Ekosistemi mora

zagađenje i
mogućnost zaštite
• Zemlja se popularno naziva ’’plavom planetom’’ zbog
toga što je čak 7o,8 odsto njene površine prekriveno
vodom.
• Čak 97 odsto vodene površine su mora i okeani.
• Okeani i mora su povezani u jedinstvenu celinu - svetsko
more, u okviru koga razlikujemo 4 okeana: Tihi (Pacifik),
Atlanski, Indijski i Severni ledeni okean.
 Osobine
Osnovna osobina morske vode je
slanost, koja potiče od velikih
koncentracija kuhinjske soli.

Tepmeratura morske vode zavisi od

geografske širine, dubine vode i
kretanja morskih struja.

Svetlost maksimalno dopire do 200

metara dubine vode.
Pritisak koji vrši gornji sloj vode se povećava sa povećanjem
dubine. Zbog toga se na velikim morskim dubinama razvio
poseban živi svet prilagođen životu u večitom mraku i na
nepromenljivoj temperaturi.
 Morske struje, koja su stalna

vode
usled
kretanja vode Svetskog mora,
mora,
ri, pod
stalnih
plime i

nastaju

Morske
rotacije.

vetrova,

kretanja
razlike u
Zemljine

uticajem

su stalna
Svetskog
nastaju usled razlike u
temperatu
oseke kao i

struje, koja
temperaturi, pod uticajem
stalnih vetrova, plime i oseke
kao i Zemljine rotacije.
Center
Meseca i Sunca.
pod uticajem sile privlačenja
kolebanja nivoa mora i okeana
Plima i oseka predstavljaju stalna

pomoć njih vode

stalnom kretanju.
Talasi nastaju pod
uticajem vetra. Uz

Svetskog mora su u
 Živi svet mora i okeana veoma je raznovrstan.

U obalskoj zoni U podvodnim livadama Veoma bogat živi Bogat živi svet
zbog žive morske sase, svet su organizmi okeana postoji i na
prosvetljenosti morske zvezde, morski koji žive na dubinama do kojih
ježevi, školjke, puževi, morskom dnu i čine ne dopire sunčeva
vode, rastu krupne bentos. To su svetlost.
alge ali i rakovi, sunđeri i ribe. brojne morske alge,
malobrojne hobotnice, morski
cvetnice od kojih je jež, puž, morski
najpoznatija konjic, raža i td.
posejdonija.
 U zoni slobodne vode –
plagijal, srećemo planktonske
organizme i nekton. Od
nektonskih vrsta najpoznatije su
lignje, ajkule, tune, skuše,
morske kornjače, foke, delfini,
kitovi.
Zagadjenje i ugrožavanje mora i
okeana
Zagađenje mora i okeana
može biti direktno i
indirektno.
Direktno je prouzrokovano
unošenjem industrijskih ili
komunalnih otpadnih voda
u more.
Indirektno zagađenje
podrazumeva unos štetnih
supstanci preko reka koje se
ulivaju u more, putem
padavina iz zagađene
atmosfere ili spiranjem s
morskih obala.
Nesreće, havarije i
potapanje brodova, Nejpoznatije ekološke
tankera, aviona i katastrofe su svakako
podmornica takođe
direktno zagađuju mora i
havarije tankera i
okeane. prevoz nafte.
• Pri izlivanju u more nafta pluta po površini vode stvarajući
lepljivu masu. Na takvim mestina svetlost ne moze da prodire
u vodu, što dovodi do uginuća fitoplanktona, a ubrzo i životinja
koji se njime hrane. Ukoliko je perje ptica ulepljeno naftom,
one ne mogu da lete.
 Zagađenje
Zagađenje okeana na zemlji је postao ogroman problem.
Mi znamo veoma malo o posledicama zagađenja
okeana i mora, i stalno nastavljamo da ih
zagađujemo hemikalijama i otpatcima.
 Vrste zagađenja:
•Smeće
•Kanalizacija
•Hemikalije
•Radioaktivni odpad
•Eutrofikacija teških metala
•Sve razvijeniji turizam sve više ugrožava morski
živi svet.
• Prekomerni ribolov morskih organizama ima nesagledive posledice
u poremećaju lanca ishrane i osiromašnjenju biodiverziteta morskih
ekosistema.
• Brojnost nekih vrsta riba (ajkula, tuna, sabljarki) je prekomernim
ribolovom svedena na svega 10 odsto nekadašnjih populacija, što
onemogućava uspešno prirodno obnavljanje.
• Naš otpad, čak i u malim količinama, ima ogromne
posledice na biljke i životinje u okeanima i
morima.
Mogućnost zaštite ekosistema mora
Rešavanje ovih problema
podrazumeva ograničavanje,
kontrolu ili sprečavanje:
• Prekomernog izolovanja
morskih organizama.
• Uništavanje morskih obala.
• Direktnog i indirektnog
zagađivanja.
• Unosa novih vrsta organizama
u mora u kojima ih ranije nije
bilo.
Razmislite malo o ovim slikama!!!
THE END

MADE BY
TAMARA I MOMČILO VUJOVIĆ
VIII2