BETOVEN SIMFONIJE

Simfonije zauzimaju centralno mesto u Betovenovom stvaralatvu. U njima su na

najoigledniji nain izraene ideje koje su ga okupirale itavog ivota: tragika, ivotna drama,
borba s jedne strane, a s druge strane raodst ivota, ljubav prema prirodi, prema oveku,
seljaku, eni, prijatelju.

Simfonije poinje da pie kao zreli ovek i stvaralac, 1799. godine (29 godina tada
ima). Veoma dug proces stvaranja i doterivanja svake simfonije po nekoliko godina. Zato
ima samo devet simfonija nasuprot 100 Hajdnovih i 40 Mocartovih.

anr simfonije u njegovom stvaranju dobija novi smisao. Mocart je simfoniju podigao
na nivo vee ozbiljnosti i sadrajnosti u Prakoj, g-moll i Jupiter simfoniji, ali Betovenove
simfonije po opsegu i po znaaju prevazilaze sve Mocartove. Betovenove simfonije usmerile
su pravac razvoja simfonije 19. i 20. veka (ruski simfoniari).

Betovenova simfonija je prava muzika drama. Skoro svaka simfonija u nekom od

stavova (najee prvom) doarava borbu oveka sa nedaama oveka (autobiografski
momenti), ali i radost zbog lepote priprode, uivanjem u jednostavnosti seljakog ivota
(esto citira narodne teme iz austrijskog, ekog folklora i nagovetava slian tretman takvih
pastoralnih stavova kod Bramsa, Malera, ajkovskog), obino je lagani stav meditativan,
lirski, inspirisan ljubavnim temama, a finala na genijalan nain rezimiraju doivljaje
prethodnih stavova.

Obilje novih ideja i teina novog muzikog sadraja uinili su da Betovenove

simfonije u svom opsegu prevaziu sve do tada napisano. To se vidi od samog poetka
njegovog simfonijskog stvaranja, od I simfonije, ali posebno je izraeno u Eroici, III simfoniji
u kojoj I stav ima 700 taktova, dok u IX simfoniji finale ima ak 900 taktova (najdua
Mocartova simfonija Jupiter u sva etiri stava nema 700 taktova!).

Betovenove simfonije su novatorske, reformske na vie planova:

1) na planu makro-forma, ciklusa

2) na planu mikro-forme, unutranje izgradnje stavova
3) na planu instrumentacije.

1) CIKLUS

1
 Tradicionalni simfonijski ciklus koji su formirali Hajdn i Mocart sadravao je tri ili
etiri stava. Prvi stav sonatni allegro ponekad sa laganim uvodom. Drugi stav lagani,
lirski, sa raspevanom kantilenom koja je izgraena po uzoru na ariju. Trei stav menuet,
umerenog tempa, takta, ravnomernog etvrtinskog pokreta koji doarava korake u igri.
etvrti stav finale, brzog tempa u sonatnom obliku ili u obliku sonatnog ronda.

Teite ciklusa se jo kod Hajdna, a posebno u Mocartovim poslednjim simfonijama,

premestilo sa prvog na etvrti stav. Betoven ve u Prvoj simfoniji uvodi novine: III stav ima
oznaku menueta, ali tempo Allegro molto e vivace i ivahni vese karakter muzike
nagovetavaju karakteristike novog simfonijskog stava koji se od Druge simfonije redovno
kod Betovena javlja umesto menueta skerco. Logino je da menuet, ogranien
tradicionalnim tempom i tipiziranim ritmom, nije mogao da odgovori Betovenovom
herojskim, dramskim idejama. Uvoenjem skerca, slobodnije forme i karaktera, Betoven je
proirio granice III stava ciklusa i napravio mesto za izraavanje novih sadraja koji su njega
interesovali.

Skerco se javlja obino na mestu III stava kao kontrast laganom stavu s jedne strane i
finalu s druge strane, osim u IX simfoniji gde je na mestu II stava zbog koncepcije same
simfonije (posle borbenog dramatinog I stava ide skerco slinog raspoloenja, a zatim bez
prekida izmeu njih idu lagani III stav i finale sa Odom radosti). Jedino se u VIII simfoniji,
jednostavnije, leernije muzike koja slika ivot starog Bea, Betoven vratio formi menueta
u III stavu.

Lagani stav je drugi po redu (osim pomenutog sluaja u IX simfoniji). On je lirski,

nean, kantabilan, preteno posveen ljubavnim sanjarenjima ili prirodi. Izuzetak je turobni
posmrtni mar iz III ssimfonije koji se uklapa u koncepciju toga dela koje je posveeno
uspomeni na jednog umrlog heroja. Betoven je posmrtni mar uvodio u klavirske sonate
(op. 26) i ukazao je put mlaim generacijama kompozitora, romantiarima, koji su posebno
voleli ovu formu posmrtne muzike (open u b-moll Sonati, List i drugi).

Od ustaljene koncepcije laganog II stava donekle odstupa i lagani stav VIII simfonije
koji je ivahnog karaktera, opet u skladu sa idejom cele simfonije koja slika ivot starog
Bea.

Prvi stav je uvek u formi sonatnog allegra, sa laganim uvodom u I, II, IV, VII
simfoniji.

2
 Finale je brzog tempa, sonatnog oblika koji se nekad kombinuje sa varijacijama (u III
simfoniji) ili sa rondom (II, VI, VIII simfonija). U IX simfoniji finale je zapravo kantata za
soliste, hor i simfonijski orkestar, na tekst ilerove Ode radosti (Betovenovu formu IX
simfonije nastavie da razrauje Maler u svojim simfonijama).

esta simfonija predstavlja izuztak u broju stavova: pet, s tim to se etvrti stav moe
shvatiti kao uvod za finale. esta simfonija je himna prirodi. Ovde je Betoven zakoraio na
polje programske muzike. Svaki stav nosi naziv: I Buenje radosnih oseanja pri dolasku
na selo, II Prizor na potoku, III Veseli sastanak seljaka, IV Oluja, V Pesma
pastira. Oseanje radosti i zahvalnosti posle oluje.

Iako stavovi nose nazive, Betoven je za ovu Simfoniju kazao vie izraz oseanja nego
slika prirode, to znai da se ne bavi tonskim slikanjem, ve opisuje line doivljaje koji su
vezani za prirodu. Ovom simfonijom je ukazao put romantiarima ka programskoj muzici:
Berlioz Fantastina simfonija, List Simfonijske poeme, ajkovski simfonije.

Povezivanje stavova ciklusa vri se na dva naina: nadovezivanjem stavova bez

prekida i motivskim povezivanjem stavova.

Nadovezivanje stavova bez prekida dovee do jednostavne simfonije i do simfonijske

poeme. (uman stavove simfonije nie bez prekida, a List pie jednostavanu simfonijsku
poemu u kojoj se javljaju odseci sa karakteristikama koje odgovaraju simfonijskim
stavovima).

Motivsko povezivanje, odnosno izrastanje tematizma razliitih stavova iz jednog

glavnog motiva dovee do pojave monotematizma u simfonijskoj muzici romantizma i do
lajt-motiva u operskoj muzici. Primer za to su V i IX simfonija. Iz poetnog motivskog jezgra
V simfoije izrastaju teme I stava, II stava i skerca, a u finalu se citiraju teme svih prethodnih
stavova. Slino je i u finalu IX simfonije gde se pre poetka Ode radosti nalazi reitativ u
kome se iznose teme prethodnih stavova. Ovaj nain povezivanja stavova simfonije ve zalazi
u drugu oblast Betovenovih novima u ovom anru, u oblast MIKRO-FORME.

2) Mikro-forma

Na planu unutranje grae Betovenove reforme prevazzilaze novine sa plana

simfonijskog ciklusa. Bilo da se radi o prvom sonatnom stavu, laganom stavu, skercu ili temi
s varijacijama, Betoven u svaki stav unosi nain razrade tematskog materijala koji odgovara
sonatnom allegru simfonizacija. Motivsku razradu koja je uobiajena za sredinji deo
sonatnog oblika razvojni deo, Betoven unosi i u ekspoziciju i u reprizu (koja je kod njega

3
uvek mnogo vie od samog ponavljanja poetne ekspozicije!). On skoro svakom stavu dodaje
kodu koja po opsegu moe da prevazie prethodni stav i koja predstavlja tip tzv. razvojne
kode. U njoj se i dalje nastavlja motivska razrada iz razvojnog dela, ali sada samo na preteno
toninoj osnovi. Poto simfonizacija proima i lagane stavove i skerca, dolazi do proimanja
razliitih formi, pesme i sonatnog oblika, pesme i teme s varijacijama, ronda i sonatnog
oblika.

3) Instrumentacija

Simfonizacija ne bi bila mogua da Betoven od poetka nije uneo radikalne promene i

u orkestraciju i instrumentaciju.

Gudai Kao nosioci simfonijskog zvuka gudai su pojaani individualizacijom svake

deonice. Viole vie nisu samo trbuh harmonije ve se u izlaganju tema prikljuuju as
violinama, as violonelima. Razdvajaju se violonela i kontrabasi i svaki instrument dobija
svoj sistem u partituri. Violinama i violonelima se poveravaju vrlo zahtevne partije koje
imaju nivo solistike muzike.

Duvai Drveni duvai dobijaju na znaaju. esto uestvuju sa gudaim u izlaganju

teme ili im pak kontrastiraju bojom. esto se jedna tema izlae kroz sve drvene duvake
instrumente od najvieg ka najniem. Uvode se pikolo i kontra fagot (V simfonija). Limeni
duvai takoe dobijaju znaajniju ulogu. Horne izlau teme (V i VI simfonija), uvode se
tromboni (prvi put u finalu V simfonije).

Betoven takoe uvodi i harfu u simfonijski orkestar.

Udaraljke Timpani dobijaju sve vei prostor (uveni solo timpana u prelazu izmeu
skerca i finala V simfonije). U IX se koristi itav komleks udaraljki trijangl, cimbal, veliki
dobo, timpani.

Znaaj Betovenovih simfonija

Nijedan kompozitor simfonija posle Betovena nije mogao pobei od njegovog uticaja.
Sve romantiarske simfonije porede se sa V ili s IX, s III ili s VI i VII. umanove, Bramsove,
pa ak i programske Berliozove, Listove, ajkovskove, Malerove simfonije posmatraju se
kroz prizmu Betovenovih simfonija. Betovenov simfonizam uticao je i na opersku muziku.
Reforma opere na osnovu primata simfonijske muzike u Vagnerovim delima, ne bi bila
mogua bez Betovenove simfonije.

4
I 1799-1800. C-dur

II 1801-1802. D-dur

III 1805. Es-dur Eroika

IV 1807- B-dur (lirika, ljubavna sanjarenja)

V 1808. c-moll Sudbinska

VI 1808. F-dur Pastoralna

VII 1813. A-dur Apoteoza igre

VIII 1814. F-dur Slika starog Bea

IX 1824. d-moll Oda radosti