Megatrend univerzitet

Menadment informacioni sistemi

Baza podataka

Mentor : Studenti:
Prof. Dr Zoran ivkovi Savi Olivira F / 438 /08 -III
osi Dragana F/ 501/08

Valjevo 2009. godine.

 Sadraj:

1Uvod......................................................................................................................
1.1 Znaaj informacionih sistema za poslovanje....................................................
2 Baze podataka..................................................................................
2.1 Predstavljanje podataka.....................................................................................
3 Relaciona baza podataka......................................................................................
4 Jezici baze podataka.............................................................................................
5 Zakljuak :..................................................................................
6 Literatura................................................................................

2
 1.Uvod

Poslovni sistemi, procesi, poeli su da se razvijaju sa razvojem ljudskog drutva. Od

poetka razvoja poslovnih sistema ovek se trudio da odvijanje procedura, definisanih u
poslovnom procesu, olaka korienjem raspoloivih alata.
Razvoj teoretske misli u domenu kibernetike, teorije sistema i informacija kao i
eksplozivni razvoj raunarskih, komunikacionih, telekomunikacionih i tehnologija
programskih jezika, omoguili su da u poslovnim procesima informacione tehnologije nau
primenu, postanu sastavni deo poslovnih procesa i da ponu da diktiraju uslove za
reininjeringom poslovnih procesa, a u cilju ukljuenja u proces globalnog trita.

1.1 Znaaj informacionih sistema za poslovanje

Informacioni sistem se moe definisati kao set meusobno povezanih komponenti

koje funkcioniu zajedno u procesu izbora, prerade, skladitenja i slanja informacija, a u cilju
pomoi donoenju odluka, koordiniranju i kontroli u organizaciji.
IS slue i kao pomo menaderima i zaposlenima u analiziranju problema.

Pristupi u izuavanju informacionih sistema:

Tehniki pristup
Bihevioristiki pristup

3
 2 Baze podataka

Moze se rei da je zajedniko za :

kibernetiku
teoriju sistema
informatiku,
to da im je objekat izuavanja isti, sistem, s tim da kibernetika prouava dinamike
sisteme sa aspekta upravljanja, odnosno informacionih procesa sa aspekta upravljanja, da se
teorija sistema bavi sistemima uopte.
Informatika kao objekat istraivanja ima samo informacione sisteme, i oni su predmet
njenog izuavanja kako sa teoriskog stanovita tako i sa aspekata praktine primene, a u cilju
usavravanja, projektovanja, implementacije i optimalnog korienja.
Baza podataka je : organizovan, centralno kontrolisan (upravljan), integrisan, logiki
dat skup podataka. Kompjuterski sistem je nazavistan od podataka koje obrauje.
Primer :
Isti kompjuterski sistem moe posluiti za podrku poslovanja kompanije za
priozvodnju kablova i za praenje poslovanja sistema robnih kua. Pristup da baza podataka
bude centralno upravljana je izuzetno vaan.
Ukoliko podaci nisu centralno upravljani ne moemo govoriti o jedinstvenoj bazi
podataka. Pored toga razliiti delovi baze podataka moraju imati neki logiki sadraj ili
relacije meusobom da bi baza podataka bila integralna. Za pravilno shvatanje mogunosti
primene IT u poslovnim sistemima veoma je vano shvatiti sutinu STA JE BAZA
PODATAKA ?
Primer:
Uzmimo za primer sistem baze podataka u nekoj banci. Svaki od korisnika tekueg
rauna u banci ima pridodeljeni skup podataka o izdatim ekovima, datumu izdavanja,
datumu utroka eka, mesto utroka eka, veliini utroka eka, uplate, datumu uplate, izvoru
uplate....

4
 Sve ovo znai da je fizika lokacija podataka na nekoliko razliitih mesta.
Meutim i dalje govorimo o jedinstvenoj bazi podataka jer se radi o jednom
konkretnom korisniku tekueg rauna. Ova baza podataka je centralno upravljana ,
integrisana i logiki organizovana. Prednosti organizovanja podataka u baze podataka
ogledaju se u sledeem: spreavanje nesaglasnosti podataka ( nekonzistencije), ( uvanja
istog podatka na vie mesta), nezavisnost aplikacije od podataka ali i nezavisnost podatka
od aplikacije, fleksibilan pristup svim podacima, centralizevano upravljanje podacima.
Izmeu pojedinih zapisa smetenih u bazi podataka postoje odreene relacije. Te
relacije se nazivaju model podataka.. Model podataka odreuje logiku emu i podemu baze
podataka.
Moe se govoriti o tri osnovna tipa modela podataka:

Model podataka sa hijerarhijskom strukturom

Model podataka sa mrenom strukturom
Model podataka sa relacionom strukturom.

Hijerarhiski model baze podataka, ill kako se esto struktura stabla, ima oblik
linearnog grafa. Elementi ove strukture hijerarhiski su rasporeeni po razliitim nivoima.
Elementi mogu biti povezani samo sa jednim elementom vieg nivoa, ali istivremeno sa vie
elemenata nieg hijerarhiskog nivoa. Na najviem nivou grafa nalazi se jedan element koji
ima posebnu ulogu i predstavlja koren te strukture. On nije povezan ni sa jednim elementom
vieg nivoa te strukture. Elementi koji nisu povezani ni sa jednim elementom na niem nivou
nazivaju se listovima strukture. Mreni model baze podataka slian je hijerarhiskom modelu.
Elementi ili vorovi obino su rasporeeni po hijerarhiskim nivoima, ali za razliku od
hijerarhiske strukture, mogu se povezivati sa sa elementima i vieg i nieg ali i istog nivoa.
Broj relacija izmeu elemenata nije ogranien. Svaki pojedini element skupa moe imati
proizvoljan broj elemenata kojima pripada i proizvoljan broj elemenata koji mu pripadaju. Za
razliku od hijerarhiskog modela gde izmeu dva elementa postoji samo jedna staza, kod
mrenog modela postoji vie takvih staza. Kod prva dva modela veze izmeu zapisa su
unapred definisane. Ovi modeli su se prvi bili u primeni. Trei model, model podataka sa
relacionom strukturom je danas najrasprostranjeniji i ovaj model je podraan sa veinom
komercijalnih DBMS. U okviru modela podataka sa relacionom strukturom podaci su
uskladiteni u vidu jednostavnih tabela. Navedene tabele su povezane preko zajednikih
polja. Prednsti relacione strukture ogledaju se u njenoj fleksibilnosti, lako je rukovanje sa
modelom podataka, lake je odravanje podataka i korisnici se lako obuavaju za rad na
njima. Prednosti druga dva modela ogledaju se u mogunosti da se bre obradi veliki broj
transakcija.

5
 2.1 Predstavljanje podataka

Svi podaci se uvaju u memorijama raunara. Da bi se podaci predstavili u memoriji

koriste se razliiti formati. Koji format ce se koristiti zavisi od toga o kakvim se podacima
radi i koje se operacije izvravaju nad podacima u procesu njihove obrade. Bez obzira koji se
format koristi za predstavljanje, podaci se u memoriji registruju u obliku binarnih nizova. Za
generisanje binarnih nizova koriste se dva koncepta predstavljanja podataka:
binarni brojni sistemi
binarni kodovi.
Pod brojnim sistemom podrazumevamo skup pravila definisanih za predstavljanje
brojeva.. U praksi najiru primenu ima pozicioni brojni sistemi u koje se svrstava dekadni
sistem. Ono to je zajedniko za sve pozicione brojne sisteme je da se za predstavljanje
brojnih vrednosti koristi odreeni, unapred definisani, skup cifara. Vrednost koju oznaava
odreena cifra u tom sluaju zavisi od pozicije na kojoj se u zapiu broj analizi.
U informacionim tehnologijama primenu imaju razliiti pozicioni brojni sistemi od
kojih su najznaajniji binarni, oktalni i heksadecimalni. U svim ovim brojnim sistemima vae
ista pravila kao i kod dekadnog predstavljanja. Razlika je samo u skupu cifara pomou kojih
se izraavaju brojne vrednosti.
U dekadnom sistemu koristi se skup sledeih brojeva 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9. U binarnom
brojnom sistemu koriste se samo dve cifre : 0,1, u oktalnom skup cifara 0,1,2,3,4,5,6,7, a u
heksadecimalnom skup: 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F.
Proces u kome se nekom podatku pridruju elementi skupa iz pozicionog brojnog
sistema naziva se kodiranje. Obrnuti proces u kome se na osnovu skupa datog koda odreuje
podatak naziva se dekodiranje. Kodiranje predstavlja jedan od osnovnih procesa
predstavljanja podataka u informacionim tehnologijama.
Kodovi kod kojih se predstavljanje podataka vri korisenjem kodne rei definisane
samo sa dva simbola nazivaju se binarnim kodovima. Svi podaci se prilikom smetanja u
memoriju svode na unapred definisane standardne formate.

To znai da su svi podaci u memoriji raunara logiki organizovani u hijerarshijskoj

strukturi:
Bit,
Bajt,
Polje, atribut,
Zapis,

6
 Datoteka ili fajl,
Baza podataka.

Bit je najmanja jedinica za predstavljanje podatka. Osam bita kojim se predstavlja

jedan znak ill karakter ine jedan bajt. Polje ili atribut ine vie bajtova. Polje obino
oznaava ime entiteta, osobe, dogaaja itd. Zapis ine vie polja koja oznaavaju
karakteristike ili opis nekog entiteta. Datoteka ili fajl ine vie povezanih zapisa.
Karakteristika fajlova je da se oni grupiu i klasifikuju po aplikacijama koje ih koriste. Baza
podataka je integrisana kolekcija logiki povezanih zapisa ili fajlova. Baza podataka je tako
organizovana da je dostupna svim aplikacijama koje koriste podatke.. Podacima se upravlja
centralizovano.
Softver koji upravlja bazom podataka naziva se sistem za upravljanje bazom podataka
( DBMS - Data Base Management System). Ovaj softver spada u klasu sistemskog softvera.

3 Relaciona baza podataka

Relacionu bazu podataka ini kolekcija tabela. U relacionoj bazi podataka relacije
izmeu zapisa nisu date egzaktno, putem direktnih veza. Relacije se pojavljuju kao
korespodencije koje postoje izmeu vrednosti polja u pojedinim zapisima . Logiki dizajn
baze poinje sa identifikacijom klase entiteta koji se nameravaju prikazati u bazi podataka i
uspostavljanjem relacija izmeu parova entiteta. Relacije su jednostavne veze izmeu entiteta
predstavljenih podacima.

Po pravilu svaka relaciona baza podrava tri osnovne operacije na tabelama i to:

selekciju kojom se mogu izabrati vrste u

odreenoj tabeli po nekom kriterijumu
projekcija kojom se mogu izabrati sve
vrednosti specificiranih atributa zapisa iz
odreene tabele
spajanja koja prave novu tabelu od dve
specificirane tabele.
sutina prednosti primene relacionih baza
podataka nalazi se upravo u operaciji spajanja.
Ova operacija moe trajati due jer zahteva
pristup mnogim zapisima u memoriskom zapisu.

7
 Projektovanje relacione baze podataka odvija se u fazama i to:

logiko projektovanje
fiziko projektovanje
smetanje u renik podataka.

Logikim projektovanjem, poznatim i kao modeliranje podataka, konstruie se ema

baze podataka i potrebene podeme. Relaciona baza podataka se sastoji iz tabela, relacija, od
kojih svaka opisuje samo atribute odreene klase entiteta, klase zapisa. Logiko
projektovanje poinje sa fazom identifikacije klasa entiteta koje e biti sadrane u bazi i u
uspostavljanju relacija izmeu parova ovih entiteta. Svaka relacija oslikava vezu koja postoji
izmeu entiteta predstavljenjih podacima.. Ove relacije su vane za pristup podacima..
Nakon faze logikog pristupa se fazi fizikog projektovanja baze podataka. U toj fazi
se specificiraju sva polja po duini i prirodi podataka koje sadre. Fizikim projektovanjem
se minimizira broj pristupa magnetnom disku za tipine upite bazi podataka. Ovim se dobija
na utroku vremena jer operacija pristupa disku troi dosta vremena. Ubrzanje pristupu
podacima vri se i indeksiranjem koje se vri upravo u ovoj fazi projektovanja baze podataka.
Renik podataka je softverski modul baze podataka. U ovom modulu se nalaze svi
opisi i definicije vezane za strukturu, elemetntima podataka, relacijama i drugim
karakteristikama baze podataka. Treba napomenuti da upravo renici obezbeuju bezbednost
i privatnost svih podataka u bazi. Takoe podaci smeteni u njima koriste se i prilikom
razvoja aplikacije koja je vezana za bazu podataka.

4 Jezici baze podataka

Informacioni sistemi orjentisani su ka koricenju baze podataka. Zbog toga su

razvijeni posebni softverski alati koji na razliitim nivoima rada sa bazama podataka pomau
u projektovanju, odravanju i korienju baza podataka. Baze podataka se mogu smatrati
kompleksnim sistemima tako da se mogu ragraniiti tri tipa poslova koji se javljaju u radu sa
bazama podataka.
Prva grupa poslova je vezana za samo definisanje baze podataka. Druga grupa
poslova vezana je potrebu da se baza podataka mora stalno odravati i aurirati. Tek na kraju
dolaze poslovi vezani za samo korienje baze podataka. U radu sa bazama podataka
oigledno je da se javljaju razliiti korisnici baze, projektanti, administrated, krajnji korisnici
od kojih svako ima specifine potrebe u radu sa bazama. Zbog toga u okviru sistema za
upravljanjem bazom podataka (DBMS) mora da postoji programski jezik i interfejs
(meuveza) sa bazom podataka za svaku od ovih grupa korisnika.

8
 Ovi jezici obino se nazivaju jezicima za definisanje podataka (DDL - Data Definition
Languages). Naredbe DDL jezika mogu da budu ugraene u odreeni vii programski jezik
ili da ine potpuno nezavistan jezik
Kada je baza podataka jednom definisana i popunjena podacima korisnici raspolau
mehanizmima za manipulaciju podacima. Tipine manipulacije su unos podataka, auriranje
podataka, brisanje i si. U te svrhe se obino koriste posebni jezici koji se nalaze u okviru
DBMS-a, jezici za manipulaciju podacima (DML - Data Manipulation Languages).
Moe se govoriti o dva tipa DML jezika:

Jedan tip su jezici visokog nivoa koji dozvoljavaju definisanje sloenih zahteva. Ovi
jezici omoguavaju interaktivni rad sa bazom podataka ali mogu i da budu integrisani u vie
programske jezike opte namene. Drugi tip jezika su jezici nieg nivoa koji omoguavaju
pristup pojedinanim slogovima baze.
Savremeni DBMS sistemi omoguavaju postavljanje upita na veoma visokom nivou i
korisniki interfejs je prilagoden korisnicima razliitog profila i ne zahteva veliko iskustvo u
radu sa raunarima.
SQL ( Structured Quary Language ) jezik je postao standard za upitne jezike kojima
se definiu i manipuliu podaci u bazama podataka. Ovaj jezik prihvaen je kao standardni
jezik proizvodaa baza podataka i to ne samo za relacione baze podataka.

9
 5 Zakljuak :

Sa razvojem informatike iri se i njena primena. U komercijalnom delu informatika

nalazi veliku primenu poslovima obradi podataka. Primena informatike u okviru poslovnih
sistema esto se naziva poslovnom informatikom. Prema procenama danas je preko 80%
instalisanih raunara u funkciji obrade poslovnih podataka i to za organizacije razliitog tipa.
U praksi nije usvojena jedinstvena terminologija koja bi jednoznano odredila ta
podrazimeva pojam poslovna informatika. U ovom sluaju pod ovim pojmom
podrazumevcemo primenu informacionih tehnologija u poslovnim procesima., sistemima. To
znai da je predmet izuavanja poslovne informatike primena informacionih tehnologija u
poslovnim sistemima, ukljuujui i informatiku tehniku i tehnologiju..
Poslednje godine dvadesetog veka karakterie digitalna revolucija podraana
razvojem komunikacija i INTERNET-a.
Moe se rei da je cilj poslovnih informacionih sistema (PIS) obezbeenje
informacija za donoenje odluka u cilju planiranja, iniciranja, organizacije i kontrole akcija
na podsistemima, a u cilju obezbeenja sinergije u organizaciji i odvijanju procesa/posla.
Generalno moe se sumirati:

PIS podrava donoenje odluka u strukturnim i

nestrukturnim okruenjema
PIS podrava donoenje odluka na svim nivoima organizacije
PIS je neophodan i proizvodnim i neproizvodnim organizacijama i ne postoji sam za
sebe
PIS podrava sve aspekte donoenja odluka
PIS ine ljudi, IT, procedure, baze podataka itd.
PIS ima intenciju da evoluira, da se adaptira i da bude lak za primenu.
Poslovni informacioni sistemi (PIS) nisu novost. Nova je samo primena
informacionih tehnologija (IT) u poslovnim procesima.
Pre IT postojale su tehnike PIS-a da podre menadere informacijama da odrede plan
aktivnosti i vre kontrolu radnih procesa.
IT su dodale nove dimenzje poslovnim sistemima, kao to su:
brzina,

10
 pouzdanost i
poveanje obima podataka,
to omoguava vie alternativa u odluivanju.

Poslovni informacioni sistem obuhvata tri celine, Slika 1.3-1:

posao,
informaciju,
sistem.

Da bi se razumeli ta je PIS, korisno je definisati svaki njegov deo.

Slika 1.3-1 Prikaz delova PIS-a

11
 6 Literatura

Mr. Dejan Pei, Poslovna Informatika, Megatrend, 2001.

Prof, dr Duan Jokanovi, Poslovni informacioni sistemi,
Megatrend, 2001.
Robert G. Murdick, Joel E. Ross, James R. Claggett,
"Information Systems for Modem Management", Prentice-Hall International, 2001.
Dragan Sretenovi, Pavle Prekovi, Dejan Ristanovi,
Internet, PC Press, 1996.
Dr Boko Burdi, dr Dragan Cosi, mr Miomir Todorovi,
Uvod u informacione sisteme, Via poslovna kola, 2000.
Prof, dr Radmila Jovanovi, prof dr ivko Toi, prof dr Milena
Stankovi, Informatika za ekonomiste, Ekonomski fakultet u Nisu, 1999.
Mr Mica Tanaskovi, Informacioni sistem, Term, 2001
Dr Branko Latinovi, Kompjuterska tehnologija, Banja Luka
2000
Momilo Markovi, Radmilo Simi, Miomir Todorovi,
Informacioni sistemi u Bankarstvu, VPS Kosovo Polje, 2001.
Prof, dr Alempije Veljkovi, Menament-informacioni
sistemi I, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2002.
Union of Yu Power industry, ((Feasibility study, Belgrade,
1981.
Kostadin Pusara, "Meunarodne fmansije", Beograd 2003.
Slobodan Cvetanovi, "Tehnoloke promene i
ekonomska efikasnost", Ni 1997.
Mr Predrag Bjeli, "Elektronsko poslovanje u Jugoslaviji i
perspektive razvoja", Beograd, 2002.

12
 http://www.fon.bg.ac.yu/adresar/nastavnici/saradnici/asistenti_s
a_magistraturom/despotovic marijana/radovi/Iness%202001 .pdf
http://www.fon.bg.ac.yu/adresar/nastavnici/saradnici/asistenti_s
a_magi straturom/despotovic marijana/radovi/Iness%202001.pdf
http://www.iqm.co.yu/
http://\vww.e-trgovina.co.yu/
http://www.ekonomist.co.yu/
http://europa.eu.int/ISPO/ecommerce/legal/legal.htm
http://www.iccwbo.org/home/statements_rules/statements/2001
/iurisdi ction and applicable law.asp#Executive%2Q%20sumniary

13