UVOD U SOCIOLOGIJU

DRUTVO I NJEGOVO TEORIJSKO TUMAENJE

1.KLASINE SOCIOLOKE TEORIJE
*Pozitivistika ishodita socioloke teorije
Pozitivizam predstavlja pravac u sociologiji koji negira znaaj filozofije u razvitku
naunog saznanja, tvrdei da se nauno saznanje odnosi na otkrivanje zakona kao
iskustveno ustanovljenih konstantnih odnosa meu pojavama. Osniva pozitivizma je
Ogist Kont, francuski filozof i teoretiar drutva. Kont je prvi skovao re sociologija,
sastavljenu od jedne latinske i jedne grke rei. Kont je smatrao da zakone razvoja
drutva znaju samo sociolozi. Njegove zasluge mogu se rezimirati na sledei
nain:1.graenje sistema klasifikacije nauka;2.predmetno odreenje sociologije i njena
podela na socijalnu statiku i socijalnu dinamiku;3.koncepcija o organskoj prirodi
drutva;4.zakon o tri stupnja opteg drutvenog progresa u istoriji;5.afirmacija
pozitivistikog metodolokog pristupa u sociologiji. Prema Kontu sociologija je nauka o
ljudskom drutvu kao totalitetu koji je realan i koji se namee onima koji u njemu ive i
uestvuju, istovremeno slovei ga kao objekat i kao subjekat. Osnovni element drutvene
strukture je porodica. Kont smatra da u drutvu postoje etiri klase:1.nauni
radnici;2.predstavnici proizvodnje;3.poljoprivrednici i 4.radnici. Kont je smatrao da
drutvene promene nastaju po stalnom nepromenjivom prirodnom zakonu, a da u osnovi
drutvenog razvoja lei intelektualni razvoj. Dakle, po Kontu, ideje vladaju svetom. Kont
je razmatrajui pitanje razvoja ljudskog saznanja kroz istoriju, dao klasifikaciju tog
razvoja u tri osnovne faze:1.teoloka,2.metafizika,3.pozitivno-nauna. Kont je izgradio
pozitivistiki metod istraivanja drutva. On je smatrao da drutvo treba istraivati
onakvo kakvo jeste, objanjavati ga na osnovu prikupljenih, pozitivnih injenica i to
posmatranjem, eksperimentom, uporedom i istorijskom metodom. Zahtev njegove
pozitivne nauke glasi:"znati da bi se predvialo, predviati da bi se spreilo". Pored
Konta znaajni mislioci pozitivizma su i Don Stjuart i Herbert Spenser.
**Naturalistike teorije drutva
-podrazumeva sva ona shvatanja i uenja, koja polazei od prirodno-naunog pogleda na
svet, pokuavaju da objasne drutvo, njegovu strukturu i zakone njegovog razvoja.
Postoji nekoliko teorija ovog smera:mehanicistika, geografska i antropogeografska,
biologistika, demografska i matematika. Mehanicistika shvatanja svoju kulminaciju
doivela su u 17 i 18 veku u vreme procvata mehanike, astronomije, fizike. To je
inspirisalo mnoge drutvene mislioce da sve socijalne pojave pokuaju objasniti kao
"proste varijacije fizikih pojava". Pereto shvata ljudsko drutvo kao sistem ljudskih
molekula koji stoje u sloenom uzajamnom odnosu. Osnovne pojmove koje je koristio da
bi objasnio funkcionalne uzajamne zavisnosti sociolokih pojmova su pojam reziduuma i
derivatuma. Prvi pojam oznaava sve one pojave i procese u drutvu za koje kae da
odravaju drutvenu ravnoteu, dok drugim pojmom on objanjava faktore drutvene
nestabilnosti. Celokupnu istoriju Pereto je objanjavao cirkulacijom elita, smatrajui da je

istorija "groblje aristokratije". U okviru geografske i antropogeografske kole razvijeni su

pokuaji da se drutveni ivot objasni dejstvom geografskih, klimatskih faktora. Aristotel,
Boden, Monteskje su vrili podelu ljudi prema njihovom geografskom poreklu. F.Ratzela
istie da je irenje u prostoru osnovni smisao i merilo razvoja drave. Bioloka shvatanja
se zasnivaju na prirodno-naunom pozitivizmu i analogiji. Inspirisani razvojem biolokih
nauka, uinjeni su pokuaji da se drutvo, drutvene pojave i promene objasne po
analogiji sa biolokim sistemima. Ova teorija razvijala se u dve
varijante:1.organicistiku,2.socijaldarvinistiku. Najvaniji predstavnik je Herbert
Spenser. On istie da i u drutvu kao i u prirodi, vlada opti zakon evolucije, te da se
razvoj drutva odvija posredstvom borbe za opstanak. On je tvrdio da ako siromani nisu
u stanju da reive da tako i treba da bude. Smatrao je da je razvoj predodreen unapred i
da se ne moe menjati. Zbog toga za njega sociologija nije interventna nauka koja moe
da preureuje ljudsko drutvo. Demografska shvatanja polaze od stanovnitva kao
neosporno glavne injenice drutva, posmatra ga kao broj, starosnu i polnu strukturu.
***Psiholoke teorije drutva
Mogu se podeliti u tri grupe.Individualno-psiholoke teorije-najznaajniji predstavnici su
Gabrijel Tard, Mak Dugal, Jakob Moreno, Sigmund Frojd i Maks Veber. Tard smatra da
sociologija predstavlja nauku o psihikim odnosima meu pojedincima u drutvu. On
istie da presudnu ulogu na drutveni ivot imaju, podravanje, suprotstavljanje i
adaptacija. Dugal je razvio teoriju instikta, pomou koje je pokuao da objasni drutvene
pojave. Moreno je smatrao da putem merenja, primenom sociometrijske metode na
drutvene pojave moe objasniti drutveni ivot. Sutina drutvene pojave lei u
oseanjima, privlaenja i odbijanja. Po Frojdu, metamorfozom libida, posredstvom
sublimacije, mogu se ostvariti pozitivna dela u drutvu ili obrnuto on izaziva razne
bolesti, neuroze. Maks Veber, drutvenu pojavu definie kao onu radnju koja ima
znaenje u odnosu na drugoga. Time je Veber uneo znaenje kao bitan element u
tumaenju drutvenih pojava, zasnovavi jednu vrstu sociologije razumevanja. On smatra
da je zadatak sociologije da razume putem tumaenja i tako uzrono objasni drutveno
ponaanje u njegovom toku i dejstvima. Veber sociologiju odreuje kao nauku koja
prouava tipove drutvenog delanja, drutvene akcije. U sreditu Veberove sociologije
nalazi se drutvena pojava kao ponaanje pojedinca prema drugom pojedincu. On smatra
da drutveno ponaanje pojedinca moe biti:1.ciljno-racionalno,2.vrednosnoracionalno,3.afektivno,4.tradicionalno. Veber je sve oblike vlasti podelio
na:1.racionalne,2.tradicionalne,3.harizmatske. Po njemu birokratija predstavlja
najsavreniji oblik upravljanja drutvenim poslovima. Kolektivno-psiholoke teorijepredstavnici kolektivnog psihologizma smatraju da se osnova drutva i drutvenih pojava
nalazi u raznim oblicima kolektivne svesti. Zastupaju ga Vilhelm Vunt, Gustav L'Bon i
Emil Dirkem od kojih je Dirkem najpoznatiji. Po njegovoj koncepciji u jezgru drutva
nalaze se dva osnovna elementa od kojih je jedan idejni, a drugi morfoloki. Za njega
kolektivna svest i kolektivne predstave imaju primarni znaaj tj. na njima se zasniva
drutvena organizacija odreenog drutva. U svojoj koncepciji drutva Dirkem je
posebnu panju posvetio znaaju kole i vaspitanja. kola je odluujua institucija u
procesu socijalizacije linosti. Ona odluujue utie na formiranje linosti. Dirkem je bio
i jedan od utemeljivaa funkcionalizma u sociologiji. Socijalno-psiholoke teorije- u

interpretaciji drutva teite stavlja na istraivanje unutranjih veza izmeu pojedinane

svesti i drutva kao celine. Najznaajniji predstavnici su Pitrim Sorokin i or Gurvi.
Sorokin je ameriki sociolog ruskog porekla. On smatra da se drutvene pojave sastoje od
interakcije ljudi. One u sebi sadre tri osnovna elemenata:1.subjekte radnjeljude,2.znaenje radnje,3.materijalne nosioce znaenja. Drutvo se po Sorokinu sastoji od
elementarnog socijalnog sistema, kulturnog sistema i linosti. Gurvi izrauje socioloku
tipologiju drutvenih pojava i razlikuje tri vrste tipova:1.apstraktne,2.apstraktnokonkretne,3.konkretne. Globalna drutva predstavljaju strukturisanu celinu, koja je
suverena sa pravnog, ekonomskog i drutvenog stanovita.
2.Formalna sociologija
Najpre se pojavio u Nemakoj a zatim i u SAD. Najpoznatiji predstavnici u Nemakoj su
Ferdinand Tenis, Georg Ziml i Leopold fon Vize, a u SAD su Edvard Ros, Robert Park,
Abion Smol i Ernest Berdis. Tenis je jedan od osnivaa. Razlikovao je dva osnovna
oblika drutva zajednicu koja se zasniva na krvnoj vezi , i drutvo koji se zasniva na
ugovorima. Smatrao je da zajednice istorijski prethode drutvu i da drutva danas sve vie
potiskuju zajednice. Tenis je razlikovao tri vrste oblika u drutvu: drutvene odnose,
drutvene grupe i udruenja. Ziml je razvio ideju da sociologija treba da predstavlja jednu
vrstu socijalne geometrije. Njen predmet izuavanja ine isti drutveni oblici.
Najznaajniji predstavnik formalizma Leopold, definie sociologiju kao nauku o
odnosima. Njen predmet nije drutvo, ve drutveno tj. meuljudsko veza oveka
prema oveku. Drutveno po Leopoldu ini skup drutvenih procesa, koji se sastoje od
spajanja ili razdvajanja i koji se realizuju u drutvenom prostoru. Socijalni prostor je
univerzum u kome se odigravaju socijalni procesi i njega treba razlikovati od fizikog
prostora. Edvard Ros je najpotpunije izgradio sistem formalne sociologije u SAD
odreujui za predmet sociologije prouavanje oblik drutvenih grupa, saradnje i sukoba
meu pojedincima. Hajvea slabost formalistike kole ogleda se u nedijalektikom
razdvajanju i suprotstavljanju forme i sadraja. Nijedan drutveni oblik se ne moe
objasniti ukoliko se odvoji od svoje sadrine.
3.Funkcionalistiki koncept drutvenog sistema
Funkcionalizam se zasniva na organskoj analogiji:drutvo je povezan, samoodravajui
sistem koji odrava svoju ravnoteu u okviru neprijateljskog okruenja. Funkcionalistiki
pravac je izrastao iz trodimenzionalnog organizma u sociologiji, a vodi poreklo jo od
Konda i Dirkema, da bi kao celovit sistem bio zaokruen u delu "Drutveni sistem"
amerikog sociologa Talkota Parsona. Funkcionalistika sociologija polazi od strukture
kao osnovne determinante, iz koje se dalje razvija drutveni sistem, a iz njega zatim
izvode funkcija pojedinca. On polazi od stanovita da se svi fenomeni mogu objasniti kao
funkcija odreenih potreba koje se realizuju kroz sistem i njegove institucije. Zato se
funkcionalizam na odreeni nain ispoljava i kao strukturalizam. Po shvatanju
strukturalista i funkcionalista, ovek je podreen sistemu. Zbog toga se moe rei da je
strukturalizam svojevrsna "himna" sistemu jer istie mir, rad, red i poredak kao osnovne
drutvene stubove-nosae. Taj sistem usmerava ovekovo ponaanje. ovek je samo
nosilac odreenih uloga koje mu pripadaju u dotinom sistemu. Neki autori su predlagali

sintezu dva dominantna pravca: funkiconalizma iji model moe korisno posluiti za
prouavanje stabilizacije i kooperacije, i marksizma koji moe pomoi da se bolje
shvate drutveni sukobi i promene. Bez obzira koliko su obe ideje prihvaene one
pokazuju da savremene teorije o drutvu ne mogu da se razvijaju nezavisno jedna od
druge.
4.Kontraverze marksistike teorije o drutvu
Ova teorija je dugo oznaavana terminima:materijalistiko shvatanje teorije ili samo kao
istorijski materijalizam. Ova teorija polazila je od pretpostavke da materijalni inioci
suvie utiu na drutvo, njegov karakter i procese u njemu. Uoavajui dosadanju
istoriju kao neprekidnu borbu suprotstavljenih klasa, Marks je traio naine i subjekte
promene takve strukture i odnosa u drutvu. Teoriju o drutvu usmerio je ka otkrivanju
zakonitosti drutvenog razvoja. Marks je svojim radovima vrio kritiku analizu
kapitalizma, njegove globalne strukture, ali i pojedinanih segmenata te strukture. Drugi
njen rodonaelnik Engels, je razraivao neka eminentna socioloka pitanja kao to su:
porodica, privatna svojina, drava, socijalistiki pokreti. Lenjin je razraivao odnose
drave i revolucije, fenomene klase i klasne borbe, koncepciju i ulogu partije, karakter i
znaaj nacije i nacionalna pitanja, ali i pojavu birokratije i birokratizma u socijalizmu,
otuenje vlasti, kulturne insuficijencije novog drutva. Bez obzira to je marksistika
teorija imala velike zastoje, ipak je na njenim izvornim postulatima veliki broj teoretiara
razvio znaajne teorijske poglede i obogatio savremenu sociologiju. U tom smislu
znaajne poglede imamo kod Antonija Gramija, Anri Lefevra, Radovana Rihte...
5.Konfliktne teorijske perspektive
Konfliktni pristup potie od Marksove koncepcije klasne borbe koju je on video kao
glavni izbor drutvenih promena. Moderna konfliktna teorija prouava konflikte u
razliitim podrujima drutvenog ivota kao to su sukobi generacija, rasni, verski i
etniki sukobi i dr. Po modernom shvatanju sukob znai samo napetosti, konkurenciju,
verbalno konfrontiranje itd. Uvek postoji vei broj razliitih vrsta, uzroka, nosilaca i
oblika drutvenih konflikata i njihovih teorijskih objanjenja. Konflikt moe da doprinese
integraciji, ali i integracija moe prouzrokovati konflikt. Konflikti mogu biti nasilni i
nenasilni. Nijedna znaajna drutvena promena nikad nije ostvarena mirno, spontano i
bez odreenih socijalnih konflikata. Najznaajniji predstavnik konfliktnog pristupa je
savremeni engleski sociolog Ralf Darenforf. On polazi od stava da drutvo ne moe
opstati bez konflikta i konsenzusa koji jedan drugog uslovljavaju. Ne moe postojati
konflikt, ako mu nije prethodio konsenzus. Darendorf polazi od autoriteta kao kljune
kategorije koju on vezuje ne za pojedinca, nego za poloaje koje oni zauzimaju u
drutvenoj strukturi. D.Ricer kae da se konflikta teorija mora posmatrati kao prelazni
stadij u razvoju socioloke teorije koja nije sasvim uspela, jer nije dovoljno vrsto sledila
pravac marksistike teorije.
6.Kritika teorija drutva

Nastala je tridesetih godina u krugu filozofa frankfurtske kole meu kojima su

najznaajniji: Herbert Markuze, Maks Horkhajmer, Teodor Adorno, Erih From, Valter
Benjamin, Leo Lovental, Jirgen Habermas i dr. Oni su zasnovali novu kritiku teoriju
drutva. Moglo se rei da je kritika teorija bila i svojevrstan odgovor na vulgarizaciju i
rigidni ekonomizam marksizma, ali i na jednostranost pozitivistike teorije graanskog
drutva. Kritika teorija drutva se stvarala u vreme nastanka faizma u Nemakoj zbog
ega su njeni glavni rodonaelnici pred rat morali emigrirati u Ameriku. Njihovo lino
iskustvo sa surovom stvarnou tadanjeg nemakog nacizma nesumnjivo je uticalo na
kritiko propitivanje stvarnih drutvenih inilaca koji su doveli do nastupa tako
agresivnog totalitarizma. Tako su predstavnici kritike teorije drutva identifikovali tri
dominantne tendencije totalitarizma: prvo faistikog varvarstva, zatim represivnog
totalitariteta industrijskog drutva i integralnog etatizma. Markuze je doao do zakljuka
da danas postoje odluujue totalno gospodarenje drutva nad pojedincem, a ono se
obezbeuje stalnom instrumentalizacijom nauke i modernih tehnologija za porobljavanje
ljudskog uma. Znaajan doprinos obe teorije nalazimo i u sferi kritikog promiljanja
kulture savremenog drutva. Iz celine njene misli provejava upozorenje da svaki pokuaj
da se kultura utopi u civilizaciju, da se kritika misao izolira i uini nekodljivom, da se
sredinji problemi civilizacije uine periferni, a periferni sredinjim vodi svet u novi
totalitarizam, moda stranijih od svih prethodnih.
7.Postmoderna socioloka teorija
Na jednoj strani su teoretiari Habermas i Gidens, koji tvrde da ivimo jo uvek u
modernom drutvu, dok se nasuprot njima javljaju teoretiari Liotar, Bodrijar i drugi koji
tvrde da se savremeno drutvo radikalno promenilo i da mi danas ivimo u kvalitetno
novom postmodernom drutvu. Za postmodernizam se tvrdi da predstavlja novu
istorijsku epohu i svojevrsni kulturni ekvivalent postindustrijskog drutva u nastajanju,
dok postmoderna-socijalna teorija je novi nain miljenja o postmodernizmu.
Postmoderna socioloka teorija insistira na pretpostavci da teorija tek stvara stvarnost, da
je ona otkriva, ona je konstruie. F.Dejmson i Bodrijar su dva najznaajnija predstavnika
postmoderne drutvene teorije. Svojom analizom Dejmson pokazuje kako je u fazi
kasnog kapitalizma, postmoderna kultura povezana sa multinacionalnim karakterom
kapitalizma i kako je amerika postmoderna kultura u stvari unutranja i
superstrukturalna ekspresija novog talasa amerike ekonomske i vojne moi nad itavim
svetom. Bodrijar kritikuje Marksa istiui da je on inficiran virusom buroaske misli. On
smatra da u savremenom drutvu vie ne dominira proizvodnja ve mediji, kibernetiki
modeli, sistemi upravljanja, kompjuteri, obrada informacija, industrija zabave i znanja.
Posmoderni svet se odreuje kao doba simulacije. Za opisivanje ovakvog sveta Bodrijar
koristi izraz hiperrealnost. Npr. mediji prestaju da budu ogledalo stvarnosti ve postaju
proizvoai stvarnosti. Centralni predmet Bodrijarove analize postmodernog doba jeste
kultura, za koju on kae da je podvrgnuta ''katastrofalnoj'' revoluciji. Ova revolucija
ukljuuje mase koje vremenom potpadaju pod takvu zavisnost da se ne smatra vie da
mediji manipuliu masom, ve su mediji prinueni da mase svakodnevno opsluuju
''spektaklima koje one same trae''. Bodrijar vidi savremeno drutvo kao kulturu smrti. U
jednoj od kasnijih radova ''Amerika'' Bodrijar je tokom posete toj zemlji ''video konani
oblik budue katastrofe''.

8.Ostale novije teorijske struje u savremenoj sociologiji

Primeri takvih teorija su:teorija novog svetskog poretka, Hantingtonova teorija o sukobu
civilizacija i Fukujamina teorija o kraju istorije. Teoriju o industrijskom drutvu
najcelovitije je izgradio Aron Rejmon istiui da su razvoj nauke i tehnike univerzalne
pojave i da u osnovi savremenog drutva lei ista struktura. Po Aronu kapitalizam je
demokratski a socijalizam totalitarni sistem. Teorija konvergencije-sutina ove teorije lei
u tvrdnji da je u savremenosti prisutan proces pribliavanja kapitalizma i socijalizma
usled delovanja nauno-tehnikog procesa. Sorokin polazi od teze da e se zbliavanje
kapitalizma i socijalizma postii postepenim otklanjanjem slabosti oba sistema i to
procesom ''pozajmljivanja'' onoga to je pozitivno u svakom od njih. Teorija o sukobu
civilizacija-osnovna teza Hantingtona je da e u 21 veku osnovni sukob biti sukob kultura
i civilizacija, ''identitetski sukob'', a ne izmeu kapitalizma i socijalizma. Najsavreniji
sukobi u budunosti e izbiti du nesavrenih kulturnih granica koje razdvajaju ove
civilizacije jednu od druge. Teorija o kraju istorije-ovu teoriju koncipirao je ameriki
filozof japanskog porekla Frensis Fukujama koji smatra da su osnovni principi
liberalizma i na ekonomskom i na politikom planu trijumfovali u svetu ili bolje rei da
se nalaze na putu konane pobede. U tom procesu Fukujama govori o svetskoj literalnoj
revoluciji, politizujui njeno irenje i napredak u savremenoj istoriji i izvodei euforian
zakljuak o pobedi vrednosti liberalizma. Ubrzo se pokazalo da razlozi za trijumfalizam
postaju sve manji. Meu najnovije savremene socioloke teorije spadaju i: teorija
globalizacije-ona se bavi globalnim problemima savremenosti; teorija mondijalizacijeobjanjava globalni tok razvitka savremenog sveta, osnosno konstruisanje ''svetskog
poretka'', odnosno ''novog poretka svetske moi''; teorija novog svetskog poretka-prva
upotreba termina ''novi svetski poredak'' vezuje se za amerikog predsednika D.Bua
koji je na amerikom univerzitetu u Teksasu 1989 najavio njegovo formiranje; i teorija
tranzicije.
PREDMET I METODE SOCIOLOGIJE
9.Predmet sociologije
Predmetnu odreenost sociologije implicira ve samo njeno ime, ali to ne znai da je
njena predmetnost lako odrediva. Ipak, to su drutvo i drutvene pojave. To je
prouavanje drutva kao jednog totaliteta, kao celine u kojoj se odvijaju sloeni procesi
drutvenog delovanja. Predmet sociologije je dalje vezan za istraivanje drutvene
strukture. Struktura je manje ili vie stabilna celina odnosa izmeu elemenata nekog
fenomena koja omoguava njegovu trajnu koheziju i postojanje razlike u odnosu na druge
fenomene. Glavni segment svake globalne strukture su: njegova materijalna osnova,
pravno-politika nadgradnja i idejna sfera, odnosno sfera duhovne nadgradnje. Budui da
se svako drutvo nalazi u razvoju, promenama raznih vrsta to sociologija kao predmet
svoga istraivanja ima i tu sferu. Sva pitanja sociologija prouava sa dva osnovna
stanovita. Ona kao empirijska nauka istrauje konkretne oblike, uzroke i posledice
drutvenog zbivanja, a s druge strane kao teorijska nauka ona uobliava optiji pogled na
samo drutvo kao celinu, njegove delove i procese u njemu.

10.Metodologija sociologije
O metodi se govori u dva smisla:1. optoj metodi kao strategiji naunog istraivanja i 2.
istraivakoj metodi kao taktici ili tehnici istraivanja. R.Merton daje upozorenja da
metodologija nije posebno povezana sa sociolokim problemima.Postoji jasna i odluna
razlika izmeu znati kako proveriti hipotezu i znati teoriju iz koje treba izvoditi hipoteze
koje treba proveriti. U svakom sociolokom istraivanju mora se poi od nekoliko
kljunih pitanja kao to su sledea:1. injenina pitanja, to znai da pored opteg
poznavanja nekih injenica sociolog tei da doe i do potpunijih informacija o nekom
fenomenu; 2.komparativna pitanja, prikupljene injenice moraju se staviti u odnos sa
istim takvim injenicama u nekoj drugoj sredini, radi poreenja, 3.razvojna pitanja, mora
se vriti poreenje stanja neke pojave sa njenim stanjem u nekom ranijem periodu,
4.teorijska pitanja, pored poznavanja kretanja neke pojave elimo saznati zato se ona
kree ba tako i da li se to ve negde desilo i da li postoji objanjenje.
*Faze sociolokog istraivanja
Prvu fazu svakog sociolokog istraivanja predstavlja jasno odabiranje i precizno
definisanje problema koji se istrauju. To je faza u kojoj poinje prikupljanje potrebne
grae, detaljno prouavanje ranijih empirijskih i teorijskih saznanja o ispitivanom
problemu, traenje veza sa ve postojeim istraenim problemima posle ega sledi
postavljanje odreenih hipoteza. U drugoj fazi se pravi detaljni plan istraivanja.
Odreuje se uzorak na kome e se proveravati hipoteza i vriti istraivanje, pripremaju i
isprobavaju instrumenti i vre probna istraivanja. Treu fazu uvek predstavlja
neposredno terensko istraivanje, odnosno planirano prikupljanje relevantne grae,
''obavetenja o stvarnosti''. U toj fazi primenjujemo sve one istraivake metode i
tehnike postupke koje smo pripremili. U zavrnoj fazi se vri sreivanje i obrada
prikupljene grae. Ona se klasifikuje prema najvanijim obelejima, prevode se u
numerike oblike i pripremaju za konanu analizu i sintetiki izvetaj. Kad se konano
sve sredi zapoinje analiza svega, objanjavanje podataka i kompletna eksplikacija
nalaza.
**Metode i istraivake tehnike u sociologiji
Najee koriene metode u sociolokim istraivanjima su: posmatranje-je jedan od
najeih metoda. To je prikupljanje podataka kroz neposredno ''ulno'' opaanje
istraivaa. Metoda posmatranja koristi se na dva naina: bez uestvovanja i posmatranje
sa uestvovanjem. Prvi tip se praktikuje radi blieg upoznavanja sa drutvenim
fenomenom, ali bez akterskog ukljuivanja istraivaa. Posmatranje sa uestvovanjem
podrazumeva ukljuivanje istraivaa u aktivni ivot, kako bi se on dubinski udubio u
pojavu. To su radili uveni antropolozi koji su prouavali ivot primitivnih plemena.
Razgovor i anketa (intervju i upitnik) nihov smisao je pre svega da se kroz postavljanje
sistematizovanih pitanja doe do potpunije slike o nekoj pojavi. U anketi se to radi preko
pisanog upitnika, koji se ispitanicima dostavlja, u kome su formulisana pitanja na koja

treba da odgovori. Pitanja mogu biti tako postavljena da ispitanik sam daje odgovore ili
se koriste i upitnici sa ponuenim alternativama. Razgovor podrazumeva usmeno
postavljanje pitanja i usmeravanje direktno na problem koji se eli istraiti. Pitanja su
prilagoena ispitaniku prema raznim kriterijumima. Eksperiment u sociologiji sutina
ove metode je da se izaberu dve grupe, a zatim da se jedna izloi dejstvu inioca koji se
ispituje, dok se druga grupa potedi tog dejstva. Poto su pre eksperimenta obe grupe
ispitane, sada se posle dejstva ispitivanog inioca na eksperimentalnu grupu, ponovo
uporeuju obe grupe kako bi se uoile posledice dejstva tog inioca. Statistika metoda
preko razvijenih statistikih metoda obino se moe uoiti dosta znaajnih drutvenih
tendencija. Neki sociolozi su upozoravali na opasnost od prevelikog oslanjanja na ovu
metodu, jer se izborom suvih podataka moe stvoriti kriva slika o kompleksnoj stvarnosti
nekog drutva. Analiza sadraja uz pomo ove metode vri se kvantitativna analiza
sadraja, kako bi se uoila frekvencija pojedinih pojmova, poruka i kategorija koje nam
mogu pomoi da jasno uoimo neko stanje, raspoloenje ili javno menjenje odreene
sredine. Ostale metode i pomone tehnike istraivanja neke od njih su istorijografska
metoda, sociometrija, uporedna metoda, monografska analiza, klaster analiza, senzitivna
analiza, faktorska analiza i dr. Najee je potrebno kombinovati nekoliko metoda koje se
meusobno kombinuju, a to se zove triangulacija.
11.Proimanje sociologije sa drugim drutvenim naukama
Razgranienja odnosa sociologije prema drutvenim naukama nije ni malo jednostavno iz
vie razloga. Prva grupa razloga je vezana za sam istorijski kontekst njenog nastajanja.
Sociologija je rasla u okrilju drugih razvijenih nauka i filozofskih orjentacija. Drugi
razlozi su vezani za razvoj prirodnih nauka koji je bio toliko imponzantan da se odrazio i
na ostale drutvene nauke. Trei splet razloga vezan je za marksistiko krilo nauke o
drutvu, koje se komplementarno sa tzv. graanskom sociologijom. etvrta vrsta razloga
proizilazi iz prilino velikog grananja i stalne specijalizacije unutar sociologije.
Formirano je vie posebnih disciplina u okviru same sociologije, zato je sada teko
povui graninu liniju.
*Socioloke i istorijske dimenzije drutva
Dugo ljudi nisu bili svesni da imaju istoriju. U novije vreme se stvara racionalan stav
prema istoriji kao vremenskom kretanju ljudskog drutva. Nastala je pod uticajem naglih
drutvenih promena s kraja 18. i poetkom 19. veka. Sociologija i istorija dve drutvene
nauke najblie po svojoj obuhvatnosti i predmetu istraivanja. Slinost izmeu ovih
nauka se zasniva na primeni pomonih naunih metoda (hronoloke i statistike) kao i
upotreba zajednikih tehnika istraivanja kao to su razgovor, upitnik, procene i sluajni
uzorak. Razlike izmeu ovih nauka se zasnivaju na predmetu prouavanja, jer istoriju
prvenstveno interesuju hronoloki dogaaji vezani za linosti, datume i godine, a
sociologiju posledice tih dogaaja izraene kroz promenu pojedinanih ili irih oblika
drutvene strukture.
**Socioloko ekonomski parametri drutva

Osnovna funkcija je reprodukcija, stalno obnavljanje proizvodnje, u cilju omoguavanja

stalno vee potronje, kao materijalne pretpostavke ivota. Sociologija i politika
ekonomija: opta drutvena i opta ekonomska nauka imaju donekle specifine relacije.
Prouava bazinu oblast drutvenog ivota, sferu drutvene proizvodnje, raspodele,
razmene i potronje. Politika ekonomija je nauka o zakonima koji vladaju proizvodnjom
i razmenom materijalnih sredstava za ivot. A sociologija utvruje najoptije zakonitosti
drutva, u kojima ona ekonomsku sferu stavlja u odnos prema drugim iniocima i
uslovima politikim, pravnim, moralnim, kulturnim itd. Politikoj ekonomiji, kao
znatno starijoj nauci od sociologije danas se osporava legitimnost imena, kao i njenu
naunost. ak i kada prouavaju isti predmet sociologija i politika ekonomija
ispoljavaju oigledne razlike u irini i teorijskom pristupu. Politika ekonomija prouava
ekonomski sistem kao osnovni predmet analize, a u sociologiji to je samo jedan od
delova drutvene strukture. Sociologija na kategoriji rada zasniva svoje objanjenje
odnosa prirode i oveka, nastanak i razvitak drutva, dok se u politikoj ekonomiji
podelom tog rada objanjavaju samo ekonomske injenice, strukture, proporcije
raspodele i dr. sociologija i politika ekonomija imaju dosta zajednikih elemenata, ali
njihov pristup se razlikuje.
***Psiholoki aspekti drutvenog ivota
Moderna nauna psihologija pojavila se u drugoj polovini 19. veka malo kasnije od
sociologije. Sociologija i psihologija kao predmetno bliske drutvene nauke imaju dosta
zajednikog, ali meu njima postoje i ne male razlike. Istorija socioloke misli pokazuje
da je veza izmeu ove dve nauke toliko velika da se u pojedinim aspektima i sama
sociologija svodila na prihologika tumaenja drutvenih pojava. Sociologija u svojim
prouavanjima ima slinu orijentaciju na odgovarajue drutvene oblasti kao i
psihologija, pa ak i neke zajednike metodoloke postupke i istraivake tehnike.
Meutim, bitna razlika je to sociologija na drutvene fenomene gleda daleko ire nego
psihologija. Psihologija to svoje podruje istraivanja prouava daleko dublje nego
sociologija. Poto psihike pojave imaju objektivno drutveno znaenje razumljivo je to
se razvila posebna grana psihologije socijalna psihologija koja prouava prevashodno
drutvenu uslovljenost psihikih pojava, kako bi se svestranije razumeo uticaj ire
drutvene sredine na psihiki ivot oveka. Socijalnu psihologiju najvie interesuje
socijalna klima koja nastaje u razliitim drutvenim grupama, radnim, plitikim,
devijantnim itd. Sociologija je mnogo ira nauna disciplina od psihologije, mada imaju
dosta dodirnih taaka. Sociologija prouava globalne odnose u strukturi drutva, a
psihologija u uoj sferi produbljuje saznanja i prua nove elemente za proirivanje
saznanja dve sfere, sloja i dimenzije drutvenog ivota. Jedna bez druge ne mogu.
DRUTVO I NJEGOVA STRUKTURA
OVEK DRUTVO PRIRODA
12.Problemi definisanja ljudskog drutva

Veoma dugi period je pravljena neka vrsta jednaine izmeu pojma drutva i pojma
drave. Do razdvajanja ovih pojmova dolazi tek u 17/18 veku u vreme konstituisanja
graanskog drutva. Tada se odreenije istie da je pojam drutva daleko iri od pojma
drave kao pravno-politike organizacije. U kontekstu sociolokog odreenja drutva
treba upozoriti i na njegovo redukovanje na pojam tzv. drutvenog sistema. Takvo
redukovanje nema opravdanja iz prostog razloga to se pojam drutvenog sistema odnosi
na regulisanje odreene zajednice, dok je pojam drutva znatno sloeniji i iri. Sociolozi
upozoravaju da nema opravdanja ni redukovanje pojma drutvo na demografski pojam
stanovnitvo. Kategorija stanovnitva obuhvata ljude koji ive na odreenom prostoru, sa
svim njihovim karakteristikama. To je sfera koju prouava nauna disciplina demografija
i na koju se u svojim istraivanjima oslanja i sociologija. Meutim, sociologija da bi
osvetlila drutvo kao iri pojam, mora da se bavi i drugim njegovim dimenzijama:
sistemom drutvenih odnosa, raspodela drutvenih i poloajnih moi, socijalnim
promenama i revolucionarnim procesima i dr. pitanjima. Pojam drutva odreujemo kao
celinu meuljudskih odnosa koji se konstituiu kroz proizvodnju materijalnih i duhovnih
dobara, kao i kroz korienje zateenih i novonastalih materijalnih, kulturnih i ostalih
vrednosti. Marks je drutvo definisao kao ''proizvod uzajamnedelatnosti ljudi''. To znai
da ljudi u svojim oporima ne menjaju prirodne i drutvene pretpostavke ivota. Moraju
polaziti od dostignutog stepena istorijskog razvoja, ekonomske i drutvene strukture kao
odreujuih inilaca moguih istorijskih alternativa.
13.''Naturalizam oveka i humanizam prirode''
ovek je kao i svako drugo ivo bie, neposredno prirodno bie. ''ovek nije samo
prirodno bie, nego i ljudsko prirodno bie tj. bie koje postoji samo za sebe, stoga radno
bie, koje se kao takvo mora potvrditi i manifestovati, kako u svom bitku, tako i u svom
znanju'' (Marks). ovek je uspeo svojim ''lukavstvom uma'' da suprostavi slepe sile
prirode jednu drugoj i tako od njenog roba postane stvarni gospodar. Bitna razlika izmeu
drutva i prirode mogla bi se izraziti na sledei nain: ''U prirodi, ako ne uzmemo u obzir
obratno delovanje oveka na prirodu samo nesvesne sile deluju jedna na drugu, i u
njihovom uzajamnom delovanju ispoljava se opti zakon. Ovde se nita ne deava to bi
imalo svoj cilj (svestan cilj). S druge strane u istoriji drutva, naprotiv, svi su akteri
sveu obdareni ljudi, koji dejstvuju promiljeno i tee ka odreenim ciljevima. Ovde se
nita ne deava bez svesne namere, bez cilja koji se hoe postii.
14.ovek i njegov rad kao oblik socijalnog postojanja
ovek je bie koje prerauje i prilagoava svojim potrebama ne samo prirodu, nego
ujedno menja i svoju vlastitu prirodu, jer on kroz proizvodnju u stvari proizvodi i uslove i
nain svoga ivota. Samo svesna delatnost razlikuje oveka od delatnosti ostalih
ivotinja. Celokupna svetska istorija je u stvari proizvodnja oveka pomou ljudskog
rada. Zato samo ovek ima istoriju dok svi ostali imaju samo trajanje. Ljudski rad je
univerzalna delatnost, jer se ne ograniava samo na jednu vrstu. ovek stvara po meri
svih vrsta, a ne samo svoje. Pri tome se ne rukovodi samo nagonskim razlozima, ve i
kriterijuma lepog estetskog, moralnog, uzvienog, emotivnog. Ljudski rad moe imati
samo drutveni karakter. Pojedinac moe prividno i sam obavljati svoj posao, ali on je

uvek povezan sa aktivnosti drugih. Otuda je ljudski rad drutvena aktivnost.

Usavravajui sve aspekte svoga rada, ovek bitno menja svoju poziciju u odnosu na
prirodu.
15.Ljudski rad i drutvena proizvodnja
Proizvodnu delatnost mogue je razlaniti na tri osnovna sastojka: 1.rad-kao svrsishodna
delatnost oveka, 2.predmet-na koji se kroz rad deluje i 3.sredstvo rada-kao one stvari
koje ovek stavlja izmeu sebe i predmeta rada. Predmetima rada se oznaavaju materije
na koje je usmerena ovekova proizvodna delatnost. Ako je neka, materija samo
delimino dodirnuta i odvojena od prirode, tada je nazivamo sirovinom. Treba praviti
razliku izmeu pojmova ''materijalna proizvodnja'' i ''drutvena proizvodnja'' jer je prvi
pojam ui od drugog ali je najbitniji. Drutvena proizvodnja ima nekoliko nerazdvojnih
karika: materijalnu proizvodnju, raspodelu, razmenu i potronju. U svakoj od ovih faza
realizuje se odgovarajui drutveni sadraj. Drutvena proizvodnja se javlja i kao
konstantni generator drutvenih promena. Naime, u tenji da proizvedu to vie, bolje i
kvalitetnije, ljudi sve vie usavravaju sredstva za proizvodnju i poveavaju sopstvene
sposobnosti i menjaju svoje odnose u koje stupaju tokom proizvodnje.
*Tehnologija kao drutvena pojava
Re ''tehnika'' i ''tehnologija'' danas spada u red nafrekventnije korienih rei u svim
vidovima komunikacije. Tehnika i tehnologija su najstarije i najkreativnije drutvene
pojave, starije i od umetnosti, jer i prvobitno skupljanje hrane je zahtevalo neku tehniku,
vetinu. Pojam tehnike i pojam tehnologije se izvodi iz stare grke rei ''tehne'' to znai
umee, vetina i sposobnost oveka da ostvari svoju svrhu. U sloenici tehnologija nalazi
se i imenica ''logos'', to bi trebalo da obezbedi drugaije znaenje. U pojmu tehnologija
sadri se i pojam tehnike i pojam organizacije, ali i bitni kulturni aspekti kako u smislu
ciljeva upotrebe, tako i u smislu vrednovanja raspoloive tehnologije. Tehnici i
tehnologiji je namenjena sudbina ili prokletstvo stalnog menjanja, razvoja, usavravanja,
progresa, modernizacije, to se i dogaa, ali to ne dovodi i do drutvenog progresa. Sve
do pojave prve tehnoloke revolucije, izum parne maine krajem 18. veka, razvoj
tehnologije je bio veoma spor i odvijao se uglavnom u oblasti proizvodnih i vojnih
tehnologija. Druga tehnoloka revolucija, masovna primena motora SUS i elektrifikacija,
N.Tesla, krajem 19. i po. 20. veka, dovela je do prvih velikih globalizacijskih
protivrenosti koje su dovele i do prvog globalnog ratnog sukoba, prvog svetskog rata.
Rat je dao novi impuls tom razvoju i zadivio svet novim ostvarenjima, ali u funkciji
ubijanja, razaranja i stvaranja ljudske nesree. Drava nalazi interes i razne naine da
podri tehnoloki razvoj kao vid jaanja efikasnosti ukupne ekonomije. Sve pokazuje da
se tehnologija razvija da bi se koristila za ciljane drutvene potrebe, instrumentalno i
deterministiki, to je daleko od njegog izvornog znaenja. Trea tehnoloka revolucija,
koja je otpoela otkriem mikroipa, prodori u informatici, telekomunikaciji, robotici i
dr. poetkom 70-tih prolog veka, na svoj nain podstie razmiljanja o svekolikoj
prisutnosti i velikoj snazi tehnologije u svakom, ak i netehnolokom procesu i dogaaju.
Dolazi do bipolarizacije strune javnosti. Tehnolatrijski doivljaj tehnologije i njeno
shvatanje kao univerzalnog leka za drutvene probleme mogu se razumeti kao nasuna

potreba da se ree krupni drutveni problemi, i nada da najzad dolaze bolja vremena. S
druge strane, tehnoloki pesimisti ispoljavaju strah od irenja novih tehnologija, plae se
ekolokih rizika, strahuju za svoje radno mesto, zaziru od uenja i prekvalifikacija, strepe
od preteranog otvaranja prema svetu idr. Sutina mora biti u adekvatnom izboru
tehnologije kao elementarnom drutvenom procesu.
16.Sutina i oblici podele ljudskog rada
Drutvena podela rada je najznaajnije polje sociolokih tumaenja svih oblika drutvene
nejednakosti. Jedna vrsta podele se vri po kriterijumima prirodne raspodele poslova, tj.
prirodan podela rada. Druga podela u igru uvodi drutvene inioce, to je drutvena podela
rada. Trea vrsta podele rada se ispoljava unutar samih procesa ili proizvodnih jedinica,
to je tehnika podela rada. Najnovije tendencije u visokorazvijenim drutvima pokazuju
iezavanje podele rada na muke i enske poslove. Kroz itavu dosadanju istoriju
klasnih drutava, od svih podela rada najdublje se ukorenila podela na one koji imaju i
upravljaju i na one koji nemaju i bivaju upravljani od ovih prvih. U istoriji ljudskog
drutva poznate su tri velike istorijske podele rada: 1. nastanak zemljoradnje i stoarstva,
2. nastanak zanatstva, 3. nastanak trgovine. Vanu vrstu podele rada predstavlja
razdvajanje umnog od fizikog rada, kao i tehnika podela rada i nestajanje starih i brzo
nastajanje novih profesija, to zahteva prekvalifikaciju i reobuku, prilagoavanje stalnim
promenama prirode i karaktera rada. Interesantne procese preobraaja i podele rada
donose nove tehnologije u poslednjih nekoliko decenija. ire se razne mogunosti,
samozapoljavanje, dopunsko, honorarno zapoljavanje itd. Vaan aspekt podele rada je i
meunarodna tj. regionalna podela rada. Re je o pokuajima stvaranja zajednikih
strategija razvoja izmeu grupa zemalja iz istog regiona kako bi se njihove konkretne
prednosti bolje iskoristile kroz zajedniki angaman.
17.Svojinska strana drutvenih odnosa
U filozofskom smislu svojina predstavlja oblik prisvajanja prirode. Sa sociolokog
stanovita svojina se mora posmatrati kao ''drutveni odnos'', odnos meu ljudima,
proizvodnji materijalnog ivota, u razmeni materije sa prirodom. Svojina, naroito
privatna, se ispoljava kao legalno pravo jednog dela drutva da prisvaja viak
novostvorene vrednosti od strane neposrednog proizvoaa. To pravo je skoro uvek bilo
pravno. Zato svojina formalno predstavlja skup procesa i normi koje reguliu pravo
raspolaganja odreenim stvarima od strane pojedinca ili drugih pravnih subjekata. Moe
se razlikovati nekoliko osnovnih oblika svojine: lina, privatna, dravna i drutvena
svojina. Lina svojina regulie raspolaganja sredstvima za zadovoljavanje linih potreba.
Privatna svojina odnosi se na pravo raspolaganja nad sredstvima za proizvodnju, odnosno
preko toga na pravo prisvajanja vika novostvorenih vrednosti u drutvenoj proizvodnji.
Privatna svojina se istorijski po svojini menjala. U nekim sluajevima ona je bila
individualna privatna svojina, u drugim kolektivna privatna svojina, a danas najraireniji
oblik kolektivne privatne svojine je akcionarsko suvlasnitvo. U istoriji se pojavljivao jo
jedan oblik svojine vezan za sitne vlasnike koji su i sami radili na svojim sredstvima za
proizvodnju i uz to zapoljavali jo izvestan broj proizvoaa, a to je sitnosopstvenika
privatna svojina. Dravna svojina vlasniki titular je drava i dravni organi na raznim

nivoima. Drutvena svojina se razvijala u Jugoslaviji, ali se nije afirmisala kao autentiki
svojinski oblik sa jasno definisanim titularom svojinskih prava, zbog ega je najee
tretirana kao ''svaija i niija'' to je doprinelo njenoj niskoj ekonomskoj efikasnosti,
mogunostima zloupotrebe i faktike privatizacije od strane upravljakih struktura i
politike nomenklature.
18.Preduzetnitvo kao drutveni odnos
U uslovima dominacije drutvene svojine, razvijali su se procesi preduzetnitva kao
naini autonomne realizacije poslovnih ideja odreenih pojedinaca, vlasnika kapitala
spremnih da preuzmu rizik ulaganja radi realizacije svojih ideja. U vreme tranzicije u
kapitalizam, afirmacije i favorizovanja privatne svojine, stvaraju se jo bolji uslovi za
preduzetnitvo, preduzetniku ekonomiju u kojoj se bitno uveava ekonomska sloboda,
slobodno osnivanje preduzea, izbor organizacije, nain urpavljanja itd. Funkcija
preduzetnitva kao drutvenog odnosa objedinjuje sledee sposobnosti pojedinacapreduzetnika, ija je bitna odrednica da su inovatori, a ne vlasnici. Te sposobnosti su:
1.predvianje, 2.prihvatanje rizika investiranja, 3.inoviranje. moderno shvatanje
preduzetnitva vezuje se za ime Jozefa umpetera. Po njemu, za preduzetnitvo je bitno
liderstvo, a ne vlasnitvo. Vano je imati novu ideju, nov proizvod, novu uslugu, metod,
organizaciju ili novi proces proizvodnje. Preduzetnici su ljudi koji imaju viziju za koju
ele pridobiti druge ljude, njihov novac, da bi ostvarili neto novo, da bi izvrili
''kreativnu destrukciju'' postojeeg. Posebno velike mogunosti lee u afirmaciji
unutranjeg preduzetnitva, u podsticanju na preduzetnike i inovativne poduhvate
zaposlenih unutar preduzea.
19.Socioloki aspekti menadmenta
Menadment podrazumeva proces planiranja, organizovanja, voenja i kontrole radi
postizanja nekih ciljeva. On podrazumeva znanje i vetine upravljanja koja se primenjuju
u gotovo svim oblastima ivota. Pojam menadment se koristi i za oznaavanje uprave
neke organizacije, najee poslovne. U svim znaenjima menadment podrazumeva
ljude. Menadment-proces se dominantno zasniva na ljudskom faktoru, to znai da je
bogat sociolokim znaenjem. Menadment se u modernom znaenju razvija preko 100
godina. Sa sociolokog stanovita vaan je bihevioristiki pristup menadmentu koji
oivljava kroz koncept upravljanja ljudskim resursima i posebno kroz koncept
upravljanja znanjem i intelektualnim kapitalom kao najvanijom imovinom svakog
savremenog preduzea, kao i itavih nacionalnih privreda. Taj kapital kao deo ukupnog
socijalnog kapitala dominantno fokusira ona svojstva ljudi koja se tiu njegovog znanja,
inteligencije, emocionalne stabilnosti, mate i spremnosti za uenjem. Menaderi
predstavljaju vaan deo intelektualnog kapitala, strateki resurs. Savremeni pristup
menadmentu posmatra oveka kao kompleksno socijalno bie sa irokim spektrom
potreba. Menadment je postizanje ciljeva pomou ljudi. Mintzberg je identifikovao 10
uloga savremenog menadera i grupisao ih u 3 kategorije: 1. interpersonalne uloge
nominalnog voe, lidera i veziste; 2. informacione uloge uloga monitora, diseminatora i
portparola; 3. odluivake uloge preduzetnika, eliminatora poremeaja, alokatora
resursa i pregovaraa. Osim neophodnog znanja menader mora imati i odlunost i

hrabrost da donese odluku od ije realizacije se oekuje konkretan efekat, ali i realizacija
socijalne sredine, kako interne tako i ireg drutva. Strah od rizika, preteran oprez, strah
od posledica i sl. najei su razlozi zbog kojih mnogi nerado prihvataju zanimanje
menadera. Menader spada u najstresnija zanimanja uopte. Menadment je sinteza
znanja i vetine da samo jedna koponenta u strukturi kompetentnosti nije dovoljna za
uspeno upravljanje.
STRUKTURNI ELEMENTI DRUTVA
20.Porodica
Porodica je jedan od najstarijih parcijalnih, primarnih drutvenih grupa u okviru koje se
ostvaruje vei broj drutvenih procesa: bioloki, ekonomski, socijalizacijsko edukativno
kulturni, zatitna i dr. Prvi istorijski oblik braka i porodice kao socijalne kategorije, a ne
samo bioloke, poznat je kao grupni brak. On se javlja kao 1. krvno - srodniki brak u
kome postoji zabrana polnih odnosa izmeu roditelja i dece, 2. porodica punalua gde
postoji zabrana polnog optenja izmeu brae i sestara. Bitna odlika ove porodice sastoji
se u postojanju svojevrsne zajednice mueva i ena, u okviru odreenog porodinog
kruga iz koga su iskljuene sestre mueva i braa ena. Sindijazmika porodica
predstavlja prelazni oblik ka monogamijskoj porodici. Javlja se na granici izmeu
divljatva i varvarstva. Karakterie se brakom u parovima. Za ovaj oblik porodice vezan
je poligamijski brak koji se javlja u dva vida, kao poligamija, brak jednog mukarca sa
vie ena i poliandrija kao brak jedne ene sa vie mukaraca. Monogamijska porodica
karakteristina je za civilizaciju. Ona se odlikuje vrstom branom vezom izmeu
mukarca i ene. U savremenoj sociologiji postoje razliiti pokuaji klasifikovanja
savremene porodice prema raznim kriterijumima, npr. prema svojinskim odnosima,
prema dominantnim izvorima prihoda, prema zanimanju odraslih lanova, prema mestu
ivljenja itd. Porodica ima razliite funkcije. Prva od njih je reproduktivna
zadovoljavanje seksualnog polnog nagona i raanje dece. Druga funkcija je emotivna
negovanje, razvijanje i ostvarenje razliitih oseanja meu njenim lanovima. Trea je
ekonomska funcija porodice, i etvrto, porodica ima i vaspitno obrazovnu ulogu u
drutvu. Ona je znaajan faktor socijalizacije linosti. Porodica je osnovna drutvena
grupa koja okuplja lica vezana brakom i njihovo potomstvo, eventualno i ui ili iri krug
krvnih srodnika, koji se udruuju radi zadovoljenja raznovrsnih biolokih, ekonomskih,
socijalnih, vaspitnih i drugih potreba.
*Transformacija savremene porodice
Porodica je izloena snanim udarima spolja, kao izraz naglih drutvenih promena u
savremenom drutvu. To se ogleda kroz intenziviranje procesa dezintegracije savremene
porodice. Jo u 19. veku se pojavilo miljenje da porodicu treba da zameni komuna,
zajednica u kojoj bi svaki mukarac bio u braku sa svakom enom i gde bi svi bili
roditelji dece komune, a vlasnitvo na stvarima bilo bi zajedniko. Takav primer je
osnovan u Njujorku u 19. veku. Neki indikatori koji ilustruju dezintegrativne procese
savremene porodice su: porast
broja razvoda brakova, poveanje omladinske
delikvencije, poveanje broja nepotpunih porodica i dr. Mnoge stvarne porodine lomove

, kao to su lina nezadovoljstva pojedinih lanova porodice koji formalno ostaju njeni
lanovi, ne moe da obuhvati nikakva statistika. Sve ea alternativa su i samaka
domainstva, usamljen ivot. Mnogi ljudi imaju ivotne probleme zbog nemogunosti
sklapanja braka i nerado ostaju samci. Ovaj problem ima dve osnovne dimenzije: 1. linu,
kao psiholoki problem kao tenju ka potpunoj autonomiji ponaanja, ili strah; 2.
drutvenu, odnosi se na objektivne tekoe eljenog zasnivanja braka, jer nije mogue
pronai partnera za brak. U gradovima se iri tzv. kohabitacija, zajedniki ivot bez
formalno sklopljenog braka, kao oblik testiranja ili probnog braka. To se naziva ''vedski
brak''. Naa savremena porodica, posebno mlai lanovi, izloeni su izazovima
globalizacije koja donosi varljivu sliku ''tueg boljeg'', to mnoge inspirie da napuste
svoju porodicu. Porodica je temeljna drutvena grupa, a moda ak i ''krovna''.
21.Drutvene klase i socijalna stratifikacija
Drutvene klase su velike grupe ljudi koje imaju vie zajednikih obeleja kao to su:
zajednike drutveno-ekonomski i politiki interesi, slian poloaj u proizvodnji i
raspodeli drutvenih dobara i stvorenih vrednosti, uloga u organizaciji rada i td. To znai
da su one nastale u odreenim istorijskim uslovima. Javljaju se pod dejstvom nekih
objektivnih procesa, a ne pod dejstvom nekih religijskih, zakonskih i slinih faktora.
Drutvene klase predstavljaju specifian vid drutvene stratifikacije koji se razlikuje od
ranih oblika stratifikacije. Najvaniji uslov pojave klasa je pojava privatno-svojinskog
naina proizvodnje. Marks govori o postojanju dveju osnovnih klasa: vlasnike i
nevlasnike. Pitanje eksploatacije predstavlja sr marksistike teorije klasa. On fokusira
kljunu razliku izmeu radnika i vlasnika. Kada sredstva za proizvodnju postanu
zajedniko vlasnitvo nestae i klase i eksploatacija i klasni sukobi, ali to se do sad nije
desilo. Marks je govorio i o meuklasama ili prelaznim klasama, slojevima unutar jedne
klase. Pitanje srednje klase je veoma aktuelno u tranzicijskim drutvima u kojima je
srednja klasa skoro nestala, najvie zbog gubitka zaposlenja i osiromaenja. Poznata je i
Lenjinova definicija klasa: ''Klase se zovu velike grupe ljudi koje se razlikuju po mestu u
istorijskom sistemu drutvene proizvodnje, po svom odnosu prema sredstvima za
proizvodnju, po svojoj ulozi u drutvenoj organizaciji rada i po nainu dobijanja i veliini
onog drutvenog bogatstva kojim raspolae''. Klasni model piramide, vladajua, srednja i
potinjena klasa, dobija nove forme stratifikacije strukture drutva gde kljuni inioci
postaju drutveni poloaj i drutvene uloge koje vre pojedinci ili drutvene grupe.
Drutvene uloge predstavljaju oekivana ponaanja ljudi, a drutveni poloaj predstavlja
rang, ocenu te uloge od neke drutvene grupe ili drutva.
*Socijalna stratifikacija
Pojave stratifikacije po politikoj moi posluile su kao najjai argument protiv
marksistikog tumaenja klasa. M.Veber je ukazao da su pored vlasnitva nad sredstvima
za proizvodnju vani znanje, vetina, kvalifikacije i poloaj u upravljakoj strukturi.
Marks i Veber smatraju da su stratifikacije nune i korisne jer motiviu ljude da se 'penju'
ka drutveno znaajnim poloajima do teorije socijalnog zatvaranja. Takoe smatraju da
osim vlasnitva i bogatstva postoje i drugi vani uzroci socijalnog zatvaranja kao naina
iskljuivanja jedne grupe od pristupa resursima kojim ve neka grupa raspolae.

Savremeni francuski sociolog A.Madra razlikuje tri vrste oekivanja, odnosno sankcija
drutva prema svojim lanovima: 1. nuno oekivanje, koje je sankcionisano zakonom, 2.
obavezno oekivanje, koje se zahteva unutar grupe, 3. neobavezna oekivanja, koja se
mogu manje ili vie potovati. Zauzimanje drutvenih poloaja je regulisano i moe se
ostvariti na pripisani nain ili na osnovu postignua. Osim imovinske nejednakosti u
svakom drutvu postoje i razliite druge nejednakosti meu ljudima, zbog ega razliiti
ljudi zauzimaju razliite poloaje i imaju razliite uloge. Postoji puno razloga za
drutvenu stratifikaciju kao vid strukturirane, stabilne i trajne nejednakosti meu
drutvenim grupama u drutvu. Interesantni su sledei drutveni slojevi: profesije, elite,
inteligencija, birokratija, tehnokratija. U sociolokoj analizi je neophodno
komplementarno primeniti i klasni i stratifikacioni metodoloki pristup radi saznanja
osnovnih socijalnih blokova klasnih snaga u drutvu, ali i specifinog strukturiranja i
raslojavanja unutar njih. Za razliku od pojma klasa, pod pojmom drutveni sloj
podrazumeva se takva grupa ljudi koja ima poseban drutveni poloaj, posebne interese i
poseban nain ivota, obiaje, navike, kao i razliita shvatanja, stavove ideje, vrednosti i
td. Klasna i slojna struktura izraava odreenu distribuciju drutvene moi, ali i sama
utie na njeno formiranje. Drutvena mo podrazumeva manje ili vie strukturisan sistem
razliitih mogunosti i sposobnosti drutvenih klasa, grupa, pojedinaca i zajednica, koji je
primarno determinisan poloajem ovih aktera u produkcionim odnosima. Taj sistem im
omoguuje, odnosno neomogouuje da delatnou, sopstvenom, zajednikom ili tuom
realizuju svoje ciljeve, zadovolje potrebe i afirmiu svoj materijal i interes.
22.Nacije i druge etnike zajednice
Termin tacija je izveden iz latinskog glagola ''nasci'' to znai roditi se. Odatle je
izvedena i imenica ''natio'' koja oznaava pripadnost prema mestu roenja. Nacije su
drutveno-istorijske zajednice, a nastale su kao rezultat povezivanja ljudi to ga je
nametnuo ubrzani razvitak proizvoljnih snaga i produkcionih odnosa. Nacije su narodne
zajednice u kojima je postignut odreeni stepen ekonomske i kulturno-politike
imigracije i podrutvljavanja ovekove egzistencije. Kao sloene drutvene zajednice,
nacije su rezultat razvitka etnikih zajednica, od najprostijih krvno-srodnikih do
sloenih drutveno-istorijskih grupisanja u vidu naroda. Istorijski razvoj drutva u svetlu
etnikog grupisanja kretao se od prvobitnih prirodnih, krvno-srodnikih oblika do
sloeno-istorijskih zajednica, ali i potencijalnih univerzalnih zajednica kao daleka
perspektiva. Uproeno, istorija se kree po liniji rod-pleme-narod-nacijainternacionalno-univerzalno. Plemena su prastari oblici zajedikog ivota ljudi, u kojima
je najznaajnija bila njihova krvno-srodnika povezanost. Razvijala su se iz niih
gentilnih zajednica, kao to su rod, preko sloenijih oblika ivota u bratstva do njihovog
konstituisanja kao plemenske zajednice. Povezivanje i objedinjavanje vie plemena
rezultiralo je stvaranjem naroda, kao sloene etnike zajednice. Pojava naroda se u
istorijskom smislu ostvarila na prelazu iz faze varvarstva u fazu civilizacije. To je bio
prelazak iz prirodnog u drutveno stanje. Narod se u smislu etnike zajednice prepoznaje
po izvesnim kulturnim obelejima: nainom ivota, nonjom, obiajima, zajednikim
jezikom i poreklom. Jezik sve do danas ostaje duhovni zaviaj svakog naroda i
savremene nacije, najjai izraz kulturnog identiteta koji nije izmiljen nego doivljen.
Pitanje ouvanja nacionalnog identiteta postaje posebno problematian imajui u vidu

razvoj umreenog drutva u kojem se fiziki ili virtuelno ukrta i proima sve vei broj
razliitih nacionalnih identiteta. Nacija se ne moe tretirati kao etnika zajednica ve pre
svega kao kompleksna drutveno-istorijska, ekonomska, kulturna i politika zajednica.
Postoje primeri nastanka nacija iz vie naroda, ali i primeri nastanka vie nacija iz jednog
naroda.
*Teorijski sporovi o naciji
Nacija je savremena etnika, istorijska, kulturna, ekonomska i politika zajednica koja je
povezana sa narodom kao ''nacijom u mogunosti'' i ostaciam drugih etnikih oblika
ljudskog grupisanja. Pojam natio izraava ideju porekla pojedinaca, nezavisno od njihove
volje. Oko nacije i nacionalnog pitanja vodilo se dosta teorijskih sporova i iskristalisalo
vie poznatih teorija. Npr. spiritualistike teorije naciju tumae kao duhovnu tvorevinu.
Vulgarno-materijalistike teorije naciju shvataju kao bioloku injenicu, odnosno kao
neku vrstu zajednice potomaka istih predaka. Rasistike teorije vezuju naciju za ''istu
krv i tlo'', odnosno rasne determinante. Subjektivno-psiholoke teorije naciju definiu kao
duhovnu zajednicu. Marksistiko tumaenje nacije dali su Marks i Engels. Smatrali su da
reavanje klasnih protivrenosti nekog drutva u sebi nosi i reenje nacionalnog
osloboenja. Ovu ideju kasnije je razvio Lenjin. Austromarksistika teorija nacije njeni
predstavnici svode naciju na zajednicu kulturne autonomije. Najznaajniji tvorac ove
teorije je Oto Bauer.
**Nacionalna svest i nacionalizam
Nacionalna svest pomae pojedincima pojedincima da se integriu u njenu duhovnu,
kulturnu, istorijsku, ekonomsku i politiku celinu, da razviju oseanja meusobne
bliskosti, zajednikih interesa, poloaja i sudbine koju dele. Nacionalna svest kao takva
igra pozitivnu ulogu. Ona razvija patriotska oseanja prema sopstvenom narodu.
Meutim, u nekim sluajevima izvesni elementi nacinalne svesti mogu poprimiti i formu
mrnje, netrpeljivosti. Nepoeljne manifestacije nacionalne svesti artikuliu se kroz
raznovrsne forme nacionalizma. Nacionalizam dobija negativnu konotaciju tek onda kad
vladajui krugovi nekog drutva nacionalnu svest i oseanja svojih graana poinju da
zloupotrebljavaju radi osvajanja ili stabilizacije vlasti, ali i potinjavanja drugih naroda i
nacija. U kulturnom pogledu, nacionalizam eli po svaku cenu izvui svoju kulturu iznad
kulture ostalih. Pojavni oblici nacionalizma su: etnocentrizam, po pravilu nekritiki
preuveliava sve atribute sopstvene nacije stalno razvijajui oseanje samodovoljnosti i
potrebu stalnog uvanja nacionalne istote i superiornosti. Separatizam, karakterie se
tenjom za cepanjem, etniko-nacionalnim podelama, ili odvajanje od dravne celine.
ovinizam, podrazumeva preuveliavanje svoje a potcenjivanje i mrnju prema drugim
nacijama. On vodi razjedinjavanju, sukobima i ugnjetavanju odreenih nacija.
Iredentizam, polazi od ideje da nacija iji se pojedini delovi nalaze na teritoriji druge
drave ima pravo da pripoji te delove svog naroda i teritoriju na kojoj oni ive.
Unitarizam, pretstavlja oblik nametanja pojedinih nacionalnih interesa ostalim
nacionalnim i drugim etnikim skupinama preko unitaristiki ureene drave i drugih
politikih institucija. Revanizam, je oblik nacionalne svesti koja podgrejava tenje
odreenih naroda za povratkom nekih izgubljenih pozicija, teritorije. Ksenofobija, je

oblik nacionalne netrpeljivosti koji nastaje iz stvarnog ili vetaki stvorenog straha od
stranaca. To je vrsta nacionalizma koji iri fobije od pojedinih naroda.
23.Drava i vladanje drutvom
Drava je legalni i legitimni oblik vladanja drutvom. Re ''drava'' se vezuje za dranje
nekoga ili neega u posedu, na okupu pod kontrolom. Drava podrazumeva postojanje
upravljakog aparata koji vlada na odreenoj teritoriji, ija vlast poiva na pravnom
sistemu i pravu upotrebe fizikog nasilja u cilju sprovoenja svoje vlasti. Drava je jedan
od najznaajnijih, ali i najsloenijih problema svakog drutva. Ona pravno-politika
institucija preko koje se regulie zajedniki ivot i uspostavlja odgovarajui oblik
upravljanja drutvom. Postoje mnogobrojne teorije o dravi kao drutvenoj instituciji.
Patrijarhalna teorija smatra da je drava prosto proirenje teritorije porodinih ili
plemenskih zajednica. U srednjem veku tumaena je kao boanska tvorevina. Neke
teorije su smatrale da je bioloko-organska tvorevina ije su funkcije sline funkcijama
pojedinih ivih bia i oveka. Znaajna je i marksistika koncepcija koja kae da je
drava aparat vladajue klase zasnovan na monopolu sile kojim ta klasa titi svoj nain
proizvodnje. Funkcionalistiki pristupi naglaavaju ulogu drave kao posrednika u
drutvenim sukobima, u ulozi zatitnika javnih interesa. Drava svoj stvarni civilizacijski
domen opravdava kao uvar interesa i kao zatitnik pojedinanih interesa svih graana
kao svojih podanika koji su nosioci izvornog suvereniteta.
*Drutvena mo i monopoli dravne vlasti
Drava ima legalno i legitimno pravo upotrebe sile radi ostvarivanja svoje vlasti, tj. moi.
Mo drave uvek prate odgovarajue ideologije kojima se legitimiraju njeni postupci.
Pojam mo je sposobnost nametanja i sprovoenja sopstvene volje drugima u cilju
ostvarenja nekog svog interesa. Mo moe biti individualna i kolektivna. Jedan od
modela moi je i elita kao nosilac drutvene moi, kao grupa naroito sposobnih
pojedinaca, ili naroito organizovanih, visoko rangiranih po ekonomskoj, politikoj ili
vojnoj hijerarhiji, vlada drutvom i ima mo, bez obzira na legalne demokratske
procedure. M.Kastels kae da mo vie nije koncentrisana u institucijama,
organizacijama ve u ljudskim umovima. Mo se moe zasnivati upotrebom sile, ili
dobrovoljnim pristankom onih nad kojima se realizuje, to govori o karakteru vlasti i
autoritetu. Mo je drutveni odnos dominacije i ostvarivanja vlasti nad nekim, ak i kada
je legitimna, ima pristanak onih nad kojima se vri. Tajnu dravne moi mogue je
razumeti kada se uoe osobenosti njene organizacije i svojstva prava i politike kao
delatnosti vladanja ljudima. Drava kao klasna tvorevina se formira kao teritorijalna
organizacija. Drava na svojoj teritoriji ima apsolutni monopol oko odreivanja
dravljanstva, uslova pod kojima je mogua njegova promena, odnosno uslova pod kojim
ljudi sa neke teritorije mogu iveti i ponaati se po pravilima te, a ne neke druge drave.
Sledei monopol dravne organizacije odnosi se na njeno raspolaganje vrlo bitnim
sistemom, sistemom javne vlasti. U neposrednoj vezi sa ovim su i neki ekonomski
mnopoli drave tj. njeno zadiranje u ekonomski suverenitet drutva i pojedinca u njemu.
Za odravanje javne vlasti potrebna su ogromna sredstva koja drava poinje da ubira od
graana pre svega putem poreza, taksi, zaduivanja. Sve institucije drave i nain njenog

funkcionisanja, monopoli i klasne pozicije dobijaju svoj pravni legitimitet kroz pravne
norme i pravni sistem. Pravo je instrument drave bez obzira kakav oblik ima. Pravne
norme propisuju granice slobode i ponaanja koje zatim vae za pripadnike svih delova
drutva. Drava obavlja i mnoge zajednike optedrutvene poslove, ona omoguava
funkcionisanje globalnog sistema, istovremeno se ispoljavajui kao predstavnik celog
drutva i branitelj optih interesa.
**Pravna drava i civilno drutvo
U kontekstu ostvarivanja osnovnih funkcija drave, u prvi plan su iskoili interesi
kolektiviteta, a ti interesi su pravnopolitiki definisani odluujuim uticajem
komunistikih partija. U jednopartijskoj praksi socijalizma vie se razvila neka vrsta
partijske nego pravne drave. U naoj dravi demokratska prava i slobode pojedinca su
bile ograniene horizontima jednopartizma. Na drugoj strani su se postavila pitanja
ispoljavanja onih sadraja ivota koji ''prelivaju'' formlno-pravne okvire drave i
zaokruuju se u celini tzv. civilnog drutva. Pravna drava izraava takvu organizaciju
javne vlasti i dravne uprave u kojoj svi organi moraju postupati prema vaeim pravnim
aktima, zakonima i propisima, ali je vano da pri odreivanju gore navedenih budu
ukljueni svi graani. Tek zatim je zahtev za postavljanje zakona racionalno i moralno
opravdan. U modernom znaenju pojam pravne drave zasniva se na priznavanju i zatiti
prava i slobode graana. Pravna drava je nastala u tenji da se kontrolie javna vlast.
Pravnu dravu karakterie vie bitnih elemenata: 1. ustavnost i zakonitost, 2. uvoenje
posebnog ustavnog i upravnog sudstva, 3. podrazumeva strogi sudski postupak od strane
strunjaka, nezavisnih od drave, 4. precizni sudski postupak sa podjednakim pravima
svih strana u postupku, 5. slobodno obrazovanje zakonodavnih organa po tano
utvrenom postupku, 6. slobodu da se ljudi slobodno udruuju radi ostvarenja svojih
interesa, 7. slobodu miljenja, izraavanja, ogranienja prava drave na lienje slobode.
Kao takva ona bi morala da se u celini pokorava duhu zakona. Pojam civilnog drutva
znai udruenje, tj. zajednicu graana kao politiku zajednicu. To je najvii oblik
udruivanja graana radi zajednikog odluivanja o poslovima zajednice. Dravno
upravljanje ne uspeva da obuhvati neke nove probleme i posebne interese odreenih
grupa stanovnitva koji se zato afirmiu mimo drave u tzv. civilnom drutvu. Civilno
drutvo pretstavlja prostor javnosti koji je relativno nezavisan od drave. Treba naglasiti
da civilno drutvo nije uvek identino sa demokratijom, mada je razvoj demokratije
nezamisliv bez civilnog drutva.
***Smisao i znaaj ljudskog prava
Ljudska prava i slobode graana kao posebna kategorija drutvenih normi su najvie
vrednosti kojima se ustanovljuje novi tip zajednitva u irim meunarodnim i globalnim
relacijama. Ljudska prava nisu objektivna prava koja propisuje drava, ve ih ljudi imaju
i pripadaju im sami tim to su ljudi, to znai izvan i bez dravne volje. Ljudska prava su
univerzalna i daleko su ira od graanskih prava koja imaju dravljani neke drave.
Drave imaju dvostruku obavezu prema svim graanima koji u njoj ive: 1. da ih ne
spreavaju u ostvarivanju njihovih ljudskih prava, 2. obavezu da stvaraju i stalno

poboljavaju uslove za lake ostvarivanje ljudskih prava. Posebno se izdvajaju prava dece
kao najugroenije kategorije ljudi.
24.Politike partije i drutveni pokreti
Politike partije predstavljaju najvaniji oblik politikih organizovanja graana u
savremenom drutvu. To su dobrovoljne politike organizacije iji je osnovni cilj
osvajanje politike vlasti u dravi ili bar uee u toj vlasti. Partije u savremenom smislu
nastaju krajem 18. i tokom 19. veka. Tada su stvoreni i uslovi za njihov nastanak meu
kojima su najvaniji: uvoenje opteg i jednakog prava glasa za sve ljude, sloboda
miljenja i govora, parlamentarni sistem vlasti i mogunost graana da stvaraju svoje
politike organizacije. To je omoguilo da graani stvaraju politike partije kroz koje su
pokuavali ostvariti svoje interese. Tako je u drutvu nastajao viepartijski sistem vlasti.
Svaka politika partija ima svoj statut i svoj program. U programu jedne partije su
sadrane osnovne ideje i ciljevi za koje se ta partija bori. S obzirom na te ideje i ciljeve
sve partije se mogu podeliti na: revolucionarne, reformistike i konzervativne.
Konzervativne su one iji je cilj da sauvaju postojee drutvene odnose i drutveni
poredak koji odgovara njihovim interesima. Revolucionarne partije su one koje kao svoj
cilj imaju duboke i temeljite promene drutvenih odnosa u svrhu to vee
demokratizacije. Ova podela se pokazala kao relativna, jer se pokazalo da revolucionarne
partije kada osvoje vlast, posle izvesnog vremena poprimaju konzervativni karakter.
Statut je pravni akt svake partije u kojem su sadrani osnovni principi unutar organizacije
partije. S obzirom na te principe sve partije se mogu podeliti na autoritarne i
demokratske. Autoritarne partije su one kod kojih vlada tzv. kult voe. Poloaj voe u
takvim partijama je neprikosnoven. Ostali lanovi te partije ne mogu slobodno kritikovati
stavove i rad voe partije. Demokratske partije su one kod kojih svaki lan partije moe
slobodno da iznosi svoje miljenje i da kritikuje stavove i rad rukovodstva partije. Dalja
podela politikih partija moe biti na pozicione i opozicione, a po broju lanstva na
kadrovske i masovne. Socijalni pokret je iri pojam od politike partije. On obuhvata iru
socijalnu bazu drutvenih i politikih snaga, klasa, slojeva, masa, koje tee odreenim
ciljevima-promenama u drutvu koje ujedinjuju sline potrebe, interesi i tenja u drutvu.
Socijalni pokreti su masovniji po snagama koje okupljaju i snaniji po akcijama koje
pokreu i ostvaruju u drutvu. Najzasluniji za problematizaciju savremenih drutvenih
pokreta je francuski sociolog A.Turen. Prema Turenu drutveni pokreti se nalaze
neprestano u sreditu drutvenog ivota. Oni predstavljaju kolektivnu volju drutva i
drutvenog razvoja. Meu novim drutvenim pokretima Turen istie: studentski pokret,
mirovni pokret, ekoloki pokret, pokret za autonomiju, za nacionalnu emancipaciju i
identitet.**Politika ima znatno ire znaenje od pojma drave i dravne vlasti, jer se
usmeravanje moe ostvariti i bez instrumenata dravne vlasti. Pojam politike se ipak
primarno odnosi na dravu. Kao proces usmeravanja, usklaivanja, dogovaranja,
manipulisanja, objanjavanja, obeavanja itd. Politika se esto definie kao vetina
mogueg. Politika ima drutveni angaman i ne moe da podrazumeva upotrebu bilo
kojih sredstava koja e dovesti do reenja, tj. politikog cilja. Politike partije se javljaju
sa pojavom kapitalizma i graanskih drutava, sa pojavom formalne pravne jednakosti
ljudi.

KULTURA KAO SUTINA LJUDSKOG DRUTVA

KULTURA I LJUDSKO STVARALATVO
25.Socioloko odreenje kulture
Kultura je sloena celina koja se sastoji od tri meusobno povezane grupe fenomena: 1.
orue za rad i tehnika potrebna za prilagoavanje prirode svojim potrebama, 2. obrazac
ponaanja i 3. zajednike vrednosti, verovanja i pravila pomou kojih se definiu
meusobni odnosi i odnosi prema prirodi. R.Linton smatra da je kultura jednog drutva
nain ivota njenih pripadnika, ideje i navike koje ue, dele i prenose iz generacije u
generaciju. Rad kao osnovni oblik svestrane i svrsishodne delatnosti oveka predstavlja
najbitniju determinantu kulture, jer na izvestan nain predstavlja ne samo uslov ljudskog
opsatanka nego i generiku sutinu oveka. Svako drutvo stvara materijalne proizvode
kao svrhu svog postojanja, ali i kao preduslov opte kulture. Kultura ne ukljuuje u sebe
sve ono to je prirodom dato i to nas okruuje, ve samo ono to je ovekov um i ruke
obradili i uobliili prema svojim potrebama i svom ukusu. Zato pod materijalnom
kulturom podrazumevamo sve predmete koji nose peat i prisustvo ovekovog rada. Te
tekovine ostaju kulturno naslee ostalim kasnijim generacijama. Dve osnovne
karakteristike kulture su: 1. ona je rezultat ovekove praktine delatnosti, 2. da se
vrednosti kulturnih tekovina prenose sa generacije na generaciju. Na druoj strani,
dugovna kultura predstavlja duhovno interiorizovanje materijalne kulture i njeno
transponovanje u svesti. Nju ine nematerijalni rezultati ovekove delatnosti. Ovaj oblik
kulture se esto, bez ikakvog opravdanja izjednaava sa pojmom kulture uopte. Kultura
je iri pojam, jer se ne ograniava samo na duhovne tvorevine. Ona ukljuuje i
materijalna dobra koja su u celini rezultat ljudskog rada i stvaralatva. Postoji i tzv.
masovna kultura kao proizvod masovnih medija, posebno razvijenih u industrijskom
drutvu u kojoj su ljudi samo potroai. Popularna kultura, je iroko prihvaena od
velikog broja ljudi koji nemaju dovoljno razvijene kulturne kriterijume i standarde, zbog
ega lako prihvataju sve to im se ponudi. Niko nema prava da svojom kulturom svesno i
organizovano gui kulturni identitet neke druge kulture ili je ugroava. Zadatak
savremenih drava je da omogui slobodan kulturni razvoj svim kulturama.
26.Kultura i civilizacija
Pojam kulture i civilizacije su zaista tesno povezane i meusobno uslovljene. Pojam
civilizacije se vezivao za visoko razvijene zemlje, pre svega Engleske i Francuske, i
njihovu misiju da prsvete, uzdignu kolonizovane narode. U tako irokom znaenju pojam
civilizacije se skoro poklapao sa pojmom kulture. S druge strane nailazimo na
razdvajanje ta dva pojma. Tako na primer Markuze pod pojmom civilizacije
podrazumeva samo materijalnu kulturu, a pod kulturom samo duhovnu kulturu. On
pojam civilizacije vee za ''carstvo nunosti'', a pojam kulture za ''carstvo slobode''.
Moderno znaenje pojma civilizacije vue koren od latinske rei civilitas to znai
prosveenost, uglaenost, uljudnost. Civilizovan ovek je onaj koji je obrazovan
''uljuen''. Civilizaciju kao pojam mogue je definisati kao ukupnost svih vetina, znanja,
obiaja i nazora neke ire zajednice, naroda ili zemlje. Civilizacijske promene mogu se
odvijati na vie naina: 1. evolutivnim usavrenjem kulturnih i drugih procesa datog

drutva, 2. meanjem ili difuzijom kulturnih i civilizacijskih elemenata, 3. spontano

akulturacijom, prilagoavanjem i ujednaavanjem kulturnih osobenosti izmeu razliitih
drutava i tradicija, a u uslovima tehnolokog imperijalizma pojedinih drutava, 4.
jednosmerno nametnutom akulturacijom ili 5. asimilacijom.
*Nove alternative u kulturi
Masovna kultura je savremeni oblik irenja kulturnih sadraja pre svega preko sredstava
masovnog komuniciranja. Prekoraena je socijalna granica u praenju i konzumiranju
kulture, jer je ona omoguila da ljudi iz svih slojeva mogu jednako pratiti medijsku
prezentaciju kulturnih dogaaja i ostvarenja. Posredstvom radija, televizije, tampe i
drugih medija isti sadraj moe pratiti i nepismen ovek kao i najobrazovaniji naunik,
filozof ili akademik. esto se kae da je masovna kultura ''kultura bez granica'',
socijalnih, geografskih i vremenskih. Ovaj oblik savremene kulture ima i brojne
negativne posledice: veliki stepen ''uproseavanja'' kulturnih sadraja i sniavanje
vrednosnih kriterijuma, komercijalizaciju kulturnih dobara, ideoloku homogenizaciju
razvijanje pasivnog duha itd. Kontrakultura je izraz kulturnog pluralizma, ali takav da
esto dolazi u sukob sa dominantnom kulturom, uvek kada su vrednosti, norme i stil
ivota neke grupe u potpunom raskoraku s dominantnom kulturom.
27.Obrazovanje i vaspitanje

*Evropska obrazovna tradicija

28.MASOVNI MEDIJI I HIPERREALNOST

29.Internet ili ''mrea svih mrea''

RELIGIJA I DUHOVNI IVOT LJUDI

Za religiju se kae da je najstariji oblik drutvene svesti, prisutan na ovaj ili onaj nain u
svim poznatim drutvima. Najvanije drutvene funkcije religije su: 1. socijalna
integracija, 2. socijalna kontrola i 3. ideoloka funcija kao osnova za drutvene pokrete u
cilju promene nekog drutvenog stanja. Sve religije imaju nekoliko zajednikih
elemenata koje se mogu uzeti i kao njihove zajedniek karakteristike. To su: teorijski
elementi, oseajni elementi, praktini elementi, simboliki elementi, organizacioni
elementi itd.

30.Velike svetske religije

Najvee svetske religije su budizam, hrianstvo i islam. Sve ove religije su: 1.
monoteistike, 2. pretenduju da imaju univerzalni karakter, 3. utemeljivai su im poznati
proroci, 4. sve veruju u mesijanstvo, tj. u spasitelje koje je svevinji poslao na zemlju da
pomognu ljudima u izbavljenju od greha, 5. sve ove religije sadre elemente
predestinacije, tj. verovanje da je sudbina sveta ve ''zapisana'' i da se samo
pokoravanjem, molitvom i verovanjem moe osloboditi ovozemaljskog greha.
*Etike religije Istoka
Budizam je nastao u VI veku pre nae ere na prostorima dalekog Istoka i istone Azije, a
osnovao ga je indijski moralni i verski reformator Gautama Buda. Sama re buda
oznaava ''onaj koji je probuen'' u duhovnom i moralnom smislu. Budizam je podeljen u
dve velike grane. Hinayana (mala kola, uski put) je najvie rairena u Indokini i Cejlonu,
a mahayana u Kini, Mongoliji, Koreji, Japanu i td. Nastao je sa ciljem da otkloni
kastinske razlike. Budizam ui kako doi do nirvane kao apsolutnog blaenstva do
kojeg ovek dolazi tek kad ugasi sve svoje elje. Ovo uenje polazi od ''etiri plemenite
istine'': 1. da je ivot patnja, 2. da je uzrok patnji elja za ivotom, odnosno karma, 3. da
se ovek moe osloboditi patnji jedino guenjem i unitavanjem strasti, 4. da tom
unitenju svesti i individualnosti vodi osmodelna staza. Budizam propoveda i izvesne
vrline: ne ubiti nikoga dahom obdareno bie, ne uzimati nita to nam nije dato, kloniti se
razvratnog ivota, ne lagati, uzdravati se od opojnih pia i dr.
**Verska raskra hrianstva
Hrianstvo je religija nastala na prelazu iz stare u novu eru na prostorima Rimskog
carstva, iji je osniva Isus Hrist. Hrianstvo propoveda jednakost meu ljudima, jednog
boga i spasenje na drugom svetu i neke moralne norme. Hrianstvo je religija u kojoj
deluju 3 crkve: katolika, pravoslavna i protestantska. Do rascepa dolazi jo 395 godine,
kada je Rimsak imperija podeljena na istono i zapadno Rimsko carstvo. Hrianstvo se
deli na pravoslavlje i katolianstvo. Pravoslavlje se tretira kao ortodoksno hrianstvo. Za
razliku od katolianstva, pravoslavne crkve se formiraju na nacionalnim principima, bez
jakog centra ili hijerarhije u irim meunarodnim okvirima. U nae krajeve hrianstvo je
stiglo preko Istonog Rimskog carstva u IX i X veku. Unutar katolianstva je dolo do
cepanja 1529. godine kada se od njega odvojila protestantska crkva.
***Pojava i razvoj islama
Islam je nastao u VII veku u Arabiji, a osniva islama je prorok Muhamed. Muhamed
svoje uenje poinje u Meki, a kasnije prelazi u Medinu. Svoje uenje poinje da iri 622
godine i ta se godina tretira kao hidra, poetak raunanja muslimanskog kalendara.
Principi islama su izloeni u spisu koji se zove Kuran. Osnovni princip je svakako
verovanje u jednog boga Alaha i njegovog proroka Muhameda kao i verovanje i
predestinaciju. Kuran propisuje i izvestan broj zabrana: upotreba alkoholnih pia,

korienje u ishrani mesa od ''neistih ivotinja'', kockanje i sl. Muhamedove ideje o

''kismetu'' i ''dihadu'' posluile su za raspaljivanje fanatizma.
31.Religijske organizacije

32.Savremeni preobraaji religije

Osim procesa transformacija savremenih monoteistikih religija, odviju se i precesi
tranzicije religije iz dominantno svetog ka svetovnom obliku drutvene svesti i prakse.
Taj proces se naziva sekularizacija. Najvidljiviji aspekti sekularizacije ogledaju se u
sledeim promenama: 1. relativno smanjenje i diferencijacija vernika, 2. slabljenje uloge
crkve od trenutka njenog odvajanja od drave, 3. postepeno oduzimanje verske prakse, 4.
raspadanje jedinstva verovanja, 5. mnoge crkve sve ee pribegavaju svetovnim
karitativnim poslovima, 6. organizovanje razliitih socijalnih programa, obrazovnih,
rekreativnih, zabavnih, u cilju privlaenja ili zadravanja nekih vernika. Religija danas
predstavlja sloen fenomen, neku vrstu celine i jedinstva: 1. teorijskog, 2. socijalnopsiholokog oseanja, 3. praktinih oblika ispoljavanja, 4. sistema religijskih simbola, 5.
karakteristika religijske organizacije u kojima svetenstvo teoloki formulie versko
uenje i prenosi ga na nove generacije. Za religiju se mogu vezati i odreene kulturne
komponente, jer je ona kroz istoriju bitno uticala na razvoj umetnosti, nauke, kulture i
drugih vidova duhovnog ivota. Novovekovno hrianstvo je dovelo savremenu
civilizaciju u stanje opte materijalistike pomame u kojoj je ednost, umerenost,
skromnost i milosrdnost prvobitnog hrianstva svedena na jedva prepoznatljive ostatke.
Zanimljiv fenomen savremenosti jeste pojava svetovne religioznosti. Primer svetovne
religije je faizam kao nacionalistika ideologija, ali i staljinistiki komunizam je takoe
svojevrsna sekularna religija. Religija se preobraava iz javne i institucionalizovane
pojave u individualnu, privatnu, duboko linu komunikaciju s Bogom ili nekom drugom
privlanom idejom. Svakodnevno se u svetu pojavi neki novi religijski fenomen. Kod nas
poznate sekte su jehovini svedoci, adventisti, mormoni, nazareni i jo neke, a moe se
oekivati i pojava novih. Posebno su neobini transhumanisti i estropiari.
Transhumaniste zanimaju pitanja smrti, ukidanje patnje i smisao ovekovog postojanja,
ele da se oslobode uasa postojanja dostizanjem besmrtnosti zamrzavanjem, genetskim
manipulacijama tzv. transmutacijom ljudskog tela u kiborga. Ekstropiari su varijanta
transhumanista koji se zalau za ostvarenje potpuno otvorenog drutva i slobodnog
kapitalizma bez ikakvog pravila i stege. Takoe su interesantni novopagani i
tehnopagani. Novopagani upranjavaju religiju zasnovanu na obnovi starih i uvoenju
novih kultova, dok tehnopagani veliki deo svojih obreda obavljaju u sajberporstoru.
Slino razmiljaju i kosmiari. Zanimljivi su jo i telemiti, magija haosa, diskordijanci,
sotonisti i mnogi drugi. U naoj sredini postoje i oblici idolatrije. Pod uticajem medija
mnogi ljudi ispoljavaju skoro religijsku opinjenost odreenim linostima ili pojavama.
MORAL I MORALNI PRINCIPI LJUDSKOG PONAANJA
33.Pojam i elementi morala

Moral predstavlja jedan od najstarijih oblika drutvene svesti. Nastao je kao potreba da se
reguliu odnos oveka prema oveku, zajednici, kolektivu i drutvu. U sadrinskom
smislu moral se sastoji od 3 osnovne komponente: moralne norme, moralnog suda i
moralen sankcije. Moralna norma odreuje poeljne oblike drutvenog ponaanja.
Moralni sudovi procenjuju ponaanje pojedinca ili drutvene grupe. Ukoliko njihovo
ponaanje nije u skladu sa moralnim normama dolazi do preduzimanja moralnih sankcija.
Moralne sankcije obino imaju oblik imaju oblik grie savesti i kajanja. Drutveni inioci
koji utiu na formiranje odreene vrste morala su brojne. Neki su smatrali da je to tip
drutva. Drugi izdvajaju tzv. mehaniko i organsk drutvo, trei ratniko i industrijsko
drutvo, neki seosko i gradsko drutvo.

34.Moral i religija
Moral je vrsto vezan za religiju i religijske postulate. Deset Bojih zapovesti pokazuje
kako je religija odluno uticala na formiranje odgovarajueg morala. Za vernike ovakve i
sline zapovesti su formulisane u formi moralnih normi. Sociolozi posebno istainju dve
dimenzije preko kojih se ostvaruje uticaj religije na moral. Prva je vezana za injenicu to
vera prua jedan pogled na svet, jednu sliku sveta u celini, koju kad ovek prihvati ona ne
moe da ne utie i na njegov moral, jer je moral usko vezan sa slikom sveta. Druga
dimenzija proizilazi iz tenje svake religije da stvori sopstveni moral, koji smatra izrazom
boije volje i apsolutno obaveznim. Moral se razlikuje od religije po vie atributa. Dok je
religijska svest i ponaanje uslovljeno viim svetom, onostranim silama, dotle je moral
ovostrana pojava, spontano formirani sistem naela koje stvaraju sami ljudi, a kad prekri
moralnu normu on ini povredu neeg ljudskog zbog ega osea griu savesti.
35.Moralni i pravni principi drutvenog ivota

36.Kriminal i socijalna delikvencija

PROMENE, RAZVOJ I TIPOLOGIJA GLOBALNIH DRUTAVA
37.DRUTVENE PROMENE

38.Tranzicija kao model promena

Pojam tranzicije koristili su jo polovinom 19 veka Marks i Engels kada su objanjavali
istorijski proces kretanja iz kapitalizma u socijalizam. Ljudi koji se bave ovim pojmom
nazivaju se tranziciolozi, a oblast njihovog rada tranziciologija. Kada govorimo o
tranziciji tehnologija je veoma vaan faktor. Pitanje svojine je takoe veoma vano zbog
ega polazimo od naelnog opredeljenja da privatna svojina samo omoguuje bolji
ambijent za tehnoloku inovativnost, kao prvu kariku u lancu poeljnih tranzicijskih

promena. Novi proizvodi i novi tehnoloki procesi su ono to zemljama u tranziciji ve

isuvie toliko dugo nedostaje. Kao najvei i nikako dopustiv redukcionizam u pristupu
tranziciji odnosi se na: 1. izostavljanje tehnologije kao izvora, objektivnog uzorka,
usmerivaa i faktora intenzivnosti procesa tranzicije i 2. prihvatanje suenog i
geopolitiki veoma ogranienog prostora umesto da se govori o tranziciji kao globalnom
procesu. Proces tranzicije osim ekonomskih, pravnih, politikih i socijalnih obuhvata i
mnoge druge kulturoloke, psiholoke, ekoloke, geostrateke i druge aspekte i
dimenzije. Proces tranzicije mora da oznaava planetarni proces. Stvarni uspeh tranzicije
bivih zemalja zapravo nije mogu ako se istovremeno ne izvri i tranzicija razvijenih
zapadnih drutava i to u smeru naputanja imperijalnih ambicija. Tranzicija i
globalizacija su u izvesnom smislu komplementarni procesi jer su usmereni na stvaranje
jedinstvenog sveta, umesto sveta jedinstva u razlikama. Tranzicija postsocijalistikih
drutava se moe vrlo lako preobraziti u restauraciju, tj. proces kretanja unazad. Potrebno
je razlikovati i pojam transformacije u kome je polazite poznato a cilj nije, za razliku od
tranzicije gde je cilj jasan. Osim pomenutih tranzicija neophodno je izvriti i tranziciju
ponaanja koja obuhvata 1.tranziciju miljenja, 2.tranziciju oseanja, 3.tranziciju
delovanja. Pitanja na koja moramo potraiti odgovor kad elimo da se upoznamo sa
procesom tranzicije u nekoj konkretnoj zemlji su: kuda ide tranzicija, zato tranzicija,
kako i ime izvesti tranziciju, ko treba da uestvuje u tranziciji, koliko dugo treba da
traje... Sa stanovita sadrinskog obuhvata: totalna i parcijalna tranzicija, a sa stanovita
prostornog obuhvata: lokalna i globalna.
39.Globalizacija: ili promene izmeu neizbenih i nepoeljnih

40.DRUTVENI RAZVOJ KAO POELJAN TIP PROMENA

41.TIPOLOGIJA GLOBALNIH DRUTAVA

Sa nastankom sociologije kao nauke problematika tipologije globanih drutvaba
zaokuplja panju mnogih teoretiara. Kont je dao klasifikaciju razliitih faza razvoja
ljudskog drutva: teoloka, metafizika i pozitivna. Marks je istorijski razvoj drutva
sagledao kao smenjivanje pet drutveno-ekonomskih formacija. Glavni istorijski tipovi
drutva po Spenseru su: primitivno, militaristiko i industrijsko. Dirkem prikazuje
istorijski razvoj drutva kao smenjivanje dva tipa: drutvo mehanike solidarnosti i
drutvo organske solidarnosti dok Tenis razlikuje zajednicu od drutva. Neki autori dele
sva drutva na: 1. kapitalistika, socijalistika, zemlje u razvoju, 2. visoko razvijena,
srednje razvijena, nerazvijena, 3. jednopartijska i viepartijska, 4. totalitarna i
demokratska. Gidens ih deli na: plemenska, drutva podeljena na klase i drutva bez
klasa.
Ogborn: stagnatna i dinamika. Turen: predindustrijsko, industrijsko i
postindustrijsko. Predstavnici teorije modernizacije drutva dele na: inovacijska,
imitativna i neinventivna. Rostov deli drutvo na: tradicionalno, prelazno, drutvo
industrijskog uzleta, drutvo uspona ka zrelom visokorazvijenom industrijskom drutvu,

drutvo masovne potronje i blagostanja. Sa stanovita sociolokog kriterijuma mogli bi

smo sva drutva podeliti na: 1. predmoderna, 2. moderna, 3. postmoderna.