Poslovna Informatika

Poslovna informatika
Dr Zoran ivkovi
1
1.Osnovni koncepti informacionih
sistema
1. Informatika i drutvene promene
razvoj ljudskog drutva i znanja

informacije kroz nauku, inovacije,
transfer tehnologije
Najznaajniji informacioni sistemi su
oni u sferi upravljanja proizvodnjom u
preduzeima
2
Osnovni pojmovi i definicije
Informatika
Pojam :( Infor mation auto matique )- prvi je
spojio ove dve rei Filip Drajfus 1962. godine
Informatika u Nemakoj nauka o
kompjuterima a u Francuskoj _ AOP, u Rusiji -
integralne nauke o informacijama,
angloamerikoj literaturi- informacione
nauke(informatics)
Definicija: Informatika je teorijska i praktina
nauna delatnost, koja prouava fenomen
informacija, informacione sisteme, obradu,
skladistenje i prenos podataka i koriscenje
informacija, pre svega uz pomo elektronskih
raunara u raznim oblastima.
3
1. Osnovni pojmovi i definicije
Iz kojih delova se sastoji
informatika ?
1.informatika tehnologija
2.dokumentalistika i pretraivanje
informacija,
3.komunikacione nauke
4
Podatak je registrovana injenica, oznaka
ili zapaanje nastao u toku nekog
procesa.Prema preporuci CCITT podatak se
odnosi na poruke koje treba da obrade
raunarski sistemi ili injenica koja se
prima i predaje u izvornom obliku
Informacija to je sadraj onoga to
razmenjujemo sa spoljanjim svetom,
dok mu se prilagoavamo i dok utiemo
na njega svojim prilagoavanjem, ili to
je injenica kojoj se dodaju neke
osobine
5
Entropija
Pojam: Entropija je se realni sistem ne moe
vpojam koji izraava zakon po komeratiti u stanje
u kome je bio bez izvesnih gubitaka.
Definicija: Entropija je mera za neorganizovanost
sistema , nedostatak informacija, odnosno mera
dezorganizacije sistema.
Predmet: Entropija predstavlja prirodnu tenju
svakog realnog sistema da doe u stanje najvee
verovatnoe, a to stanje odgovara najveem
haosu, koji bi nastao zbog njegove totalne
neorganizovanosti.
6
1. Osnovni pojmovi i definicije
Heuristika lina pravila rasuivanja i

vetina u izboru i donoenju odluka
kojima se utie na stanje sistema (=
inplicitno znanje)
Protokoli pravila za odvijanje prenosa
u mrei:
IP(Internet Protocol ) i
TCP(Transimission Control Protocol )
MEGATREND
Fakultet za
menadment Valjevo 7
POJAM INFORMACIJE
Mora da ima odreen smisao

Mora biti nosilac znaenja
Znaenje koje dodeljujemo
podatku
Podatak o nekom kontekstu
8
2.Pojam i znaaj informacije
Informacija je:
Saoptenje,obavetenje o stanju
stvari,podaci o neemu,modeli koji se
prenose
Smanjena, sniena neodreenost kao
rezultat dobijanja saoptenja
Prenoenje,odraavanje raznovrsnosti
u bilo kojim procesima i objektima
Roba koja je objekat kupovine-prodaje
znanja radi postizanja odreenih
ciljeva
9
2.Pojam i znaaj informacije
Informacija - resurs koji igra kljunu ulogu

u ivotu i poslovanju svih organizacija
Sadraj koji treba obezbediti pomou
raunara uz pomo softverskog proizvoda
koji se zove informacioni sistem
TIS- telekomunikacioni informacioni
sistem u sebi integrie vie razliitih
oblasti i oblika poslovanja
10
ZNANJE
Predstavlja odgovarajuu zbirku

informacija kojoj je namera da
bude korisna
Upravljanje znanjem predstavlja
osnovu usmeravanja uenja i
znanja organizacije ka realizaciji
postavljenih ciljeva i razvoju
savremenog drutva
11
POJAM INFORMACIONOG
SISTEMA
Organizovani skup inilaca ili
elemenata kao i njihovih
meuveza:
1. podataka (informacija)
2. sa njima povezanih informacionih
dogaaja
3. nad njima izvrenih aktivnosti
4. potrebni resursi vezani za
prethodna tri elementa, kao i za
razvoj i funkcionisanje
informacionog sistema
5. korisnika informacija (podataka)
6. standarda i procedura koji
upravljaju napred navedenim
iniocima
12
Resursi potrebni za informacione
sisteme
U irem smislu:
podatak
informacioni dogaaj
informaciona aktivnost
korisnik
standardi
U uem smislu:
vreme
novac
tehnika sredstva (hardver i
softver).
13
Savremeni informacioni sistemi
se baziraju na raunarima i rade
sa digitalizovanim podacima
Kao prva karakteristika
informacije je njena memorijska
veliina
(Bit,Bajt,Kilobajt,Megabajt,Gigaba
jt,Terabajt,Petabajt,Eksabajt,Zeta
bajt i Jotabajt)
14
Podaci su rezultat organizacije
simbola u skladu sa ustanovljenim
pravilima
Proizvod uzajamnog delovanja
podataka i njima odgovarajuih
metoda
Obavestenja o
licima,predmetima,injenicama,
dogaajima,pojavama i procesima
nezavisno od oblika koji su
predstavljeni.
15
3.Funkcije informacije
Informacija ima odreene
funkcije i etape upotrebe u
drutvu:
SAZNAJNA
KOMUNIKATIVNA
UPRAVLJAKA
16
Razlika izmeu
informacije,podatka i mudrosti
Definicija informacije se usko

vezuje za definiciju podatka.
Podaci
Informacije
Znanje
Poslovna mudrost
17
POSLOVNA
MUDROST
ZNANJA
INFORMACIJE
PODACI
18
Svojstva informacije u organizaciji
Kljune karakteristike
informacije u organizaciji:
Preciznost
Blagovremenost
Kompletnost
Relevantnost
19
sistema
Definicija i osobine informacije

Teorija informacije
Primena kompjutera je uslovila
proirivanje mogunosti oveijeg
mozga
Informacijom se naziva onoga to
razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu
se prilagoavamo i dok utiemo na njega
svojim prilagoavanjem
Entropija i informacija su osnovne
informacione veliine
20
sistema
Definicije koje predstavljaju informaciju kao
kapacitet poveanja znanja:
Informacija je namenski upravljeno
znanje, koja ima cilj, da pripremi
ponaanje koje treba da bude efikasno
za postizanje ciljeva, pa iskustvo trai
znanje.-W.Witmannu
Informacija za upravljanje jeste

relevantno znanje koje dolazi iz procesa
obrade podataka, i koje je steeno da
bismo njime postigli posebne svrhe.-D.
Sanders
21
sistema
Semiologija- je teorija koja prouava fenomen simbola, i
obuhvata podatke
Sintaksa- tretira relacije izmeu simbola,
ukljuujui i obradu podataka, kada ih
posmatramo sa gledita skupa simbola, kojima se
iskazuju ili oznaavaju objekti ili injenice iz
realnog sveta.
Semantika- tretira relacije izmeu simbola i onoga
to oznaavaju, sa gledita znaenja informacija
za onoga ko ih saoptava ili prima i koristi.
Semantiko znaenje se ispoljava pri prevoenju
sa jednog jezika na drugi.
Pragmatika- tretira relacije izeu simbola i
ponaanja. Pragmatino ponaanje se posmatra sa
aspekta uloge informacija u upravljanju i definie
se kao korist koju informacije mogu imati u
procesu upravljanja.
22
sistema
Svojstva informacije:
Svojstvo relativnosti
Utvrivanje cilja informacija
Cena informacije
Trajanje i pouzdanost informacija
Koliina informacija:
potpuna,
nepotpuna i
preobimna
23
1.Osnovni koncepti
informacionih sistema
Brzina delovanja informacija
Periodinost:
rekurentne ili periodine i
nerekurentne ili povremene.
Deterministiki i stohastiki karakter
informacija-
Trokovi pribavljanja informacija
Nain i forma predstavljanja
informacija
24
sistema
Proces informisanja
Proces informisanja predstavlja proces
stvaranja informacije obradom podataka uz
pomo informacionih tehnologija, i on
obuhvata sedam koraka:
Prikupljanje
Organizovanje
Analiza
uvanje
Obrada
Primen a i prenoenje
Prikazivanje
25
sistema
Poslovna informatika
Poslovni sistem predstavlja osnovnu
eliju privrede kao velikog i sloenog
sistema i jedan od kljunih nosioca
delatnosti.
Poslovni sistem moe da se ralani na
niz podsistema, i to se zove proces
dekomponovanja organizacije
Pod automatizovanim informacionim
sistemom podrazumeva se sistem u
iju opremu su ukljueni i raunari.
26
sistema
Informacione tehnologije
Pod terminom informacione tehnologije
podrazumevaju se razliiti elementi i vetine
za stvaranje, uvanje i prenoenje informacije
Trendovi informacionih tehnologija
Opti trendovi relevantni za svaki raunar su:
odnos troak/ performansa,
objektno-orijentisano okruenje i
menadment dokumenata,
umreeno raunarstvo,
mobilna trgovina,
mreni raunar,
27
sistema
internet,
intranetovi i ekstranetovi,
korporativni portali,
umreeno preduzee,
optike mree.
28
sistema
Primena informacionih tehnologija u

savremenom poslovanju
U preduzeima
Dravnoj upravi
U zdrastvu
Poslovanje u bankama
Izdavaka i tamparska preduzea
Turistike agencije, velike
aviokompanije, i veliki hotelski lanci
Prodavnice
29
sistema
Informacioni sistem i poslovni sistem
Poslovne organizacije imaju potrebe za
informacionim sistemom i to kod:
kontrole zaliha proizvoda,
donoenja odluka sumiranjem i
uporeivanjem podataka,
razmene podatka i informacija izmeu
pojedinaca i sektora na razliitim
lokacijama,
uvanja i organizacije informacija o
trendovima kupaca, proizvodima
konkurencije ili cene rada.
30
sistema
Uvoenjem inform. sistema u poslovni
sistem, omoguava se:
brza i precizna obrada podataka,
arhiviranje velike koliine podataka,
brza razmena podataka,
trenutni pristup informacija,
prevazilaenje fizikih granica poslovnih
sistema,
automatizacija,
podrka donoenju odluka,
akumulacija znanja poslovnih sistema i
uenje na prethodnim iskustvima.
31
sistema
Klasifikacija informacionih sistema
Informacioni sistemi se mogu klasifikovati na
nekoliko naina: prema organizacionoj
strukturi, prema funkcionalnoj oblasti, prema
pruenoj podrci i arhitekturi sistema.
Prema organizacionoj strukturi:
odeljenski informacioni sistemi,
Informacioni sistem poslovnog sistema
Meuorganizacioni sistemi
Prema funkcionalnoj oblasti na :
raunovodstveni i finansijski sistem,
proizvodni inform. sistema
marketinki inform. sistem
32
sistema
Klasifikacija prema pruenoj
podrci:
sistem obrade transakcija (TPS).
upravljaki inform. sistem (MIS)
sistem upravljanja znanjem(KMS)
sistem za automatizaciju kancelarijskih poslova
(OAS)
sistem podrke odluivanju(DSS)
Izvrni informacioni sistemi(EIS)
sistem grupnog odluivanja (GDSS)
sistemi vetake inteligencije,expertski
sistemi i hibridni sistemi
33
sistema
Klasifikacija prema arhitekturi

je :
sistem baziran na centralnom
raunaru,
distributivni raunarski sistem.
34
sistema
Procena kvaliteta informacionih
sistema
Kvalitet infor. sistema se procenjuje:
Ispravnosti
Potpunosti
Robustnosti sistema
Jednostavnosti upotrebe
Jednostavnosti odravanja sistema
Pouzdanosti sistema
Optimalnosti sistema
Mogunosti proirivanja sistema
Prenosivosti sistema
35
2. Osnovne komponente raunara
Raunar se sastoji od pet osnovnih

funkcionalnih celina ili jedinica.
To su:
1. ulazna jedinica,
2. izlazna jedinica,
3. operativna i spoljna memorija,
4. upravljaka (kontrolna) jedinica i
5. aritmetiko-Iogika (ALU) jedinica.
36
2. Osnovne komponente
raunara
ULAZNI UREDAJI:
TASTATURA
MI
SKENER
DIGITALIZATOR
SVETLEE PERO
ITA LINIJSKOG KODA
37
38
raunara
IZLAZNI UREDAJI:
MONITOR
TAMPA:
Matrini tampa
tampai sa ubrizgavanjem mastila,
Ink - Jet stampai
Elektrostaticki Ink-Jet tampai
Laserski stampaci
CRTA (PLOTER)
39
40

(Inkjet)
(Dot-Matrix)
(Laser)
41
raunara
ULAZNO-IZLAZNI UREDAJI:
DISKETA (FLOPPY DISK)
DISK (HARD DISK)
OPTIKI - KOMPAKT DISK (CD)
MAGNETNA TRAKA
ZIP I JAZ DISKOVI
DISPLEJI OSETLJIVI NA DODIR
MODEM
ZVUNA KARTICA
42
raunara
43
MIKROPROCESOR
Mikroprocesor (MPU - Microprocessing Unit) je
osnovna funkcionalna jedinica raunara u kojoj
se izvravaju sve raunske aritmetike i logike
operacije i programske komande.
Osnovni paramert mikroprocesora su:
brzina - izrazava se u milionima operacija koje
mikroprocesor moe da uradi u sekundi
(MIPS - Milion Instruction Per Second ili
MFLOPS - Milion Floating Point Operations Per
Second);
duina procesorske rei - broj bitova koji se u
paralelnom formatu prenose i obraduju u
mikroprocesoru;
radni takt - uestanost kojom se inicira rad
mikroprocesora, koju generie klok (takt)
oscilator.
44

45
46
Aritmetiko-Iogika jedinica se koristi za
izvravanje aritmetikih i logikih aperacija.
Ta je jedina aktivna komponenta raunarskog
sistema, jer je to jedina komponenta koja
moe da stvara nove podatke.
Upravljaka jedinica obezbeuje
sinhronizovan rad memorije, aritmetiko-
Iogike jedinice i U/I jedinica. Osnovne
komponente von Neumann-ove arhitekture
koja se esto zove i "Princeton" arhitektura
su prikazane na slici 1. Naziv "Princeton"
arhitektura je dobijen po nazivu univerziteta
na kome je arhitektura razvijena.
47

48
Konfiguracija mikroprocesora
49
50
Unutranja(radna) memorija
RAM (Random Acess Memory) i
ROM ( Read Only Memory).
RAM omoguava izvravanje programa ili
trenutno skladitenje rezultata rada
programa.
ROM omoguava iskljuivo itanje fabriki
upisanih podataka. Kod PC-a ROM- sadri deo
operativnog sistema(BIOS Basic Input
Output System), program za ukljuivanje,
startovanje/(podizanje) sistema, program za
testiranje svih komponenti sistema po
ukljuivanju(Power-On Self Test-POST)i
program(Set up) za konfigurisanje raunara.
51

52

53

54
raunara
Spoljna (stalna) meorija
Spoljne memorije za uvanje
podataka su:
magnetne trake,
magnetni diskovi,
magnetne diskete i
optiki disk.
55

(Floppy disk, CD-ROM)
56
OMR BCR
OCR
57
3.SOFTVER RAUNARA
Pojam softvera
hard tvrdo; soft meko
Najbolja definicija za pojam softver potie
od Instituta inenjera Elektrotehnike i
Elektronike koja glasi:
Sveobuhvatni zbir informatikih

programa, procesa, pravila;
dokumentacije i datoteka u vezi,
koji ine deo operacija jednog
informatikog sistema.
58
3.OFTVER RAUNARA
Podela softvera
Na osnovu funkcija koje izvrava,
softver se moe podeliti u dve grupe:
sistemski softver i
aplikativni softver.
59
3.SOFTVER RAUNARA
Sistemski softver - klasa programa -
orijentisana na obezbeivanje efikasnog
funkcionisanja raunarskog sistema i
koordiniranje aktivnosti hardverskih resursa
u zavisnosti od zahteva aplikativnog
softvera.
Uloga sistemskog softvera - meusloj (veza)

izmeu hardvera i aplikativnog softvera.
Softverska podrka raunara (slika1.) ima
hijerarhijsku strukturu podeljenu na etiri
nivoa. Prva tri nivoa pripadaju sistemskom,
a etvrti aplikativnom softveru. 60
Korisnik
Nivo
4
Upravljanje Obraun Upravljanje Matematiko-
Aplikativni
softver
zalihama zarada proizvodom statistiki paketi
Nivo
Asembleri Kompajleri Interpreteri
3
Nivo
2
S istem ski softver
Uveziva Editor Otklanjanje

Sortiranje
programa teksta greaka
Nivo
1
Upravljanje Upravljanje Upravljanje Upravljanje
U/I podacima procesom memorijom
Operativna
CPU
memorija
U/I
Sistemski softver (sistemska podrka)

61
3.SOFTVER RAUNARA
Aplikativni softver - programi namenjeni za
reavanje konkretnih problema, aktivnosti i
zadataka korisnika raunarskog sistema
(razliiti programi opte i specifine namene:
programi za upravljanje proizvodnjom,
trgovanje, fakturisanje, voenje
knjigovodstva, obrauna zarada, statistika
istraivanja).
Ovi programi se mogu u vidu programskih

paketa kupiti na tritu softvera, ili ih korisnik,
u zavisnosti od raspoloivog znanja i umea, i
sam razvija shodno svojim potrebama.
62
3.SOFTVER RAUNARA
Slobodni softver
Slobodni softver, kako ga definie
Zadubina za slobodni softver, je
softver koji se moe koristiti,
umnoavati, prouavati, menjati i
distribuirati dalje bez ogranienja.
Znaajni projekti slobodnog softvera:
Jezgra operativnih sistema: Linux, BSD
i Darwin; GCC kompajleri, GDB
debager i C biblioteke; Serveri: BIND
imenski (name) server, Sendmail
prenos pote... 63
3.Softver
Operativni sistem(OS -je najvaniji deo sistemskog
softvera i predstavlja skup programa koji upravljaju
radom kompa.
Operativni sistemi su: Windows 95/98, Windows NT,
Windows Me, Windows 2000, Windows XP, Unix, Linux,
Solaris, i Mac OS.
OS obuhvata programe, koji obavljaju f-je :
Snimanje, detekcija i identifikovanje problema, koji
utiu na tok obrade podataka.
Obezbeivanje adekvatnog prostora za funkcionisanje
nekog programa.
Upravljanje zatitom podataka- Kada ukljuimo
raunar, operativni sistem moe da trai korisniko
ima(user ID) i ifru (password) korisnika.
Kontroliu kretanje bajtova kroz komp.
Razne operacije sa fajlovima(promena imena, brisanje)
64
OPERATIVNI SISTEM
Pojam i podela operativnih sistema
Operativni sistem - skup programa i
programskih rutina koje obezbeuju
funkcionisanje raunara, uz optimalno
korienje njegovih resursa.
(omoguava kontrolu izvrenja
aplikativnih programa, planiranje
obrade, testiranje, upravljanje
operacijama CPU, kontrolu ulaza/izlaza,
dodeljivanje memorija, kompilaciju i
obezbeuje razliite servise za
podrku).
65
OPERATIVNI SISTEM
Najnii nivo svakog
operativnog sistema je kernel,
jezgro , prvi sloj softvera koji
se uitava u raunarsku
memoriju pri pokretanju. Kao
prvi softverski sloj, on
obezbeuje svom ostalom
softveru koji se potom uita u
operativnu memoriju
zajednike usluge jezgra.
Osnovne usluge koje prua ovo
zajedniko jezgro su pristup
diskovima, upravljanje
memorijom, upravljanje
procesima i poslovima i
pristup ostalim raunarskim Slika 2. Mesto jezgra
ureajima. operativnog sistema
66
Krajnji korisnik/
Korisniki
sistemske i mrene
interfejs
komunikacije
Upravljanje Upravljanje Upravljanje Uslune i druge

resursima zadatkom datotekama funkcije
Upravljanje i Upravljanje Upravljanje Obezbeivanje

upotreba izvravanjem podacima i razliitih servisa
hardverskih zadataka programskim podrke
resursa datotekama
Slika 3. Bazine funkcije operativnog sistema 67
OPERATIVNI SISTEM
Ideje projektovanja
Operativni sistem je jezgra operativnog
sutinski sastavljen
sistema su se
iz tri skupa
komponenti: vremenom
1. Korisnikog interfejsa, izdiferencirale u
koji moe biti grafikog sledee koncepte:
tipa ili imati interpreter
komandne linije koji se
jo zove i koljka ("shell")
monolitno jezgro
2. Sistemske rutine niskog
nivoa mikro jezgro
3. Jezgro-kernel koji je srce egzo jezgro.
operativnog sistema.
68
OPERATIVNI SISTEM
Operativni sistemi dananjice:
Unix sistemi
Microsoft Windows
Drugi operativni sistemi (sistemi
za manje ureaje, za ureeje
specijalne namene...)
69
PROGRAMSKI JEZICI
Pojam i podela programskih jezika
Programski jezik - sredstvo (softverski proizvod) kojim se
reenje odreenog problema, od apstraktne ideje programa
preko algoritma, transformie u skup instrukcija koji
zovemo programom.
Klasifikacija programskih jezika na:
Mainski jezici
Aseblemerski jezici
Programski jezici visokog nivoa( proceduralni jezici)
Programski jezici etvrte generacije(neproceduralni,
konverzacijski)
Upitni jezici
Generatori izvetaja
Generatori aplikacija
Objektno-orijentisani programski jezici
70
PROGRAMSKI JEZICI
Najjednostavniji programski jezik je
interni jezik raunara mainski jezik.
Mainski jezik je izgraen nad binarnom
azbukom. Sve operacije i svi podaci
predstavljeni su nizovima bitova.
Asemblerski jezik je jedan nivo iznad
mainskog jezika. Koristi kratki
mnemoniki kod za instrukcije i
omoguava programeru da unosi imena
za blokove memorije koja sadri podatke.
Dizajniran je da omogui lako prevoenje
u mainski jezik. 71
PROGRAMSKI JEZICI
Programski jezici vieg nivoa -
Korienjem jezika vieg nivoa opis
naredbi i podataka vri se na nain
blizak prirodnom (engleskom) jeziku. U
ovim jezicima jednoj naredbi odgovara
vie naredbi simbolikog jezika. Vano
je napomenuti da ovi jezici imaju visok
stepen nezavisnosti u odnosu na
arhitekturu raunara i operativni
sistem na kojem se izvravaju.
72
Informacione podsistemi poslovnog
sistema
Informacioni podsistem
marketinga:
Sistem internih izvetaja
Sistem marketing obavetavanja
Sistem marketing istraivanja
Sistem analitikog marketinga:
Baza podataka
Baza metoda obrade
Baza modela
Komunikacione veze
73
proizvodnje:
Upravljanje unutranjom
logistikom i upravljanje
materijalom
Planiranje proizvodnje i poslovnih
operacija
Automatizacija projektovanja i
proizvodnje
74
finansija i raunovodstva :
Finansijsko planiranje i
predvianje budeta
Upravljanje finansijskim
transakcijama
Upravljanje investicijama
Aplikacija kontrole i revizije je
znaajna u podrci finansijskoj
kontroli
75
upravljanja kadrovima:
opise poslova, obaveze,
odgovornosti, zahteve, nivo
obrazovanja,
potrebne sposobnosti,
spisak zaposlenih,
Iskorienje radnog vremena
76
Softver za linu produktivnost:
Sistem za upravljanje bazom podataka
Za prezentaciju i autorstvo moemo
upotrebiti softver:
Softver za obradu texta
Softver za tampanje knjiga, broura i
prirunika
Softver za pravljenje prezentacija
Softver za upravljanje linim podacima
Komunikacioni softver
77
4.Raunarske mree
Koliko raunar vredi, ako je izolovan, tj. ako
nije povezan u mre i ? Kod neumreenih
raunara, zajedniko korienje datoteka i
resursa znai kopiranje datoteka na disketu
ili CD-RW disk i fiziko prenoenje disketa
do nekog drugog sistema.
Iako je raunarska industrija jo uvek
mlada u poreenju sa drugim industrijama,
raunari su zabeleili neverovatan napredak
za srazmerno kratko vreme. Snaan efekat
na nain organizovanja raunarskog
sistema imalo je stapanje raunara sa
komunikacijama.
78
4.Raunarske mree
Svrha mree je:
zajedniko korienje programske podrke,
koja se pojavljuje kao zajednika aplikacija za
sve korisnike,
objedinjavanje pristupa mrenim
resursima(tampai, skeneri..),
pristup zajednikim bazama podataka,
elektronska komunikacija elektronska
pota(slanje podataka),
upravljanje i voenje administracije nad
podacima,
povezivanje razliitih platformi(UNIX, OS/2)
poveanje produktivnosti i smanjenje
trokova poslovanja.
79
PROCENJIVANJE POTREBA ZA
RAUNARSKOM MREOM
Sledee stavke vam mogu

pomoi pri procenjivanju da li
je u vaoj firmi potrebna
raunarska mrea:
80
PROCENJIVANJE POTREBA ZA RAUNARSKOM
MREOM
Neprekidno investiranje u hardver i

softver.
Zbog nekompatibilnosti softvera
deavaju se greke i gubici.
Trokovi obuke i podrke su vei, ako se
koristi vie verzija softvera i hardvera.
Vreme se gubi u ekanju na resurse.
Uvoenjem mree mogu se spreiti
gubici zbog runog prenoenja datoteka.
81
POJAM I PODELA RAUNARSKIH
MREA
Raunarsku mreu ine dva ili vie
raunara povezana na odgovarajui nain
kako bi mogli da dele raunarske resurse :
podatke,
poruke,
softver,
raunarske faks ureaje,
modeme,
ostale hardverske komponente.
82
POJAM I PODELA RAUNARSKIH MREA
Raunarske mree se mogu podeliti
u dve osnovne klase, prema veliini
razdaljine koje pokrivaju:
lokalne mree;
globalne mree;
Local Area Network (LAN) -
predstavlja mreu raunara i drugih
komponenata, lociranu u okviru relativno
malog prostora (npr. 6000 metara), kao na
primer sprat u zgradi ili u samoj zgradi.
Wide Area Network (WAN) -
predstavlja mreu, koja povezuje raunare
locirane na veim udaljenostima, npr. u 83
4.Raunarske mree
84
Primer mogue arhitekture LAN
mree
85
Primer mogue arhitekture WAN
mree
86
SVOJSTVA RAUNARSKIH MREA
Otvorenost dostupnost svim potencijalnim

korisnicima. Pod pojmom otvorenost danas se
podrazumeva i javnost specifikacija, koja omoguava
raznim proizvoaima ponudu kompatibilne opreme.
Ekonominost koja se posmatra sa stanovita
korisnika.
Modularnost mogunost naknadnog ukljuivanja
novih sistema.
Fleksibilnost mogunost promene naina
povezivanja u toku rada same mree.
Elastinost mogunost povezivanja sa drugim
mreama
Adaptivnost takav nain upravljanja samom
mreom da se postigne maksimalni kvalitet u odnosu
na korisnika.
Transparentnost mora postojati jedinstvena
tehnologija,koja povezuje korisnike na mrei
87
KOMUNIKACIONI MEDIJUMI
Podela na:
ine medijume:
Upredena parica
Koaksijalni kabl
Optiki kabl
beine medijume:
mikrotalasni
Radio prenos
satelitski
88
INI MEDIJUM
Upredena parica predstavlja par bakarnih ica i
najraspostranjeniji je oblik komunikacionog
povezivanja jer se koristi gotovo za sve telefonske
instalacije
Koaksijalni kabl se sastoji od izolovanog bakarnog
jezgra, koje je okrueno punom ili pletenom
metalnom uzemljenom presvlakom i sve je obmotano
plastinim omotaem
Optiki kabl predstavlja komunikacioni medijum
velikog kapaciteta. On je uraen od velikog broja
veoma tankih staklenih niti i informacije, umesto
elektrinog, nosi svetlosni signal,
89
BEINE MREE
Italijanski fiziar Guljelmo
Markoni jo 1901.god. je
demonstrirao princip
beinog telefona izmeu
broda i obale koristei
Morzeovu azbuku.
Perfomansa kod savremenih
digitalnih beinih sistema je
bolja, ali je osnovna ideja
ostala ista.
90
BEINI MEDIJUM
Mikrotalasni sistemi koriste mikrotalase koji
putuju du povrine zemlje i obezbeuju prenos
izmeu razliitih lokacija. Nedostatak mikrotalasnih
sistema je to zahtevaju da izmeu predajne i
prijemne strane postoji optika vidljivost.
Kod satelitskog prenosa signal koji emituje

zemaljska stanica prenosi se ka satelitu, koji ga
ponovo emituje ka drugoj zemaljskoj stanici. Iako se
i kod satelitskog prenosa zahteva optika vidljivost
predajnika i prijemnika, zbog velike oblasti koju sa
velike visine pokriva satelit, premoavaju se
nedostaci mikrotalasnih sistema.
Radio prenos takoe prenosi informacije beino,

ali koristi radio talase koji su niih frekvencija od
mikrotalasa. Radio prenos se sve vie koristi za
povezivanje raunara i periferiskih ureaja ili za
povezivanje raunara i lokalnih mrea.
91
Karakteristike komunikacionih
medija:
Najbitnija karakteristika
komunikacionog medija je njegova
transmisiona brzina , tj brzina
prenosa poznata pod imenom
kapacitet prenosnog kanala, koja se u
sluaju prenosa podataka izraava u
bitima u sekundi (bps).
Upredena parica do 128 Mbps
Koaksijalni kabl do 200 Mbps
Optika vlakna 100 Mbps do 2 Gbps
Mikrotalasni sistemi 45 Mbps
Satelitski prenos 50 Mbps
Radio prenos do 2 Mbps
92
Karakteristike komunikacionih medija:
Smer prenosa , kao sledea karakteristika
komunikacionih medija, moe da bude
simpleksan, poludupleksan i dupleksan.
Nain prenosa moe da bude: asinhroni i
sinhroni prenos.
Tanost prenosa se moe ustanoviti na

osnovu bitova parnosti, koji predstavljaju
kontrolnu sumu, koja se dodaje na
otpremnoj strani linije znaku i/ili bloku
znakova.
93
OSNOVNI TIPOVI MREA
U zavisnosti od naina na koji se
zajedniki koriste informacije
postoje mree :
ravnopravnih korisnika (Peer to Peer).
serverske mree (Sever Based
Network)
U daljem tekstu bie rei o glavnim funkcijama,
prednostima i nedostacima ovih vrsta mrea.
Koja e se mrea uvesti zavisi od veliine
organizacije, potrebnog nivoa bezbednosti,
raspoloivog nivoa administrativne podrke,
gustine saobraaja na mrei, potreba korisnika
mree i raspoloivog budeta.
94
SERVERSKE MREE
Rad serverske mree je zasnovan na povezivanju
vie manjih raunara-klijenata sa serverom, koji
klijentu prua pomo u radu, ali je vei deo rada
klijenta odvojen od servera.
Raunar-klijent sa sopstvenom programskom
podrkom, ili programskom podrkom upisanom u
radnu memoriju iz servera, poziva podatke u svoju
radnu memoriju, samostalno obrauje podatke i po
obradi ih vraa na server, gde se uvaju i na
raspolaganju su svim korisnicima mree.
Periferne jedinice raunara (tampa, skener, CD
ROM, ...) mogu se proglasiti kao zajedniki deljivi
(SHARE) mreni resursi. Ako se server iskljui,
klijenti koji poseduju sopstvene trajne memorijske
resurse, moi e samostalno raditi, ali nee moi
koristiti zajednike mrene resurse.
95
SERVERSKE MREE
Osnovne komponente serverske

mree su:
serveri,
klijenti i
komunikaciona oprema.
96
SERVERSKE MREE
Serveri su raunari, koji obezbeuju
resurse, koje dele umreeni raunari. To su
obino raunari sa najveom procesorskom
snagom, velikom RAM memorijom i
najveim i najbrim hard diskom. Namenski
server je server koji ima samo tu jednu
ulogu i ne koristi se kao klijent.
Kako se uveava mrea, saobraaj u mrei
postaje sve gui, javlja se potreba za
veim brojem servera. Podela poslova na
nekoliko servera obezbeuje da se poslovi
obavljaju na najefikasniji mogui nain.
Tako na primer, specijalizovani serveri se
koriste za:
97
SERVERSKE MREE
server za tampanje obezbeuje pristup
tampaima i izvrava programe potrebne za
stvaranje i rukovanje redovima tampanja poslova
poslatih na tampae sa razliih vorova.
fajl server izvodi znatan deo upravljanja mreom,
jer svi prenosi idu preko njega. Fajl server ima jednu
ili vie mrenih kartica preko kojih radi sa mreom.
Osim to upravlja pristupom resursima, kao to su
datoteke i diskovi na mrei, fajl server je odgovoran
za bezbednost i sinhronizaciju mree.
server za aplikacije obino je namenski
raunar, koji izvrava aplikacije za radne stanice.
Aplikacije zasnovane na klijentu izvravaju se na
radnoj stanici i za njih je potrebno sve neophodne
datoteke podataka preneti sa servera na radnu
stanicu
server za elektronsku potu predstavlja server
koji po zahtevu upravlja isporukom pote
server baza podataka sadri softver koji
progamima aktivnim na drugim vorovima obezbeuje
pristup zapisima u bazi podataka
98
SERVERSKE MREE
Klijenti, odnosno radne stanice,
jesu raunari koji pristupaju
zajednikim mrenim resursima,
koje obezbeuje server.
Komunikacionu opremu ine
kablovi, razvodne kutije,
skretnice, adapteri, konektori,
linijski pojaivai i slino.
99
100
MREE RAUNARA ISTOG PRIORITETA
Kod mrea raunara istog prioriteta (Peer to Peer
Network) ne postoje namenski serveri, kao ni
hijerarhija raunara. Obino svaki raunar
funkcionie i kao klijent i kao server. Kod ovog
tipa mree ne postoji administrator mree, koji je
odgovoran za celu mreu, ve svaki korisnik
svakog raunara odreuje koji se podaci sa
njegovog raunara mogu deliti preko mree.
101
4.Raunarske mree
Mree raunara istog prioriteta(PEER TO PEER NETWORK)
102
KLASINE TOPOLOGIJE
Razliite vrste mrea imaju razliite kriterijume
projektovanja, a zbog toga i razliite topologije.
Vano je razgraniiti dva pojma: fiziku
topologiju i logiku topologiju.
Fizika topologija opisuje raspored medijuma

mree (kao to su bakarni i optiki kablovi) i
ureaja koji on povezuje.
Predmet logike topologije nisu stvarne fizike
veze, ve logika putanja kroz mreu kojom se
podaci prenose sa jednog na drugo mesto
topologija magistrale (bus topology)
topologija zvezde (star topology)
topologija prstena (ring topology).
103
TOPOLOGIJA MAGISTRALE
Jednostavna struktura magistrale bila je
prva topologija, koja se koristila u
Ethernet mreama. Uobiajena fizika
topologija magistrale sastoji se od
koaksijalnog kabla, zajednikog za sve
raunarske sisteme povezane sa
lokalnom mreom.
Za topologiju magistrale uobiajeno je da
se za odluivanje o pristupu mrei koriste
algoritam za detektovanje kolizije ili
algoritam za izbegavanje kolizije, kao i
pojam emisija za dosezanje do svakog
ureaja na kablu.
104
Prednosti topologije magistrale
su :
arhitekture zasnovane na ovoj topologiji
su jednostavne i fleksibilne,
veoma je jednostavno proirivanje
prikljuivanjem na glavni vod, odnosno
dodavanjem i uklanjanjem vorova,
magistrala koristi malo kablova u
poreenju sa drugim topologijama i esto
ima najjednostavniji raspored istih.
105
Nedostaci topologije magistrale su:
teko izolovanje greaka,
preoptereenje glavnog voda u
sluaju poveanja saobraaja u
mrei,
kod varijante razgranate
topologije ukoliko koren postane
neispravan cela mrea postaje
neispravna.
106
107
o Emisija signala
U mrei se podaci, u obliku elektronskog
signala, alju svim umreenim raunarima;
meutim informaciju prihvata samo raunar
ija se adresa poklapa sa adresom kodiranom
u signalu. U datom trenutku samo jedan
raunar moe da poalje poruku.
o Na rad mree utie :
broj povezanih raunara,
karakteristike hardvera umreenih
raunara,
vrsta aplikacija sa kojima se radi u
mrei,
vrsta kabla upotrebljenog za
umreavanje,
udaljenost raunara. 108
Odbijanje signala
Poto se podaci alju itavoj mrei, oni
putuju sa jednog kraja kabla na drugi. Kada
bi se signalu omoguilo da bez prekida tako
putuje, on bi se stalno odbijao i tako guio
mreu. Zato signal mora da se zaustavi
kada stigne do prave odredine adrese.
Terminator
Da bi se signal zaustavio, na svaki kraj
kabla se postavlja komponenta, koja se
zove terminator i koja apsorbuje slobodne
signale. Ako se kabel fiziki prekine, u tom
sluaju jedan ili vie kablova nemaju
terminator i aktivnosti mree se prekidaju.
Tada se kae da je mrea pala.
109
110
TOPOLOGIJA ZVEZDE
Koncept koji podrava topologiju zvezde je
jednostavan. Svaki vor lokalne mree
povezan je posebnim kabelom sa centralnim
mestom, koje je obino razvodni orman. Svi
kabeli zavravaju u mrenoj komponenti, koja
je unutar ormana; ta komponenta moe biti
hab ili komutator, a njena funkcija je da
ponavlja ili komutira saobraaj ka ostalim
vorovima mree.
111
112
TOPOLOGIJA ZVEZDE
Prednosti topologije zvezde su:
o lako fiziko formiranje i modifikovanje mree,
o lako dodavanje novih radnih stanica,
o lako otkrivanje neispravne komunikacione
linije u mrei,
o iskljuena je mogunost zaguenja prenosa
podataka.
Nedostaci topologije zvezde su oigledni:

sama mrena komponenta je izvor otkaza
topologija zahteva obimno kabliranje
Ako se jedan raunar pokvari, samo taj
raunar nee moi ni da prima ni da alje
podatke, dok ostatak mree nastavlja
normalno da radi.
113
TOPOLOGIJA PRSTENA
o U topologiji prstena raunari se kruno povezuju
kablom. Kod ove raunarske topologije nema krajeva sa
terminatorima. Signal putuje po petlji u jednom smeru i
prolazi kroz svaki raunar. Za razliku od pasivne
topologije magistrale, kod ove topologije svaki raunar
se ponaa kao repetitor koji pojaava signal i alje ga
sledeem raunaru. Kako signal prolazi kroz svaki
raunar, otkazivanje jednog raunara utie na celu
mreu.
114
115
TOPOLOGIJA PRSTENA
Prednosti ove topologije su:
jednostavnost oiavanja uz
minimalnu potronju kablova,
nije potreban centar oiavanja
Nedostaci topologije prstena su:
prestanak rada cele mree usled
prestanka rada jednog vora,
veoma teko izolovanje greke zato to se
komunikacija odvija samo u jednom smeru,
teko dodavanje ili uklanjanje vorova u
mrei.
116
4.Raunarske mree
Projektovanje mree
Mrena topologija-predstavlja fiziki
raspored raunara, kablova i dr.
komponenata mree. Od izabrane
topologije zavisi:
vrsta potrebne opreme za mreu,
mogunosti te opreme,
razvoj mree,
nain upravljanja mreom.
117
4.Raunarske mree
Raunarska komunikacija
Paket je osnovna jedinica mrene
komunikacije. Kada se podaci podele u
pakete, pojedinani prenos se ubrzava tako da
svaki raunar iz mree moe da prima i
predaje podatke.Kada mreni operativni
sistem sa raunara poiljaoca rastavi podatke
u pakete, on u svaki paket daje posebne
kontrolne informacije,i time se omoguuje:
da se originalni, rastavljeni podaci alju kao
manje celine,
da se ti podaci ponovo sastave pravim
redosledom na odreditu,
da se izvri provera greka u podacima, koda
se oni ponovo sastave.
118
4.Raunarske mree
Telekomunikacioni protokoli
Raunar-poiljalac- Kod njega protokol:
rastavlja podatke u manje
delove, ili pakete, kojim
protokol rukuje.
dodaje podatke o adresi u
paket,
priprema podatke za prenos
kroz mreni adapter i dalje kroz
mreni kabl.
119
4.Raunarske mree
Raunar-primalac:
uzima podatke iz kabla,
dovodi pakete u raunar, kroz mrenu
karticu,
oslobaa pakete od svih podataka o
prenosu koje je dodao raunar poiljalac,
kopira podatke iz paketa u bafer radi
ponovnog sklapanja u celinu,
predaje sreene podatke aplikaciji.
120
4.Raunarske mree
Internet ( International
NETwork
Elektronska pota-(Electronic Mail)
Diskusione grupe-(Usenet
Newsgroup)
Protokol za prenos podataka-(File
Transfer Protocol-FTP)
Emulator terminala-(Telnet)
Gofer(Gopher)
WWW-(World Wide Web)
Prenos razgovora putem Interneta-
(Internet Realy Chat)
121
5.Baze podataka
Automatizovani informacioni
sistemi upravljaju organizacijom
podataka putem kompjutera:
Unoenje i sreivanje podataka u
raunaru,
Upisivanje u spoljne memorije,
Prenoenje iz spoljnih memorija u
unutranju i obratno,
Prenoenje podataka u procesoru,
Izvravanje aritmetikih i logikih
operacija .
122
5.Baze podataka
Organizacione jedinice podataka:
bit ( binarry digit)
bajt ( karakter, znak )
Polje
Segment se naziva i grupno polje
slog ili zapis
datoteka
123
5.Baze podataka
Baza podataka
Datoteka Datoteka
Slog Slog
Segment Segment
Polje Polje
Znak (BAJT) Znak (BAJT)
BIT BIT
124
5.Baze podataka
Zavisno od primenjene vrste
strukture podataka u bazi,
baze podataka se dele na:
Hijerarhijske,
Mrene,
Relacione,
Objektne.
125
5.Baze podataka
S1
S2 S3 S4 S5
S6 S7 S8 S9 S10 S11 S12
126
5.Baze podataka
127
5.Baze podataka
Relacioni modeli baza podataka imaju
sledee osobine:
U emi relacije se ne nalaze dva ista
naziva atributa,
U relaciji nije bitan redosled kolona,
Relacija ne sadri dva jednaka sloga,
U relaciji nije bitan redosled slogova.
128
5.Baze podataka
MODELIRANJE PODATAKA
logikog modela
fizikog modela
dimenzionog modela podataka
Postupak izvoenja ovakve
aktivnosti obuhvata nekoliko koraka:
definisanje nezavisnih entiteta, tj.
pronalaenje roditelja.
definisanje zavisnih entiteta,
definisanje veza.
129
5.Baze podataka
SISTEM ZA UPRAVLJANJE BAZOM
PODATAKA- SUBP
Fiziki realitet baze podataka
DBMS softver:
Jezik za definiciju podataka
Jezik za manipulaciju podacima
Aplikativni programi
Renik podataka:
Renik elemenata podataka
Renik procedura
Razvojni renik
130
5.Baze podataka
SQL-upitni jezik
Neproceduralni jezik SQL( Structured Query Language) je
napravljen tako da ga mogu koristiti neprogrameri(krajnji
korisnici). Ovaj jezik obuhvata operacije u smislu TA treba
uraditi, a ne KAKO.
SQL omoguuje povezivanje sa klasinim viim programskim
jezicima, kao to su: COBOL, PL/I , PASCAL, FORTRAN, C i drugi.
SQL je jezik za:
interaktivno definisanje baze podataka( Data Definition
Language ili DDL)-
jezik kojim treba da omogui kreiranje( CREATE TABLE),
dodavanje(ALTER TABLE),
brisanje tabela(DROP TABLE),
pogleda(CREATE VIEW),
sinonima(CREATE SYNONIM
131
5.Baze podataka
ANALITIKO PROCESIRANJE INFORMACIJA
potreba za pretvaranjem
transakcionih podataka u
informacije,
omoguavanja vee inicijative
korisnicima, koji ne moraju da znaju
SQL i detalje o postavci
informacionog sistema.
zahteva za automatizacijom rada
analitiara, komercijalista i
menadera.
132
6.Bezbednost raunarskih
mrea
Pasivni napadi( passive attacks)

Aktivni napad (active attacks)
133
6.Bezbednost raunarskih mrea
Opte ime za skup alata, procedura, pravila

i reenja ija je namena da umreeni sistem
odbrane od napada je sigurnost
raunarskih mrea
Postoje tri aspekta sigurnosti informacija:
o napad na sigurnost (security attack) bilo koja
akcija koja ugroava sigurnost informacija;
o sigurnosni mehanizam (security mechanizasm)
mehanizam koji treba da detektuje i predupredi
napad ili da sistem oporavi od napada;
o sigurnosna usluga (security service) usluga
koja poveava sigurnost za obradu i prenos
podataka.
134
Napadi su akcije koje su usmerene na ugroavanje
sigurnosti informacija, raunarskih sistema i mrea.
Postoje etiri vrste napada:

1.presecanje prekida se tok informacija,
onemoguava se pruanje usluge, napad je
aktivan;
2.presretanje predstavlja napad na poverljivost,
odnosno prislukivanje saobraaja, napad je
pasivan i tee se otkriva;
3.izmena predstavlja napad na integritet, napad
je aktivan, moe se obaviti unutar raunarskog
sistema;
4.fabrikovanje predstavlja napad na
autentinost, napad je aktivan, tako to generie
lane podatke.
135
Sistemske pretnje:
o crvi (samostalni zlonamerni
programi putem elektronske pote,
nanosi tetu);
o virusi (fragmenti koda koji se
ubacuju u legitimne programe).
Postoje etiri grupe metoda zatite:

1.kriptografske metode,
2.programske metode,
3.organizacione metode i
4.fizike metode.
136
Metode odbrane se mogu klasifikovati na:
ifrovanje,
softverska kontrola pristupa,
hardverska kontrola pristupa,
zatitne polise,
fizika kontrola pristupa.
Nivoi aspekta zatite u odnosu na poloaj
mehanizama zatite su:
Zatita na nivou aplikacije, obuhvata: softversku zatitu
aplikacije, izolovanje bitnih aplikacija.
Zatita na nivou operativnog sistema, obuhvata vezu
operativnog sistema aplikacija i odnos prema mrenoj
arhitekturi, tj. vezama sa drugim sistemima.
Zatita na nivou mrene infrastrukture, obuhvata primenu
mrenih barijera, blokiranje nepotrebnih portova, ifrovanje
putanje.
Procedura i operaciona zatita, obuhvata definisanje i
sprovoenje pravila zatite, detekciju napada, proaktivno
delovanje.
137
138
139
Sigurnosni servisi su:
autentifikacija(authentification)
tajnost podataka( data confidentiality)
nepromenljivost
poruka(nonrepudation)
integritet podataka( data integrity)
kontrola pristupa( access control)
raspoloivost resursa( resource
avaliability)
140
Najuobiajenija biometrijska kontrolna
sredstva su:
Fotografija lica .
Otisci prstiju.
Geometrija ake
Skeniranje duice
ara krvnih sudova u mrenjai oka
Glas .
Potpis .
Dinamika udara na tastaturu
Druga biometrijska sredstva .
141
Kriptoloka zatita u
raunarskim mreama se mora
iplementirati na dva naina :
1.ifrovanjem sa kraja na kraj(end to
end encryption),
2.ifrovanjem po vezi (link encryption).
142
PRIMERI SISTEMA ZATITE
PODATAKA U RAUNARSKIM
MREAMA:
Kerberos
Projekat MAX (Project MAX)
SDNS(Secure Data Network
System)
Secure NFS
143
KRIPTOLOKA ZATITA U
RAUNARSKIM MREAMA se mora
iplementirati na dva naina :
ifrovanjem sa kraja na kraj(end to
end encryption),
ifrovanjem po vezi (link
encryption).
SISTEMI ZA IFROVANJE PODATAKA

Simetrini ifarski sistemi (private key
systems),
Asimetrini ifarski sistemi(public key
systems)
144
7.Informacioni sistemi menadmenta
Prema stepenu automatizacije
razlikujemo:
neautomatizovani informacioni sistemi,
sistem za automatsku obradu podataka
upravljaki inform. sistemi
sistemi za podrku odluivanju
vetaka inteligencija, expertni sistemi,
skladite podataka,
145
Podela se vri i prema vrsti

obrade:
paketna,
serijska i
sluajna obrada,
interaktivni rad,
rad u realnom vremenu...
146
Prema vrsti pruenih usluga
razlikujemo:
sisteme za kompjuterske usluge opte
namene,
sisteme za uvanje i pretraivanje
podataka,
sisteme za komutaciju podataka,
sisteme za upravljanje fizikim
procesima,
sisteme za kontrolu i upozorenja,
sisteme za obradu transakcija.
147
U neautomatizovanim informacionim
sistemima primenjuje se runa ili
mehanografska obrada podataka. Osim runih i
stonih kalkulatora koriste se mehanografska
sredstva za izvravanje specifinih poslova, kao
to su: knjienje, fakturisanje, izdavanje naloga i
sl.
Neformalizovan(neautomatizovan)
Formalizovan
Za neautomatizovanu obradu podataka
svojstveno je:
Pravila za obradu podataka nisu strogo definisana
Obrada je spora to dovodi do kanjenja informacija
este su greke-razliiti uzroci
148
Sistem automatske obrade
podataka-AOP
Sa informatikog stanovita
one obuhvataju :
prikupljanje i registrovanje
podataka
klasifikacija, ureivanje i
auriranje podataka
razna raunanja i sumiranja
tampanje izvetaja i sl.
149
Zajednike karakteristike za
sve sisteme AOP :
ima veliki broj transakcija
mnoge su sline
aktivnosti se dobrim delom
ponavljaju
procedure za izvrenje
transakcija su dobro poznate i
mogu se dobro opisati
150
Prednosti AOP nad konvencionalnim :
sistematizuje se prikupljanje i
skladitenje podataka u datoteke
znatno se ubrzava prikupljanje i
obrada podataka
poveava se kvalitet informacija
sistematizuju se izvetaji i nacin
izvetavanja na pojedinim
organizacionim i upravljakim nivoima
uvodi se opsta nomenklatura i
jedinstven sistem oznaavanja
151
Nedostaci AOP :
zanemaruje se sistemski pristup
strategija razvoje je podreena raunaru
polazni infornacioni sistem, koji treba
automatizovati
projektovanje AOP sistema se svodi na
projektovanje programa
sistem AOP ne ukljuuje proces odluivanja, jer
nema izbora izmeu alternativa
nedostaju informacije za predvianje ponaanja
sistema u budunosti
152
Upravljaki informacioni
sistemi
Raspolau sa:
Bazom podataka
Algoritmom za donoenje odluka
Softverom za operaciona
istraivanja
153
154
Ciljevi upravljakih informacionih sistema su:
Da omogui da svi uesnici u kolektivnim
aktivnostima (odnosno da svaki radnik) budu
pravovremeno informisani o svemu to je
neophodno za njihovo aktivno, neposredno i
ravnopravno uee u izboru, donoenju i
sprovoenju upravljakih odlukai to na njima
pogodan nain.
Da omogui predhodno proveravanje parametara
nameravanih odluka
Da omogui da se na svim takama u strukturi
radnog sistema, praktino na svakom poslu, uvek
znaju planirani i stvarni parametri upravljakih
procesa
Da se brzo i neposredno otkrivaju i identifikuju sva
odstupanja i da se odmah raspolae svim
kriterijumima za odgovarajue korekcione,
regulacione akcije(princip povratne sprege sa
komparacijom)
155
Poslovne prednosti upravljakog
informacionog sistema
Integracija poslovnih procesa
Optimizacija, protok informacija i
virtualna kancelarija
Voenje i upravljanje
Komunikacija sa poslovnim partnerima
Stalna unapreenja, vizija
Sigurnost podataka
156
Sistem za podrku odluivanju
157
7.Informacioni sistemi
menadmenta
Modeliranje i modeli
Proporcionalni model
Analogni modeli.
Matematicki (kvantitativni modeli)
Mentalni modeli
158
menadmenta
159
menadmenta
Arhitektura DSS sistema:
PODSISTEM UPRAVLJANJA PODACIMA
PODSISTEM UPRAVLJANJA MODELOM
KORISNICKI INTERFEJS
PODSISTEM ZA UPRAVLJANJE ZNANJEM
SPO su interaktivni, flexibilni i adaptivni
raunarski informacioni sistemi specijalno
razvijeni za podrku u reavanju
nestrukturiranih menadment problema u
cilju poboljanja procesa
odluivanja.(Turban , Aronson, 1998 ).
160
menadmenta
Osobine sistema za podrku
odluivanju-prednosti:
Prednosti SPO zavise od prirode
donosioca odluka i situacije po pitanju
odluka,
SPO poveava uroene sposobnosti
rukovoenja donosioca odluka,
SPO moe da rei probleme koji bi
donosiocu odluka oduzeli mnogo
vremena,
161
menadmenta
SPO se pribliava reenju problema bre
od donosioca odluka,
Ako se desi da SPO ne moe da rei
problem, moe da stimulie donosioca
odluka da bolje razmisli.
izgradnja SPO moe da ukae na nove
naine razmiljanja u oblasti odluivanja,
SPO moe da obezbedi dokaze o
opravdanosti stava donosioca odluka.
U cilju unapreenja produktivnosti, SPO
moe pruiti znaajne konkurentske
prednosti.
162
Sistemi za podrku odluivanju
ogranienja:
Neke uroene ljudske vetine i talenti se ne
mogu ugraditi u dananje SPO,
SPO je ogranien na znanje koje poseduje.
SPO je ogranien vrstama obrade znanja koju
njegov softver moe da izvri,
Mogunosti SPO su ograniene
mogunostima kompjutera(hardvera i
operativnog sistema) koji se koriste,
Jezik kojim korisnici treba da saopte svoje
zahteve ograniava broj korisnika na one koji
prihvataju ovakav nain izraavanja.
SPO mogu biti napravljeni za usku i
specifinu oblast primene.
163
8.Vetaka inteligencija,ekspertni
Meyer(1990) vetaku inteligenciju(VI) definie kao
rezultat vaeih znanja koja potiu iz razliitih naunih
oblasti i koja su transformisana u oblik koji omoguava
reavanje problema.
Delovi vetake intelegencije su prema
Meyeru(1990):
1.Uenje,
2.Modeliranje simbolima,
3.Heuristika,
4.Reavanje problema,
5.Integarcija,
6.Tehnike i jezici vetake inteligencije,
7.Budui razvoj.
164
8.Vetaka
inteligencija,ekspertni sistemi i
hibridni sistemi
165
Oblasti primene VI:
Tehnika prirodnog jezika
Robotika i senzorski sistemi
Raunarska vizuelzacija i scensko
prepoznavanje
Inteligentna obuka uz pomo
raunara.
Mainsko uenje.
Prepoznavanje rukopisa
166
Prednosti primene vetake inteligencije:
znatno poveava brzinu i doslednost pojedinih
postupaka u reavanju problema;
pomae u reavanju problema koji ne mogu biti
reeni ili su komplikovani za reavanje
konvencionalnom obradom na raunaru;
pomae pri reavanju problema s nekompletnim ili
nejasnim podacima;
pomae u regulisanju informacionog
preoptereenja rezimiranjem i interpretiranjem
informacija i u pretraivanju velike koliine
podataka;
znatno poveava produktivnost pri obavljanju
mnogih poslova;
ini vrlo jednostavnom upotrebu nekih
raunarskih aplikacija ;
167
EKSPERTSKI SISTEMI
E kspertski sistemi su
kompjuterizovani savetodavni
programi koji nastoje da
oponasaju procese zakljuivanja
eksperata pri reavanju sloenih
problema.
Prednosti ekspertnog sistem a u
odnosu na reenje problem a
klasinim programiranjem su:
168
mogunost opisa algoritma za
reavanje problema,
ugraena fleksibilnost u program,
mogunost rada sa nepotpunim,
netanim, nepouzdanim podacima,
mogunost auriranja baze znanja,
mogunost nalaenja reenja za
sloene i nestruktuirane probleme.
169
Koncepti rada ekspertskih
sistema
prikupljanje znanja (od eksperata
ili drugih izvora),
predstavljanje znanja (u
raunaru),
zakljuivanje pomou znanja i
prenos znanja korisniku.
170
8.Vetaka
hibridni sistemi
EKSPERT
P r o s ir u je i t e s t ir a
in v e n t .
IN Z E N J E R iz r a d ju je k o r is t i
ZN A N JA EKSPERTNI
K O R IS N IK
p o p r a v lja , S IS T E M
te s tir a
d o d a je
p o d a tk e
O S O B LJE
A L A T I Z A IZ G R A D N J U
E K S P E R T N O G S IS T E M A
171
Arhitektura Ekspertskih sistema:
Baza znanja (knowl a dge base)
Mehanizam zakljuivanja
(inference engine )
Modul za prikupljanje znanja
Sistem za obja nj e nje
172
8.Vetaka
hibridni sistemi
Analogija sa ovekovim nainom
reavanja problema
Nivo opisa
Priroda reenja
Ocena situacije
K vantifikaciona oznaka
Definisanje cilja
Izbor
Pretraivanje
173
Vrste znanja :
Proceduralno znanje
Deklarativno znanje
Meta znanja
Heuristi ko znanje
Struktu rn o znanje
174
Predstavljanje znanja:
Trojke. Objekat-atribut-vrednost
(O-A- V) tzv.fuzzy pravila
Pravila
Prikazivanje znanja preko
sistem okvira
Logika
Semantike mree
175
Hibridni sistemi
Rasplinuta logika i Rasplinuti Ekspertni
sistemi i Data Mining su namerno stavljeni u
okviru naslova Hibridni sistema
Rasplinuta logika podrava ljudsko
rezonovanje, ali koristi procenjene
informacije i neodredenost na bolji nain.
Rasplinuti Ekspertni sistemi se koriste u
nekoliko irokih oblasti ukljuujui i
prepoznavanje linearnih i nelineamih
kontrolnih ema, finansijski sistem,
operaciona istraivanja, analiza podataka,
prepoznavanje ema.
176
Skladite podataka ( Data
warehouse DW ) : subjektivno
orjentisana integrisana vremenski
promenljiva kolekcija podataka za
podrku menaderskom procesu
odluivanja.Sadraj DW:
Osnovne radne aplikacije
Aplikacije za upite i raporte
Aplikacije za analizu i planiranje
Fleksibilnost i sposobnost
adaptacije promenljivim poslovnim
potrebama
177
INTERNET POSLOVANJE
OSNOVNI KONCEPTI POSLOVANJA

NA INTERNETU:
Izgradnja lojalnosti kupaca
Direktna promocija
Demonstracija i distribucija proizvoda
Edukacija tr ita
Public relations (PR).
Istra ivanje i razvoj proizvoda
Servis i podrka kupcima
9.INTERNET POSLOVANJE
Najpoznatije aplikacije na Internetu su:
elektronska pota (e-mail) za razmenu elektronskih
poruka i dokumenata izmeu korisnika;
World Wide Web (WWW) koji obuhvata multimedijalne
sadraje i informacije;
protokol za prenos datoteka (FTP), koji se koristi za
prenos datoteka sa,na odreene raunare;
grupe za prikazivanje novosti (news groups) i grope za
diskusiju (discussion groups);
Gopher, aplikacija koja se koristi za pretraivanje
tekstualnih informacija i
simulacija terminala (terminal emulation) koja se
koristi da bi se omoguilo nekom raunaru da se
ponaa kao jedan od terminala nekog centralnog
raunara ili servera.
Kada se govori o Web-u, e sto se koriste
razliiti originalni ili delimino prevedeni
engleski termini i zbog toga sledi njihov
opisni prevod.
Web prezentacija : kolekcija pridruenih dokumenata
poznatih kao Web stranice
Web server : raunar koji mora imati stalnu vezu sa
Internetom i na kome se nalazi Web prezentacija
Home page : prva (naslovna) stranica Web prezentacije
Web sajt (site) : uglavnom oznaava Web server i Web
prezentaciju zajedno-
Web ita (browser): korisniki program koji slui za
pristup Web serverima i itanje Web stranica
Web protokol (HTTP - HyperText Transfer Protocol) :
skup pravila kojim je definisana razmena podataka
izmeu Web itaa i Web servera
Web adresa: skup identifikatora razdvojenih takama
koji jednoznano ukazuju na simboliku adresu Web
stranice.
PROTOKOLI
FTP (File Transfer Protocol)-za prenos datoteka
NNTP (Network News Transfer Protocol)-za praenje
news grupa
UDB ( User Datagram Protocol)-za prenos manje vanih
podataka
ICMP (Internet Control Message Protocol)- za nadzor i
kontrolu mree
DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol)- za
dinamiko dodeljivanje Internet adresa raunarima na
mrei
DNS (Domain Name Service)-za pretvaranje naziva
Internet adresa u brojane adrese
LDAP (Lightweight Directory Access Protocol)- za
centralno upravljanje korisnicima i pravima pristupa na
mrei
NTP (network Time Protocol)-za sinhronizaciju
ispravnog sistemskog vremena i datuma raunara.
SERVISI I NJIHOVA PODELA
NA INTERNETU:
Bazini servisi:
Elektronska pota (E-mail)
Telnet (telecommunications
network)
FTP (File Transfer Protocol)
Pojam elektronskog poslovanja prvi je
definisao IBM, opisujui ga kao
delatnost koja omoguava izgradnju i
primenu poslovnog modela u kome su
promene katalizator rasta, a
organizaciona struktura se menja
zavisno od poslova .
Elektronsko poslovanje (e-business)
ukljuuje:
kupovinu i prodaju robe i usluga,
saradnju sa poslovnim partnerima,
elektronske transakcije unutar
organizacije.
Elementi e - trgovine
U elektronskoj trgovini su prisutni
sledei elementi:
Proizvod
Mesto
Marketing
Nain za prijem narudbina
Nain za prijem novca
Isporuka
Mogunost vraanja proizvoda
Garancija
Tehnika podrka
NA IN POSLOVNOG PROCESA PRI E-
PRODAJI
Gotovo je identian nainu konvencionalnog
poslovnog procesa prodaje i moe se ralaniti na
iste faze kao i konvencionalni poslovni proces:
1. promocija ili inicijativa
2. operativno poslovanje:
zakljuak posla
isporuka robe
plaanje
Temeljna razlika izmeu konvencionalne i

e-prodaje su mediji i nain prenosa
informacija od prodavca kupcu i obrnuto
Naini plaanja pri on line
trgovini
Osnovni sistemi plaanja i
digitalnog novaca su:
CyberCash
FirstVirtual
E-Cash
NetCash
Mondex
VisaCash
Zakljuak posla izvrava se
putem elektronikih obrazaca
(narudbina) i e-maila (potvrda
prijema narudbine)
Razlikujemo nekoliko naina
plaanja pri e-prodaji:
1. kreditnom karticom
2. pouzeem u domaem prometu,
3. bezgotovinskom plaanjem
4. elektronskim plaanjem
e
a nj
stalni v
i
Slika 1. Ponaanje potroaa na internetu

potroai r u
na i
u ka
p or
is
kupci
eb
W
aj ta
a dr jes
s m
itatelji
g
ti n je)
ke an
ar av
eM la
g
(o
posetioci
Temeljni zadatak Web prodavnice (Front Office-a) je u to

kraem roku pretvoriti posetioca u itatelja, zatim itatelja u
kupca
MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE
Prema tome od koga potiu Elektronsku

trgovinu moemo podeliti na tri dela:
Elektronska trgovina koju potiu
poslovni subjekti (bussines-B)
potroai (consumer-C)
dravni organi (govermment-G)
To Business To Consumer To Government
Podstiu Business-to- Business-to- Business-to-
ga Business Consumer Government (B2G)
poslovni (B2B) (B2C) Western Australian
subjekti Amazon Maxi diskont Government Supply
www.amazon.com
www.ssc.wa.gov.au
Podstiu Consumer-to- Consumer-to- Consumer-to-

ga Business Consumer(C2 Government (C2G)
potroa (C2B) C)
i Better eBay
Business www.ebay.co
Bureau site m
www.bbb.org
Podstiu Government- Government- Government-to-
ga to- to- Government (G2G)
dravni Business(G2B) Consumer(G2 GovOne Solutions
organi C) www.govonesolution
Small Business
Administration
California s.com
site state site
www.sba.gov www.state.ca.
us
B2B (BUSINESS - TO - BUSINESS)
model elektronske trgovine
B2B predstavlja automatizovanu razmenu
informacija (u najirem moguem smislu koji
informacija kao definisan podatak ima)
izmeu razliitih organizacija (u okviru jedne
kompanije, korporacije ili razliitih kompanija
i korporacija). To je application on to -
application integracija.
B2B e-commerce prua poslovnim ljudima
velike mogunosti za utede novca, poveanje
prihoda, pospeivanje produktivnosti,
reorganizaciju neefikasnih poslovnih tokova i
poveanje kontrole menadera nad svim
procesima vezanim za efikasan i vremenski
adekvatan kontakt sa klijentima.
Elektronika trgovina je svaki
oblik trgovine koja obuhvata sve
trgovake transakcije
Zavisno o dobrima kojima se
trguje na E-tritu,
razlikujemo:
1.Direktno E- poslovanje
2.Indirektno E- poslovanje
B2B2C (Business to
Business to Customer )
Noviji model elektronske
trgovine. Korienje
modela B2B koji
podrava poslovanje
preduzaa po modelu
B2C. Doprinosi uspehu
B2B i zadovoljava
potencijalnu tranju B2C.
Aplikacija koja povezuje
jedan online katalog sa
drugim moe se smatrati
kao B2B2C aplikacijom
C2B2C (Customer to
Business to Customer )
Ukljuuje potroae
sprovodei
transakciju sa
ostalim potroaima
koristei online
preduzee kao
posrednika. Primer
C2B2C aplikacije -
www.autotrader.com
MOBILNA TRGOVINA
(m-commerce)
ZAKLJUAK
Stalan napredak u oblasti informaciono-

komunikacionih tehnologija i u nauci i tehnici
uopte, drastino menja nain ivota
Elektronsko poslovanje je poelo kao posebna
usluga ili nadogradnja klasinog poslovanja
Prolo je mnogo vremena od kad su se podaci
uvali na glinenim ploama
Raunarske mree su osnov infrastrukture
mnogih proizvodnih, finansijskih, akademskih,
zdravstvenih, vojnih i drugih ustanova
U osnovi informacionog sistema (ili poslovnog
sistema) preduzea stoji raunarska mrea
Veina poslovnih korisnika i stanovnitva je
prihvatilo elektronsko bankarstvo
Ako pogledamo u blisku budunost moe se
desiti da tamo vie nema klasinih filijala
M -commerce (mobile commerce), po
definiciji, predstavlja svaku transakciju
novane vrednosti koja se realizuje preko
mobilne telekomunikacione mree.
M-commerce predstavlja podskup svih e-
commerce transakcija, kako u B2C, tako i u
B2B segmentu.
Generatori razvoja m-commerca su:
Masovno trite mobilne telefonije
Nagli razvoj Interneta i elektronske trgovine
Usavravanje opreme i ureaja za mobilnu
telefoniju
Novi principi tarifiranja servisa
Uspeh za podelu licenci UMTS (3G).
WAP - Motorola, Nokia i Ericsson su se
sredinom 1997. godine udruili u pokuaju
da definiu standard za pristup Internet
sadrajima korienjem sredstava za
mobilnu komunikaciju i kao rezultat toga
nastao je WAP (Wireless Apllication
Protocol)
Perspektive mobilne trgovine u Srbiji
E-commerce u naoj zemlji nee imati tako
snane generatore razvoja kakve m-
commerce ima ve danas.
PREDNOSTI I NEDOSTACI
Prednosti E- poslovanja su:

1. Poboljanim marketingom poveati prodaju i
veliinu prodajnog programa te smanjiti
trokove vezane za pitanja kupaca
2. Proiruje trite poslovanja i time poveava
razliite mogunosti kupovine
3. E-poslovanjem smanjuju se transakcijski
trokovi
Nedostaci E- poslovanja su:

1. Prebrzo menjanje tehnologije
2. Neprikladnost proizvoda za ovaj vid prodaje
ELEKTRONSKO BANKARSTVO
Elektronsko bankarstvo predstavlja pokuaj
spajanja vie razliitih tehnologija, od kojih se
svaka razvijala u drugom smeru i na drugaiji
nain:
Elektronski novac;
SWIFT;
ATM (bankomati);
EFT/POS terminali;
Platne kartice;
Kuno bankarstvo, ON-Line bankarstvo,
Internet bankarstvo;
Mobilno bankarstvo.
2. ELEKTRONSKI NOVAC
Mi smo gospodari tehnologije, mi je stvaramo
i mi odreujemo granice i domete njenog
razvoja.
Nedostaci internet bankarstva
Nedostaci su izraeni pre svega u odsustvu
sigurnosti pri obavljanju poslovanja,
nepostojanju zakonske regulative , nedostatku
privatnosti, otuenosti i odbojnosti prema
inovacijama i opasnosti od upotrebe Internet
bankarstva u kriminalne svrhe
U otvorenim mreama, postojei mehanizmi
tehnike i pravne zatite nisu dovoljni da spree
neautorizovan pristup i hakerske upade
Ne postoje savreni sistemi zatite
Internet banke kao i klasine poslovne banke
mogu biti opljakane
Internet banke nastoje da razviju jo savrenije
sisteme zatite
10 .INFORMACIONI TOKOVI I INFORMACIONI
PROCESI U POSLOVNOM SISTEMU
INFORMACIONI TOKOVI
Informacioni tokovi, kao informacione delatnosti
prikupljanja, prenosa i dostavljanja se odvijaju preko
odgovarajueg komunikacionog sistema
Usmerenost informacionih tokova ka
odluivanju i njihova uslovljenost
organizacijom te f-je zahteva da se sa
stanovita informacionog sistema, izvri:
analiza povezanosti informacionih tokova sa
odluivanjem u poslovnom sistemu,
analiza i ocena njihove povezanosti sa
izvorima infoirmacija i mogunost
zadovoljavanja informacionih zahteva,
detaljna identifikacija postojeih i
projektovanje novih informacionih tokova.
203
10 .INFORMACIONI TOKOVI I INFORMACIONI PROCESI
U POSLOVNOM SISTEMU
Informacioni zahtevi subjekata mogu biti

predstavljeni informacionim tokovima,
kojima se:
kontinuirano obezbeuju informacije
subjektima i koji se odnose na informacione
zahteve vezano za izvravanje i praenje
aktivnosti subjekata i poslovnog sistema,
nekom subjektu periodino(npr. sedmino ili
meseno) obezbeuju potrebne informacije i
kojima se zadovoljavaju informacioni zahtevi iz
grupe planiranja, komunikacije...
zadovoljavaju trenutni informacioni zahtevi,
obuhvatajui sve informacije smetene u
bazama podataka..
prenose arhivirani-memorisani skupovi
podataka i informacija.
204
10.INFORMACIONI TOKOVI I INFORMACIONI
Sa stanovita povezanosti
podsistema odluivanja mogu se
uoiti informacioni tokovi:
izmeu svih identifikovanih
podsistema odluivanja,
informacioni tokovi izmeu
subjekata pripreme i subjekata
odluivanja, u okviru svakog
informacionog podsistema
odluivanja.
205
Sa stanovita izvora i tehnologija
obrade informacija, mogu se
definisati informacioni tokovi:
prema okruenju poslovnog sistema-kojima se
vri meusobna razmena relevantnih
informacija,
unutar poslovnog sistema-koji karakterie
klasini(manuelni) nain i tehnologija obrade:
prikupljanje,
prepisivanje,
umnoavanje i
distribucija materijala.
unutar poslovnog sistema-koji karakterie
primena raunara za informisanje i direktnu
povezanost korisnika sa izvorima informacija..
206
INFORMACIONI PROCESI :
DISTRIBUIRANI SISTEMI :
komunikacioni sistem,
dva servera baze podataka,
dva aplikaciona servera,
raunar koji je istovremeno i
aplikacioni i server baze
podataka,
vei broj raunara u f-ji klijenta,
kao i terminala.
207
KLIJENT-SERVER SISTEMI :
jedan ili vie klijenata,
jedan ili vie servera,
klijentski procesi,
serverski procesi,
komunikacioni
meusloj(komunikacioni
hardver i softver
208
1 1 .RAZVOJA INFORMACIONIH
SISTEMA
U razvoju informacionog sistema
centralno mesto ima softver
Struturirani pristup razvoja
informacionih sistema je zasnovan
na specifikaciji funkcija sistema,
dok je objektno-orijentisani
pristup zasnovan na injenici da
sistem predstavlja skup
meusobno povezanih objekata.
209
SISTEMA
VODOPAD IVOTNI CIKLUS :
ININJERING SISTEMA
STUDIJA IZVODLJIVOSTI
ANALIZA I SPECIFIKACIJA ZAHTEVA
PROJEKTOVANJE SISTEMA
PROGRAMIRANJE I TESTIRANJE
MODULA
TESTIRANJE SISTEMA
ISPORUKA
ODRAVANJE
210
SISTEMA
PROTOTIPSKI RAZVOJ
SOFTVERA
protip se daje korisnicima kako bi se
dobile povratne sugestije i izvrile
potrebne modifikacije.
za vreme procesa uenja i korisnici i
ljudi iz razvoja otkrivaju i formiraju
stvarne projektuje zahteve, ime se
ostvaruje efikasna povratna veza sa
korisnicima budueg sistema.
mogunosti poetnog prototipa su
ograniene u odnosu na one koje su
zam iljene za krajnji proizvod.
211
11.RAZVOJA INFORMACIONIH SISTEMA
prototipski razvoj prouzrokuje

nerealistika oekivanja korisnika...
bre dovodi do rezultata u odnosu na
model vodopad ivotnog ciklusa.
projektima koji se razvijajau prototipski
teko se upravlja.
kod ovog modela projektna
dokumentacija nije zadovoljavajua.
zbog toga to trokovi razvoja prototipa
ne smeju da preu 10-15% ukupnih
trokova
212
SISTEMA
OPERACIONI(TRANSFORMACIONI)
IVOTNI CIKLUS:
da bi se sama specifikacija izvrila i
predstavljala prototip, specifikacija sistema
se zadaje formalnim semantiki bogatim
jezikom visokog nivoa za koji se razvija
prevodilac.
pored prevodioca koji specifikaciju ini
izvrnom, potrebno je razviti i
optimizatorski prevodilac, koji bi izvrio
transformaciju validne specifikacije u
efikasan izvrni kod.
verifikacija specifikacije se vri na
prototipu.
odravanje se vri na formalnoj
specifikaciji, a ne na izvornom kodu ,
krpljenje programa.
213
ITERATIVNO INKREMENTALNI
IVOTNI CIKLUS:
I faza, start faza- definiu se osnovni
ciljevi projekta, osnovna arhitektura i
plan realizacije.
II faza, razrada- se vri detaljna
specifikacija korisnikih zahteva i
prikazana je arhitektura sistema sa
razliitih taaka gledita.
III faza, izrada- softver se izgrauje
potpuno i ispituje da li on zadovoljava
postavljene zahteve.
IV faza, uvoenje- softver se nalazi u
beta-verziji .
214
OBJEKTNO-ORIJENTISANI RAZVOJ
SISTEMA:
razvoj opteg vizuelnog jezika z
modelovanje softverskih sistema i
razmenu dobijenih modela,
mogunost proirenja i
specijalizacije osnovnih
koncepata u skladu sa potrebama
sistema koji se modelira,
podrka specifikaciji nezavisnoj
od razvojne metodologije i
implementacionog okruenja.
215
POJAM I NAMENA CASE ALATA:
Case alati su koncipirani tako da obezbede
to vii stepen automatizacije u obavljanju
razliitih zadataka:
izradi dijagrama,
projektovanju konceptualne i
implementacione eme baze podataka,
projektovanu programskih specifikacija
aplikacija,
generisanju programskog koda,
sprovoenju izmena,
integraciji parcijanih rezultata projektovanja
u konzistentnu celinu,
voenju projektne dokumentacije,
kontroli konzistentnosti, kompletnosti i
kvaliteta projekta ...
216
1 2 .ANALIZA SISTEMA
U fazi analize je potrebno izvriti
snimanje postojeeg stanja, radi
upoznavanja organizacione strukture i
f-ja delova u poslovnom sistemu.
Analitiari sprovode personalne
intervjue,i potrebno je :
ispitivanje korisnika,
izvoenje informacionih zahteva iz
postojeeg informacionog sistema,
analizu objektnog sistema,
evolutivni pristup.
217
12.ANALIZA SISTEMA
STRUKTURNA SISTEMSKA ANALIZA:
IDEFO- FUNKCIONALNO MODELIRANJE:
DIJAGRAM KONTEXTA
DEFINISANJE STABLA AKTIVNOSTI
DEFINISANJE DEKOMPOZICIONOG DIJAGRAMA
DIJAGRAMI TOKA PODATAKA( Data Flow Diagrams-DFD):
SIMBOLI DIJAGRAMA TOKA PODATAKA:
ENTITET
PROCES
BAZA PODATAKA
TOK PODATAKA:
VRSTE DIJAGRAMA TOKA PODATAKA
UPOTREBA DIJAGRAMA TOKA PODATAKA
218
1 3 .PROJEKTOVANJE SISTEMA
Projektna specifikacija
treba da sadri detaljan
opis:
programa i svih njihovih modula,
dizajna korisnikih interfejsa,
dizajna baza podataka,
hardverske i softverske platforme
na koje se aplikacije oslanjaju.
219
13.PROJEKTOVANJE SISTEMA
PROGRAMIRANJE :
UVOENJE INFORMACIONIH SISTEMA
Paralelno uvoenje
Postepeno uvoenje
Direktno uvoenje
FUNKCIONISANJE INFORMACIONIH
SISTEMA:
modifikacija postojeeg softvera i izrada
novih aplikacija
odravanja softvera
f unkci je raunarskog centra
zatita podataka od neovlaenog
korienja,
stalna obuka korisnika usluga inform.
sistema .
220
1 3 .PROJEKTOVANJE SISTEMA
Uzroci neeljenih efekata planiranog
funkcionsanja informacionog
sistema:
Organizacione prirode,
Kadrovske prirode,
Uticaji okruenja
221

Poslovna Informatika

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Poslovna Informatika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Poslovna informatika

1. Informatika i drutvene promene

razvoj ljudskog drutva i znanja

Heuristika lina pravila rasuivanja i

Mora da ima odreen smisao

Informacija - resurs koji igra kljunu ulogu

Predstavlja odgovarajuu zbirku

Definicija informacije se usko

Definicija i osobine informacije

Informacija za upravljanje jeste

Primena informacionih tehnologija u

Klasifikacija prema arhitekturi

Raunar se sastoji od pet osnovnih

Sveobuhvatni zbir informatikih

Uloga sistemskog softvera - meusloj (veza)

zalihama zarada proizvodom statistiki paketi

Uveziva Editor Otklanjanje

Sistemski softver (sistemska podrka)

Ovi programi se mogu u vidu programskih

Upravljanje Upravljanje Upravljanje Uslune i druge

Upravljanje i Upravljanje Upravljanje Obezbeivanje

Sledee stavke vam mogu

Neprekidno investiranje u hardver i

Otvorenost dostupnost svim potencijalnim

Kod satelitskog prenosa signal koji emituje

Radio prenos takoe prenosi informacije beino,

Tanost prenosa se moe ustanoviti na

Osnovne komponente serverske

Fizika topologija opisuje raspored medijuma

Nedostaci topologije zvezde su oigledni:

Znak (BAJT) Znak (BAJT)

S6 S7 S8 S9 S10 S11 S12

Pasivni napadi( passive attacks)

Opte ime za skup alata, procedura, pravila

Postoje etiri vrste napada:

Postoje etiri grupe metoda zatite:

SISTEMI ZA IFROVANJE PODATAKA

Podela se vri i prema vrsti

OSNOVNI KONCEPTI POSLOVANJA

Temeljna razlika izmeu konvencionalne i

Slika 1. Ponaanje potroaa na internetu

Temeljni zadatak Web prodavnice (Front Office-a) je u to

Prema tome od koga potiu Elektronsku

Podstiu Consumer-to- Consumer-to- Consumer-to-

Stalan napredak u oblasti informaciono-

Prednosti E- poslovanja su:

Nedostaci E- poslovanja su:

Informacioni zahtevi subjekata mogu biti

prototipski razvoj prouzrokuje

You might also like