Metrologija se bavi:

mernim jedinicama
etalonima
merilima
merenjima i problemima koji se
odnose na merenja (tanost,
merna nesigurnost, itd.)
1

Osnovne veliine i jedinice meunarodnog

sistema jedinica
-SI sistem

Meunarodni sistem jedinica SI (Le systeme International dUnites) je

usvojila Opta konferencija za tegove i mere (CGPM) na svom 11.
skupu 1960. godine.
SI je heterogen sistem mernih jedinica zasnovan na sedam osnovnih
jedinica: metar, kilogram, sekunda, amper, kelvin, mol i kandela
Zakonske merne jedinice u Republici Srbiji su jedinice meunarodnog
sistema SI.

JEDINICE MEUNARODNOG SISTEMA SI:

Osnovne jedinice SI

Izvedene jedinice SI

Dopunske jedinice SI
2

Osnovne jedinice SI sistema

Fizika

veliina

SI sistem

Naziv

Oznaka

Naziv

Oznaka

Duina

metar

Masa

kilogram

kg

Vreme

sekunda

Jaina elektrine struje

amper

Termodinamika
temperatura
Koliina supstance

kelvin

mol

mol

Svetlosna jaina

Iv

kandela

Cd

SI sistem

1875. Meunarodna grupa metrologa odabrala je leguru 90% platine i 10%

irudijuma kao materjal za konstrukciju meunarodnih prototipa metra i
kilograma kao i njihovih nacionalnih verzija.

1889. Odrana je Prva generalna konfercija za tegove i mere na kojoj su

usvojeni prototipovi metra i kilograma.

SI sistem

Meunarodni biro za tegove i mere (International Bureau of Weights

and Measures BIPM) u Sevru, Francuska, je formiran 1875. radi
uvanja prototipa metra i kilograma i njihovog uporeivanja sa
fundamentalnim standardima nemetrikog sistema drugih zemalja.
Graduisana ravna ipka, jednaka duini arhiviranog metra na 0 C u
BIPM (Sevres, Francuska) odabrana je kao nova osnova mernog
sistema.
Napravljeno je 30 metarskih prototipa od legure 90% platine i 10%
iridijuma koji se korsite kao nacionalni primarni standard.

Nacionalni prototip metra No 27 (SAD, 1893.)

ija je duina data kao:

1m-1,6m+8,657Tm+0,001T2m
gde je T temperatura u C
5

SI sistem

Duina:
Jedinica za duinu je metar (m). Metar je duina puta koju u vakuumu
pree svetlost u vremenu 1/2.999.792.458 sekunde.
Masa:
Jedinica za masu je kilogram (kg). Kilogram je masa meunarodnog
etalona kilograma. koji je napravljen od legure 90% platine i 10%
iridijuma gustine 21500 kg/m3 u obliku cilindra ija su visina i prenik
nominalno 39 mm, tako da mu je masa tano 1 kilogram. Napravljeno
je 43 prototipa ovog kilograma koji se nalaze u nacionalnim
institucijama, kao to je na Savezni zavod za mere i dragocene
metale, i slue kao standardi jedinice mase.

SI sistem

Vreme:
Jedinica za vreme je sekunda (s). Sekunda je trajanje 9.192.631.770
perioda zraenja koje odgovara prelazu izmeu dva hiperfina nivoa
osnovnog stanja atoma cezijuma 133.
Elektrina struja:
Jedinica elektrine struje je amper (A). Amper je jaina stalne
elektrine struje koja u vakuumu, u dva prava paralelna provodnika,
neograniene duine, zanemarljivo malog poprenog preseka, na
rastojanju jedan metar, proizvodi meu njima silu jaine 2.10-7 njutna
po metru njihove duine.

SI sistem

Termodinamika temperatura:
Jedinica termodinamike temperature je kelvin (K). Kelvin je
termodinamika temperatura koja je jednaka 1/273,16
termodinamike temperature trojne take vode.
Koliina supstance:
Jedinica za koliinu supstance je mol. Mol je koliina supstance koja
sadri toliko elemantarnih jedinki koliko ima atoma u 0,012 kilograma
ugljenika 12C
Jaina svetlosti:
Jedinica jaine svetlosti je kandela (cd). Kandela je jaina svetlosti u
odreenom smeru izvora koji odailje monohromatsko zraenje
frekvencije 5401012 herca i ija je energetska jaina u tom smeru
1/683 vata po steradijanu.

Izvedene jedinice SI sistema

Izvedene jedinice SI sistema

10

Dopunske jedinice SI sitema

Ugao (u ravni):
Jedinica ugla u ravni je radijan. Radijan je ugao u ravni
izmeu dva poluprenika kruga koji na njegovom obimu
isecaju luk duine jednake polupreniku (1 rad=1 m/m=1).
Prostorni ugao:
Jedinica prostornog ugla je steradijan. Steradijan je
prostorni ugao s temenom u sreditu lopte, koji na povrini
lopte zahvata povrinu jednaku povrini kvadrata odreenog
poluprenikom te lopte (1 sr=1 m2/m2=1).

11

Prefiksi (predmeci) i njihove oznake koji se koriste za

oznaavanje odreenih decimalnih umnoaka i delova

Deo

Prefiks

Simbol

Umnoak

Prefiks

Simbol

10-1
10-2
10-3
10-6
10-9
10-12
10-15
10-18

deci
centi
mili
mikro
nano
piko
femto
ato

d
c
m

n
p
f
a

10
102
103
106
109
1212
1015
1018

deka
hekto
kilo
mega
giga
tera
peta
eksa

da
h
k
M
G
T
P
E

12

Prefiksi (predmeci) i njihove oznake koji se koriste za

oznaavanje odreenih decimalnih umnoaka i delova

13

ETALONI
Etalon je materijalizovana mera, merilo, referentni
materijal ili merni sistem koji predstavlja realizaciju
definicije date veliine sa navedenom vrednou
veliine i pridruenom mernom nesigurnou, tako da
slui kao referenca.
Svaki etalon mora imati dokumentaciju, koja predstavlja
njegovu linu kartu i mora se uvati i odravati prema
odgovarajuim pravilima.

14

ETALONI

Etaloniranje je skup postupaka kojima se, u odreenim

uslovima, uspostavlja odnos izmeu vrednosti veliina
koje pokazuje merilo ili merni sistem, ili vrednosti koje
predstavlja materijalizovana mera ili referenti materijal, i
odgovarajuih vrednosti ostvarenih etalonima.

Sa gledita metrolokih svojstava razlikuje se:

1. Meunarodni etalon
2. Primarni etalon
3. Nacionalni etalon
4. Sekundarni etalon
5. Referentni etalon
6. Radni etalon
15

ETALONI
Meunarodni etalon je etalon priznat meunarodnim
sporazumom za meunarodnu osnovu za utvrivanje
vrednosti svih drugih etalona odnosne veliine.
Primarni etalon je etalon jedinice odreene veliine koji
ima najbolja metroloka svojstva koja se proveravaju
poreenjem sa meunarodnim etalonom a slui za
utvrivanje metrolokih svojstava sekundarnih etalona.
Nacionalni etalon je etalon priznat slubenom
nacionalnom odlukom za osnovu za utvrivanje vrednosti
svih drugih etalona odnosne veliine u jednoj zemlji.
Uobiajeno je da je nacionalni etalon - primarni etalon.
Sekundarni etalon je etalon jedinice odreene veliine
ija su metroloka svojstva utvrena poreenjem sa
primarnim etalonom, a slui za utvrivanje metrolokih
svojstava radnih etalona.

16

ETALONI
Referentni etalon je etalon koji se koristi rutinski za
etaloniranje ili overavanje merila ili mernih sistema.
Radni etalon je etalon jedinice odreene veliine ija su
metroloka svojstva utvrena poreenjem sa sekundarnim
etalonom, a slui za utvrivanje metrolokih svojstava
merila.

17

ETALONI

18

ETALONI
Prema ZAKONU O METROLOGIJI (Sl.glasnik RS,
br.30/2010), etalon Republike Srbije je etalon koji je
odlukom organa dravne uprave nadlenog za
poslove metrologije priznat kao osnova za
dodeljivanje vrednosti veliine drugim etalonima
odreene veliine.
Meunarodni etalon je etalon priznat od potpisnika
meunarodnog sporazuma.
Etaloniranje je skup postupaka kojima se, pod odreenim
uslovima, uspostavlja odnos izmeu vrednosti veliina, sa
njihovim mernim nesigurnostima, koje ostvaruju etaloni, i
odgovarajuih pokazivanja, sa pridruenim mernim
nesigurnostima, koje daje rezultat merenja.
19

ETALONI ZA MASU I SRODNE VELIINE

PODOBLAST

VANI ETALONI

Merenje mase

Etaloni mase,
Etalonske vage,
Komparatori mase

Sila i pritisak

Merne elije, ureaji sa klipom i tegovima,

Pretvarai sile, momenta i torzije,
Ureaji za pritisak sa vazdunim/uljnim podmazivanjem
klipova u cilindru,
Ureaji za ispitivanje sile,
Kapacitivni manometri, jonizacioni manometri

Zapremina i gustina
Viskoznost

Stakleni areometri,
Laboratorijsko staklo,
Vibraciona merila gustine,
Stakleni kapilarni viskozimetri, rotacioni viskozimetri,
20

10

ETALONI ZA ELEKTRICITET I MAGNETIZAM

PODOBLAST

VANI ETALONI

Jednosmerne
elektrine veliine

Kriogeni strujni komparatori,

Dosefsonov i kvantni Holov efekat,
Zenerove referentne diode,
Potenciometarske metode,
Komparatorski mostovi

Naizmenine
elektrine veliine

AC/DC konvertori,
Etalonski kondenzatori, etalonski kalemovi,
Kompenzatori, vatmetri

Visokofrekvencijeske
elektrine veliine

Termalni konvertori,
Kalorimetri, bolometri

Velike struje i visoki

naponi

Merni transformatori struje i napona,

Referentni visokonaponski izvori
21

ETALONI ZA DUINU
PODOBLAST

VANI ETALONI

Talasne duine i
interferometrija

Stabilisani laseri, interferometri, laserski

interferometrijski merni sistemi, interferometrijski
komparatori

Dimenziona
metrologija

Granine planparalelne mere, merni lenjiri, korana

granina merila, kontrolni prstenovi, epovi, merni
satovi, merni mikroskopi, optiki etaloni ravnosti,
koordinatne merne maine, laserski mikrometri,
mikrometarski dubinomeri, geodetska merila duine

Merenje ugla

Autokolimatori, podeoni stolovi, granina merila ugla,

optiki poligoni, libele

Oblici

Etaloni pravosti, ravnosti, paralelnosti, upravnosti,

krunosti, cilindrrinosti

Kvalitet povrine

Etaloni visine i dubine ljebova, etzloni hrapavosti,

ureaji za merenje hrapavosti
22

11

ETALONI ZA VREME I FREKVENCIJU

PODOBLAST

VANI ETALONI

Merenje
vremena

Cezijumski atomski asovnik,

Ureaji za merenje vremnskog intervala

Frekvencija

Atomski asovnik i fontana,

Kvarcni oscilatori, laseri,
Elektronski brojai i sintisajzeri,
Optiki eljevi

23

MERILA
Merilo je ureaj koji se samostalno ili zajedno
sa jednim ili vie dopunskih ureaja, koristi za
merenja.
MERILA ine merni instrumenti i
materijalizovane mere .
Merni instrument je sredstvo namenjeno
merenjima, samo ili u sklopu sa drugom opremom.
Materijalizovana mera je sredstvo koje
reprodukuje ili daje jednu ili vie poznatih vrednosti
date veliine, neprestano dok je u upotrebi.
24

12

MERILA
Prema principu rada ili nainu dobijanja i prikazivanja merne
informacije merila se mogu podeliti na:
merila sa direktnim oitavanjem (pokazna),
registrujua merila,
sabirna merila,
integratorska merila,
diferencijalna merila,
analogna merila,
digitalna merila.

25

MERILA
MERNI INSTRUMENT koji pokazuje vrednost merene
veliine ili vrednost koja je sa mernom veliinom u vezi
naziva se pokazni merni instrument (voltmetar,
ampermetar, termometar, merni lenjir, merna boca, ...)

26

13

MERILA

27

MERILA

28

14

MERILA

29

MERILA
MERNI INSTRUMENT koji belei stalno ili sa prekidima,
vrednost merene veliine ili vrednost koja je sa ovom u
vezi naziva se registrujui merni instrument.
Beleenje jedne ili vie mernih veliina moe da bude
analogno ili digitalno.

30

15

MERILA
Sabirno merilo odreuje vrednost merene veliine sabiranjem
parcijalnih vrednosti te veliine koje se dobijaju istovremeno
ili jedna za drugom iz jednog ili vie izvora:

inska vaga,

vodomer,

plinomer,

sprava za merenje tenih goriva...

31

MERILA
Integratorsko merilo odreuje vrednost merene veliine
integracijom jedne veliine u funkciji druge veliine:

brojilo elektrine energije,

brojilo toplotne energije,

maina za merenje povrine i slino.

32

16

MERILA
Analogni merni instrument je onaj instrument u
koga su izlazni signali ili pokazivanje neprekidna
funkcija vrednosti merene veliine.
Digitalni merni instrument je onaj instrument iji su
izlaz ili pokazivanje dati brojevima. Pri tome se ovaj
izraz odnosi na oblik predstavljanja izlaznih signala ili
pokazivanja, a ne na princip rada merila.

Skup merila i druge opreme povezane u

celinu za izvoenje odreenog mernog
zadatka naziva se merni sistem.
33

34

17