da je siao niz
stepenice.
Nisam ga video. Setio se ovekovih aka, osvetljenih sunevim zracima s
prozora. Dodao je: ta nije u redu s njegovom koom?
Primetio si to? Rufus je nastavio poto je erlok klimnuo glavom:
Prekriven je tetovaama. Ima ih po licu, vratu, akama, rukama - svuda.
Kakve su to tetovae?, zanimao se erlok.
Imena, ree Stoun. Imena ljudi. Neka su izvedena crnim mastilom, ali ima i
crvenih. Ono na elu ispisano je crvenim mastilom, krupnijim slovima od
ostalih. Podigao je glavu da bi pogledao erloka u oi. Na elu je istetovirao
ime Virdinije Krou.

JEDANAESTO POGLAVLJE
erloku se srce sledilo na pomen Virdinijinog imena, ali nije stigao da pita
Rufusa zato je ono istetovirano na elu staloenog ispitivaa. Muziar je
podigao obrvu, kao da je upravo shvatio znaenje neeg to je malopre uo.
Zna gde je Ejmijus Krou?
Ostavio nam je poruku u novinama, oglasio se Meti. ifrovana je, ali smo
je protumaili.
erlok je pogledao Metija. Zaueno je podigao obrvu zbog onog mi. Njegov
drug pravio se nevet.
Svaka ast, momci. Rufus se osvrnuo po prostoriji. Trebalo bi da se
izgubimo odavde pre nego to se na prijatelj vrati. Zajedno su se spustili
stepenicama. Zaobili su dva zlikovca u prizemlju. Jo su stenjali od bola. Rufus
je zastao da ih osmotri. Neto u njegovim oima govorilo je da razmilja da im
vrati milo za drago. Okrenuo im je lea i pruio korak. Mogli bismo da ih
ispitamo, rekao je nesigurnim tonom, kao da jo nije odluio, ali mi izgledaju
kao tvrd orah.
Ne znam, ree Meti, koji je sledio njegov pogled. Rekao bih da su prilino
naeti.
Rufus je prvi stupio na svetlost dana. Sunce skriveno zastorom sivkastih
oblaka prosipalo je turobnu svetlost po okolini. erlok se oprezno osvrnuo oko
sebe. Pretpostavljao je da su bili u kui.
Shvatio je da je pogreio, kad je osmotrio zdanje u kom su boravili i ona
pokraj njega. Zgrade u nizu bile su est spratova visoke i duge kao pola ulice.
Razdvajali su ih uski sokaci, slini stazama izmeu vertikalnih litica. U prizemlju
su bila vrata. Pruala su se u neprekidnom nizu, s kraja na kraj zgrada. Gornji
spratovi imali su prozore. Na vie od polovine nedostajala su stakla. Zgrade su
izgledale prazno i dotrajalo. Vie su liile na mravinjak nego na ljudska stanita.
ta je ovo?, zbunjeno e erlok.
Nije oekivao da e dobiti odgovor od Metija. To su zgrade sa stanovima za
iznajmljivanje', rekao je. Dobro sam ih zapamtio. Ima ih svuda po gradu. Nude
jeftin smetaj za sirotinju. Za skromnu kiriju dobije dva odeljenjca. Zbijen si sa
sebi slinima kao u golubarniku. Svi stanii su isti. Ista ulazna vrata, malter,
prozori. Stanari se trude da ih oplemene i prilagode sebi zavesama, saksijama i

slinim stvarima. To ti je kao da komadom trake ukraava bure piva u gomili

slinih. Tako samo naglaavaju bedu. mrcnuo je. Te zgrade zaudaraju na trulo
ubre i kuvani kupus.
Izgleda naputeno, primetio je Rufus. To je ini savrenom privremenom
bazom za nae transatlantske otmiare. Pitam se kako su saznali za ovo mesto.
Poslednji put kad sam bio ovde, nastavio je Meti, uo sam glasinu da
lokalne vlasti nastoje da isele ljude iz njih. Navodno su hteli da ih srue i prodaju
zemlju za izgradnju fabrika ili bogatakih rezidencija. Prialo se da vlasti
planiraju da poseju glasinu da je u njima izbila neka zarazna boletina kao
suica ili kuga i da e prebaciti sve ljude iz njih u ubonice. 4 Zatim e sruiti
zgradurine i graditi neto novo na praznom placu. Tako e zaraditi mnogo
para. Nastavio je apatom. uo sam da kad ponestane mesta u ubonicama,
zazidaju ulaz i izlaz iz sokaeta i puste stanare da pomru od gladi, ali ne verujem
u to.
Problem je u tome, zamiljeno e Rufus, to ne znamo gde smo, ne
moemo da odemo odavde i nema nikog koga bismo zamolili za pomo.
erlok se osvrnuo oko sebe. Imao je mapu grada u depu, ali im ona ovde
nee pomoi. Mislim da smo doneseni iz koija s onog mesta, rekao je,
pokazujui na sokak izmeu dveju zgradurina. Nismo skretali. Prav put vodi
samo do tog mesta.
Zaprega je otila, kiselo e Meti. Oterao ju je tip koji je postavljao pitanja.
Rufus je odmahnuo glavom. Taj ima svoju koiju. Tako je mene dovezao
ovamo. U njoj se vozio sam. Koija je sedeo u koiji.
Ako su dvojica kidnapera u zgradi za iznajmljivanje, glasno je razmiljao
erlok, zaprega bi trebalo da je tu.
Izmenjali su poglede i pourili u uliicu na koju je erlok pokazao. Sokak je
izlazio na zemljani drum koji se gubio u daljini. Na drugoj strani puta bila je
zaputena poljana na kojoj je paslo nekoliko mravih raga prazna pogleda.
erlok nije mogao da ne poredi alosni prizor pred svojim oima s kuom
Ejmijusa Kroua u Farnamu: ljupkom, rustinom kuicom pored polja na kome je
Virdinijin paeni i maeni konj zadovoljno grickao travicu umesto korova. Ovo
je bio negativ poznatog i dragog mesta: redovi identinih blokova nalik na
zatvorske, pored jalove poljane na kojoj su konji, koji bi mogli biti Sandijini
zaboravljeni roaci, lagano skapavali.
erlok je opazio nagovetaj pokreta u dovratku. Zakiljio je da bi jasnije
video o emu se radi. Da li je zavesa zaleprala na vetru? Moda je video goluba
ili galeba?
Neto belo kretalo se u tami dovratka. erlok je ovog puta brzo zakljuio da
posmatra lobanju. Duboko upale oi, bezdlaka glava, otre jagodice i zlokobni
osmeh. Naao se oi u oi s jo jednim mrtvacem!

udnovata prilika nestala je u senci pre nego to je erlok stigao da skrene

panju Metiju ili Rufusu Stounu. Mahnito je pogledom istraivao nepregledni niz
vrata. Da li zaista gubi razum? Veina je bila prazna, ali - eno, tamo! Jo jedna
lelujava bela prilika stajala je u polumraku. Posmatrala ga je. Vratila se u tamu
im je shvatila da je viena.
Imaju li ova bia veze s Amerikancima koji su ih kidnapovali, ili su
halucinacije, tvorevine njegovog ozbiljno naetog uma?
Pogledao je Metija. I on je zverao u vrata zgrade za izdavanje. Okrenuo se
prema erloku.
Da li si ih video? zapitao ga je oajni erlok.
Meti je klimnuo glavom. To su mrtvaci koji hodaju, zar ne? Slede nas.
Prizivaju nas sebi.
Ne verujem da mrtvaci hodaju.
Zato da ne?
Da li si video zaklane zeeve na mesarskim panjevima i mrtve ribe po
ribarnicama?
Jesam. Pa?
Ne pomeraju se. Nikada. Kad si mrtav, iskra ivota te napusti. Zgasne.
Ostaje samo meso, a ono brzo propada. Mrtve ivotinje ne vraaju se u ivot, ba
kao ni mrtvi ljudi.
Meti nije izgledao ubeeno. Nemam vremena za raspravu, rekao je.
Pourite!, povikao je Rufus. Moramo da odemo odavde pre nego to se
zlikovci vrate!
Pronali su zapregu pored puta i konja vezanog za oboreno stablo. ivotinja
je izgledala znatno bolje od sabrae na poljani.
Evo prevoza, ree Rufus. Kad bismo samo znali u kom pravcu da
poemo.
Zapamtio sam put, rekao je erlok. Slediu zapamene podatke o
skretanjima i vremenu izmeu njih. Vratiemo se do hotela.
Moraemo da ti prebacimo dak preko glave, promrmljao je Meti. S
osmehom je pogledao erloka. Tako e se vraati pod istim uslovima pod
kojima si doao. U protivnom bi mogao pogreiti.
erlok i Meti popeli su se u zadnji deo zaprege, dok je Rufus seo napred.
Oprezno je cimnuo dizgine. Konj je poleteo kao da je neko opalio iz puke.
Izgleda da mu blizina kua za izdavanje nije prijala.
erlok je gledao preko Rufusovog ramena. Drao se za drvenu ogradu
zaprege i pokuavao da se seti onog to je zapamtio usput. Poao je od
pretpostavke da zaprega putuje manje-vie istom brzinom. Nastojao je da se
seti skretanja i vremena koje je prolo izmeu njih. Iao je obrnutim redom od
poslednjeg ka prvom, s tim to je kretanje udesno na putu od centra do zgrada

za iznajmljivanje bilo skretanje ulevo u povratku.

Vrat ga je boleo, kao i glenjevi izranavljeni grubim, vrsto stegnutim
konopcem. Kad god bi udahnuo, stezalo bi ga u grlu, kao da mu je dunik
nagnjeen. Oseaj bespomonosti koji ga je preplavio dok je visio u potkrovlju
sobe za izdavanje, bio je gori od svake fizike povrede. I ranije je bio blizu smrti,
ali je uvek oseao da moe neto uiniti, da moe pruiti otpor. Pre nego to se
setio noa u svom depu - Metijevog noa - bio je u potpunoj milosti staloenog
ispitivaa. Nemilosrdni Amerikanac zamalo ga je umorio bolnom i laganom
smru.
Da nije zadrao Metijev no, da mu njegov prijatelj nije rekao da mu ga ne
vraa, ne bi naao izlaz iz te situacije. Dosad bi bio pokojnik.
Opstanak ponekad zavisi od trivijalnosti. Ta misao ispunila ga je
nespokojstvom. Pogledao je Rufusa, koji je, takoe, svata istrpeo. Zapitao se da
li se i on tako osea.
Posle pola sata i dva pogrena skretanja stigli su do parka pored Prinses
strita.
Stigli smo, ree Rufus. Kuda emo sad?
erlok se obratio Metiju. Hoe li ti da mu kae? Malopre si rekao da smo
zajedno odgonetnuli ifru.
Jok. Meti se nasmejao. Samo napred.
Kriju se u Kramondu. Pogledao sam mapu i znam put do tamo. Stii emo za
jedan sat.
Predlaem da prvo neto prezalogajimo, ree Stoun, i da se sredimo. Ne
znam za vas, ali ja umirem od gladi.
Kad se sredio i najeo, Meti je pronaao al, kojim je erlok pokrio tragove na
vratu. Rufus je poterao zapregu van grada. Pratio je erlokova uputstva. Posle
izvesnog vremena zali su u seoske predele. erlok je prvih pola sata bio
svestan tamnog oblija Edinburkog zamka, koji se uzdizao na masivnoj steni.
Nisko, sivo nebo odgovaralo je deakovom raspoloenju. Ono to je poelo kao
avantura radi pronalaenja prijatelja, poprimilo je mnogo zlokobnije razmere.
Sad je bio siguran da neki Ijudi ele da naude Ejmijusu Krouu. Pitanje je bilo
zato to ine. ta god bio razlog, erlok je zakljuio da ih je nehotino doveo do
njega. Ostalo mu je samo jedno: da stigne do Kroua pre nego to njegovi
neprijatelji shvate gde je.
erlok se stalno osvrtao za sobom. Tragao je za zapregama, koijama ili
konjanicima koji ih prate na opreznom odstojanju.
Nita nije primetio, ali je oseao da mora da bude maksimalno oprezan. Dva
puta zamolio je Rufusa da skrene s puta i da na dva-desetak minuta sakrije
zapregu iza ambara. Motrili su iz zaklona sva vozila i prolaznike na drumu.
Nikog nije prepoznao niti je iko izgledao zbunjeno zato to su ljudi koje su

pratili iznenada nestali.

U jednom trenutku, dok su ekali u zaklonu, erlok se poverio Rufusu. Mislio
sam da te je otela Paradolska alijansa.
Otkud ti takva pomisao? Nismo ih videli ni uli od boravka u Moskvi - ako
izuzmemo pokuaj da te proglase ludim i zatvore u bolnici za umobolne."
Deakovim licem prola je mrana senka izazvana neugodnim seanjem.
Mislim da sam video gospodina Kajta na eleznikoj stanici u Njukaslu. Stajao
je iza gomile prtljaga. Gledao je pravo u mene. Zastao je kad ga je neto steglo u
grudima. Pomislio sam da je Paradolska alijansa odluila da mi se osveti zbog
osujeenih planova. Mislim da jo ele da izravnaju raune s nama dvojicom.
To je sasvim mogue, ree Rufus. Slegnuo je ramenima. Nisam video
gospodina Kajta na stanici. Da jesam, zgrabio bih ga za onu gustu crvenu
bradurinu. Nabio bih mu poupane dlake duboko u pogano grlo. Posluaj moj
savet, erloe: ne veruj crvenokosim mukarcima ili enama. Crvenokosi su
roeni da prave nevolje.
Virdinija je crvenokosa, podsetio ga je erlok.
Rufus ga je zabrinuto odmerio: Znai da si u velikoj nevolji, prijatelju moj.
erlok je hitro promenio temu. ta ovi ljudi ele od gospodina Kroua?
Isto to Paradolska alijansa eli od nas - osvetu.
Ali ta im je on skrivio?
Ejmijus Krou je retka i neobina zverka, odvratio je Rufus. S jedne strane
je civilizovan, slobodouman i prijatan ovek. S druge... Nastavio je posle krae
pauze. Recimo da nam se u prolosti gospodina Kroua ne bi sve dopalo, kad
bismo je do tanina poznavali.
Rekao je da je bio pijun Unije u redovima Konfederacije tokom Graanskog
rata, negodovao je erlok. I da je posle toga bio odgovoran za hvatanje
zloinaca iz redova Konfederacije koji su pljakali i palili gradove tokom rata.
Tako je, sloio se Rufus, to nam je rekao. Nije nam rekao ta je sve radio
da bi ih pohvatao, niti koliko je njih priveo pravdi, a koliko je pobio u
revolverakim okrajima. Ne zaboravi da govori o lovcu na glave, koji je hvatao
ljude da bi se domogao novane nagrade. Uzdahnuo je. Samo to u ovom
sluaju neko lovi njega, ali ne zbog para. Neko je kivan na njega i eli da naplati
stare dugove.
Ne voli ga, zar ne?
Rufus se osmehnuo. Ah, to ti, dakle, nije promaklo? Ne, on nije ovek s kojim
bih pio i puio za istim stolom u taverni. Mislim da ne bismo imali mnogo
zajednikih tema za razgovor, ali bismo imali oko ega da se raspravljamo.
Izuzetno drim do svetosti ljudskog ivota. Mislim da gospodin Krou moe da
bez veih problema oduzme neiji ivot zbog trivijalnih razloga. Najtee mi
pada to ne voli muziku.

erlok je neko vreme utke vario Rufusove rei. Nije mogao da pronae
greku u njegovoj logici ili opisu Ejmijusa Kroua, ali nije mogao da saobrazi
otre rei s toplim osmehom vienim na licu gospodina Kroua niti s nainom na
koji ga je uzeo pod svoje i brinuo o njemu. Da li su svi ljudi takvi - slojeviti i teki
za razumevanje? Ako je tako, kakav je onda Rufus Stoun? Ili Majkroft?
Ili on sam.
Potisnuo je neprijatnu misao. Radije e verovati da su ljudi onakvi kakvi se
prikazuju u javnosti.
ta misli, koliko je Amerikanaca sad u Engleskoj i lovi gospodina Kroua?,
konano je prozborio.
Nemogue je rei, razmiljao je Rufus. Bila su trojica u potkrovlju kue za
izdavanje. Dodaj koijaa voine koije - pod pretpostavkom da je lan bande, a
ne metanin - i ostaju nam dvojica za koje smo sigurni. Problem je to moe biti
i drugih za koje ne znamo.
Dvojica su me nosila, ree erlok.
Ba kao i mene, oglasio se Meti.
To znai da ih je najmanje etvorica. Problem je u tome to voa, ako je
dobro nafatiran, moe iznajmiti koliko god hoe kriminalaca, bilo koje
nacionalnosti. U svakom gradu na Britanskim ostrvima ima tuta i tma ljudi koji
bi preklali i roenu babu za jedno vee pijanenja i kockanja. Uzdahnuo je.
Drugim reima, baraba ima napretek, a dobrih ljudi koji im se suprotstavljaju
premalo.
To je u redu, ree erlok. Jedan valjan ovek vredi koliko deset
nikogovia.
Meti je zafrktao. Rufus je sumnjiavo posmatrao svog uenika. Bilo bi divno
da je zbilja tako.
Kad porastem, promrmljao je erlok, promeniu stvari nabolje.
Zna, ree Rufus, s neobinim osmehom, mislim da bi mogao. Mogao bi to
uiniti u saradnji s bratom, ali na bitno drugaiji nain.
Ne elim da radim u dravnoj slubi kao Majkroft.
Zato?, zanimao se Meti.
Ne volim da primam nareenja, kiselo e erlok. Ni od koga. Znam da
ponekad moram, ali ne volim.
Vratili su se na drum, na kom nije bilo nikoga. Izgleda da su se neopaeno
iskrali iz grada.
Kretali su se kroz predeo pun neobraenih polja i krupnog stenja. Teren je
bio tako brdovit da vonja po ravnom drumu nikad nije trajala due od nekoliko
minuta. esto su zaobilazili velike gomile stena.
Kramond je bio na obali. Mesto se sastojalo od nekoliko granitnih kua s
tranim krovovima. Zelena mahovina izbijala je izmeu kamenih blokova.

Liila je na morske alge koje je oluja izbacila na obalu, na kojoj su nekako

opstale. Vazduh je mirisao na so, a galebovi su kriali kao naputene bebe.
Zaprega je zaobila brdo. Pred erlokovim oima ukazalo se more. Sunce je
obasjavalo vrhove talasa. Blistali su po omamljujuem obrascu. Vatrena koplja
igrala su na zelenoj pozadini. Talasi su se nadomak obale razbijali u paralelne
linije bele pene, koja je iskrsavala niotkuda, da bi odmah zatim netragom
nestajala.
Pa, stigli smo u Kramond, ree Rufus, kad su poeli da silaze u selo. Kuda
emo sad?
Mogli bismo da pitamo da li je neko video krupnog Amerikanca u belom
odelu i eiru iste boje, umeao se Meti.
Mislim da je odbacio upadljivu odeu, napomenuo je erlok. Bili smo s
njim po tavernama i drugim mestima i zapazili da, kad hoe, moe da postavlja
pitanja naglaskom osobe odrasle pored Londona. Ne, taj ovek je vet lovac. Zna
kako da se uklopi u okolinu. Neemo ga pronai ako sam to ne bude eleo.
Siguran sam da govori savrenim kotskim naglaskom, kao da je roen u
Edinburgu.
Ponoviu pitanje, ree Rufus. Znate li kuda emo?
erlok je progovorio posle kraeg razmiljanja. Znamo da eli da ga
pronaemo, zato to nam je ostavio ifrovane poruke. Sigurno je ostavio trag
koji samo mi moemo da pratimo. Nee odsesti u sreditu sela, zato to bi tu
bio previe upadljiv. Ne moe sakriti svoju visinu, kao naglasak ili odeu. Ne
zaboravite da je Virdinija s njim. Unajmie neko mesto i sakriti ker.
Grozniavo je razmiljao. Nee se odluiti za kuu na glavnom seoskom drumu,
da ga neko ne bi opazio u prolazu. Odabrae visoko mesto, da bi izdaleka video
ko mu se pribliava i da bi imao prednost vieg poloaja. Ko god da ga nae,
morae da mu se pribliava polako, uzbrdo. Ejmijus e moi da ga gaa
kamenjem i ime god bilo. Namrtio se. Verovatno e unajmiti kuu na vrhu
brda, da bi u sluaju napada mogli da pobegnu u bilo kom pravcu. To bi opet
znailo da napad moe da stigne s bilo koje strane, a on moe da osmatra samo
jednu - ili dve, ako mu Virdinija pomae u tome. Verovatnije je da e se odluiti
za mesto blizu vrha brda, ali u klancu ili jaruzi, tako da e oni koji mu se
pribliavaju morati da mu prilaze s prednje strane.
To smanjuje broj moguih mesta za skrivanje, ree Rufus. Raspitaemo se
za kue koje odgovaraju tom opisu.
Postoji jo bolji nain, ree Meti.
Koji?
Deca mog uzrasta. Naglasio je misao lupnuvi se po grudima. U svakom
gradu i selu ima dece mojih godina. Svuda idu i sve vide. Pronai emo ih.
Daemo novi nekom od njih. Znae da nam kae gde je gospodin Krou.

Imam jo bolju ideju, doao je erlok. Na prijatelj ih verovatno plaa.

Gospodin Krou dobar je s balavim dripcima koji svuda idu i sve znaju. Siguran
sam da im je dao koji novi da motre na strance i da nas upravo sad
posmatraju.
Krenuli su ka sreditu sela, ohrabreni novom strategijom. Meti bi skliznuo
sa zaprege kad god bi ugledali zaputeno dete ili nekoliko njih. Pokuao bi da
zapodene razgovor s njima. Svaki put vratio bi se odmahujui glavom, to je
znailo da nisu hteli da govore. erlok je primetio da se neki klinac odvaja od
grupe im bi zaprega nastavila put. Svi su ili u manje-vie istom pravcu.
Da li da krenemo za nekim od njih?, pitao je Rufus posle nekog vremena.
Zaustavili su se na zemljanom drumu nedaleko od centra sela.
Ne, uglas e erlok i Meti.
Verovatno javljaju nekom starijem deaku, koji predstavlja vorite za
razmenu podataka, objasnio je erlok.
Poslae trkaa do gospodina Kroua, dodao je Meti. Ako se pribliimo
starijem klincu, on e pobei, pa emo se nai na poetku. Bolje nam je da
ekamo ovde, s obzirom na brojnost i razgranatost pijunskog aparata u slubi
gospodina Kroua, rekao je Serlok. Poslae nekog da nas ispita kad dobije
poruku.
Nedugo potom priao im je prljavi, neugledni deak. Bio je bos i gotovo crn
od troke.
Dobar dan!, ree Rufus.
Imam neka pitanja za vas, ree deak s tekim kotskim naglaskom.
Samo izvoli.
Kako se zove konj onog komada?
Komada?, zbunjeno e erlok.
Devojke, objasnio je Meti. Vidrinije.
Tako znai. erlok je podigao glas. Zove se Sandija.
Jes. A kako se zove tvoj konj?
erlok se osmehnuo. To je bila privatna ala koju je delio s Virdinjom. Dugo
nije imao ime, ali sam ga nazvao Filadelfija.
Jes, potvrdio je klinac. I koje je tvoje srednje ime?
Skot, ree erlok. Ja sam erlok Skot Holms.
Pourimo. Odveu vas tamo gde elite da idete, dodao je deak kad je
Rufus zategao uzde. Najbolje je da napustite zapregu. Idemo uzbrdo.
Poveo ih je uzbrdo. Skakutao je sa stene na stenu i s busena na busen. erlok,
Meti i Rufus trudili su se da ne zaostanu za njim. Uspon je bio naporan.
erlokovo namueno telo teko je izlazilo na kraj s njim. Posle nekoliko minuta
buno je dahtao. Bolele su ga grudi i izranavljeni glenjevi. Bol je lagano gmizao
uz listove. erlok je nastavio da se penje uprkos svemu. Nije imao izbora. Ni

Rufusu nije bilo lako.

Staza ih je dovela do nekoliko kuica na brdskoj padini. erlok se neprestano
osvrtao za sobom. Osmatrao je pejza. More je s ove visine podsealo na vetrom
nabrani arav. Nije bilo zeleno ve sivo. erlok je video tamnije predele, gde je,
kako je sumnjao, pesak s plae naglo ponirao u dubinu. Seljani su izgradili
kameni kej na mestu gde se kopno venavalo s vodom. Video je mnogo
privezanih amaca. Katarke su se podizale i propadale, u skladu s kretanjem
talasa. Sve u svemu, to je bio neobino spokojan prizor. erlok se opustio,
uprkos bolu u nogama i grudima. I Meti je oseao isto to i on.
Proli su pored kamene crkvice i groblja - najvieg mesta u selu. Posle toga
silazili su kroz visoku travu i trsku. Pratilo ih je krianje galebova. erlok se
osvrnuo u pravcu mora. Popeli su se tako visoko da je s visine gledao galebove.
Posle dvadeset minuta tekog penjanja stigli su do novog brda. Zali su u
uski klanac, u kom je tlo blago poniralo. Kamene litice uzdizale su se levo i
desno od njih. Deak im je dobacio preko ramena: Sledi teak uspon. Spremite
se.
Imao je pravo. Staza se narednih stotinak metara blago uzdizala. Kamene
litice bivale su sve blie. Stigli su do mesta na kom se tlo otro uzdizalo. Nije bilo
okomito kao litice s leve i desne strane, ali je bilo prilino strmo. Nisu imali
druge do da se popnu na sve etiri uz kratki uspon. Kad su stigli do vrha, erlok
se osvrnuo za sobom. Iznenadio se kad je video koliko su se popeli. Daleko
ispred sebe video je tamnu liniju horizonta u kom se sivo nebo spajalo sa sivim
okeanom.
Klanac se jo vie suavao i zavijao udesno, tako da je njegov kraj - ako je
uopte postojao - bio skriven od pogleda. Nastavili su dalje, iscrpljeni usponom.
erlok se posle nekoliko minuta ponovo osvrnuo za sobom. Video je ivicu
uspona koji su savladali na sve etiri, ali iza toga nije bilo nieg izuzev neba. Tlo
se odatle sputalo previe okomito.
Savladali su krivinu i konano ugledali usamljenu kuicu od sivog granita,
uobiajenog za ove predele, ugneenu na brdskoj padini. S ove daljine inilo se
da je olujama bievano stanite izraslo iz okolnog kamena. Kuica se nalazila u
udubljenju u obliku slova V, na mestu na kom se klanac naglo zavravao. Tlo
ispred nje bilo je puno kamenja razliite veliine, koje je godinama padalo s
litica. S obe strane uzdizale su se litice, do poetka novog brda. Tu se skrivao
Ejmijus Krou. erlok je s odobravanjem posmatrao lokaciju. Moglo joj se prii
samo uzbrdo i s prednje strane. Levo i desno od nje uzdizao se strmi kameni zid.
Svako ko bi pokuao da ga savlada rizikovao bi ivot.
Deak se zaustavio na mestu koje se dobro videlo s prozora kuice. Stajao je
ispred erloka, Rufusa i Metija, sve dok se jedan prozor nije otvorio i zatvorio.
To je bio signal da nastave dalje. U erlokovoj glavi sevnula je slika Ejmijusa

Kroua kako sedi na prozoru, s velikom pukom u ruci. Ako bi neko priao kolibi
bez zaustavljanja ili nastavio put pre dogovorenog signala, iskusni zapadnjak
nesumnjivo bi zapucao po njemu.
Deak se okrenuo i rekao: Veliki ovek kae da moete da uete u kuu.
Hvala ti, ree erlok. Posegnuo je u dep i izvadio pola ilinga. Ovo je za
tvoj trud, rekao je kad mu je pruio novi.
Deak je enjivo pogledao paricu. Veliki ovek dobro nas plaa , rekao je,
ne miui ruke. Rekao je da onaj ko prima novac od dva gospodara ne zasluuje
poverenje nijednog.
erlok je klimnuo glavom i povukao ruku. To je dobar savet, rekao je.
Deak je, zviduui, poao niz stazu.
ta emo sad?, pitao je Meti.
Sad emo saznati o emu se ovde radi, ree erlok kad je krenuo uzbrdo ka
kuici.

DVANAESTO POGLAVLJE
Poslednjih nekoliko metara bili su najtei koje je erlok ikad preao. Nije
znao na kakav e prijem naii u kamenoj kuici - da li e Ejmijus Krou biti
zadovoljan to ga vidi. Nije znao da li e Virdinija biti u njoj ili se skriva na
nekom drugom mestu, niti da li e se njih dvoje ikad vratiti u Farnam ili je ovo
samo privremeno utoite pre naputanja zemlje. Nije imao dovoljno podataka
da bi izveo kvalitetan zakljuak. To ga je inilo nervoznim.
Stigao je do vrata. Srce mu je tuklo u grudima. Pokucao je.
Ui, uo je poznati glas.
erlok je otvorio vrata i uao u kuicu. Oi su mu se posle nekoliko sekundi
privikle na mrak, u kom je prepoznao jo jednu odbrambenu meru. Primetio je
Ejmijusa Kroua na drugoj strani prostorije. Nosio je tamno odelo i drao pitolj.
Vrlo dobro, rekao je Krou. Reio si zagonetke. Mislio sam da hoe.
Nisu bile teke, rekao je erlok. Slegnuo je ramenima.
Nisu bile teke za tebe. Krou je osmotrio erlokove pratioce. Mladi
gospodine Arnate, dobro doao u moj privremeni dom. Tu je i gospodin Stoun.
Raskomotite se, molim vas. Ja u ostati pored prozora, ako vam to ne smeta.
Nije da oekujem nove goste, ali ovek nikad ne zna kada e naii. Mogu li vam
ponuditi pie - moda malo vode?
Pie bi mi dobro dolo posle ove etnje po istom vazduhu, ree Rufus
Stoun. Imate li pivo? Ili jabukovau? Krigla jabukovae ba bi mi pasovala.
Krou se osmehnuo. Potrudiu se da pronaem neto. Podigao je glas.
Virdinija, izai. Imamo goste.
Vrata iza njega su se otvorila. Virdinija je kliznula u sobu. Kosa joj je blistala
kao tena vatra, u relativnoj tami prostorije. Oborila je pogled. Drala se
neobino smerno. Podigla je glavu i pogledala erloka.
Potrala mu je u susret. Zagrlila ga je i poljubila. Matao je o njenom
poljupcu, ali je stvarnost daleko prevazilazila i najsmelije snove. Raspametio se
od teine njenog tela u svom naruju, od topline njenih usana na svojim i od
mirisa njene kose. Nije znao ta da radi. Telo mu je uzvraalo poljubac, bez
pomoi uma.
Najedanput je prekinula kontakt. Nije ga odgurnula, ve je uzmakla od njega.
Protumaio bi to kao odbijanje, da njene ake nisu ostale na njegovim rukama.

Posmatrala ga je oima boje ljubiice koje kao da nisu imale dna. Bila je na ivici
suza.
Potraio si nas, proaputala je.
Morao sam, rekao je jednostavno. Rei su stigle niotkuda, neplanirano. Ne
mogu da ivim bez tebe.
Ejmijus Krou je zabrundao, iako nije eleo da prekida njihov susret: Bie
vremena za priu. Bojim se da e se gospodin Stoun onesvestiti ako ne ubaci
neko pie u sebe. Dini, budi dobra pa donesi osveenje za nae goste.
Virdinija je stegla erloka za ruke pre nego to ga je pustila. Povukla se,
odravajui kontakt oima. Mogao se udaviti u njima. Slala mu je poruku, koju
nije mogao da protumai. Moda ni ona nije mogla. Moda je postojanje poruke
bilo vanije od njenog sadraja.
Oborila je pogled. erlok se osetio kao marioneta pokidanih struna. Okrenuo
se da pogleda ostale. Svet se promenio. Sve je izgledalo isto, ali je bilo drugaije.
Nije mogao to da objasni.
Ejmijus Krou posmatrao ga je s neobinim izrazom lica. eretski je podigao
obrvu. Rukovanje e mi biti dovoljno, ako se slae.
erlok se osmehnuo. Drago mi je to je s tobom sve u redu, rekao je. Drago
mi je to je s vama sve u redu. Zabrinuli smo se kad smo videli da je vaa kuica
prazna.
Krou je klimnuo glavom. Nisam imao izbora. Doznao sam da se neko
raspituje o meni i mojoj keri. Moj obiaj je da u takvim prilikama potraim
radoznalca, da bih ga propitao za razloge njegovog interesovanja. Odstupio sam
od njega i odluio da pobegnem kad sam doznao opis radoznalaca.
Da li su ti ljudi toliko opasni?, pitao je Stoun. Moram da kaem da se mladi
erlok sjajno pobrinuo za dvojicu - crnokosog tipa koji ima deficit u domenu
sluha i njegovog prijatelja koji ima lice kao proklijali krompir.
Suoio se s Nedom Filonom i Tomom Pejnom. Krou se setio da dri pitolj.
Spustio ga je na sto pored sebe. Oni su sitne ribe. ovek za koga rade tera mi
strah u kosti.
Mislim da smo ga sreli, ree erlok. Nisam video njegovo lice, ali sam ga
uo. Govori veoma tiho.
Ja sam ga video, ree Stoun, iako bih voleo da nisam. Prekriven je
tetovaama. Istetovirao je imena po itavom telu. Pogledao je Virdiniju, ali ga
je Krou pokretom glave upozorio da uti. Samo su Rufus i erlok opazili gotovo
neprimetan znak.
To je Brajs Skobel, s mukom prozbori Krou. Znai da je ovde. Uzdahnuo
je. Nadao sam se da e poslati svoje ljude da me nau. Izgleda da sam bio
preterano optimistian. Toliko me eli da je potegao ovamo iz Amerike.
Pretpostavljam da ste ga videli u Farnamu?

Bojim se da nas je sledio ovamo, priznade erlok. Do Edin-burga.

erlok je ak i u priguenom svetlu prostorije primetio kako je Krou naglo
prebledeo. Bilo mu je jasno da se uitelj bori sa snanim oseanjem. Spustio je
ruku na pitolj na stolu. Pogled mu je odlutao do prozora, s kog je motrio
prilazni put. Oekivao sam, paljivo je birao rei, kao ovek koji prelazi preko
reke skaui s kamena na kamen, da e paljivije sakriti svoje tragove. Da li
zna za ovu kuicu?
Ne zna.
To je sad samo pitanje vremena." Krou je gnevno odmahnuo glavom.
erloe, kako si, za ime sveta, mogao da im dopusti da te prate?
uo je kako Meti i ja govorimo o Edinburgu, pre nego to smo krenuli na
put, nervozno e deak. Postavio je neku prislunu cev u kuicu.
Tako znai, klimnuo je Krou. Pametno.
Kidnapovao je Rufusa u vozu, dodao je Meti, a zatim i erloka i mene.
Pobegli smo im.
Pobegli ste?, Krouovo lice se iskrivilo. Sumnjam u to. Dopustio vam je da
pobegnete.
Meti je gnevno reagovao. erlok je slomio noge onoj dvojici - Filonu i
Pejnu.
Krou je slegnuo ramenima. Skobel bi rado platio tu cenu da bi mogao da vas
prati do mog sklonita.
Muio me je da bi mi izmamio informacije, napomenuo je erlok. Bilo bi
mu lake da nastavi da me mui dok ne progovorim, nego da trampi dvojicu
svojih ljudi za informaciju.
Krou nije izgledao nita manje ljutito. Sklonio je ruku s pitolja. Moda,
sloio se. Hoe da kae da te niko nije pratio na putu ovamo?
Siguran sam u to, ubeeno e erlok.
ta je tako strano u vezi s tim Skobelom?, pitao je Meti. Izuzev to voli da
povreuje ljude. I u ovoj zemlji ima tipova koji to vole. Ne mogu da zamislim da
je taj Skobel mnogo gori od njih.
erlok je klimnuo glavom. Metijeve rei podsetile su ga na Doa Harknesa,
ucenjivaa za kog je radila gospoa Eglantin. Harknes je bio gadan tip. Da li
Brajs Skobel moe da bude mnogo gori od njega?
Mogao bih da vam predstavim brojne primere, odvratio je Krou, ali
mislim da e jedan biti dovoljan. inilo se da ne gleda u erloka, niti bilo koga
drugog, ve u neto to samo on vidi. Skobel je bio pukovnik u vojsci
Konfederacije. Ni tada nije bio zdrav ispod skalpa. Mislim da ne postoji re koja
bi opisala ono to je bio, ono to jeste. Re zao bleda je i nedovoljna. On ne
poznaje griu savesti, kajanje ili stid, poput ostalih pripadnika ljudske vrste. Ne
zna ni za gnev ili radost. Brodi kroz ivot potpuno ravnoduan prema svemu,

izuzev prema svom opstanku. Ubeen je da je najvaniji na svetu i da sve postoji

da bi uinilo njegov ivot lakim i boljim. Glasno je uzdahnuo. Prvi put uo sam
za njega kad je poslat da ugui pobunu uroenikih plemena. Crvenokoci su
iskoristili haos nastao zbog Graanskog rata. Napadali su porodice doseljenika,
sve koje su mogli izolovati i pobiti. Skobel je bio pod komandom generala Dona
ivingtona. Poslati su na elu odreda milicije da zaustave Indijance iz plemena
Arapaho i ajene, koji su predvodili ove napade.
Virdinija je ula u sobu s posluavnikom s pet aa i tanjirom ovsenih
kolaa. Svi su bili toliko zaokupljeni priom njenog oca, da nisu ni videli kad je
izala. Dala je pivo ocu i Rufusu Stounu, a zatim vodu erloku i Metiju. Svi su se
posluili ovsenim kolaima.
Pobuna je izbila pre pet-est godina, nastavio je Krou. ivington je bio
pastor, ali se njegova ljubav prema blinjima nije protezala na Indijance. Strasno
ih je mrzeo, kao to veina ljudi mrzi korpije i besne pse. Skobel, njegov
zamenik, nije ih mrzeo, ali ih je smatrao niim oblikom ivota za koji nema
mesta na ovom svetu. Milicija pod komandom ivingtona i Skobela nije
napadala samo pripadnike plemena Arapaho i ajene ve i Sijukse, Komane i
Kajove.
Krou je gucnuo pivo. Niko nije naruio napetu tiinu u sobi.
Indijanci su u svim sukobima izvlaili deblji kraj, nastavio je, pa su odluili
da zatrae mir. Ugovoren je susret s vlastima. Indijanci su napustili sastanak s
uverenjem da su sklopili sporazum o miru, iako nita nije potpisano. etiri dana
kasnije, poglavica Crni Kazan ulogorio se sa svojim ljudima pored Fort Lajona.
Nikog nisu dirali. Sledili su bizone du reke Arkanzas. iveli su od tih ivotinja.
Od njih su dobijali hranu, odeu, ulje i sve to im je potrebno. Krou je naas
uutao i zagledao se kroz prozor. Ruka mu je pola ka pitolju. Video je neto
bezazleno - moda pticu ili ivotinju na otvorenom - zato to je povukao ruku i
nastavio priu.
Prijavili su se vojnim vlastima u tvravi, kao to je trebalo, i utaborili u Send
Kriku, ezdesetak kilometara severno. Podigli su logor u udolini, okruenoj
niskim brdima. ivington i Skobel stigli su u Fort Lajon nedugo posle toga i rekli
zapovedniku tvrave da e napasti pleme Crnog Kazana. Zapovednik im je rekao
da se poglavica ve predao, ali ga je Skobel ubedio da je ovo idealna prilika da se
svet oisti od Indijanaca. Snano je uticao na osobe u svojoj okolini. ivington je
sutradan poveo svoje Ijude, veinom pijane, kako sam uo, i opkolio indijanski
logor. Po Skobelovom savetu, uzeo je etiri komada artiljerijskog oruja iz
utvrenja.
Virdinija je skliznula u sedite pored erloka. Njena ruka nekako je zavriia
na njegovoj. Ohrabrujue ju je obuhvatio i stegao. Uzvratila je stisak.
Crni Kazan istakao je belu zastavu mira iznad svog atora kad je video

miliciju oko logora. Skobel je izdao nareenje za napad, bez upozorenja ili
savetovanja sa ivingtonom.
Krou je zastao. Tiina u sobi bila je teka i gotovo opipljiva.
Vatrena oluja smrti i unitenja obruila se s neba, proaputao je.
Mukarci, ene, deca - svi su pali od artiljerijske ili puane vatre. Nisu imali ni
najmanje anse da se odbrane. Kad su topovi ostali bez granata, a puke bez
metaka, Skobel je poveo svoje ljude u logor i pobio sve Indijance do poslednjeg.
Dokrajili su ih kundacima i noevima. Zatrli su itavo pleme.
Neko je morao neto da preduzme", preneraeno e erlok. Hou rei,
ivington i Skobel prekrili su mirovni sporazum."
Krou se gorko nasmejao. Koji mirovni sporazum? Nikakvi dokumenti nisu
potpisani. Kad je erlok zaustio da jo neto kae, Krou je podigao ruku da bi ga
uutkao. ivington je godinu ili dve kasnije izveden pred vojni sud. Primorali su
ga da napusti vojsku. Skobel je dezertirao. Odonda je u bekstvu.
Ali... deca?, proaputala je Virdinija. Zato? To nema smisla.
Kad su ga na vojnom sudu pitali zato su ubijana deca, ivington je
odgovorio: Zato to se od gnjida izleu vai. Neobino je to su to bile rei
Brajsa Skobela. Siguran sam da je Skobel imao znatno vei uticaj na
pretpostavljenog oficira, nego to se mislilo u to vreme.
Pretpostavljam, ree Rufus Stoun, da ste dobili zadatak da privedete
Skobela pravdi.
Nareeno mi je da ga uhapsim i privedem, ili da podelim pravdu na licu
mesta, nastavio je Krou ravnim tonom. Predsednik Endru Donson lino mi je
poverio taj zadatak. Odmahnuo je glavom. Tri puta zamalo ga nisam uhvatio,
na razliitim mestima irom Sjedinjenih Drava. Izgubio sam nekoliko valjanih
ljudi u tim pokuajima.
ta se desilo?, otelo se Metiju.
Krou je zurio u deaka. Dau vam primer iz kog ete shvatiti kakav je
Skobel. Pre tri godine u Sinsinatiju, naao sam ga u sobi u pansionu. Opkolili
smo ga i upali unutra. Otiao je, ali je ena, vlasnica pansiona, sedela na krevetu,
sa tapinom dinamita i ibicom u rukama. Kresnula je ibicu i zapalila tapin
kad nas je videla. Uutao je i zavrteo glavom. Jedva smo uspeli da izaemo iz
sobe. Poginula je u eksploziji, naravno. Saznali smo da je Skobel kidnapovao
njenu ker i da je rekao da e je ubiti ako se ne sloi da postavi smrtonosnu
zamku za nas. Poverovala mu je.
ta je bilo s njenom erkom?, pitao je Meti.
Pustio ju je. Nije mu bila od koristi. Ostala je bez majke, ali Skobel nije mario
za to.
erlok je zurio u Ejmijusa Kroua. Krupni Amerikanac neto im nije rekao.
Zato je promenio taktiku?, pitao je erlok. Isprva si ti jurio njega, a sad on

juri tebe. ta se dogodilo?

Krou je upravio pogled na uenika. Malo toga ti izmie, sinko? Ima pravo.
Neto se dogodilo. Rekao sam da sam izgubio neto ljudi u vatrenim okrajima i
zamkama. I Skobel je izgubio nekoliko. Izgubio je... Uutao je i pogledao
Virdiniju. Ovo ti nikad nisam rekao, Dini. Verovatno e imati loije miljenje
o meni kad ovo uje, ali nemam drugog izbora. Rei u ti istinu, tako mi bog
pomogao.
Duboko je udahnuo. Oklevao je da otvori duu. erlok je zadrao dah,
nestrpljiv da uje ostatak prie.
Brajs Skobel imao je enu i dete. Znajte da ih nije voleo. Taj ovek nije bio
sposoban za ljubav. A opet, s njima dvoma najvie se primakao ljudskom
oseanju. Nisam siguran kakvom. Verovatno se radilo o posesivnosti. Opkolili
smo Skobela i njegove telohranitelje na farmi u Finiksu. Zapucali su kad su nas
videli. Uzvratili smo vatru. Izgubio sam dvojicu ljudi u estokoj pucnjavi. Skobel
je izgubio enu i sina. Nismo znali da su tamo. Pobegao je, kao i uvek, ali se
zakleo da e me naterati da platim za ono to sam mu uinio. Namrtio se.
Posle mesec dana, dobio sam poruku od njega. Rekao mi je da e mi ubiti enu i
dete pred mojim oima. Detaljno mi je opisao ta e im uiniti. Takvo neto... ne
moe pasti na pamet nijednoj normalnoj, bogobojaljivoj osobi. Znao sam da e
ostvariti svoj naum. Napustio sam svoju dunost, uz odobrenje predsednika
Donsona, i doao ovamo.
On je krenuo za tobom", ree erlok, u tiini koja je nastala posle Krouove
ispovesti.
Kao to sam rekao, kad taj neto rei, nikada ne odustaje.
Trebalo je da zatraite pomo, napomenuo je Rufus Stoun. Siguran sam da
bi Majkroft Holms okruio vau kuu straarima. Ako to ne bi bilo mogue,
regrutovali bismo metane."
Koliko dugo?, pitao ga je Krou. ak i da nam gospodin Holms obezbedi
dvadesetetvoroasovnu zatitu, ona ne bi zauvek ostala oko nas. U jednom
trenutku bila bi opozvana, a ljudstvo rasporeeno na vanije zadatke.
Odmahnuo je glavom. Brajs Skobel je strpljiv ovek. Strpljiv i veoma, veoma
promuuran. ekao bi da se svi opuste i omekaju. Tada bi udario.
I ranije si imao posla s opasnim ljudima, podsetio ga je erlok. Nije mogao
da shvati zato Ejmijus Krou nije ostao da prihvati borbu s progoniocem.
Oduvek ga je smatrao ovekom koji se suoava s tekoama, umesto da bei od
njih. Duboko u sebi oseao je izvesno razoaranje. Bio sam u tunelima ispod
stanice Vaterlo kad si sredio onog tipa koji je hteo da me ubije. Zamalo to mu
nisi slomio vrat. Nisi bio nimalo uplaen. ta Brajsa Skobela ini toliko
drugaijim?"
I ranije sam sretao opasne ljude, saglasio se Krou. Ogledao sam se s

najtvrdokornijim ljudima svog vremena, ali je Brajs Skobel sasvim druga

zverka. Uzdahnuo je. Teko je opisati, ali postoji neto... neljudsko u njemu.
Veina ljudi strahuje da ne bude povreena ili obogaljena, to vam daje
prednost u sukobu s njima. To nije sluaj s Brajsom. Njega je ba briga. Ne
tvrdim da ne osea bol, zato to to nije tano, ali ga jednostavno strese sa sebe.
Ne zanima ga. Ne pamti ga. Ako normalnog oveka dobro izudarate po licu, on e
se povui da ne bi dobio jo koji udarac. Skobel e znati da ste ga udarili, ali nee
nita nauiti iz pretrpljenog bola. Nee pokuati da ga izbegne. Oborite ga, a on
ponovo ustane, i ponovo, i ponovo. Navaljivae na vas kao mehanika naprava.
Odmahnuo je glavom. Znam da ovo to priam nema mnogo smisla, ali sukob s
Brajsom Skobelom jeste sueljavanje s mranom i nedokuivom silom prirode.
Nezaustavljiv je. To bi bio dovoljan problem da je glup, ali on je jedan od
najpametnijih ljudi koje znam. Misli nekoliko poteza unapred, kao da igra ah.
Ima dara da okuplja sline nitkove oko sebe.
ta je s imenima koje tetovira po koi, prvi put se oglasila Virdinija.
Zato to radi? ta ona znae?
To je njegova opsesija, odgovorio joj je otac. uo sam da je pre stupanja u
vojsku Konfederacije imao samo tri istetovirana imena na ruci. Neko ga je pitao
ta predstavljaju. Rekao je da su to imena ljudi koje je pobio. Zastao je i tuno
zavrteo glavom. Imao je samo osamnaest godina kad ih je neizbrisivo utisnuo
na kou, zajedno s datumima. Objasnio je da je hteo da bude siguran da ih nikad
nee zaboraviti. Slegnuo je ramenima. U ratu retko znate imena onih koje ste
ubili. Stoga je ostavljao praznine. Trudio se da sazna ko su i odakle su, na
osnovu imena njihovih jedinica. Posle Graanskog rata potroio je mnogo novca
da bi doznao imena vojnika Unije stradalih na izvesnim mestima u izvesno
vreme. Pokuao je da sazna imena Indijanaca koje je pobio. Istetovirao je ime
Crnog Kazana na vratu. Opsednut je tim ritualom.
ta je s imenima ispisanim crvenim slovima?, pitao je Rufus Stoun. Kao da
i sam ne znam, pomislio je.
Krou ga je smrknuto pogledao. erlok je pretpostavio da ga je opomenuo da
ne pominje Virdinijino ime. To su imena ljudi koje e ubiti, rekao je tihim
glasom. Crvenom bojom ispisuje planove za budunost. Tako odabranim
ljudima poruuje da su im dani odbrojani. Kad ih ubije, istetovira njihova imena
crnom bojom. Ponovo je gvirnuo kroz prozor. uo sam da je istetovirao moje
ime crvenim mastilom na podlaktici, da bi mu svakog dana bilo pred oima.
Rufus Stoun se namrtio. To je neobino ponaanje za navodno
inteligentnog oveka, glasno je razmiljao. Zato bi nastojao da se uini
uoljivijim i prepoznatljivijim, ako bei od vas i od vlade Sjedinjenih Drava? Da
sam na njegovom mestu, ofarbao bih kosu u plavo i nastojao da se negde
sklonim. Ne bih prekrivao telo upadljivim tetovaama.

To je opsesija, objasnio je Krou. Ne moe da prestane. Neverovatno je ta

rukavice i neto pozorine minke za lice i vrat mogu da postignu.
Pa, kakav je plan?, pitao je Meti. ta emo da radimo?
Neemo nita raditi, odgovorio je Krou. Dini i ja napustiemo zemlju.
Otii emo na neko drugo mesto. Promeniemo imena i lini opis koliko god to
bude mogue. Vi ete se vratiti u Farnam i pokuati da zaboravite na nas.
Ove rei padale su po erloku kao teki udarci. Pogled mu je skliznuo ka
Virdiniji. Neemo to uiniti, tiho je rekao.
Rufus Stoun se namrtio. Ne razumem. Zato ste ostavili tragove koji su nas
doveli do Edinburga, ako niste hteli nau pomo?
Krou je zatvorio oi. Zato to sam hteo da se oprostimo na pristojan nain,
rekao je. I zato to sam eleo da vam objasnim od ega beim. Hteo sam da
shvatite s kakvom silom vojujem. Skobel e nastaviti da navaljuje dok ne uspe.
Prepametan je. Nee mi pruiti priliku da preokrenem situaciju i krenem za
njim. Prikrie tragove. Sakrie se dok ne prestanem da ga traim ili e me
namamiti u klopku.
Zavladala je tiina. Svi su pokuavali da izau na kraj s onim to im je Krou
saoptio.
Vidim dva problema u vezi s tim planom, konano e erlok.
Krou je podigao obrvu. ta vidi?
Prvi je, nastavio je erlok, nimalo zbunjen Krouovim stavom, injenica da
e taj ovek, Brajs Skobel, nastaviti da traga za tobom. Ako je pametan i uporan
kao to tvrdi, pronai e te gde god da ode, ma koliko ta potraga trajala.
Ima pravo, sloio se Rufus Stoun.
ta je drugi problem?, pitao je Meti.
Drugi problem je to ovom pristupa kao svakom lovu. erlok je zastao za
trenutak. Pokuavao je da sabere i sredi misli. Objasnio si mi da se prema
ljudima ponaa kao da su ivotinje. Kad ih lovi, pokuava da predvidi
njihove poteze na osnovu njihovih navika i traga za znacima njihovog
prisustva - onima koje neizbeno ostavljaju za sobom, kao to ivotinje
ostavljaju tragove.
Uvek sam verovao da su ljudi samo razliite vrste ivotinja, sloio se Krou.
Mnogo puta imao sam koristi od tog saznanja. ta eli da kae?
Hou da kaem da Brajs Skobel nije ivotinja. Preokrenuo je situaciju.
Ponaa se prema tebi kao prema ivotinji. On prati tebe, to te uasava. Tvoj
uobiajeni nain reavanja problema ne pomae ti u sukobu s njim. Uloge su
izmenjene.
Hoe da kae da je pametniji od mene?, brecnuo se Krou. Oi su mu
sevale ispod gustih sedih obrva.
Tako je, priznade erlok. Ako je igra izmenjena, promenimo igru. Ako je

Skobel bolji lovac od tebe, uinimo sve to moemo da ovo prestane da bude
lov. Ako je bolji igra, nek ovo prestane da bude igra. Ne dopusti mu da bira
nain borbe. Promeni pravila.
To je lake rei nego uiniti, mladiu, zabrundao je Krou. Izraz na
njegovom licu govorio je da je uenik uspeo da ga iznenadi.
Ako te trai, ree erlok, nemoj da se krije. Ne radi ono to oekuje od
tebe. Ostani na otvorenom. Pitae se zbog ega tako postupa. Pretpostavie da
je u pitanju zamka. Povui e se.
A zatim?, pitao ga je Krou.
Zatim e pogreiti, to e ti pruiti priliku da preokrene situaciju.
Krou je polako klimnuo glavom. Kad je igra lov i kad gubi u njoj, promeni
pravila.
Kad je ovek s kojim se sukobljava pametniji i nemilosrdniji od tebe,
naglasio je erlok, zaigraj igru u kojoj pobeda nee zavisiti od pameti i
nemilosrdnosti.
Krou se osmehnuo i otvorio usta da neto kae, kad je neto udarilo o krov
kue. Pogledao je gore, s rukom na pitolju. Ponovo je pogledao kroz prozor.
erlok je pratio njegov pogled. Uska i strma brdska padina ispred kue bila je
pusta, ali se neto promenilo. Pojavio se neki miris. Neto je... gorelo.
To je dim!, viknuo je. Namirisao sam dim.
Ejmijus Krou naao se na prozoru u dva-tri koraka. Tamo nema nieg.
erlok je pogledao ka vratima koja su vodila u unutranjost kue. Da li
uobraava ili ispred njih vidi retku izmaglicu?
To je Skobel, rekao je. Zapalio je kuu!
Ali kako, planuo je Rufus, kad joj se niko nije pribliio? I kako nas je, za ime
sveta, pronaao?
Ne moraju da joj priu, odvratio je erlok. Bacili su neto zapaljivo na
trani krov s litice iznad nas! Krov e zaas izgoreti!

TRINAESTO POGLAVLJE
Pourimo!, povikao je Meti. Moramo da izaemo!
erlok je hteo da uhvati Virdiniju za ruku, da se pobrine da to pre stigne do
vrata. Krou ga je uhvatio za rame. Skobel e biti tamo, sinko!, povikao je.
Imae puke. Poskidae nas kao zeeve im izaemo!"
erlok se setio obezglavljenog zeca u kui Emijusa Kroua u Farnamu. Nije
hteo da skona na taj nain.
Nemamo izbora, ree Rufus Stoun. Izgoreemo ivi ako ostanemo u kui.
uli su kako vatra zahvata slamu na krovu. Pucketala je, kao da neko
dinovskom rukom lomi suve grane. Dim je prodirao kroz otvorena vrata. Teko
su disali i malo toga videli.
Mislim da ne eli da izginemo u poaru, ree erlok.
Krou ga je zbunjeno pogledao.
eli da ti se osveti. Vatra ga nee zadovoljiti - pogotovo ako na osnovu
ostataka nee znati da li si bio ovde.
Pa ta hoe?, pitao ga je Rufus Stoun kaljui.
Hoe da nas istera napolje i nagna u beg. Postavio je naoruane ljude
nizbrdo od kue. Uleteemo pravo u zasedu.
Ali to nam je jedini put za bekstvo!, povika Meti.
Krou je odmahnuo glavom. Ne ba. Postoji staza koja vodi do vrha litice.
Teko je videti je, ali ja znam gde je.
Stoun je pokrio usta. Zakaljao se. Problem je kako da stignemo do nje.
Skobelovi ljudi nee nam dozvoliti da se toliko udaljimo od kue.
Imam ideju.
erlok je otrao do ulaznih vrata. Krou i Rufus bili su na korak iza njega. Meti
i Virdinija ili su za njima. Naglo ih je otvorio. Nalet sveeg vazduha izbacio je
dosta dima iz kue. Pogled na njega uzbunie zlikovce na litici. erlok je znao da
ih vrebaju odozgo.
Tlo ispred kue bilo je zasuto brojnim stenjem razliite veliine i oblika.
Sedam metara od njih tlo je otro poniralo, neka tri metra u dubinu. Taj deo
staze morali su da savladaju na sve etiri. Negde posle tog uspona vrebaju
Skobelovi ljudi.
Pomozite mi!, povikao je. Dao se na posao. Hteo je da pomeri veliku stenu

iz leita.
Rufus i Krou shvatili su ta radi i navalili na povee stene. Meti i Virdinija
pridruili su se erloku. Pokuavali su da pokrenu stenu na koju se okomio.
erlok se oslonio leima o stenu i upro svom snagom. Grlo i glenjevi boleli
su ga na mestima ozleenim konopcem. Zanemario je bol i nastavio da gura.
Kamen se pomerio. Malice se podigao iz leita i zadrhtao.
Imamo ga!, povikao je.
Neto mu je prozvidalo pored uva. Zarilo se u tlo pored njega. Iznenaeno je
pustio kamen. Ovaj se buno vratio u leite. erlok je iznenaeno osmotrio
predmet. Za trenutak je pomislio da je to tap, s percima na kraju. Iupao ga je
iz zemlje. Prednji deo bio je otar. Podseao je na vrh strele.
Podigao je pogled. Ljudi na vrhu litice u obliku slova V, na ijem je dnu bila
kuica, drali su krstolike predmete. Ciljali su na erloka, kao da imaju puke.
Prepoznao je samostrele. Do danas ih je viao samo po knjigama. Liili su na
male lukove, poloene na stranu. Pravili su se od metala, a ne od drveta.
Ispaljivali su manje strele. Bile su veoma brze i dovoljno mone da probiju
metalni oklop.
Sklanjaj se odatle!, povikao je Meti. Poeo je da ga vue ka kuici.
Ne pokuavaju da nas pogode - ve da nas zaplae i nateraju u beg!,
povikao je erlok. Otrgao se od Metija i navalio na kamen svom teinom. Ne
zaboravi da ne ele da nas ubiju! Kamen se ponovo pomerio i nagnuo napred.
Ljuljao se, gotov da svakog asa sune nizbrdo.
erlok je to i hteo.
Jo strelica iz samostrela palo je na tlo oko njih. Pravio se da ih ne vidi.
Ponovo je gurnuo stenugu, svom teinom i snagom. Zakotrljala se po travi i
dalje nizbrdo. Ubrzavala je, poskakujui po neravnom tlu. Ejmijus Krou
pokrenuo je svoj kamen. Ovaj se, budui vei, kotrljao bez poskakivanja.
Povlaio je brazdu u prolazu. I on se kretao sve bre i bre.
Pokrenuo se i kamen Rufusa Stouna. Nije krenuo niz padinu kao prva dva,
ve je skliznuo u stranu, ka kamenim zidinama kanjona u obliku slova V. erlok
je za trenutak pomislio da e se tamo zaustaviti. Kamenina je udarila u zid i
odskoila od njega. Zakaila je dva manja kamena. Izbacila ih je iz leita i
povukla za sobom.
Kamenje je nestalo preko ivice padine. Posle nekoliko sekundi uli su uzvike
i krike odozdo. erlok je zamiljao kako kamenje udara u ljude Brajsa Skobela i
kako ih obara kao kugla unjeve. Kiselo se osmehnuo, mislei na zdrobljene
udove.
Jo!, povikao je i obgrlio najblii kamen. Podigao ga je lake nego prvi.
Zavitlao ga je kao u nadmetanju bacanja kamena s ramena. Kamen je udario o
tlo i odskoio na putu nizbrdo. Uskoro se izgubio iz vida. Meti i Virdinija gurali

su manje kamenje, dok su Ejmijus Krou i Rufus zakotrljali jo dve velike stene.
Dve strelice zarile su se u tlo oko njih. Strelci su shvatali da ne uspevaju da
postignu cilj. erlok se zabrinuo da e poeti da gaaju u meso. Prestao je da
strahuje od projektila kad su nastavili da padaju po tlu. Bilo je oigledno da je
zlikovcima na liticama nareeno da ne smeju da ih povrede.
Odozdo su dopirali sve jai uzvici i krici. erlok nije znao koliko je ljudi
Skobel rasporedio u zasedi ispod kue, ali je zakljuio da su dosad veinom
izbaeni iz koloseka ili zauzeti. Oekivali su aicu obezglavljenih begunaca koje
e lako savladati. Umesto njih, doekali su lavinu kamenja.
Hajdemo!, povikao je.
Pojurio je niz padinu za stenjem. Krou, Virdinija, Meti i Rufus krenuli su za
njim. Uinilo mu se da je padina strmija nego pri penjanju. Gubio je kontrolu nad
sobom. Zamalo to se nije okliznuo na vlanoj travi. Pokuao je da uspori, ali ga
je Ejmijus Krou pogurao s lea.
Ubrzo je ugledao ostatke zasede. Petorica zlikovaca ekali su ih u podnoju
padine. etvorica su krvarila. erlok nije mogao da proceni koliko su teko
povreeni, ali su dvojica od etvorice bili pritisnuti kamenjem koje su Krou i
Stoun gurnuli nizbrdo. Peti je pokuavao da pomogne sauesnicima. Pobacali su
samostrele po travi.
erlok je protrao kroz zasedu pre nego to su zlikovci shvatili ta se deava.
Osvrnuo se za sobom. Krou i Rufus su usporili. Saekali su da Meti i Virdinija
prou pored njih, pre nego to su ubrzali korak. titili su im odstupnicu. Jedan
od Skobelovih ljudi posegnuo je za samostrelom. Krou je utnuo oruje. Odletelo
je van zlikovevog domaaja.
Projurili su pored ostatka zasede.
Strelice su jo udarale u tlo ili su se odbijale o okolne stene. Ispaljivali su ih
Skobelovi ljudi s litice. Bili su predaleko. erlok je znao, zbilja je znao da ne
predstavljaju stvarnu pretnju.
Trao je noen oduevljenjem. On je spasao Ejmijusa Kroua!
Dini! erloe! Ovamo!
erlok se osvrnuo za sobom. Ejmijus Krou stajao je pedeset metara iza
njega, u podnoju jedva vidljivog stepenita koje se pelo uz liticu. erlok je
protrao pored njega, ba kao i Virdinija. Rufus Stoun i Meti ve su se peli.
Stepenite je bilo skrivena staza koju je Krou pomenuo u kuici! Zaustavio se s
Virdinijom, da bi se vratili do stepenita. Trojica Skobelovih ljudi pojavili su se
u tom trenutku na padini iznad Kroua. Krv na odei i licima svedoila je da se
radi o ostatku zasede. Bili su spremni da ubiju, uprkos Skobelovim nareenjima.
Hteli su da se osvete za napad stenama.
Krou je shvatio da erlok gleda mimo njega. Okrenuo se u pravcu zlikovaca, a
zatim prema erloku i Virdiniji. U oima mu se ogledala meavina gneva i

uasa. Obavio je isti proraun kao erlok. Trojka je trala nizbrdo. Ako erlok i
Virdinija potre ka Krouu, trae uzbrdo. Ni u kom sluaju nee stii do staze
pre Skobelovih ljudi. Koliko god da se divio svom uitelju i prijatelju, erlok nije
mislio da e on sam samcijat savladati trojicu gnevnih zlikovaca. Da i ne
govorimo da su bili naoruani.
Idi!, povikao je. Pobrini se za Rufusa i Metija! Ja u se po-brinuti za
Virdiniju!
Ne mogu!, povikao je Krou. Prebledeo je kao krpa.
Mora!, povikao je erlok. Okrenuo se ka Virdiniji, koja je naizmenino
gledala erloka i oca. Veruj mi kad ti kaem da moramo da nastavimo put.
Pogledala je oajnog oca, koji joj je klimnuo glavom, posle nekoliko sekundi,
dugih kao sati.
Okrenula se i potrala ka erloku. Krou je poeo da se penje skrivenom
stazom. Odmicao je iznenaujue brzo za oveka njegove veliine.
Virdinija je uhvatila erloka za ruku i potrala s njim. Leteli su niz padinu,
dalje od progonilaca.
erlok se osvrnuo u trku. Ejmijus Krou izgubio se iz vida, zajedno s Rufusom
i Metijem. Stena ih je skrivala od pogleda. Progonioci su videli da se Krou penje.
Dvojica su krenula za njim, dok je trei nastavio da tri nizbrdo.
Trali su po ravnom delu staze. erlok je levo od sebe ugledao crkvicu pored
koje su proli kad su se peli. Uskoro e stii do naseobine. Da li e izmai
progoniocima, ili ih Skobelovi ljudi ekaju u njoj?
Virdinija ga je povukla u pravcu crkvice. Moda bismo mogli da se
sakrijemo, prostenjala je.
uurili su se iza nadgrobnog spomenika pokrivenog mahovinom,
nagnutog pod opasnim uglom. Jedva da je bilo mesta za njih. erlok je morao da
se pomeri blie Virdiniji, da ne bi bili vieni. Oseao je njen topli i uzbueni
dah na vratu.
Zauli su topot izama po kamenju. Zvuk se brzo izgubio.
ta emo sad?, pitao je erlok, posle nekoliko minuta tiine.
Mislim da bi trebalo da se naemo s mojim ocem, Rufusom i Metijem. Samo
ne znam kako.
erlok je klimnuo. Slaem se.
Okrenuo je glavu. Njene oi bile su na centimetar-dva od njegovih.
Hteo je da je poljubi. Umesto toga, rekao je: Pourimo.
utilovka i vres oteavali su im napredovanje. Mladice su se kaile za
erlokove cipele dok su se probijali preko vresita. Virdinijine cipele bile su
mnogo praktinije od njegovih. S mukom je odravao korak s njom.
Neprestano su osmatrali okolinu. Motrili su zgrade iza sebe i niski zid kome
su se polako primicali. Nikog nisu videli. itav kraj bio je neobino pust. erlok

je strahovao da e se neko iznenada pojaviti, pokazati na njih i kriknuti.

Neometano su napredovali.
Bacali su ljubiaste senke preko ljubiastog vresa, zahvaljujui zracima
zalazeeg sunca. Vazduh je bio hladan. Mirisao je na cvee. Nekoliko pela zujalo
je okolo, iako je bilo kasno doba godine. Letele su od cveta do cveta, u potrazi za
polenom.
O emu razmilja?
Okrenuo je glavu. Virdinija ga je upitno posmatrala. Primetila je da je
zamiljen.
Razmiljao sam o pelama, objasnio je.
O pelama?" S nevericom je odmahnula glavom. Razdvojeni smo od
prijatelja, beimo od bande ubica, a ti misli o pelama? Ne razumem.
Slegnuo je ramenima. Razumem pele, rekao je. Jednostavne su. Rade ono
to rade zbog lako shvatljivih razloga. Podseaju na male satne mehanizme. Sve
to ine ima smisla.
A ne razume ljude?
Hodao je utke. Zato se sve ovo dogaa?, iznenada je progovorio. Zato
to je Brajs Skobel zakljuio da ne voli amerike Indijance i reio da ih iskoreni,
umesto da se odseli tamo gde ih nema? Zato to je tvoj otac poslat da ga uhvati i
postao opsednut izvrenjem tog zadatka, bez obzira na broj izgubljenih ljudi?
Zato to je Skobel postao toliko opsednut eljom da se osveti tvom ocu, da se
zaputio preko okeana u Englesku, umesto da mirno sedi na nekom drugom
mestu? Nita od toga nije mi jasno! Nita od pomenutog ne bi se dogodilo kad bi
ljudi postupali voeni logikom!
Moj otac tvrdi da je Skobel lud, tiho e Virdinija, da je ovek bez morala i
obzira, spreman da uini sve da bi ostvario svoje ciljeve.
Ako zanemarimo ludilo", tiho e erlok, mislei na svog oca, to je jedino
to razumem u ovom zameateljstvu. On je jedini koji se ponaa logino.
Logian je samo ako si jedina osoba koja se tako ponaa, napomenula je.
Ako bi se svi na svetu ponaali u skladu s tom logikom, civilizacija bi se raspala.
Izbio bi haotini rat svih protiv svih, koji bi preiveli samo najjai.
Neko vreme koraali su u tiini. erlok je oseao njen pogled na sebi, ali nije
imao ta da joj kae.
Ukopali su se u mestu zbog iznenadnog pokreta i buke. Uplaila ih je ptica
koja je prhnula u vazduh iz zaklona.
Stigli su nadomak kamenog zida koji su opazili izdaleka. erlok se ponovo
osvrnuo za sobom. Oekivao je da e videti pust predeo, kao i svaki put do tada.
Ugledao je ljude oko crkvice. S te daljine nije mogao da kae da li su to metani
ili Skobelovi ljudi. Nije hteo da rizikuje. Virdinija ga je uhvatila za ruku pre nego
to je stigao ita da uradi. Povukla ga je prema zidu. Sezao im je do pojasa.

Preskoila ga je i nestala s vidika. Vinuo se za njom i doskoio pored nje.

Oslonio se na kolena i provirio preko zida. Pogledao je niz padinu. Ljudi su
jo stajali oko crkvice.
Hajdemo, navaljivala je Virdinija. Moramo da pourimo i da to pre
pronaemo mog tatu.
Slaem se, rekao je, ali budi paljiva. Pazi da te neko ne vidi.
unjali su se du zida. Hodali su pognuto da bi se zatitili od neeljenih
pogleda.
Osmatrao je predeo ispred sebe. Posle neravnog zemljita poinjala je uma.
Pouri, rekao je. Moramo da pronaemo sklonite pre mraka.
Beali su od opasnih zlikovaca, ali je hod ka umi bio miran, ak dosadan
poduhvat. Za erloka, iscrpljenog kojekakvim dogodovtinama, i koraanje nogu
pred nogu bilo je izuzetan napor. Saplitao se o kamenje i posrtao. Virdinija se
udila njegovoj nespretnosti.
Vrebao je pokrete koji bi mogli ukazati na to da su primeeni. Nije opazio
nita osim ptica na nebu i ponekog zeca. Ugledao je i velianstvenog jelena na
uzvienju. Njegovi raskoni rogovi izdaleka su podseali na manja stabla, liena
lisnatog omotaa. Nezainteresovano ih je posmatrao, blago nakrivljene glave.
Spustio je glavu kad se uverio da erlok i Virdinija ne predstavljaju pretnju, i
poeo da brsti vres.
Nebo iznad njih premetnulo se iz plave u indigo, i iz indiga u crnu boju.
Zvezde su zatreperile. Prvo jedna, pa druga. Za nekoliko minuta nisu se mogle
izbrojati.
erlok se setio jelena koji ih je osmotrio i mirno nastavio da brsti rastinje.
Ta slika probudila mu je apetit. Nije bio gladan - umirao je od gladi. Nije jeo nita
od doruka, izuzev nekoliko ovsenih kolaa u pribeitu Ejmijusa Kroua.
Virdinija je grizla usnu. I ona je izgledala gladno.
ta da radi? Da li da pokua da uhvati zeca kad sledei put pojuri iz zaklona?
Nije verovao u uspeh tog poduhvata. Da baci za njim Metijev no koji mu je jo
bio u depu? Nije znao mnogo o bacanju noeva, iako je gledao cirkusante kako
ih bacaju na vaarima. Pretpostavljao je da noevi moraju biti dobro
uravnoteeni, da bi se ravnomerno okretali i zarili seivom u cilj. Metijev no
imao je mnogo teu drku od otrice. Verovatno je neupotrebljiv za tu svrhu.
Setio se prve lekcije u hempirskoj umi oko imanja Holmsovih. Ejmijus
Krou nauio ga je koje peurke sme da jede, a koje su otrovne. Veerae ako ih
nabere. Osvrnuo se oko sebe. Nema velike anse da ih pronae na vresitu.
Potraie ih na palim stablima ili meu istrulelim liem u umi.
Podigao je pogled da vidi koliko su daleko od ume. Procenio je da ih od
prvih stabala deli osam stotina metara.
Vidi, ree Virdinija. Tamo bismo mogli da prespavamo.

erlok je pogledao u pravcu koji je pokazivala. Isprva nije video nita, a onda
je spazio kamenu kuicu u senci drvea. Za trenutak je pomislio da neko ivi u
njoj. Predomislio se kad je video koliko je mala, da nema prozora ni vrata na
ulazu. To je bila pastirska koliba, sklonite od oluje.
Ima dobro oko, rekao je.
Moemo li se dokopati neke hrane? ree Virdinija. Umirem od gladi posle
ovolikog peaenja.
Procenio je da je moe ostaviti samu dok bude traio peurke. Sumnjiavo
ga je odmerila kad joj je predstavio svoj plan. Peurke, kae? Hoe li da me
otruje?
Veruj mi kad ti kaem da znam da ih razlikujem. Tvoj otac je dobar uitelj.
Podigla je obrvu. Moda je on dobar uitelj, ali da li si siguran da poznaje tu
oblast?
Postoji samo jedan nain da to saznamo.
Kako bi bilo da ja skupim drva i zaloim vatru dok ti skuplja peurke? Tako
emo utedeti vreme.
Da li si sigurna da je to pametno? Zlikovci su nam za petama. Zurila je u
njega, podignutih obrva. Znam da brinem o sebi. Proverili su kamenu kolibicu,
punu opalog lia. Izgledala je bezbedno. Pronali su i mali eravnik, nekoliko
olupanih posuda i metalnih tanjira.
Da li e dugo odsustvovati?, pitala je.
Slegnuo je ramenima. Ne znam. Hoe da veera, zar ne? Osmehnula se.
Nijedan mukarac nije mi dosad nabavljao veeru, izuzev oca. Moram da
priznam da mi se to dopada.
Nije mogao da je ne pita. Da li ti je iko ikada platio veeru? Izuzev gospodina
Kroua, naravno?
Odmahnula je glavom. Jok.
Da li ti je spremao veeru?
Jok.
Osmehnuo se. Vratiu se to bre budem mogao.
Drvee ga je brzo progutalo. Stabla irine njegovog tela izbijala su iz
zamrenog spleta korenja i sezala ka nebesima. Grane su obrazovale ipkasti
svod. Slaba meseina obasjavala ga je dok je hodao meu njima. inilo mu se da
granice pohlepno poseu za njegovim licem. Neprestano je razmicao niti
mahovine ili paukove mree koje su ga milovale po obrazima i elu. Sova je
negde huknula. Ponekad bi presreo zvuk krupnijeg stvora - jazavca, lasice,
moda i jelena - koji se probijao kroz ipraje.
Granica je pukla negde u daljini, kao da je neko stao na nju. Lie je pretei
ukalo. Da li je to vetar ili ga neko uhodi?
Ukoio se u mestu. Strahovao je da su im Skobelovi ljudi uli u trag. Smirio

se kad je shvatio da jo uje sove i ivotinje. Stanovnici ume bili bi oprezniji da

su Skobelovi ljudi bili u blizini.
U grudima mu je zatitrala iskra panike, izazvana seanjem na muke
pretrpljene u Edinburgu i lica mrtvaca u mranim gradskim ulazima. Da li ga
mrtvaci uhode po umi? Da li se jate oko ulaza u pastirsku kolibu da bi napali
Virdiniju? Puls mu se ubrzao. Hteo je da pojuri nazad da bi je spasao. Zastao je i
duboko udahnuo. Ovo je glupo. Odlunom milju ugasio je podmukli plamiak
panike u grudima. Mrtvaci ne hodaju. Duhovi ne postoje. Nisu logini. To su
praznoverice. Prole godine nauio je dosta toga od Ejmijusa Kroua. Nova
znanja kalemila su se na skepticizam koji je oduvek bio sastavni deo erlokovog
karaktera. Sigurno je postojao razlog za takve dogaaje. Morao je da postoji.
Mrtve stvari su mrtve - ne nastavljaju da se kreu. Smrt je odsustvo ivota. ta
god da je video u zgradi za iznajmljivanje, ta god da su Meti i on videli u
Edinburgu, to nisu bili mrtvaci.
Nastavio je da hoda. Nije uo nita izuzev povetarca i ivotinja. Njegova
mata izvlaila je pogrene zakljuke na osnovu zanemarljive koliine dokaza.
Nagaanje u odsustvu ispravne informacije jalova je rabota. Ubudue e
donositi zakljuke zasnovane na vrstim dokazima.
Izbio je na malu istinu. Na meseini koja se obilato prosipala s nebesa
video je peurke koje su izbijale kroz bogati umski humus. Priao im je i
kleknuo kraj njih. Bile su jarkonarandaste. Ivice su im bile talasaste kao kod
zelene salate. Prepoznao je jestive Iisiarke. Nabrao ih je i nagurao u depove
sakoa.
Nekoliko metara dalje naiao je na smrak. Nije mogao da pogrei zbog
unutranje strukture nalik na sae i smee boje. Na drugoj strani istine,
nekoliko metara meu drveem, pronaao je palo stablo na kom je rasla gomila
prepoznatljivih belih niti lavlje grive.
Krenuo je prema pastirskoj kolibici kad je napunio ruke i depove
peurkama. Imao je dovoljno hrane da izdre do jutra. Skuvae ih u erpici, ako
nae vodu. Zapitao se ima li u okolini nekih biljica kojima bi mogao da zaini
orbicu.
Priao je kolibi, u nameri da zadivi Virdiniju kulinarskom vetinom.
Vratio sam se!, tiho je prozborio, da je ne bi probudio ako je zaspala. S
veerom!
Uao je u kolibicu, u kojoj je Virdinija zapalila vatru. Plamenovi su mu
omoguili da vidi kako spava, sklupana na tlu. Nala je rogoz ili trsku.
Podmetnula ih je pod glavu, kao jastuk. Nagomilala ih je i za erloka, na metar
od svoje glave.
Dvoumio se da li da spremi veeru ili da je probudi. Odluio je da je pusti da
spava, zbog dugog hodanja i jo veih napora koji su pred njima.

Spustio je peurke na pod i seo pored nje. Sve vazduh i duga etnja po umi
suzbili su i njegov apetit. Nee umreti od gladi ako propuste jedan obrok.
Skuvae peurke po izlasku sunca.
Posmatrao je njeno lice, tako oputeno u snu. Blago se smeila. Nikad nije
izgledala tako spokojno. Obino je imala oprezan izraz, pogotovo kad je njega
posmatrala. Imao je oseaj da prvi put vidi istinsku Virdiniju. Oajniki je eleo
da je bolje upozna.
Pruio je ruku i sklonio uperak kose s njenih oiju. Blago se promekoljila i
uzdahnula, ali se nije probudila.
Dugo ju je posmatrao, opinjen njenom lepotom. Bilo mu je teko da je gleda
za videla, zato to bi uvek primetila da je posmatra i uzvratila pogled ili bi ga
pitala zato je posmatra. Sad je mogao da uiva u njoj neometano i
neogranieno dugo.
U neko doba ispruio se kraj nje i spustio glavu na improvizovani jastuk,
njenih ruku delo. Polako je tonuo u san. Bio je srean, uprkos opasnosti koja je
odasvud pretila. Pronaao je mesto kome pripada.
Zaspao je polako i neosetno. Naglo se probudio. Sunevi zraci prodirali su
kroz vrata. Okrenuo se tokom noi, poto je gledao na suprotnu stranu, a ne u
Virdiniju.
Srce mu se sledilo kad se okrenuo prema njoj.
Od Virdinije nije bilo ni traga. Tri bele skeletne prilike stajale su u sreditu
prostorije. Zurile su u njega razrogaenim, duboko usaenim oima. Drale su
zakrivljene otrice, sline srpovima kojima su seljaci njeli ito.
U oajanju je krenuo ka vratima, ali su ga tanke ruke zgrabile otpozadi. Prsti
tanki kao granice i tvrdi kao kosti stegli su ga za rukave sakoa. Bolno su se
urezivali u meso.

ETRNAESTO POGLAVLJE
erlok se divljaki opirao napadaima. Pokuavao je da se otme i pobegne.
Stisak tankih, snanih prstiju nije poputao. Jedan ivi mrtvac pritisnuo mu je
no uz grlo. Imao je zaralu otricu, kao da je godinama boravio u zemlji. Poruka
je bila jasna. erlok je prestao da se opire.
Odluno su ga okrenuli na lea. Stresao se kad je video da nose iscepanu i
plesnivu odeu, kao da su proveli neko vreme pod zemljom, sahranjeni.
Sagli su se da bi ga dohvatili za noge. Podigli su ga u vazduh. Bili su snani,
uprkos krhkom izgledu. Izneli su ga iz sklonita kao dak kukuruza. utke su
koraali. U jednom trenutku shvatio je da uje njihovo disanje. Jedan je itao
kao astmatiar, dok su drugi zvuali kao obini ljudi koji nose neto teko. Mrtvi
ljudi ne diu, govorio je erlok sebi. Nisu mirisali na mrtvace. Poznavao je
lepljivi, grozni miris trulog mesa. esto je nailazio na ivotinjske leine po
umama. Ova stvorenja trebalo bi da smrde do neba; umesto toga, zaudarala su
na znoj. Znai da nisu mrtvaci, ve samo ljudi koji izgledaju kao da su mrtvi. Ali
zato tako izgledaju? I ta su uinili s Virdinijom?
Spustio je pogled na ake kojima su ga stiskali za ramena. Ostavljali su bele
tragove na sakou. Da li je to minka? Na akama?
Odahnuo je od olakanja. Nije mislio da su mrtvi, ali mu je laknulo kad je
pronaao dokaze u prilog svom zakljuku. To je imalo smisla: ako elite da ljudi
poveruju da ste mrtvi, morate da izgledate kao mrtvac. Bele ake i lica ukazivali
su na odsustvo cirkulacije. Dosad ih je viao samo iz daljine. Maske su s tog
odstojanja izgledale uverljivo.
Nosili su ga nizbrdo, dalje od Kramonda. Povremeno bi ugledao njihova
izduena lica. Izbliza je video dlake koje su provirivale kroz belu minku na
obrazima i vratovima i tanak papir prilepljen za kou, koji joj je davao izgled
suvog, oljutenog mesa. Zapazio je kako se zbog vetog senenja inilo da im
kosti vire kroz kou. Na jednoj skeletnoj prilici uoio je crtee na obrazima koji
su izdaleka podseali na iscerena lica lobanje. Sve je bila la. Pozorina
predstava.
Recite mi kuda idemo!, povikao je. Le koji ga je drao za desnu ruku
spustio je pogled. Iscerio se. Zubi su mu bili zelenkasti, kao da su prekriveni
mahovinom. I to je bila minka. Ide s nama, procedio je glasom koji kao da je

dolazio iz blata. Upoznae poglavara Klana mrtvih.

Ti nisi mrtav, ree erlok. Samo se pretvara.
Le je nastavio da se ceri. Da li si siguran u to?, pitao je. Da li si spreman
da se opkladi u ivot?
erlok nije imao odgovor na to pitanje.
itav sat nosili su ga po neravnom terenu. Stalno se osvrtao oko sebe u
potrazi za Virdinijom. Ako su je nosili, bila je ispred njega, pa je nije mogao
videti. Nadao se da je uspela da pobegne.
Prebacili su ga preko konja. Vezali su mu noge i ruke konopcem provuenim
ispod konjskog trbuha, a kai su mu vezali za sedlo, da ne bi pao pod konja.
Jedan od leeva popeo se na konja. Poterali su ih galopom.
erloku je bilo muka od treskanja o konjsku zadnjicu i neprijatnog konjskog
vonja. Strahovao je da e skliznuti ispod konja, koji bi mu izlomio udove tekim
kopitama. Priljubio se uz ivotinju rukama i nogama.
Glava mu se drmala gore-dole, pa nije mogao da osmotri okolinu. Bio je
svestan konja ispred i iza sebe. Da li je Virdinija na nekom od njih? Toliko se
muio, da se ponadao da nije.
Konjska kopita pravila su drugaiju buku. Vie nisu jahali po zemlji, ve po
kamenu. uo je eho, kao da su okrueni stotinama grla. Konji su usporili i stali u
velikom kamenom dvoritu. erlok se trznuo napred. Zadnji deo sedla udario ga
je u slabine. Ostao je bez daha.
epale su ga snane ruke. No je presekao konopce koji su ga vezivali za
konja. Ponovo su ga nosili, okrenutog licem prema zemlji. Bio je previe slab i
obuzet muninom da bi podigao glavu. Video je samo kaldrmu i ivice kamenog
zida.
Video je i treperave senke. itav prostor osvetljen je bakljama.
Gde je? Seao se granitnog Edinburkog zamka iznad grada. Da li su jahali
dovoljno dugo da bi se vratili u Edinburg? Da li ima jo zamkova u okolini?
Poneli su ga niz hodnik do velike prostorije. uo je lajanje i reanje. Na
drugom kraju odaje bio je ograeni prostor. Ljudi su sa zanimanjem gledali u
njega. Novac je prelazio iz ruke u ruku. erlok je kroz rupe u ogradi video dva
velika psa. estoko su se borili. Trgali su jedan drugom ui zubima i grebli oi i
kou kandama. Treperava svetlost baklji otkrivala je krvave mrlje na podu
arene. Neke su bile svee, a neke sasuene. Zakljuio je da se psi i ko zna koja
stvorenja esto bore u njoj.
erlok je iznesen iz te odaje i unesen u drugu. Ovde nije bilo ograenog
prostora. Ljudi i ene skupljali su se oko kruga iscrtanog kredom na kamenom
podu. U sreditu kruga, dva mukarca, gola do pasa, oprezno su obilazila jedan
oko drugog. Grudi su im blistale, kao da su namazane uljem. Jedan od njih imao
je otiske prstiju na torzu. Drugi je hitro istupio. unuo je i obuhvatio protivnika

oko struka. Podigao ga je i bacio na tlo. Gomila je podivljala. Urlali su i klicali.

erloka su ubrzo izneli i iz te prostorije. Sledea je imala stazu oko ivica i
pravougaonu jamu u sredini, slinu bazenu, izuzev to u njoj nije bilo vode i to
je sa svih strana bila opasana ogradom od drvenih ploa visokih do pasa. erlok
je nanjuio otar, ivotinjski miris.
Na osnovu potmulog reanja shvatio je da neka ivotinja obitava u toj jami.
Oigledno je ula ljude koji su nosili erloka, zato to se bacila na drvenu ogradu,
koja je zadrhtala. ta je u jami?
Ljudi su urno prolazili pored jame, kao da su se plaili betije u njoj.
Uneli su erloka u veliku odaju i baciii ga na pod.
Neko vreme leao je gledajui u tavanicu. inilo mu se da su mu ruke i noge
deset centimetra due nego to jesu. Imao je modrice po itavom telu. U takvom
stanju nije mogao da nakodi nikome.
Drvene grede delile su tavanicu u kvadrate ispunjene belim malterom.
Izgledala je staro i impresivno. Pauina se gomilala u uglovima. Visila je kao siva
tapiserija na zidovima zamka.
erlok je zamurio i oslukivao. uo je pucketanje vatre - trupci su pucali na
jari - i agor u pozadini. apat, kikotanje i uketanje stopala upuivali su na
prisustvo velike grupe radoznalaca. Namirisao je znoj, hranu i otri miris zveri u
jami iz prostorije iza njih.
erlok se uspravio u sedei poloaj i osvrnuo oko sebe.
Bio je u kamenoj dvorani. Razbuktale baklje visile su na zidovima. Bacale su
crvenkastu, treperavu svetlost. Tapiserije su visile izmeu baklji. Liile su na
izanale, moljcima izjedene tepihe. Izmeu tapiserija i baklji behu punjene glave
ivotinja, na drvenim postoljima u obliku titova, uglavnom jeleni s raskonim
rogovima. Bilo je i vukova razjapljenih eljusti i iskeenih zuba.
erlok se mogao zakleti da je ugledao neto slino medvedu. Bilo mu je
drago to na zidu nije bilo ljudskih glava.
Pred njim je bio podijum, a na njemu stolica, izdeljana od masivnog stabla.
Na njoj je sedeo mukarac visine Ejmijusa Kroua. Podseao je na kralja na tronu,
opkoljenog dvoranima. Dok je Amerikanac bio simfonija u belom, zahvaljujui
belom odelu i eiru, ovaj ovek bio je koncert u crnom. Imao je raskonu kosu,
divlje obrve i zaputenu bradu boje noi. Sako i kilt takoe su mu bili crni, s
retkim crvenim ili belim prugama. Bio je u kasnim pedesetim ili ranim
ezdesetim godinama, kao Krou. inilo se da bez po muke moe da izmlati
nekoliko momaka upola mlaih od sebe. I po tome je bio slian Ejmijusu Krouu.
Nekoliko ljudi stajalo je iza njega. Liili su na boksere ili rvae onako
miiavi, spljotenih noseva i debelih, deformisanih uiju. Nosili su sakoe i
kiltove istog dezena, crne s prugama. Meti mu je rekao da je to tartan klana, ako
je dobro zapamtio? Da li to znai da svi pripadaju istom klanu?

ovek u stolici posmatrao je erloka uzdignutih obrva.

Pa, rekao je s tako napadnim kotskim naglaskom da ga je erlok mogao
sei noem, evo drugog derana za kojim Jenkiji tragaju. Podigao je ruku i dao
znak oveku iza sebe. Dovedi njegove prijatelje ovamo. Prirediemo kratki
porodini susretpre neizbenog i traginog rastanka.
ovek je klimnuo glavom i izaao kroz visoka, luna vrata. erlok je
iskoristio priliku da osmotri okolinu, dok su ekali njegov povratak. arena
gomila tiskala se s obe strane podijuma. Zurila je u erloka ili u oveka na
stolici. Sastojala se od mukaraca, ena i neto dece. Svi su izgledali kao osobe
koje se samostalno probijaju kroz ivot. Imali su tvrde, oprezne poglede i ten
koji je svedoio da provode mnogo vremena na suncu i kii. Nisu nosili tartan.
Njihova odea bila je iznoena i zakrpljena. Poneko je imao upareni sako i
pantalone. erlok je zakljuio da je to plod sluajnosti ili da su stvari zajedno
ukradene. U guvi oko podijuma primetio je nekoliko bledolikih, skeletnih
spodoba. Niko ih nije izbegavao. Spokojno su razgovarale sa susedima. Nisu se
ponaale i kretale kao leevi. Nije znao zato ti ljudi tako izgledaju, ali nije
sumnjao da postoji razlog za to.
Gomila se zatalasala i okrenula ka zasvoenim vratima. Krou, Virdinija,
Rufus Stoun i Meti izgurani su kroz njih. Zaueno su se osvrtali oko sebe. Krou
je ugledao erloka u sreditu prostorije i krenuo ka njemu.
Sinko, klimnuo je glavom kad je erlok ustao. Shvatio sam da su te se
doepali kad sam ugledao Dini.
ao mi je to je nisam zatitio, ree erlok.
Krou je odmahnuo ogromnom glavom. Nisi mogao, rekao je. Ovi tipovi su
dobro organizovani. Pohvatali su nas na vrhu litice i doveli ovamo.
erlok se namrtio. Pretpostavljam da nisu u slubi Brajsa Skobela. Lie na
metane, kote.
Krou je klimnuo glavom. Izgleda da smo pali u ake lokalnoj bandi,
stacioniranoj u blizini Edinburga, iako ne znam ko su i ta ele.
ovek koji je poslat da ih dovede krenuo je ka Krouu. Umukni, zareao je i
pruio ruku kao da eli da uhvati Amerikanca za uvo. Krou ga je hladnokrvno
uhvatio za ruku. Savio mu je iza lea. kot je vrisnuo i pao na kolena.
Ne volim kad me maltretiraju, tiho je prozborio. Bog mi je svedok da sam
ga dovoljno dugo trpeo. Bio bih ti zahvalan kad bi me pustio na miru.
ovek na podu borio se da se uspravi. Dvojica grubijana iza bradonje na
stolici krenula su na Kroua. Voa je podigao ruku.
Ostavite ga za sada. Ima duha. Oduvek sam se divio takvim ljudima.
Klimnuo je Krouu. Povucite se, gospodine Krou. Mogao bih da napujdam sve
moje momke na vas. Pretpostavljam da bi to bio zanimljiv prizor. Imali ste
priliku da vidite da volimo da posmatramo dobru borbu i da se kladimo na

borce. Problem je u tome to biste gadno povredili nekolicinu mojih momaka.

Potrebni su mi za druge poslove.
Krou je podigao glavu ka bradonji na podijumu. Imate prednost nada
mnom, gospodine. Znate moje ime, iako jo nismo imali priliku da se
upoznamo.
Bradonja je ustao. Bio je vii nego to je erlok pretpostavljao. Imao je grudi
irine pivske bave. Zovem se Gan Makfarlan iz klana Makfarlana. Predloio bih
vam posao.
erloku je ime Makfarlan zvualo poznato. Nedavno ga je uo. Ali gde?
Krou se osmehnuo. Na njegovom licu nije bilo nimalo veselosti. Ne liite mi
na poslovnog oveka, odvratio je. Rekao bih da imam posla sa siledijom i
kriminalcem.
Makfarlan mu je uzvratio osmeh. To su teke rei iz usta oveka u vaem
poloaju. Postoje kojekakvi poslovi i kojekakvi poslovni ljudi, prijatelju. Ne nose
svi frakove i cilindre.
Pa o kakvom je poslu re?
Imam iroko razgranate investicije. Bradonja se osvrnuo po svom dvoru.
Dvorani su se pritvorno osmehivali. Recimo da se bavim osiguranjem.
Verujem, kiselo e Krou, da govorite o osiguranju u kom lokalne
duandije plaaju odreenu sumu svake nedelje da bi izbegle... neugodne
incidente.
U pravu ste, priznade Makfarlan. Iznenadili biste se kad biste znali koliko
brzo ih snau nesree kad otkau ovo osiguranje. ivimo u opasnom svetu.
Poari izbijaju na sve strane. Duandije iz ista mira dobijaju batine od bandita
i siledija. titim ih od takvih opasnosti. Smatram da se bavim
drutvenokorisnom delatnou. Krou se obratio erloku. Bavi se iznudama,
rekao je. Duandije koje najee jedva sastavljaju kraj s krajem plaaju ovom
oveku da im ne poalje nasilnike da ih prebiju, unite im robu i zapale lokal. To
je gnusna rabota.
Makfarlan je slegnuo ramenima. To je prirodni poredak, rekao je. Svaka
ivotinja se neeg plai, neeg to moe da je ubije i pojede. Edinburg nije
nimalo drugaiji. Metani izbegavaju plaanje poreza kad god mogu. Duandije
im prodaju razvodnjeno pivo i hleb s piljevinom umesto brana. Uzimam svoj
deo kolaa od duandija. To je lanac ivota, prijatelju. Osmehnuo se. Zovu nas
Crnim pljakaima, ponosno je obznanio. Poznaju nas i plae nas se odavde do
Glazgova!
erlok je proitao ovo ime u crnoj hronici edinburkih novina. Crni pljakai
bili su zloglasna banda. Pa, ega se vi plaite?, smelo je upitao. Ko uzima deo
vaeg kolaa?
Makfarlan je okrenuo bradatu glavu u erlokovom pravcu. Ja sam na vrhu

lanca ishrane u ovim krajevima, mome, mrko je zabrundao. Nikog se ja ne

plaim. Pogledao je Kroua. I tek da znate - ne petljam se s prostitucijom,
ucenjivanjem, kidnapovanjem i slinim gadostima. Ne radim nita to kodi
deranima. To preputam niim oblicima kriminala. Nikad ne odstupam od
svojih standarda. Slegnuo je ramenima. Omakne mi se neko deparenje ili
provala. Neko od momaka na dokovima ponekad ispusti neki sanduk, pa neka
roba biva pokupljena i odneta. Ne organizujem zloine niti ih izvravam, ali
uzimam procenat od deparoa i lopova. Zauzvrat im dozvoljavam da rade na
mojoj teritoriji.
Kriminalac istananog morala, podsmehnuo mu se Krou. Dirljivo, nema
ta.
Kriminalac sa istananim smislom za praktino, ispravio ga je Makfarlan.
Policija pridaje vie panje kidnapovanjima, ucenama i ubistvima nego
kraama i iznudama. Nastojim da ne privlaim tetnu panju.
To znai da postoji neko na viem poloaju u lancu ishrane, napomenuo je
erlok.
Makfarlan se namrtio. I medvedi izbegavaju osinja gnezda brecnuo se.
Zanimljivo, pomisli erlok. Osetljiv je kad se dotaknem ove teme.
Osvrnuo se po Makfarlanovim dvoranima, siledijama, deparoima i
lopovima. Tu su bili i leevi, sa skeletnim glavama. Ali emu pretvaranje da
zapovedate mrtvacima?, nastavio je. Hou rei, sve ovo je veoma dobra i
ubedljiva maskarada. Izmie mi njena svrha.
Ja vladam strahom, mome, odvratio je bradonja. Ljudi plaaju za zatitu,
zbog straha od onog to bi moglo da im se dogodi ako to ne uine. Shvatio sam
da me se vie plae ako misle da zapovedam silama koje su im neshvatljive.
Ponekad neko pokua da prui otpor mojim ljudima. Probaju da ih nateraju na
uzmak ili da ih potkupe. Ko e pokuati da podmiti le? ivee u samrtnom
strahu od mene dokle god misle da kontroliem mrtve. Nastavie da plaaju.
Nasmejao se. Neki su prestali da nas zovu Crnim pljakaima - sad nas zovu
Crnim volebnicima. Pria se da arolijama oivljavamo mrtve!
Ali to su samo ljudi obueni i maskirani u leeve, napomenuo je erlok.
Zar ljudi ne shvataju sa im imaju posla?
Ljudi veruju u ono u ta ele da veruju. Edinburg je turoban grad. Ovdanji
ivalj eli da veruje da mrtvi hodaju. Nije mi bilo teko da ih ubedim posle Berka
i Hera, zazidanih sokaka i tolikih pria o duhovima povezanih sa zamkom.
Ni pored najbolje volje, ree Krou, ne vidim vezu izmeu nas i vaih
nesvakidanjih poslovnih poduhvata. Nismo lopovi niti deparoi, a nismo ni
duandije. Zato smo ovde?
Ah, ree Makfarlan. To je zanimljivo pitanje. Do mene je dopro glas da neki
novi ljudi tragaju za krupnim ovekom sede kose i neobinog naglaska, koji

putuje s devojkom crvene kose u mukoj odei. U stvari, uo sam da je devojka

verovatno preruena u deaka i da se moe prepoznati po neobinoj boji oiju."
Pokazao je na Kroua i Virdiniju. I eto vas - velikog mukarca sede kose s
neobinim naglaskom i devojke s oima boje procvetalog vresa. Kad sam uo da
ste vieni oko Kramonda, odluio sam da vas upoznam. Hteo sam da vidim ta
vas ini tako dragocenim.
Dragocenim? ree Krou. Delovao je smrknuto. Izgleda da je, ba kao i
erlok, naslutio kuda vodi zagonetni razgovor.
O, zar nisam to pomenuo? Nauo sam glasine o nagradi raspisanoj za
oveka i devojku koji odgovaraju tom opisu. Pet stotina funti bie isplaeno
onome ko ih uhvati i isporui ive. To je znatna suma u ovom delu sveta. uo
sam i da onaj ko ih isporui mrtve nee dobiti ni cvonjka. U stvari, do mene je
dopro glas da se onima koji bi ih sluajno ubili crno pie. S osmehom je
pogledao Kroua. Ne znam ko ste vi ili kome ste se zamerili, ali je nekom
oigledno veoma stalo da vas se doepa. To sad i nije vano, ali da li biste bili
raspoloeni da mi objasnite zato vas toliko ele? Krou je ukrstio pogled s
Makfarlanom. Svako se neeg boji, zabrundao je.
Makfarlan je klimnuo s razumevanjem. To su smele rei, rekao je.
Meutim, vi ste ovde. Ne izgledate mi strano. Ponua nagrade obaveten je o
vaem hvatanju. Uskoro e se pojaviti. Videemo ta e zatim biti.
ta e biti s deacima?, pitao je Krou. Trznuo je glavom u pravcu erloka i
Metija. Rekli ste da nikad ne biste naudili deranima. Sluajno su se upetljali u
ovo. Bio bih vam zahvalan ako biste ih oslobodili. Za njih nije raspisana nagrada.
Dajem vam dentlmensku re da u vam praviti manje neprilika ako ih pustite.
Makfarlan je progovorio posle kraeg razmiljanja. Istina je da nisam ovek koji
podrava nasilje nad deranima, rekao je. Ne elim da idem!, odluno e
erlok.
Krou je odmah reagovao. Idi kad ti kaem, sinko, prosiktao je. Ne zna ta
je Brajs Skobel u stanju da uini.
Krou je podigao ruku. Dosta prie. Bolje je da nas dvoje umesto etvoro
doekamo Skobela. Bie mi lake ako budem znao da ste ti i mladi Metju na
sigurnom. Obratio se Makfarlanu. Pa? Da li smo se pogodili?
Makfarlan nije urio s odgovorom. S jedne strane, imate pravo - nikakva
nagrada ne nudi se za ova dva momia. S druge strane, snalaljivi su. Miljenja
sam da ete, bez obzira na vau priu, biti skloniji saradnji ako ih zadrim. Ne,
nismo se pogodili. U ovom trenutku drim sve karte u rukama. Nema razloga da
odbacim bilo koju od njih.
Ime Makfarlan uporno je kopkalo erloka. Pokuavao je da oslobodi prostor
za njega u svom umu. Da li je nedavno uo za njega? Ne, negde ga je video.
To je sluaj ubistva!, otelo mu se kad je eljeni podatak konano isplivao na

povrinu njegovog uma. Re je o ubistvu ser Benedikta Ventama. Pokuao je

da se seti novina - onih koje je proitao u vozu iz Farnama u London i onih koje
je proitao u parku u Prinses stritu. Neka ena je uhapena - zvala se Makfarlan.
U novinama je pisalo da je povezana sa Crnim pljakaima. Tiina je pala po
sobi. Poglavar klana eksplodirao je od gneva. Moja sirota sestra, zagrmeo je,
nije zasluila da joj se takvo neto dogodi! Ne bi ni mrava zgazila!
U rodu je s voom bande, odvratio je Krou. Pretpostavljam da ju je policija
strpala u zatvor im je dola do podatka da je u srodstvu s voom zloglasne
bande.
Makfarlan je ustao sa stolice. Siao je s podijuma i stao ispred Amerikanca.
Premeravali su se iz neposredne blizine. Bili su iste visine, impresivne grae i
bujne kose. Jedina razlika bila je u tome to je kosa Gana Makfarlana bila crna, a
ne seda.
Moja sestra nije kriva ni za kakav zloin, tiho je prozborio. Njegove rei su
u napetoj tiini padale na pod kao kamenje u mirno jezerce. Oduvek je mrzela
moj posao. Ona je bogobojaljivo ene. Nikad ne bi odstupila od svojih
uverenja.
Svata se deava, ree Krou, jednako tihim glasom. Moda ju je ser
Benedikt Ventam napao. Moda se branila.
Pisala mi je. Makfarlan nije treptao. Gledao je Kroua ravno u oi, kao da ga
izaziva da navede jo neki razlog zbog kog bi njegova sestra mogla biti kriva.
Zaklela mi se na Bibliju da nema nikakve veze s njegovom smru i da ga je
oplakala kao oca. Verujem joj.
U tom sluaju, glasno e erlok, ja imam poslovni predlog za vas.

PETNAESTO POGLAVLJE
Makfarlan je dugo zurio u Kroua, kao da nije uo ta je erlok rekao. Okrenuo
se prema njemu. Samo napred, mome. Obori me s nogu.
Pustiete nas ako sperem ljagu s imena vae sestre i dokaem njenu
nevinost. Neete nas predati Brajsu Skobelu.
amor neverice digao se iz mnogih grla.
I Krou se okrenuo ka erloku. Mrtio se, za razliku od pribranog, gotovo
spokojnog Makfarlana, kao da se pita ta je njegov tienik naumio. Ni erlok to
nije znao.
Da neto raistimo, polako e Makfarlan. ta e uiniti? Da li e istraiti
ubistvo? Da li e potraiti ono to je policija moda previdela? Da li ozbiljno
misli da e prikupiti dovoljno dokaza da ubedi policiju da je mlada Agi
nevina?
erlok je slegnuo ramenima. ta imate da izgubite? Ako ne uspem da
dokaem njenu nevinost, predaete nas Brajsu Skobelu i pokupiete krvavi
novac. Ako uspem i ona bude putena, povratiete sestru. Pobediete u svakom
sluaju.
Markfarlan se osmehnuo, kao da ga erlokova samouverenost zabavlja.
Premlad si za pandura, mome.
erlok se setio kako je njegov brat Majkroft pre nekoliko meseci optuen za
ubistvo. Policija nije uloila preterani trud u istraivanje zloina. Osumnjieni
im je serviran kao na tanjiru, s obiljem dokaza koji su govorili protiv njega.
erlok je pronaao pravog ubicu.
Policajci vide ono to ele da vide, gorko e deak. Tanije, vide ono to im
je najlake da vide. Ja se neu povesti za oiglednim. Videu ono to oni ne
mogu.
Makfarlan ga je utke posmatrao. Na licu je imao neobinu meavinu
prezrenja i slabane nade. Neto u erlokovom glasu delovalo je na njega.
Verujem da moe, konano je progovorio, ali e mi biti potrebno vie od
toga pre nego to ti dopustim da se time pozabavi. Moda muti vodu da bi
lake pobegao.
Neu beati dokle god drite moje prijatelje u zatoenitvu, napomenuo je
erlok. Oajniki se osvrtao oko sebe. Tragao je za neim - bilo im! - to bi

ubedilo Makfarlana da je u stanju da uradi ono to je obeao.

Rekli ste da imate ljude na dokovima?, pitao je.
Makfarlan je klimnuo glavom.
ta ako vam kaem koji ljudi rade na dokovima, a koji ne rade? Da li e vas
to ubediti da sam sposoban za ovaj zadatak?
Samo na osnovu posmatranja? Bez pitanja? Makfarlan je odmahnuo
glavom. Nije mi jasno kako e to uiniti.
Postrojte dvadesetoricu vaih ljudi, rekao je erlok. Ne morate mi rei
koliko njih radi na dokovima. Sam u to doznati.
Dodatno u ti oteati zadatak, ree Makfarlan. Nee moi da im zagleda
ake, za sluaj da se nada da e opaziti ozlede od uadi ili sline tragove.
erlok je slegnuo ramenima. Pristajem na taj uslov, ako ete zbog toga biti
sreniji.
Makfarlan se odmakao od Ejmijusa Kroua, kao da je zaboravio da je krupni
Amerikanac tu. Pokazao je na nekoliko ljudi u gomili. Ti, ti i ti - poreajte se
tamo, pored zida. Dagi, ti takoe. I ti, Ferguse... Stavite ruke na lea, svi do
jednog.
Dok je Makfarlan birao dvadesetoricu, Rufus Stoun pitao je erloka: Da li si
siguran da zna ta radi? Da li moe da izae na kraj s tim?
Mislim da mogu, odvratio je erlok. Ne vidim drugu mogunost. Moramo
da pronaemo neku polugu uticaja da bi nas Makfarlan pustio. Ako ima bolju
ideju...
Rufus je slegnuo ramenima. Nita mi ne pada na pamet.
U redu je, obznanio je Makfarlan. Da vidimo taj trik. Dvadesetorica ljudi
postrojili su se du zida. Svi su drali ruke na leima. Raspon godita kretao se
od erlokovog vrnjaka do oveka od preko ezdeset godina. Svi su imali
prljavtinu na vratu i iza uiju, kao i grube tetovae na podlakticama. Neki su
imali dugu kosu do ramena i repie, a neki gotovo gole skalpove.
erlok je otiao do kraja stroja. Nije iao du reda, pregledajui njihova lica i
odeu, to je Makfarlan verovatno oekivao. Umesto toga, unuo je i
najpaljivije pregledao cipele prvog oveka u redu. uo je smeh iz gomile
propalica i lopova. Zanemario je taj zvuk. Proao je du reda na sve etiri.
Proveravao je cipele, izme i posuvraene nogavice postrojenih propalica.
Uspravio se kad je stigao do kraja reda. Svi u stroju krivili su vratove. Neki su
ga posmatrali s panjom i sumnjom, dok su neki govorili i pokazivali na njega.
Dobro, rekao je. Vratio se na poetak reda i pokazao na pe-toricu od
dvadesetorice. Ti, ti, ti, ti i... da, ti. Istupite iz stroja. Pogledao je Makfarlana,
koji ga je zaneseno posmatrao. Ova petorica stalno rade na dokovima. Ostala
petnaestorica ne rade.
Ima pravo. Apsolutno si u pravu. Pokazao je ljudima da se vrate u gomilu.

Kako si znao?
Rade blizu slane vode, ree erlok, i to ih je odalo. Voda s dokova redovno
ih zapljuskuje. To sam znao odranije. Kad se morska voda uvue u kou cipela i
osui, ostavlja bele tragove za sobom, zbog soli nataloene u obui. Takoe, kad
se kapi vode nataloe na posuvraenim nogavicama, one ispare i ostave kristale
soli za sobom. Ova petorica imala su bele tragove na koi cipela ili kristale soli
na nogavicama ili i jedno i drugo.
Impresioniran sam, priznao je Makfarlan. Ima kefalo, to se ne bi moglo
rei za pandure koji istrauju ubistvo za koje je optuena moja sestra. U redu pristajem na tvoju ponudu. Moram da ti kaem da nema mnogo vremena. Sad
je..., pogledao je na sat, devet sati. U dva asa po podne sastau se sa ovekom
zainteresovanim za tvoje amerike prijatelje. Ima pet sati za istragu, ni jedan
manje ili vie.
erlok je pogledao Ejmijusa Kroua, prebledelu Virdiniju i Metija. Meti mu se
osmehnuo i podigao paleve.
Toliko vremena mora biti dovoljno", rekao je sumornim tonom. Nadao se
da e opravdati smelu tvrdnju.
Makfarlan je pokazao na jednog od svojih ljudi. Danlou, ti poznaje okolinu.
Hou da koija bude ispred ulaza. Ti i Braf krenuete s klincem. Prvo ga odvedite
do velike kue. Spreite ga ako pokua da pobegne. ta god da se desi, dovedite
ga ovamo u dva sata. Da li smo se razumeli?
Slono su klimnuli.
Batler u kui ser Benedikta Ventama je... moj klijent, rekao je Makfarlan
erloku. Reci mu da radi za mene, pa e ti dozvoliti da razgleda kuu, iako ne
znam ta e nai.
Ne znam ni ja, promrmljao je erlok. Krenuo je za Brafom, Makfarlanovim
pouzdanikom. Okrenuo se da bi se s osmehom obratio Virdiniji. Vratiu se po
tebe, rekao je.
Znam da hoe, odgovorila je.
Braf je bio mravi mukarac tridesetih godina, s mnogo pega na elavoj
glavi. Stisnuo je usne, kao da je namirisao neto neprijatno. Proveo je erloka
kroz odaje kroz koje je bio prenesen. ta god da je bilo u jami obilazilo je oko
ograde dok su prolazili. Dvojica ljudi u sledeoj prostoriji jo su se tukla. Stajali
su jedan naspram drugog i polako izmenjivali udarce. Samo su im se ruke
micale. Izgledali su iscrpljeno. Lica su im bila naduta i pokrivena krvlju. Borba
pasa je okonana. Gomila se razilazila. Novac je jo prelazio iz ruke u ruku.
Izali su na nejako, razvodnjeno sunce koje se jedva probijalo kroz kine
oblake. erlok se okrenuo da bi osmotrio zgradu iz koje su izali. Oekivao je da
e videti staru gospodarsku kuu, moda i zamak posle kamenih zidova,
tapiserija, ivotinjskih glava i baklji. Zapanjio se kad je video ogromno i bezlino

drveno skladite, pored velikog broja slinih. itav kraj izgledao je pusto.
Verovatno je bio nedaleko od dokova, na kojima su ovi ljudi radili. Zgrada je,
spolja gledano, liila na ambar za uvanje ita, a ne na bazu kriminalne bande.
To je bila jo jedna mera opreza. Sve moe liiti na bilo ta drugo ako se
dovoljno potrudite.
Danlou je ekao napolju. Bio je stariji, nii i iri od Brafa. inilo se da je
uglavnom sainjen od miia, a manje od sala. Razbojnici su poveli erloka ka
crnoj koiji.
Pola sata kasnije zaustavili su se ispred zgrade od sivog kamena, s dugim
krovom od crnih kriljanih ploa. Svi prozori bili su zatvoreni. Iznad vrata
pisalo je Edinburka i lotijanska policija.
Ovde dre efovu sestru, ree Danlou. Glas mu je nalikovao na pesmu
mlinskog kamenja. Blizina policijske stanice oigledno mu nije prijala. Dopusti
mi da uem i vidim da li e ti dozvoliti da porazgovara s njom.
Da li je to mogue?, pitao je erlok. Hou rei, nisam njen roak. ak i ako
bude rekao da jesam, znae da nisam kot iin otvorim usta.
U ovim krajevima cveta posao koji omoguuje graanima s vikom novca
da poseuju kriminalce u elijama", smrknuto e Danlou. Pripadnici srednjeg
stalea vole da gledaju sirotinju u apsu - posle toga mirnije spavaju. Dau iling
naredniku. Rei u mu da si sin engleskog lorda na proputovanju. Rado e ti
obezbediti deset minuta nasamo s njom, bez pitanja. Zafrktao je kad je video
erlokov preneraeni izraz. Misli da su policajci bolji od kriminalaca? Razlika
je samo jedna: mi nemamo, a oni imaju uniforme.
Uao je u policijsku stanicu i izaao pet minuta kasnije.
Pozornik za alterom odvee te do elije, rekao je. Izai za petnaest
minuta, u protivnom e traiti jo jedan iling.
erlok je sumnjiavo zakoraio u policijsku stanicu. Neprijatno je mirisala.
Uniformisani pozornik ekao ga je na ulazu. Imao je duge zaliske i bujne brkove.
Ovuda, osorno mu se obratio, ne gledajui ga u oi. Ima petnaest minuta za
gledanje i razgovor. Bez zafrkancije, razume?"
Bez zafrkancije, sloio se erlok, iako nije znao na ta se obavezao.
elije su bile na kraju kamenog stepenita izlizanog bezbrojnim prolascima
policajaca i pritvorenika. erlok se setio posete Majkroftu u policijskoj stanici u
Londonu. Nadao se da e i ova poseta imati jednako uspean ishod.
Pozornik je zastao ispred jednih vrata i otkljuao ih velikim kljuem s alke na
pojasu. Otvorio ih je i dao znak erloku da ue. Ima petnaest minuta,
upozorio ga je. Uglavnom plae, pa ne mislim da e pokuati neto glupo. A
opet, s takvima se nikad ne zna. Ako te napadne, lupi po vratima. ekau ispred
njih.
erlok je uao u eliju. Vrata su se zatvorila za njim. uo je okretanje kljua u

bravi. Ostao je sam s potencijalnim ubicom.

Leala je na metalnom krevetu, lancima i arkama privrenom za zid.
Podigla je pogled ka njemu. Imala je oko etrdeset pet godina, slamnatu kosu i
plave oi. Neto na njenom licu podsealo je erloka na njenog brata, iako je bila
sitnija i krhkija od njega. Imala je izguvanu odeu, kao da je spavala u njoj, i
prljavo lice iarano suzama.
Svetenik mi nije potreban, rekla je slabim ali odlunim glasom. Jo nisam
spremna da se pomirim s Bogom.
Nisam svetenik, ree erlok. alje me va brat.
Gan? Naglo se uspravila. Panika joj je sevnula u oima. Ne sme da se mea.
Ne sme. Pogledala je na vrata, kao da strahuje da pozornik prislukuje razgovor.
Ako policija pomisli da on ima bilo kakve veze s ovim, jurie ga do kraja sveta.
Nee se smiriti dok ga ne uhvate!
Ne brinite, uveravao ju je. Nije umean u ovo. Pitao sam ga mogu li da
doem da vas vidim. Hou da saznam ta se dogodilo.
ta se dogodilo? Skrenula je pogled, oiju punih suza. Ser Benedikt je
mrtav, a policija misli da sam ja to uinila, gospodine. Eto ta se dogodilo.
A da li ste to uinili?
Preneraeno ga je pogledala. Ne bih mogla da ubijem ser Benedikta!
Dvadeset godina radila sam za njega. Bio mi je kao otac!
erlok je klimnuo glavom. U redu, ali zato policija misli da ste ga ubili?
Zarila je lice u ake. Zato to sam njegova kuvarica. Bolje rei, zato to sam
bila njegova kuvarica. Spremala sam sve to je jeo. Otrovan je, ili bar tako kau. I
ako je otrovan, to mora biti mojih ruku delo. To ima smisla, zar ne?
Ali i drugi ljudi bili su u prilici da dodirnu njegovu hranu, da je ponesu ili da
joj priu, zar ne?
Odmahnula je glavom. Ser Benedikt je bio veoma... nepoverljiv. Bio je
ubeen da njegovi poslovni protivnici ele da ga unite. Postavio je strau oko
kue, da niko ne bi mogao da joj prie ili da je zapali. Nikuda nije iao bez
pratioca. Sva vrata i prozori bili su zatvoreni. Samo sam ja kuvala i servirala
njegovu hranu. Blago je uzdahnula. Ta kua ponekad je podseala na zatvor.
Ipak, bila sam srena u njoj. Dugo sam radila za njega. Znao je da mu nikad ne
bih naudila. Osim toga, u testamentu je naznaio da u naslediti pet stotina funti
ako umre prirodnom smru. Ista suma sledovala je batleru, slukinjama,
batovanu i svim straarima u njegovoj slubi. mrcnula je. Znao je da nas
niko ne moe platiti da mu naudimo, ili da ga pustimo u kuu. Jo jednom je
mrcnula. Iako novac nije razlog zbog kog to ne bih uinila.
Znai da ste mu pripremali hranu - sami - i da ste mu je donosili? Sami?
Tako je, potvrdila je. Sama sam nabavljala sve sastojke. Kupovala sam sve
trave, povre i mleko na pijaci. Birala sam meso na mesarskim tezgama. Pekla

sam mu i hleb.
To znai da bi, u sluaju da su meso ili povre bili otrovani, stradali svi koji
su ih tog dana kupili - a niko nije.
Upravo tako, gospodine. Zbog toga sam danas ovde. ekam da budem
obeena.
erlok je pogledao na sat. Vreme je neumitno isticalo. Za nekoliko sati, Brajs
Skobel sastae se s Ganom Makfarlanom. Da li su pijace i mesare jedina mesta
na kojima ste nabavljali sastojke?
Jesu. Blago je oklevala. Izuzev ponekog zeca. Batovan ih hvata u zamke.
Donosi ih svee. Ja ih istim i derem. Ser Benedikt je voleo zeetinu u sosu od
pavlake i senfa. Naruivao ju je nekoliko puta nedeljno. mrcnula je. Ponovo je
bila na ivici suza. Ona ga je, po njihovim izvetajima, i ubila. Nahranili su psa
ostacima njegove veere. ivotinja je uginula.
Zanimljivo. Poslednje to je jeo bila je zeetina u sosu od pavlake i senfa?
Klimnula je glavom.
Vi ste je pripremili?
Tako je. Kupila sam pavlaku na pijaci, zajedno sa semenkama senfa.
Batovan je nabavio zeca. Bio je jo topao kad ga je doneo. Na osnovu toga znala
sam da ga je upravo ubio.
erlok je pokuavao da smisli jo neko pitanje. Nijedno mu nije padalo na
pamet. Pogledao je enu koja je sedela na tvrdoj metalnoj klupi. Bila je uplakana,
tuna, ali ne i bez svake nade. Zavisila je od njegove sposobnosti da dokae
njenu nevinost, ba kao i Ejmijus i Virdinija Krou, Meti Arnat i Rufus Stoun. Nije
smeo da ih izneveri, ali nije video kako Agi Makfarlan moe biti bilo ta nego
kriva. Ako su njene rei istinite, erlok nije znao kako je jelo moglo biti
otrovano. A opet, da je Agi Makfarlan kriva, zar mu ne bi ispriala neku priu u
kojoj bi zloinac mogao biti i neko drugi? Po svoj prilici, bie osuena i obeena
zbog svog potenja.
Moram da obiem kuu, rekao je neubedljivim tonom, da osmotrim
scenu... zloina. Obavestiu vas ako ita saznam.
Ostavio ju je u eiiji, s novoprobuenom nadom.
Rekao je Danlouu i Brafu da eli da poseti gospodarsku kuu ser Benedikta
Ventama. Podigli su obrve, ali su bez rei krenuli za njim.
Putovanje je potrajalo dvadeset minuta. erlok je najmanje pet puta
pogledao na sat. Brojao je minute i sekunde.
Skrenuli su s druma na dugi zavojiti prilazni put do zlokobnog, ogromnog
zdanja. Koija se nije zaustavila ispred ulaza, ve je obila oko kue i stala iza
nje.
Ovo je ulaz za poslugu", ree Danlou.
Izali su iz koije. Danlou je iao prvi, a Braf na zaelju kratke kolone. Ili su

ka vratima u zadnjem delu kue. Otvorila su se kad su stigli do njih. Posmatrao

ih je mravi, visoki ovek s tankim brkovima, u crnom sakou i prugastim
pantalonama. Levi obraz bio mu je blago naduven. erlok je pomislio da su ga
prekinuli usred obroka.
ta, za ime boje, vi radite ovde?, prosiktao je. Poslao sam prokleti novac
vaem poslodavcu. Gubite se odavde!
Makfarlan eli da ovaj klinac vidi mesto na kome je ser Benedikt ispustio
duu.
Ova kua nije turistika atrakcija. Ne organizujemo obilaske.
Da li je policija ovde?
Batler je odmahnuo glavom. Rekli su da imaju sve to im je potrebno.
U tom sluaju, nema nikakvih razloga da nam ne pokae sobu u kojoj je tvoj
gazda umro i kuhinju u kojoj su obroci pripremani. Ili bi moda hteo da objasni
mom gazdi da si odbio da sarauje?"
Batler je, oklevajui, pogledao erloka. Moe. Ali samo klinac i samo na
nekoliko minuta. Nita vie od toga.
Danlou je pogledao erloka.
To e biti dovoljno, rekao je deak.
Batler ga je uveo u kuu. Proli su kroz odaje za poslugu, koje su vapile za
kreenjem. Proetali su po iznoenom tepihu do glavnog dela kue, u kome je
sve bilo besprekorno, a tepisi tako debeli i meki da se erloku inilo da hoda po
oblacima. Uli su u glavnu dvoranu. Veliki sat glasno je otkucavao, odbrojavajui
sekunde. Batler je skrenuo u trpezariju. erlok je video da neto vae.
Ser Benedikt je ovde umro, ree batler. Klimnuo je ka stolici na elu stola.
Ovde je sedeo.
Miris duvana dospeo je do erlokovih nozdrva kad je batler progovorio. To
je objanjavalo naduti obraz - vakao je duvan.
Ko mu je doneo hranu?, pitao je erlok. Imao je kuvariin iskaz, ali je eleo
da proveri istinitost njenih tvrdnji.
Agi Makfarlan. Batlerove usne su se skupile. Bila je veoma bliska sa ser
Benediktom. Previe bliska, ako me pitate. Tog dana ula je u trpezariju s
posluavnikom kao da je sve u redu, iako je znala da je hrana otrovana.
Sigurni ste da je ona otrovala hranu?, pitao je erlok.
Batler se namrtio. Ko bi drugi to mogao uiniti?, pitao je.
Pitanje je bilo na mestu. erlok je i te kako razmiljao o njemu. ta je bilo s
posluavnikom?, pitao je. Da li je posluavnik mogao biti otrovan?
Batler je oklevao s odgovorom. erlok je primetio da premeta duvan za
vakanje s jedne strane usta na drugu. Kuvarica je imala strogo nareenje da
opere posluavnik pre nego to poslui jelo, konano je rekao. Svi su to znali.
Premazivanje tanjira otrovom stoga ne bi imalo svrhe. Zastao je da bi

razmislio. Reeno mi je da je policija nahranila psa - ne hranom s posluavnika,

ve iz erpe u kojoj je spremana. Pas je crko. To sigurno znai da je hrana
otrovana, a ne posluavnik.
Tako je, polako e erlok, ali to znai da je hrana otrovana pre nego to je
pripremljena. Zato bi neko otrovao hranu, da bi je zatim pripremio? Postojala
je opasnost da toplota u rerni uniti otrov. Optuenoj je bilo mnogo lake da
stavi otrov u hranu pre nego to je iznese na sto. Osetio je treptaj uzbuenja u
grudima. Ovo je prvi dokaz da bi Agi Makfarlan mogla biti nevina. Nije bio
dovoljan da je opravda pred policijom, ali je bio dovoljan da erlok shvati da je
na pravom tragu.
Sat u predvorju iznenada se oglasio. Tokii u preciznom mehanizmu su se
pomerili. erlok je pogledao u njegovom pravcu. Vreme je nepovratno isticalo;
morao je da bude na dobrom putu.
Moram u kuhinju, rekao je.
Sledite me.
Pogledao je na sat dok su se vraali ka odajama za poslugu. Pola jedanaest
pre podne. Ostala su jo dva i po sata do Skobelovog dolaska. Mora da urauna i
pola sata puta do Makfarlanovog skladita. Ponestajalo mu je vremena.
Kuhinja je bila gotovo ista kao ona na imanju Holmsovih - veliki sto u
sreditu, zamrljan dugogodinjom upotrebom, veliki poret s mnogo rerni,
kredenac pun tanjira i sudova. Tu je bila i polica s koje su visili fazani i zeevi,
velika etvrtasta sudopera... sve to je potrebno velikom domainstvu. Nije bilo
prljavih tanjira niti zamaenih erpi. Agi ih je oprala odmah posle spremanja
jela ili nije odmah uhapena.
Ovde nita nee saznati.
Moram da vidim gde je uhvaen zec koji je otrovan.
To, zlovoljno e batler, nije moja struna oblast. Unutranjost kue je moj
domen, a ne njena okolina. Pozvau batovana. Priao je vratima koja vode
napolje, u vrt. Otvorio ih je i ispljunuo duvan. Smea, gusta pljuvaka pala je
pored vrata. Batler je povikao: Hendrikse! Doi ovamo!
Obratio se erloku. Hendriks e vam odgovoriti na sva pitanja. Moram da
traim novo nametenje, ako mi dozvolite. Otiao je, ostavivi erloka samog.
erlok je stajao na vratima kuhinje, posmatrajui dobro odravani vrt, svestan
groznog zadaha duvana koji se dizao s mesta na koje je batler pljunuo.
Neprijatni miris pokrenuo mu je blagu muninu u stomaku. erlok nije shvatao
svrhu puenja ili vakanja duvana. To su odvratne navike. Nee to raditi kad
odraste.
Kroz rupu u ogradi ugledao je priliku na kraju staze. Batovan je bio ovek
etrdesetih godina, s kratkom prosedom kosom i bradom, u tamnozelenom
sakou i konim pantalonama. Da li me je neko zvao? Govorio je s tekim

kotskim naglaskom, toliko razliitim od batlerovog.

Da li ste vi gospodin Hendriks?
Slobodno me zovite Hendriks. Pogledao je erlokovu odeu. Gospodine,
dodao je. ta mogu da uinim za vas?
erlok je razmiljao da li da pokua da objasni ko je i ta ovde radi. Odluio je
da mu kae ta eli i zaobie duga objanjenja. Zec kog ste uhvatili - poslednji
kog je Agi Makfarlan pripremila za ser Benedikta. Hteo bih da vidim gde ste ga
uhvatili.
Hendriks je posmatrao deaka. Razumem, rekao je. U tom sluaju,
moraete da poete sa mnom.
erlok je pogledao na sat. Istraga se otegla preko svake mere! Vreme je
isticalo. ivoti njegovih prijatelja visili su o koncu!

ESNAESTO POGLAVLJE
Hendriks je odmicao stazom. Proli su kroz otvor u ivoj ogradi. Iza nje je bio
umovit predeo. Ograeno imanje bilo je veoma veliko. Batovan je napredovao
lakim koracima. Nije se osvrtao da proveri da li ga deak prati.
erlok je ponovo pogledao na sat. Jo malo pa e jedanaest, a on eta po
umici. Nee uspeti!
Batovan se zaustavio pored travnatog breuljka. Zemlja je s druge strane
uzvienja otro ponirala do prirodnog udubljenja, okruglastog oblika, na kom
nije bilo drvea. erlok je uoio tamne rupe na obodima breuljka. Pretpostavio
je da su to zeja legla.
Setio se zeje glave u leglu u Farnamu. Ona ih je poslala na ovaj put. inilo
mu se da je od njenog pronalaenja prolo mnogo vremena, a ne nekoliko dana.
Ovde sam postavio zamke, ree Hendriks. Nije gledao u erloka, ve nekud
u daljinu. Koristio sam okruglu klopku, privezanu za svinutu mladicu. Zec gurne
glavu u klopku i pokrene mehanizam. Mladica se ispravi i zategne klopku.
Obilazim ih nekoliko puta dnevno.
erlok je pogledao mesto na kome je bila klopka, iako nije znao ta trai.
Neto mu je govorilo da prie breuljku sa zejim leglima. Nagnuo se da proveri
najblie. Nije video zeeve, ali je primetio neke biljke na ulazu u rupu. U prvi
mah pomislio je da su to ostaci obroka koji su zeevi dovukli u leglo. Odbacio je
to objanjenje. Nikad nije video da zeevi sele hranu s jednog mesta na drugo.
Uvek bi je jeli tamo gde bi je nali. Sagnuo se i dohvatio jednu stabljiku. Imala je
cvee na kraju, slino purpurnim zvoniima. Drugi kraj bio je preseen. Neko ih
je stavio na ulaz u leglo. Ko bi to uinio?
Da li ih prepoznajete?" pitao je, drei stabljiku, tako da je Hendriks vidi.
Zuba, ree batovan. Namrtio se kad je video biljicu. Pazite ta radite s
njom, gospodine. Zovu je mrtvako zvono. Umreete ako makar i gricnete list.
Neki priaju da i disanje kraj nje moe da ubije, ali se s tim ne bih sloio.
Godinama etam ovim umama i nikada nisam imao problema. Namrtio se.
Nisam video mnogo zubaa. Ta biljka retka je u ovim krajevima.
Zato bi zeevi jeli otrovne biljke?" zanimao se erlok. ivotinje ih
izbegavaju. Vrteo je stabljiku u ruci. Da budem odreeniji, zato bi neko stavio
otrovne biljke tamo gde e ih zeevi sigurno nai?

Pria se, odgovorio je Hendriks, da su zeevi imuni na nju. inilo se da

duboko razmilja. Ne znam da li je to istina, ali ako jeste...
Ako jeste istina, erlok je bre mislio nego to je govorio, otrov iz zubaa
mogao bi se nataloiti u zejem mesu. To bi otrovalo svakog ko bi jeo zeetinu!
Podigao je glavu da bi presreo Hendriksov pogled. Batovan ga je posmatrao
sa sve smrknutijim izrazom lica. erloku je palo na pamet da je Hendriks
poinio grozno ubistvo ako je podmetnuo otrovnu biljku u zeja legla, u nadi da
e je zeevi pojesti i da e se otrov nataloiti u njihovom mesu. U tom sluaju,
nastojae da sprei erloka da nekom ispria istinu. Napregao je miie. Bio je
spreman da se da u beg ako ga Hendriks napadne.
To ba i nema smisla. Zato bi mi batovan pomagao u reavanju zloina,
ako je ubio gospodara? - razmiljao je erlok.
Neko je namerno ovde ostavio zuba da bi ga zeevi pojeli?, glasno se pitao
batovan. Da li to znai da je zeje meso bilo otrovno?
erlok je klimnuo glavom. Koliko je potrebno da se otrov nagomila?
Nedelju dana, ree Hendriks. Moda i dve. Ali... ko bi radio neto takvo? Ko
bi uinio neto tako varvarsko?
erlok nije odgovorio. Skrenuo je pogled ka tlu. Bilo je tvrdo - pretvrdo da bi
na njemu ostao otisak cipele ili izme. Znao je kako je zloin poinjen, ali je taj
podatak beskoristan dok ne sazna ko ga je poinio.
Hteo je da pogleda koliko je sati. Uzdrao se. Nee misliti nimalo bre ako
sazna koliko mu je vremena ostalo.
Lutao je pogledom oko zejih legala. Tragao je za neim, bilo im korisnim.
Primetio je neto neobino na tlu. Bilo je smee i suvo. Liilo je na dugog,
rastegnutog crva. erlok je zurio u to, pitajui se zato bi mrtvi crv bio toliko
rastegnut. Shvatio je u ta gleda.
To nije bio crv, ve duvan pomean s pljuvakom.
Pogledao je Hendriksa. Batovan je sledio erlokov pogled. Zagledao se u
mrlju duvana.
vaete li duvan?, promrmljao je erlok.
Nikad to nisam radio, odvratio je. Nisam ga vakao niti sam ga puio. Ali
znam ko jeste.
erlok se setio batlera, s ustima punim duvana, kao i njegove izjave da vrt i
uma nisu njegov domen. Ako je to istina, ta je traio tako daleko od kue?
Morate da odete u policiju, ree erlok. Recite im ta ste pronali.
ta ste vi pronali, ispravio ga je batovan. Trebalo je da vidim sve to, ali
nisam.
erlok je odmahnuo glavom. Policija ne bi htela da me saslua - ja sam dete i
nisam odavde. Vea je verovatnoa da e posluati vas. Morate im sve rei, ako
elite da Agi Makfarlan bude osloboena neosnovane optube.

Jata u. Otii u u policiju iz ovih stopa. Osmehnuo se. Agi mi je uvek bila
draga. Uiniu sve to mogu za nju. Ali ta e biti s vama?
erlok je pogledao na sat.
Jedan i deset. Imao je manje od sata da se vrati i ubedi Makfarlana da moe
da skine ljagu s Aginog imena.
Moram da potrim, rekao je, da bih to pre stigao na jedno mesto.
Trao je sve do kue, gde su ga ekali Danlou i Braf. Povikao je kad je stigao
nadomak koije: Brzo! Moramo da se vratimo u skladite!
Pogledao je gospodarsku kuu dok se peo u koiju, koja je ve polazila.
Uinilo mu se da ga batler posmatra s prozora u prizemlju. Nije mogao biti
siguran u to, poto se koija u taj mah prejako trznula. erlok nije mogao da ne
pomisli na gospou Eglantin. Da li su svi zaposleni u domainstvima
potencijalne ubice?
Drao je sat u ruci, dok se koija kotrljala po ulicama, putevima i sokacima
Edinburga. Srce mu je tuklo u grudima. Oseao je pritisak u uima i
slepoonicama. Hteo je da iskoi iz koije i potri, ali to ne bi bilo logino. Od tog
ne bi bilo koristi. Koija je ve odmicala najveom moguom brzinom.
Mrzeo je ekanje. Nije voleo da zavisi od drugih. Hteo je neto da radi.
Po hiljaditi put pogledao je kroz prozor. Zidovi, prozori, ulini znaci i
svetiljke promicali su kraj njih. Stapali su se u amorfnu masu. erlok je bio
siguran da je Edinburg divno mesto, ali ga je u ovom trenutku mrzeo.
Shvatio je da se pribliavaju odreditu kad je poeo da via skladita umesto
kua. Skoio je iz koije kad se zaustavila, i potrao ka zdanju koje je sluilo kao
tab Makfarlanove bande.
Klinac povikao je Danlou, ekaj nas! erlok je punom brzinom proleteo
kroz ulazna vrata. Straar na ulazu pokuao je da ga zaustavi. erlok je uspeo da
izmakne njegovim grabljivim rukama. Protrao je kroz odaje za borbe pasa i
pesnienje, ostavljajui zvuni trag uzvika i klicanja za sobom.
Uspeo sam!, povikao je kad je uleteo u prostoriju u kojoj je stolovao
Makfarlan. Opazio je Ejmijusa Kroua, koji je zatitniki zagrlio Virdiniju. Video
je i Rufusa Stouna i Metija. Zapanjeno su ga posmatrali kad se zaustavio pred
Makfarlanovim podijumom. Uspeo sam!, ponovio je. Znam ko je ubio ser
Benedikta Ventama. Vaa sestra nije ubica! Ubio ga je batler. Ne znam zato, ali
znam da je on.
To su sjajne vesti, ree Makfarlan. Zvuao je neraspoloeno. Tvoj sam
dunik, mome, ba kao to smo se dogovorili. Problem je u torne to nisam u
situaciji da ti se oduim, niti si ti u situaciji da prihvati moju zahvalnost.
erlok htede da ga pita ta to znai, da ga podseti da su imali dogovor, kad je
shvatio da veina oiju u odaji nije uperena u njega ili Makfarlana, ve mimo
njega, ka vratima. Okrenuo se. Znao je ta e videti.

Desetorica ljudi stajali su pored zida dvorane, nevidljivi za svakog ko bi u nju

uao. Devetorica su uperili lukove na Makfarlana, njegove ljude i erloka. Deseti
ovek mirno je stajao ispred ostalih. Bio je nizak i kratko oian. Nosio je
savreno skrojenu odeu. Meu nogama je drao crni drveni tap sa zlatnom
lobanjom na vrhu. erlok je u deliu sekunde sagledao itav prizor. Pogled mu se
zaustavio na ovekovom licu i rukama. Na njima nije bilo ni kvadratnog
centimetra koe bez istetoviranog imena. Sa svog mesta proitao je Alfred
Vajtinig, kaplar Bil Kotingam, Vini Tomas i Pol Falouz. Sva imena bila su
ispisana crnim mastilom. Ime Virdinija Krou ispisao je na elu krupnim,
crvenim slovima.
Brajs Skobel!, mirno e erlok.
Ponovo smo se sreli, ree Skobel neobino staloenim, gotovo ljubaznim
glasom. Oprostite. Znam da je sastanak bio zakazan za neto kasnije, ali nisam
mogao da ekam. Gospodin Krou i njegova divna ki stalno su mi na umu, i
odnedavno na koi. Usmerio je pogled na erloka. Oi su mu bile tako crne, da
se zenice nisu razlikovale od duica. Jue ste mi priredili dosta nevolja.
Obogaljili ste dvojicu mojih ljudi.
erlok je posmatrao Skobelove ljude. Nije video nikog u gipsu ili zavojima.
Neete ih videti, nastavio je Skobel, s blagim smekom na licu. Prekratio
sam im muke kad su se povredili. Tako postupam i s konjima.
Ako je tako, zato ovi ljudi jo rade za vas?, pitao ga je erlok. Ne bih
rizikovao da sam na njihovom mestu. Govorio je, prelazei pogledom uzdu i
popreko Skobelovog tela. Traio je neto - bilo ta - to bi mu dalo prednost ako
se zametne boj, ili neto to bi mu omoguilo da utie na protivnika svojim
reima. Uzalud se trudio. Nije uoio nikakav trag Skobelove linosti. Imao je
utisak da gleda oivelu krojaku lutku.
Zbog straha od onog to e im se dogoditi ako me napuste, naravno,
odvratio je Skobel, i zbog nagrade koja vie nego nadoknauje rizik. Ako sam
neto nauio o ljudima, to je da niko nikad ne veruje da e umreti. Svi oko vas
umiru, ali svako u dubini due veruje da je nepobediv.
Zlatna lobanja na vrhu tapa privukla je erlokovu panju. inilo mu se da
tamne rupe oiju zure u njega i da vidi neki prorez na njenom vrhu. Skobel je
podigao tap. Uperio ga je erloku u lice. Prsti su mu se lagano pomerili.
Pritisnuo je levo oko lobanje.
Na kraju tapa iskoila je tanka otrica. Vrh se zaustavio na centimetar i po
od erlokovog desnog oka.
Znoj mu je izbio po elu.
Gotovo je, ree Skobel, jednako staloenim i ljubaznim glasom. Bojim se
da vie nema vremena za utivosti i isprazne prie. urim. Pre nekoliko godina
obeao sam neto sebi. Kau da je osveta jelo koje je najbolje kad se poslui

hladno. ekao sam toliko dugo da se moja veera zamrzla na tanjiru. Pogledao
je Kroua. Duguje mi. Duguje mi zbog smrti moje ene i deteta.
Pusti deake, Skobele!, povikao je Ejmijus Krou s postolja. Nisu ti uinili
nikakvo zlo. Mene trai.
Naprotiv, odvratio je Skobel, kotali su me nekoliko najboljih ljudi. Kasnije
u im se osvetiti. Prvo u se pobrinuti za tvoju divnu ki. Dajem ti re da nee
biti tako lepa kad budem zavrio s njom. Potom u se pozabaviti tobom.
Gan Makfarlan odluno je istupio. Ovo je moja teritorija, za-grmeo je, a vi
moji gosti. Ja ovde izdajem nareenja.
Skobel je polako spustio tap. Gurnuo je zlatnu lobanju nadole. Otrica se
vratila u leite.
erlok je uo da je neto kliknulo. Metalni zvuk nagovetavao je da je otrica
spremna da iskoi po potrebi, zahvaljujui mehanizmu s oprugom. Jo je motrio
prorez na vrhu lobanje. emu li slui?
Skobel je pribrano posmatrao Makfarlana. Ja drim sve karte u rukama,
podsetio ga je. Jo mi nisi uinio nikakvo zlo. Ako eli da vidi sledei dan,
morae da se potrudi da tako i ostane.
Makfarlan je zaurlao: Nee izdavati nareenja u mojoj...
Skobel je podigao slobodnu ruku pre nego to je Makfarlan zavrio reenicu.
Jedan od ljudi iza njegovih lea malo je podigao samostrel i povukao obara.
Strelica je poletela posle metalnog zvuka okidanja. Pogodila je Danloua posred
grudi. On je uasnuto iskolaio oi pre nego to je pao na kolena. Pogledao je
Makfarlana. Pokuao je da neto kae, ali se samo postrance sruio na kameni
pod.
Ja izdajem nareenja kad god mi se i gde god mi se prohte, ree Skobel.
Zvuao je spokojno, kao da kupuje novine.
erlok se osvrnuo oko sebe. Trudio se da vidi to vie toga. Traio je neto
ime bi mogao promeniti situaciju. Skobelovi ljudi imali su prednost. Nije video
izlaz. Za nekoliko minuta izgubie Virdiniju i Ejmijusa Kroua. Nedugo potom i
sam e umreti, zajedno s Metijem i Rufusom Stounom. Mora neto uiniti.
Pogledao je Gana Makfarlana. Krupni kot zurio je u njega. Pogledao je na
vrata koja vode do odaje s ograenom jamom, pa na erloka. Potom je klimnuo
glavom.
ta je pokuavao da kae?
erlok se setio jame u sreditu susedne odaje i stvorenja zatoenog u njoj.
ta je Makfarlan oekivao od njega? Nije znao o kakvom se stvorenju radi, ali je
po borbama pasa, boks-meu u drugim prostorijama i brojnim ivotinjskim
glavama na zidovima, zakljuio da domain voli da gleda borbe ljudi i ivotinja.
U jami je prebivalo neto veliko i strano. Makfarlan je verovatno pujdao pse na
to, a moda i ljude. Nije se kladio na to da li e stvorenje pobediti, nego koliko e

njima biti potrebno da umru.

erlok je dobio ideju. Morao je prvi da stigne do susedne prostorije, da bi je
sproveo u delo.
Vreme je, ree Skobel. Imena na mom elu i podlaktici predugo su crvena.
Kucnuo je as da se pokriju crnim mastilom.
Stupio je napred. erlok je upravio pogled na zlatnu lobanju na njegovom
tapu, s otricom na kraju. Aktivirala se pritiskom na oko. Ali lobanja ima dva
oka...
erlok je posegnuo za njom i zario prst u desno oko lobanje.
Otrica je iskoila iz proreza na lobanji, kroz Skobelovu aku. Vrisnuo je.
Prodorna buka paralizovala je sve u sobi, izuzev erloka. Jurnuo je pored
Skobela, ka vratima koja su vodila u prostoriju s betijom zarobljenom u jami.
Skobelovi ljudi povratili su se od iznenaenja i upravili samostrele na njega.
Proao je kroz vrata kad su ispalili strelice. uo je kako zuje za njim, kao i vrisku
kad su se zarile u meso. Skobelovi ljudi grekom su pogaali jedni druge.
U odaji koju je napustio zavladao je haos. Iz nje su se razlegali sve glasniji
krici i povici. uo je kako ljudi tre za njim, ali je vie strahovao od onog to je
pred njim, u jami nalik na bazen oivienoj drvenim ploama koje su mu sezale
do pasa.
Zver u jami je urliknula. erlok je uo udarce monih apa i grebanje kandi
stvorenja koje je jurialo ka njegovoj strani jame.
Zgrabio je i cimnuo najbliu plou. Bila je labavo zarafljena za pod. Neko
vreme odupirala se njegovim nasrtajima. Oaj mu je dao snagu da je otrgne iz
leita. Nije smeo da omane. Ploa je bila pet metara duga, tri metra iroka i
tako teka da ju je jedva okrenuo i bacio u jamu, tako da je vrh ostao kraj
njegovih nogu, u procepu u kom je ploa bila privrena.
Napravio je rampu da bi ono to je unutra izalo napolje.
Samo je to moglo da im pomogne.
Masivno stvorenje uz urlik je pohrlilo uz rampu. Nadvilo se nad njim.
Rairilo je prednje ape i ispruilo kande koje su liile na pregrt noeva. To je
bio medved, mrki medved. Imao je tri metra od repa do njuke. Oi su mu
plamtele od gneva i ludila. Sam bog zna gde ga je Makfarlan pronaao.
Verovatno ga je dobio kao mladune. Po svoj prilici, godinama je dran u
zatoenitvu, muen, maltretiran i nagonjen na borbu. Sad se oslobodio.
Zamahnuo je masivnom apom na erloka. Deak se bacio na tlo i zakotrljao
ispod njega, ba kad su preostali Skobelovi ljudi nahrupili na vrata. Medved je
zaboravio na erloka. Setio se pretrpljenih muka kad je video ljude sa
samostrelima u rukama.
Napao ih je.
erlok se otkotrljao preko ivice jame i upao u nju. U padu je uo krike

Skobelovih ljudi i uasavajue urlike zveri.

Udarac o dno jame isterao mu je sav vazduh iz plua. Zvezde su mu zaigrale
pred oima. Brzo se povratio, zakotrljao i oprezno ustao. Osvrnuo se oko sebe.
Jama je bila pet metara duboka i puna kostiju. Neke su bile stare, ali je bilo dosta
sveih i krvavih. erlok se mogao zakleti da je video i ljudske.
Paljivo se popeo uz rampu. Medved je uao u glavnu odaju. Pet ili est
Skobelovih ljudi lealo je na tlu, u takvom stanju da je bilo teko odrediti njihov
broj.
erlok se oprezno pribliio vratima.
Najvei deo Makfarlanovih ljudi je pobegao. Poglavar klana jo je stajao na
podijumu pored trona. Rufus Stoun, Meti, Ejmijus Krou i Virdinija bili su oko
njega. Uasnuto su posmatrali dogaanja u sreditu sobe.
Ostatak Skobelovih ljudi padao je pod medveim kandama. Pokuavali su
da ga zaustave strelicama iz samostrela. Mnogo njih tralo je iz medveeg
krzna, ali im to nije pomoglo. Medved ih je nemilosrdno poobarao. Nadvio se
iznad Brajsa Skobela. Bio je gotovo dva puta vii od Amerikanca. Na
Skobelovom licu nije bilo ni trunke straha. Na njemu nije bilo ni bola, uprkos
krvi koja mu je tekla iz desne ruke, probodene seivom iz tapa.
Mii mi se s puta, s blagom ljutnjom obratio se udovinom stvoru. Imam
posla.
Medved je zamahnuo smrtonosnom apom. Otrim kandama dokaio je
Skobela po grudima i podigao ga kao krpenog lutka. Skobel je poleteo preko
odaje i tresnuo o zid. Telo mu je skliznulo na pod pred erlokovim oima,
slomljeno i zgreno. Na licu je imao karakteristini pribrani i nezainteresovani
izraz. Zauvek e ostati na njemu.
Medved je namirisao ljude na podijumu. Spustio se na sve etiri i krenuo
prema njima. Pustio je krik iz grudi koji je ispunio prostoriju.
erlok je stao iza njega. Morao je da ga zaustavi, ali nije znao kako. Ugledao je
odbaeni samostrel kraj svojih nogu. Sagnuo se i podigao oruje. Pet ili est
strelica virilo je iz medveeg tela. Moda e pogoditi ranjivo mesto. Imaju li
medvedi ranjiva mesta?
Gan Makfarlan je istupio, ali ga je Ejmijus Krou uhvatio za rame. kot je mrko
pogledao Amerikanca. Krou je proao pored njega. Siao je s podijuma i krenuo
pravo na medveda. Meti i Rufus Stoun stajali su kao ukopani. Zver je reei
trupkala ka Krouu. erlok je video da je Virdinija pokrila usta rukama i
razrogaila oi. Otac e joj poginuti pred oima.
erlok je podigao samostrel. Ciljao je medvedov potiljak. Pokuae da mu
pokida kimenu modinu. Morao je neto da uini, iako nije imao velike anse,
pogotovo zbog drhtavih ruku.
Medved se uspravio na zadnje noge. Nadvio se iznad Kroua. Rairio je

prednje noge. Podigao je gubicu i ispustio zagluujui urlik.

Ejmijus Krou tad je izveo neto najudesnije to je erlok ikada video.
Rairio je ruke i zabacio glavu. I on je urliknuo. Ispunio je dvoranu svojim
glasom. Sa irokim grudima i miiavim rukama i ramenima bio je vei od
ivota. Liio je na medveda, ali belog umesto mrkog - polarnog umesto grizlija.
Medved je spustio glavu. Zbunjeno se zagledao u Kroua. Njukao je vazduh.
Jeo sam vee medvede od tebe za doruak, odluno mu je poruio Krou.
Vrati se odakle si doao, prijatelju. Poivi jo jedan dan.
Medved se, na opte zaprepaenje, spustio na sve etiri. Glava mu je posle
toga bila na istom nivou s Krouovom. Dugo ga je njuio pre nego to se okrenuo
i isteturao iz odaje, ka svojoj jami. Proao je pored erloka, oborene glave.
Ljudi bi plaali debele pare da vide ovu predstavu, ree Makfarlan. Mogu li
da vam ponudim posao, gospodine Krou? Dve borbe nedeljno, plata po
dogovoru?
Krou je pogledao erloka. Video je samostrel u deakovim rukama. Pre
nekoliko godina odustao sam od rvanja s medvedima. Uiteljski posao vie mi
se dopada. Izazovniji je.

SEDAMNAESTO POGLAVLJE
Sutradan su se vratili kui iz kotske. erlok je prespavao vei deo puta. Bio
je iscrpljen duhovno i fiziki. Niko nije bio raspoloen za priu. U retkim
trenucima, kad bi mu se um prenuo iz dubokog sna, zatekao bi saputnike kako
spavaju, itaju novine ili samo neraspoloeno zure kroz prozor. Meti je siao s
voza u Njukaslu. Vratio se neposredno pre polaska, s kesom punom vruih
kiflica. To je bio najvaniji dogaaj na putu kui.
U Farnamu su se oprostili na peronu, dok su se putnici iskrcavali, a nosai
istovarivali kovege i kutije iz voza.
Mislite li da se zadravate?, obratio se Rufus Krouu. Usudio se da postavi
pitanje koje erlok nije smeo.
Vie nema razloga da igde putujemo, odvratio je Krou. Zatitniki je
zagrlio Virdiniju. Izgledala je bledo. Vie ne moramo da beimo. Nita nas ne
vezuje za daleku domovinu. Pogledao je Virdiniju, pa erloka. Zapravo,
imamo pregrt razloga za ostanak u Engleskoj. Viaete nas i ubudue, ako je
kuica jo na svom mestu i bez stanara.
Mislim da govorim u ime svih nas, ree Stoun, kad kaem da mi je drago
to to ujem. ivot bi nam bio mnogo dosadniji bez vas, iako bi bio i mnogo
bezbedniji.
Krou je pruio desnu ruku Stounu. Pomogli ste nam kad je to bilo
najpotrebnije. Drim da nema tanijeg opisa prijateljstva. Hvala vam.
Iznenaeni Stoun prihvatio je Krouovu ruku. Trgnuo se kad ga je krupni
Amerikanac stegao za ozleene prste. Voleo bih da kaem da mi je bilo veliko
zadovoljstvo, gospodine Krou, ali nije. Ne oklevajte da me pozovete ako vam
zatreba ikakva pomo, iako se najiskrenije nadam da e me takva ast mimoii.
Osmehnuo se da bi pokazao da ne misli ozbiljno. Vie ste nego dobrodoli uprkos svemu.
Krou je potom prodrmao Metijevu ruku. Sinko, pametan si i namazan svim
mastima. S tvojom snalaljivou i erlokovim intelektom inite nepobediv
tandem. Hvala ti.
Pretpostavljam da je trenutak da kaem nema na emu, ree Meti.
Nevoljno se prebacivao s noge na nogu. Nije navikao da ga hvale niti da bude u
sreditu panje.

Krou se okrenuo erloku. Dugo ga je posmatrao pre nego to je zatresao

glavom. erloe, uspeva da me iznenadi kad god pomislim da sam te do kraja
odgonetnuo. Vie nisam siguran ko je od nas dvojice uitelj, a ko uenik.
Namee mi se utisak da smo u poslednje vreme najee ravnopravni partneri.
To mi ni najmanje ne smeta. Nisam prestar za uenje. Uutao je i progutao
knedlu. Virdinija i ja sad bismo bili mrtvi ili u beznadenom begu da nije bilo
tebe. Dugujem ti vie nego to mogu reima iskazati.
erlok je skrenuo pogled ka meteu na eleznikoj stanici. Ne volim
promene, konano je promrmljao. elim da sve oko mene bude poznato i da
znam gde to mogu nai. To vai za ljude, koliko i za stvari.
Pa, sinko, zna gde smo. Nadam se da e biti est gost u naoj kuici.
Krou je spustio ruku s Virdinijinih ramena. Spremao se da krene put seoske
kuice. Virdinija je prila erloku.
Hvala ti, rekla je, pre nego to ga je poljubila u usta. Okrenula se.
Preneraeni erlok nije uspeo da uini nita do da pocrveni. Virdinija je pola
ka izlazu iz stanice, podruku s ocem. Lokomotiva je zazvidala. Najavljivala je
polazak voza.
Rei Rufusa Stouna prekinule su novonastalu tiinu: Mislim da e mi dobro
doi gutljaj ruma i limunske obloge. Ili gutljaj soka od limuna i obloge s rumom.
Posluie i jedno i drugo. Rum u farnamskim tavernama ionako ima ukus
limuna. Obratio se erloku. Malo emo odloiti asove violine, zar ne? Tvoji
prsti e neko vreme biti mnogo vetiji od mojih. Dobro ti je poznato da ne volim
da se brukam.
Rufus je pogledao Metija. Odseno mu je salutirao. Do sledeeg vienja,
gospodine Arnate.
Stoun je razmetljivo pruio korak. erlok je gledao za njim. Znao je da bi
trebalo da osea neto na rastancima, ali su mu usne jo bridele posle
Virdinijinog poljupca.
Videemo se sutra?, ree Meti.
Pretpostavljam, odvratio je erlok. U ovom trenutku mogu da mislim
samo o dugom i okrepljujuem snu.
Meti je posmatrao sanduke, istovarene iz voza. Cenim da su puni dobrih
stvari. Pratiu ih, za sluaj da neki padne i razbije se. erlok se osmehnuo.
Njegov drug je nepopravljiv. Opstae u svim okolnostima. erlok se ne bi
iznenadio ako Metju Arnat jednog dana postane uspeni poslovni ovek velikog
kalibra. I tada e krasti pite s pijanih tezgi, da bi ouvao gipkost prstiju.
Ljudi misle da postoji jasno vidljiva linija razdvajanja izmeu zakonitog i
nezakonitog, tiho je prozborio. Ako sam ita nauio od selidbe u Farnam, to je
da ona ne postoji. Ima mnogo sivog izmeu bele i crne, na suprotnim krajevima
skale. Moramo biti paljivi.

Mislim da e sve biti u redu dokle god budem blii belom nego crnom
kraju, ree Meti. Iscerio se pre nego to se okrenuo i odjurio svojim putem.
erlok je ostao na peronu, kao da je oekivao da e se neto dogoditi. Nije
znao ta eka, ali je imao oseaj da oluja nije prola, ve da uiva u kratkom
zatiju. Krenuo je kad mu niko nije priao i kad se nita nije desilo. Oseao se
istroeno.
Povezao se seljakom zapregom do doma Holmsovih. Iskoio je pred
kapijom i popeo vijugavim prilaznim putem do ulaznih vrata. Nosio je torbu sa
sobom.
Vrata nisu bila zakljuana. Otvorio ih je. Sunce je obasjavalo predvorje.
Nekad mrano i pretee mesto sad je bilo puno topline i svetlosti. Kua je
izgledala sasvim drugaije. Da li se konano navikao na nju, ili je povoljni utisak
posledica odlaska gospoe Eglantin? Da li je odnela sve senke i tamu sa sobom?
Neko je izaao iz trpezarije kad je stupio u predvorje.
Vi ste sigurno gospodar erlok.
erlokov umorni pogled zaustavio se na sredovenoj eni slamnate kose,
vezane u punu na potiljku i uvrene mreicom. Imala je ljubazno lice i smee,
ivahne oi. Nosila je crninu, ali je u toj odei bilo neeg to je nagovetavalo
zabavu i igru umesto sahrana i bdenja.
Da, rekao je. Bio sam odsutan nekoliko dana.
Tako mi je gospodar rekao. Pomenuo je da ete se uskoro vratiti.
Osmehnula se. Zovem se gospoa Malhil. Ja sam nova kuepaziteljka. Jue sam
stupila na dunost.
Dobro doli na imanje Holmsovih.
Hvala vam. Jedva ekam da se posvetim poslu. Sigurna sam da imate
prljavog vea. Ako elite da se negde raskomotite, doneu vam posluavnik sa
ajem i neke biskvite. Gospodar i gospodarica su izali. Vratie se za ruak.
aj i biskviti, rekao je, to divno zvui.
Predao je torbu novoj kuepaziteljki i otiao u biblioteku. Na tom mestu se u
strievom odsustvu najlepe oseao. Salon je sluio za prijem gostiju, a
trpezarija za jelo. Nije hteo da ide u spavau sobu.
Seo je u strievu konu fotelju. Uivao je u mirisu tampanih i rukopisnih
knjiga. Na stolu je video gomilu propovedi, pisama i slinog materijala. Stric ga
je zamolio da ih sredi pre nego to su se Do Harknes, Gan Makfarlan i Brajs
Skobel pojavili u njegovom ivotu. inilo mu se da je to bilo ba odavno.
Pred njim je bila ve pregledana propoved, napad nekog parohijskog
svetenika iz Midlandsa na brojne jeresi i izme u crkvi. Panju mu je privukao
izraz Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana na sredini stranice. Tad mu je
sinulo.
Zlatni tanjiri. Gospoa Eglantin tragala je za zlatnim tanjirima zato to je

ula kako stric erinford govori o njima. Odonda je bila opsednuta idejom da
negde u kui postoji skrovite sa zlatnim tanjirima - neko blago - ali ih nikad
nije nala.
Blago je postojalo, ali ne od vrste koju je ona oekivala.
Setio se onog to je proitao o Crkvi Isusa Hrista svetaca poslednjih dana - ili
mormonima, kako su ih jo zvali - u strievoj biblioteci. Pokret je pre etrdeset
godina zaet u Americi. Vodio ga je Dozef Smit Mlai. Tvrdio je da poseduje
sveti tekst Knjigu mormona, nastavak Biblije. Kad su ga pitali kako je doao do
te svete knjige, rekao je da mu je, kad je imao sedamnaest godina, aneo Moroni
saoptio da je zbirka drevnih tekstova, ugraviranih na zlatne tablice 5 rukom
drevnih proroka, zakopana ispod brda pored Njujorka. U Ameriku ih je donelo
jevrejsko pleme koje je Bog doveo iz Jerusalima u Ameriku, est stotina godina
pre Isusovog roenja.
Zlatne tablice.
Smeh mu se zaeo u grudima. Gospoa Eglantin sigurno je ula razgovor
erinforda Holmsa sa strinom Anom o zlatnim tablicama Crkve Isusa Hrista
svetaca poslednjih dana. Da li je pomenuo i re blago? Da li joj je rekao neto
kao: Ovo pismo je pravo blago, draga moja, zato to mi daje svako pravo da
tvrdim da mormonske zlatne tablice nikad nisu postojale." I da li je gospoa
Eglanitn ula rei blago i zlatne tablice, i izvela potpuno pogrean zakljuak?
Nikad nee znati ako je ne pita. Iz sveg srca nadao se da je vie nikad nee sresti.
Blago za kojim je tako priljeno tragala bilo je obmana, iluzija od poetka do
kraja.
Nasmejao se. Rei e stricu ta je pronaao, im se vrati. Znao je da se on
nee mnogo uzbuditi kad uje da bogatstvo ne postoji. erinford Holms nije
drao do zemaljskih blaga.
Usred smeha namirisao je neto slatko, neodreeno poznati miris lekarija.
Odnekud mu je bio poznat, ali nije mogao da se seti odakle. Za trenutak je
pomislio da se gospoa Malhil vratila s posluavnikom kolaa, kao to je
obeala. U sobi nije bilo nikog osim njega.
Pokuao je da ustane, ali mu se vid zamaglio. Hteo je da se uhvati za sto, ali
ga je promaio. Udario je glavom u upija na stolu. Nije osetio udarac. Nije
oseao nia izuzev velianstvene oputenosti. Topla magla obuhvatila ga je sa
svih strana. Zaspao je.
Um mu se ispunio neodreenim slikama, slinih arenom kolau. Crna
koija. Konopci. Tkanina slatkog mirisa na ustima. Nebo. Crvenobrado lice
izbuljenih oiju. Prepoznao ga je, ali nije mogao da ga imenuje...
Sve je bilo drugaije kad je ustao.
Probudio se ispod gomile debele grube uadi u tesnoj odaji. Zidovi, pod i
tavanica sobice bili su od neotesanih dasaka. U glavi mu je bubnjalo, stomak mu

se glasno bunio, a tlo micalo ispod nogu. Kad je pokuao da se oslobodi uadi i
ustane, shvatio je da je problem u sobi, a ne u njegovom oseaju ravnotee.
Doista se pomerala.
Otvorio je vrata i izaao, oslanjajui se o dovratak.
Naao se na brodskoj palubi. Iza ograde je bilo nemirno sivo more, protkano
belom penom. Kopno nije bilo na vidiku.
Mornar se pojavio iza ugla. Zaustavio se u mestu kad je video erloka.
Duboko je uzdahnuo pre nego to se okrenuo.
Dovedite gospodina Larmonta!, povikao je. Imamo slepog putnika!
Okrenuo se prema erloku. Prekorno je zavrteo glavom. Izabrao si pogrean
brod za ovakvu zabavu, deko.
Zato?, pitao je erlok. Kuda idemo?
Ovo nije turistiki obilazak Mediterana, ree mornar. Osmehnuo se,
otkrivajui retke zube zamrljane duvanom. Ovo je Glorija Skot. Plovimo za
Kinu!

ISTORIJSKE BELEKE
Verovatno pretpostavljate da je prikupljanje materijala za knjigu ija se
radnja deava na deliu kopna na kom obitavam bio laki zadatak od
istraivanja Amerike ili Rusije. I ja sam tako mislio pre nego to sam se
prihvatio posla. Stvarnost me je demantovala.
Prvi put palo mi je na pamet da smestim radnju romana u Edinburg, posle
viednevnog boravka u tom gradu. Drao sam predavanje na Edinburkom
festivalu. Posetio sam nekoliko kola, u kojima sam govorio o erloku Holmsu, o
sebi i o razlozima za pisanje ovih knjiga. Odseo sam u hoteliu u centru grada,
nedaleko od Prinses strita. Kad god bih izaao iz hotela i pogledao udesno,
ugledao bih masivnu stenu s Edinburkim zamkom na vrhu. Liio je na ovrsli
sivi oblak, veito nadvijen nad gradom. Prizor je bio tako impresivan da sam
morao da zamislim erloka Holmsa kako se penje uz tu stenu, kako rizikuje
ivot da bi nekog spasao. Verovatno Virdiniju.
Dolo mi je da odmah odem u najbliu knjiaru i kupim sve knjige o istoriji
Edinburga na koje naiem. Nisam to uinio. Imao sam veliki prtljag. U to vreme
pisao sam Crni led, treu knjigu iz serijala o mladom erloku Holmsu. Pohranio
sam sve edinburke slike i utiske u kutijicu. Sauvao sam je u svom umu, za
kasnije. Mnogo kasnije.
Ispostavilo se da nisam morao dugo da ekam. Poeo sam da piem Ognjenu
oluju u Dorsetu, najdaljoj taki od Edinburga na Britanskom ostrvu. Traio sam
nadahnjujue tivo. Nisam naao nita izuzev knjige Majkla Fraja Edinburg istorija grada (u izdanju Makmilana 2009. godine, koji je objavio i knjige o
mladom erloku, to znai da sam verovatno mogao da je dobijem besplatno,
umesto da kupim primerak). Knjiga mi je pruila potpun uvid u razvoj grada i
ljude koji su u njemu iveli.
Pria o kradljivcima leeva Berku i Heru koju Meti pripoveda erloku u
taverni u Prinses stritu u potpunosti je tana. Edinburg je bio uven po
medicinskoj koli, u kojoj je vladala hronina nestaica tela za seciranje. Berk i
Her pronali su savreno reenje za taj problem. Obezbeivali su svee leeve,
ubijajui ljude. Berk je obeen i seciran na istom mestu gde i najvei broj
njegovih rtava. Her je nestao bez traga i glasa.
Druga pria koju je Meti ispriao erloku - kad su izali iz zgrade za

izdavanje u kojoj ih je ispitivao Brajs Skobel - nije istinita, iako je veliki broj ljudi
ubeen da jeste.
Poslednji put kad sam bio ovde, uo sam glasinu da lokalne vlasti
nastoje da isele ljude iz njih. Navodno su hteli da ih srue i prodaju
zemlju za izgradnju fabrika ili bogatakih rezidencija. Prialo se da vlasti
planiraju da poseju glasinu da je u njima izbila neka zarazna boletina
kao suica ili kuga i da e prebaciti sve ljude iz njih u ubonice. Zatim e
sruiti zgradurine i graditi neto novo na praznom placu. Tako e
zaraditi mnogo para. uo sam da kad ponestane mesta u ubonicama,
zazidaju ulaz i izlaz iz sokaeta i puste stanare da pomru od gladi, ali ne
verujem u to.
Uliica iz prie zove se Meri kings klouz (klouz je lokalni izraz za sokae
izmeu dveju zgrada sa stanovima za izdavanje). Tokom godina zagraivana je
dok nije postala podzemni tunel. Danas se to mesto moe posetiti, a na njemu se
mogu uti prie o ljudima koji su u njemu ivi zazidani i ostavljeni da umru od
gladi, kao i o duhovima koji se nou pojavljuju u sobicima, ali je istina mnogo
prozainija. Bolesnici od kuge esto su se zatvarali u svoje odaje da ne bi
prenosili bolest. Obznanjivali su svoj status belim zastavicama na prozorima.
Prijatelji i susedi donosili su im hranu i potreptine dok ne bi ozdravili (to je
bio rei ishod) ili umrli (mnogo ei sluaj). Postojala su i mesta izvan grada
na koja su rtve zaraze mogle otii da bi bile daleko od ostalog ivlja.
Zanimljivo je (a moda i nije) to to je Artur Konan Dojl roen u Edinburgu
1859. godine i to je u istom gradu od 1876. do 1881. godine studirao medicinu.
Jedan od njegovih uitelja bio je i Dozef Bel. Smatra se da je Dojl zasnovao lik
erloka Holmsa na Belu (koji je, samo posmatrajui pacijenta, mogao da kae od
koje bolesti boluje i da odredi njegovo zanimanje). Hteo sam da mu poklonim
mesto u ovoj knjizi, ali nisam pronaao dovoljno ubedljivih razloga za takvo
neto.
Pogreio bih ako ne bih pomenuo roman o erloku Holmsu iz pera
amerikog pisca Kejleba Kara pod naslovom Italijanski sekretar: Nove avanture
erloka Holmsa (Litl, Braun, 2005). Radnja se deava uglavnom u okolini
Edinburga. Kar je divan pisac. Njegova verzija erloka Holmsa verovatno je
neto najblie Dojlovim delima od njegove smrti 1931. godine.
Pria koju Ejmijus Krou pripoveda o pukovniku Donu ivingtonu i groznom
napadu amerike konjice na indijansko pleme poglavice Crnog Kazana tragina
je istina. Odrastao sam gledajui kaubojske filmove u kojima su Indijanci (ili
Crvenokoci, kako su ih tada nazivali) bili loi, a plemeniti beli vojnici dobri

momci. Ovi filmovi odreda su lani. Jo mi je krivo to je Holivud brojnim

generacijama usadio pogrene predstave. Nema podataka o tome da je
ivington imao zamenika po imenu Brajs Skobel, ali nigde ne pie da ga nije
imao.
Bizarnu injenicu da su zeevi imuni na otrove iz stabljike i lia zubaa
otkrio sam u Vordsvortovom vodiu za otrove i protivotrove koji je napisala Kerol
Terkington (u izdanju Vordsvorta 1997). Pose dubljeg istraivanja shvatio sam
da su miljenja strunjaka o ovom pitanju podeljena. Moda su imuni, a moda i
nisu. Bilo kako bilo, erlok Holms veruje da jesu.
Borbe s medvedima su stotinama godina bile popularan sport u Engleskoj,
sve dok 1835. nisu stavljene van zakona. Obino bi vezali medveda za kolac i
napujdali pse na njega. Medved bi pobio pse ili oni njega. Ljudi i medvedi retko
su se borili, iako je i toga bilo. Rusi su, zbog nekog razloga (verovatno obilja
medveda) poznatiji po borbama medveda i ljudi. Nameravao sam da u Crnom
ledu sukobim Ejmijusa Kroua s medvedom. Odustao sam od tog nauma zato to
nisam imao gde da udenem takvu borbu. Uspeo sam da to uinim u ovom
romanu, moda i zbog toga to Krou nije imao mnogo posla u Crnom ledu. U
Ognjenoj oluji suoio sam ga s ogromnim iskuenjima.
Pria da Mormonska crkva veruje da je re Boja predata njihovom proroku
Dozefu Smitu Mlaem 1823. godine na zlatnim tablicama takoe je istinita
(hou da kaem da pria koju sam predstavio manje-vie odgovora uenju
Mormonske crkve, ali to ne znai da tvrdim da je zbilja istinita. Nije moje da
sudim o tome).
erlok se konano obraunao sa zlom gospoom Eglantin. Izgnao ju je iz
doma Holmsovih. Dovoljno je odrastao da sopstvenim naporima spase svog
brata i zamene za oca (Ejmijusa Kroua i Rufusa Stouna) iz nevolja, umesto da
oekuje da oni spasu njega. ta budunost nudi erloku? Prema Arturu Konanu
Dojlu, piscu prvobitnih etrdeset est kratkih pria i etiri romana o odraslom
erloku Holmsu, njegov junak je majstor borilakih vetina. Gde je, pitam se,
mogao da ih naui? U Kini ili Japanu. Saznaemo gde ih je nauio ako
iskoristimo povoljne vetrove.

ZAHVALNICE
Duboko zahvaljujem: divnim ljudima iz kotskog udruenja za unapreenje
knjige za decu (koji su mi na nenametljiv nain dali ideju da smestim radnju
knjige u Edinburg); momcima iz Zone knjiga za deake iz Irske (koji su
verovatno zasluili da se radnja neke knjige odvija u njihovoj sredini); Helen
Palmer za pominjanje Meri kings klouza; Poli Nolan za mudra i diskretna
urednika pregnua; Nejtanu, Desiki i Naomi Gej zato to su bili toliko
zainteresovani, i Desiki Din koja se zduno postarala da to vie ljudi uje za
serijal romana o mladom erloku Holmsu.

1 Neprevodiva igra rei: engl.head in a burrow podsea na Edinburg. (Prim.

prev.)
2 Esq. je skraenica za advokata ili konzula (pripadnika diplomatskog kora).
(Prim. prev.)
3 ceilidhean - irsko i kotsko prelo s pevanjem i igranjem. (Prim. prev.)
4 Workhouse (engl.) - uboki sirotinjski dom. U Velikoj Britaniji bogatai i
zemljoposednici vodili su rauna o siromanima sve do donoenja Zakona o
siromanima 1834. godine. Posle toga osnivaju se ubonice, industrijsko"
reenje nevolja siromatva. U njih se alju siromani graani, siroii i
naputena deca, neudate majke, bolesni i umobolni. To su bile ogromne
institucije, sposobne da prue sve neophodno. Siromani su bili obavezni da
rade. Vlada je nastojala da boravak u tim ustanovama uini to neprijatnijim i
da u narodu rairi strah od njih. Evo kako je to postizano: porodice su
razdvajane, a lanovi porodice kanjavani su ako bi kontaktirali meusobno;
obrazovanje dece nije obuhvatalo itanje i pisanje, bez ega se nije mogao nai
dobar posao; siromani su morali da nose uniforme; po ulazu u ustanovu skidali
su ih do gola i ribali; hrana je bila bezukusna i jednolina; i mladi i stari morali
su da rade teke, neprijatne poslove; deca su iznajmljivana (prodavana) da
rade u fabrikama i poljima. (Prim. prev.)
5 Re plate na engleskom moe znaiti tanjir i tablica. (Prim. prev.)