ANTROPOSOFSKA BIBLIOTEKA Karmicka delovania’ Autor: Rudolf Stajner Tadavac ANTROPOSOFSKI KULTURNI CENTAR Unos tekst: Vojislay Keeman Lektura Anica Milovie Korcktura: Vojislay Kecman Mirjana Keeman Priprema 7a Stamp Misioma Keema CIP- Karastan y ayGannanoie Hapa Gudea Cpe, Boot asv 957 UITATKE! Pynoah Kaemicka delovana -antcopesolia kao Zivoina praksa predavanje ar/an Minhend 11 decembra 1910 seine / Rodel Sajner.- Beogead J Anirpsot katurn centr 198 iste :2t em. = (Antropusfska biblioteka) Prevad dela Karmisch Wirkunden / Rall Steiner 206 a) Aurpoinna ) Kapa Theis Rudolf Stajner KARMICKA DELOVANJA ANTROPOSOFIUA KAO ZIVOTNA PRAKSA Predavanje odr7ano u Minhenu 11. decembra 1910, godineNaslov originala "Karmisch Wirkunden* Vortrag 11.XII 1910, Miinchen Autor: Rudolf Steiner Bibliografski broj: GA 125 © 1998. Beograd Sva prava umnozavanja, Stampanja i izdavanja ANTROPOSOFSKI KULTURNI CENTAR 1 Danas bih htco da govorim o nekim antropo- sofskim Zivotnim pitanjima, zatim bih hteo da se od 1ih Zivotnih pitanja dignem od svakodnevnog do sve- obuhvatnog, do principijelnog. Najplodonosniji dobi- tak nageg stremljenja treba da bude da pomoéu antro- posofije uéimo da nas Zivot prosudujemo sve vise i vise u njegovoj istini, u njegovoj stvarnosti. Tako da uéimo da ga prosudujemo - da nas to prosudivanje moze naj- zdravije, najenerginije uvesti u Zivot, kako bi mogli da zauzmemo mesto koje nam po nasoj karmi pripada, koje treba da zauzmemo prema na§oj veéoj ili manjoj misiji u vremenu u kome smo i utelovijeni u zemalj- skim telima. Tnajpre bih hteo da podem od nekih svojstava u Zivot koja se ukazuju, takoreéi dnevno, ili u nama ili unasoj okolini, od onih svojstava Giju dalekoseZnost i ynagenje uvidamo tek ako mozemo da ih posmatra- mo u svetlu antroposolije. Posao bib, recimo, od dva poroka u Zivotu, @ onda bih govorio o nekim vrlinama. Posao bih od vrline blagonaklonosti i zadovoljnosti i od poroka laZljivosti i zavisti Urmimo prvo ova dva poroka, koja éesto u vivintu srecemo. Istina je dau najsirim krugovima - kako kod najjednostavnijih liudi, tako i kod onih koy W i/vesnoj meri pripadaju vedama u Zivotu, postojt duboki odvratnost j antipatija prema caome sto nazi- 1. Tda odmah navedem takve vane saviseu i LiAjivosejude Koji su, tako da kazem. pripadali_vodama u vivotu. Ukazujem na slikara Benvenuta Celinia i na ono mesto u njegovoj autobiografiji gde on kaze da bi se, pri pazljivom posmatranju sebe, morao optuviti za raznovrsne poroke, ali i kada najozbiljnije posmatra - sme da kaze, da mu ladljivost nikada nije bila svoj- stvena. Taj umetnik nalazi izvesno zadovolistvo u tome, Sto je pri posmatranju sebe mogao da iskljudi lazljivost iz svojih karakternih osobina. A Gete je jednom rekao da bi, kao ishod njegovog samoposma- tranja, mogao da se optu/i za raznovrsne stvari. ali da zavist - taj odvratni porok, nije nikada nagrizala nje- govo srce. Tako vidimo kako se na vrhovima Zivota oseéa antipatija prema lazZ|jivosti i prema zavisti. Tako se svuda gde postoji navika da se Zivot dublje posma- tra, i tamo gde u izvesnoj meri postoje velike sposob- nosti due - kaze: bas od tih poroka moras da se Cuva’. A ko bi mogao da porekne da se kroz sve, sve slojeve na’eg Covetanstva, ta duboka antipatija ne odnosi bas na lazljivost i zavist? Treba samo da pomislite, kako bi vas jako peklo u sreu, kada bi - pri jednom zaista postenom i ispravnom posmatranju sebe - morali u izvesnom momentu da priznate: ja sam jedna zavidljiva osoba. Vi bi sasvim izvesno, ako bi morali priznati takav ishod, veé samim priznanjem morali osetiti, da bi u sebe morali da primite nesto kao borbu protiv te zavisti, savladivanje te zavisti. Duboko je ukorenieno oseéanje da su lazljivost i zavist ruzne Ijudske osobine. A zasto mi to oseéamo tako? Da! Vidite - Goveku nije uvek sasvim jasno zasto oseéa tako duboku antipatiju prema ovom ili onom. Cesto mu nije sasvim jasno ono sto ipak drema Se ili manje podsvesnom delu njegovog duhovnog u Zivota i sasvim nesumnjivo je tu.Covek oseéa da se sa vaviscu i lazijivoseu Sudara s netim Sto je u vezi sa najopStijom Ijudskom vrednos¢u. Treba da kaZemo samo jednu reé, pa Gemo to osetiti, Antroposofija tre- ba da nam postepeno dovede do svesti, da osim poje- dinaénih lignosti koje su inkarnirane u mesu - postoji i ne&to jedinstveno, apsteljudsko, Sto se na isti nadin nalazi u svim duSama kao boZansko-Ijudsko. I bas nam antroposofija postavlja to kao veliki ideal i postepeno nas dovodi dotle da steknemo razumevanje za opste- Ijudsko. Tu odgovarajucem oseéajnom natinu nalazi se ipak neSto u svim |judskim duSama, sto na neki nagin govori: trazite vezu koja sve ljude drZi zajedno, koja se vije od duSe dusi - i naci éete. A osecanje koje tome odgovara iskazuje se recju SAOSECANJE. Saoseéanje je jedna tako opsta ljudska osobina - da moramo reci: u tom saosecanju se objavljuje kako svetli veza koja ide od jedne duse ka drugoj. 1 onda opet u podsvesti oseéamo kako se bas laZljivoseu i zavi8cu u najeminen- tnijem smislu sudaramo sa saoseéanjem. sa priznava- njem onoga Sto je zajedni¢ko svim |udima. Sta Ginimo, u stvari, kada nekoga slazemo? Nista drugo nego postavijamo zid izmedu njega i nas Time Slo mu kavemo neistinu, cepamo ono sto nas vezuje. zajednitko znanje 0 nekoj istini, koja bi trebalo oj dusi, kada bi stvari bile kako treba, ymanje. koje mi cepamo time Sto mu govorimo neisti- nu, U éasu kada izgovaramo neistinu, mi porigemo da bi, ut stvari, s najboljim delom nas samih trebalo da /ivimo u drugom. A kada zavidimo nekome, bilo na njegovim sposobnostima, bilo na éemu drugome u vivotu, tada se tako ogresujemo o saoseéanje - da ne priznajemo goveka za ono Sto bi nam, u stvari, trebao da Zivi wna 9da bude, u izvesnoj meri kao nesto sto nam pripada i Gijim bi se prednostima i darovima i steci, u stvari, morali radovati - kada bi se osecali ispravno povezani sa njim. Dakle, takoreéi, ako smo zavidljivi i laZljivi, ogresujemo se o najlepse u ljudskom Zivotu - 0 saose- éanje. I zasto se to onda tako sni zadovoljstvu sa oba ova svojstva? Zaito, dakle? No, oba ova svojsiva mogu da nam pokazu kako se ono Sto se nalazi u nasoj dus presaduje, ide dalje do ovoja naseg biéa i ima znage- nje za te ovoje. Zavist je neSto Sto se - za okultno posmatra- nje. ako se nalazi kod Soveka - jasno izrazava u jed- nom sasvim odredenom sklopu astralnog tela. I zavid- ‘ovek, i ako je u stanju da tu zavist krije od spo- jeg sveta, objavljuje svojstvo zavisti u svom astral- nom telu, Nase astralno telo u osnovi uzevsi ima sas- vim odredena svojstva. Iako je ono kod svakog éoveka drugaéije, i kod raznih Ijudi pokazuje mnogostranu raznovrsnost, ono ipak ima izvesna osnovna svojstva. T kada vidoviti posmatra éovekovu auru, ona je sasvim odredene boje. Kod zavidljivog Goveka ona neodre- deno pobledi, postaje slaba i tamna. A astraino telo zavidljivog, Coveka w izvesnoj meri osiromasuje sna- gom, koju ono treba da privede éitavom Ijudskom organizmu. Kod lazijivosti je opet tako da se ona - i svaka pojedina laz - izraZava u eterskom telu, Etersko telo gubi u izvesnoj me: 7ivotnu energiju ako je Govek laZljiv. To se moze ustanoviti Stavise ina spoljasnji nadin. Tako za danasnje vreme tako neobi 2vuéi ~ ipak je istina, da kod judi, koji mnogo lazu. a 0 inage pod istim uslovima, rane, na primer, teze zace- |juju nego kod onih koji govore istinu. Razume se da se lo ne sme uzeti apsolutno - mogu postojati i drugi uslovi - ali uzevsi u obzir da je sve drugo Sto je pred- videno istovetno, kod la7ljivog Goveka rane teZe zace- Ijuju, nego kod onoga koji govori istinu, Dobro je pos- matrati takve stvari u Zivotu. I to se lako da razjasniti. Covekovo etersko telo je stvarni Zivotni princip, ono Sto mora da sadrZi Zivotne snage, no one bivaju pot- kopane la/jivoséu. Takvo Zivotno telo ne moze da pruZi onoliko Zivotnih snaga koliko je potrebno za izleCenje, jer ih je laZ}jivost odvukla i ono nema onoga Sto je uvek bilo prozeto onim pokretima, onom susti- nom dela koja potiéu od istine. Treba da imamo na umu takve stvari, jer ako takve stvari uvazimo - onda cemo u mnogim odnosima bolje razumeti Zivot Svi znate da ono Sto prilazi Coveku treba da gledamo u svetlosti dveju mo¢i koje uplivisu na cove- kov Zivot u njegovom razvoju od inkarnacije do inkar- nacije. Covekov Zivot moramo posmatrati pod uplivom luciferske i arimanske moci. Luciferske mo¢i su one koje deluju na nage astralno telo, dejstvom svojih snaga zraée u nage astralno telo, i u odnosu na njega dlovode nas u iskuSenje. Arimanske moci su one koje nas dovode u iskusenje u odnosu na nase eterske telo. Da, to je Lucifer koji nas takoreéi hvata za jaknu - iko smo zavidljivi. Zavist je jedno pravo lucifersko Svojstvo, jedno svojstvo koje potiée od Lueifera. Na- Suprot_ tome, laZljivost je svojstvo koje potiée od \rimana, jer Ariman Salje snage i modi koje zrave u nase etersko telo, No, mozemo regi: bilo je doduse apsolutno potrebno da mudre svetske moi odrede Luecifera i ulArimana da deluje na nas radi nase samostalnosti, ali ukoliko oni deluju tako da zloupotrebimo nasu samo- stalnost - oni su na izvestan naéin neprijatelji viseg razvoja Coveéanstva. Ali, iako su oni na izvestan naéin neprijatelji vigeg razvoja Goveéanstva, medusobno su oni sprijateljeni i zakljuéuju sasvim narogite kompro- mise. A o tim kompromisima mozemo govoriti ba’ onda, kad posmatramo takva Ijudska svojstva kao sto su lazjivost i zavist Zavist! Covek koji nije sasvim pokvaren, on ée bas u gasu kada sebi kaZe: "Ja sam jedna zavidljiva priroda". uéiniti zaista sve (da bi sve udinio. zato ne mora stajati narogito visoko) da tu zavist pobedi. Ali, stvari se katkad nalaze mnogo dublje, nego Sto dopire nasa Mo€ koja proizilazi iz svesti. A savladavanje tak- vih stvari Govek predstavija sebi katkad suvise lako. Tako se dogada da on savlada izvesne stvari, jer su ruyne, a da se one ne odstrane, nego samo promene oblik i opet se pojavljuju u drugom podruéju. Pojav- juju se opet - skrivene pod maskom. Zavist savlada- vyamo jer je tako mrzimo, ali ako dusa nije jo8 toliko jaka da je temeljno savlada - ona se gubi kao zavist - ali se pojavljuje u drugom obliku. Svi vi znate ona ljudska svojstva koja su tako éesta i koja bi se mogla nazvati kritikovanjem ili za- meranjem, upozoravanjem na pogreske nasih bliZnjih, Ako neko mora sebi da kaze: ja sam zavidljiv Covek, neéu da moji bliznji imaju prednosti. tada se on oseéa rdavo. oseca da treba to da pobedi: ali ako on sebi moze da kaze da je neko udinio neku strasnu stvar, tada oseda da je lo zameranje na izvestan nagin oprav- dano, oseéa se sasvim u svom elementu. Zamislite - kada toga ne bi bilo - koliko bi partija karata ili piva 12 moralo da otpadne, jer se tamo, w osnovi, u veéini nista cirugo i ne radi, nego se puSta na volju tom kritikova- nju i zameranju. I tada se Govek sam pred sobom oseéa opravdan. On kaze: Da, greske se vide, moraju se videti - ne mogu oti da se zatvore. Radi se samo 0 tome, iz kojih razloga vidimo greske nasih bliznjih - da li ih vidimo s namerom da Zivot ispravimo, ili sle- climo te7nju nase due, Koja Gesto nije nista drugo nego jedna maskirana zavisl. Jer. Iiudi pobeduju zavist posto je mrze, ali je ne mogu sasvim iscupati, jer su suvige slabi, Onda se ona odene u zameranje i na taj nagin tumara u dusi dalje. ‘Tada nismo savladali zavist, nego je samo prisilili na jednu drugu metamorfozu, Uistinu, lada se dogodilo da je ovek savladao Lucifera. jer je on takoredi vladar zavisti - kao i jo8 mnogo drugih sivari - ali tada Lucifer kaze Arimanu, ako smem tako da se izrazim: " Vidi, dragi Arimane, moju upravu nad vavi8eu Govek murzi i nece da je vavidljiv, Hajde, u odnost na to svojstvo, uzmi ga ti!" Tada odgovara Ariman: "Da, onda éu ja to utisnuti u etersko telo." T to biva udinjeno i utisnuto u etersko telo kao zamera- nie, kao kritizerstvo, kao jedno pogresno rasudivanie © savremenicima, Jer sposobnost rasudivanja ima uvek posla sa pokretima i snagama eterskog tela. I tada, u odnosu na nasu dusu, uprava prelazi sa Lucitera na Ariana. Ltako bi mnoga svojstva, koja smo iz mrZnje savladali kada su se pojavila u prvobitnom obliku, iz ronila maskirana, I tada se ponckad pojave tako da ih smatramo vrlo opravdanim, a uz to nam Stavise gine kaw dobro, da moZemo da se uvvinemo i Zivot vidimo npravno, A tada smo bas upravo u rukama druge arimanske mogi. Ne smemo zato vaboraviti da je 1Bjedno syojstvo dalcko opasnije ako se pojavi maskira- no, nego u svom iskonskom obliku. Zato je uvek dob- ro, ako u Zivotu vidimo ovo ili ono, da se pitamo: da li to nije neki drugi porok, samo preobrazen? Naroéito je potrebno da bas tako utimo da upoznajemo Zivot njegovoj istini. To mozemo, u osnovi uzevsi, samo ako koristimo pravac koji nam daje antroposofska mud- rost, tako da Zivot moZemo pravilno posmatrati. No, moramo reéi: ono Sto seu Zivotu pojav- Jjuje kao ovaj ili onaj porok, bilo u pravom obliku, bilo maskirano, to esto vidimo karmigki delatno vee u jednoj istoj inkarnaciji. Ne treba uopste da €ekamo prelaz iz jedne inkarnacije u drugu. U jednoj inkar- naciji vee vidimo karmigko delovanje nekog svojstva, koje se pojavljuje u bilo kojem dobu Zivota. I oni koji zaista hoge da posmatraju Zivot i vise paznje obrate na poznavanje Zivota - ne ako se veé sutra zaboravi Sto je danas bilo, nego ako obuhvate duzi Zovekov Zivotni period - oni ée videti delatnost karme veé u jednom utelovijenju, u jednom Zivotu. I zaista je potrebno da s an natin, velo briZljive obrati painja na to kako se gresi Zivota, da tako kazem, u osnovi uzevSi - pokazuju posle vise decenija. Ali, Ijudi su zaboravan rod. Od svih onih vista koje, takoreéi, podinju sa Tjudskim rodom i dopiru gore u sve vise svetove, Ijudi su zaista najzaboraviji rod. Ako nesto poznajemo decenijama, zaboravljamo ono Sto se dogo- dilo pre jedne decenije, tako rado pustamo da nam to isezne iz paméenja. Movda sam veé i ovde naveo jedan mali pri- mer, a koji moze da nam pokaze kako moramo pos- matrati Zivot u vecim vremenskim razmacima, ako hogemo da ga upoznamo u njegovom pravom svetlu ~ 14 to je neSto spoljaénje, sto samo hou da umetnem iz onug vremena kada sam imao prilike da posmatram mnogo dece u raznim porodicama. Zar ne, ako vas- pitavamo decu, ne posmatramo samo onu koju vas- pitavamo, nego j blize ili dalje potomke tetaka, strite- va, ujaka itd. - i tako da kazem, tada moZemo mnogo Sta zabele/iti za Zivot. Dakle, dayno je to bilo, mode se menjaju. Onda kada sam ja vaspitavao decu, moda je bila da je vaspitaé ponekad maloj deci davao, dne- vno za jacanje - mnogo doza crnog vina uz jelo. Tako je bilo, to se smatralo kao nesto dobro. I vidite, kako sam to onda dobro zabelezio - ovo dete dobijalo je crnog vina, ono nije - mogu sada, kada mi se opet ukazala prilika, a ja sam uvek nastojao da je imam, da posmatram Sta je postalo od te dece, da sakupl narogito saznanje. Mogu da kazem: dvogodisnja, tro- godinja i Setvorogodignja deca, a sada Ijudi od 27, 28, 29 godina, koji su kao deca pili crno vino - sada su nervorni Ijudi koji se batrgaju: poneki put im je izvan- redno tesko da se snadu u Zivotu, Naravno. svoja pos- matranja ne mozemo postaviti samo za pet godina. Danas je obiéaj da se isproba ovo ili ono, pa ako u sledegim mesecima pokaze uspeh - baci se kao lek u siroku potrosnju. [na tom podrugju su judi zaboravni, Vakode su zaboravili i koliko je lekova izaslo iz mode posle pet godina, Ali kao Sto sam rekao, ako nase posmatranje progirimo kroz decenije. tada mozemo oseliti kako Zivot deluje. Zaista je velika razlika izme- du dece koja su onda dobijala crnog vina i one koja nist, Ali moramo posmatrati bar tri decenije da bi to ustinovili, Tako je to, a to sam upico samo da bi po- kavao, kako je potrebno ne biti zaboravan, ako hog nda vidimo karmu na delu, nego treba da naseposmatranje prosirimo na ve¢i vremenski razmak. A isto je tako i sa onim Sto na duSevni nagin dolazi na svetlo dana. Kada posmatramo drugu polovinu éovekovog Zivota u vezi sa prvom polovinom, vidimo, ako je éo- vek u izvesnom razdoblju bio zavidljiv i laZijiv, ili po- sedovao zavist pod maskom zameranja, kako se dej- stvo pojavljuje karmigki veé u drugoj polovini zivota. Laiijivi Ijudi pokazuju veé u isto} inkarnaciji jedno sasvim odredeno karmicko dejstvo lazi: izvestan zazor, nemoguénost mogli bi rei, da gledaju Ijudima pravo u di. Ovo se sigurno ispunjava. PokuSajte da stvari posmatrate! Videcete da je tako. Narodne poslovice imaju ponekad duboko jezgro, puno mudrosti, Ne kaze se uzalud u mnogim krajevima, da se treba cuvati goveka koji ne moze da pogleda drugome u oti - jer je to karmitko dejstvo laZi Zavist naprotiy, ili zavist maskirana u zame- ranje i kritikovanje, pokazuje se u kasnijem Zivotnom razdoblju iste inkarnacije tako Sto dotiéni éovek ima osobinu da ne moze évrsto da stoji na svojim sopstve- nim nogama, nego éezne da se na nekog osloni; za svaku malenkost traZi savet i najradije bi uvek tréao za onim Koji treba da ga posavetuje. Samostalnost je u Zivotu izgubljena usled zavisti, kritikovanja i zame- ranja. Takav Govek postaje duSevno slab. No, ta svojstva sa njihovim karmiékim delo- anjima susreéemo dusevno kada posmatramo jednu inkarnaciju; malo posle éemo se osvrnuti na to kako se karmiéka delovanja pokazuju, ako idemo od jedne do druge inkarnacije. A sada éemo, da ne bi ostali jednostrani, uzeti u obzir i neka dobra svojstva: blago- naklonost i zadovoljnost. Svako zna kakav je Govek koji je blagonaklon; takav se Govek na izvestan nagin oscéa zadovoljan kacla neko drugi uspe, postigne ovo ili ono, kada opazi dlobra svojstva na ovom ili onom, Blagonaklonost po- Moji tamo, gde se uw izvesnoj meri smatra kao sopstveni dlogadaj ono to drugi dovivljava, Ova blagonaklonost ima opet odredeno dejstvo na nase astralno telo i to priligno suprotno dejstvu zavisti. Vidimo kako zablis taju astralna svetla pri Govekovom ispoljavanju blago- naklonosti, Astralno telo postaje svetlije i sjajnije. uiko se u Govekovoj dusi nalave pokreti blagonaklo- nosti, Aura postaje ispunjenija svetloséu, zraénija i lime bogatija; u sebi je zasiéena i time je u stanju da uliva nesto u jude, a kao na prvom mestu - dusevnu toplotu, zatim Stavige i nesto od oseéanja - oseéanje da ste zdravi A kada pred sobom vidimo nekog smirenog, zadovolinog Goveka koji nije sklon da bude zlovoljan na sve, da od prve bude svacim nezadovoljan, tada nam etersko telo pokazuje sasvim odredeno svojstvo, I vazno je da to posmatramo na odredeni nagin. Jer, vari, trebalo bi da nam je ipak jasno koliko nasih nezadovoljstava poti¢e od nas samih. Pojedinac ne bi mogao svuda da isceprka dovoljno onoga sto bi ga moglo udiniti nezadovoljnim. I mi oseéamo da to nis - U osnovi uzevSi - samo srecnije prirode, nego da su to takode i bolje prirode. koje su u stanju da obrate mnogo paynje na to da €ak, ma kaku rdave stvari da im se dogadaju, uvek imaju razloga da se zbog ovog ili onog raduju. A takvi razlozi postoje! T ko neée da prizna da je tako - tu se radi 0 njemu samom. Zado- voljnost, pogotove ako je uslovijena jednim boljim svojstvom nase duse, snazi etersko telo u odnosu na 0njegovu Zivotnu snagu. I opet je sluéaj - ako su pred- videni svi ostali uslovi isti - da se rane lakSe zaceljuju kod éoveka smirenog, zadovoljnog, koji ima izvestan povod da se lako zadovolji, takore¢i da se mnogo ne uzrujava zbog onoga Sto mu se dogada, nego kod onoga koji je Zlovoljan i od svega odlazi nezadovoljan - kao Sto sam rekao - u inage istim okolnostima. Opet mozemo sasvim taéno opaziti u istom Zivotu (i vaino je, ako se vaspitavamo da to dobro posmatramo) da kod onoga koji je u izvesnom Zivot- nom razdoblju tako prozet zadovoljnoscu, koji se tradi da potrazi stvari koje ga mogu zadovoljiti, mozda i uprkos bolu i patnji, kod toga se dogada karmi¢ko dejstvo jo8 u istom Zivotu, iako tek posle vise desetina godina. Sta usled toga dolazi uglavnom do izrazaja? Jedan takav Govek, koji se tudio da u odredenom razdoblju svoga Zivota stekne uravnoteZenost, izliva na svoju okolinu blagotvornu harmoniju Zivota. Vi znate da to postoji. Ima judi u Gijoj se okolini drugi judi moraju uzasno batrgati i takvih koji umiruju dru- ge samo usled toga Sto su tu. Ljudi, koji su se trudili da u jednom razdoblju svoga Zivota budu zadovoljni, u iduéem razdobliu istoga Zivota postiZu, kao karmicko dejstvo, moguénost da harmonigno deluju na svoju okolinu, da u izvesnoj meri samim svojim prisustvom budu dobrotinitelji svojoj okolini. A [judi koji imaju blagonaklonosti - i to mo- zemo uvek posmatrati - koji su se (rudili da imaju bla- gonaklonosti, postizu kao karmi&ko dejstvo svojstve. da im u jednom kasnijem razdoblju Zivota polazi va rukom, u velikoj meri, sve Sto od njih zavisi i Sto su hteli. Cesto izgleda nejasno zasto mnogim Ijudima uspeva sve, da se oseéaju da su dorasli za ono Sto su Is preduzeli, dok drugima ne uspeva, izneverava ih sve éega se late. To vodi natrag na karmicki uzrok blago- naklonosti i zlovolje. Ove stvari, koje sam vam naveo kao vodilje, movete posmatrati u Zivotu. Ako iskljucite pogre’ne izvore, koji postoje, videéete da vam Zivot potvrduje to Sto sam rekao. Ako sada predemo od jedne inkarnacije ka drugoj, moramo reci sebi da se u jednoj inkarnaciji karmigka delovanja mogu pokazati, u stvari, samo du- Sevno. Dejstvo zavisti - u izvesnoj slabosti i nesamo- stalnosti, a dejstvo lazljivosti - u zazoru; dejstvo blago- naklonosti i zadovoljnosti - kao Sto sam vam opisao. U jednoj inkarnaciji nemamo bas one osnovne dubo- ju, da bi smo koseZne uplive na nagu telesnu organiza karmiékim dejstvom mogli do¢i dalje od dusevnog osnova, Tek u sledeéoj inkarnaeiji deluju te stvari na telo, na izgradnju i organizaciju tela. I dok u jednoj inkarnaciji postajemo duSevno nesamostalni, usled za- visti i zameranja, u sledeéoj inkarnaciji deluju oni tako da telo izgrade i konstituisu slabim. Telo ée biti slabo izgradeno onome ko je u ranijoj inkarnaciji bio mugen zavi8cu, zameranjem, kritikovanjem Ako smo se veé malo havili onim Sto nam po- kazuje antroposofija, moramo sebi re¢i da zaista nije slugajno sto u neku nove inkarnaciju bivamo dovedeni zajedno sa ovim ili onim Ijudima. Bivamo dovedeni u porodicu, u okolinu sa kojom imamo neke veze. T vato neéete smatrati neobiénim kada vam kazem: ako je neki éovek u jednoj inkarnaciji bio zavidljiv, on ée opet biti zajedno sa onim Ijudima - bilo da su mu loditelji ili Sta drugo - kojima je zavideo, ogovarao ih, kudio ih. Bige uveden u zajednicu sa njima. Zbog toga 19ée biti uveden tako Sto é, mozda, dog u tu okolinu slabom organizacijom. Tu stvar postaje sasvim pra- xtigna. Tu karma biva pomaknuta u Zivotnu praksu. Tako, kada se rodi neko dete slabe organizacije, mo’ mo reéi da je to posledica podloge zavisti iz ranije nkarnacije, a mi smo oni kojima je zavidelo. I to dete karmicki privedeno nama, jer smo mi ti kojima je sa svojim traéem i zavi8éu tréalo za petama. Plodonos- n0 je, ako sebi kaZemo: ako karma uopste ima smisla, opravdano je da se stvari tako posmatraju. Dakle, gle- dajmo ih tako. Naravno, stvar bi bila jo8 plodonosnija, kada >i se pitali: no, Sta treba da Ginimo sa jednim tako slabim Ijudskim stvorenjem? Tada treba samo da se zapitamo: Sta nam se veé u obiénom Fivotu ini da je noralno najbolje, ako nas neko progoni sa svojom 7a- vigéu i kudenjem? Mo7da u obiénom dnevnom 7ivotu nije uvek moguée sprovesti ono najbolje. Ali, sta nam se Gini da je najbolje? No, opraStanje nam se svakako Gini najboljim. Mozemo da kazemo: nas Zivot mozda i nije uvek takav - da moZemo da oprastamo - ali ne- sumnjivo da je oprastanje najbolje i najdelotvornije, takode i najplodonosnije u Zivotu. Da, najbolje je oprastanje, iako uvek ne mozemo da oprostimo; tako se pokazuje da je u svakom sluéaju primena principa oprastanja uistinu onda na pravom mestu, ako iz kar- mikog dejstva ranije inkarnacije moramo da usta- novimo ono Sto je vee reéeno. Ako se u nagoj okolini rodilo slabo dete, ili je na neki nagin doslo sa nama u lodir, moramo sehi reci: ovde karma ne treba da osta- ne samo tcorijska ideja; i zatim moramo pomisliti da nam je to stvorenje zavidelo, da nas je ogovaralo; pa da onda u najdubljoj dubini nageg_srea_bezuslovno 20 7bamo oseéanja prastanja, Mi mozemo, da se tako izrazim, da jedno takvo dete obavijamo kao nekom almosferom od sve vise o7ivljenih oseéanja oprastanja. Kad bi se to inilo u Zivotu, kada bi osetili da smo se priblizili Ijudima koji su slabi i kada ne bi ideju oprastanja shvatili samo tcorijski, nego u dusi uvek Zivo obnavijali oseéanje: tebi imam nesto da oprostim i oprostiéu ti, i uvek éu obnavljati to oseéanje - onda bi to bilo prakti¢no uvodenje antroposolskog oseéanja u Zivol. Dejstvo bi se vee videlo. Kada jednom poku- amo da to praktiéno sprovedemo u Zivotu, videéemo da ée Ijudi - kojima na taj nagin oprastamo, i spram kojih oseéanje prastanja uvek obnavljamo, ako su rodenjem dosli slabi u nasu okolinu - tada procvetati, jer nage oseéanje ima zdravo dejstvo na njih i omogu- éava im da procvetaju. I usled toga mozemo postati iscelitelji, oni koji ljude - koje nam je karma priblizila - Ginimo zdravim, Tako ée antroposolija - ako je ne posmatramo kao skup ideja koje nas interesuju - postati plodonosna. U osnovi uzevsi sasvim je egois éno ako pognemo da se odusevljavamo antroposo- fijom, jer nas odusevijavaju antroposofske misli i Zine nam se istinite. Jer, Sta mi time zadovoljavamo? Zadovoljavamo svoju teZnju za jednim harmoni¢nim pogledom na svet, zar ne? To je vrlo lepo, ali je vise kada ceo nag Zivot prozmemo onim sto proizilazi iz lib ideja, Ako ideje ispune nase ruke, svaki nas korak i sve Sto dozivijavamo i Ginimo, onda tek antroposo- fija postaje na8 Zivotni princip; a pre nego li to postane - nema nikakvih vrednos U odnosu na druga svoistva mozemo da k. zemo sliéno, Na primer, ako smo u jednoj inkarnaciji bili laZljivi ljudi i ponovo se rodili, doéi éemo u dodir haf sa onima koje smo u velikoj meri lagali. Stavise, 21neko ko je zaista okultni istrazivaé, Eesto moze opaziti da je neko dete rodeno u takvoj okolini sa kojom ne moze da uspostavi ispravne odnose, koja ga ne razume i koju ono ne razume. A ponckad delujemo na nasu okolinu na naroéit nagin. Ne znam da li ste to vee opazili, to zadire dalje od onog Sto je samo medu judima, Ima izvesnih Ijudi Kojima evece uspeva: ako ele da ga gaje, polazi im od ruke, imaju sretnu ruku za to. Cveée uspeva zato Sto ga oni gaje, drugi judi mogu da Gine Sto god hoce - eveée vene. To postoji. U Zivotu postoje mnogo tajanstveniji odnosi izmedu po- jedinih biéa, nego Sto to mislimo. Ti tajanstveni odnosi su, naravno, uglavnom odnosi Zoveka prema éoveku. Ikada putem karme dodemo u dodir sa detetom koje nas je svojski lagalo u ranijoj inkarnaciji - tesko emo uspostaviti odnose s njim. To treba da imamo na umu. Ne smemo to prosudivati samo spram naseg tempera- menta, nego karmicki. Moramo re¢i: to je mozda zato Sto nas je to dete esto lagalo. Sada mozemo tom de- tetu pomoci da osnaZi i ojata. Kako se najbolje prasta ono sto se mozda izrazava time da kazemo, da nas je neko slagao? To se moze najbolje izravnati ako se saopsti istina. ‘Time to se laz izravnava - veé se éini dobro, ali éovek se usled toga ne usavrsava. Njegovom se usavravanju pomaze ako mu se saopsti neka Korisna istina; mora se pratiti neka vrsta njegovog nacina ophodenja sa Ijudima, to ée ga usavr8avati. Narogito je korisno - ako smo primorani da stvar posmatramo karmicki - da prema tim ljudima sa kojima smo dovedeni u karmié- ku vezu, a za koje znamo da ne mogu da nadu odnos prema nama, jer su u odnosu na nas prozeti zazorom, da se potrudimo da prema njima budemo istinski iskreni. Tada éemo videti kako ti Ijudi procvetavaju od nase iskrenosti i kako im je ta iskrenost od velike koristi 22 Dakle, vidimo kaka mozemo ste¢i Zivotne principe, ako praktiéno posmatramo dejstvo karme. Ono Sto smo ranije opisali kao dejstvo blago- naklonosti, moZemo da vidimo veé u sadagnjem Zivot mozemo da vidimo da ono prouzrokuje nesto kao harmonizaciju Zivota, ali najpre dusevno. Nalazimo da su Ijudi kod kojih to deluje - a to deluje iz jedne inkarnacije u drugu - stvarno rodeni sreéno organizo- vani ida ih mozemo nazvati spretnim, Blagonaklonost i zadovoljnost u jednoj inkarnaciji prouzrokuju gip- kost, umeSnost u nekoj drugoj inkarnaciji, Istina je da je 10 tako, i to se uvek moze dokazati u oblasti okul- inog ispitivanja. A vrlo dobro moze éovek da posmatra sebe samog i da tako sazna kako ranija inkarnacija deluje u sadaSnjoj. Ima [judi Giji su prsti nesposobni da zasiju otkinuto dugme, ima i takvih kojima se éasa, kada ispadne iz ruke, uvek razbije (no, sada sam nesto preterao, ali ima bezbroj Ijudi koji su u finijim nijan- sama tako organizovani, da na pogreSan nagin pokre- Gu svoje prste i da nesto uvek rade nespretno). Ima dubokog znagenja u tome da li instrumente svoga tela mozemo da upotrebimo kako treba, ili nam svakog, éasa, da tako kazem, iskrsava podmukla prepreka. To je izvanredno vazno. I kada vidimo kako raste neko nespretno dete, najéesée moramo pretpostaviti da su mu u ranijoj inkarnaciji nedostajali blagonaklonost i vadovoljnost. A kada vidimo kako se pojavljuje spret- host 1 da izgleda. éim se neki Govek prihvati neveg, kao da to veé zna od ranije - onda je to, sasvim sigurno, karmigko dejstvo blagonaklonosti i zadovoljnosti Kada stvari tako posmatramo, var da ne ka- zemo: mo7emo, u stvari, na éudesan nain ca deiujemo v inkamacije u inkarnaciju: veé nam se stvara mog! vist da zaista radimo na nasoj sledeéoj inkarnaciji. I miéemo za nasu sledeéu inkarnaciju uéiniti mnogo ako, tako da kaZem, jednom ozbiljno odluéimo da posmat- ramo, da li ipak u nama ne postoji bar samo malo zameranja i kritikovanja. Ako pokusamo da ispitamo sebe i da li mi toga makar malo imamo, na¢i éemo da ga imamo u znatnoj meri, Dobro je ve¢ i ako pokuSa- mo da ispitamo sebe: da li mi toga imamo makar malo? Tada i time poéinjemo rad na sebi! I mi se moiZda tako branimo od toga, da se u sledeéoj inkar- naciji ne rodimo slabi i bledi. ZaStiéujemo se joS u ovom fivot, da tako kazem, da ne postanemo ne- samostalni ljudi Dakle, vidite, kada uotimo te stvari, regi emo sebi: nije to vi8e mastarija - obuhvatiti pojedine inkar- nacije kao karike lanca judi i Zemlje; posmatrati kao acku vistu Skole, kroz koju uéimo, da ono sto nam se ptuza u pojedinim inkarnacijama upotrebimo na nase uzdizanje sve vise i viSe, da mozemo da koraéamo sve dalje i dalje. Jer, zaSto se mi inkarniramo? Vidite, 0 tome mozemo stvoriti neki pojam najbolje tako, ako se upitamo 0 dve velike razlike: 0 dve velike razlike koje postoje izmedu navih inkarnacija u starom, pret- briséanskom dobu i nagih sadasnjih inkarnacija koje su protekle otkako se Hristov impuls veé spustio. Tu postoji, naime, vrlo, vrlo velika razlika. Razlika izmedu nasih inkarnacija iz pret- hriséanskog doba i nasih sadasnjih inkarnacija, najbolje se moze oznaviti time, ako se kaze: kada gledamo na- trag na inkarnacije Ijudi u prethrisanskom dobu - videcemo da su duSe toga doba zadrZale, do izvesnog, stepena, nesto od onoga Sto su sve du’e posedovale na poéetku Zemijine inkarnacije. U to doba postojala je za sve duse prirodna vidovitost, gledanje u duhovni svet, a napredovanje inkarnacija se sastoji ba u tome 24 da se to naslede iz duhovnog sveta o duhovnom pore- klu potpuno izgubi, jer su Ijudi sve vise i viSe istupali na fizicki plan, a duhovni svet im je sve vise i vige, da tako kaZem, iSéezavao. Hristov impuls znagi: ako na- demo moguénost da Hrista primimo u sebe, da ga sjedinimo s nasim Ja - opet potinjemo da se sve vise i viSe penjemo tamo, gde smo bili na pogetku, samo bogatiji. Ako nage iduée inkarnacije upotrebimo za to da sve vise i vise primamo Hrista, PRIMANJEM HRISTOVE SNAGE moyemo posti¢i da na kraju inkarnacija opet budemo u duhovnom, kao sto smo tamo i na poéetku bili. To je velika razlika izmedu prethriséanske i poslehriscanske inkarnacije. Sada smo, u stvari, jo8 u nekom prelaznom vremenu. Mi smo svo normalno Ijudsko saznanje potisnuli duboko na fiziki plan, samo na fizicko zapazanje, i Sto se t fiziékog zapazanja, danas smo na vrhuncu. Hristov impuls je tek na potetku i ljudi ée tek u iducim inkar- nacijama primiti Hrista kako treba, i tek ée te inkar- nacije zavoleti, jer ée im u njima biti pruzena mogué- nost da iskuse ono Sto se putem zamaljskog Zivota iskusiti: PRIMANJE HRISTOVOG IMPULSA U DUSU. Mozemo éak posmatrati kako kod velikih lignosti postoji silna razlika izmedu inkarnacija pre i arnacija posle Hristovog impulsa na Zemlji. Vidite, htco bih da vam ispri¢am jednu pojedinost. Pre izvesnog vremena pozvali su me da govo- rim nekoliko dana u naSem najjuznijem evropskom ogranku - ukoliko se misli na RuZokrstasku Teosofiju u Palermo. I kada sam brodom iz Napulja stigao na Siviliju, imao sam sasvim odredeno osecanje o tome, tu ima da se naudi okultnim ginjenicama nesto, Sto bb inace bilo tesko, recimo, preduzeti samo na severu,Jer, postoji jedna lignost, jedan individualitet koji se pojavio, a koga sada ne mogu da imenujem, koji je na prelazu izmedu srednjeg u novo doba igrao izvesnu ulogu, © kojoj se mnogo govorilo u nagim i susednim krajevima; pri tome okultista rado pita: a kako je sa ranijim inkarnacijama te li¢nosti? To je za mene kao straZivaéa bilo vazno pitanje i éudnovato, kako mi se ono ukazalo ba’ pri ovom dolasku na Siciliju: mozda éu putem mogucih okultnih ispitivanja nesto saznati T sluéaj se brzo ukazao, Naravno, ovo Sto éu ja da ispri¢am, intimnog je karaktera, Ali, u okviru nasih ogranaka ne treba vise da budemo potpuno povuéeni u tim intimnim stvarima, U éitavoj duhovnoj atmosferi Sicilije - ne kaZem spoljasnjoj, nego duhovnoj atmos- feti - izliveno je nesto, nesto vrlo éudnovato. I polazeci va tragom toga éudnovatog, dolazimo do_njegovog praizvora - do jednog velikog mudraca, koji je delovao na Siciliji, koji je spomenut i u istoriji filozofije sa par regi, ali koji je stvarno, spoljaénje, egzoterno, zaista bio vrlo malo poznat. To je Empedokles ‘Ako kao okultisti hogemo da okarakterisemo, Empedoklesa, a to éu ja udiniti pred vama, onda moramo reci: Empedokles je u izvesnom pogledu bio daleko ispred svoga vremena, bio je prezreo 7a svoje vreme, a u drugom pogledu nije mogao da prevazide svoje vreme. U njegovoj dusi bio je procep. On je zaista jedna velika, mnogostrana lignost, On nije 1m: Siciliji delovao samo kao filizol, samo kao onaj koji je vodio misterije, nego i kao drzavnik i kao arhitekta, kao sve moguée - taj Cudni Empedokles bio je neka vista organizatora. No, taj Empedokles Ziveo je na Siciliji nesto oko éetiri do pet vekova pre Hristovoy, impulsa i on je odmakao ispred svog_vremena utoliko. 26 Sto je oseéao teznju da se udubi u materijalnost sveta. Ranije nije postojalo samo to spoljasnje uronjavanje umateriju, kao danas. Kada je neko govorio o "vodi", kao mozda Tales, mislilo se na neSto duhovno. Empedokles je u izvesnom pogledu predvideo mate- rijalisti¢ki princip - posto je ugio da se sve Sto postoji sastoji iz éetiri elementa, ali ih je on zamisljao materi- jalno, A meSanjem i razdvajanjem te materije. zamis- Ijao je konstituciju svega. Duhovnost je izgubio, jer je bas kao okultna lignost, gledajuéi unatrag svoje inkar- nacije, morao na¢i Hristov impuls... jer je za to vee bio pozvan, Ako MI danas gledamo unatrag u Akasa- hroniku, na¢i Gemo Hristov impuls na sasvim odrede- nom mestu, ali onaj koji je Ziveo pre Hristovog impul- sa, 0 nije mogao. On ga nije mogao primiti kao ze- maljski_ jmpuis. jer on jos nije bio ovde fizicki prisutan. To je Empedoklesu nedostajalo, to se nije moglo uliti u njegova dusu. On nije imao protivtezu materija zmu koji se u njemu rasplamsao. A posto je on ipak bio lignost sa jakim impulsom, ali sa impulsom okul- tiste, to ga je dovelo dotle da iZivi tu disharmoniju, i to je ono Sto se ispostavilo kao istina. To ga je dovelo - kao i inaée kada (raZimo istinu i hogemo da se u dubu spojimo sa duhovnoséu - da bude jedno sa materijal- noséu Getiri elementa, Ion se bacio u Etnu ... on se bacio, da bi zaista bio jedno sa elementima, On je, u neku ruku, trazio materijalno, to je identifikovao sa hozanskim, koje mu se pojavilo u materijalnoj slici. 1 ia bih rekao: ovaj produkt izgaranja Empedokla u plameau Eine jos i danas se potpuno nalazi u atmos- cri Sicilije, kao nesto Sto je oplodava, kao dejstvo ‘ive. Tu ima nesto veliko. siino, ali isto tako proizilazi V7 togs r nesto, mogao bih da kazem, fal8. blazirano‘als postavljeno u tom vremenu (ne razumite reé “fals" pogresno), a to je - materijalizam. Empedokles je odbacio svoj Zivot, jer gledajuéi unatrag nije mogao da nade Hrista, iako je trebalo da ga nade. Onda se on, na tako éudnovat natin. opet pojavio u Zivotu na poéetku novijeg doba i tada Ziveo sasvim drugatije, ali jo8 nije vreme da govorimo o lignosti u kojoj se on ponovo otelotvorio. Ovde se otvara izvanredan pogled na to Sta je. u stvari, Hristov impuls u toku razvoja. U sredini izmedu ranijeg i poznijeg utelovljenja Empedoklesa. nalazi se Hristov dogadaj. I na Empedoklesovom indi- vidualitetu moZemo videti, kada uporedimo te dve inkarnacije, Sta to znati - da li neko kao duh koji pripada novijem posmatranju moze da gleda unatrag ida nade Hristov impuls, ili ne moze da ga nade. To Gini ogromnu razliku, Kao Sto su u prastara vremena due morale ici unatrag od inkarnacije do inkarnacije, da bi videle kako su se u ranijim inkarnacijama ve vale sa boZansko-duhovnim bigem, tako mi moramo imati moguénost, da kada podemo unatrag od nase sopstvene inkarnaeije i pratimo vreme od naSega rode- nja do prethodne smrti, i opet od ove do prethodnog, rodenja itd. da na tom putu nademo HRISTOV IMPULS. Duhovni istraZivaé, naroéito, mora da ga nade. Hristov impuls mu pali svetlo, dok je on, i sve Sto se oko njega nalazi inaée u tom éasu. uronjeno u tami, [ bas na podrugju duhovnog istrazivanja Hristov impuls nam je potreban kao Tuga, inace vada tama i ne mo ispravno da sagledamo prave osnove Akas- hronike staroga doba. To se moZe osobito posmatrati na takvom primeru, kao Sto je Empedoklov. Ondit dobijamo oseéaj za to, kako nase inkarnacije sleduj jedna za drugom u nasem zemaljskom Zivotu, kako se éovek kretao u silaznom praveu do Hristovog impulsa, kako je zalazio sve vise i vige na fizicki plan i kako smo opel U moguénosti da se postepeno uspnemo u duhovno podruéje. Poslednji veliki duh silaska je veliki Buda, prvi veliki duh uspona je Isus Hristos. mozda se silna razlika izmedu Bude i principa Isusa Hrista ne moze nikako drugadije osetiti duboko u dusi - nego ako obuhvatimo ono Sto je jednom veliki Buda rekao svojim intimnim ugenicima u odnosu na njegovo pros- vetljenje (Sto se obigno naziva prosvetljenjem pod drvetom Boui). On je rekao: kada gledam unatrag na ranije inkarnacije, tada vidim kako sam proizasao iz bozansko-duhovnog praizvora Sveta, kako sam od inkarnacije do inkarnacije. prebivajuéi uvek u du- hovnoj sr7i biéa, au spoljasnjem telesnom hramu s i svet. Ali sada, u ovoj inkarnaciji naSao sam moguénost, dat ne moram vise da se vratim u novu inkarnaciju. Sao sam od telesnog do telesnog, hrama, bozanstvo mi je u svakoj inkarnaeiji sagradilo hram od moga tela. Ali sada, dok sam inkarniran poslednji put, oseéam da se grede ovog hrama tela lome i da vise nije potrebno da se vratin u takav hram. Jer, on je time objavio da istinita teznja mora iéi za lim da se izade iz delatnosti na Zemlji, da se vise nema vezanosti sa ovim telesnim hramom, nego da se Zi napolje, ka poslednjoj inkarnaciji - da bi se Zivelo samo u duhovnom svetu. ‘To je bilo postednje ukazi- vanje na silazak ljudi na seéanje koje Ijudi mogu da imaju na Pramudrost, na ono Sto je bilo na poéetku liudskog roda Ali, mora nas dimuti, kada vidimo Budu kako Moji, govoreéi: Koraéao sam od hrama do hrama tela, 29sada oseéam da je to poslednji put. Ako to uporedimo, nezavisno od svih metafizi¢kih pozadina, sa intimnim regima koje je Hrist izgovorio svojim bliskim uéenici- ma: porusite ovaj hram i za tri dana sagradiéu ga po- novo - onda vidimo da je Buda oseéao éeZnju za tim da se grede telesnoga hrama sruse i da nestane potrebe da se u njega opet vrati, a Hrist je obeéao: porusite ovaj hram i za tri dana sagradicu ga ponovo. Time se iskazuje ljubav za zemaljski svet, za sledeée inkarna- cije Ijudi, u Kojima oni nalaze moguénost da ponovo i ponovo izgraduju svoj telesni hram, da bi tako mogli da nauée uvek ponesto novo i da se uspinju sve vise, da bi tada, kada Zemlja dospe do svog cilja, ona sama postala leé i, da se tako izrazim, otpala od dusevnosti ukupnog Coveganstva, kao Sto nase telo otpada od duge kada ona prode dveri sinrti. I tada bi se Ijudi uspinjali sve vise i viSe. U to vreme, kada Ijudi budu prozeti Hristom, biée sposobni da kao celokupno Eovetanstvo predu na novi stepen Zivota. Onim Sto je Hrist rekao, nije misljeno da ée se on sam vratiti fiziéko tel, nego da ée se vratiti principu izgradnje tela, da ée u Zivotu Zemlje ostati do kraja postojanja Zemlje. ‘To sam pokusao da izrazim u onome Sto sam rekao kroz Teodoru, vidovnjakinju u Misterijskoj drami, gde mozete videti kako Ge Hristos biti sve vis i vise srodan s Ijudskim Zivotom, iako se neée vratiti u fizitko telo, ali judi Ge ga doziveti u fizickim hramo- vima tela. I u tim njegovim recima: "Porusite ovaj bram i ja cu ga za tri dana ponovo sagraditi" - le7i oseéanje: da, istinskim cu uciniti moje useljenje u Ijudske duse, da bi sve vise i vise Ijudi u Paviovom smislu moglo da kaze: "Ne ja - nego Hrist u meni!" 30 ‘Tako vidite kako duhovnu nauku, u malome, mozemo posmatrati kao Zivotni princip i kako stigemo u izvesnoj meri moguénost, da vee izmedu rodenja i smrti vidimo karmitka dejstva izvesnih svojstava naseg, karaktera i nase duse, i dejstva na telesnu organizaciju u iducoj inkarnaciji. A, u velikom, vidimo kako duhov- na nauka stavlja pred nas najuzvisenije ideale i kaze nam Sta ce od nas biti: PROHRISTOVLJENI LJUDI, kada Zemlja postane le8 i otpadne od dusevnosti Ijudi, kada Govek bude pozvan da prede u drugo planetarno stanje. Duhovna nauka, dakle, moze da nam da najvise ideale, moze da uplivise na Zivotne odnose - i u naj- manjem, Usled toga je ona praktigna za Zivot i to treba da postaje sve vige i vise. Kada mi postanemo antro- posofii u tome smishi, da svo naSe uodljivo vladanje - bilo u avo} ili onoj ablasti Zivot, ma koliko, na izgled, bilo udaljeno od strane antroposofske delatnosti - bude do najmanje sitnice prozeto antroposofskim na- Gelima, smislom i misljenjem, onda tek nastaje ono Sto moemo nayvati - ispunjenjem naseg biéa antropo- sofijom. Antroposofiju ne smemo posmatrati kao neku teoriju, moramo je istovremeno posmatrati kao Fivot- nu praksu, ali kao Zivoinu praksu koja zahteva da je nauéimo. U osnovi uzevsi, mora nam biti jasno da nas pravi konkretni sadrZaj antroposofije, ako ona treba da nam postane Zivotna praksa, mora podsticati da ne kazemo: ja to razumem u antroposofiji, a to je isprav- no... nego da se, pre svega, duboko, duboko unesemo w ono Sto duhowna nauka ima da nam kaze. Onda ham ona mora postati snaga Zivota. A ona to moze tek kada senjom prozmemo. Onda ée ona biti iu najmanjem iu najvecem, onda ce nam se otvoriti per spektiva za veze [judskog napredovanja i za naymanje cinjenice u svakodnevnom Zivotu. To je ono Sto sam danas htco da kavem.