Naslov originala

Gregory A. Freeman
The Forgotten 500

obrada: Lena
www.balkandownload.org

Za Nikolasa

Oseanje dunosti nas uvek prati. Ono je sveprisutno, kao Bog. I

kada poletimo na krilima jutra i kada se naemo na najudaljenijim
morima, dunost je uvek s nama; ispunjena nas ini srenima,
prekrena krajnje nesrenima. Kada kaemo da e nas prekriti
tama, i u tami i na svetlosti nae su obaveze s nama.
Danijel Vebster
Rasprava o ubistvu kapetana Vajta,
6. april 1830, knjiga VI, str. 105

Uvod
Jedna od poslednjih neisprianih pria iz Drugog svetskog rata
istovremeno je i jedna od najznaajnijih. To je pria ispunjena
avanturom, sranou, opasnou i junatvom koji se prepliu s
mreom zavera, lai i prikrivanja.
Pria o operaciji Haljard1, spasavanju petsto dvanaest
saveznikih pilota, zarobljenih iza neprijateljskih linija, jedna je od
najznaajnijih pria o spasavanju i bekstvu koje su se ikada dogodile,
ali gotovo niko nikada nije uo za nju. I to namerno. Amerika,
britanska i jugoslovenska vlada decenijama su krile detalje te prie,
svesno preutkujui zasluge hrabrih spasilaca i stranog saveznika
koji je dao ivot ne bi li pomogao saveznikim pilotima dok su za
njima tragali nacisti po jugoslovenskim planinama.
Operacija Haljard predstavljala je najvee ikad preduzeto
spasavanje oborenih amerikih pilota i jednu od najveih operacija
te vrste u tom ratu i posle njega. Nemcima pred nosom i uglavnom
usred bela dana, spasene su stotine amerikih pilota i njihovih
kolega iz nekih drugih zemalja. Misija je uspela u potpunosti i
zasluivala je najvei mogui publicitet u filmskim urnalima i na
novinskim naslovnim stranama. Ipak, to se nije dogodilo.
To je malo poznata epizoda koja je poela izuzetno napetim
spasavanjem u avgustu 1944, nakon koje je usledio niz novih
spasilakih akcija tokom nekoliko meseci. Ameriki agenti iz
Agencije za strateke slube (OSS)2, prethodnice CIA, radili su
zajedno sa srpskim gerilcem, generalom Draom Mihailoviem, na
izvoenju ove strogo tajne i obimne spasilake misije.
Ovo su prie mladih pilota oborenih iznad jugoslovenskih brda
tokom borbenih letova i prie etvorice tajnih agenata koji su vodili
akciju njihovog neverovatnog spasavanja. Ovo su prie mladih ljudi
od kojih su mnogi pripadali prvoj generaciji Amerikanaca, i bili
ponosni, rodoljubivi sinovi evropskih doseljenika. Svi su oni izgarali

od elje da se prikljue ratnim naporima i da se bore protiv Nemaca,

nalazili su uzbuenje ak i u esto smrtonosnim letovima iz Italije
kako bi bombardovali nemaka naftonosna polja u Rumuniji, ali su
bili primorani da iskoe iz pogoenih aviona i padnu u ruke
neobinih, naizgled grubih seljaka u zemlji o kojoj nisu nita znali.
Uskoro su shvatili da su lokalni stanovnici Srbi, bili spremni da
rtvuju sopstvene ivote kako bi spreili da oboreni piloti padnu u
ruke Nemaca, ali su se ipak pitali hoe li iko doi po njih ili e
ostatak rata provesti na kozjem mleku i hlebu od mekinja, skrivajui
se od nemakih patrola.
Kada je sluba OSS u Italiji ula da su piloti u nevolji, agenti su
poeli da razrauju sloen i do tada nepoznat plan spasavanja
Amerikanci su nameravali da poalju flotu teretnih aviona C-47, koji
bi sleteli u brdima Jugoslavije, iza neprijateljskih linija, kako bi
izvukli stotine pilota. Bilo je to neverovatno smelo i opasno, ali nije
postojao drugi nain da se ovi momci izvuku s teritorije pod
nemakom okupacijom. Spisak opasnosti i potencijalnih problema
inio se beskonanim: piloti su morali da izbegnu zarobljavanje sve
dok se ne organizuje akcija spasavanja; morali su bez ikakvog alata i
u savrenoj tajnosti da izgrade poletno-sletnu stazu koja bi bila
dovoljno iroka da poslui kao pista za avione C-47; i na kraju,
avioni su morali da slete i uzlete a da pri tom ne budu oboreni.
Pozornica na kojoj se odvijalo ovo dramatino istorijsko poglavlje
bila je oblast koja je, za dananje Amerikance, postala sinonim za
surovi graanski rat, versko nasilje i svireposti poinjene u cilju
etnikog ienja, to je utisak za koji se ne moe rei da je sasvim
netaan, mada se time zanemaruje bogata kulturna istorija ovog
regiona. Srbija zauzima centralni deo Balkanskog poluostrva,
regiona u junoj Evropi koji je od Italije odvojen Jadranskim morem.
Ona se granii s Maarskom na severu, Rumunijom i Bugarskom na
istoku, Albanijom i Makedonijom na jugu, i Crnom Gorom,
Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom na zapadu.
Kroz istoriju, ova oblast se nalazila na razmeu velikih carstava,

ija je blizina doprinela stvaranju bogate meavine etnikih obeleja

i kultura, ali je zemlji donela i dugotrajni period trvenja i sukoba
izmeu suparnikih grupa. Nesloga i sukobi karakteristini za ovaj
region ak su doveli do stvaranja termina balkanizacija, kojim se
oznaava razjedinjenost i razbijenost na suparnike politike
entitete, esto nasilnim putem. I sama re Balkan neretko je
sinonim za podruje u kome se vode verske borbe i graanski
ratovi.
Biva Jugoslavija je region koji ostavlja utisak neprestanih
previranja. Tokom Drugog svetskog rata Srbija je bila sastavni deo
Kraljevine Jugoslavije, koja je 1945. postala Socijalistika Federativna
Republika Jugoslavija3. Godine 1992. ova zemlja je preimenovana u
Saveznu Republiku Jugoslaviju, a zatim u Dravnu zajednicu Srbije i
Crne Gore, koja je postojala od 2003. do 2006. Kada je Crna Gora
izglasala odluku o istupanju iz dravne zajednice, zvanino
proglasila nezavisnost 5. juna 2006. godine.
Granice i oblasti Srbije u velikoj su meri odreene prirodnim
formacijama, ukljuujui tu i planinske vence Karpata i Balkana. Ta
planinska oblast bila je nepremostiva prepreka za pogoene
amerike bombardere kada su pokuavali da se vrate u svoje baze u
Italiji, ali je ona istovremeno pruala zaklon oborenim
vazduhoplovcima, titei ih od nemakih patrola koje su ih
progonile.
Od 1914, kada je austrijski nadvojvoda Franc Ferdinand ubijen u
Sarajevu, to je pokrenulo Prvi svetski rat, do nacistike okupacije u
Drugom svetskom ratu, ovaj region je bio poprite globalnih sukoba,
a u njemu su se, u isto vreme, vodile i unutranje bitke. Bivu
Jugoslaviju inile su razliite etnike i verske grupe, ukljuujui
Srbe, Hrvate, Muslimane i Slovence. Tokom starije i novije istorije,
vei deo borbi u ovom regionu vodio se izmeu ovih grupa radi
kontrole nad teritorijom. Posle Drugog svetskog rata, bosanski
Muslimani su snano podravali komunistikog lidera Josipa Broza
Tita, delimino zbog toga to je uspeno uvao mir meu etnikim
grupama isto onako kao to je italijanski diktator Benito Musolini

uinio da vozovi idu na vreme. Srbi su najbrojnija etnika grupa u

bivoj Jugoslaviji, a osnovu njihovog nacionalnog identiteta ini
Srpska pravoslavna crkva.
Posle Prvog svetskog rata srpska monarhija je dominirala u novoj
dravi Jugoslaviji. Tokom Drugog svetskog rata, ustae, kako su se
zvali hrvatski faisti, i Nemci pobili su stotine hiljada Srba, Jevreja i
Roma. Neki Muslimani su se borili na strani nacista, dok su se
mnogi drugi Muslimani i Hrvati borili na strani partizana, koje je
predvodio Tito. Srbi su podravali kraljevsku vladu u izgnanstvu.
Ove prastare mrnje i etniki razdori razbuktali su se 1992, i to je
prouzrokovalo najsurovije borbe na evropskom tlu od zavretka
Drugog svetskog rata. Tada je poginulo vie od dvesta hiljada ljudi,
veinom civila, a milioni su ostali bez krova nad glavom. Dok su
borbe besnele i svet saznavao za zlodela nad civilnim
stanovnitvom, poinjena samo zbog drugaijeg etnikog porekla,
evropske zemlje su uzvraale brojnim mirovnim predlozima od
kojih nijedan nije doneo mir. Tada su Sjedinjene Amerike Drave
organizovale mirovne pregovore u vazduhoplovnoj bazi RajtPaterson, kraj Dejtona, u saveznoj dravi Ohajo. Ti pregovori su 21.
novembra 1995. doveli do mirovnog sporazuma i oekivalo se da e
ezdeset hiljada vojnika NATO-a zaustaviti sukobe.
Rat u Bosni devedesetih godina prolog veka bio je posebno
okrutan. Mada se Srbi generalno smatraju agresorima u bosanskom
sukobu devedesetih godina, postoje i sasvim opravdane optube da
su Hrvati i Muslimani imali zarobljenike logore i da su inili ratne
zloine. Neki su optuivali biveg bosanskog predsednika Aliju
Izetbegovia da se pravio da ne vidi kako njegovi muslimanski
vojnici ine ratne zloine u znak odmazde za srpske napade. Mnogi
Srbi priznaju dokazana zlodela pripadnika paravojnih jedinica
bosanskih Srba nad muslimanskim i hrvatskim civilima, ali
istovremeno tvrde da su i srpski civili bili rtve slinih zloina a da
je izvetavanje zapadnih medija bilo iskrivljeno i neobjektivno,
pristrasno u korist muslimanske i hrvatske strane.
Dejtonski sporazum nije u potpunosti okonao nasilje u ovom

regionu. Izmeu 1998. i 1999, neprekidni sukobi na Kosovu,

pokrajini na jugu Srbije, izmeu srpskih i jugoslovenskih snaga
bezbednosti i Oslobodilake vojske Kosova podstakli su NATO na
vazduno bombardovanje, koje je trajalo sedamdeset osam dana.
Mir izmeu Srba, Hrvata i Muslimana na teritoriji bive Jugoslavije i
dalje je nesiguran.
Ameriki piloti koji su iskoili iz svojih bombardera iznad
Jugoslavije u Drugom svetskom ratu znali su veoma malo o sloenoj,
burnoj istoriji zemlje u koju su se sputali, kao i o meunarodnim
sporovima u koje e biti uvueni. Oni su traili samo utoite i put
kojim e se vratiti kui, i duboko ih je dirnula svesrdna podrka
siromanih srpskih seljaka koji su sopstvene ivote izlagali opasnosti
ne bi li pomogli Amerikancima palim s neba.
U vreme kada je svet upoznat sa nasiljima poinjenim u
nedavnim bosanskim ratovima, postojao je samo mali broj onih koji
su znali da su ljudi u toj dalekoj zemlji svojevremeno uinili veliku
uslugu amerikom narodu i mnogim uplaenim, umornim i gladnim
mladiima. Ti ljudi su uvali tu priu i priali su je svima koje su
poznavali, ali je ona ipak lagano nestajala s petsto zaboravljenih.
Danas je samo nekolicina spasenih pilota i agenata OSS-a iva i u
stanju je da ispria tu priu, ali i njihovo zdravlje je sve slabije i
seanja im brzo blede. Zato oni i insistiraju na tome da svet sazna
istinu o onome to se dogodilo u Jugoslaviji 1944, ukljuujui niz
gotovo neverovatnih sluajnosti i srenih okolnosti od
neverovatnog susreta sa enom jednog istaknutog nacistikog oficira
do krava koje su se pojavile u pravom trenutku sve ono to je
dovelo do njihovog spasavanja.
Oni tu priu nikada nisu zaboravili i ne ele da dopuste da ona
umre s njima.

500
zaboravljenih

1.
Izvui emo ih
Jugoslavija, avgust 1944.
Ovo selo je izgledalo ba kao i svako drugo selo kroz koje je Kler
Mazgrouv tokom protekla etiri dana prolazio: jednostavne kamene
kue s krovovima od trske i slame, s malo nametaja i jo manje
hrane. Ljudi u tim kuama doekivali su ga s dobrodolicom iako on
nije imao pojma ni ko su oni ni ta nameravaju da uine s njim. Dim
iz ognjita meao se s tekim mirisom vlanog sena i stoke, istim
onim prodornim mirisom koji se tako snano oseao u svim ovim
selima. Koraajui za svojim naoruanim pratiocem, uao je u malu
kuu i nervozno pogledao oko sebe, nastojei da proceni ta bi
moglo da se dogodi. Po svemu sudei, to je bilo to; ovo je bilo mesto
na koje su eleli da ga dovedu. Da li je to bila neka vrsta sigurne
kue u kojoj bi mogao da se krije od Nemaca i da ne bei sve vreme?
To pitanje je postavljao sebi u svakom selu u kojem su se on i drugi
ameriki piloti zaustavljali tokom proteklih dana, ali bi se svaki put
ispostavilo da je to jo jedna etapa putovanja nekuda. Mazgrouv i
drugi piloti bombardera nisu imali pojma kuda ih vode ti naoruani
lokalni pratioci. Do avola, oni ak nisu bili sigurni ni da ih vode
nekuda. Koliko je on mogao da proceni, njih su samo vodili
unaokolo, od sela do sela, u potrazi za nekim komadiem kozjeg sira
i ostataka hleba toliko bajatog da je Mazgrouv pomislio da bi mu
moda bolje bilo da jede sopstvene cipele. Nisu mogli da naslute
kakva ih sudbina eka, ali su bili prilino uvereni da ih ovi ljudi nee
predati Nemcima. Iako su Amerikanci i lokalno srpsko stanovnitvo
mogli da komuniciraju jedino gestovima i mimikom, piloti su stekli
utisak da su ti crnomanjasti, preplanuli ljudi na njihovoj strani. ene
su im vidale rane i hranile ih to su bolje mogle, a mukarci ih titili
od nacistikih patrola koje su na sve strane traile saveznike pilote

iz oborenih aviona, nastojei da ih uhvate pre nego to se domognu

bezbedne teritorije.
Iako je izgledalo da se ovom lokalnom stanovnitvu moe
verovati, Mazgrouv je i dalje bio na oprezu. Posade bombardera bile
su upozorene da su neki Jugosloveni simpatizeri nacista i da bi ih
mogli izruiti Nemcima, koji njihovu zemlju dre pod okupacijom
od 1941. U stvari, bili su upozoreni da e stanovnici te oblasti
oborenim pilotima odsei ui, a zatim ih predati Nemcima.
Meutim, krupni ovek koji je pratio Amerikance delovao je prilino
prijateljski. Ipak, seljaci su bili ti koji imaju puke. Da ne vode oni
moda Mazgrouva i ostale na neko drugo mesto pre nego to ih
predaju? Moda u neku nemaku jedinicu koja je ponudila nagradu
za amerike pilote? To nije izgledalo verovatno, ali Mazgrouv nije
mogao da prestane da brine i razmilja o tome hoe li se ovo
neobino putovanje dobro zavriti. Bio je preputen na milost i
nemilost ljudima koje nije mogao da razume, a oni su ga vodili
unaokolo, s jednog mesta na drugo, umesto da jednostavno dopuste
Amerikancima da se sami sakriju. Pitao se i da li ih bilo ko trai.
Nadao se da on i drugi oboreni piloti nisu zaboravljeni, da se ne
misli da su poginuli na nacistikoj teritoriji.
Njegovo neobino putovanje trajalo je etiri dana, otkako je
iskoio iz svog bombardera B-24 iznad severnog dela Jugoslavije, iza
neprijateljskih linija. Njegova osma misija bombardovanje
naftonosnih polja u Ploetiju, u Rumuniji, kao veoma znaajnog
izvora goriva za nemaku ratnu maineriju bila je, kako se
ispostavilo, poslednja. Sve u svemu, Mazgrouv je smatrao da je
srean to je iv i to je proao bez teih povreda, za razliku od
nekih Amerikanaca iz njegove grupe. Jedan od nih je zadobio teak
prelom noge prilikom skoka padobranom, i svaki put kada bi mu se
lice iskrivilo od bola tokom celodnevnog peaenja, Mazgrouv je bio
srean to on moe da se poali samo na glad, povremeno na e i
na umor. Znajui kako je za dlaku uspeo da pobegne iz pogoenog
bombardera, Mazgrouv je bio srean to uopte moe bilo kuda da
ide umesto da lei mrtav u olupini. A s obzirom na sve nemake

patrole u ovoj oblasti, bio je srean i zbog toga to moe da koraa a

da mu neki Nemac ne zabija puanu cev u lea. Mazgrouv je u
poslednjem trenutku izaao iz bombardera, neposredno pre nego
to se letelica razbila o jugoslovenske planine, tako da je bio
razdvojen od ostalih devet lanova posade koji su pre njega
napustili avion i koji su zbog toga bili nekoliko milja ispred njega.
Verovao je da su se lepo spustili na zemlju, ali je brinuo da su ih
moda zarobili Nemci. Proi e dosta vremena pre nego to bude
shvatio da je njegova zabrinutost bila opravdana i da je on jedini
lan posade koji nije odmah zarobljen. Ispostavilo se da ga je spaslo
upravo to to se naao zarobljen u donjoj rotacionoj kupoli i to mu
je bilo potrebno nekoliko minuta ispunjenih agonijom da se izvue,
dok su svi drugi ve bili napustili bombarder koji je ubrzano gubio
visinu. On, naravno, nije bio na sigurnom i pridruio se stotinama
drugih pilota koji su uspeli da se izvuku iz aviona i izbegnu da ih
nacisti zarobe, ali su se onda nali u pravom paklu neizvesnosti i
zebnje, nesigurni u ono to ih eka.
Ve je padao mrak kada je Mazgrouv uao u kuu s jo tri
Amerikanca, poto je grupa podeljena u nekoliko kua u selu.
Prilino krupna ena, oigledno supruga i majka, pokretom ih je
pozvala da sednu za grubo istesan, pohabani drveni sto, a zatim je
poela da iznosi pred njih oskudne koliine hrane malo kozjeg
sira, bajatog hleba, i komadie trulog krompira. Isti prizor viali su i
u drugim selima. Iako su bili potpuno izgladneli, trudili su se da ne
jedu halapljivo. Ve su znali da je seljacima teko da ih hrane i da
obrok koji su dobili verovatno znai da ovo dvoje ljudi, moda ak i
njihova deca, veeras nee jesti. Trudili su se da jedu pristojno iz
potovanja prema dareljivosti ove porodice, smekajui se i
klimajui glavom u znak zahvalnosti eni koja je sedela i posmatrala
ih.
U trenutku kada je Mazgrouv s mukom gutao poslednji komad
suvog hleba, vrata su se otvorila i uao je neki ovek, rekao neto
eni koja je odgovorila, a zatim ustala, ostavljajui mukarce same.
Mazgrouv i drugi Amerikanci klimnuli su glavom oveku koji je

uao i okaio kapu na drvenu kuku, ali nije nita rekao. Tokom
proteklih nekoliko dana ve su prestali da se obraaju lokalnom
stanovnitvu jer niko nije mogao da ih razume. ovek im se
pridruio za stolom i uzvratio im osmeh kada su neki od
Amerikanaca klimnuli glavom i nasmeili se pokazujui gestovima
da su zahvalni za hranu, podiui komad hleba ili olju mleka.
Vi ste Amerikanci?, upitao je on.
Amerikanci su bili zaprepaeni i uzbueni. Pogledali su jedan
drugog, a zatim su uprli poglede u jedinog Jugoslovena koga su
upoznali a koji je umeo da govori engleski.
Da, da. Mi smo Amerikanci, sva trojica povikae uglas.
ovek im se predstavio, ali njegovo ime je bila prava zbrka
suglasnika i samoglasnika koju Amerikanci nisu mogli da shvate.
Upitao ih je da li im treba vie hrane, ali Mazgrouv i druga dvojica
su znali da ne treba da odgovore potvrdno. Iako su i dalje bili
gladni, nisu mogli da trae od ovog oveka i ono malo hrane koju je
moda jo uvao za svoju porodicu.
Uzbueni to su pronali nekoga ko govori engleski, Amerikanci
su na trenutak bili potpuno zbunjeni i nisu znali ta da kau. ovek
s druge strane stola je progovorio umesto njih:
Ja sam direktor kole, kazao je. Uim engleski.
Direktor. O, dobro, rekao je Mazgrouv klimajui glavom. Malo
je zastao, a zatim nastavio: Veoma dobro govorite engleski,
govorio je sporo, za svaki sluaj, moda ovaj ovek ipak ne vlada
tako dobro engleskim. Gde se nalazimo?
ovek je odgovorio neto na jugoslovenskom, to je, kao i
njegovo ime, ovim ljudima zvualo kao zbrka suglasnika i
samoglasnika. Uostalom, njih nije u sutini mnogo zanimalo ime
sela. eleli su da znaju ta e biti s njima.
Jedan od Amerikanaca je progovorio: Da li emo ostati ovde?
Da li su nas doveli kod vas zato to vi govorite engleski?
Ne, rekao je ovek. Idete na drugo mesto. Idete na mesto s jo
Amerikanaca. Oni vama pomognu.
Mazgrouv je zbunjeno pogledao Amerikance. Ponovo se

okrenuo prema ovom oveku.

Vodite nas na savezniku teritoriju? Preko granice?, dodao je
on. Amerikanci su znali da to nije mnogo verovatno. Kako bi grupa
gladnih, ranjenih, nenaoruanih pilota mogla da pree granicu i
izae s neprijateljske teritorije?
Ne, ne. Idete na mesto gde vie Amerikanaca. Ovde,
Jugoslavija.
Mazgrouv jo nije bio siguran da ga sasvim razume. Mislite da
e nas sve okupiti na jednom mestu? Sastaemo se s jo amerikih
pilota?
Da, da, jo kao vi. Idete vi tamo. Jo Amerikanaca. Idete tamo.
Mazgrouv je pogledao drugu dvojicu pilota i lica im se polako
ozarie. Ipak je, dakle, sve to peaenje od sela do sela imalo
nekakvu svrhu. Meutim, i dalje nisu znali gde je to tamo, koliko
dugo e peaenje trajati i ta e se dogoditi kada konano stignu na
odredite. Na sve njihove napore da od upravitelja izmame jo neko
obavetenje, on bi se samo nasmeio i slegao ramenima, kako bi im
stavio do znanja da je to sve to on moe da kae na engleskom.
Idete tamo. Jo Amerikanaca, bilo je najvie to je umeo da
objasni.
Pa, sve je bolje od ovog lutanja, pomislili su. Nadajmo se da e
postojati neki plan kada jednom stignemo tamo. Ma gde to bilo.
Seljaci koji su pomagali Mazgrouvu i drugim Amerikancima
svesno su stavljali glavu u torbu. Ukoliko bi ih uhvatili da pomau
amerikim pilotima, streljali bi ih onako kako su Nemci ve streljali
hiljade onih koji su se suprotstavljali nacistikoj invaziji. Nemaki
vojnici ponaali su se veoma okrutno kada su okupirali zemlju 1941,
surovo postupajui sa svima za koje se smatralo da se protive
invaziji. Bombardovali su Srbiju da bi je, praktino preko noi,
pokorili.
Te 1944. godine, zemlja je bila pod vrstom kontrolom Nemaca.
Meutim, im su nacistike bombe pre tri godine poele da padaju,
oni koji su se od poetka suprotstavljali nemakoj invaziji krenuli su

da uzvraaju. Nemci su moda uli u Jugoslaviju bez mnogo

tekoa, ali jugoslovenski narod nije nameravao da im dozvoli da tu
ostanu bez borbe.
Ti siroti ljudi u jugoslovenskim selima pruali su otpor na sve
mogue naine, od sabotaa i povremenih nestanaka nacistikih
vojnika, koji se ne bi vratili iz obilaska u brdima, do pomaganja
svakom amerikom pilotu koga su uspeli da pronau.
Posle jo jedne nedelje hodanja kroz jugoslovenska sela, spavanja
po selima na koja bi nailazili ili zgreni u bunju pokraj puta,
Mazgrouv i grupa Amerikanaca ili su za dvojicom svojih
naoruanih pratilaca po prljavom putu kada su ispred sebe ugledali
oveka na konju. Pogledali su u jugoslovenske pratioce oekujui
neku reakciju, spremni da skoe u iprag kraj puta i sakriju se sve
dok situacija ponovo ne bude bezbedna, ali pratioci nisu bili
zabrinuti to vide nekog ispred sebe, ve su nastavili da koraaju.
Amerikanci su pretpostavili da ovek na konju nije Nemac, nego
neko koga pratioci moda poznaju, neki oficir u njihovom pokretu
otpora, na primer. Grupa je s mukom polako koraala. Izgledalo je
da ih ovek na konju eka i Mazgrouv je, to su se vie pribliavali,
postajao sve radoznaliji. Moda ovaj momak zna malo engleski,
pomislio je on. Svakako bi bilo dobro da saznamo gde se nalazimo i kuda
idemo.
Kako su se pribliavali, Mazgrouv je mogao da vidi da ovek na
konju izgleda kao neko od metana: bio je snane grae, s gustom
bradom, slian mnogim drugim ljudima koje su usput sretali.
Amerikanci su iekujui gledali u svoje pratioce, mislei da e oni
neto rei tom oveku; umesto toga, oni su se jednostavno zaustavili
kada je grupa dola do njega. Tada je ovek na konju progovorio i
Mazgrouv je ponovo bio veoma prijatno iznenaen to uje engleski
jezik.
Zdravo, momci, rekao je ovek dubokim glasom, na savrenom
engleskom. Dobro doli u Pranjane. Da, tako je zvualo, Pranjane.
Amerikanci nisu znali ta da misle. ovek je liio na Jugoslovena,

ali je govorio na savrenom engleskom i... Nije li to bio njujorki

akcent?
ovek na konju je bio Dord Musulin, specijalni agent OSS-a,
elitne grupe pijuna i operativaca na tajnim zadacima od koje e
kasnije nastati CIA, ubaen iza neprijateljskih linija kako bi pomogao
oborenim pilotima. On i njegov tim su ve nekoliko nedelja bili na
terenu, otprilike isto onoliko koliko i Mazgrouv, i imali su vesti za
umorne i gladne Amerikance.
Uspeli ste. Ovde ste, rekao je on. Pogledao je u Amerikance
kao da je oekivao da e biti sreni zbog toga, meutim, Mazgrouv i
njegovi drugovi i dalje nisu znali gde je to ovde.
Gde smo to mi?, upitao je on. ta emo ovde da radimo?
Tek tada je Musulin shvatio da pridolice nemaju pojma ni o
emu. Neki piloti koji su stigli u Pranjane shvatili su tokom puta
kakav je plan, a drugi, kao lanovi ove grupe, nisu znali ba nita.
Izvui emo vas odavde, momci, rekao je Musulin, osmehujui
se kroz gustu crnu bradu. Organizovae se akcija spasavanja. Ovde
ima ve oko dvesta Amerikanaca. Okupljaju se jo od januara.
Spasavanje! Konano dobre vesti. Mazgrouv i drugi avijatiari su
se obradovali, pronaavi snagu da dignu ruke i zagalame udarajui
svoje jugoslovenske pratioce po leima i grlei se meusobno. Bie
spaseni! Otii e kui!
Ali kako?
C-47, rekao je Musulin, mislei pri tom na teretne avione koje
je svaki pilot dobro poznavao. Oni e sleteti na polje koje se nalazi
tamo. Musulin je pokazao na neko mesto u daljini. Radimo na
velikom planu, i vi ete uskoro otii odavde. Samo, moramo prvo da
izgradimo uzletno-sletnu pistu.
Kada je to rekao, Musulin je okrenuo konja i odjahao.
Mazgrouv i ostali stajali su na putu, radosni, ali pomalo i
zbunjeni. Da bi bili sigurni da su ga dobro razumeli, jedan od
njihovih jugoslovenskih pratilaca je podigao ruku i napravio pokret
oponaajui avion, to je propratio i odgovarajuim zujanjem.
Mazgrouv i druga dvojica Amerikanaca klimnue glavom. Shvatili

su plan.
Meutim, sve to im je zvualo pomalo ludo. Da izgrade pistu?
Oni su svakako eleli da budu spaseni, ali kako e avioni uspeti da
slete u ovu planinsku oblasti u kojoj oni nisu mogli ak ni da hodaju
seoskim putem a da se ne sklanjaju u bunje im proe neko vozilo,
sve u nadi da ih Nemci nee pronai?
Ista ta pitanja prolazila su kroz glavu Dordu Vujnoviu, agentu
OSS-a u Bariju, u Italiji, oveku koji je bio odgovoran za slanje tajnih
agenata u misije irom veeg dela Evrope, ukljuujui i Jugoslaviju.
Kada je Vujnovi uo da u Jugoslaviji ima amerikih pilota koji
ekaju pomo, znao je da moraju da osmisle plan za njihovo
izvlaenje. Takoe je odmah shvatio da to nee biti jednostavno
spasavanje.
Da li e zaista to moi da izvedu? Mogu li stvarno da odu pravo
na nemaku teritoriju i pokupe te ljude ne izlaui ih opasnosti?
Detaljno je s Musulinom raspravljao o opasnostima pre nego to ga
je poslao iza neprijateljskih linija, ali ak i s Musulinom na licu mesta
u Jugoslaviji, ova pitanja su i dalje postojala.
Vujnovia nisu motivisale samo dunosti i obaveze. Na njega je
uticalo i seanje na vreme kada se i sam, jedva koju godinu ranije,
naao u klopci iza neprijateljskih linija u Jugoslaviji; osetio je bliskost
sa Amerikancima koji su se nali u zemlji u kojoj su odrasli njegovi
roditelji. Ovaj ovek, roen u Pitsburgu, studirao je u Jugoslaviji, ali
su njegove studije, i njegova tek zapoeta veza s veoma lepom
devojkom, metankom, prekinuti brzim napredovanjem nemake
vojske. Dve godine beanja od nacista, u nastojanju da pronae izlaz
iz Jugoslavije i put do slobode, omoguile su mu da u potpunosti
shvati kroz kakve probleme prolaze ti mladi piloti. Vujnovi je bio
odluan u svojoj nameri da ih izbavi iz tog pakla.
Da li e on to moi da izvede? Nije bilo previe teko poslati tamo
Musulina i ostatak njegovog tima, ali izvui odande preko stotinu
pilota bilo je neto sasvim drugo. Plan, kome su se Britanci estoko
suprotstavljali, sastojao se u tome da se poalju teretni avioni C-47

da pokupe oborene pilote i prebace ih u Italiju. To je bio plan.

Jednostavno, poslati avione da ih pokupe. Savezniki avioni su sve
vreme nadletali Jugoslaviju na putu ka ciljevima bombardovanja na
drugoj teritoriji pod nemakom okupacijom, pa nije bilo preterano
oekivati da se neko spusti i pokupi nekoliko pilota. To je delovalo
sasvim jednostavno sve dok Vujnovi nije pokuao da razradi
detalje. Musulinov tim je ve preko radija javio da pilota za
spasavanje ima mnogo vie od sto pedeset, koliko su Amerikanci
oekivali da e ih biti kada su skoili padobranima da bi
organizovali ovu akciju. U poslednjoj poruci Musulin je obavestio
Vujnovia da ima najmanje dvesta ljudi i da svaki dan pristiu novi,
ponekad njih desetak, a ponekad i vie.
Vujnovi je shvatio da to znai da misija iz dana u dan postaje
sve tea. Nije bilo u pitanju samo slanje nekoliko aviona koji bi se
spustili i uurbano pokupili ljude; spasavanje tako velikog broja
pilota iziskivalo bi i vei broj aviona koji bi morali da sleu jedan za
drugim. Ako bi aviona bilo vie, Nemci bi mogli lake da ih uoe. U
isti mah, to bi znailo i da ima mnogo vie vremena tokom kojeg bi
avioni i piloti bili lake mete za nemake lovce ili za kopnene snage.
to je vie razmiljao o tome, Vujnovi je sve vie brinuo da bi slanje
ak i jednog jedinog aviona u ovu oblast bilo izuzetno opasno. Znao
je da je ovaj predeo krevit i planinski, bez pista za sletanje u blizini,
a nije bilo ni nekog polja koje bi u sluaju nevolje moglo da poslui
kao poletno-sletna staza. Zbog toga su sve posade bombardera
iskakale kada bi im avioni bivali pogoeni u ovoj oblasti; nigde nije
bilo mesta na koje bi moglo prinudno da se sleti. Najbolje emu su
mogli da se nadaju bilo je iskakanje padobranom i posmatranje kako
se avion razbija o planinu.
Sada je Vujnovi pokuavao da organizuje ne samo jedan let ve
itav niz letova teretnih aviona u taj kreviti predeo, Nemcima pred
nosom. Bio je to odvaan plan, a neki u slubi nisu se ustezali da
kau Vujnoviu kako je njegov plan i vie od toga ista ludost.
Meutim, Vujnovi je i dalje mislio na sve te mladie zarobljene na
nacistikoj teritoriji, mladie koji se bore da prebrode jo jedan dan

izbegavajui nemake patrole i koji se iskreno nadaju da neko

ozbiljno radi na tome da ih izvue odatle. Mogao je da se
identifikuje s njima. Mogao je da se seti ledenog straha koji mu je
okivao itavo telo dok je zadravao dah nadajui se da e nemaka
patrola proi ne primetivi mladog Amerikanca i devojku koju je
voleo, mogao je da se seti oajnike elje da se izbavi od opasnosti,
da pree granicu, da doe kui.
Moramo se potruditi da to uspe. Izvui emo ih.

2.
Napusti avion!
Kler Mazgrouv se naao u Jugoslaviji na isti onaj nain na koji su
prethodnih godina tu dospele stotine drugih saveznikih
vazduhoplovaca, a tako e doi i mnogi posle njega. Ukrcao se u
bombarder u Italiji, nadleteo je teritoriju pod nacistikom
okupacijom da bi bombardovao izuzetno vane rafinerije nafte i
druge ciljeve, a onda, na kraju, nije uspeo da se vrati u svoju
bezbednu bazu. Svaki put kada bi poletela flota bombardera,
nemaka protivvazduna odbrana bi teko otetila neke od njih, pa
su ili odmah padali na zemlju ili su nastojali da odmaknu to dalje ka
Italiji.
Do 1944. u Jugoslaviji se brzo uveavao broj pilota iz oborenih
amerikih aviona, jer se uveavao i broj napada na nacistike ciljeve,
pogotovu na rafinerije nafte u Ploetiju. Mnogi avioni koji su u tim
bombardovanjima uestvovali nisu na povratku uspevali da stignu
dalje od Jugoslavije; tu bi padali, a njihove posade bi iskakale,
pokuavajui nekako da preive iza neprijateljskih linija. Tako su se,
zbog nastojanja da se uniti Ploeti, stotine pilota nale u brdima
Jugoslavije, svi potpuno bespomoni.
Da bi stigle do ciljeva u Rumuniji, posade saveznikih
bombardera morale su da lete na istok4, obino iz baza u tek
osloboenoj Italiji, preko Jadranskog mora i preko Jugoslavije. Onda
bi se vraali, esto veoma oteenim avionima i s ljudstvom
povreenim u estokim borbama oko ciljeva koje su bombardovali.
Rumunija je bila glavna meta zato to je predstavljala jedno od
uporita nemake vojske na istoku, a pre svega zbog toga to je bila
glavno izvorite goriva za nemaku ratnu maineriju. Ova zemlja je
manja od Oregona i nije imala velike izglede da se suprotstavi
Nemcima, iako je pokuala da ostane neutralna. Hitler je, naravno,
te molbe da ostane neutralna shvatio kao njenu slabost, i uao je u

Rumuniju.
Rumunija je bila u neodrivoj situaciji, izmeu nemakog
napredovanja u Poljskoj i Maarskoj i sovjetskog napredovanja iz
Ukrajine5. U junu 1941. Rumunija se zvanino prikljuila silama
Osovine, pre svega u nadi da e ponovo dobiti neke okruge koje je
ranije bila primorana da ustupi. Iako se Rumunija borila protiv
Nemake u Prvom svetskom ratu, na poetku Drugog svetskog rata
postala je saveznik nacista: bio je to oajniki pokuaj samoouvanja.
Ispostavilo se, meutim, da e je taj pakt sa avolom izuzetno
mnogo kotati. Stoga nije bilo nikakvo iznenaenje kada je Britanija
objavila rat Rumuniji 5. decembra 1941, im se ova zemlja pridruila
nemakom divljanju irom Evrope.
Sjedinjene Amerike Drave su 5. juna 1942. objavile rat
Nemakoj i Italiji, kao i Rumuniji, Maarskoj i Bugarskoj. Nije prolo
mnogo vremena, a onaj isti resurs zbog koga je Rumunija bila toliko
poeljna za nemaku ratnu maineriju prostrana naftonosna polja i
rafinerije velikog kapaciteta pretvorio ju je u jedan od primarnih
ciljeva saveznikog bombardovanja. Posade amerikih bombardera,
koje pre toga jedva da su i ule za Rumuniju, uskoro su saznale sve
to se moglo saznati o Ploetiju, rumunskom gradu u ravnici ispod
transilvanijskih Alpa koji je doiveo petrolejski bum. Ploeti se
nalazi na severu zemlje, trideset pet milja [pedeset est kilometara]
severno od Bukureta. itav grad je, zapravo, bio ogromni
petrohemijski kompleks, koji se sastojao od sedam velikih rafinerija,
rezervoara za skladitenje i prateih objekata6, to je sve zauzimalo
povrinu od devetnaest kvadratnih milja [trideset dva kvadratna
kilometra].
Jo od 1857. prerada nafte predstavljala je veoma unosan posao u
Ploetiju, to znai da je to bio jedan od prvih gradova u kome se
sticalo bogatstvo na resursu koji e tokom narednih decenija
dominirati u svetskoj ekonomiji. Lokalne rafinerije su 1942.
proizvodile gotovo milion tona nafte meseno, to je predstavljalo
etrdeset odsto ukupnog rumunskog izvoza7. Najvei deo te nafte,
kao i devedesetoktansko gorivo za avione, najkvalitetnije u Evropi,

bili su namenjeni ratovanju sila Osovine. Ploeti, prosperitetan ali

malo poznat grad u toj pre rata mirnoj zemlji, iznenada je postao
centralna poluga nacistike vojne mainerije, klju za ostvarenje
Hitlerovih planova. Njegove rafinerije su obezbeivale gotovo jednu
treinu svih petrohemijskih proizvoda neophodnih za pogon
Hitlerovih tenkova, bojnih brodova, podmornica i aviona.
Saveznici su po svaku cenu morali da izbace Ploeti iz posla
prerade nafte i bili su spremni da rizikuju koliko god bude potrebno
vojnika, samo da bi to postigli. Nemci su bili podjednako odluni u
nastojanju da zatite taj nasuni izvor energenata i uspostavili su
nezamislivo snanu liniju odbrane, koja se sastojala od
protivavionskih topova postavljenih svuda oko rafinerija, miljama
unaokolo. Neki od najboljih nemakih pilota lovaca bili su
stacionirani na aerodromima oko Ploetija. Dobili su nareenje da
tite rafinerije od saveznikih bombardera.
Ploeti je bio prva meta u Evropi koju su bombardovali ameriki
avioni. Posle prvog, usledili su mnogi novi napadi.
ast da prvi pogodi Ploeti imao je pukovnik Hari A. Halverson
u maju 1942. On je predvodio dvadeset tri nova novcata
bombardera B-24 iz Floride sa zadatkom da bombarduju Tokio, to
je u izvesnom smislu bio nastavak operacije Dulitl, odvanog
napada na japansku teritoriju izvedenog u znak odmazde za napad
na Perl Harbor. Meutim, kada su bombarderi stigli u Egipat,
Halverson i posade ostalih aviona iz njihove formacije obaveteni su
da imaju novu destinaciju: Ploeti. Avioni su ka cilju poleteli uvee
11. juna, da bi sutradan u zoru stigli iznad mete. Misija je bila
uspena. Deset bombardera je pogodilo rafineriju Astra u Ploetiju,
jedan B-24 je napao luku u Konstanci, a preostala dva bombardera
B-24 pogodila su neidentifikovane ciljeve. teta na avionima bila je
minimalna.
Taj prvi pohod bombardera naneo je veliku tetu neprijatelju, ali
je saveznicima bilo jasno da e mnogi mladi ljudi morati da stave
ivot na kocku ne bi li se rafinerije izbacile iz stroja. Bombardovanja
su se nastavila, a zatim su u avgustu 1943. saveznici pokrenuli

operaciju Plimni talas, u okviru sveoptih nastojanja da se unite

rafinerijski kapaciteti u Ploetiju. Za razliku od prethodnih napada,
izvedenih s visine od nekoliko hiljada stopa, operacija Plimni talas
zahtevala je da se udari na naftonosna polja preduzimaju s male
visine, ponekad ne vee od visine drveta. To je bilo toliko nisko da
su bombe koje su eksplodirale i nafta koja bi se zapalila ugroavali i
same avione. Naravno, problem je bilo i to to je bombarder B-24 na
toj visini predstavljao veoma veliku i laku metu.
Ova izuzetna opasnost nalagala je da ceo komandni lanac do
tanina odobri plan, pa je ak i ameriki predsednik Frenklin D.
Ruzvelt bio na mukama, pitajui se da li potreba da se uniti Ploeti
zaista opravdava ogromnu opasnost po posade aviona. Doneo je
odluku da je to opravdano i posade aviona su dobijale zastraujua
nareenja.
Ta poveana opasnost zahtevala je mnogo vie od uobiajenih
priprema. U pustinji je napravljena maketa, verna kopija Ploetija,
na kojoj su uvebavani napadi s male visine. lanovi posade su
morali da usavre svoje umee navigacije i letenja u strogoj radijskoj
tiini, ukoliko su eleli da stignu do mete a da pre toga ne budu
oboreni. Vraanje u bazu bilo je jo tee i pomisao na to potiskivana
je tokom uvebavanja.
U okviru operacije Plimni talas 1. avgusta 1943. uzletelo je sto
sedamdeset sedam bombardera B-24; bio je to ogroman talas aviona
koji je ispunio nebo, ali je, bez obzira na sve to, nameravao da se
prikrade do Ploetija. Ni veoma obimno planiranje nije jemilo
uspeh. Stvari su krenule loe od samog poetka, jer se jedan B-24
sruio ve prilikom uzletanja. Stroga radijska tiina dovela je do toga
da se grupe bombardera razdvoje u toku dugog leta preko Jadrana.
Onda se, kada su se avioni pribliili grkom ostrvu Krfu, prvi avion
u formaciji, onaj u kojem se nalazio navigator koji je trebalo da
dovede itavu grupu do Ploetija, iznenada obruio i pao u vodu bez
nekog vidljivog razloga. Drugi avion, u kojem se nalazio rezervni
navigator, poeo je da krui ne bi li video ima li preivelih, ali je pri
tom izgubio toliko mnogo vremena da vie nije mogao da sustigne

formaciju. Zato se vratio u bazu, ostavljajui vodeu grupu

bombardera bez strunog navigatora koji bi ih usmeravao u tom
izuzetno opasnom pribliavanju Ploetiju na maloj visini.
Ostali avioni su ipak nastavili put, jer se svim lanovima posada
duboko urezalo u svest koliko je vana misija koja im je poverena.
Dok su se pribliavali planinama oko Ploetija, naili su na gusti sloj
oblaka, pa su razne grupe bombardera koje su imale zadatak da
izvre sveopti napad, odabrale razliite putanje kroz oblake. Dve
vodee grupe bombardera briljivo su prokrile put kroz oblake ili
ispod njih, dok su se tri druge grupe podigle iznad. Tim avionima
koji su se podigli na vee visine bilo je potrebno vie vremena da se
spuste i zbog toga su pola sata zaostajali za drugima. Do tanina
isplanirana i uvebana misija raspadala se u paramparad.
Kada su se pribliile Ploetiju, posade aviona su poele da trae
repere za svoju putanju, to se pre svega odnosilo na druge gradove
koje bi mogli prepoznati iz vazduha. Jedna grupa bombardera
pobrkala je Trgovite s Ploetijem, ali ta greka nije bila uoena sve
dok nisu dospeli do predgraa Bukureta, koji nikako nije bio meta.
U tom trenutku, posade su shvatile da nema mnogo nade da izvedu
napad koji su tako dugo uvebavale. Prekinuli su radijsku tiinu i
vratili se na sever da napadnu kompleks rafinerija u Ploetiju to su
bolje mogli. Gaaj sve to moe, govorili su jedan drugome. Samo
nai metu i istresi bombe.
Nemaki lovci su napali bombardere koji su uinili sve to je bilo
u njihovoj moi da uoe najznaajnije ciljeve i bombarduju s male
visine, kako je bilo planirano. Dok su bombarderi naputali Ploeti,
lovci su krenuli u napad na njih i oborili su pedeset etiri aviona od
kojih je svaki imao posadu od deset do dvanaest ljudi. Jo pedeset tri
aviona bila su teko oteena. Iako su izviaki letovi docnije
potvrdili da su tete nanete Ploetiju bile znaajne, bila je to skupa
pobeda. Uprkos tome, savezniki bombarderi e nastaviti da
neprestano napadaju Ploeti sve do 19. avgusta 1944.
Svaki bombarder koji je uzleteo iz neke saveznike baze kako bi

bombardovao Ploeti imao je posadu od deset-dvanaest mladih ljudi

kao to je Kler Mazgrouv. Neki od njih su poginuli pre nego to su i
stigli do cilja, mnogi su izgubili ivot ba kad su stigli do cilja i naili
na protivavionsku vatru i napade nemakih lovaca, a drugi su uspeli
da prou kroz najtee borbe, ali su se na kraju nali u teko
oteenom avionu koji strmoglavo pada i ne moe da stigne do
baze. Naleti bombardera bili su uvek strani i estoki, a svaki
uspean povratak delovao je kao svojevrsna pobeda nad sudbinom.
Mazgrouv je bio tipian lan posade bombardera koje su letele u
tim beskrajno vanim misijama, i svaki put kada bi ulazio u avion,
pitao se da li e se iv vratiti. Odrastao u Hersiju, u saveznoj dravi
Miigen, u maloj zajednici severno od Grand Rapidsa, on nikada
nije ni pomiljao da e uestvovati u letakim misijama koje su toliko
znaajne za ratne napore saveznika, a u kojima mu je ivot svaki put
bio ugroen. Kao jedno od etvoro dece, Mazgrouv je proveo vei
deo detinjstva pomaui dedi i babi na maloj farmi s dvadeset pet
krava i tu je zavrio srednju kolu 1937. godine. Posle toga je
pohaao lokalnu viu kolu i potom etiri godine radio kao uitelj u
seoskim osnovnim kolama, to je posao koji mu se dopadao, mada
je znao da mu to nee biti ivotni poziv. Bio je ubeen da e u vojsci
napraviti bolju karijeru, bogatiju avanturama od neke obine koju je
mogao da oekuje u centralnom Miigenu. Kada su Japanci napali
Perl Harbor, Mazgrouvu je bilo sasvim jasno kojim putem treba da
ide.
Amerika je ve oko est meseci ratovala u Evropi kada se
Mazgrouv, koji je tada imao dvadeset dve godine, prijavio kao
dobrovoljac u vazduhoplovnim snagama zbog toga to je eleo da
leti. Veina njegovih bivih kolskih drugova i prijatelja takoe je
otila u dobrovoljce. Svi su eleli da lete, jer je to bio privlaan i
uzbudljiv nain sluenja vojske. Na plakatima za regrutovanje videli
su se lepi mladii u pilotskim uniformama i s konim kapama kako
kreu u velike pustolovine, koje su potpuno bacale u zasenak sve u
njegovom uiteljskom ivotu, tako da je to bio njegov izbor.
Naalost, Mazgrouv se spotakao o istu onu prepreku koja je mnoge

mlade ljude osujetila u naumu da stupe u vazduhoplovstvo: nije

proao na onom pregledu. Njegova percepcija dubine, koja se
nikako ne bi mogla nazvati savrenom, znaila je da nee moi da
sedne u pilotsko sedite, ali ima toliko mnogo drugih mesta u tim
velikim bombarderima, kazali su mu u vazduhoplovnim snagama.
Mazgrouv bi ipak mogao da leti ukoliko bi se opredelio za neki
drugi poloaj, stoga je razmotrio mogunost da postane navigator,
radista ili mehaniar. Nekako mu je najbolje zvualo kad se kae:
vazduhoplovni niandija. Vazduhoplovstvo ga je primilo i
prebacilo ga iz eperd Filda u blizini Viita Folsa, u Teksasu, gde je
proao osnovnu obuku, u Laredo, takoe u Teksasu, na reci Rio
Grande, uz granicu s Meksikom. Tu se nalazila prva kola za
vazduhoplovne niandije i Mazgrouv se toliko istakao u radu da
mu je bilo predloeno da ostane kao instruktor za upotrebu oruja u
donjoj rotacionoj kupoli na bombarderu B-24. Poto mu je ve bilo
dosta nastave jer se tim poslom bavio pre dolaska u Laredo,
Mazgrouv nije ostao due od godine dana. Onda je izgubio
strpljenje jer je gledao kako drugi, manje iskusni odlaze u rat.
Zatraio je da ga aktiviraju, a vazduhoplovstvo je pristalo i poslalo
ga u Petnaestu vazduhoplovnu jedinicu, stacioniranu u Italiji.
Ipak, Mazgrouv nije u potpunosti napustio svoju nastavniku
ulogu. Poverena mu je dunost instruktora za niandije u
rotacionoj tureli u Petnaestoj vazduhoplovnoj jedinici, sa zadatkom
da novopridolim lanovima posade upotpuni znanja koja su stekli
kod kue, u Sjedinjenim Amerikim Dravama, i pomogne im da
usavre vetine koje e primeniti u borbama na ivot i smrt iznad
Evrope. Sem toga, uvek je bilo mnogo novih regruta koje je trebalo
brzo osposobiti. Svaki put kada bi avion uzleteo na zadatak
bombardovanja i vratio se pun mrtvih i umiruih lanova posade
koji su izgubili bitku sa rapnelima, ili kada se uopte ne bi vratio
to je znailo da se, kao zamena, moraju pronai novi mladi ljudi.
Tako je Mazgrouv imao pune ruke posla obuavajui nove
niandije za rad u rotacionoj kupoli, pokazujui im pre svega kako
da se zatite i preive. Nita od svega toga nije bilo nimalo lako kad

je neko sklupan u turelu od pleksiglasa na trbuhu bombardera.

U sutini, nema oveka koji je eleo da bude u toj kupoli. Ta
polulopta od pleksiglasa koja je visila s donjeg dela bombardera bila
je jedan od poslednjih amerikih ratnih pronalazaka. Ta otroumna
inovacija8 koju je napravila korporacija Speri rotaciona kupola
postavljena ispod trupa aviona zapravo je bila teko naoruani
mehur, dovoljno veliki da u njega stane odrastao ovek, pod
uslovom da nije izrazito krupan. Tu je bilo mesta samo za niandiju
i dva mitraljeza kalibra pedeset, i gotovo ni za ta vie. Izuzetno
mali prostor znaio je da je niandija, zapravo, jedini lan posade
bombardera koji u toku misije nema padobran kod sebe. On je sedeo
u najvanijem delu aviona, ali je odatle morao da izae i tek onda
stavi padobran, da bi krenuo u spasavanje sa ostalim lanovima
posade. Mazgrouv je uvek govorio svojim uenicima: Ostavite svoj
padobran tamo gde ete biti sigurni da moete i u urbi da ga
naete. Imaete veoma malo vremena.
Donja rotaciona kupola nije bila mesto za one koji pate od
klaustrofobije. Bio je to sasvim mali prostor. Istina, odatle se pruao
izuzetan pogled na krajeve koje je avion nadletao ili na lovce koji
su hitali da ga obore. itava turela se okretala ukrug, a istovremeno
i gore-dole, tako da je niandija mogao da otvori vatru na avione
koji dolaze iz bilo kog pravca. Poto je bio ispod aviona, to mu je
stvaralo oseaj da slobodno leti i to je esto znailo da lovci koji
napadaju juriaju na njega lino, a ne na sam bombarder. Svi u
avionu bili su pod dejstvom istog adrenalina tokom napada lovaca,
ali je to posebno vailo za niandiju u kupoli. On je silovito otvarao
vatru iz svog mitraljeza na nemaki avion koji je pokuavao da ga
ubije u njegovom malom staklenom mehuru.
Niandija u kupoli sedeo je sklupan poput fetusa, okreui
itavu kupolu dok je nianio sa svoja dva oruja. Dok je brzo
okretao kupolu ne bi li pronaao neprijateljske lovake avione a
zatim otvorio vatru na njih, niandija je mogao da se nae u svim
moguim poloajima, od leanja na leima do stajanja na nogama.
Sedeo je izmeu svoja dva artiljerijska orua, stopala oslonjenih na

papuice smetene na svakoj strani prednjih prozora prenika

trinaest ina (trideset tri centimetra), kolena su mu bila skoro u
visini uiju i bilo je veoma malo prostora da pokree bilo ta drugo
osim ruku. Jedino mu je letako odelo predstavljalo kakvu-takvu
izolaciju.
Optiki nian mu je visio ispred lica, a papuica ispod njegove
leve noge sluila je za podeavanje daljinomera na nianskoj spravi.
Kada bi se meta nala u vidokrugu, niandija bi znao da je domet u
redu i aktivirao bi mitraljeze, pritiskajui dva dugmeta za paljbu,
smetena na drvenim rukama koje su istovremeno kontrolisale i
okretanje kupole. aure su izletale kroz otvor neposredno ispod
mitraljeske cevi istom brzinom kao i grake znoja s lica mitraljesca.
Avion je u donjoj rotacionoj kupoli nosio dvesta pedeset okvira
municije po mitraljezu, u kutijama montiranim na svakoj strani
dizalice. Donja kupola na bombarderu B-24, kojim je Mazgrouv
leteo, imala je elektrini mehanizam za dizanje i sputanje, za
razliku od bombardera B-17, u kojima se to moralo obavljati runo.
Mazgrouv je smatrao da je to veliko poboljanje u odnosu na model
B-17, poto niko nije eleo da bude zarobljen u kupoli. Nije bilo
naina da se izae iz kupole ukoliko se ona prvo ne podigne u trup
aviona, tako da je kupola koja nije mogla da se uvue u trup
postajala smrtonosna zamka za mitraljesca. Zato su niandije
radosno doekivale svaki sistem koji je omoguavao bre i lake
uvlaenje kupole. Svi su uli prie o mitraljescima u kupolama koji
su ostali zarobljeni u svojim staklenim mehurima jer, zbog oteenja
nanetih tokom borbi, nisu mogli da se zajedno s kupolom vrate u
trup aviona. Ne samo da je mitraljezac bio ostavljen bez ikakve
zatite, verovatno s praznim ili ak neupotrebljivim orujem, ve je
postojala i mogunost da veliki avion sleti a da mitraljezac,
praktino, visi iz trupa.
Bio je to komar svakog niandije u donjoj kupoli, komar koji
se, za neke od njih, pretvorio u uasnu stvarnost. Ako je niandija
ve bio mrtav u kupoli i nije mogao da bude uvuen u avion, posada
je ponekad rtvovala itav aparat, jer nije bilo predvieno da avion

slee s kupolom koja visi s donje strane. Meutim, ukoliko bi jo bio

iv, morali su da mu saopte da nemaju drugog izbora do da ipak
spuste avion. Niandija u kupoli je tada imao na raspolaganju tek
toliko vremena da jo jednom razmisli o svojoj sudbini i da se preko
interkoma moda oprosti sa svojim drugovima, dok bi oteeni
avion nastojao da se vrati u bazu ili bi traio neko polje na koje je
mogao da se srui. Niandija bi tada jedino mogao da sedi u
staklenom mehuru kao kakav bespomoni fetus u utrobi i posmatra
kako mu se zemlja sve bre pribliava.
Kada bi avion sleteo, kupola bi bila smrskana i otkinuta s trupa,
zajedno sa ovekom koji je bio u njoj.
Mazgrouv je bio sasvim upoznat sa opasnostima i uo je sve
strane prie o stradanju niandija iz kupole. Meutim, on je eleo
da ide u letake misije, a ne samo da ui druge kako da rizikuju
sopstvene ivote. Njegovi pretpostavljeni su se saglasili s tim da mu
dozvole da leti, pod uslovom da mu osnovni prioritet i dalje bude
obuavanje novih lanova posade koji su stalno pristizali. To je
znailo da Mazgrouv ne moe da bude stalni lan jedne letake
posade koja je na zadatke uvek odlazila zajedno, to je vailo za
veinu pripadnika jedinice. Umesto toga, on je iao na letove s
razliitim posadama, popunjavajui u kupoli mesto mitraljesca koji
tog dana nije mogao da ide u akciju ili kome zamena jo nije bila
odreena.
Mazgrouv nikada nije znao kada e da leti, a kada e ostati u bazi
i posmatrati avione kako odlaze na zadatak. Nepune dve nedelje
pre svog dvadeset petog roendana ve je bio u osam misija
bombardovao je centrale i puteve i uestvovao u napadu na jug
Francuske i video je mnogo tekih borbi iz svoje kupole. vrsto je
spavao kada je 28. jula 1944. ujutru jedan oficir uao kod njega i
probudio ga mnogo ranije nego to je bilo planirano.
Spremi se za let. Doi na brifing do etiri i trideset, rekao je
oficir pravei kratku pauzu kako bi se uverio da se Mazgrouv
stvarno probudio, a zatim se okrenuo i otiao. Kada je Mazgrouv

stigao na brifing s desetak drugih sanjivih momaka, saznao je da e

leteti sa posadom iji je zadatak bombardovanje Ploetija. Oficir koji
ih je obavetavao objasnio im je da e neki bombarderi leteti
direktno iznad glavne proizvodne oblasti naftonosnih polja u
Ploetiju.
To je veoma gadna oblast, Nemci je odlino tite, rekao je
oficir. Taj cilj tuemo gotovo svakodnevno ve deset dana i
nastojimo da eliminiemo taj poslednji izvor energije za Nemce. Oni
oajniki nastoje da ga zatite, stoga moete da oekujete veliki
otpor. Ali, vi ste najbolja posada bombardera koju znam u naem
vazduhoplovstvu, to znai da im se sprema pravi okraj!
Uprkos tmurnim upozorenjima o tome koliko e teka biti ova
misija, mladi vazduhoplovci su u zanosu izali sa brifinga, puni elje
da krenu. U zoru je Mazgrouv uao u avion B-24 s devetoricom
drugih lanova posade, a za vreme poletanja smestio se kraj
mitraljesca u repu. Pored Mazgrouva, u avionu B-24 nalazili su se
pilot, kopilot, navigator i ovek zaduen za izbacivanje bombi svi
oficiri. Meu lanovima posade bio je i jedan aviomehaniar koji je
rukovao najviom kupolom, onom iznad kokpita, kao i jedan
radista, koji je, kada nije bio zauzet na radio-vezi, rukovao kupolom
na nosu aviona. Dvojica strelaca na bokovima aviona opsluivala su
velike mitraljeze kalibra pedeset9 na bokovima trupa, dok je
niandija u repu titio zadnji deo aviona. Poto niandija iz kupole
nije sputao tu turelu sve dok avion ne uzleti, on je bio jedini lan
posade koji nije bio na svom poloaju kada je avion pojurio pistom. I
poto je Mazgrouv bio letea rezerva, odnosno ovek koji je leteo
sa svim posadama kojima je bio potreban, bio je jedini lan posade
koji nije leteo sa ostalima u prethodnim misijama. Drugi lanovi
posade su ga pozdravili, zadovoljni to imaju talentovanog
niandiju u avionu, ali je Mazgrouv bio svestan da ne pripada
bratstvu ovog aviona, da on nije deo te vrste veze koja se normalno
uspostavlja kada ljudi neprestano lete zajedno u opasnost. Ova
posada bila je tek kratko vreme u Italiji, i sada je bila na svom
treem zadatku. Meutim, Mazgrouv je znao da su trenirali i leteli

zajedno, tako da su oni bili jedna porodica, a on je za njih bio

stranac.
U redu, momci, hajde da im pokaemo ta umemo!, poruio je
pilot preko interkoma dok se avion spremao za uzletanje. Mazgrouv
i ostali lanovi posade su u odgovor na ovo zagalamili iz sve snage.
Formaciju za ovu misiju u Ploetiju inilo je trideset est
bombardera B-24 iz baza po itavoj Italiji. Mazgrouv i drugi lanovi
posade uglavnom su bili zaokupljeni sopstvenim mislima na
etvorosatnom letu ka rafinerijama u Ploetiju, dok se snana buka
aviona meala s vetrom i oteavala razgovor ukoliko on nije bi bio
voen preko interkoma. Svi su sedeli na svojim mestima,
proveravali kontrolne spiskove i meusobno usaglaavali detalje
operacije, povremeno pribegavajui crnom humoru dok su
razgovarali o povratku sa ovog zadatka. Svi su znali da svaka misija
moe da im bude i poslednja. Ipak, uprkos smrtnoj opasnosti koja ih
je vrebala, ne bi se moglo rei da su ovi ljudi bili uplaeni, zabrinuti.
Bili su uzbueni, eljni da obave posao za koji su obueni, da ispune
zadatak koji je, znali su to, toliko znaajan za ratne napore
saveznika. Kao i ostali mladii u bombarderu B-24, Mazgrouv je
eleo da obavi posao, da se vrati i proslavi uspeno obavljen
zadatak.
Mazgrouv se trudio da mu ne bude hladno dok se avion sve vie
penjao, pa je brzo, im je vazduh poeo da postaje sve hladniji,
obukao letako odelo preko letnje uniforme. Kada je avion dostigao
visinu od 22.000 stopa, Mazgrouv je ve bio ukljuio svoje pilotsko
odelo u elektrini utika, koji je omoguavao da se ono greje kao
elektrino ebe. Posle nekoliko minuta, odelo je bilo toliko toplo da
je zaboravio na ledeni vetar koji je duvao kroz avion, prodirui do
kostiju.
Kada su se nali iznad neprijateljske teritorije, Mazgrouv je uo
pilota kako ga poziva preko interkoma: Mitraljee iz turele,
zauzmi poloaj. Bio je to signal da je vreme da napusti unutranjost
aviona i spusti se nie, u kupolu. Iskljuio je odelo iz utinice u
avionu i smestio se u turelu tako da su mu kolena bila gotovo u

visini uiju. Tada je ukljuio elektrohidraulinu kontrolu da bi doao

u poloaj ispod aviona. Kada se naao u toj poziciji, Mazgrouv je
dohvatio ruke za manevrisanje kupolom kako bi izvrio rotacije i
isprobao kretanje mitraljeza, proveravajui da li e ona biti spremna
za akciju u trenutku kada se pojave nemaki avioni. Kada se uverio
da je sve u redu, Mazgrouv je ponovo ukljuio svoje odelo u
utinicu i smestio se. Nije imao nita drugo da radi nego da sedi i
eka neizbene greve u nogama i svrab na raznim delovima tela
koje nije mogao da dohvati.
Jo dva sata je tako leteo prema Ploetiju osmatrajui nebo oko
bombardera, traei znake koji bi ukazivali na prisustvo nemakih
lovaca, dok se formacija sputala na 10.000 stopa visine. Avioni su
neprimeeni preli gotovo ceo put do cilja, ali je Mazgrouv mogao
da vidi da su Nemci postali svesni njihovog dolaska. Nebo ispred
bombardera ve je bilo ispunjeno tamnim crnim tragovima
protivavionske paljbe.
Protivavionska vatra iznad cilja prodrmala je Mazgrouva kao
pinjatu, udari od eksplozija snano su tresli avion a njega bacali
tamo-amo po tesnom prostoru kupole. Posle svake eksplozije,
Mazgrouv je oekivao da komad usijanog rapnela doleti kroz
pleksiglas i ubije ga, kao to se to dogodilo tolikim drugim
niandijama u donjoj rotacionoj tureli. Taj komad aure ipak nije
doleteo do kupole i avion je nastavio da leti kroz mastiljavotamne
oblake koje su za sobom ostavile eksplozije. Posle itave venosti,
kako mu se inilo, dok su eksplozije odjekivale svuda unaokolo,
Mazgrouv je video bombe kako padaju i osetio kako se rastereeni
avion podie u vazduh.
Mazgrouv je poeo malo lake da die posle izbacivanja bombi i
poto se avion udaljio od cilja, ali kada je malo minula neposredna
opasnost, mogao je da uje veoma indikativno kloparanje motora B24. Protivavionska paljba je pogodila avion i Mazgrouvu je odmah
bilo jasno da je oteenje ozbiljno. uo je zvuk za koji je procenio da
dolazi prvo od jednog, a zatim i drugog od ukupno etiri avionska

motora: to kaljanje i pratanje zabrinjavajue se razlikovalo od

neprekidnog, ravnomernog brujanja koje je posada satima sluala
dok je letela. Otvorena linija interkoma omoguila je itavoj posadi
da uje razgovor pilota i kopilota, tako da je Mazgrouv mogao da
prati ono to su govorili o oteenim motorima:
Motor broj dva gubi snagu!, vikao je kopilot. Motor broj tri
radi. Gadno smo pogoeni! A zatim je uo kako su dva oteena
motora zautala. Prvo je motor broj dva prestao da se bori, a zatim i
motor broj tri. Oba unutranja motora su bila onesposobljena.
Iznenadni prekid buke je bio ak neprijatniji od grubih zvukova
motora. Mazgrouv je sluao dok su piloti nastojali da smire rad dva
druga motora kako bi odrali avion na odreenoj visini. Avion je
uspevao da se odri u vazduhu, ali je sa samo dva motora bio
isuvie spor da bi ostao u formaciji sa ostalim avionima koji su se
neoteeni vraali kui iz Ploetija.
Iz svog poloaja u tureli, Mazgrouv je mogao da vidi da njegov
B-24 zaostaje za formacijom. A zatim je posmatrao kako desetine
drugih bombardera B-24 lete prema Italiji, ostavljajui njegov avion
da se vue za njima. Znao je da avion moe da se vrati i sa samo dva
motora. Viao je mnoge avione koji su se s mukom vratili u bazu sa
samo dva motora; samo bi stigli neto kasnije od ostalih.
Pravu opasnost predstavljalo je biti sam na nebu. Kada letite
zajedno s desetinama drugih bombardera u formaciji, od kojih je
svaki naoruan mitraljezom kalibra pedeset, to prua neku brojanu
sigurnost. Lovci koji bi napadali formaciju morali su da se prou ne
samo odbranu jednog aviona, ve da se probiju kroz odbranu
nekoliko njih. Sada, zaostali za formacijom, Mazgrouv i ostatak
posade bili su preputeni sami sebi. Kada bi nemaki lovac pronaao
ovog glinenog goluba, bilo bi mnogo tee odbraniti bombarder.
Mazgrouv se sada preznojavao u svom pilotskom odelu i iskljuio ga
je iz utinice. Ponovo je okretao svoju kupolu u svim pravcima ne bi
li proverio da li je spreman ukoliko se pojavi neki lovac. Tog dana
nije ispalio nijedan metak, poto nemaki lovci nisu doli da im
poele dobrodolicu.

Mazgrouv je sluao kako pilot njegovog bombardera B-24 preko

radija poziva lovce da im, kao pratnja, pomognu da se vrate da ne bi
bili uniteni u nemakom napadu. Nije prolo vie od desetak
minuta a ve su se pojavila dva mustanga P-51 da ponude zatitu,
ponirui s visine na kojoj su oni i drugi avioni tog tipa pruali zatitu
itavoj formaciji tokom akcije bombardovanja. Drugi lovci su ostali u
formaciji sa onim bombarderima koji su mogli bre da se kreu.
Mazgrouv je bio srean kada je ugledao sjajne lovce i mahnuo je
pilotima dok su oni zauzimali poloaj sa svake strane ovog sporog,
pogoenog bombardera. vrsto je stezao kontrolne palice, spreman
ukoliko neki nemaki lovac pomisli da bi ovaj spori avion mogao da
bude dobra meta.
Ubrzo je Mazgrouv osetio da avion neprestano gubi visinu.
Mogao je da uje pilote kako razgovaraju o tome da bombarder gubi
snagu i da isprobavaju razne strategije ne bi li nekako odrali visinu,
ali mu je bilo jasno da avion nee moi da izdri do Italije. Tada se
pilot obratio posadi:
Momci, mislim da neemo uspeti da se vratimo u bazu, mirno
je kazao pilot. Jednostavno nemamo dovoljno snage da preletimo
preko planina. Nije rekao nita drugo, ali je posada znala ta to
znai: spremite se za iskakanje. I to uskoro.
Nekoliko minuta kasnije, navigator se preko interkoma obratio
posadi, rekavi da se avion pribliava bugarsko-jugoslovenskoj
granici. Hvala na obavetenju, pomislio je Mazgrouv. Ali to mi ne znai
mnogo. Gde na granici? Gde emo se spustiti?
Bilo je oko jedanaest sati pre podne kada se pilot ponovo javio:
Moramo da se spremimo da napustimo avion poto jednostavno
neemo uspeti, rekao je on, a pri tom je zvuao malo napetije nego
ranije. Mazgrouv je osetio kako mu se stomak okree kada je uo
komandu za naputanje aviona. Kao i ostali lanovi posade, odlino
je znao proceduru predvienu za takve sluajeve, ali se ipak nadao
da nikada nee morati da iskoi iz bombardera B-24. Pripala mu je
muka od same pomisli na to da skoi u nepoznato, a samo koji
trenutak ranije razmiljao je kako e te noi ponovo spavati u svom

krevetu.
U redu, izdrali smo koliko smo mogli. Bolje je da iskoimo,
rekao je pilot okrenuvi prekida da ukljui zvono za iskakanje,
alarm koji nijedan leta ne eli da uje. Mazgrouvu se inilo da mu
rei preko interkoma bubnje u uima. Iskaite, svi. Iskaite!
Zvono za iskakanje je bez prestanka zvonilo dok su ostali lanovi
posade ponovo proveravali svoje padobrane i posle toga se uputili
prema bonim vratima u trupu da bi se bacili napolje, u nepoznato.
Mazgrouv je prvo morao da izae iz kupole, i zato je pritisnuo
prekida koji treba da podigne kupolu u avion, kako bi on onda
mogao da izae iz nje. Nita se nije dogodilo. Jo jednom je pritisnuo
prekida. Nita. Stiskao je tu prokletu stvar vie puta, sve jae i jae,
a turela se ipak nije pokrenula. Bio je u klopci.
Mazgrouv je uzviknuo preko interkoma: Nemam energije!
Nemam dovoljno energije! Ne mogu da podignem kupolu!, ali nije
bilo odgovora. Ostali lanovi posade ve su iskoili iz bombardera, a
Mazgrouv je, uostalom, ionako znao da oni ni na koji nain ne bi
mogli da mu pomognu. Bio je preputen samom sebi.
Znao je da e morati da upotrebi pomoni metod za podizanje
kupole runu polugu koja je funkcionisala iskljuivo snagom
miia i pomou nekoliko zupanika kako bi podigala ovaj teki
mehanizam u trup. Hiljadu puta je tu lekciju ispriao svojim
uenicima, a sada je doao red na njega da je primeni u stvarnom
ivotu. Mazgrouv nije gubio vreme ve je zgrabio polugu i mahnito
je okretao, okretao i okretao. Osetio je kako se turela pokree, ali je
bio siguran da se zemlja pribliava mnogo bre. Adrenalin mu je
skoio, a znoj mu se slivao s lica dok je u tesnoj kupoli okretao
ruicu to je snanije i bre mogao. Srce mu je tako snano lupalo da
ga je oseao kako mu bubnji u uima.
Moram da izaem! Moram da izaem pre nego to budem previe
nisko da bih mogao da otvorim padobran!
Mazgrouv je okretao ruicu gotovo deset minuta, dok je
istovremeno netremice posmatrao pejza ispod sebe, trudei se da
proceni koliko je avion izgubio na visini. Konano, ruku ve

utrnulih od napora, osetio je da se kupola toliko podigla u trup da

moe da izae iz nje. Besno je otvorio brave i s mukom se izvukao
kroz otvor, puzei unatrake. Brzo je ustao i osvrnuo se unaokolo: u
bombarderu nije bilo nikog osim njega. U tih deset minuta koliko
mu je bilo potrebno da se vrati u trup aviona, svi ostali lanovi
posade su uspeno iskoili, ak i piloti koji obino odlaze poslednji.
Znali su da e Mazgrouvu biti potrebno dosta vremena i da nita ne
mogu da uine kako bi mu pomogli, stoga su pametno postupili i
otili bez njega. Mazgrouv je jedva ekao da krene za njima, pa je
otiao na mesto gde je ostavio padobran na polasku, u jednom uglu
trupa, neposredno iza turele.
Ali padobrana nije bilo tamo.
Teak let i udari neprijateljske vatre iznad Ploetija protresli su
avion do te mere da padobran vie nije bio tamo gde ga je
Mazgrouv ostavio. Prolo je nekoliko trenutaka ispunjenih panikom
dok je pogledom kruio unaokolo traei padobran. Kad ga je
konano naao, brzo je prikopao padobran na remene koje je ve
imao na sebi. Tada je otiao do bonih vrata i pogledao napolje.
Avion je sve vie padao, ali je on procenio da e imati dovoljno
vremena da mu se padobran otvori. Kleknuo je, onako kako je bio
obuen, i otkotrljao se napolje, gde ga je doekao snaan udar vetra.
Poto je saekao samo onoliko koliko mu je bilo potrebno da se
uspravi kako bi se uverio da je daleko od aviona, Mazgrouv je
povukao ue svog padobrana i vrsto se uhvatio za remene u
iekivanju snanog trzaja. Ve se unapred pomalo izvio kada je
shvatio da se nita ne odgaa. Pogledao je nanie kako bi se uverio
da je zaista povukao ue za otvaranje padobrana i, naravno, ono je
bilo u njegovoj vrsto stisnutoj ruci. Padobran se nije otvorio.
Dok je padao s visine od oko 10.000 stopa, Mazgrouv je kao
pomahnitao, to je bre mogao, zavukao ruke u zapakovani
padobran i izvukao tkaninu napolje. Dograbio je mekanu svilu i
vukao i vukao sve dok jedan dep tkanine nije uhvatio vazduh, a
ostatak prosto eksplodirao iznad njega.

3.
Prebrojavanje padobrana
Mladii koji su iskakali u jugoslovenska brda nisu imali predstavu
o tome ta ih oekuje. Znali su jedino da im je to poslednja prilika da
preive ako bi im se bombarder zapalio, ukoliko bi motori prestali
da rade ili bi avion izgubio isuvie veliku koliinu goriva zbog
rapnela tokom bombardovanja u Rumuniji. Jedni su, ba kao i
Mazgrouv, imali iza sebe i po nekoliko misija tokom kojih su prkosili
smrti pre no to su bili primorani da iskoe iz pogoenih aviona,
dok su drugi, kao dvadesetjednogodinji Toni Orsini, morali da
iskoe iz bombardera ve na prvom zadatku.
Orsini je boravio u Italiji samo nedelju dana kada je poslat na svoj
prvi zadatak u misiju bombardovanja Ploetija. Kao navigator,
Orsini je doveo bombarder B-24 iz Linkolna u Nebraski, preko
Atlantskog okeana, sve do obala Afrike. Posada sastavljena od
samih novajlija javila se na dunost u vazduhoplovnoj bazi Grotalje
u junoj Italiji, u okviru 716. eskadrona 449. bombake grupe.
Tu je Orsini bio tek nekoliko dana, iekujui da stekne bolju
orijentaciju i pribavi vie lokalnih mapa, a onda ga je neko 21. jula
1944. probudio u etiri ujutru viui: Brifing u est! Na tom
brifingu Orsini je saznao da kree u misiju sa iskusnijom posadom.
Bombardovae rafinerije nafte u Ploetiju.
Pored svih uobiajenih informacija o meti, tovaru bombi, putanji i
otporu koji treba oekivati, oficir koji je davao uputstva posadi
izrekao je i jedno neobino upozorenje, neto to nikad ranije nisu
uli.
Leteete iznad Jugoslavije. Ukoliko budete morali da iskoite,
izbegavajte etnike. Oni su sledbenici generala Mihailovia,
ozbiljno je govorio oficir. Traite partizane. Oni su sledbenici
marala10 Tita.
Taj savet je bio potpuno pogrean, ali je oficir verovao u to to je

govorio i trudio se da pomogne. Proi e godine pre nego to

postane jasno otkud dolaze te dezinformacije. Meutim, u tom
trenutku, Orsini nije mnogo razmiljao o tome. On je uo samo
najosnovnije informacije o graanskom ratu u Jugoslaviji i o dvema
strujama koje se bore za kontrolu nad zemljom, dok se istovremeno
suprotstavljaju Nemcima koji su okupirali njihovu zemlju. uo je
upozorenje, ali mu je mnogo vanije bilo sve ostalo to je tog jutra
uo. Bila je to prva Orsinijeva misija, a ostatak posade e zavisiti od
njega i njegovih navigatorskih sposobnosti za veto voenje
bombardera B-24, pa nije eleo nita da propusti.
Orsini je bio smrtno uplaen dok se avion pribliavao cilju u
Rumuniji. Trudio se da se usredsredi na mape koje su stajale pred
njim na malom pultu u avionu, neprestano proveravajui sve ega je
mogao da se seti, ali se koio od straha ve pri samoj pomisli na
vazdunu odbranu oko Ploetija. Kada su mu koordinate na mapi
pokazale da se pribliavaju petrolejskim poljima, Orsini je pogledao
kroz prozor i shvatio da njegova strahovanja poprimaju konkretan
oblik. Nebo su parale eksplozije granata, rapneli koji su sekli sve
to bi im se nalo na putu alumunijum, elik ili ljudsko telo.
Nemaki lovci su nadirali kroz savezniku formaciju, otvarajui
vatru na bombardere, dok su se oni trudili da zadre kurs i
pokuavali da bace bombe na cilj. Orsini je ekao da preko
interkoma uje glas niandije i saoptenje Bombe baene!, poto
bi to znailo da je posao obavljen i da piloti mogu da zbriu iz tog
pakla. Posle itave venosti, kako mu se inilo, dok su eksplozije
odjekivale svuda unaokolo i bacale avion napred-nazad, Orsini je
zauo glas niandije.
Gotovo odmah posle toga osetio je kako je avion snano
zadrhtao, to nikad ranije nije doiveo. U trenu je znao da je
bombarder direktno pogoen protivavionskom paljbom. Eksplozija
je izbacila ovaj B-24 iz formacije i piloti su se borili da odre visinu
dok su dva od etiri motora prestajala da rade. Ba kao to se
dogodilo i s pogoenim Mazgrouvljevim bombarderom, i posada
Orsinijevog aviona je bila zabrinuta zbog mogunosti da ih neki

nemaki lovac pronae odvojene od ostalih i bez zatite, kako lete

sporo i nisko. Pilot je svaki as pitao Orsinija, koji je briljivo
planirao napredovanje aviona, kako glase najnoviji podaci i da li e
moi da izdre do Italije pri takvoj brzini i potronji goriva. Orsini je
svaki put odgovarao da e jedva moi da izdre, ali da e verovatno
uspeti. Tako je prolo nekoliko sati, avion je postepeno gubio visinu,
a meu lanovima posade je vladala mrtva tiina dok su se molili da
se sve dobro zavri i pomno posmatrali nebo u nastojanju da uoe
nemake avione. Tiina je prekinuta kada se preko interkoma zauo
glas mitraljesca iz repa:
Lovci na est sati!, viknuo je on, pokazujui nebo iza aviona.
Lovci na est sati!
Svi mitraljesci su bili napeti pripremajui se da odbiju napad, ali
se tridesetak sekundi kasnije ponovo zauo glas mitraljesca iz repa
preko interkoma: To su P-38. U redu je. P-38 su bili ameriki lovci
i oni su primetili bombarder B-24 kako se s mukom vraa kui. Leteli
su zajedno s njim i pratili ga dok je i dalje gubio visinu: s visine od
21.000 stopa, na kojoj je bio kada je izbacio bombe, pao je na 10.000
stopa. U tom trenutku, pilot se okrenuo prema Orsiniju i upitao ga
za konanu procenu da li e uspeti da se vrate ukoliko tim tempom
budu nastavili da gube visinu.
Ne, gospodine, odgovorio je Orsini. Neemo moi. Brzina
kojom su gubili visinu izbrisala je svaki optimizam. Pilot je bio
spreman na taj odgovor i oglasio se preko interkoma: Naputaj
avion! Naputaj avion! Ponavljam, naputaj avion! Orsini nije bio
iznenaen poto je tu mogunost razmatrao tokom proteklog sata i
znao je da je pilot doneo ispravnu odluku. Bolje iskoiti sada nego
ekati da se nau iznad Jadranskog mora. Zvono za iskakanje
doekao je gotovo s radou.
Jedini problem bilo je to to Orsini nije tano znao gde se nalaze.
Na osnovu svojih prorauna mogao je da kae da nee uspeti da se
vrate u bazu, ali mu je nedostajalo nekoliko vanih mapa koje bi mu
pokazale u koji e region iskoiti. Kada je tog jutra na brifingu
shvatio da mu nedostaju odreene mape, zatraio ih je od jednog

oficira. Meutim, oficir mu je rekao da moe mirno krenuti na

zadatak i objasnio mu je da ne treba da brine, jer e njegov avion biti
etvrti u formaciji pa samo treba da prati onu letelicu koja predvodi
celu formaciju. Sada je Orsini bio nesrean i razoaran zbog toga to
posadi nije mogao ni da nagovesti u koju e oblast iskoiti.
Pretpostavljao je da se verovatno nalaze iznad Srbije, ali nije znao
da su u veoma brdovitoj oblasti po imenu Ravna gora.
Dok se Orsini pripremao da iskoi iz pogoenog aviona,
iznenada je zaalio to nije posvetio vie panje svom padobranu.
Poto ga je dobio pre gotovo est meseci, nosio ga je nonalantno
unaokolo, u vie navrata ga koristei kao jastuk ili fudbalsku loptu.
Sada e mu ivot zavisiti od toga da li e se taj padobran otvoriti.
Iako je bio obuen da odbrojava tako to uz osnovni broj uvek
dodaje re hiljada jedna hiljada jedan, jedna hiljada dva, jedna
hiljada tri pre nego to povue ue od padobrana, da ga ne bi
povukao prebrzo, Orsini je sada bio toliko uznemiren zbog toga to
nije znao hoe li se njegov padobran uopte otvoriti, pa jednostavno
nije mogao da eka. Odmah je povukao ue i sa olakanjem video da
se svileni kiobran rairio iznad njegove glave. Posle grubog trzaja
padobrana, sve je postalo nestvarno.
Nebo je bilo tako mirno, a vetar je tiho aputao oko njegovih
uiju. Orsini je prethodnih nekoliko sati proveo u bunom avionu,
gde su neprestano brujanje motora nadjaavale samo zagluujue
eksplozije protivavionske vatre. Ova iznenadna tiina delovala je
gotovo uznemirujue.
Orsini se oseao kao da visi u prostoru, kao da uopte ne pada
ve se samo ljulja napred-nazad, napred-nazad, napred-nazad.
Usled tog oseanja, kao i nagomilanog straha i uasa koji su ga ve
satima muili, povraao je dok je sletao.
Robert Vilson, koji je, kao
skoro neizbeno da na kraju
bombarderima B-17, koji su
specijalno obuen za novi

i Orsini, bio navigator, znao je da je

bude oboren. On je bio navigator u
slini bombarderima B-24, i bio je
tip radara, koji je omoguavao

saveznicima da bombarduju naftonosna polja kraj Ploetija ak i

kada je nebo bilo prekriveno gustim oblacima ili dimom. Obino su
bombardovanja bila odlagana ili otkazivana kada bi oblaci ili dim
postali toliko gusti da bi oficir koji izbacuje bombe morao da radi
potpuno nasumino, to bi zapravo znailo da olako rasipa svu tu
vatrenu mo. Poto saveznici nikako nisu hteli da nasumice izbacuju
bombe, avione bi preusmerili ka drugom cilju koji su mogli da uoe.
Nemci su to znali i zato su palili velike vatre od kojih je kuljao dim
koji se uzdizao svuda oko Ploetija, stvarajui na taj nain crne
oblake koji su narednih nekoliko dana praktino prikrivali ciljeve.
Meutim, zahvaljujui sistemu koji je koristio Vilson, avioni su
ipak mogli da nau ciljeve kakva god da su ometanja. Vilson je
odrastao u Peoriji, u Ilinoisu, i tek to je zavrio je jedan semestar na
koledu, odmah je kao devetnaestogodinjak stupio u
vazduhoplovstvo. Kao i mnogi drugi, bio je oaran letenjem. I njemu
je, ba kao i mnogim drugima, bila uskraena pilotska obuka.
Umesto toga, otiao je u kolu za navigatore i u decembru 1943.
zavrio obuku. Posade B-17 bile su obuavane kao jedinica, ali kada
je Vilsonova posada zavrila obuku, oni nisu odmah aktivirani kao
to je to bio sluaj s njihovim kolskim drugovima. Umesto toga,
poslali su ih na tajnu obuku na novoj opremi koja je podrazumevala
da Vilson trai metu na svojim aparatima, dok niandija
istovremeno nastoji da ugleda metu pomou norden niana. Ako
niandija ne bi mogao da vidi cilj, Vilson bi isputao bombe na
osnovu oitanih podataka.
Radarski sistem je poveao efikasnost bombardovanja Ploetija.
Ipak, vazduhoplovne snage nisu imale mnogo ovakvih novih
jedinica. U regionu u Italiji u kojem se nalazio Vilson bila je samo
jedna takva jedinica, pa je zato koriena kad god je to bilo mogue.
Drugi problem je bilo to to je taj jedini bombarder B-17, s
radarskom jedinicom u kojoj je bio Vilson, uvek morao da bude na
elu formacije bombardera. Obino bi se mnogobrojne letake
posade smenjivale u vodeem avionu, jer je on smatran
najopasnijom takom u formaciji, a piloti su morali mnogo napornije

da rade, kako bi upravljali formacijom i kako bi doveli sve

bombardere do cilja. Kada ima dovoljno posada koje se naizmenino
smenjuju, niko ne mora previe esto da bude na elu formacije. Ali
kada misija zavisi od toga da li e radarska jedinica pronai cilj,
onda Vilsonov avion mora da bude na elu kako bi prvi izbacio
bombe. im bi drugi bombarderi videli da iz Vilsonovog aviona
padaju bombe, to je bio signal da ih i oni ispuste.
Kada su stigli u svoju bazu u Italiji, gde je trebalo da stupe na
dunost, ostali lanovi posade koju je Vilson obuio dodeljeni su
drugom bombarderu B-17 i oni su se, kao i svi drugi, smenjivali na
najisturenijem poloaju. Ali za Vilsona to nije vailo. On je
neprestano bio vezan za jedan avion u kome se nalazila radarska
jedinica, a razne posade su ubacivane da lete tim avionom na
vodeoj poziciji u svakoj misiji. Za ostalih devet lanova posade to je
predstavljalo samo dan kada nemaju sree, jer moraju da budu na
najopasnijem poloaju. Za Vilsona, svaka misija je bila takva.
U julu 1944, kada je za sobom ve imao dvadeset misija, Vilson je
bio jedan od najiskusnijih vazduhoplovaca u svojoj jedinici.
Meutim, bio je svestan da izaziva sudbinu kad god ulazi u B-17.
Koliko puta moe da leti na elu formacije, izlaui se opasnosti, a
da se ipak bezbedno vrati u bazu? Odgovor na to pitanje dobio je u
svojoj dvadeset prvoj misiji.
Bio je 15. jul 1944. i Vilson je po trei put leteo za Ploeti. Kao i
prethodnih dvadeset puta u svojoj letakoj karijeri, Vilson se
pripremao za dugo, neudobno putovanje ka cilju, umotavao se kada
bi se avion uzdizao do hladnoe na velikim visinama, stavljajui
masku za kiseonik na 12.000 stopa, a zatim i elini lem i glomazni,
iznoeni zatitni prsluk, dok se avion pribliavao cilju. Na ovim
letovima svi lanovi posade su stalno bili u krajnje neudobnom
poloaju ak devet sati: bilo im je hladno, znojili su se, oprema ih je
uljala na pogrenim mestima, a bol u glavi bio je toliki da je na
momente odagnavao pomisao na to da svakog trenutka mogu da
poginu.
Kada se B-17 pribliio cilju u Ploetiju, kapetan aviona je prebacio

avion na reim automatskog pilota, to je znailo da kontrolu

preuzima oficir zaduen za bombardovanje, a u ovom sluaju, i
Vilson. Njih dvojica e upravljati avionom neznatno usaglaavajui i
prilagoavajui kurs, kako bi doveli avion do cilja a zatim izbacili
bombe. Kada su ugledali predgraa Ploetija, Vilson je uoio da je
rafinerija Romana Amerikana, koju je trebalo da bombarduju tog
dana, prekrivena dimom. Znao je da e u ovoj misiji on izbaciti
bombe.
U trenutku kada je Vilson uzviknuo Bombe baene!, osetio je
direktan udarac u levo krilo, a zatim su dva motora na toj strani
poela da kalju i na kraju su prestala da rade. Otprilike u isto
vreme, Vilson je uo kako neko govori preko interkoma:
Lari je pogoen!, vikao je neko uplaeno, mislei pri tom na
mehaniara Lorensa Nortona. Pogoen je u glavu!
Vilson je potrao napred da vidi ta je s Nortonom i naao je
mladia omamljenog i zbunjenog, dok mu je krv tekla niz lice.
Norton je bio oslonjen na zid kabine aviona dok mu je Vilson
pregledao povredu, nastojei da ne reaguje isuvie ustro kada je
ugledao veliko pare nazubljenog rapnela kako viri iz Larijevog
temena. Komad protivtenkovske granate koja je eksplodirala
proleteo je kroz trup aviona, prosekao Nortonov elini lem i zabio
mu se duboko u glavu. rapnel je jo bio vreo. Rana nije mnogo
krvarila, ali je Norton bio polusvestan. Vilson i jedan drugi lan
posade previli su mu ranu i pomogli mu da sedne. Onda su mu dali
dozu morfijuma iz jednog od pribora, otvorili su njegovo toplo
letako odelo da bi mu dali injekciju u nadlakticu, ali nisu imali
vremena za dalje bavljenje svojim povreenim saborcem.
Larijevo ranjavanje nije bilo jedini problem. Protivavionska vatra
je otetila rezervoar za gorivo u tom krilu i Vilson je, podigavi
pogled sa svog radara, video kako benzin iz pokidanih cevi istie u
trup aviona. Benzinska isparenja poela su da ispunjavaju trup
aviona, to je Vilsonu peklo oi, i nedugo potom svi lanovi posade
su stajali u benzinu dubokom dva ina [pet centimetara].
Svi u avionu bili su uasnuti. Pomislili su da e ih sledei

pogodak protivavionske vatre, neka iskra iz oteene ice, bilo ta,

pretvoriti u leteu buktinju. Nita nisu mogli da uine da zaustave
gorivo koje je naglo doticalo u trup aviona, a nije bilo naina da se
ono izbaci, tako da su nastavili da gaze po njemu dok su i dalje
gledali da li e naii neki nemaki lovac koji trai laku metu. U
meuvremenu, pilot se borio da zadri avion u vazduhu sa samo
dva motora na jednom boku aviona. Letelica je brzo gubila visinu,
iako su preostali motori korieni do krajnjih granica.
Treba da rasteretimo avion! Otarasite se svega! Svega!, vikao je
pilot preko interkoma. Mitraljeza, municije, svega to moete da
izbacite!
Posada je brzo reagovala, izbacujui sve to su mogli da pokupe:
stolice, rezervne delove, kutije s municijom i konano velike
mitraljeze kalibra pedeset. Nije im bilo pravo da lete bez velikih
mitraljeza koji su bili njihova jedina odbrana u sluaju da ih
napadnu lovci, ali su oajniki eleli da postanu to laki i ostanu u
vazduhu. Sve vreme dok su izvlaili i izbacivali opremu, Vilson i
drugi lanovi posade su mislili na to kako bi benzin mogao u
svakom trenutku da eksplodira. Do tog trenutka, svi su ve bili
dobro natopljeni njime. Mogli su da osete kako im otra tenost pee
kou dok su radili, a isparenja su ih pekla za oi i guila ih. Znali su
da nemaju nikakve nade da preive ukoliko se gorivo zapali. To je
najgore to moe da se dogodi, pomislio je Vilson dok mu je na
ledenom vazduhu znoj curio s lica. Ne samo da u poginuti na zadatku
ve u jo i iv da izgorim.
Smanjenje tereta omoguilo je avionu da zadri visinu dovoljno
dugo da bi preleteo prvi planinski venac na povratku ka Italiji, a
kada su zavrili sa bacanjem svega to im nije bilo neophodno za rad
aviona, Vilson je uoio neto to ga je iznenadilo: ostatak eskadrile je
ostao uz njih. Njegov B-17 je bio oteen, leteo je nisko i sporo, ali su
ostali iz formacije ostali s njima umesto da nastave put. Vilson je bio
iznenaen i oduevljen. Bar nisu bili sami.
Bezbednost koju prua veliki broj aviona uskoro se jasno
pokazala na delu, im su se pojavili nemaki lovci koji su se odmah

okomili na Vilsonov B-17 kao na slabu taku u formaciji. Njegova

posada nije mogla da uini nita, jer su mitraljeze bacili, a znali su
da bi samo jedan sluajni pogodak nemakog pilota pretvorio B-17 u
pravi vatromet. Jedino su mogli da se sagnu i da pokuaju da
izbegnu mitraljesku vatru dok drugi bombarderi iz formacije pucaju
na nemake avione koji su napadali formaciju sa svih strana.
Narednih nekoliko minuta, koji su se inili kao venost, Vilson je
jedva disao, a onda su se lovci iznenadno okrenuli, ostavljajui
formaciju bombardera za sobom.
Sada kada je situacija ponovo bila mirna, ali ni iz daleka reena,
Vilson i nekolicina drugih lanova posade ponovo su posvetili
panju Lariju Nortonu, tehniaru sa ozbiljnom ranom na glavi. Znali
su da e moda uskoro morati da iskoe iz aviona na umoru i brinuli
su, jer su mislili da Norton moda nee biti u stanju da se spusti
bezbedno padobranom. Raspravljali su ta da rade.
Mogli bismo da mu povuemo ruicu padobrana i da ga
izbacimo iz aviona. Trebalo bi da se padobran otvori, rekao je
jedan od njih.
Spustio bi se kao vrea cigala. Jedva da je svestan, usprotivio se
drugi. To pare metala u glavi ga je potpuno poremetilo. Uostalom,
ako pri sletanju povredi glavu, ta stvar e se moda zabiti jo dublje.
To bi moglo da ga ubije.
Vilson se saglasio s time i ponudio jedino reenje koje mu je palo
na pamet. Zamisao mu se nije dopadala, ali ju je ipak saoptio
ostalima.
Moramo da izvuemo taj rapnel, rekao je Vilson. Svi su
pogledali u Nortona, koji je i dalje bio isuvie oamuen da bi znao o
emu oni raspravljaju. Niko nije hteo to da uini, ali se Vilson
ponudio da sam to uradi. Potrebna su mi neka kleta.
Traganje je malo potrajalo poto su sve kutije sa alatom bile
izbaene iz aviona, ali je Vilson pronaao neka kleta i krenuo
prema Nortonu u pratnji trojice lanova posade. Jedan je vrsto
drao Larija za ramena, a drugi je pokuavao da mu dri glavu dok
se Vilson pribliavao s kletima. eleo je da to uradi brzo i odseno.

Nije mogao da podnese pomisao na to da krivi i izvija neto to je

duboko u Nortonovom mozgu.
Snano je povukao i izvukao nazubljeni metal iz Nortonove
glave pa ga je s gaenjem bacio. Posle pola sata, povreeni mladi je
donekle doao svesti i posada je sad ve vie verovala u to da e Lari
biti u stanju da iskoi ukoliko to bude potrebno.
Taj trenutak je uskoro doao. Dva motora na neoteenoj strani
aviona radila su i preko svojih mogunosti pa su, kao to se i moglo
oekivati, poela da se pregrevaju i izbacuju crni dim. Pilot Vilijam
D. Kilpatrik je izdao nareenje koje su svi oekivali da e pre ili
kasnije uti na ovom letu: Napusti avion! Iskai odmah!
lanovi posade su bili spremni za to nareenje i, poto su se
uverili da je Norton uspeo, poeli su jedan za drugim da izlaze kroz
bona vrata. Vilson je iskoio i pripremio se za trzaj padobrana; bio
je srean kad se to dogodilo, iako je osetio estok bol. Uspeo je da se
spase iz te letee bombe i sada, pod uslovom da na zemlju dospe ne
dolazei u dodir s nekim izvorom vatre, nee planuti kao buktinja,
od ega je najvie strahovao tokom poslednjih nekoliko sati.
Meutim, iako je Vilson shvatio da se njegovi najgori strahovi
nee ostvariti, pred oima mu se odvijala nova tragedija. Taj strani
dan ni iz daleka nije bio zavren. Vilson je visio ispod svog
padobrana polako se sputajui u neizvesnost onoga to ga je
oekivalo na zemlji i posmatrao je svoj B-17 kako bez njega nastavlja
put. Osvrnuo se unaokolo i video nekoliko drugih padobrana u
vazduhu. Prebrojao ih je sedam i tom broju pridodao i sebe dakle,
u vazduhu je bilo osam padobranaca.
Dobro. To znai da smo svi iskoili osim pilota i kopilota.
Vilson je znao da je, prilikom iskakanja posade bombardera,
uobiajeno da pilot i kopilot budu poslednji, jer oni ostaju na svojim
mestima to je due mogue, odravajui ravnoteu aviona kako bi
svima drugima olakali iskakanje. Vilson je pratio pogledom B-17
ekajui da se pojave jo dva padobrana.
Mogao je da vidi da se jo jedan bombarder izdvojio iz formacije
kako bi leteo zajedno sa oteenim bombarderom, a posada tog

aviona s velikom je panjom posmatrala dok su mladii jedan za

drugim iskakali. Posada tog drugog aviona bila je posebno
zainteresovana za ishod ove drame jer je Kilpatrik, kapetan
oteenog aviona, bio pilot koji je obino vodio veinu posada na
drugom, neoteenom B-17. Tog dana je posada bila drugaije
rasporeena, pa su redovni lanovi Kilpatrikove posade eleli da se
uvere da je on uspeo da iskoi iz oteenog aviona. Nekolicina ih je
stajala na vratima svog bombardera, posmatrajui oteeni avion.
Kilpatrikovi drugovi u drugom bombarderu leteli su paralelno s
njim brojei padobrane dok su Vilson i lanovi njegove posade
iskakali. Zatim su pomno posmatrali u elji da ugledaju Kilpatrika i
kopilota kako iskau. itava posada u drugom avionu gledala je
kroz prozore i otvore na vratima kako bi konano izbrojala deset
padobrana i bila sigurna da je Kilpatrik uspeo da se spase.
I Vilson je posmatrao taj prizor, molei se da se svi spasu. Tada
su oba bombardera B-17 uletela u oblak, pa u magnovenju nije bilo
mogue videti kada su pilot i kopilot iskoili. Vilson je video njihove
padobrane trenutak kasnije ispod oblaka. Laknulo mu je kada je
shvatio da je itava posada uspela da se spase, ali je osetio uasan
bol, kao da mu se stomak vezuje u vor, kada je ugledao da se dva
bombardera pojavljuju iz oblaka, i dalje jedan kraj drugog.
Neoteeni B-17 se nije udaljavao, iako su svi lanovi Vilsonove
posade uspeli da se spasu. A sve bre su se pribliavali planini.
O boe! Oni nisu videli da su piloti oteenog aviona iskoili. I dalje
ekaju.
Vilson je shvatio da redovna Kilpatrikova posada zbog oblaka
nije videla njega i kopilota kako iskau . I sada je cela ta posada bila
toliko zaokupljena iekivanjem da se pojave jo dva padobrana da
niko nije shvatio da se njihov avion obruava, pratei onaj teko
oteeni. Sve to je Vilson mogao da uini bilo je da visi ispod svog
padobrana i posmatra.
Iskoili su! Dii se!
Bespomono je gledao dok su se oba aviona razbijala o planinu.
Iz Vilsonovog oteenog B-17 svi su uspeli da iskoe. Svih deset

lanova posade u drugom avionu poginulo je kada su bombarderi

eksplodirali i raspali se prilikom udara o planinu.
Vilson je lebdeo u sablasnoj tiini, blago se kreui nebom, onako
kako ga je vetar nosio. Mogao je samo da okrene glavu u stranu i
vrsto zatvori oi. Vie nije mogao da podnese taj prizor.

4.
Amerikanski?
Ma koliko da mu je bilo strano dok su ga u bombarderu B-24
zasipale neprijateljske protivavionske granate, a lovci nasrtali u
nameri da ga obore mitraljezima velikog kalibra, dok je avion
umirao sporom ali sigurnom smru Kler Mazgrouv je zakljuio da
je jo mnogo stranije lebdeti u mirnom vazduhu iznad zemlje o
kojoj nita nije znao, niti je imao predstavu o tome ta ga eka na tlu.
Sputajui se s visine od vie hiljada stopa, Mazgrouv je imao
vremena da se moli.
Boe mili, molim te da me uva i da me titi na ovom mestu. Molim
te, Gospode, da me vodi i usmerava prema nekome ko moe da mi
pomogne. Molim te, Gospode, uvaj me.
Ostavivi za sobom sav uas koji je preiveo dok je bio zarobljen
u kupoli ispod trupa aviona i dok je, neto kasnije, rukama morao
da upa padobran koji nikako nije hteo da se otvori, Kler Mazgrouv
je donekle pronaao mir u gotovo potpunoj tiini koja ga je
okruivala dok je lebdeo ispod rairenog padobrana i posmatrao
brdoviti teren ispod sebe, molei se. Nije video nikoga od lanova
posade iz svog B-24, jer su oni iskoili iz aviona mnogo ranije, to je
znailo da su verovatno ostali vie milja iza njega. inilo se da mu
ne preti neka neposredna opasnost, ali je bio potpuno svestan da e
vreme koje provodi u vazduhu predstavljati samo kratak predah. Za
koji trenutak e stii do zemlje i nema predstavu o tome ta ga onda
eka. Samo je nejasno nasluivao gde se nalazi, nagaao je da je
negde u Jugoslaviji, a sve ega je mogao da se seti s brifinga bilo je
to da u toj oblasti ima nekih ljudi koji e biti spremni da mu
pomognu, ali i nekih spremnih da ubiju, ili da urade neto jo gore.
Dok se padobran sputao sve nie, Mazgrouv je uoio neveliko
stado ovaca koje je paslo na padini brda, potpuno nezainteresovano
za amerikog vazduhoplovca koji se sputao u blizini. Znao je da

mora da nae pomo kada stigne na zemlju jer jedan strani pilot,
sam-samcat, nikada ne bi uspeo da preivi na brdovitoj teritoriji pod
neprijateljskom okupacijom.
Ako ikada stignem na zemlju, poi u prema tim ovcama. Moda u
ak uspeti da saznam koga ima tu unaokolo.
Padobranima koje su nosili lanovi posade bombardera nije se
moglo lako upravljati, tako da je Mazgrouv bio gotovo bespomoan
dok ga je vetar nosio pravo na neko drvee gde je zadobio teke
udarce po nogama. Konopci padobrana su se zapleli u granje, a
platno je ostalo zakaeno za vrh kronje, pa je Mazgrouv visio na
oko pet metara od zemlje. Uz dosta tekoa, uspeo je da se ispetlja iz
remenova koji su drali padobran i da se preko velike grane spusti
nie do drugih grana, sve dok nije bio dovoljno nisko da skoi na
tlo. Onako kako su ga tokom obuke nauili, Mazgrouv je povukao
konopac padobrana koji je visio i s velikim naporom uspeo da
dovue ostatak padobrana na zemlju, zatim ga je spakovao u to je
mogue manji zaveljaj i skrio ga ispod nekog bunja, kako bi
prikrio dokaz da se neko tu spustio. Preznojio se od ovog napora jer
je bio u tekom letakom odelu, to ga je podsetilo na to da je
temperatura na zemlji mnogo via nego na nekoliko hiljada stopa.
Svukao je to odelo, a onda je i njega sakrio.
Uprkos neprijatnom i tekom sputanju na drvo, Mazgrouv nije
imao drugih povreda osim nekoliko ogrebotina i posekotina. Dok
mu je srce snano lupalo od napora i adrenalina koji mu je strujao
kroz telo, Mazgrouv je pogledom prelazio preko ove oblasti,
nastojei da uoi bilo kakvu opasnost ili pak nekoga ko bi mogao da
mu pomogne, ali nije video nikoga. Imao je neku predstavu o tome
gde se nalazi stado ovaca koje je video i tako se uputio u tom smeru,
nameravajui da se oprezno pribliava sve dok ne bude video koga
ima tamo. Preao je breuljak i ponovo je ugledao ovce. Onda je
zapazio i ljude. Na udaljenosti od oko kilometar i po, on je, kako mu
se inilo, video dve ene i dva deaka. Njih etvoro su ga
iznenaeno posmatrali, ali se inilo da mirno stoje: niti kreu prema
njemu, niti nastoje da pobegnu od njega. Mazgrouvu je laknulo

kada je video da je grupa oigledno bezopasna, iako je podozrevao

da bi, ako poele, te ene i ti deaci mogli da pozovu naoruane
ljude. Skoro da bih bio sreniji da sam umesto njih video mukarce,
pomislio je, jer bi oni verovatno bili od vee pomoi. ene i deaci su i
dalje netremice posmatrali Mazgrouva dok je koraao prema njima
bez nekog posebnog plana. Zapravo, nameravao je samo da im
prie i onda vidi ta e oni da urade.
Kada im se pribliio na nekoliko stotina metara, usporio je korak
i za trenutak seo na zemlju, prvenstveno da se odmori, ali i da im
stavi do znanja da nema loe namere. Sedeo je nekoliko minuta
pokuavajui da jasno sagleda situaciju. Da li je dobro postupao? Da
li bi jednostavno trebalo da im prie i pozdravi ih?
Boe mili, molim te, pomozi mi da proem kroz ovo. Ne znam ta e
ovi ljudi uiniti sa mnom, ali te molim da me uva i titi.
Ponovo je ustao i polako krenuo uzbrdo, prema grupi koja nije
skidala pogled s njega. Nije znao ta e da uradi ili kae kada doe
do njih jer nije znao njihov jezik. Mazgrouv se sve vie pribliavao,
a ene i deaci se nisu pomerali. Kada im se pribliio na nekoliko
metara, zaustavio se: srce mu je snano kucalo, a sva ula su mu bila
potpuno izotrena. Dok su tako zurili jedni u druge, Mazgrouv je
primetio kako su i ene i deaci pomalo uplaeni.
Mazgrouv je eleo da im kae da je Amerikanac, da spada u
dobre momke. Stoga je pokazao oznaku jedinice na uniformi i
rekao: SAD... Vazduhoplovstvo... Amerikanac. Krupna, seda ena
je klimnula glavom sa olakanjem jer je razumela Mazgrouva. ene
su klimale glavama i pokazivale na sebe govorei: Jugosloveni.
Vie nije bilo onolike napetosti, ali Mazgrouv i dalje nije imao naina
da komunicira s njima. Tada se setio jednog tvrdog slatkia koji mu
je stajao u depu uniforme. Izvadio ga je izlomljenog u nekoliko
komada, a zatim je ponudio po komadi svakome od novih
poznanika. To je jo vie doprinelo da se probije led i ene su neto
kazale, verovatno su zahvalile, pretpostavio je Mazgrouv. Deaci su
mu se nasmeili i kao da su se nadali da e dobiti jo neto od njega.
Posle toga Mazgrouv vie nije znao ta da radi. Izgledalo je da

enama ne smeta to je on tu, ali mu nisu ponudile nita, niti su

pokuavale da razgovaraju s njim, shvatajui da bi taj napor bio
uzaludan. Razgovarale su meu sobom i pazile na ovce, dok je
Mazgrouv sedeo kraj njih i posmatrao sve oko sebe. inilo se da
nemaju nameru da prekidaju svoj posao i menjaju navike samo zbog
toga to se jedan znojavi avijatiar spustio s neba i dao im slatkie,
tako da je Mazgrouv jedino mogao da sedi i da eka dok je popodne
prolazilo, a ovce pasle. On je znao da e se ene i deaci pre mraka
vratiti u svoje selo, ali nije imao pojma da li e i njega povesti sa
sobom. Oajniki je eleo da se to dogodi. Pomisao na to da ostane
sam, napolju u ovoj seoskoj zabiti, smrtno ga je plaila. Kad bi
mogao nekako da komunicira s njima, molio bi ih da ga povedu sa
sobom. Meutim, preostalo mu je samo da sedi i eka da vidi ta e
se dogoditi.
Sati su prolazili sporo i Mazgrouv je gledao kako sunce poinje
da zalazi. Paljivo je pratio pokrete ena, oekujui bilo kakav znak
da se spremaju da krenu. One su jednog trenutka leerno pokupile
ono malo svojih stvari i poele da teraju stado niz put. Prele su
nekoliko metara dok ih je Mazgrouv posmatrao, a srce je htelo da
mu iskoi iz grudi, ali se onda jedna od njih okrenula i dala mu znak
da krene s njima. Izgledalo je kao da je iznenaena to se on toga i
sam nije dosetio.
Mazgrouv je bio zahvalan. Potrao je da ih sustigne i vie od sata
hodao s njima u tiini. Kad su se pribliili malom selu, koje se
sastojalo od svega desetak kamenih kuica s krovovima od prua, u
susret im je doao krupan bradati ovek. Po nainu na koji su
meusobno razgovarali Mazgrouv je pretpostavio da je taj ovek
najverovatnije mu jedne od dveju ena i obradovao se kada je
krupni ovek krenuo prema njemu, ispruivi ruku. Mazgrouv je
zgrabio pruenu ruku i snano je protresao, siguran da je dospeo
meu prijatelje. I dalje nije znao da je ovaj ovek etnik, sledbenik
jugoslovenskog generala Drae Mihailovia, svesrdno odanog
Amerikancima, ali ovaj topao pozdrav je za Mazgrouva predstavljao
dobar znak. Ovi ljudi e mi pomoi, ma ko da su.

ovek je jo neto rekao enama i grupa je ula u skromnu kuu.

Mazgrouv je seo na malu drvenu stolicu ispred ulaznih vrata, ne
elei da ue u kuu dok ga ne pozovu. Gledao je kako neki ljudi
dolaze i odlaze, a svaki od njih je veoma radoznalo gledao
Mazgrouva, posebno deca. Ipak, svi su se drali po strani.
Mazgrouv je dosta dugo sedeo, pitajui se da li e mu ovi ljudi
pomoi da pronae nain da ode iz Jugoslavije ili ga vie posmatraju
kao nekog psa lutalicu. Prestao je da razmilja o tome kada je jedna
od ena izala i pokretom ruke ga pozvala da ue, a zatim mu
pokazala da sedne za drveni sto kraj ognjita. Mazgrouv je video da
je sto postavljen i shvatio je da je pozvan na veeru koja se sastojala
od ovetine, krompira i hleba. Bio je isuvie uznemiren i zabrinut da
bi oseao veliku glad, ali je klimnuo glavom eni u znak zahvalnosti
i seo kraj domaina koji je pokretom ruke pozvao Mazgrouva da
sedne, a onda i sam poeo da jede. Ostatak porodice, dva sina i
erka, seli su za sto, ali ih je, kako se inilo, vie zanimalo da
netremice posmatraju Mazgrouva nego da jedu.
Amerikanac je pokuavao da nabode na viljuku tvrdo ovije
meso i da pojede malo krompira kada se iznenada ulo snano
lupanje na drvenim vratima. Svi su se meusobno ispitivaki
pogledali, a onda je domain, Srbin, ustao i otvorio vrata, na kojima
se pojavio jo jedan bradati seljak. Dvojica seljaka su razmenili
nekoliko rei koje Mazgrouv nije mogao da razume, ali je mogao da
proceni da su se raspravljali oko neega, a esti gestovi i pogledi u
njegovom pravcu naveli su ga da pomisli da je verovatno o njemu
re. Pretpostavljao je da je drugi seljak doao da saopti kako
Amerikanac mora da ode ili e Nemci doi da ga trae a da njegov
domain govori da on moe da ostane. Njih dvojica su se otro
raspravljala, snano gestikulirajui i govorei veoma glasno, ali je na
kraju Mazgrouvljev domain rekao drugom oveku da ode i zalupio
mu vrata ispred nosa. Tada se domain vratio do stola i rekao neto
enama, koje su izgledale kao da su se uplaile zbog te svae.
Mazgrouv nije znao ta da misli. Bio je zahvalan ovom oveku
to ga je branio, ali je brinuo jo vie no ranije da e Nemci doi po

njega. Mazgrouv je znao da je u pravu im ovek nije ponovo seo za

sto da dovri obed. Krupni seljak je uhvatio Mazgrouva za ruku i
povukao ga od stola, zatim ga je odveo u malu spavau sobu u
zadnjem delu kue i pokazao mu rukom da se sakrije ispod kreveta.
Mazgrouv nije tano znao ta se dogaa, ali je pretpostavio da nema
drugog izbora do da poslua ovog oveka. Spustio se na pod i
zavukao ispod tekog drvenog kreveta, a srce je htelo da mu iskoi
iz grudi dok je tako leao i ekao da se neto dogodi. Mogao je da
vidi kako se ovek vraa u glavnu sobu i seda za sto, nastavljajui
obed i razgovor sa enom. Mazgrouv je leao mirno, trudei se da
uspori disanje i samo je ekao. Onako sklupan ispod kreveta mogao
je da vidi samo pod u spavaoj sobi i pod u drugoj sobi, nita vie od
nivoa kolena. Tu je leao oko dva sata, oprezan i uznemiren,
iekujui ta e da se dogodi. Onda se ponovo zaulo snano
udaranje na vratima.
Pre nego to je domain mogao da stigne do vrata, ona su se
irom otvorila i lupila o zid zbog ega su ene preplaeno
uzdahnule. Domain i posetilac su dugo razgovarali, ali ovog puta
posetilac je govorio s nemakim akcentom i to je oigledno bio neko
koga su se s razlogom pribojavali. Tada se razgovor prekinuo i
jedini zvuk koji se uo bila je kripa izama po drvenom podu.
Mazgrouv se preznojavao i srce mu je toliko snano lupalo u
grudima da je bio uveren da se to sada uje u itavoj kui, a oi su
mu ukoeno posmatrale ono malo pare poda ispod kreveta.
Povukao se prema zidu za jo koji centimetar, trudei se da se to
bolje sakrije.
itavo telo mu se zateglo kada je ugledao velike crne izme, tako
sjajno uglancane da su odudarale od svega u ovom sumornom selu.
Proetale su naokolo po seoskoj kui dok su pete udarale po podu, a
Mazgrouv se nije iznenadio kada su krenule pravo prema njegovom
skrovitu. Iako nije video nita osim izama, znao je da je u pitanju
nemaki oficir koji trai oborenog pilota. To je to. Uhvatili su me.
Boe, molim te, ne dozvoli da pobiju ovu porodicu zbog toga to mi je
pomogla.

izme su se uputile pravo prema maloj spavaoj sobi i zaustavile

se sasvim blizu Mazgrouvljevog lica. On nije mogao da skine pogled
sa uglancane crne koe. Za trenutak su nepokretno stajale, u kui je
vladala potpuna tiina, a Mazgrouv se molio da ostane potpuno
miran i neujan. Sve to je nemaki oficir trebalo da uini bilo je da
se sagne i pogleda ispod kreveta gde se krio Mazgrouv, i on bio bi
uhvaen. Ali to se nije dogodilo.
Posle vremena koje je delovalo beskrajno dugo, izme su se
okrenule i ustro izale iz sobe, teko gazei kroz glavnu sobu i
preko praga. Mazgrouv je ponovo poeo da die.
Oficir je traio Mazgrouva zato to je on bio jedini lan posade
bombardera koji je nedostajao. Ostala devetorica su ve bila
zarobljena i na putu prema logoru za ratne zarobljenike.
Ovo Mazgrouvljevo iskustvo bilo je tipino za saveznike pilote
koji su bili prinueni da se spuste u Jugoslaviju. Lokalno
stanovnitvo bi sa zemlje prebrojalo padobrane. Metani su eleli da
pomognu svakom Amerikancu koji bi uspeo da se izvue, pre nego
to ga Nemci pronau, ali piloti nisu znali ta da oekuju dok su se
sputali na jugoslovenska brda. O uslovima na toj teritoriji pod
nacistikom okupacijom, preko koje su leteli u svakoj misiji
bombardovanja, dobili su samo veoma ture informacije, pa su
uspeli da shvate samo to da ima mnogo ljudi kojih treba da se klone.
Nemci su bili svuda, a lokalno stanovnitvo je bilo podeljeno na dve
zaraene grupe na one koji su bili sledbenici Mihailovia i eleli da
on upravlja zemljom poto Nemci budu oterani, i na one koji su
sledili oveka po imenu Josip Broz Tito. Nekim avijatiarima je bilo
reeno da trae Titove pristalice ukoliko budu oboreni u Jugoslaviji i
da ne veruju Mihailovievoj vojsci.
Ispostavie se, meutim, da piloti nisu bili u mogunosti da trae
jednu ili drugu stranu. Gde god bi sleteli, lokalno stanovnitvo ih je
brzo pronalazilo. Veina pilota koja se spustila na ova jugoslovenska
brda, kao to je to bio sluaj s Mazgrouvom, Orsinijem i Vilsonom,
imala je sree da padne u ruke Mihailovievih snaga i seljaka koji su

ih podravali.
Iako veina Amerikanaca dosta dugo nije znala da li su pali u
dobre ili loe ruke, ne bi prolo mnogo a pojavio bi se krupni bradati
ovek grubog izgleda s pukom jedan od pripadnika
Mihailovievih snaga i rekao bi: Amerikanski? Kada bi piloti
odgovorili potvrdno, taj grmalj zastraujueg izgleda stegao bi
vazduhoplovca u medvei zagrljaj, stavljajui mu do znanja da je
bezbedan.
Piloti su imali sasvim dovoljno vremena da se uplae dok su se
sputali na zemlju, jer je to ponekad trajalo i po dvadesetak minuta.
Dok se Toni Orsini sputao u susret neizvesnosti, ugledao je krupnu
enu u dugoj haljini kako tri prema njemu. Nije znao ta da misli,
znao je samo da je srean to ona nije nemaki vojnik s pukom.
Gledao je neprestano dok se sputao i sve do poslednjeg trenutka
nije shvatio da leti pravo na drvo. Poto je imao malo vremena za
manevrisanje, Orsini je udario o drvo i slomio kljunu kost, zatim
pao na zemlju i onesvestio se.
Kada je doao sebi, glava mu je bila na grudima one krupne ene
koju je video kako tri prema njemu. Lagano ga je ljuljukala i
brisala mu lice, ruku obavijenih oko njega, i govorila je neto
umirujue, glasom koji je zvuao strano, ali ipak veoma uteno. Bol
u Orsinijevom ramenu bio je otar i nije poputao, ali je on odmah
znao da je dospeo na pravo mesto. Poto je saekala da malo povrati
snagu, ena mu je pomogla da se uspravi na noge, a zatim ga je
odvela neravnom stazom prema svom selu. Dok se pribliavao,
Orsini je video da je niandija iz njegove posade takoe pronaen i
da je samo neto ranije doveden u selo. Stanovnici su pristizali sa
svih strana, masovno izlazei iz kua da pozdrave dvojicu
Amerikanaca. Svi su bili uzbueni i ivo su razgovarali meusobno
dok su Orsini i drugi mladi pokuavali da shvate taj potpuno
neverovatni prizor. Do pre samo nekoliko trenutaka nisu mogli ni
da pretpostave na ta e naii kad se spuste na zemlju, a sada ih,
evo, pozdravljaju kao heroje. Jedna porodica je ak donela crveni
ilim da Amerikanci sednu na njega, dok su im drugi seljaci donosili

vodu, kozje mleko i hleb.

Posle nekoliko sati druenja i hranjenja, Orsini i niandija su
ispraeni s nekolicinom ljudi, a ostali iz sela su ih pozdravljali
mahanjem, ljubili ih u obraze kao da su to njihovi sinovi koji odlaze
u rat. Amerikanci nisu mogli ni da naslute kuda idu jer i dalje nisu
naili ni na koga ko bi znao engleski, ali su u tom trenutku ve bili
sigurni da ih je lokalno stanovnitvo trailo. Posle sat-dva peaenja,
avijatiari su dovedeni u jedan logor Mihailovievih boraca, negde u
brdima. Za razliku od seljaka, svi ovi ljudi su izgledali grubo, i
delovali su starije nego to su zapravo bili zbog gustih starozavetnih
brada i lica na kojima je vreme ostavilo dubok trag. Odea im nije
bila jednoobrazna ve se razlikovala, tako da su oficiri nosili
kompletnije uniforme, dok su oni nii po rangu pokuavali da
usklade delove uniforme do kojih su mogli da dou. Bolje obueni
oficiri imali su vunene jakne s konim kaievima, neku vrstu
suknenih jahaih pantalona s dokolenicama i okrugle kape bez tita,
s kokardom. Oni sreniji borci ve su imali vrste vojne izme, ali su
mnogi morali da se zadovolje obinim opancima sa obojcima.
Ti ljudi su predstavljali neverovatan prizor za sumnjiave
vazduhoplovce, ali i oni su pozdravili Orsinija i druge Amerikance
na isti nain kao i prethodni: zagrlili bi ih, potapali po leima,
istovremeno uzvikujui: Amerikanski!
I dalje nije bilo mnogo komunikacije meu njima, osim nekoliko
jednostavnih engleskih rei koje su izgovarali neki jugoslovenski
borci, ali je Orsini znao da je u tom trenutku bezbedan. Meutim,
on jo nije znao kako e dospeti kui, ali je mogao da ima poverenja
u ove naizgled grube vojnike jer je bio uveren da e ga oni u
meuvremenu tititi.
Dok mu se u glavi jo vrtelo od prizora traginog pada
bombardera koji je leteo naporedo sa onim iz koga je on upravo bio
iskoio, Vilson je drao zatvorene oi. Onda je zauo lajanje pasa.
Taj zvuk ga je naterao da otvori oi i pogleda predeo u koji se
sputao. Bio je to neravan teren, ali je mogao da vidi i delove

obraene zemlje, a izgledalo je da psi uvaju oblinje stado ovaca.

Iako ovi psi nisu jurnuli na Vilsona, mnogi vazduhoplovci koji su se
spustili u taj deo Jugoslavije morali su odmah da se uhvate u kotac
s opasnim psima koje su lokalni obani koristili ne samo za
okupljanje stada ve i za zatitu od vukova11. Agresivni psi su
izgledali jo stranije zbog irokih gvozdenih ogrlica punih iljaka,
koje su mnogi nosili kao zatitu ukoliko ih napadnu vukovi. Sreom
po veinu pilota, lave bi obino privukao panju obana pre nego
to bi im psi naneli neke ozbiljnije povrede.
Dok se sputao, Vilson je posmatrao metane kako rade na
poljima i odmah je shvatio da nee biti u stanju da se sakrije poto
bude sleteo na zemlju. Svi su ga videli kako pada i bio je siguran da
e odmah doi do njega, bilo da su prijateljski ili neprijateljski
nastrojeni. Lepo se spustio na zemlju i brzo odvezao remenove svog
padobrana, ostavljajui platno zakaeno na drvetu jer nije imalo
nikakvog smisla da ga krije. Napustio je malu istinu na koju se
spustio i ugledao krupnog oveka u tekom suknenom odelu kako
mu ide u susret. Na julskoj vruini to je, po Vilsonovom miljenju,
predstavljalo neobian prizor. Zbog izgleda tog oveka, Vilson se na
trenutak osetio kao neko ko se obreo u srednjem veku.
ovek je brzo koraao prema Vilsonu i kada se dovoljno
pribliio, Vilson ga je uo kako vie: Amerikanski ili Englez? Jo ne
znajui da li e mu ovek pomoi ili e ga moda povrediti, Vilson je
osetio da nema izbora i da mora da odgovori. Amerikanac!,
povikao je. Ja sam Amerikanac!
uvi to, ovek je potrao i zagrlio Vilsona snano, gotovo
odiui zbunjenog Amerikanca od zemlje. Vilsonu nije bilo ba jasno
kako da uzvrati oveku kad ga je ovaj poljubio u oba obraza,
ogrebavi ga pri tom svojom bradom. Jugosloven je bio nasmejan
dok je drao Vilsonovu ruku i neprestano ga tapao po pleima
neprekidno govorei Amerikanski! Vilson se samo blago
osmehnuo. S jedne strane, bio je potpuno iscrpljen zbog svega to je
preiveo u avionu, a s druge, on zapravo jo nije znao niti je mogao
da zna ta se dogaa. Ipak, kada je video da ovek rukom poziva

devojku koja je bila u blizini i koja je nosila drveni sud, odmah je

ivnuo. Bio je neverovatno edan i tog trenutka nije eleo nita
drugo do da se napije vode.
Devojka je pritrala i pruila mu sud dok se krupni ovek
smekao i pokretima mu davao znak da pije. Vilson je izvukao
drveni ep i nakrenuo sud otpivi dobar gutljaj pre nego to je
shvatio da nije u pitanju voda ve ono to je lokalno stanovnitvo
nazivalo rakija, jak brendi od ljiva. Vilson se zagrcnuo i zakaljao,
dok se ovek glasno smejao a devojka mu se smeila.
Pie je ipak pomoglo Vilsonu da malo ugasi e, a galama koja je
usledila otklonila je i poslednje ostatke nelagode koju je oseao. Nije
imao predstave ta e ovi ljudi uiniti s njim, ali mu se inilo da oni
ele da mu pomognu, tako da je Vilson poeo pomalo da se oputa
posle stranog iskustva koje je doiveo. Sedeo je i odmarao se dok
su ostali uzbueno razgovarali, esto pogledajui u njegovom
pravcu i gestikulirajui, tako da mu je bilo potpuno jasno da priaju
o njemu. Ubrzo je onaj snani ovek koji ga je oduevljeno zagrlio
kada je kazao da je Amerikanac pokazao rukom prema oblinjoj
stazi i pomogao mu da ustane, rekavi neto na osnovu ega je
Vilson shvatio da treba da pou. Hodao je izvesno vreme s malom
grupom ljudi, dok nisu stigli do zgrade koja je Vilsonu liila na neki
vojni objekat. Nalazili su se istono od prilino velikog mesta koje se
zvalo Jagodina i jugoistono od glavnog grada Beograda. Tu je
nekoliko ljudi s pukama uvalo strau i Vilson je mogao da vidi
sanduke s municijom i drugu opremu.
Grupa je tu dugo ostala; Jugosloveni su razgovarali meu sobom,
ali Vilson nita od toga nije razumevao. Tada je primetio da zgradi
prilazi druga grupa i kada su se s svim pribliili, mogao je da vidi da
se jedan od lanova grupe razlikuje od drugih: nosio je letako
odelo. Vilsonu nije bilo potrebno mnogo vremena da prepozna
jednog od lanova svoje posade iz bombardera B-17 i potrao je da
ga pozdravi. Tokom sledeih osam sati pojavilo se jo nekoliko
grupa sa po jednim ili dva pilota, sve dok osam lanova posade B-17
nije bilo ponovo na okupu. Nedostajali su samo pilot i kopilot, a

Vilson je pretpostavljao da ih nema zato to su iskoili mnogo

kasnije12, pa samim tim i znatno dalje nego ostali lanovi posade.
Radista iz bombardera, Norman Bruks, slomio je skoni zglob pri
sletanju, ali je posada, u celini gledano, bila u prilino dobrom stanju
s obzirom na potekoe kroz koje su svi proli.
Iste scene su se ponavljale iznad Jugoslavije tokom veeg dela
1944. godine. Teksaanin Majk Makul bio je mitraljezac na
bombarderu B-17 kada je 4. jula 1944. iskoio iznad Jugoslavije13.
Njegova pria bila je slina priama drugih pilota: njegov bombarder
je poleteo iz baze Mandurija na jugu Italije prema petrolejskim
poljima u Ploetiju kada su dva motora otkazala u povratku, dok su
leteli iznad Jugoslavije. Nemaki lovci su ekali u ovoj oblasti na
pogoene bombardere i napali su njegov, unitivi trei motor i
nateravi posadu da iskoi u blizini Lapova, oko osamdeset milja
[sto trideset kilometara] juno od Beograda. Prilikom sletanja, Makul
je odmah naao neku rupu u koju se sakrio, ali je veoma
uznemireno posmatrao kako mu pritrava petnaest do dvadeset
ljudi maui vilama i srpovima. Makul se bojao da e ga razjareni
seljaci isei, meutim, oni su bacili svoje alatke, dotrali do njega i
snano ga zagrlili, borei se jedni s drugima oko toga ko e ga pre
poljubiti u obraz. Makul je i dalje bio potpuno zbunjen ovom krajnje
srdanom dobrodolicom kada su dotrala dvojica ljudi s pukama,
viui na gomilu. ta god da su kazali, Makul je shvatio da Nemci
dolaze. Mora da su videli njegov padobran u vazduhu.
Dvojica vojnika, pripadnici Mihailovievih snaga, odgurnula su
ostale i jedan je dograbio Makulov padobran, brzo ga smotao u
loptu i poneo sa sobom. Drugi je uhvatio amerikog avijatiara za
ruku i poveo ga. Sledeih est sati Makul se neprestano kretao sa
svojim pratiocima kroz gustu umu i uz strme obronke. Nijednom
nisu zastali, jer su nemaki vojnici koji su ih progonili bili toliko
blizu da su oni mogli da ih uju. S vremena na vreme odjeknuo bi i
poneki pucanj.

Zadatak Tomasa Olivera 6. maja 1944. poeo je loe, jer je leteo

pozajmljenim avionom14. Kao pilot B-24, obino je leteo avionom
Letei som [Flying Mudcat], ali je on tog dana bio na popravci tog
dana, pa su Oliver i njegova posada morali da uzmu drugi
bombarder. Oliver je bio sujeveran i to mu se nije nimalo dopadalo.
Imao je jo jedno malo sujeverje vezano za svaki let. Za vreme
brifinga za svaku misiju, on bi procenio vreme povratka i to bi
napisao na listu za brifing, a zatim bi taj list stavio u dep svog
letakog odela. Ta procena nije imala nikakvu realnu svrhu, ali je
Oliver voleo da ima neki pisani dokaz da je nameravao da se vrati.
To to bi napisao vreme predvieno za povratak davalo mu je neki
oseaj sigurnosti da e uspeti da se vrati i nikada nije leteo bez tog
papira. Rulao je po pisti tog 6. maja pripremajui se za uzletanje
kada se iz ko zna kog razloga rukom maio za dep, a papiri sa
zapisanim vremenom je odleteo kroz otvoreni prozor kokpita. Ovo
nije dobar znak, pomislio je Oliver.
Nekoliko sati kasnije, Oliverov B-24 je bio usred pravog pakla
iznad Ploetija, protivavionska vatra je potresala avion, a nemaki
lovci su osvetniki juriali. Ubrzo poto se zaulo saoptenje Bombe
baene, pogoen je motor broj tri i pritisak ulja je naglo poeo da
opada. Ubrzo je motor broj tri prestao da radi, a nedugo zatim i
motor broj etiri. Posada je izbacila iz letelice sve to je mogla, kako
bi je rasteretila, ali je avion uskoro pao na 8.000 stopa visine, to
jedva da je dovoljno da preu dalmatinske planine kraj Jadranskog
mora. Moda bi mogli da izdre do Italije. Moda.
Navigator Don Tibado je pokuavao da zadri avion na kursu
na kojem bi bilo mogue izbei protivavionsku vatru, ali se
ispostavilo da na njegovim mapama nije bila ubeleena jedna
nemaka baterija u blizini jugoslovenskog grada Bora. Direktan
pogodak protivavionske vatre onesposobio im je motor broj dva i
zapalio avion. Oliver je pritisnuo zvono za iskakanje i preko
interkoma naredio posadi da napusti avion. On je iskoio poslednji, i
ispod svog padobrana posmatrao kako se bombarder prednjim
delom zario u zemlju i eksplodirao, pretvorivi se u ogromnu

vatrenu loptu.
Oliver je bio uplaen zbog toga to se sporo sputao, i mislio je na
to kako e nemaka patrola imati dovoljno vremena da ga uoi i
presretne na zemlji. Kako se ispostavilo, sleteo je direktno na
porodicu Jugoslovena koji su ruali za drvenim stolom pred svojom
malenom kuom. Oliver je jo u letu uoio da se na stolu nalazi cela
ovija glava, koja, kako se inilo, gleda pravo u njega. lanovi
porodice su na vreme pogledali uvis i ugledali Amerikanca kako
pada na njih. Imali su taman toliko vremena da skoe i uhvate ga
kada se sasvim pribliio. Kao i ostali piloti, i Oliver je bio toplo
pozdravljen zagrljajima i poljupcima, i reima koje nije mogao da
razume. Mada je stigao kao nezvani gost, prema njemu se ophodili
kao prema poasnom gostu kad doe na ruak. To se potvrdilo kada
su mu ponudili da pojede oi iz ovije glave, koje su oigledno
smatrali najveim delikatesom. Amerikanac je to utivo odbio, ali je
veoma rado prihvatio au vina.
Oliver nije proveo za stolom vie od desetak minuta kada su se
pribliila dva oveka s pukama na ramenima, vodei konja. Kratko
su porazgovarali sa lanovima porodice i rekli neto Oliveru, a
njemu se uinilo da uje kako pominju Drau Mihailovia. Jedan od
dvojice mukaraca mu je dao znak rukom da se popne na konja i
posle mnogih snanih zagrljaja i poljubaca svih lanova porodice
pred iju je kuu sleteo, Oliver je krenuo s njima.
Jedan drugi pilot okrivio je pevaicu Dajnu or za to to je zapao
u nevolje iznad Jugoslavije15. Ovaj roeni Njujoranin je 1942. bio
pun patriotskog ara i nameravao je da napravi sjajnu karijeru kao
pilot, a kada je uo jedru plavokosu lepoticu kako peva pesmu He
Wears a Pair of Silver Wings [On nosi par srebrnih krila], ta pesma je
prevagnula, pomogavi Riardu Felmanu da se odlui. Odmah je
otiao i prijavio se u vazduhoplovne snage, celim putem pevuei tu
pesmu. Uskoro je postao pilot bombardera B-24 u bazi Lee, u Italiji.
Predvodio je desetolanu posadu koja je zajedno trenirala i bila kao
jedna porodica.
Za samo dva meseca, posada aviona Bez ijednog dosadnog

trenutka [Never a Dull Moment] obavila je dvadeset tri misije, a

avion je za to vreme dvesta dvanaest puta bio pogoen. Ipak, niko
od lanova posade nije nikada bio povreen. Ali tada je doao
zadatak koji im je poveren jednog julskog dana 1944. U tri sata
ujutru deurni oficir je probudio Felmana i njegovu posadu i kazao
im da se jave na brifing za misiju. Saopteno im je da tog dana lete
da bi bombardovali Ostro romano, najbolje branjenu rafineriju
nafte u Ploetiju. Posle uobiajenog brifinga o meti, koliini bombi,
oekivanom otporu i ostalim standardnim pitanjima, posadi je dat
jo jedan, sada ve redovan savet, da uvaju ui: Ukoliko budete
primorani da iskoite iznad Jugoslavije, traite Titove pristalice,
partizane. Oni nose kape sa crvenom zvezdom. Klonite se etnika,
lokalnih seljaka koji podravaju Mihailovia. Odsei e vam ui i
predae vas Nemcima.
Felman je pomislio kako to udno zvui. Nije znao mnogo o
zaraenim stranama u Jugoslaviji, ali je neto pre toga video
Mihailovia na naslovnoj strani asopisa Tajm, gde je bio prikazan
kao herojski ameriki saveznik. A sada e da mi see ui?
Upozorenje je bilo neobino, ali su ga sve druge opasnosti ove
misije bacile u zasenak. U pet sati i trinaest minuta ujutru Felmanov
bombarder B-24 je uzleteo i prikljuio se talasu od dvesta pedeset
bombardera koji su se uputili ka Ploetiju. Felman i njegova posada
su i ranije imali teke trenutke iznad Rumunije, ali kad su doli na
svega deset minuta od cilja, videli su kako se u ovoj misiji pred
njima otvaraju vrata pakla. Protivavionska vatra je bila estoka:
Felman je gledao kako bombarderi eksplodiraju ispred njega i
nestaju u vazduhu. On i njegova posada bili su silno uplaeni i eleli
su da okrenu avion i da pobegnu, ali su znali da moraju da dou do
cilja i bace bombe. Posle izvesnog vremena, koje se njima inilo kao
venost, Felman je konano uo kako niandija vie Bombe
baene!. Avion je naglo poskoio kada je izbaen teret od dve i po
tone, a Felman je vrsto stegnuo kontrolne palice kako bi okrenuo
avion i poleteo natrag.
Izali su iz ciljne oblasti, i posadi je laknulo kada je videla da su

jo jednom proli Ploeti bez povreda i da avion i dalje leti sasvim

dobro. Tada je Felman zauo jednog od mitraljezaca kako vie: Hej,
pogledajte taj P-51 tamo! Kakav lepotan. P-51 je bio ameriki lovac,
a posade bombardera su se uvek radovale kada bi videle da neki od
njih dolazi da im prui zatitu. Problem je bio u tome to je
mitraljezac, posadi poznat kao narednik Karl, u stvari bio intendant,
narednik koga je posada upoznala u Italiji i koji nikad nije bio
obuavan za letenje. Posada ga je nezvanino prihvatila kao
povremenog lana zbog toga to se dosaivao radei posao na
zemlji, u Italiji, i eleo je da stekne iskustvo u vazduhu, to bi moglo
da mu pomogne da bre bude prekomandovan iz jedinice. Nauili
su ga kako da rukuje mitraljezom kalibra pedeset i bili su zadovoljni
njegovim uinkom. Naalost, narednik Karl nikada nije bio
obuavan da prepozna neprijateljske avione iz vazduha, pa je ono
za ta je on mislio da je P-51 u stvari bio nemaki mesermit, lovac
koji je gotovo bez ikakvog upozorenja mogao da se obrui na
bombarder. A on nije bio jedini koji ih je vrebao.
U roku od nekoliko minuta, nemaki lovci su izreetali
bombarder od nosa do repa. Gorivo iz pokidanih cevi slivalo se u
trup i Felman je odmah znao da je let zavren. Sve se odigralo toliko
brzo da nije bilo ni vremena za razgovor, ni vremena da se bilo ko
upozori. Felman je izdao nareenje za naputanje aviona, pritisnuo
je dugme za iskakanje i izleteo kroz boni otvor i pre nego to je
stigao da razmisli o tome koliko je, zapravo, uplaen. ekao je
koliko god je mogao pre nego to je povukao ruicu padobrana,
poto nije eleo da lebdi u vazduhu i da bude laka meta ni trenutka
due nego to je to stvarno bilo neophodno. Prilikom tekog
sletanja, prvo je pomislio da je moda slomio nogu. Trebalo mu je
malo da shvati da je pogoen u nogu. Sve do tada bio je isuvie
usredsreen na druge stvari da bi to primetio. Pokuao je da stoji, ali
nije mogao.
Iznenada mu se uinilo da seljaci dolaze, da izlaze iz svakog
grma i da se pojavljuju iza svakog drveta. U oku je pogledao oko
sebe i to s velikom strepnjom, jer je najmanje dvadesetak ljudi tralo

prema njemu iz svih pravaca mukarci, ene i deca. Pre nego to

je mogao da razmisli o tome da li vredi truda da se brani, oni su mu
prili, i poeli srdano da ga grle i ljube, iroko se osmehujui.
Nekoliko ena i dece je stajalo na odstojanju, radoznalo
posmatrajui ta se zbiva i trudei se da vide Amerikanca.
Felman je odmah shvatio da su ti ljudi etnici, lokalno
stanovnitvo koje je trebalo da izbegne. Meutim, nisu pokazivali
nameru da mu odseku ui. U stvari, stali su u red kako bi svi mogli
da ga zagrle i poljube.
Posle sveg tog pozdravljanja, nekolicina krupnijih mukaraca je
podigla Felmana i nosila ga na ramenima oko pola milje [osamsto
metara] do tri male kue, dok su ostali ili za njima priajui
uzbueno. Kada su stigli, pojavilo se jo tridesetak seljaka koji su
doli iz sela kad su uli da je Amerikanac pao s neba. Svaki novi
seljak koji bi se pojavio pozdravljao je Felmana kao neku slavnu
linost i svi su ga grlili i ljubili. Ameriki pilot nije mogao sasvim da
shvati zbog ega se prema njemu ponaaju kao prema nekoj vanoj
linosti, ali mu to nije smetalo.
etnici su bili raspoloeni za slavlje i izneli su voe, cvee i flau
rakije, brendija od ljiva koji se mogao nai u veini sela. Neki su
poeli da sviraju, a deca su igrala. Poto su Felmanu nazdravili
rakijom, jedan krupni etnik je brzo prosuo ostatak iz svoje ae na
Felmanovu ranu na nozi, bez ikakvog prethodnog upozorenja.
Amerikanac se trgnuo kada mu je alkohol opekao ivu ranu, ali
ovek mu je ponudio jo rakije i Felman je uskoro zaboravio na bol.
Kada je sledei put pogledao nogu, na njoj se nalazio ist zavoj: rana
je bila previjena.
Slavlje se nastavilo neko vreme, i dok se Felman kasnije odmarao
u jednoj od kua, doao je jedan stariji seljak i oprezno mu priao.
inilo se da starac ne eli da smeta Felmanu, ali je rukom pokazao
napolje, kao da moli Felmana da poe s njim. Felman nije bio
siguran na ta on tano misli, i bio je isuvie umoran da ide napolje
na neko novo slavlje, tako da mu se samo nasmeio. Tada je ovaj tihi
ovek sklopio ruke kao da se moli i odmahnuo glavom u pravcu

vrata. Felman je shvatio i klimnuo glavom.

Starac je Felmanu dao tap da mu poslui kao taka, a zatim mu
je pomogao da s mukom othramlje do male seoske crkve. Felman je
kleknuo zajedno s tim ovekom i molio se. Obojica su se obraala
jednom istom Bogu na jeziku koji onaj drugi nije mogao da razume.
Amerikanac nije mogao da zna na emu je etnik zahvaljivao Bogu,
ali on je zahvaljivao Gospodu to je dospeo u ruke upravo onih ljudi
za koje mu je reeno da svakako treba da ih izbegne.
Kasnije tog popodneva, Felman je predstavljen pukovniku
Dragii Vasiu, istaknutom Mihailovievom oficiru, koji je doao da
vidi oborenog Amerikanca. Svojim izgledom Vasi je odmah ostavio
snaan utisak na Felmana16. Za razliku od krupnih, naizgled grubih
vojnika i seljaka koje je Felman do tada sreo, Vasi je delovao
prefinjeno, gotovo otmeno. Imao je oko ezdeset pet godina, kao
sneg belu kosu i lepo potkresane brkove i bradicu. Na sebi je imao
istu, lepu uniformu. Pratila ga je supruga, i Felmanu je laknulo
kada mu se ona obratila na engleskom, predstavljajui sebe i mua.
Bila je to prva osoba koju je Felman sreo u Jugoslaviji koja je govorila
engleski.
Njih troje su sedeli ispod velikog drveta, a vojnici su u blizini
uvali strau, dok su seljaci zainteresovano posmatrali s pristojnog
rastojanja. Uz pomo ene, koja je prevodila, Vasi je ispriao da je
pre nacistike invazije bio istaknuti pisac, ali je napustio kuu u
gradu da bi se pridruio Mihailovievim snagama u brdima. On je
bio politiki savetnik generala Mihailovia.
Srdaan i topao ovek, Vasi je objasnio Felmanu da e
Mihailovi uiniti sve to je u njegovoj moi da zatiti oborene
pilote. Felman mu je zahvalio i rekao da su seljaci bili veoma
ljubazni prema njemu. Lokalno stanovnitvo je bilo poaeno,
objasnio je Vasi, zbog toga to su amerike pilote smatrali hrabrim
ratnicima koji rizikuju ivote da bi im pomogli da potuku nemake
zavojevajae. A za veinu njih Felman je bio prvi ameriki pilot koga
su ikada videli, zato su ga i doekali kao junaka.
Pukovnik Vasi je nastavio da objanjava kako su se on i ostali

povukli u planine kada su Nemci okupirali Jugoslaviju 1941, poavi

za Mihailoviem, koji je vojni ministar u Vladi kralja Petra Drugog.
Mada su Mihailovievi borci slabo naoruani, odluni su u nameri
da se bore protiv nacista svim raspoloivim orujem. Felman je bio
ohrabren Vasievim ponaanjem i odlunou koja mu se videla u
oima dok je govorio o proterivanju nemakih okupatora. Kada su
zavravali razgovor, Vasieva supruga je objasnila da postoji jo
neto to pukovnik treba da kae Felmanu.
Nai vojnici su pronali deset padobrana, kazala je ona
prevodei rei koje je Vasi mirno izgovorio. Felman je znao da
govori o obaranju njegovog aviona i da je tog dana bilo 11 lanova
posade uobiajenih 10 i snimatelj na specijalnom zadatku. Nemci
su prvi stigli do aviona i drugi ovek je bio mrtav. Mi ne znamo
njegovo ime jer su mu Nemci uzeli identifikacionu ploicu. Nemci
su uzeli sve to je bilo vredno u avionu, a onda su krenuli u potragu
za vama i vaim prijateljima.
Vasi je objasnio da je Mihailovi naredio da se Amerikanci
zatite po svaku cenu, a Felman je shvatio da to nisu prazne rei, jer
je cena mogla da bude odmazda nad seljacima. Posle toga je pozvao
mladog vojnika koji je stajao u blizini i predstavio ga kao Miodraga
Stefanovia.
On e vam biti telohranitelj, objasnila je Vasieva ena. Jedan
je od najboljih boraca. titie vas.
Od tog dana, Stefanovi je bio kraj Felmana dan i no, ni za
trenutak ga ne ostavljajui. Sutradan ujutro, posle noi vrsto
prospavane na slamarici, Felman se probudio uz zvuke kie koja je
dobovala po prozoru kuice u kojoj je bio smeten. Kada je pogledao
napolje, video je Stefanovia kako sa jo devet vojnika drhti na
pljusku. Pokuali su nekako da se skupe ispod oblinjeg drveta, ali
njegova kronja nije bila dovoljno velika da ih zatiti. Felman je
pozvao svog telohranitelja i upitao ga, pokretima i gestovima, poto
Stefanovi nije razumeo engleski, zbog ega vojnici nisu uli unutra.
Stefanovi mu je mimikom odgovorio: bojali su se da ne probude
izuzetnog gosta.

Neto kasnije, u selo je poeo da pristie i ostatak Felmanove

posade. Vojnici su ih dovodili po nekoliko odjednom, a u jednom
sluaju dvojica deaka su vodila konje na kojima su jahali inenjer
leta Leonard Teks Priet i radista Izrael Bronks Majer, okieni
cveem koje su im metani prethodno stavili u kosu i na uniforme.
Jo jedan lan posade je napustio svoje skrovite u umi gde se, u
skladu sa obukom koju je proao, skrivao i ekao spasioce. Poto nije
vie mogao da trpi hladnou i glad, doao je do najblieg sela i bio
potpuno zapanjen kada je video kako Felmana i ostale lanove
njegove posade tamo dre kao malo vode na dlanu, ponaajui se
prema njima kao da su najugledniji gosti.
Na kraju su svi preiveli lanovi Felmanove posade pristigli u
selo. Posle slavlja, neobuzdanog smeha i radovanja zbog svakog
novopristiglog lana, posada je uskoro shvatila ko nedostaje. Bio je
to Tom P. Lovet, mitraljezac iz prednjeg dela aviona, rodom iz
Rokberija u Masausetsu. Kada su shvatili da ga nema meu njima,
setili su se kako je odlagao iskakanje iz aviona, ostajui na poloaju
dok su drugi izlazili i kako je uzvikivao da eli da ostane samo jo
koji trenutak ne bi li oborio jo neki nacistiki lovaki avion.
Oigledno da nije napustio svoje mesto i da je pao zajedno sa
avionom.
Seljaci su izvukli Lovetovo telo i organizovali sahranu kojoj je
prisustvovalo trista ljudi, ukljuujui Felmana i njegove drugove.
Srbi su napravili mali nadgrobni spomenik na kome je stajalo
Lovetovo ime, vojniki broj i rodni grad. Kasnije su dali Felmanu
nekoliko fotografija groba i samog obreda kako bi ih on odneo
Lovetovoj porodici.
U meuvremenu, vesti o nevoljama koje su zadesile pilote stigle
su do njihovih najbliih roaka u domovini. U itavoj zemlji,
porodice su proivljavale upravo one trenutke od kojih su
strahovale jo otkako su njihovi najdrai stupili u vojsku. Puni
zebnje hitali su da otvore vrata kad bi, usred spremanja jela, uli
zvono na vratima, ili bi se na brzinu izvlaili ispod automobila koji

su popravljali kada bi ih neko pozvao sa ulice, ili bi dotrali do

prozora da vide zbog ega psi laju. Srca bi im se steglo u trenutku
kad bi videli raznosaa telegrama s kovertom u ruci.
Anolina Orsini, majka Tonija Orsinija, nalazila se u kuhinji kada
je 3. avgusta 1944. zaula kucanje na vratima. Poto nije bilo
posetilaca koji bi joj tek tako, nenajavljeni, zakucali na vrata, odmah
je postala napeta i uznemirena, strahujui da se moda neto loe
dogodilo. Ali, to ne moe imati veze s Tonijem, pomislila je.
Razgovarala je s njim telefonom pre samo dve nedelje kada je jo bio
u Manesteru, u Nju Hempiru, i ba se pripremao da krene na put
preko okeana. Znala je da u Evropi nije due od nedelju dana. Jeste
neprestano brinula za njega, ali je to jo uvek bio neodreeni strah,
jo nije dola u fazu da drhti im bi neko zakucao na vrata.
Gospoa Orsini, tipina italijanska doseljenca, majka posveena
porodici, deci i kuhinji, obrisala je ruke o kecelju pre nego to se
uputila prema vratima. Kada ih je otvorila, ugledala je mladia s
kapom Vestern juniona. Nije mogao imati vie od petnaest
godina. Videla je da je bicikl naslonio na stepenite. Momak je
gledao u zemlju i promrmljao: Telegram za vas, gospoo,
nijednom joj ne pogledavi u oi. Ve mnogo puta se naao u slinoj
situaciji, hteo je samo da urui telegram i da nestane to pre.
Za mene? ta je to?17, upitala je ona, ne znajui ta je to
telegram i zbog ega joj on to prua.
Deko joj je unuo koverat i ona ga je instinktivno uzela, a on je
pohitao da to pre skoi na svoj bicikl. Brzo je okretao pedale i
udaljio se, ostavljajui Orsinijevu majku da stoji sama na vratima,
drei u ruci koverat na kojem je pisalo Vestern junion
Telegram i Gospoa Anolina Orsini, uz njenu uredno ispisanu
adresu. Posmatrala ga je i onda odjednom shvatila ta joj je u
rukama. Otro je udahnula i stavila ruku na usta da zaustavi krik, a
zatim je otvorila koverat. Muila se da izvue papir koji je unutra
bio savijen, ali je ubrzo videla da je tekst na engleskom. Nije
razumela nijednu re, ali je znala da se svaka odnosi na njenog sina
Entonija.

Poela je da plae dok je zurila u telegram, strahujui od

najgoreg. Tada je pogledala ka susednim vratima i potrala niza
stepenice prema susetki koja je, kao i ona, takoe bila rodom iz
Italije, ali je znala da ita i pie na engleskom. Snano joj je zakucala
na vrata. Kada se ena pojavila na njima, ugledala je Orsinijevu
majku kako stoji sva u suzama, uspaniena, i kako grevito stee
telegram u rukama.
Proitaj mi ovo! Molim te, proitaj mi ovo!18, uzviknula je ona
susetki.
Sva zbunjena, ena u prvi mah uopte nije shvatala o emu njena
izbezumljena susetka govori. Onda je ugledala telegram u rukama
Anoline Orsini. Odmah je znala da e vesti biti strane. Nije elela
da proita telegram, niti je imala snage za to.
Ne, ne, ne mogu19, odgovorila je ona odmahujui glavom,
puna saoseanja, ali ne elei da bude ta koja e ovoj sirotoj eni da
saopti loe vesti.
Molim vas, morate, uzviknula je Orsinijeva majka. Re je o
mom Entoniju20.
Susetka nije mogla da se oglui o oajnike molbe ove ene.
Uzela je telegram i polako ga proitala, naglas ga prevodei na
italijanski, dok je Orsinijeva majka jecala briui lice keceljom.
Ministar ratni eli da vam prenese njegove najdublje izraze
sauea jer je va sin, porunik druge klase Entoni D. Orsini,
nestao u akciji..., proitala je ona.
Njen Entoni je bio na putu tako kratko vreme i ve ga nema.
Molila se Bogu da je iv, ali je bila svesna da posle ovakvog
telegrama esto stie onaj drugi.

5.
Dugo putovanje neznano kuda
Kada bi se konano nali na zemlji, piloti su imali samo jedan cilj
da preive. Da preive ovaj trenutak, naredni sat, dananji dan,
onda jo jedan, pa jo jedan. Oni nisu mogli da stupe u vezu sa
svojim bazama, a u selu nije bilo gotovo niega to bi im bilo od
pomoi, osim ovih plemenitih metana koji su ih od sveg srca
prihvatili. Brdoviti teren je oteavao putovanja, a piloti, uostalom,
nisu ni znali kuda bi i kojim putem mogli da krenu. Ukoliko bi sili s
planina u naseljenije oblasti, moda bi imali neku povoljniju priliku
za bekstvo ili za traenje pomoi, ali to bi istovremeno znailo da
odlaze u mesta puna nemakih patrola. Bolje je zato ostati sakriven
u planini, ak iako ne zna ta e se dalje dogoditi.
Bekstvo s teritorije koju su drali nacisti veini njih je izgledalo
potpuno nemogue. Oni su bili piloti koji su leteli iznad opasne
zemlje, a ne specijalni agenti obuavani da se infiltriraju na
neprijateljsku teritoriju i prokre sami sebi put.
Posle sastanka sa ostalim lanovima posade u vojnom logoru
Mihailovievih boraca, Vilson je shvatio da najvee izglede da
preivi ima ukoliko se bude drao tih naoruanih ljudi, dokle god ga
oni budu trpeli. Tokom naredna dva meseca, srpski borci su pruili
utoite Vilsonu i njegovim drugovima, hranei ih onim to su imali
i kako su znali i umeli, i vodei ih sa sobom kada je njihova jedinica
ila iz jednog sela u drugo, provlaei se uskim, ponekad potpuno
zaraslim stazama. Bila je to jo jedna grupa odrpanih Amerikanaca
koji idu kroz Jugoslaviju, u svemu nalik grupama u kojima su bili
Mazgrouv i Orsini. Svaka grupa je u toku puta doivljavala avanture
i razne tekoe, a jedna od najgorih stvari bilo je to to nisu znali koji
se to drugi Amerikanci nalaze tu negde u blizini i da li e im se oni
ikada pridruiti.
Ponekad se deavalo da etniki vojnici sakriju Vilsona i druge

Amerikance u bunje dok bi prolazila nemaka patrola ili dok ne bi

bili sasvim sigurni da je neko selo bezbedno. Vilson je ve navikao
da peai kroz planinske predele i eljno je iekivao svako novo
selo gde bi pilote pozdravili kao heroje, nudei ih svim onim to je
moglo da se nae u kuama. Iako su ih seljaci uvek doekivali s
dobrodolicom, vojnici koji su ih pratili dozvoljavali su da grupa
ostane na jednom mestu samo dan-dva, a zatim bi kretali dalje.
Vojnici su znali da e velikoduni seljaci dati svaku mrvicu hrane
Amerikancima ukoliko ostanu isuvie dugo.
Raspoloenje Amerikanaca se promenilo nabolje kada su, po
ulasku u jedno selo, sreli oveka po imenu Bogdan, koji ih je
pozdravio na engleskom. On je izljubio pilote i poeleo im
dobrodolicu, a Amerikanci su se oduevljeno osmehivali, shvativi
da su konano sreli etnika koji govori engleski. Moda e sada
saznati kuda idu i ta e biti s njima.
Ubrzo su doznali da je Bogdan nauio engleski dok je radio u
elianama u Geriju, u Indijani. On se vratio u Jugoslaviju kada je
otiao u penziju i naao se direktno na putu Hitlerove vojske. Piloti
su eljno razgovarali s Bogdanom, nastojei da izvuku iz njega bilo
kakvu informaciju, ali ni on nije znao mnogo toga. Mogao je samo
da im kae da e ih vojnici tititi sve dok ne budu smislili kuda da ih
odvedu.
Zasad e vas voditi s jednog mesta na drugo, rekao je on.
titie vas. Ali ja ne znam kuda idete.
Bogdan im se pridruio na putu i sve vreme im prevodio,
pomaui Amerikancima da shvate ono malo informacija koje su
dobijali u toku puta. Ako nita drugo, mogao je bar da im pomogne
da saznaju koliko je udaljeno sledee selo, ili koliko e jo vremena
proi do sledeeg skromnog obroka. Dok su tako peaili,
Amerikanci su pogledom traili bilo ta to bi moglo da se pojede u
toku tog dugog puta, pa su se zaustavljali da naberu kupine i
umske jagode ili bilo kakve bobice koje su bar malo podseale na
neko njima poznato divlje voe. Kad god bi naili na neki potok u
kome je bilo klenova, avijatiari bi upotrebili svoje koulje da

naprave neku vrstu improvizovane mree, u koju bi uhvatili na

desetine tih malih riba. One nisu ba izgledale kao naroito dobar
obrok, ali bi ih Amerikanci poneli do sledeeg sela i zamolili neku
metanku da ih ispri, pa bi joj dali nekoliko riba u znak zahvalnosti
to im je pripremila obrok, kao i za sve drugo to je mogla da im da
kajmak, oviji ili kozji sir i hleb.
Kada bi doli do neke vee reke, ti mladi ljudi bi ponekad
iskoristili priliku da se rashlade na julskoj vruini. Jednog dana ih je
privukao zvuk vode koja hui, to je obeavalo predah od nesnosne
dnevne ege, i jedva su ekali da uskoe u reku koju su ugledali
ispred sebe. Uz saglasnost svojih pratilaca etnika, Amerikanci su se
svukli i skoili u hladnu vodu, zaboravljajui na trenutak da su na
neprijateljskoj teritoriji i da su neprestano izloeni opasnosti. Jedan
Mihailoviev borac im je stavio do znanja da namerava da ode do
oblinjeg sela kako bi video smeju li tu da se zaustave ili moraju da
nastave put, pa je nestao u umi i ostavio Amerikance s nekolicinom
drugih etnika, koji su sedeli u hladu i pokazali da nemaju nita
protiv ukoliko Vilson i njegovi prijatelji ele da zaplivaju. Mladii su
odmah poskakali u vodu, i ubrzo su zaboravili da moraju biti na
oprezu... Sada su to bili sasvim obini mladi ljudi koji plivaju, u ali
potapaju jedan drugog, guraju se i prskaju. Vilson je uivao:
neprestano je zaranjao da bi se rashladio, a u isti mah se i trljao ne bi
li sprao prljavtinu koja mu se uvukla u svaku poru. Dok se tako
kupao, u jednom trenutku je pogledao nizvodno i primetio nekog
nepoznatog oveka u vodi, na udaljenosti od oko pola milje
[osamsto metara].
Vilson nije mogao jasno da vidi tog oveka, ali ga je pokazao
drugim Amerikancima i upitao se ko bi to mogao da bude. Svi su se
na trenutak utiali kako bi osmotrili malo bolje, ali su onda pomislili
da je to sigurno neko od metana. ovek se kupao go, kao i oni, i
netremice je gledao u njih kao i oni u njega. Nekolicina mladia mu
je mahnula, ali on je samo stajao. Jedan od Amerikanaca je privukao
panju jednog od etnika na obali i pokazao mu nizvodno u pravcu
tog oveka. Vojnik je pogledao i poto nije zapazio nita to bi ga

navelo na pomisao da ovek nije seljak iz oblinjeg sela, odmahnuo

je glavom kao da kae da nema problema, a zatim se vratio i
nastavio da se odmara ispod drveta. Vilson i njegovi drugovi su
slegli ramenima i nastavili da se kupaju i rashlauju.
Iznenada su zauli onog etnika koji je bio otiao do sela kako se
urno vraa kroz umu prema reci. Uzbueno je poeo neto da
vie drugim etnicima, i to je nateralo njegove saborce da s pukama
u rukama skoe na noge, pa su stali mahnito da mau
Amerikancima u vodi. Vilson i njegova posada su prestali da se
zabavljaju u vodi i pogledali su u zabrinutog oveka na obali, ne
znajui o emu se radi, ali shvativi da neto zaista nije u redu.
Poeli polako da izlaze iz vode, kada je Bogdan dotrao do njih i
povikao:
Nemci! Nemci su tu! Morate da krenete! Odmah!
Amerikanci su otresali vodu sa sebe, izjurili na obalu to su bre
mogli, dograbivi usput odeu, i otrali u umu, za etnicima. Dugo
su trali goli i polugoli, trudei se da usput navuku na sebe bar neki
deo odee, dok Mihailovievi borci nisu konano zakljuili da su
dovoljno daleko odmakli. Svi su seli na zemlju u umi, zadihani od
napora, Amerikanci i dalje potpuno mokri.
Gde su Nemci?, upitao je Bogdana jedan od Amerikanaca.
Njihov prevodilac je jedva mogao da govori i borio se da doe do
daha. U selu... Nemci su u selu. Otimaju svinje, namirnice i sve
ostalo to vredi.
Nekolicina Amerikanaca je delovala zbunjeno. Selo nije bilo
toliko blizu mesta na kojem su plivali, pa zbog ega su onda tako
besomuno trali?
Bogdan je sada ve lake disao i mogao je bolje da objasni ta se
desilo. ovek koga ste videli u reci je komandant te nemake
jedinice, rekao je on. Otiao je na reku da se okupa dok su njegovi
ljudi sili u selo.
Amerikancima je iznenada sve postalo jasno: vikali su i skakali
kao gomila osnovaca nedaleko od nemakog oficira koji je, tamo u
reci, mogao sve da ih zarobi ili pobije. ak su mu i mahali. Shvatili

su da su ostali ivi jedino zahvaljujui tome to je nemaki oficir bio

sam i to nije mogao da zna da su Amerikanci naoruani.
Meutim, on je sigurno prijavio Amerikance, a moda je ak
poslao i svoju jedinicu u potragu za njima. Zato su morali da nastave
da se kreu.
Dok su tako hodali i samo hodali, gotovo svakog dana,
Amerikanci su se neprestano pitali kuda idu. Ipak, uskoro su se
privikli na to, ak oguglali, i ta misao je prestala da ih zaokuplja
onoliko koliko ih je zaokupljala u poetku. Nakon nekoliko dana
Vilson je prestao da bude opsednut time kako da ode iz Jugoslavije i
vrati se u svoju bazu u Italiji. Kako su dani prolazili, tako je pitanje
delovalo sve bespredmetnije, pa je u nekom trenutku prestao uopte
da misli na to. Jednostavno je iao kroz Jugoslaviju. Vilson i njegovi
drugovi su meusobno razgovarali o svemu i svaemu, jer su
vremena imali na pretek. Priali su o bejzbolu, zatim o
automobilima, pa onda o omiljenoj hrani, potom o filmskim
zvezdama, a to je uvek bio samo uvod za razgovor o devojkama,
suprugama i majkama. Ma kako veselo zapoeo razgovor, inilo se
da je njegov ishod uvek bio jedan te isti: sumorna enja za onima
kod kue. A onda bi usledila tiina dok su ljudi samo nastavljali da
hodaju.
Tako su ameriki vazduhoplovci ili po brdima zapadne Srbije21,
uzdajui se da e se iza sledee krivine ukazati neka nova nada.
Majk Makul je proveo nekoliko dana u vojnom logoru sa svojim
pratiocima etnicima, ekajui da iz okolnih sela budu dovedeni
drugi lanovi njegove posade. Sreom po Makula i njegovu posadu,
komandant ovog poloaja Mihailovieve vojske, poznat kao kapetan
Milankovi, govorio je engleski22. Pored toga to je mogao da umiri
Amerikance da e biti zatieni, on im je takoe objasnio koliko je
ozbiljan njihov poloaj.
Nekoliko dana poto su se oni spustili u Jugoslaviju, kapetan
Milankovi je objasnio Makulu da ih Nemci trae i da su, to je jo
gore, uzeli kao taoce dvadeset seljaka i pretili da e ih pobiti ukoliko

ne otkriju gde se nalaze Amerikanci. Makul i njegovi drugovi su bili

uasnuti zbog toga i glasno su se pitali da li treba da se predaju.
To ne bi pomoglo, objasnio je etniki oficir. Nemci e ubiti
svakoga koga hoe da ubiju. Ne moete ih spreiti.
Ipak, dok su se odmarali u tajnom vojnom logoru i dok su jeli i
pili rakiju, Amerikanci nisu mogli da prestanu da misle na te seljake.
Posle nekoliko dana, napustili su logor i zaputili se u pravcu taba
generala Mihailovia, koji je bio udaljen osamdeset milja [oko sto
trideset kilometara]. Kretali su se uglavnom nou i izbegavali su
puteve, sve dok se nisu sreli s brigadom Mihailovievih boraca, koja
je brojala osam stotina ljudi. Kada se komandant brigade upoznao sa
Amerikancima i kada je saznao da je Makul iz Teksasa, dao mu je
nadimak Tom Miks, po kauboju iz filmova koji su bili popularni u to
vreme, i dao mu je svog konja.
Uz zatitu ove brigade, grupa amerikih avijatiara putovala je
bezbednije, ali ne i bre. Bile su im potrebne ak tri nedelje da bi
stigli na odredite, a za to vreme su imali nekoliko arki s nemakim
patrolama. Meutim, od tih trenutaka nesumnjive opasnosti, na
Amerikance je snaniji utisak ostavilo to kako ih je srpsko
stanovnitvo pozdravljalo du puta. Ljudi su im nudili najbolju
hranu koja se u tom trenutku mogla nai u selu, a oni su nauili da
ne smeju pojesti sve to im se iznese na trpezu, shvatili su da e
porodica koja je to dala ostati bez iega. Seljaci su nudili svoje kue i
krevete za odmor, a kada bi brigada ponovo krenula, posebno su se
pozdravljali sa Amerikancima i nutkali ih komadima hleba i kozjeg
ili ovijeg sira, umotanim u male komade platna. Dok je ova
grupacija marirala, u kilometarskoj koloni, lokalno srpsko
stanovnitvo je stajalo kraj staze ili puta, elei da isprati vojnike,
posebno Amerikance, o kojima su ranije samo sluali, ali ih nikad
nisu videli. Vrlo esto bi prili Amerikancima koji su prolazili i
poljubili bi ih u obraz ili bi im ponudili olju mleka.
Ponekad ameriki piloti nisu u prvi mah ni uspevali da shvate
koliko su ti ljudi bili velikoduni, sve dok nije bilo isuvie kasno za
izraavanje zahvalnosti i za neko plemenito ponaanje. Bilo je

avijatiara koji su, bar u poetku svog boravka kod lokalnog

stanovnitva, spremno uzimali i pakovali u svoje torbe svu hranu
koja bi bila izneta pred njih zato to te hrane nikad nije bilo mnogo,
a oni su bili gladni i mislili su da je sve njima namenjeno. Tako su se
neki od njih ve najeli kada su konano shvatili da su seljaci mu,
ena i njihovo dete zapravo hteli da podele hranu i da su samo
ekali da se avijatiari, kao gosti, prvi poslue. Jedan pilot je svoju
prvu no u Jugoslaviji proveo u nekoj seoskoj kui i sutradan ujutro
je nepristojno prokomentarisao kako mu je bio neudoban drveni
krevet. Tada ga je jedan drugi pilot, koji je tu bio znatno due i koji
je znao dokle ide gostoprimljivost seljaka, prekorno odveo do male
kamene pomone zgrade u dvoritu i pokazao mu da je majka sa
svoje dvoje dece prespavala tu, sa stokom, kako bi Amerikanac
mogao da spava u njihovom krevetu.
Jednog dana, Makul je bio duboko dirnut izlivom oseanja neke
starije ene u dugoj haljini, glave povezane tradicionalnom
maramom, ene koja je potrala i uhvatila ga za ruku dok je prolazio
na konju. Ljubila mu je ruku i govorila neke rei koje on nije
razumeo, ali je znao da se iza tih rei kriju snana oseanja. Jecala je
i drala ga za ruku to je due mogla. Kada su proli i kada je ena
ostala za njima, Makul je upitao srpskog oficira koji je jahao kraj
njega zbog ega je ova ena to uradila.
Mnogi od ovih ljudi imaju sinove koji uestvuju u ovom ratu.
Sinovi nekih od njih su u nemakim logorima, objasnio je on
gledajui ispred sebe. Oni vas smatraju svojom decom, posebno
Amerikance, i uvereni su da ste doli ovamo da nam pomognete u
borbi. Ljubei vas, ta ena je ljubila svog sina.
Tomas Oliver je sasvim kratko boravio u porodici koja ga je
pronala, a onda je proveo celo popodne na konju, u pratnji trojice
vojnika23. Nije razumeo gotovo nita od onoga to su mu govorili
tokom puta, osim kada bi pominjali ime Drae Mihailovia. Oliver
nije znao mnogo o Mihailoviu, ali je pretpostavio da ga ovi ljudi
vode kod generala.

Grupa se kretala ujednaenim tempom kroz brda, a zaustavila se

kasno tog popodneva kako bi razgovarala s jugoslovenskim lekarom
koji je svojevremeno studirao u Francuskoj. On nije znao engleski,
ali je Oliver znao neke osnovne rei francuskog i zakljuio je da je
razgovor s Jugoslovenom koji govori francuski mnogo laki nego
bilo koji od njegovih ranijih pokuaja da govori francuski s nekim
Francuzom. Doktor je shvatio da Oliver ne zna francuski dobro, ali
da ga razume. Tako je doktor prevodio na francuski ono to su mu
vojnici govorili, a Oliver je samo trebalo da odgovara sa Oui24 ili
da pita Ou?25. Doktor je rekao da je ostatak Oliverove posade
pronaen i da je jedan njen lan lake povreen.
Uz jedno Au revoir!26 upueno doktoru s kojim je razgovarao
na francuskom, Oliver se popeo na konja i nastavio da ide kroz sela,
da bi se uvee zaustavio u nekoj kui gde mu je domaica ponudila
olju toplog kozjeg mleka. Bio je ve uasno gladan i eljno je uzeo
olju, ali je zastao kada je pogledao u nju. Na mleku je odozgo bila
neka pena koja nije delovala ni najmanje privlano. Meutim, Oliver
je pomislio da neto mora da pojede i da to to mu je ponueno
oigledno prija lokalnom stanovnitvu. Zato je prineo sud ustima i
progutao penuavo mleko u jednom gutljaju, nadajui se da nee
osetiti ukus dok bude gutao. Ispostavilo se da uopte nije bilo tako
loe, naprotiv.
Posle oskudne veere, Oliver je legao na gomilu slame, gde je
vrsto spavao nekoliko sati, sve dok ga vojnici nisu probudili. Video
je da su jo tri vojnika stigla u toku noi i njih sedmorica su krenula
pre svanua: Oliver u svom pilotskom odelu, a etnici u tesnim
jaknama i sa ubarama na glavama. Dok su se tiho kretali, moglo se
uti samo lagano zveckanje uzda i struganje konjskih kopita po
putu, to je Olivera podsetilo na neki kaubojski film.
Kada je izgrejalo sunce, grupa je prola kroz nekoliko veih sela i
nastavila da putuje neto sporije nego dotad. Kako je dan odmicao,
Oliver je poeo da misli da se cilj, zapravo, sastoji u tome da se
zaustave u svakoj kafani u svakom selu, ili bar u nekoj zgradi gde su
mogli da dobiju turu pia. etnici su velikoduno kupovali rakiju ili

bilo koje drugo pie za Olivera, to mu je pomagalo da manje

razmilja o tome kako ne zna kuda ide. Zahvaljujui rakiji, i etnici
koji su pratili Olivera su se opustili i poeli da se smeju, priajui
ale koje on nije mogao da razume. U nekom trenutku, jedan od
vojnika je primetio da Oliver ima dva noa, jedan za pojasom, a
drugi privezan uz nogu.
etnik je nainio pokret u pravcu Olivera kao da pita zbog ega
ima dva noa umesto jednog. Oliver je razmiljao o tome kako da
mu objasni da voli da ima pojaanje, kada se umeao jedan drugi
vojnik. On je prstom pokazao no na Oliverovom pojasu i rekao:
Aaaaah... Hitler!, i napravio pokret rukom kao da preseca sebi
vrat, i to propratio dramatinom scenom umiranja. Onda je pokazao
na no na Oliverovoj nozi i rekao: Musolini, i to propratio istim
gestom i glumatanjem. Oliver se pridruio drugim etnicima u
neobuzdanom smehu.
Posle veeri provedene u ispijanju rakije s pratiocima, Oliver je
proveo prilino tmurno jutro. Vojnici i lokalno srpsko stanovnitvo
odveli su ga na parastos koji su drali na grobovima dvojice
amerikih pilota koji su oboreni ranije, a koji nisu uspeli da stignu
do metana. Oliver je utke posmatrao obred tokom koga je srpski
pravoslavni svetenik pruao au vina unaokolo kako bi svi srknuli
iz nje, a onda je malo tenosti prosuo na svaki grob. Oliver je bio
dirnut sveanou ovog trenutka, nainom na koji su seljaci pratili
slubu, kao da su im Amerikanci braa.
Ostatak dana proveo je u tom seocetu dok je ekao na pokret, ne
znajui koliko e dugo ostati tamo pre nego to ponovo krenu. Ni na
trenutak ga nije naputala pomisao na jutronji parastos. Kada je
pala no i kada su mu pokazali postelju u kojoj e spavati, Oliver je
pretpostavio da grupa nee krenuti pre zore. Meutim, tokom noi
su ga probudili povici Hajde! Hajde!, ili je bar njemu tako zvualo.
Srbi su na svom jeziku vikali Pouri!, a strah koji se jasno oseao u
njihovim glasovima brzo je Oliveru dao do znanja da dolaze Nemci.
Nekoliko ljudi je jurnulo u kuu i zgrabilo Olivera, praktino ga

izvukavi napolje. Odveli su ga duboko u umu, gde se satima krio

dokle god opasnost nije prola.
Kasnije tog dana, dok se Oliver etkao po selu u iekivanju
znaka za pokret, stigao je ostatak posade njegovog bombardera u
pratnji nekolicine etnikih vojnika. Njih je pratio jedan stariji ovek
koji im je bio prevodilac, a koji je proveo nekoliko godina u
Viskonsinu, gde je radio kao drvodelja. Poto je uglavnom radio sa
vedskim doseljenicima, taj Srbin je govorio engleski sa vedskim
akcentom, to je Oliveru bilo simpatino i pomalo smeno. Uz
pomo tog prevodioca, Olivera su predstavili lokalnom etnikom
komandantu koga su zvali Kent. On je mlad i lep, harizmatian i
roeni voa, pomislio je Oliver. Nije bilo udno to predvodi sve
ove vojnike. Kent je objasnio Oliveru da ih sada u selu ima ukupno
dvadeset etvorica, ukljuujui i njega i ostale Amerikance, ali da
nikuda ne nameravaju da idu u skorije vreme. Ostae u ovom
malom selu, u blizini Dunava, u istonom delu Jugoslavije, a Kent e
pokuati da organizuje evakuaciju sa saveznicima. Kent se nadao da
e od saveznika dobiti pomo u namirnicama i nekim drugim
potreptinama kao naknadu za pomo koju prua.
Tako su Oliver i drugi Amerikanci ekali i ekali. Proao je ceo
mesec, a gotovo se nita nije dogodilo. Kent je neprestano govorio
da eka da se saveznici saglase s planom evakuacije, ali nije bilo
nikakvog vidljivog napretka. Nisu imali mnogo toga da rade,
izleavali su se, pomaui lokalnom stanovnitvu u svakodnevnim
poslovima i tragajui na sve mogue naine za hranom. Ipak,
postajali su sve mraviji i mraviji. Oliver i drugi Amerikanci poeli
su da vre pritisak na Kenta, traei da uradi neto s njima, bilo ta.
Vie nisu mogli da podnesu pomisao na to da jo neko vreme ostanu
u tom seocetu dok je nestaica hrane iz dana u dan postajala sve
stranija. Konano su ga ubedili da ih poalje na zapad, u podruje
blie tabu generala Mihailovia. Mislili su da tamo moda moe
neto vie da se uini za njih.
Kent je organizovao odlazak Amerikanaca na zapad i
naimenovao je kapetana Ivana Milca za vou njihove pratnje.

Amerikanci su bili zadovoljni jer im je Milac, bivi oficir Kraljevske

jugoslovenske vojske koji je nauio engleski uglavnom iz radioemisija, bio jedan od omiljenijih vojnika u selu. Milac je
Amerikancima dao puke i upozorio ih da e njihovo putovanje biti
opasno. Selo u kojem su se nalazili bilo je relativno bezbedno jer je
bilo udaljeno i nije bilo privlano Nemcima. Meutim, putovanje na
zapad podrazumevalo je ulazak na teritoriju koja je bila pod jaom
okupacijom. Amerikanci su morali da budu spremni da se brane.
Zapoeli su svoje putovanje po pruzi u planinama, koju su sledili
sve dok se nisu pribliili nekom veem gradu, u kojem je sigurno
bilo nemakih patrola. Odatle se grupa kretala kroz umu, preko
polja, po suncu i kii, neprestano hodajui na zapad i nastojei da
izbegne Nemce. Kretali su se kroz ipraje, katkad i nou, ne bi li
izbegli nemake patrole, svesni da bi ih te patrole ili zarobile ili
jednostavno pobile. Znali su da nemaki okupatori nemaju dovoljno
ljudstva i da nisu bili spremni da se pobrinu za desetine oborenih
avijatiara, tako da bi im najefikasnije reenje bilo da iz mitraljeza
otvore vatru.
Spavali su na senu, na drvenim podovima ili u bilo kakvim
stanitima na koja bi naili, gde god da ih zatekne no. Dani su se
pretvarali u nedelje, i Oliver je jedva mogao da kae kada se jedan
dan zavrava a kada drugi poinje. Sve ih je morila ista glad,
podjednaka enja za kuom i strah od onoga to bi ve sledeeg
trenutka moglo da ih snae.
Samo jednom tokom putovanja Oliver je zaboravio na bolove u
nogama i elju da bude bilo gde, samo ne u Jugoslaviji. Bilo je negde
oko podneva kada je grupa Amerikanaca i njihovih pratilaca etnika
stigla u selo u kojem su ih seljaci, kao i uvek, srdano doekali, i
ponudili im malo hrane i pia. Meutim, Olivera i jo nekoliko
njegovih drugova izdvojile su tri devojke koje su stajale po strani,
odvojene od drugih. Bile su mlade, verovatno su imale blizu
dvadeset godina, a Amerikanci su odmah pomislili da su to najlepe
devojke koje su videli otkako su se spustili u ovu zemlju. Iako su svi
seljaci bili gostoljubivi kako se samo poeleti moe, Amerikanci su

primetili da su devojke u ovim planinskim predelima preteno

krupne i snane, s neizbenim maramama na glavama, zbog kojih
su njima vie liile na bake nego na zavodnice. Ove devojke su bile
drugaije: bile su u lepim, mada jednostavnim haljinama, a kosa im
nije bila pokrivena. Oliver i njegovi drugovi su pretpostavili da su
to, po svemu sudei, devojke koje su iz grada dole u selo, moda
beei od Nemaca.
Ameriki momci su im se smekali od uva do uva i inili su sve
to je u njihovoj moi da armiraju devojke, koje su izgleda bile
podjednako zainteresovane za Jenkije. Devojke su gestovima
pozvale ova tri Amerikanca da dou u njihovu kuicu i tu ruaju, a
oni nisu ekali da im to dva puta kau. Oliver i njegovi prijatelji
spremno su seli za grubo istesani drveni sto, neprestano se
smekajui devojkama, koje su im upuivale zavodnike poglede
svaki put kada bi na sto donele tanjir s hlebom ili sirom. Njih estoro
su sedeli smeei se jedni drugima, momci su jeli i meusobno
komentarisali kako je prijatno ponovo videti lepu devojku. I devojke
su avrljale meu sobom, tiho, smejui se svaki put kada bi
pogledale njih trojicu.
Tada je jedna od devojaka poela da govori neto mladiima i da
gestovima pokazuje ka sobi koja se nalazila pozadi, u kojoj su bila
dva jednostavna kreveta. U poetku oni nisu shvatali ta one misle,
ali im se, uz malo vie gestikuliranja i nekoliko obinih rei, konano
sve razjasnilo. Devojke su im govorile da bi mogli da ostanu tu no
sa njima. Kada su konano shvatili, Amerikanci su jedva uspevali da
obuzdaju svoje uzbuenje. Pogledali su jedan drugog i nasmeili se;
zatim su se okrenuli ponovo devojkama i sva trojica su u istom
trenutku kazala da. Klimali su glavom, nekoliko puta su jo kazali
da i klimali glavama i dalje kako bi bili sigurni da ih devojke
savreno razumeju.
Odjednom su zauli etnike kako trei dolaze. Hajde! Hajde!,
vikali su oni. Dolaze Nemci! Amerikanci su morali da pobegnu.
Stvarno im je bilo teko da ostave ove lepe devojke. Progutali su jo
malo hleba i sira, na brzinu poljubili devojke u obraze i istrali iz

kue u pravcu ume.

Riard Felman, koga je pratio njegov uporni i odani telohranitelj,
sve se vie vezivao za srpski narod dok je prolazio kroz
jugoslovenska sela. Iako su on i njegovi drugovi stalno bili u
opasnosti, poeo je da uspostavlja kontakte s lokalnim
stanovnitvom i eleo je da naui vie o ovoj zemlji. Njegov
telohranitelj Stefanovi je uspeo negde u toku puta da nae neki
stari srpsko-engleski renik i Felman je spremno poeo da ui srpski
jezik. U svakom selu u kojem su se zaustavljali da bi se odmorili i
jeli, Felman je pokuavao da kae nekoliko rei na srpskom, zbog
ega su metani bili veoma prijatno iznenaeni. Stefanovi je sav
sijao od ponosa, kao da se hvali svojim uenikom. Kada su poeli da
se sporazumevaju kratkim reenicama i pantomimom, seljaci su
obino pitali Felmana o njegovom zaviaju, tom izuzetnom mestu o
kome su samo sluali. Koliko zarauje radnik?, bilo je uobiajeno
pitanje. Znajui da dolari ne bi mnogo znaili ovim ljudima koji su
uvek bili gladni, Felman im je obino odgovarao koliko jedan
prosean radnik moe dnevno da kupi hleba i jaja. Kad god bi uli
taj odgovor, seljaci su bili zaprepaeni i mnogi su govorili kako ele
da odu u Ameriku posle rata.
Samo je jednom Felman sreo jednu srpsku seljanku kojoj nije bilo
milo to vidi Amerikanca. Kao i obino kada bi ulazili u neko selo u
kojem su nameravali da prenoe, vojnici bi podelili Amerikance na
nekoliko kua i oekivali da ih seljaci prime. Stefanovi je odveo
Felmana u jednu kuu u kojoj ga je jedan brani par pozdravio kao i
obino, ali uskoro je majka jednog od suprunika jasno stavila do
znanja da joj nije milo to im neki stranac, Amerikanac, upada u
kuu i deli s njima ono malo hrane to imaju. Ta stara ena je bila
veoma nezadovoljna zbog Felmanovog prisustva, ak ljuta, pa su
mu i ena pokuavali da je smire. Onda je Felman pokuao da
izgladi stvari. Uzeo je au rakije i podigao je uvis.
iveo kralj Petar!, uzviknuo je na sav glas, gledajui sa
iekivanjem u staricu. Podigao je au ka njoj i ona nije mogla da
odbije da nazdravi. Gunajui je srknula pie, a to je uinio i

Felman.
iveo Draa Mihailovi!, zagalamio je Felman. ena je neto
promrmljala i ponovo srknula rakiju. Felman je nastavio da
nazdravlja predsedniku Frenklinu Ruzveltu i britanskom premijeru
Vinstonu erilu. ena je prestala da guna zbog Felmana i uskoro
se odobrovoljila, pa se na kraju i smejala s njim i nudila mu jo
hrane. Kada je sledeeg jutra Felman krenuo s vojnicima, starica ga
je vrsto zagrlila i zaplakala, ljubila mu ruke i mahala mu
maramicom dok je odlazio.
Posle vienedeljnog hodanja i traganja za hranom, ali bez lepih
devojaka, Oliver i njegovi drugovi su se konano pribliili tabu
generala Mihailovia. Milac je objasnio da e ostati ovde, ljudi e biti
smeteni unaokolo po seoskim kuama u tom podruju, sve dok
Mihailovi ne odlui kako e ih vratiti kui. Oliver je pogledao
unaokolo i nije mogao da vidi nita to bi moglo da objasni zbog
ega su nedeljama hodali da bi stigli ovde.
Zato ovde?, upitao je Oliver Milca. Gde se mi to nalazimo?
U Pranjanima, odgovorio je Milac. Ovde ete da ekate. Bie
vas jo.
I uskoro su zaista doli ostali ameriki piloti. Majk Makul, Riard
Felman, Toni Orsini, Kler Mazgrouv i Robert Vilson su takoe
pristigli u Pranjane posle viemesenog hodanja, zajedno sa
stotinama drugih pilota. Svi su oni bili oboreni iznad Jugoslavije, svi
su iskoili iz svojih bombardera i dospeli u ruke lokalnih etnika.
Svaki od njih je bio pozdravljen kao davno odlutali brat koji se
vratio kui, a zatim dodeljen odreenoj grupi. Tako su stotine pilota
podeljene samo da bi se olakao smetaj po kuama u selu i
organizovalo obavljanje nekih manjih zadataka. Svi su proiveli
neto slino, i sada su pristigli u ovo zabito planinsko selo i bili
smeteni kod razliitih seoskih porodica. Toni Orsini je zabavljao
svoje drugove priajui im kako je tokom puta dobio tri brane
ponude. Meu tim devojkama iz Tonijeve prie bila je i erka nekog
lokalnog kafedije koji je po svaku cenu hteo da mladi Amerikanac

italijanskog porekla povede njegovu erku u Sjedinjene Drave.

Uoivi da bi devojka bila mnogo bolje prola kao centarhalf nego
kao supruga, Orsini je utivo odbio.
Kada su stigli u Pranjane, Amerikanci su imali mnogo slobodnog
vremena. Zapravo, na njima je bilo samo da se trude da izbegavaju
Nemce koji bi mogli tuda da prou. Ipak, zahvaljujui tome to su
ove planine bile udaljene od veih centara i to je gotovo deset
hiljada Mihailovievih vojnika bilo stacionirano oko Pranjana,
nemake jedinice su se retko kada usuivale da uu na tu teritoriju.
Zlu ne trebalo, Amerikanci su uvek bili spremni da odjure u umu
ili da se sakriju u senu ukoliko bi neko povikao da Nemci dolaze ili
da se nemaki avion vidi na nebu. Piloti su bili veoma svesni
injenice da svojim prisustvom dovode seljake u opasnost, pa zato
nisu eleli da budu uoeni i da izazovu brutalnu odmazdu Nemaca
nad lokalnim stanovnitvom, koje je bilo tako plemenito i
velikoduno. Veina Amerikanaca provodila je dane u dokolici:
pravili su lule od klipova kukuruza i puili ono duvana to su mogli
da nau, uzgajanog na lokalnom tlu. Svi su oajavali zbog toga to je
najpoznatiji izvor snabdevanja duvanom u Jugoslaviji, grad na jugu
po imenu Ni, bio bombardovan. Piloti su posmatrali seljake kako
obavljaju svoje redovne poslove i uili su kako da ispeku hleb
stavljajui testo na neku vrstu tanjira na ognjitu i pokrivajui ga
poklopcem koji je liio na izvrnutu iniju, a zatim su preko svega
toga stavljali gomilu vrelog pepela27.
Takoe su svojski pomagali seljacima kada su radili u polju,
uestvujui ponekad u onome to su seljaci nazivali moba. U
vreme mobe veliki broj seljaka je radio na polju jednog od svojih
suseljana, kako bi se udruenim snagama bre obavio sezonski
posao. im zavre na jednom mestu, svi zajedno bi preli na njivu ili
polje sledeeg seljaka i latili se posla. Kada bi rad bio zavren, svaki
zadovoljni vlasnik bi u znak zahvalnosti pravio sveani obrok, ili
neto najblie tome to se moglo organizovati u datim okolnostima.
ak i u najbolje dane, hrana je uvek bila jednostavna: hleb od celog
zrna, sir, mleko, moda malo kajmaka i korenastog povra. Meso se

retko nalazilo na trpezi, ali je uvek bilo prvo nueno Amerikancima.

Jedino na ta se sa sigurnou moglo raunati bila je rakija. ljivici su
pokrivali ovaj deo zemlje, voke su se savijale, oteale od roda, a
svako, pa i najsiromanije domainstvo imalo je svoj kazan za
peenje rakije i mnogo buradi pomou kojih bi izdrali do sledeeg
prolea, kada voke ponovo procvetaju. Moda su seljaci i piloti
najvei deo vremena bili gladni, ali su im bar ae uvek bile pune.
Ponekad, dok su radili u polju ili leali unaokolo iekujui da se
neto konano dogodi, vazduhoplovci su mogli da vide eskadrile
bombardera kako lete iznad njihovih glava; bilo je to jo aviona iz
Petnaeste vazduhoplovne jedinice u Italiji, njihove baze. Prvo bi uli
tutnjavu u daljini, zatim bi zvuk postajao sve jai kada bi veliki
avioni preletali iznad njih, a piloti i seljaci su vikali i galamili,
pozdravljajui saveznike avione. Meutim, svaki takav prelet
bombardera izazivao je enju kod pilota: avioni su im bili toliko
blizu ali potpuno van domaaja, te su ih samo gledali kako odleu
bez njih. Opet, kad god bi videli novih desetak aviona kako lete
prema Ploetiju, znali su da e im se neke od njihovih posada
uskoro pridruiti u Pranjanima.
Dok je veina pilota ostala u Pranjanima i sve se vie dosaivala,
drugi su, kao Felman, eleli da se vrate u borbu. Felman, koji se
ubrzo nametnuo kao stvarni voa oborenih pilota koji su se okupili
u Pranjanima, uspostavio je mnoge kontakte sa etnicima u toj
oblasti i ubedio ih da bi mogao da im bude od koristi u njihovim
akcijama protiv nacista. Oslanjajui se na svoje sve vee poznavanje
srpskog jezika, Felman se pridruio Mihailovievim snagama u
organizovanju akcija za sabotiranje Nemaca28. Felman je bio istinski
dirnut dok je sluao pukovnika Vasia kako objanjava odlunost
etnika da se bore protiv mnogo nadmonijeg neprijatelja. Sem toga,
stalni susreti s lokalnim stanovnitvom motivisali su Felmana da im
na bilo koji nain pomogne. On nije mogao da sedi skrtenih ruku i
da utke posmatra kako ti ljudi rizikuju sopstvene ivote zbog njega
i njegovih drugova pilota.

Sabotae, posebno veoma briljivo usmerene sabotae za koje je

bilo jako teko utvrditi odakle su potekle, predstavljale su kljuni
element etnike borbe protiv Nemaca koji su okupirali njihovu
zemlju. Iako nisu bili preterano sentimentalni u pogledu davanja
ivota za odbranu zemlje, Srbi su na samom poetku nacistike
okupacije nauili da arke s nemakim patrolama i otvoreni prkos
samo izazivaju nesrazmerno estok odgovor neprijatelja. Ubijanje
nekolicine nemakih vojnika koji su zalutali na Mihailovievu
teritoriju moglo bi da izazove krvavu odmazdu nad itavim selom, a
upad u elezniko skladite da bi se digao u vazduh nacistiki
teretni voz, mogao bi dovesti do toga da nekoliko desetina nevinih
Srba bude obeeno o bandere, kao upozorenje ostalima. Ipak, etnici
nisu bili obeshrabreni i eleli su da se bore. Samo su morali da budu
mnogo pametniji, i tome su nauili i Felmana.
Felman i Stefanovi su se tako jedne tamne noi pridruili
estorici boraca, tiho krei put kroz umu prema eleznikoj stanici
koja se nalazila ispod brda. Jedan elezniar je stavio ivot na kocku
da bi obavestio Mihailovieve snage kako sutradan ujutro voz
natovaren hranom kree prema nemakim jedinicama stacioniranim
u Rumuniji. Njih osmorica su se oprezno uputila prema stanici,
zaustavivi se na ivici ume da bi odatle osmatrali podruje, traei
nemake straare. U to doba bilo je malo straara, a svi etnici su
bili naoruani i spremni da se bore ukoliko bude bilo potrebno.
Leali su na zemlji i izvesno vreme osmatrali jer su eleli da budu
potpuno sigurni da je elezniko skladite mirno pre nego to krenu
u ostvarenje cilja. Kada su se etniki borci uverili da nemaki
straar nee moi da ih iznenadi, najmlai meu njima,
petnaestogodinji deak ije je iskustvo u sabotaama bilo bogatije
od onog koje e Felman ikada imati, otrao je sa ivice ume prema
vozu koji je stajao na sporednom koloseku. Dok su Felman i ostali
posmatrali sa odstojanja, deak se za trenutak sakrio izmeu
tokova velike maine, elei da se uveri da ga neko nije video, a
zatim se uzverao na vagon za ugalj koji je stajao odmah iza
lokomotive. Brzo je gurnuo u stranu gornji sloj uglja, kopajui

rukama to je dublje mogao, a zatim je izvukao mali crni paket iz

svog kaputa. Stavio je taj paketi u rupu i zatrpao ga ugljem, sasvim
ga pokrivi njime. Brzo se osvrnuo unaokolo pre nego to e skoiti
s vagona, a zatim je dotrao natrag do ume, gde su ga ostali
pozdravili apatom i estitali mu na dobro obavljenom poslu. Mali
saboter je bio sav prekriven ugljenom prainom, a osmeh mu se
jasno ocrtavao na crnom licu.
Grupa je krenula i Felman je u prvom trenutku mislio da se
povlae u umu da bi bili bezbedniji, poto e kod Nemaca zavladati
uzbuna im voz odleti u vazduh. Meutim, dok su odmicali, Felman
je upitao svog prijatelja Stefanovia zbog ega ne ekaju da se uvere
da e voz stvarno eksplodirati.
Ne, ne sada, proaputao je Stefanovi koristei onih nekoliko
engleskih rei kojima ga je nauio Felman. Onda je rekao neto na
srpskom to Felman nije mogao da razume i pokazao rukama kao
da voz kree i posle bum! tada e da eksplodira. Tek tada je
Felman shvatio. Bila je to sabotaa sa odloenim dejstvom. Bomba
koju je deak sakrio u uglju nee eksplodirati odmah, dok je voz jo
u stanici, jer bi Nemci tada znali da su to uinili metani, pa bi
krenuli da se svete lokalnom stanovnitvu. Eksploziv je bio sakriven
duboko u uglju tako da e znatno kasnije, poto voz ve uveliko
bude napustio Pranjane, loa nesvesno ubaciti lopatom bombu
pravo u kotao lokomotive. Vatra e aktivirati eksploziv, voz e biti
uniten, a Nemcima nee biti jasno kako se to dogodilo i ko je to
uinio.
Genijalno, pomislio je Felman. Odlazei u nove akcije sa
etnicima, on je nauio i druge naine kako da se sabotiraju Nemci,
a da se pri tom ne izazove krvoprolie. Jedan od omiljenih metoda
bio je da se diskretno sipa pesak u motore nemakih vozila. teta bi
se ispoljila mnogo kasnije, ali bi maina bila teko oteena.
Felmanu je rad pomogao da se neosetno povee s lokalnim
stanovnitvom i posle vie meseci na zemlji, poeo je da lii na njih.
Odea mu je bila pocepana i stalno prljava, a nosio je delove opreme
koje su mu njegovi prijatelji etnici usput davali. Toliko se dobro

uklopio da su ga etnici rado vodili sa sobom kad god bi odlazili u

oblinje gradove bez oruja ili bilo ega drugog po emu bi se moglo
utvrditi da su oni Mihailovievi vojnici. Poto nisu eleli da privlae
panju Nemaca koje bi mogli da sretnu, ponaali su se kao da su
seljaci iz oblinjih sela, a ne vojnici. Tako se jednoga dana Felman
zadesio s grupom etnikih boraca koji su odluili da odu do
oblinjeg grada na pie, ostavivi puke i noeve na sigurnom, pre
nego to e otii u kafanu da se malo odmore i zabave. (Felman je,
meutim, uvek nosio svoje vojne oznake ispod koulje. Da su ga
Nemci uhvatili, taj komadi tkanine bi znaio da je uhvaen u
uniformi i da, kao ratni zarobljenik, uiva zatitu na osnovu
enevske konvencije. U protivnom, smatralo bi se da je on
neprijateljski vojnik u civilu, bio bi proglaen pijunom i odmah tu i
streljan. Sve je to, naravno, funkcionisalo samo teorijski, jer nacisti
nisu bili ba revnosni u potovanju pravila.) Felman i druina su ve
popili nekoliko pia kada su uli da se napolju zaustavlja automobil.
Zvuk vozila je sam po sebi bio uznemirujui, jer je bilo veoma malo
onih koji su imali auto. Zato je brundanje automobilskog motora
obino znailo da Nemci dolaze. Kada je grupa pogledala napolje,
videli su kako se zaustavlja nemaki tabni automobil i ugledali su
jednog mladog oficira kako se sprema da ue u kafanu. Voza je
ostao da eka u automobilu.
Felman i njegovi prijatelji su bili zabrinuti. Amerikanac znatno
vie od ostalih. etnici ne bi privukli panju osim ako nisu namerno
eleli da izazovu skandal sa tim nacistikim oficirom, ali je Felman
iznenada posumnjao u svoju kamuflau. Liim li ja na Srbina, ili se
ipak jasno vidi da sam Jevrejin iz Njujorka?
Brzo je to otkrio kada je mladi oficir, koji je izgleda eleo samo da
popije rakiju, pozdravio ljude koji su sedeli za stolovima. Svi su
klimnuli glavom u znak odgovora, oprezno ali ne elei da izazovu
sumnjiavost Nemca. Shvativi da oficir ni u ta ne sumnja i
odjednom osetivi neku drsku okuraenost zbog uspenog
preruavanja, Felman mahnu pukovniku, pozivajui ga da im se
pridrui, i ponudi mu stolicu. Zatim se okrenuo prema svojim

prijateljima, i iz njihovih pogleda shvatio da misle da je lud. Posebno

Stefanovi, koji je izgledao kao da e svakog trena skoiti sa stolice,
a Felman nije bio siguran u to ko bi prvi stradao on sam ili nacista.
Nemac je prihvatio poziv i seo za njihov sto da popije pie. Nije
mnogo govorio znajui da se nee razumeti, ali je uivao u rakiji.
Insistirao je na tome da on plati sledeu turu, iako su etnici
pokuali da odbiju jer su eleli da on ode to pre. Meutim, Felman
je uivao u tom trenutku, u toj prevari dok sede licem u lice.
Srdano se smekao nacisti, koji je u tom trenutku izgledao kao
prijatan drugar u piu, ali je Felman u sebi kipteo.
Ovde ti je Jevrejin koga ne moe da baci u gasnu komoru, pomislio
je. Posle nekoliko dugih, neprijatnih minuta, nemaki porunik je
popio svoje pie i otiao, rekavi neto to je Felmanu i ostalima
zvualo prijateljski. Kada je nemaki porunik izaao iz kafane, ljudi
su duboko odahnuli i zgledali se zapanjeni time to su upravo popili
rakiju s nemakim oficirom.
Felman se nije dao zavarati prividnom dobroudnou nemakog
porunika. Uprkos naporima etnika da izbegnu nepotrebne akcije
koje bi mogle dovesti do nesrazmerne i krajnje surove odmazde
Nemaca, nacisti su brutalno i neprestano ugroavali njihove ivote.
Jedan incident je posebno snano uverio Felmana koliko su mnogo
lokalni seljaci rizikovali pruajui utoite tako velikom broju
amerikih pilota oko Pranjana, a njih je sada bilo preko stotinu.
Pukovnik Dragia Vasi, prijatni i utivi oficir koga je Felman
sreo ubrzo poto je dospeo u Jugoslaviju, jednog dana mu je priao i
objasnio da se nalaze u tekoj situaciji. Kazao je da Felman, kao voa
oborenih pilota u Pranjanima, treba da zna da su Nemci postavili
ultimatum Mihailoviu. Predajte nam amerike pilote koje krijete, ili
emo sravniti sa zemljom jedno srpsko selo i pobiti dve stotine
mukaraca, ena i dece tako je glasio nacistiki ultimatum.
Felman je bio zapanjen. Kako bi uopte mogli da dopuste da ti
ljudi budu pobijeni? Poeo je da govori Vasiu da e se on i ostali
predati i rizikovati da odu u nemaki zarobljeniki logor, iako je
sasvim mogue da e ih Nemci odmah poubijati na licu mesta. Vasi

ga je odmah prekinuo. Uz pomo prevodioca, pukovnik mu je

objasnio da on uopte nije traio od Felmana da donese odluku, ve
je samo eleo da ga obavesti o situaciji. General Mihailovi ne eli
da preda Amerikance; nije na njima da tu bilo ta odluuju, niti im
se prua ikakav izbor.
Ali, ne moemo da dopustimo da ti ljudi poginu zbog nas,
pobunio se Felman.
Shvatite da Nemci nee prestati da ubijaju ukoliko vas zarobe,
objasnio je Vasi. Kroz celu nau istoriju, srpski narod se borio za
slobodu i dostojanstvo, protiv mnogih neprijatelja. Nauili smo da je
bolje iveti s jednom nogom nego provesti ivot na kolenima.
Vanije je da mi zatitimo vas, ljude koji su nam pomogli u borbi
protiv zajednikog neprijatelja.
Felman se ponovo usprotivio, ali Vasi nije poputao. Sutradan je
Felman insistirao na tome da ga Stefanovi odvede u selo kome su
nacisti uputili pretnje. Dok su mu se pribliavali, Felman je osetio
miris izgorelog drveta, a onda je ugledao nagorele ostatke sela.
Nacisti su ga spalili do temelja i pobili sve ivo u njemu. Felman je
mogao samo da stoji na obroncima brda i da plae.

6.
Beg iz Jugoslavije
Piloti su provodili dane, nedelje i mesece oekujui pomo,
nadajui se da ih Nemci nee u meuvremenu pronai i
pokuavajui da smisle kako da pobegnu s teritorije pod nacistikom
okupacijom. Zakljuili su da jednostavno nemaju mnogo izbora i
zbog toga su sve dublje tonuli u depresiju.
General Mihailovi, koji je vie no jednom doao u Pranjane kako
bi se sastao sa amerikim pilotima, bio je potpuno svestan njihove
sve dublje depresije i sasvim realnog utiska da saveznici ne ulau
nikakav napor da ih spasu. Pored toga to je titio saveznike
avijatiare tokom njihovog boravka u Jugoslaviji, Mihailovi je inio
sve to je bilo u njegovoj moi da te ljude vrati kui. Indirektnim
kanalima slao je obavetenja Sjedinjenim Amerikim Dravama,
elei da bude siguran da amerika vlada zna da su ti ljudi tu, pod
njegovom zatitom, da im on pomae i da e pomoi u svakom
predloenom pokuaju spasavanja. Iako je Mihailoviu bilo istinski
stalo do dobrobiti pilota, on je u svemu tome video i mogunost da
dobije veu pomo od saveznika u svojoj borbi protiv nacista i
Titovih komunista. Josip Broz Tito je bio Mihailoviev protivnik u
graanskom ratu koji se odvijao istovremeno kada i borba protiv
okupatora i koji je pretio da pocepa zemlju. Mihailovi je znao da bi
pruanje pomoi saveznikim avijatiarima da se vrate kuama
moglo da znai veu i opipljiviju podrku njegovim ljudima, koji su
jedva preivljavali na minimalnim koliinama hrane, u pohabanoj
odei i naoruani starim i nedovoljnim naoruanjem. Mnogi
pripadnici njegovih snaga, srani borci, morali su da opstaju u
hladnim planinskim predelima u suknenoj obui ili cipelama toliko
izlizanim da su im stopala bila vie bosa nego pokrivena onom.
U periodu tokom koga je titio oborene avijatiare, Mihailovi je
o svakome od njih redovno, iz meseca u mesec, slao informacije u

kratkotalasnim radijskim porukama, kako bi saveznici znali da su

njihovi avijatiari u sigurnim rukama. ak je poslao i poruke
porodicama nekih pilota, uveravajui ih da su njihovi najmiliji za
sada na sigurnom. Mihailovieva briga je delimino poticala od toga
to je znao da bi porodice vazduhoplovaca mogle dobiti samo turo
obavetenje da su njihovi najmiliji nestali u akciji, a upravo takva
vrsta obavetenja izaziva najveu moguu zabrinutost. Bilo je
logino pretpostaviti da je neko od najdraih, za koga je javljeno da
je nestao u akciji, mrtav ili u svakom sluaju zarobljen, tako da je
Mihailovi smatrao da ini dobro kada javlja saveznicima da su ti
piloti relativno bezbedni u brdima Jugoslavije. Mihailovievi
saradnici su redovno slali kratkotalasne poruke, prenosei ime, in i
vojni identifikacioni broj svakog pilota koga su njegovi ljudi
pronali. Te poruke su prvo ile u jugoslovensku vladu, koja je bila u
izgnanstvu u Kairu, a odatle su one upuivane Konstantinu Fotiu,
ambasadoru Kraljevine Jugoslavije u Vaingtonu. U jednoj poruci
Mihailovi kae:
Molim
vas
obavestite
ameriko
Ministarstvo
vazduhoplovstva da se meu nama nalazi vie od sto
amerikih pilota. Pre izvesnog vremena o tome smo obavestili
englesku Vrhovnu komandu za Mediteran. Englezi su
odgovorili da e poslati jednog oficira da se pobrine za
evakuaciju. Do sada to nije uinjeno. Bilo bi bolje da se
Amerikanci, a ne Britanci, pobrinu za evakuaciju.29
Foti je ove informacije prosledio Ministarstvu rata Sjedinjenih
Amerikih Drava, uz uveravanja da general Mihailovi uva te
ljude pod svojom zatitom, ali je zatraio da se neto preduzme u
vezi s njihovim spasavanjem to pre, poto je situacija ozbiljna i ne
moe se predvideti koliko e vremena jo proi dok Nemci ne
otkriju gde se vazduhoplovci nalaze. Ta depea je uredno primljena
i zavedena, ali gotovo nita vie nije uinjeno. Porodice mnogih
pilota nisu bile obavetene da su oni ivi i da su u sigurnim rukama,

ve su dobile samo uobiajeni telegram nestao u akciji, kao i svi

drugi iji su muevi ili sinovi bili na neprijateljskoj teritoriji, isti
onakav kakav je dobila i Orsinijeva majka.
Dok je Ministarstvo rata dralo te informacije, ne preduzimajui
nita u vezi sa organizovanjem akcije spasavanja, sudbina avijatiara
iznenadno se nala u rukama jedne prefinjene, obrazovane,
izuzetno lepe plavokose ene u Vaingtonu. E da su piloti mogli i da
naslute da tako pametna lepotica tamo negde u domovini zna za
njihove muke i brine o njima, ve samo to saznanje bi im ulepalo
dane i olakalo muke.
Ta ena bila je Mirjana Vujnovi, prava dama, tipina
tradicionalna
istonoevropljanka

mila,
predusretljiva,
dostojanstvena i uzdrana, ali istovremeno topla, velikoduna i
duhovita. Dok je s porodicom i bliskim prijateljima bila otvorena i
srdana, u javnosti je bila veoma rezervisana. Vitka, lepih crta lica i
ivahnih dubokih plavih oiju, plave kose koja joj je dopirala do
ramena, Mirjana je uvek privlaila panju mukaraca koji bi ubrzo
konstatovali da ta otmena ena nije samo lepa. Ona je umela veoma
pomno da slua, da sagovornika tako paljivim sluanjem navede da
se otvori, da postavi prava pitanja u pravom trenutku i da ponudi
podrku. Pored porodice, ivela je jo za knjievnost i umetnost.
Mirjana je bila udata za Dorda Vujnovia, agenta-koordinatora
u OSS-u u italijanskom gradu Bariju. Dord je bio visok, na neki
divlji nain lep ovek, tipini sin doseljenika u Ameriku, kome je
uniforma stajala kao salivena. Sluba OSS je u sutini bila stecite
pijuna i tajnih agenata koji su iza neprijateljskih linija inili mnoge
dobre stvari. Radili su sve ono to je bilo neophodno, pribegavali su
lukavstvima, prevarama, veto rukovali neobinim orujem i imali
eline ivce kada je trebalo da se umeaju meu neprijatelje i obave
stvari koje bi moda bile potpuno nesavladive za itav bataljon
vojnika. Na svom poloaju u Bariju, u tek osloboenoj Italiji,
Vujnovi je bio odgovoran za operacije u nekoliko oblinjih zemalja,
ukljuujui i Jugoslaviju. Mirjana je bila upoznata sa onim to je njen

mu radio za vojsku, iako je veina oficira iz redova OSS-a briljivo

skrivala svoj posao. Mirjana nije bila samo zaljubljena ena koja eka
mua da joj se vrati s druge strane okeana. Kao Jugoslovenka,
mnogo toga je prola i preivela sa Dordom i znala je emu su sve
izloeni on i ljudi koji su pod njegovom komandom sluili irom
Evrope.
Ipak, u maju 1944, Mirjana je bezbedno prebaena u Vaington.
Ve u devetom mesecu trudnoe s prvim detetom, Mirjana je, osim
povremenih pisama, imala malo kontakta sa svojim muem. Dane je
provodila s prijateljima, meu kojima je bilo mnogo Jugoslovena
doseljenih u Sjedinjene Amerike Drave. Radila je u jugoslovenskoj
ambasadi i lepo se prilagodila lagodnijem, bezbednom ivotu u
Americi, ali je i dalje odravala stalne kontakte s ljudima i kulturom
svoje domovine. Upravo kroz te kontakte do nje su, preko pola
sveta, doprle vesti o nevoljama oborenih pilota. Jugoslovenska
zajednica u Americi bila je tesno povezana, a vesti iz domovine brzo
su se irile. Kada je ambasada dobila izvetaje generala Mihailovia
o stotinama oborenih pilota skrivenih po selima, vest se brzo
proirila po kuloarima. Poto se shvatilo da Ministarstvo rata ne hita
da neto preduzme povodom tog obavetenja, nedae amerikih
pilota postale su neizbeni predmet razgovora svaki put kada bi se
grupica jugoslovenskih doseljenika okupila na jutarnjoj kafi ili uvee
na piu. ujem da Mihailovi pomae nekim pilotima u brdima, ima ih
mnogo. Vest o poloaju avijatiara, nepotpuna i samo u naznakama,
u verziji u kojoj je procurila od slubenika ambasade, brzo se
proirila meu svima onima koji su imali neke veze s Jugoslavijom.
Svi ti momci ekaju pomo. Mihailovi ih titi. Meutim, Ministarstvo
rata ne ini nita.
Mirjanini prijatelji su znali da njen mu slubuje u nekoj vojnoj
jedinici u Italiji koja nije ba tipina, pa su pohitali da je o ovome
obaveste. Ona je bila veoma zainteresovana, kao i svi drugi koji su
uli tu priu i pitala se zbog ega niko ne ini nita da pomogne
pilotima. Sledeeg puta kada je pisala Dordu u Bari, pitala ga je za
glasine koje je ula, ali je to napomenula nekako uzgred, kao da su u

pitanju neke nepotvrene prie iz domovine, a ne neto to zahteva

hitan odgovor.
Ovde se mnogo pria o ljudima iji su avioni oboreni iznad
Jugoslavije i o tome kako im Draa Mihailovi pomae, uvajui ih
dok ne budu spaseni. ula sam da ih ima oko stotinu okupljenih na
jednom mestu. Da li ti moda uestvuje u pokuajima da se oni
izvuku30?
Mirjana u sutini nije oekivala odgovor od Dorda. Znala je da
on ne moe i nee da joj saoptava neke podatke o operacijama
OSS-a, ali je nastojala da popria s muem na najbolji mogui nain.
U svakom sluaju, bila je zaista radoznala, pa je zato rekla ono to joj
je prvo palo na pamet.
Kada je Dord Vujnovi primio pismo od Mirjane, njegova prva
briga bila je njena trudnoa: eleo je da sazna ima li tu kakvih
novosti i silno se obradovao kada je proitao da je sve u najboljem
redu i da e vrlo brzo postati otac. Tako se stvarno i dogodilo, a
njihovo prvo dete, erka, dobie ime Ksenija. Od svih drugih vesti u
Mirjaninom pismu, njen uzgredni komentar o momcima u
Jugoslaviji posebno mu se urezao u svest, toliko da celog dana nije
prestajao da razmilja o tome. On ak nije ni uo za tu grupu
oborenih pilota koji oekuju da budu spaseni, a bio je u prilici da o
takvim stvarima zna vie od veine ljudi u vojsci. Za njega, naravno,
nije bilo iznenaenje da u Jugoslaviji ima amerikih pilota: bilo je
optepoznato da su mnogi avijatiari oboreni iznad te oblasti
prilikom bombardovanja Ploetija, a OSS je znao da su neki preiveli
i da pokuavaju da izbegnu zarobljavanje.
Meutim, stotinu avijatiara na jednom mestu i svi oni ekaju da budu
spaseni? Je li mogue da je Mirjanina informacija tana?
Iz izvetaja agenata OSS-a jasno se videlo da je svaki avijatiar
koji se naao u Jugoslaviji izloen velikoj opasnosti. Jedan agent je
javio da je pronaao izgladnelog niandiju iz B-24 koji je bio oboren
prilikom prvog odlaska na zadatak bombardovanja Ploetija31. Nali

su ga kako kopa oko svinjca na nekom seoskom imanju i kako se

bori sa ivotinjama oko pomija. Jedan drugi agent je javio da su se
dva pilota sakrila u jednom manastiru, ali su ih Nemci otkrili kada
su ugledali njihove vojnike izme ispod dugih crnih mantija koje su
im dale kaluerice. Neki agenti su prijavili da su u brdima pronali
sakrivene amerike avijatiare o kojima se staraju seljaci.
Godinu dana ranije, general Nejtan Tvajning, komandant
Petnaestog vazduhoplovnog korpusa, organizovao je zajedniko
spasavanje avijatiara za koje se znalo da su u Jugoslaviji. U toj akciji
koristio je resurse vazduhoplovnih snaga i agente OSS-a koji su ve
delovali iza neprijateljskih linija u okupiranoj zemlji. Agenti OSS-a
su oborenim pilotima dostavili mape za bekstvo. Na tim mapama
bile su obeleene oblasti u kojima ive prijateljski nastrojeni metani,
a du puta bile su obeleene i sigurne kue. Agenti su
jugoslovenskim seljacima, koji su gotovo svi odreda bili nepismeni,
podelili plakate na kojima je prikazano kako da prepoznaju
saveznike avione i oznake prijateljskih snaga. Uz pomo agenata
OSS-a koji su obezbedili tajnu organizaciju na tlu i aviona
vazduhoplovnih snaga koji su obavili vie uzastopnih letova, oko
stotinu pilota je spaseno 1943. U ovim naporima pomogli su i
Mihailovievi etnici i Titovi partizani; bila je to poslednja godine
pre nego to e izbiti opti graanski rat izmeu ove dve strane.
Vujnovi je znao da bi takvo spasavanje sada bilo znatno tee
izvesti, poto su se te dve strane izmeu sebe borile isto tako
ogoreno kao i protiv Nemaca.
OSS i ameriko vazduhoplovstvo izuzetno su uspeno obavili
zadatak spasavanja pilota 1943. Samo, ukoliko tamo zaista postoji sto
avijatiara koji ekaju da tokom ove godine budu spaseni, kako je
mogue da on ne zna nita o tome? Ukoliko ih titi Mihailovi, moe
li se napraviti dovoljno dobra organizacija da bi spasavanje uspelo?
Vujnovia je kopkalo ovo neobino pitanje u Mirjaninom pismu i
morao je da ustanovi da li tu ima posla za njegov OSS.
Ukoliko u Jugoslaviji stotinu ljudi eka na nas da neto uinimo, duni
smo da krenemo u akciju. Moram da vidim da li je Mirjana u pravu.

Vujnovi nije bio voen samo profesionalizmom ili posveenou

svome poslu. Smesta je osetio bliskost sa Amerikancima koji su se
nali iza neprijateljskih linija u Jugoslaviji, zbog toga to se to i
njemu dogodilo pre samo nekoliko godina. On nikada nije upravljao
avionom niti je delovao iza neprijateljskih linija, ali je proveo dosta
vremena na teritoriji pod nacistikom okupacijom i saoseao je s
vazduhoplovcima onako kako s njima nije mogao da saosea nijedan
drugi pripadnik OSS-a.
Vujnovi, koji je roen u Pitsburgu i kome su roditelji bili
jugoslovenski doseljenici, boravio je u Jugoslaviji kao student kada je
izbio rat, pa se naao u klopci iza nemakih linija. Naredne dve
godine proveo je u nastojanju da se izvue sa okupirane teritorije i
domogne se nekog bezbednog mesta, a ukoliko je ono to je Mirjana
javila bilo tano, znao je kakvoj su opasnosti izloeni ti Amerikanci.
Istovremeno je bio ponosan zbog saznanja da seljaci, ljudi iz
domovine njegovih roditelja, uvaju te ljude dok ne bude doao
trenutak za njihovo spasavanje.
Vujnovi je odrastao u Pitsburgu kao tipian ameriki deak, ali u
istoj onoj zajednici Srba doseljenih u Ameriku koja je sada tako
oberuke prihvatila njegovu enu Mirjanu. Njegovi roditelji su
emigrirali u Sjedinjene Amerike Drave iz Jugoslavije pre mnogo
godina, i kao i mnogi drugi koji nisu govorili engleski, nastanili su se
u radnikom delu zemlje u ovom sluaju u Pitsburgu, u kome su
postojale eliane. Vujnoviev otac je pristigao 1912, iz sela u blizini
Ogulina, nedaleko od Zagreba. Na njega, naviknutog na teak i
mukotrpan ivot na selu, vlasti su vrile pritisak da se pridrui
austrijskoj vojsci, a on se umesto toga odluio da iskua sreu u
Americi. Dve godine kasnije, za njim je dola i Vujnovieva majka.
Po Vujnovievoj proceni, oko polovine stanovnika junog dela
Pitsburga, gde su oni iveli, bilo je srpskog porekla, a njegov otac je
radio u eliani s ljudima koji su odrasli u istom selu u Jugoslaviji.
Nazivi radnji u njihovom kraju bili su ispisani irilicom i bilo je
sasvim normalno da se na ulici, pored engleskog, uje i srpski jezik.

Vujnovi je odrastao govorei istovremeno oba jezika sa svojim

roditeljima, bratom Piterom i sestrom Meri.
Kada je 1934. zavrio srednju kolu, nije mu padalo na pamet da
stupi u vojsku, a kamoli da postane istaknuti oficir u najznaajnijoj
pijunskoj agenciji u zemlji. Njegovi roditelji su eleli da on postane
lekar, i mada je Vujnovi prvobitno eleo da bude inenjer, morao je
da prizna da nije dovoljno talentovan za matematiku: binomna
teorema mu je bila potpuno neshvatljiva. Stoga je poela vie da ga
privlai pomisao da postane lekar. Ipak, i tu je postojao veliki
problem. Sin radnika u eliani u Pitsburgu teko bi mogao da plati
medicinski fakultet u Sjedinjenim Amerikim Dravama, tako da je
Vujnovi razmotrio drugu mogunost koju su mu predloili roditelji:
Idi u Jugoslaviju da tamo studira. Vrati se u domovinu. Upoznaj
zemlju iz koje potie tvoja porodica. Upoznaj zemlju koju smo
napustili kako bismo uspeli da ti omoguimo bolji ivot u
Sjedinjenim Amerikim Dravama.
to je vie razmiljao o ovom predlogu, Vujnoviu se on sve vie
dopadao. Po jugoslovenskom obrazovnom sistemu, odmah e poeti
da studira medicinu umesto da prvo zavrava koled. Dok je
razgovarao o ovome sa svojim drugovima, uo je da postoji
stipendija koja bi mogla sve to da omogui. Srpski nacionalni savez,
organizacija koja je okupljala doseljenike kao to su bili njegovi
roditelji, davao je stipendije za studije u Jugoslaviji mladim
Amerikancima srpskog porekla. Savez je eleo da ti mladi Srbi
roeni u Americi odravaju vezu s domovinom svojih roditelja,
bojei se da e, ukoliko se ne uloe izuzetni napori da im se pokae
kultura Jugoslavije, ta veza biti prekinuta u sledee dve generacije.
Iste godine kada je Vujnovi to shvatio kao svoju veliku priliku, isto
je zakljuilo jo osmoro njih iz itave zemlje. Srpski nacionalni savez
je davao punu stipendiju za studije u Beogradu, prevoz preko
Atlantika i mesenu naknadu od dvadeset pet dolara. Roditelji su
Vujnoviu objasnili da je to pravi blagoslov, mana s neba, neto to
on ne moe da ceni dovoljno kao mladi roen u Americi koji nikad
nije osetio glad.

Dvadeset pet dolara meseno, Dorde, rekao mu je otac na

srpskom, steui mu ruku kao da ne moe da veruje da njegov sin
ima toliko sree. To je mnogo novca. Od toga u Jugoslaviji moe da
ivi petolana porodica. Moe da dobije ruak, veoma dobar
obrok za pet dinara. Kurs je pedeset dinara za dolar, Dorde.
Pedeset.
I tako je sin radnika eliane iz Pitsburga planirao da ode u
domovinu svojih roditelja da studira i ivi ivotom o kome su oni
mogli samo da sanjaju kada su se uputili u Ameriku. Porodica
Vujnovi je Dordov odlazak smatrala ispunjenjem amerikog sna,
dokazom da ako siromaan jugoslovenski brani par doe u ovu
zemlju i vredno radi, njihova deca mogu dobiti nezamislive
prednosti. Roditelji su bili veoma uzbueni pri pomisli da e se
njihov sin ukrcati na Madestik, u to vreme najvei brod na svetu,
koji je pripadao kompaniji Vajt star, kojoj je nekoliko godina ranije
pripadao i Titanik. Kao i njegov zlosreni prethodnik, i Madestik,
ija je nosivost iznosila ak pedeset est hiljada tona, predstavljao je
udesan prizor sa svoja tri visoka dimnjaka i ogromnim crnim
trupom, dok mu je unutranjost bila ispunjena velianstvenim
trpezarijama, dvoranama i itaonicama u kojima je sve bilo
napravljeno od skupog drveta i najfinijih tkanina.
Njegovi roditelji su uivali pri pomisli da e Vujnovi komforno
da otputuje, da ide u budunost koja obeava, a ne kao jedan od
stotine imigranata stenjenih u potpalublju, koji bee od siromatva,
rata i gladi.
Madestik je pristao u erburu, gde su se mladi Amerikanci
ukrcali na voz za Pariz, a zatim za Beograd, u koji su stigli sredinom
septembra 1934. Odmah su zakljuili da je ovaj grad, kao i bilo koja
druga evropska prestonica, sav proet bogatom i slikovitom
istorijom koja je obuhvatala ratovanja, tuinske okupacije i mnotvo
drugih tekoa. U trenutku kada su Amerikanci stigli, Beograd je bio
u usponu, bio je riznica kulturnog bogatstva i centar visokog
obrazovanja. Posle okupacije austrougarske i nemake vojske od

1915. do 1918, u toku Prvog svetskog rata, Beograd je tokom

dvadesetih i tridesetih godina ostvario izvanredan rast i znaajno je
modernizovan kao glavni grad nove Kraljevine Jugoslavije, a broj
stanovnika se do 1931. godine poveao na dvesta trideset devet
hiljada. Smeten na uu Save u Dunav, Beograd je jedan od
najstarijih gradova u Evropi i od davnih vremena je bio znaajan
trgovinski centar, raskrsnica puteva Istone i Zapadne Evrope.
Vujnovi i njegovi drugovi bili su zadivljeni onim to su pronali
u Beogradu. Njihovi roditelji su mnogo priali o domovini, ali mnogi
meu njima poznavali su samo mala jugoslovenska sela, a ne i
velike gradske centre kao to je Beograd. Amerikanci su se nali u
egzotinom velikom gradu i jedva su ekali da upoznaju svaki
njegov kutak. Upisali su se na Beogradski univerzitet, kao to su i
planirali, i odmah su se dali na to da potvrde sve uvreene
predstave koje su Evropljani imali o divljim, nevaspitanim
Amerikancima. Puni novca i s veoma malo briga, neobuzdano su
jurcali po Beogradu, kosmopolitskom evropskom gradu koji je
mogao mnogo toga da ponudi kada je re o barovima, restoranima i
kafanama, gde su mladi ljudi mogli nesmetano da troe svoj novac i
lepo provode veeri. No bi ih obino zaticala kako piju vino i
pevaju u kafani32, mestu veoma uobiajenom za Balkan, gde se
prvenstveno slue alkohol i kafa, esto uz ivu muziku. Kafana nije
sasvim ni zapadnjaki restoran, ni bar, ali je za momke bila savreno
mesto na kome su mogli do mile volje da piju i flertuju s pevaicama
iz orkestra. Amerikanci bi obino pozvali po nekoliko srpskih
prijatelja da im se pridrue, i njih desetak bi neizbeno napravilo
neku scenu prilikom svakog izlaska. Povremeno su zbog te svoje
razuzdanosti dospevali i u novine, kao jednom prilikom kada je
neko iz grupe ukrao fijaker s dva konja. Jurnjava je trajala sve dok se
konji nisu umorili i vie nisu mogli da bee od besnog koijaa.
Vujnovi je uivao u provodu kao i svi drugi, ali je spadao u one
uzdrane trezvenjake koji vie vole da posmatraju svoje drugove
kako se opijaju i ludiraju, dok on prebrojava koliko je boca vina
grupa popila te noi.

Ovu bunu grupu Amerikanaca bilo je teko mimoii u

Beogradu, posebno kada je re o drugim studentima na
univerzitetu. Bili su omiljeni, iako su ponekad meu studentima
smatrani loim momcima. Poto su doli iz Amerike, pri tom jo
imali i mnogo novca koji su netedimice razbacivali, bili su
zanimljivi drugim studentima i bez tekoa su sklapali poznanstva i
druili se s kim god su poeleli. Mnogo vremena su provodili u
Anglo-ameriko-jugoslovenskom klubu, sastajalitu amerikih i
britanskih studenata, ali i lokalnih studenata kojima su oni bili
zanimljivi. Klub se nalazio preko puta Starog dvora, i njegovi
udobni saloni, ispunjeni rezbarijama u drvetu i luksuznim
nametajem, bili su prijatno mesto na kojem su Amerikanci mogli da
se upoznaju sa svim Jugoslovenima koji su bili zainteresovani za to.
Upravo tu je jedne novembarske noi 1935, nedugo po dolasku u
Jugoslaviju, Dord Vujnovi upoznao Mirjanu Lazi. Slavili su Dan
zahvalnosti i prostorija je bila dupke puna.
Amerikanci su te veeri u klub pozvali Mirjanu i nekoliko njenih
drugarica, kako bi obe grupe mogle da usavre znanje stranog
jezika. Mirjana je elela bolje da naui engleski, a Amerikanci su
eleli da bolje naue srpski. Shvatili su da je srpski jezik koji su
nauili za trpezom kod kue prilino nesavren kada se
svakodnevno koristi u Jugoslaviji. Naravno, obe grupe su znale da
ovde nije re samo o uenju jezika.
Kada je prvi put ugledao Mirjanu, Vujnovi je reagovao na isti
nain na koji je reagovao i svaki drugi mladi koji bi je upoznao. Bila
je veoma lepa.
Reagovao je on na jo jedan nain. Od prvog trenutka kada ju je
ugledao, znao je da je to ena kojom eli da se oeni. Vujnovi nije
mogao da objasni ta ga je to tano odmah privuklo. Moda su to
bile njene plave oi, prijatan glas ili njeno smireno, dostojanstveno
dranje. Sviao mu se ak i nain na koji je stajala. I njena haljina. I
frizura.
To je prava devojka za mene. Moram da je upoznam.
Vujnovi je bio potpuno zanet Mirjanom, onako kako mu se to

nikada ranije nije dogodilo. On nije imao pojma da je i Mirjana, kao i

veliki broj ljudi u Jugoslaviji, iako mlada, ve mnogo toga preturila
preko glave. Oca su joj internirali Austrijanci posle ubistva
austrijskog nadvojvode Franca Ferdinanda 1914, to je pokrenulo
tokove Prvog svetskog rata. Iako nije bio aktivno umean u ovo
ubistvo, njen otac je u to vreme boravio u Sarajevu i vrlo otvoreno
podravao Mladu Bosnu, politiku grupaciju odgovornu za atentat.
Mirjanin otac se vratio Novi Sad, grad na obali Dunava, tek po
zavretku rata, a zatim se s porodicom preselio u Beograd, u potrazi
za boljim poslom. Porodica se dobro snala u Beogradu i Mirjana se
upisala na univerzitet u isto vreme kada i Vujnovi. Ve je bila lepo
obrazovana, govorila je srpski, engleski, nemaki i francuski i davala
je asove jezika dok je studirala.
Vujnovi je odmah zapodenuo razgovor s Mirjanom. Ona je
pomislila kako je zgodan i zanimljiv, ali je zakljuila da se kree u
prilino neobuzdanom drutvu. Ipak je dala ansu momku iz
Pitsburga, privuena njegovim ivahnim, srdanim ponaanjem. On
je, meutim, otiao isuvie daleko u svojoj tipino amerikoj
prisnosti. Ponudio je da je otprati kui te veeri, a ona mu je, na
engleskom koji je bio savreno jasan i u izgovoru i u znaenju,
kazala da tako neto ne dolazi u obzir, da to predstavlja uvredu za
mladu enu koju je tek upoznao.
Ja predajem u enskoj srednjoj koli i kada bi me neko video
kako uvee idem s nekim strancem, to bi izazvalo ogovaranja,
objasnila je ona. Ne elim da ljudi ispiraju usta mnome.
Vujnovi je shvatio da je bio isuvie nestrpljiv i da se prepustio
svom amerikom nainu ponaanja, zaboravivi gde se nalazi. Bio je
razoaran zbog toga to je sebi upropastio izglede sa ovom izuzetno
lepom enom. Preostalo mu je samo da je bespomono posmatra
kako odlazi.
Dord Vujnovi tokom naredne etiri godine nee videti
Mirjanu. Tih godina, njoj je umrla majka, a ona je dobila
estomesenu stipendiju za studije na Kembridu. Kada se vratila u
Jugoslaviju, ponovo se nastanila u Beogradu.

Do 1939. Vujnovi i njegovi prijatelji su se malo skrasili, pa su

vie bili ozbiljni studenti nego buni Amerikanci. Stoga je, kada je
ponovo ugledao Mirjanu jedne veeri u klubu, pomislio da mu se
moda prua prilika da ispravi stvari. Ovog puta e biti oprezan i
strpljiv. Razgovarao je s njom ljubazno, utivo i kratko, ne trudei se
joj oduzme sve vreme koje je nameravala da provede u klubu.
Meutim, paljivo ju je posmatrao i kada je pokazala da je
zainteresovana za stoni tenis, i on se tamo naao. Kada je poelela
da igra brid, to je uradio i on. Postepeno su se bolje upoznali i
posle dva meseca Vujnovi je jedne veeri veoma oprezno i uz
mnogo takta predloio da je isprati kui. Sav napet, oekivao je da
e biti odbijen kao i ranije, ali je ovog puta Mirjanin odgovor bio
potvrdan.
Dok su polako ili pet kilometara dugom ulicom Miloa Velikog,
irokim bulevarom koji je vodio prema njenoj kui, Vujnovi je
govorio o nevanim stvarima sve do trenutka kada je pomislio da je
doao pravi as da izgovori ono o emu je ve izvesno vreme
razmiljao.
Seam se kad sam vas prvi put video, pre vie godina. Bila je to
1935, rekao je on.
Pogledala ga je kao da je lud. Ba kao to je i pomiljao tokom
poslednja dva meseca, ona se uopte nije seala njihovog prvog
susreta. ta? Nikada vas ranije nisam srela u ivotu, upoznali smo
se tek pre dva-tri meseca.
Video sam vas jo 1935, rekao je on. U klubu. Zatim je
nastavio da opisuje kako je Mirjana tano izgledala te noi koje je
boje bila njena haljina, cipele, kakvu je frizuru imala, nain na koji je
stajala. Rekao je to kao da mu je samo to prolazilo kroz glavu tokom
protekle etiri godine, i zaista je govorio istinu. Mirjanu je dirnulo to
njegovo seanje. Nije mogla da bude ravnoduna prema tome kako
je opisivao tu svoju uspomenu. Vujnovi je ve bio zaljubljen u tu
lepu Beograanku, a sada je i ona poela da se zaljubljuje u ovog
visokog, zgodnog Amerikanca. Zabavljali su se tokom 1939. i 1940.
Bilo je to sreno vreme kada nisu imali o emu drugom da brinu

osim o svojim studijama i jedno o drugom. Onda je dola 1941, i sve

se promenilo.
Pre 1941. Dordu Vujnoviu i Mirjani Lazi bilo je lako da se ne
obaziru na nacizam koji se poput gustih oblaka nadvijao nad
Evropom, iako su se te pretee promene mogle videti i iz Beograda.
Njih dvoje su bili mladi zaljubljeni studenti. Posebno je Vujnoviu,
kao momku poniklom u amerikoj sredini u kojoj su tenkovi na
ulicama i okupatorske vojske shvatani kao neto to se dogaa
tamo negde, bilo teko da zamisli da bi rat stvarno mogao da
prekine to divno vreme u njegovom ivotu. Problem je bio u tome
to je Vujnovi bio upravo tamo negde. Bio je u Beogradu, na
putu nemake vojske koja je napredovala i svi znaci su ukazivali na
to da Jugoslaviji prete nevolje. Vujnovi je bio svestan onoga to se
dogaalo u ostalom delu Evrope, ali se nije bavio politikom i teko
mu je bilo da poveruje da ovaj divni grad moe da bude osvojen.
Drugi oko njega bili su zabrinutiji. Neki njegovi ameriki i britanski
prijatelji planirali su da odu pre nego to se stvari pogoraju.
Meutim, asistent na anatomiji na fakultetu bio je Nemac i nastojao
je da ubedi Vujnovia da e, ukoliko Nemci izvre invaziju na
Jugoslaviju, sve protei mirno, samo pod uslovom da Srbi ne
pruaju otpor. Taj Nemac se zvao Miler. Idi svojim prijateljima i
reci im to, govorio je on Vujnoviu. Reci im da ih Nemci nee
ugnjetavati ukoliko ne budu pruali otpor.
Vujnovi nije verovao asistentu, a njegove molbe su ga samo vie
zabrinule, umesto da ga umire. Poetkom 1941. domine su brzo
padale jedna za drugom i odjednom su nemaki vojnici bili u
Bugarskoj, Rumuniji i Austriji. Jugoslavija je bila sledea na redu.
Kao to su mnogi to znali i verovali da e biti neizbeno, Jugoslavija
je u svega nekoliko kratkih koraka prela od mira u pravi uas.
Politiari u zemlji nastojali su da sauvaju neutralnost Jugoslavije
dok su posmatrali Hitlerovo napredovanje kroz Evropu, ali je taj
zadatak postajao sve tei i neizvesniji posle svake pobede nemakog
nacistikog voe. Poto nije bila u stanju da se vojno suprotstavi

Hitlerovim snagama, Jugoslavija je imala dve mogunosti: ili da se

pokloni pred Hitlerom ili da mu prui otpor, oslanjajui se pri tom
na podrku zapadnih sila. Odluku je trebalo da donese
jugoslovenski knez Pavle koji je 1934. godine, posle ubistva kralja
Aleksandra u Marselju, preuzeo vostvo nad zemljom. Knez Pavle
je bio kraljev brat od strica, imao je etrdeset jednu godinu i pozvan
je da upravlja zemljom zbog toga to je Petar Drugi, najstariji sin
kralja Aleksandra, imao samo jedanaest godina. Namesnici su vrili
pritisak na kneza Pavla da sklopi sporazum s Hitlerom, nadajui se
da e tako izboriti povoljan poloaj za svoju zemlju, pa je on je na
kraju pristao i u Beu 25. marta 1941. potpisao protokol o
pristupanju Trojnom paktu. Zahvaljujui tom potpisu, Jugoslavija je
zvanino postala sastavni deo sila Osovine zajedno s Nemakom,
Japanom i Italijom. Meutim, knez uopte nije imao nameru da se
pridrui agresiji sila Osovine u Evropi. On je samo pokuavao da
potedi svoju zemlju surovosti koju e nacisti, bio je ubeen, ispoljiti
protiv naroda Jugoslavije ukoliko im bude pruio otpor. Narod nije
prihvatio te napore kneza Pavla, opredelivi se radije za to da se
uhvati u kotac s nemakim okupatorima nego da im se pridrui,
makar i samo formalno. Odluka kneza Pavla je izazvala velike
demonstracije u Beogradu i drugim gradovima. Kada je narod
saznao za pakt sa silama Osovine, izaao je na ulice uzvikujui: Bolje
rat nego pakt!33 Vujnovi i Lazieva su mogli da vide ljude kako idu
ulicama oko univerziteta upuujui rei osude knezu Pavlu i
bacajui cvee na srpske vojnike, koji su izvedeni na ulice da
uspostave red. Demonstranti su jasno stavili do znanja da
podravaju vojsku u zemlji, ali ne i kneza spremnog da se pomiri sa
onim to se zbiva u Evropi. Vujnovi je nemono posmatrao kako se
njegov idilini studentski ivot okree naglavake. Radnje iji su
vlasnici bili Nemci su unitavane, prozori su razbijani na kuama u
kojima su iveli Nemci. Ko god je nosio nemako prezime,
strahovao je da izae na ulicu. Vujnovi nije mogao da veruje svojim
oima. Pomislio je da otputuje, da ode kui u Pitsburg. On i njegovi
ameriki prijatelji razmiljali su o fascinantnosti svih tih dogaaja

koji se upravo odvijaju pred njihovim oima, ali nisu smatrali da ih

se to, u sutini, tie. Oni su Amerikanci i ovo nije njihov rat.
Jednostavno su se zadesili tu i gledali su kako se svet menja, a mogli
su da otputuju kad god su hteli.
Ali ta s Mirjanom? Ludo se zaljubio u ovu devojku, a ona ne bi
mogla da napusti zemlju sa svojim jugoslovenskim pasoem.
Vujnoviev ameriki paso bio je karta za odlazak kui, ali nije
mogao da podnese pomisao na to da ostavi plavokosu lepoticu koja
ga je oarala na zabavi u klubu i koja je zaokupljala njegove misli
gotovo etiri godine pre nego to ju je ponovo ugledao. Zato je i
ostao due nego to je trebalo. Sve mu se to motalo po glavi jedne
veeri u klubu kada je ponovo naleteo na Milera, asistenta na
anatomiji koji ga je ubeivao da nemaki osvajai nee biti nasilni.
Upozorenje je ovog puta bilo mnogo otrije: Ne smete ovo da
radite, rekao je on gledajui razbijene izloge radnji. Platiete za
ovo, estoko.
Stvari su se odvijale toliko brzo da je Vujnoviu bilo teko da
prati svakodnevne dogaaje. Samo dva dana posle potpisivanja
pakta, 27. marta 1941, Petar Drugi, koji je sada imao sedamnaest
godina, proglaen je punoletnim i preuzeo je presto kao kralj
Jugoslavije. Odmah je pruio podrku jednoj grupi proengleski
nastrojenih oficira i politiara iz redova srednje klase koji su istog
dana izvrili dravni udar, a vazduhoplovni general Duan Simovi
postao je premijer. Jugoslavija se povukla i samo je formalno
pripadala Osovini.
Novi elnici su se suprotstavili Nemakoj, ali su i oni, kao i knez
Pavle, priznavali ogromnu nadmo neprijatelja. Strepeli su da njihov
najjai saveznik, Velika Britanija, nee biti u poloaju da im
pomogne ukoliko Hitler napadne Jugoslaviju. Zbog bezbednosti
zemlje, proglasili su da e se Jugoslavija pridravati Trojnog pakta.
Zapad je hvalio Jugoslaviju kao izuzetak meu susednim
zemljama koje su kapitulirale i prihvatile Hitlerove uslove,
izraavajui zadovoljstvo zbog toga to se narod u ovoj zemlji
uspravio i suprotstavio nemakim hordama. Meutim, Zapad nije

mogao da ponudi mnogo vie od rei ohrabrenja. Narod u

Jugoslaviji bio je srean zbog uspeha ustanka, ali ta radost nee
dugo trajati. Uvee 5. aprila Vujnovi se nalazio u Anglo-amerikojugoslovenskom klubu i ponovo je naleteo na Milera. Nemac je bio u
veoma sumornom raspoloenju, a slinog raspoloenja su bili
gotovo svi u prostoriji i pored velikih koliina alkohola.
Neto e se dogoditi, rekao je Miler Vujnoviu. Neto loe.
Molim vas, recite ljudima da ne rade te stvari. Ne izazivajte
Nemaku.
Vujnovi nije obratio panju na Milera, pripisujui ove
komentare vinu i njegovoj nepopustljivoj prirodi. Otiao je kui i
legao, pripremajui se da sutradan ode na predavanja. Umesto toga,
probudio se u est ujutru a njegova zgrada se tresla od bombi koje
su padale. Potrao je ka prozoru i povukao zavese, mirkajui na
jutarnjem suncu. Ugledao je avione direktno iznad grada kako
bacaju stotine bombi i bio potpuno zapanjen.
Ovaj Amerikanac iz junog dela Pitsburga posmatrao je Hitlerov
odgovor na dogaaje od prethodnih nedelja. Kada je Hitler uo za
dravni udar i za pokuaj zemlje da se povue iz Osovine, mislio je
da je to ala34. Kada je shvatio da narod Jugoslavije prkosi njegovoj
volji, Hitler se razbesneo zbog tog otpora i odluio da uniti
Jugoslaviju, naredivi svjim oficirima da sprovode nareenja sa
nemilosrdnom okrutnou. Nemaka Luftvafe zasula je Beograd
kiom bombi, izazivajui pravi pakao u nenaoruanom,
bespomonom gradu. Britanski premijer Vinston eril je ovako
opisao taj dogaaj:
estog aprila ujutru, nad Beogradom su se pojavili
nemaki bombarderi. Letei na smenu sa okupiranih
aerodroma u Rumuniji, oni su na jugoslovensku prestonicu
izvrili metodian napad koji je trajao tri dana. Ne strahujui
od otpora, nemilosrdno su unitavali grad letei iznad samih
krovova. To je nazvano operacija Kazna. Kada je, najzad, 8.
aprila zavladala tiina, po ulicama i pod ruevinama lealo je

preko sedamnaest hiljada mrtvih graana Beograda. Iz uasa

dima i vatre pojavile su se izbezumljene zveri osloboene iz
svojih razruenih kaveza u zoolokom vrtu. Jedna ranjena
roda skakutala je oko glavnog hotela, koji je predstavljao
veliku buktinju. Jedan medved, oamuen i ne shvatajui
nita, gegao je lagano i nezgrapno kroz taj pakao, nanie ka
Dunavu. To nije bio jedini medved koji nita nije shvatio.
Bila je sprovedena operacija Kazna.35
Kraljevska porodica je izbegla u inostranstvo. Kralj Petar Drugi je
otiao sa svojom vladom u Grku, zatim u Jerusalim, Palestinu pod
britanskim mandatom, pa u Kairo, da bi na kraju, u junu 1941,
stigao u Englesku. Tamo se pridruio brojnim drugim vladama u
izgnanstvu koje su pobegle iz Evrope pod nacistikom okupacijom.
Kralj je dovrio svoje obrazovanje na Kembridu i prikljuio se
britanskim vazduhoplovnim snagama. Do kraja rata knez Pavle i
njegova porodica ostali su u kunom pritvoru pod kontrolom
Britanaca u Junoj Africi.
Kada je uspeo da se odvoji od neverovatnog pogleda s prozora,
Vujnovi je u piami otrao u prizemlje zgrade, pridruivi se
desetinama mukaraca, ena i dece koji su ve bili tamo. Mnogi su
vritali i vikali, jauci su postajali jai sa svakom eksplozijom bombe
koja je potresala zgradu. Meutim, u ovom haosu je bilo nekih
starijih Srba koji su mirno puili lule i teili druge govorei im
neprestano: Tvoj as jo nije kucnuo. Bie ovo gotovo za nekoliko
minuta. Njihovo smireno ponaanje umirilo je masu i Vujnovi je
shvatio da su ti ljudi verovatno ve proiveli nekoliko ratova. Bio je
potpuno impresioniran njihovim dranjem i iskoristio je to da
prevazie sopstveni strah. Kada se malo smirio, odluio je da
pronae Mirjanu.
Ponovo je otrao u svoj stan, srean to zgrada nije direktno
pogoena. Bombe su i dalje padale svud oko grada, strane
eksplozije su odjekivale, a delovi poruenih zgrada su leteli kao kia

u letnjoj oluji. Obukao je neto na sebe i poneo nekoliko potrebnih

stvari, a zatim otrao ka Mirjaninoj kui koja je bila udaljena oko pet
kilometara, molei se celim putem da ne zatekne tamo gomilu
ruevina. Trao je to je bre mogao kroz masu panikom zahvaenih
ljudi, a inilo se da niko ne zna kuda da ide i ta da radi. Srce mu je
estoko lupalo, ula su mu bila preplavljena zvucima bombi i
kricima ljudi, mirisom izgorelih zgrada i prizorom onih koji su bili
zahvaeni eksplozijama. Dok je trao niz ulicu i pokuavao da
ostane u blizini zgrada kako bi se zatitio, Vujnovi je video scenu
koja e mu se urezati u pamenje za itav ivot. Pogled mu je pao na
tramvaj prepun ljudi, voza se kretao to je bre mogao i nije se
zaustavljao, verovatno nastojei da odvede svoje putnike izvan
grada na neko bezbednije mesto. Vujnovi je jo uvek gledao u
tramvaj kada je na njega direktno pala bomba. I tramvaj i desetine
ljudi u njemu odleteli su u vazduh. U krvavom haosu, kroz vazduh
su leteli delovi tela i komadi metala, i padali svuda oko Vujnovia.
Za trenutak je bio paralisan, ne toliko zbog eksplozije koliko zbog
uasnog prizora pred oima. Kada se malo povratio, shvatio je da ne
moe nita da uini osim da nastavi da tri.
Oko dva sata nakon to je bombardovanje poelo, avioni su
nestali i eksplozije su prestale. Vujnovi se nadao da je
bombardovanje zavreno, ali to je zapravo bilo samo zatije izmeu
novih nemakih napada i bombardovanja. U trenutku kada je stigao
do Mirjanine kue, presrean to vidi da je kua i dalje na mestu,
neoteena, bombe su ponovo poele da padaju. Vujnovi je
protrao kroz ulazna vrata, dozivajui Mirjanu i brzo razgledajui
kuu. Tada je otiao u prizemlje gde se nadao da se ona moda krije.
Naao je Mirjanu i njenog brata Mirka, zagrlio ih je oboje i uurio
se u uglu zajedno s njima, a sve troje su bili prestravljeni od pomisli
da bi ve sledeeg trenutka mogli da poginu od bombi. Kua se
nalazila u predgrau Beograda, nedaleko od nemake ambasade.
Blagodarei tome, bombe nisu padale direktno na njih, ali su ipak
bile dovoljno blizu.
Kada je bombardovanje opet prestalo, njih troje su otrali iz

Mirjanine kue, nosei nekoliko kofera, i uputili su se prema

eleznikoj stanici, nadajui se da e se ukrcati na neki voz koji e ih
odvesti izvan grada. Oigledno je Beograd plaao cenu svog otpora
Hitleru i oni su se nadali da e moda biti bezbedniji na selu. Njih
troje su jedno vreme ili peice, a zatim su uspeli da se ukrcaju na
jedan vojni kamion, zbog ega je Vujnovi odmah zaalio im je
ugledao nemake lovce kako se pojavljuju na horizontu. Ovi avioni
su napadali sve na putu, posebno sve ono to je liilo na vojnu
opremu tako da su se brzo obruili na kamion i otvorili vatru.
Vujnovi, Mirjana i Mirko nalazili su se na kamionu, nisu imali gde
da se sklone, pa je Vujnovi nastojao da svojim telom sakrije Mirjanu
od aviona koji su ih gaali. Zahvaljujui istoj srei, meci velikog
kalibra su prolazili svud oko njih i pogodili su auto iza kamiona.
Tada se avion povukao i otiao u potragu za nekom veom metom.
Posle nekoliko kilometara, uspeli su da se ukrcaju na voz koji se
zaustavio u nekom malom gradu. Ili su vozom dva dana, sve dok
nisu stigli do Herceg Novog, gradia na Jadranskom moru, na ulazu
u Boku Kotorsku, u podnoju planine Orjen. Tu su ostali etrnaest
dana, a Nemci su nastavili invaziju.
Dok je Beograd jo bio pod bombama, nemaki vojnici su rano
ujutru 6. aprila 1941. godine, uavi iz razliitih pravaca, okupirali
Jugoslaviju. Jugoslovenska vojska je pokuala da prui otpor, ali nije
mogla da se suprotstavi nacistikom parnom valjku. Hitlerova
vojska je 13. aprila ula u Beograd.
Maleni Herceg Novi brzo se punio izbeglicama iz Beograda. Svi
su oni beali od bombardovanja kao Dord i Mirjana, a samo su
malobrojni meu njima imali bilo kakve planove da nekud odu.
Mirjana je naila na neke svoje prijatelje sa fakulteta, a Dord je
sreo nekolicinu drugih Amerikanaca. Tu je takoe bila i velika
grupa britanskih graana, njih gotovo sedamdesetoro, od kojih su
mnogi stigli u rols-rojsevima da se prikljue izbeglicama koje su
nastojali da odu to dalje na zapad. Rols-rojsevi su bili parkirani
pored divnih pakarda i drugih velikih limuzina koje su vozili
Amerikanci, to je ovom mestu davalo izgled luksuznog letovalita

za bogate. U stvari, grad je bio potpuno preplavljen ljudima, po

desetoro izbeglica spavalo je u jednoj sobi, a i hrane je bilo sve
manje. Svi su govorili o tome ta treba da se uradi, kako e se izvui
iz svega toga, koliko e vremena proi pre nego to Nemci stignu do
unutranjosti. Nekoliko dana se prialo da e doi jedna krstarica
britanske mornarice koja e iz ovog primorskog mesta pokupiti sve
koji ele da odu u Grku. Postavljalo se i pitanje kako uopte doi do
te krstarice. Ona nee moi da pristane u ovom malom gradu, to
znai da e izbeglice morati amcima da se prevezu do nje. Ve su
voene prave bitke oko nekoliko ribarskih brodia koliko ih je bilo u
ovom mestu, ljudi su se svaali i prepirali oko toga ko moe vie da
plati. Vujnovi je znao da e, ukoliko se krstarica pojavi na
horizontu, doi do lude trke za tim amcima i da e mnogi u toj
pometnji izgubiti ivot. Nije eleo da Mirjanu uvodi u taj haos.
U meuvremenu je uo da u mestu koje se zove Risan postoji
veliki jedrenjak. Platio je za Mirjanu i njenog brata da isplove na
ovom brodu, znajui da e mu njegov ameriki paso i kasnije
otvoriti nove mogunosti. Otili su do Risna s gotovo svim
britanskim izbeglicama koje su elele da ih spase kraljevska
mornarica. Dok su se ukrcavali u jedrenjak koji se upravo spremao
na prvo od nekoliko planiranih putovanja ka krstarici, britanski
graani su predavali kljueve svojih kola Vujnoviu, jedinom
izbeglici u Risnu koji nije nameravao da otputuje ovim jedrenjakom.
On je ostao na obali, drei kljueve tridesetak automobila,
ukljuujui nekoliko rols-rojseva i pakarda, s kojima je mogao da
uini to god mu je volja. Niko se nije vratio po svoj automobil. Ali,
ironijom sudbine, Vujnovi nije znao da vozi. Nije mogao da sedne
u neki od tih automobila ak ni da se odveze do Herceg Novog.
Stoga se okrenuo metanima Risna i dao im kljueve automobila, a
sam se potom peice vratio u Herceg Novi.

7.
Pasoe, molim
Bilo mu je teko da se oprosti s Mirjanom, ali je znao da to ini u
najboljoj nameri i bio je vrsto reen da je ponovo vidi. Samo se
nadao da ih rat nee zadugo razdvojiti. Meutim, kada se vratio u
Herceg Novi, zatekao je Mirjanu kako ga tamo eka. Vujnovi je bio
zapanjen to je vidi, uplaivi se da je ona nekim sluajem propustila
priliku da se ukrca na jedrenjak. Tada je Mirjana objasnila da su se
ona i Mirko ukrcali na jedrenjak, kao to je bilo planirano, i isplovili
na otvoreno more da bi se sreli s britanskom krstaricom. Kada su
dospeli u vidokrug broda koji je mogao da ih odvede na sigurno,
pojavili su se italijanski lovci i napali krstaricu; teko su je otetili i
ona je otplovila, ne uspevi da preuzme Mirjanu i druge izbeglice.
Britanske graane koji su uspeli da uu na brod tokom ranijih vonji
jedrenjaka, Italijani su uhapsili i prebacili u Italiju, u internaciju. Sve
to je posada jedrenjaka mogla da uini bilo je da iskrca Mirjanu i
njenog brata ponovo u Herceg Novom. Vujnovi je bio u isti mah
oduevljen to je ponovo vidi i zadovoljan to se nije ranije ukrcala
na krstaricu, poto bi sada ve bila u internaciji, ali je bio i razoaran
to je ona i dalje u klopci zajedno s njim.
Nisu imali drugog izbora, stoga su samo ekali u ovom malom
mestu. Kako je dan odmicao, Vujnovi je odluio da s Mirjanom
porazgovara o neemu o emu je razmiljao tokom dugog povratka
iz Risna. Poveo je Mirjanu u etnju po manastirskom vrtu.
Zajedno smo gotovo tri-etiri godine i ja te volim, Mirjana,
rekao je on. Moemo odmah da se venamo. Ne znamo ta e se
dogoditi. utao je, ekajui njenu reakciju.
Ona je bila iznenaena ovom izjavom, iako je i sama razmiljala o
tome. Da, pretpostavljam da bismo mogli.
Ali poto Italijani kontroliu more u ovom delu, odavde vie
nee biti evakuacija. Ne znamo da li emo pronai neki drugi izlaz.

Razumem, kazala je ona. Bilo bi ti lake da bude sam.

Dord je znao na ta ona misli, ali nije eleo da pria o toj
mogunosti. Trudio se da bude realan, ali nije mogao da izdri
pomisao da jednostavno ode od Mirjane. Umesto toga, probao je da
se vrati na temu rastanka:
Mislim... ukoliko se uzmemo, ne oekuj da u biti veran pet,
deset ili petnaest godina. Neu izdrati toliko, rekao je on, ali nije
mogao da je gleda u oi dok je to govorio. Moda u nai neku
drugu. Ti e moda nai nekog drugog. Ko zna. Sve je to u ljudskoj
prirodi.
U sutini, nije ga brinulo pitanje vernosti. Jednostavno, nije
mogao da podnese pomisao da ponovo bude bez Mirjane. Bilo je
lake priati o tome ta bi budunost mogla da donese nego joj rei
koliko bi ga duboko povredilo da je ponovo izgubi; zato mu je bilo
manje bolno da se pretvara kako ne veruje u sopstvenu vernost
nego da prizna da bi mu srce prepuklo kad bi je ponovo izgubio.
Vujnovi je bio veoma uzbuen zbog onoga to je predlagao.
Mirjana je to shvatila i potedela ga je muka da to sam izgovori.
Da, pa moe da ode, Dorde. Moda je tako najbolje, rekla
je glasom koji je zvuao snanije nego to se ona sama zapravo
oseala. Pronai u neki nain da ponovo budemo zajedno.
Vujnovi je bio uznemiren ak i zbog toga to o tome
razgovaraju. Nikako nije eleo da je ostavi, ni na trenutak, ali
situacija je bila izuzetno teka. Nije bilo vreme za romantiku.
Mirjana je razmiljala na isti nain: nije elela da se odvaja od
Dorda, ali nije elela ni da on ostane i da se i dalje izlae
opasnosti, kada je slobodno mogao da ode. Dugo je utala. Dord
je onda prvi progovorio:
Bez pasoa, nikada nee izai iz zemlje nekim redovnim
putem. Moram da odem bez tebe i da se nekako vratim, im budem
mogao. Ali ipak nije izgovorio: I da se nadam da si i dalje iva. Oboje
su znali ta moe da se dogodi ukoliko Mirjana ostane tu. Bila je
preplaena, ali nije mogla da trai od njega da ostane s njom. Opet,
on nije mogao da podnese pomisao da je ostavi.

Dugo su stajali zagrljeni, a nijedno od njih dvoje nije elelo da

kae ono za ta su oboje znali da mora da bude reeno. Konano je
Dord progovorio i rekao to naglas:
Moram da odem, Mirjana, rekao je on. Doi u po tebe im
budem mogao. Zna da hou.
Da, znam da hoe, kazala je ona, ali nije mogla da se uzdri a
da ne zaplae, iako se trudila da bude jaka.
im budem mogao, Mirjana. Obeavam. Posle rata emo
ponovo biti zajedno.
Vujnovi je znao da Herceg Novi vie ne prua nikakvu
mogunost za bekstvo, zbog toga se saglasio s drugim
Amerikancima u ovom mestu, ukljuujui nekolicinu novinara, da je
vreme da se krene dalje. Posle munog i suznog rastanka s
Mirjanom, uao je u auto i pridruio se grupi od oko pedeset
Amerikanaca, u karavanu koji je krenuo ka Dubrovniku, a zatim ka
Sarajevu. Morali su da izau iz zemlje dok su njihovi ameriki
pasoi i dalje neto znaili u Jugoslaviji. Niko nije znao koliko e to
jo trajati.
Kasno uvee Amerikanci su stigli u Sarajevo, grad u dolini u
istonoj Jugoslaviji, smeten na obalama Miljacke, a grupa se
podelila kako bi svako pronaao smetaj. Vujnovi je otiao u mali
hotel i na pitanje da li ima slobodnih soba, na svoje veliko
iznenaenje, dobio je potvrdan odgovor. Primetivi Vujnoviev
ameriki akcent, slubenik je zatraio njegov paso. Vujnovi je
stavio ruku u dep od kaputa i potraio ovaj vani dokument. Njega
tu nije bilo. Nije mogao da veruje.
Ja... uh... nema ga ovde, promucao je, potpuno izbezumljen pri
pomisli da ga je moda izgubio.
Jedan naoruani straar koji je sedeo blizu tog slubenika
iznenada se zainteresovao. Taj straar je pripadao ustaama,
pobunjenicima koji su tokom nemake okupacije preuzeli kontrolu
nad Hrvatskom i Bosnom. Bili su poznati po tome da su surovi i
nepredvidljivi, jedna verzija samih nacista. Straar je ustao i strogo

pogledao u Vujnovia, koji je i dalje pipao po depovima, frenetino

traei dokument.
Pokaite mi paso!, povikao je straar. Vujnovi je ponovo
objasnio da ga ima, ali da trenutno ne moe da ga nae. Bio je sve
oajniji, jer ni u jednom depu nije mogao da ga pronae.
Moda je on pijun, rekao je ustaa slubeniku hotela. pijuni
mogu da budu streljani. Bolje je da ga uhapsimo.
Poto nije znao ta da radi, Vujnovi je nastavio da pretrauje
depove za koje je ve znao da su prazni. Kada je pomenuto
streljanje, ostali Amerikanci su uglas poeli da govore i pokuavali
su da garantuju za Vujnovia, maui sopstvenim amerikim
pasoima i tvrdei pri tom da je i on Amerikanac koji pokuava da
se vrati kui. Meu onima koji su se svojski trudili da odbrane
Vujnovia bili su i jedan slubenik amerikog konzulata i Rej Brok,
novinar Njujork tajmsa. Oni su se glasno raspravljali sa ustakim
straarom i ustaa se povukao pred Amerikancima. Posle izvesnog
vremena, malo je ublaio stav i dopusti je Vujnoviu da te noi
ostane u hotelu.
Mora da nae svoj paso, rekao je Vujnoviu. Ukoliko ga
sutra ne bude imao, bie uhapen.
Vujnoviu je samo delimino laknulo. I dalje nije imao pojma ta
se dogodilo s pasoem i znao je da e ustaa ponovo navaliti na
njega sledeeg jutra. Proveo je grozniavu no preturajui po svojim
stvarima i nastojei da se seti kada je poslednji put video paso.
Razdiran milju o tome ta e se ujutru dogoditi, jedva da je uopte
spavao. Razmiljao je da pobegne u toku noi, ali je bio ubeen da bi
ga ustaki straar ili njegovi pratioci primetili. To bi garantovalo lo
ishod.
A onda, u 6.30 ujutru, neko je zakucao na vrata. Vujnovi je
poskoio kada je to uo a srce je htelo da mu iskoi iz grudi. Mora da
je ustaa doao po moj paso, pomislio je. Sino se naljutio zbog sukoba i
sada eli da me uhapsi. Vujnovi je polako priao vratima i iznenadio
se kada je ugledao vozaa automobila koji ih je dovezao. ovek
oigledno nije imao pojma kakve je nevolje Vujnovi imao i

jednostavno je svratio dok je obavljao neki posao.

Ovo vam je ispalo u kolima, rekao je voza i pruio Vujnoviu
njegov toliko dragoceni paso. Zatim se okrenuo i otiao, ni ne
slutei pri tom da je Amerikancu upravo spasao ivot. Vujnovi je
shvatio da je verovatno promaio svoj unutranji dep kada je u
kolima pokuavao da u njega stavi paso. Dokument je itave noi
leao u kolima. Ne asei ni asa, Vujnovi je onom ustai pokazao
paso i uskoro su Amerikanci nastavili put vozei se prema
Beogradu. Meutim, oni nisu imali neki utvreni plan kako da odu
iz Jugoslavije, ali su svi bili uvereni da su im u velikom gradu, u
kojem su imali poznanike, izgledi za to znatno vei nego u
unutranjosti. Grad je izgledao potpuno drugaije nego kada su
otili iz njega. Bio je potuen i pokoren, a nemaki okupatori su
svakog dana sve vie stezali omu. Uveden je policijski as od est
sati uvee do est ujutru, to je znailo da svako ko bi se u to vreme
naao na ulici moe da bude ubijen bez upozorenja. Na svaki otpor
se uzvraalo prekomernom odmazdom: ukoliko bi bio ubijen jedan
nemaki vojnik, sto Srba bi bilo javno obeeno. Jednog dana
Vujnovi je iao ulicom i ugledao masu kako mu tri u susret. Vikali
su mu da se okrene i da bei, to je on i uinio, ne pitajui nita.
Kada mu se ukazala prilika, upitao je jednog od onih koji su beali
ta se dogaa.
Izbio je manji poar na pumpi, odgovorio je ovek. Nemci su
pretpostavili da je u pitanju sabotaa i poeli su da ubijaju ljude.
Pokupili su prvih desetoro koje su ugledali i streljali ih.
Uprkos opasnostima u Beogradu, ovaj rizik se isplatio. Nedugo
posle dolaska, Vujnovi je sreo svog amerikog prijatelja Vasu
Purliju, koji mu je rekao da ne samo da Amerikanci mogu da
otputuju, ve mogu da povedu i svoje supruge. On je nameravao da
se oeni svojom devojkom Kokom, koja je bila Beograanka kao i
Mirjana, i da je povede sa sobom. Jesi li se oenio Mirjanom?,
upitao je Vujnovia radoznalo. Gde je ona? Ameriki konzulat
moe da ti d sva neophodna dokumenta za njen ulazak u
Sjedinjene Drave, objasnio je Purlija, ali samo ukoliko ste

venani.
Ali ta je sa njenim pasoem? Da li e joj dati ameriki paso?
Ne, to ne mogu da urade. Ali mogu da izdaju sve neophodne
papire iz kojih se vidi da je ona tvoja supruga i da ima pravo da
otputuje s tobom.
Da li e Nemci i Italijani to prihvatiti?
Ne znam, Dorde. Ali i za Mirjanu i za Koku to putovanje je
jedina nada.
Da bi stvari bile jo gore, Dord je doznao da Gestapo traga za
svim jugoslovenskim graanima koji imaju veze sa Amerikancima ili
s britanskim organizacijama, smatrajui da bi oni mogli da budu
pijuni ili bar nelojalni graani. Mirjana se nalazila na tom spisku,
ne samo zbog svog odnosa sa Dordom ve i zbog toga to je
svojevremeno dobila stipendiju Britanskog saveta i to je studirala
engleski.
To je znailo da Mirjani preti izuzetno velika opasnost ukoliko
ostane, verovatno jo vea od one kojoj bi mogla biti izloena ako
proba da napusti zemlju. Vujnovi je znao da mora da pokua da je
povede sa sobom. Da je to samo znao pre nego to je otputovao iz
Herceg Novog. Onda bi i dalje bili zajedno i mnogo blie odlasku.
Sada je morao da utroi dosta vremena kako bi je ponovo naao, a
svaki novi dan je taj zadatak inio jo teim. Vujnovi je odjurio do
najblie pote i poslao telegram Mirjani. Telegrafista ga je upozorio
da poruka verovatno nee stii jer su u ratu sve veze unitene, ali je
on ipak pokuao. Vujnovi je platio neki mali iznos, a slubenik je
seo za svoj sto i otkucao jednostavnu poruku za Herceg Novi.
Na sreu, Mirjana je stanovala upravo u kui oveka koji je u u
tom primorskom mestu bio zaduen za slanje i primanje telegrama.
ovek je bio iznenaen kad je uo da aparat otkucava poruku.
Pourio je da je primi i uskoro je izaao iz prostorije s porukom u
ruci, pozivajui Mirjanu Lazi. Pruio joj je mali komad papira koji
joj je odmah popravio raspoloenje.
Moemo da se venamo i da dobijemo dokumenta za tebe. Vrati se u
Beograd.

Iako je bila uzbuena zbog toga to je dobila vesti od Dorda,

nije bila sasvim sigurna u to da eli da se vrati u Beograd. Ubedila je
sebe da e se rat voditi uglavnom u velikim gradovima, a ve je
videla razaranja u Beogradu. Moda e ipak sve biti u redu ukoliko
ostane u unutranjosti, pomislila je. I da li zaista eli da ode iz
Jugoslavije, ak i kada bi mogla?
Njen brat Mirko, inenjer koji je govorio engleski, ubedio ju je da
razmisli o tome. Njih dvoje su krenuli vozom za Beograd, to je
predstavljalo opasno putovanje jer su ustae sada kontrolisale sve
aktivnosti u oblasti kroz koju je prolazila pruga, koristei svaku
priliku da maltretiraju ljude bez isprava. Dord je mislio da Mirjana
putuje ka Beogradu, ali nije znao kada bi mogla da stigne. Shvativi
da bi Nemci mogli da odu u njenu kuu u Beogradu i da je tamo
potrae - ili bi neki sused mogao da prijavi da je dola - nije eleo da
Mirjana sie s voza i ode tamo. Meutim, ukoliko voz stigne posle
est uvee, ona e morati da ostane u njemu itavu no i da izae u
est ujutru. Tako je Dord svakog dana odlazio u est ujutru na
elezniku stanicu, nadajui se da e naii na Mirjanu pre nego to
se nae u opasnosti. Moglo bi da se dogodi da ona izae iz voza u
istom trenutku kada Dord bude smeo da napusti kuu, pa je zato
svakog jutra kao lud jurio na stanicu ne bi li je sreo. To je trajalo pet
dana, sve dok jednom, vrativi se u hotel, nije zatekao Mirjanu kako
ga tamo eka s Mirkom.
Posle zagrljaja i suza, Dord ju je upitao kako je znala da treba
da ide u hotel a ne kui. Mirjana mu je objasnila da su ona i Mirko,
u stvari, tog jutra pokuali da se vrate kui. Kada su se pribliili,
njihova kuna pomonica je izletela i povikala im da se smesta
sklone odatle. Njen izbezumljeni ton im je sve rekao. Mirjana je
znala da Dord ima prijatelje koji su odseli u hotelu, pa se nadala
da e i njega tamo pronai.
im su se ponovo sastali, Dord je odveo Mirjanu u ameriki
konzulat i razgovarao s konzulom, revnosnim slubenikom koji je
grozniavo radio na tome da omogui odlazak Amerikancima i
njihovim najbliima, pre nego to bude isuvie kasno, i ve je izdao

odgovarajua dokumenta Vasi i Koki, koji su se venali tog jutra.

Rekao je Dordu i Mirjani da moraju da poure. Ali, postoji jedan
bitan problem, rekao je on. Nemci su zabranili stupanje u brak svim
strancima.
Morate da odete u ovu crkvu u est ujutru, rekao je on,
pruajui Dordu papir sa adresom crkve. Ne govorite nikom
nita, samo povedite dva svedoka. Onda e vas svetenik venati.
Sledeeg jutra su se venali, a ceremonija je bila tiha i
jednostavna, prisustvovala je samo jedna Mirjanina roaka i jedan
Dordov prijatelj Amerikanac. Imali su malu zakusku tog jutra u
kui te roake i to je bio kraj svadbenog veselja. Poto su odneli
venanicu u ameriki konzulat, dobili su dokumenta koja e, kako
su se nadali, omoguiti Mirjani da ode iz zemlje u kojoj su stvari iz
dana u dan bivale sve gore. Glavni dokument je bio iznenaujue
jednostavan: to je, u stvari, bilo samo pismo od amerikog konzula.
Ovom izjavom, datom pod zakletvom i propisno zavedenom,
potvruje se da je jugoslovenska dravljanka Mirjana Vujnovi,
roena Lazi, udata za Amerikanca. Ova potvrda joj se izdaje kako
bi mogla da otputuje sa svojim muem u Sjedinjene Amerike
Drave. Molim vas da uinite sve to je u vaoj moi da joj u tome
pomognete.
Na dokumentu je stajao potpis konzula, bio je overen peatom i
uvezan velikom crvenom trakom. Oboje su mislili da dokument
izgleda veoma lepo. Kad ga je konzul pruio Mirjani, objasnio je da
e joj taj papir pomoi kada izau sa okupirane teritorije. Ukoliko
budu mogli da odu u zemlju koja nije pod kontrolom sila Osovine,
moda u Palestinu, ovaj dokument bi joj mogao omoguiti da
otputuje sa Dordom u Sjedinjene Amerike Drave. Meutim, po
njegovim reima, nije se moglo znati da li e taj dokument imati
ikakvu teinu kada je re o Nemcima i lokalnim vlastima. Sve troje
su znali da je konzul preveliki optimista u pogledu tog poslednjeg
dela. Bilo je krajnje neverovatno da e Nemci potovati ovaj

dokument koji je izdao konzul, a isto je vailo i za Mirjanin

jugoslovenski paso. Izvan Jugoslavije mogao je da joj pomogne, ali
ne i u njenoj zemlji.
Beograd je bio u ruevinama, Nemci i ustae su kontrolisali
svakoga, pa je Dord eleo da odu to je mogue pre. Zahvaljujui
svojim vezama u amerikoj ambasadi, saznao je za brod pomou
koga e Dunavom evakuisati Amerikance u Budimpetu. Dord je
obezbedio da se on i Mirjana nau na tom brodu, a Mirjanina
dokumenta su bila dovoljno dobra da se pomea s grupom
Amerikanaca tokom evakuacije. Na kraju su mladenci s desetak
Amerikanaca stigli u mali hotel u Budimpeti. Tu su i dalje bili na
teritoriji pod nemakom okupacijom, a grupa je neprestano
razgovarala o mogunostima za odlazak. U to vreme, ak ni
ameriki paso nije mogao da garantuje lak odlazak. Kada bi samo
mogli da pronau nain da izau s nemake teritorije, ameriki
dokumenti bi im olakali put. Meutim, tek je trebalo pronai nain
da se izae iz regiona koji je brzo tonuo u potpuni haos. Nemci su
spreavali veinu putovanja kroz oblasti koje su kontrolisali, i ak u
retkim situacijama kada bi neko kao Dord mogao da dobije
dozvolu za prolazak, za Mirjanu ta dozvola nije vaila. Nije bilo
jednostavnog naina da se ode iz zemlje. Kao i hiljade drugih koji su
pokuavali da pobegnu iz Jugoslavije, Dord i Mirjana su morali da
budu krajnje matoviti i domiljati.
Neki iz grupe su eleli da pokuaju da odu u vajcarsku preko
okupirane teritorije, a zatim na jug Francuske, koji jo nisu zaposeli
nemaki vojnici. Odatle bi moda mogli da se ukrcaju na brod za
paniju i Portugal. Meutim, posle nekih provera i raspitivanja,
shvatili su da im Nemci nee dopustiti da putuju u vajcarsku preko
teritorije pod njihovom okupacijom. Amerikanci nisu znali kojim
putem bi mogli da se vrate kui. Dord i Mirjana su bili zabrinuti,
strahujui da su isuvie dugo oklevali sa odlaskom. Moda je trebalo
da Dord jednostavno ode sam, mislila je Mirjana.
Do preokreta je dolo kada je Dord menjao svoj jugoslovenski
novac za maarski, i pri tom naglas razmiljao o moguem putu za

Sjedinjene Amerike Drave. Stariji ovek u menjanici predloio je

neto to Amerikancima dotad nije palo na pamet.
Zato ne odletite iz zemlje?, rekao je on. Moete da odletite
na jug, u Bugarsku. Bugarska nije u ratu, tako da iz nje moete lako
da odete.
Ako je taj ovek u pravu, to bi moglo biti upravo ono na ta su
ekali Dord i Mirjana. Vujnovi je obavio nekoliko telefonskih
razgovora i ustanovio da postoji redovan let Lufthanze iz
Budimpete za - od svih mesta na svetu - Beograd, a zatim za Sofiju.
Kada bi mogli da se ukrcaju u taj avion, to bi predstavljalo
mogunost odlaska sa okupirane teritorije. Odveo je Mirjanu na
aerodrom i pokuao da kupi dve karte za taj let, ali mu je reeno da
svakog dana postoji samo po jedno mesto na letu iz Budimpete. U
tom trenutku su ve bili oajni i razmotrili su mogunost da putuju
odvojeno, jednog dana Mirjana, a sledeeg Dord. Ali problem je
bio u tome to Mirjana zaista nije mogla da putuje bez Dorda jer
bi u Beogradu proveravali njene papire i uhapsili bi je zbog pokuaja
da napusti zemlju bez dozvole. ak i kada bi Dord bio kraj nje,
nije bilo sigurno da e joj dokumenta koje je izdao ameriki konzul
omoguiti da proe; bez Dorda, bilo je gotovo izvesno da e biti
uhapena. Opet su bili potiteni i obeshrabreni. Na ovaj nain nisu
mogli da pobegnu zajedno, a to je moda bila njihova jedina ansa
za odlazak. Ozbiljno su razmatrali mogunost da odvojeno otputuju,
da Dord ide prvi i da tokom puta prui neke garancije za Mirjanu,
da kae vlastima da e njegova supruga sutradan doi za njim. Iako
im se ta mogunost nije dopadala, strahovali su da se druga prilika
nee ukazati.
Sledeeg dana, u subotu 12. jula, Dord i Mirjana su jo leali u
krevetu u malom budimpetanskom hotelu kada je zazvonio telefon.
Poziv je bio iz Lufthanze: Dord je ostavio broj za sluaj da se neto
promeni. Glas s druge strane ice javljao je da su tog dana, sasvim
sluajno, na letu iz Budimpete slobodna dva, umesto jednog mesta.
Da li ele da ih rezerviu?
Dord je povikao: Da, naravno, rezerviite nam, molim vas,

oba mesta. Oboje su bili veoma uzbueni to e im konano moda

poi za rukom da odu sa okupirane teritorije. Dord je pourio da
promeni maarski novac, koji im nee biti ni od kakve koristi kada
budu otili, u amerike dolare. Morao je da probudi ministra
finansija u Budimpeti kako bi to mogao da uini, ali je uspeo da
konvertuje oko hiljadu dolara. Mirjana je, u meuvremenu,
pokuavala da smisli ta da uzme iz kofera koje su vukli sa sobom
od kada su napustili Beograd. Lufthanza je dozvoljavala samo deset
kilograma po osobi. Kada se Dord vratio, uzeli su samo dva mala
kofera i otili u sedite Lufthanze u Budimpeti, ostavljajui za
sobom sav preostali prtljag. Prevezli su ih do aerodroma, gde su se
ukrcali u lokid loudstar, elegantni putniki avion s dva motora i s
dvanaest sedita u etiri reda.
Dord i Mirjana su jedva ekali da uu u avion i da obave
zavrne etape svog zaobilaznog putovanja iz Jugoslavije, ali ipak
nisu bili sasvim spokojni. Moda im Mirjanina dokumenta ipak nee
omoguiti da prou, a znali su da to zavisi uglavnom od toga ko
bude proveravao. Ukoliko lokalne vlasti u Beogradu bace samo
letimian pogled, moda nee biti nikakvih problema. Meutim,
ukoliko se nemake vlasti malo vie udube u papire, Mirjana bi
mogla biti primeena kao osoba koju trai Gestapo. U tom sluaju bi
je uhapsili i onda... Dord nije mogao da podnese da isuvie dugo
misli o tome ta bi moglo da joj se dogodi, i bre-bolje je odagnao tu
pomisao.
Njih dvoje su se poslednji ukrcali u avion i jedina dva slobodna
sedita nisu bila jedno kraj drugog. Jedno je bilo sasvim napred, a
drugo je bilo pozadi. Dordu i Mirjani nije bilo vano, samo da
mogu da otputuju, pa su se razdvojili i Dord je seo pozadi, znajui
da e tokom leta biti potresa i poskakivanja. Mirjana je sela napred
do neke punake, lepo odevene ene. Oboje su nastojali da se
opuste dok je avion rulao po pisti i uzleteo.
Avion nije bio dugo u vazduhu kada je Dord osetio da neto
nije u redu. Sa svog mesta pozadi mogao je da vidi Mirjanu kako se
vrpolji u svom seditu, delovala je uznemireno, a ena do nje se,

izgleda, trudila da joj pomogne. ena je imala vlanu maramicu i

drala ju je Mirjani na elu dok je istovremeno lagano tapala po
leima.
Mirjana ima muninu od aviona, pomislio je Dord. Znao da bi to
mogao biti problem poto nije mnogo letela. Dord je ustao i doao
do nje da vidi kako joj je. Kada je stigao do njenog sedita, sagnuo se
da je pogleda i iznenadio se kada je video koliko je bleda i
uznemirena. ena do nje se nasmeila Dordu i saoseajno
klimnula glavom Mirjani, skinuvi joj maramicu sa ela kako bi
dvoje mladih moglo da razgovara. Dord je odmah pokuao da je
umiri.
Mirjana, ta se dogaa?
Pogledala je navie u njega, izgledajui mnogo bolesnije nego to
je on oekivao, i kazala: Oseam se grozno, Dorde.
Zato ti je odjednom toliko loe?, upitao ju je on. Pa to je samo
avion. Nee ti dugo biti teko.
Mirjana nije odmah odgovorila, a zatim je dala znak Dordu da
se sagne jo nie. On je to uinio i Mirjana mu je apnula u uvo,
nadajui se da e zvuk avionskih motora spreiti da bilo ko drugi
uje.
Da li zna ko je ovo do mene?, proaputala je Mirjana. Dord
je bacio pogled na enu koja je mirno itala knjigu. On zavrte
glavom kako bi joj stavio do znanja da nema pojma. To je gospoa
Gebels!36, proaputa Mirjana gotovo briznuvi u pla dok je to
govorila. ena Jozefa Gebelsa! Dorde, mene e uhapsiti kada
stignemo u Beograd!
Dord nije mogao mnogo toga da kae Mirjani a da ne napravi
scenu, pa joj je samo apnuo da e sve biti u redu i da pokua da se
opusti. Zatim ju je poljubio u elo i vratio se na svoje mesto potpuno
zapanjen zbog neverovatne okrutnosti sudbine prema njegovoj eni,
da sedne ba do Magde Gebels, prve dame Treeg rajha, supruge
vatrenog i harizmatinog ministra propagande Jozefa Gebelsa,
istaknutog voe nacistikog pokreta. Adolf Hitler je bio kum na
njihovom venanju, a tridesetih godina Magda je Gebelsu rodila

estoro dece. Poto se Hitler nikako nije enio, Magda Gebels je

proglaena prvom damom Treeg rajha, a klan Gebelsovih
predstavljan je javnosti kao porodica koja Nemcima treba da slui
kao uzor. Izgleda tako prijatno, pomislio je Vujnovi, ali se nije dao
zavarati. Na kraju rata, 1945, u Hitlerovom bunkeru, ta ena
prijatnog izgleda e, jedno za drugim, pobiti svoje estoro dece
stavljajui im kapsule cijanida u usta.
Kada se vratio na svoje mesto u zadnjem delu aviona, Dord je
mogao da vidi da Mirjana postaje sve uznemirenija. Magda Gebels
se ponaala kao zabrinuta majka, stavljala je hladnu maramicu na
Mirjanino elo i obgrlila je rukom oko ramena. Dord je samo
mogao da zamisli kako njegova ena sve tee podnosi dodire ove
gospoe. Jo gore je bilo to to je neprestano mislio ta e se dogoditi
kada stignu u Beograd. Suprugu Jozefa Gebelsa e svakako
pozdraviti nemaka straa, pa e onda verovatno eleti da baci
pogled na putnike u avionu koji treba da napusti okupiranu
teritoriju. Upravo ono to smo eleli da izbegnemo, pomislio je on u
oaju.
Nita se nije moglo uiniti da bi se promenilo ono to e se
dogoditi na aerodromu u Beogradu. Preostalih etrdeset pet minuta
leta, Dord je mogao samo da sedi i gleda kako se najpotovanija
ena Treeg rajha bezuspeno trudi da pomogne njegovoj eni.
Kada se avion spustio u Beogradu da uzme gorivo, inilo se da e se
Mirjana onesvestiti, izgledalo je da je stres prevelik za nju. Meutim,
on nije mogao da uini nita a da ne izazove sumnju, zbog toga je
ekao da se otvore vrata u stranjem delu aviona i onda je bio meu
prvima koji su izali. Srce mu se steglo kada je ugledao nemakog
oficira kako eka da proveri pasoe. Pruio mu je svoj paso i oficir
mu je dozvolio da proe. Dord je stajao sa strane ekajui
Mirjanu, nadajui se da to nee biti poslednji put kako vide jedno
drugo.
Svi drugi putnici su izali na stranja vrata, oficir je proveravao
svaki paso, a na kraju je Dord ugledao Mirjanu kako izlazi dok je
Magda Gebels dri pod ruku, u elji da pomogne bolesnoj eni.

Kada su dole do vrata, oficir je uzviknuo: Pasoe, molim!, kao to

je to uinio i sa svima drugima. Dord je pogledao Mirjanu i oboje
su pomislili da je doao trenutak koga su se najvie plaili. Tada je
Magda Gebels otro podviknula oficiru:
Kako to mislite, pasoe?, rekla je strogo, tonom ene koja je
navikla da vie na nacistike oficire i da ih grdi. Ovo je supruga
oveka koji stoji tu kraj vas. Bolesna je. Pomozite mi oko nje ili ete
imati posla sa mnom!
Oficir je postupio kako mu je reeno i pomogao je Mirjani da
izae iz aviona, sasvim zaboravivi na pasoe. Mirjana je dola do
Dorda i oni su se zagrlili, a niko oko njih nije znao zbog ega im je
toliko laknulo. Magda Gebels im je poelela sve najbolje i otila,
odluna i samouverena, ka aerodromskom terminalu. Dord i
Mirjana nisu mogli da veruju da ih je upravo Magda Gebels spasla.
Posle poluasovnog ekanja zbog uzimanja goriva, ponovo su se
ukrcali u avion i uzleteli prema Sofiji. Mirjana je ponovo sedela
pored Magde Gebels, bila je pribranija, ali su joj suze potekle kada je
avion preleteo tano iznad kue u kojoj je ivela u Beogradu. Znala
je da poslednji put gleda svoju otadbinu. Magda Gebels je
pretpostavila da joj je ponovo pozlilo od letenja i blago ju je
potapala po ruci.
Kada je brani par sleteo u Sofiju, uverili su se da ta zemlja zaista
jo nije sasvim u kandama nacista, odnosno nije zvanino
okupirana, ali je ipak puna Nemaca koji u svakoj prilici uzvikuju
Hajl Hitler!. Ostali su u Sofiji jo dva dana dok Dord nije
promenio neto novca u banci, da bi potom vozom otputovali do
Svilengrada, sela sa svega desetak uderica. Hotela, naravno, nije
bilo, a tekua voda mogla se nai samo na jednoj runoj pumpi, gde
su se Dord i Mirjana naizmenino umivali. Dord je ustanovio da
to seoce jedino prua priliku da se iz Bugarske ode u Tursku, koja je
i dalje bila neutralna, jer su Nemci unitili sve mostove izmeu te
dve zemlje. Taj jedini put u slobodu bio je, zapravo, mali zemljani
nasip u blizini Svilengrada. Nevolja je bila samo u tome to Nemci

nisu hteli da dopuste da bilo ko ode iz Bugarske u Tursku, pa je taj

uzani pojas zemlje bio miniran.
Lokalno stanovnitvo je pronalo put kroz minsko polje i seljaci
su bili spremni da za novac pokau Dordu i Mirjani kuda se moe
proi. Seljaci su im uzeli pasoe i prtljag kada su stigli kako bi bili
sigurni da nee sami otii da potrae tu stazu. Kada je jedan seljak
sledeeg jutra doveo Dorda i Mirjanu do granice, pokazao im je
trake koje su obeleavale bezbednu stazu i objasnio im da moraju da
ostanu izmeu njih. Sa svake strane su mogli da vide dokaze o tome
da je neka mina eksplodirala. Dord i Mirjana su bili uplaeni, ali
su znali da su zbog toga doli, da je to njihov put ka slobodi. Dord
je pruio vodiu dvadeset pet dolara u lokalnoj valuti, to je tada,
1941, bila ogromna svota novca za siromanog bugarskog seljaka, a
za uzvrat je dobio svoj i Mirjanin paso i prtljag.
Drei se za ruke, oprezno su hodali tih stotinak metara od
Bugarske do Turske, to je trajalo petnaestak minuta, sve vreme se
nadajui da seljaci znaju ta rade. Kada su stigli do kraja staze,
pozdravili su ih turski graniari. Jedan oficir je uzeo pasoe od
Dorda i Mirjane, pogledao ih, pregledavi i druge dokumente koje
je Mirjana nosila sa sobom, i sve im to vratio.
Dobro doli u Tursku, kazao je taj ovek.

8.
Linost godine
im su kroili na tursko tle, Dord i Mirjana su znali da je
najtei deo njihovih muka gotov. Jo im je predstojao dug put, ali
vie nisu bili na teritoriji pod nemakom okupacijom. uvi za
njihovo uspeno bekstvo iz Jugoslavije, jo deset Amerikanaca
krenulo je istim putem u Tursku. Tako su se Dord i Mirjana
ponovo nali u grupi Amerikanaca koji su nastojali da se domognu
kue, ali su se ovog puta svi okupili u Istanbulu. Na jugu se nalazila
Sirija koja je bila u rukama viijevske Francuske, to znai da je
saraivala s Nemcima, tako da je jedini put vodio na istok, do
Indijskog potkontinenta, a zatim brodom oko Rta dobre nade. Neki
Amerikanci su krenuli tim putem i stigli su kuama u roku od dva
meseca. Ali Dord i Mirjana nisu bili sigurni da su spremni za tako
dugo i muno putovanje brodom. Uostalom, novac se brzo topio i
Dord verovatno ne bi mogao ni da plati to putovanje.
Istanbul je bio relativno bezbedan i miran, zbog toga su ostali
tamo izvesno vreme, a tada je i britanski vojni atae uspostavio
kontakt sa Dordom. Britanci su uli za avanture ovog branog
para i eleli su da prikupe to je mogue vie informacija o
okupiranoj teritoriji. Dord je priao sve to je znao i za to vreme
se veoma sprijateljio sa oficirima britanske vojske. Kada su u
Istanbulu bili ve oko mesec dana, pripadnici snaga generala De
Gola preuzeli su kontrolu nad Sirijom, to je Dordu i Mirjani
omoguilo da putuju kroz tu zemlju vozom Taurus ekspres do
Jerusalima, koji je bio u rukama saveznika. Meutim, kada su tamo
stigli, vlasti nisu htele da im dopuste da odatle odu u glavni grad
Egipta, Kairo. Isuvie veliki broj izbeglica je iao tim putem i Kairo
vie nije mogao da ih prihvata. I tako su Dord i Mirjana nastojali
da smisle sledei korak, etajui ulicama Jerusalima i razmatrajui
razne opcije, kada im je priao jedan ovek. Mirjana se divila robi

izloenoj u nekom izlogu kada im je taj ovek priao i

prokomentarisao njenu obuu, platnene sandale koje su se nosile u
Jugoslaviji. Pitao je da li je iz Jugoslavije i posle kratkog razgovora
dvoje izbeglica su shvatili da imaju zajednike prijatelje. On je pitao
Mirjanu i Dorda odakle su i ko su, a zatim je rekao: Potrebni su
mi ljudi kao to ste vi. Ja sam ef jugoslovenske sekcije britanske
Opte obavetajne slube [GSI37] i potreban mi je neko da mi bude
prevodilac.
Tako su se Dordu i Mirjani otvorila jo jedna vrata. ovek koji
im je priao, Branko Deni, bio je zaduen za emitovanje radioprograma namenjenog Jugoslaviji iz Jerusalima. Program su
pripremali tako to su prvo sluali nacistiku verziju vesti sa
okupiranih teritorija, a zatim bi brzo pripremali drugu emisiju, u
kojoj su demantovali nemake lai i iznosili prave, verodostojne
vesti. I Mirjana i Dord su prihvatili rad u GSI: prevodili su vesti za
emitovanje, a Mirjana ih je povremeno ak i itala kao spiker. Mladi
suprunici su proveli godinu dana u Jerusalimu pa su u maju 1942.
zatraili vizu da bi otili u Kairo. Vizu su i dobili zato to su
saraivali s britanskom obavetajnom slubom.
Njih dvoje su planirali da odu u Kairo i da se potom, du
istonoafrike obale, nekako prebace do Kejptauna u Junoj Africi,
gde bi mogli da se ukrcaju na brod za Sjedinjene Amerike Drave.
Ali kada su stigli u Kairo, shvatili su da je taj grad gotovo u rasulu.
Nemaki feldmaral Ervin Romel, poznat pod nadimkom Pustinjska
Lisica, napredovao je kroz libijsku pustinju i postojala je ozbiljna
opasnost da bi mogao da odsee itav Bliski istok. Mnoge ambasade
su naputale Kairo jer su ljudi nastojali da se spasu. Dord je u vie
navrata iao u ameriku ambasadu i pitao da li ima planova za
evakuisanje amerikih graana. Tri puta, u tri zasebne prilike, lino
mu je konzul rekao da nee biti evakuacije Amerikanaca.
Brani par se ponovo naao u klopci. Imali su malo novca i jo
manje mogunosti. Iako je bio veoma neraspoloen, Dord se setio
da je tog dana 28. jun, veliki srpski praznik Vidovdan, dan kada se
obeleavaju godinjice nekoliko vanih istorijskih dogaaja. Da bi se

malo smirio i na neki nain obeleio Vidovdan, otiao je u rusku

crkvu u Kairu. Tamo je sreo nekoliko starijih ljudi koji su se takoe
molili. U neobaveznom razgovoru ispostavilo se da oni rade za
vazduhoplovnu kompaniju Pan Ameriken, koja je u to vreme bila
najznaajniji meunarodni prevoznik iz Sjedinjenih Amerikih
Drava. Najstariji ovek u grupi zvao se Dord Krajger; bio je to
Srbin koji je leteo u jugoslovenskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, a
sada je bio prvi ovek kompanije Pan Am u Africi.
Krajger je upitao Dorda da li poznaje jednog drugog mladog
Amerikanca, koji je isto tako beao iz Jugoslavije i Dord je
objasnio da je taj ovek ve uspeo da se vrati u Ameriku. Krajger je
rekao da je to teta, jer je eleo da mu ponudi posao.
Ako je tako, ja bih eleo da se prijavim za taj posao, odgovorio
je Dord.
Krajger mu je na kraju zaista ponudio posao, ali pod jednim
uslovom: morao je da pribavi vizu kako bi iz Kaira mogao da ode u
Sudan, potom u Nigeriju i konano u Ganu, gde je trebalo da radi za
Pan Am. U svakom sluaju, Dord i Mirjana su morali da napuste
Kairo pre nego to dou Nemci, pa su otili u sudansku agenciju,
slubu kojom su upravljali Britanci a koja je izdavala vize i pruala
druge diplomatske usluge za afrike zemlje. Tamo su naili na masu
od oko etiri stotine ljudi, koji su svi eleli da dobiju vize. Svi su bili
vidno uznemireni i vikali su na britanske straare, a neki su
pokuavali silom da uu unutra. Sav taj haos nastao je kad se
ispostavilo da Britanci uopte ne izdaju vize. Mirjana se inilo da je
situacija beznadena. Potpuno je klonula duhom. Nikada neemo
otii odavde, jecala je ona. Nemci e doi za dve-tri nedelje i
biemo zarobljeni.
Dord je drao u naruju svoju uplakanu enu i pokuavao da
razmilja, posmatrajui gomilu kako se gura na vratima agencije i
nastojei da pronae bilo kakvo reenje. Znao je da je Mirjana u
pravu. Ukoliko ostanu u Kairu, bie uhvaeni. Morao je neto da
uini.
Do sada su imali neverovatno mnogo sree i niz povoljnih

okolnosti, ali sada je Dord morao neto da uini, da zapne iz sve

snage i skupi dovoljno hrabrosti da na neki nain ue u ambasadu.
Nije bio siguran da e u tome uspeti, ali morao je da pokua.
Pusti me da vidim ta mogu da uinim, rekao je Dord
odvajajui se od Mirjane. Trudei se da izgleda to dostojanstvenije i
samouverenije, odluno je priao straaru na ulazu.
eleo bih da vidim konzula, rekao je on, trudei se da taj
njegov zahtev zvui kao najnormalnija stvar na svetu.
Zbog ega?, upitao je straar.
Ne mogu to da vam kaem. Poverljiva informacija. Dord je
stajao mirno, gledajui straara pravo u oi, trudei se da ne skrene
pogled. Onda je izvukao svoju identifikacionu kartu iz Jerusalima na
kojoj je bilo naznaeno da je lan britanskog GSI. uvar je pogledao
dokument i gurnuo u stranu druge ljude koji su pokuavali da uu
kroz vrata, pustivi samo Dorda da ue. Kada se naao unutra,
Dord je na pitanje slubenice na prijemnom odgovorio na isti
nain: Ne mogu da vam kaem. Poverljiva informacija. Kada ga je
ona poslala kod britanskog konzula Filipa Rida, Dord se oseao
prilino samouvereno zbog svog lukavstva. Rid ga je upitao ta
moe da uini za njega i Dord mu je objasnio da mora da ode u
Ganu.
Zbog ega?, upitao je Rid.
Ne mogu da vam kaem. Ja sam lan obavetajne slube, i to je
poverljiva informacija.
Konzul je samo jedan kratak trenutak oklevao, a zatim je zatraio
Dordov paso. Onda je dao slubeniku da vizira pasoe gospodina
i gospoe Vujnovi, poeleo sreu Dordu i rukovao se s njim pre
nego to je Dord otiao. U zgradi je proveo samo desetak minuta i
sada se hteo da pronae Mirjanu. Kada ga je videla da se tako brzo
vraa, bila je ubeena da nije uspeo da dobije vize. Ponovo je
briznula u pla.
ta sad nije u redu?, upitao ju je Dord sa osmehom, podiui
pasoe dok joj se pribliavao. Dobio sam vize!
Mirjana je bila zaprepaena i presrena. Kako ti je to polo za

rukom, Dorde?
Nije mogao da odoli. Ne mogu da ti kaem. Poverljiva
informacija!
Krajger je bio isto toliko zapanjen kada se Dord vratio sa
vizama, ali je bio i veoma zadovoljan. Dao je Dordu i Mirjani karte
za prvu klasu za let iz Kaira za Sudan, i kada su njih dvoje stigli na
aerodrom 28. juna, Dorda je ekalo jo jedno iznenaenje: saznao
je da je taj let prvo evakuisanje Amerikanaca iz Kaira. U grupi od
tridesetak Amerikanaca koji su se tu nali, bio je i ameriki konzul
koji je Dordu u tri navrata rekao da nee biti evakuacije
Amerikanaca. Dok je posmatrao gomilu funkcionera iz amerikih
kompanija itavo more kaputa od kamelhara, cipela od
krokodilske koe i ogromnih eira u kaubojskom stilu Dord je
odmah shvatio da je konzul o evakuaciji obavestio samo one
Amerikance u Kairu koji su bili bogati i uticajni. Ljudi poput
Dorda bili su preputeni sami sebi. Meutim, oni su imali karte za
ovaj let, ukoliko u avionu bude dovoljno mesta. Dordu i Mirjani se
inilo da ima isuvie mnogo ljudi za ovaj avion, a oni su se nalazili
negde u zadnjim redovima gomile. Osim toga, konzul je najavio da
e prozivati one koji mogu da uu, i Dord nije oekivao da e se
nai ba pri vrhu spiska.
ekali su u dnu stepenica koje su vodile u putniki avion DC-3,
nadajui se da e ipak ui, kada se Krajger popeo uza stepenice.
Pogledao je masu i rekao: Prvo zaposleni u Pan Amerikenu.
Gospodin i gospoa Vujnovi, molim. Njih dvoje su se progurali
kroz masu i Dord je pogledao pravo u oi amerikog konzula dok
su se prvi ukrcavali u avion, uivajui u zapanjenosti koja se videla
na njegovom licu.
Posle nekoliko dana, stigli su u Akru, na Zlatnoj obali, gde je
Dord preuzeo dunost pomonika upravnika aerodroma i radio je
za Krajgera. Otprilike tri nedelje poto su stigli, on je smestio
Mirjanu u avion koji je leteo iz Akre do Liberije; zatim je ila preko
ostrva Asension, Natala i Dordtauna do June Afrike. Odatle je

otila na Trinidad, pa u Portoriko, a zatim nastavila put za Majami.

Onda je vozom putovala do Vaingtona trideset est sati. Bez
prethodnih dogovora, samo je uetala u jugoslovensku ambasadu i
tamo pronala nekog s kim je imala zajednike prijatelje. Zaposlili su
je u ambasadi i njeno bekstvo iz Jugoslavije bilo je zavreno.
Vujnovi je ostao u Africi jer mu se dopao posao u Pan Amu, ali
Mirjana nije bila ni najmanje srena zbog te odluke. ak i posle tako
dugog maltretiranja da bi izali sa okupirane teritorije, Vujnovi nije
bio spreman da ode kui, ubeen da mu posao u Pan Amu obeava
vie nego bilo ta drugo to bi ga moglo ekati kod kue. Uostalom,
rat je jo trajao i svakako su postojali veliki izgledi da ga mobiliu i
poalju preko okeana. Pomislio je da je bolje da ostane u Africi, pod
uslovima koje sam postavlja.
Amerike pripreme za rat su uskoro doprle do Vujnovia. U
vreme kada je Mirjana otputovala, Pan Am je militarizovan u sklopu
ratnih priprema i postao je sastavni deo Vazduhoplovne transportne
komande. Zaposlenima kao to je bio Vujnovi ponueni su
oficirska vojna sluba po ugovoru ili putovanje za Sjedinjene
Amerike Drave, gde ga nije ekao posao, ali je postojala
mogunost da bude mobilisan. Stoga je Dord prihvatio da stupi u
vojsku kao porunik druge klase. Krajger je postao pukovnik.
Vujnovi je uskoro prebaen u Lagos, gde je pomagao pri isporuci
aviona koji e biti korieni u ratu i na kraju je preuzeo dunost
komandanta baze. Na poslu se izvanredno pokazao i jednog dana
su ga posetila dva amerika civila koja su mu predloila da stupi u
Agenciju za strateke slube, tj. OSS. Smatrali su da e biti od koristi
jer govori srpskohrvatski38 i dobro poznaje taj region.
Vujnovi nije ak ni znao ta je to OSS, pa su mu ti ljudi objasnili
da je to specijalna agencija koja je odgovara direktno predsedniku.
Rekli su mu da e, ukoliko se pridrui OSS-u, verovatno biti
unapreen. Vujnovi je razmislio o predlogu i zakljuio da bi to
mogla da bude njegova ivotna prilika, pa je pristao i brzo se obreo
u Vaingtonu, istina, samo na nedelju dana. Proveo je izvesno

vreme s Mirjanom, pa je zatim bio upuen na Farmu, tajni poligon

OSS-a za obuku, na jednom prostranom imanju, tridesetak
kilometara severno od Vaingtona. Tu je obuavan za borbu izbliza,
ifrovanje i druge pijunske tehnike. Posle mesec dana provedenih
na Farmi, Vujnovi se izuzetno izvetio u itanju mapa i
procenjivanju poloaja prema Suncu. Instruktor borbenih vetina
bio je jedan bivi ef policije iz angaja i on je nauio Vujnovia kako
da oveku brzo slomi ruku ili nogu ili kako da mu nanese toliki bol
da on uradi sve to se od njega trai. Kada je Vujnovi proao celu
obuku, morao je da polae zavrni ispit kao i svi ostali koji su
odlazili sa Farme: u pitanju je bila misija u realnom svetu koji e
pokazati ta je nauio tokom svog boravka. Njemu su instruktori
poverili zadatak koji je predstavljao pravi izazov. Trebalo je da ode
u baltimorsko brodogradilite Betlehem u Merilendu i da sazna koji
se tu brodovi grade i koliko ih tano ima. To se dogaalo tokom rata
1943. i sve takve informacije bile su briljivo uvane. Od opreme je
dobio mali instrument za kopiranje dokumenata, a dali su mu i
specijalni telefonski broj koji je trebalo da pozove u sluaju da bude
uhvaen ili da policija bude isuvie gruba s njim. Od njega se
oekivalo da krije svoj identitet dokle god bude mogao, sve dok ne
bude izloen zaista estokom batinanju. Ukoliko bi neko pozvao u
pomo OSS zbog toga to je dobio standardne policijske batine, to bi
znailo da je pao na ispitu.
Vujnovi je krenuo na zadatak i odmah se odluio za tehniku tzv.
negativnog informisanja, koja se sastojala u iznoenju informacija za
koje znate da su lane, u nadi da e vas sagovornik ispraviti i otkriti
vam tajne. Brodogradilitu su bili potrebni radnici, tako da nije bio
problem da se tamo zaposli s lanim dokumentima koje je sebi
napravio. On se sprijateljio s jednim kolegom s posla i esto su
zajedno odlazili na pivo posle radnog vremena. U tom
neobaveznom askanju uz pivo Vujnovi bi povremeno pominjao da
je radio u jednom drugom brodogradilitu koje je svakih pet dana
proizvodilo po jedan brod tipa Liberti, to je bilo uasno sporo u
vreme rata. Nemam utisak da je Baltimor mnogo bri od njega,

rekao je on.
Vujnovi je na taj nain pokuao da izvee neki podatak o tome
ta se radi u baltimorskom brodogradilitu, zato to radnici
pojedinano nisu bili upoznati s detaljima proizvodnog procesa, a i
kada bi neto znali, oekivalo se od njih da o tome nikako ne
priaju.
Njegov kolega je eleo da se pohvali time kako se u
baltimorskom brodogradilitu radi brzo i rekao je Vujnoviu da nije
u pravu, jer oni, pobogu, proizvode po jedan brod dnevno i veoma
su ponosni na to. Vujnovi se malo podsmehnuo toj prii, pa se
ovek opkladio s njim u pivo da moe to da dokae. Doveo je
drugog kolegu, koji je potvrdio ovu informaciju. ovek je dobio
svoje pivo, a Vujnovi zvanje oficira OSS-a.
Posle obuke, Vujnoviu je bilo omogueno da provede mesec i po
dana s Mirjanom u Vaingtonu, gde se ona smestila u zapadnom
delu grada, kod jednog pomorskog oficira i njegove ene. Ipak,
morao je da otputuje pre nego to se ustanovilo da je Mirjana
trudna: OSS ga je vratio u Kairo, a zatim u Bari, gde je stigao 20.
novembra 1943. Samo tri nedelje pre toga, britanska Osma armija je
oslobodila Italiju. U trenutku kada je stigao u Bari, Vujnovi je
unapreen u porunika prve klase.
Tako se Vujnovi vratio na jug Evrope i sada se borio protiv
nacista, umesto da bei od njih.
Kada mu je Mirjana pisala iz Vaingtona i upitala ga da li moe
da pomogne pilotima koji su se nali u klopci u jugoslovenskim
brdima, odmah je pokuao da sazna da li njegova ena stvarno zna
neto to je promaklo seditu OSS-a u Bariju. Na osnovu malog
istraivanja je otkrio da niko nije bio upoznat s tim da u Jugoslaviji
postoji bilo kakva grupa, a kamoli ona od ak stotinu pilota, kako je
Mirjana napisala, ali bilo je razloga da se veruje da je ona u pravu.
Ukoliko bi se pokazalo da je tano, otkrie iz Mirjaninog pisma
bilo bi iznenaujue, mada ne i okantno. Bilo je, naime, sasvim
mogue da se na Mihailovievoj teritoriji nalazi toliko mnogo pilota,

a da vest o tome nije stigla do njega u Bari. Vujnovi je veoma dobro

znao na koji nain vojna birokratija i politika, da se i ne pominju
komunistike krtice koje su se infiltrirale u OSS, uspevaju rutinski
da ometaju njegove agente u sprovoenju planiranih akcija.
Meutim, nain na koji je ova vest stigla do njega nije bio toliko
vaan koliko je bilo vano videti ta on tim povodom moe da uini.
Odmah je osetio bliskost s tim mladim ljudima koji su samo eleli da
odu iz okupirane Srbije i da se vrate kui. Isto tako, osetio je snanu
povezanost i s lokalnim srpskim stanovnitvom koje im je pomagalo,
kao da mu je svako od njih neki rod.
Poto nije bio ovek koji stoji po strani oekujui da neko drugi
neto uini, Vujnovi je odluio da sam mora izvui te momke iz
Jugoslavije. Znao je da e zadatak biti opasan i pun izazova, i nije
bio siguran da li je to uopte izvodljivo. Ali, bio je siguran da se
mora pokuati i da je OSS prava grupa ljudi za obavljanje tog posla.
Dok je pokuavao da potvrdi ono to mu je javila Mirjana, Vujnovi
je poeo da razmatra mogunosti spasavanja i ubrzo je konstatovao
da e taj zadatak biti rizian u mnogim aspektima, pri emu nikako
ne treba zaboraviti sve politike igre oko Balkana. Vujnovi je znao
da je politika situacija u Jugoslaviji iz dana u dan sve sloenija i da
se sadejstvo Sjedinjenih Amerikih Drava, Velike Britanije, Tita i
Mihailovia postepeno pretvara u zamreno klupko saveznitva,
pseudosaveznitva, otvorenog protivljenja i sukobljenih lojalnosti.
Samo u toku protekle godine, odnosi izmeu saveznika i
Mihailovia doiveli su dramatian preokret nagore, a Vujnovi je
znao da se tu krije glavno objanjenje za to to se nije reagovalo na
Mihailovieve poruke o oborenim pilotima. Svakako, situacija na
licu mesta bila je sloenija i opasnija nego 1943. kada je OSS otiao u
Jugoslaviju da izvue neke pilote, ali to nije moglo da objasni ovoliko
oklevanje. Vujnovi je bio svestan da se raznorazni politiari
raspravljaju i nateu oko Tita i Mihailovia, kako bi odluili kome
saveznici treba da prue podrku. Pri tom svi barataju raznim
izvetajima iz Jugoslavije, od kojih su mnogi, najblae reeno,
prilino nepouzdani. injenice o onome to se dogaalo u

Jugoslaviji gurnute su u zadnji plan na politikoj sceni, a

propaganda je pljutala s mnogo strana i s mnogo razliitih ciljeva.
Vujnovi je sve to znao, kao to je znao da e to za njega biti
izuzetno veliki i opasan izazov, koliko i svaki nacistiki vojnik na
koga bi njegovi agenti mogli da nalete u Jugoslaviji.
Prva stvar koju je Vujnovi istraio bio je izvetaj dobijen od
Mihailovia. Kada je malo bolje razmislio o onome to je Mirjana
napisala o oborenim pilotima, nije mu bilo potrebno mnogo
vremena da doe do potvrde da je Mihailovi slao detaljne izvetaje
o pilotima koje je stavio pod svoju zatitu. Dakle, zato niko nita
nije radio u vezi s tim? Kako je Vujnovi otkrio, odgovor je glasio da
je Mihailovi sada zvanino bio persona non grata kod saveznika. Do
trenutka kada je Vujnovi poeo da radi na spasavanju, stav
saveznika je bio da se Mihailoviu ne moe verovati i da on ne treba
da dobije pomo koja bi mu mogla dati prednost u odnosu na
unutranjeg suparnika, Tita. Preciznije reeno, to je uglavnom bio
britanski stav, a Amerikanci su taj stav prihvatili.
Vujnovi je poznavao jugoslovensku istoriju i znao je dosta toga i
o samom generalu Mihailoviu. Taj zaokret je bio okantan, iako se
uklapao u emu koju je Vujnovi mogao da vidi u samom OSS. Bilo
je toliko mnogo komunista koji su se infiltrirali u OSS i druge vojne
agencije da je bilo teko poverovati u bilo koju informaciju u kojoj se
pogrdno govorilo o antikomunisti kao to je bio Mihailovi. Posebno
kada je re o oveku koji je pruao snanu lokalnu podrku
saveznicima jo od poetka rata i koga je Zapad donedavno slavio
kao velikog borca za slobodu.
Samo dve godine pre toga, laskav, dramatino obojen portret
Mihailovia krasio je naslovnu stranu asopisa Tajm. U lanku
objavljenom u tom broju Mihajlovi je opisan kao najvei gerilski
borac u Evropi. Prvi lanci u zapadnoj tampi pojavili su se krajem
1941, nekoliko meseci poto su Nemci u aprilu izvrili invaziju na
Jugoslaviju i ubrzo poto je jugoslovenska vlada u izbeglitvu u
Londonu uspostavila radio-vezu s generalom koji se borio protiv
okupatora. Javnost Amerike i Velike Britanije bila je potpuno

impresionirana romantinim priama o naoitom borcu koji se

usudio da se suprotstavi nemakoj invaziji. Vesti s veine drugih
frontova iz Evrope bile su obeshrabrujue. Nemaka vojska je
napredovala prema Moskvi i Lenjingradu, druge zemlje su ve bile
kapitulirale, a pokreti otpora na drugim mestima bili su jo u
povoju. Meutim, publika je sa uivanjem itala prie o odvanom
generalu koji je odbio da preda zemlju nacistima. I sama pomisao na
to da se neko bori davala je ljudima na Zapadu razlog za nadu, i
tampa je brzo shvatila da njenim itaocima nikada nije bilo dosta
pria o Mihailoviu. Ubrzo je Mihailovi postao jedna od
najpoznatijih i najpopularnijih linosti na Zapadu, njegovo ime je
postalo sinonim za otpor i posveenost sopstvenoj zemlji. itaoci
Tajma proglasili su ga za linost godine.
tampa je pisala o svemu to je mogla da pronae o Mihailoviu,
laskavo ga prikazujui kao oveka koji je istovremeno bio i
intelektualac i pravi pravcati borac. Bio je srednje visine, vretenaste
grae, plavih oiju iza naoara s ronatim ili metalnim okvirima, a
novinari su esto govorili da deluje zamiljeno. Pre rata, dok je
obavljao poslove za jugoslovensku vladu, Mihailovi je najee bio
izbrijan, a u toku rata je nosio gustu starozavetnu bradu, kakvu su
esto imali srpski seljaci. Na velikom broju Mihailovievih
fotografija, pogotovu onima koje su snimljene pre rata, ovek bi za
njega pre pomislio da je profesor univerziteta, nego da je jedan od
najistaknutijih voa gerilskog otpora.
Mihailovi je bio ratni heroj u Prvom svetskom ratu i napredovao
je do ina pukovnika u jugoslovenskoj vojsci. Kao i mnogi srpski
oficiri, Mihailovi je bio poznat kao ovek iz naroda koji je vodio
rauna o seljacima u unutranjosti. U itavoj vojsci, a i meu nekim
stranim liderima, slovio je za briljantnog stratega i teoretiara, iako
mu je njegovo otvoreno kritikovanje nekih vojnih operacija donelo
zvanine prekore, pa je ak vie puta bio i u kunom pritvoru. Mada
je bilo onih koji se s njim nisu slagali u pogledu politike i vojne
strategije, gotovo niko nije mogao da nae zamerku Mihailoviu kao
oveku. Svi su ga poznavali kao izuzetno doslednog i asnog

oveka, dostojanstvenog i uzdranog u svakom trenutku, a on je

neprestano ispoljavao sklonost ka egalitarizamu, koji nije bio nimalo
svojstven drugim ljudima s tako visokim inom. Mihailovi je tako
uvek jeo sedei na zemlji zajedno sa obinim vojnicima, a ne na
nekom udobnijem mestu sa oficirima i uvek je prilikom dugih
mareva sam nosio svoj ranac. Kao ovek iz naroda, uvek je bio
spreman da sedne s metanima i da saslua njihove probleme.
Ma ta govorili o Mihailoviu oni koji se nisu slagali s njim,
njegova lojalnost Jugoslaviji i monarhiji nikada i niim nije bila
dovedena u pitanje. Kada su Nemci izvrili invaziju, Mihailovi je
poveo sedam oficira i dvadeset etiri podoficira i vojnika koji su
odbili da se predaju i otiao je u planine. Kada je 8. maja stigao na
Ravnu goru, planinski predeo u Srbiji, poeo je da organizuje delove
razbijene vojske u Jugoslovensku vojsku u otadbini, reen da istera
naciste iz svoje zemlje, ali u isto toliko estokom sukobu i sa
komunistima koji su se borili za vlast u sovjetskom stilu. Tokom te
prve godine posle kapitulacije Jugoslavije, Mihailovieve snage nisu
predstavljale neku znaajnu silu; on je uglavnom pokuavao da
konsoliduje rasute delove jugoslovenske vojske koji su se jo nalazili
u izolovanim oblastima irom zemlje. Najvei izazov predstavljalo je
zadobijanje poverenja kao i postizanje saradnje izmeu pojedinanih
komandanata koji su bili naviknuti da deluju nezavisno od drugih39.
Mihailovi je imao pune ruke posla borei se s Nemcima,
faistikom Italijom, hrvatskim faistima ustaama, i sa svima
onima koji su se zalagali za komunistiku budunost Jugoslavije. to
se saveznika tie, posebno Amerikanaca, Mihailovi je bio na ovek
1941. borio se i protiv Nemaca i protiv komunista i pruao
podrku saveznicima, svojski se zalaui za njihove ciljeve.
U prvo vreme, Mihailovi i njegovi borci mogli su da se
koncentriu na nemake okupatore zbog toga to on nije nastojao da
se direktno uhvati u kotac s bilo kojim drugim neprijateljem. U
stvari, nije eleo ni neki vei sukob s Nemcima. Iako je bio veoma
omiljen meu srpskim narodom i smatran herojem u planinskom
delu zemlje, Mihailovi nije pokuavao da povede neki vei ustanak

protiv Nemaca i drugih okupatora. Kao svedok katastrofalnih

srpskih gubitaka u Prvom svetskom ratu, kada je Kraljevina Srbija
izgubila etvrtinu mukog stanovnitva, Mihailovi nije podsticao
narod svoje zemlje da s vilama i sekirama u rukama juria na
nemake mitraljeze. Umesto toga, njegova strategija sastojala se u
tome da okuplja ljude i opremu i da stvara uporite u srpskim
brdima u iekivanju saveznikog iskrcavanja koje bi oslobodilo
Jugoslaviju, na isti nain na koji je Italija upravo osloboena
nemake kontrole. Mihailoviev plan se sastojao u tome da pripremi
veliku vojsku koja bi mogla biti mobilisana u pravom trenutku i koja
bi mogla da napadne Nemce i Italijane onda kada se budu pribliili
Amerikanci i Britanci. U tom cilju izbegavao je sve preuranjene
sukobe koji bi mogli da izazovu unitavanje njegove borbene snage.
Posebno je izbegavao angaovanje lokalnog srpskog stanovnitva za
pijunske zadatke ili sabotiranje nemakog okupatora jer je mislio da
je to isuvie opasno.
Poto je video kako je pobijeno gotovo tri hiljade civila u Kraljevu
i Kragujevcu oktobra 1941. u znak odmazde zbog sabotae Nemaca,
Mihailovi je zauzeo vrst stav da ne moe da izloi narod
Jugoslavije takvoj opasnosti ukoliko ishod ne bi bio dovoljno
znaajan da opravda neizbene rtve odmazde40. Smatrao je da sve
dok ne bude saznao da su saveznici spremni da izvre invaziju,
nikako ne treba izlagati opasnosti ivote nevinih seljaka samo da bi
se ubio neki nemaki vojnik ili digao u vazduh neki most. Ta odluka
je navela Mihailovieve snage da se usredsrede na sabotae sa
odloenim dejstvom, za koje je bilo manje verovatno da e izazvati
odmazdu. Treba, meutim, istai da je Mihailovi smatrao kako je
zatita oborenih amerikih pilota toliko znaajna da je bio spreman
da rizikuje ljudske ivote, pa ak i da se izloi opasnosti da itava
sela budu sravnjena sa zemljom, samo da ih ne preda.
Kralj Petar je u izgnanstvu podravao Mihailovia, pa je 11.
januara 1942. tog pukovnika koji je odbio da se preda unapredio u
zvanje ministra vojnog u izbeglikoj vladi, a zatim 17. juna i u
zamenika vrhovnog komandanta, dodelivi mu in generala. Tako je

Mihailovi i dospeo na naslovnu stranu Tajma, kao ovek koga u

itavom svetu hvale zbog toga to se sa okupirane teritorije bori
protiv nemake ratne mainerije.
Mihailoviev poloaj uzdrman je u junu 1941, posle nemakog
napada na Sovjetski Savez, kada je komunistiki pokret partizana
pod vostvom Josipa Broza Tita poeo aktivno da se bori protiv
nemakih i italijanskih snaga u Jugoslaviji. Tito, koji je bio potpuno
posveen ideji komunizma, bio je lan zabranjene Komunistike
partije Jugoslavije tokom tridesetih godina, a 1937. je postao njen
generalni sekretar41. On i njegovi drugovi komunisti bili su estoko
antifaistiki orijentisani, ali su se svim silama trudili da Jugoslavija
ne ue u rat sve dok Nemaka nije izvrila invaziju na Sovjetski
Savez juna 1941. Poto je Sovjetski Savez, kolevka komunizma, bio
napadnut, jugoslovenski komunisti su iznenada osetili kako je dolo
vreme da se bore protiv Nemaca koji su okupirali njihovu zemlju.
Mihailovi nije hteo da ima bilo kakve veze s komunizmom, ali kao i
saveznici na Zapadu, nije imao nita protiv toga da Tito ubije
ponekog Nemca. Meutim, uskoro se pojavio problem, poto je
Mihailovi shvatio da Tito ima sasvim drugaiji stav od njegovog.
Umesto da tiho prikuplja sredstva i da eka dolazak saveznika, Tito
je napadao nemake i italijanske okupatore podmeui kukavije
jaje, kao ovek koji nema ta da izgubi. Titova strategija se sastojala
u tome da podigne sveopti ustanak, a Mihailovi je znao da e to
izazvati estoku odmazdu Nemaca.
Razlog za ove razliite pristupe obrazloio je jedan od
Mihailovievih viih oficira, potpukovnik ivan L. Kneevi, ef
vojnog kabineta predsednika jugoslovenske vlade i bivi
jugoslovenski vojni i vazduhoplovni atae u Vaingtonu42. On je
istakao da su osnovni Mihailovievi ciljevi spasavanje zemlje i njene
tradicije, uz to je mogue manje civilnih rtava. Tito je, objasnio je
Kneevi, eleo da sovjetizuje Jugoslaviju i uspostavi komunizam, i
uopte mu nije bilo vano koliko e jugoslovenske krvi biti proliveno
u tom procesu. Partizani-komunisti su eleli odmah da povedu
narod u otvorenu borbu protiv okupacionih snaga iako su ljudi bili

potpuno goloruki i ta borba nikome nije mogla da donese korist,

objasnio je Kneevi neposredno posle rata. Mihailovi je smatrao
da je ustanak u tom trenutku preuranjen i da bi, s obzirom na to da
se nije mogla oekivati nikakva korist, mogao doneti samo
nesrazmerno velike rtve. Nije uspeo da ubedi komunistiki
usmerene partizane da e otvorena borba imati samo jedan rezultat,
a to je unitenje stanovnitva.
Titovo otvoreno suprotstavljanje neprijatelju izazvalo je
represalije ne samo na njegovoj teritoriji ve u itavoj Jugoslaviji.
Komunistike akcije su bile povodi za kaznene ekspedicije Nemaca
u regionu Srbije, gde je delovao Mihailovi, a to je prouzrokovalo
smrt sedamdeset osam hiljada Srba starih izmeu esnaest i pedeset
godina43. Sem toga, nemake odmazde nisu bile jedina
Mihailovieva briga. I sam Tito je inio zloine protiv naroda
Jugoslavije u nastojanju da stvori komunistiku dravu.
U telegramu od 22. februara 1943. Mihailovi je podneo izvetaj o
jednoj nedavno izvedenoj Titovoj operaciji:
Kad su beali iz Bihake republike, komunisti su primorali itavo
stanovnitvo da s njima bei pred Nemcima i ustaama, ne bi li
zatitilo komuniste od napada. Zbog ovog komunistikog terora,
mase ljudi bee iz Bihaa prema Glamou. im bi se Nemci
pribliili, komunisti bi naputali te nezatiene mase i preputali ih
na milost i nemilost Nemcima i ustaama koji su ih surovo
masakrirali. Oni koji su uspeli da pobegnu, stradali su u snegu i
ledu. Izmeu Drvara i Glamoa naeno je preko petsto smrznutih
tela ena i dece. To je vie nego strano. To je borba koju vode
komunisti, borba kojom upravlja strana propaganda sa ciljem da
sistematski uniti nau naciju.
Posle svakog ovakvog incidenta, Mihailovieva odlunost je bila
sve jaa i bilo mu je sve jasnije: komunisti nisu nita bolji od nacista.
Iako su Tito i partizanske voe bili nepokolebljivi komunisti i
nameravali da posle rata uspostave vladu u sovjetskom stilu koja e

kao na posluavniku predati Kraljevinu Jugoslaviju Sovjetskom

Savezu, mnogi od onih koji su se prikljuili partizanskom pokretu
nisu razmiljali na taj nain44. Neki su bili prokomunistiki
orijentisani, ali mnogima nije bilo vano ni jedno ni drugo. Mnogi su
se pridruili partizanima zato to je Tito jasno stavio do znanja da je
protiv Nemaca; za ta god da je pri tom bio, to uopte nije bilo
vano ljudima koji su samo eleli da isteraju Nemce. Mnogi
Jugosloveni su se takoe opredeljivali za jedan ili drugi tabor iz isto
geografskih razloga. Mihailovi je boravio u brdima, gde su njegovo
glavno uporite predstavljali seljaci, a Tito je bio u ravniarskim
predelima, gde su njegovom pokretu mogli da se prikljuuju i
stanovnici gradova. Za mnoge, najvanije pitanje je bilo ko e
isterati Nemce, a Tito se trudio da ostavi utisak da on to ini
agresivnije nego Mihailovi.
Netrpeljivost izmeu Mihailovia i Tita vodila je poreklo i iz
njihove etnike i verske pripadnosti, u toj zemlji duge, krvave
istorije sukoba izmeu suparnikih grupa, koje su sve zajedno
Jugoslaviju nazivale svojom domovinom. Mihailovi je bio Srbin, a
Tito Hrvat. Kod Hrvata je bila duboko uvreeno i dugotrajno
ogorenje zbog naina na koji su Srbi decenijama dominirali u
politikoj strukturi Jugoslavije, i oni su ovaj sukob videli kao priliku
da ree taj problem. Kralj Aleksandar, Srbin, zaveo je diktaturu
1929, ukinuvi parlament i suspendovavi ustav u kraljevini. Tokom
narednih petnaest godina u hrvatskoj zajednici tinjali su
nezadovoljstvo i jo dublje ogorenje zbog ivota pod srpskom
diktaturom. Italija, koja se uskoro udruila s nacistikom
Nemakom, iskoristila je taj srpsko-hrvatski sukob i pruila podrku
ustakoj teroristikoj organizaciji koja je nastojala da svrgne srpsku
diktaturu. Ustae su bile odgovorne za ubistvo kralja Aleksandra u
Marselju 1934, to je dovelo do uspona kneza Pavla, kraljevog brata
od strica. Knez Pavle je smatran slabim vladarom koji je traio
britansku podrku i instrukcije. Kada je kralj Petar preuzeo vlast od
kneza Pavla 1941, i on je nastavio da se oslanja na Britance i tokom
rata je iveo u izbeglitvu u Velikoj Britaniji.

Verske razlike izmeu ovih grupacija samo su dolivale ulje na

vatru: Hrvati pripadaju katolikoj, a Srbi pravoslavnoj crkvi. Ako se
tome dodaju i razlike u tome da li su skloni komunizmu, faizmu,
nacizmu ili demokratiji, jasno je da je sve to samo doprinelo
nastanku situacije u kojoj su pripadnici ovih grupa nali dobar
razlog da jedni na druge otvore vatru.
Dve strane u ovom graanskom ratu mrzele su jedna drugu isto
onoliko koliko su mrzele Nemce ili Italijane i obe su duboko i
iskreno oseale kako se ispostavilo, potpuno ispravno da e
ishod njihovog sukoba odluiti o budunosti Jugoslavije isto onoliko
koliko i o ostanku Nemaca. Ako prevagu odnese Mihailovi, zemlja
e biti monarhistika, antikomunistika i veoma demokratska.
Ukoliko pobedi Tito, Jugoslavija e, kratko i jasno, biti komunistika.
Uz tako drastino suprotstavljene filozofske poglede, i s dugom
istorijom bespotednih balkanskih sukoba koja je uticala na svaki
njihov korak, Mihailovi i Tito su vodili surov graanski rat. Kada bi
Titovi ljudi osvojili Mihailovievu teritoriju, oni bi javno pogubili
svakoga za koga se makar i sumnjalo da je generalov simpatizer.
Mihailovieve snage su se manje-vie slino ponaale, iako su
nastojale da ne budu toliko hirovite i da se ipak malo vie potrude
kako bi utvrdile ko je zaista bio partizan ili simpatizer partizana pre
nego to ga zakolju.

9.
Naputeni saveznik
U poetnim fazama otpora, i Mihailovi i Tito su uzeli u obzir i
razmotrili prednosti udruivanja snaga. Ali, to bi zahtevalo da jedan
od njih izneveri svoja politika uverenja, a nijedan nije bio spreman
na to. Bilo je bolje boriti se odvojeno protiv okupatora nego se
odrei vrstog opredeljenja za komunizam ili opredeljenja za
ouvanje Kraljevine Jugoslavije. Obe strane su na svoj nain pruale
otpor Nemcima: Mihailovi je neprestano dobijao snanu podrku
saveznika, a Titu je bilo doputeno da radi ta god hoe sve dok je
potkopavao napore nacista da zaposednu Jugoslaviju.
Dok se Mihailovi zadovoljavao time to izbegava direktan sukob
s Titom, to se nije moglo rei za komunistikog lidera. Tito je
estoko napao Mihailovieve snage u novembru 1941, i tada su na
povrinu izbile sve razlike koje su do tog trenutka bile preteno
filozofske i teoretske prirode. Od tog trenutka pa nadalje, i Tito i
Mihailovi bili su prinueni da podele svoju panju i resurse, tako
da mogu u isto vreme da se tuku i meusobno za kontrolu nad
Jugoslavijom, i protiv Nemaca kako bi im uopte ostalo neto, neki
deo teritorije nad kojim bi se ta kontrola mogla uspostaviti.
Sve ei graanski rat u Jugoslaviji prisilio je Vladu Velike
Britanije na intervenciju. Izvesno vreme, britanska politika se
sastojala u tome da se prua podrka i jednoj i drugoj strani, ali
krajem 1941. saveznici su poeli da shvataju da pruanje podrke i
Titu i Mihailoviu nee biti ni od kakve koristi, ukoliko oni oruje i
ostala sredstva budu koristili u meusobnoj borbi, a ne iskljuivo u
borbi protiv Nemaca. Jedan od njih dvojice morao je da postane
savezniki ovek u Jugoslaviji, i zato su Britanci poslali svog agenta,
kapetana Dvejna Hadsona, da proceni situaciju na licu mesta.
Hadson je bio agent SOE45 (Slube za specijalne operacije), britanske
slube poput amerike slube OSS. Ispostavie se da je to za

Mihailovia bio poetak kraja.

Komunikacija izmeu strana odvijala se uglavnom putem
telegrama, radio-emisija i izvetaja agenata koji su upuivani da se
sastanu s Mihailoviem, i ti izvetaji su ukazivali na to da, onoliko
koliko je Britancima smetalo to to Mihailovi naizgled prkosi
njihovim nareenjima, toliko i njemu smeta to oni sebi daju slobodu
da mu govore kako da rukovodi svojim ustankom. Hadson je
proveo sedam meseci u Jugoslaviji putujui od Mihailovievog do
Titovog tabora, sastajui se s obojicom lidera i procenjujui koliko su
posveeni ratnim naporima saveznika. Kada je Hadson podneo
izvetaj svojim pretpostavljenima u maju 1942, zakljuio je da su
etnike voe saraivale sa italijanskim snagama u Crnoj Gori i
potvrdio da je Mihailovi pasivan i da se ne suprotstavlja aktivno
nemakoj okupaciji. Iako je izvestio da je Mihailovi moda spreman
da sklopi tajni pakt s Nemcima ili Italijanima, ukoliko bi to spreilo
da Jugoslavija padne pod komunizam, on je ipak istakao da smatra
da Mihailovi mnogo vie eli pobedu saveznika. Na generala i na
njegove snage moglo se raunati da e uestvovati u velikom finalu
protiv sila Osovine46, ukoliko saveznike trupe stignu da oslobode
Jugoslaviju, rekao je on. etnici su opredeljeni za borbu na strani
saveznika, zakljuio je Hadson, ali su moda jo spremniji da se bore
protiv komunista nego protiv Nemaca.
S druge strane, neprijatelj je jasno video Mihailovia kao pretnju.
Krajem 1941, nedugo posle pada Jugoslavije, Nemci su zapoeli
operaciju Mihailovi, nastojei da uhvate i ubiju pobunjenikog
vou. (Isto su tako bili zainteresovani da zarobe ili ubiju Tita.)
Napori da se zaustavi Mihailovi postali su jo vei, kako se navodi,
poto su nemake voe konano shvatile koliko je snaan njegov
pokret i koliko taj pokret ometa nemaku invaziju. Kada je Hitler
krajem 1941. obaveten da su Mihailovievi ljudi do tada ubili
hiljadu nemakih vojnika, on je naredio da za svakog nemakog
vojnika koga ubije Mihailovi bude streljano sto Srba. Za svakog
ranjenog nemakog vojnika bie streljano pedeset Srba. Svako selo
koje se usudi da prui utoite Mihailoviu ili njegovim ljudima, bie

surovo kanjeno. Ukoliko se zauju pucnji iz neke kue, ta kua e

biti unitena, a svi mukarci iznad petnaest godina streljani. Nemci
su nemilosrdno sprovodili ova nareenja, ali je Mihailovi uspevao
da izbegne nemaku mreu. Sile Osovine su 20. jula 1943. objavile
proglas u kome se nudi nagrada od sto hiljada rajhsmaraka u zlatu
za Mihailovia, ivog ili mrtvog. Ipak, niko ga nije predao.
Jedan drugi agent SOE doao je posle Hadsona i vratio se s
priblino istim zakljucima u vezi s Mihailoviem. On je takoe
izvestio da su Mihailovieve snage u Crnoj Gori trgovale orujem s
Italijanima to je saveznicima predstavljalo veliki razlog za
zabrinutost, jer je ukazivalo na to da im Mihajlovi nije lojalan, ili
bar na nedostatak discipline u redovima Mihailovievih snaga ali
je ovaj agent istakao da i Titovi partizani rade to isto. U telegramima
koje je Mihailovi slao jugoslovenskoj vladi u izgnanstvu bilo je rei
o tome da su mu se pruale brojne prilike da sarauje s Nemcima,
ali da je on to uporno odbio. U depei koju je Mihailovi poslao 2.
marta 194347, on navodi nekoliko primera da su njemu i njegovim
oficirima dolazili Nemci nudei mu saradnju. Mihailovi je izvestio
da je dosledno odbijao sve takve ponude, a na jedan od njih
odgovorio je na sledei nain: Sve dok budete ubijali i hapsili
nevine Srbe i sve dotle dok ste u naoj otadbini, takvih pregovora
ne moe biti. U telegramu od 10. marta 1943, Mihailovi je ponovo
istakao da je odbio da sarauje s Nemcima i ovog puta je izrazio
sumnju da su te ponude sastavni deo zavere koju su organizovali
komunisti i sile Osovine, kako bi njega i njegov nacionalni pokret
diskreditovali kod saveznika:
Nastavljaju se pokuaji neprijatelja da stupi u kontakt sa mnom.
Ovog puta, ponuda je dola i od Nemaca i od Italijana, traili su od
mene da stupim u kontakt bar s jednim svojim saradnikom. I taj
pokuaj sam energino odbio i tako u initi i ubudue. Stalni
pokuaji neprijatelja da uspostavi kontakt sa mnom dolaze, uveren
sam, od elje da se iskoristi kampanja koja se vodi u saveznikim
zemljama protiv nacionalnog pokreta na ijem se elu nalazi

Centralni nacionalni komitet. Ne iskljuujem mogunost nekog

nemakog i italijanskog spletkarenja uperenog protiv nacionalnog
pokreta i njegovog integriteta. Molim Vas da budete oprezni.
Tokom itavog rata, Mihailovi je izraavao ovakvu zabrinutost,
ali su Britanci i dalje najveu panju posveivali izvetajima o
saradnji s neprijateljem izvetajima koje su uglavnom dobijali od
svojih agenata u Jugoslaviji. Ima razloga da se poveruje da su neki
od tih izvetaja o saradnji bili utemeljeni u stvarnosti, ali oni nisu
obuhvatali iru sliku. Slini primeri saradnje mogu se nai meu
mnogim zaraenim stranama u svakom ratu, pogotovu tamo gde
postoji labavo organizovani gerilski pokret, meutim, veina dokaza
je potvrivala Mihailovievu odanost saveznikoj borbi. Veliki deo
onoga to su saveznici smatrali saradnjom, u stvari, tanije bi se
moglo nazvati prilagoavanjem, a to su uobiajeni i uglavnom
nimalo tetni sporazumi izmeu zaraenih frakcija pragmatini
sporazumi koji nisu obavezivali ni na kakvo saveznitvo ili
povlaenje u nameri da se zaustavi vojska one druge strane. Primer
za to mogla bi da bude razmena zarobljenika ili odluka protivnikih
jedinica da privremeno obustave meusobnu borbu, zbog toga to
im je neophodan predah. Iako su ta prilagoavanja bila neto sasvim
suprotno od onog to su Britanci eleli od Mihailovia, ona nisu
predstavljala nikakav nedostatak odanosti Zapadu.
Ipak, izvetaji agenata su izazvali izvesnu sumnju u pogledu
Mihailovia kao saveznika kome se moe verovati i ili su na ruku
britanskim vlastima kojima se nije dopadala pomisao na to da
general navodno dokono sedi u brdima i vrti paleve dok Tito ubija
nemake vojnike i die u vazduh eleznika skladita. Zabrinutost
Britanaca se poveala kada su britanski vojnici primorali Hitlerov
afriki korpus da se povue u oktobru 1942, a zatim su se saveznike
snage nepunih mesec dana kasnije iskrcale u severnoj Africi. Zbog
tih dogaaja Mediteran je iznenada postao izuzetno znaajno
poprite operacija saveznikih snaga i sila Osovine, i Britanci su
pomislili da je od izuzetnog znaaja da budu preseene nemake

linije snabdevanja koje su ile preko Jugoslavije. Kada su posmatrali

Tita i Mihailovia eleli su da vide aktivnu pomo, a to su im i stavili
do znanja.
Titove snage su nastavile da napadaju nemake linije
snabdevanja, ali Mihailovi, iako je inio vie nego to su Britanci
verovali, nije pojaao aktivnosti na nain koji bi njih zadovoljio.
Vlasti u Velikoj Britaniji bile su sve razoaranije zbog toga to su se
opredelile da u borbi u Jugoslaviji podravaju Mihailovia. Ali, nije
im bilo u interesu da Tito uspostavi komunistiku vladu u Jugoslaviji
posle rata. Pisac Kirk Ford Mlai objanjava to na sledei nain, u
delu OSS i jugoslovenski pokret otpora:
Bilo je oigledno da je veza koja se zasnivala na uzajamnoj
koristi, a koja je neto vie od dve godine povezivala
Mihailovia i Britance, poela da slabi. Kada se to dogodilo,
Britanci su morali da se opredele izmeu kratkorone vojne
politike, koja je zahtevala produavanje vojne podrke
partizanima, i dugoronih politikih interesa, to je znailo
dalju podrku Mihailoviu.
Uprkos sumnjama u njegovu lojalnost, Britanci, a samim tim i
Amerikanci, nastavili su da pruaju podrku Mihailoviu kao svom
savezniku u Jugoslaviji. Ta podrka je ponekad bila samo prividna,
jer je materijalna pomo koja je pruana Titu po veliini bila slina
onoj koju je dobijao i Mihailovi. Nijedan od njih dvojice nije dobijao
mnogo. Meutim, u prolee 1943, Mihailovi je poeo da gubi svaku
podrku Londona. Vladala je sve vea zabrinutost zbog toga to se
smatralo da je Mihailovi manje spreman da se angauje oko
Nemaca nego Tito, a bilo je i sve vie optubi za saradnju sa
okupatorom. Poslednja kap koja je prelila au bio je govor koji je
Mihailovi odrao 28. februara 1943. na jednom lokalnom skupu, na
kome su se okupile njegove pristalice. U tom obraanju, oigledno
razoarani i iskreni Mihailovi rekao je da je srpski narod sada
potpuno bez prijatelja i da Britanci nisu spremni da mu ubudue

pomau, jer se Englezi sada rtvuju sve do poslednjeg Srbina u

Jugoslaviji48. U nastavku te svoje nepromiljene besede, Mihailovi
je rekao da su sada neprijatelji partizani, ustae, Muslimani i Hrvati.
Kada se bude obraunao s njima, rekao je, posvetie panju
Italijanima i Nemcima. Posle toga je izjavio, barem ako je suditi
prema navodima britanskih agenata za vezu koji su izvetavali
London, da mu vie nisu potrebni kontakti sa zapadnim
demokratama iji je jedini cilj da dobiju rat na utrb drugih.
Ovakve optube i ta oigledna izjava da Mihailovi prekida sa
saveznicima nisu se mogle ignorisati. Britanski premijer Vinston
eril uputio je otar prekor predsedniku jugoslovenske vlade
Slobodanu Jovanoviu:
Smatram da rei izgovorene u ljutini moda ne izraavaju
promiljenu ocenu i da se general Mihailovi trenutno moda osea
nezadovoljnim zbog male pomoi, jer nije bilo mogue poslati vie u
poslednje vreme, iz razloga koji nisu pod kontrolom Vlade
Njegovog velianstva. Ipak, sloiete se da Vlada Njegovog
velianstva ne moe da ignorie ovaj izliv nezadovoljstva, niti moe
bez objanjenja i bez protesta da prihvati politiku koja se u
potpunosti razlikuje od nae. Ona nikada ne bi mogla da objasni
britanskoj javnosti, niti svojim saveznicima, ako bi nastavila da
prua podrku pokretu iji se lider ne ustee javno da kae da su
njegovi neprijatelji njegovi saveznici nije vano da li je to
privremeno ili trajno i da njegovi neprijatelji nisu nemaki i
italijanski okupatori njegove zemlje, ve jugoslovenski sunarodnici i
meu njima prvenstveno ljudi koji se u ovom trenutku bore i daju
svoje ivote da bi svoju zemlju oslobodili neprijateljskog jarma.49
eril je u zakljuku upozorio:
Pretpostavljam da ete se sloiti da e se, osim ukoliko general
Mihailovi nije spreman da promeni svoju politiku, kako prema
italijanskom neprijatelju, tako i prema svojim sunarodnicima, koji

pruaju otpor neprijatelju, moda pokazati neophodnim da Vlada

Njegovog velianstva preispita svoju sadanju politiku u kojoj
favorizuje generala Mihailovia i istovremeno iskljuuje druge
pokrete otpora u Jugoslaviji.
Slobodan Jovanovi je preneo Mihailoviu zabrinutost britanske
vlade u otro sroenom telegramu u kome se istie koliko je
britanska podrka neizvesna a vana, i koliko onda mogu da budu
pogubne rei izreene u ljutini. Meutim, istovremeno se sastao sa
erilom i objasnio da je Mihailovi svoje komentare izneo u
oputenom razgovoru sa uskim krugom sledbenika, pa se ne moe
rei da su ti komentari stvarni izraz generalovih oseanja. Kada bi
postojala neka tajna sluba koja bi mogla da uje ta saveznici
govore jedni o drugima, mogle bi se uti mnogo gore stvari nego to
je govor generala Mihailovia, rekao je Jovanovi erilu50.
erilova i Jovanovieva upozorenja uticala su na Mihailovia.
Iako je tvrdio da je njegov govor u velikoj meri pogreno shvaen a
zatim tumaen s najcininijim predubeenjima, odgovorio je da
nedvosmisleno prua podrku saveznicima i ponovio da: Moj
jedini neprijatelj su sile Osovine. Izbegavam borbu s komunistima u
zemlji i borim se samo kada sam napadnut.51 Takoe je izjavio da je
uinio sve to je mogao da sprei graanski rat u Jugoslaviji, pa se u
tom cilju vie puta obraao Britancima s molbom da interveniu kod
Tita, ali bez uspeha. Uveravao je Britance: Spreman sam da uinim
sve to je u mojoj moi za ostvarenje zajednikog cilja.
teta je bila uinjena. Mihailoviev govor bio je upravo ono to je
sumnjiavim lanovima britanske vlade bilo potrebno kao potvrda
njihovog stava da podrku treba ubudue davati Titu, a uskratiti je
Mihailoviu. Prvog juna 1943. Komanda britanskih snaga za Bliski
istok poslala je telegram predsedniku Kraljevske vlade Jugoslavije u
kome je izloila operativnu odluku u vezi s Mihailoviem52.
Izvrenje je veoma hitno, pisalo je u tekstu. U tom telegramu, iji
je sadraj ubrzo prosleen Mihailoviu, obrazlae se britanski
zakljuak da Mihailovieve snage nisu znaajne borbene snage, ve

da su to komunistiki orijentisani partizani. U telegramu se nalae

Mihailoviu da hitno ode na Kopaonik sa svim oficirima i
ljudstvom koji su mu odani; ukoliko bude potrebno, neka se probija
pomou oruja. Britanci su Mihailoviu zapravo davali instrukcije
da ode u Titov glavni tab i stavi se pod njegovu komandu, a da se
usput, dok bude iao tamo, bori s Nemcima i Italijanima. Britanci su
taj stav zauzeli delimino i pod uticajem izvetaja Randolfa erila,
sina Vinstona erila, koji se nalazio u Titovom tabu kao glavna
britanska veza s Titom. Vujnovi je od amerikih agenata iz OSS-a
koji su radili s partizanima uo da su Randolfa erila svi smatrali
mrzovoljnim, razmaenim bogatakim sinom, koji je imao ozbiljan
problem s piem. Oigledno je da je njegov glavni zadatak bio da
svome ocu alje izvetaje koji su ili direktno od Tita; bili su to
uglavnom izvetaji o velianstvenim pobedama partizana nad
Nemcima, koje mlai eril nikada nije ni pokuavao da proveri.
Mihailovi je odgovorio potpuno zapanjen to mu Britanci
nareuju da se preda. On je to kategoriki odbio rekavi: Moji borci
i ja nismo pristali na kapitulaciju koju nam je nametnuo neprijatelj i
svakako neemo pristati na kapitulaciju koju nam nameu
saveznici. Taj odgovor je jo vie razbesneo britanske vojne i
politike lidere, koji su se slono okrenuli protiv generala
Mihailovia. Kada se eril sastao s predsednikom Franklinom D.
Ruzveltom i generalnim sekretarom KPSS-a Josifom Visarionoviem
Staljinom na Teheranskoj konferenciji odranoj 1. decembra 1943,
Mihailovi je bio jedna od tema razgovora. eril je izloio britanski
stav da se Mihailoviu vie ne moe verovati u njegovoj tvrdnji da
podrava savezniku borbu, iako su savetnici britanskog premijera
jo tada upozoravali da Tito namerava da u Jugoslaviji uspostavi
komunistiku vlast, koja e biti pod kontrolom Moskve. eril je
tvrdio da ratni napori zahtevaju kratkorono fokusiranje: ta god da
se dogodi posle rata, o tome treba brinuti kasnije. Objasnio je da je u
ovom trenutku njegov jedini cilj da ustanovi ko ubija vie Nemaca i
ko predlae naine na koje bismo mi mogli da pomognemo da ih
bude ubijeno jo vie53. Kao to je Ruzvelt ve znao, eril se

odluno protivio komunizmu, osim onda kada je bila re o Hitleru i

borbi protiv njega. Godinu i po dana pre toga, 22. juna 1941, eril
je preko radija uputio poruku narodu Velike Britanije objanjavajui
da ova zemlja postaje saveznik komunistike Rusije, na koju je
Nemaka nedavno izvrila invaziju. Kada je mu njegov lini sekretar
skrenuo panju na to da je on ranije nazivao komunizam opasnou
koju bi eleo da uniti u zametku, eril je odgovorio da je to
ironijom trenutka. Meutim, odgovorio je: Kada bi Hitler izvrio
invaziju na pakao, ja bih tokom govora u Donjem domu bar
spomenuo avola u nekom povoljnom svetlu!54
Poto se oslanjao na britansku ocenu Titovih i Mihailovievih
aktivnosti u Jugoslaviji i poto nije shvatao koliko je ta procena bila
iskrivljena, Ruzvelt je, makar i nevoljno, prihvatio erilove
argumente. Pre nego to su otputovali sa sastanka u Teheranu,
velika trojica su se saglasila da Mihailovi vie nee dobijati pomo.
Umesto toga saveznici e svom snagom pomagati Titu da preuzme
kontrolu nad Jugoslavijom.
Od tog trenutka Mihailovi je preputen sam sebi, da se bori sam
u Jugoslaviji bez podrke Britanaca i ak uz otvoren neprijateljski
stav nekadanjih britanskih prijatelja.
Uprkos tome to je bio naputen, Mihailovi je ostao lojalan
saveznicima, a posebno amerikim pilotima, koji su izlagali
opasnosti svoje ivote letei iznad Jugoslavije da bi bombardovali
naftonosna polja u Ploetiju. Ipak, njegovo razoaranje je bivalo sve
vee zbog aktivnosti i neaktivnosti Britanaca i Amerikanaca,
posebno sada kada su Britanci prekinuli sve veze. Uskoro je postalo
jasno da ne samo da ne dobija nikakvu podrku od Britanaca (a istini
za volju, nikada nije ni dobijao mnogo od njih), ve su ga sada blatili
i podsmevali mu se na britanskom radiju. Jugoslovenski general je
bio ogoren kada je uo da se u emisijama na radiju BBC-ja u nebesa
uzdiu antinemake akcije partizana, dok se nikakvo priznanje ne
odaje poslu koji su obavljale njegove snage, i to do te mere da je Tito
hvaljen za zadatke koje su uspeno izvrili Mihailovievi ljudi. Poto
su Britanci stali uz Tita, a okrenuli lea Mihailoviu, vlasti su tome

prilagodile i svoju propagandu. Radio London je bio izuzetno

znaajan izvor informacija za narod Jugoslavije, a s tog radija
narodu je poruivano da se Tito i komunisti hrabro bore za njega.
Mihailovi se gotovo uopte nije ni pominjao.
Takva je bila situacija na koju je Vujnovi naiao kada je stigao u
Bari, u sedite OSS-a, gde je postao nadlean za tajne operacije u
Jugoslaviji. Vujnovi je dovoljno znao o politici na Balkanu i o
uticaju komunistikih krtica u amerikoj i britanskoj vladi, tako da
nije bio mogao da poveruje u ono to se govorilo o Mihailoviu, ali
je ubrzo shvatio da Britanci usmeravaju savezniki stav kada je re o
Mihailoviu. Ukoliko su oni odluili da on vie ne bude njihov
partner u ratu, Amerikanci e to prihvatiti. Uostalom, ameriki
operativci su tek nedavno imali prve direktne kontakte s
Mihailoviem. Do 1943, Britanci su imali potpunu kontrolu nad
Jugoslavijom, kada su u pitanju saveznike operacije, ali su se slube
SOE i OSS u julu 1943. saglasile da dopuste ograniene operacije
OSS-a u Jugoslaviji. OSS je arko eleo da prodre u Jugoslaviju,
videvi tu brojne mogunosti da ispuni svoju misiju iza
neprijateljskih linija i da stekne uporite za operacije na Balkanu
koje bi se odigravale posle rata. Prvenstveni cilj OSS-a u Jugoslaviji
sastojao se u tome da se uspore i ometaju akcije to je mogue veeg
broja nemakih jedinica, kako bi im se onemoguilo da se poveu sa
dvadeset est nacistikih jedinica koje su se ve nalazile u Italiji i
ponovo se rasporeivale za borbu protiv saveznikih trupa, a ije se
iskrcavanje uskoro oekivalo u Normandiji.
Na poetku Drugog svetskog rata, Britanci su smatrani
neprevazienim majstorima za lukavstva i ratovanje u ilegali, a
slubu SOE oformila je 1940. Tajna obavetajna sluba55 [SIS]
poverivi joj specijalni zadatak da pomae lokalnim ustanicima u
borbi protiv nemake invazije irom Evrope. Zato su Britanci zaista
nerado prihvatili Jenkije na svom terenu. Iako je trebalo da britanske
i amerike obavetajne jedinice budu ravnopravne u zajednikoj
aktivnosti u regionu, agenti OSS-a slali su izvetaje o tome da

njihove britanske kolege, kako se ini, uvek sebe smatraju nekom

vrstom starijeg partnera u odnosu na Amerikance.
Vujnovi je od jednog od glavnih agenata u Jugoslaviji saznao da
se amerike i britanske snage ne slau uvek dobro. Moda jesu
zvanino bili saveznici, ali na terenu nisu uvek bili u saveznitvu,
bar ako je suditi po izvetajima agenata s lica mesta. Neki agenti
OSS-a smatrali su da su im Britanci isto onoliko neprijatelji koliko i
Nemci, bar kada je re o obavetajnim aktivnostima.56
Sline razloge za zabrinutost izneli su i Dord Musulin i Dord
Vuini, agenti OSS-a nedavno upueni u Jugoslaviju. Ta dvojica
Amerikanaca jugoslovenskog porekla su, im su stigli u maju 1943,
poslata preko Kaira u Jugoslaviju. Zadatak im je bio da da obezbede
prisustvo OSS-a, to e olakati potonje misije. Musulin je bio
izuzetno krupan ovek, okruglog lica, bivi radnik u eliani, iroke
due i isto toliko krupnog tela. Stupio je u vojsku 1941. i dodeljen je
Dvadest devetoj peadijskoj diviziji u Fort Midu, u Merilendu. Do
jula 1942, zahvaljujui svom jugoslovenskom poreklu i dobrom
poznavanju srpskohrvatskog jezika, kao i spremnosti da prihvati i
opasne zadatke, postao je izuzetno dobar kandidat za agenta OSS-a.
Dok je bio na peadijskim manevrima u Virdiniji, Musulinu je
priao jedan predstavnik OSS-a i upitao ga da li bi se dobrovoljno
prijavio za opasan zadatak iza neprijateljskih linija na evropskom
bojitu. Musulin je odmah prihvatio ponudu i uskoro je poeo da
trenira s padobrancima; prethodno je morao da dobije specijalnu
dozvolu da trenira uprkos tome to, prema vaeim propisima,
padobranac nije smeo da bude tei od devedeset kilograma. Oficiri
koji su vodili trening udom su se udili spremnosti ovog ogromnog
vojnika da skae, i svaki put kada bi to uinio, oni su se, vie u ali,
kladili na koliko e se mesta platno njegovog padobrana pocepati
prilikom skoka.
Kada je sputen na neprijateljsku teritoriju, u oktobru 1943, ova
nekadanja zvezda fudbalskog tima Pitsburkog univerziteta, postao
je najtei ameriki vojnik koji se uspeno spustio padobranom u
Drugom svetskom ratu57.

Poto je stigao do Mihailovievog glavnog taba 1943, u vreme

kada su Britanci zvanino podjednako podravali i Tita i
Mihailovia, Musulin je izvestio svoje nadreene u Kairu da
Mihailovi tvrdi da ima pod svojom komandom pedeset sedam
hiljada etiristo etrdeset boraca i da bi mogao da mobilie preko
etiristo hiljada kada bi imao oruje za njih58. Ameriki agent je
procenio da ima neto manje Mihailovievih ljudi, to jest oko
trideset pet hiljada, ali je napomenuo da general ima prilino dobro
organizovanu vojsku59. Musulin je takoe izvestio da se
Mihailovi u ovom trenutku veoma malo bori protiv Nemaca, iako
se aktivno borio itav mesec posle italijanske kapitulacije u
septembru 1943. Mihailovieve snage su, po svemu sudei,
preuzele potpunu kontrolu nad planinskim regionima Srbije, ali
vojnicima, kako je istakao Musulin u svome izvetaju, nedostaje
velika koliina vojne opreme. Sve oruje koje imaju je u veoma
jadnom stanju, dodao je ameriki agent. Veinu tog oruja ine
stare puke jugoslovenske vojske, a izgleda da se mogu osloniti
samo na svoje sekirice i noeve zadenute za pojasom.
Musulin je video veliki broj automatskih pitolja i bereta u
rukama etnika, a povremeno i lake mitraljeze. Bilo je veoma malo
minobacaa i tekih mitraljeza, a artiljerijskog oruja praktino nije
ni bilo. to je najgore, kako je izvestio Musulin, nije bilo dovoljno
municije ak ni za neke stare komade oruja koje su etnici
posedovali. Moja je procena da svaki vojnik ima proseno izmeu
dvadeset pet i etrdeset okvira za jednu puku i sto pedeset do
dvesta pedeset okvira po jednom mitraljezu, izvestio je on. Dalje je
naveo da je proseni etnik izuzetno loe odeven i da ve tri
godine ivi tekim, rastrzanim i mukotrpnim ivotom po umama,
podnosei mnoge nedae, da ivi u prljavim seljakim kolibama i
jede ono to seljak moe da mu da. Mnogi vojnici gotovo tri godine
nisu videli svoje porodice ili su ih izgubili u nemakim odmazdama.
Kada se svi ti faktori uzmu u obzir, moral i disciplina vojnika u Srbiji
su dobri.
Musulin je takoe istakao da je srpski narod neverovatno

oduevljen Amerikancima. Srbi smatraju da su Amerikanci jedini

koji prema njima ne gaje nikakve zadnje namere. Tako topla
oseanja ne gaje prema Britancima. Musulin je naveo da Mihailovi i
njegove voe oseaju veliko nepoverenje prema Britancima i
smatraju da su ih Britanci sada prodali i pustili niz vodu, ka
Staljinu.
Ameriki agent nikako nije bio raspoloen da brani britansku
slubu SOE. Musulin je takoe izvestio sedite OSS-a u Kairu da
Britanci ponekad ometaju njegove operacije, oigledno ne zbog
nelojalnosti saveznikoj borbi ili zbog bilo kakve namere da sarauju
s neprijateljem, ve pre svega zbog elje da zatite svoj teren i da
osiguraju da britanska vlast u ovom regionu nikako ne bude
ugroena. Vujnovi je na isto to meanje nailazio u svom radu.
Ponekad je to meanje bilo otvoreno, a nekad se sve svodilo na
nedostatak saradnje i neobaziranje na ciljeve misija OSS-a. Dogaalo
se da obavetajne akcije budu suene kako bi se iskljuili
Amerikanci, koji bi mogli da izvuku neku korist iz nje, ili su poruke
prenoene veoma sporo: te poruke bi na kraju i stigle, ali bez ikakve
urbe. Nedostatak saradnje, ili otvoreno meanje, bili su jo
izraeniji u domenu operativnih misija u kojima je OSS trebalo da
poalje agente iza neprijateljskih linija sa tano odreenim ciljevima.
Te misije su zahtevale dobru koordinaciju i predstavljale su logistiki
izazov, a Amerikanci su esto morali da se oslone na britansku
slubu SOE zbog toga to je ona due bila prisutna u ovom regionu i
imala dobru infrastrukturu. Za ovo kratko vreme koje je proveo u
Bariju, Vujnovi je iskusio isto ono razoaranje u Britance na koje su
se Musulin i drugi agenti na terenu ve alili. Misije u kojima je
trebalo saraivati s Britancima bivale su odlagane bezbroj puta,
izuzetno vane isporuke ne bi bile dostavljene agentima i lokalnim
borcima, a to je moda najtee od svega, praktino sve
komunikacije koje su ile ka Jugoslaviji ili iz nje morale su da prou
kroz britanske kanale.60
Musulin se takoe poalio da etnici, kao i piloti koje su oni krili,
praktino ne primaju nikakvu materijalnu pomo. Poto je ve video

da se takva pomo prua Titu, Musulin je bio ogoren zbog toga to

se ne dostavlja pomo iz vazduha podjednako lojalnom a po
miljenju nekih i daleko lojalnijem Mihailoviu, koji se nalazio u
planinama. Zbog ega piloti koje je titio Mihailovi ne primaju
praktino nikakvu pomo od saveznika kada oni piloti koji su imali
dovoljno sree da slete na Titovu teritoriju mogu da raunaju na brzi
povratak u svoje italijanske baze? Musulin se toliko razbesneo zbog
nedostatka pomoi Mihailoviu da je poslao ogorenu poruku
svojim komandantima u OSS-u u Kairu, poseajui ih: Ne moemo
se boriti protiv vaba bosih nogu, samo hrabrim srcem i Radio
Londonom61.
Musulinu je bilo najvanije to to Mihailovi predstavlja znaajnu
borbenu snagu koja je na strani saveznika. Mihailovi dri u patpoziciji izvestan broj nemakih i bugarskih vojnika. Prekidanje svih
saveznikih veza ili etiketiranje Mihailovia kao izdajnika bez
sumnje e osloboditi neke od tih vojnika koji e onda otii na neki
drugi front. On je takoe pozivao saveznike da izvre vei pritisak i
na Tita i na Mihailovia kako bi proglasili primirje meu sobom i
kako bi se usredsredili na borbu s vojnicima koji su okupirali
njihovu zemlju, rekavi: Jugoslovenska kraljevska vlada moe da
privoli Mihailovia na primirje. Velike sile treba da nateraju Tita da
uini to, tako to e primeniti sve raspoloive sankcije.
To se nikada nije dogodilo.
Proi e decenije pre nego to se potvrde Mihailovieve sumnje u
komunistike zavere kojima se naruavala njegova reputacija kod
Britanaca. Sve do 1997. svet nee shvatiti da je do zaokreta dolo u
velikoj meri zahvaljujui jednom sovjetskom operativcu koji je
ubedio Britance da se Mihailoviu ne moe verovati.
Naputanje Mihailovia bilo je samo kulminacija dugog niza
sumnjienja i nepoverenja, to nije bilo rezultat rada samo jednog
oveka, a treba imati u vidu i neke pogrene korake koje je nainio i
sam Mihailovi. Meutim, informacije otkrivene posle pedeset etiri
godine pokazuju da je general ispravno procenio zato su Britanci

pomislili da on sarauje s neprijateljem i da se ne bori onoliko koliko

treba protiv Nemaca i Italijana u Jugoslaviji. Komunistike krtice su
se bile infiltrirale i u OSS i u SOE, nastojei da okaljaju
Mihailovievo ime, kako bi doprinele tome da se u posleratnoj
Jugoslaviji uvede komunistiki sistem s Titom na elu. Meu
dokumentima koji su 1997. prestali da budu tajni, nali su se i tajni
izvetaji o jednoj od najkontroverznijih britanskih tajnih operacija u
Drugom svetskom ratu, u kojoj je, kako se pokazalo, jedan Britanac,
sovjetski pijun, bio odgovoran za to to su se Britanci opredelili da
pruaju podrku Titu, a to je samo potvrdilo sumnje nekih eksperata
koji su ovaj sluaj godinama prouavali. Ovaj dokument je
obuhvatao transkripte tajnih ratnih signala Londonu, kao i dokaze o
ulozi koju je igrao Dejms Klugman, za koga je dokazano da je bio
sovjetska krtica.62
Izvetaji koje je slao Klugman, koji je bio tesno povezan sa
zloglasnim britanskim izdajnicima, poznatim pod imenom Petorica s
Kembrida, prvi put su potvrdili da je on najvie odgovoran za
sabotiranje operacije za snabdevanje Mihailovia i za skrivanje
informacija od Londona o tome kako se Mihailovieve snage bore
protiv Nemaca i s koliko uspeha. Petorica s Kembrida su inili krug
britanskih pijuna koji su predavali informacije Sovjetskom Savezu
tokom Drugog svetskog rata i sve do poetka pedesetih godina.
Neoborivo je dokazano da su lanovi te grupe bili: Kim Filbi, Gaj
Berdes, Entoni Blant, Donald Maklin i Don Kernkros svi su bili
na visokim poloajima u vladi a ujedno i tajni agenti. Klugman je
praktino bio esti lan te grupe, iako nije bilo potvreno da je
pijun sve dok ostatak grupe nije bio identifikovan. Filbi je bio ef
Sovjetske sekcije za kontrapijunau u MI6, britanskoj agenciji za
spoljnu bezbednost i glavnoj obavetajnoj jedinici. Berdes je bio
sekretar zamenika britanskog ministra inostranih poslova, koji je
mogao redovno da prenosi najznaajnije dokumente britanskog
Forin ofisa KGB-u, iznosei ih tajno nou da bi ih njegov ruski
kontrolor fotografisao, a zatim ih je vraao ujutru. Blant je bio
istoriar umetnosti koji je radio kao dvorski kustos. Maklin je radio

kao diplomata u britanskom Forin ofisu, a tokom rata je bio sekretar

britanske ambasade u Vaingtonu; tada je Moskvi slao poruke u
kojima je otkrivao britanske ideje za pravljenje atomske bombe.
Kernkros je bio obavetajni oficir koji je radio u Centru za
deifrovanje u Bleli parku i u MI6. On je tajnim kanalima
prosleivao dokumente Sovjetskom Savezu.
Klugman je proveo dve i po godine radei u Bariju meu
osobljem Jugoslovenske sekcije u britanskoj slubi SOE kao
obavetajac i oficir za koordinaciju. Vujnovi je znao da SOE bez
nekih valjanih razloga favorizuje Tita u odnosu na Mihailovia. Ta
sluba je na kraju ubedila erila da stane na stranu komunista u
jugoslovenskom graanskom ratu. Klugmanov rad u Jugoslovenskoj
sekciji bio je toliko uticajan da je njegov pretpostavljeni oficir, Bazil
Dejvidson, rekao i to s divljenjem da ovo vreme treba nazivati
Klugmanov period63.
Grupa izdajnika je u prvo vreme bila poznata pod imenom
Kembriki krug, zbog toga to su svi poznati lanovi kruga bili
zavrbovani na Koledu Triniti, na Kembridu, gde su studirali i
istovremeno bili lanovi tajnog debatnog drutva Apostoli sa
Kembrida. Oni nisu krili da su komunisti, a Klugman je sredinom
tridesetih godina bio sekretar Komunistike partije na Kembridu.
Kao i za Petoricu s Kembrida, i za Klugmana bi se pre moglo rei
da je bio krtica, nego tipini pijun. Razlika je u tome to se krtice
vrsto uane na kljunim poloajima u vladi ili na nekim drugim
funkcijama na kojima mogu da dou u dodir s tajnama ili pak
mogu da manipuliu liderima a onda ekaju pravi trenutak za
akciju; pijuni pak kreu u misiju s konkretnim ciljevima. Plaenici
rade za novac, meutim, kada je re o krticama, ideologija je razlog
zbog koga one spremno izdaju svoju zemlju. Sovjeti su vrbovali
Klugmana jer je pokazivao simpatije prema borbi leviara i bio na
dobrom putu da napravi karijeru u vladi ili na nekom drugom
znaajnom mestu, ba kao i Filbi, Berdes, Blant, Maklin i Kernkros.
Nareenja su dobijali iz Moskve, a zadatak im se sastojao u tome da
usmeravaju britansku politiku na nain koji ide u prilog svetskom

komunistikom pokretu, posebno Sovjetskom Savezu. Veoma su

dobro obavili posao. Dejvid Martin, istaknuti istoriar koji je
prouavao Jugoslaviju za vreme Drugog svetskog rata, zakljuio je
da je upravo Klugman odgovoran zbog toga to su Britanci odluili
da napuste Mihailovia, kao i za posleratnu ekspanziju komunizma
na Balkanu. Klugman je bio krtica, a meu njegovim najznaajnijim
rezultatima bilo je falsifikovanje informacija time doveo da jedna
zemlja sa petnaest miliona stanovnika potpadne pod kontrolu
komunista64, napisao je on.
Klugman je bio pravi knjiki moljac s naoarima, srdaan i
saoseajan, ali toliko svesrdno odan komunizmu da nije imao
mnogo vremena za line odnose. Nakon to je su razotkrili da je
izdajnik i poto mu je oduzeta plemika titula koja mu je bila
dodeljena za ratne zasluge, Blant je Klugmana opisivao kao istog
partijskog intelektualca65, posveenijeg i odanijeg od bilo kog
drugog komuniste u Britaniji. Iako je, dok je bio na Kembridu, malo
vremena troio na odnose s ljudima, bio je jedan od najefikasnijih u
vrbovanju drugih studenata za komunistiku stvar i umeo je da
usmeri svu svoju politiku energiju na manipulisanje onima koji su
se nalazili oko njega. U dokumentima s kojih je nedavno skinuta
oznaka tajnosti moe se, na primer, otkriti da je Klugman imao
veliki uticaj na pukovnika ser Vilijama Dikina, istaknutog
obavetajnog oficira u Jugoslaviji, koji je izjavio da je Klugman
pruao neprocenjive usluge. U tim obelodanjenim dokumentima
otkriva se, takoe, da je Klugman koristio svoje odnose s Dikinom
za velianje Titove borbe, i uvek je tvrdio da postupa u skladu s
interesima Velike Britanije, ali je u sutini radio na ostvarenju
sovjetskog cilja, to jest na stvaranju komunistike Jugoslavije posle
rata. Zato je preuveliavao Mihailovieve pogreke i umanjivao
znaaj svega onoga to je general postigao, glorifikujui u isto vreme
Titove postupke. U svome zalaganju za ostvarivanje sovjetskih
ciljeva, svi pripadnici Petorice sa Kembrida manipulisali su ljudima
koji to nisu mogli ni da naslute.
Iako su Sovjeti imali operativce u britanskim obavetajnim

slubama, Dejvid Martin istie da je broj komunista u najviim

redovima bio mali. Mnogo brojniji od komunista i daleko brojniji
od predanih, posveenih agenata, bili su smueni liberali kojima je
bilo zajedniko nebulozno oseanje da i oni slue ciljevima
progresa, pie Martin. Naivnost tih vladinih funkcionera i njihova
elja da se oseaju znaajnima, odlino je posluila komunistima da
poseju dezinformacije u vezi s Mihailoviem. Mogue je da su
Klugman i ostali izdajnici iz njegove grupe pokuavali da nanesu
tetu Mihailoviu iz inostranstva, ali je injenica da je bilo jo vie
britanskih funkcionera koji su im sve to vreme nesvesno pomagali.
Nekome ko je imao komunistika uverenja nije bilo zabranjeno da
radi u OSS-u, kao ni u SOE, tako da su ljudi oko Klugmana odlino
znali za njegovu partijsku pripadnost, ali tome nisu pridavali veliki
znaaj jer je on bio izuzetno vredan i predusretljiv, a i inilo se da
postie dobre rezultate.
Klugman je 15. marta 1944. preao iz Kaira u Bari, zajedno s
veinom slubenika SOE. Jedna od njegovih dunosti bila je da
informie novopridole lanove SOE o sukobu izmeu Mihailovia i
Tita i da ih obavetava o suprotstavljenim stranama u Jugoslaviji i o
britanskom stavu prema zbivanjima u toj zemlji. Najuticajniji
komunistiki pijun u Evropi praktino je radio zajedno s
Vujnoviem i njegovim kolegama, tiho ali efikasno sabotirajui svaki
napor da se pomogne Mihailoviu i obezbeujui da Jugoslavija
bude u rukama Sovjetskog Saveza posle rata.
Klugman je, kao jedan od najaktivnijih i neskrivenih britanskih
komunista svoje generacije, posle rata postao uticajni leviarski
novinar, koji je radio kao urednik u asopisu Marksizm tudej i
napisao je prva dva toma zvanine Istorije Komunistike partije Velike
Britanije.
Prema tome, sve Mihailovieve sumnje bile su realno utemeljene.
Vujnovi u to vreme nije imao predstavu da je na delu tako
dobro organizovana i dalekosena komunistika operacija u
redovima OSS-a i SOE, ali ga to saznanje ne bi preterano iznenadilo.

Znao je da su se komunisti infiltrirali i mrzeo je ih je sve.

U meuvremenu, Mihailovi i seljaci u brdima, koji su mu bili
lojalni, starali su se o oborenim amerikim momcima stoiki i
odluno. To to su ih saveznici napustili nee ih naterati da oni
napuste ove mlade ljude koji su im pomagali u borbi protiv nacista.

10.
Koga briga za Britance
Nekoliko meseci poto su saveznici zvanino okrenuli lea
Mihailoviu, u martu 1944. Britanci su naredili svim saveznikim
jedinicama koje su bile dodeljene Mihailoviu da se vrate kui.
Musulin, ovek OSS-a na Ravnoj gori, dobio je nareenje da napusti
uporite jugoslovenskog generala u planinama i da se javi na
dunost u sedite OSS-a u Bariju, gde je radio Vujnovi. Naloeno
mu je da otputuje im bude organizovana evakuacija za njega i za
etrdeset amerikih pilota koji su se u tom trenutku nalazili u toj
oblasti. Musulin nikako nije eleo da ode odatle, pa je odugovlaio
rekavi da je uo kako uskoro treba da pristigne jo desetak ljudi.
Ako ostanem jo neko vreme, moi emo i njih da spasemo,
govorio je Musulin. Njegovi pretpostavljeni su znali da se on ne
slae sa nareenjima i podrali su ga, traei od predsednika
Ruzvelta dozvolu da mu dopuste da ode kod Mihailovia. Meutim,
Britanci nisu poputali i eril je lino intervenisao, ponovivi da
Musulin mora da ode. Mihailovi vie nije mogao da rauna ni na
kakvu saradnju sa saveznicima, a to je znailo da Musulin nema ta
vie da radi kod etnika, objasnio je eril.
U maju 1944. poslat je jedan avion po Musulina i oborene pilote,
tako da je posada uspeno obavila zadatak koji joj je bio poveren. U
meuvremenu su saveznici pruali sve veu podrku Titu. U
novembru 1943. Titu i njegovim borcima bilo je dodeljeno samo
estoro ljudi, a ve u oktobru 1944. taj broj je dostigao etrdeset66.
Musulin je iz aviona u Bariju izaao veoma nezadovoljan, a to
nezadovoljstvo je postalo jo vee kada je uo ta SOE i OSS govore
o Mihailoviu.
Bio je zaprepaen pri samoj pomisli da neko moe poverovati
kako Mihailovi, navodno, sarauje s Nemcima i Italijanima. Kada je
uo da je pilotima naloeno da iskau samo na onom delu

jugoslovenske teritorije koji kontrolie Tito, bio je van sebe od besa.

Musulin je bio svedok koliko su etnici i lokalno stanovnitvo bili
nepokolebljivo posveeni i predani oborenim amerikim pilotima, a
sada njegove kolege u Bariju pokuavaju da mu objasne kako
Mihailovi vie nije prijatelj. Oni su, u stvari, pokuavali da kau
Musulinu kako se Mihailovievi ljudi samo pretvaraju da prihvataju
oborene pilote, a da ih zatim predaju neprijatelju da bi dobili
nagradu. Musulin nije mogao da veruje svojim uima. Samo
nekoliko dana pre toga on je gledao te ljude kako daju poslednju
trunicu hrane, kako ustupaju strancima svoje postelje, stavljajui
glavu u torbu kad god pomau nekom Amerikancu. Musulin je bio
veoma ljut i raspravljao se kad god bi mu se pruila prilika, im bi
neko bio voljan da ga saslua; pokuavao je da uveri ljude da je lino
iskusio ivot s etnicima, da se sprijateljio i sa samim Mihailoviem,
da je mesecima iveo s njima i da zna kako su gotovo nezamislivo
lojalni.
Vujnovi je ispitivao Musulina o detaljima. Pre svega, eleo je da
sazna koliko u regionu ima pilota kojima Mihailovi pomae. Ima li
ih samo nekolicina ili pak vie? eleo je potvrdu da su vesti koje je
uo od svoje ene iz Amerike tane, da ima mnogo ljudi koji ekaju
da budu izbavljeni. Musulinov odgovor bio je brz i siguran: da,
Mihailovi titi mnogo pilota. Nije znao njihov taan broj, ali je
pretpostavljao da ih ima oko stotinu u blizini Mihailovievog
glavnog taba u Pranjanima. Gotovo da su svi Amerikanci, ali ima i
nekoliko Britanaca, Francuza, Rusa i Italijana.
Dakle, Mirjana je bila u pravu. Vujnovi je znao da moe verovati
da njegova ena ima pouzdane informacije. Bio je zadovoljan to joj
je poverovao i to je ve poeo da razmatra pokuaj spasavanja. To
razmatranje je bilo realnije nego to bi inae bilo da je Musulinov
izvetaj bio prvi iz koga je bilo ko u Bariju uopte neto uo o
ljudima koji ekaju da ih neko spase.
Musulin nije mogao da se smiri, a kada je bio ljut, delovao je
zastraujue. Ne samo da mu se nije nimalo dopadalo to uje da je
Mihailovi naputen, ve je oseao da su saveznici iz raznoraznih

praktinih razloga napustili njega samog dok se nalazio iza

neprijateljskih linija zajedno sa etnicima. Uprkos molbama za
pomo, Mihailoviu i njegovim ljudima praktino nita nije bilo
poslato. Korpulentni agent je jednog dana odjurio u sedite OSS-a u
Bariju i zahtevao da neko saslua njegove pritube.
Sluajte, bitange! Mislite li vi da sam ja otiao tamo i gotovo
godinu dana izlagao svoj ivot opasnosti ni zbog ega?!67, vikao je
on, privukavi panju svih prisutnih. Galamio je tako neko vreme,
ogoren zbog toga to gotovo nije imao kontakta s Britancima tokom
celog svog boravka u Jugoslaviji, a kada je stigao u Bari, Britanci ak
nisu bili zainteresovani da sasluaju njegov izvetaj o Mihailoviu.
Jedino su regovali tako to su ga izgrdili zbog toga to je sa sobom
doveo pet lanova Mihailovievog politikog taba. General je
zahtevao da ti ljudi budu evakuisani i, poto je bilo mesta u avionu,
Musulin je pristao. Konano, objasnio je on, to su bili saveznici i on
je inio uslugu oveku koji podrava amerike ciljeve u Jugoslaviji.
Musulin je odbio da se izvini zbog toga to je doveo te ljude i svaki
put je bivao sve ogoreniji kada bi se Britanci alili zbog toga. Na
kraju se toliko naljutio da je zatraio da bude izveden pred vojni sud
zbog ovog incidenta, kako bi istina o itavoj ovoj runoj situaciji
mogla da se sazna i izvan zidova kojima je opasan OSS.
Sreom, njegovi pretpostavljeni su postupili mudro i nisu ga
posluali, a Britanci su se povukli. Meutim, Musulin je jo uvek bio
ogoren zbog toga to mu se inilo da OSS predaje Jugoslaviju
komunistima. Bio je toliko zgaen zbog onoga to ga je doekalo u
Bariju da je shvatio da nema svrhe ak ni da pie izvetaj o svojim
iskustvima s Mihailoviem. Upotrebljavajui za prokomuniste izraz
partizani, isti onaj koji se koristi i za Titove sledbenike, Musulin se
poalio i rekao: Stigao sam u Bari i video da su se partizani
razmileli po celom ovom odvratnom gradu. Video sam ih u seditu
nae slube. Utovarivali su namirnice u nae avione u Brindiziju68.
Stvarno je bio u pravu. U menzi oficira OSS-a u Bariju radilo je
sedam jugoslovenskih devojaka izbeglica koje su bile zaposlene
kao kelnerice i koje se nisu ni trudile da sakriju svoju

prokomunistiku opredeljenost, ak su po Bariju u slobodno vreme

nosile partizanske uniforme69. OSS i SOE su zaboravili da ja uopte
postojim, alio se Musulin.
Musulin je bio ogoren i potiten zbog politiki motivisanih
izdaja i propagande koje je zatekao u Bariju. Na kraju su ga ubedili
da napie izvetaj na devetnaest strana, a on je u njemu naglasio da
je Mihailovi lojalni saveznik i da on nije video nita to bi svedoilo
o njegovoj saradnji s neprijateljem. Meutim, njegovi protesti i
izvetaj ni na koga nisu uticali da promeni stav. London i Vaington
su sami stvorili sliku o Mihailoviu i istina im uopte nije bila vana.
Vujnovi je sasluao Musulina i poverovao mu. Za razliku od
mnogih elnika OSS-a, Vujnovi je shvatio ta znai to to su
saveznici podrku pruili komunistima, jer je on znao ko su
komunisti: video ih je na delu u Jugoslaviji pre rata i dobro je
poznavao njihovu ideologiju i taktiku. Pokuavao je da objasni
Musulinu zato niko ne eli da uje njegove proteste.
Ljudi u OSS nemaju neku stvarnu orijentaciju u politici, rekao
je on. Kada uju re komunista oni jednostavno misle na ruske
komuniste. Kada uju re faista, oni misle na Nemaku i Italiju.
Oni ne shvataju ta je zaista komunizam, ne znaju kojim sve
sredstvima komunizam pribegava ne bi li zavladao narodom u
jednoj zemlji i sve mu oduzeo. Oni ne shvataju da je komunizam rak
koji moe da se proiri svuda ukoliko ga neko ne zaustavi.
Jednostavno misle da je to Rusija, a Rusija je u ovom trenutku na
saveznik.
Musulina je donekle teilo to to je bar Vujnovi na njegovoj
strani. A Vujnovi je znao da je Musulin ovek kome moe da
veruje. To bi moglo da bude od koristi, poto je Vujnovi u Bariju
bio izloen napadima nekih prokomunista u OSS-u, koji su smatrali
da je on isuvie proetniki orijentisan. Nekolicina njegovih kolega,
koji su bili Titovi i ruski simpatizeri, neprestano su maltretirali
Vujnovia, neosnovano ga optuujui zbog navodno loeg naina na
koji je vodio operacije. Uopte uzev, pokuavali su da ga uvale u
nevolje.

On je nedavno proveo pet tekih meseci u Brindiziju, u

vazduhoplovnoj bazi iz koje je OSS organizovao upade u Jugoslaviju
i Grku. (Baza OSS-a u Bariju bila je usredsreena na analiziranje
obavetajnih operacija i na njihovo planiranje. Prave misije su
pokretane iz Brindizija.) Vujnovia su sve vreme estoko napadali
ostali oficiri OSS-a, piui anonimne pritube i oduzimajui mu
dragoceno vreme, poto ga je troio na odgovaranje
pretpostavljenima o navodno loim rezultatima u svom radu.
Vujnoviu nije trebalo mnogo da shvati kako iza svega toga stoje
prokomunisti, to se okonalo tek kada je ponovo vraen u OSS u
Bariju.
injenica da je sluba OSS bila puna komunistikih simpatizera,
komunista koji nisu skrivali da su to to jesu, ak i nekih ljudi koji su
pijunirali i radili iza kulisa kako bi doprineli ostvarivanju
komunistikih ciljeva, nije predstavljala veliko iznenaenje ni za
koga ko je poznavao neobino ustrojstvo OSS-a. Ova grupa
operativaca i analitiara bila je jedinstvena u istoriji amerike vojske.
Imali su odreene ruke i sva raspoloiva sredstva za obavljanje posla
na neuobiajene naine, a gotovo sve je bilo prihvatljivo samo da bi
se izvojevala pobeda nad silama Osovine. Mukarci i ene u OSS-u
bili su jedni od najposveenijih boraca u Drugom svetskom ratu,
veinu su inile patriote pune ideala, ali svi ti ljudi su predstavljali i
udnu kombinaciju normalnih vojnika, koji su obema nogama
stajali na zemlji, kao to je to bio Musulin, i dekadentnih
intelektualnih tipova, koji su teili leviarskom, socijalistikom delu
politikog spektra. Ta kombinacija je inila opti sistem efikasnijim,
ali je takoe dovodila i do neizbenih sukoba meu ljudima koji su
imali zajednikog neprijatelja Hitlera i sile Osovine ali su se
drastino razlikovali u svojim osnovnim politikim gleditima i u
onome to su svojoj zemlji eleli posle rata. U tom smislu, borba u
redovima OSS-a predstavljala je verni odraz borbe u Jugoslaviji.
Sluba OSS, osnovana u junu 1942, kada se zemlja punom parom
pripremala za bespotedni rat sa silama Osovine, bila je zaduena za

prikupljanje i analiziranje informacija od stratekog znaaja, po

nalogu Zdruenog odbora naelnika generaltabova, a bila je
zaduena i za voenje specijalnih operacija koje nisu dodeljivane
drugim agencijama. Meutim, te druge agencije su odmah poele da
misle kako OSS zalazi na njihov teren. Federalni istrani biro [FBI],
pod rukovodstvom estokog i izuzetno monog D. Edgara Huvera,
insistirao je na tome da ta skorojevika druina visokokolaca i
nadobudnih pijuna ni na koji nain ne ometa niti uzurpira njegove
oblasti delovanja. FBI je zadrao celokupnu odgovornost za
prikupljanje podataka na terenu u Latinskoj Americi, a posebno je
iskljuivao OSS iz delovanja na zapadnoj hemisferi. Meutim, OSS
nije eleo da izigrava bilo ijeg bespomonog malog brata. Tu
organizaciju je zamislio i razvio Vilijam D. Donovan, poznat kao
Divlji Bil, harizmatini, energini lider i jedan od malobrojnih ljudi
koji su mogli bez ikakvog straha da se suoe s Huverom.
Donovan je bio roen u Bafalu, u dravi Njujork. Bio je zvezda
amerikog fudbala na Univerzitetu Kolumbija, gde je diplomirao
1905. Pripadao je njujorkom establimentu, kao uticajni advokat iz
Volstrita i kolega Frenklina Delana Ruzvelta, s kojim je studirao
prava na Kolumbiji. Donovan je postao poznat po svojim vojnim
podvizima 1912, kada je osnovao i predvodio Konjiki vod milicije
Njujorka, koji je 1916. na ameriko-meksikoj granici uestvovao u
ekspediciji protiv Pana Vilje. U Prvom svetskom ratu, Donovan je
na bojitima Francuske predvodio itav jedan puk vojske Sjedinjenih
Drava, Sto ezdeset peti puk etrdeset druge divizije, koji je
nasledio uveni ezdeset deveti njujorki puk. Odlikovan je
Medaljom asti zbog toga to je uspeno vodio borbu iako je bio
teko ranjen. Do kraja rata, unapreen je u pukovnika.
Katastrofa u Perl Harboru sasvim je otkrila ono to su mnogi u
Vaingtonu ve znali: Americi su bitno nedostajale informacije iz
stranih zemalja i specijalne operacije. Niko u Vaingtonu, niti bilo
gde drugde, nije uspeo da sastavi slagalicu i shvati da Japan
priprema napad, a tajne informacije iz sve mranije Evrope nisu bile
ni od kakve koristi. Predsednik Ruzvelt se pripremao za novi svetski

rat i bio je spreman da preduzme sve to treba kako bi se

organizovala obavetajna sluba, odluan da krene u operacije koje
ova zemlja nikada ranije nije preduzimala. Traio je ljude koji su se
ve dokazali, a dravni sekretar mornarice Frenk Noks preporuio
je Donovana. Ruzvelt mu je dao niz zadataka, od kojih je svaki bio
tei od prethodnog, ukazujui mu apsolutno poverenje, iako je
Ruzvelt bio demokrata, a Donovan nepokolebljivi republikanac.
Godine 1940. i 1941. Donovan je bio neka vrsta Noksovog i
Ruzveltovog izaslanika, putovao je u Britaniju i u one delove Evrope
koji nisu bili pod nacistikom kontrolom. Kada je 1942. ubedio
Ruzvelta da je zemlji potrebna ira i agresivnija mrea pijuna,
analitiara i tajnih agenata rasporeenih irom sveta, stvorena je
sluba OSS, a Donovan je postao jedan od najmonijih ljudi u
Vaingtonu.
Ovo tajno pijunsko drutvo bilo je smeteno u neupadljivoj
vladinoj zgradi, nedaleko od Linkolnovog spomenika u Vaingtonu,
u bivem seditu Nacionalnog instituta za zdravlje. Zgrada se
nalazila u zaputenom delu grada, daleko od bljetavobelog
Kapitola i drugih velianstvenih i sjajnih prestonikih graevina.
Meutim, u njoj je grupa intelektualaca obavljala neke od
najznaajnijih poslova u Drugom svetskom ratu, dok su njihove
kolege kontrolisale kako agenti OSS-a obavljaju izuzetno opasane
zadatke irom sveta. Nacionalni institut za zdravlje urno je iseljen
da bi se stvorilo mesto za OSS, koji je brzo rastao. Institut nije bio u
potpunosti iseljen kada se OSS uselio70. Istraivai su ostavili za
sobom laboratoriju punu ivih majmuna, koza i zamoria koji su
bili zaraeni smrtonosnim bolestima, tako da osoblje OSS-a uopte
nije bilo oduevljeno to mora s njima da deli prostorije. Jo gore je
bilo to to je toj menaeriji trebalo obezbediti prostor. Onda se
Donovan, u svom dovitljivo-kreativnom stilu, koji e primenjivati
tokom itavog rata, poalio Nacionalnom institutu za zdravlje da je
jedan majmun ujeo stenografa i izazvao pravu pobunu meu
osobljem koje se bojalo da e se zaraza proiriti. Naunici su
posumnjali u itavu ovu priu, ali su bili primorani da presele

laboratoriju i predaju ovaj prostor OSS-u. Nacistika propaganda se

doepala ovog incidenta i sva srena emitovala preko radija
izvetaje o tome kako se navodno neustraivi OSS u stvari sastoji od
pedeset profesora, dvadeset majmuna, deset koza, dvanaest
zamoria i jevrejskih piskarala. im je Donovan stao na elo OSSa, nacistiki ministar propagande Jozef Gebels potpuno se okomio
na njega, usmeravajui na Divljeg Bila vie mrnje nego na bilo kog
drugog Amerikanca, izuzev predsednika Ruzvelta.
OSS je od poetka bio zamiljen kao sasvim drugaija vrsta
vladine agencije. ak je i FBI, toliko moan u vreme Huvera, imao
strogu birokratiju koja po krutosti nije zaostajala za birokratijom u
nekoj obinijoj vladinoj operaciji, a ponekad bi je ak i prevazilazila.
Meutim, OSS je od samog poetka nameravao da stvari obavlja
drugaije. Naredba predsednika Ruzvelta da se osnuje OSS
definisala je svrhu ove slube, a to je: da prikuplja i analizira
informacije od stratekog znaaja i da planira i obavlja specijalne
usluge, to je opisano kao sve mere... koje se preduzimaju da bi se
sprovela naa volja nad neprijateljem sredstvima koja ne
podrazumevaju vojnu akciju, a koja se mogu primeniti kao podrka
aktuelnim ili planiranim vojnim operacijama, ili za unapreivanje
ratnih napora. Ruzvelt i Donovan su podrazumevali da to znai
sve to je zemlji potrebno, sve ono to redovna vojska ne moe da
ostvari bilo logistiki bilo iz etikih razloga. Kada je zadatak trebalo
ispunjavati daleko od oiju javnosti i bez oigledne veze sa
Sjedinjenim Dravama, bio je to posao za ljude kojima je Donovan
bio pretpostavljeni.
Donovanov peat se mogao primetiti u itavoj slubi OSS, a
najvie u tipu agenata koje je angaovao. Kada je struktura OSS-a
bila tek u fazi planiranja 1941, visoki oficir britanske pomorske
obavetajne slube po imenu Ijan Fleming, kasniji tvorac lika
Dejmsa Bonda, savetovao je Donovanu da odabere agente koji se
uklapaju u sliku stoprocentnog pijuna-dentlmena. Trebalo bi da
budu stari izmeu etrdeset i pedeset godina i da budu apsolutno
diskretni, ozbiljni, predani dunosti, da poznaju jezike i da imaju

bogato i raznovrsno iskustvo, savetovao je Fleming71. Donovan se

nije mnogo obazirao na ovaj savet i umesto toga je kazao
predsedniku Ruzveltu da namerava da dovede mlade mukarce i
ene koji su proraunato nepromiljeni72 i obueni za agresivnu
akciju.
OSS je angaovao neke od najboljih i najpametnijih mladih ljudi
u zemlji, iako je to jo uvek bila nepoznata agencija, za koju su znali
samo retki lanovi vlade i visoki vojni zvaninici. Donovanova
obimna mrea kontakata u poslovnim, akademskim i vojnim
krugovima, kao i njegova reputacija zvezde i omiljenost u drutvu,
koja je donosila irok krug poznanika, omoguili su mu da vrbuje
vrhunske ljude iz bilo koje oblasti. Mnogi od njih e posle rada u
OSS-u nastaviti da grade profesionalne karijere u oblastima za koje
su se kolovali i postii vrhunska dostignua. Vrbovanje je bilo
najznaajniji zadatak lidera OSS-a, zbog toga to su agenciji bili
potrebni ljudi i u kancelarijama i na terenu. Za analitiare su birali
one koji znaju jezike, matematiku, ifrovanje, nauku bilo koju
specijalistiku oblast koja bi mogla biti od koristi. Agenti na terenu
pijuni u pravom smislu te rei birani su na osnovu neto manje
poznatih, ali podjednako strogih smernica. Najznaajnija
kvalifikacija, kako je rekao Donovan, bila je snaga karaktera73. Neki
su predlagali angaovanje sitnih kriminalaca koji su imali iskustva u
prevarama, ali je Donovan to odbio. eleo je dobre mukarce i ene
koji nisu imali ta da kriju, ispravne ljude koji nikada nisu iveli
dvostrukim ivotom. Razlog je bio jednostavan, objasnio je
Donovan. Lake je bilo obuiti potenog graanina za neko
lukavstvo za dobrobit njegove zemlje, nego obuiti nepotenog
oveka za agenta kome se moe verovati. Ljudi koji su zamiljali
sebe kao tajne agente i eleli da ive glamuroznim, ali opasnim
ivotom iza neprijateljskih linija, oduvek su uznemirivali Donovana
i njegove podreene. Donovan je zakljuio da staloeni poslovni
ovek, tip koji bi vodio savreno smiren i nezanimljiv ivot da ga
nije zavrbovao OSS, predstavlja idealnog agenta na terenu. OSS je
takoe nastojao da regrutuje ljude koji mogu dobro da se slau s

drugima, pogotovo s pripadnicima drugih rasa i kultura, to je

proveravano psiholokim testovima.
Rezultat svega toga bila je moda najneobinija druina pijuna i
analitiara koja je ikada okupljena, meavina bogataa plemikog
porekla, sinova i keri bogatih i monih, mukaraca i ena koji su
vie liili na poslovne ljude, to su i bili pre rata, a nikako na vete
ubice zata su sada obuavani. Listovi su zbijali ale i pisali da je
OSS verovatno skraenica za Oh, So Social74, zbog toga to su
pripadnici ove slube izgledali kao da su uzeti iz drutvene hronike
u novinama. Prostorije OSS-a bile su pune raznih Dipona,
Vanderbilta, Ruzvelta, Morgana i Melona. U OSS-u je radio i jedan
bliski roak Vinstona erila, poznati igra pola. Tu je bio i Ilja
Tolstoj, unuk uvenog ruskog pisca. Jedan kolumnista Vaington
tajmsa ovako je opisao novoosnovani OSS:
Ukoliko biste sluajno zalutali u lavirintu OSS-a, ugledali
biste bive igrae pola, milionere, ruske kneeve, sinove
poznatih bogataa, naunike i detektive amatere. Svi se oni
sada nalaze u OSS-u gde im se dodeljuju zadaci u Njujorku,
Palm Biu, na Long Ajlendu, u Njuportu i drugim privlanim
mestima koja poseuju oni u kojima tee plava krv
demokratije. A tek devojke! Najzgodnije, iz najboljih kua,
najelegantnije devojke koje su prele dug put: od prvih koraka
u drutvu do dosaivanja u njemu, koje sada nadvijaju svoje
plave i smee lokne, ili eire ivih boja, nad zadatacima u
OSS-u, superultrakontraobavetajnopijunskoj jedinici na
ijem se elu nalazi briljantni Divlji Bil Donovan.75
Drugi istaknuti lanovi OSS-a bili su Damping Do Savoldi,
uveni bek fudbalske ekipe Univerziteta Notr Dam i profesionalni
rva, kao i Don Ringling Nort, vlasnik cirkusa Barnum end Bejli.
Kventin Ruzvelt, unuk nekadanjeg amerikog predsednika
Teodora Ruzvelta, umro je u toku jedne misije u Kini. Dulija ajld
radila je za OSS na Cejlonu pre nego to je postala poznati svetski

kulinar iako je tvrdila da je bila samo obian inovnik, ipak je

dobila plaketu za zasluge u slubi. Glumac Sterling Hejden, esto
nazivan najlepim ovekom u Holivudu, bio je u redove OSS-a,
gde je komandovao flotom brodova koji su prenosili oruje, robu i
namirnice za Jugoslaviju.
Pripadnici OSS-a koji su bili zadueni za regrutovanje novih
lanova uvek su traili ljude sa specijalnim vezama, to jest vezama
koje bi mogle biti od koristi, i tako su se mnogi koji uopte nisu imali
nekih posebnih ambicija da budu pijuni, ba kao Dord Vujnovi,
nali u situaciji da dobiju takvu izuzetnu ponudu. Ako je, recimo,
neko proveo izvesno vreme u nekoj evropskoj zemlji, ili je govorio
jezik koji je u tom trenutku bio potreban, kao Dord Musulin, onda
se lako moglo dogoditi da OSS potrai te ljude. esto su se meu
vojnim licima traili oni s neophodnim vetinama i znanjima,
posebno oni koji su govorili evropske jezike. Ponekad bi vrednost
novog regrutovanog lana bila manje oigledna, ali se moglo
dogoditi da se ona pokae izuzetno znaajnom u toku rata. OSS je
tako zavrbovao jednog biveg pariskog barmena iz Kluba Jejl;
jednog biveg nemakog narednika koji je mogao da pomogne pri
falsifikovanju vojnih pasoa; jednog vajcarskog alpinistu koji je
poznavao prolaze u visokim delovima Apenina; ak i jednog
katolikog misionara koji je iveo s pripadnicima naroda Kain u
severnoj Burmi76. Kada bi OSS uoio nekog ko bi mogao da pojaa
postojei arsenal vetina u agenciji, jedan ili dvojica lanova bi mu
prila bez upozorenja i objasnila da su otadbini potrebne njegove
usluge. Na njegova pitanja su uzvraali veoma saetim i kratkim
odgovorima, bez detalja, ak nisu ni pominjali ime ekipe kojoj
vrbovani treba da se prikljui. Oni koji su doli s ponudom, samo su
isticali da e on dati veliki doprinos svojoj zemlji, ali su mu isto tako
jasno stavljali do znanja da e uestvovati u izuzetno opasnim
misijama iz kojih se moda nikad nee vratiti. U patriotskom aru
tokom prvih ratnih godina, samo je mali broj odbio ponudu OSS-a.
Donovanovo opte naelo u misiji OSS-a bilo je da prave ljude
upotrebi u pravim situacijama. On nije imao strpljenja da se bavi

onima koji su mislili da pijunska igra znai samo pucanje ili

ubadanje neprijatelja noem ili izvoenje sabotaa, niti je imao
nerava za diplomate i detektive amatere. Donovan je znao da se u
vreme rata napredak esto ne postie dramatinim juriima hiljada
vojnika, ve uspeh donose neupadljivi bivi inovnici s naoarima
koji umeju da postave prava pitanja nekom obaninu koji se
dosauje dok tera ovce seoskim putem. Iako je posao agenata OSS-a
esto bio izuzetno opasan, on je, sve dok agenti ne budu uhvaeni,
bio vie prozaian nego egzotian. Posle rata, Donovan je objasnio:
Iskustvo nas je nauilo da pola sata koje provedemo s
kondukterom teretnog voza koji ide po okupiranoj Francuskoj moe
da donese vie korisnih informacija nego to neka Mata Hari moe
da prikupi za godinu dana. Nismo se oslanjali na zavodljive plavue,
niti na lane brkove. Uspeh naeg obavetajnog rada rezultat je
dobrog staromodnog intelektualnog preznojavanja77. Pored
posebnih vetina, agenti na terenu birani su i zbog svog idealizma.
Veina njih imala je manje od trideset godina i svi su oni imali jasnu
predstavu o tome da je pravda na strani saveznika, a ne sila
Osovine. Kada su se svojim padobranima sputali u sela po Evropi i
iveli s ljudima koji su se goloruki borili protiv nacista, osetili su
ogromno potovanje za nevolje i muke koje ti ljudi podnose.
OSS je do kraja rata zaposlio oko trideset hiljada ljudi i eleo je
da prikupi to iri i to razliitiji skup ljudi, to je znailo da neka
posebna vetina ili znanje nekog agenta mogu da bace u zasenak
gotovo sve ono drugo to bi tu linost inae moglo uiniti
nepoeljnom za posao obavetajca. Ukoliko je pera sudova u
ikagu teno govorio italijanski i ukoliko je u zemlji iz koje je doao
radio na eleznici, OSS ga je mogao regrutovati ak i ako je svakog
utorka uvee odlazio na sastanak Komunistike partije SAD.
Donovan nije voleo komuniste, ali nije ih ni mrzeo toliko da bi
dopustio da mu njihova politika uverenja stoje kao prepreka na
putu ka vanijem cilju. Konano, bile su to etrdesete, vreme kada
zapadnjaci jo uvek nisu shvatili da komunizam nije samo ekstremni
politiki pokret, dakle, vreme pre no to je sama re komunista

postala sinonim za zlo. Uglavnom, zahvaljujui jednom broju

intelektualaca iz najviih krugova, agenti OSS-a u kancelarijama u
Vaingtonu i na terenu irom sveta pokazivali su tendenciju ka
socijalnom idealizmu, odnosno, istu onu nepokolebljivu veru u
obinog oveka koju je imao Donovan78. Ta idealistika vizija
oveka-radnika bila je ea meu onima koji su proveli vreme na
Jejlu i na jahtama u Bar Harboru nego meu onima koji su
regrutovani iz redova obinih vojnika, ali se idealizam plave,
aristokratske krvi esto preplitao s nainom razmiljanja italijanskog
doseljenika koji je pobegao od faista u svojoj domovini i bio
zavrbovan dok je radio kao kelner u Njujorku. Nije bilo
neuobiajeno da agenti OSS-a u Evropi budu imigranti koji su
pobegli od nacistikog nadiranja i prikljuili se komunistikom
pokretu, uglavnom zbog toga to je on bio izrazito antifaistiki. Kao
rezultat svega toga nastao je OSS, koji ni iz daleka nije bio tako
negostoljubiv prema komunistima kao to je to bio sluaj s drugim
ograncima vojske ili vlade, pogotovo s Huverovim FBI-jem, gde je
svaki komunista koji bi pokuao da se infiltrira morao da bude
izuzetno oprezan i da pazi da se ne eksponira.
Donovan nije krio da se komunisti mogu nai u itavoj njegovoj
organizaciji. Kada je OSS poslao etvorolanu grupu otvorenih
komunista u Italiju kako bi mu slali informacije, jedan ameriki
kongresmen je sproveo istragu i ljutito obavestio Donovana da se za
jednog lana ove grupe tvrdi da je na poasnom spisku Saveza
mladih komunista. Donovan nije opovrgao ovu optubu, ali je
nedvosmisleno pokazao da ga nije briga za to sve dok mu ovi ljudi
budu slali korisne informacije iz Italije. Ne znam da li je on na na
nekom spisku komunistikih uglednika, ali je zbog posla koji obavlja
u Italiji, on svakako na spisku uglednika OSS-a.79 Donovanov stav
je i ovoga puta bio, pre svega i iznad svega, pragmatian. Kada mu
je FBI pokazao dosijee koji su dokazivali da su tri zaposlena u OSS-u
komunisti i zatraio da oni budu otputeni, Donovan je to prezrivo
odbio i odgovorio: Znam da su komunisti. Zbog toga sam ih i
angaovao. Dotini agenti su se borili za republikance u panskom

graanskom ratu od 1936. do 1939, u brigadi iji je pokrovitelj bila

amerika Komunistika partija. to se Donovana tie, oni su bili
dobri borci koji su iskreno mrzeli naciste, a njemu je to bilo sasvim
dovoljno.
Takav stav imali su svi u OSS-u, prihvatajui ideju da mogu i da
treba da uine sve to je potrebno da ostvare krajnji cilj i da ne vode
rauna o beznaajnim detaljima dok obavljaju taj posao. Taj pristup
je proiziao iz istinske slobode na kojoj se zasnivao OSS, iz ideje da
je njegov razlog postojanja bio da se stvari urade kreativno, bez
uobiajenih restrikcija, koje su sputavale druge vojne jedinice. U
izvesnoj meri, bio je to efikasan nain da se sasee birokratija koja je
mogla da sputava tako znaajan rad, ali neki kritiari su govorili da
je OSS otiao predaleko i da je postao odmetnika ekipa, isuvie
nedisciplinovana, to ni za nju samu nije dobro. Iako su operativci
OSS-a veinom bili vojna lica, oni se nisu obazirali mnogo na vojni
protokol, retko su salutirali i, kad god su mogli, izbegavali su da
nose vojne uniforme. Veini agenata na terenu, ak i onima koji su
radili u kancelarijama u stranim zemljama, bilo je doputeno da se
oblae kako hoe, da putaju brade i dugu kosu, ukoliko bi to
poeleli. Neposlunost je bila nain ivota u OSS-u. Ono to se u
vojsci smatralo direktnim nareenjem, u OSS-u je bilo obina
sugestija. Ukoliko bi nadreeni dosaivao niem oficiru, moglo se
dogoditi da se zahtev za dostavljanje neke informacije jednostavno
zagubi. To nije bila redovna vojska, i to se ispoljavalo na vie
naina.
OSS je vie cenio rezultate nego dramatinost, ali nije se moglo
porei da su agenti OSS-a imali priliku da u ratu igraju
romantinije uloge nego veina drugih vojnika. Umesto da se bore
na frontu, s pukom u ruci ili u tenku, agenti OSS-a su neupadljivo
iveli iza neprijateljskih linija, meajui se esto sa lokalnim
stanovnitvom i zahvaljujui armu krili svoj put, ulazei u ivote
ljudi koji su mogli da im prue znaajne informacije. Umesto u nekoj
lisijoj jazbini u Belgiji, agent OSS-a je mogao da ivi u apartmanu u

okupiranom Parizu. Ipak, veliki broj agenata je, kao i Musulin,

provodio vreme na selu, okruen metanima koji su jedva sastavljali
kraj s krajem. Agenti OSS-a su odlazili tamo gde su bili potrebni i
meali se s lokalnim stanovnitvom ma gde da su se nali.
OSS je bio zamiljen na jedan kreativan nain i zaista je
prednjaio u razvijanju nekih najdovitljivijih izuma i metoda koji su
korieni u Drugom svetskom ratu. Propaganda je bila glavno
oruje OSS-a, tako je on na prijateljskoj teritoriji irio razne emisije
preko radija, ili razbacivao letke s namerom da narui moral vojnika
Osovine, a bilo je jo mnogo naina na koje je pokuavao da narod u
Nemakoj ubedi da je rat izgubljen. Prikupljanje podataka verovatno
je bila primarna aktivnost agenta, ali su se agenti OSS-a takoe
veoma mnogo bavili i sabotaama, ponekad kako bi oslabili neku
oblast pre nego to u nju uu zvanine snage, a ponekad bi
neprijateljskim snagama u toj oblasti naneli mnotvo problema i
nevolja i tako ih to je mogue vie usporili. Donovan je mislio da
njegovi ljudi moraju da budu pametni i domiljati zbog toga to su
Nemci u ovom svetskom ratu predstavljali gorilu tekog pola tone.
Nije se moglo porei da Hitler ima oruje, vojnike i nemilosrdni stav
neophodan da se domogne onoga to eli, i stoga se Donovanova
teorija sastojala u tome da njegovi ljudi krenu drugim putem, da se
provuku iza neprijateljskih linija i da izazivaju haos. Oni mogu da
gaze na pete nacista, da ih usporavaju dok pustoe jo jednu zemlju
u nizu i da im odvlae panju sve dok amerika vojna mainerija ne
nastupi u punoj snazi.
Pored toga to je pruio iscrpnu obuku za borbu prsa u prsa i za
rukovanje uobiajenim orujem, OSS je opremio agente velikim
brojem neverovatnih i veto napravljenih spravica i tako ih poduio
novim nainima za ubijanje. Veinu tih spravica razradio je Stenli
Lovel, koga je Donovan odabrao za efa ogranka OSS-a za
istraivanje i razvoj. Lovel je imao potpuno odreene ruke, mogao
da radi tajno koliko je god to eleo, a najveu panju pridavao je
neuobiajenim, veoma dobro napravljnim spravicama koje nikad ne
bi izazvale sumnju kod neprijatelja. Lovel zaista nije omanuo,

opremio je agente specijalnim orujem kao to je tetka Demima,

eksploziv koji je izgledao kao obino brano i ak se mogao koristiti
za pravljenje kolaa i hleba80. Pravo iznenaenje bi tek usledilo kada
bi se u kola stavio fitilj i kada bi bio baen na Nemce. Bio je tu i
Kejsi Dons, spravica koja se mogla zakaiti za donji deo vagona.
Ona je imala elektronsko oko koje bi osetilo iznenadno smanjenje
svetlosti kada bi voz uao u tunel, to bi izazvalo eksploziju, posle
koje bi tunel bio ispunjen gomilom olupina. Voz bi bio uniten, tunel
blokiran i bilo je potrebno vie dana da se sve to ukloni. Za sluaj da
ovaj ureaj bude otkriven, OSS je na Kejsi Dons dodao nalepnicu
koja je igrala na kartu oigledne nesposobnosti nacistikog vojnika
da se suprotstavi autoritetu. Na nalepnici je pisalo na nemakom
jeziku: Ovo je ureaj za kontrolu brzine kretanja. Uklanjanje ili
pomeranje je strogo zabranjeno, pod pretnjom najstroe kazne eleznikog
konzorcijuma Treeg rajha. Hajl Hitler.
U druge vrste oruja spadala su penkala, lule i kiobrani iz kojih
je moglo da se puca, kao i bombe kamuflirane u predmetima koji su
u svakodnevnoj upotrebi. Jedna od omiljenih bila je bomba u vidu
grumena uglja, koju je Felman imao prilike da vidi u napadu na voz
u Jugoslaviji. Postojala je jo jedna vrsta svea koju je ena-agent
mogla da upali ako se nae u istoj prostoriji s nemakim oficirom;
trebalo je samo da napusti prostoriju pre nego to svea dogori do
odreene take i eksplodira. U cipelama su postojale skrivene
upljine, a u korsetima su bili skriveni mali bodei. Sve to bi ovek
mogao normalno da nosi sa sobom a da pri tom ne izaziva sumnju
obraivano je u laboratorijama OSS-a i pretvarano je u oruje, mesto
za skrivanje ili nain da se prikupe informacije. Naunici OSS-a su
takoe proizveli ogromnu koliinu falsifikovanih dokumenata, od
linih dokumenata, preko naloga za rekviziciju namirnica, do
gestapovskih identifikacionih oznaka.
Neke vrste oruja koje su pravili Lovel i njegov tim bile su toliko
opasne da se deavalo da agenti OSS-a izgube ivot pokuavajui da
demonstriraju njihovu primenu. Jedno takvo oruje bila je runa
bomba beano, osmiljena tako da bude mnogo smrtonosnija od

obine granate, koja je ve sama po sebi bila dovoljno opasna.

Kljuna razlika bila je u tome to je ova bomba imala mali ureaj u
obliku leptira koji bi reagovao na vetar prilikom izbacivanja granate.
Leptir se okretao na vetru, to je aktiviralo granatu i prouzrokovalo
eksploziju onog trenutka kada padne na zemlju ili na bilo koju
drugu povrinu. Cilj je bio da se, za razliku od obinih bombi koje
su aktivirane tako to bi im se izvukao osigura pre nego to budu
baene, neprijatelju uskrati ona mogunost od sekundu ili dve da
pobegne ili da epa bombu i baci je nazad pre nego to
eksplodira. Bomba beano je imala dvostruko veu eksplozivnu
mo od obine bombe i jedna od njenih prvih rtava bio je
instruktor koji je pokazivao kako ta okrugla bomba moe da bude
baena kao bejzbol lopta. Ne razmiljajui, bacio je granatu u
vazduh kao to bi to uinio s lopticom za bejzbol tokom treninga.
Bomba se aktivirala i eksplodirala kada ju je on uhvatio dok je
padala81.
Agenti OSS-a znali su da svakim danom provedenim na terenu
neposredno ugroavaju sopstveni ivot, to je rizik koji su prihvatili.
Ukoliko ih uhvati neprijatelj, pijuni i saboteri bili bi streljani na licu
mesta, a da pri tom ne budu prekrene konvencije o civilizovanom
ratovanju. Naravno, to uopte ne znai da je neprijatelj iole mario za
pravila. Agenti OSS-a su znali da, ukoliko budu uhvaeni, brza
likvidacija moda predstavlja ono najbolje emu se mogu nadati.
Ipak, bilo je mnogo verovatnije da e danima ili nedeljama biti
izloeni muenju, dok nacisti pokuavaju da iz njih izvuku
informacije ili da ih preobrate, kako bi ih naterali da rade kao
dvostruki agenti, koji e saveznicima davati dezinformacije i
istovremeno za Nemce izvlaiti korisne informacije. I najmanja
greka u govoru ili trenutak nepanje mogli bi dovesti do toga da
agent OSS-a umre sporom i veoma bolnom smru u muionicama
Gestapoa. Svako lice koje je uivalo poverenje OSS-a bilo je karika u
lancu, karika koja bi se mogla slomiti i dovesti Nemce pravo do
ostalih.
Od osamsto trideset jednog pripadnika OSS-a, koliko ih je

odlikovano za junatvo u toku Drugog svetskog rata, znatan broj je

odlikovanje dobio posthumno82. Mnogi su nestali bez nekog znaka
upozorenja, ne uspevi da upute poziv preko radija u Kairo. Kada bi
radio nedeljama utao, ljudi zadueni za kontakt mogli su da
pretpostave ta se dogodilo. Povremeno bi se agent javio preko
radija, ali bi dao neki diskretan signal, moda ifru koja bi se malo
razlikovala, kako bi nagovestio svojim nadreenima da taj kontakt
uspostavlja pod prinudom. Kada bi se to desilo, saveznici bi i dalje
nastavili da daju instrukcije i informacije tom agentu, nastojei da
informacije deluju dovoljno uverljivo kako bi agent ostao u ivotu,
ali da one ipak ne budu od koristi neprijatelju koji mu dri pitolj
prislonjen uz glavu.
Surovost nacista nije znala za granice. Brutalnost prema
zarobljenim agentima bila je neopisiva, ukljuujui sve vrste
prebijanja i korienje neogranienog broja sredstava za muenje.
Od postupanja prema zarobljenim agentima gore je moda bilo
samo kanjavanje lokalnih pripadnika otpora, kao to je bio sluaj sa
seljacima koji su pomagali u skrivanju saveznikih pilota u
Pranjanima. Ukoliko bi ih uhvatili da pomau saveznicima, ti
zlosreni ljudi su doivljavali ono najgore to se uopte moglo
doiveti od nemake vojske. Nemci su verovali u javne spektakle i u
mo zastraivanja takvim jezivim postupcima. Esesovci su esto
kastrirali pripadnike pokreta otpora i vadili im oi, a omiljeni metod
zastraivanja lokalnog stanovnitva bilo je kaenje tih ljudi o metalne
kuke na javnom mestu83. Ruke zarobljenika su bile vezane, a vojnici
bi ga podigli sa zemlje i postavili ga tako da mu metalna kuka
prodre kroz donju vilicu. Tada bi esesovci primorali itavo selo da
proe kraj ovog oveka i da ga gleda dok se gri u agoniji. Deavalo
se da nesrenik visi i due od jednog dana pre nego to bi vilica
konano pukla i kuka se zarila duboko u njegov mozak.
Znajui da ih oekuju takvi uasi, mnogi agenti OSS-a nosili su
tablete L koje su skrivali negde kod sebe. To L znailo je
letalno. Kapsula presvuena gumom mogla je da se dri ak i u
ustima, i to dugo vremena, spremna za upotrebu ukoliko naiu

esesovci. Ukoliko bi se kapsula pregrizla, sadraj bi se izlio i gotovo

trenutno bi nastupila smrt84.
Veina agenata pridobijena je preko vojske, tako da su oni jo pre
stupanja u OSS proli obimnu vojnu obuku, a neki od njih su imali i
izvesno ratno iskustvo. S druge strane, rukovodioci OSS-a su se
trudili da se ponaaju kao poslovni ljudi, izuzetno obrazovani i iz
dobrog drutva. Oni su najee bili angaovani zbog toga to su
posedovali vetine koje su bile od koristi za OSS i nikako se ne bi
moglo osporiti da su izuzetno dobro sluili svojoj zemlji. Meutim,
bilo je neizbeno da agenti, koji su rizikovali svoje ivote na terenu,
ponu da oseaju prezir prema pukovnicima sklonim burbonu i
viskiju u Vaingtonu i na drugim poloajima u OSS-u, koji su sebi
davali za pravo da im govore kako da obavljaju posao85. ak i kod
agenta na terenu koji je vodio miran ivot pre nego to je postao
pijun brzo bi se razvio prezir prema nekome ko mu izdaje
nareenja iz komforne kancelarije u Londonu ili Kairu, dok se on
uvlaio u nemake jedinice i spavao po svinjcima.
Naalost, te svae su ponekad prevazilazile granice obinog
nezadovoljstva koje oseaju svi vojnici na terenu koji misle da su
njihovi komandanti potpuno izgubili kontakt sa stvarnou. Artur
Goldberg, koji je radio za OSS i kasnije postao sudija Vrhovnog
suda, poalio se posle rata da je Donovan napravio veliku greku
kada je za vie redove organizacije odabrao one ljude koji zbog
svog porekla i temperamenta nisu imali sluha za Donovanovu
zamisao da je neograniena saradnja s pokretima otpora
neophodna86. Mukarci i ene na terenu delili su Donovanov
entuzijazam za pruanje podrke pobunjenicima i gerilskim
pokretima irom Evrope, ali upravljai u OSS-u nisu uvek bili tako
dosledni.
OSS je takoe imao stalne nesuglasice sa Stejt departmentom, to
e se kasnije jasno ispoljiti zbog problema u vezi s Mihailoviem.
Jedan deo tog spora bio je neka vrsta staromodnog rata oko
interesnih zona, ona vrsta koja se u hiljadu varijanti sree irom

Vaingtona, ali je Stejt department imao i ozbiljniji razlog da se

pribojava Donovana i njegove tajne vojske. Slobodni stil OSS-a bio je
u otrom kontrastu s pomalo tajnovitim, nezgrapnim, protokolarnim
nainom rada Stejt departmenta. Tamo gde je OSS inio ono to je
smatrao da treba da uini u datoj situaciji, Stejt department je bio
sputan tradicijom i diplomatskim obzirima. Analitiar koji bi iz OSSa preao u Stejt department, preselio bi se iz politiki liberalne,
dinamine, intelektualne agencije u agenciju koja je bila
konzervativna i preteno voena karijeristikim ambicijama
birokrata. Funkcioneri Stejt departmenta odlino su znali da
Donovan uvek moe da se isprsi kada predsednik zatrai rezultate.
Musulinova potvrda o broju avijatiara kod Mihailovia, kao i
njegovo ogorenje zbog toga to je Mihailovi naputen od svih,
ojaali su emocije koje je u Vujnoviu izazvalo Mirjanino pismo.
Kada je poeo da razmatra mogunost spasavanja oborenih pilota
koji su se nalazili u brdima Jugoslavije, odmah je znao da e najvei
izazov predstavljati politiki obziri i interesi. Godinu dana ranije,
ista takva spasilaka misija predstavljala bi neto sasvim drugaije.
Bilo bi to preteno pitanje logistike, rutinska odluka o tome da li,
kako i kada treba obaviti spasavanje tako velikih razmera. Moda se
nita ne bi ni preduzelo, ali razlozi za to bi bili realni, a ne politiki.
Meutim, u prolee 1944, logistika je bila u drugom planu u
odnosu na politiku. Kada je Vujnovi izloio svoje planove za
spasavanje oborenih pilota u Jugoslaviji, njegovi komandanti u OSSu znali su da nee biti lako dobiti saglasnost Vaingtona. Osim
opasnosti koje je ovakva misija nosila sa sobom, saveznici su sada
bili sputani i svojim javnim stavom da je Mihailovi saradnik nacista
i da mu se ne moe verovati. Sva saveznika pomo davana je
Titovim snagama, koje su oruje i municiju koristile koliko protiv
Nemaca, toliko i protiv Mihailovia.
Ako Vujnovi nije mogao da prevazie politike prepreke, nije
bilo vano da li moe da nae nain da te ljude izvue. Misija
nikako ne bi mogla biti pokrenuta bez saglasnosti s najviih instanci,

a pogotovo ne bi moglo biti organizovano spasavanje tako velikih

razmera i tako puno opasnosti. Vujnovi je radio s drugim liderima
OSS-a u Bariju i poeo da pravi plan. OSS se sastao s generalom
Nejtanom Tvajningom,
koji je
komandovao
Petnaestim
vazduhoplovnim korpusom, i na tom sastanku Musulin je istakao da
je neophodno hitno spasavanje. Grupa je raspravljala o tome na koji
nain bi se mogla sprovesti tako velika spasilaka akcija, a zatim je
uputila zahtev gornjem delu komandnog lanca. OSS u Bariju i
Petnaesti vazduhoplovni korpus pristali su da krenu u spasilaku
misiju, ali svaki put kada bi se ovaj zahtev naao na nekom novom
birokratskom stolu, odgovor je bio isti: Voleli bismo da spasemo te
ljude, ali kako moemo to da uinimo sada kada smo otpisali
Mihailovia kao nacistikog saradnika? Ako mu se zaista ne moe
verovati, to e biti samoubilaka misija. I ta ako je sve to trik? ta
ako on tamo uopte i nema stotine pilota koji ekaju spasavanje?
Vujnovi je podozrevao da je pravi motiv strah da Mihailovi u
stvari ima pilote i da ih zaista titi. To bi moglo da stvori nezgodnu
situaciju; moe se ispostaviti da ovek koga saveznici optuuju da
sarauje s nacistima, u stvari titi oborene pilote. Ako odu i spasu te
pilote, kako e u tom sluaju saveznici i ubudue moi da tvrde da je
Mihailovi nacistiki saradnik i da ga i dalje tako nazivaju?
Britanci, koji su i dalje radili polazei od lanih informacije koje
im je davao njihov pijun Dejms Klugman, estoko su se protivili
tome da bilo ko ode na Mihailovievu teritoriju iz bilo kog razloga, a
isto tako protivili su se i Rusi. Britanci su insistirali na tome da se
Mihailoviu ne moe verovati i da se ne sme krenuti ni u kakvu
misiju spasavanja. Lako im je bilo da to govore, mislio je Vujnovi.
Meu oborenim pilotima u Jugoslaviji jedva da je bila nekolicina
Britanaca, ali je bilo moda stotinu, moda i vie Amerikanaca koji
su pokuavali da se vrate; Britanci su, meutim, bili spremni da ih
puste da ostanu u Jugoslaviji sve dok ih Nemci ne pronau, ili dok
ne podlegnu ranama i bolestima, ili dok na neki drugi nain ne
prestanu da budu problem.
Vujnovi i ostali u Bariju nastavili su da vre pritisak i konano je

rasprava stigla do samog vrha. Donovan je 4. jula 1944. poslao

pismo predsedniku Ruzveltu, traei doputenje da poalje tim
agenata koji e voditi spasilaku akciju, stavljajui ovaj zahtev u iri
kontekst koji se odnosio na to da Donovan i njegovi podreeni nisu
presreni zbog toga to vie nisu prisutni na teritoriji koju kontrolie
Mihailovi87. Donovan je u pismu naglasio da je Musulin povuen
na erilov zahtev, ali je objasnio da je promena frontova u ratu
nalagala da se prikupi vie informacija iz ovog regiona. Pri tom je
oprezno stavio do znanja da e izmeu Sjedinjenih Drava i
Britanije morati da se vodi delikatna igra kada se bude raspravljalo o
obavetajnim operacijama u Jugoslaviji, istakavi da postoji
sutinska razlika izmeu tajnih agenata koji su tamo upueni radi
dobijanja optih informacija i operativnog izvianja u cilju
pripremanja vojnih pokreta. Njegovo tumaenje sadanjeg
aranmana sa SOE bilo je da ono prvo mogu izvesti ili Amerikanci
ili Britanci bez potrebe za uzajamnom saglasnou, dok ovaj drugi
deo zahteva koordinaciju.
Pored toga, Britanci nameravaju da poalju (ukoliko to ve nisu
uinili) jednu grupu obavetajaca u tu oblast. S obzirom na gore
navedene injenice, a posebno na gledite generala Henrija Vilsona
da treba da mu pomognemo u traganju za amerikim pilotima za
koje nije poznato da se nalaze u toj oblasti, s potovanjem vas
molim da nam dopustite da poaljemo na tim obavetajaca i nae
tragae.
Donovanovo pismo je bilo briljivo sroeno kako bi pokazalo
duno potovanje prema diplomatskim kanalima i dobrim
meunarodnim odnosima u vreme rata, a birokratski jezik je taknuo
sve neophodne ice. Meutim, Donovan je bio direktniji kada se
nekoliko dana kasnije lino obratio predsedniku, u neposrednom
kontaktu. Dok su razgovarali na ovu temu, Ruzvelt je jasno stavio
do znanja da eli da piloti budu spaseni, ali da je u isto vreme
zabrinut kako e reagovati Britanci.

Divlji Bil Donovan, ovek poznat po tome da govori bez uvijanja

i da ini sve to treba kako bi se obavio posao, otvoreno je rekao
predsedniku: Ma koga briga za Britance! Hajde da izvuemo nae
momke!88 Bila je to taktika koju je Donovan esto primenjivao kad
mu je bilo dosta besmislenog politikog manevrisanja izmeu OSS-a,
Stejt departmenta i svih onih koji su mislili da su pametniji od njega:
reci to najobinijim reima. Prosto, prei na stvar.
Ponekad bi ta taktika uspevala, ponekad i ne bi. Sreom, ni
predsednik tog dana nije bio nimalo raspoloen za trice i kuine i
dao je saglasnost. Obavetenje je odmah prosleeno iz Vaingtona u
Italiju, pa je 14. jula 1944. general potpukovnik Ajra Iker,
komandant saveznikih vazduhoplovnih snaga za Mediteran,
potpisao dokument na osnovu koga se osniva Jedinica za spasavanje
posada aviona [ACRU]89. Ta jedinica je dobila dva bombardera B-25
da ih koristi po potrebi, a Petnaesta vazduhoplovna jedinica je bila
zaduena da obezbedi sve ostalo to bi moglo biti potrebno jedinici
ACRU. U dokumentu na osnovu koga se osniva ACRU navedeno je
da e poslove te jedinice obavljati agenti OSS-a i da e uputstva i
nareenja za misije stizati iz Barija. Jedinicom ACRU komandovao je
niko drugi do pukovnik Dord Krajger, Vujnoviev stari prijatelj iz
Pan Amerikena.
Krajgerovo angaovanje ulilo je Vujnoviu izvesnu nadu da je u
pitanju tim kome se moe verovati. Vujnovi i njegovi ljudi mogli su
da krenu u sprovoenje njegovog opasnog plana. Jo uvek je bilo
veoma neizvesno da li ga zaista mogu sprovesti u delo.

11.
Kozje mleko i hleb sa plevom
Britanci nisu bili nimalo zadovoljni kada su uli za osnivanje
jedinice ACRU, kao i zbog predstojee misije u Mihailovievom
tabu, smatrali su da je u pitanju samo Donovanov pokuaj da
ponovo vrati OSS u taj deo Jugoslavije. Delimino su bili u pravu.
Donovan je prvenstveno iz humanih razloga eleo da spase pilote,
ali je bio dovoljno pametan da previdi kakve jo strateke
mogunosti donosi misija u tu oblast.
Pet dana poto je osnovana specijalna jedinica ACRU, Donovan
je poslao hitnu poruku kojom se njeni pripadnici obavetavaju da je
Mihailovi stupio u kontakt s jugoslovenskom ambasadom u
Vaingtonu i javio joj da oko sto pilota eka na spasavanje. Tada to,
naravno, nije predstavljalo nikakvu novost, mada je to moda prvi
od mnogobrojnih Mihailovievih apela da se organizuje spasavanje
koji je zvanino dospeo na radni sto nekoga ko o tome moe da
odluuje. Svestan da Vujnovi i svi drugi u Bariju ve znaju da
Mihailovi krije pilote, Donovan je ipak iskoristio zvanino
obavetenje koje je poslao Mihailovi kao priliku da krene u
spasavanje i da ostvaruje line ciljeve u vezi s jedinicom ACRU.
Mihailovievu poruku Donovan je prosledio kao hitno obavetenje.
Stoga se od vas trai da postupite u to skorijem roku, shodno
ovim uputstvima, i da ovom prilikom uspostavite (sic) tajnu
obavetajnu slubu u Jugoslaviji. Morate to pre da krenete u
akciju, kako nae kolege ne bi mogle da izvuku korist iz pozicije u
kojoj se mi sada nalazimo.90
Drugim reima, ubacite tim OSS-a tamo to pre, dok jo moemo
da iskoristimo Mihailovievu poruku kao razlog da tamo odemo, i to
pre nego to nae kolege Britanci stignu da se umeaju.

Vujnovia nije trebalo ubeivati. On je podravao Donovanove

namere i vredno je radio s jedinicom ACRU kako bi organizovali
spasavanje. Meutim, im je dobio zeleno svetlo od Vaingtona,
Vujnovi je shvatio da je suoen s velikim izazovom. Budui da su
ranije ve sprovoene spasilake akcije u Jugoslaviji, ideja da se
tamo ode i da se pokupe oboreni piloti nije bila ba jednostavna, jer
su se okolnosti tokom protekle godine mnogo promenile, i Vujnovi
je znao da spasavanje nee liiti ni na jedno prethodno. Britanci nisu
pruali nikakvu stvarnu podrku i samo su nevoljno prihvatili
nareenje amerikog predsednika, dok su u prethodnim misijama,
koje su sprovoene kao zajednike operacije saveznika, potpuno
saraivali. U tim prethodnim misijama spaseno je nekoliko desetina
avijatiara, koje su kroz Jugoslaviju uglavnom slali ilegalnim
putevima do neke bezbedne zone odakle su mogli da ih pokupe,
opet relativno bezbedno. Jo u decembru 1943, porunik OSS-a
Dord Vuini je skoio padobranom u Jugoslaviju s jo dvojicom
agenata i za etiri meseca uspeo je da spase devedeset oborenih
pilota91, istovremeno obavljajui i druge zadatke, kao to je, pre
svega, prikupljanje korisnih informacija.
Sada, poto se u Jugoslaviji sve promenilo, i poto je bilo toliko
mnogo ljudi koji su ekali da budu izbavljeni, ova misija e biti
sasvim drugaija.
Vujnovi je neprekidno razmiljao o tome da, kako mu je rekao
Musulin, oko stotinu pilota eka u Pranjanima da bude spaseno.
Stotina. Sam taj broj znaio je da e spasavanje biti tee i opasnije od
ijednog ranijeg. Kako da izvue tu stotinu bolesnih, ranjenih pilota s
neprijateljske teritorije, a da to Nemci ne primete? Bilo ih je isuvie
mnogo da bi pokuali da ih tek tako prevezu malim avionom, a
prebacivanje svih njih do granice, koju bi mogli neopaeno da
preu, nije dolazilo u obzir. Postojala je opasnost da ih uhvate
ukoliko se usude da izau iz Pranjana, a Vujnovi je znao da stotinu
ljudi ne moe nikuda neopaeno da ode. Na kraju je shvatio da
postoji samo jedan nain da se ti ljudi spasu. Morae da odu tamo i
da ih pokupe u Pranjanima, upravo tamo gde se sada nalaze. Bio je

to jedini nain, neprestano je govorio sebi, delimino u elji da sam

sebe ubedi kako misija koju organizuje nije samoubilaka. To je jedini
nain da se oni izvuku. Moraemo da odemo tamo da ih pokupimo.
Zbog ovolikog broja pilota, sve je postalo neuporedivo sloenije.
Da se tamo nalazilo desetak pilota koje je trebalo spasti, ideja o
upuivanju jednog aviona OSS-a, koji bi se spustio negde u blizini, a
zatim se iskrao iz Jugoslavije, i ne bi bila tako besmislena. Ili da
preu okupiranu teritoriju sve do granice koju bi mogli da preu.
Meutim, koliko bi aviona bilo potrebno za sto ljudi? Koliko bi puta
morali da slete, pokupe avijatiare, uzlete i odu do svojih baza a da
ne budu uhvaeni? Jedanput bi bilo rizino, ali vie od toga bilo bi
suludo, zar ne? Moda i jeste tako, pomislio je Vujnovi, ali drugog
naina nema. Stoga je Vujnoviev plan poeo da se kristalie: OSS e
organizovati spasavanje tako to e prvo poslati agente da pripreme
pilote, a zatim e Petnaesti vazduhoplovni korpus poslati flotu
aviona koja e se spustiti na neprijateljsku teritoriju, pokupiti ih i
vratiti ih kui. Kada se Vujnovi obratio svojim kolegama iz
vazduhoplovnih snaga, oni su ga uputili na jednog oficira
vazduhoplovstva, koji je predloio da se za ovu misiju upotrebe
stari, teki avioni C-47.
Sveprisutni C-47 imali su mnogo razliitih uloga u Drugom
svetskom ratu od transporta vojnika i isporuke teretnih poiljki, pa
do prevoza padobranaca i spasilakih misija. Zahvaljujui tome to
se koristio za toliko razliitih akcija, avion je dobio nadimak Nebeski
voz. Ova dvomotorna letelica imala je prostranu unutranjost i
mogla se prilagoditi onako kako je korisnik to eleo, to je znailo da
unutra mogu da se stave sedita, oruje ili radio-aparati, a isto tako
avion je mogao ostati sasvim prazan kako bi se u njega utovario sav
teret koji korisnik treba da prebaci od take A do take B. Ti avioni
su bili izuzetno korisni za ameriku vojsku, dejstvovali su irom
Evrope i igrali kljunu ulogu prilikom iskrcavanja u Normandiji. U
civilnom ivotu bio je poznat kao DC-1, DC-2 ili DC-3. S rasponom
krila od trideset metara i duinom od dvadeset metara, C-47 bio je
veliki, glomazni avion, meutim, mogao je da ima samo etiri lana

posade. Opremljen standardnim seditima, kakva ima putniki

avion, C-47 bi mogao da preveze samo dvanaest lica pored posade.
Piloti bi u Jugoslaviji bili ukrcavani u teretne avione C-47 koji bi bili
gotovo prazni, kako bi to vie njih moglo da stane. Meutim, pod
ovakvim uslovima spasavanja, avioni verovatno ne bi mogli da
prime vie od dvanaest putnika po avionu.
Neizbeno je mnogo sletanja i uzletanja da bi se izvuklo stotinu ljudi,
brinuo je Vujnovi. On i dalje nije znao da ga eka mnogo vei
izazov. Zbog nedostatka informacija iz Mihailovievog logora,
nakon Musulinovog odlaska, on i dalje nije znao da je broj ljudi u
Pranjanima ve premaio stotinu i da se svakog dana poveava.
To nije sve, rekao je oficir vazduhoplovstva Vujnoviu. Ti
momci u Pranjanima morae da izgrade pistu. U blizini Pranjana ne
postoji pogodno mesto za sletanje, stoga piloti i seljaci treba da
naprave uzletno-sletnu stazu dovoljno veliku za avione C-47.
Vujnovi je znao da avijatiari i seljaci nemaju drugo orue osim
onog alata koji se moe nai na seoskim imanjima, to znai da e
pistu uglavnom praviti golim rukama. Mogao je samo da se nada da
e uspeti da pronau dovoljno ravno mesto na koje bi bilo mogue
sleteti i da moi da naprave improvizovanu pistu a da pri tom ne
privuku panju Nemaca, koji su udaljeni samo nekoliko kilometara
odatle. Poto e nacistiki avioni neprestano nadletati to podruje,
avijatiari e morati da trae zaklon kako ih ne bi otkrili, to znai
da e ta tajna izgradnja uzletno-sletne staze za C-47 predstavljati
pravi izazov. A rizik bi mogao biti preveliki. Ukoliko bi na bilo koji
nain odali svoju lokaciju, Vujnovi je znao da postoje samo dva
naina na koja e Nemci uzvratiti: ili e odmah napasti na Pranjane,
pobiti pilote i verovatno jo gore postupiti sa seljacima i etnicima
koji su im pomagali, ili e ekati na poetak spasavanja kako bi
uinili sve to isto, a uz to jo pobili i spasioce.
Stoga je najbitnije da se, to je vie mogue, sve izvede tajno i
oprezno. To opet znai da e samo po nekoliko aviona C-47 ii u
Jugoslaviju u isto vreme, bez pratnje lovaca, kako se njihova misija
ne bi otkrila. Veliki broj aviona C-47, kao i veliki broj lovaca, samo bi

privukao panju i izazvao napad.

Kao da sve to nije bilo dovoljno opasno, oficir vazduhoplovstva
rekao je Vujnoviu jo jedan detalj: Avioni e morati da odlaze
nou, i u mrklom mraku se sputaju na tu neravnu malu pistu. Tako
bi se poveale anse Nemci ne primate ove teretne avione.
Vujnovi je shvatio da je spasavanje tokom noi neizbeno, ali
nije mogao da veruje koliko ova misija postaje teka. Vujnovi nije
bio pilot, ali je znao da je sletanje u mraku na nepoznatu
improvizovanu pistu opasno ak i za najiskusnije pilote, a ukoliko bi
se neki od aviona sruio u tami, to bi ujedno bio i kraj spasilake
misije. Nijedan avion vie ne bi mogao da sleti. Desetine ljudi bi
poginule u toj nesrei, a potres bi verovatno privukao Nemce, koji bi
doli da dokraje preivele.
Bio je to smeo plan, akcija kakvu do sada nije pokuao da izvede
ni OSS, niti bilo ko drugi. Vujnovi je znao da mu karijera zavisi od
ove misije zbog toga to je toliko insistirao na njoj i to je mnogo
toga stavljao na kocku, i to bi se, ukoliko doe do neuspeha, moglo
nazvati oajnikim, nesmotrenim, ludim poduhvatom. Meutim,
ovog puta njegova budunost nije bila na prvom mestu. Vujnovi je
oseao veliku odgovornost da se sve dobro obavi, preispitivao se da
li je razmislio o svakom moguem scenariju, zbog toga to je tako
mnogo ivota zavisilo od toga kako e se spasilaka akcija sprovesti.
ivoti pilota nisu bili jedini problem, Vujnovi je dovodio u opasnost
i mnoge druge ivote: seljaka iz Pranjana, etnika i desetine agenata
OSS-a i posada aviona, svih onih koji e izvriti ovu misiju. Vujnovi
je neprestano u mislima razraivao detalje. Opasnost je pretila sa
svih strana, postojalo je toliko mnogo naina na koje je itav plan
mogao da propadne, ali nije postojala nijedna druga mogunost da
se oni izvuku. Plan mora da im uspe. Mora.
Vujnovi je poeo da sastavlja tim za misiju u Jugoslaviji. Nije bio
spreman da poveri nekom drugom tako znaajan i opasan plan, da
se i ne pominje mogunost da moda alje agente u smrt. Zato je od
poetka nameravao da i sam ode u Jugoslaviju. Do tog trenutka, on

je bio vie kancelarijski oficir, ali je proao obuku za agenta na

terenu i znao je jezik. Ipak, taj plan nije proao. Kada je Vujnovi
obavestio svoje nadreene o nameri da vodi misiju, vest o tome brzo
se proirila do Stejt departmenta, koji nije bio nimalo zadovoljan to
se ta misija uopte organizuje. Ideja da Vujnovi, poznat kao
tvrdokorni antikomunista, iskoi padobranom u Jugoslaviju, nikom
od njih nije godila. Ko zna ta bi taj preki oficir OSS-, ispunjen
mrnjom prema komunistima, mogao da uradi ako bi mu se
dopustilo da ode u Jugoslaviju i sretne se s Mihailoviem.
Tako je jednog dana oficir zaduen za vezu izmeu Stejt
departmenta i OSS-a u Bariju doao u Vujnovievu kancelariju i
doneo mu telegram. U njemu je stajalo: Bivi pripadnik mornarice
protivi se odlasku Dorda Vujnovia u Mihailoviev glavni tab. Stoga,
on nee biti tamo upuen. U potpisu je stajalo: predsednik Ruzvelt.
Vujnovi je znao da je bivi pripadnik mornarice uobiajeni
nadimak za britanskog premijera Vinstona erila, koji je u Prvom
svetskom ratu i na poetku Drugog svetskog rata bio prvi lord
Admiraliteta. Vujnoviu je slika bila jasna: komunisti su ubedili
erila da on nije dovoljno protitovski i antimihailovievski
orijentisan, pa da je isuvie opasno pustiti ga da ode tamo. Sada je
morao da nae nekog drugog da predvodi misiju. Sreom, nije
morao dugo da trai. Njegov drugi izbor za predvodnika misije bio
je sam po sebi oigledan Musulin.
Musulin je silno eleo da se vrati u Jugoslaviju. On zapravo nije
eleo ni da ode odatle, i uinio je sve kako bi izbegao nareenja,
zato je oberuke prihvatio priliku koja mu se pruala, to jest da
predvodi ovu izuzetno znaajnu misiju. Dobro je znao koliko e to
biti teko, ali je bar isto tako dobro znao koliko je tim ljudima
potrebna pomo. Ve je bio s njima. Znao je da Amerikanci koji
neprestano pristiu u Pranjane ive u nadi da e jednog dana po
njih doi neko od njihovih. Vujnovi ak nije morao ni da pita. Znao
je koliko Musulin arko eli da se vrati, stoga mu je jednostavno
jednog dana rekao: Dorde, ne dozvoljavaju da ja idem. Ti e
predvoditi misiju. Musulin se veoma obradovao, osmeh mu se

video kroz gustu crnu bradu koju je i dalje nosio. Bila su im

potrebna ukupno tri agenta i Musulin je zajedno s Vujnoviem
nastojao da izabere preostala dva lana tima, traei ljude koji znaju
jezik i kojima moe da poveri tolike ivote.
Za rad s Musulinom izabrali su jo jednog agenta OSS-a koji je
govorio lokalni jezik. Narednik Majk Rajai iz Vaingtona,
jugoslovenskog porekla, stigao je u Bari samo nekoliko dana ranije.
Bio je slubom u Kairu od oktobra 1943. i doao je s veoma dobrim
preporukama. Rajai je napomenuo Vujnoviu da, ukoliko mu je
potreban jo jedan agent koji zna jezik, moe da rauna na Nika
Lalia, zgodnog mladog oficira OSS-a, s velikim crnim brkovima.
Lali je bio sin srpskih doseljenika i slubovao je u OSS-u u Kairu.
Obojici se moglo verovati u ovoj znaajnoj misiji i inilo se da
Musulinu odgovara da povede Rajaia kao drugog agenta. Lali u
tom trenutku nije bio potreban, ali je Vujnovi bio zadovoljan,
znajui da mu stoji na raspolaganju jo jedan tako pouzdan i obuen
ovek.
Meutim, tim jo nije bio potpun. Ovo je trebalo da bude trolana
ekipa i svaka ekipa za infiltriranje poput ove trebalo je da ima radiooperatera. Iako je OSS imao na raspolaganju najbolju i najnoviju
radio-opremu, tada, u vreme Drugog svetskog rata, radio-aparati
koji su mogli da emituju iz jedne zemlje u drugu bili su nezgrapni,
udljivi ureaji koji su zahtevali veoma vete operatere, nimalo nalik
na radio-aparate savremene vojske, kod kojih je dovoljno samo
pritisnuti dugme. Agente OSS-a esto je sputavalo to to su morali
da nose sa sobom radio veliine kofera, koji je najee i izgledao
kao pravi kofer, a tim ureajem nije mogao da rukuje bilo koji agent
OSS-a, ve samo onaj koji je bio posebno obuen za to. Vujnovi je
znao da e za ovu misiju biti presudna dobra veza izmeu terena i
baze, i, da bi se itava akcija to bolje izvela, trebalo je poslati
nekoga ko ima veliko iskustvo i najbolje mogue znanje u rukovanju
radiom. Kada je razmotrio koji mu agenti stoje na raspolaganju,
Vujnovi je bio zadovoljan to je pronaao jednoga koji ne samo da
se dokazao kao odlian radio-operater, ve je i ranije bio u

Jugoslaviji iza neprijateljskih linija. Artur Dibilijan, jedar,

simpatian momak iz Toleda u Ohaju, nije spadao meu koopernije
agente OSS-a i nije ulivao strah na prvi pogled za razliku od,
recimo, Musulina koji je stvarno delovao kao neko koga nikako ne
biste eleli da naljutite ali Vujnovi je znao da je Dibilijan
prekaljeni veteran koji e umeti da se stara o sebi na nacistikoj
teritoriji.
Samo nekoliko meseci pre toga, Dibilijan je takoe bio u
Jugoslaviji, gde se skrivao od Nemaca, nadajui se da e uspeti iv
da se izvue. Proveo je dva meseca u prikupljanju informacija iza
neprijateljskih linija, tog puta s Titovim snagama, jedva izbegavi
smrt u vie navrata. Iskustvo ga je promenilo, toliko da vie nije bio
ni nalik na onog Arta Dibilijana koga su ljudi poznavali pre rata.
Amerikanac druge generacije, jermenskog porekla, Dibilijan je
odrastao kod brata i sestre od strica Sarkisa i Oksane Dibilijan.
Dibilijanov otac je stigao u Ameriku beei od Turaka za vreme
tursko-jermenskog rata, nakon to je njegovom ocu odseena glava.
U Ameriku je doao kako bi izbegao takvu sudbinu, ostavivi u
Jermeniji enu, dva sina i jednu erku. Turci su na kraju proterali
celu porodicu, ali su na tom mukotrpnom putu umrli jedan od
deaka i devojica. Majka i preiveli sin prebegli su u Sjedinjene
Drave da bi se pridruili njegovom ocu, i tako je 1923. roen Artur
Dibilijan, ubrzo po majinom i bratovom dolasku u SAD. Porodica
je u vreme njegovog roenja ivela u Klivlendu. Meutim, kada je
Artur imao osamnaest meseci, sruili su se svi snovi o idilinom
ivotu u Americi: Dibilijanova majka je izvrila samoubistvo, ne
mogavi da podnese preveliki bol zbog gubitka dvoje dece i terora
koji je istrpela u Jermeniji. Dibilijanov otac je ubrzo posle toga
otiao, to je uinio i njegov stariji brat, a mali Artur je ostavljen da
ivi kod roaka u Toledu.
Dibilijan, poznat meu prijateljima kao Dibi, tek je bio zavrio
srednju kolu kada je Japan napao Perl Harbor. Kao i mnogi drugi
mladii njegove generacije, odmah se prijavio u vojsku i, ba kao i
veina ostalih, eleo je da stupi u mornariko vazduhoplovstvo i da

postane pilot. Meutim, ispustio je jedno slovo kada su mu testirali

vid, pa su mu je savetovali da se vrati i ponovo pokua kroz
nekoliko nedelja. Pre nego to je uspeo da se vrati u biro za
regrutovanje, u njegovu kuu su stigle loe vesti. Njegovom bratu
od strica Sarkisu, koji mu je zamenjivao oca, dijagnostikovan je rak
plua i Dibilijan je odluio da ostane s njim umesto da odmah stupi
u vojsku. Sarkis je umro 19. januara 1943, a Artur, poto nije stigao
da se ponovo prijavi za mornariko vazduhoplovstvo, bio je
regrutovan u regularnu mornaricu. Posle Sarkisove smrti, Dibilijan
se oseao usamljenim i obavetenje o regrutaciji mu je odgovaralo,
jer nije eleo da ostane da ivi sam u Toledu. Vie ga nita nije tu
zadravalo, tako da je bio zadovoljan kada je doao u kamp za
obuku 15. marta 1943. Posle niza ispita, ispostavilo se da Dibilijan
moe da bude dobar radio-operater, tako da je ubrzo poeo da ui
Morzeovu azbuku i mornariki protokol u vezi s radiokomunikacijama.
Jednog dana, u kampu za obuku, Dibilijan je uo da e doi
posetilac iz OSS-a i da eli da se sretne sa svima onima koji govore
neki strani jezik. Dibilijan je govorio jermenski, ali nije bio siguran
da li to moe biti od koristi jer se zemlja borila protiv Japanaca i
Nemaca. U svakom sluaju, otiao je na ovaj sastanak i razgovarao s
porunikom bojnog broda prve klase iz OSS-a, koji je potvrdio da im
nisu ba mnogo potrebni ljudi koji govore jermenski. Meutim,
veoma smo zainteresovani za radio-operatere. Oajniki su nam
potrebni dobri radio-operateri, objasnio je on. A ko zna? Moda
e jermenski jezik jednog dana dobro doi. Kada je Dibilijan
postavio pitanje ta bi radio-operater u stvari radio za OSS, porunik
je objasnio da oni prate druge agente na terenu, da obino iskau
padobranom na neprijateljsku teritoriju i putem radija prenose
vane informacije, kao to su, na primer, informacije o kretanju
vojske. Oni bi takoe mogli da uestvuju u sabotaama kao to su
dizanje mostova u vazduh. Dibilijan je razmiljao da li da se prijavi
kao dobrovoljac za tu vrstu zadatka, kada mu se ovek iz OSS-a
ponovo obratio:

elim da jedna stvar bude potpuno jasna, rekao je taj ovek.

Ove misije su izuzetno opasne. Svaki put kada odete u neku od
njih, postoji vrlo velika ansa da se neete vratiti. Vi taj zadatak
prihvatate dobrovoljno i niko vam ne moe narediti da ga obavite
ako ne elite.
Dibilijan je cenio otvorenost ovog oficira. Nastavio je da
razmilja o tome, a ovek je mirno sedeo i ekao da on odlui. Nije
prolo mnogo vremena, a Dibilijan je rekao: Zainteresovan sam.
Prijavljujem se kao dobrovoljac. Oficir OSS-a je bio zadovoljan to
to uje i srdano se rukovao da Dibilijanom, rekavi mu da je
nainio pravi izbor i da ini ogromnu uslugu svojoj zemlji. Dibilijan
se nadao da je tako. Dobro se oseao zbog ove odluke, ali se upravo
prijavio za neto to je mnogo opasnije od bilo kog zadatka koji bi
mogao dobiti u vojsci. U sutini, upravo je opasnost i bila ta koja ga
je navela da se dobrovoljno prijavi, ne zbog toga to je bio od onih
koji vole da rizikuju, ve zbog toga to je znao da se razlikuje od
mnogih drugih momaka u kampu za obuku koji su imali porodice,
supruge, ak i decu, kojima treba da se vrate posle rata.
Ja nisam tako bitan, bez mene se moe. Nemam nikog bliskog i moda
je bolje da ja preuzimam opasne zadatke nego neki drugi momak koga
porodica eka kod kue. Pa ja ak nemam ni devojku. Dakle, ako je iko
podesan za opasne zadatke, onda sam to ja. Bar e biti zanimljivije nego
sedeti na brodu nasred okeana i vrteti dugmie na radiju. Tako je
razmiljao Dibilijan.
Posle prvobitnog uzbuenja, ali i neizbene zabrinutosti zbog
dobrovoljnog prijavljivanja u OSS, Dibilijan nije uo nita vie o
tome sve dok nije dovrio obuku i postao radio-operater. Ve je
mislio da je OSS zaboravio na njega ili da im on vie nije potreban,
kad je iznenadno primio obavetenje u kojem se kae da je
dodeljen na privremeni rad slubi OSS. Dakle, Dibilijan je zaista
postao pripadnik OSS-a. U obavetenju je stajalo da odmah treba da
se javi na Farmu, kraj Vaingtona, isto ono mesto na kojem su
Vujnovi i mnogi drugi agenti uili pijunski zanat. Tamo je proao

istu obuku kao i svaki drugi agent, nauio je kako da ubija i kako da
izbegne da bude ubijen, ali je takoe proao i specijalizovanu obuku
za korienje radija koji su pijunske ekipe nosile sa sobom na teren.
Taj set aparata sastojao se od odailjaa, prijemnika i agregata, a sve
to je bilo spakovano u mali kofer, koji e im, kako su se agenti
nadali, omoguiti da se umeaju meu izbeglice ili da bar ne
odudaraju od ostalih svojim izgledom, putujui Evropom. Posle te
obuke, Dibilijan i neki drugi agenti upueni su u Fort Bening u
Dordiji, gde su proveli samo nedelju dana umesto uobiajenih
etiri do est nedelja na padobranskoj obuci, uei kako da
padobranom iskau iz aviona. Nedugo posle toga, naao se u seditu
OSS-a u Kairu, gde je, u slobodno vreme, uspeo da uspostavi
kontakt sa lanovima svoje porodice u Jermeniji.
Dibilijan je i dalje ekao svoju prvu misiju kada je uo da
porunik OSS-a Eli Popovi trai radio-operatera koji bi se pridruio
njemu i pukovniku Linu Fariu na putu iza neprijateljskih linija u
Jugoslaviji. Fari je ve jedanput boravio u Jugoslaviji, ali mu se nije
ni najmanje dopadalo to to mora da se oslanja na britanske radiooperatere kako bi poslao izvetaje. Traio je da u ovoj misiji imaju
amerikog radio-operatera. Poto takvih nije bilo mnogo, novajlija
Dibilijan je dobio saglasnost. Bio je uzbuen zbog toga to je
odabran jer je eljno ekao da aktivno upotrebi svoje vetine. Ova
misija, pod ifrovanim imenom Kolumbija, organizovana je iz
Brindizija u noi 15. marta 1944. Popovi, Fari i Dibilijan skoili su
padobranima na jugoslovensku teritoriju koju su kontrolisali Titovi
partizani. Kada je Dibilijan dodirnuo tle, otpoela su dva
najnapornija meseca u njegovom ivotu.
Kada su se spustili na umovite planinske padine, lanovi ekipe
su prvo proverili da li je oblast bezbedna, a onda je Dibilijan
postavio odailja, ne bi li uspostavio kontakt sa seditem OSS-a.
eleo je da se dokae i da obavi svoj posao kako valja, ali nije mogao
da savlada nervozu. Adrenalin mu je rastao, a srce snano kucalo
dok je pritiskao dugmad na radio-aparatu, pokuavajui da poalje
signal u Kairo i ekajui odgovor. Ni posle vie pokuaja, nije bilo

rezultata. On je neprestano slao signal i ekao, da bi tek na kraju,

kada nikakav odgovor nije stizao, zakljuio da mora da upotrebi
veu antenu. Popovi i Fari su zabrinuto gledali dok je odmotavao
sve vie ice za antenu, koja je bila skrivena u koferu, nadajui se da
e to poboljati jainu signala, ali su takoe bili svesni da on time
otvara mogunost Nemcima da upotrebe traga DF, koji radiooperateri koriste za otkrivanje poloaja onoga ko emituje. Bilo je
opasno, ali se isplatilo. Dibilijanov signal je konano dopro do
Kaira i on je osetio da je opravdao svoje prisustvo uz dvojicu
iskusnijih agenata. Bili su iznenaeni kada su ustanovili zbog ega je
tako teko bilo uspostaviti kontakt. Uopte nije bila u pitanju
Dibilijanova greka. Njegovi radio-signali su odlazili ba kako je
trebalo, ali na poloaju u Kairu nije bilo nikoga ko bi saekao te
signale: tamo su, naime, mislili da je misija otkazana.
Kada su otklonili zabunu, lanovi tima su se oseali bolje u svom
skrovitu i Dibilijan je nastavio da alje poruke Kairu. Iznenada je
uo avione iznad glave.
Trae nas pomou tragaa DF!, povikao je Dibilijan drugoj
dvojici, shvativi istog trenutka ta se dogodilo. Iskljuio je napajanje
radija iz agregata i uurbano sve spakovao. Popovi i Fari su urno
uzeli svoju opremu i pripremili se da pojure, dok je Dibilijan
zatvarao kofer s radiom i kupio svoje torbe. Ve su utrali duboko u
umu kada su mesermiti i bombarderi tuke otvorili vatru na
njihovu lokaciju, gaajui ih iz mitraljeza velikog kalibra, koji su ih
mogli u trenutku razneti. Avioni su i dalje napadali, preletali visoko,
okretali se i vraali u novi napad. Trolana ekipa je jedva uspela da
pobegne dok su meci pratali po drveu i tlu oko njih, zakljuivi da
su odmakli dovoljno visoko u brda i da piloti ne mogu da ih
pronau. Bili su potpuno iscrpljeni od tranja uzbrdo, uplaeni za
sopstvene ivote, a pri tom su za sobom vukli svu svoju opremu.
Dibilijan je pao preko svog kofera s radio-aparatom, borei se da
doe do daha. Ali imali su vremena samo za kratak predah pre
nego to su ih avioni ponovo napali. Mora da su piloti naslutili kako
su oni pobegli uzbrdo u guu umu, pa su u vie navrata otvarali

vatru na celo podruje, nadajui se da e ih pogoditi. Agenti su

ponovo poeli da tre i nije prolo mnogo vremena a Popovi i Fari
su ispustili torbe sa svojom opremom. Dibilijan je vrsto drao
teak kofer dokle god je mogao, ali nije mogao da dri korak s
njima. Jedan od njih se okrenuo i povikao Dibilijanu da baci radio i
on je spremno posluao nareenje. I kofer i gotovo sva druga
oprema bili su baeni, a njih trojica su nastavili da tre, probijajui se
kroz mrak i umu, i pokuavajui da pobegnu od aviona.
Tim OSS-a nastavio je da bei jo pet dana i est noi. Poto su
izbegli onaj prvi napad u toku prve noi, znali su da e Nemci
nastaviti da ih gone. To se potvrdilo sledeeg jutra kada su na nebu
ugledali avione kako nadleu i pretrauju itavu oblast, a isto tako
su mogli videti i patrole na zemlji kako dolaze da ih trae. Nisu
imali drugog izbora ve da tre, neprestano da tre, da se penju sve
vie u brda, gde je nemakim vojnicima bilo tee da ih slede i gde su
moda mogli da pronau neko skrovite. Privremeno su napustili
misiju prikupljanja informacija i sada su prosto i jednostavno beali,
ne bi li spasli goli ivot. Obueni samo u letnju odeu, koja je
odgovarala niim predelima, ili su sve vie i vie ka snegom
pokrivenim planinskim stazama, a vazduh je, to su vie odmicali,
postajao sve hladniji. Na kraju, naili su na snene smetove, od kojih
su neki bili tako duboki da su morali jedan drugog da izvlae kako
bi nastavili dalje.
Kada bi zastali da bi doli do daha, znojem natopljena odea bi
im se smrzavala na telu, a otopila bi se tek kad bi ponovo nastavili
da se kreu. Kada su stigli na vea uzvienja, pomislili su da im
Nemci vie nisu za petama i malo su usporili kretanje. U svakom
sluaju su morali da uspore, bili su potpuno iscrpljeni. Dok su
vrludali planinskim stazama koje je koristilo lokalno stanovnitvo,
naili su na nekoliko seljaka koji su se obradovali to vide
Amerikance. Iako nisu bili Mihailovieve pristalice, kao oni to su
titili pilote u Pranjanima, ovi seljaci su bili isto tako ljubazni i
predusretljivi prema Amerikancima u nevolji. Dibilijan i druga
dvojica iveli su samo od onoga to su seljaci mogli da im daju,

komada kozjeg sira i hleba koji je bio umeen s peninom plevom

kako bi se dopunile mrave zalihe brana, a ponekad bi se tu nala i
poneka kruka koju bi ubrali s drveta. Taj hleb je bio tvrd i nekako
zbijen, ali i zasitan. Zbog te udne hrane, koje je, pri tom, bilo malo,
ali i zbog iznurenosti, sva trojica su patila od teke dijareje.
Oko nedelju dana kasnije, Nemci su odustali od traenja pijuna i
tim OSS-a je osetio da moe da sie s planine u nie predele. Dok su
silazili, neki metani su im priali o amerikim pilotima koji su se
krili od Nemaca i oekivali da budu spaseni. To nisu bili oni isti
piloti kojima je pomagao Mihailovi u drugom delu zemlje, ve
manja grupa od desetak ljudi. Poto je njihova prvobitna misija bila
dovedena u pitanje, a sva oprema izgubljena, Dibilijan i druga
dvojica agenata zakljuili su da bi bilo bolje kada bi ipak neto
postigli pre nego to pokuaju da pobegnu iz Jugoslavije. Stoga su
prikupljali to je mogue vie informacija od predusretljivog
stanovnitva i odredili gde se nalaze piloti. Planirali su da, ako to
ikako bude mogue, pronau pilote i da ih nekako povedu sa
sobom.
Ti piloti nisu bili daleko, ali na putu do njih bilo je mnogo
Nemaca. Razmiljajui na koji nain da stignu do avijatiara,
Popovi, Fari i Dibilijan su shvatili da je najbolje proi kroz
nemaki kontrolni punkt na mostu. Drugi nain, jedini koji je jo
preostao, bio je osmodnevno peaenje oko tog kontrolnog punkta,
a njih trojica nisu bili raspoloeni za to, s obzirom na iscrpljenost,
dijareju i nedostatak hrane. Uostalom, pronalaenje naina da se
proe kroz nemaki kontrolni punkt zahtevalo je upravo onu vrstu
lukavstva i otroumnosti koje su bile osnovna karakteristike agenata
OSS-a. Dibilijan nikada to ranije nije inio, naravno, ovo je bila
njegova prva misija, ali se setio obuke s Farme i verovao je da su i
druga dva agenta dobro upuena u to. Poto vie nije imao radio,
Dibilijan se oslonio na pukomitraljez. Ovo oruje se smatralo
dobrim izborom za mladog, neiskusnog agenta kao to je Dibilijan,
zbog toga to se pretpostavljalo da ovek ne mora da bude mnogo
precizan ako na neprijatelja moe u brzini da izbaci dovoljnu

koliinu olova. On je bio spreman da uini sve to je Popoviu i

Fariu bilo potrebno kako bi uspeno obavili taj zadatak.
Osamnaestak Titovih partizana pridruilo se agentima OSS-a,
kako bi pomogli u spasavanju pilota. Posle kraeg razmtranja
situacije, agenti su zakljuili da staro dobro podmiivanje predstavlja
najbolji nain da se proe ovaj kontrolni punkt. Partizani su im
kazali da se straari mogu potplatiti, a Fari je i dalje imao neto
dolara u zlatu koje je poneo upravo za ovakve prilike. Preko
posrednika kome su partizani verovali, grupa je uspostavila kontakt
s nemakim straarima na punktu i ponudila da im plati ukoliko im
dopuste da prou. Nemci su pristali, dobili novac, a grupa je
planirala da pree most sledee noi u odreeno vreme. Agenti su
znali da se kockaju sopstvenim ivotom, ali se u nekim ranijim
slinim situacijama podmiivanje pokazalo sasvim efikasnim. Ako
straari budu zadovoljni dobijenim novcem, onda bi trebalo da, u
ugovoreno vreme, puste grupu da proe, jednostavno i bez ikakvog
maltretiranja.
Vladao je mrkli mrak kada je grupa krenula prema mostu, a
trojica Amerikanaca su ili na elu. Njima je odgovaralo da bude
potpuno mrano kako bi mogli neprimetno da prou. Dok su se
pribliavali mostu, inilo se da je sve u redu. Dibilijan, Popovi i
Fari su ipak izvesno vreme priekali u bunju u blizini mosta,
odakle su osmotrili situaciju, da bi videli ako neto moda nije u
redu, a zatim su ekali da im i partizani potvrde da sve tee po
planu. Tako je i bilo, i u ugovoreno vreme, grupa je krenula putem
prema mostu. Ili su brzim korakom, eleli su da preu most, ali su
isto tako brinuli da ne iznenade nekog Nemca sa kontrolnog
punkta. Trenutak istine je doao kada su se dovoljno pribliili da ih
straari vide. Amerikanci su se ukoili u mestu, svi ostali su stajali
iza njih i ekali, spremni da se daju u beg pri prvom ispaljenom
metku. Meutim, Dibilijan je onda spazio dva straara kako
gledaju pravo u njih, pa zatim jedan drugog, a onda im okrenuli
lea. Podmiivanje je uspelo. Pustili su Amerikance i partizane da
prou.

Grupa se uzmuvala prema kontrolnom punktu i poela da

prelazi most, a trebalo joj je da pree samo nekoliko desetina metara
kako bi dospela na relativno sigurno mesto. A onda, upravo u
trenutku kada su Dibilijan i ostali agenti stigli do sredine mosta,
iznenada je blesnula jaka svetlost i osvetlila ih kao usred bela dana,
a odmah zatim usledila je vatra iz mitraljeza. Ili kod ovih Nemaca
ipak nije uspelo podmiivanje, ili ih je sve prevario posrednik koji je
uivao poverenje partizana. Meci su pratali po itavoj grupi i
pokosili nekoliko partizana. Ljudi su se gurali i probijali, niko nije
tano znao na koju stranu da bei, svi su pokuavali da izbegnu
snop svetlosti. U sveoptem ludilu, Dibilijan je neprestano bacao
pogled na reku ispod mosta i molio se da ne zavri tamo. Pogled na
tu mranu vodu u noi, koja je izgledala tako duboko dole, bio je
isto toliko zastrauju kao i pomisao da ga moe pogoditi metak.
Dibilijan i gotovo svi drugi ljudi na mostu otvorili su vatru na izvor
svetlosti koji se uskoro ugasio, to im je omoguilo da pretre preko
mosta i ponovo utonu u tamu.
Tokom sledeih mesec dana, Dibilijan i njegov tim su konano
pronali desetak avijatiara i uspostavili kontakt sa seditem OSS-a u
Kairu. Ljudi iz OSS-a su preuzeli pilote od seljaka koji su ih titili, a
mnogi od njih su bili slabi i ranjeni. Danima su peaili ili se vozili
volovskim kolima do mesta koje im je obavetajna sluba oznaila
kao mogui punkt s koga e ih pokupiti. Popovi, snaan ali ne i
naroito pleat za svoja dva metra visine, nosio je jednog ranjenika
na leima gotovo dva dana. Na dan 16. juna 1944, avion je sleteo na
otvoreno polje i pokupio agente i pilote i prevezao ih natrag u Bari,
to je predstavljalo malu probu za ono to e se kasnije odigrati u
Pranjanima.
Dibilijan je dobio srebrnu zvezdu za rad u ovoj misiji, a ta dva
meseca su ga pretvorila od beznaajnog novajlije u iskusnog agenta
OSS-a. Bio je izuzetno ponosan zbog toga to je pomogao da se
dvanaestorica pilota izbave iz Jugoslavije, i kada je uo da ih ima jo
najmanje stotinu, znao je da tamo mora da se vrati.

12.
Potpuno ameriki tim
Kada je Vujnovi izloio plan za spasavanje oborenih pilota koji
su se nalazili u Pranjanima, plan koji je danas poznat po sluajno
odabranom ifrovanom nazivu operacija Haljard92, niko od trojice
ljudi odabranih za ovu misiju nije ni trepnuo zbog ogromne
opasnosti kojoj je trebalo da se izloe. Spustiti se padobranom na
neprijateljsku teritoriju i organizovati do sada najsmeliju spasilaku
misiju? Naravno, izvodljivo. Izgraditi pistu pred nosom Nemaca?
Nema problema.
Ali, imali su jedno pitanje za Vujnovia. Hoemo li raditi sami ili
s Britancima?
Naalost, odgovor je bio da e operacija Haljard biti
organizovana zajedno s Britancima. Kao to se i oekivalo, Britanci
nisu bili oduevljeni zbog toga to je Ruzvelt odobrio spasilaku
misiju, ali su sloeni sporazumi koji su ureivali zajednike
saveznike operacije u Italiji zahtevali da britanski i ameriki
pijunski timovi rade zajedno na dovoenju agenata u Jugoslaviju. U
mnogim sluajevima, Britanci su praktino bili odgovorni za
uvoenje amerikih agenata na neprijateljsku teritoriju, a sve
donedavno bili su odgovorni i za radio-komunikaciju. OSS je tek
poeo da alje svoje radio-operatere, tako da je trebalo da Dibilijan
obavlja tu ulogu umesto nekog britanskog agenta. Imali su barem tu
brigu manje. Vujnovi je sa izvesnom sumnjom gledao na to to je
Britancima uopte doputeno da im pomau, ali je na kraju pristao,
zbog toga to nije eleo da ugrozi misiju koja je ionako bila na
staklenim nogama.
Trolana ekipa operacije Haljard takoe je bila upozorena da
ne zalazi u domen meunarodnih odnosa dok misija bude trajala.
Reeno im je: vaa misija se sastoji u tome da odete i izvuete te
ljude odande, nita vie. Porunik bojnog broda iz Petnaestog

vazduhoplovnog korpusa izriito im je naredio da ne daju nikakva

vojna niti politika obeanja u ime Sjedinjenih Amerikih Drava ili
drugih saveznikih zemalja, niti da se obavezuju ili obeavaju
dostavu namirnica ili druge materijalne pomoi bilo kojoj politikoj
ili vojnoj grupi93. Drugim reima, ovo za njih nije predstavljalo
priliku da isprave bilo ta to im se nije svialo u nainu na koji su
se saveznici ophodili prema Mihailoviu i Titu. Pretpostavljeni su
verovali da e Musulin, uprkos svemu, potovati to nareenje, a
Vujnoviu nije bilo doputeno da ide upravo zato to su smatrali da
ne mogu da mu veruju da e to isto nareenje potovati.
Ma koliko Musulin besneo zbog toga to se izdajniki odnos
prema Mihailoviu nije promenio, on je ipak bio usredsreen
prvenstveno na uspeh misije. Vujnovi je radio s Musulinom,
Rajaiem i Dibilijanom na planiranju njihovog odlaska, mislei u
poetku da e oni morati da skoe naslepo u Pranjane, to bi znailo
da Mihailovieve snage ne znaju za njihov dolazak. To je oduvek bio
rizian korak zbog toga to bi oni na zemlji, ak i ako su prijateljski
nastrojeni, mogli da otvore vatru ako ne znaju ko se to sputa
padobranima, dakle, ako to prethodno nije najavljeno. Ali, kako se
planiranje nastavljalo, Vujnovi je saznao da su Britanci ponovo
uspostavili radio-vezu s Mihailoviem, pa je organizovao da njegova
trolana ekipa stigne izmeu 15. i 20. jula. U to vreme, Mihailovievi
ljudi e ih traiti. Poto se taj najavljeni period bliio kraju, ekipa je
iskoristila povoljne vremenske prilike uvee 19. jula i doputovala u
Brindizi, oko sat vonje juno od Barija, odakle je polazila veina
vazduhoplovnih misija. Ukrcali su se u avion C-47, obojen u crno
kako bi se tee mogao uoiti nou. Jedva su ekali da krenu u akciju,
tako da im je adrenalin strujao kroz telo dok su se pribliavali zoni
iskakanja. Ponovo su proverili opremu, padobrane, potapali
srdano jedan drugog po ramenu i onda su stajali u mranom trupu
teretnog aviona, ekajui da se svetlost na lampici za iskakanje
promeni iz crvene u zelenu, nakon ega je trebalo da izbaciva da
signal padobrancima da izau kroz vrata u mranu no iznad
Jugoslavije.

ekali su.
Musulin je na kraju upitao izbacivaa ta nije u redu, a ovaj je
pokazao izvetaj pilota da ima problema sa signalima sa zemlje.
Sa zemlje, iz zone iskakanja, ne stiu nikakvi signali!, viknuo je
oficir s britanskim akcentom, trudei se da nadjaa buku aviona.
Mi aljemo signale, ali nema odgovora!
Inae, savezniki avioni su na takav nain dobijali potvrdu da su
iznad prave zone za iskakanje i da su na zemlji prijateljski odredi
koji oekuju agente. Kada je vreme i mesto iskakanja bilo utvreno,
ljudi iz vazduhoplovne baze su obavestili Mihailovia da e avion
poslati poseban svetlosni signal i da ljudi na zemlji treba da
odgovore odgovarajuim svetlosnim signalom. Avion je slao
ugovoreni signal, ali nije bilo odgovora sa zemlje. Bez povratnog
signala, kada bi se spustili na zemlju, agenti bi se nali potpuno
sami, ili se moglo dogoditi jo gore, a to je da su, u meuvremenu,
Nemci moda utvrdili gde e savezniki pijuni iskoiti pa ih ekaju
da se prizemlje. Ukoliko nema signala sa zemlje, to je znailo da
nema ni iskakanja. Izbaciva je obavestio Musulina da se avion
vraa za Brindizi i da njih trojica nemaju drugog izbora do da
odustanu od misije.
Vujnovi nije bio nimalo srean kada je video agente kako se
vraaju te noi, ali to se nije tako retko dogaalo. esto bi se
odustajalo od misije u poslednjem trenutku, kada bi neto polo
naopako u vezi sa opremom, ili kada bi se avion izgubio ili kada bi
obavetajna sluba u meuvremenu otkrila neke nove informacije.
Bilo je bolje vratiti se i ponovo pokuati kasnije, nego izbaciti agente
na pogreno mesto ili pravo Gestapou u ruke. Agenti su napravili
nov plan i neke od sledeih noi ponovo su se odvezli u Brindizi i
ukrcali u C-47 koji je poleteo ka Jugoslaviji.
Ovog puta, avion je morao da se vrati zbog snane oluje iznad
jugoslovenskih planina.
Sledei put je protivavionska vatra na putu ka zoni iskakanja bila
isuvie jaka da bi se kroz nju bezbedno prolo.
Do sada je sve to liilo na uobiajene razloge za odustajanje od

misije. Meutim, u tom trenutku Musulin i njegov tim poeli su da

postaju sumnjiavi prema Britancima koji su bili zadueni da ih
tamo odvedu. Musulin, Rajai i Dibilijan uskoro su shvatili da se
za Britance ne moe samo rei da nisu oduevljeni ovom misijom,
ve da su je aktivno sabotirali, ili je bar amerikom timu to tako
izgledalo.
Otvoreno neprijateljstvo Britanaca postalo je oigledno prilikom
sledeeg pokuaja iskakanja u Pranjanima, nekoliko dana kasnije.
Musulin je shvatio da je prilikom prvog pokuaja, kada nije bilo
signala sa zemlje, problem u stvari bio u tome to je pilot leteo
prema pogrenim koordinatama. Bili su na pogrenom mestu, pa
zato nije bilo odbora za doek. Imajui to na umu, Musulin je eleo
ponovo da proveri koordinate ubrzo posle uzletanja, prilikom
etvrtog pokuaja spasavanja pilota. Otiao je i zatraio od pilota da
potvrdi destinaciju. Pilot je proitao koordinate na koje je
nameravao da ih odvede, a Musulin je eksplodirao od besa im je
proverio to mesto na svojoj karti.
To je partizanska teritorija!, povikao je on. Gde ste, do avola,
dobili te koordinate?
Oigledno uplaen od krupnog i veoma ljutog Amerikanca, pilot
je objasnio da je instrukcije za misiju dobio od svojih britanskih
zapovednika i da samo sledi nareenja. Takav odgovor nije
zadovoljio Musulina, a pritisak mu je jo vie skoio kada je primetio
jednog vojnika, partizana, kako sedi u zadnjem delu aviona.
ta on, do avola, radi ovde?, urlao je Musulin, i nije mogao da
poveruje da jedan Titov sledbenik sedi u avionu koji navodno treba
da ih odvede do Mihailovieve teritorije. ta se pobogu ovde deava?
Da li to oni pokuavaju da sabotiraju ovu misiju?
Pilotov odgovor nije ni najmanje popravio situaciju. Pilot je
objasnio da je taj partizan dodeljen posadi aviona kako bi u ovoj
misiji obavljao dunost izbacivaa. On e rei Musulinu, Rajaiu i
Dibilijanu gde i kada da iskoe. O ne, do avola.
Nijedan prokleti komunista nee da gura mene i moje ljude iz
aviona, grmeo je Musulin. Odustajemo od misije. Zaboravi!

Trojica Amerikanaca su bila zaprepaena zbog toga to su

Britanci tako u potpunosti osujetili njihove napore da dou u
Pranjane, ali im je ipak bilo teko da poveruju da njihovi saveznici
ljubitelji aja u sutini nastoje da sabotiraju operaciju Haljard. Da
li su oni zaista toliko protiv Mihailovia da bi ak ugrozili ivote
trojice agenata, da i ne govorimo o tome to bi spreili spasavanje
ak stotinu pilota? Odgovor su dobili ve prilikom sledeeg
pokuaja.
Sva trojica su bila na oprezu kada su sledei put uli u avion,
nastojei da uoe bilo kakav znak da Britanci na neki nain
pokuavaju da osujete njihovu misiju. Musulin je proverio
koordinate i izgledalo je da su u redu. U avionu nije bilo nijednog
prokletog komuniste, bar nije bilo nikog ko je nosio kapu sa
crvenom zvezdom Titovih partizana. Sve je izgledalo dobro i njih
trojica su se ponadali da e ovog puta konano i stii u Pranjane.
Pribliavali su se zoni iskakanja i ekipa je ponovo proverila svu
opremu i jo jednom se presliala ta e raditi nakon dolaska na
vrsto tle; ostalo im je samo da posmatraju crveno svetlo i ekaju da
im izbaciva kae da krenu.
Konano se i to dogodilo. U petom pokuaju da stignu do
Pranjana, upalilo se zeleno svetlo, britanski izbaciva im je dao
signal i njih trojica su dola do otvorenih vrata aviona. Musulin je
krenuo prvi, kao komandant misije, i zastao je na vratima, ekajui
da Britanac proveri da li je ruica njegovog padobrana privrena
za kabl iznad njihovih glava, kako bi se padobran potom neometano
otvorio. Rajai i Dibilijan su stajali iza njega, spremni da iskoe
odmah za njim. Izbaciva je drao ruku na Musulinovim leima,
spreman da ga snano gurne kako bi iskoio iz aviona. Sve to je
Musulin trebalo da uradi, bilo je da zakorai i to bi bio poetak
operacije Haljard.
Ali, onda je neto ugledao, neki bljesak. ta je to, do avola? Nije
mogao sa sigurnou da kae ta vidi na zemlji, ali oigledno neto
nije bilo u redu. Drao se za vrata aviona, gledajui ispod sebe, i
onda je iznenada shvatio ta se deava dole u tami. Gadovi! Vi

prokleti Britanci pokuavate da nas pobijete!

Musulin se snano odgurnuo od vrata ka unutranjosti aviona,
izbacivi Rajaia i Dibilijana iz ravnotee. Izbaciva ga je
ispitivaki gledao i povikao na njega, pitajui ta nije u redu.
Nalazimo se tano iznad proklete borbe! Pogledaj to! Pogledaj!,
vikao je Musulin. Poeleo je da izbaci kontrolora iz aviona drei ga
za noge kako bi mogao dobro da pogleda, ali se obuzdao. Rajai i
Dibilijan su otili do vrata, pogledali nanie i bili okirani onim to
su ugledali: bljesak svetlosti od tekog oruja, vozila i vojnici u
estokoj borbi ispod njih. Britanci su pokuali da ih spuste usred
prave pravcate bitke. Ni u kom sluaju ne bi stigli ivi na zemlju.
Musulin nije mogao da bude siguran da li su Britanci zaista
pokuavali da ih ubiju i prekinu misiju Haljard, ili su jednostavno
bili potpuno nesposobni. Meutim, vie je verovao da je u pitanju
sabotaa. Znao je za Dejmsa Klugmana iz britanskog sedita SOE u
Bariju, uo je da je komunista sa prevelikim uticajem na britanske
operacije i posumnjao je da upravo Klugman, zajedno s drugim
Titovim pristalicam, manipulie misijom Haljard. Dibilijan uopte
nije sumnjao u to. Bio je siguran da Britanci pokuavaju da ih ubiju.
Nadali su se da emo iskoiti usred borbe i nestati.
Bez obzira na to kako bi se mogle objasniti akcije Britanaca,
agentima OSS-a bilo je dosta svega. Musulin je ustrim korakom
uao u Vujnovievu kancelariju i zatraio ameriki avion, ameriku
posadu i amerikog izbacivaa. Nisu nameravali da ponovo krenu u
Jugoslaviju bez potpuno amerikog tima.
Vujnovi je sa zadovoljstvom ispunio taj zahtev.

13.
SOS... u iekivanju spasilaca
U Pranjanima, Amerikanci nisu imali pojma da jedinica ACRU
tako naporno radi na njihovom spasavanju. Nevolje oborenih
Amerikanaca iz dana u dan su bivale sve vee. Hrane nije bilo
dovoljno ak ni za lokalno stanovnitvo, koje je sve to je moglo
delilo s Amerikancima, a nekim pilotima je oajniki bila potrebna
medicinska nega zbog rana koje su zadobili na svojim zlosrenim
bombarderskim letovima. Riard Felman, voa avijatiara, gledajui
kako Nemci spaljuju srpsko selo onda kada etnici nisu hteli da
predaju pilote, zakljuio je da je samo pitanje vremena kada e ih
Nemci pronai. Kada bude kucnuo taj as, bie to prava klanica. Ne
samo da e Nemci, najverovatnije, pobiti sve Amerikance, umesto
da ih zarobe, ve e pobiti i sve nedune Srbe. Moda bi Nemci
mogli da uine neto jo gore nego da ih ubiju, kao kaznu to su
pomagali avijatiarima.
Felman se sastao s nekim viim amerikim oficirima, koji su bili u
Pranjanima, i poeo da razmatra tome ta treba da se uini kako bi
se omoguilo njihovo spasavanje. Do tog trenutka, oni su samo
ekali, nadajui se da saveznici znaju da su oni tu i da planiraju da
ih na neki nain spasu. Isto tako, pretpostavljali su da je Mihailovi,
koji se toliko trudio da ih zatiti, uspostavio kontakt s
Amerikancima. Meutim, nita se nije dogaalo. Nedelje i meseci su
prolazili bez ijedne rei o nainu na koji bi mogli da odu iz
Jugoslavije.
Felman i ostali piloti eleli su da preduzmu neto, ali ta? Neki
od njih eleli su da poalju radio-poruku i da jave saveznicima gde
se nalaze, te da im je potrebno spasavanje. To je bilo izvodljivo, zbog
toga to su etnici redovno spasavali sve to su mogli iz oborenih
bombardera, ukljuujui i radio-ureaje. Uz male popravke, neki
radio bi se verovatno mogao osposobiti za slanje poruke

saveznicima. Ali, to bi bio rizian potez. Do sada su oni uglavnom

opstajali zahvaljujui tome to nacisti nisu tano znali gde se nalaze.
Nemci su znali da se ameriki piloti kriju negde u brdima, ali nisu
slutili da ih je bilo tako mnogo na jednom mestu, i to tako malom
kao to su Pranjani. Mada su pilote okruivale i titile Mihailovieve
snage, Nemci su mogli da napadnu iz vazduha i time bi opustoili
itavo ovo mesto, stradali bi i Amerikanci i lokalno stanovnitvo. Od
presudnog je znaaja bilo da Nemci ne saznaju gde se piloti skrivaju.
Slanje poruka preko radija bi moglo sve da izmeni. Kao to su
Dibilijan i njegova ekipa ranije ustanovili, radio-poruka moe da
omogui neprijatelju da tano utvrdi poloaj sa koga se poruka
emituje. to je poruka dua, i to je signal jai, to je neprijatelju
posao bivao laki. Ukoliko bi oni uzeli radio i poeli da emituju
poruke svojim bazama u Italiji, prvi odgovor bi mogao uslediti od
eskadrile nemakih lovaca i bombardera koji bi se obruili na njih i
napravili pravi pakao.
Svi su bili saglasni da to predstavlja ogroman rizik, ali su morali
da mu se izloe. Felman i drugi istaknuti oficiri u Pranjanima
zakljuili su da moraju da poalju poruku Petnaestom
vazduhoplovnom korpusu u Bariju. Zatraili su od Mihailovievih
snaga da im poalju radio iz jednog od aviona i Mihailovi je pristao,
znajui da ta poruka, ma koliko opasna, moda predstavlja jedini
nain da se dobije pomo za pilote. Tomas Oliver, pilot koji je
padobranom skoio usred porodinog ruka, bio je deo grupe koja
se zalagala za to da se poalje poruka u Italiju i tesno je saraivao s
radio-operaterima i drugima u grupi, traei pravi nain za slanje
poruke. Svi su znali da moraju da budu oprezni.
Prvo, zakljuili su da se to mora obaviti veoma brzo. Slae kratke,
jednostavne radio-poruke u Italiju u nadi da e ih saveznici uti, ali
da Nemci nee imati vremena da utvrde njihov taan poloaj. U
trenutku kada su upuivali prvi poziv u pomo, desetine pilota su se
okupile oko radija koji je bio postavljen na stolu u jednoj seoskoj
kui. Radio-operater je uzeo kontrole i stavio prst na taster kako bi
poeo da kuca Morzeovu azbuku. Pogledao je ostale ljude oko sebe i

duboko udahnuo pre nego to je uputio prvu poruku94. Krenuo je.

SOS... SOS... Sto pedeset pripadnika amerike posade eka
spasavanje... Mnogi su bolesni i ranjeni... Uzvratite poziv... SOS...
SOS...
I to je bilo to. To je bilo sve to su mogli da poalju u prvom
trenutku, kako Nemcima ne bi dali vremena da utvrde mesto s koga
je poao poziv preko radija. Stoga su sedeli i ekali, oiju uprtih u
radio, nadajui se iz sveg srca da e uti povratnu poruku. ekali su
satima. Odgovora nije bilo. Ljudi su poeli polako da naputaju
prostoriju, po nekoliko njih istovremeno, razoarani jer su shvatili
da ih niko nije uo.
Dok je radio utao, Felman i drugi oficiri razmatrali su situaciju i
odluili da i dalje pokuavaju. Istu poruku e slati svakih nekoliko
sati i deurati kraj radija u iekivanju da im se neko javi.
ekali su dva dana i nita se nije dogodilo. Onda su shvatili da je,
najverovatnije, Petnaesti vazduhoplovni korpus u Italiji uo poruku,
ali da jednostavno ne odgovara. Mislili su da je verovatno u pitanju
neki trik, neka klopka koju su postavili nacisti kako bi ih namamili
da pou u spasilaku misiju. Naravno, pomislio je Felman. Oni se
nee tek tako baciti na radio i organizovati spasavanje, ako ne budu
potpuno sigurni da je poruka autentina. Morali su da naprave ifru
koja e ubediti saveznike da mogu da veruju njihovim porukama, da
one zaista dolaze od pilota, a ne od neke nacistike obavetajne
jedinice.
Oliver se ponudio da zajedno s nekim drugim pilotima napravi
ifru95. Ameriki sleng je bio dobra ideja, pomislili su oni, poto bi
mogao da zbuni Nemce koji bi to eventualno sluali. Ali, to je jo
vanije, morali su u tu ifrovanu poruku da ubace neki podatak koji
e prepoznati samo oni koji se nalaze u njihovoj vazduhoplovnoj
bazi u Italiji. Takav skriveni podatak imao bi dvostruki cilj: pokazao
bi saveznicima da poruku zaista alju ameriki piloti a istovremeno
bi zbunila Nemce koji bi pokuali da je deifruju.

Piloti su smislili dve ifre. Prva je bila jednostavno premetanje

slova i zahtevala je da onaj ko primi poruku zna informaciju koju
Nemci ne znaju. Umesto slova A, ifrovano slovo bi bilo tree
slovo iz mesta roenja barmena u oficirskom klubu u Leeu, u Italiji.
Umesto slova B, koristilo bi se etvrto slovo imena obavetajca
stacioniranog u Brindiziju. Avijatiari su izradili itavu ifrovanu
abecedu po slinom modelu. Slanje tolikog broja informacija znailo
bi ostajanje uz radio mnogo due nego to bi to bilo preporuljivo,
ali piloti nisu videli drugi nain da zaponu proces komunikacije.
Molili su se i nadali se najboljem i emitovali ifrovanu abecedu
onima koji su sluali u Italiji. Kada su to zavrili, obe strane su imale
ifru pomou koje su mogle da alju, s jedne strane na drugu,
specifine informacije u vezi sa spasavanjem, a da pri tom Nemci ne
saznaju kakvi su im planovi. A ifrovana abeceda e dobro posluiti
za posebne delove informacija, ali ne i za sve, jer bi to postalo
muno i zbunjujue. Stoga su Oliver i neki drugi piloti smislili drugu
ifru zasnovanu na slengu koja bi se mogla koristiti za brzo
prenoenje informacija, koje verovatno ne bi imale mnogo smisla za
Nemce koji bi ih eventualno mogli uti. Kada su svi vii oficiri
odobrili ovaj plan, Oliver se posluio Morzeovom azbukom da
otkuca drugi poziv u pomo.
Som vodi za CO APO520.
Oliver je nekada upravljao bombarderom koji je imao naziv
Borbeni som [Fighting Mudcat] a CO APO520 bila je komanda
Petnaestog vazduhoplovnog korpusa.
Sto pedeset Jenkija u Jugi, neki bolesni. Doterajte nam teretne
konje.
Teretni konj bio je teretni avion C-47, to znai da su piloti traili
da im poalju nekoliko aviona C-47.
Oliver je posle toga uputio poziv i lozinku koju bi obe strane

mogle da koriste za proveru identiteta, ukoliko spasilaki tim bude

upuen. Poziv signal koji e spasioci poslati kako bi dokazali da su
prijatelji sastojae se od prvog slova prezimena pilota Borbenog
soma i boje marame koju je nosio Banana Nouz, to je bio nadimak
Sema Beninja, pilota iz Oliverove posade koji je uvek nosio belu
maramu. Lozinka signal koji e piloti poslati da dokau da su
prijatelji i da uestvuju u planu bie poslednje slovo prezimena
efa nosaa96i boje pesnice na zidu. Ovo se odnosilo na
komandanta etiristo pedeset devete bombarderske grupe, koji je
svakog lana svoje posade oslovljavao sa nosa, kao da je re o
delovima mainerije. Na zidu oficirskog kluba u njihovoj bazi,
komandant je napisao: Neka se svaki nosa iz etiristo pedeset
devete potpie ovde, a sam se potpisao kao M. M. Mun, ef
nosaa. Pesnica na zidu nalazila se na amblemu Petnaestog
vazduhoplovnog korpusa crvena pesnica.
Oliver je takoe emitovao niz serijskih brojeva svojih drugova iz
aviona, tako i svoj, ali i serijske brojeve lanova posade jednog
drugog bombardera, s kojim su bili u istoj grupi, mudro ih dodavi
numerikim koordinatama njihove lokacije u Pranjanima, tako da se
taj niz brojki inio besmislenim. Nadao se da e neko tamo na
drugoj strani shvatiti da serijski brojevi potvruju identitet njegove
posade, a da preostali brojevi ukazuju spasiocima na njihovu tanu
lokaciju.
Kako bi bio siguran da e poruka stii do pravih ljudi koji e
razumeti tu ifru, Oliver se potpisao reima: Za deifrovanje, obavezno
se obratiti eskadrili Ajkula, etiristo pedeset devetoj bombarderskoj grupi.
Njegova eskadrila je imala naslikane zube ajkule na nosu svih
bombardera B-24. Zatim je dodao: U potpisu TKO, Flet Ret broj 4 na
spisku nosaa. TKO su bili njegovi inicijali i on se potpisao na zidu
ispod Munovog potpisa sa T.K. Oliver, Flet Ret 4 zbog toga to su on
i njegovi drugovi svoj ator nazivali Poker flet [pokeraka jazbina]
i potpisali se pod rednim brojevima od jedan do etiri.
Ova sloena ifra bi mogla da im spase ivot, mislili su avijatiari.
Ili bi mogla da znai da su na radiju proveli isuvie vremena i da su

Nemci ve utvrdili njihov poloaj. Ili je moda itava ta prokleta

stvar isuvie sloena da bi je bilo ko shvatio.
Sve to su mogli da urade bilo je da ekaju i da se nadaju da ju je
neko uo i da nastoji da je deifruje.
U Italiji su uli poruke, gde je operater britanskih Kraljevskih
vazduhoplovnih snaga uhvatio neobino ifrovani poziv u pomo.
Dva sata se trudio da utvrdi s koje je lokacije upuen poziv, konano
je uspeo i prosledio u tab Petnaeste vazduhoplovne baze u Bariju.
Tamo se jedan oficir obavetajac zakljuao u kancelariju, zajedno s
neobinom porukom, i naredio da ga niko, osim pretpostavljenih, ne
ometa. Posle nekoliko sati potpune zapanjenosti, ema je poela da
se nazire, a delovi ifre su polako poeli da dobijaju smisao. Uspeo je
da izvue serijske brojeve, a zatim je shvatio da i preostali brojevi
imaju neki smisao. Ubrzo mu je postalo jasno da su u pitanju
geografska irina i duina. Meutim, i dalje nije mogao da shvati
neke tajanstvene napomene Oliverove ifre, ali je shvatio deo u
kome se kae: Za deifrovanje obavezno se obratiti eskadrili Ajkula,iz
etiristo pedeset devete bombarderske grupe. Zbog toga je ovu poruku
odneo majoru Kristiju, komandantu etiristo pedeset devete
bombarderderske grupe iz koje je bila Oliverova posada. Kristi je
jedno vreme bio zbunjen, ali ga je zainteresovala neuobiajena ifra i
svakako je eleo da je odgonetne. Dvojica oficira su dugo sedela,
zurei u poruku, ne govorei mnogo kako ne bi jedan drugom
prekidali misli. Dok su stajali iznad ifre, Kristi je iznenada shvatio.
Som vodi i Banana Nouz Beninjo bili su njegovi ljudi.
To su Oliverova i Baklerova posada!97, uzbueno je uzviknuo
Kristi, ustajui i gledajui u obavetajca zaprepaeno. Gospode
Boe! Idite da ih izvuete!
ifra je funkcionisala. Uz pomo ostalih lanova posade u
vazduhoplovnim bazama, gde su ranije bili stacionirani i nestali
piloti, vazduhoplovne stareine su deifrovale ostatak poruke i
shvatile da ljudi trae da se organizuje spasilaka operacija.

Komplikovana ifra ih je ubedila da se ovoj poruci moe verovati.

Samo, neke od ovih informacija predstavljale su pravo otkrie.
Stareine nije iznenadilo to se ameriki piloti kriju u brdima
Jugoslavije, ali nisu mogli ni da pretpostave da su avijatiari
grupisani i dovoljno organizovani da poalju ifrovanu poruku
kojom trae pomo.
Piloti u Pranjanima su i dalje slali ifrovane poruke: SOS... javite
nam se... i ekali odgovor. Danima se nije dogaalo nita, a zatim je
radio zakrao i poelo je emitovanje poruke Morzeovom azbukom
iz Barija. Bila je kratka, ali je sadrala sve to su eleli da uju:
Pripremite doek za 31. jul ili prvu sledeu vedru no.
Doi e da ih spasu! Amerikanci e doi da ih izvuku odatle!
Danima su piloti bili oduevljeni zbog ove vesti, ali su se ponovo
utiali poto vie nije bilo nikakvog kontakta. Poeli su ponovo da
brinu da moda do spasavanja nee doi, da ova poruka nije bila
samo nemaki trik. Iako su se i dalje nadali da e 31. jul doneti dobre
vesti, opet su zapali u uobiajenu monotoniju ekanja, i za sve to
vreme, pomagali su seljacima u redovnim poslovima i sluali radio u
iekivanju neke nove vesti o spasavanju. Uprkos onoj jedinoj
ohrabrujuoj poruci, piloti su polako poeli da se privikavaju na
pomisao da njihove kolege ne mogu da ih izvuku odatle. Moda
jednostavno nije bilo mogue doi na neprijateljsku teritoriju i
povesti sa sobom stotine iznemoglih, bolesnih pilota. Iz dana u dan,
bili su sve vie neraspoloeni. Igrali su karte, priali prie jedni
drugima, inili sve ne bi li im dan nekako proao.
Moda e 31. jul izmeniti sve. Ali, bili su dovoljno svesni svega i
nisu se previe nadali. Kako bi Amerikanci mogli da spasu tako
veliki broj njih? ak i kada bi dolo do nekog spasavanja, kakve su
anse da se ba oni nau meu ljudima koji e uspeti da odu pre
nego to Nemci prekinu operaciju? Ne tako velike, mislili su mnogi
piloti. Ovo je opasno kockanje.

Dok su vazduhoplovci iekivali pomo, mogli su bar da se

oslone na to da su u Pranjanima relativno bezbedni. Nemaki
garnizon bio je svega etrdeset pet kilometara udaljen, u dolini, a
nacistike patrole su redovno prolazile kroz sela u itavoj oblasti.
Meutim, za razliku od mnogih drugih planinskih sela, ovu oblast je
obezbeivalo gotovo deset hiljada pripadnika Mihailovievih snaga.
Njihov posao nije bio samo da tite amerike pilote, ve i
Mihailoviev glavni tab, koji se nalazio u blizini. Srpski seljaci su
ovde mogli biti sigurni da nemaka patrola nee bezbrino uetati u
njihovo selo i raditi ta hoe, ali su isto tako znali da je prisustvo
Mihailovia i pilota doprinosilo da ova oblast bude glavna meta
ukoliko se Nemci odlue da estoko napadnu. Meutim, sve do tog
eventualnog napada, briga o svakodnevnoj bezbednosti bila je u
rukama mladih ljudi kao to je bio Nik Petrovi,
sedamnaestogodinjak u Mihailovievoj vojsci. Odrastao je sluajui
prie o svom dedi i ocu koji su se borili u ratovima protiv Turaka i u
Prvom svetskom ratu, tako da je, kada su nacisti izvrili invaziju na
njegovu zemlju, znao da se mora i sam boriti. Jo od detinjstva se
divio srpskim srednjovekovnim junacima, Kraljeviu Marku i Milou
Obiliu, a 1940, kada je imao samo etrnaest godina, izmenio je
datum roenja na svojoj krtenici kako bi mogao da stupi u
jugoslovensku kolu za jedriliare, a u isto vreme je sam sebi
nametnuo bespotedni program fizikih vebi. Kad su se Nemci
pojavili koju godinu kasnije, Petrovi je oseao da je spreman za
borbu.
Petrovi se prikljuio Mihailovievim snagama otprilike u onom
trenutku kada su Mihailovia napustili saveznici, poevi prvo s
tajnim radom, kao to je prikupljanje informacija i kraa oruja od
Nemaca. Jedna od Petrovievih metoda bila je organizovanje malih
grupa dece od desetak godina, koja bi se igrala klikerima oko
parkiranih nemakih vozila, vrebajui priliku da smotaju po neki
pitolj, municiju, dogled ili bilo ta vredno. Plen bi sakrili u dak s
branom i veselo ga vukli za sobom. Petrovi se tako osmelio da je
jedanput ukrao mitraljez kalibra 9 mm od jednog esesovskog oficira

koji je iveo u porodinoj kui njegove devojke. Gestapo ga je tukao

i ispitivao satima, ali on nije hteo nita da prizna, tako da su ga
pustili istog dana. Kako je sve vie rastao u oima etnika, Petrovi
je postepeno preuzimao sve veu odgovornost, i ubrzo mu je
pomaganje oborenim amerikim pilotima postalo redovni zadatak.
To je bila jedna od najznaajnijih dunosti koja je mogla biti
dodeljena nekom pripadniku Mihailovievih trupa, i podrazumevala
je ogromnu odgovornost. Poto se sve vei broj pilota okupljao u
Pranjanima, ekajui spasilaku misiju, Mihailovi je izdao strogo
upozorenje oficirima koji su komandovali straom u Pranjanima:
Dobro pazite da se nita ne dogodi tim ljudima. Morate da ih
branite, ukoliko bude potrebno, i svojim ivotima. Ako mi iko od
vas doe s veu da se bilo ta dogodilo jednom jedinom pilotu,
narediu da se taj ovek, donosilac te vesti, strelja na licu mesta.98
Mihailovi je moda preterivao kako bi jasno stavio do znanja da je
spreman da titi pilote, ali nikad se ne zna.
Tipian Petroviev zadatak bio je da blokira put koji vodi ka
oblasti u koju iskoe piloti tako to e na put postaviti veliko
kamenje ili drvee, pa da zatim eka da se nemaka patrola zaustavi
i ukloni prepreku; u trenutku kada bi Nemci izali iz vozila, Petrovi
i njegovi drugovi bi otvorili vatru. Najomiljenije oruje bili su im
veliki mitraljezi kalibra pedeset, koje su izvlaili iz oborenih
amerikih bombardera i nosili lokalnim kovaima da im u potaji
naprave metalna postolja, kako bi ih mogli upotrebiti u borbi protiv
nemakih vojnika. Potom bi smrtonosne mitraljeze odvukli u umu i
sakrili ih, ekajui da naiu nemake patrole. Ti mitraljezi,
konstruisani za gaanje i obaranje nemakih lovakih aviona,
raznosili su nacistike vojnike koji bi pokuali da se isuvie priblie
Pranjanima.
Poto su dobro znali koliku bi cenu moda morali da plate za
smrt nemakih vojnika, Petrovi i drugi uvari amerikih avijatiara
izvodili su te napade samo onda kada nisu imali drugog izbora, kao
to se dogodilo kada je jedna nemaka patrola ugrozila saveznike
pilote i samog Mihailovia u okolini Pranjana. Petrovi je znao kako

da se uzdri a da ne otvori vatru i da ne provocira nepotrebno

Nemce na odmazdu, ali je, kad bi se dogodilo da mora da otvori
vatru, to sa zadovoljstvom inio.
Kao i Nemci, koji bi radije pobili amerike avijatiare nego da se
mue oko njihovog zarobljavanja, ni Petrovi nije imao vremena za
zarobljenike.

14.
Sletanje e svakako biti neprijatno
Doao je 31. jul i piloti u Pranjanima pomno su pretraivali
pogledima nebo oekujui bilo kakav znak da neki avion stie da ih
spase. Kada je pala no, okupili su se na polju u blizini sela, na
mestu gde je trebalo da se padobranima spuste oni koji treba da im
pomognu. Desetine oiju pretraivale su horizont kroz umovita
brda, u nadi da e ugledati bilo kakav nagovetaj da Amerikanci
dolaze da ih odvedu kui. Uvek su pri ruci imali crvene rune
svetiljke za signalizaciju kako bi poslali avionu ranije ugovoren
signal. ekali su celu no, sve do jutra. Vreme je bilo vedro i nisu
videli razloga to niko ne dolazi da ih spase, kao to je obeano.
Njihove nade su se rasprile u trenutku kada je sunce izalo i kada je
osvanuo nov dan u Pranjanima, jo jedan dan ekanja saveznika koji
ne dolaze da im pomognu. Bili su potpuno slomljeni od razoaranja
i bilo je mnogo onih koji su se zarekli da e prestati zauvek da gaje
ikakvu nadu.
Meutim, ono to avijatiari nisu znali, bilo je da je operacija
Haljard jo uvek bila u fazi pokuaja. Oni nisu mogli da znaju da
su Musulin, Rajai i Dibilijan ve pokuavali u vie navrata da
dou do njih u Pranjane, ali da ih je ometalo sve mogue, od loeg
vremena do loih Britanaca. Misija bi stigla 31. jula samo da je vreme
bilo vedro izmeu Barija i Pranjana. Naalost, piloti su mogli da vide
samo zvezdanu no iznad svojih glava i da, na osnovu toga,
pretpostave kako misija, u stvari, nee doi. Njihovo oajanje je bilo
bezgranino, utoliko gore to je bilo bespotrebno. Ne samo da je
pomo bila na putu, ve su radio-poruke koje su piloti tako hrabro
poslali, izlaui opasnosti stotine ivota u toku tog procesa,
predstavljale pravi podsticaj Amerikancima da krenu ka Pranjanima.
U toku je bila realizacija plana za spasavanje, podstaknuta
Mirjaninim pismom Vujnoviu i Musulinovim izvetajem s lica

mesta, ali su ifrovane poruke ljudi iz Pranjana takoe dale podsticaj

ovim naporima. Zahtev tih ljudi, njihov poziv u pomo sroen tako
da se potpuno jasno vidi u kakvoj se oajnoj situaciji nalaze, stavio
je, kako se inilo, na eravicu svakoga ko je tu poruku drao u
rukama.
Kada je poruka deifrovana u Petnaestom vazduhoplovnom
korpusu, uzbueni obavetajci su je prosledili jedinici ACRU u
Bariju. Vujnovi, Musulin, Rajai i Dibilijan okupili su se da je
zajedno proitaju. Zbog tih rei i njihova misija izgledala je nekako
stvarnija, vie lina.
Ima mnogo bolesnih i ranjenih... Javite se... SOS...
Oseali su da su ti ljudi u beznadenom poloaju i znali su da su
oni jedini koji mogu da im pomognu.
Sada su imali neke konkretne informacije. Potvreno im je da
tamo stvarno ima ljudi, da su svi skupljeni na jednom mestu i da
eljno ekaju spasavanje. A poruka je Vujnoviu i ekipi za
spasavanje dala jo jedan, izuzetno znaajan podatak: broj
avijatiara iznosio oko sto pedeset.
Vujnovi se nije obradovao kad je to uo. Svaki dodatni ovek
znaio je da e misija biti jo tea. I sto pilota je bilo ve mnogo da se
spase, a kamoli sto pedeset, koliko se ispostavilo da ih ima. Ipak,
poruka koja je stigla od pilota davala im je dodatnu snagu, a to im je
pomagalo da prevaziu razoaranje i potitenost zbog loeg iskustva
s Britancima. Oajanje kojim je poruka odisala ubedilo ih je da
moraju tamo ponovo to pre da odu i da moraju dati sve od sebe da
misija uspe.
Osvanuo je 2. avgust 1944, sunan dan iznad Brindizija, baze iz
koje je trebalo da krene misija. I dan u Pranjanima bio je sunan.
Musulinova potpuno amerika posada bila je spremna da povede sa
sobom jedinicu ACRU i da jednom zasvagda izbavi avijatiare. U
tom trenutku svi su bili nestrpljivi zbog toga to su ve isuvie dugo

ekali, i eleli su da konano krenu i obave taj opasan posao. Rei

molbe za pomo oborenih pilota neprestano su im bile na umu.
SOS... ekamo spasavanje... Dibilijan nikako nije mogao da zaboravi
tu poruku otkako je prvi put uo taj oajniki poziv u pomo,
shvativi da su, verovatno, ti ljudi u oajnoj situaciji im su bili
spremni da poalju tako dugaku poruku i da se tako izloe
opasnosti, jer bi se nemaki avioni obruili na njih istog trenutka kad
utvrde otkuda dolazi signal. Znao je isuvie dobro koliko moe da
bude efikasno radio-lociranje.
Musulin, Rajai i Dibilijan bili su maksimalno usredsreeni i
spremni kada je konano stiglo obavetenje da e danas biti taj dan.
Toliko su ve puta pokuavali, ali su svi oseali da e ovog puta biti
drugaije. Nee biti onih ludih Britanaca da ih ometaju. Posada
sastavljena iskljuivo od Amerikanaca brzo e ih i bezbedno odvesti
kud treba. Vujnovi je lino vodio tim do Brindizija, odakle se
kretalo u misiju, i bio je uveren da su ljudi potpuno spremni.
U Brindiziju, Vujnovi se rukovao sa svakim ponaosob i poeleo
im sreu, gledajui ih pri tom u oi i pitajui se da li ih moda vidi
poslednji put. Divio se njihovoj spremnosti da odu u tako opasan
zadatak, a istovremeno je silno eleo da i on poe s njima.
Let je bio kao i svaki prethodni, samo to je ovog puta Musulin
proverio koordinate s pilotom i ustanovio da su ispravne, a nije bilo
ni partizana koji sedi u avionu zajedno s njima. Ovoga puta su se
dobro oseali. Sada su zaista ili tamo. Kada je avion stigao do mesta
za iskakanje, Musulin je bio izuzetno oprezan, gledao je paljivo da
li postoji bilo ta to bi ukazalo da neto nije u redu, neto bi moglo
da pokvari i ovaj pokuaj, ali nije naao nita. Pilot im je dao signal
da se mesto za iskakanje pribliava i trojica agenata su ustala.
Ponovo su proverili opremu i stali u red kraj vrata. Ovoga puta,
kada je pogledao dole, Musulin nije video ni borbu, ni oblake, nita
to bi zaustavilo njihovu misiju. Onda mu se pogled zaustavio na
neemu. Da li su to vatre za navoenje?
Na zemlji, Felman i drugi piloti ekali su u bunju na ivici te
velike istine u Pranjanima, na mestu koje e Amerikanci, kako su

pretpostavljali, iskoristiti za sputanje ukoliko krenu u akciju. Ba

kao i svake noi od 31. jula, ekali su dolazak spasilakog tima, kao
to im je i bilo reeno u poruci iz Barija. Kako je koja no prolazila,
postajali su sve manje sigurni da e obeanje biti ispunjeno.
Meutim, jo uvek su ekali, sva su im ula bila napeta u iekivanju
znaka da e se neto konano dogoditi. Kada su u daljini uli avion,
svi su pomislili isto: da li je to zaista to? Da li je mogue? To nije bilo
uobiajeno vreme za avione koji su leteli ka Ploetiju i esto ih
nadletali, pa su se zato uplaili da moda neki nemaki avion ne
trai njihovu lokaciju. Ili ih moda ipak ali samo moda trae
Amerikanci. Felman i nekolicina drugih izaoe iz bunja,
posmatrajui mrano nebo, ali jo uvek nisu mogli da vide avion.
Ali, do avola, to je ba zvualo kao C-47, pomislio je Felman. Nije
mogao da bude siguran, ali to je vie sluao, to je sve vie zvualo
kao ameriki avion! Upitao je nekolicinu ljudi oko sebe kako se
njima ini, ali niko nije mogao da odgovori sa sigurnou. Istina, po
njihovim pogledima, Felman je osetio da i oni misle da bi to mogli
biti Amerikanci koji dolaze da ih izbave. Da li ih trae? ta ako ne
mogu tano da pronau zonu iskakanja? Felman je brzo razmiljao i
zakljuio da ne mogu da stoje skrtenih ruku i rizikuju da ih spasioci
jednostavno prelete i ne pronau. Doneo je odluku koja je, kao i
poziv preko radija, mogla da dovede naciste umesto Amerikanaca,
ako je napravio pogrenu procenu.
Upalite vatre!, vikao je Felman. Hajde! Odmah! Upalite vatre
za navoenje!
Ljudi su potrali prema posudama koje su, spremajui se ba za
jedan ovakav trenutak, postavili oko polja. Bili su to sudovi puni
raznih otpadaka i drveta, koji e goreti i svetleti kao signal avionu
iznad njihovih glava. Felmana je uhvatila nervoza dok je posmatrao
svoje kolege, pilote, kako alju signale koji e otkriti njihov poloaj,
ali je oseao da zaista mora da uputi signal tom avionu, ma ko to
bio. Avijatiari vie nisu mogli da ekaju.
Vatra se rasplamsala i osvetlila obod polja, to je jasno
oznaavalo zonu iskakanja. Felman i drugi avijatiari uurili su se

u bunju oko polja i eljno gledali ka nebu, oslukujui pribliavanje

aviona.
Musulin je video vatru. Video ju je i izbaciva, koji je ve bio
siguran da su na pravom mestu. Onda je i pilot ugledao tri crvena
svetlosna signala sa zemlje, taan znak da prijatelji ekaju agente
OSS-a. Izbaciva je proverio gurtne i povikao: Hajde!, snano
gurnuvi Musulina u lea. Musulinov izuzetno veliki padobran se
otvorio, zatim je iskoio Rajai, pa za njim i Dibilijan. Sva trojica
su se trudila da ostanu to je mogue blie jedan drugome, kako bi
se i na zemlju spustili nedaleko jedan od drugog. im su se nali u
vazduhu, izbaciva je za njima izbacio nekoliko sanduka s
medicinskom opremom i odeom. To je poneto na Musulinovo
insistiranje znao je ta je najpotrebnije ljudima s kojima je neko
vreme iveo.
Ekipa je iskoila sa samo osam stotina stopa visine, to je veoma
nisko, ali istovremeno onemoguava neprijatelju da uoi one koji su
iskoili i ubije ih dok se sputaju na utvreno mesto. S te visine
agenti su se spustili na zemlju s mukom i veoma brzo, za samo
tridesetak sekundi od naputanja aviona. Musulin se prvi spustio, ne
samo zbog toga to je prvi izaao iz aviona i to je iskoio s male
visine, ve i zbog toga to je taj bivi ragbista, kada se sputao
padobranom bio kao neka ljutita stena koja pada s neba, a padobran
je uspevao samo da ga donekle uspori pri padu. Musulin je sleteo na
jedan kokoinjac, sravnivi ga sa zemljom, a kokoke su se
izbezumljeno razbeale na sve strane. Rajai je stigao ubrzo posle
njega i pao na drvo blizu Musulina i kokoaka. Nije bio povreen,
ali je morao da pozove Musulina da mu pomogne da presee veze i
oslobodi se padobrana koji se zapleo u drvo.
Dibilijan se poslednji spustio na tle, shvativi usput da i on
takoe ide prema drveu. Uobiajena procedura u tim okolnostima
bila je da se vrsto prekrste ruke i noge, da se laktovi stave preko
lica kako bi se ono zatitilo od granja, ali jedva da je imao vremena
da reaguje kada je ugledao drvee. Ispostavilo se da je i bolje to nije
stigao da reaguje, zato to je, umesto na drvee, sleteo u njivu s

kukuruzom, pa bi verovatno slomio obe noge da je stigao da ih

prekrsti kao to je nameravao. Stabljike kukuruza su mu ublaile
pad i Dibilijan je izveo jedan od najboljih doskoka do tada.
im su ustali i prikupili svoju opremu, ugledali su jednu seljanku
u dugoj haljini kako tri prema njima. Sva trojica su osetili napetost i
pripremili oruje, ali je ubrzo postalo jasno da je to samo oduevljeni
pozdrav zahvalne ene koja je bila na strani etnika. Prola je kraj
svog upravo unitenog kokoarnika kao da ga i ne primeuje i
poela da ljubi u obraze svu trojicu nazivajui ih oslobodiocima i
neprestano govorei da je srena to je invazija poela. Oigledno je
imala utisak da njih trojica predstavljaju poetak padobranske
invazije, poput one u Normandiji, tako da je Musulin morao da joj
objanjava da te noi vie niko nee doi. Ona je ipak bila zahvalna
to ih vidi i pozvala ih u svoju kuu da neto pojedu. Musulin je
utivo odbio u ime itave ekipe i dao joj petnaest hiljada dinara,
negde oko deset dolara, zbog unitenog kokoarnika. ena je
prihvatila novac i uputila ljude u pravcu Mihailovievog logora uz
jo mnogo izliva zahvalnosti i poljubaca.
Trojka je krenula putem kroz tamu, zabrinuta da bi mogla naii
na nemaku patrolu, ali istovremeno uverena da se nalazi na
etnikoj teritoriji. Ubrzo su naili na grupu bradatih ljudi koji su na
kapama nosili kraljevske oznake pripadnika Mihailovieve vojske.
Neki su odmah prepoznali Musulina. Voa grupe je povikao: Eno
Dorda, Amerikanca!, i potrao prema njemu. Neki etnici su
zaplakali od radosti kada su ga ugledali, urei da zagrle svog
omiljenog Amerikanca. Dibilijana i Rajaia je zabavljalo to to vide
koliko je Musulin slavan, ali su i oni uskoro osetili bradate poljupce i
zagrljaje ovih naizgled grubih boraca.
im je uspeo da doe do rei usred ovog slavlja, Musulin je
pokuao da kae svojim prijateljima etnicima da njegov povratak
ne oznaava nikakvu promenu u diplomatiji saveznika. Trudei se
da se pridrava svojih nareenja, Musulin je objasnio da su doli
samo da pomognu oborenim pilotima i da njihovo prisustvo ne
treba shvatiti kao neki znak da su saveznici sada naklonjeni

Mihailoviu. etnici su rekli da to razumeju, mada je Musulinu bilo

potpuno jasno da mu, u stvari, ne veruju. Bili su ubeeni da su se
Amerikanci vratili.
Ubrzo posle rizinog paljenja vatri koje su pomagale spasiocima
da ih pronau, Felman i drugi piloti u Pranjanima ugledali su
padobrance kako iskau iz aviona. Videli su tri padobranca i jo
nekoliko drugih padobrana o koje je, kako se inilo, bila okaena
neka oprema. A onda je upravo u tom trenutku avion preleteo
direktno iznad njih, dovoljno nisko da bi ljudi u tom trenutku mogli
da vide belu zvezdu vojske Sjedinjenih Drava, naslikanu na repu
aviona. Razlegli su se radosni povici kada su piloti prvi put osetili da
ima ansi da zaista, ali zaista odu kui.
Nedugo potom, iz okolnih uma poeli su da izlaze sa sanducima
punim namirnica i opreme koje su im bile oajniki potrebne, emu
su se obradovali i piloti i seljaci. Ali itavo selo je eksplodiralo od
oduevljenja ugledavi veoma krupnog oveka u amerikoj uniformi
kako se pojavljuje iz ume. Felman je motrio, ali nije imao pojma ko
bi mogao biti taj momak. Srpski seljaci su ga oigledno poznavali i
sasvim je sigurno da su ga voleli.
Kapetan Dord! Stigao je kapetan Dord!99, vikali su oni,
pozdravljajui povratak Amerikanca koji ih je napustio nekoliko
meseci pre toga, nakon to je proveo tako mnogo vremena u selu i s
Mihailoviem. I mukarci i ene trali su ne bi li zagrlili i poljubili
Amerikanca koji im se vratio. Suze su orosile lica mukaraca, ena i
dece kada su ugledali Musulina kako se pojavljuje iz ume kao
spasilac, praen Rajaiem i Dibilijanom, koji su isto srdano
doekani im su seljaci ugledali kako ih etnici nose na ramenima
kao antike junake. Felman i desetine pilota stajali su u blizini eljno
iekujui da pozdrave spasioce, ali su ipak prepustili seljacima da
provedu ovaj poseban trenutak s ovekom koga su poznavali i
voleli. Musulinu je bilo potrebno neko vreme da se izvue iz mase
koja ga je obasipala panjom i ljubavlju i da ode do Felmana.
On je nekako osetio da je Felman voa grupe i zakoraio je pravo

prema njemu. Pruio je ruku i rekao: Ja sam Dord Musulin.

Piloti su doekali ovu trojku kao anele koji su pali s neba, a ono
to je spasilakom timu prvo zapalo za oko, bio je ogroman broj
pilota koji su ih pozdravili. Reeno im je da ima sto pedeset pilota, a
Vujnovi se nadao da je taj broj preuvelian. Meutim, spasilaka
ekipa je konstatovala da je okruuje najmanje dvesta pedeset
amerikih pilota, a reeno im je da svakog dana u Pranjane pristiu
novi.
Ipak, ta zastraujua brojka se trenutno mogla ostaviti po strani,
jer je celo mesto Pranjani slavilo dolazak spasilakog tima. Na srpski
nain, na koji su piloti poeli da se privikavaju, selo je oduevljeno
poelo da proslavlja uz rakiju i muziku, povrh svega toga pojavio se
i sam Mihailovi. Dibilijan je bio pun strahopotovanja prema
generalu koji je ve uao u legendu, oseajui se nespretno u susretu
s harizmatinim liderom, pogotovo zato to je OSS bio toliko
neformalan i to je tako malo panje obraao na vojni protokol. On,
koji gotovo nikada nije pozdravljao oficire u OSS-u, oseao se kao
vojnik u prisustvu slavnog jugoslovenskog generala, pa mu je otrim
pokretom ruke salutirao kada mu je bio predstavljen. Mladi
Amerikanac je bio zadovoljan to je mogao da konstatuje da je
Mihailovi, uprkos reputaciji plahovitog etnikog voe, zapravo
jedan od najrazboritijih ljudi koje je ikada sreo.
Meutim, kao i svaki drugi Amerikanac koji je lino upoznao
Mihailovia, i Dibilijan je bio oduevljen nainom na koji taj tako
jednostavan ovek ostavlja utisak veliine i uzvienosti. Dibilijan i
drugi savezniki vojnici bili su ponajvie impresionirani
Mihailovievom dostojanstvenou, bez obzira na tekoe i
nepremostive izazove koji su ga pratili, kao i skromnou s kojom je
primao izlive oduevljenja svojih sledbenika. Ta skromnost,
meutim, nije ni najmanje remetila utisak koji su imali svi koji bi se
nali u njegovoj blizini utisak da stoje kraj velikog oveka. Vie
pilota je izjavilo da su se posle susreta s Mihailoviem praktino
oseali fiziki malim, iako je Mihailovi bio srednjeg rasta i grae.
General je bio poznat kao uglavnom staloen ovek, ako se izuzme

nedavni izliv besa zbog Britanaca, i mada ga veina njegovih

saradnika nije nuno smatrala nekim velikim intelektualcem, niko
nikada nije dovodio u pitanje njegovo oseanje dunosti prema
sopstvenoj zemlji i narodu.
U kontaktu s drugim ljudima bio je veoma srdaan, irokogrud i
ljubazan i oinski se odnosio prema svima oko sebe, iako je od svojih
vojnika traio strogu disciplinu. Mihailovi je bio poznat po svojoj
jednostavnosti, insistiranju na tome da pripada obinim ljudima, da
nikada nije iznad njih ili iznad svojih vojnika. Uvek je vie voleo da
jede sedei na zemlji sa svojim vojnicima nego u trpezariji s drugim
oficirima, i svi oko njega znali su da mu najvee zadovoljstvo
predstavlja ivot meu obinim svetom uivao je da jede s
metanima, da uestvuje u njihovim proslavama, da peva narodne
pesme i da svira na gitari. Oblaio se kao i njegovi vojnici, jeo je ono
to su oni jeli i odbijao bilo ta to bi samo i nagovestilo neki
privilegovani status. Njegovi sledbenici su ga veoma voleli i zbog
toga su ga najee zvali ia.100
Amerikanci su viali Mihailovia u najboljem svetlu kad god bi
seljaci iz tog kraja dolazili da ga obiu, obino donosei na poklon
vino ili cvee, a ene su uvek elele da ga poljube u obraz i da se
slikaju s njim. Mihailovi je neverovatno voleo decu i kad god bi
prolazio kroz neko selo, lokalni uitelj bi tog dana otkazao nastavu
kako bi deca mogla da se sjate oko Mihailovia, da dotaknu junaka.
Mihailovi bi esto zadirkivao deake u grupi, priajui kako je uo
da je neki od njih partizan, a onda bi upitao ko je od njih odan
Titu101.
Ne ja, ia!102, vikali bi redom svi deaci. Mihailovi bi nastavio
da ih zadirkuje, gledajui ih sumnjiavo, pokazujui prstom na
jednog, zatim na drugog, govorei: Imam pouzdane informacije.
Da li si to ti? Deaci bi nastavili da se smeju i viu: Ne ja, ia!,
sve dok Mihailovi ne bi odustao i potapao deake po leima
govorei: Vidim da ste svi dobri Srbi. Kazau mojim obavetajcima
da su pogreili!
Prie koje je Dibilijan uo o Mihailoviu potvrdile su se kada je

salutirao generalu a ovaj mu uzvratio na isti nain. Amerikanac se

zatim tu zadrao izvesno vreme alei se i sluajui Mihailovia
kako razgovara s Musulinom i avijatiarima o predstojeem
spasavanju. Mihailovievi sledbenici su se tiskali oko generala,
nastojei da se to vie priblie ovom slavnom a nepretencioznom
oveku, kome nije smetalo kad bi ga neki seljak iznenada zagrlio i
pozvao da zajedno popiju po rakiju.
Kada se slavlje utialo, Felman i Musulin su vrlo dugo
razgovarali o planu za odvoenje svih ovih ljudi. Musulin nije eleo
da prizna da OSS uopte nije predvideo tako veliki broj ljudi, ali je
Felmanu rekao da je plan za spasavanje smeliji, opseniji i opasniji
nego bilo ta drugo to je ikada ranije pokuano i rekao mu u
glavnim crtama kako e se to odvijati. Avioni C-47 e doi i pokupiti
po dvanaestak ljudi i odvesti ih u Italiju, rekao je Felmanu. Jo uvek
je bilo neizvesno kako e se to izvesti i to je bio jedan od razloga to
su Musulin i lanovi njegovog tima doli ranije. Morali su da smisle
nain da uspostave vazduni most za tako veliki broj ljudi, koristei
pri tom sve to se iskoristiti moe. Prvo praktino nareenje:
izgraditi pistu. Na ovom neravnom brdovitom terenu. I to gotovo
bez ikakvog alata. A da to Nemci ne saznaju.
Musulin je uskoro od jednog starog prijatelja u Mihailovievoj
vojsci dobio novije podatke o Nemcima u toj oblasti. Ono to je uo,
nije bilo ohrabrujue. Samo na tridesetak kilometara od aka
nalazio se garnizon s etiri i po hiljade nemakih vojnika. Na samo
osam kilometara udaljenosti, s druge strane planine, nalazio se
drugi garnizon s dvesta pedeset nacista. U krugu od pedeset
kilometara, u svim pravcima, bilo je pet-est gradova i drugih
centara znaajnih za Nemce, a u svakom su bili stacionirani vojnici.
U Kraljevu, udaljenom svega pedesetak kilometara, jedna jedinica
nemakog ratnog vazduhoplovstva bila je stacionirana na
aerodromu, veoma blizu Pranjana103. Musulinu je bilo jasno ta to
znai: sve mora da se odvija brzo.
Ukoliko Nemci saznaju za ovo i napadnu, oni e dovui vatreno
oruje nadmonije od onoga koje etnici poseduju i savladae ih,

rekao je on Felmanu. Nai prijatelji e ih zadravati to je mogue

due, ali e na kraju biti primorani na povlaenje kroz planine. Svi
piloti, pogotovo oni bolesni i ranjeni, nee to izdrati. Moramo da
obavimo ovu evakuaciju pre nego to Nemci saznaju da je moj tim
ovde.
Felman mu je rekao da su piloti spremni da uine sve to se od
njih zatrai kako bi uspeli. Musulin je znao da moe da rauna i na
seljake.
U meuvremenu, Dibilijan je postavio svoj radio i uspostavio
kontakt s Barijem, javljajui da je jedinica ACRU bezbedno stigla i da
radi po planu. Piloti su organizovali poljsku bolnicu zahvaljujui
medicinskim zalihama koje su izbaene iz aviona, a imali su i jednog
italijanskog lekara koji je pobegao iz zarobljenikog logora u
Beogradu.
Dibilijan je bio zapanjen brojem avijatiara u Pranjanima i
velikodunou seljaka koji su stavljali svoje ivote na kocku kako bi
pomogli Amerikancima. Bio je odluniji nego ikada ranije da te ljude
bezbedno izvue, ali kada je video da ih ima dvesta pedeset na
jednom mestu, njegovo samopouzdanje je bilo poljuljano. Kada bi
oajni piloti upitali Dibilijana da li plan zaista moe da uspe, uvek
je odgovarao da moe. Ali duboko u sebi je mislio: Samo Bog zna. Isti
taj odgovor mu se nametao kada bi ga avijatiari i seljaci pitali zbog
ega su saveznici napustili Mihailovia.
Sledeeg jutra, Musulin i njegova ekipa nisu gubili vreme, ve su
se smesta bacili na svoje zadatke. Prvi je bio oigledan: odmah
poeti sa izgradnjom piste. Znali su da e za pilote i lokalno
stanovnitvo predstavljati teak posao da, koristei se samo golim
rukama i ponekad motikom ili vilama, izgrade stazu dovoljno veliku
da na nju slete teretni avioni C-47. Meutim, drugog naina nije
bilo. Avijatiari su ve bili poeli da raiavaju polje u blizini
Pranjana, ono polje na kojem su ekali da stigne spasilaki tim, samo
je preostalo jo mnogo posla da se uradi. A Musulin je sve redom
podseao da sve to mora da se uradi brzo kako Nemci ne bi nita

otkrili. Potvrdio je da ovo mesto koje su odabrali piloti predstavlja

najbolju opciju zbog toga to je bilo relativno ravno i raieno, bar
kada se uporedi sa ovdanjim brdima i planinama, ali nije ba bilo
podesno za sletanje. Bio je to samo mali, uzani plato na polovini
brda, oko pedeset metara irok i oko sedamsto metara dug. Polje je s
jedne strane bilo oivieno gustom umom, dok se s druge strane
nalazila vrlo strma padina. Neto dalje, plato je sa svih strana bio
okruen planinskim vencima koji su bili udaljeni nepune dve milje.
Sve to je liilo na najgori pilotski komar.
Musulin je znao, zahvaljujui onome to mu je reeno u bazi dok
se pripremao za misiju, a veliki broj oborenih pilota mu je to
potvrdio, da je potrebno da duina staze, kako bi C-47 sleteo, bude
minimum sedamsto metara104.
A to je upravo minimum, istakao je on avijatiarima. Neka
nam Bog pomogne ukoliko bude vetra, ili ukoliko pilot naie isuvie
brzo. Moglo bi se dogoditi da ovde nastane pravi haos ako neki od
tih aviona skrene s piste i zapali se. Izgubili bismo Amerikance, a ta
nesrea bi mogla da privue Nemce koji bi doli da vide ta se
dogaa. Stvari bi se brzo mogle pogorati. Isto to je rekao i
okupljenim seljacima, samo ovog puta na srpskom. Oni su svi
klimali glavama u znak razumevanja, svesni da bi posledice, ako ne
urade sve kako treba, bile pogubne.
Ponovo se obratio pilotima, elei da oni ozbiljno shvate da im
ivoti direkno zavise od toga da li e biti u stanju da izgrade tu
pistu.
Ne zaboravite da ete vi biti u avionu koji e pokuati da uzleti s
tako kratke piste, rekao je on. Da sam na vaem mestu, napravio
bih tu stazu to je mogue duom pre nego to stignu avioni.
On zaista nije morao da ih ubeuje u to. Ipak su to bili avijatiari
koji su s velikom skepsom gledali na mogunost da se ovaj plato
pretvori u neto to nee biti smrtonosna zamka, ve neka vrsta
improvizovanog aerodroma. Meutim, nisu imali drugog izbora i
zbog toga su se odmah latili posla, sreni to njihov rad ima neku
konkretnu svrhu. Izgradnju piste doivljavali su kao neku vrstu

zadatka koji im je poveren, kao da su dobili nareenje da jo jednom

krenu u bombardovanje Ploetija. Oni ije je zdravstveno stanje to
dozvoljavalo, snosili su najvei teret, a bolesni i ranjeni su se trudili
da pomognu na bilo koji nain, ma kako on beznaajno izgledao,
dovlaenjem sitnog kamenja ili donoenjem vode ostalima.
Avijatiari su radili praktino bez prestanka, prekidajui rad samo
kada bi zauli zvuk nemakog aviona, i tada bi svi odjurili u umu
da se sakriju. Nadali su se da e, ukoliko neprijatelj ne uoi stotine
ljudi kako rade, pista iz aviona izgledati kao neka njiva. Kada bi
nemaki pilot ugledao tako mnogo ljudi kako svi zajedno rade, ne bi
mu bilo potrebno mnogo vremena da shvati ko su i ta im cilj. I zato
bi na upozorenje nemaki avion!, ak i najiscrpljeniji punom
brzinom trali prema drveu. Rad se nastavljao i uvee, zato to je
bilo potrebno da se posao to pre obavi, a i zbog toga to se iz
aviona tee po mraku moglo uoiti da se neto deava na poljani.
Dvesta pedeset pilota radilo je zajedno sa trista seljaka i etnika, i
ezdeset volovskih zaprega koje su im seljaci dali za uklanjanje
kamenja iz polja i za nivelisanje terena105. ljunak i mulj dovlaeni
su iz oblinjih potoka kako bi se polje nivelisalo. Zbog vrlo
oskudnog alata, avijatiari su radili golim, izranavljenim rukama,
iskopavali su kamenje i utabavali zemlju, ne bi li taj plato uinili
dovoljno vrstim za sletanje aviona. Svaki od njih bio je avijatiar,
tako da su znali koliko je vano da se posao dobro obavi. Neko
mekano udubljenje ili kamen ostavljen na polju mogli bi da dovedu
do toga da avion pun pilota pone da krivuda po pisti i da se zapali.
Neki piloti su se uglavnom bavili seenjem drvea na kraju polja i
iskopavanjem panjeva kako bi pista bila to dua, dok su drugi
prenosili ljunak i kamenje iz oblinjeg renog korita kako bi
napravili neku vrstu improvizovanog makadama. Cilj im je bio da
produe polje za oko sedamdeset pet metara. Svaki dodatni metar
znaio je malo vie nade, malo vie bezbednosti za pilote koji e, u
ovoj ludoj misiji, staviti na probu svoju vetinu do krajnjih granica.
Za to vreme, Musulin je bio mnogo skeptiniji prema ovom
improvizovanom aerodromu nego to je pokazivao. Znao je da on

mora stvarno odobriti ovo mesto, a ne samo dovesti posade C-47

kako bi poginule u nekoj besmislenoj nesrei. eleo je da vidi da li
postoji neka druga lokacija na kojoj bi se mogla izvesti ova operacija,
stoga je poslao dve ekipe avijatiara da potrae druga, pogodnija
mesta za sletanje. Nekoliko dana kasnije, obe grupe su se vratile sa
izvetajem da postoje bolja i pogodnija mesta, ali da je ono najblie
udaljeno ak etrnaest sati hoda od Pranjana. Premetanje svih
avijatiara na to mesto znailo bi odlazak iz relativno dobro uvane,
bezbedne oblasti Pranjana i veu ranjivost ukoliko bi Nemci napali.
A traiti od svih tih bolesnih i ranjenih ljudi da peae etrnaest sati,
nije bila ba najbolja opcija.
Stoga se Musulin, makar i nerado, opredelio da Pranjani budu
mesto na kome e se organizovati spasilaka akcija. To mu se nije
dopadalo, ali, u sutini, nije imao izbora.
Svakog dana pristizali su novi avijatiari i pridolice su sluale o
onome to se dogaa u Pranjanima, zbog ega su putovali tako dugo
da bi stigli u ovo malo selo koje je izgledalo kao i svako drugo kroz
koje su proli. Svaki novopridoli pilot reagovao bi na isti nain na
ovu vest irokim osmehom koji bi se brzo izgubio s lica i pretvorio
u izraz sumnjiavosti. Avioni C-47 ovde? Na ovoj planinskoj padini?
Nee li Nemci doi i pobiti nas sve nakon to se srui prvi avion?
Dibilijan je znao da ti ljudi imaju mnogo razloga za sumnju.
Njihovi ivoti su zavisili od toga da li e ovaj plan funkcionisati, a
niko nije mogao da bude siguran da hoe. Meutim, Dibilijan nije
imao nameru da ponovo ode iz Jugoslavije a da pri tom ne povede
sa sobom to je mogue vie pilota.
Morali su da se postaraju da plan uspe. est dana nakon dolaska
u Pranjane, Dibilijan i njegovi drugovi iz tima pomislili su da je to i
mogue. Izgradnja piste je dobro napredovala i ona je svakog dana
izgledala uravnjenija i dua, zahvaljujui sei drvea na drugom
kraju polja. Poto su 8. avgusta poslednji put prekontrolisali rad na
pisti, Musulin je rekao Dibilijanu da poalje poruku u Bari.
Dibi, kai Bariju da smo spremni. Poeemo evakuaciju sutra u

toku noi.

15.
Crveno. Crveno. Crveno.
Dibilijan je Morzeovom azbukom otkucao poruku za Bari,
zatraivi est aviona za sledeu no. Kad mu je potvreno da e se
u spasavanje konano krenuti sledee veeri, vest se brzo proirila
meu avijatiarima u Pranjanima, kao neka praskava petarda koja,
poput abice, poskakuje i odskae na igralitu punom dece. To je
bila ona vest koju su svi toliko eljno iekivali. Konano e ii kui.
U stvari, ii e kui ukoliko ovaj ludi plan bude uspeo. Svi su i dalje
imali na umu da je itava ova ideja u sutini veliki rizik.
Avijatiari su shvatili da nee moi svi da otputuju u isto vreme.
Odlazie samo po nekoliko desetina njih istovremeno: prvo e ii
ranjenici, a posle njih e ii oni koji su najvie vremena proveli tamo,
s tim to se nikakva razlika nee praviti izmeu oficira i obinih
vojnika. Oni koji su najvie vremena proveli u Jugoslaviji, bie meu
prvima, i posada jednog bombardera e odlaziti zajedno. Musulin je
napravio spisak od sedamdeset dva pilota, od kojih je veina bila
ranjena, i rekao im da sledeeg dana budu spremni za polazak. Iao
je na sigurno i odreivao samo po dvanaestoro ljudi po svakom
avionu C-47, iako su oni rutinski mogli da ponesu dvostruko vie
vojnika106. Musulin je izriito rekao da avioni za spasavanje ponesu
samo polovinu goriva, to je jedva dovoljno da dou do Pranjana i
da se vrate, kako bi bili to manje optereeni. Poto ve trae od
pilota u spasilakoj operaciji da uzleu po mraku s neravne piste
koja je jedva bila dovoljno duga, Musulin je smatrao da zbog toga
avioni moraju da budu to laki i nije predviao vie od dvanaest
putnika po avionu. Osim toga, u sluaju da doe do nesree, bilo bi
manje rtava.
Te noi, jedva da je iko oka sklopio. Kao i ostali piloti, i Toni
Orsini i Kler Mazgrouv, koji su u Pranjane stigli petnaestak dana
ranije, bili su isuvie uzbueni da bi zaspali. Poto im je dosadilo da

svaki as leu i ustaju, reili su da sede napolju na sveem vazduhu i

da razgovaraju. Musulin, Rajai i Dibilijan dugo su pretresali svoje
planove i dogovarali se sa etnicima o organizaciji odbrane oko
Pranjana u toku sledee noi. eleli su da budu sigurni da e,
ukoliko Nemci dojure u brda da istrauju sletanja aviona C-47,
etnici moi da ih zadre dovoljno dugo, bar dok se piloti ne ukrcaju
i dok avioni ne uzlete. Ukoliko nas budu napali, rekao im je
Musulin, hajde da osiguramo da bar neki od tih momaka uu u
avione i odlete pre nego to se sve raspadne. Moda neemo svi
uspeti, ali hajde da se postaramo da bar neko uspe.
Uzbuenje i uznemirenost bili su toliki da su se i u vazduhu
oseali, pa nije bilo nikakvo iznenaenje to je veina ljudi i dalje
bila budna kada se zaula mitraljeska paljba. Svi Amerikanci u
Pranjanima, a bilo ih je po celom mestu, poskakali su iz stogova sena
i iz upa i s tavana gde su pokuavali da spavaju, navrat-nanos
oblaei preostalu odeu, dok se brzi stakato mitraljeza velikog
kalibra razlegao kroz vlani noni vazduh. Bili su spremni da jurnu
u tamu i da trei spasavaju goli ivot. Musulin i njegov tim krenuli
su u akciju im se zaula paljba, zgrabili su svoje oruje i krenuli
prema mestu odakle se pucalo. To bi moglo da bude to. Krenuli su na
nas i nee dozvoliti da izvedemo akciju do kraja.
Agenti OSS-a pohitali su ka mestu odakle je paljba doprla,
predvoeni krupnim bivim ragbistom, a onda su naili na etnikog
oficira. Musulina je iznenadilo to je ovaj ovek tako miran. etnik
je Amerikancima mahnuo rukama kao da eli da im kae da je sve u
redu i zavrteo glavom sa izrazom tuge na licu.
Nema problem. Nema problem, rekao je on. Jedan od mojih
ljudi video je da se neto kree i pitao je ko je to. Kada nije bilo
odgovora, otvorio je vatru iz mitraljeza.
O, znai da tamo nema nikoga, rekao je Musulin sputajui
oruje.
Samo jedna krava. Sada jedna mrtva krava.
Agenti i piloti loe su spavali te noi, ukoliko su uopte spavali, a

kada su se probudili ujutru, 9. avgusta, prvo su pomislili na

spasavanje. Za sedamdeset dvojicu bio je to dan kada e konano
otii iz Jugoslavije ili poginuti u pokuaju da odu. to se ostalih tie,
to je bio dan kada e videti da li taj ludi plan funkcionie i da li se
moda vidi kraj i njihovom boravku u Jugoslaviji. Plan se sastojao u
tome da se tek tokom noi dovedu teretni avioni, kako bi izbegli
nemake lovce, pa je to znailo da u Jugoslaviji treba provesti jo
jedan dugi dan. Meutim, bilo je jo neobavljenog posla, pa su se
ljudi usredsredili na dovravanje i doterivanje improvizovane piste,
kao i na postavljanje posuda u kojima e se paliti vatra, kako bi se
avioni navodili.
Krajem dana, Orsini i Mazgrouv pridruili su se grupi od preko
sto pilota i seljaka koji su radili na polju, kontroliui da li sluajno
ima mesta koje jo treba doterati i kamenja, gurajui kolica sa
zemljom tamo-amo, ne bi li to je mogue bolje izravnali tle, dok su
Musulin i Rajai nadgledali posao. Musulin je bio na konju,
proveravao je da li postoji neki problem i nadgledao koje delove
terena treba poboljati, a onda je zapazio dve-tri takice na
horizontu kako se primiu iz pravca Beograda. Odmah je znao da su
to nemaki avioni. Ponovo je pomislio da je svemu kraj, da Nemci
idu na njih, da e ih unititi upravo u trenutku kada im je spas na
dohvat ruke. I Rajai ih je video. Obojica su istovremeno poela da
viu na pilote i seljake.
Nemaki avioni! Nemaki avioni! Beite! Sklanjajte se s polja!
Pourite!
Svi su se razbeali kao poljski mievi koji su ugledali sokola kako
im se pribliava, trei i skaui s piste ka najbliem drveu, leui
na zemlju kako bi se sakrili od aviona. Musulin i Rajai su im se
pridruili, i posmatrali su kako takice dolaze sve blie i kako
postaju sve glasnije. Uskoro su mogli da vide da je to formacija koju
ine jedan bombarder tuka i dva aviona junker-52, slini amerikim
C-47 koje su oekivali te noi, samo to su bili malo otrijih linija i
robustniji. Ponirui bombarder tuka ispunjavao je strahom srca
pilota, koji su ga lako prepoznavali. Iako je vie liio na mali avion-

lovac, piloti i peadija irom sveta poznavali su tuke kao avione koji
deluju potpuno zastraujue kada ih bespomoni posmatrate sa
zemlje, dok se oni obruavaju. Pored toga to su bacali bombe, to je
mogao da uini gotovo svaki avion, tuka je bila specijalno
napravljena za precizno bombardovanje izuzetno znaajnih meta na
zemlji kao to su aerodromi. tuka je, kao jedan od najsavrenijih i
najuspenijih aviona korienih u Drugom svetskom ratu, imala
izuzetno dobar sistem za automatsko pilotiranje koji je omoguavao
otro, kontrolisano poniranje aviona, to je pilotu doputalo da s
velikom preciznou izbacuje bombe, a zatim bi sistem automatski
izvukao avion iz poniranja na uobiajenu visinu, im bi bombe bile
izbaene. Sila gravitacije bi pri takvom gotovo vertikalnom
poniranju kod pilota u drugim avionima esto prouzrokovala
privremeni gubitak svesti dok bi nastojali da se izvuku iz tog
poloaja, pa bi se esto sve nesreno zavravalo, ali pilot koji je
vozio tuku nije dozvoljavao da se to dogodi. Osim toga, pilot tuke
imao izvanredan pogled iz svoje kabine. Takoe, avion je bio
opremljen specijalnim instrumentima koji su pokazivali ugao
poniranja i optimalnu visinu za bacanje bombi. Kada bi avion
dostigao tu visinu, instrumenti bi istog trenutka davali signal pilotu,
tako da je on, tokom brzog, okomitog poniranja, mogao u
potpunosti da se usredsredi na precizno gaanje. Izgled i zvuk tuke
koja se obruava pravo na svoj cilj bili su dovoljno zastraujui, ali
Hitler je hteo da taj strah uvea do krajnjih granica. Stoga je svojim
vazduhoplovnim snagama Luftvafe naredio da opreme tuke
sirenama koje urlaju, to je zvuk obruavanja inilo tako stranim da
bi se ak i neki protivavionski mitraljesci potpuno zbunili, toliko da
uopte ne bi otvorili vatru na te neprijateljske avione.
Nemaki junkersi, iako su prevashodno bili namenjeni
transportu, ba kao i avioni C-47, bili su naoruani mitraljezima i
mogli su sporo da krue oko avijatiara i da ih bombarduju kada se
spuste na zemlju, sve dok se ne stvore gomile leeva. inilo se da su
tog dana junkersi u rutinskoj kontroli, a da ih bombarder tuka prati
radi zatite. Moda su pukim sluajem naili upravo na pistu u

Pranjanima, ali Musulin i Rajai nisu ba bili sigurni u to. Svega ih

je nekoliko sati delilo od njihove misije, a nemaki avioni leteli su
pravo prema polju...
Svuda oko piste, koju su pravili s tako puno ljubavi, izranjavanim
rukama i improvizovanim alatom, stajali su sakriveni ameriki piloti,
ija su se srca stezala dok su posmatrali kako se avioni pribliavaju.
Kada su ugledali tuku, svi su pomislili isto. Mazgrouv je besno
pogledao avione. Do avola, bombardovae nae polje. Dovoljno je da
nekoliko bombi padne na ovu pistu i doveka emo morati da je popravljamo
kako bismo je osposobili za sletanje C-47. ak i da Nemci nisu poslali
avione s namerom, to jest da bi osujetili spasilaku misiju, svi
avijatiari su znali da e nemaki piloti primetiti neto neuobiajeno
kada budu ugledali oien pojas zemlje i njegov produetak u umi.
Ukoliko piloti vide taj veliki komad zemlje u blizini Pranjana na
kome se nita ne deava, na kome nema ljudi koji oru ili kopaju, to
e im izgledati podjednako sumnjivo kao kad bi videli Amerikance
kako rade na njemu. Meutim, vie nije bilo vremena da se tamo
poalje neki seljak s plugom kako bi sve izgledalo normalno; sada je
bilo kasno za to. Mogli su da vide avione, na visini od oko hiljadu
stopa, kako prilaze sve blie polju, veoma sporo, dovoljno sporo da
piloti dobro vide, ukoliko im pogled skrene nanie u pravom
trenutku. Svi su napeto gledali iz svojih skrovita kako avioni dolaze
sve blie i blie.
A onda je Musulin ugledao stado krava koje kao da je sam bog
poslao na improvizovani aerodrom. Panju goveda privukla je svea
trava na pisti, koja im je bila uskraivana nekoliko nedelja dok su
radnici vredno radili pravei stazu, po itav dan, pa sve do duboko
u no. Krave su tumarale po polju i izgledalo je da ne primeuju
avione koji su leteli nisko, malo iznad njih, dajui polju upravo
onakav izgled kakav su u tom trenutku prieljkivali piloti izgled
obinog polja u planinama Jugoslavije107. Musulin, Rajai i ostali
zabrinuto su posmatrali kako nemaki avioni preleu preko
Pranjana, ne pokazujui nameru da se vrate i da jo jednom
pogledaju. Svi su zaustavili dah, i poeli su ponovo da diu tek onda

kada su shvatili da nemaki piloti, koji su mogli da okonaju

operaciju Haljard, nita nisu primetili zahvaljujui kravama koje
su iznenadno kamuflirale pistu. Svi su ponavljali kako su bili
ubeeni da su Nemci ili upravo na njih. Ali, dodavali su, oigledno
se nije radilo o tome. Bio je to samo sluajan let.
Musulin nije bio tako siguran. Bio je isuvie svestan injenice da
uspeh misije zavisi od operativne bezbednosti. Pre svega, misija je
bila toliko rizina da je on mogao da se nada uspehu samo ukoliko
Nemci ne nanjue neto pre vremena. Nije bilo mogue da se
istovremeno izvodi ova akcija i da se vodi velika bitka s Nemcima.
Musulin je bio zabrinut, jer je mislio da ona tri aviona nisu preletela
sluajno. Neprijatelj je moda presreo poruku iz Barija i poslao ove
avione u naizgled sluajan let iznad Pranjana kako bi osmotrili pistu
i proverili odbranu organizovanu oko nje. Ukoliko je to stvarno bio
izviaki let, kako je Musulin strahovao, onda ima smisla to to nisu
napali i to se nisu vratili da ponovo pogledaju. U trenutku kada ga
je samo nekoliko sati delilo od igre, taj bivi sportista bio je
sumnjiav prema svemu, silno je eleo da zna na emu je.
Ukoliko nas trae, ono je bio samo izviaki let, a napad e uslediti
kasnije. Moda nas proveravaju po danu kako bi znali kako da nas
napadnu veeras kada avioni stignu.
Musulin je razmiljao i o tome da otkae itavu akciju, da je
odloi za neku drugu no. Ipak, shvatio je da je isuvie kasno za to.
Avioni verovatno ve poleu iz Brindizija. Uostalom, ekati jo jedan
dan, znai izloiti se opasnosti jo vie. Zatraio je od jednog etnika
da proveri nemaki garnizon u dolini, poto je on preko tajne
telefonske linije mogao da dobije podatke da li tamo ima neke
neuobiajene aktivnosti koja bi mogla da nagovetava pripremanje
napada. etnike pristalice iz doline javile su da je sve normalno.
Veliki snani Amerikanac stajao je na polju, vetar je duvao kroz
njegovu gustu crnu bradu, i posmatrao ljude koji su se vraali na
posao trudei se na sve mogue naine da ovaj improvizovani
aerodrom uine malo bezbednijim za spasilaku akciju koja je
trebalo da se odigra te noi. Kada je pogledao ljude, odrpane i

izgladnele, koji su, bez obzira na to, ipak vredno radili, Musulin je
znao da su spremni da se izloe svakoj opasnosti kako bi se izbavili.
Kreemo. Moramo da ponemo da ih izvlaimo. Noas.
Piloti i seljaci nastavili su da rade na improvizovanoj pisti tokom
itavog dana i veeri. Jedni su dovozili kolica puna zemlje kako bi
ispunili neku rupu u polju, drugi su zamahivali grubim seljakim
sekirama kako bi oborili jo neko drvo na kraju piste. Kada nisu
imali neto posebno da rade, mnogi piloti bi paljivo ili po polju,
oiju uprtih u zemlju, traei neku izboinu ili udubljenje, neki
kamen koji ranije nisu primetili. Iako nisu mogli mnogo toga da
promene za tih nekoliko preostalih sati, nisu mogli ni mirno da
sede. Orsini je smatrao da mora da bude tu, da radi neto, bilo ta,
ne bi li samom sebi ulio malo vie nade da e taj sumanuti plan ipak
funkcionisati. Upinjali su se iz petnih ila kako bi ova livada u
brdima bila poslednje mesto u Jugoslaviji na koje su kroili.
Kada je pala no, a mrak primorao ljude da prestanu da rade, oni
su se povukli u kue u Pranjanima; sedamdeset dvojica meu njima
nadala su se da e to biti poslednji obrok u ovom selu, poslednja
aica, ili dve, rakije. Bili su umorni od rada tokom dana i od toga
to su ve nedeljama ili mesecima iveli u Jugoslaviji prehranjujui
se malim koliinama hrane; ranjenici su uz to trpeli jo i silne bolove
od svojih polomljenih kostiju, rana, iaenih ramena i brojnih
drugih povreda. Ali, ove noi, niko nije eleo da legne u seno ili u
krevete po malim kuama. Ljudi su eljno iekivali da vide da li e
se to spasavanje zaista odigrati. Sedamdeset dvojica odabranih su
bili svesni koliko treba da budu sreni zbog toga to odlaze te noi,
ali su isto tako znali da su najvie izloeni opasnosti jer e na svojoj
koi osetiti detalje celog tog plana. Meutim, nije bilo nijednog
pilota u Pranjanima koji se ne bi menjao s njima i koji nije bio
spreman da se izloi toj opasnosti.
No je bila vedra, bez oblaka, ali tamna, upravo onakva kakvu je
Musulin eleo za ovu operaciju. Iako je to, s jedne strane, oteavalo
pilotima spasilakih aviona, s druge strane pomagalo je da se

glomazni C-47, prilikom sletanja, zatite od nemakih lovaca. S kraja

na kraj Pranjana, oboreni ameriki piloti postavljali su sebi jedno isto
pitanje: Da li bih ja ovo mogao da izvedem? Ukoliko bi od mene zatraili
da odem u neku stranu zemlju i da se spustim na malu pistu po mraku, da
li bih to mogao da uradim a da pri tom ne ubijem sebe i jo nekoliko
desetina ljudi? Niko nije mogao da odgovori na ova pitanja. Govorili
su sebi da bi to mogli da uine ukoliko bi morali, a pretpostavljali su
da i piloti koji lete ka Pranjanima razmiljaju na isti nain.
Spasilaka misija je ve bila poela, mada to avijatiari koji su
iekivali u Pranjanima jo nisu znali. est aviona C-47 ve je bilo u
vazduhu, na putu ka Pranjanima. Kada su poleteli iz Barija, Dord
Vujnovi je bio svestan da e proi sati pre nego to bude ita uo o
misiji, dobro ili loe. Kao i piloti u Pranjanima, ni Vujnovi nije
mogao da spava te noi. Izmiljao je sebi poslove, prebirao je po
papirima i pisao pisma, radio je najrazliitije stvari, samo da ne bi
prosto sedeo i brinuo zbog misije. Posle svih birokratskih borbi i
sabotaa Britanaca, operacija Haljard je, i doslovno, uzletela:
avioni su bili u vazduhu. Vujnovi je opet pomislio na poslednje
dane koje je proveo u Jugoslaviji i koliko je eznuo da ode odatle i
da se oslobodi nemakog ugnjetavanja. Znao je da se ljudi u
Pranjanima sigurno isto tako oseaju, i bio je u pravu. Nije mogao da
misli ni na ta drugo, sva ula su mu bila budna dok je ekao
zakazano vreme. Nekoliko sati poto je na improvizovani aerodrom
pao mrak, Musulin je naredio da se prva sedamdeset dvojica
avijatiara okupe na aerodromu i pripreme za odlazak.
Izabrani piloti su doli do aerodroma koji se nalazio u blizini sela,
mnogi od njih su hramali zbog povreda; sada su svi ekali na
hladnom nonom vazduhu. Trebalo je da proe jo dva sata dok ne
stignu avioni za spasavanje, ali Musulin nije eleo rizikuje da avioni
dou ranije, a da ljudi ne budu spremni. Improvizovana pista je
ponovo bila puna ljudi, kao i u toku dana, zbog toga to je i veina
drugih avijatiara dola da vidi ta e se dogoditi. Razmileli su se
unaokolo, kao to su to uinili kada su proveravali pistu pre nego
to je pao mrak, ali ovog puta ljudi su se opratali od onih koji su bili

odabrani da odu te noi. Manje-vie jedina tema o kojoj se

razgovaralo bila je: hoe li misija uspeti, da li e avioni zaista moi
da slete ovde u mraku, ili e moda Nemci prekinuti zabavu.
Desetine seljaka i etnika takoe su dole na aerodrom zajedno
sa Amerikancima, neki od njih s izriitim zadatkom da pomognu u
spasilakoj akciji, dok su drugi samo eleli da vide taj veliki dogaaj
o kome su svi tako dugo govorili. Svi oni koji su mesecima pomagali
pilotima doli su da vide zavrni in i bili su beskrajno uzbueni. U
poetku, svi su bili veseli, ali onda su, kako su prolazili sati a vreme
za spasavanje se pribliavalo, postajali sve sumorniji. Razgovor je
zamirao, i ak i oni najpriljiviji su se uutali, oseajui da e
predstojei sat doneti neto znaajno ovom malom selu u planini i
da e to to se dogodi, ma ta to bilo, zasluivati potovanje. Ili e
desetine ljudi te noi biti spasene, uz obeanje da e se to uskoro
dogoditi i ostalima, ili e desetine ljudi poginuti, a s njima i nade
svih ostalih. Ono to e se dogoditi u Pranjanima, ostavie veoma
dubok trag, na ovaj ili na onaj nain.
Musulin i njegovi kontakti iz vazduhoplovne baze u Bariju
predvideli su da spasilaka operacija pone u deset uvee 9.
avgusta. Musulin je neprestano proveravao koliko je sati, a gotovo i
svaki drugi avijatiar koji je jo imao sat radio je to isto, kao da su
svi, nekako instinktivno, nastojali da se uvere da su na pravom
mestu, da su zaista spremni kada avioni budu stigli. Kada se
primaklo deset sati, Musulin je naredio da se svi povuku s piste.
Ljudi su se sklonili meu drvee s obe strane piste, isto onako kao
to su to dosad nebrojeno puta radili kad bi preletao neki nemaki
avion, ostavljajui improvizovanu pistu praznu. Zatim je Musulin
porazgovarao sa etnicima koji su se nalazili na poljani i proverio da
li vojnici koji spremaju signalne vatre, napravljene od konzervi za
ulje i bala sena koje su dali seljaci, tano znaju ta treba da rade.
Musulin je hteo da etnici, im on bude izdao nareenje, zapale
vatre i bale sena rasporeene sa strane oko piste, to je pilotima koji
su dolazili u pomo oznaavalo pistu na koju treba da slete. etnici
su bili spremni. Avijatiari su bili vie nego spremni. Musulin,

Rajai i Dibilijan pogledom su pretraivali nebo, nadajui se bilo

kakavom nagovetaju da avion pristie.
Stotine avijatiara su se sakrile u bunju i meu drveem du
piste koju su nedavno izgradili. eljno su iekivali, puni nade, ali
su bili i zabrinuti. A tada su, tano u deset sati, zauli zujanje
aviona108. Glasni poklici su odjeknuli meu drveem, razbijajui
tiinu u mrklom mraku.
Musulin i njegov tim istovremeno su uli avion, a veseli povici su
brzo zagluili ovaj zvuk koji ih je tako obradovao. Tano na vreme,
pomislio je Musulin ponovo gledajui na sat. U redu, to je to. Hajde da
to obavimo. Povikao je obraajui se ljudima skrivenim meu
drveem, izdajui poslednja nareenja pre nego to stignu avioni.
Ostanite gde ste!, vikao je on nastojei da nadjaa vesele
povike. Ukoliko niste meu onima koji odlaze noas, ne izlazite na
poljanu! Ne elim ovde ludnicu kada avioni budu sleteli!
Piloti su uli Musulinova nareenja i ostali na mestu, ratrkani
du svake strane piste kako bi svako mogao da vidi ta se dogaa, a
veseli povici su polako utihnuli i ponovo je nastupila tiina. Mladii
skriveni u bunju jedva su disali dok su ekali da vide kako im se
odluuje o sudbini na ovom improvizovanom aerodromu.
to je zvuk aviona postajao glasniji i blii, Musulinu i svima
ostalima bilo je sve jasnije da nije samo jedan avion u pitanju. Avioni
su prili aerodromu letei veoma nisko i poeli da krue iznad
Pranjana.
Tada je Musulin shvatio da postoji jedan ozbiljan problem. Bila su
samo etiri aviona, a ne est kako je on traio. Nije znao, niti je
mogao da zna, da su dve letelice morale da se vrate zbog kvara na
motorima u toku leta.
Musulin je naredio Rajaiu da uputi signal koji e avionima za
spasavanje pokazati da se nalaze na pravom mestu. Potrao je na
pistu drei u rukama signalnu lampu za slanje Morzeovih znakova,
snaan reflektor koji je emitovao pulsirajuu svetlost. Ta lampa je
uglavnom koriena na plovnim objektima i u kontrolnim
tornjevima na aerodromima za signaliziranje avionima, a tim OSS-a

je, dolazei iz Barija, poneo ovaj reflektor, poznat pod imenom

Oldisova lampa, upravo u tu svrhu. Rajai je drao tu okruglu
lampu u jednoj ruci koristei pri tom nian na vrhu kako bi je
usmerio prema vodeem avionu C-47 koji je kruio iznad njih, a
zatim je tri puta stisnuo okida, kako bi poslao ranije utvreni
signal: Crveno. Crveno. Crveno.
Sluei se istim ovim ureajem, jedan lan posade C-47
odgovorio je na utvreni nain: Crveno. Crveno. Crveno.
Onda je Rajai poslao sledeu poruku koja je imala za cilj da
potvrdi da je na zemlji sve spremno i da avioni mogu da slete. Ovog
puta je pomou lampe trepuim signalima emitovao unapred
utvrenu ifru: -. .--. Nan.109
Usledio je dugi trenutak iekivanja za sve dok su ekali da avion
odgovori. A onda su svi ugledali svetlosne signale: -..--....-.-..--.--. Xzrak.
Piloti skriveni meu drveem mogli su da vide ove signale i znali
su da ih protumae, ali nisu znali kako glasi ifra. Isto tako, seljaci su
shvatali zbog ega se alju signali, ali nisu mogli da procene da li se
sve odvija po planu. Svi oni, i seljaci i avijatiari, netremice su
gledali u Rajaia i Musulina. Rajai je spustio Oldisovu lampu sa
strane i poeo da tri s polja. Musulin je istupio kako bi se poslednji
put obratio pilotima:
Kreemo, momci! To je to! Poslednje Musulinove rei zagluili
su radosni povici pilota i seljaka. Viknuo je etnicima da upale vatre
u sudovima i razbacane bale sena, pa je, u roku od nekoliko
sekundi, polje bilo osvetljeno plamenim narandastim markerima.
No je poprimila tajanstven izgled i gomila se ponovo uutala dok je
posmatrala avione kako krue. Kada se uverio da je sve u redu,
Musulin je izaao nasred aerodroma, podigao visoko iznad glave
signalni pitolj i pritisnuo okida. Zeleni plamen suknuo je prema
nebu kao praznini vatromet, poslednji signal da sletanje treba da
pone. Uzbueni avijatiari su ponovo radosno zagalamili kada je
plamen zablistao a zatim ubrzo nestao.
U noi je vladala mrtva tiina, ulo se samo pucketanje sena koje

je gorelo, a sve oi bile su uprte u prvi avion u grupi. Piloti su

gledali kako se letelica izdvaja iz formacije koja je kruila i kako se
priprema da sleti na njihovu pistu. Svaki pilot u Pranjanima znao je
kakvim se opasnostima ova posada zbog njih izlae, dok su u
vazduhu piloti aviona C-47 iz ezdesete komande za transport trupa
posebno dobro znali kakav ih teak zadatak eka. Avijatiari na
zemlji posmatrali su avion kako se sve vie pribliava i konano su
mogli da vide belu zvezdu na repu. Mada su ve znali da su avioni
ameriki, pogled na belu zvezdu bio je povod za novi izliv
oduevljenja ovih ljudi koji dugo nisu bili sigurni da e se ikada
vratiti kui. Amerikanci su doli da ih spasu!
Meutim, avion je tek trebalo da se spusti, a to je bio onaj
problematini deo. Svi oni koji su ekali skriveni u umi, proveli su
mnogo sati u avionu kao to je C-47 i znali su da sletanje po mraku
na tako neravnu pistu ne moe biti lako. Svi su pomno posmatrali
nebo i avion na njemu, pitajui se da li bi bili u stanju da uine to
isto, da slete u ovakvim uslovima, da je kojim sluajem obrnuta
situacija. Ba kao to su ljudi na zemlji i pretpostavljali, piloti koji su
se pripremali da prvi slete, bili su prestravljeni. Nisu znali ta da
oekuju od ove na brzinu napravljene sletne staze i bojali su se
katastrofe, bilo da poginu u olupini ili da se pridrue ostalima u
ovom paklu iza neprijateljskih linija. I na zemlji i u vazduhu ljudi su
jedva disali dok su ekali da tokovi C-47 dotaknu zemlju.
Avion se sputao sve nie i nie. Musulin, Rajai i Dibilijan
posmatrali su ga zajedno s drugim pilotima, a za to vreme, iste misli
su im prolazile kroz glavu.
Zasada sve izgleda dobro. Dobro ste pozicionirani u odnosu na pistu,
tano kako treba. Hajde, momci, moete vi to... Dobro izgleda... Dobro
izgleda... Samo mirno, momci...
Prvo se zauo mukli udarac tokova, zatim je pilot oduzeo gas i
zvuk motora se promenio. Avion se sjurio niz pistu, sada gotovo u
tiini, dok su ga stotine oiju netremice posmatrale. Moda e plan
ipak uspeti. Ljudi uureni u bunju spremali su se da odahnu sa
olakanjem kada su zauli da motori ponovo rade.

Avion se ponovo digao u vazduh iznad drvea i odleteo u tamu.

Polje je ponovo bilo tiho, jedini zvuk je bilo pucketanje sena koje
je gorelo. Staza je bila isuvie kratka. Pilot jednostavno nije uspeo.
Mazgrouv i ostali bili su skrhani. Mrana, tiha no skrivala je
stotine slomljenih srca. Mazgrouv je pomislio da je svemu doao
kraj.
Isuvie kratka, isuvie kratka, uo je kako tiho kae jedan pilot.
Ne mogu da slete. Nikada nee uspeti.

16.
Kui idu bosonogi
Svi su se plaili iste stvari: misija je bila potpuni neuspeh. Niko
nije bio siguran da li e staza biti dovoljno duga i da li e piloti
aviona C-47 imati petlju da slete po mrklom mraku. To to su videli
avion kako je sleteo a zatim ponovo uzleteo silno ih je razoaralo, ali
ih nije naroito iznenadilo.
Meutim, nedugo potom pojavila se nova iskra nade koja je
potisnula oajanje. Nailazio je drugi avion. Piloti su se pribojavali da
je prvi avion verovatno voa grupe C-47 i da je njegov pilot, kao
komandant cele grupe, rekao drugim avionima da je pista isuvie
kratka. S razlogom su oekivali da se avioni ponovo grupiu i
jednostavno odlete ponovo ka Italiji. Meutim, prilazio je drugi C-47
koji se pripremao za ovo opasno sletanje. Ponovo su sve oi bile
uprte u taj avion dok se usmeravao ka pisti u mraku, pokuavajui
da se pravilno spusti na nju. I ponovo je avion doao pod otrim
uglom, udario tokovima o tle i ugasio motore. Meutim, ovog puta
pilot nije prebrzo preao pistu. Spustio se gotovo na sam poetak
polja kako bi mogao da iskoristi svaku stopu prostora pred sobom za
zaustavljanje aviona, koei pri tom iz sve snage i odvozei avion do
kraja piste, a zatim je napravio manevar i otiao to je mogue vie u
stranu kako sledei avioni ne bi udarili u njega.
Musulin, Rajai i Dibilijan zajedno su sa pilotima radosno
povikali kada su videli da se avion bezbedno zaustavio. Ovo je kao
kad Bejb Rut110 izvodi houm ran trei do baze u finalu prvenstva,
pomislio je Musulin.
Piloti i srpski seljaci pojurili su ka avionu kliui od zadovoljstva i
pozivajui posadu da izae kako bi im ukazali dobrodolicu u
Pranjanima. Musulin i njegov tim, kao i neki etnici, nastojali su da
raiste pistu, terajui gomilu od parkiranog aviona i sa staze. Stizali
su drugi avioni, ili se Musulin bar tako nadao, a svako sledee

sputanje bie isto onoliko opasno kao i prethodno, ako ne i

opasnije.
Musulin se ponovo uurio kraj piste i zajedno sa ostalima
posmatrao kako slee drugi, a za njim i trei avion, ne obazirui se
na njegova prethodna nareenja da ekaju da prvi avion uzleti i
oslobodi prostor pre nego to oni dou. Svi u timu OSS-a bili su
krajnje napeti, strahujui da se sve na kraju ne svede na gomilu
aviona koji naleu jedan na drugi na malom polju. Svako sletanje je
kidalo nerve, ali su avioni savreno sletali svi osim jednog koji je
uleteo u stog sena u blizini piste i ozbiljno otetio vrh krila. Avioni
su se odvezli sa staze to su dalje mogli, toliko gusto postavljeni
jedan uz drugi da su krila jednog aviona ponekad prelazila preko
krila drugog, na desetak centimetara blizine. Onda je prvi avion,
onaj koji je prebrzo preao pistu, ponovo pokuao da sleti. Musulin
je saoseao s posadom koja je morala jo jednom da izvri to opasno
sletanje. Sreom, u drugom pokuaju pilot je tano znao kako treba
da postupi. Poslednji avion je bio na tlu i svi su mogli da odahnu.
Bar za trenutak.
Piloti su se srdano rukovali sa posadama aviona C-47 kojima je,
kako se inilo, strano laknulo to su konano na zemlji, a seljaci su
ih pozdravljali istim onim izlivima gostoljubivosti na koje su se
oboreni avijatiari ve privikli. Krupni mukarci i snane ene
srdano su grlili i ljubili pilote iz spasilakih aviona, dok su drugi
bacali cvee na njih i gurali im ae rakije u ruke. ene i devojke su
posadama aviona C-47 stavljale vence od cvea oko vrata. Vladala je
opta radost, a seljaci su pevali pesme istovremeno proslavljajui
dolazak spasilaca i opratajui se od nekih svojih amerikih
prijatelja.
Usred ove proslave, Musulin, Rajai i Dibilijan su se prijatno
iznenadili kad su ugledali Nika Lalia kako izlazi iz jednog aviona.
Vujnovi je mislio da je teta zadravati Lalia u Bariju kada toliko
eli da pomogne u ovoj misiji, stoga ga je poslao jednim od prvih
aviona. Znao je da e timu OSS-a biti od koristi jo jedan iskusan
ovek na terenu i bio je potpuno u pravu. im je uspeo da prokri

put kroz masu pilota i seljaka oko aviona, Musulin je pozdravio

Lalia snanim stiskom ruke rekavi mu kako je srean to mu je
stigla pomo.
Kao i obino, Musulin je bio miljenik seljaka i svi su eleli da
pevaju i igraju i piju s njim, ali je krupni Amerikanac morao da bude
uzdran, jer je najopasniji deo misije tek dolazio. Avioni su bili na
zemlji i sada ih je trebalo vratiti u vazduh111. Strahovao je i od
pomisli da bi Nemci mogli u svakom trenutku da se pojave.
etiri amerika aviona krue, alju svetlosne signale, pale se vatre i
ispaljuje zelena signalna raketa. Je l postoji jo neto to bismo mogli da
uinimo kako bismo jo ubedljivije dozvali Nemce ovamo?
Nik Petrovi, mladi etnik, bio je meu hiljadama Mihailovievih
boraca oko Pranjana, a u toku spasilake akcije bio je na strai.
Nalazio se oko pola milje dalje, na jednom putu koji je vodio u
planinu i u selo, skriven u umi u iekivanju da nemaka patrola
doe da izvidi predstavu vazduhoplovaca, a mogli su je lako videti
iz doline. Kraj Petrovia se nalazio mitraljez kalibra pedeset, uzet iz
oborenog bombardera, a koji je, kako je on to dobro znao iz
iskustva, dejstvovao vie kao artiljerijsko orue manjeg kalibra nego
kao mitraljez. On je ve njime gaao nemake vojnike, kamione i
automobile, stoga je bio uveren da e, ukoliko nacisti dou u brda,
ne bi li prekinuli spasilaku akciju, on i njegovi saborci uspeti da ih
zadre dovoljno dugo da omogue avionima da uzlete. Kao i
nebrojeno puta ranije, Petrovi i grupa etnika odabrali su mesto na
putu koje je bilo malo uzdignuto, to im je davalo prednost pri
otvaranju vatre, i koje je bilo na krivini, kako bi mogli da iznenade
vozila kada naiu. Ukoliko bi se patrola pribliila, ekipa u zasedi ne
bi otvorila vatru i pustila bi prvih nekoliko vozila da prou, da bi tek
zatim otpoela paljbu iz velikog mitraljeza i drugog oruja. Nekoliko
vojnika je bilo spremno da baci rune granate na Nemce ukoliko bi
pokuali da pobegnu iz vozila.
Meutim, u ovom trenutku put je bio prazan. Od Nemaca ni
traga. Petrovi je pokuavao da se usredsredi na osmatranje puta, ali

nije mogao da se uzdri a da iz daljine ne gleda, s vremena na

vreme, na aerodrom, koji se jasno video iz njegovog uzdignutog
skrovita. Pista kao da je poigravala od treperave svetlosti
plamenova i sena koje je gorelo, osvetljavajui stotine ljudi koji su
igrali na polju i tiskali se oko etiri velika aviona koje je Petrovi
video neto ranije kako stiu. Zadivljeno je posmatrao kako su se
sputali u visini drvea, jedva neto iznad vrhova u okolnim
umama, a zatim naglo sleteli na pistu. Petrovi je bio siguran da e
se dogoditi neka nesrea, pogotovo kada je video kako prvi avion
slee a odmah zatim i uzlee. Kada su se sledei avioni spustili i
bezbedno zaustavili, Petrovi i njegovi saborci bili su presreni,
uzvikujui od radosti, a njihovi poklici su odzvanjali kao eho onih s
improvizovanog aerodroma, dok su istovremeno mahali pukama i
radosno grlili jedni druge. Stigli su Amerikanci!
Petrovi nije mogao da odvoji oi od tog prizora i arko je eleo
da bude sa ostalim etnicima koji su proslavljali na aerodromu. Ali,
istovremeno je bio i ponosan to je i sam deo ove operacije i znao je
koliko je znaajno da uva put. I dalje se oekivalo da e Nemci doi
da istrae taj neobini upad na njihovu teritoriju.
Trudio se da osmatra put, ali pogled mu se neprestano vraao na
aerodrom u daljini. Kakav je to samo prizor bio.
Kao na filmu. Kao u nekom amerikom filmu.
Slavlje na pisti se nastavilo dok je Musulin razgovarao s pilotima
iz spasilakih aviona i dogovarao se o planovima za letove koji e
tek uslediti. eleo je da zna da li je ovo polje dovoljno dobro za nove
akcije i da li mogu da raunaju na to da e jo ljudi otii u toku
sledeih nekoliko dana. Piloti su mu rekli da je polje u redu, iako je
sletanje prilino rizino. Prvi avion je praktino promaio pistu,
dodirnuvi je isuvie daleko od njenog poetka, ali posle toga su
drugi piloti znali kako treba da slete.
Kada je dobio informacije, Musulin nije eleo da gubi vreme.
Oko pola jedanaest Musulin je naredio ljudima da se sklone s polja
kako bi avioni mogli da se pripreme za uzletanje. Onda je pozvao

onu sedamdeset dvojicu koji su te noi ili kui. Ljudi su trali ili su s
mukom koraali ka avionima na kraju polja, dok su neki pri tom
pomagali povreenim pilotima. Musulin je podelio ljude na grupe
od po dvanaest ljudi po avionu, a zatim je morao da saopti loe
vesti onoj poslednjoj dvadeset etvorici na spisku.
Vi, momci, neete ii noas, rekao im je. Dva aviona nisu
mogla da dou, tako da ete morati da idete sutra.
Ova dvadeset etvorica su bila razoarana. Bili su tako blizu, a na
kraju im je saopeno da e ipak morati da ekaju. Jedan od pilota C47 se obratio Musulinu i rekao mu da moe da uzme vie od
dvanaestorice, koliko je bilo predvieno, ali Musulin to nije
prihvatio.
Biete sreni ako iznad ovog drvea uzletite i s
dvanaestoricom, rekao je on. Ne moemo da vam dopustimo da
uzmete vie.
Bio je to kraj rasprave i piloti su poeli da ulaze u avione. Tomas
Oliver, avijatiar ija je sloena ifra pomogla da se pokrene akcija
spasavanja, bio je meu srenicima koji su otili prve noi. Jedan od
aviona C-47 zaglavio se u mekoj zemlji na kraju piste tako da je
dvadesetak pilota moralo da ga dovue na vrstu podlogu pre nego
to su se ljudi ukrcali. Oni koji su te veeri odlazili kui u ova etiri
aviona, opratali su se s drugim pilotima uzvikujui: Vidimo se u
Italiji!, a oni koji su morali da ostanu, vikali su: Kaite im da
spreme klopu kada stignemo! Avijatiari koji su naputali Pranjane
znali su da nee biti dugo odvojeni od svojih prijatelja zbog toga to
su svi ili u istu bazu u Italiji, gde e podneti izvetaj i dobiti
medicinsku negu, ali je situacija bila drugaija kada je re o srpskim
seljacima koji su ih titili, rizikujui zbog njih svoje ivote. Ti ljudi su
sa suzama u oima posmatrali kako se njihovi Amerikanci ukrcavaju
u avione i mnogim Amerikancima su pole suze na oi dok su se
grlili s mukarcima i enama koji su tako mnogo uinili za njih a
sada moraju da ostanu na teritoriji pod nemakom okupacijom.
Koliko god da je Musulin eleo da to bre utovari pilote u avione i
da oni to pre uzlete, nije mogao da sprei ove ljude da se oproste.

Zagrljaji su dugo trajali i mada veina seljaka i pilota nije znala vie
od nekoliko rei stranog jezika, izrazi njihovih lica bili su vie nego
reiti. Seljaci su bili sreni zbog pilota, ali i tuni to oni odlaze, a
Amerikanci su bili toliko zahvalni da su neprestano ponavljali:
Hvala vam, hvala vam, hvala, u nadi da e njihovi domaini to
razumeti. Neki seljaci su pilotima koji su odlazili poklonili srpske
nacionalne ilime, domae izrade, ogrtali ih njima i ljubili ih u
obraze. Posle dugih trenutaka ispunjenih uzbuenjem, zagrljaji su
prekinuti i avijatiari su se popeli u etiri aviona maui i opratajui
se sa svima koji su se tu nalazili.
Oni su ili kui. Konano su odlazili iz Jugoslavije. Avijatiari su
sedeli na tvrdim metalnim seditima du trupa aviona, okrenuti
prema centru aviona i spremali se za najopasnije uzletanje koje e
ikada doiveti. Ukoliko budu mogli bezbedno da uzlete sa zemlje i
da izbegnu nemake lovce u roku od nekoliko sati, njihovo
putovanje iz Jugoslavije bie uspeno.
Meutim, dok su sedeli tu i ekali na uzletanje, avijatiari u etiri
aviona, iznenada su neto shvatili, gotovo svi. Piloti i lokalno
stanovnitvo okupljeni napolju videli su kako se vrata jednog aviona
ponovo otvaraju, a zatim i druga, pa jo jedna i onda su sva vrata
bila otvorena. Musulin se pitao ta se dogaa. Ti avioni treba da
uzlete. Jedva da imaju dovoljno goriva da se vrate do Italije, zbog toga ne
moemo vie da ih zadravamo.
A onda je video prvog pilota na vratima kako se saginje i
odvezuje pertle na svojim vojnikim izmama. Podigao je izme
visoko i viknuo po imenu seljaka s kojim se sprijateljio. Radia!
Doi! Ovo je za tebe! Uzmi ovo! Tada je drugi ovek doao do
vrata drugog aviona uzvikujui to isto. Za trenutak, na svim vratima
su se tiskali piloti koji su skidali obuu i bacali je kroz vrata
zauenim seljacima od kojih mnogi nisu imali nita osim
uobiajenih opanaka s naglavcima, ak i kad bi zahladnelo i kada bi
poeo da pada sneg. Avijatiari su bili sreni to na neki nain mogu
da pokau zahvalnost, neki su ak bacali svoje pilotske jakne, arape
i koulje seljacima koji su radosno klicali i zahvaljivali, a svima su oi

ponovo zaiskrile.
Kada su se vrata konano zatvorila, masa se odmakla i Musulin
je izdao nareenje da prvi avion uzleti. Uopte nije bio siguran da e
slavlje potrajati zbog toga to je znao da e biti veoma teko da
avioni C-47 ponovo uzlete.
Sve e moda biti uzalud ukoliko doive nesreu pri uzletanju. Ovo jo
ni iz daleka nije gotovo. I dalje nije.
Svi su znali s kakvim opasnostima se suoavaju piloti, pa je ubrzo
slavlje ponovo prelo u strepnju. Stotine pilota i seljaka su se
rasporedili du piste i molili se i nadali najboljem, znajui pri tom da
je ovaj trenutak isto tako opasan kao i sletanje koje ih je tako uplailo
pre pola sata. Musulin je stajao s Rajaiem i Dibilijanom
posmatrajui motore aviona kako rade pod punim gasom, a pilot je
krenuo pistom, poskakujui po neravnom tlu, toliko da su se piloti u
zadnjem delu borili da ostanu u seditima. Svi u Pranjanima su
netremice posmatrali avion dok je ubrzavao pri uzletanju, a nos mu
se dizao uvis dok je jurio prema drveu na kraju piste, praen
stotinama molitvi. Kao na nekom usporenom snimku, zadnji deo
aviona se odvojio od zemlje, tako da je trup stajao horizontalno a
nos je bio uperen napred; onda su se konano veliki prednji tokovi
aviona odlepili od tla. Polako, polako, polako, avion se podigao u
vazduh, a meu onima na zemlji koji su ga posmatrali, vladala je
napetost. Drvee je bilo toliko blizu, a avioni se nisu tako brzo
dizali...
Proao je jedan dugaki trenutak dok je avion pokuavao da se
podigne... a onda je zatutnjao iznad vrhova drvea uvlaei tokove
ba u pravom trenutku da dobije tih nekoliko centimetara prostora
od kojih je sve zavisilo, uspeh ili neuspeh. Sa svog straarskog mesta
u umi Petrovi je sa uenjem i divljenjem posmatrao kako avion
gotovo dodiruje vrhove drvea i leti direktno iznad njega. Okrenuo
se da gleda kako avioni odlaze i penju se sve vie. Onda je u roku od
nekoliko minuta jo jedan C-47 uinio to isto, sa isto toliko malim
prostorom za manevrisanje. Ubrzo su sva etiri aviona ponovo bila
u vazduhu, kruei iznad Pranjana dok su se peli sve vie i vie,

dovoljno visoko da preu preko oblinjeg planinskog venca.

Avijatiari u avionima bili su uzbueni to se vraaju u Italiju;
laknulo im je to je prilikom uzletanja sve dobro prolo, iako se lako
moglo dogoditi da poginu. Trudili su se da se to bolje smeste,
oekujui dugi, hladni let, a mnogi od njih su bose noge uvili u
platnene dakove i umotavali se u sve to su mogli da nau u
avionu.
Mazgrouv i drugi koji su ostali, bili su presreni kada su etiri
aviona uzletela i nestala u mranoj noi. Sve to ekanje i briga, sav
taj naporni rad koji su uloili u pravljenje piste, sve se to isplatilo. Ti
ljudi su konano otputovali i ostali avijatiari konano su mogli da
veruju da e se uskoro vratiti na slobodnu teritoriju.
Felman i Musulin su bili uzbueni to vide kako avioni uzleu s
piste, ali i zabrinuti u isti mah. Izgledalo je isuvie rizino da se to
jo nekoliko puta uradi. Sve u vezi sa spasavanjem odvijalo se kao
na otrici noa, dovoljan bi bio udar vetra ili nesiguran pokret pilota
na komandama da se sve pretvori u katastrofu. Njih dvojica su se
dogovarala i na kraju je Musulin, kao voa tima OSS-a, doneo
odluku. Pozvao je Dibilijana i rekao mu da poalje poruku u Bari.
Kai im da smo preterali, Dibi. Izazivamo sudbinu. Kai Bariju
da vie ne elimo nona sletanja. Pokuajmo da to uradimo u zoru.
Dibilijan je poslao poruku onako kako mu je reeno, i ekipa
OSS-a vie nije znala ta e se dalje desiti. On je stalno ekao
odgovor iz Barija koji bi potvrdio dolazak aviona sledeeg jutra, ali
signala nije bilo. Da li je to znailo da se Bari ne slae i da nee
ponovo slati avione? Ili jednostavno nisu uli poruku preko radija?
Musulin i dalje nije bio siguran ta e vojska odluiti da uini
ukoliko se bude smatralo da su nona sletanja isuvie opasna, stoga
je ekao da vidi ta e se dogoditi. Vojska je insistirala na tome da se
sletanja obavljaju nou kako bi spasilaki avioni bili bezbedni i kako
ih Nemci ne bi napali i Musulin je znao da su u pravu. Ti avioni su
imali sree ako bi uspeli da dou i odu a da pri tom ne naiu na
neki mesermit, iako je bila no, a zadatak bi bio jo mnogo

zahtevniji ukoliko bi se od njih trailo da dou po danu kada se u

svakom trenutku moglo naii na nemake avione. ta su jo mogli
da trae od tih pilota C-47? Zar se nije previe oekivalo ako bi se
ovo spasavanje kao to je bilo noas neprestano ponavljalo? Piloti e
svakako podneti izvetaj o tome da su sletanja i uzletanja bila
izuzetno opasna. Musulina i Felmana brinula je pomisao da je, ma
kako izvanredno bilo to to je etrdeset osmoro ljudi spaseno, sve to
bilo ista srea. Noas su imali neverovatno mnogo sree, ali ta e
se dogoditi sledei put, i svaki sledei put? Morali su da razmisle i o
tome da vrlo lako moe da se desi da su ta etrdeset osmorica, ma
koliko oni mrzeli i samu pomisao na to, jedini spaseni u operaciji
Haljard.
Meu pilotima se proirila vest da su otkazana nona sletanja.
Felman je inio sve to je u njegovoj moi da odri dobro
raspoloenje ljudi, uveravajui ih da e se avioni vratiti, ali
raspoloenje avijatiara bilo je veoma promenljivo. I najmanja stvar
je mogla da ih dovede u stanje euforije ili da ih baci u oajanje. Vest
da se noanja akcija nee ponoviti navela je mnoge na zakljuak da
je operacija zavrena i da nisu imali dovoljno sree da se izvuku te
prve noi. Svakako da ti avioni C-47 ne nameravaju tek tako, usred
bela dana da ulete pravo na nemaku teritoriju.
Te noi niko nije otiao s piste. Hodali su po umi ili po polju,
ispod zvezda, ne elei da odu, u sluaju da se avioni neoekivano
vrate. Neki su bili optimistiki raspoloeni i paljivo su gledali u
nebo, nadajui se da e ugledati neki avion, ali su mnogi postali
potiteni pri pomisli na to da e jo ko zna koliko ostati na ovom
mestu.
Meutim, u osam ujutru, dok su se ljudi tiskali i grili na
hladnoi, sve se promenilo. Nekolicina je to ula meu prvima,
uspravili su se i paljivo posmatrali horizont. uli su avione. Drugi
su im se pridruili, nastojei da utvrde odakle dopiru zvuci, glasno
brujanje koje je nagovetavalo dolazak ne jednog, ve vie nemakih
izviakih aviona. Da li su muni dogaaji od prole noi pokazali
Nemcima gde se oni nalaze? Da li e ih sada itav talas nemakih

aviona bombardovati i unititi?

Mnogi piloti, kao i agenti OSS-a, u prvom trenutku su pomislili
da to moda opet bombarderi lete ka Ploetiju s namerom da ga
bombarduju. Redovno su viali te avione, a ovo je bilo veoma
glasno, kao da je u pitanju pohod bombardera.
A tada su ih ugledali. Nisu to bili nemaki avioni. Bili su
ameriki, ali ne bombarderi. I ne samo novi C-47 spremni da se
izloe opasnosti koju je predstavljalo sletanje na njihovu malu pistu.
Avijatiari su ugledali divan prizor na jutarnjem plavom nebu, itav
roj amerikih P-51 mustanga i lovaca P-38 lajtning, koji su
avijatiarima bili dobro poznati po tome koliko su opasni i kadri da
uteraju strah u kosti svakom nemakom pilotu. A odmah za njima
nalazili su se C-47. Ne samo jedan. Izgledalo je kao da ih ima petest. Nebo je bilo puno aviona.
Vratili su se po danu, sa lovcima! Ljudi nisu mogli da poveruju.
ak i oni najsumnjiaviji su iz najdublje potitenosti, u jednom
jedinom trenutku, preli u stanje nekontrolisane radosti. Ljudi su
izbrojali est aviona C-47 i oko 30 lovaca buni oblak amerike
sranosti pribliavao se njihovoj improvizovanoj pisti. P-51 mustang,
lovac s jednim motorom i P-38 lajtning, dvomotorni lovac za zatitu i
pratnju, obino su pratili bombardere u misijama iznad Evrope, tako
da je svaki lan posade bombardera u Pranjanima znao da je to
neto to ovek samo moe poeleti da vidi kada je u nevolji. Lovci
su mogli da se uhvate u kotac s Luftvafe avijacijom, i piloti na zemlji
su se nekako odmah osetili zatieno. Avioni C-47 e ih odvesti kui,
ali, boe mili, ovi lovci su konjica koja dolazi da ih izbavi.
Piloti su se radovali i skakali, mahali kapama i pokrivaima u
pravcu aviona koji su se pribliavali. Kada su preleteli iznad piste,
lovci su zamahali krilima u znak pozdrava i napravili nekoliko
dramatinih vratolomija namenjenih avijatiarima pre nego to su
poeli da se obruavaju ka dolini kako bi napali nemake vojne
logore i odvlaili panju Nemaca dok teretni avioni budu sletali.
Lovci su napali sve to je bilo nemako u krugu od pedeset milja od
piste, dok su C-47 kruili i zauzimali poloaj za sletanje. Avijatiari

su mogli da uju lovce kako bombarduju nemake logore, a zatim se

vraaju da naprave krug i ponovo krenu u napad. Nemcima su
priredili pravi pakao, a avijatiari nisu mogli biti sreniji.
Lali je bio na radiju kao kontrolor vazdunog saobraaja za
avione C-47 koji su pristizali. Pista je bila isto onako kratka i neravna
kao i prethodne noi, ali su na dnevnoj svetlosti veliki avioni mogli
bezbedno da se spuste. Ipak je to bilo sputanje o kome e piloti uz
pivo priati godinama. Kako bi bili sigurni da na kraju piste nee
izleteti i udariti u drvee, neki piloti su ak upotrebili izuzetno
riskantnu tehniku zvanu zemaljska petlja, to jest brzi horizontalni
zaokret na tlu. Taj brzi zaokret u obliku latinikog slova U reava
problem kada pista nije dovoljno dugaka, ali samo ukoliko pilot
uspe da izbegne tendenciju unutranjeg krila da se podigne i
spoljanjeg krila da zagrebe zemlju, to se esto deava ukoliko je
povrina na koju se slee mekana, kao to je to bio sluaj na ovoj
improvizovanoj pisti. Ukoliko se spoljno krilo zakopa u zemlju,
moglo je doi i do proklizavanja, pa ak i do prevrtanja preko krila.
Zemaljska petlja bila je prava dramatina predstava za pilote na
zemlji, koji su dobro znali koliko je opasno izvoditi takav manevar
velikim avionom kao to je C-47. Piloti su ponovo poeli oduevljeno
da kliu kada su videli da se ovaj opasni manevar uspeno zavrio.
Musulin se divio smelosti pilota C-47 i pomislio da su oni verovatno
meu najboljima, ali je takoe slutio da imaju vie hrabrosti nego
pameti.
Svi koji su uestvovali u pripremi polja bili su oduevljeni
uspenim sletanjima. Mihailoviev vojnik koji je bio zaduen za
uvanje aerodroma epurio se unaokolo sav ponosan s velikim
osmehom na licu.
Kai mi, obratio se jednom pilotu koji je stajao u blizini, da li
aerodrom La Gvardija podsea na ovo?112
Scena od prethodne noi ponovila se uz vesele uzvike u znak
pozdrava svaki put kada bi se spustio neki C-47, ali danas se jasno
oseala potreba da se pouri. Kada je svih est aviona sletelo,
Musulin i Felman su brzo utovarili odabrane ljude u njih, obino po

dvanaestoricu. Videi da avioni mogu bezbedno da uzlete, mada ne

sasvim lako, Musulin je malo popustio i dozvolio je da jo po
nekoliko ljudi ue u avione. Prvi koji su uli u avione bili su
dvadeset etvorica bolesnih i ranjenih avijatiara koji nisu uspeli da
uu u avione prethodne noi, a zatim su na red doli drugi
povreeni ljudi, ukljuujui Felmana. Dok je ulazio u avion C-47,
Felman je s divljenjem gledao pilote koji su eleli da pokau
zahvalnost srpskim seljacima koji su im pomagali. Kao i oni koji su
se ukrcali prethodne noi, mnogi avijatiari u avionima za
spasavanje bili su bez obue i podrhtavali su od hladnoe, poto su
razdelili sve to su mogli seljacima koji su im toliko dugo
omoguavali da preive.
Ponavljajui dramatina uzletanja od prethodne noi, avioni su
zatutnjali pistom to je mogue veom brzinom i polako se peli ka
nebu, jedva izbegavajui vrhove drvea u okolnim umama; neki su
ak i dodirnuli tokovima vrhove drvea dok su uzletali. Musulin je
bio zadivljen vetinom pilota C-47 i zakljuio da su oni verovatno
meu najboljim letaima koje je ikada video. Pola sata posle sletanja,
prvih est aviona je ponovo uzletelo, napravilo krug iznad Pranjana
kako bi postigli visinu, a zatim su formirali prilino nezgrapnu
formaciju u obliku latinikog slova V za povratak u Italiju. Kada su
se avioni za spasavanje okupili, lovci su im se pridruili i okruili ih,
a onda su letelice mahnule krilima u znak opratanja pre nego to su
iezli na horizontu.
Pola sata kasnije, u devet sati pre podne, stigla je nova grupa koja
se sastojala od est aviona C-47 i dvadeset pet lovaca kako bi
pokupila preostale avijatiare, ukljuujui i Mazgrouva. Ista scena se
ponovila uz radosne povike pilota, veselih seljaka i uz nove napade
lovaca na nemake snage u okolini.
Jedan od poslednjih aviona zaglavio se u blatu i Musulin je
brinuo da e tu i ostati. Ako bi avion ostao tu, to i nije predstavljalo
veliki razlog za zabrinutost, zbog toga to bi se posada i putnici
mogli rasporediti po drugim avionima. Meutim, ostavljeni veliki
avion C-47, tu, na otvorenom prostoru, bio bi dovoljno upadljiv

svakom nemakom avionu koji bi kasnije nadleteo to podruje i

seljaci iz Pranjana bi to skupo platili nakon to Amerikanci
bezbedno odu u Italiju. Nisu smeli dopustiti da se to dogodi, pa je
Musulin organizovao stotinu Srba da izguraju avion iz blata.
Kada su se avioni poreali i pripremali za uzletanje i odvoenje
preostalih pilota koji su se jo nalazili u Pranjanima, Musulin je
proverio svoje beleke i video da jedan nedostaje. Niko nije znao
gde je on i Musulin nije nameravao da zadrava avione zbog njega.
Upravo u trenutku kada se poslednji avion pripremao da uzleti iz
Pranjana, ovek koji je nedostajao izaao je posrui iz ume i
teturajui se potrao ka avionu. Prethodne noi je malo previe
uivao u rakiji i gotovo je propustio let.113
Amerikanci su bili toliko zahvalni lokalnom srpskom
stanovnitvu za pomo u spasavanju pilota da su ponudili da
prevezu dvojicu seljaka kojima je bila potrebna hitna medicinska
pomo. Jednome je pretila opasnost da oslepi, a drugi je imao veoma
ozbiljnu povredu noge. Musulin, kao voa ekipe, nije eleo da
izneveri ove ljude, imajui u vidu sve ono to su ti isti ljudi inili za
Amerikance i dao je odobrenje da se njih dvojica prevezu u jednom
od prvih aviona C-47, koji je trebalo da stigne tog dana. Meutim,
tog jutra, shvatio je da je nekome u Italiji stao na ulj. etnici su i
dalje zvanino smatrani saradnicima nacista, bez obzira na sve to
su inili za amerike pilote, tako da vojni rukovodioci u Bariju nisu
bili zadovoljni to ih vide kako izlaze iz aviona sa spasenim pilotima
i smatrali su da je njihovo prebacivanje velika Musulinove
nepromiljenost. Moda se ovo ne bi ni primetilo da, tog dana, na
aerodromu u Bariju nije bilo i nekoliko Titovih partizana, koji su
prepoznali Mihailovieve ljude. Musulin je uskoro dobio nareenje
da se ukrca u jedan od aviona za spasavanje i da se vrati u Italiju114.
On se raspravljao sa svojim pretpostavljenima preko radija, nadajui
se da e moi da promeni njihovu odluku i da e moi da ostane
kako bi pomogao pri daljem spasavanju avijatiara, ali ono od ega
je najvie strahovao i zbog ega je najvie brinuo bila je mogunost

da Nemci uskoro napadnu Pranjane.

Polazei od pretpostavke da Nemci nikako nisu mogli a da ne
primete ta se dogaa u Pranjanima, Musulin i njegov tim su se
povukli dvadesetak kilometara dublje u planinu, nameravajui da
tamo ekaju dalje spasavanje. Dok su se krili i posmatrali selo koje se
nalazilo neto nie, Dibilijan je primio poruku preko radija iz Barija
u kojoj im estitaju na uspeno obavljenoj misiji. Dok su se krili u
planinama, seljaci su im doveli jo pet Amerikanca, koji su stigli u
Pranjane sa samo nekoliko sati zakanjenja. Piloti su bili ogoreni to
su bili tako blizu izbavljenja, ali su ipak propustili let.
Posle nekoliko dana provedenih u planinama, poto nije bilo
znakova da e Nemci napasti Pranjane, Musulin je odluio da se sa
timom OSS-a i s petoricom pilota vrati u selo. Mada im je bilo teko
da u to poveruju, jedini zakljuak koji im se nametao i koji je imao
smisla bio je taj da su ameriki lovci tako dobro i efikasno izveli
napad na nemaki garnizon i da su se vojnici dobro sakrili kako bi
se zatitili, tako da uopte nisu videli avione C-47.
Ekipa je ostala u Pranjanima i ekala nove amerike letae, ali iz
Barija je stalno upuivano nareenje Musulinu da se hitno vrati.
Veoma nerado, naputajui Jugoslaviju po drugi put, Musulin se
vratio u Bari 26. avgusta. U prvom trenutku su mu ak pretili da e
biti izveden pred vojni sud zbog toga to je prekrio nareenje o
zabrani pomaganja Mihailoviu tokom misije, ali je taj gnev ubrzo
splasnuo.
Rajai i Dibilijan su ostali u Jugoslaviji, ali nisu znali koliko e
im dugo to biti doputeno. Nik Lali je preuzeo vostvo u timu OSSa i zakljuio, isto onako brzo kao i Musulin, da su Srbi potpuno
lojalni Amerikancima. Lali je dobio dozvolu da njegov tim ostane u
Jugoslaviji, a ubrzo je poslao izvetaj da se sastao s Mihailoviem
koji je rekao da moe da okupi jo vei broj ljudi koje treba spasti.
Moemo da ih okupimo jo, javio je Lali. Ima jo mnogo ljudi koje treba
spasti. Uprkos tome to nisu znali moe li se Mihailoviu verovati,
vlasti u Italiji su dopustile Laliu, Rajaiu i Dibilijanu da ostanu u
Jugoslaviji i da organizuju nova spasavanja.

Piloti su bili iznenaeni kada su od nekih lanova posada C-47

uli da su neki avioni koji su uestvovali u akciji spasavanja, dok su
leteli ka Pranjanima, bacali namirnice i opremu Titovim snagama, to
jest neprijateljima oveka koji je titio pilote. Kasnije, posle jednog
spasilakog leta, jedan lan posade je izaao iz aviona C-47 i radosno
objavio da su uspeno izbacili pomo partizanima dok su leteli
natrag. Tog neupuenog nesrenika etnici zamalo nisu ubili, ali su
Amerikanci brzo intervenisali i ubacili ga natrag u avion.
Dve stotine etrdeset jedan ameriki pilot spasen je u toku noi 9.
avgusta i ujutru 10. avgusta, kao i estorica Britanaca, etvorica
Francuza, devetorica Italijana i dvanaestorica Rusa spasena su
dvesta sedamdeset dva avijatiara, a Vujnovi i druge voe OSS-a
smatrali su da e biti preveliki napor spasti i njih stotinu. Ipak, ti
piloti su bili prvi meu stotinama drugih koje je trebalo izbaviti u
operaciji Haljard. Svi su se bezbedno vratili u amerike baze u
Italiji.
Misija koja je trebalo da traje dve-tri nedelje, potrajala je est
meseci, a za to vreme tim OSS-a spasao je etiristo trideset dva
amerika pilota i osamdeset pripadnika posada iz britanskih,
kanadskih, francuskih, italijanskih i ruskih jedinica. Dok su Robert
Vilson, Majk Makul i drugi oboreni piloti pod zatitom Mihailovia i
njegovih ljudi ili ka Pranjanima sve do 27. decembra 1944, saznali
su za misiju koja je bila u toku i pripremili se za ista ona dramatina
sletanja i uzletanja kakva su se odvijala pre njihovog dolaska.
Ukupan broj spasenih ljudi bio je pet stotina i dvanaest, a u tim
naporima nije bio izgubljen ni jedan jedini ljudski ivot.
Operacija Haljard smeli odgovor na oajniki poziv u pomo
i na pitanje radoznale mlade ene u Sjedinjenim Amerikim
Dravama postala je najuspenija ikad izvedena operacija
spasavanja oborenih pilota iza neprijateljskih linija i jedna od
najveih spasilakih misija bilo koje vrste u Drugom svetskom ratu,
a i posle njega115.

17.
Svetski vihor
Za Tonija Orsinija i Klera Mazgrouva dugaki put ka Bariju bio je
radostan, ali i veoma napet; bilo je hladno i buno dok su sedeli na
tvrdim metalnim seditima u avionu. to se avion vie penjao,
vazduh je bivao sve hladniji i mnogi ljudi su drhtali od hladnoe jer
su na sebi imali samo tanke koulje, poto su sve svoje jakne ostavili
srpskim seljacima. Posade aviona C-47 dale su im nekoliko
pokrivaa i poneku rezervnu jaknu, ako su imali, ali hladnoa ih je
tipala za kou dok je glasno brujanje propelera onemoguavalo
svaki pokuaj razgovora. Spaseni piloti su se iz sve snage trudili da
mirno sede i da se ne obaziru na hladnou; jedni su zatvorili oi i
dremali, a drugi su se zabavljali matajui o vruim tuevima i
toplom obroku.
Kao i ostali u avionu, i Orsini je drao paleve da se avion
uspeno vrati u bazu u Italiji, da ga ne presretnu nemaki lovci.
Znao je da C-47 ne moe da se meri s Luftvafe ak i kad su mu u
pratnji ameriki lovci: bio bi dovoljan jedan dobar pogodak da se
spaseni piloti ponovo vrate na zemlju.
Pri sletanju u Bari, avijatiari u avionu su radosno uzvikivali kada
su tokovi dotakli tle. Konano su se vratili. Svreno je s nedeljama i
mesecima provedenim iza neprijateljskih linija. Kada je sleteo prvi
avion, Dord Vujnovi je stajao sa irokim osmehom na licu,
tapui, presrean zbog uspeha tako smele misije. Kraj njega je
stajao
general
Nejtan
Tvajning,
komandant
Petnaestog
vazduhoplovnog korpusa, koji je isto tako bio srean i koji je eleo
da lino pozdravi pilote. Vujnovi i Tvajning, zajedno s mnogim
drugim rukovodiocima iz OSS-a koji su omoguili ovu misiju, stajali
su na aerodromu satima kako bi poeleli dobrodolicu ovim ljudima
i estitali im na dobro obavljenom poslu, ali javnost nije mnogo
znala o operaciji Haljard. Novinarima nije bilo reeno nita, i na

aerodromu nije bilo snimatelja i fotoreportera.

Tvajning je zahvalio spasenim pilotima na dobroj slubi i na
istrajnosti koju su pokazali na neprijateljskoj teritoriji, a zatim je
izdao strogo nareenje.
Nikome ne govorite o ovome. Ne smete otkriti ni
najbeznaajniju informaciju o onome to ste doiveli i iskusili, osim
oficirima obavetajne slube, rekao je Tvajning avijatiarima.
Rat i dalje traje i ne elimo da ugrozimo budue evakuacije.
Felman je razumeo razloge za ovo nareenje. Operacija
Haljard nije bila zavrena i ukoliko bi procurila bilo kakva
informacija, to bi moglo ugroziti akcije u kojima bi moglo da se
izvue jo ljudi. Osim toga, prie o uspehu misije bi mogle navesti
Nemce da se osvete srpskim seljacima. Felman je ponovio ovo
nareenje svojim ljudima, ali je isto tako naslutio da postoji jo neki
razlog za utanje.
Orsini je doiveo ok kada se vratio u bazu u Italiji. U tako
veseloj atmosferi zbog povratka iz Jugoslavije, jedan prijatelj iz baze
ga je poveo da vidi spisak pilota poginulih u akciji. Na tom spisku
bilo je Orsinijevo ime. On i njegov prijatelj su se nasmejali, a ostali su
kazali Orsiniju da nikada nisu izgubili nadu u to da e se on vratiti.
Znali smo da e se vratiti. Znali smo da si sigurno tamo
negde, rekao je jedan od njih tapui Orsinija po leima.
Zbog ega ste onda stavili moje ime na spisak?, upitao je
Orsini, a osmeh je poeo da mu nestaje s lica.
Pa... mi smo se stvarno nadali, razume, promucao je ovaj. Ali
nije te bilo prilino dugo, i tako... Njih dvojica su se pogledala sa
nelagodnou, a zatim su se ponovo nasmejali ironiji itave situacije.
Orsini je stajao tu i gledao u svoje ime na spisku pilota poginulih u
akciji. Za trenutak je prestao da misli o tome, ali se zatim zabrinuo
zbog mogunosti da su njegovoj majci saoptili da je mrtav. Sreom,
nisu joj tako rekli, mada e proi jo dosta vremena pre nego to
bude mogao da je obavesti da je iv i da je relativno dobro.
Orsini i neki drugi povreeni piloti odmah su odvedeni u
sanitetsko odeljenje, gde je na rendgenskom snimku utvreno da

Orsini ima gadan prelom kljune kosti. Nije bio iznenaen, poto je
vie od mesec dana trpeo tupi bol, koji je postajao jai kad god bi
morao da preskoi neku ogradu beei od Nemaca ili kada je bio
izloen nekom slinom fizikom naporu. Meutim, snimak kosti
koja je krivo srasla veoma ga je iznenadio. Doktor mu je objasnio da
se, zbog teine preloma, malo toga moe uiniti. ak i kada je u
pitanju sve prelom, ne moe mnogo da se uini kako bi kljuna
kost srasla, jedino se moe postaviti udlaga da bi se to je mogue
vie onemoguilo pomeranje kosti, a kod Orsinija je, posle pet
nedelja bez ikakvog leenja, slomljena kost ve poela da srasta.
Povreda e biti zaleena, rekao mu je lekar, ali e moda do kraja
ivota oseati bolove i tekoe pri pokretanju tog dela tela.
Za one koji nisu imali ozbiljne povrede, prva stanica u Bariju bila
je mesto za ienje od vai. Pilote su odveli u specijalno opremljenu
prostoriju, reeno im je da se svuku i dat im je praak protiv vai.
Ljudi koji su obavljali taj posao, izali su i zatvorili vrata za sobom, a
onda su piloti naizmenino zapraivali jedan drugog po itavom telu
kako bi unitili i vai, buve, i svu drugu moguu gamad koju su
eventualno doneli iz Jugoslavije. Iako ovo hemijsko zasipanje nije
bilo prijatno, ljudi su jedva doekali priliku da se konano oiste od
prljavtine i buva koje su ih muile sve vreme u Jugoslaviji. Posle
unitavanja gamadi, doli su topli tuevi i dugi trenuci pred
ogledalom dok su brijali svoje neuredne brade.
U meuvremenu, Vujnovi se iz sve snage trudio da podri
Lalia, Dibilijana i Rajaia koji su nastavljali sa evakuacijom pilota
koji su uspeli da stignu do Pranjana. Dola je zima 1944, a sneg je u
planinama Jugoslavije postajao sve dublji. Lali je poslao poruku
Vujnoviu traei nove koliine namirnica i opreme. Posebno su bile
potrebne zalihe lekova, rekao je on. Siromani seljaci nisu imali
apsolutno nita, a nije bilo naina da po velikom snegu odu do
lekara.
ak i u svojoj bezbednoj kancelariji u Bariju, Vujnovi je lako
mogao da zamisli scenu koju mu je opisao Lali i eleo je odmah da
napie nalog za slanje pomoi. Meutim, to nije mogao da uini

zbog nareenja koje je i dalje bilo na snazi, a to je da saveznici ne

smeju da pruaju nikakvu materijalnu podrku Mihailoviu i
njegovim pristalicama. Svrha operacije Haljard strogo je bila
ograniena na to da se piloti vrate u bazu, a ne da se bilo kako
pomae Mihailoviu. Vujnovi je itav dan razmiljao o Lalievom
zahtevu, ne nalazei naina da ga odbije, ali isto tako, nikako nije
mogao da kae da e pomoi a da pri tom direktno ne prekri
nareenja. Uskoro je reio da uini pravu stvar, do avola s
nareenjima. Vujnovi je naloio ljudima u magacinu da pripreme
dva velika kontejnera s lekovima, slagavi prilikom popunjavanja
formulara, i naredio da se sve to izbaci iznad Pranjana, rekavi da je
u pitanju hrana za tim OSS-a.
U decembru, kada se datum zavretka misije pribliio, Lali je
ponovo stupio u kontakt s Vujnoviem i zatraio obuu. On i
njegova ekipa su jo nekako mogli da prou, rekao je Lali
Vujnoviu, ali bilo je nepodnoljivo gledati srpske seljake kako idu u
ritama, nekad i bosih nogu, koje bi potpuno pomodrele na belom
snegu. Agenti OSS-a su bili u iskuenju da daju sopstvenu obuu i
jakne, dok su gledali patnje ovih ljudi, i stoga je Lali zamolio
Vujnovia za pomo. Ponovo je Vujnovi odluio da uini ono to je
Lali traio. Odvezao se nedaleko od sedita OSS-a u Bariju do
vazduhoplovne baze, gde je uao u kancelariju oficira koji je bio
zaduen za snabdevanje i zatraio est stotina pari cipela.
est stotina pari cipela?, odgovorio je ovek diui pogled sa
stola.
Da, est stotina. Uzeu i manje ukoliko nemate toliko, rekao je
Vujnovi. Znao je da vazduhoplovni korpus ima nareenje da
udovolji svakom zahtevu OSS-a, tako da se intendant nije bunio, ma
kako neobino zvuao zahtev.
Pa, nemamo ni blizu toliko. Ukoliko elite tako mnogo cipela,
moraete da probate kod Britanaca. Trebalo bi da oni imaju,
odgovorio je ovek. Mogu da vam napiem nalog i ako im ga
odnesete tamo, oni e vam dati cipele.
Tako je Vujnovi uzeo nalog za est stotina pari cipela i odneo ga

iz vazduhoplovne baze u britansku bazu, gde je jedan oficir izvrio

nareenje uz lagano dizanje obrva i jedno Hmmmm, est stotina...
Cipele su prevezene kamionom u vazduhoplovnu bazu i 27.
decembra 1944. Vujnovi je naredio da ih utovare u jedan B-25 koji
je trebalo da obavi poslednji let u okviru operacije Halijard, to jest
avion iji je zadatak bio da pokupi Lalia, Rajaia i Dibilijana i da
ih vrati u bazu.
Avionom je trebalo da upravlja Dord Krajger, Srbin koji je
leteo za jugoslovensku vojsku u Prvom svetskom ratu, a zatim je bio
na elu Pan Ama u Africi, gde je pomogao Vujnoviu koji je beao
od Nemaca. Krajger je u to vreme leteo za amerike vazduhoplovne
snage i za OSS obavljao specijalne misije na Balkanu. Vujnovi je
znao da e Krajger ii po tim OSS-a i po nekolicinu preostalih pilota,
i mislio je da e biti u stanju da ga ubedi da ponese cipele. Meutim,
Krajger je bio okiran kada je uao u avion i video da je avion
napunjen do vrha kutijama sa cipelama, u visini od oko tri stope.
Dorde, ta je, do avola, ovo?, upitao je on. Vujnovi je znao
da treba da bude kraj aviona i da ima spremno objanjenje.
To su cipele. Nazovimo to zakasnelim boinim poklonom,
rekao je Vujnovi. Nasmeio se prijateljski Krajgeru i nadao se da e
ovaj pristati. Krajger je utao izvesno vreme, pogledao prepun
avion, a zatim Vujnovia.
Zna da ne smem ovo da uinim. Nije mi doputeno da nosim
tu vrstu tereta u tu oblast. Krajger je rekao istinu. To je bilo u
potpunoj suprotnosti s pravilima. Meutim, Vujnovi je oseao da
njegov prijatelj misli isto to i on i zamolio ga da jednostavno ponese
cipele. Niko nee znati, rekao je Vujnovi. A kada bude stigao
tamo i kada bude video sve te sirote ljude bez cipela, bie srean
to si to uinio.
Krajger je konano pristao i uzverao se preko kutija do pilotske
kabine. Vujnovi je posmatrao avion dok je odlazio, zadovoljan zbog
toga to su uinili pravu stvar. Kada je Krajger stigao u Pranjane i
kada u seljaci stali u red kako bi dobili po par cipela, oseao se kao
Deda Mraz i uopte nije alio zbog svog postupka. Lali je

kontrolisao raspodelu cipela i u prvom trenutku se zabrinuo,

pomiljajui da e sav ovaj napor moda biti uzaludan, jer su cipele
uglavnom bile veliine 8, dok je krupnim Srbima, pogotovu
mukarcima, pre bio potreban broj 12116. Bilo je tuno gledati oajne
ljude kako pokuavaju da uvuku promrzle noge u prekratke cipele,
ali su se mnogi snali tako to su prelomili zadnji deo cipela i
napravili neku vrstu papua.
Vujnovi je ekao na aerodromu kada je Krajger doveo Lalia,
Rajaia i Dibilijana iz Pranjana. Bio je izuzetno zadovoljan
uspehom operacije Haljard.
Kada se Dibilijan konano vratio iz Jugoslavije, poto je
prethodno pomogao stotinama pilota, nije mogao vie ni da vidi ni
da okusi kozji sir. Prvog jutra po povratku, halapljivo je progutao
osam jaja, gotovo pola kilograma slanine, est kriki prepeenog
hleba s buterom i demom, a oljama kafe koje je ispio nije se ni
znao broj. Nije mogao da se uzdri posle viemesenog
preivljavanja u brdima Jugoslavije, mada se loe oseao pri pomisli
na seljake koje je ostavio tamo, koji su se jedva prehranjivali.
Kao to je Felman i podozrevao, zatakavanje je ve uveliko bilo
u toku kada su se avijatiari vratili na slobodnu teritoriju. Zavera je
bila skovana, a njen cilj je bio da se sprei da svet sazna kako su
saveznici upravo izveli do sada najveu operaciju spasavanja vojnika
s neprijateljske teritorije, a njen uspeh je bio tim vei jer je bila
izuzetno opasna. Mada je nareenje o apsolutnom utanju u
poetku imalo smisla, jer je misija spasavanja i dalje trajala, piloti su
poeli da se pitaju, kada je ona u potpunosti zavrena, zbog ega
vojska i dalje odbija da objavi njihovu neverovatnu priu. Uskoro su
shvatili da se nita o spasavanju ne moe izneti u javnost a da se, pri
tom, zasluge za njen uspeh ne pripiu voi etnika, koji je titio ove
ljude i omoguio itavu operaciju. Mihailovi je zvanino bio
odbaen zbog navodne slabosti i saradnje s Nemcima, i ak bi i
najmanja izjava zahvalnosti za pomo oko oborenih pilota izazivala
naroguenost pojedinaca u Stejt departmentu i u vladi Velike

Britanije. Dok je operacija Haljard i dalje trajala i dok su ivoti

ljudi bili u opasnosti, niko nije eleo da ugrozi to spasavanje
izraavanjem zahvalnosti Mihailoviu. A kada je spasavanje
zavreno, jednostavno nije delovalo de je vredno rizikovati karijeru i
dobar odnos meu slubama izazivanjem Stejt departmenta i
Britanaca samo zato da bi se svetu isprialo ta se desilo. Vujnovi,
Musulin i drugi tada su bili spremni, ak su to veoma eleli, da stave
svoje karijere na kocku kako bi ovi ljudi bili spaseni, ali kasnije vie
nije bilo dovoljno motivacije da se cela ova pria obelodani, posebno
ukoliko bi to izazvalo potrese u itavoj vojsci i diplomatskoj
hijerarhiji.
I tako, fantastina pria nije ispriana. U Americi u novinama nije
bilo izvetaja o operaciji neverovatno velikih razmera, u kojoj je
spaseno tako mnogo ivota, samo poneki izvetaj u lokalnim
novinama da je neki momak iz tog grada pronaen, pa se vie ne
vodi kao nestao u akciji. Kada su ve zaboravljena nareenja o
potpunom utanju, koja su izdata u poetku, u vreme kada je
spasavanje bilo zavreno, ljudi koji su uestvovali u operaciji
Haljard poeli su da priaju o tome dok su ekali na red u kantini,
po kasarnama, u autobusima, u kafeima svuda gde bi se susretali s
drugim vojnim licima zbog toga to su bili silno uzbueni to su se
vratili u Italiju i beskrajno zahvalni Srbima koji su ih prihvatili i
uvali. eleli su da i drugi piloti znaju ta im se dogodilo, da su Srbi
bili neverovatno ljubazni i predusretljivi prema amerikim pilotima,
iako su u toku brifinga za posade bombardera i dalje izricana
upozorenja da e im Srbi odsecati ui i izruivati ih Nemcima.
Orsini, koji je nakon povratka s vienedeljnog oporavka zbog
povrede, ponovo stupio na dunost, morao je da sedi na tim
sastancima i da slua kako neki oficir govori njemu i njegovim
kolegama da, ukoliko budu primorani da iskoe na severu
Jugoslavije, treba da potrae Titove snage i da bee od
Mihailovievih ljudi i lokalnog seoskog stanovnitva. Orsini je
morao dobro da se kontrolie da, dok sedi tu i slua, ne kae
pretpostavljenom koliko grei, jer u protivnom, odmah bi bio

izveden pred vojni sud. Glas mu je drhtao kada je brifing bio

zavren i kada se sastao sa ostalim lanovima posade. Prvo se uverio
da je pretpostavljeni oficir bio dovoljno daleko da ne uje, a zatim je
jasno rekao neke stvari.
Nemojte verovati ni u jednu jedinu re od tih gluposti o
Mihailoviu i Titu, rekao je ostalima, meu kojima su bili neki novi
mladi ljudi, koji su doli kao zamena i nisu bili dovoljno upueni u
situaciju. Bio sam tamo. Bio sam na zemlji s tim ljudima i injenica je
da bi Srbi i koulju skinuli sa sebe i dali vam, kao to bi vam dali i
poslednji komad hleba koji imaju. Ukoliko budemo bili primorani da
iskoimo, samo me sledite, a ja u otii pravo tamo i javiti im se.
Stalna upozorenja u vezi s Mihailoviem i uzgredni komentari
drugih pilota koji su uli samo zvaninu priu, izazivali su gnev kod
Orsinija i Mazgrouva i svakog drugog oveka koji je imao prilike da,
iz prve ruke, sazna istinu. U Bariju se nekoliko puta dogodilo da se
isprevru stolovi i isprosipaju pia kada su piloti koji su spaseni
ispriali tano ono to se dogodilo u Pranjanima.
Posle prvobitnog upozorenja, vojska se nije mnogo trudila da
uutka stotine pilota koji su se vratili, ali su agentima OSS-a koji su
vodili operaciju Haljard bile vezane ruke. Dibilijan, kao ni piloti,
nije eleo da skree panju na sebe zato to je uestvovao u njoj, ali
nije hteo ni da se uzdrava od toga da ljudima govori da Mihailovi
i Srbi zasluuju zahvalnost. Sve je to prekinuto jednog dana kada ga
je jedan oficir OSS-a pozvao na stranu i rekao: Nemoj nikome da
pria. To e samo izazvati veliku pometnju s Titom i Mihailoviem,
zato uti. Posle toga, on je tako i postupao, sluajui nareenja i ne
govorei gotovo nikome vie o misiji spasavanja.
Mnogi spaseni piloti vratili su se u Sjedinjene Amerike Drave
ranije nego to je inae trebalo, zato to su tako mnogo vremena
proveli na neprijateljskoj teritoriji. Riard Felman i lanovi njegove
posade vratili su se u Ameriku ubrzo nakon spasavanja, a reeno im
je da je razlog za taj rani povratak, izmeu ostalog, i strah da e ih
streljati kao pijune ukoliko se ponovo nau iza neprijateljskih linija

i budu uhvaeni. Ako neko dva puta boravi na istoj teritoriji, po toj
teoriji, moglo bi se desiti da u oima neprijatelja izgleda kao pijun, a
ne samo kao zlosreni leta. Kada se Felman vratio u Njujork,
Crveni krst je doao na njegov brod i posluio vojnike kafom i
krofnama pre iskrcavanja. Takoe su im podelili lokalne njujorke
listove i Felman je bio zadovoljan kada je ugledao lanak o razaranju
velikog skladita municije i eleznike stanice u Gornjem
Milanovcu, to su uinile oruane snage koje su pruale otpor
nemakoj okupaciji u Jugoslaviji. Jedini problem je bio u tome to je
list pripisivao ovu akciju Titovim partizanima. Felman je znao da
stvari ne stoje tako zbog toga to je praktino uestvovao u tom
napadu s Mihailovievim ljudima, a miljama unaokolo nije bilo ni
jedne jedine partizanske crvene zvezde. Felman je bio ogoren zbog
toga to se Titu pripisuje zasluga za ono to su uradili Mihailovievi
ljudi, ali to se uklapalo u sliku koju je ve poeo da sastavlja.
Kada se oporavio od povrede ramena, Orsini je leteo jo trideset
tri puta, a zatim je ponovo bio ranjen. Dok je leao u bolnici, lekar je
zastao i upitao ga u koliko je misija leteo. Orsini je odgovorio da je
leteo u trideset etiri, razmiljajui o tome da mora da leti jo
esnaest puta pre nego to dostigne magini broj pedeset, nakon
ega bi obino vojska zakljuila da ste obavili svoju dunost i da
moete da idete kui. Doktor je smatrao da je Orsini obavio dovoljno
paklenih misija za jednog oveka i dao mu dozvolu za povratak u
Sjedinjene Amerike Drave. Trebalo je da se vrati kui aprila 1945,
bolnikim brodom, ali je jedne veeri na svom krevetu naao
beleku u kojoj je pisalo: Vraate se ujutru u SAD avionom. Poto nije
imao vremena da obavesti porodicu da e doi kui kroz nekoliko
dana umesto kroz nekoliko meseci, Orsini se vratio u SAD i doao
do trospratne zgrade u kojoj je ivela njegova porodica, u Ulici
Bikon u Dersi Sitiju, u Nju Dersiju. Kada je stigao u Sjedinjene
Amerike Drave odluio je da ne telefonira kui, poelevi da
iznenadi majku.
Kada je stigao do kue, pozvonio je na vratima majinog stana,
ali odgovora nije bilo. Zazvonio je na vratima svoje tetke koja je

ivela na drugom spratu. Uivao je u radosnom susretu s njom i

jedva je uspeo uzbuenu enu bilo ta da pita. Gde je moja
majka?, upitao je on. Orsinijeva tetka je objasnila da mu se majka
nalazi u crkvi, to Orsinija nije mnogo iznenadilo jer je znao da tamo
odlazi gotovo svakog jutra. Poto je ponovo poljubio tetku, Orsini je
izaao iz zgrade na ulicu, prvo je hodao brzo, a zatim nije mogao
vie da se uzdri i potrao je ka crkvi. Nije otiao daleko kada je
spazio majku u dnu ulice, udaljenu oko etiri bloka, kako ide ka
njemu s nekom enom. Njih dve su se vraale iz crkve, ne
primeujui Orsinija. Nastavio je da koraa prema njima, oiju
prikovanih za majku, za koju je mislio da je vie nikad nee videti, i
ekao trenutak kada e ga prepoznati.
Ili su jedno prema drugom, Orsinijevo srce je kucalo sve bre i
bre dok su se pribliavali, ali njegova majka je oigledno mislila da
ka njoj ide samo nepoznati vojnik. On ju je netremice gledao, elei
da vikne, ali je ipak ekao, jer je eleo da vidi izraz na njenom licu
kada bude shvatila da je to on. Kada su doli dovoljno blizu, Orsini
je video kako njegova majka zastaje za trenutak na trotoaru,
zagledajui oveka u uniformi koji je iao ka njoj. Zatim je stavila
ruke na lice i uzviknula, dok je njena pratilja zaueno posmatrala.
Entoni? Jesi li to ti?,117 uzviknula je njegova majka, u poetku
kao pitanje, a zatim, kada je Orsini potrao prema njoj, ona nije vie
sumnjala. Moj Entoni! Moj Entoni! Moj Entoni!
Majka je trala koliko su je noge nosile prema njemu, ispruenih
ruku, elei da zagrli sina u zagrljaj mnogo bre nego to su to
dozvoljavale njene noge. Orsini je mogao bre da tri i, stigavi do
nje, zagrlio je i drao je vrsto dok je ona jecala neprestano
izgovarajui njegovo ime i ljubei ga po licu.
Vratio sam se, mama, rekao joj je. Sve je u redu, vratio sam
se.118
Prvi nagovetaj u tampi o neverovatnom uspehu spasilake
misije pojavio se tek 20. februara 1945, vie od est meseci posle
prvog sletanja aviona C-47 u Pranjanima. lanak od pet pasusa na

drugoj strani Vaington posta imao je naslov: RADIO-PORUKA

POMOGLA KAKO BI SE SPASLO DVESTA PEDESET PILOTA119. U
lanku je, izmeu ostalog, reeno: Misteriozna radio-poruka, koju
su uhvatili i zabeleili radio-operateri RAF-a u Italiji, nedavno je
dovela do spasavanja dvesta pedeset saveznikih pilota, preteno
Amerikanaca, koji su iskoili iznad Balkana. U lanku je dalje
objanjeno kako su piloti na specijalan nain poslali ifrovanu
poruku, to je na kraju pokrenunlo spasilaku misiju.
Deifrovanjem poruka utvreno je da se veliki broj Amerikanaca,
od kojih su neki bili bolesni, nalazi u tekoj situaciji u Jugoslaviji i da
nestrpljivo oekuju da budu spaseni jer neprijateljski vojnici nisu
daleko. Mihailovi uopte nije pomenut.
Samo spasavanje bilo je veoma saeto opisano: Uskoro su
dovrene iscrpne pripreme i piloti su se okupili na jednom tajnom
aerodromu. Tamo su ih sve pokupili i vratili u njihove baze.
Dva dana kasnije, jedan list je objavio dugako pismo koje je
urednitvu uputio Konstantin Foti, bivi jugoslovenski ambasador u
SAD120. Diplomata je rekao da, zahvaljujui izvetaju od 20.
februara, oigledno vie ne postoji potreba da se ovo spasavanje
uva u tajnosti. Foti je izneo potpuniji izvetaj o ovoj operaciji, o
nainu na koji je izvrena i o kljunoj ulozi Mihailovia. Na kraju je
istakao:
ak ni ova akcija nije uspela da sprei uvredljive optube
protiv generala Mihailovia i ja ne znam kakvo mu je
priznanje odato za doprinos saveznikoj borbi. General
verovatno nije ni oekivao bilo kakvu zahvalnost jer je
smatrao da radi samo ono to mu nalae dunost koju ima kao
saveznik. Ipak, danas, kada je obelodanjena pria o ovom
spasavanju, priznanje treba odati onima koji ga zasluuju, a
ne predstavljati sve to kao anonimnu akciju koja se dogodila
tamo negde na Balkanu.
U meuvremenu, Tito je skoro potpuno preuzeo kontrolu nad

Jugoslavijom i inio je upravo ono ega su se mnogi pribojavali. On

je, kao na tacni, predao Jugoslaviju Staljinu i otvorio put
komunizmu, koji e ugroavati Istonu Evropu narednih nekoliko
decenija. eril i Ruzvelt su ve shvatli, govorei o tome uglavnom
meu sobom, da su nainili ozbiljnu greku to su stali na Titovu
stranu umesto na Mihailovievu, ali cela istina o tome kako su
komunistike krtice i pijuni uspeli da ih zavedu i zavaraju izbie na
videlo tek znatno posle Ruzveltove smrti, 12. aprila 1945.
Do tada, erilu je bilo potpuno jasno da se Titu ne moe
verovati i da Staljin iz Moskve kontrolie Jugoslaviju. eril i
Ruzvelt su se 9. februara 1945. sastali sa Staljinom, nastojei da
podstaknu bar neke demokratske vrednosti u delovima posleratne
Evrope koje je kontrolisala Rusija i, mada nije mnogo obeavao,
Staljin se trudio da uveri svetske lidere da e ubediti Tita da prizna
sve predratne politike stranke ukljuujui Mihailovia i njegove
sledbenike i da sazove slobodnoizabranu ustavotvornu skuptinu.
eril nije verovao Staljinu i 21. februara 1945. njegovi najblii
saradnici su primetili da je bio prilino potiten pri pomisli na
mogunost da se Rusija jednog dana moe okrenuti protiv nas,
napomenuvi da je [bivi britanski premijer Nevil] emberlen
verovao Hitleru ba kao to je on verovao Staljinu121. eril se
razoarao u ruskog vou i alio je zbog svoje odluke da napusti
Mihailovia.
erilov strah je bio sasvim osnovan. Tito je 5. aprila 1945,
nepunih mesec dana posle Staljinovih uveravanja i nedelju dana pre
Ruzveltove smrti, potpisao sporazum sa Sovjetskim Savezom u
kojem se doputa privremeni ulazak sovjetskih trupa na
jugoslovensku teritoriju. Iako e Tito kasnije imati ozbiljne
nesuglasice sa Staljinom, Jugoslavija je u tom trenutku u potpunosti
predstavljala produenu ruku komunistike Rusije, u svakom
aspektu svog delovanja.
Kada je Tito postao lider Jugoslavije, uz podrku snane Crvene
armije, on je angaovao sve partizanske snage za hvatanje
Mihailovia, svog omraenog neprijatelja. Mihailovi se opredelio za

put dobrovoljnog muenitva. Mogao je da se spase tako to bi

prihvatio ponudu da napusti Jugoslaviju i da ode u izgnanstvo u
neku drugu zemlju, a njegovo odsustvo bi verovatno zadovoljilo Tita
i time bi se okonao lov na njega. Kada su poslednji ameriki oficiri
napustili Jugoslaviju, u decembru 1944, izvestili su pretpostavljene
da Mihailovi ima neku vrstu svetiteljskog oreola, i da je, to se vie
stezao partizanski obru oko njega, on delovao sve jae. Zaista je
istina da se njegov narod ophodio prema njemu gotovo kao prema
nekom svetitelju. Kud god bi iao Mihailovi, seljaci bi dolazili
izdaleka samo da ga vide. Stare ene bi klekle i ljubile mu ruke, dok
su mu deca donosila jaja i jabuke.
Sedamnaest meseci Mihailovi je uspevao da izbegne
zarobljavanje. Kada je dobio tifus i bio gotovo na samrti, etnici su
ga na nosilima nosili od sela do sela i kroz planine, neprestano
beei od partizana. Prijatelji iz vajcarske uspostavili su kontakt s
njim 1946, pozivajui ga da napusti zemlju makar dok se ne oporavi,
ali je Mihailovi odbio.
Dibilijan je otputen iz vojske 1945. i zaposlio se kao
komercijalista u Upravi za veterane u Vaingtonu. Prolo je godinu
dana otkako je Tito uspostavio komunistiki poredak u Jugoslaviji, a
Dibilijan je, kao i ostatak Amerike, bio zauzet sreivanjem svog
posleratnog ivota. itajui Vaington post, 25. marta 1946. ujutru,
naiao je na mali lanak pod naslovom: MIHAILOVI UHAPEN,
SAOPTAVA BEOGRAD122. Bio je zaprepaen, pogotovu to je u
lanku reeno da Mihailovia reim marala Tita optuuje za
saradnju s Nemcima tokom rata i da se on u Jugoslaviji smatra
ratnim zloincem. Nije bilo ni rei o tome da je Mihailovi bio
nepokolebljivi saveznik Sjedinjenih Amerikih Drava, a kamoli o
njegovoj ulozi u spasavanju oborenih pilota. U lanku se predvialo
da e doi do brzog suenja Mihailoviu, i da e nakon toga biti
streljan.
Dibilijan je ubrzo zakljuio da mora neto da uini kako bi svetu
stavio do znanja ta je sve Mihailovi uradio za amerike pilote.

Otiao je do urednitva lista da im ispria svoju priu, sedeo je s

novinarom i priao o tome kako je uestvovao u operaciji Haljard
i o svemu onome to je lino znao o Mihailoviu.
Ako je on saraivao s Nemcima, onda sam i ja, rekao je
Dibilijan novinaru. Draa Mihailovi je prijatelj ove zemlje, a Tito
e ga streljati pre nego to iko bude uo istinu.
Dibilijan je otiao iz urednitva raspoloeniji nego pre,
zadovoljan zbog toga to je bar ispriao priu. Meutim, lanak koji
je ovaj list objavio sledeeg dana bio je kratak i nije privukao veliku
panju. Vaington je teak grad, pomislio je u tom trenutku Dibilijan.
Mnogo je potrebno da bi se privukla neija panja.
Felman je isti izvetaj video u jednom njujorkom listu i to ga je,
kao i Dibilijana, podstaklo da uini neto kako bi odbranio
Mihailovia. Besan zbog toga to je spasilac pilota zarobljen kao neki
kriminalac, kao i zbog toga to zapadna tampa prenosi Titove lai
da je Mihailovi ratni zloinac, Felman je napisao pisma svim
njujorkim listovima pokuavajui da ispravi nepravdu. Gotovo svi
su se ogluili o njegove molbe, a zatim je otiao u Njujork dernal
Ameriken, izrazito antikomunistiki list, i pronaao jednog
zainteresovanog urednika. lanak koji je napisao Felman pojavio se
u Dernal Amerikenu i u drugim dnevnim izdanjima Herstove
izdavake kue 31. marta 1946. Taj lanak je privukao panju drugih
koji su uestvovali u operaciji Haljard i u roku od nekoliko nedelja
Felman je primio pisma od preko trista pilota koji su bili spaseni i
koji su eleli da pomognu Mihailoviu. Dibilijan je iz Vaingtona
dobio slian odgovor na svoj lanak, i uskoro su svi piloti iz
Pranjana ponovo bili u vezi.
I Orsini se naao u neobinom poloaju kada je pokuao da
odbrani svetskog lidera i to sa druge strane sveta. Jedne veeri, na
malom skupu koji su organizovali neki prijatelji, jedan ovek je
poeo da govori o dogaajima u vezi s Mihailoviem, ne shvatajui
da je Orsini bio lino povezan s njim. ovek je nadugako priao o
tome kako je Mihailovi nekada bio saveznik, ali da je onda poeo
da sarauje s Nemcima i dodao da je poznato da su njegovi vojnici i

seljaci koji su ga podravali bili posebno surovi prema zarobljenim

Amerikancima. Orsini se oseao kao da se ponovo vratio u Italiju, i
da sedi na brifingu uoi misije. Stegnuo je vrsto svoju au i
pokuao da ignorie brbljivca, ali na kraju vie nije mogao da se
uzdri.
To nije istina, rekao je Orsini, a gnev u njegovom glasu
privukao je panju ljudi koji su sluali pogrdne prie o Mihailoviu.
Bio sam tamo i ono to govorite nije istina. Ja sam odlian dokaz da
su pomagali u spasavanju pilota. Morao sam da iskoim i oni su mi
pomogli.
Drugi ovek je odbio da poveruje Orsiniju, tvrdei da je on,
ukoliko je njegova pria uopte tana, samo izuzetak. Propaganda,
koja je organizovana radi ocrnjivanja Mihailovia, prokrila je put
sve do Dersi Sitija.
Isto iskustvo koje je doiveo Orsini, doiveli su irom zemlje i
ostali piloti, vrativi se civilnom ivotu, kada god bi pokuali da
objasne prijateljima i susedima kako ono to se tvrdi o Mihailoviu
jednostavno nije istina. Kada je Mihailovi zarobljen, u novinskim
izvetajima prikazivan je uglavnom kako je izdao saveznike, a tek u
malobrojnim lancima govorilo se o ovoj sloenoj prii i o
suprotnom miljenju onih koji su u nju bili umeani.
Novinski lanci koji su opisivali Titov trijumf, kao i hapenje
Mihailovia, doprineli su ponovnom okupljanju spasenih pilota, koji
su, posle rata, bili ratrkani po celoj zemlji. Dibilijan, Felman,
Orsini i mnogi drugi koji su uestvovali u operaciji Haljard stupili
su u kontakt, izraavajui aljenje i ogorenje zbog naina na koji se
postupa prema Mihailoviu i pitajui se istovremeno ta bi mogli da
uine. Piloti su znali da moraju neto da urade kako bi pomogli
Mihailoviu, ali ta? Mogu li da utiu na dogaaje u Jugoslaviji?
Svi veterani su znali o emu je re. U borbi za kontrolu nad
Jugoslavijom, posle rata, Tito je odneo pobedu nad Mihailoviem uz
znaajnu pomo Sjedinjenih Amerikih Drava i Velike Britanije. On
e izvesti Mihailovia pred sud, ali sve e to biti komunistika farsa.

Nije bilo nade da e Mihailovi moi da se brani u Titovoj sudnici, a

posle osude zbog saradnje s neprijateljem, Mihailovi e biti streljan.
I sama pomisao na to izazivala je veliku zebnju u srcima ovih ljudi,
koji su znali da sada ne bi bili kod kue sa svojim enama i decom
da nije bilo Mihailovieve dobrote. Nisu mogli mirno da stoje i
posmatraju kako komunistika vlada likvidira Mihailovia, a da oni
ak i ne pokuaju da mu pomognu.
Veina pilota, kao to je bio Robert Vilson, znala je da
pokuavaju nemogue, ali da ipak moraju da uine neto. ak i ako
ne moemo da ga spasemo, elimo da zna da pamtimo ta je sve
uinio za nas, da neko ume da ceni to se izlagao tolikoj opasnosti,
rekao je Vilson. Moda e mu to biti bar neka uteha.
Vladika Srpske pravoslavne crkve u Njujorku, Mihailoviev bliski
prijatelj, zahvalio je Felmanu to je napisao lanak koji je okupio ove
ljude, kao i na spremnosti pilota da stanu u odbranu oveka
optuenog za ratne zloine.
Nije vano da li e Draa Mihailovi da ivi ili da umre. Rodie
se neki drugi Draa u planinama koji e povesti narod, rekao je on
Felmanu. Ali vano je da pokuamo da skinemo ljagu s njegovog
imena.123
Preuzevi ponovo svoju ulogu iz Pranjana, Felman je, faktiki,
opet postao voa oborenih pilota, koji su se trudili da spree
komuniste da likvidiraju Mihailovia. Ako nita drugo, eleli su da
svet bar sazna ta je sve Mihailovi uinio za Amerikance. Ova
grupa je osnovala Nacionalni komitet za odbranu Drae Mihailovia
i srpskog naroda, ulaui dosta truda kako bi se saznala istina o
njihovom linom iskustvu s navodnim ratnim zloincem. Slogan te
grupe bio je: Spasao nam je ivote. Sada emo mi spasti njegov.
Delili su broure, pisali pisma Stejt departmentu i svojim
kongresmenima i priali svoju priu svima koji su eleli da je uju.
Pomou svakog novinskog lanka i intervjua na radiju, ovi ljudi su
se neumorno borili da promene miljenje javnosti i da utiu na ono
to se deava u svetu. Felman i ostali stvorili su neverovatno

uspenu maineriju za odnose s javnou, davali izjave za tampu i

koristili to to ih je bilo preko petsto u itavoj zemlji i to su svi mogli
iz prve ruke da ispriaju dramatinu, ponekad potresnu priu o
svom iskustvu sa Srbima pod Mihailovievim zapovednitvom.
Veina ovih ljudi nije lino upoznala Mihailovia, ali su poznavali
njegove borce i znali su ta je general uinio za Amerikance koji su
bili u nevolji. Uporno su govorili o njegovoj posveenosti amerikim
vojnicima, na osnovu sopstvenog iskustva, i na osnovu toga to su se
ivi vratili kui. Uskoro su u itavoj zemlji lokalni listovi bili spremni
da objavljuju prie u kojima se iznose detalji o tome na koji je nain
neki lokalni momak povezan sa senzacionalnim posleratnim
suenjem u Evropi.
Naslov u Presu iz Klivlenda, u Ohaju, glasio je: GRAANIN
KLIVLENDA POMAE GENERALU MIHAILOVIU124. U lanku
se navode rei Dorda Salape, studenta lokalnog Univerziteta
Vestern Rizerv, jednog od spasenih pilota: Mislim da su ga utnuli
nogom u zadnjicu. U Telegrafu iz Pitsburga, u Pensilvaniji, mogao
se videti naslov: POLICAJCI POZDRAVLJAJU MIHAILOVIA
KAO PRIJATELJA125. U lanku se navodi da su Pol F. Mato iz Saut
Konelsvila i Karl D. Volpask iz Denersa, obojica pripadnici
pensilvanijske policije i bivi avijatiari, izjavili da su se saveznici
surovo poneli prema etnikom voi. Predstojee suenje e
predstavljati izdaju pravde, izjavili su oni. Bivi agent OSS-a Eli
Popovi izjavljuje za list Njujork dernal Ameriken: Prodali smo
Mihailovia i bacili ga Titu u ruke. Sada Tito prodaje nas i sedi u
Trstu i eka prvu priliku da otvori vatru na amerike vojnike iz
amerikog oruja i amerikom municijom, i nee ni trepnuti dok to
bude inio.126 Jedan naslov u Tajmsu iz Detroita, u dravi Miigen,
glasio je: DRAA JE IZDAN, TVRDI JEDAN GRAANIN
DETROITA127.
Pokazalo se da Felman ume da bude uverljiv, sistematian i pre
svega odlian predstavnik spasenih pilota. U lanku koji je napisao
z a Njujork dernal Ameriken pod naslovom: VETERANI JENKIJI

POMAU MIHAILOVIU128, Felman je obrazloio zbog ega on i

drugi piloti toliko ele da pomognu Jugoslovenu optuenom da je
pomagao nacistima:
Danas putujem u Vaington, sit, dobro obuen, fiziki se
veoma dobro oseam, ali psihiki nisam tako dobro.
Sastau se s nekim svojim drugovima, takoe sitim i dobro
obuenim. Kada smo se poslednji put videli, bili smo prljavi,
zarasli u brade, u odrpanoj odei a smrt nas je neprestano
vrebala iza svake stene i svakog drveta. Ovo danas bi trebalo
da bude prijatno putovanje, zar ne? Pa, da, samo...
Razmiljaemo, ostali momci i ja, o ljubaznom, blagom,
uenom oveku koji nas je spasao od senki koje su vrebale iza
stena i drvea.
Ista ta senka se sada nadnela nad njim i mi emo i o tome
razmiljati.
Felman je dalje opisivao kako su se avijatiari nadali da e uticati
na Ameriku vladu da obezbedi pravino suenje oveku koji je za
nas i dalje heroj, mada Tito i ljudi iz Kremlja koji povlae konce na
njega gledaju kao na izdajnika. Govorei o Mihailoviu, Felman je
rekao: On je saraivao s nacistima isto toliko koliko i ja. Njegov
najvei, neoprostivi zloin bio je to nikada nije voleo komuniste.
Ohrabreni sve veim simpatijama javnosti, Felman i
devetnaestorica drugih spasenih amerikih pilota, sa jo dvojicom
Kanaana, iznajmili su jedan DC-3 koji je bio civilna verzija istog
onog aviona C-47 koji je spasavao ljude u Pranjanima. Oni su 28.
aprila 1946. odleteli u Vaington. Svoje putovanje su nazvali Misija
spasavanja Mihailovia, to je bilo ispisano i na boku aviona.
Zaustavljali su se u Detroitu, Klivlendu i Pitsburgu kako bi ukrcali
jo saboraca, avijatiara, i na svakom od tih aerodroma pozirali su za
lokalne novine. Te novine su objavljivale fotografije lepo obuenih
mladih ljudi, u elegantnim odelima i eirima, koji su mahali ka fotoaparatima sa stepenica koje su vodile u avion, a ispod slike tekst, na

primer: DESETORICA AVIJATIARA KOJE JE SPASAO ETNIKI

VOA SLETELI U DETROIT.
Poto su unapred vrlo veto obezbedili publicitet svom putovanju
u Vaington, nije bilo nikakvo udo to ih je na vaingtonskom
aerodromu saekalo vie od dve hiljade pristalica koji su ih
pozdravili poklicima i mahali transparentima u znak podrke
Mihailoviu. Policajci na motorima pratili su ovu grupu do njihovog
hotela u Vaingtonu, odakle su ljudi odmah krenuli u akciju.
Podelivi se i posetivi to je mogue vei broj politiara i birokrata,
avijatiari su pokuali da ubede vaingtonske lidere da Mihailoviu
treba odati priznanje za njegove napore u spasavanju petsto
zaboravljenih. Felman i drugi lanovi Komiteta zatraili su sastanak
sa dravnim sekretarom Dinom Aesonom, ali su odbijeni. Posetili
su i druge zvaninike Stejt departmenta i zatraili pomo da odu u
Jugoslaviju i svedoe u Mihailovievu korist, insistirajui na tome da
se pria o operaciji Haljard obelodani kako bi se Mihailoviu
pruila bilo kakva ansa na poteno suenje, naravno, ako iko to od
njih eli. Desetine pilota bile su spremne da u svakom trenutku uu
u avion i odlete u Jugoslaviju kako bi svedoili, ali nisu mogli da odu
bez Titovog poziva, a taj poziv je mogao da se dobije jedino preko
Stejt departmenta.
S obzirom na ranije odnose s Titom i Mihailoviem, nije bilo
iznenaujue to je odgovor Stejt departmenta bio negativan.
Avijatiarima je reeno da ne dolazi u obzir ak ni to da se Titu
zvanino dostave informacije o operaciji Haljard ili da se takve
informacije uopte objave kako bi itav svet mogao da se upozna s
njima. Stejt department je odbio da Titu prosledi dokumentaciju
koju je ponudila ova grupa, a ta dokumentacija se sastojala
uglavnom od linih svedoenja pilota o onome to se dogodilo u
Jugoslaviji. itava vladina dokumentacija o operaciji Haljard bila
je strogo uvana tajna, tako da jedini koji su odavali priznanje
Mihailoviu jesu bili piloti sami, a Stejt department nee uiniti nita
da im pomogne kako bi otili u Jugoslaviju.
Piloti i njihovo putovanje u Vaington dobili su dosta prostora u

tampi, to je pomoglo da se probudi svest javnosti i skrene panja

na to da u sudskom procesu koji se vodio protiv generala
Mihailovia nije sve bilo, najblae reeno, onako jasno koliko je Tito
tvrdio. U jednom lanku, Nik Lali je dostavio Vaington postu kopiju
svoje spomenice za zasluge kako bi dokazao da je herojski obavljao
svoju dunost u toku operacije Haljard129, tvrdei da tokom pet
meseci koje je proveo s Mihailoviem nikada nije video nijedan
dokaz da je on izdajnik. Lali je opisao jugoslovenskog generala kao
dobroudnog, normalnog, obrazovanog i pametnog oveka.
Meutim, novinar je ipak istakao da u toj spomenici stoji da je Lali
u to vreme bio s Titovim partizanima, a ne s Mihailoviem. Lali je
objasnio da je estoko protestovao zbog te greke kada mu je
spomenica uruena, ali su mu pretpostavljeni kazali da zaboravi na
to ili e upasti u nevolje.
Nemam nameru da to zaboravim, rekao je Lali novinaru. I
uiniu sve to je u mojoj moi da se Mihailoviu prui prilika. On je
u potpuno neravnopravnom poloaju. On nije saradnik nacista, niti
je to ikada bio. Dokazi se mogu nai u izvetajima s prve linije
fronta, ukoliko ih vojska objavi.
Vojska to nije uinila.
Pre nego to se poseta Vaingtonu zavrila, dravni sekretar
Aeson promenio je miljenje i pristao da se sastane s
predstavnikom grupe pilota. Za predstavnika je odabran Majk
Makul iz Dalasa, pilot kome su Srbi dali nadimak Tom Miks, sada
student prava na Univerzitetu Sadern Metodist. Posle razgovora
koji je trajao trideset sedam minuta, Aeson je ubedio Makula da e
Sjedinjene Amerike Drave uputiti energian apel Jugoslaviji da se
Mihailoviu omogui pravino suenje. Dok su bili u Vaingtonu,
lanovi Komiteta su takoe traili sastanak s predsednikom
Trumanom. Predsednik je to odbio. Oni su morali, radei zajedno sa
svojim senatorima i kongresmenima, da se zadovolje time to je
jedna rezolucija ula u kongresni izvetaj 1. maja 1946:

Poto smo mi, zvanini delegati Nacionalnog komiteta za

odbranu Drae Mihailovia i srpskog naroda, a istovremeno
predstavljamo i est stotina saveznikih pilota ije su ivote
spasli Mihailovi i njegovi ljudi, doli u prestonicu nae zemlje
iz svih regiona Sjedinjenih Drava o svom linom troku kako
bismo predsedniku Sjedinjenih Amerikih Drava i dravnom
sekretaru podneli nedvosmislene dokaze u korist Drae
Mihailovia;
Poto smo uzalud pokuavali da predoimo najviim
vlastima [to znai predsedniku i dravnom sekretaru]
neoborive dokaze koji negiraju optube da je Draa
Mihailovi bio izdajnik i saradnik neprijatelja, kao to tvrdi
maral Tito u Jugoslaviji;
Poto mi, s obzirom na to da nam je zvanino uskraeno
pravo da neposredno zatraimo od naeg vrhovnog
komandanta da lino intervenie kod jugoslovenskih vlasti i
da nam omogui kako nama, tako i drugom osoblju
Saveznika da odemo i budemo svedoci odbrane i da se s
materijalnim dokazima pojavimo u sudu;
Poto nam je uskraeno pravo da lino zatraimo od naeg
predsednika i dravnog sekretara da nam se stave na uvid svi
dokumenti iz Dravnog arhiva i Ministarstva rata kako bismo
ih predoili na suenju generalu Mihailoviu, zbog svega toga
doneli smo sledeu odluku:
Mi, predstavnici Nacionalnog komiteta amerikih pilota za
pomo generalu Mihailoviu i srpskom narodu, uprkos tome
to na predsednik nije eleo da se sretne s nama i da nas
lino saslua, uprkos neposrednom odbijanju gospodina
Aesona da se sretne s nama, da primi i da dalje prosledi
dokumentaciju, uprkos neodlunom i oigledno neiskrenom
pristupu amerike vlade prema Titovom reimu u Jugoslaviji,
nepokolebljivo emo nastaviti borbu za pravino suenje i
punu pravdu za generala Mihailovia.
S obzirom na sve to to je ovde izneto, elimo da stavimo

do znanja da emo, bez obzira na to gde se nalazimo, u svojim

domovima u SAD gde ivimo ili preko naih senatora i
kongresmena SAD, istrajno nastaviti da zahtevamo pravino
meunarodno suenje za Mihailovia. Mi, ameriki veterani,
smatraemo da meunarodna pravda i etika vie ne postoje
ukoliko se ne obezbedi pravino suenje.
Iako se delegacija vratila u Njujork razoarana, piloti su nastavili
kampanju, zahtevajui tri stvari: da se dozvoli pilotima da govore na
suenju, da se slubenicima OSS-a dopusti da svedoe na suenju
Mihailoviu i da se ono premesti u neku drugu zemlju gde bi moglo
da se odvija na pravedan nain. Felman, Dibilijan, Vilson, Orsini i
svi ostali u tom trenutku bili su ili obini graani ili vojna lica, bez
ikakvih ovlaenja osim onih koja inae postoje u demokratskom
drutvu. Oni su bili istrajni i verovali su da graani jedne slobodne
zemlje mogu da spree nepravdu na drugoj strani sveta. Njihovo
iskustvo u ratu ih je upravo tome nauilo.
Njihovi napori su ipak urodili plodom. Ubrzo posle njihovog
putovanja u Vaington, Stejt department je postupio u skladu sa
Aesonovim obeanjem i poslao Titu pismo u kome kae:
Jedan broj tih lica [amerikih pilota] koji su bili u tesnom
kontaktu s generalom Mihailoviem ima neoborive dokaze
koji mogu da opovrgnu sve tvrdnje o saradnji s neprijateljem,
zata je optuen Draa Mihailovi, kako su saoptile
jugoslovenske vlasti. Vlada Sjedinjenih Amerikih Drava u
tim okolnostima veruje da e se Jugoslovenska vlada u
interesu pravde ponaati na odgovarajui nain, da e
prihvatiti dokaze od svakoga ko ih ima i da e ih uzeti u obzir
prilikom suenja generalu Mihailoviu.
Titov odgovor je bio brz i jasan. Uopte nije bio zainteresovan da
saslua amerike pilote. Krien sajens monitor je 13. aprila 1946.
objavio da je Beograd kratko i bez oklevanja odbio zahtev

Vaingtona da se tim ljudima, u interesu pravde, dopusti da iznesu

svoje dokaze. Navedeni razlozi: ne eli da utie na sud. Taj razlog
je bio smean za svakog onog ko je znao do koje mere je sud bio pod
uticajem Tita i Staljina. U izvetaju se dalje objanjavalo da je
vrhunac to to Titova vlada svom odbijanju zahteva Vaingtona,
dodaje i neverovatnu tvrdnju da su zloini generala Mihailovia
isuvie strani da bi se uopte dopustilo pokretanje pitanja njegove
nevinosti. Tito je u poruci rekao da su zloini koje je poinio
Mihailovi isuvie veliki i strani da je suvino raspravljati o tome da
li je kriv ili nije.
Uz tako neskrivenu potvrdu da e suenje biti puka formalnost
pre pogubljenja, javnost je sve vie bila na strani avijatiara i
Mihailovia. Amerikanci su ve bili veoma sumnjiavi prema sve
jaem irenju komunizma u Evropi i niko u Sjedinjenim Amerikim
Dravama nije, kako se inilo, gajio naklonost prema Titu; nije ga
podravao ak ni Stejt department, iako je zvanino okrenuo lea
Mihailoviu. Antikomunistiki stavovi, a uz njih i potovanje prema
veteranima koji su ponekad uzbueno, sa suzama u oima, branili
tog stranog vou, podsticali su sve veu zabrinutost zbog toga to je
Jugoslaviji doputeno da nepravedno optui nevinog oveka. Veliki
broj istaknutih javnih linosti, ukljuujui brojne guvernere drava,
senatore, kongresmene i sudije, osnovao je Komitet za poteno
suenje generalu Mihailoviu, podstaknuti pokuajima pilota da se
izbore za ameriku intervenciju pre nego to Mihailovia likvidira
njegov zakleti neprijatelj. Izvrni potpredsednik Komiteta bio je Rej
Brok, nekadanji dopisnik Njujork tajmsa iz inostranstva i jedan od
onih koji su, pre vie godina, branili Vujnovia od ustakog straara
koji je eleo da ga likvidira ukoliko ne pokae paso. Ubrzo posle
osnivanja, Komitet je saoptio da se istaknuti advokat Moris L. Ernst
ponudio da dobrovoljno brani Mihailovia, i da je nameravao da
odmah odleti u Evropu kako bi uspostavio kontakt s Titom.
U to vreme, uloga Britanaca u izdaji Mihailovia takoe je poela
da izbija na videlo. U Njujork vorld telegramu od 19. aprila 1946,
pojavio se naslov: TITO NASAMARIO ERILA, TVRDI PISAC130.

Pisac je bio Dejvid Martin, poznat kao istaknuti strunjak za

jugoslovensku istoriju i aktivni uesnik pokreta iji je cilj bio
spasavanje Mihailovia. On je izjavio u ovom listu da je eril, iako
nije kovao zaveru u cilju predaje Jugoslavije komunistima u ruke i
mada je nastupao dobronamerno, napravio pogreku time to je
Tita tretirao kao engleskog dentlmena. Martin je takoe citirao
erilovu izjavu datu jednom briselskom listu u kojoj se kae da je
njegovo postupanje prema Jugoslaviji bilo njegova najvea greka u
ratu. Godine 1946. i dalje nije bio otkriven, a kamoli potpuno
procenjen uticaj komunistikih pijuna i krtica, kao to je bio Dejms
Klugman.
Kako je raslo ogorenje javnosti zbog montiranog procesa u
Beogradu, Stejt department je poslao drugo pismo Titu, traei da se
izjave avijatiara ukljue u dokazni materijal. Stanoje Simi,
jugoslovenski ministar inostranih poslova, u odgovoru je informisao
Stejt department da piloti nee biti sasluani. O ovome nee biti
dalje diskusije, izvestio je Simi.
Shvatajui da Tito nee dopustiti Amerikancima da uestvuju u
Mihailovievom suenju, Komitet koji se borio za pravino suenje
preduzeo je najvie to je u tom trenutku mogao osnovao je
Istranu komisiju koja e prikupiti sve dokaze u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, a zatim ih proslediti Titu, eleo on to ili ne.
Piloti su spremno stali u red kako bi svedoili pred Komisijom,
znajui da je to moda jedini nain da ikada ispriaju svoju priu.
Meutim, zbog vremenskog ogranienja, Komisija je sasluala samo
dvadeset pilota i oficira OSS-a koji su imali direktne kontakte s
Mihailoviem i njegovim ljudima. Meu pilotima su bili Felman i
Makul, a prihvaena su i pisana svedoenja jo trista pilota. Posle
toga Komisija je sasluala est oficira OSS-a koji su lino radili s
Mihailoviem, ukljuujui tu Musulina, Lalia, Rajaia i Dibilijana.
Svi odreda su potvrdili da nikada nisu videli ni nagovetaj da
Mihailovi sarauje s Nemcima.
Posle jednonedeljnog svedoenja, Komisija je Titu prosledila
izvetaj na est stotina strana. Kao to se i oekivalo, Titova vlada ga

je u potpunosti ignorisala.
Suenje generalu Drai Mihailoviu poelo je 10. juna 1946. u
improvizovanoj sudnici, sluaonici jedne vojne kole u predgrau
Beograda, obasjanoj reflektorima131. Bilo je potrebno da prostorija
bude velika jer je u nju moralo da se smesti oko hiljadu posmatraa i
stotinu stranih i jugoslovenskih novinara. Tito se vratio s puta, iz
Moskve, tano na vreme da bi prisustvovao suenju svom rivalu.
Mihailovi je uao u sudnicu bez iije pomoi, ali je izgledao
izmueno i slabo. Veoma je paljivo koraao do ograenog prostora
za optuene jer se njegov vid u poslednje vreme znatno pogorao,
gotovo da je oslepeo. Ostala trinaestorica optuenih stajali su u
istom ograenom prostoru. Njima se takoe sudilo za saradnju s
neprijateljem u toku rata. Jo desetorici ljudi sueno je u odsustvu,
ukljuujui tu i Konstantina Fotia, biveg jugoslovenskog
ambasadora u Sjedinjenim Amerikim Dravama, koji je malo pre
toga, saeto, ali dovoljno podrobno, opisao u Vaington postu
operaciju Haljard. Foti je bio optuen za organizovanje
propagande irokih razmera, uprkos tome to je znao da su
Mihailovi i ostali etnici saraivali sa okupatorima.
Saradnja s neprijateljem bila je glavna optuba protiv
Mihailovia. U optunici se tvrdilo da se Mihailovi u avgustu 1944,
onog istog meseca kada je spasavanje u okviru operacije Haljard
poelo, sastao s jednim amerikim oficirom i efom admninistracije
nacistike vojne komande u Srbiji. Taj sastanak bio je samo jedan od
primera saradnje s Nemcima i Italijanima kako bi se porazili
partizani koje je predvodio Tito, tvrdilo se u optunici. Povrh svega,
ime je nedvosmisleno potvrena teza o tome da pobednici piu
istoriju, Mihailovi je optuen da se borio protiv partizana, pri emu
se etniki otpor komunistima opisivao kao izdaja po sebi. Pri tom se
u optunici nisu tedele kritike ni na raun Amerikanaca i Britanaca,
iako Tito verovatno uopte ne bi bio u poziciji da sudi Mihailoviu
da nije imao podrku saveznika u toku rata. Amerika i britanska
vlada, tvrdio je Tito u optunici, kovale su zaveru s Mihailoviem i
vladom kralja Petra u izgnanstvu kako bi porazili partizane. Otpor

komunistikom pokretu tumaen je kao neto to samo po sebi

predstavlja teak zloin.
Mihailovi je sauvao mir i dostojanstvo dok je itana optunica i,
glasom koji nijednom nije zadrhtao, odgovarao je na ona prva,
standardna pitanja, u kojima je davao line podatke. Kada ga je
tuilac upitao za zanimanje, Mihailovi je odgovorio: Armijski
general.
Kada je poelo suenje, tuilac nije pomenuo mogunost
izricanja smrtne presude Mihailoviu, ali je rekao da oekuje da e
sud izrei strogu i pravednu kaznu ovim izdajnicima i zloincima.
Niko nije sumnjao u to da e Mihailovi biti streljan ukoliko bude
proglaen krivim, mada niko nije ni oekivao da e biti drugaije.
Veini ljudi na Zapadu bilo je jasno da Staljin preko Tita upravlja
ovim suenjem. Uostalom, bilo je sasvim oigledno da se u Titu
nakupilo vie nego dovoljno mrnje prema Mihailoviu, toliko da bi
ga osudili i bez Staljinovog insistiranja. Posmatrai sa Zapada ve su
imali jasnu predstavu o Staljinu i komunistikoj Rusiji, imajui u
vidu politike represije i progone koje je Staljin organizovao u
sopstvenoj zemlji krajem tridesetih godina XX veka. Staljin je oistio
Komunistiku partiju i Sovjetski Savez od svih onih za koje je
postojala ma i najmanja sumnja da su nelojalni i progonio je sve one
koji nisu bili lanovi partije, istovremeno plaei stanovnitvo
sveprisutnom policijskom kontrolom, estim i neosnovanim
optuivanjem za sabotau, nametenim suenjima, hapenjima i
gotovo proizvoljnim ubijanjem.
U uvodniku od 17. juna 1946. Vaington post je napisao da je Tito
izveo nevinog Mihailovia pred sud zbog line osvete nekadanjem
suparniku u borbi za posleratnu Jugoslaviju, a i zato to je eleo da u
loem svetlu prikae Zapad132. Sada postaje jasno da propaganda
nije uperena toliko protiv Mihailovia i etnika koliko protiv Velike
Britanije i Amerike. Za to moemo da krivimo samo nae
dravnike. U uvodniku se dalje komentarisala optuba koja je
moda jedina bila konkretno izneta na suenju, a to je da se
Mihailovi tajno sastajao s nemakim komandantima, ali da je jedan

ameriki oficir ve javno rekao da je on lino organizovao te

sastanke po nareenju Amerike vrhovne komande u cilju
pregovaranja o uslovima nemake predaje. U tekstu su iznete
optube na raun partizana, koji su, kako je navedeno, bili vie
zainteresovani za to da preuzmu Jugoslaviju posle rata nego to su
eleli da u toku rata poraze Nemce, uz opasku da se ne pie nita
dobro toj zemlji u kojoj su komunisti iz dana u dan sve jai.
Vaington post je zakljuio da ni britanska ni amerika vlada nisu
objasnile iznenadnu promenu politike zbog koje je Mihailovi
preputen osveti svojih neprijatelja. Samim tim, nema Amerikanca
koji moe mirne savesti da ita o tome kako organizator otpora,
kako je on ponosno i s punim pravom sebe nazivao, sada stoji
naputen od svih i bez prijatelja, iscrpljen boravkom u zatvoru a
moda i muenjem, suoen sa svojim osvetoljubivim i okrutnim
sudijom.
Niko, pa ni sam Mihailovi, nije bio iznenaen to je voa
srpskog otpora 15. jula 1946. proglaen krivim po svim takama
optunice. U zvanini zapisnik ovog nametenog suenja uneti su i
zavrni komentari predsednika suda: Sud smatra da je izricanjem
ove presude veran tuma narodnih oseanja pravde i pravinosti, i
da je igosanjem izdaje otadbine ostao dosledan vekovnim
slobodarskim tradicijama naih naroda, koji su od pamtiveka
slobodu uzdizali iznad svega, a izdaju otadbine osuivali kao
najtei zloin. Smrt faizmu sloboda narodu.
Stenografske beleke zavravaju se na nain koji je bio tipian za
komunistike vlade koje su uvek tvrdile da uivaju potpunu
podrku naroda: Po zavretku govora predsednika suda, usledio je
buran aplauz u publici i poklici: iveo narodni sud.
Mihailovi je pogubljen 17. jula 1946. i sahranjen u neobeleenom
grobu. Sutradan je na estoj strani Vaington posta objavljen tekst od
etiri pasusa u kojem je izneto ono to su svi oni koji su pratili
suenje znali da e se dogoditi kada se ono zavri. Naslov je glasio:
MIHAILOVI IZVEDEN PRED STRELJAKI VOD133.

General Draa Mihailovi je jutros u zoru izveden pred

streljaki vod.
Bradati pedesetogodinji etniki voa, koji je 1941. godine,
kada je organizovao prvi jugoslovenski pokret otpora protiv
nacista, izazvao oduevljenje saveznika, pogubljen je nepunih
etrdeset osam sati poto ga je Jugoslovenski vojni sud
proglasio krivim za izdaju i saradnju s Nemcima.
Poslednje rei koje je Mihailovi uputio svetu bile su: Mnogo
sam hteo, mnogo zapoeo, ali vihor, svetski vihor, odneo je i mene i
moj rad.
Toni Orsini je zaplakao kada je uo tu vest. I nije bio jedini kome
su pole suze. U itavoj Americi, ljudi koji su svoje ivote dugovali
Mihailoviu zaplakali su od tuge i besa, neki su razoarano lupali
pesnicama o sto, drugi su pokuavali da umire svoju decu,
zaplaenu izlivima emocija svojih oeva. Pogubljenje Mihailovia je
toliko nepravino, mislio je Orsini, ljaga na imenu svih
slobodoljubivih zemalja.
Svetski vihor odneo je mlade Amerikance iza neprijateljskih linija
u Jugoslaviji, da bi ih sada isti taj svetski vihor naveo da se pitaju
kako je bilo mogue da ovek koji je toliko bdeo nad njima bude
pogubljen u komunistikoj zemlji, a da slobodni svet pri tom ne
uini nita.

18.
Tajne i lai
Kada je Mihailovi izgovorio svoje poslednje rei i udahnuo
poslednji put, tampa i zabrinuti graani sa Zapada zaboravili su ga
istom onom brzinom kojom su i saznali za njegove nevolje.
Nameteno suenje i sramna smrt nestali su iz naslova u roku od
nekoliko dana. Svet su zaokupile druge nevolje, druge
meunarodne pretnje i kontroverze, a Draa Mihailovi je postao
samo jo jedna rtva Drugog svetskog rata. Tek u godinama koje
slede, on e biti shvaen kao jedna od prvih rtava Hladnog rata.
Jedini Amerikanci koji su nastavili da misle na Drau Mihailovia
bili su Amerikanci srpskog porekla i preko petsto pilota i agenata
OSS-a koji su alili to su izgubili dragog prijatelja. Spaseni piloti
nikada nisu zaboravili Mihailovia i nikada nisu prestajali da se
trude da speru ljagu s njegovog imena. Sada je trebalo da se trude
vie no ranije. Felman je napisao jo lanaka i pisama urednitvu,
kao i mnogobrojni drugi avijatiari, ali su svi brzo ustanovili da
tampa vie nije zainteresovana za ono to oni imaju da kau. Kada
naslov glasi: OVEK IZ NAE SREDINE I DALJE POTITEN ZBOG
MIHAILOVIEVE SMRTI, OD PRE EST MESECI, to vie ne lii na
naslove koji su se irom zemlje pojavljivali u vreme dok se
Mihailoviu sudilo i dok je jo bilo nade da piloti mogu bar nekako
da utiu na dogaaje. Oni su se veoma trudili, inilo se da su
zainteresovali za to itavu zemlju, ali sada vie nije bilo nieg to bi
oni mogli da urade i svet je jednostavno krenuo dalje.
Dve godine posle Mihailovieve smrti, i on i spaseni piloti bili su
gotovo zaboravljeni. Felman, Mazgrouv, Orsini, Vilson, Musulin i
Dibilijan vratili su se svom civilnom ivotu, a neto kasnije su im se
pridruili i Lali i Vujnovi. Iako ih skoro niko vie nije sluao, oni
su i dalje priali svoju priu kad god i gde god su mogli, porodici i
prijateljima, lanovima crkvenih udruenja, uenicima po kolama

kada bi ih pitali ta im se deavalo za vreme rata. Uvek su koristili

priliku da istaknu da je jedan veliki ovek bio rtva velike nepravde.
Nadali su se da e jednoga dana s Mihailovievog imena biti skinuta
ljaga i da e mu biti odato odgovarajue priznanje zbog toga to je
pomagao saveznikim avijatiarima u vreme kada je njima to bilo
potrebno, samo, u trenucima iskrenosti pred samima sobom, nisu
bili mnogo optimistini.
Ono to piloti nisu znali jeste da se Mihailovievo ime i dalje
pominjalo u kuloarima Pentagona. I dalje je bilo aktivnih vojnih lica,
agenata OSS-a i visokih funkcionera koji su, isto onako snano kao i
avijatiari, bili pogoeni nepravdom prema Mihailoviu i to ne samo
od strane Tita i Staljina, ve i od strane amerike vlade. Oni su se
uporno trudili, diskretno, ali istrajno, da amerika vlada bar nekako
to ispravi. Jedan od onih koji su se zalagali za Mihailovia bio je
general Dvajt D. Ajzenhauer, vrhovni komandant saveznikih snaga
u Evropi, koji je bio zaduen za planiranje i nadzor uspene invazije
na Francusku i Nemaku 1944. i 1945. godine. On e 1953. postati
predsednik Sjedinjenih Amerikih Drava.
Ajzenhauer je odluno zahtevao od predsednika Harija Trumana
da ispravi istorijske anale i da zvanino prizna da je, uprkos tome
to su ga saveznici napustili usred rata, Mihailovi bio istinski
prijatelj Sjedinjenih Amerikih Drava. Ajzenhauer i vojska ubedili
su 1948. Trumana da je Mihailovi uinio veliku uslugu zemlji i da
zasluuje priznanje. Truman je posthumno dodelio Mihailoviu
najvie mogue vojno odlikovanje koje se dodeljuje stranim
dravljanima za zasluge prema Sjedinjenim Amerikim Dravama
Legiju za zasluge. Nije to bila beznaajna odluka i nikako se nije
mogla protumaiti kao puko nastojanje da se nekom sitnicom umire
Mihailovieve pristalice. Legija za zasluge je znaajno vojno
odlikovanje koje se dodeljuje za izuzetno i uzorno ponaanje u
vojnoj slubi. To je jedna od malobrojnih medalja koje mogu dobiti i
amerika vojna lica i strane vojne i politike linosti. Sedma po redu
u hijerarhiji vojnih odlikovanja, Legija za zasluge je takoe jedno od
svega dva amerika odlikovanja koja se nose na vrpci oko vrata.

Drugo takvo odlikovanje je Medalja asti.

Ustanovljena 5. avgusta 1942, Legija za zasluge nalae da
predsednik lino odobri njeno dodeljivanje nekom stranom
dravljaninu, koji moe da dobije Legiju za zasluge jednog od pet
stepena, s tim to je najvii stepen upravo vrhovni komandant koji
se dodeljuje efu neke strane vlade. Nekolicina agenata OSS-a koji
su uestvovali u operaciji Haljard, dobili su Legiju za zasluge;
meu njima je bio i Musulin, koji je orden dobio od direktora OSS-a,
Divljeg Bila Donovana lino.
U vreme kada su Trumana konano ubedili da Mihailoviu treba
odati priznanje za ono to je uinio za Sjedinjene Amerike Drave,
bilo je sasvim oigledno koje odlikovanje treba da izabere. Na
insistiranje vojske, Truman je odluio da Amerika posthumno dodeli
Legiju za zasluge Drai Mihailoviu, kao zvanino priznanje za
pomo pruenu amerikim pilotima i kao neku vrstu izvinjenja.
Sama injenica da se generalu Mihailoviu dodeljuje Legija za
zasluge najvieg stepena, znaila je da je on, makar i posthumno,
priznat kao vrhovni komandant Jugoslavije, to je bio dodatni
udarac Titu i Staljinu.
Gotovo dve godine posle Mihailovieve smrti, 9. aprila 1948,
Sjedinjene Amerike Drave su mu posthumno dodelile Legiju za
zasluge. U propratnom tekstu stajalo je da se Mihailovi:
...istakao na izuzetan nain kao vrhovni komandant
jugoslovenskih vojnih snaga i kasnije kao ministar vojni, time
to je organizovao i predvodio znaajne snage otpora u borbi
protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju, od decembra
1941. do decembra 1944. Zahvaljujui neustraivosti njegovih
vojnika, mnogi ameriki piloti su spaseni i bezbedno su se
vratili na prijateljsku teritoriju. General Mihailovi i njegove
snage, mada su bili slabo opremljeni i borili se u izuzetno
tekim okolnostima, bitno su doprineli saveznikoj borbi i
imali znaajnu ulogu u postizanju konane pobede saveznika.

Zanimljivo je to to je Truman u obrazloenju naveo da

Mihailovia odlikuje Legijom za zasluge ne samo zbog toga to je
spasao pilote, ve i zbog njegovih sveukupnih ratnih napora. U
sutini, u navedenom tekstu kae se da je Mihailovi inio upravo
ono zata su ga Britanci i Amerikanci prethodno optuivali da ne
ini hrabro se borio protiv neprijatelja. Ukaz o dodeli odlikovanja
potpisao je predsednik Truman lino.
Vie godina posle optuivanja Mihailovia da se nije borio protiv
neprijatelja i da je moda ak saraivao s nacistima, Sjedinjene
Amerike Drave su saoptile da je Mihailovi, u sutini, bio lojalan
do kraja i da je postupao herojski pomaui pri spasavanju petsto
zaboravljenih.
Odlikovanje bi donekle ublailo ogorenje i razoaranje koje su
oseali piloti i agenti OSS-a da su samo mogli da znaju da je
dodeljeno Mihailoviu. Meutim, oni za to nisu znali.
Niko izvan Pentagona nije znao da je Mihailovi odlikovan
Legijom za zasluge, a u to je bio upuen samo mali broj vladinih
slubenika. Kada su funkcioneri Stejt departmenta nauli za
odlikovanje, odmah su izrazili zabrinutost da bi to moglo biti tetno
po sadanje odnose s Jugoslavijom. Ispoljavajui prema Mihailoviu
isti stav koji je ispoljio i etiri godine ranije, Stejt department je
energino stavio do znanja Trumanu da, ukoliko Legija za zasluge
bude dodeljena Mihailoviu, to mora ostati u tajnosti. U jednom
telegramu iz diplomatskog predstavnitva Stejt departmenta u
Rimu, od 1. aprila 1948, od Trumana se trai da razmisli da ako
odaju bilo kakvo priznanje Mihailoviu, time mogu da izazovu
revolt ne samo kod Tita ve i kod italijanske vlade. U telegramu je
takoe stajalo: Mi ne verujemo da bi to moglo predstavljati
pozitivan faktor u italijanskom predizbornom periodu, u stvari
moglo bi da nakodi ugledu SAD u Italiji. Antikomunistiki
orijentisani Italijani ne gaje neke velike simpatije ni prema jednom
Jugoslovenu, a bilo kakvi promihailovievski elementi u Italiji bili bi
skloni da cinino gledaju na posthumno priznanje patrioti koga su,

kako bi moda pomislili, saveznici za ivota napustili. Funkcioneri

Stejt departmenta koji su slubovali u Beogradu slali su sline
obeshrabrujue poruke i Truman se saglasio da je bolje ne talasati
previe.
Telegramom koji je iz Stejt departmenta 21. aprila 1948. upuen
Amerikoj ambasadi u Beogradu, ambasador se uverava da u ovom
trenutku nee biti preduzeto nita ime bi se ovom odlikovanju dao
publicitet.
Umesto publiciteta i pozivanja Mihailovieve porodice ili drugih
predstavnika u Belu kuu na zvanino dodeljivanje, Stejt
department je insistirao da itava ova stvar treba da nosi oznaku
poverljivo. Mihailovi jeste zvanino odlikovan, ali je, prvi put u
istoriji, dodeljivanje Legije za zasluge drano u tajnosti, skrivano od
onoga kome je dodeljena i od gotovo svih drugih, ukljuujui i
petsto zaboravljenih. Vojska je Stejt departmentu prosledila
ljubiastu, plavu, zelenu i zlatnu medalju sa ljubiastom trakom koja
se nosi oko vrata i tekstom s predsednikovim potpisom, a Stejt
department ju je stavio u fioku gde e se uvati sve dok se ne
steknu uslovi za njeno uruenje.
Niko ko nije imao zvaninu dozvolu vojske ili Stejt departmenta
nije ak ni znao da je Drai Mihailoviu dodeljena Legija za zasluge.
U meuvremenu, Titova komunistika vlada nastavila je da pria
svetu kako je Mihailovi bio izdajica jer je saraivao s nacistima.
Orden dodeljen Mihailoviu amio je u fioci Stejt departmenta, u
tajnosti, gotovo dvadest godina. Moda bi i ostao tajna da nije bilo
kongresmena Edvarda D. Dervinskog iz Ilinoisa134. Dervinski je
1967. intervenisao na zahtev pilota koji su uli neke glasine o svemu
ovome. Kongresmen je zahtevao da Stejt department objavi
pohvalnicu predsednika Trumana i da prvi put omogui da piloti i
ostatak sveta saznaju da su Sjedinjene Amerike Drave izrazile
zahvalnost Mihailoviu zbog toga to je spasao vie od petsto
amerikih vojnika. Ta zahvalnost je bila izraena jednim velikim
gestom, ali je bojaljivost Stejt departmenta uinila da i taj gest
deluje mlako i bezvoljno.

Ovo otkrie doprinelo je da se spere ljaga s Mihailovievog

imena, mada prilino skromno i bez onog uticaja koji bi sve to imalo
da je vest o dodeljivanju odlikovanja objavljena 1948, ili jo bolje
1946, pre nego to je Mihailovi pogubljen. Kako su godine
prolazile, svet je polako zaboravljao ko je bio Draa Mihailovi, a da
li je bio prijatelj ili neprijatelj, preputeno je istoriarima i
Amerikanacima srpskog porekla da rasprave.
Osvedoeni antikomunista Ronald Regan, u to vreme guverner
Kalifornije koji se pripremao da sledee godine postane predsednik,
odao je potu Mihailoviu 8. septembra 1979. On je Komitetu
kalifornijskih graana koji uvaju uspomenu na generala Drau
Mihailovia napisao sledee:
Voleo bih kada bi moglo da se kae da je ovaj veliki heroj bio
poslednja rtva konfuzne i besmislene politike koju su vodile
zapadne vlade kada je u pitanju komunizam. injenica je, meutim,
da su i drugi doiveli sudbinu slinu njegovoj: zapadne vlade su ih
prvo prigrlile, a zatim napustile, u nadi da e time osigurati mir i
bezbednost. Stoga, sudbina generala Mihailovia nema samo
istorijski znaaj ona nas i danas neemu ui. Nijedna zapadna
zemlja, ukljuujui Sjedinjene Amerike Drave, ne moe da se
nada da e pobediti u svojoj borbi za slobodu i opstanak ukoliko
spoljnoj politici, koja se temelji na naelu svrsishodnosti, bude
rtvovala hrabre saborce.
Regan je dalje rekao da izdaja Drae Mihailovia pokazuje izvan
svake sumnje da i sloboda i ast trpe kada se prave obaveze rtvuju
lanim nadama da e se naputanjem prijatelja umilostiviti
agresori.
Drugi korak ka skidanju ljage s Mihailovievog imena, ovog puta
mnogo znaajniji od tajnog dodeljivanja Legije za zasluge, dogodio
se 1997, kada su Britanci skinuli oznaku poverljivo s ratnih
izvetaja o jednoj od najkontroverznijih britanskih tajnih operacija u
Drugom svetskom ratu. Zahvaljujui tim dokumentima otkriveno je

da su sumnje mnogih bile opravdane. Sovjetska krtica Dejms

Klugman umnogome je bio odgovoran za to to su Britanci prestali
da podravaju Mihailovia i poeli da podravaju Tita. Ne samo da
su Klugmanove lai uinile da Mihailovi bude poraen i streljan
ve su pomogle i da podrku saveznika dobije Tito i da se uvrsti
komunistiki poredak u Jugoslaviji
Mnogi Amerikanci su bili uasnuti kada su shvatili da ne samo
to je jedan saveznik bio izdan ve da su amerika i britanska vlada
pomogle da se komunizam uvrsti u Evropi posle rata; bie
potrebno da prou decenije pre no to on bude iskorenjen. Svet je
tako saznao za izdajnike, podle metode komunista, to su Vujnovi,
Musulin i petsto zaboravljenih ve odavno znali iz neposrednog
iskustva.

Epilog
Kako je koja godina prolazila, sve se vie zaboravljalo na pilote
spasene u operaciji Haljard i na agente OSS-a koji su ih spasli, ba
kao to se zaboravljalo i na Mihailovia. Piloti i njihovi spasioci
nikada nisu mogli da zaborave ono to su doiveli, mislei na to
svakog dana do kraja ivota, i mnogi su nastavili da vode kampanju
ne bi li sprali ljagu s imena srpskog borca koji ih je spasao. Na
njihove molbe se uglavnom niko nije obazirao u svetu koji je
nastavljao da ide dalje, nezainteresovan za kontroverze koje su,
kako se inilo, umrle zajedno s navodnim saradnikom nacista
pogubljenim 1946.
U vreme kada su se trudili da nastave svoj ivot, mnogi od onih
koji su uestvovali u operaciji Haljard sve vie su bili razoarani u
meunarodne odnose, ubeeni na osnovu sopstvenog iskustva da
vlade ispoljavaju zabrinjavajuu spremnost da veruju onima kojima
ne treba verovati i da rtvuju one koji su ve dokazali veliku
lojalnost. Borili su se da nekako pomire taj zakljuak sa sopstvenim
patriotizmom i ljubavlju prema svojoj zemlji, a njihovo razoaranje
postalo je jo izraenije kako se komunizam uvrstio na Balkanu i u
Istonoj Evropi tokom pedesetih i ezdesetih godina, pa i dalje.
Dord Vujnovi je 1946. napustio OSS i eleo je da se vrati
studijama medicine, ali je shvatio da je, s obzirom na tako veliki broj
vojnika koji su se vratili u kole, jedina kola koja je bila voljna da
prihvati da ga upie na drugu godinu studija, iako je on u Jugoslaviji
zavrio etvorogodinje studije, jeste Bostonski univerzitet. Trebalo
je da ivi od sto dvadeset dolara meseno, koliko je vojska davala
vojnicima koji su se vratili, i on je zakljuio da sa tako malo para ne
moe da izdrava Mirjanu i erku Kseniju. Nerado je odustao od
toga da postane lekar. On i Mirjana su se preselili u Njujork, gde je
on ponovo poeo da radi za Pan Ameriken kao referent za nabavke.
U roku od nekoliko godina Vujnovi je osnovao sopstvenu firmu
koja se bavila prodajom avionskih delova. Mirjana je studirala

istoriju umetnosti i tri godine je radila kao bibliotekar u Muzeju

Metropoliten. Takoe je radila za Glas Amerike i za izdavaku kuu
Grolier, a penzionisala se 1972. Poto je uvek ila ispred svog
vremena, sa stavom da ene ne treba da budu samo domaice,
Mirjana je podsticala i erku Kseniju da ode na koled i da se
obrazuje. [Ksenija je bila izuzetno dobar student i napravila je
uspenu karijeru i to ba u Stejt departmentu.] U svojoj kui,
Mirjana je bila odlian pijanista, svirajui pre svega klasinu muziku,
a bavila se i tkanjem. Prijatelji i porodica su je voleli zbog njene
odanosti i zbog toga to je umela dobro da slua i da paljivo
postavljenim pitanjima navede ljude da se otvore i iznesu ta im je
na dui. Nikada nije uspela da preboli razoaranje zbog toga to je
saveznika pobeda njenoj domovini donela komunizam umesto
demokratije.
Mirjana je umrla 19. aprila 2003, u devedesetoj godini. Vujnovi i
ona proveli su u braku ezdeset dve godine i njemu i dalje strano
nedostaje njegova Mirjana. On sada ima devedeset dve godine i ivi
sam u Njujorku, samo se delimino povukao iz posla sa avionskim
delovima, a i dalje se lako razljuti kada se povede razgovor o
komunizmu i o runom postupanju prema Mihailoviu.
Dord Musulin je preminuo u Maklinu, u Virdiniji, u februaru
1987, u sedamdeset drugoj godini, i vremenom je ve bio izgubio
kontakt sa ostalima iz operacije Haljard. Oni koji su imali nekakav
kontakt s njim posle neuspelog napora da se spase Mihailovi,
seaju se da je bio razoaran i ogoren zbog tog ratnog iskustva. Nik
Lali je pet godina radio za CIA u Grkoj, da bi zatim postao ef
raunovodstva u jednoj marketinkoj agenciji u Njujorku. ezdesetih
godina poeo je da radi u amerikom ministarstvu trgovine i
penzionisao se 1984. Lali je umro u maju 2001, u osamdeset petoj
godini.
Razoaran zbog nemogunosti da efikasnije utie na dogaaje
koji su doveli do Mihailovieve smrti i prilino ogoren, Artur
Dibilijan se odluio da se okrene obrazovanju kako bi bio spremniji
na budue izazove. Vratio se na Univerzitet u Toledu, gde je pre

rata na studijama proveo godinu dana. Tokom sledee tri godine

upoznao je svoju buduu enu i zavrio studije poslovne
administracije. Posle koleda radio je za Vonder Bred, a zatim kao
direktor za bezbednost u jednoj kompaniji, podiui pri tom troje
dece. On i njegova ena i dalje ive u Toledu.
Riard Felman nikad nije prestao da se bori za odavanje
priznanja Mihailoviu i svima onima koji su uestvovali u operaciji
Haljard. Felman je napustio ameriko vazduhoplovstvo 1968. i
mnogo je vremena proveo drei vatrene govore zahvalnosti
Mihailoviu. Godine 1970. zatraio je odobrenje saveznih vlasti za
postavljanje statue na Kapitolu u Mihailovievu ast. Poto su ga
odbili, on je ponovo pokuao 1976, a zatim i 1977, kada e ovaj
predlog i konano ui u Senat, zahvaljujui senatorima Stromu
Termondu i Bariju Goldvoteru. Ovaj predlog, meutim, nije usvojen
zato to Stejt department i dalje nije bio spreman da uini bilo ta to
bi moglo da ugrozi postojee odnose s Jugoslavijom. Predlog je
iznoen jo nekoliko puta tokom narednih godina, ali bez uspeha.
Felman i Lali su se 1995, zajedno sa jo nekim drugim
veteranima iz operacije Haljard, vratili u Srbiju na
pedesetogodinjicu Dana pobede nad faizmom u Evropi. Na
Ravnoj gori, u blizini Pranjana, saekalo ih je pedeset hiljada Srba,
pozdravljajui ih kao heroje. Felman je umro u novembru 1999, u
sedamdeset osmoj godini.
Kler Mazgrouv je studirao posle rata poljoprivredu i umarstvo
na Koledu za poljoprivredu i primenjene nauke, u dravi Miigen,
i ostvario dugu karijeru u Zadrunoj slubi drave Miigen.
Penzionisao se 1980. i sada ivi sa suprugom u Berijen Kauntiju, u
Miigenu. Mazgrouv nikada nije zaboravio ljude iz Srbije i esto
misli na porodicu koja mu je pruila utoite one prve noi koju je
proveo u Jugoslaviji, kada se krio ispod kreveta dok se nacistiki
oficir etao po kui traei ga.
Toni Orsini se vratio na posao u lokalnoj banci posle rata, da bi
zatim otiao na koled, diplomirao i dugo radio u oblasti finansija.
Nedavno je izgubio suprugu, a sada ivi u Nju Dersiju i ima

sedmoro unuadi.
Robert Vilson se posle rata takoe vratio uenju, ponovo je otiao
na Univerzitet Ilinois, diplomirao i postao mainski inenjer.
Osamnaest godina je radio kao konstruktor maina i analitiar u
firmi Katerpiler a zatim preao na berzu. U meuvremenu se oenio
i sada ivi sa enom u Peoriji, u Ilinoisu, i dalje radei puno radno
vreme. Vilson se 1966. sam vratio u komunistiku Jugoslaviju, koja je
bila pod Titovom kontrolom, kako bi posetio Bunar, jedno od malih
sela u kome su ga seljani uvali i titili od Nemaca pre nego to je
organizovana operacija spasavanja u Pranjanima. Metani su se sa
mnogo topline seali amerikih pilota i to je samo dodatno naglasilo
injenicu da se amerika javnost njih jedva sea. Mada je ponosan
zbog toga to je doprineo porazu nacista, kao i zbog nepokolebljive
lojalnosti svojoj zemlji, izdaju i pogubljenje generala Mihailovia on
pamti kao jedno od najveih razoaranja u svome ivotu.
Nik Petrovi, mladi srpski borac koji je titio pilote u Pranjanima i
uvao strau dok su ameriki avioni sletali u akciji spasavanja, sada
je uspeni biznismen u Sijudad de Meksiku. Sebe i dalje smatra
velikim prijateljem amerikog naroda.
General-major Vilijam D. Donovan poslednji put se 24.
septembra 1945. obratio zaposlenima u glavnom tabu OSS-a u
Vaingtonu. Donovan je mukarcima i enama iz OSS-a rekao da su
stigli do kraja jednog neobinog eksperimenta. Cilj tog
eksperimenta bio je da se utvrdi da li grupa Amerikanaca koji
predstavljaju presek raznih rasa, sposobnosti, temperamenata i
talenata moe da se okupi i da se, tako okupljena, izloi opasnosti
susreta s dobro obuenim neprijateljskim organizacijama koje ve
dugo postoje. U trenutku kada su se agenti i drugo osoblje OSS-a
pripremali za neka nova poglavlja svog ivota, Donovan im je
rekao: Moete da odete odavde, uvereni da ste oznaili poetak u
pokazivanju narodu Amerike da ansu za trajni mir moemo imati
samo zahvaljujui onim odlukama u nacionalnoj politici koje se
zasnivaju na tanim informacijama.

Poto je ispunila svoju svrhu i pomogla da se dobije Drugi svetski

rat, sluba OSS je, kao i mnoge druge ratne operacije, rasformirana.
Meutim, glavni vladini zvaninici shvatili su vanost tajnog rada.
Pre nego to je umro predsednik Ruzvelt, Donovan mu je predloio
ideju o stvaranju nove pijunske organizacije koja e biti slina
slubi OSS, koju je Donovan stvorio nekoliko godina pre toga, ali s
jednom znaajnom razlikom: ova pijunska organizacija bie pod
direktnom kontrolom predsednika. Oseajui opasnost po sopstvenu
mo i uticaj, vojni establiment, Stejt department i Federalni istrani
biro [FBI] usprotivili su se toj ideji, ali bez uspeha.
Predsednik Truman je 1947. osnovao Centralnu obavetajnu
agenciju [CIA], potpisivanjem Zakona o nacionalnoj bezbednosti iz
1947. Tako je rad OSS-a nastavljen.
Tito je upravljao Jugoslavijom kao diktator sve do smrti 4. maja
1980. godine. Njegovoj sahrani prisustvovali su predstavnici sto
dvadeset dve drave i mnogi su ga slavili kao poslednjeg velikog
lidera iz Drugog svetskog rata, hvalei ga zbog toga to se uspeno
suprotstavio Staljinovim naporima da posle rata kontrolie njegovu
zemlju. Smatran je tvorcem savremene Jugoslavije i u zasluge mu se
pripisivalo ujedinjavanje razliitih etnikih i verskih frakcija u zemlji.
On je to, naravno, uinio gvozdenom pesnicom komunistike
policijske drave i njegova duga vladavina Jugoslavijom bila je od
kljunog znaaja u uvrivanju trajne komunistike kontrole nad
Istonom Evropom sve do kraja Hladnog rata.
Zaboravljenih petsto nikada nisu zaboravili ko im je pomogao da
preive rat. Veno su bili zahvalni agentima OSS-a koji su im doli u
pomo, a posebno mesto u srcima zauzimao je narod Jugoslavije koji
ih je titio, izlaui se pri tom velikoj opasnosti. ezdeset godina
posle operacije spasavanja, 9. maja 2005, oboreni piloti su predali
Legiju za zasluge koja je toliko dugo drana u tajnosti
Mihailovievoj erki Gordani. Iako ve u poodmaklim godinama,
Dord Vujnovi, Artur Dibilijan, Kler Mazgrouv i mnogi drugi

veterani, nekadanji uesnici operacije Haljard, bili su ponosni to

su se vratili i uinili ono to je trebalo da uine vie decenija pre
toga.
Preiveli piloti i agenti OSS-a, mnogo stariji i ak mnogo svesniji
svega onoga to je Mihailovi uradio za njih, okupili su se oko
Gordane Mihailovi i izrazili zahvalnost. Neki od tih starih ljudi nisu
mogli da sakriju suze dok su joj govorili koliko je mnogo njen otac
uinio za njih i koliko ale zbog onoga to mu se dogodilo.
Mihailovieva erka, lekar u penziji, imala je tada sedamdeset osam
godina i donekle je predstavljala pravu zagonetku. Godinama se
veoma malo znalo o njoj osim da se pridruila Titovim partizanima
posle oeve smrti, verovatno protiv svoje volje, i otada se gotovo
nikada nije pojavljivala u javnosti.
Nervozna i uzbuena, drhtavih ruku, Gordana je briznula u pla
kada su joj Amerikanci pruili medalju. Poljubila je fotografiju svog
oca i neto mu proaptala.
Amerikancima su potekle suze koliko iz zahvalnosti, toliko i zato
to ih je Gordana Mihailovi podsetila na sve one ene koje su im
trale u susret da ih pozdrave kada bi se sputali padobranima i na
sve one seljake koji su im pomagali.
Dibilijan, i dalje ivahan i dovitljiv kao i ranije, bio je srean to
vidi Legiju za zasluge u rukama Mihailovieve porodice, gde joj je i
mesto, ali je i dalje mislio da je to tek jedan mali korak ka dobijanju
pravde za oveka koji je spasao tako veliki broj Amerikanaca. Koliko
god da je bio srean to se nalazi u Jugoslaviji i to odaje potu
uspomeni na Mihailovia, nije mogao a da ne oseti razoaranje zbog
toga to njegova zemlja i dalje nije spremna da ispria celu priu o
Mihailoviu i operaciji Haljard. Naljutio se kada su ga obavestili
da e se sveanost predavanja ordena, prvobitno planirana kao javni
dogaaj uz medijsko izvetavanje, na kraju svesti na to da bude mali
dogaaj u privatnoj kui. Dibilijan je bio siguran da se Stejt
department ponovo umeao, ne elei da dopusti publicitet koji bi
iao u korist Mihailoviu, ak ni posle ezdeset godina. I dalje traje
zavera iji je cilj da se onemogui da se ispria ova pria.

Njegov gnev je neto ublaen nakon to je upoznao jednog

drugog Amerikanca koji je prisustvovao ovoj maloj sveanosti. Taj
mladi mu se predstavio kao unuk Klera Mazgrouva, naglasivi da
se on ne bi ni rodio da nije bilo Mihailovia i operacije Haljard. Taj
mladi ovek, koji je doputovao ak u Srbiju da oda potu oveku iz
prolosti svog dede, vratio je Dibilijanu veru.
Dibilijan se zagrcnuo i suze su mu navrle na oi kada je shvatio
da dobri ljudi, iako mogu da prou i da odu a da im svet nije odao
priznanje, ipak nastavljaju da traju u srcima mladih koji znaju pravu
istinu.

Delimini spisak pilota spasenih u peraciji

Haljard
Ovo je delimini spisak 345 Amerikanaca, etiri Britanca, etiri
Francuza, sedam Italijana, i dvanaest Rusa spasenih u operaciji
Haljard u periodu izmeu 9. avgusta 1944. i 1. septembra 1944. Jo
167 ih je spaseno pre nego to je ova misija okonana 27. decembra
1944.135
(B) Britanci
(F) Francuzi
(I) - Italijani
(R) - Rusi
Loyd J. Adams [Lojd D. Adams]
Harold M. Adee [Harold M. Ejdi]
Carl P. Anderson [Karl P. Anderson]
P. D. Angleberger [P. D. Angleberger]
B. Antoine (F) [B. Antoan]
C. E. Astifan [Astifan]
Howard Baetjer [Hauard Bajtder]
Paul Baker [Pol Bejker]
Hugh Balfont [Hju Balfont]
D. Barna [D. Barna]
Russell W. Barney [Rasel V. Barni]
F. Barrett [F. Baret]
J. W. Barrett [D. V. Baret]
F. Bartels [F. Bartels]
N. M. Baughman [N. M. Boman]
R. E. Baum [R. Baum]
C. Baumann [Bauman]
Charles Beall [arls Bil]

T. L. Beard [T. L. Bird]

A. R. Berger [Berger]
B. H. Berger [B. H. Berger]
Bernie Berggren [Berni Bergren]
Edmund Bernice [Edmund Bernis]
C. T. Beyer [Bejer]
G. F. Blackburn [Blekbern]
Vladimir Bobrov (R) [Vladimir Bobrov]
R. S. Boren [R. S. Boren]
Roy J. Bowers [Roj D. Bauers]
Tom Bradshaw [Tom Brado]
T. R. Bradshaw (B) [T. R. Brado]
Herbert S. Brinell [Herbert S. Brinel]
G. J. Broadhead [Brodhed]
L. C. Norman Brooks [Norman Bruks]
Leonard M. Brothers [Leonard M. Braders]
Robert L. Broun [Robert L. Bron]
Donald P. Brown [Donald P. Braun]
E. J. Brown [I. D. Braun]
Gus T. Brown Jr. [Gas T. Braun Junior]
J. F. Brownell [D. F. Braunel]
W. B. Brubeck [V. B. Brubek]
G. T. Bryan [Brajan]
H. W. Brynildsen [H. V. Brinildsen]
Jack A. Buchanan [Dek Bjukanan]
J. E. Buchler [D. Bakler]
Anthony Buckner [Entoni Bakner]
K. W. (Roy) Buckner [K. V. (Roj) Bakner]
R. W. Buckner [R. V. Bakner]
Billy B. Burnett [Bili B. Bernet]
Ennis Burns [Inis Berns]
John A. Burton [Don Barton]
F. Byfield [F. Bajfild]
F. J. Byrne [F. D. Bern]

W. K. Callam [V. K. Kalam]

V S. Callicutt [V. S. Kalikat]
J. L. Camara [D. L. Kamara]
C. M. Card [Kard]
J. F. Cardone [D. F. Kardone]
Thornton Carlough [Tornton Karlaf]
J. P. Carlson [D. P. Karlson]
A. C. Carrico [Kariko]
J. B. Carroll [D. B. Karol]
P. E. Carroll [P. Karol]
Damon L. Carter [Dejmon L. Karter]
L. W. Carver [L. V. Karver]
R. Cassity [R. Kasati]
B. C. Cator [Kejtor]
J. W. Chambers [D. V. ejmbers]
F. J. Chappell [F. D. apel]
A. Chesbowitz [ezbovic]
S. T. Ciotti [S. T. oti]
D. Clark [D. Klark]
Victor Clarke [Viktor Klark]
Bruce H. Clifton [Brus H. Klifton]
F H. Clos [F. H. Klos]
Floyd S. Cofer Jr. [Flojd S. Kofer Junior]
Bertram Cole [Bertram Kol]
R. Cole [R. Kol]
J. V. Crandall [D. V. Krendal]
Frank S. Crawford Jr. [Frenk S. Kroford Junior]
J. Cribari [D. Kribari]
Martin Cudilo [Martin Kudilo]
Boris Cugionski (R) [Boris Kugionski]
J. W. Cunningham [D. V. Kaningem]
Willard Curtis [Vilard Kertis]
P. Dansercour (F) [P. Danserkur]
Charles L. Davis [arls L. Dejvis]

Richard L. Davis [Riard L. Dejvis]

Anthony Degaetawd [Entoni Degejtod]
Donald DeLauca [Donald de Lauka]
John P. Devlin [Don P. Devlin]
A. J. Dewa [Djua]
T. N. Dixon [T. N. Dikson]
H. L. Dodgen [H. L. Doden]
C. E. Drigger [Driger]
E. Dunn [Dan]
Robert Eagan [Robert Igan]
Wilbur Earl [Vilbur Erl]
D. Edmundson [D. Edmudson]
John B. Edwards [Don B. Edvards]
John T. Eldridge [Don T. Eldrid]
W. Elvin [V. Elvin]
W. R. Ely [V. R. Ilaj]
N. L. Elzeer [N. L. Elzir]
Robert English [Robert Ingli]
Julian Entreken [Dulijan Entreken]
Everett C. Estys [Everet Estis]
D. L. Fairbanks [D. L. Ferbenks]
W. F. Farley [V. F. Farli]
Lee Farris [Li Feris]
Richard Felman [Riard Felman]
R. B. Ferris [R. B. Feris]
Samuel Ferris [Samjuel Feris]
C. R. Flower [Flauer]
Robert T. Foley [Robert T. Foli]
E. W. Ford [Ford]
Edward Ford [Edvard Ford]
H. D. Foreman [H. D. Forman]
J. Foster [D. Foster]
J. T. Fox [D. T. Foks]
Ervin Frekco [Ervin Freko]

A. Friedberg [Fridberg]
M. Friend [M. Frend]
Kenneth C. Fulier [Kenet Fulije]
Gannaro (I) [Ganaro]
W. Gantt [V. Gant]
C. B. Gerrish [Geri]
S. A. Gibson [S. Gibson]
V.Gibson [V. Gibson]
R. D. Gilson [R. D. Gilson]
G. E. Goad [Goud]
R. H. Goldman [R. H. Goldman]
Viktor Golukokov (R) [Viktor Golukokov]
C. F. Gracz [Gra]
J. F. Granger [D. F. Grejnder]
R. Greene [R. Grin]
Willy Griffin [Vili Grifin]
Beluga Grigorije (R) [Beluga Grigorije]
P. C. Grinnell [P. Grinel]
Stephan Hanick [Stefan Hanik]
R. L. Hansen [R. L. Hansen]
R. R. Harper [R. R. Harper]
William B. Harrell [Vilijam B. Harel]
W. R. Harris [V. R. Haris]
W. J. Harter [V. D. Harter]
L. L. Harvey [L. L. Harvi]
R. J. Hefling [R. D. Hefling]
G. A. Heinicke [Hajnike]
W. M. Henley [V. M. Henli]
H. D. Henton [H. D. Henton]
C. B. Hickman [Hikman]
Richard B. Hobby [Riard B. Hobi]
H. S. Hock [H. S. Hok]
J. P. Hoffman [D. P. Hofman]
J. T. Holcomb [D. T. Holkom]

J. G. Holtz [D. Holc]

J. E. Honsinger [D. Honsinger]
R. L. Hooper [R. L. Huper]
Allan H. Hoover [Alan H. Huver]
Lawrence H. Horne [Lorens H. Horn]
J. R. Horner [D. R. Horner]
R. I. Howard [R. I. Hauard]
V. Hunt [V. Hant]
G. R. Hurd [Herd]
J. Indrisek [D. Indrisek]
Fred Irwin [Fred Irvin]
Rudolph M. Janci [Rudolf M. Densi]
N. S. Janosky [N. S. Janoski]
M. W. Jarvis [M. V. Darvis]
D. B. Jeffers [D. B. Defers]
V. E. Johnson [V. Donson]
C. R. Johnston [Donston]
E. D. Jones [Douns]
F. V. Jones [F. V. Douns]
Forrest N. Jones [Forest N. Douns]
W. E. Jones [V. Douns]
Charles R. Kear [arls R. Ker]
W. L. Keepers [V. L. Kipers]
Menly Kent [Menli Kent]
R. C. Kent [R. Kent]
Glenn Kerris [Glen Keris]
William Keys [Vilijam Kiz]
J. I. Kidd [D. Kid]
M. L. Kiel [M. L. Kil]
F. N. Kincaid [F. N. Kinkejd]
James E. King [Dejms King]
W. J. Kirkpatrick [V. D. Kirkpatrik]
Clarence E. Knight [Klarens Najt]
R. Knowlton [R. Noulton]

G. G. Koch [Koh]
F. S. Koffel [Kofel]
Vladimir Komiskalov (R) [Vladimir Komiskalov]
Peter Kovacovich [Piter Kovaovi]
Petar Krikun (R) [Petar Krikun]
D. E. LaBissioniere [D. la Bisionijer]
A. F. LaCom [La Kom]
John Lane [Don Lejn]
O. H. Larson [O. H. Larson]
Bernard J. Larvin [Bernard D. Larvin]
A. LeBoulie (F) [A. le Buli]
Clarence R. Ledford [Klarens R. Ledford]
William Lee [Vilijam Li]
R. Leger [R. Leger]
W. T. Leslie [V. T. Lesli]
John Lindstrom [Don Lindstrom]
Donald E. Loehndorf [Donald Lendorf]
T. O. Looney [T. O. Luni]
C. S. Lovitt [Lavit]
C. Luciano (I) [Luano]
F. Lukas [F. Lukas]
E. D. Lynch [Lin]
Al Maas [Al Mas]
Nikolaj Mahinjko (R) [Nikolaj Maninjko]
Konstantin Mamasuk (R) [Konstantin Mamasuk]
K. B. Manley [K. B. Menli]
W. K. Mann [V. K. Men]
F. Mario (I) [F. Mario]
H. Marker [H. Marker]
Robert L. Marshall [Robert L. Maral]
D. Y. Martin [D. I. Martin]
Frederick Martin [Frederik Martin]
J. P. Martin [D. P. Martin]
R. A. Martin [R. Martin]

C. Masellis (I) [Maselis]

Frank Mathews [Frenk Metjuz]
Paul F. Mato [Pol F. Meto]
B. V. Mazzara [B. V. Macara]
Lee McAlister [Li Makalister]
Michael E. McDonnell [Majkl Makdonel]
Dale L. McEhaney [Dejl Makini]
Thomas McElroy [Tomas Makelroj]
W. O. McGinn [V. O. Makgin]
G. N. McGuire [Makgvajer]
Mike P. McKool [Majk P. Makul]
R. P. McLaughlin [R. P. Maklohlin]
O. Menaker [O. Meneker]
G. F. Messick [Mesik]
S. J. Methvin [S. D. Metvin]
L. Meyer [L. Majer]
G. Mitchell [Miel]
Robert D. Molina [Robert D. Molina]
R. D. Moore [R. D. Muor]
J. Morris [D. Moris]
J. Mortimer [D. Mortimer]
Simeon Moskalemko (R) [Semjon Moskalemko]
H. Muckow [H. Makou]
J. F. Mueller [D. F. Miler]
K. Munn [K. Man]
Irving S. Muny [Irving S. Muni]
L. K. Murray [L. K. Mari]
Clare M. Musgrove [Kler M. Mazgrouv]
M. Nierman [M. Nirman]
F. Nino (I) [F. Nino]
Lawrence T. Norton [Lorens T. Norton]
Robert J. Norwood [Robert D. Norvud]
O. Nouska [O. Nuska]
D. OConnell [D. OKonel]

Michael OKeefe [Majkl OKif]

J. T. Oliver [D. T. Oliver]
Thomas K. Oliver [Tomas K. Oliver]
J. F. OGrady [D. F. OGrejdi]
G. ONeal [ONil]
Anthony J. Orsini [Entoni D. Orsini]
D. B. Osborne [D. B. Ozborn]
J. D. Owens [D. D. Ovens]
K. L. Owens [K. L. Ovens]
John W. Pace [Don V. Pejs]
D. Parkerson [D. Parkerson]
K. Patten [K. Paten]
D. T. Patterson [D. T. Paterson]
T. F. Paul [T. F. Pol]
L. Pavlovich [L. Pavlovi]
A. L. Pearce [A. L. Pirs]
F. Pederson [F. Pederson]
L. W. Peller [L. V. Peler]
S. N. Pensabena [S. N. Pensabena]
A. E. Peterson [A. Piterson]
T. Pettigrew [T. Petigru]
K. A. Pfister [K. Fister]
D. Pierino (I) [D. Pjerino]
Aleksander Plahotnikov (R) [Aleksander Palotnjikov]
Robert L. Powers [Robert L. Pauers]
Leonard. E. Pritchett [Leonard Priet]
D. D. Radabaugh [D. D. Radabo]
C. G. Rechtin [Rehtin]
N. C. Reid (B) [N. Rid]
Norman Reid [Norman Rid]
P. L. Reinhardt [Rajnhart]
Joe Renkowitz [Do Renkovic]
D. F. Rice [D. F. Rajs]
T. C. Richards [T. Riards]

H. J. Ripper [H. D. Riper]

Howard Robert [Hauard Robert]
Hupert Robert [Hjupert Robert]
Paksmur Robert [Paksmur Robert]
Dale F. Rodgers [Dejl F. Roders]
A. D. Romans [Romans]
Anthony Russo [Entoni Ruso]
W. C. Rye [V. Raj]
George Salapa [Dord Salapa]
Delbert F. Salmon [Delbert F. Salmon]
A. Saucer [Soser]
J. H. Scharnitsky [D. H. arnicki]
Baxter C. Scott [Bakster Skot]
J. E. Scroggs [D. Skrogs]
Floyd F. Shanley [Flojd F. ejnli]
R. S. Sheehy [R. S. ihi]
J. Sickels [D. Sikels]
Donald Siegfried [Donald Sigfrid]
S. Sika [S. Sika]
E. E. Simon [Sajmon]
A. Simone (I) [A. Simone]
D. J. Smith [D. D. Smit]
L. L. Smith [L. L. Smit]
Philip Smith [Filip Smit]
W. R. Smith [V. R. Smit]
H. J. Snyder [H. D. Snajder]
R. Somers (B) [R. Samers]
H. Souter [H. Sauter]
R. L. Spence [R. L. Spens]
P. A. Stearns [Sterns]
C. L. Stevenson [Stivenson]
H. R. Stillman [H. R. Stilman]
R. Straub [R. Straub]
Edward E. Stringham [Edvard Stringam]

M. Sucharida [M. Suharida]

D. W. Sullivan [D. V. Salivan]
Joseph P. Sullivan [Dozef Salivan]
Frank Sutton [Frenk Saton]
Georgij Taminsin (R) [Georgij Taminsin]
W. Taylor (B) [V. Tejlor]
M. A. Tennison [M. Tenison]
Anthony P. Thalmann [Entoni Talman]
John H.Thibodeau [Don H. Tibodo]
R. J. Thies [R. D. Tis]
G. Thomas [Tomas]
J. Thomas [D. Tomas]
Rodger Thomas [Roder Tomas]
C. H. Townsend [Taunsend]
Kenneth M. Turnquist [Kenet M. Ternkvist]
Sergije Valar (R) [Sergej Valar]
G. Vandervall (F) [Vanderval]
M. Vasquez [M. Vaskez]
A. P. Verdi [Verdi]
Joe Verecher, Jr. [Do Vereher Junior]
F. Vernon [F. Vernon]
R. N. Vlachos [R. N. Vlahos]
R. C. Volk [R. Volk]
V. A. Volrath [V. Volrat]
A. P. Waldschmidt [Valdmit]
James A. Walker [Dejms Voker]
M. W. Walker [M. V. Voker]
C. J. Walpusk [Volpesk]
R. M. Walton [R. M. Volton]
R. J. Weber [R. D. Veber]
Robert Weiss [Robert Vajs]
R. L. Wellborn [R. L. Velborn]
N. C. Werner [N. Verner]
W. Whelan [V. Hjulan]

Richard P. White [Riard Vajt]

Glenmore R. Wickum [Glenmor Vikam]
R. R. Wiese [R. R. Vise]
R. W. Williams [R. V. Vilijams]
Robert I. Wilson [Robert Vilson]
W. Wink [V. Vink]
Robert E. Winmill [Robert Vinmil]
Harvey C. Witman [Harvi Vitman]
Leslie Wolfe [Lezli Vulf]
W. E. Wright [V. Rajt]
D. Yaun [D. Jon]
A. Zion [Zajon]
F. A. Zuerchet [F. Zurhet]

Zahvalnost autora
Pisci uvek duguju ogromnu zahvalnost ljudima koji su spremni
da s nekim neznancem podele svoje izuzetno line prie. Moram da
zahvalim veteranima koji su uestvovali u operaciji Haljard zbog
toga to su mi ispriali svoja iskustva i dopustili mi da pretoim
njihova seanja u neobinu pripovest koja prua iru sliku o ovom
periodu. Posebno mi je pomogao Dord Vujnovi koji me je vodio
kroz istorijat OSS-a i operaciju Haljard, a tu je i fascinantna pria o
njegovoj avanturi u Jugoslaviji s Mirjanom. Takoe izraavam
zahvalnost Arturu Dibilijanu, Toniju Orsiniju, Robertu Vilsonu,
Kleru Mazgrouvu i Niku Petroviu to su odvojili vreme da mi
ispriaju svoje prie i to su verovali da u se prema njima odnositi s
potovanjem.
Veliku zahvalnost zasluuje i moj pomonik u istraivanju Dru
Mozli, koji je obavio najvei deo rada na terenu i prouavao
istorijske, drutvene i druge okolnosti koje su pomogle da se stvori
okvir za prie uesnika operacije Haljard. Druova pomo mi je
bila neverovatno znaajna u svemu tome i ja sam mu zahvalan na
predanom istraivakom radu, neophodnom za kontekst ove prie.
Mel Berger je upravo ono to svaki pisac eli da nae u svom
agentu, zato mu iskreno zahvaljujem. Mark ejt, moj izdava,
zasluuje moju veliku zahvalnost za ozbiljni i paljiv doprinos za
nastanak ove knjige. Zahvalnost dugujem i saradnicima
istraivaima i osoblju Kongresne biblioteke, Nacionalnog arhiva,
kao i Vazduhoplovne akademije. Moj dobar prijatelj Ves Hardigri
dao je veoma je pomogao svojim redigovanjem jedne rane verzije
knjige i predlogom za naslov.
Kerolajn i Nikolase, hvala vam to ste bili uz mene tokom itavog
projekta. Kad god pomislim na to zbog ega su prie kao to je ova
vane i zbog ega su mukarci i ene tokom istorije bili spremni da
rizikuju sve za one koje vole, ja mislim na vas dvoje.

G.A.F.

Zahvalnost redakcije
Zahvaljujemo se na dragocenoj strunoj pomoi gospodinu
Dragoljubu Markoviu, kao i lanovima foruma www.airserbia.com.
Redakcija EvroGiunti

Bibliografija
Baker, Addison Earl, Lloyd Herbert Hughes, John Louis Jerstad,
Leon William Johnson, John Riley Kane. Ploesti: When Heroes
Filled
die
Sky.
www.homeofheroes.com/wings/part2/09_ploesti.html
Brown, Anthony Cave. The Last Hero: Wild Bill Donovan. New York:
Vintage Books, 1984.
Brown, Colin, and John Crossland. How a Soviet Mole United Tito
and Churchill. The Independent, June 28, 1997: 1A.
Carroll, Tim. The Great Escape from Stalag Luft III: The Full Story of
How 76 Allied Officers Carried Out World War IIs Most Remarkable
Mass Escape. New York: Pocket Books, 2004.
Casey, H. J. Office of the Chief Engineer, Southwest Pacific Area,
United States Army. Engineer Estimating Data, June 1, 1945.
Churchill, Winston. The Second World War, Volume 3: The Grand
Alliance. Boston: Mariner Books, 1986.
Churchill, Winston. Never Give In: The Best of Winston Churchills
Speeches. New York: Hyperion, 2003.
Davis,
Larry. P-51 Mustang in Action. Carrollton, TX:
Squadron/Signal Publications, 1981.
Davis,
Larry. P-38 Lightning in Action. Carrollton, TX:
Squadron/Signal Publications, 1990.
Davis,
Larry. C-47 Skytrain in Action. Carrollton, TX:
Squadron/Signal Publications, 1995.
Deakin, F. W. Embattled Mountain. New York: Oxford University
Press, 1971.
Donovan, William J. Letter to President Franklin D. Roosevelt. July
4, 1944. Reprodukovano u Referentnom sistemu za dokumente s
kojih je skinuta oznaka tajnosti, Farmington Hills, Michigan: Gale
Group, 2006.
Draza Aided Reich, Italy, Court Told. The Washington Post, June
11, 1946, str. 2.

Drakovi, Vuk. Pismo ministra inostranih poslova Srbije i Crne

Gore Gospodinu Arturu Dibilijanu, sa suprugom, od 7. aprila
2005.
Drendel, Lou. Walk Around: B-17 Flying Fortress. Carrollton, TX:
Squadron/Signal Publications, 1998.
Ex-OSS Agent Uses Citation in Effort to Aid Mihailovich. The
Washington Post, May 1, 1946, str. 14.
Federal Bureau of Investigation. Freedom of Information requests
regarding
Burgess,
MacLean,
and
Philby.
foia.fbi.gov/foiaindex/philby.htm
Felman, Richard. Mihailovich and I. Serbian Democratic Forum,
October 1972.
Ford, Corey. Donovan of OSS. Boston: Little, Brown and Company,
1970.
Ford, Kirk Jr. OSS and the Yugoslav Resistance 1943-1945. College
Station, TX: Texas A&M Press, 1992.
Franklin D. Roosevelt Library. Presidents Personal File:
Correspondence related to William J. Donovan. Hyde Park, NY.
Garland, Greg, and Frederick N. Rasmussen. Nick A. Lalich, 85,
leader of OSS team that rescued downed air crews in WWII. The
Sun, May 15, 2001, str. 6B.
Gilbert, Martin. Churchill: A Life. New York: Henry Holt and
Company, 1991.
Gill, Anton. The Great Escape: The Full Dramatic Story with
Contributions from Survivors and Their Families. London: Headline
Book Publishing, 2002.
Goldberg, Arthur. Review of Sub Rosa: The OSS and American
Espionage. The Nation, March 23, 1946, str. 349350.
Interagency Working Group. Records of the Office of Strategic
Services 19401946 (Record Group 226). Washington, DC:
National Archives.
Goldich, Robert L. Yugoslavia: World War II Resistance Operations
and Their Implications for the Current War. Washington, DC:
Congressional Research Service, The Library of Congress, 1999.

Jeffrey-Jones, Rhodri. Cloak and Dollar: A History of American Secret

Intelligence. New Haven: Yale University Press, 2002.
Jibilian, Arthur. Lini razgovori i prepiska sa piscem ove knjige.
Kelly, Richard M. The Halyard Mission. The 461st Liberaider 1995;
12:2837.
Kennedy,
Joseph.
Sperry
Ball
Turret.
freepages.military.rootsweb.com/josephkennedy/sperry_ball_turret.htm
Knezevic, Zivan. Why the Allies Abandoned the Yugoslav Army of
General Mihailovich, with Official Memoranda and Documents.
Neobjavljeni rukopis poklonjen Kongresnoj biblioteci SAD, 1945.
Pisma uredniku: Credit Where Due. The Washington Post, February
22, 1945, str. 6.
Lindsay, Franklin. Beacons in the Night: With the OSS and Titos
Partisans in Wartime Yugoslavia. Stanford, CA: Stanford
University Press, 1993.
Lovell, Stanley. Of Spies and Strategems. Englewood Cliffs, NJ:
Prentice Hall, 1963.
Marquette, Sandy. Goodbye to a tireless warrior. Liberty. January
10, 2000.
Martin, David. Ally Betrayed: The Uncensored Story of Tito and
Mihailovich. New York: Prentice Hall, 1946.
Martin, David. Patriot or Traitor: The Case of General Mihailovich.
Stanford, CA: Hoover Institution Press, 1978.
Martin, David. The Web of Disinformation: Churchills Yugoslav
Blunder. Orlando: Harcourt Brace Jovanovich, 1990.
Mauer, Mauer, Ed. Combat Squadrons of the Air Force: World War II.
Washington, DC: U.S. Government Printing Office, 1969.
McLachlan, Donald. Room 39. London: Weidenfeld and Nicolson,
1968.
Mihailovitch Trial. The Washington Post, June 17, 1946, str. 6.
Mihailovitch Executed by Firing Squad. The Washington Post, July
18, 1946, str. 6.
Mihailovich Under Arrest, Belgrade Says. The Washington Post,
March 25, 1946, str. 2.

Musgrove, Clare. Lini razgovori i prepiska sa piscem ove knjige.

Musulin, George. Report on the Michailovics Cetnik army; suggestions
of some Allied support. Central Intelligence Agency 1944.
Reprodukovano u Referentnom sistemu za dokumente sa kojih je
skinuta oznaka tajnosti, Farmington Hills, Michigan: Gale Group,
2006.
National Committee of American Airmen to Aid Gen. Draza
Mihailovich and the Serbian People. Press Clippings, Books I, II,
HI. Chicago, 1946. Neobjavljena zbirka poklonjena Kongresnoj
biblioteci, 1946.
ODonnell, Patrick K. Operatives, Spies, and Saboteurs: The Unknown
Story of the Men and Women of WWIIs OSS. New York: Free
Press, 2004.
Oliver,
Thomas. Unintended Visit to Yugoslavia. Unpublished
manuscript donated to the United States Air Force Academy,
1990.
Orsini, Tony. Lini razgovori i prepiska sa piscem ove knjige.
Pesic, Miodrag D. Operation Air Bridge: Serbian Chetniks and the
Rescued American Airmen in World War II [Prevod sa srpskog
originala na engleski], Belgrade, Yugoslavia: Serbian Masters
Society, 2002.
Petrovich, Nick. Lini razgovori i prepiska sa piscem ove knjige.
Ploesti
Oil
Raid:
Operation
Tidal
Wave.
www.ww2guide.com/oil.shtml
Radio Signal Aids Rescue of 250 Fliers. The Washington Post,
February 20, 1945, str. 2.
Rebic, Aleksandra. The Living Spirit of Ravna Gora. Liberty, July
25, 2003.
Roberts, Walter R. Tito, Mihailovic and the Allies: 1941-1945. Durham,
North Carolina: Duke University Press, 1987.
Roosevelt, Kermit. The Overseas Targets: War Reports of the OSS. Vol.
I. Washington, DC: Carrollton Press, 1976.
Roosevelt, Kermit. The Overseas Targets: War Reports of the OSS. Vol.
II. Washington, DC: Carrollton Press, 1976.

Savich, Carl K. Draza Mihailovich and the rescue of U.S. airmen

during
World
War
II.
Serbian
Unity
Congress,
www.serbianunity.net/culture/history/Draza_Mihailovich/rescue.html
Smith, Richard Harris. OSS: The Secret History of Americas First
Central Intelligence Agency. Guilford, Connecticut: The Lyons
Press, 1973.
The Trial of Dragoljub-Draza Mihailovic: Stenographic Record and
Documents from the Trial of Dragoljub-Draza Mihailovic. Salisbury,
North Carolina: Documentary Publications, 1977.
Tompkins, Peter. Italy Betrayed. New York: Simon & Schuster, 1966.
United States Department of State. Telegrams related to awarding
Legion of Merit to Draza Mihailovich. April 1, 1948, to April 9,
1948.
United States Department of War. Western Union Telegram to
Angiolina Orsini, Jersey City, NJ: August 3, 1944.
Vujnovich, George. Lini razgovori i prepiska s piscem ove knjige.
Vujnovich, George and Mirjana. As told to Theodore Wilkinson.
Memoirs of a Marriage: Oral History of George and Mirjana
Vujnovic. Washington, DC: Five and Ten Press, 2001.
Vuksic, Velimir. Titos Partisans: 1941-1945. Botley, Oxford, United
Kingdom: Osprey Publishing, 2003.
Wilkinson, Xenia. Lini razgovori i prepiska s piscem ove knjige.
Wilson, Robert. Lini razgovori i prepiska sa piscem ove knjige.
Woodward, E. L. British Foreign Policy in the Second World War.
London: Her Majestys Stationery Office, 1962.

Beleka o autoru
Gregori A. Friman je pisac, dobitnik mnogih nagrada sa vie od
20 godina iskustva u novinarstvu. Autor je romana Sailors to the End:
The Dedly Fire on the USS Forrestal and the Heroes Who Fought It i Lay
This Body Down: The 1921 Murders of Eleven Plantation Slaves. Za
dodatne informacije o Gregoriju A. Frimanu i o njegovom radu,
pogledajte autorov veb sajt na www.GregoryAFreeman.com

Naziv operacije je , a ne . (Prim. prev.)

2 OSS (Office of Strategic Services) Agencija za strateke slube, prva
zvanina obavetajna agencija, formirana 13. juna 1942. dekretom
predsednika Ruzvelta, po uzoru na slinu britansku slubu.
Rasformirana je ukazom predsednika Trumana 20. septembra 1945.
Na njenim ostacima osnovana je CIA 1947. (Prim. prev.)
3 Prvobitni naziv novonastale zemlje bio je Federativna Narodna
Republika Jugoslavija, a 1963. godine naziv joj je bio promenjen u
Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija. (Prim.prev.)
4 U izvorniku, oito omakom, mada se ta omaka i docnije na
nekoliko mesta ponavlja, pie da su iz Italije prema Rumuniji leteli
na zapad. U prevodu ispravljeno. (Prim. prev.)
5 Baker, Addison Earl, Lloyd Herbert Hughes, John Louis Jerstad,
Leon William Johnson, John Rileykane. Ploesti: When Heroes
Filled
the
Sky,
www.homeofheroes.com/wings/part2/09_ploesti.html (Prim. aut.)
6
Ploesti
Oil
Raid:
Operation
Tidal
Wave,
www.ww2guide.com/oil.shtml (Prim. aut.)
7 Ibid.
8
Kennedy,
Joseph.
Sperry
Ball
Turret.
freepages.military.rootsweb.com/~josephkennedy/sperry_ball_turret.htm
(Prim. aut.)
9 U pitanju je kalibar 0.50 ina, koji Amerikanci nazivaju kalibar 50.
U vanamerikim zemljama koristi se termin kalibar 12.7 mm. (Prim.
ur.)
10 U izvorniku, generala Tita. (Prim. prev.)
11 Pei, Miodrag D. Operacija vazduni most: srpski etnici i spaseni
ameriki piloti u Drugom svetskom ratu, Beograd, Jugoslavija: Novi
pogledi, Kragujevac, 2002, str. 171. (Prim. aut.)
12 Pilotu i kopilotu Vilsonovog bombardera B-17 pomogla je neka
druga grupa etnika i oni se nikada nisu sastali sa ostalim lanovima
posade. Bezbedno su napustili Jugoslaviju. (Prim. aut.)

13

Pei, str. 164. Pria Majka Makula saetak je iskaza koji je dao o
operaciji Vazduni most, kao i novinskih lanaka iz 1946. u kojima
je opisao svoje iskustvo iz kampanje koja je imala za cilj da se spase
Mihailovi. (Prim. aut.)
14 Oliver, Tomas. Neoekivana poseta Jugoslaviji. Neobjavljeni rukopis
koji je dobila Amerika vazduhoplovna akademija, 1990, str. 1. Pria
Tomasa Olivera je saetak onoga to je ispriao u svom
neobjavljenom rukopisu. (Prim. aut.)
15 Pei, str. 164. Pria Riarda Felmana je saetak njegovog iskaza o
operaciji Vazduni most, kao i mnogobrojnih govora koje je
odrao u vezi s tim, kao i raznih lanaka iz novina i asopisa u
kojima je opisivao svoja iskustva. (Prim. aut.)
16 Ibid.
17 U originalu, na italijanskom. (Prim. prev.)
18 U originalu, na italijanskom. (Prim. prev.)
19 U originalu, na italijanskom. (Prim. prev.)
20 U originalu, na italijanskom. (Prim. prev.)
21 U izvorniku je autor napravio omaku, i tamo stoji all over
northern Yugoslavia. (Prim. prev.)
22 Pei, str. 166. (Prim. aut.)
23 Oliver, str. 2. (Prim. aut.)
24 Oui (fran.) da. (Prim. prev.)
25 Ou? (fran.) gde? (Prim. prev.)
26 Au revoir (fran.) do vienja. (Prim. prev.)
27 Misli se na crepulju, zemljanu posudu u obliku poklopca koja
slui za peenje hleba. (Prim. prev.)
28 Felman, Riard. Mihailovi i ja. Serbian Democratic Forum,
oktobar 1972. (Prim. aut.)
29 Martin, David. The Web of Disinformation: Chucrhills Yugoslav
Blunder. Orlando, Florida: Harcourt Brace Jovanovich, 1990, str. 232.
(Mrea dezinformacija: erilova jugoslovenska greka, Beograd, 1991)
(Prim. aut.)

30

Ovo nisu tane rei iz Mirjaninog pisma koje nije sauvano, ali
Dord Vujnovi daje ovu verziju kao sutinu onoga to mu je ona
napisala. (Prim. aut.)
31 Ford, Kori. Donovan of OSS. Boston: Little, Brown and Company,
1970, str. 205. (Prim. aut.)
32 U originalu, na srpskom. (Prim. prev.)
33 U originalu, na srpskom. (Prim. prev.)
34 Svedoenje Hermana Geringa na suenju u Nirnbergu,
Proceedings of the International Military Tribunals at Nurenberg, str.
344. (Prim. aut.)
35 Vinston S. eril, Drugi svetski rat, trei tom, Beograd, Prosveta,
1967, prevod Svetomir Nikolajevi. (Prim. aut. & Prim. prev.)
36 Nema naina da se proveri da li je u avionu zaista bila Magda
Gebels, ali su i Dord i Mirjana Vujnovi mislili da je to bila ona i
kau da se i ponaala onako kako se to i moglo oekivati od supruge
istaknutog nacistikog oficira. Dord i Mirjana su postupili onako
kako je bilo logino u to vreme i posle rata nisu priali o tome da ih
je Magda Gebels najverovatnije spasla od hapenja. (Prim. aut.)
37 General Service Intelligence. (Prim. ur.)
38 Tako stoji u izvorniku, Serbo-Croat language. (Prim. prev.)
39 Ford, Kirk, Jr. OSS and the Yugoslav Resistance 19431945. College
Station, TX: Texas A&M Press, 1992, str. 6. (Prim. aut.)
40 Ford, Kirk, Jr., str. 7. (Prim. aut.)
41 U izvorniku, predsednik. (Prim. prev.)
42 Kneevi, ivan. Why the Allies Abandoned the Yugoslav Army of
General Mihailovich, with Official Memoranda and Documents, I deo.
Neobjavljeni rukopis poklonjen Kongresnoj biblioteci, 1945, str. 4.
(Prim. aut.)
43 Ibid.
44 Ford, Kirk, Jr., str. 8. (Prim. aut.)
45 Special Operations Executive. (Prim. ur.)
46 Dikin, F. W. Embattled Mountain [Bojovna planina], New York:

Oxford Unversity Press, 1971, str. 152. (Prim. aut.)

47 Kneevi, I deo: str. 7. (Prim. aut.)
48 Kneevi, II deo, str. 2. (Prim. aut.)
49 Kneevi, II deo, str. 5. (Prim. aut.)
50 Kneevi, II deo: str. 6. (Prim. aut.)
51 Kneevi, II deo: str. 9. (Prim. aut.)
52 Kneevi, II deo: str. 10. (Prim. aut.)
53 Ford, Corey, str. 206. (Prim. aut.)
54 Churchill, Winston S. Never Give In: The Best of Winston Churchills
Speeches, New York: Hyperion, 2003, str. 289. (Prim. aut.)
55 Secret Intelligence Service (Prim. prev)
56 Tompkins, Peter. Italy Betrayed. New York: Simon and Schuster,
1966, str. 253. (Prim. aut.)
57 Ford, Kirk, Jr., str. 29. (Prim. aut.)
58 Musulin, Dord. Izvetaj o Mihailovievoj etnikoj vojsci;
predlozi za neke vidove saveznike podrke. Centralna
obavetajna agencija (CIA), 1944. Reprodukovano u Referentnom
sistemu dokumenata s kojih je skinuta oznaka poverljivo,
Farmington Hills, Michigan: Gale Group, 2006. (Prim. prev.)
59 Zanimljivo je to to je jedna Amerikanka bila jedan od
najpoznatijih Mihailovievih boraca. Rut Miel, sestra Vilijama
(Bilija) Miela, uvenog generala vazduhoplovnih snaga koji je 1925.
izveden pred vojni sud jer je svoje pretpostavljene optuio za
nesposobnost i nekompetentnost zbog toga to vie panje nisu
posvetili vazduhoplovnim snagama. Njegova riokosa, uporna
sestra prijavila se kao dobrovoljac kod Mihailovia i uspostavljala
vezu izmeu etnika i britanske vojske. Posle nekoliko meseci nju je
zarobio Gestapo i provela je trinaest meseci u nemakim zatvorima.
Konano je osloboena 1942. zahvaljujui pritisku vajcarske vlade i
vratila se u Sjedinjene Amerike Drave gde je pomagala u
sastavljanju izvetaja o nemakim zverstvima i muenjima. (Prim.
aut.)

60

Fords, Kirk, Jr., str. 14. Dord Vujnovi je takoe u linim

razgovorima potvrdio da je bilo teko raditi s Britancima, a ponekad
se sticao utisak da namerno ometaju operacije OSS-a. (Prim. aut.)
61 Ford, Kirk, Jr., str. 31. (Prim. aut.)
62 Brown, Colin, and John Crossland. Kako je sovjetska krtica
ujedinila Tita i erila. The Indpendent, 28. jun 1997, 1A. (Prim. aut.)
63 Martin, The Web of Disinformation: Churchills Yugoslav Blunder, str.
94. (Prim. aut.)
64 Martin, The Web of Disinformation: Churchills Yugoslav Blunder, str.
XIX. (Prim. aut.)
65 Woodward, E. L. British Foreign Polisy in the Second World War.
London: Her Majestys Stationery Office, 1962, str. 346. (Prim. aut.)
66 ODonnell, Patrick K. Operatives, Spies and Saboteurs: The Unknown
Story of the Men and Women of WWIIs OSS. New York: Free Press,
2004, str. 86. (Prim. aut.)
67 Ford, Kirk, Jr., str. 51. (Prim. aut.)
68 Ford, Kirk, Jr., str. 51. (Prim. aut.)
69 Martin, The Web of Disinformation: Churchills Yugoslav Blunder, str.
107. (Prim. aut.)
70 Ford, Corey, str. 122. (Prim. aut.)
71 Maklohlan, Donald. Room 39. London: Weidenheld and Nicolson:
1968, str. 233. (Prim. aut.)
72 Smith, Richard Harris. OSS: The Secret History of Americas First
Central Intelligence Agency. Guilford, Konektikat: The Lyons Press,
1973, str. 31. (Prim. aut.)
73 Ford, Corey, 1970, str. 134. (Prim. aut.)
74 Oh, tako vaan. (Prim. prev.)
75 Brown, Anthony Cave. The Last Hero: Wild Bill Donovan. New
York: Vintage Books, 1984, str. 301. (Prim. aut.)
76 Ford, Corey, str. 135. (Prim. aut.)
77 Ford, Corey, str. 148. (Prim. aut.)
78 Smith, str. 26. (Prim. aut.)

79

Ford, Corey, str. 135. (Prim. aut.)

80 Lovell, Stanley. Of Spies and Stratagems. Englewood Cliffs, NJ:
Prentice Hall, 1963, str. 17. (Prim. aut.)
81 ODonnell, str. 17. (Prim. aut.)
82 Ford, Corey, str. 145. (Prim. aut.)
83 Ford, Corey, str. 186. (Prim. aut.)
84 Roosevelt, Kermit. The Overseas Targets: War Reports of the OSS.
Vol. 1. Washington, Carrollton Press, 1976, str. 159. (Prim. aut.)
85 Smith, str. 6. (Prim. aut.)
86 Goldberg, Arthur. asopis Sub Rosa: The OSS and American
Estionage. The Nation, 23. mart 1946, str. 349 350. (Prim. aut.)
87 Donovan, William J. Pismo predsedniku Frenklinu D. Ruzveltu. 4.
jul 1944. reprodukovano iz Referentnog sistema dokumenata s kojih
je skinuta oznaka poverljivo, Farmington Hills, Miigen: Gale
Group, 2006. (Prim. aut.)
88 Ove izjave nisu zvanino zabeleene, ali je ova anegdota kruila
meu veteranima OSS-a i uesnicima u operaciji Haljard. I
Dord Vujnovi i Artur Dibilijan su izjavili da su uli ove izjave u
toku spasilake akcije ili odmah posle nje. Mogue da ovaj komentar
nije autentian, ali on je potpuno u skladu s linou i stilom
Vilijama Donovana. (Prim. aut.)
89 Air Crew Rescue Unit (Prim. prev.)
90 Ford, Kirk, Jr., str. 100. (Prim. aut.)
91 ODonnell, str. 84. (Prim. aut.)
92 Srbima je ova misija bila poznata pod imenom operacija
Vazduni most. Vazduni most bio je opti naziv koji se koristio u
vojsci i znaio je povezivanje udaljenih taaka pomou izbacivanja
opreme i ljudi padobranima ili estim letovima. Misija spasavanja je
dobro poznata u Srbiji, mnogo vie nego u Sjedinjenim Dravama,
zbog toga to je srpski narod posebno ponosan na napore koje je
uloio u spasavanje amerikih pilota tokom Drugog svetskog rata.
(Prim. aut.)

93

Ford, Kirk, Jr., str. 101. (Prim. aut.)

94 Felman, Richard. Mihailovi i ja. Srpski demokratski forum,
oktobar, 1972. (Prim. aut.)
95 Oliver, str. 5. (Prim. aut.)
96 Re Lug oznaava spojnicu, klemu, nosa, a u kolokvijalnom
govoru znai i klipan (Prim.prev.)
97 Martin, The Web of Disinformation: Churchills Yugoslav Blunder, str.
235. (Prim. aut.)
98 Martin, David. Ally Betrayed: The Uncensored Story of Tito and
Mihailovich. New York: Prentice Hall, 1946, str. 292. (Prim. aut.)
99 Felman, Richard. Mihailovi i ja. Serbian Democratic Forum,
oktobar, 1972. (Prim. aut.)
100 Re ia stoji u originalu (Prim.prev.)
101 Martin, Ally Betrayed: The Uncensored Story of Tito and Mihailovich,
str. 283. (Prim. aut.)
102 Na srpskom u originalu (Prim.prev.)
103 Oboreni piloti, etnici i pripadnici OSS-a koji su uestvovali u
operaciji Haljard ponekad se nisu mogli da se sloe zbog ega
Nemci nikada nisu napali pilote u Pranjanima. Neki su smatrali da
su Nemci dobro znali gde se piloti nalaze, ali nisu bili spremni da se
uputaju u borbu velikih razmera sa vie hiljada etnika. Drugi su
mislili da su uspeli celu stvar da sauvaju u tajnosti i da Nemci
nikada nisu saznali da su oni bili tu, bar nisu znali do trenutka kada
su spasilaki letovi ve bili u toku. (Prim. aut.)
104 Casey, H. J. Biro glavnog inenjera, Southwest Pacifik Area,
United States Army. Engineer Estimating Data, 1. jun 1945, str. 9. U
zvaninim vojnim prirunicima, iz Drugog svetskog rata, minimalna
duina sletne staze bi trebalo da bude sedamsto jardi [neto manje
od sedamsto metara] za avione C-47 ali nema prostora za greku.
Takoe se ne uzima u obzir opasnost koju predstavljaju drvee i
druge prepreke neposredno pored piste, kao to je to bio sluaj u
Pranjanima. Duina polja u Pranjanima, koliko je iznosila na
poetku, bila je, kako je javljeno, izmeu eststo i sedamsto jardi, ali

ma kolika ta duina u poetku bila, seljaci i piloti uspeli su kasnije da

je produe. (Prim. aut.)
105 Ford, Corey, str. 210. (Prim. aut.)
106 Neki izvetaji, ukljuujui i Felmanova seanja, pokazuju da je
Musulin odredio dvadesetoricu po avionu, ali u Musulinovom
izvetaju o prvim spasilakim letovima kae se da je odabrao
sedamdeset dva oveka za est aviona. Verovatno je poveao broj
ljudi po avionu posle prve noi, kada se uverio da avioni C-47 mogu
bezbedno da koriste ovu improvizovanu pistu. (Prim. aut.)
107 Martin, The Web of Disinformation: Churchills Yugoslav Blunder,
str. 237. (Prim. aut.)
108 Ford, Corey, str. 211. U drugim izvetajima se kae da su avioni
stigli u 11 uvee ili u pono, ali svi kau da su avioni stigli tano
onda kada su ih oekivali. U Musulinovom izvetaju posle
spasavanja navodi se konkretno da su stigli u 10 uvee. (Prim. aut.)
109 Ford, Corey, str. 211. (Prim. aut.)
110 uveni ameriki igra bejzbola. (Prim.prev.)
111 U nekim izvetajima se kae da su etiri aviona sletala jedan po
jedan, uzimala pilote, a zatim su uzletali pre nego to bi sleteo
sledei avion. To je bila Musulinova ideja kako bi izbegao gomilanje
aviona na maloj pisti, a pre svega, kako bi izbegao mogunost
sudara, meutim, piloti aviona C-47 oigledno su eleli da slete, a
zatim da ponovo uzlete zbog toga to su nosili minimalne koliine
goriva. U Musulinovom izvetaju kae se da su svi avioni bili
zajedno na zemlji, a zatim su uzleteli. (Prim. aut.)
112 Martin, The Web of Disinformation: Churchills Yugoslav Blunder,
str. 237. (Prim. aut.)
113 Martin, The Web of Disinformation: Churchills Yugoslav Blunder,
str. 237. (Prim. aut.)
114 Neki uesnici se seaju da je Musulinu nareeno da se vrati u
Italiju istog dana, jednim od poslednjih letova iz Pranjana 10.
avgusta. Iako ta verzija dogaaja predstavlja bolju anegdotu,
Musulin je u stvari ostao u Pranjanima jo vie od dve nedelje nakon

to je poslao Srbe u Italiju. Prekor iz Barija stigao je istog dana, ali je

Musulin proveo dve nedelje u svai sa svojim pretpostavljenima,
traei da mu se dopusti da ostane. Kada je uvideo da zbog ove
svae vie nema spasilakih letova, a jo oko stotinu ljudi eka da
napusti Pranjane, odustao je i besno se vratio u Bari. (Prim. aut.)
115 U stvari, zbog samo jednog oveka vie, operacija Haljard je
bila najvea spasilaka misija iza neprijateljskih linija u Drugom
svetskom ratu ukoliko se brojne akcije spasavanja u toku nekoliko
meseci posmatraju kao jedinstvena misija. Ukupno petsto dvanaest
amerikih pilota i saveznikih vojnika spaseno je u operaciji
Haljard, od 19. avgusta 1944. do 27. decembra 1944. Mesec dana
kasnije, 30. januara 1945, ameriki vojnici i filipinske oruane snage
oslobodili su petsto jedanaest amerikih i saveznikih vojnika iz
logora za ratne zarobljenike u blizini Kabanatuana na Filipinima.
(King, M. J. Leavenworth Papers No. 11, Rangers: Selected Combat
Operations in Worldwar II. U.S. Army Command General Staff
College.) Procenjivalo se da je broj zarobljenika u logoru bio vei za
bar dva do tri oveka od broja spasenih, a njih je bilo petsto
jedanaest. Treba istai da se, za razliku od operacije Haljard,
spasavanje kraj Kabanatuana odigralo odjednom i pod
neprijateljskom vatrom. Cela pria o spasavanju kraj Kabanatuana
moe se nai u knjizi Ghost Soldiers koju je napisao Hampton Sajds
(Doubleday, 2001).
itaoci su moda upoznati s priom oficira Kraljevskih
vazduhoplovnih snaga koji su pobegli iz najuvanijeg nemakog
zarobljenikog logora zvanog Stalaga Luft III, u martu 1944. Ovu
priu je napisao Anton Gill. (The Great Escape, 2002) Objavio je,
takoe, i u drugim knjigama, a snimljen je i istoimeni film 1963. U
poreenju sa petsto dvanaest spasenih u operaciji Haljard, u
bekstvu iz logora Stalaga Luft III uestvovalo je sedamdeset est
ljudi od kojih je sedamdeset tri ponovo palo u zarobljenitvo. (Prim.
aut.)
116 Kada su amerike oznake za veliinu cipela u pitanju, broj 8
odgovara evropskom broju 41, a broj 12 broju 46. (Prim.ur.)

117

U originalu na italijanskom. (Prim. prev.)

118 U originalu na italijanskom. (Prim. prev.)
119 Vaington post, 20. februar 1945, str. 2. (Prim. prev.)
120 Pisma urednitvu: Credit Where Due, Vaington post, 22. februar
1945, str. 6. (Prim. prev.)
121 Gilbert, Martin. Churchill: A Life. New York: Henry Holt and
Company, 1991. (Prim. prev.)
122 The Washington Post, 25. mart 1946, str. 2. (Prim. prev.)
123 Pei, str. 122. (Prim. aut.)
124 Nacionalni komitet amerikih pilota za pomo generalu Drai
Mihailoviu i srpskom narodu. Izvodi iz tampe, Knjiga II, ikago,
1946. (Prim. aut.)
125 Ibid.
126 Ibid.
127 Ibid.
128 Ibid.
129 Vaington post, 1. maj 1946, str. 14. (Prim. aut.)
130 Ibid.
131 Vaington post,, 11. jun 1946, str. 2. (Prim. aut.)
132 Vaington post, 17. jun 1946, str. 6. (Prim.aut.)
133 Vaington post, 18. jul 1946, str. 6. (Prim. aut.)
134 Telegrami iz Stejt departmenta koji su naveli predsednika
Trumana da pristane na stavljanje oznake tajnosti na Legiju za
zasluge i sami su predstavljali tajnu. Oznaka tajnosti skinuta je s njih
tek 1973. (Prim. aut.)
135 Imena su poslagana abecednim redom, a u uglastoj zagradi data
je transkripcija. (Prim. ur.)