Dinamska psihologija i psihosinteza

R. Assagioli
Kada posmatramo najvidljivije karakteristike savremene civilizacije, zapanjeni smo
njenom ekstremnom ekstroverzijom, njenom eljom da upozna i savlada sile prirode da
bi zadovoljila svoje, uvek rastue, potrebe i zahteve. Ovo je zaista dominantan trend
naeg doba, ali nikako nije i jedini, kao to e preciznija studija i pokazati.
Kao to je dobro poznato, tokom poslednjih sedamdeset godina, grupa istraivaa, na
poetku mala mada postepeno sve aktivnija, usmerila je svoju panju na istraivanje
fenomena i tajni ljudske psihe. Najvanije rezultate nisu postigli istaknuti akademski
psiholozi, nego nezavisni istraivai. Skoro svi od njih su bili kliniari, voeni praktinim
potrebama svojih pacijenata i potpomognuti vanim dokazima da se do odreenih
psiholokih fenomena dolazi kada su naglaeni u patolokim stanjima.
Prvi naunik koji je dao doprinos ovoj oblasti originalnim otkriima bio je Pierre Janet.
Zapoevi sa fenomenom psiholokog automatizma otkrio je da postoje mnoge
mentalne aktivnosti koje su nezavisne od pacijentove svesti i da ak stvarne druge
linosti ive ispod ili se smenjuju sa svakodnevnom linou.
Uskoro posle Janet-a beki doktor Sigmund Freud je zapoeo svoja istraivanja
nesvesnih psiholokih procesa. Njegova polazna taka bila je Breuer- ova katarzina
metoda koja se sastojala u prizivanju u svest pacijenta zaboravljenih trauma ili utisaka
koji su proizveli simptome i njihovog oslobaanja sredstvima odgovarajueg izraavanja
jakih emocija povezanih sa njima. Breuer je koristio hipnozu u ove svrhe, ali je Freud
ubrzo otkrio da se isti rezultati mogu postii upotrebom slobodnih asocijacija i
interpretacijom snova to su postale specifine psihoanalitike tehnike.
Freud je pokazao da razliiti fiziki simptomi i priholoki poremeaji potiu od
instinkata, nagona i fantazija zakopanih u nesvesnom i zadranih tamo pomou otpora i
razliitih vrsta mehanizama odbrane. On je takoe otkrio da mnoga ispoljavanja
normalnog ivota kao to su snovi, sanjarenja, zaboravljanje, greke i lapsusi u ponaanju
i ak i neke vrste umetnikih i literarnih dela potiu od istih psiholokih mehanizama
koji odreuju patoloke simptome kod bolesnih. Na primer, udno zaboravljanje dobro
poznatih stvari ili rei potie, prema Freud-u, od neke veze koja postoji izmeu
zaboravljene rei ili injenice i neke bolne emocije ili neprihvatljivog dogaaja. On daje
zabavne ilustracije za ovo: jednog dana nije mogao da se seti imena dobro poznatog
odmaralita na italijanskoj rivijeri zvanog Nervi. Zaista, pie on, nervi mi prave
velike probleme.
Na ovim osnovama Freud je razvio obilje ideja o genetskom razvoju i o strukturi ljudske
linosti koje je nemogue saeti, to vie to su one prolazile kroz znatne promene tokom
mnogih godina Freud-ovog obilnog stvaralatva. Ali, njegova psihoanalitika doktrina je
sada dobro poznata i rastumaena ili saeta od strane razliitih autora. ( Razumljivo i

objektivno izlaganje Freud-ove psihoanalize je knjiga Schools of Psychoanalitic

Thought Ruth L. Munroe koja takoe sadri i jasno izlaganje i kritike komentare
drugih najvanijih zastupnika psihoanalitike misli.)
Freud je imao mnogo uenika i sledbenika, od kojih su neki dali doprinos razliitim
otkriima i modifikacijama istovremeno ostajui u glavnoj struji psihoanalitikog
pokreta; takvi su bili: Karl Abraham, Sandor Ferenczi, Wilhelm Stekel, Melanie Klein i
tako dalje. Sa druge strane, neki od Freud-ovih prvobitnih uenika i saradnika su zauzeli
nezavisnu, pa ak i neprijateljsku poziciju i razvili ideje, metode, ak i sopstvene kole.
Vaniji meu njima su: Alfred Adler koji je u svojoj Individual Psychology istakao
vanost tenje ka linom samopotvrivanju ili tenje ka moi, C.G. Jung koji je istraivao
dublje slojeve nesvesnog gde je otkrio slike i simbole kolektivnog karaktera i takoe dao
originalni doprinos klasifikaciji i deskripciji psiholokih tipova, Otto Rank koji je stavio
poseban naglasak na problem separacije i ujedinjenja i na funkciju volje. Kasnije
specifine doprinose je dala Karen Hornay koja je istakla vanost aktuelnih konflikata i
potrebe za sigurnou. Erich Fromm je stavio naglasak na drutvene pritiske nad
individuom.
Razliiti doprinosi su dati od strane francuskih psihoanalitiara kao to su Allendy i
Hesnard. Takoe treba pomenuti i Existential Analysis koju su istakli i praktikovali
Binswanger i Frankl.
Ako uzmemo u razmatranje ire polje koje ukljuuje i specijalne grane medicine i
psihologije i razliite nezavisne kulturne pokrete, nalazimo znaajne i vredne doprinose
saznanju o ljudskoj prirodi i njenom poboljanju. Meu njima su:
1. Psihosomatska medicina koja se sve vie razvila poslednjih godina
osvetljavajui jake uticaje psiholokih faktora u determinisanju svakojakih
problema ukljuujui i mnoge organskog karaktera.
2. Psihologija religije koja istrauje razliita ispoljavanja religiozne svesti i
mistinih stanja. Istraivai u ovoj oblasti su bili brojni; moemo pomenuti, meu
prvima, Wiliam-a James-a sa njegovom klasinom knjigom The Varieties of
Religious Experience, Undehill-a (Mysticism), Heiler-a, Winslow-a Hall-a i tako
dalje. U poslednje vreme su se pojavile mnoge knjige koje razmatraju odnos
izmeu psihologije i religije.
3. Istraivanje Nadsvesti (i njenih manifestacija kao su intuicija i prosvetljenje),
genija i kreativne aktivnosti, i visoko obdarene dece. Ovde nalazimo studiju o
kosmikoj svesti Bucke-a, doprinose Ouspensky-og, Winslow-a Hall-a,
Urban-a, Maslow-a itd.; Terman-a i grupu koja je radila u Asocijaciji za
talentovanu decu itd.
4. Istraivanje psihika ili parapsihologija koja se razvila iz klasinih studija
Myers-a o Subliminal Self i koju su razvili ozbiljni naunici kao James,
Lodge, Richet, Geley, Osty, Rhine itd.. Ona je dala dokaze o postojanju

natprirodnih psihofizikih sposobnosti kao to su ekstrasenzorna percepcija,

mehaniko dejstvo na daljinu (telekineza), telepatija, predoseanje. Ona je takoe
sakupila mnogo materijala o problemu opstanka.
5. Istonjaka psihologija (naroito indijska), i drevna i moderna. Njeni vredni
doprinosi poinju da se integriu sa onima iz Zapadne psihologije.
6. Kreativno razumevanje koje naglaava kreativnu snagu spiritualnog
razumevanja i unutranjeg znaenja. Njen glavni zatitnik je bio Hermann
Keyserling koji je izloio ovaj pristup kroz mnoge knjige i kroz School of
Wisdom koja je bila aktivna mnogo godina u Darmstadt-u, u Nemakoj.
7. Holistiki pristup i psihologija linosti. Ovaj pristup je prvi promovisao Smuts
u svojoj knjizi Holism and Evolution, a usvojio ga je vei broj psihologa i
psihijatara kao to su: Allport, Angyal, Goldstein, Maslow, Murphy i Progroff.
Gledita prethodnih autora je veto sumirao Hall. Paralelno sa ovim razvojem u
Americi, postojao je pokret u vajcarskoj nazvan Mdicine de la Personne, koji
je zapoeo Tournier iz eneve, a nastavio Maeder i drugi, nezavisnim putem, kao
Baudoin. Personalistiko stanovite je takoe podravao Stern u Nemakoj.
8. Interindividualna i socijalna psihologija i psihijatrija i antropoloke studije
oveka. Ovo je veliki pokret koji obuhvata razliite nezavisne struje. Ovde
nalazimo Sullivan-a sa njegovom Inter-personal Theory of Psychiatry, Lewin-a,
zatim istraivae grupne dinamike na Univerzitetu u Miigenu, istraivae
ljudskih odnosa na Harvardu, doprinose Sorokin-a o altruistikoj ljubavi itd.,
takoe na Harvardu, dok je u Evropi naglasak stavljen na socijalne i moralne
poglede u psihijatriji od strane Baruk-a. Antropoloki pristup je veto predstavila,
izmeu ostalih, Margaret Mead.
9. Aktivne tehnike za leenje i razvoj linosti. Svi ili gotovo svi prethodno
pomenuti pristupi su vodili usvajanju i upotrebi velikog broja razliitih aktivnih
tehnika. Relativno starije su hipnoza, sugestija i autosugestija, opisane i koriene
u dve Schools of Nancy (Liebault, Bernheim, Cou), i sa veom naunom
preciznou od strane Baudoin-a, zatim autogeni trening Schultz-a, Rve veill
Desoill-a, Happich-ova meditativna tehnika, Moreno-va psihodrama i druge
forme grupne psihoterapije. Nadalje, postoje razliite tehnike, suvie brojne da bi
bile navedene u ovom kratkom pregledu, za trening specifinih funkcija kao to
su memorija, miljenje, mata i volja.
Ovaj veliki broj studija i istraivanja nudi dovoljno materijala za pokuaj usklaivanja i
sinteze. Ako sakupimo utvrene injenice, jasne i potvrene doprinose i dobro
utemeljene interpretacije, igroriui preterivanja i teoretske nadgradnje razliitih kola,
stiemo do viedimenzionalne koncepcije (Ovaj zgodan naziv koji ukazuje na
sveobuhvatno gledite su koristili Ruth Munroe i Gardner Murphy) o ljudskoj linosti
koja je, iako daleko od savrene i konane, prema naem miljenju, obuhvatnija i blia
realnosti nego prethodne formulacije.

Da bismo ilustrovali koncepciju o sklopu ljudskog bia u njegovoj ivotnoj konkretnoj

stvarnosti, sledei dijagram moe biti od pomoi. On je, naravno, gruba i jednostavna
slika koja moe dati samo strukturalnu, statinu, skoro anatomsku predstavu o naem
unutranjem sklopu istvremeno izostavljajui dinamiki aspekt koji je najvaniji i
sutinski. Ali ovde, kao i u svakoj nauci, postepeni koraci moraju biti preduzeti i
progresivne promene nainjene. Kada se nosimo sa realnou neeg tako savitljivog i
neuhvatljivog kao to je na psihiki ivot, vano je ne izgubiti iz vidokruga glavni
pravac i osnovne razlike, inae je viestrukost detalja sklona da zatamni sliku kao celinu
i sprei nae razumevanje posebnog znaaja, svrhe i vrednosti njenih razliitih delova.
Sa ovih rezervama i ogranienjima, sledi dijagram:

1. Nie nesvesno
Ono sadri ili je koren:
a) Osnovnih psiholokih aktivnosti koje upravljaju ivotom tela, inteligentne
koordinacije telesnih funkcija
b) Osnovnih nagona i primitivnih tenji
c) Mnogih kompleksa nabijenih jakim emocijama
d) Snova i mate nie vrste
e) Niih, nekontrolisanih parapsiholokih procesa
f) Razliitih patolokih ispoljavanja kao to su fobije, opsesije, kompulsivne radnje i
paranoidne obmane
2. Srednje nesvesno
Ono je formirano od psiholokih elemenata koji su slini onima u naoj budnoj svesti i
lako su joj dostupni. U ovoj unutranjoj oblasti naa razliita iskustva se asimiliraju, nae
svakodnevne mentalne i imaginativne aktivnosti se razrauju i razvijaju u vrsti
psiholoke trudnoe pre njihovog roenja u svetlosti svesti.

3. Vie nesvesno ili nadsvest

Iz ove oblasti mi primamo vie intuitivne uvide, umetniku, filozofsku ili naunu
inspiraciju, etike imperative i tenju ka humanim i herojskim delima. To je izvor viih
oseanja kao to je altruistika ljubav, genijalnosti i stanja kontemplacije, prosvetljenja i
ekstaze. U ovoj oblasti su latentne vie psihike funkcije i spiritualne energije.
4. Polje svesti
Ovaj pojam, koji nije sasvim taan, ali koji je prilino jasan i pogodan za praktine svrhe,
se koristi za oznaavanje onog dela nae linosti kojeg smo neposredno svesni,
neprestanog toka senzacija, predstava, misli, oseanja, elja i impulsa koje moemo da
posmatramo, analiziramo i procenjujemo.
5. Svesni self ili Ja
Self, odnosno, taka iste samosvesti, se esto mea sa svesnom linou, koja je upravo
opisana, ali u stvarnosti je sasvim razliita od nje. Ovo moe biti potvreno kroz
korienje paljive introspekcije. Promenljivi sadraji nae svesti (senzacije, misli,
oseanja itd.) su jedno, dok je Ja, self, centar nae svesti, drugo. Sa odreene take
gledita ova razlika se moe uporediti sa onom koja postoji izmeu belo osvetljene
povrine na ekranu i razliitih slika koje su projektovane na nju.
Ali, ovek sa ulice i ak i mnogi obrazovani i inteligentni ljudi ne prave sebi probleme
posmatranjem sebe samih i pravljenjem razlika, oni plove povrinom toka uma i
identifikuju se sa njegovim uzastopnim talasima, sa promenama sadraja sopstvene
svesti.
6. Vii self
Svesni self je generalno ne samo utopljen u neprekidan tok psiholokih sadraja nego
izgleda da sasvim nestaje kada zaspimo, kada klonemo i izgubimo svest, kada smo pod
dejstvom anestetika ili narkotika ili u stanju hipnoze. I, kada se probudimo, self se
misteriozno ponovno pojavljuje, ne znamo kako i odakle, to je injenica koja je, ako je
paljivo ispitana, zaista zbunjujua i uznemiravajua. Ovo nas vodi ka pretpostavci da je
ponovno pojavljivanje svesnog selfa ili ega odreeno postojanjem trajnog centra, pravog
Selfa, smetenog iza i iznad njega. (Vii Self ne treba meati ni na koji nain sa
Frojdovim super-egom koji nije pravi self nego, prema Frojdovoj teoriji, konstrukcija,
vetaki proizvod. On je takoe razliit od bilo kakve fenomenoloke koncepcije selfa ili
ega.).

Postoje razliiti naini pomou kojih realnost Selfa moe biti utvrena. Ima mnogo
individua koje su postigle, vie ili manje privremeno, svesnu realizaciju Selfa da za njih
ona ima isti stepen izvesnosti koju iskusi istraiva koji zaao u prethodno nepoznatu
teritoriju. Takve izjave se mogu nai u Cosmic Consciousness Buck-a, Tertium Organum
Ouspensky-og, Mysticism Underhill-a i drugim knjigama. Svest o Selfu takoe moe biti
postignuta kroz korienje izvesnih psiholokih metoda meu kojima su Jungov proces
individuacije, Rve veill Desill-a, tehnike Raja Yoge itd..
Zatim, imamo potkrepljenja takvih filozofa kao to su Kant i Herbart koji prave jasnu
razliku izmeu empirijskog ega i nominalnog ili pravog Selfa. Ovaj Self je iznad i
nedirnut tokovima uma ili stanjima u telu, i lini svesni self treba posmatrati prosto kao
njegovu refleksiju, projekciju u sferi linosti. Na sadanjem stupnju psiholokih
ispitivanja malo se ta jasno zna o Selfu, ali vanost ovog sintetiueg centra opravdava
budua istraivanja.
7. Kolektivno nesvesno
Ljudska bia nisu izolovana, ona nisu monade bez prozora kao to je Lajbnic mislio.
Ona se mogu povremeno subjektivno oseati izolovanim, ali ekstremna
egzistencijalistika koncepcija nije tana, ni psiholoki, ni spiritualno.
Spoljanja linija jajeta na dijagramu treba da se posmatra kao odvajajua, ali ne i
razdvajajua. Treba da se posmatra slino membrani koja odvaja eliju doputajui stalnu
i aktivnu razmenu sa celim telom kome elija pripada. Procesi psiholoke osmoze se
nastavljaju sve vreme i sa drugim ljudima i sa optim psiholokim okruenjem. Ovo
poslednje odgovara onome to je Jung nazvao kolektivno nesvesno mada on nije jasno
definisao ovaj pojam u koji ukljuuje elemente razliite, ak suprotne prirode , to jest,
primitivne arhaine strukture i vie, ka unapred usmerene aktivnosti nadsvesne linosti.
Prethodni dijagram nam pomae da pomirimo sledee injenice koje na prvi pogled
izgledaju kontradiktorno i iskljuuju jedna drugu:
1. Prividnu dualnost, vidljivo egzistiranje dva selfa u nama. Zaista, kao da postoji
dva selfa jer lini self je generalno nesvestan drugog, ak do take negiranja
njegovog postojanja budui da je drugi, pravi Self, skriven i ne otkriva se
neposredno naoj svesti.
2. Pravo jedinstvo i jedinstvenost Selfa. Ne postoji zapravo dva selfa, dva nezavisna
i odvojena entiteta. Self je jedan, on se manifestuje u razliitim stepenima
svesnosti i samorealizacije. Refleksija izgleda kao samostalno postojea, ali u
realnosti nema autonomno postojanje. To je, drugim reima, ne novo i drugaije
svetlo, nego projekcija svetlosnog izvora.
Ova koncepcija o strukturi naeg bia ukljuuje, usklauje i ureuje u obuhvatnu viziju
podatke dobijene razliitim posmatranjima i iskustvima. Ona nam nudi ire i obuhvatnije

razumevanje ljudske drame, konflikata i problema sa kojima se sukobljava svako od nas i

ona takoe ukazuje na sredstva njihovog reavanja i pokazuje put naeg osloboenja.
U naem svakodnevnom ivotu mi smo ogranieni i sputani na hiljadu naina rtve
smo iluzija i fantazama, robovi neprepoznatih kompleksa, bacani ovamo onamo
spoljanjim uticajima, slepi i hipnotisani varljivom spoljanjou. Nije nikakvo udo tada
da je ovek u takvom stanju esto nezadovoljan, nesiguran i nepostojan u svojim
raspoloenjima, mislima i akcijama. Oseajui intuitivno da je Jedno, a otkrivajui da
je podeljen u sebi, on je zbunjen i ne uspeva da razume ni sebe ni druge.
Nije udo da on, ne poznavajui ili ne razumevajui sebe, nema nikakvu samokontrolu i
stalno biva uvuen u sopstvene zablude i slabosti, da je tako mnogo ivota upropaeno
ili su u najmanju ruku ogranieni i unesreeni bolestima uma i tela, mueni sumnjama,
obeshrabrenjem i oajem. Nije udo to se ovek u svojoj slepoj i strastvenoj potrazi za
slobodom i zadovoljstvom povremeno divlje buni i povremeno pokuava da zaustavi
unutranje muenje bacajui se naglo u ivot grozniave aktivnosti, konstantnog
uzbuenja, burnih emocija i nepromiljenih avantura.
Ispitajmo da li i kako je mogue reiti ovaj centralni problem ljudskog ivota, izleiti ovu
osnovnu nemo oveka. Pogledajmo kako on moe osloboditi sebe ove zatoenosti i
postii harmoninu unutranju integraciju, pravu samorealizaciju i prave odnose sa
drugima.
Zadatak sigurno nije ni lak ni jednostavan, ali da moe biti ostvaren demonstrirano je
uspehom onih koji su koristili odgovarajua i prikladna sredstva.
Stadijumi za postizanje ovog cilja se mogu svesti na sledeu shemu koja sledi:
1. Potpuno saznanje o neijoj linosti
2. Kontrola njenih razliitih elemenata
3. Realizacija neijeg pravog Selfa- otkrivanje ili stvaranje ujedinjujueg centra
4. Psihosinteza: stvaranje i rekonstrukcija linosti oko novog centra
Ispitajmo svaku od ovih faza.
1. Potpuno saznanje o neijoj linosti
Prepoznali smo da, da bismo stvarno poznavali sebe, nije dovoljno da napravimo popis
elemenata koji formiraju nae svesno bie. Proirena eksploracija ogromnih oblasti naeg
nesvesnog takoe mora biti preduzeta. Prvo moramo da hrabro prodremo u jamu naeg
nieg nesvesnog da bismo otkrili tamne sile koje nas zavode i ugroavaju fantazme,
predake ili deje predstave koje nas opsedaju ili tiho dominiraju nama, strahove koji nas

paraliu, konflikte koji troe nau energiju. Ovo je mogue uraditi korienjem
psihoanalitikih metoda.
Ovo istraivanje moe preduzeti osoba sama, ali ga je lake izvesti uz tuu pomo. U
svakom sluaju metod mora biti upotrebljen u istinski naunom maniru, sa najveom
objektivnou i nepristrasnou, bez unapred stvorenih teorija i bez da dozvolimo sebi da
budemo zastraeni ili zavedeni na pogrean put prikrivenim ili estokim otporom zbog
naih strahova, naih elja, naih emocionalnih vezanosti.
Psihoanaliza se generalno zaustavlja ovde, ali ovo ogranienje nije opravdano.
Oblasti srednjeg i vieg nesvesnog takoe treba da budu istraene. Na taj nain mi emo
otkriti u nama samima do tada nepoznate sposobnosti, na pravi poziv, nae vie
potencijale koji tee da se ispolje, ali koje esto suzbijamo i potiskujemo kroz nedostatak
razumevanja, kroz predrasude ili strah. Takoe emo otkriti ogromne rezerve
nediferencirane psihike energije skrivene u svakom od nas, to jest, plastian deo naeg
nesvesnog koji nam lei na raspolaganju, osnaujui nas neogranienim kapacitetom da
uimo i stvaramo.
2. Kontrola razliitih elemenata linosti
Posle otkrivanja svih ovih elemenata, moramo njima ovladati i postii kontrolu nad
njima. Najefikasniji metod pomou koga moemo uspeti u tome je dezidentifikacija. Ona
je zasnovana na osnovnom priholokom principu koji moe da se formulie ovako:
Nad nama vlada sve sa ime na self postane identifikovan. Moemo vladati i
kontrolisati sve od ega smo se dezidentifikovali.
U ovom principu tei tajna naeg ropstva ili nae slobode. Svaki put kada se
identifikujemo sa slabou, nedostatkom, strahom ili bilo kojom drugom linom
emocijom, mi ograniavamo i paraliemo sebe. Svaki put kada priznamo Ja sam
obeshrabren ili Ja sam razljuen nad nama sve vie vladaju depresija ili bes. Mi smo
prihvatili ta ogranienja, mi smo sami sebe stavili u lance. Ako umesto toga u istoj
situaciji kaemo Talas obeshrabrenosti pokuava da me potopi ili Nalet besa pokuava
da me savlada sitacija je vrlo razliita. Tada postoje dve sile koje se sukobljavaju, na
jednoj strani na budan self, a na drugoj obeshrabrenje ili bes. A budan self se ne
pokorava toj invaziji, on moe objektivno i kritiki da pogleda te impulse obeshrabrenja
ili besa, on moe da potrai njihove korene, da predvidi njihove tetne efekte i shvati
njihovu neosnovanost. Ovo je esto dovoljno za odupiranje napadu takvih sila, njihovo
rasturanje i dobijanje bitke.
Ali, ak i kada su te sile unutar nas privremeno jae, kada je svesna linost u prvom
momentu savladana njihovom snagom, budan self nikada nije stvarno pobeen. On se
moe odmoriti u unutranjoj tvravi i tamo pripremiti i saekati pogodan momenat za
kontranapad. On moe izgubiti neke bitke, ali, ako se ne odrekne svog oruja i ne preda
se, krajnji ishod nije ugroen, i on e postii pobedu na kraju.

Zatim, osim odbijanja jednog po jednog napada koji dolaze iz nesvesnog, moemo
primeniti temeljniji i odluujui metod: moemo prionuti na duboko ukorenjene uzroke
ovih napada i iskoreniti tekoe. Ovaj radikalan lek moe da se podeli na dve faze:
a) Dezintegracija tetnih slika ili kompleksa
b) Kontrola i korienje energija koje su tako osloboene
Psihoanaliza je pokazala da mo ovih predstava i kompleksa lei prvenstveno u injenici
da smo ih nesvesni, da ih ne prepoznajemo kao takve. Kada su razotkriveni, shvaeni i
ralanjeni na sastavne elemente, oni esto prestaju da nas proganjaju i, u svakom
sluaju, mi smo onda mnogo bolje osposobljeni da se branimo od njih. Da bismo ih
rastvorili, treba da koristimo metode objektifikacije, kritike analize i diskriminacije.
Odnosno, moramo upotrebiti hladno, bezlino posmatranje kao da su samo prirodni
fenomeni koji se pojavljuju izvan nas. Treba da stvorimo psiholoku distancu izmeu
sebe i njih drei te predstave i komplekse na odstojanju, da tako kaemo, i da onda
mirno razmotrimo njihovo poreklo, njihovu prirodu i njihovu glupost! Ovo ne znai
suzbijanje ili potiskivanje energija svojstvenih tim manifestacijama nego njihovu
kontrolu i preusmeravanje u konstruktivne kanale.
Dobro je poznato da je previe kritika i analiza sposobno da paralie i ak ubije emocije i
oseanja. Ova kritika sposobnost, koju esto koristimo nediskriminativno i na tetu
naih viih oseanja i kreativnih potencijala, treba umesto toga da se koristi da nas
oslobodi od nepoeljnih impulsa i tendencija. Ali takva analiza i kritinost esto nisu
dovoljni. Postoje izvesne jake tenje, izvesni sutinski elementi koji, koliko god ih
omalovaavali i osuivali, tvrdoglavo opstaju. I, povrh toga, ostaje problem emocionalnih
i impulsivnih energija kao to su seksualni i agresivni nagon. Oni, kada su odvojeni od
kompleksa ili preusmereni sa njihovih ranijih putanja, stvaraju u nama stanje agitacije i
nemira i mogu nai nove, ali jednako nepoeljne izlaze.
Ove sile, zato, ne smeju biti ostavljene da divlje teku same nego ih treba razmestiti na
nekodljiv nain ili, jo bolje, iskoristiti za konstruktivne svrhe: za ponovnu izgradnju
nae linosti, za doprinos naoj psihosintezi. Ali, da bismo mogli to da uradimo, moramo
poeti od centra, moramo uspostaviti i uiniti efikasnim ujedinjujui i kontroliui
Princip naeg ivota.
3. Realizacija neijeg pravog Selfa - otkrie ili stvaranje ujedinjueg centra
Na osnovu onoga to smo rekli o prirodi i snazi Selfa, nije teko teoretski istai reenje
takvog problema. Ono to mora biti postignuto je irenje line svesti u Self, dosezanje
Zvezde praenjem niti ili zraka (videti dijagram), ujedinjenje nieg sa viim Selfom. Ali
ovo, to je tako lako izraziti reima, a u realnosti predstavlja ogroman poduhvat. On
prestavlja velianstveno postignue, sigurno dugo i teko i nije svako spreman za to. Ali,
izmeu polazne take u nizijama nae svakodnevne svesti i blistavog vrha

Samorealizacije postoji mnogo meufaza, mnogo visoravni na razliitim visinama na

kojima se ovek moe odmoriti ili ak napraviti svoje privremeno prebivalite, ako ga
njegov nedostatak snage onemoguava ili njegova volja ne bira dalje uspinjanje.

U povoljnim sluajevima uspinjanje se odvija do nekog stepena spontano kroz proces

prirodnog unutranjeg rasta podstaknut raznovrsnim ivotnim iskustvima, ali esto je
proces vrlo spor. U svim sluajevima, meutim, on moe biti znatno ubrzan naom
namernom svesnom akcijom i korienjem prikladnih aktivnih tehnika.
Meufaze podrazumevaju nove identifikacije. Mukarac ili ena koji ne mogu da
dosegnu svoj pravi Self u njegovoj istoj esenciji mogu kreirati sliku i ideal savrene
linosti koja odgovara njihovom kalibru, njihovom stepenu razvoja i njhovom
psiholokom tipu, te stoga mogu uiniti ovaj ideal moguim u stvarnom ivotu.
Za nekoga to moe biti ideal umetnika koji realizuje i izraava sebe kao kreatora lepih
stvari, ko ini umetnost najbitnijim interesovanjem i pokretakim principom svog
postojanja, ulivajui u nju sve svoje najbolje energije. Za druge to moe biti ideal
tragaoca za istinom, filozofa, naunika. Za tree to je ogranieniji i lini ideal, oca ili
majke.
Ovi idalni modeli izraavaju, kao to je oigledno, sutinske odnose sa spoljanjim
svetom i drugim ljudskim biima, i otuda i izvestan stepen ekstraverzije. Ali, postoje ljudi
koji su ekstravertni do ekstremnog stepena i idu tako daleko da projektuju, to se i
deavalo, bitne centre svoje linosti van sebe samih. Tipian primer takve projekcije je
vatreni patriota koji daje sebe u potpunosti svojoj voljenoj zemlji koja postaje centar
njegovog ivota i interesovanja, skoro njegov self. Sve njegove misli i oseanja su
usmereni prema ovom cilju za koji je on spreman da rtvuje ak i svoj ivot. Druga
ilustracija (est sluaj u prolosti) je ena koja se identifikuje sa ovekom koga voli, ivi
za njega i utapa se u njega. Drevna Hindu supruga nije samo od svog mua pravila svog
ljudskog gospodara nego ga je takoe oboavala kao svog spiritualnog uitelja, svog
Gurua, skoro kao svog Boga.

Ova spoljna projekcija neijeg centra, ova eks-centrinost (u etimolokom smislu rei) ne
treba da bude potcenjena. Iako ne predstavlja najdirektniji put ili najvie postignue, ona
moe, uprkos spoljanjosti, da predstavlja za sada sasvim zadovoljavajuu formu
indirektne samorealizacije. U najboljem sluaju individua se stvarno ne gubi i ne stapa se
sa spoljanjim objektom, nego oslobaa sebe na taj nain sebinih interesa i linih
ogranienja, ona realizuje sebe kroz spoljanji ideal ili bie. Kasnije ovo postaje
indirektna, ali prava veza, taka spajanja izmeu oveka i njegovog vieg Selfa koji je
reflektovan i simbolizovan u tom objektu.
5. Psihosinteza: formiranje ili rekonstrukcija linosti oko novog centra
Kada je ujedinjujui centar otkriven ili stvoren, u poziciji smo da gradimo oko njega
novu linost skladnu, organizovanu i ujedinjenu.
Ovo je prava psihosinteza koja takoe ima nekoliko stadijuma. Prvi, sutinski, je odrediti
plan akcije, formulisati unutranji program. Moramo da zamislimo cilj koji treba
postii, to jest, novu linost koju treba razviti i da imamo jasno razumevanje razliitih
zadataka koji se iziskuju.
Neki ljudi imaju jasnu viziju svog cilja od poetka. Oni su sposobni da formiraju jasnu
sliku onoga to mogu i to nameravaju da postanu. Ova slika treba da bude realistina i
autentina, to jest, u skladu sa prirodnim razvojem date osobe i zato mogua, bar u
nekoj meri, za realizaciju i ne treba da bude neurotina, narealna idealizovana slika u
smislu Karen Hornay. Istinski idealni model ima dinamiku kreativnu snagu, on
olakava zadatak eliminiui nesigurnosti i greke, on koncentrie energije i koristi
ogromnu sugestivnu i kreativnu snagu predstava.
Druge osobe, promenljivije psiholoke konstitucije koje ive spontano, pratei znake i
intuiciju pre nego jasne planove, nalaze da im je teko da formuliu takav program, da
grade u skladu sa obrascem, moe ak stvarno da im se ne dopada takav metod. Njihova
tendencija je da dopuste da budu voeni Duhom iznutra ili Bojom voljom, ostavljajui
mu da izabere ta oni treba da postanu.Oni oseaju da najbolje mogu da postignu cilj
eliminiui, koliko god je to mogue, prepreke i otpore u sopstvenoj linosti, irei
komunikaciju sa viim Selfom kroz aspiracije i predanost i onda putajui kreativnu
snagu Duha da deluje, verujui joj i pokoravajui joj se.
Obe metode su efikasne, i svaka je prikladna za odgovarajui tip. Ali, dobro je znati,
usvojiti i koristiti obe do nekog stepena da bi se izbegla ogranienja i preterivanja svake
ispravljanjem i obogaivanjem jedne elementima uzetim od druge.
Stoga oni koji koriste prvi metod treba da budu paljivi da izbegnu pravljenje njihove
idealne slike suvie rigidnom, treba da budu spremni da je prilagode ili uveaju i ak da
je izmene zajedno sa kasnijim iskustvima, sveim pogledima ili novim razjanjenjima
koja nagovetavaju i zahtevaju ovu promenu.

Sa druge strane oni koji koriste drugi metod treba da se uvaju da ne postanu suvie
pasivni i negativni prihvatajui kao inticiju i vie inspiracije izvesne brzopletosti koje su
u stvarnosti odreene nasvesnim silama, eljama i udnjama.
tavie, oni moraju da razviju sposobnost da ostanu staloeni tokom neminovnih faza
unutranje neplodnosti i tame kada je svesno optenje sa spiritualnim Centrom prekinuto i
osoba se osea naputeno.
Ima mnogo idealnih modela i predstava koje neko moe da kreira, ali se oni mogu
podeliti na dve osnovne grupe. Prva je sastavljena od predstava koje prikazuju
harmonian razvoj, potpunu linu ili spiritualnu perfekciju. Ovoj vrsti ideala prvenstveno
tee introvertni. Drugu vrstu predstavlja specijalizovana sposobnost.. Ovde je svrha
najvii razvoj sposobnosti ili kvaliteta koji odgovara posebnoj vrsti samoizraavanja ili
usluga koje je osoba izabrala. Ovo je ideal umetnika, uitelja, advokata sa dobrim
razlogom itd.. Takve modele obino vie vole ekstrovertni.
Jednom, kada je izbor idealne forme uinjen, praktina psihosinteza, stvarna konstrukcija
nove linosti, poinje. Ovaj rad se moe podeliti na tri osnovna dela:
1. Korienje raspoloivih energija. To su a) sile osloboene analizom i
dezintegracijom nesvesnih kompleksa b) latentne tendencije i do sada zanemarene koje
egzistiraju na razliitim unutranjim nivoima. Njihovo korienje zahteva preobraaj
mnogih od ovih nesvesnih sila. Njima svojstvena promenljivost i nestabilnost ovo ini
moguim. U sutini, takav preobraaj je proces koji se stalno odvija unutar nas. Upravo
kao to se toplota pretvara u pokret i elektrinu energiju, i vice versa, nae emocije i
impulsi se transformiu u fiziku aktivnost ili u imaginativne i intelektualne aktivnosti.
Suprotno, ideje pokreu emocije ili su transformisane u planove i potom u akcije.
Primere takvih transformacija su mnogi ljudi zapazili i prepoznali. Kada latinski pesnik
kae Facit indignatio versus (Indignacija prizvodi moje stihove), on pokazuje da je
shvatio kako emocionalni talas ozlojeenosti, ako je zaustavljen prirodni oduak kroz
spoljanju akciju, moe biti transformisan u pesniku aktivnost. Osim toga, kada Heine
pie Aus meinen grossen Schmerzen mach` ich die kleinen Lieder (Od moje velike
patnje ja stvaram moje male pesme) on ukazuje da je njegov bol sublimisan u poeziju i
tako preobraen u lepotu.
Vana uenja i primeri koji se tiu doktrine i prakse ove transformacije unutranjih
energija se mogu nai u indijskoj yogi, Hrianskom misticizmu i asketizmu i u delima
duhovne alhemije, a neke nove doprinose je dala psihosinteza. Zato imamo dovoljno
elemenata za formiranje prave nauke o psiholokim energijama (psihodinamike) i o
pouzdanim i adekvatnim tehnikama kojima moemo stvoriti eljene promene u sebi i
drugima.

2. Razvoj delova linosti koji ili nedostaju ili su neadekvatni za svrhu koju elimo da
postignemo. Ovaj razvoj se moe odvijati na dva naina: sredstvima direktne evokacije,
autosugestije, kreativnih afirmacija ili putem metodikog treninga narazvijenih funkcija
(kao to su memorija, mata, volja) treninga slinog onome koji se koristi u fizikoj
kulturi ili u razvoju vetina kao to je pevanje ili sviranje instrumenta.
3. Koordinacija i subordinacija razliitih priholokih energija i funkcija, kreiranje
vrste organizacije linosti. Ovo ureivanje predstavlja zanimljivu i sugestivnu analogiju
sa onom u modernoj dravi sa razliitim grupisanjem graana u zajednice, drutvene
klase, profesije i zanate, i razliite nivoe gradova, regiona i dravne uprave.
Takav je, je u kratkim crtama, proces kojim se postie psihisinteza. Ali, treba da je jasno
da su svi razliiti stadijumi i metode koji su prethodno pomenuti blisko povezani i ne
treba ih sprovoditi po strogom redosledu kao razliite periode ili faze..
ivo ljudsko bie nije zgrada za koju treba postaviti temelje, onda podii zidove i na
kraju dodati krov. Sprovoenje irokog unutranjeg programa psihosinteze se moe
istovremeno zapoeti iz razliitih taaka i uglova i razliite metode i aktivnosti se mogu
razborito smenjivati kroz krae ili due cikluse, u skladu sa okolnostima i unutranjim
stanjima.
Sve ovo moe na prvi pogled izgledati prilino teko, ali nema razloga za sumnju ili
obeshrabrenost. Pomo kompetentnog terapeuta ili uitelja vidno ini zadatak mnogo
lakim; sa druge strane, neko moe postii potpunije i dublje razumevanje sopstvenim
samostalnim naporima i kroz sopstvene greke. Poto su usvojene pripremne instrukcije
u vezi ukljuenih psiholokih principa i poto su nauene razliite psihosintetike tehnike
koje treba slediti, ostatak je pitanje prakse, iskustva, inteligencije i intuicije koje se
poveavaju prema potrebi postojanosti postignua. Na ovaj nain nova preporoena
linost je formirana i novi vii ivot poinje, pravi ivot, u odnosu na koji se prethodni
moe posmatrati samo kao priprema, skoro kao trudnoa.
Ako sada pogledamo psihosintezu kao celinu, sa svim njenim implikacijama i
usavravanjima, vidimo da je ne treba posmatrati kao posebnu psiholoku doktrinu, ni
kao jednostavnu tehniku proceduru.
Prvo i najvanije, to je dinamika, ak dramatina koncepcija naeg psiholokog ivota
kojeg odslikava kao konstantnu meusobnu igru i konflikt izmeu mnogih razliitih i
suprotnih sila i ujedinjujueg centra koji uvek tei da ih kontrolie, harmonizuje i
upotrebi.
Osim toga, psihosinteza je kombinacija nekoliko metoda za unutranji rad koja je
usmerena prvo na razvoj i usavravanje linosti, a onda na njeno harmonino
povezivanje i sve veu ujedinjenost sa spiritualnim Selfom. Ove faze se mogu nazvati
lina i spiritualna psihosinteza.. U skladu sa razliitim poljima aktivnosti u kojima se
koristi i razliitim svrhama kojima moe da slui, psihosinteza je ili moe postati:

1. Metod psiholokog razvoja i samorealizacije za one koji odbijaju da ostanu robovi

svojih sopstvenih unutranjih fantazama ili spoljanjih uticaja, koji odbijaju da se
pasivno povinuju igri priholokih sila koja se odvija unutar njih i koji su odluni
da postanu gospodari svojih sopstvenih ivota.
2. Metod za tretman psiholokih i psihosomatskih poremeaja kada je uzrok
problema estok i komplikovan konflikt izmeu grupa svesnih i nesvesnih sila ili
kada je nastao zbog duboko ukorenjenih i munih kriza (ne potpuno shvaenih ili
ispravno procenjenih od strane pacijenta) to esto prethodi fazi samorealizacije
3. Metod integralnog obrazovanja koji tei, ne samo da postigne razvoj razliitih
sposobnosti deteta ili adolescenta, nego mu takoe pomae da otkrije i realizuje
svoju pravu spiritualnu prirodu i da se pod njenim vostvom razvije u
harmoninu, blistavu i uspenu linost.
Psihosinteza se takoe moe posmatrati kao individualna ekspresija ireg principa,
opteg zakona interindividualne i kosmike sinteze. Zaista, izolovana individua ne
postoji, svaka osoba ima bliske odnose sa drugim individuama, to ih sve ini
meuzavisnim. tavie, svi i sve je ukljueno i deo je spiritualne nadindividualne
stvarnosti.
Tako, izvrui analogiju o oveku koji je kombinacija mnogo elemenata koji su manje ili
vie usklaeni, svaki ovek moe biti posmatran kao elemenat ili elija ljudske grupe;
ova grupa, po sebi, uspostavlja veze sa irim i sloenijim grupama, od porodine grupe,
do gradskih i oblasnih grupa i drutvenih klasa, od radnikih sindikata i udruenja
poslodavaca do velikih nacionalnih grupa i od ovoga do cele ljudske porodice.
Izmeu ovih individua i grupa nastaju problemi i konflikti koji su udno slini onima
koje nalazimo da postoje u svakoj individui. Njihovo razreenje (interindividualna
psihosinteza) zato treba da bude nastavljeno istim putem i slinim metodama kao za
postizanje individualne psihosinteze. Detaljna studija ovog paralelizma se moe pokazati
vrlo prosvetljujuom i pomoi nam da otkrijemo dubok znaaj i stvarnu vrednost mnogih
napora usmerenih ka organizaciji i sintezi, i praktine i psiholoke prirode, koji se sve
vie preduzimaju izmeu razliitih nacionalnih, socijalnih ekonomskih , naunih i
religioznih grupa.
Sa jo ire i svestranije take gledita, univerzalni ivot nam se prikazuje kao borba
izmeu viestrukosti i jedinstva, kao rad i tenja prema ujedinjenju.
Izgleda da oseamo da, bez obzira da li ga shvatamo kao Boansko bie ili kao kosmiku
energiju, Duh koji je iznad i unutar cele kreacije oblikuje je u red, harmoniju i lepotu,
ujedinjuje sva bia jedna sa drugima (neke dobrovoljno, a veinu kao slepe i buntovne)
kroz veze ljubavi, postiui, sporo i tiho, ali snano i neodoljivo - Vrhovnu sintezu.